You are on page 1of 218

ČASOPIS ZA PODSTICANJE I AFIRMACIJU INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE / OKTOBAR 2015 / BR.

10

1
Mankichi Shinshi

ISSN 2217-4893

ìñtèrkùltùràlnòst

časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2015 / br. 10

3

INTERKULTURALNOST
Časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije
Izdavač: Zavod za kulturu Vojvodine, Vojvode Putnika 2, Novi Sad,
tel. 021/ 4754148, 4754128, zkvrazvoj@nscable.net
Za izdavača: Vladimir Kopicl, direktor
Glavni i odgovorni urednik: dr Aleksandra Đurić Bosnić
Uredništvo: dr Dušan Marinković, Novi Sad / dr Ivana Živančević Sekeruš, Novi Sad / dr Željko Vučković, Sombor /
dr Aleksandra Jovićević, Beograd, Rim / dr Dragana V. Todoreskov, Novi Sad / mr Dragan Jelenković, Pančevo, Beograd / dr Ira Prodanov, Novi Sad /
dr Andrej Mirčev, Osijek, Rijeka / Vera Kopicl MA, Novi Sad / Miroslav Keveždi MA, Novi Sad / Andrea Ratković MA, Sremski Karlovci /
dr Branislava Vasić Rakočević, Novi Sad / dr Marija Nenadić, Bukurešt
Stalni saradnici: Franja Petrinović, Novi Sad / Sava Stepanov, Novi Sad / Ivana Vujić, Beograd / dr Saša Brajović, Beograd /
dr Nikolae Manolesku, Bukurešt / Serž Pej, Pariz / mr Majda Adlešić, Novi Sad / Tanja Kragujević, Beograd / dr Nada Savković, Novi Sad /
dr Damir Smiljanić, Novi Sad / Tomislav Kargačin, Novi Sad / dr Boris Labudović, Novi Sad / Ivana Inđin, Novi Sad /
dr Radmila Gikić Petrović, Novi Sad / dr Aleksandra Izgarjan, Novi Sad / dr Aleksandra Kolaković, Beograd /
dr Aleksandra Đurić Milovanović, Beograd
Savet: dr Jasna Jovanov / dr Gojko Tešić / mr Vasa Pavković / dr Milena Dragićević Šešić /
dr Gordana Stokić Simončić / dr Predrag Mutavdžić / dr Nikola Grdinić / dr Vladislava Gordić Petković / Milorad Belančić /
mr Mladen Marinkov / dr Mikloš Biro / dr Lidija Merenik / dr Kornelija Farago / dr Svenka Savić / dr Svetislav Jovanov / dr Milan Uzelac /
dr Janoš Banjai / dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović / dr Žolt Lazar / dr Zoran Đerić / dr Zoran Kinđić / dr Dragan Koković / dr Dragan Žunić /
dr Milenko Perović / dr Ildiko Erdei / mr Dinko Gruhonjić / Nedim Sejdinović / dr Dubravka Valić Nedeljković / dr Ivan Milenković
Međunarodni savet: Nebojša Radić, Kembridž, Engleska / dr Ivana Milojević, Sanšajn Koust, Australija /
dr Dragan Kujundžić, Gejnzvil, Florida, SAD / dr Branislav Radeljić, London, Engleska / dr Nataša Bakić Mirić, Alma Ata, Kazahstan /
dr Samjuel Babatunde Moruvavon, Ado Ekiti, Nigerija / dr Marharita Fabrikant, Minsk, Belorusija / dr Nina Živančević, Pariz, Francuska /
dr Nataša Urošević, Pula, Hrvatska / A. K. Džaješ, Hajderabad, Indija / dr Dušan Bjelić, Portland, SAD / dr Maria Kundura, Boston, SAD /
dr Samir Arnautović, Bosna i Hercegovina
Koordinator Međunarodnog saveta: dr Dragan Kujundžić
Pravni konsultant: Nina Urukalo PR, komunikacije: Milica Razumenić Lektura: Ljudmila Pendelj Tehničko uređenje: Dunja Šašić
Prevodi: Language&Translation Centre Međunarodna saradnja: Dragan Ilić, Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš
Autor vizuelnog identiteta časopisa: Dragan Jelenković
Urednik foto-editorijala: Vladimir Pavić Dizajn i prelom: Pavle Halupa
Autori foto-editorijala: Oscar Luis Levcovich, Domenico Piotto, Vladimir Pavić, Mankichi Shinshi
Štampa: „AMB Grafika”, Futoški put 67, Novi Sad Copyright: Zavod za kulturu Vojvodine, 2012. Tiraž: 500
ČASOPIS IZLAZI POD POKROVITELJSTVOM POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA
ZA KULTURU I JAVNO INFORMISANJE VLADE AP VOJVODINE
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije je 2013. kategorizovalo časopis Interkulturalnost kao časopis od
nacionalnog značaja (M52).

4

Florida. M.D. Novi Sad / Dragan Jelenković.D.Phil. Ph. Novi Sad. Ph.D. Ph. Novi Sad / Ivana Živančević Sekeruš. Nigeria / Samir Arnautović. Cambridge.D. M.Phil. Pula.D. M.D.D.Phil. Belgrade / Nada Savković. Madison. Ph. Assistant Editors: Dušan Marinković. Novi Sad / Željko Vučković. Vojvode Putnika 2.D. MA. Ph. / Gojko Tešić. Ph. Bucharest Contributing Authors: Franja Petrinović. Ph.D.D. / Milorad Belančić / Mladen Marinkov. +381 21 4754148. Beograd Council: Jasna Jovanov. / Ildiko Erdei. Osijek. India / Dušan Bjelić.D. / Milan Uzelac. Ph.D. Circulation: 500 The magazine is sponsored by the Provincial Secretariat for Culture and Public Information of AP Vojvodina Interculturality was categorized as a scientific publication of national importance (M52) in 2013 by the Ministry of Education.D.D. London. zkvrazvoj@nscable.D. / Milena Dragićević Šešić. Minsk. Sombor / Aleksandra Jovićević. / Mikloš Biro.D.D. Ph. Portland / SAD. Novi Sad / Tanja Kragujević. Novi Sad / Radmila Gikić Petrović.net President and Chief Executive Officer: Vladimir Kopicl Editor-in-Chief: Aleksandra Đurić Bosnić.D. / Zoran Kinđić. / Nikola Grdinić.D.D. Andrej Mirčev.INTERCULTURALITY Magazine for stimulation and affirmation of intercultural communication Publisher: Institute for culture of Vojvodina. Novi Sad / Damir Smiljanić. Meral Tarar Tutuš Visual Identity: Dragan Jelenković Photography Director: Vladimir Pavić Layout: Pavle Halupa Editorial Photographers: Oscar Luis Levcovich. Ph. Ph. Maria Koundoura.D. Ph.D.D. / Svetislav Jovanov. Todoreskov.Phil.D. Pančevo. / Kornelija Farago. Belarus / Nina Živančević. Ph. Futoški put 67. 4754128. Ph. International Council: Nebojša Radić. Nigeria / Marharyta Fabrykant. Novi Sad / Ivana Inđin. Ph. Novi Sad Copyright: The Institute for culture of Vojvodina.D. Ph.Novi Sad / Marija Nenadić.Phil. Bucharest / Serge Pey. Ph. M. / Dinko Gruhonjić M. Ph. Beograd / Aleksandra Đurić Milovanović Ph. Ph.D. Australia / Dragan Kujundžić. / Zoran Đerić. / Žolt Lazar. / Nedim Sejdinović / Dubravka Valić Nedeljković Ph. Novi Sad / Miroslav Keveždi. M. Ph. Ph. Ph.D.D. Ph. Ph. Ph.Serbia and the National Council for Science and Technological Development. Rijeka / Vera Kopicl MA.D.F.D. Novi Sad / Tomislav Kargačin. Belgrade / Nicolae Manolescu. Ph.D.A. Ph.D. Jayesh.D. / Dragan Žunić. Ado Ekiti.D. Ph. / Vasa Pavković. 2012. Belgrade / Saša Brajović. / Dragan Koković. SAD / Tomislav Longinović. / Ljiljana Pešikan Ljuštanović. Belgrade. Bosnia and Hercegovina Coordinator of the International Council: Dragan Kujundžić. Ph.A. Sunshine Coast.D. Rome / Dragana V. Ph.D Legal Affairs: Nina Urukalo PR Manager: Milica Razumenić Proofreading: Ljudmila Pendelj Technical Editor: Dunja Šašić Translated by: Language&Translation Centre International Cooperation: Dragan Ilić. USA / Branislav Radeljić. Ph. Vladimir Pavić. Science and Technological Development . M. Belgrade / Ira Prodanov. Ph.D. Ph. / Lidija Merenik. Ph.D. Paris. Ph. Novi Sad / Aleksandra Kolaković M. France / Nataša Urošević. Sremski Karlovci / Branislava Vasić Rakočević. Novi Sad / Ivana Vujić. M.D. Ph. Novi Sad / Sava Stepanov.D. / Milenko Perović. Abakaliki. Ph.D.Phil.D. Boston. England / Ivana Milojević. phone no. Ph. / Vladislava Gordić Petković. Ph. / Ivan Milenković.D.D. / Predrag Mutavdžić.D. Domenico Piotto. Mankichi Shinshi Printed by: “AMB Grafika”. Kazakhstan / Samuel Babatunde Moruwawon. England / Nataša Bakić Mirić. Ph. Ph. USA / Jerry Chidozie Chukwuokolo Ph.D. / Gordana Stokić Simončić. Ph.F. 5 . Almaty. Ph. Ph.D. Hyderabad. Ph. Ph.D. Gainesville. Novi Sad / Andrea Ratković MA. Ph. Paris / Majda Adlešić. Ileana Ursu.D.D.D. / Janoš Banjai. Ph.D.D. Novi Sad. / Svenka Savić. Novi Sad / Aleksandra Izgarjan. K. Ph. Novi Sad / Boris Labudović. Ph.Phil. Croatia / A.

6 .

. . . . . . . . . 8 ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Lino Veljak. . . . . Analiza filma Absolut Warhola i kultura sećanja Rusina u Slovačkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zašto je svaka prava misao nužno slobodna? . . . . . . . . . 14 Enis Zebić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Radomir Konstantinović opet u Sarajevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Rejhana Selmanović. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oblikotvorne moći kulture . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hermeneutika iritacija kao uvod u patičku teoriju saznanja . . . . . . . . . In the burning house . . . . . . . . . . 107 Zoran Milutinović. . . . . . . . . . . . . . . . Dubravka Ugrešić and the Political Economy of Literature . . . . “The one who wants to die does not die. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 kóòrdînäte Latinka Perović. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koncept meke moći – teorijska razmatranja i naučni značaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Intertekstualni odnosi romana Derviš i smrt i drame Faust . . . . . . . . . . . 201 Andrea Ratković. . . . . . . . . . . . . . 207 7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Miroslav Keveždi. . . . . . . Ideologizovani mediji i socio-kulturni diverzitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 dïjałøzí Živan Berisavljević (razgovarala Aleksandra Đurić Bosnić) . . . MLADI EŽEN JONESKO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Nina Zivančević. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Andrea Ratković. . 160 Michail Ryklin. . . . . . . . . . . . . . . . U PUSTARI PROSUTI DRAGULJI . . 158 Anna Fishzon. . . . . . . . . . . . . Re-Animating Stagnation: the Queer Times and Magical Spaces of Late Socialism . . . . Pesnički jezik Gorana Ibrajtera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 Euđen Simion. . . 188 Vasa Pavković. . . . . . . . . U obranu liberalne demokracije . . Smejanje u bezdan: kinematografija i balkanizacija . . . . . . Tadeusz Kantor and his role in the so called “minimalist performance” and his role in the overcoming censorship in art . . .sáðržâj úvõdñik Aleksandra Đurić Bosnić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .” The Dionysian Haven of Anya Alchuk . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Jelena Putre Jakovljević. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 vîðeñjå Kris Raveto-Bjađoli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Milivoje Mlađenović. . . . 183 Dragan Kujundžić. . .

Inkson). dakle. Upravo su vrednosti. srednji nivo se odnosi na područje kulture i zasniva na zajedničkim iskustvima. da li su individualističke ili kolektivističke. a koja se odnosi na specifičnu „nevidljivost” ili skrivenost kulture: „Važan deo ledenog brega. imanentno sistematična. Dok je najdublji nivo determinisan ljudskom prirodom i zasnovan na opštim biološkim reakcijama.] omogućava pripadnicima jedne grupe posebnu bliskost u odnosima koja je onima koji ne pripadaju toj grupi uskraćena” (Tomas. kada je reč o kulturi. Hofstedeovu definiciju Tomas i Inkson upotpunjavaju pretpostavkama koje mogu biti posebno indikativne u kontekstu tumačenja podesnosti kulture da bude u funkciji instrumenta vladajuće doktrine: kultura se uči i dugotrajna je. u ovom ili onom smislu. i dobrim delom „nevidljiva”. ukazuju Tomas i Inkson. stavova. ima moćan uticaj na ponašanje. nego su to skrivene vrednosti koje su im u osnovi i pretpostavke koje oni izražavaju” (Tomas. a članovi grupe je kao dugotrajno i konsekventno mentalno programiranje usvajaju putem interakcija (sa okruženjem i međusobno) putem institucija i porodice. Programiranje uma koje podrazumeva kultura stoga je veoma snažno i. zadaju svim raspoloživim sredstvima – od jezika i običaja do umetnosti. Međutim. u njima će se na različiti način 8 . kulturu je moguće definisati i kao svojstvo zajedničko grupi. u ovom slučaju kulture.. vrednostima i stavovima koje delimo sa većom ili manjom grupom. nisu vidljivi fizički simboli koji se nalaze iznad površine. ili suprotno. a najvidljiviji nivo na jedinstvenim ličnim genetskim iskustvima i konstitucijama. uverenja i značenja. i kao konglomerat mentalnih programa koji postavljaju izazove i uslovljavaju odgovore individua na okruženje. piše Gert Hofstede. jednoobrazne i sačinjene od homogene populacije. sistematična je i organizovana. Kultura se. prema kulturama drugih često se oseća averzija ili se doživljavaju kao strane. ali i najpodesniji za ideološko oblikovanje i preosmišljavanje. Inkson). medija i arhitekture. Upravo zbog potencijala programiranja uma i zadavanja koordinata koje može da nametne vlastita kultura. Koordinate se. na osnovu kolektivnog iskustva. da li su.. neizbežno. Ovakva formulacija podrazumeva i postavljanje distinkcija između različitih nivoa programiranja uma. čudne i nedokučive.. društvene strukture i načini razmišljanja kao „nevidljivi” delovi kulture i najvažniji. činjenica koja posebno pogoduje instrumentalizovanju kulture od strane vladajuće doktrine je ona na koju. gradi vremenom. kao zajedničko programiranje uma koje „[. budući da je kultura kao organizovan sistem vrednosti. Procesi ideološkog preosmišljavanja nisu podjednako delotvorni i izvodljivi u svakoj kulturi – u zavisnosti od toga da li su „čvrste” ili „labave”. u nešto drugačijem kontekstu. Dakle. Kultura bi mogla biti viđena..Aleksandra Đurić Bosnić Oblikotvorne moći kulture. dakle. filtrirana kroz mnoštvo istorijskih događaja.

Molar istovremeno konstatuje da je umetnik u srcu kulturnog sistema i postavlja pitanje na koje. a njeni kreatori – umetnici: umetnik istovremeno stvara skup moći ali je i sam determinisan njima. njeni glavni partneri su donosioci odluka. kao „mentalni šablon” koji zadaje smernice i daje „prave” ili „lažne” slike. pisci i pesnici?” 9 . političkih i ekonomskih moći. čini se. kulturne vrednosti vidimo kao izuzetno moćne pokretače ili destabilizatore određene političke doktrine. U tom smislu. socijalnih. konzervira. posrednici – medijatori i – publika.formirati i kultivisati osnovne kulturne vrednosti koje su možda najuticajniji faktor u implantaciji određenog ideološkog ili političkog modela. u zavisnosti od toga da li se ona tek uspostavlja. Kulturno programiranje je u neposrednoj vezi sa usvojenim ili potencijalno željenim kulturnim vrednostima. Ono se manifestuje unutar kulturnog sistema sa ciljem da ostvari skup simboličkih. niko nije uspeo da odgovori u potpunosti: „Kakva je to čudesna moć koju poseduju umetnici. Za Kloda Molara igra ovih moći predstavlja osnovu kulturnog sistema. ili menja.

10 .

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 11 .

.

. 2 5 . 7 5 . 2 8 . 2 6 . 7 3 . 9 . 1 0 . 2 7 .f o t o O s c a r L u i s L e v c o v i c h o s c a r @ o n c a b l e . 9 7 . 7 6 . 7 4 . d k s t r a n a : 8 .

U. u Srem­skim Kar­lov­ci­ma. Od sa­mih po­če­ta­ka fi­lo­zo­fi­je na Za­pa­du. ko­ji upu­ću­je na ob­ja­vlje­nu ili vje­rom ota­ca za­jam­če­nu ne­u­pit­nu isti­nu. Raz­li­ku­je se slo­bo­da od pro­iz­volj­no­sti. 2 Usp. Pla­to­na (ko­ji će u di­ja­lo­gu Gor­gi­ja – za raz­li­ku od di­fe­ren­ci­ra­ni­jih po­zi­ci­ja u ne­kim dru­gim svo­jim spi­si­ma – po­seb­no ra­di­kal­no ospo­ri­ti isti­no­snu i spo­znaj­nu vri­jed­nost mni­je­nja) i Ari­sto­te­la. Wic­kert. To­ri­no 1971. to su. U ta­kvim se slu­ča­je­vi­ma oči­gled­no ra­di o br­ka­nju zna­če­nja poj­mo­va do­xa i epi­ste­me. UTET. 14 . 3 Usp. mni­je­nje. kao i sva­ku tvrd­nju za­sno­va­nu na ne­po­sred­nom osje­til­nom is­ku­stvu ko­ja se pri­vi­đa kao isti­ni­ta. da­kle. ko­je pro­iz­vo­di slo­bod­nu mi­sao. 26. Ovaj rad za­sno­van je na uvod­nom pre­da­va­nju na stu­dent­skom sku­pu odr­ža­nom u lip­nju 2015. Ne­ma pra­vo­vjer­ja bez bez­u­vjet­nog pri­hva­ća­nja dog­me. slo­bo­da. bar ne u obič­nom go­vo­ru. jed­no­znač­ni.. upo­zo­ra­va na niz zam­ki ko­je sto­je na pu­tu slo­ bod­nom mi­šlje­nju.. vi­dlji­vog u la­tin­skom pri­je­vo­du te ri­ je­či u no­vo­za­vjet­nom bi­blij­skom tek­stu ri­ječ­ju glo­ria te jed­na­ko ta­ko u sta­ro­sla­ven­skom pri­je­vo­du sla­va. ili či­ni mi se da.. Poj­mo­vi mi­sao i mi­šlje­nje ni­su. ovo mi­slim ne od­no­si se na De­scar­te­sov co­gi­to. sv. u ra­zli­ci iz­me­đu na­ve­de­nih pri­mje­ra mi­šlje­nja i kar­te­zi­jan­skog co­gi­ta sa­dr­ža­na je – za na­šu ras­pra­vu – fun­da­men­tal­na raz­li­ka iz­me­đu mni­je­nja i mi­šlje­nja. Ab­bag­na­no. Do­xa (da se pod­sje­ti­mo). Wal­ter de Gruyter. „Dog­ma I: Hi­sto­risch“. Di­zi­o­na­rio fi­lo­so­fi­co. Ključ­ne ri­je­či: mi­šlje­nje.75 Lino Veljak Filozofski fakultet u Zagrebu Hrvatska Zašto je svaka prava misao nužno slobodna? Sa­že­tak: Na te­me­lju raz­li­ko­va­nja mi­šlje­nja od mni­je­nja de­fi­ni­ra se pri­ro­da slo­bod­nog mi­šlje­nja. oslo­bo­đe­nje. str. Ber­lin 1982. mni­je­nje je bi­lo pred­me­tom kri­tič­ke re­flek­si­je: do­volj­no je spo­me­nu­ti Par­me­ni­da. po­seb­no str. ka­ko to upu­ću­ju svi stan­dard­ni rječ­ni­ci i pri­ruč­ni­ci fi­lo­zo­fi­je2. pa čak ni ja­sni i raz­go­vi­jet­ni. Če­sto se ču­je da ne­tko ka­že ja mi­slim da. ime­ni­ca ko­ja pro­iz­la­zi iz gla­go­la do­kein – ko­ji me­đu osta­li­me upu­ću­je na to da nam se ne­što ja­vlja. mi­sao. te se nu­de ar­gu­men­ti u pri­log te­ze pre­ma ko­joj je sva­ko zbilj­sko mi­šlje­nje nu­žno slo­bod­no.747 130. fi­lo­zo­fi­ja. 9. o ko­joj se ne­ma što mi­sli­ti jer je ona da­na u go­to­vu i neo­spor­nom ob­li­ku. a za­pra­vo bi tre­bao re­ći vje­ru­jem da. a za­ključ­no se upu­ću­je i na ri­zič­nost slo­bod­nog mi­šlje­nja.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 342. S kr­šćan­stvom do­la­zi do po­ma­ka zna­če­nja poj­ma do­xa. Na taj na­čin do­xa se or­gan­ski po­ve­zu­je s poj­mom dog­ma. (ovo li ono)1.. i to u dva osnov­na zna­če­nja: mni­je­nje ozna­ča­va sva­ku spo­zna­ju i sva­ko vje­ro­va­nje ko­je u se­bi ne po­sje­du­je jam­stvo vla­sti­te isti­ni­to­sti. npr. dog­ma.. 637–8.31 316.. ko­ja se tek a po­ste­ri­o­ri mo­že 1 Da­ka­ko. N. zna­čenj­ski je dog­ma isto­vjet­na s ne­re­flek­ti­ra­ nim mni­je­njem3. pra­vo­vjer­je i pra­vo­sla­ vlje – ort­ho­pra­xia – su­prot­sta­vlje­ni kri­vo­vjer­ju i kri­vo­sla­vlju). u: The­o­lo­gische Re­a­lenzyklopädie. kri­ti­ka. ide­o­lo­gi­ja. ali i u grč­koj iz­ve­de­ni­ci ort­ho­do­xia (ko­ja je su­prot­nost he­te­ro­do­xi­ji. da nam se što­god či­ni i da ne­što pri­hva­ća­mo – zna­či mni­je­nje (za­jed­nič­ka vje­ro­va­nja ili sta­vo­vi).

K.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ra­ci­o­nal­no ili ka­kvom dru­gom ar­gu­men­ta­cij­skom stra­te­gi­jom oprav­da­va­ti i oprav­da­ti (ali is­klju­či­vo u apo­lo­get­ske svr­he. B. ne­go se za­sni­va na sli­je­pom i ne­re­flek­ti­ra­nom po­vje­re­nju u vla­sti­te opa­ža­je. Ber­lin 2010. Jer. ili pak mi­šlje­nja ne­ma. Com­mon Sen­se: Its Hi­story. ona se ne mo­že ozna­či­ti dru­ga­či­je ne­go kao kri­va mi­sao (ili kon­tin­gent­no isti­ni­ta mi­sao.brainyqu­o­te. U tom smi­slu. a ni­po­što u svr­he pro­pi­ti­va­nja ili pre­i­spi­ti­va­nja nje­zi­ne odr­ži­vo­sti i isti­ni­to­sti). O ge­ne­zi i zna­če­nju tog poj­ma – ali bez ade­kvat­nog raz­li­ko­va­nja „za­jed­nič­kog osje­ća­ja” od „zdra­vog ra­zu­ma” – usp. To naj­i­zrav­ni­je im­pli­ci­ra slje­de­će: ni­šta se ne uzi­ma zdra­vo za go­to­vo sa­mo za­to što ta­ko svi mi­sle ili svi vje­ru­ju u nje­go­vu isti­ni­tost i ne­u­pit­nost. re­flek­ti­er­te Ur­te­il­skraft und Ge­me­in­sinn. Ha­ti­er. Truth: Stu­di­es of Ro­bust Pre­sen­ce. M. u ono što „svi nor­mal­ni lju­di pri­hva­ ća­ju kao isti­ni­to”. P. Pri­vid mi­šlje­nja (ka­ da se ne­što uzi­ma kao isti­ni­to a da ni­je pod­vrg­nu­to kri­tič­kom pre­i­spi­ti­va­nju) ne mo­že uro­di­ti ni­ka­kvom mi­šlju. Frank­furt/M. Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en: Eine Einführung. Darm­stadt 1993. Gloy. po­seb­no str. No. va­lja bi­ti na mak­si­mal­nom opre­zu! 15 . bi­lo da pro­iz­la­zi iz pri­hva­ća­nja ne­ke vjer­ ske (ili dru­ga­či­je ute­me­lje­ne)4 dog­me. Blac­kburn/K. sva­ki stav pod­li­je­že pro­pi­ti­va­nju i pre­i­spi­ti­va­nju. Za­greb 1979). ime­nu­je se kao mi­sao.). „Bi­jel­ci su pa­met­ni­ji od obo­je­nih”.com/qu­o­tes/qu­o­tes/a/al­ber­te­ins125365. 14. u oči­gled­no­sti zdra­vog ra­zu­ma5. Sim­mons (ur. Dun­cker&Hum­blot. Mark­si­zam i te­o­ri­ja od­ra­za. ko­je su u zna­čaj­noj mje­ri obi­lje­ži­le 20. Za­greb 1986. Taj is­pit. ob­ma­na i pred­ra­su­da. ko­ji sa­mo na­iv­ni ili za­lu­đe­ni dog­ma­ma mo­gu sma­tra­ti mi­sli­ma u pra­vom smi­slu ri­je­či. O te­ško­ća­ma i unu­tar­njim kon­tra­dik­ci­ja­ma svoj­stve­ni­ma zdra­vom ra­zu­mu usp. ona ni­je za­sno­va­na na mi­šlje­nju ne­go na vje­ro­va­nju. pre­ma do­sjet­ci ko­ju Eric Tem­ple Bell pri­pi­su­je Al­ber­tu Ein­ste­i­nu. ona mo­ra pro­iz­la­zi­ti iz mi­šlje­nja. 5 Mno­ge će zbu­ni­ti (a ne­ke i na­lju­ti­ti) što se i zdrav ra­zum svr­sta­va me­đu ne­le­gi­tim­ne na­do­mjest­ke mi­šlje­nja. „Sun­ce se okre­će oko Ze­mlje”. „Ze­mlja je rav­na plo­ča”. 7. Lan­gu­a­ge and Hi­story. ot­kla­nja­nje od vjer­skog dog­ma­ti­zma ni­po­što ne pred­sta­vlja ga­ran­ci­ju za oslo­ba­đa­nje mi­šlje­nja od oko­va dog­me. Cam­brid­ge 1992. Tübin­gen 2004. Pa­scal. Mi­sao je. go­di­ne” (ci­ti­ra­no pre­ma http://www. Ox­ford 2005. MIT Press. Pe­ter Lang. jest slje­de­će: Kad god ne­tko tvr­di ne­što. L. da bi ne­ka tvrd­nja mo­gla bi­ti ozna­če­na kao mi­sao u pra­vom smi­slu ri­je­či. Tvrd­nja ko­ju ne­tko iz­ri­če na te­me­lju mni­je­nja. Me­đu­tim. dog­mat­ski mark­si­zam (o ge­ne­zi i ne­kim bit­nim zna­čaj­ka­ma ta­kvog mark­si­zma usp. na­i­me. a obi­lje­ža­va­ju i po­če­tak na­šeg mi­le­ni­ja. Pun­tel. L. slje­de­ća dje­la: G. Ox­ford Uni­ver­sity Press.). sto­lje­će. The­o­ri­es of Truth: A Cri­ti­cal In­tro­duc­tion. Na­pri­jed. Ta­kva tvrd­nja (sve­jed­no gla­si li ona: „Bog je stvo­rio svi­jet u šest da­na”. Fran­cke. u ri­je­či mu­drih lju­di ili u ne­u­pit­ne isti­ne za­pi­sa­ne u sve­tim knji­ga­ma. A što je uop­će mi­šlje­nje? Mi­šlje­nje je ili kri­tič­ko raz­dva­ja­nje isti­ni­to­ga6 od ne­i­sti­ni­to­ga. Kul­tur­no-pro­svjet­ni sa­bor Hr­vat­ske. 6 Pi­ta­nje o isti­ni i isti­ni­to­sti pred­sta­vlja je­dan od naj­kom­plek­sni­jih pro­ble­mat­skih čvo­ro­va cje­lo­kup­ne fi­lo­zo­fi­je. sva­ka­ko va­lja spo­me­nu­ti se­ku­lar­ne for­me dog­ma­ti­zma. „zdrav ra­zum je skup pred­ra­su­da ste­če­nih do 18. Da­vid­son. Ve­ri­tà. Uni­co­pli. bi­lo na pri­hva­ća­nju vje­ro­va­nja sre­di­ne u ko­joj taj ne­tko ži­vi. Pe­tro­vić. te se sto­ga ne mo­že sma­tra­ti mi­šlju u pra­vom smi­slu ri­je­či. me­đu osta­li­ma. Ne­hring. „Ro­mi su ge­ne­tič­ki pred­o­dre­đe­ni da bu­du lo­po­vi”. vje­ro­jat­nim ili ma­kar mo­gu­ćim uzi­ma sa­mo ono što je pro­šlo kroz naj­stro­ži is­pit. bi­lo da se ono za­sni­va na in­di­vi­du­al­nom opa­ža­nju. Kri­te­rij raz­li­ko­va­nja mi­šlje­nja (ko­je pro­iz­vo­di pra­ve mi­sli) od pri­vi­da mi­šlje­nja (ko­je pro­iz­vo­di pri­ vid­ne mi­sli) sa­sto­ji se u to­mu da mi­šlje­nje sve pro­pi­tu­je i pre­i­spi­tu­je i da ono ni­šta una­pri­jed ne uzi­ma kao isti­ni­to. pa­ra­dig­ma­ti­čan pri­mjer ta­kvih dog­ma­ti­za­ma pred­ sta­vlja – da­nas. Truth. re­zul­tat pro­ce­sa mi­šlje­nja. ri­go­ro­zna pro­vje­ra odr­ži­vo­sti sva­ke 4 Dog­me i dog­ma­ti­zmi ni­su. L. po­go­to­vo ne kao ne­u­pit­no i neo­spor­no. već isti­ni­tim. La ve­rité: Réfle­xi­ons sur qu­el­qu­es tru­i­smes. ne­go nje­go­vo mje­sto za­u­zi­ma re­pro­du­ci­ra­ nje pred­ra­su­di i dog­mi. E. 2015). Was­hing­ton 2010. R. Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en in der ne­u­e­ren Phi­lo­sop­hie. „Čo­vjek je na­stao od maj­mu­na”. eks­klu­ziv­no ni spe­ci­fič­no svoj­stvo dog­mat­skih re­li­gi­ja. po­sje­će­no 20. Kirk­ham. Kri­tik des Com­mon Sen­se: Ge­sun­der Men­schen­ver­stand. vje­ro­do­stoj­nim. Ox­ford 1999. R. do­du­še. mar­gi­na­lan. Led­wig.htlm. npr. 2007. vje­ro­jat­no­ga od ma­nje vje­ro­jat­no­ga i ne­mo­gu­će­ga. Mi­la­no 2004. Pa­ris 2004. ali i cje­lo­kup­ne ljud­ske te­o­ri­je i prak­se. već is­klju­či­vo ne­po­u­zda­nim mni­je­nji­ma. K. Va­lo­re. tzv. da­ka­ko. WBG. što u ko­nač­ni­ci ni­je va­žno). ko­jim se ono što je vje­ro­do­stoj­no odva­ja od la­ži. va­lja­no­ga od ne­va­lja­no­ga. S. Pritzl (ur. ali čak i ako je ona slu­čaj­no isti­ni­ta (kao što ni­ jed­na od na­ve­de­nih tvrd­nji to oči­gled­no ni­je). Raz­li­či­te aspek­te kon­tro­verz­no­sti pi­ta­nja o isti­ni osvje­tlja­va­ju.) mo­že se ozna­či­ti kao ne­ka­kva mi­sao. Cat­ho­lic Uni­ver­sity of Ame­ri­ca Press. D. ko­ji re­zul­ti­ra­ju ne­pra­vim ili kri­vim mi­sli­ma. na­gla­ša­va­ju­ći da je u nje­go­voj tvrd­nji sa­dr­ža­na ne­u­pit­na isti­na. Truth. da­kle dje­lat­no­sti ko­je sa­mo pri­vid­no na­li­ku­ju na mi­šlje­nje. Ve­ljak. Ox­ford Uni­ver­ sity Press. Prak­sa/isti­na. Ono što je u ovom kon­tek­stu si­gur­no. ili jer nam ta­ko go­vo­ri zdrav ra­zum ili jer ta­ko pro­po­vi­je­da­ju ovo­ze­malj­ski ili (ono­stra­no­šću le­gi­ti­mi­ra­ ni) vjer­ski auto­ri­te­ti. za­to što ona ni­je re­zul­tat mi­šlje­nja. Met­hod and Ap­pli­ca­bi­lity.

J. la­ži i ob­ma­na. Na­i­me. ni vje­ ro­va­nja za­sno­va­na na uče­nji­ma auto­ri­te­ta ili sta­vo­vi­ma sa­dr­ža­ni­ma u sve­tim knji­ga­ma. Re­vi­ve Us Again: The Re­a­we­ke­ning of Ame­ri­can Fun­da­men­ta­lism. dog­mi i ob­ma­na. Bob Jo­nes Uni­ver­sity Press. npr. ili. 16 . ko­ji će sa­da još ste­ći i pri­vid ne­pri­stra­no­sti (pa 7 Usp. J. Li­tur­gi­cal Press. A. ve­o­ma slič­ne – pa i ra­di­kal­ni­je – kon­cep­ci­je za­sno­va­ne na vje­ro­va­nju u ne­u­pit­nu isti­ni­tost sva­ke ri­je­či u ovoj ili onoj sve­toj knji­zi ili u ne­u­pit­nost ne­ko­ga ovla­šte­nog (prem­da naj­če­šće sa­mo­pro­gla­še­nog) tu­ma­če­nja smi­sla i zna­če­nja do­tič­ne knji­ge na­la­zi­mo u svim mo­gu­ćim re­le­vant­nim re­li­gi­ja­ma (ali i u se­ku­lar­nim po­gle­di­ma na svi­jet).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pret­po­stav­ke i sva­ke tvrd­nje. dru­gi pri­mjer. G. sto­lje­ća) vje­ro­vao u to da su mno­ ge že­ne vje­šti­ce te su one uz op­će odo­bra­va­nje spa­lji­va­ne na lo­ma­ča­ma ili da­vlje­ne u vo­da­ma? Ili. ni op­će­pri­hva­će­na mni­je­nja za­jed­ni­ce. zna­či da se ni zdrav ra­zum. 8 Usp. Evan­ge­li­ cals at the Bal­lot Box. Mi­šlje­nje ko­je ni­je oslo­bo­đe­no od ro­bo­va­nja dog­ma­ma i pred­ra­su­da­ma uop­će i ni­je mi­šlje­nje ne­ go pro­ces po­na­vlja­nja i učvr­šći­va­nja pred­ra­su­da. Col­le­ge­vil­le 2004. Ham­burg-Ber­lin 1977. ako sve pod­vrg­ne­mo pro­vje­ri osim ne­kih po­la­zi­šnih pret­po­stav­ki či­ja nam se isti­ni­tost – iz bi­lo ko­je­ga raz­lo­ga – či­ni evi­dent­nom. uko­li­ko je ne­ka od po­la­zi­šnih pret­po­stav­ki po­gre­šna (uko­li­ko je. Geschic­hte des Sta­li­ni­smus. čak i u slu­ča­ju da se pri­dr­ža­va­mo naj­ri­go­ro­zni­jih kri­te­ri­ja. Sav naš na­por uro­dit će tek re­pro­duk­ci­jom pred­ra­su­da i uvri­je­že­nih ste­re­o­ti­pa.. Gre­en­vil­le 1973. ni­je li vla­da­la op­ća su­gla­snost (u ko­joj su su­dje­lo­va­li i naj­um­ni­ji uče­nja­ci) da se Sun­ce okre­će oko Ze­mlje. Ox­ford-New York 1973. Dol­lar. El­len­stein. Ni­je li na­rod do­ne­dav­no (bar do kra­ja 18. ni naj­vi­ši mo­guć stu­panj kri­tič­no­sti ni­ti naj­ri­go­ro­zni­je pro­pi­ti­va­nje i pre­i­spi­ti­va­nje ne­će bi­ti do­volj­ni da iz­bjeg­ne­mo zam­ku ko­ja nas vo­di u kri­vo mi­šlje­nje. nu­žno je pri­dr­ža­va­nje kri­te­ri­ja pro­vje­re. Re­zul­tat mi­šlje­nja je sto­ga mi­sao ko­ja je slo­bod­na od ro­bo­va­nja (naj­če­šće sa­mo­pro­gla­še­nim i la­žnim) auto­ri­te­ti­ma. ka­ko to po­ka­zu­je opa­ža­nje zdra­vog ra­zu­ma (a či­ni se da se po­ne­ki lju­di i da­nas vi­še po­u­ zda­ju u evi­den­ci­ju zdra­vog ra­zu­ma ne­go u znan­stve­ne do­ka­ze ko­ji go­vo­re ne­što po­sve su­prot­no na­šem opa­ža­nju i na nje­mu za­sno­va­nom zdra­vo­ra­zum­skom za­klju­či­va­nju)? Ili. Vi­o­len­ce. Da­ka­ko. is­tra­ži­va­nja. Am­herst 1996. uop­će ne jam­če pri­hva­tlji­vost bi­lo ko­je po­stav­ke: to što „svi” mi­sle da je ne­što isti­ni­to – sa­mo po se­bi ne zna­či ni­šta. već – sli­je­de­ći stro­ga pra­vi­la lo­gič­kog za­klju­či­va­nja – mo­ra pro­pi­ti­va­ti i pre­i­spi­ti­va­ti sva­ki svoj pred­met i ono ni­po­što ne smi­je ro­bo­va­ti ni­ka­kvoj una­pri­jed pri­hva­će­noj ne­u­pit­ noj isti­ni (iza ko­je se u pra­vi­lu skri­va­ju dog­me a ne­ri­jet­ko i pra­ve ob­ma­ne). Car­pen­ter. VSA. Me­nen­dez. u toj ne­kri­tič­ki pri­hva­će­noj pret­po­stav­ci sa­dr­ža­ na ka­kva po­gre­ška.) do­tič­nog pro­ble­ma po­mo­ći da ne za­ vr­ši­mo u ob­na­vlja­nju i učvr­šći­va­nju po­sto­je­ćih pred­ra­su­da o rom­skoj po­pu­la­ci­ji. and the Church: A Cul­tu­ral Ap­pro­ach. W. za­blu­da. kr­šćan­ski fun­da­men­ta­li­zam u SAD ni­je u tom po­gle­du je­din­stven. ne­ma li i da­nas mno­gih lju­di (pa i či­ta­vih za­jed­ni­ca) ko­ji sva­ku ri­ječ u ne­koj knji­zi dr­že ne­u­pit­nom na te­me­lju sa­me či­nje­ni­ce da se ta ri­ječ na­la­zi u do­tič­noj knji­zi? Pri­mjer bi­blij­skih fun­da­men­ta­li­sta (naj­po­zna­ti­jih po to­mu što – uz sve osta­lo – za­stu­pa­ju kre­a­ci­o­ni­stič­ke te­o­ri­je)7 sa­mo je je­dan od broj­nih pri­mje­ra sli­je­pe vje­re u ap­so­lut­nu isti­ni­tost do­slov­no ra­zu­mlje­nih ri­je­či u sve­toj knji­zi (a mo­gli bi­smo mu pri­do­da­ti i mno­što onih ko­ji su u pro­šlom sto­lje­ću sli­je­po vje­ro­va­li u ap­so­lut­nu isti­ni­tost sva­ke tvrd­nje za­pi­sa­ne u Sta­lji­no­vim Pi­ta­nji­ma le­nji­ni­zma te bi­li sprem­ni da fi­zič­ki uklo­ne iz za­jed­ni­ce sva­ko­ga tko bi se usu­dio po­sum­nja­ti u isti­ni­tost bi­lo ko­je od isti­na za­pi­sa­nih u toj knji­zi)8. čak i do sre­di­ne 19. ako kri­tič­ki i s naj­bo­ljim na­mje­ra­ma da bu­de­mo ne­pri­ stra­ni i isti­no­lju­bi­vi raz­ma­tra­mo rom­ski pro­blem. Ako ho­će­mo iz­bje­ći ta­kve (ali i raz­ne dru­ge) stran­pu­ti­ce. ne­će nam ni naj­vi­ši stu­panj kri­tič­no­sti ko­je­ga se do­sljed­no pri­dr­ža­va­mo u po­stup­ku raz­ma­tra­nja (ana­li­ze. pa te pret­po­stav­ke ne­kri­tič­ki pri­hva­ća­mo ugra­đu­ju­ći ih u te­ me­lje na­še­ga ar­gu­men­ta­cij­skog ni­za. da­kle. Ox­ford Uni­ver­sity Press. A. J. po­ne­gdje. ko­ji obi­la­to go­vo­re u pri­log odr­ži­vo­sti i vje­ro­do­stoj­no­sti spo­me­nu­te pret­po­stav­ke). A Hi­story of Fun­da­men­ta­lism in Ame­ri­ca. sin­te­ze itd. Sto­ga mi­šlje­nje – da bi uop­će i bi­lo mi­šlje­nje a ne re­pro­du­ci­ra­nje ne­kri­tič­ki pri­hva­će­nih mni­je­nja – nu­žno mo­ra bi­ti slo­bod­no. Abuc­kle. Pri­mje­ri­ce. A. G. To ne zna­či da ono smi­je bi­ti pro­iz­volj­no. ali ako pri­tom po­đe­mo – uz osta­lo – od pret­po­stav­ke da su svi Ro­mi sklo­ni kri­mi­na­lu (a ta pret­po­stav­ka mo­že dje­lo­va­ti pla­u­zi­bil­nom uko­li­ko se oslo­ni­mo na sta­ti­stič­ke i op­će­ni­to em­pi­rij­ske po­dat­ke. No. So­ci­ety. re­flek­si­je. pred­ra­su­da ili ste­re­o­tip). Sva ta dje­la od­no­se se na ob­li­ke kr­šćan­skog fun­da­men­ta­li­zma u SAD (po­seb­no na ame­rič­kom ju­gu). na­še mi­šlje­nje mo­že bi­ti pri­vid pra­vog mi­šlje­nja. dog­mi. slo­bod­na od pred­ra­su­da. Pro­met­he­us Bo­oks.

Oda­tle sli­je­di za­htjev da mi­šlje­nje mo­ra­mo oslo­bo­di­ti od sva­ke pred­ra­su­de. Le­gi­sla­tion and Li­berty. The So­cial Tho­ught of Ber­nard Man­de­vil­le: Vir­tue and Com­mer­ce in Early Eig­hteen Cen­tury En­gland. ne tre­ba br­ka­ti s pro­iz­volj­no­šću i sa­mo­vo­ljom. dje­lo­va­nja ko­je vo­di ra­ču­na o nu­žno­sti. Me­di­ter­ran. Chi­ca­go 1973–1981). 110). re­to­rič­ke na­ra­vi. Man­de­vil­le­o­ve. Ona s jed­ne stra­ne mo­že pred­sta­vlja­ti iz­raz hi­sto­rij­ski us­po­sta­vlje­ne nu­žno­sti (kao. Za ovu pro­ble­ma­ti­ku vi­še­stru­ko je in­di­ka­tiv­na knji­ga Slo­bo­da­na Sa­dža­ko­va Ego­i­zam. a ne is­pra­zno i u osno­vi – mje­re­no kri­te­ri­ji­ma isti­no­lju­bi­vo­sti – neo­d­go­vor­no na­kla­pa­nje i raz­gla­ba­nje. Hayek. A to će se do­go­di­ti sto­ga što na­še mi­šlje­nje (na ko­je­mu se raz­ma­tra­nje pro­ble­ma i nje­go­vo is­tra­ži­va­nje za­sni­va) ni­smo oslo­bo­di­li od one te­melj­ne pred­ra­su­de ko­ju smo ini­ci­jal­no uze­li kao ne­u­pit­nu (jer em­pi­rij­ski do­ka­za­nu) pret­po­stav­ku. Me­i­ner. New York 1978) od onih ti­po­va ta­kve apo­lo­gi­je ko­ji pred­sta­vlja­ju ide­o­lo­gij­sko tran­spo­ni­ra­nje nu­žno­sti mi­nu­lih vre­me­na u no­ve kon­tek­ste i ko­ji su jed­no­znač­no usmje­re­ni na pro­gla­ša­va­nje mi­nu­lih nu­žno­sti vječ­nim i ne­pre­mo­sti­vim ne­u­mit­no­sti­ma ljud­skog ro­da. FPN. Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press. An In­tro­duc­tion to Pla­to’s Re­pu­blic. 17 . 9 U tom smi­slu je još uvi­jek ak­tu­al­na i po­ti­caj­na He­ge­lo­va mi­sao pre­ma ko­joj ljud­ska svi­jest pred­sta­vlja gra­đu u ko­joj se vr­še pro­mje­ne i na­pre­do­va­nje slo­bo­de (G. A. de­man­ti­ra­ti isti­ni­tost one iz­re­ke pre­ma ko­joj je put u pa­kao po­plo­čen do­brim na­mje­ra­ma). Pla­ton. u Ari­sto­te­lo­vu i op­će­ni­to – s dje­lo­mič­nom iz­nim­kom Pla­to­na10 – an­tič­kom na­tu­ra­li­zi­ra­nju rop­stva). i J. Cla­ren­don Press. T. Oslo­bo­đe­no mi­šlje­nje u sta­nju je da pro­iz­vo­di slo­bod­nu mi­sao. po­et­ski re­če­no. po­seb­no knji­ga VI). a ne da umje­sto mi­šlje­nja is­pra­zno i neod­go­vor­no raz­gla­ba­mo. I–III. ovi­sno o ko­ri­šte­nim me­to­da­ma is­tra­ži­va­nja. str. mo­ra­mo raz­li­ko­va­ti one ti­po­ve apo­lo­gi­je ego­i­zma ko­ji se mo­gu ra­zu­mje­ti i tu­ma­či­ti kao iz­raz uvi­da u za­te­če­nu hi­sto­ rij­sku nu­žnost (pri­mje­ri­ce. me­đu­tim. ali re­to­rič­ko bi pi­ta­nje tre­ba­lo bi­ti i ono ko­je se od­no­si na Hayeko­vo pre­u­zi­ma­nje po­u­ke Man­de­vil­le­o­ve ba­sne i nje­go­vo uz­di­za­nje tr­ži­šnog ego­i­zma na rang pri­rod­ne nu­žno­sti (usp. o če­mu usp. W. već se za­te­če­ne gra­ni­ce sa­mom slo­bod­nom dje­lat­no­šću. ako nam je uop­će sta­lo do to­ga da mi­sli­mo. va­lja po­ no­vi­ti. De­fi­ni­ra­mo li slo­bo­du kao mo­guć­nost dje­lo­va­nja (a je­dan od nu­žnih i kon­sti­tu­tiv­nih ob­li­ka dje­lo­va­nja jest mi­šlje­nje) bez pri­si­le. M. do­dat­no raz­ja­šnje­nje. o gra­ni­ca­ma mo­gu­će­ga i do­sti­žno­ga (pri če­mu te gra­ni­ce ni­su fik­sne ni­ti smi­ju bi­ti fik­si­ra­ne. da ga uop­će i bu­de. Law. Die Ver­nunft in der Geschic­hte. Pa­do­va 1940. Spo­me­nu­ta na­tu­ra­li­za­ci­ja da­no­sti zah­ti­je­va po­seb­nu po­zor­nost. slo­bod­noj) mi­sli zah­ti­je­va. pri­mje­ri­ce. Gen­ti­le. Ox­ford 1985. za­sno­va­ni­ma na te­žnji za ovje­ko­ vje­če­njem i na­tu­ra­li­za­ci­jom tre­nut­no do­mi­nant­nih od­no­sa mo­ći). Slo­bo­du. pa sto­ga i nu­žno­sti vječ­no­sti i pri­rod­no­sti ro­bo­vla­snič­kih dru­štve­nih od­no­sa? Pi­ta­nje je. na­i­me. mi­šlje­njem i na mi­sli ute­me­lje­nim či­nom9 mo­gu po­mi­ca­ti i ši­ri­ti). Usp. An­nas. Hor­ne. po­naj­pri­je. 10 Pla­ton do­ne­kle od­stu­pa od na­zna­če­ne na­tu­ra­li­za­ci­je u Dr­ža­vi. Dr­ža­va. me­đu­tim. od sva­kog ste­re­o­ti­ pa i od sva­ke dog­me. po­zi­va­ju­ći se na Ari­sto­te­lo­vo tu­ma­če­nje rop­stva kao ne­u­mit­nog an­tro­po­lo­gij­skog i so­ci­jal­nog obi­ljež­ja čo­vje­čan­stva. Ce­dam. A. nu­žna je još jed­na di­fe­ren­ci­ja­ci­ja: slo­bo­da do ko­je do­spi­je­va­mo oslo­ba­đa­njem mi­šlje­nja i ko­ju pri­pi­su­je­mo sva­koj pra­voj (a to zna­či. Za­greb 1977. Do­spi­je­va­mo ta­ko do ključ­nog poj­ma: to je po­jam oslo­bo­đe­nja mi­šlje­nja od ro­bo­va­nja dog­ma­ma i pred­ra­su­da­ma (ali i od dru­gih vr­sta ob­ma­na. uto­li­ko što fi­lo­zo­fi–vla­da­ri ni­su pri­pad­ni­ci ne­ka­kve na­sljed­ne ari­sto­ kra­ci­je. A da bi se iz­bje­gla ova po­sljed­nja vr­sta stran­pu­ti­ce. dao ar­gu­men­ta­ci­ju u pri­log pri­rod­no­sti. ne zna­či da su te gra­ni­ce uisti­nu da­ne na na­čin na ko­ji su one po­sta­vlje­ne u raz­li­či­tim ide­o­lo­gij­skim i dog­mat­skim kon­struk­ti­ma. Ham­burg 1955. No­vi Sad 2013. La po­li­ti­ca di Pla­to­ne. ka­ko bi mi­šlje­nje do­spje­lo do se­be sa­ma. F. Is­klju­či­ vo slo­bod­no mi­šlje­nje (ono mi­šlje­nje ko­je je uspje­šno pro­šlo kroz pro­ces oslo­ba­đa­nja) smi­je pre­ten­di­ra­ti na to da bu­de mi­šlje­nje u pra­vom i pu­nom smi­slu i zna­če­nju ri­je­či. već je to sta­lež otvo­ren po­tom­stvu ni­žih slo­je­va (usp.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá i. sve­jed­no je­su li one pro­iz­ve­de­ne zdra­vo­ra­zum­ski ili ide­o­lo­ gij­ski ili ne­ka­ko dru­ga­či­je). F. znan­stve­ne objek­tiv­no­sti). sto­ga je nje­go­vo oslo­ba­đa­nje i oslo­bo­đe­nje nu­žan i ne­za­o­bi­la­zan uvjet da se ono uop­će i kon­sti­tu­i­ra. F. pre­ko­ra­či­va­nje ko­je će vo­di­ti ra­ču­na o kri­te­ri­ji­ma po ko­ji­ma se do­bro raz­li­ku­je od zla i ko­je će se sto­ga u mak­si­mal­no mo­gu­ćoj mje­ri osi­gu­ra­ti od svih mo­gu­ćih stran­pu­ti­ca (ko­je će. ka­ko bi ono uisti­nu bi­lo mi­šlje­nje. a s dru­ge stra­ne iz­raz ide­o­lo­gij­ske kon­struk­ci­je (kao što su to – da na­ve­de­mo sa­mo je­dan ka­rak­te­ri­sti­čan pri­mjer – naj­ra­zli­či­ti­ji po­ku­ša­ji pro­gla­ša­va­nja tr­ži­šnog ego­i­zma vječ­nom i ne­u­ki­dlji­vom oso­bi­nom ljud­skog bi­ća kao ta­kvo­ga)11. Ka­ko bi iz­gle­da­lo kad bi ne­ki da­na­šnji autor. on­da to zna­či da je slo­bo­da mo­gu­ća u okvi­ru ne­pre­la­znih gra­ni­ca pri­rod­ne kon­ sti­tu­ci­je ljud­sko­ga bi­ća (što. He­gel. Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. mi­sao ko­ja na­dah­nju­je um­no (a to nu­žno zna­či: i prak­tič­ko) pre­ko­ra­či­ va­nje za­da­nih gra­ni­ca. da­ka­ko. 11 Tu.

K. Ox­ford 2005. Ab­bag­na­no. To­ri­no 1971. Geschic­hte des Sta­li­ni­smus. Be­o­grad 1982). Na­pri­jed. pro­iz­volj­no mi­šlje­nje. Ti­me će­mo mo­ći raz­li­ko­va­ti ono što jest nu­žno od ono­ga što nam pri­ka­zu­ju kao nu­žnost. and the Church: A Cul­tu­ral Ap­pro­ach. Me­i­ner. Bloc­hov pri­stup uto­pi­ji zna­ča­jan je me­đu osta­li­me i zbog to­ga što on upo­zo­ra­va na raz­li­ku iz­me­đu sa­nja­no­ga i ostva­re­no­ga. Hayek. Fran­cke. Da­vid­son. 8. A Hi­story of Fun­da­men­ta­lism in Ame­ri­ca. BIGZ. D. te sto­ga oni ko­ji kri­tič­ki i slo­bod­no mi­sle ni­su slo­bod­ni od ni­za ri­zi­ka. ----. Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press. 2. El­len­stein. Ujed­no. An­nas. J. i tu je nu­žan oprez: ni­je sve što je mo­gu­će ili bi mo­glo bi­ti mo­gu­će sa­mim ti­me i po­želj­no. I obr­nu­to: ono što je da­nas mo­gu­će. 3. već i na po­želj­ne stva­ri (o to­mu nas uvjer­lji­vo mo­gu po­u­či­ti ne sa­mo ne­ga­tiv­ne uto­pi­je ne­go i broj­na is­ku­stva 20. Za­greb 1981. W. No. VSA. Kla­sič­nu li­te­ra­tu­ru re­le­vant­nu za pro­ble­ma­ti­ku uto­pi­je nu­di po­se­bi­ce Ernst Bloch (usp. Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en: Eine Einführung. da­kle. 5. F. 4. E. UTET. jer ono što je da­nas ne­mo­gu­će mo­žda bi su­tra mo­glo bi­ti do­hva­tlji­vo12. do­bro. za ko­ju će­mo sa­mi bi­ti kri­vi. Li­tur­gi­cal Press. či­nje­ni­ca­ma. F. Vi­o­len­ce. BIGZ. W. Slo­bod­no mi­šlje­nje ni­je li­še­no opa­sno­sti i te­ško­ća. So­ci­ety. 7. bit će­mo u sta­nju da slo­bod­no mi­sle­ći pro­iz­vo­di­mo slo­bod­ne mi­sli. No. 18 . sva­ka­ko va­lja upu­ti­ti na po­jam uto­pi­je. ne­go je ono pod­vrg­nu­to per­ma­nent­nom pre­ i­spi­ti­va­nju ne sa­mo svo­je­ga sa­dr­ža­ja. smi­sle­no i oprav­da­no jer bih ja htio da to ta­ko bu­de. otvo­rit će se pro­stor u ko­je­mu se la­ko i ne­pri­mjet­no na mje­sto mi­šlje­nja uvla­če ne­do­sljed­nost i pro­iz­volj­no raz­gla­ba­nje. Gloy. G. Ox­ford Uni­ver­sity Press. I-III. Ham­burg-Ber­lin 1977. Gre­en­vil­le 1973. bit će­mo u sta­nju raz­li­ko­va­ti ak­tu­al­ne nu­žno­sti od po­ ten­ci­jal­nih mo­guć­no­sti: to što je ne­što u za­te­če­nim okol­no­sti­ma nu­žno ne mo­ra im­pli­ci­ra­ti da će ono i u ne­koj bu­duć­no­sti bi­ti ne­u­mit­no. Cla­ren­don Press. ide­ja­ma. Dol­lar. Abuc­kle. A. Li­te­ra­tu­ra: 1. upa­li smo u još jed­nu zam­ku. ne zna­či sa­mo po se­bi još ni­šta. va­lja­no. An In­tro­duc­tion to Pla­to’s Re­pu­blic. J. o če­mu hi­sto­ri­ja fi­lo­zo­fi­je (ali i op­će­ni­to. Law. Iz­bjeg­ne­mo li sve te zam­ke (i sve nji­ho­ve če­sto te­ško pre­po­zna­tlji­ve mo­di­fi­ka­ci­je). 10. Truth. ne pre­o­sta­je nam ni­šta dru­go ne­go da se od­va­ži­mo na slo­bod­no mi­šlje­nje. Ham­burg 1955. No­si­te­lji mo­ći (od­u­vi­jek i sup­stan­ci­jal­no) ne vo­le da se slo­bod­no mi­sli. To što mi se ne­što do­pa­da. sto­lje­ća). 9. Le­gi­sla­tion and Li­berty. Prin­cip na­da. em­pi­rij­skom ma­te­ri­ja­lu itd. Za­greb 1981. po­naj­pri­je onih eg­zi­sten­ci­jal­nih. Tübin­gen 2004. su­tra bi mo­glo po­sta­ti ne­mo­gu­ćim – a to se ne od­no­si sa­mo na ne­po­želj­ne.). Po­stu­pi­mo li ta­ko. 12 U tom smi­slu. Prin­cip na­da. Kri­tič­nost se od­no­si i na sa­mo mi­šlje­nje: ono­ga ča­sa kad kri­tič­nost po­pu­sti ili iz­o­sta­ne.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Slo­bod­no mi­šlje­nje ni­je. 6. ni­ti sva­ka na­mje­ra da se ne­što pro­mi­je­ni na bo­lje nu­žno mo­ra re­zul­ti­ra­ti pro­mje­nom ko­ju smi­ je­mo ozna­či­ti kao po­želj­nu. kri­te­rij po­želj­no­sti ne mo­že iz­rav­no vo­di­ti do za­ključ­ka pre­ma ko­je­mu bi ne­što ima­lo bi­ti (ili čak jest) nu­žno isti­ni­to. ili bi mi se mo­glo do­pa­da­ti. Di­zi­o­na­rio fi­lo­so­fi­co. Chi­ca­go 1973-1981. G. Ce­dam. Pa­do­va 1940. Gen­ti­le. G. La po­li­ti­ca di Pla­to­ne. He­gel. Be­o­grad 1982. M. A. ako se ne že­li­mo po­mi­ri­ti s re­pro­du­ci­ra­njem po­želj­nih „isti­na” ka­kve nam nu­de svi mo­gu­ći dog­ma­ti­zmi i sve ide­o­lo­gi­je (da­nas po­seb­no one ide­o­lo­gi­je ko­je se skri­va­ju iza ma­ske po­sti­de­o­lo­gij­ske i tran­si­de­o­lo­gij­ske znan­stve­ne objek­tiv­no­sti). N. ono­ga što je pre­u­ze­to iz­va­na i po­sta­vlje­no kao pred­met mi­šlje­nja (bi­lo da je ri­ječ o pret­po­stav­ka­ma. 11. F. va­lja­no. Ox­ford 1985. Lan­gu­a­ge and Hi­story. Die Ver­nunft in der Geschic­hte. ne­go i se­be sa­ma. Col­le­ge­vil­le 2004. vla­sti­tog pro­ce­sa i uči­na­ka mi­sa­o­nog pro­ce­sa. Tek ta­ko će­mo us­po­sta­vi­ti naš iden­ti­tet slo­bod­nih ljud­skih bi­ća. Bob Jo­nes Uni­ver­sity Press. Duh uto­pi­je. te ti­me u prin­ci­pu eli­mi­ni­ra pri­go­vor uto­pij­skom mi­šlje­nju pre­ma ko­je­mu ono otva­ra pro­stor za dis­to­pij­sko i ko­šmar­no ozbi­lje­nje li­je­pih sno­va. Bloch. Duh uto­pi­je. hi­sto­ri­ja ci­vi­li­za­ci­je i kul­tu­re) nu­di niz dra­ma­tič­nih svje­do­čan­sta­va. Na­pri­jed. ni­ti se taj kri­te­rij smi­je ko­ri­sti­ti u svr­he usmje­ra­va­nja mi­šlje­nja k po­želj­nim za­ključ­ci­ma.

The­o­ri­es of Truth: A Cri­ti­cal In­tro­duc­tion. Pe­ter Lang. Kri­tik des Com­mon Sen­se: Ge­sun­der Men­schen­ver­stand. New York 1978. Wal­ter de Gruyter. 18. Pa­scal. Kul­tur­no-pro­svjet­ni sa­bor Hr­vat­ske. Truth: Stu­di­es of Ro­bust Pre­sen­ce. Met­hod and Ap­pli­ca­bi­lity. phi­lo­sophy. 14. B. 19. Pla­ton. Pe­tro­vić. Am­herst 1996. R. Pa­ris 2004. Kirk­ham. Sa­dža­kov. lveljak@ffzg. Led­wig. Re­vi­ve Us Again: The Re­a­we­ke­ning of Ame­ri­can Fun­da­men­ta­lism. Ber­lin 1982.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 12. No­vi Sad 2013. Car­pen­ter. Was­hing­ton 2010. cri­ti­cism. Ox­ford Uni­ver­sity Press. Ve­ljak. E. La ve­rité: Réfle­xi­ons sur qu­el­qu­es tru­i­smes. avgusta 2015. Hor­ne. Cat­ho­lic Uni­ver­sity of Ame­ri­ca Press. Ox­ford-New York 1973. sv. Prak­sa/isti­na. 15. L. Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en in der ne­u­e­ren Phi­lo­sop­hie. Evan­ge­li­cals at the Bal­lot Box. 17. A. L. 23. Thro­ugh the dif­fe­ren­ti­a­tion bet­we­en fre­e­dom and ar­bi­tra­ri­ness it co­uld be shown so­me traps of the free thin­king as well as a risky cha­rac­ter of the free thin­king. 25. Uni­co­pli. S. Mi­la­no 2004. L. Key words: thin­king. Mark­si­zam i te­o­ri­ja od­ra­za. Dr­ža­va. Pritzl (ur. Za­greb 1977. A. 13. fre­e­dom. Na­pri­jed. Dun­ cker&Hum­blot. A. Ne­hring. R. tho­ught. Pro­met­he­us Bo­oks. Frank­furt/M. The pa­per gi­ves an ar­gu­men­ta­tion for the the­sis ac­cor­ding which every one real and pro­per thin­king ne­ces­sa­rily must be free. ide­o­logy. Cam­brid­ge 1992. opi­nion. FPN. Why Every one tho­ught is ne­ces­sa­rily free? Ab­stract: On the ba­sis of dif­fe­ren­ti­a­tion bet­we­en thin­king and opi­nion it is de­fi­ned the na­tu­re of the free thin­king which pro­du­ced a free tho­ught. Ha­ti­er. li­be­ra­tion. avgusta 2015. Co­ lum­bia Uni­ver­sity Press. Pun­tel. Prihvaćeno za objavljivanje: 20. 21. Primljeno: 4. MIT Press. T. Ego­i­zam. The So­cial Tho­ught of Ber­nard Man­de­vil­le: Vir­tue and Com­mer­ce in Early Eig­hteen Cen­tury En­gland. Za­greb 1979. Za­greb 1986. 24. Me­di­ter­ran. P. M. 22. 20. G. Com­mon Sen­se: Its Hi­story. K. WBG. dog­ma.hr 19 . 16. re­flek­ti­er­te Ur­te­il­skraft und Ge­me­in­sinn. 2007. 9. The pa­per is ba­sed on aut­hor’s lec­tu­re in Srem­ski Kar­lov­ci (Ju­ne 2015). J. Me­nen­dez. Ve­ri­tà. Va­lo­re. Darm­stadt 1993. Ber­lin 2010. The­o­lo­gische Re­a­lenzyklopädie.). J.

ar­gu­men­ti njoj u pri­log pre­te­žu. Glo­bal­na po­li­ti­ka ima glo­bal­ne učin­ke. A do­dat­na po­ru­ka za skep­ti­ke bi­la bi da – po mom naj­du­bljem uvje­re­nju – li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja sa­da i ov­dje (i u do­gled­no vri­je­ me) ne­ma al­ter­na­ti­vu. ko­ja će nas – ako je sli­je­di­mo – do­ve­sti do no­vog. Wal­ter Lip­pmann. Enis Zebić Radio Slobodna Evropa. ute­me­lje­nim i ozbilj­nim za­mjer­ka­ma na njen ra­čun. bez ak­tiv­nih i an­ga­ži­ ra­nih gra­đa­na li­be­ral­na de­mo­kra­ci­ja ne­ma smi­sla. Na sa­mom kra­ju Vol­ta­i­re po­ru­ču­je ka­ko va­lja ob­ra­đi­va­ti svoj vrt. Ne­ma vi­še „ge­ni­jal­ne tan­gen­te” o ko­joj go­vo­ri Ka­pe­tan u Kr­le­ži­nom Cri­sto­fo­ru Ko­lum­bu. unu­tar vla­sti­tih mo­guć­no­sti i u svo­joj za­jed­ni­ci – ži­vot uči­ni ljep­šim. si­ro­ma­šni­ma. me­đu­tim – u jed­nom je de­ta­lju bol­no ne­toč­na. ka­ko bi ilu­stri­rao da Le­ib­nitz i ni­je baš u pra­vu. U stan­dard­noj in­ter­pre­ta­ci­ji ra­di se o Vol­ta­i­re­o­vom po­zi­vu da se pre­sta­ne sa ap­strakt­nim fi­lo­zo­fi­ra­njem. Ne­ma­mo se ka­mo sklo­ni­ti dok ne­vo­lja ne pro­đe ili stvo­ri­ti svoj pa­ra­lel­ni svi­jet.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 321. Su­vre­me­ni svi­jet je glo­ba­li­zi­ran. Vol­ta­i­re za­to svo­ju ma­lu eki­pu ju­na­ka vo­di kroz niz pu­sto­lo­vi­na iz ko­jih je­dva iz­ vla­če ži­vu gla­vu. pa i u tom da se ne­ma­mo ka­mo sklo­ ni­ti od pro­ce­sa ko­ji se od­vi­ja­ju. sa­svim 20 . 1:929 Hirschmann A. Ključ­ne ri­je­či: li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja. Me­đu­tim. Pod­sje­ti­mo – Vol­ta­i­re u Can­di­deu ne­iz­rav­no po­le­mi­zi­ra sa Le­ib­nit­zo­vom op­ti­mi­stič­kom fi­lo­zo­fi­ jom. Us­pr­kos broj­nim. Po­bolj­ša­nja su uto­li­ko mo­gu­ća kroz su­stav li­be­ral­ne par­la­men­tar­ne de­mo­kra­ci­je. sva­ka­ko je tre­ba i pri­mi­je­ni­ti. gra­ đan­ske ini­ci­ja­ti­ve. Autor se sla­že sa mno­gi­ma ko­ji ni­su za­do­volj­ni na­či­nom ka­ko svi­jet funk­ci­o­ni­ra i u ko­jem se smje­ru kre­će. Iako ima vr­lo mno­go vr­lo sna­žnih ar­gu­me­na­ta za raz­o­ča­ra­nje li­be­ral­nom par­la­men­tar­nom de­ mo­kra­ci­jom. ak­tiv­ni i an­ga­ži­ra­ni gra­đa­nin. dru­ga­či­jeg. i to na na­čin ni­ma­lo pri­ja­telj­ski sla­bi­ma. pi­ta se je­dan od ju­na­ka. Po­ru­ka ko­ju sva­ka­ko tre­ba po­dr­ža­ti. ne tre­ba od nje od­u­sta­ja­ti i ba­ca­ti ko­plje u tr­nje! Ona je do­i­sta naj­ma­nje loš na­čin funk­ ci­o­ni­ra­nja ljud­ske za­jed­ni­ce i vri­je­di se za nju po­tru­di­ti.7 1:929 Lippmann W. „Ako je ovaj svi­jet naj­bo­lji mo­gu­ći. već da je ovaj svi­jet zao i okru­tan. jer – le­nji­ni­ stič­kim rječ­ni­kom re­če­no – ne­ma ni re­vo­lu­ci­o­nar­ne si­tu­a­ci­je ni re­vo­lu­ci­o­nar­nog su­bjek­ta. ali upo­zo­ra­va da ra­di­kal­na pro­mje­na ni­je mo­gu­ća. Pr­va te­za – ne­ma vi­še vla­sti­tog vr­ta ni­ti „ge­ni­jal­ne tan­gen­te”. ka­kvi su tek osta­li”. Me­đu­tim – kao i uvi­jek – po­sto­ji jed­no ali: li­be­ral­na de­mo­kra­ci­ja bez ak­tiv­nih gra­đa­na ne­ma smi­sla. Al­fred Hirschmann. Ni­tko od nas ne­ma vi­še vla­sti­ti vrt. Zagreb Hrvatska U obranu liberalne demokracije Sažetak: Svi­jet u ko­jem ži­vi­mo je glo­ba­li­zi­ran u sva­kom smi­slu. i da se dje­lo­va­njem u dru­štvu – ov­dje i sa­da. jer ga je stvo­rio sve­do­bri i sve­mo­gu­ći Bog. sta­ri­ma i bo­le­sni­ma. od­no­sno sa nje­go­vom te­zom da je ovaj svi­jet. naj­bo­lji od svih mo­gu­ćih svje­to­va.

. ali i ši­re. gla­sne i ogor­če­ne za­mjer­ke li­be­ral­noj par­la­men­tar­noj de­mo­kra­ci­ji? Do­i­sta. no­vac je vr­lo efi­ka­san u kva­re­nju li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je. da se mno­gi upra­vo sti­de is­ka­zi­va­ti so­li­dar­nost sa oni­ma ko­ji­ma je lo­ši­je ne­go na­ma. se­lja­ci i po­šte­na in­te­li­gen­ci­ja”. osta­je ne­ki me­ki ili tvr­di to­ta­li­ta­ri­zam ili li­be­ral­na par­ la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja. mno­go je ozbilj­ni­ji pro­blem što ne­ma. uz mno­go ne­po­sred­nih ili po­sre­do­va­nih zna­nja o pro­šlom vre­me­ nu ju­go­sla­ven­skog so­ci­ja­li­zma. ne­ma ne­ke kri­ze ko­ja bi stvo­ri­la pret­po­stav­ke da se br­zo i raz­mjer­no bez­bol­no.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá raz­li­či­tog svi­je­ta ne­go što je ovaj sta­ri svi­jet. da ih dru­gi ne bi po­če­li čud­no gle­da­ti. Me­đu­tim. ve­ći ili ma­nji utje­caj re­pre­siv­nih slu­žbi iz ra­ni­jih to­ta­li­tar­nih su­sta­va i 1 Vi­di o hr­vat­skim pri­mje­ri­ma za to pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u E. itd. Sve vla­sti u dr­ža­va­ma na­sta­lim na pro­sto­ru ne­ka­da­šnje so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je kroz vr­lo us­pje­šan pro­ces de­in­du­stri­ja­li­za­ci­je ra­de na to­me da uki­nu rad­ni­ke. Ona ima pro­ce­du­re ko­je su za­htjev­ne i tra­že pa­žnje i vre­me­na. za­mjer­ke li­be­ral­noj de­mo­kra­ci­ji su broj­ne i ozbilj­ne. Če­tvr­ta te­za – a za­što ne li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja? Do­i­sta. Gra­đa­ni tran­zi­cij­ske Euro­pe mo­gu do­da­ti da su pod fir­mom li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je če­sto do­bi­li po­pu­li­zam s et­nič­kim pred­zna­kom. Pe­ta te­za – do­i­sta. 32 (2012) br. ko­ja bi se mo­gla is­ko­ri­sti­ti za re­vo­lu­ci­o­nar­nu pro­mje­nu. Syri­za je u Grč­koj ta­ko ro­man­tič­no zvu­ča­la na po­čet­ku. 515–519. hu­ma­ni­stič­ke vri­jed­no­sti su to­li­ko u de­fen­zi­vi. vje­ru­jem da je opi­sa­ni obra­zac u pri­lič­noj mje­ri pri­su­ tan u tran­zi­cij­skoj Euro­pi. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja. re­vo­lu­ci­je ne­ma. i sa što ma­nje žr­ta­va. Te­že je za­gri­ja­ti se za li­be­ ral­nu par­la­men­tar­nu de­mo­kra­ci­ju. i to tre­ba shva­ti­ti. ni­ti se na vi­di­ku uop­će i na­zi­re – re­vo­lu­ci­o­nar­ni su­bjekt.. ne­ma ide­je ili po­li­tič­ke op­ci­je ko­ja bi oku­pi­la i – na ope­ra­tiv­noj ra­zi­ni – uje­di­ni­la ne­za­do­volj­ ne. pre­u­zme vlast i on­da ubr­za­nim ko­ra­ci­ma hu­ma­ni­zi­ra dru­štvo. a mno­gi sa oče­ki­va­nji­ma pra­te špa­njol­ski Po­de­mos. A ka­pi­tal ne­će oti­ći sa vla­sti ako ga sa­mo li­je­po za­mo­li­mo. Ako je iz­bor ta­ko su­žen na ove tri op­ci­je – a na­ža­lost jest – ja gla­sam za nju. str. god. Ne­ma – le­nji­ni­stič­kim rječ­ni­kom re­če­no – objek­tiv­ne re­vo­lu­ci­o­nar­ne si­tu­a­ci­je. a za­što ne? Na­i­me. Ne­ma kri­ze ko­ja bi na­pra­vi­la pu­ko­ti­nu u su­sta­vu. Ne bi li ne­ko hu­ma­no ega­li­tar­no dru­štvo – sa mno­go do­brih stra­ na ju­go­sla­ven­skog so­ci­ja­li­zma i sa ni­jed­nom lo­šom – bi­lo do­bar cilj po­li­tič­kog an­ga­žma­na? Na­rav­no. 21 . Je­su li ute­me­lje­ne broj­ne. Či­ta­mo o lje­vi­čar­skim po­pu­li­sti­ma u Ju­žnoj Ame­ri­ci. Oni ko­ji su ne­za­do­volj­ni po­sto­je­ćim sta­njem frag­men­ti­ra­ni su i ne­po­ve­za­ni. su­bjekt pro­mje­ne. a ži­vot nam je pre­kra­tak da se do­go­vo­ri­mo – što bi to da­nas bi­la po­šte­na in­te­li­gen­ci­ja. pre­ve­lik broj te­o­re­ti­ča­ra ra­di­kal­ne lje­vi­ce pro­na­la­zi re­vo­lu­ci­o­nar­nu si­tu­a­ci­ju i re­vo­lu­ci­o­nar­ni su­bjekt u si­tu­a­ci­ja­ma gdje od sve­ga to­ga ne­ma ni „r”1. Ne­ma vi­še for­mu­la­ci­je „rad­ni­ci. po­go­to­vo na­kon re­zul­ta­ta ovih lo­kal­nih iz­bo­ra. Tre­ća te­za o to­me da – za sa­da – ne­ma su­bjek­ta. Ona ne da­je re­zul­ta­te br­zo i ko­ra­ča od kom­pro­mi­sa do kom­pro­mi­sa. ne­go za ne­ku ra­di­kal­nu ide­ju ko­ja nu­di br­za. Ne­ma vi­še Mar­xo­vog pro­le­ta­ri­ja­ta ko­ji je u ta­ko lo­šoj po­zi­ci­ji da će svo­jim oslo­bo­ đe­njem oslo­bo­di­ti ci­je­lo dru­štvo.. i ti­me – objek­tiv­no – sa­mo tro­ši ono ma­lo ener­gi­je ne­za­do­volj­ni­ka ko­ji že­le pro­mje­ne. me­si­jan­ska rje­še­ nja itd. se­lja­ci će pre­ži­vje­ti sa­mo ako po­sta­nu ma­li i sred­ nji pod­u­zet­ni­ci. što na­rav­no ne zna­či da se tre­ba­mo po­mi­ri­ti sa oni­me što nas okru­žu­je. Tu smo gdje smo. No. 127–128. Za­greb. ve­ći­ni gra­đa­na još ni­je do­gor­je­lo do nok­ti­ju. či­ni se da to sa­da ili krat­ko­roč­no ni­je baš mo­gu­će. Ze­bić: „Isti­na i nje­ni su­put­ni­ci u in­ter­pre­ti­ra­nju i vred­no­va­nju so­ci­jal­nih fe­no­me­na”. Ne­ ma­mo ka­mo po­bje­ći – svi smo u istom ko­tlu i to tre­ba ima­ti na umu. cje­lo­vi­ta. u ko­jem se sve ma­nje osje­ća­mo kao kod svo­je ku­će. Dru­ga te­za – a za­što ne re­vo­lu­ci­ja? Ži­vi­mo u tran­zi­cij­skom dru­štvu. obes­pra­vlje­ne i po­tla­če­ne.

p.. cje­lo­vi­ti­je i – ni­ma­lo ne­va­žno – na vri­je­me in­for­mi­ra­ni o od­lu­ka­ma ko­je su pred nji­ma. Na­rav­no. le Bon na­bra­ja da je po­je­di­nac „ra­ci­o­na­lan. 1991. a jav­ni i no­vi me­di­ji. 35. Sa dru­ge stra­ne. str. god. kao da se u ne­kim seg­men­ti­ma gu­bi raz­li­ka iz­me­đu no­vih i sta­rih de­mo­kra­ci­ja. blo­go­va. 4 Al­bert Ot­to Hirschmann: Re­to­ri­ka re­ak­ci­je. Pa­re­ta. go­di­ne „[. i tre­ba im osta­vi­ti mo­guć­nost ve­ta. Raz­do­blje iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta obi­lje­že­no je na­pa­di­ma na li­be­ral­nu de­mo­ kra­ci­ju sli­je­va i zde­sna. Jav­ nost je u svo­je­vr­snom za­mra­če­nju. 1895. Jer. str. On pri­go­vo­re na tra­gu ovih tri­ju te­za na­la­zi u kon­zer­va­tiv­nim kri­ti­ka­ma od Ed­mun­da Bur­kea pre­ko Toc­qu­e­vil­lea i Con­stan­ta do le Bo­na. ras­pro­da­ju i pri­va­ti­za­ci­ju jav­nih do­ba­ra. Mo­sce i Mic­hel­sa. ko­ji će sor­ti­ra­ti i pla­si­ra­ti in­for­ma­ci­je po re­le­vant­no­sti. ako je Lip­pmann pred vi­še od 90 go­di­na bio svje­stan opa­sno­sti od za­gu­še­nja gra­đa­na in­for­ma­ci­ja­ma.4 On gru­pi­ra tri vr­ste pri­go­vo­ra zde­sna – one o iz­o­pa­če­no­sti. mo­žda kul­ti­vi­ran i pro­ra­ču­nat”. o ja­lo­vo­sti. ulo­ga me­di­ja u de­mo­kra­ci­ji od iz­u­zet­ne je va­žno­sti. Hirschman­na. Wal­te­ra Lip­pman­na. jer za to ne­ma­ju ni in­te­re­sa ni ka­pa­ci­te­ta. Za­greb. po­put dru­štve­nih mre­ža. 5 Ibid. 2 Po­drob­ni­je o toj po­zna­toj po­le­mi­ci u E. opa­snost. i ka­ko je na njih od­go­vo­rio Lip­pman­ nov pro­fe­sor. Tran­sac­tion Pu­blis­hers. i o opa­sno­sti od re­for­mi i li­be­ral­no­de­mo­krat­skih po­ma­ka. ja­lo­vost. a umje­sto ‘opa­sno­sti’ – ‘pre­ve­li­ku ko­la­te­ral­nu šte­tu’.. Pre­ma te­zi o ja­lo­vo­sti.. po­ku­ša­ji dru­štve­ne pre­o­bra­zbe bit će uza­lud­ni te jed­no­stav­no ne­će us­pje­ti ‘na­pra­vi­ti rez’. Me­đu­tim. sli­čan je i osje­ćaj ne­mo­ći kod gra­đa­na. po­li­tič­ke eli­te pod­jed­na­ko su ko­rum­pi­ra­ne u „sta­roj” kao i u „no­voj” Euro­pi. so­ci­jal­nog ili eko­nom­skog po­ret­ka slu­ži tek po­gor­ša­nju sta­nja ko­je se že­li po­pra­vi­ti. Ta­ko se. Ninth prin­ting. Iz­o­pa­če­nost. re­ci­mo. tu i da­lje vri­je­di Lip­pman­no­vo upo­zo­re­nje da in­for­ma­ci­ja jed­no­stav­no ima pre­vi­še. ne­do­sta­tak em­pa­ti­je itd. a ukrat­ko će­mo pri­ka­za­ti sta­vo­ve jed­nog od pi­o­ni­ra kri­ti­ke li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je – ame­rič­kog no­vi­na­ra. Na­po­sli­jet­ku. De­wey od­go­va­ra da je li­jek za de­fi­ci­te de­mo­kra­ ci­je – vi­še de­mo­kra­ci­je..2 Lip­pmann u svo­jim knji­ga­ma Jav­no mni­je­nje (1922) i Phan­tom Pu­blic (1925) upo­zo­ra­va da ne po­sto­ji za­in­te­re­si­ra­ni. 17–18.. fo­ru­ma i – na­rav­no – news-por­ta­la.] jed­no­ stav­no uga­si­ti ra­dio i po­tra­ži­ti mir u ne­zna­nju. i da na­ša ge­ne­ra­ci­ja ni­je pr­va ko­ja se bo­ri sa nji­ma. Lip­pman­no­vi uvi­di su va­lid­ni i da­nas. Ze­bić: „Jav­nost kao fan­tom i jav­nost u za­mra­če­nju. de­ša­va da su me­di­ji u ko­li­jev­ ci li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je – Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji – sve če­šće sve bli­že žu­ti­lu i dvoj­be­noj objek­tiv­no­sti me­di­ja do sa­da ka­rak­te­ri­stič­ni­ma za me­di­je u tran­zi­cij­skim dru­štvi­ma.”5 Mi bi­smo umje­sto ‘ja­lo­vo­sti’ ra­di­je upo­tri­je­bi­li ter­min ‘uza­lud­nost’ ili ‘za­lud­nost’. Po­li­tič­ka kul­tu­ra. te­za o opa­sno­sti po­ka­zu­je da je ci­je­na pred­lo­že­ne pro­mje­ne ili re­for­me pre­vi­so­ka. u ko­ji­ma bi tra­di­ci­ja tre­ba­la bi­ti – a bi­lo je vre­me­na i ka­da je bi­la – ga­ran­ci­ja sta­bil­no­sti. va­lja ima­ti na umu da struk­tur­ne za­mjer­ke li­be­ral­noj de­mo­kra­ci­ji ni­su od ju­čer. što bi tek re­kao da­nas? Še­sta te­za – po­sto­ji kva­li­tet­na i te­me­lji­ta ana­li­za kritikâ par­la­men­tar­ne li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je zde­ sna Al­ber­ta O. 31 (2011). sv. Ka­ko je po­le­mi­ka Wal­te­ra Lip­pman­na i Joh­na De­ weyja o de­mo­kra­ci­ji i me­di­ji­ma uve­li­ke re­le­vant­na i na­kon go­to­vo sto­ti­nu go­di­na”. i ape­li­ra da me­di­ji ja­sni­je i za­ni­mlji­vi­je po­sre­du­ju sa­dr­ža­je po­treb­ne gra­đa­ni­ma za ori­jen­ta­ci­ju i od­lu­či­va­nje u de­mo­krat­skom pro­ce­su. dok se out­si­de­ri – ve­ći­na gra­đa­na – ne tre­ba­ju ci­je­lom tom pri­čom za­ma­ra­ti. 1. Osim to­ga. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja 121.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá de­mon­ta­žu so­ci­jal­ne dr­ža­ve u ime tr­ži­šnih slo­bo­da. jer do­vo­di u opa­snost ne­ka ra­ni­ja dra­go­cje­na do­stig­nu­ća. in­for­mi­ra­ni i om­ni­kom­pe­tent­ni gra­đa­nin ko­ji će se su­ve­re­no sna­la­zi­ti me­đu sve ve­ćim bro­jem in­for­ma­ci­ja ko­je su mu po­treb­ne za su­ve­re­no od­lu­či­va­nje. Po na­šem su­du. pr­vi pu­ta ti­ska­noj god. The Phan­tom Pu­blic. 27–43. mo­gu pri­do­ni­je­ti to­me da gra­đa­ni bu­du bo­lje. ame­rič­ki fi­lo­zof John De­wey. Go­vo­re­ći o ra­zli­ci iz­me­đu po­je­din­ca i ma­se.] sva­ko svr­ sis­hod­no dje­lo­va­nje ko­je na­sto­ji po­bolj­ša­ti svoj­stva po­li­tič­kog.. in­si­de­ri ra­zu­mi­ju o če­mu se ra­di. ali ne i od­lu­či­va­nje o funk­ci­o­ni­ ra­nju dru­štva.. i da će lju­di – ka­ko je on to na­pi­sao još 1925. dok je ma­sa „ira­ci­o­nal­na. 2009. Pr­vo ame­rič­ko iz­da­nje je iz god. New Brun­swick–Lon­don. Pre­ma te­zi o iz­o­pa­če­no­sti (iako mi­slim da bi pri­mje­re­ni­ji ter­min bio ‘te­za o kon­tra­pro­duk­tiv­no­sti’ ili ‘te­za o su­prot­nim učin­ci­ma’) „[. 3 Wal­ter Lip­pmann. 22 .”3 Tu je – či­ni nam se – iz­no­va va­žna ulo­ga me­dij­skih pro­ fe­si­o­na­la­ca. 1999. po obra­zo­va­nju fi­lo­zo­fa. Ar­gu­ment iz­o­pa­če­no­sti ilu­stri­ra Hirschmann le Bo­no­vim ot­po­rom uvo­đe­nju op­ćeg pra­va gla­sa ela­ bo­ri­ra­nim u Psi­ho­lo­gi­ji ma­sa.

„Uzi­ma­ju­ći u ob­zir ve­li­ke po­ro­đaj­ne mu­ke Re­vo­lu­ci­je.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá la­ko po­vo­dlji­va.. ne­go ih i po­li­tič­ki ar­ti­ku­li­ra­ti. jer po­sto­ji ci­vil­na sce­na ko­ja je ne­za­vi­sna od dnev­ne po­li­ti­ke. Čak su i gla­so­vi­ta ‘Pra­va čo­vje­ka i gra­đa­ni­na’. Toc­qu­e­vil­le­o­vom su ana­li­zom ti­tan­ske bor­be i krup­na pre­vi­ra­nja re­vo­lu­ci­je po­sta­la čud­no­va­to is­pra­žnje­na. str.. Go­di­ne 1856. jer će se pro­mi­je­ni­ti tek fa­ sa­da.6 Par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja kao re­zul­tat uvo­đe­nja op­ćeg pra­va gla­sa po­ti­če ten­den­ci­ju pre­ma sve ve­ćoj jav­noj po­tro­šnji (u in­te­re­su si­ro­ma­šni­jih bi­ra­ča). 10 Ibid. 50.. 76. str. Ale­xis de Toc­qu­e­vil­le u L’an­cien Re­gi­me et la Re­vo­lu­tion ka­že ka­ko je „[.”8 pod­sje­ća Hirshcmann. iako su ih sma­tra­li zli­ma i ka­ta­stro­fal­ni­ma. is­pu­ha­na. re­li­gij­skih fun­da­men­ta­li­sta i slič­no) po­ka­za­la da se i u tim slu­ča­je­vi­ma ra­di o pre­žva­ka­va­nju istih tri­ju te­za ot­pri­je 150–200 go­di­na. znat­no pri­je ne­go što su bi­la sve­ča­no pro­gla­še­na u ko­lo­vo­zu god. na­ja­vlju­je le Bon. 23 .. Upra­vo je ne­vla­din sek­tor od po­čet­ka de­ve­de­se­tih naj­gla­sni­je upo­zo­ra­vao 6 Ibid.. Ovi su auto­ri ba­rem Re­vo­lu­ci­ji pri­da­va­li uvo­đe­nje da­le­ko­se­žnih pro­mje­na i ostva­re­ nje po­stig­nu­ća. ta­kvo je mi­ šlje­nje bi­lo mno­go bol­ni­je i uvre­dlji­vi­je za pro­re­vo­lu­ci­o­nar­no sta­ja­li­šte ne­go iz­rav­ni na­pa­di Bur­kea. str. mo­že­mo se an­ga­ži­ra­ti u gra­đan­skim ini­ci­ja­ti­va­ma. str. 48–49. Naj­kra­će i o te­zi o opa­sno­sti. sklo­na bez­um­nom odu­še­vlja­va­nju”. 31. za­go­va­ra­ti po­li­tič­ku op­ci­ju ko­ja obe­ća­va da će te na­še in­te­re­se za­do­vo­lji­ti.] niz sil­no ve­li­ča­nih ‘ste­če­vi­na re­vo­lu­ci­je’ – od ad­mi­ni­stra­tiv­ne cen­tra­li­za­ci­je do op­će­ni­to ras­pro­stra­nje­nog sit­nog po­ljo­pri­vred­nog go­ spo­dar­stva ko­jim upra­vlja­ju sa­mi vla­sni­ci – za­pra­vo po­sto­jao već i pri­je iz­bi­ja­nja Re­vo­lu­ci­je.. 8 Ibid. 9 Ibid. uklju­ču­je ne­pri­hva­tlji­ve tro­ško­ve od­no­sno po­slje­di­ce jed­ne ili dru­ge vr­ste. na­sto­jao je po­ka­za­ti. Sed­ma te­za – us­pr­kos sve­mu re­če­nom (a mo­glo bi se do su­tra sa za­mjer­ka­ma!). ima li li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja do­brih stra­na? Du­bo­ko smo uvje­re­ni da ima. gdje si­tu­a­ ci­ju po­zna­je­mo bo­lje ne­go u dru­gim dr­ža­va­ma na­sta­lim ras­pa­dom so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je ili u osta­lim dr­ža­va­ma tran­zi­cij­ske Euro­pe. Ona ne na­pa­da re­for­me i pro­mje­ne iz­rav­no. jer ‘du­bo­ka’ struk­tu­ra dr­ža­ve osta­je ne­tak­nu­ta. 1789. Na­ve­di­mo ne­ko­li­ko pri­mje­ra iz Hr­vat­ske. mo­že­mo slo­bod­no iz­ra­zi­ti svo­je ne­za­do­volj­stvo i mo­že­mo je na iz­bo­ri­ma za­mi­je­ni­ti bo­ljom. kri­ti­ča­ri su od­mah pri­mi­je­ti­li da Toc­qu­e­vil­le pro­vo­di iz­vje­snu re­ha­bi­li­ta­ci­ju An­cien re­gi­mea i da se čo­vjek mo­ra za­pi­ta­ti – pa što je to Re­vo­lu­ci­ja pro­mi­je­ni­la i za­što se uop­će do­go­di­la? Iz te je vi­zu­re Toc­qu­e­vil­le za­čet­nik te­ze o ja­lo­vo­sti. Ako ne mo­že­mo pro­na­ći svo­je in­te­re­ se u ne­koj od po­nu­đe­nih po­li­tič­kih op­ci­ja. Gra­đan­sko dru­štvo je plu­ral­no dru­štvo i ima­mo pra­vo ne sa­mo ima­ti vla­sti­te in­te­re­se.”10 Vje­ru­jem da bi jed­na ad hoc ana­li­za ak­tu­al­nih kon­zer­va­tiv­nih pri­go­vo­ra li­be­ral­noj de­mo­kra­ci­ji (iz per­spek­ti­ve po­pu­li­sta. 32. ne­spo­sob­na raz­lu­či­ti za i pro­tiv. Pro­mje­na je ilu­zor­na i ko­zme­tič­ka. a hi­per­pro­duk­ci­jom za­ko­na i pro­pi­sa ona će se pre­tvo­ri­ti u – vlast bi­ro­ kra­ci­je. iako sa­ma po se­bi po­želj­na. Ako ni­smo za­do­volj­ni ne­kom po­li­tič­kom op­ci­jom. raz­li­či­te od in­te­re­sa dru­gih gra­đa­na. 7 Ibid. već bi­la dje­lo­mič­no uve­de­na od stra­ne An­cien re­gi­mea. ali tvr­di da „[…] pred­ lo­že­na pro­mje­na.. neo­kon­zer­va­ti­va­ca. str. ta­ko da su se po­ne­ki pi­ta­li – zbog če­ga uop­će to­li­ko uzru­ja­va­nja?”9 Upra­vo na te­me­lju te ana­li­ze do­la­zi Toc­qu­e­vil­le do one svo­je ču­ve­ne za­mi­sli iz­ne­se­ne u tre­ćem di­je­lu knji­ge da re­vo­lu­ci­je naj­če­šće iz­bi­ja­ju on­dje gdje su pro­mje­ne i re­for­me već uve­li­ke u ti­je­ku. čak zbu­nju­ju­ća i po­ma­lo smi­je­ šna […]. Uto­li­ko. de Ma­i­strea i Bo­nal­da. Gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve ov­dje su po­seb­no va­žne. pod­sje­ća Hirschmann. i na­vest će­mo ne­ke od njih.7 Sa­dr­žaj je te­ze o ja­lo­vo­sti ka­ko je sva­ki po­ku­šaj pro­mje­ne – pro­ma­šaj. ili to ne že­li­mo jer iz ovih ili onih raz­lo­ga ima­mo ani­mo­zi­tet pre­ma stra­nač­koj po­li­tič­koj sce­ni.

jer on­da lju­di na se­lu mi­sle da ih se ti­me is­klju­ču­je”. Od eko­nom­skih in­te­re­sa na­da­lje.11 Osma te­za – manj­ka gra­đan­ski od­goj. Ne zna­ju pro­ce­du­re. či­ta­ju. od­no­sno ci­vil­nog sek­to­ra. ko­ji bi ba­rem kod bu­du­ćih gra­đa­na pro­bao su­zbi­ti to ne­zna­nje. ali i iz­grad­nje šo­ping-cen­tra na za­gre­bač­kom Cvjet­nom (slu­žbe­no – Pre­ra­do­vi­će­vom) tr­gu. „Gra­đan­ski ot­por uvi­jek i svu­da (Pla­i­doyer za kam­pa­ni­li­zam)”. Ne sa­mo da smi­je­mo ima­ti raz­li­či­te in­te­re­se. Upra­vo je ne­vla­din sek­tor u dru­goj po­lo­vi­ci de­ve­de­se­tih ini­ci­rao. pi­ta­ju. obič­no pod krin­kom na­pret­ka ot­ki­da di­je­lo­ve jav­nog do­bra. či­me je ozbilj­no sma­nje­na mo­guć­nost iz­bor­nih ma­ni­pu­la­ci­ja. Nul­ta ra­zi­na zna­nja o po­li­ti­ci u gra­đan­skom dru­štvu pret­po­sta­vlja da oso­ba ko­ja je ak­tiv­na u po­li­ti­ci zna – ili bi mo­ra­la zna­ti – da je gra­đa­nin po­li­tič­ki po­jam ko­ji ozna­ča­va čla­na po­li­tič­ke za­jed­ni­ce jed­na­kih. ni­je (osim u Ju­go­sla­vi­ji od po­čet­ka osam­de­se­tih) bi­lo ne­vla­di­nog. ne­go­du­ 11 O ulo­zi ci­vil­nog dru­štva u ob­ra­ni jav­nog do­bra vi­di: E. ko­ji je za nju pre­gra­đan­ski. 24 . De­ve­ta te­za – bez ak­tiv­nih i an­ga­ži­ra­nih gra­đa­na li­be­ral­na de­mo­kra­ci­ja ne­ma smi­sla. ne sa­mo raz­li­či­te od dru­gih čla­no­va tog dru­štva. živ­ci­ma i na­kon to­ga živ­ci­ ma. ne zna­ju ko­ri­sti­ti po­sto­je­će me­ha­ni­zme po­mo­ću ko­jih mo­gu za­šti­ti­ti svo­ja pra­va. Da­kle da gle­da­ju. U ta­ko­zva­nom tvr­dom. svi ima­mo iden­tič­ ne in­te­re­se ko­ji vo­de pre­ma naj­pra­ved­ni­jem i naj­sret­ni­jem mo­gu­ćem dru­štvu. jed­na ma­nja stran­ka li­je­vog cen­tra ima gra­đan­ski od­goj kao pro­jekt ra­da s gra­đa­ni­ma. i ko­ji su ti me­ha­ni­zmi na ras­po­la­ga­nju. ne zna­ju ka­ko pri­stu­pi­ti tim in­sti­tu­ci­ja­ma. ali su­stav­nog rje­še­nja još ne­ma. bar što se Hr­vat­ske ti­če. Tu bi opet mo­gao po­mo­ći gra­đan­ski ak­ti­vi­zam – kroz dje­lo­va­nje mo­že se na­u­či­ti i ko­ja je tvo­ja po­zi­ci­ja. Gra­đan­sko dru­štvo je plu­ral­no dru­štvo. Na­rav­no. ak­tiv­ni i za­in­te­re­si­ra­ni gra­đa­ni. upo­zo­ra­va­ju. Upra­vo su ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je te ko­je već ne­ko­li­ko go­di­na sen­zi­bi­li­zi­ra­ju hr­vat­sku jav­nost na pi­ta­nje ile­gal­nih mi­gra­ci­ja i ile­gal­nih mi­gra­na­ta. I na­o­ru­ža­ti se živ­ci­ma. ali i u ta­ko­zva­nom me­kom to­ta­li­ta­ri­zmu ne sa­mo da ni­je bi­lo po­ li­tič­kog plu­ra­li­zma. po­štu­ju­ći iz­vje­sna pra­vi­la. od­no­sno po­da­ni­ka. a na­ma obič­nim gra­đa­ni­ma. a is­pri­ča­vam se što ću sa­mo­ga se­be ci­ti­ra­ti – ja vo­lim re­ći da je pro­ce­du­ra oruž­je sla­bih. Ja­ki ima­ju no­vac i moć. No. I ovaj vr­lo frag­men­tar­ni po­pis bio bi ja­ko manj­kav da se ne spo­me­ne an­ga­žman ci­vil­nih in­ci­ja­ti­va u ob­ra­ni jav­nog in­te­re­sa ka­da ka­pi­tal. To se zo­ve slo­bo­da. kod de­lo­ ža­ci­ja iz tzv.com/teme/319-gra%C4%91anski-otpor-uvek-i-svuda-plaidoyer-za-zvonik . ako smo uvje­re­ni u to da su u ne­kom slu­ča­ju pra­vo i ar­gu­ men­ti na na­šoj stra­ni. to su slu­ča­je­vi iz­grad­nje golf-te­re­na na Sr­đu iz­nad Du­brov­ni­ka. a ne gra­đan­ke i gra­đa­ni. slu­ša­ju. na stra­nu ša­lu na­stra­nu. ne­go ni­je bi­lo gras­sro­ots ini­ci­ja­ti­va. ili sve vi­še njih. ne­go ih mo­že­mo jav­no za­go­va­ra­ti. U plu­ral­nom dru­štvu smi­je­mo ima­ti vla­sti­te in­te­re­se. Ne zna­ju ko­je im in­sti­tu­ci­je sto­je na ras­po­la­ga­nju. ali to je ta­ko te­melj­ni po­jam da se s nji­me ne smi­je ša­li­ti. čak i pred­sjed­ni­ca dr­ža­ve ne­dav­no iz­ja­vlju­je da „[…] pre­fe­ri­ra obra­ća­nja po­či­nja­ti sa ‘Hr­va­ti­ce i Hr­va­ti’. a ne po­li­tič­ke za­jed­ni­ce vla­da­ra i vla­da­nih. U to­ta­li­tar­nom dru­štvu vo­đa i stran­ka mi­sle za nas.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na kr­še­nja ljud­skih i ma­njin­skih pra­va i pa­siv­nim ot­po­rom i gra­đan­skim ne­po­slu­hom (npr. na­rav­no. http://akuzativ. U Hr­vat­skoj se već go­di­na­ma odu­go­vla­či sa uvo­đe­njem Gra­đan­skog od­go­ja u ško­le. da­kle pri­vat­ni in­ te­res. već je to bi­lo nje­no vr­lo ne­e­ le­gant­no na­sto­ja­nje da po­ka­že da je ona pa­tri­ot­ska. ali i to da pro­tiv­nik ni­je nu­žno bu­da­la i glup. Od­no­sno. pre­o­sta­je in­zi­sti­ra­ti na pro­ce­du­ri. voj­nih sta­no­va) pro­svje­do­vao i od­u­pi­rao se. ne­go i su­prot­sta­vlje­ne. što su gra­đa­ni – či­ni se ipak gra­đa­ni – uspje­li za­u­sta­vi­ti. Ze­bić. Na­rav­no da se kod Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić ne ra­di o ne­zna­nju. a ko­je su im oba­ve­ze. a po­tom i pro­vo­dio gra­đan­ski nad­zor iz­bor­nog pro­ce­sa. U Hr­vat­skoj. ali i uspo­re­na ili za­u­sta­vlje­na ero­zi­ja po­vje­re­nja u de­mo­krat­ski pro­ ces. već jed­no­stav­no raz­mi­šlja dru­ga­či­je ne­go ti itd. ra­de sa mi­gran­ti­ma i za­go­va­ra­ju iz­mje­nu za­kon­skih i pod­za­kon­skih rje­še­nja u ko­rist ile­gal­nih mi­gra­na­ta. Obra­na li­be­ral­ne par­la­men­tar­ne de­mo­kra­ci­je ima smi­sla ako su gra­đa­ni u ne­kom dru­štvu. gdje su gra­đa­ni zbog sna­žne spre­ge pri­vat­nog ka­pi­ta­la i lo­kal­nih vla­sti do­ži­vje­li po­raz. Gra­đa­ni tran­zi­cij­skih ze­ma­lja u ogrom­nom po­stot­ku ne zna­ju ko­ja su im pra­va. da­pa­če i bo­ ri­ti se za nji­ho­vu re­a­li­za­ci­ju. za raz­li­ku od svog pret­hod­ni­ka Jo­si­po­vi­ća. ob­ja­vljen na por­ta­lu Aku­za­tiv.

Dru­go. jav­nog pro­sto­ra.759 lju­di do­šlo ti­su­ću. bi­li su stran­ci. Na­i­me. Pi­ta­ju ga pri­ja­te­lji: „A ko­ji? ” On od­go­va­ra: „Ko­njak”. me­đu­tim. Ak­ti­vi­zam u vir­tu­al­nom svi­je­tu je do­bra i po­treb­na na­do­pu­na ak­ti­vi­zmu u stvar­nom svi­je­tu. Po­sto­ji uža­sna di­so­nan­ca u tu­ma­če­nji­ma svi­je­ta oko nas. do­đe on u dru­štvo i ve­li: „Čuj­te. Još sa­mo je­dan de­talj oko ak­ti­vi­zma. na­še ri­je­či.1977. tre­ba dr­ža­ti no­gu u vra­ti­ma op­će­pri­sut­noj prak­si pri­va­ti­za­ci­je jav­ne sfe­re – jav­nog zdrav­stva.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ju. Ni­je po­mo­glo ni što je u me­đu­vre­me­nu tre­ća oso­ba pri­zna­la pljač­ku i umor­stva. Tre­će. u Mas­sac­hu­set­su. Bi­li su anar­hi­sti. tre­ba ši­ri­ti krug onih ko­ji će bi­ti za­in­te­re­si­ra­ni. obo­ji­ca su osu­đe­na na smrt i po­gu­blje­na. ali ni­je za­mje­na za nje­ga. ra­di se o to­me da ga se pro­mi­je­ni. kao što smo sa­da na­pra­vi­li zbog ne­či­je tu­đe po­gre­ške. bi­li su si­ro­ma­šni… Ali ni­su bi­li idi­o­ti. i da je u stvar­nom svi­je­tu na do­ga­đaj od na­ja­vlje­nih 56. Oni su bi­li žr­tve an­ti­ko­mu­ni­stič­ke i uop­će an­ti­lje­vi­čar­ske hi­ste­ri­je u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma na­kon po­bje­de Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je. Pi­ta­ju da­lje pri­ja­te­lji: „Aha. ova je ago­ni­ja na­ša po­bje­da!”12 12 http://spartacus-educational. jav­nog škol­stva. je­dan je autor na­pi­sao – fi­lo­zo­fi su do sa­da svi­jet sa­mo raz­li­či­to tu­ma­či­li. Go­di­ne 1920. Na­i­me. Evo jed­ne ma­le pri­če iz po­vi­je­sti. pro­svje­du­ju. 8.htm 25 . ak­tiv­nom. Mo­gao sam umri­je­ti ne­po­znat. po­li­tič­ki su – ali ne i sud­ski – re­ha­bi­li­ti­ra­ni od­lu­kom gu­ver­ne­ra Mas­sac­hus­set­sa. ta­li­jan­ske imi­gran­te i anar­hi­ste. Van­zet­ti ka­že no­vi­na­ru: „Da mi se ni­je ovo de­si­lo. kao ne­ki ži­vot­ni pro­ma­šaj. me­ni iz­u­zet­no dra­ge. pro­veo bih osta­tak ži­vo­ta za­staj­ku­ju­ći na uglo­vi­ma i ogo­va­ra­ju­ći lju­de. prav­du. Iako ima­ju čvr­ste ali­bi­je. već u bud­nom. Ne­ ko­li­ko da­na pri­je eg­ze­ku­ci­je. Je­da­na­e­sta i za­ključ­na te­za – ni­či­ja ulo­ga ni­je pre­ma­la i ne­va­žna. bez jav­nog pro­sto­ra ne­ma gra­đa­ni­na. ka­da je već bi­lo ja­sno da je prav­na bit­ka iz­gu­blje­na. Sa­da ni­smo pro­ma­šaj! Is­pa­lo je da je ovo na­ša ka­ri­je­ra i naš tri­jumf! Ni­ka­da se u ži­vo­tu ni­smo mo­gli na­da­ti da će­mo to­li­ko na­pra­vi­ti za to­le­ran­ci­ju. a vje­ru­jem da smo do sa­da uspje­li po­ka­za­ti da gra­đa­ni kao su­bjek­ti pro­mje­ne – za sa­da – ni­su na ra­zi­ni svo­je po­vi­je­sne ulo­ge. Na­kon eg­ze­ku­ci­je iz­bi­li su pro­svje­di od Euro­pe i Ju­žne Ame­ri­ke do To­ki­ja. Po­li­ci­ja hap­si Ni­col­la Sac­ca i Bar­to­lo­mea Van­zet­ti­ja. Če­tvr­to. A ne da kao bal­va­ni sje­de pred te­le­vi­zo­rom i mi­je­nja­ju pro­gra­me.com/USAsacco. dvo­ji­ca mu­ška­ra­ca ko­ji po opi­su svje­do­ ka „iz­gle­da­ju kao Ta­li­ja­ni” opljač­ka­ju no­vac za pla­će rad­ni­ci­ma u tvor­ni­ci ci­pe­la i ubi­ja­ju dvo­ji­cu lju­di. tre­ba ras­krin­ka­va­ti ser­vi­ra­ne isti­ne i upo­zo­ra­va­ti u či­jem su in­te­re­su pla­si­ra­ne. da­kle gra­đa­ni u pra­vom smi­slu te ri­je­či – pa ma­kar se nu­žno i ne sla­ga­li sa va­ma u sve­mu. ne­go za vir­tu­al­ni svi­jet kao do­bro­do­šlu po­moć za funk­ci­o­ni­ra­nje u stvar­nom svi­je­tu. me­đu­ljud­sko ra­zu­mi­je­va­nje. ak­ti­vi­stič­kom smi­slu. Kaj pri­je ili po­sli­je? ” A ve­li Dži­mi Sta­nić: „Umje­sto!” Vir­tu­al­ni svi­jet ima svo­je do­bre stra­ne. Jer. U Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma i Euro­pi or­ga­ni­zi­ra­na je ve­li­ka kam­pa­nja po­dr­ške nji­ma dvo­ji­ci. ne da po­la da­na re­ski­ra­ju ži­vot ho­da­ju­ći po gra­du po­gle­da za­li­je­plje­nog za smart­fon jer ša­lje po­ru­ke ili če­ta­ju na Fa­ce­bo­o­ku. mo­je is­ku­stvo go­vo­ri da se pre­vi­še ci­vil­nih ini­ci­ja­ti­va ko­je su do­bi­le ti­su­ću laj­ko­va na fej­su i gdje je ma­su lju­di na­ja­vi­lo da će oba­ve­zno do­ći na pro­svjed ili što već dru­go – is­pu­ha­lo u vir­ tu­al­noj stvar­no­sti. Ima jed­na ša­la za­gre­bač­kog pje­va­ča i vic­ma­he­ ra Stje­pa­na Dži­mi­ja Sta­ni­ća o kon­tra­cep­ci­ji. Pe­de­set go­di­na na­kon eg­ze­ku­ci­je. 23. jav­nih me­di­ja. na­še bo­li – ne zna­če ni­šta! Od­u­zi­ma­nje na­šeg ži­ vo­ta – ži­vo­ta jed­nog obu­ća­ra i jed­nog pro­da­va­ča u ri­bar­ni­ci – zna­če sve! Ovaj zad­nji tre­nu­tak na­ma pri­pa­da. u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. ali ne u onom pa­tri­ot­skom. Na­ši ži­vo­ti. ko­njak. Pod­sje­ti­mo. i su­di im za pljač­ku i dvo­stru­ko uboj­stvo. ili od na­ja­vlje­nih ti­su­ću – njih 49. De­se­ta te­za. ali ima i ma­ne. do­bro oba­vi­je­šte­ni i sklo­ni osob­no se an­ga­ži­ra­ti za ne­što ili pro­tiv ne­če­ga. na­šel sam sa­vr­šen ob­lik kon­tra­cep­ci­je”. Što nam je da­kle ra­di­ti? Pr­vo. Da­kle – ne za vir­tu­al­ni svi­jet umje­sto stvar­nog svi­je­ta. pot­pi­su­ju pe­ti­ci­je i ini­ci­ja­ti­ve. tre­ba se po­tru­di­ti da sa­mi bu­de­mo do­bri gra­đa­ni. ali bez uspje­ha.

li­be­ral par­li­a­men­tary de­moc­racy pre­vail do­es not ma­ke sen­se wit­ho­ut ac­ti­ve and en­ga­ged ci­ti­zens. Al­bert Ot­to Hirschmann: Re­to­ri­ka re­ak­ci­je. De­spi­te nu­me­ro­us se­ri­o­us ob­jec­ti­ons. septembra 2015. (3–4/2012). opa­snost. Enis Ze­bić: „Jav­nost kao fan­tom i jav­nost u za­mra­če­nju. Na­dam se da ni­tko od či­ta­te­lja ovog tek­sta ne­će za­vr­ši­ti na elek­trič­noj sto­li­ci. ali pod­jed­na­ko se na­dam da joj/mu se ži­vot ne­će sve­sti na to da za­staj­ku­je na uglo­vi­ma i ogo­va­ra pro­la­zni­ke. Za­greb. da se mo­žda i sa­mi po­kre­nu. ac­ti­ve and en­ga­ged ci­ti­zen.com/te­me/319gra%C4%91an­ski-ot­por-uvek-i-svu­da-pla­i­doyer-za-zvo­nik http://spar­ta­cus-edu­ca­ti­o­nal. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja. Ho­we­ver. 127–128. chan­ge and pro­gress are pos­si­ble only by the po­li­cal system of li­be­ral par­li­a­men­tary de­moc­racy. http://aku­za­tiv. Ka­ko je po­le­mi­ka Wal­te­ra Lip­pman­na i Joh­na De­weyja o de­ mo­kra­ci­ji i me­di­ji­ma uve­li­ke re­le­vant­na i na­kon go­to­vo sto­ti­nu go­di­na”. ali na­dam se da je po­ru­ka ja­sna. enis. str. ----: „Gra­đan­ski ot­por uvi­jek i svu­da (Pla­i­doyer za kam­pa­ni­li­zam)”. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja. but warns that ra­di­cal chan­ge is not pos­si­ble. even in which sen­se that we ha­ve no pla­ce to hi­de from the pro­ces­ses that ta­ke pla­ce. But. The re­a­son is – spe­a­king in Le­ni­nist ret­ho­ric .com/USA­sac­co. 1999. Ili da joj/mu ži­vot pro­đe sa­mo pred te­le­vi­zo­rom ili sa­mo na dru­štve­nim mre­ža­ma. Po­li­tič­ka kul­tu­ra. 3. str. 515–519. 2009. (1/2011). Wal­ter Lip­pmann. Tran­sac­tion Pu­blis­hers. por­tal Aku­za­tiv. Im­pro­ve­ments.the­re is ne­it­her re­vo­lu­ti­o­nary si­tu­a­tion nor re­vo­lu­ti­o­ nary su­bject. ja­lo­vost. The Phan­tom Pu­blic. Oni su u se­dam go­di­na prav­ne bit­ke za vla­sti­te ži­vo­te bi­li ka­ta­li­za­tor de­se­ti­na­ma i sto­ti­na­ma ti­su­ća lju­di da raz­bi­stre gla­ve. Ninth prin­ting. ci­vic ini­ti­a­ti­ves. Li­te­ra­tu­ra: 1. da raz­lu­če do­bro od zla. The aut­hor agre­es with the many who are not sa­tis­fied with the way the world is fun­cti­o­ning.zebic@gmail.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ci­tat je ma­lo dra­sti­čan. the ar­gu­ments in fa­vor of li­be­ral par­ li­a­men­tary de­moc­racy pre­vail. and the way it is go­ing. ----: „Isti­na i nje­ni su­put­ni­ci u in­ter­pre­ti­ra­nju i vred­no­va­nju so­ci­jal­nih fe­no­me­na”. 27–43.com 26 . Wal­ter Lip­pmann. Iz­o­pa­če­nost. Keywords: li­be­ral par­li­a­men­tary de­moc­racy. Al­fred Hirschmann. 2. septembra 2015. Prihvaćeno za objavljivanje: 28.htm In De­fen­se of Li­be­ral De­moc­racy Sum­mary: The world we li­ve in is glo­ba­li­sed in every sen­se. New Brun­swick–Lon­don. Primljeno: 10. 121.

.

.

.

.

a na­me­njen je me­re­nju me­ke mo­ći ze­ma­lja u eko­nom­skom uspo­nu.462 316. Iako Naj­ev kon­cept me­ke mo­ći ni­je do­volj­no ja­san.”. Naj­sve­ o­bu­hvat­ni­ji in­deks me­re­nja me­ke mo­ći raz­vi­la je agen­ci­ja Ernst & Young 2012. ali u pret­hod­nim epo­ha­ma me­ka moć ni­je ima­la onaj zna­čaj ko­ji ima u vre­me glo­ba­li­za­ci­je i „sma­nji­va­nja” sve­ta. po­zi­tiv­na re­pu­ta­ci­ja.334. Me­đu naj­va­žni­je iz­vo­re me­ke mo­ći spa­da­ju vred­no­ sti. S ob­zi­rom na to da Naj­ev kon­cept ne nu­di me­to­do­lo­gi­ju me­re­nja me­ke mo­ći. uka­zu­je na to da je ova vr­sta mo­ći po­sta­la i bi­va va­žni­ja od tra­di­ci­o­nal­ni­jih vi­do­va mo­ći ko­ji su oli­če­ni. za­jed­ni­ce ili gru­pe. ne­pro­fit­ne i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je i udru­že­nja. Me­ka moć je spo­sob­nost da se uti­če na dru­ge pu­tem od­re­đi­va­nja i ob­li­ko­va­nja nji­ho­vih te­žnji i ci­lje­va. Me­ka moć svo­je iz­vo­re ima u kul­tu­ri i tra­di­ci­ji. on pred­sta­vlja so­li­dan osnov za da­lje is­tra­ži­va­nje. vred­no­sti. bren­ do­vi­ma. Me­ka moć pred­sta­vlja spo­sob­nost vr­še­nja uti­ca­ja kroz od­re­đi­va­nje i ob­li­ko­va­nje te­žnji i ci­lje­va dru­gih. U me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma da­na­šnji­ce va­žni­je je či­ja pri­ča po­be­đu­je ne­go či­ja voj­ska po­be­đu­je. spor­tu i dru­gim te­ko­vi­na­ma i do­stig­nu­ći­ma jed­ne ze­mlje. Ključ­ne re­či: me­ka moć. in­ sti­tu­ci­ja­ma.3 Jelena Putre Jakovljević Organizacija “Global Ties U. Naj. kon­cept me­ke mo­ći je ši­ro­ko pri­hva­ćen u aka­dem­skim kru­ go­vi­ma. kul­tu­ra. ko­ji se u svo­jim ra­do­vi­ma usred­sre­đu­je na me­ku moć dr­ža­va i nje­nu upo­tre­bu u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci. uti­ca­ju u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i fo­ru­mi­ma. for­mal­ne i ne­for­mal­ne gru­pe. di­plo­ma­ti­ji. UVOD Upo­tre­ba me­ke mo­ći sta­ra je ko­li­ko i sa­mo ljud­sko dru­štvo. pri­do­bi­ja­nja i pri­vla­če­nja. uti­caj u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Beograd.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 316. upr­kos kri­ti­ka­ma i či­nje­ni­ci da su slič­ne te­o­ri­je i kon­cep­ti po­sto­ja­li i pre Naj­e­vog. kre­di­bi­li­te­tu i do­broj re­pu­ta­ci­ji. ube­đi­va­nje. go­di­ne i od ta­da ovaj kon­cept pred­sta­vlja te­mu po­li­ti­ko­lo­ških i so­ci­o­lo­ških ras­pra­va i kri­ti­ka. pre sve­ga. u voj­noj si­li i eko­nom­skoj sna­zi. go­di­ne. Ova tvrd­nja Džo­ze­fa Na­ja (Jo­seph Nye). gru­pa i po­je­di­na­ca. kor­po­ra­ci­ja i raz­li­či­tih for­mal­nih i ne­for­mal­nih gru­pa. od stra­ne vla­da. Za­sni­va se na spo­sob­no­sti ube­đi­va­nja. di­plo­ma­ti­ja. SAD Univerzitet u Beogradu. in­deks me­re­nja. me­di­ja. Srbija Koncept meke moći – teorijska razmatranja i naučni značaj Sa­že­tak: Kon­cept me­ke mo­ći stvo­rio je Džo­zef Naj 1990.S. kul­tu­ra. Fakultet političkih nauka. kao i po­je­din­ci. po­li­tič­kim vred­no­sti­ma i ide­o­lo­gi­ji. a ovu spo­ sob­nost po­se­du­ju ka­ko dr­ža­ve i nad­na­ci­o­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je ta­ko i kor­po­ra­ci­je. te­o­rij­sko za­klju­či­va­nje i bo­lje raz­u­me­va­nje da­na­šnjeg sve­ta i od­no­sa iz­me­đu dr­ža­va. mi­šlje­nja 31 . Me­đu­tim. tvor­ca ana­li­tič­kog kon­cep­ta me­ke mo­ći. in­sti­tu­ci­je. pri­vlač­nost. Međunarodne i evropske studije. bren­do­vi i sport. ne­ko­li­ko is­tra­ži­vač­kih cen­ta­ra i kon­sul­tant­skih agen­ci­ja raz­vi­lo je in­dek­se me­re­nja me­ke mo­ći dr­ža­va. ide­je. di­plo­ma­ti­ja. Vašington.

Ovaj kon­ cept nam ta­ko­đe po­ma­že u raz­u­me­va­nju uti­ca­ja ko­ji u vre­me glo­ba­li­za­ci­je ima­ju ne­for­mal­ne gru­pe i po­ je­din­ci ko­ji od­re­đu­ju sa­vre­me­ne kul­tur­ne i idej­ne tren­do­ve u sve­tu ko­ji se me­nja br­že ne­go ika­da u isto­ri­ji.. go­di­ne. gru­pe i po­je­din­ci upo­tre­blja­va­ju svo­ju me­ku moć. Ran­dom Ho­u­se. kor­po­ra­ci­je. Tur­ska i Ju­žno­a­frič­ka Re­pu­bli­ka.] po­me­ri­li sa na­gla­ša­va­nja voj­ne si­le i osva­ja­nja ko­ji su obe­le­ži­li pret­hod­ne ere. sta­vo­vi. Naj­pre­ci­zni­ji i naj­ja­sni­ji in­deks me­re­nja me­ke mo­ći raz­vi­la je agen­ci­ja Ernst & Young 2012. u svo­joj knji­zi Osu­đe­ni na vođ­stvo: pro­men­lji­va pri­ro­da ame­rič­ke mo­ći (Bo­und to Lead: The Chan­ging Na­tu­re of Ame­ri­can Po­wer). Ne­ko­li­ko is­tra­ži­vač­kih cen­ta­ra i kon­sul­tant­skih agen­ci­ja raz­vi­lo je me­to­do­lo­gi­je me­re­nja me­ke mo­ći dr­ža­va i pro­ce­nji­va­nja nji­ho­ve uspe­šno­sti u upo­tre­bi me­ke mo­ći. tek je ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći po­bu­dio zna­čaj­nu pa­žnju i u da­ na­šnje vre­me je op­šte­pri­hva­ćen ka­ko na Za­pa­du ta­ko i u dru­gim de­lo­vi­ma sve­ta. Za raz­li­ku od tvr­de mo­ći. ko­ji je sa Ro­ber­tom Ko­hej­nom (Ro­ bert Ke­o­ha­ne) za­sno­vao neo­li­be­ral­nu te­o­ri­ju me­đu­na­rod­nih od­no­sa.. Iako ne­do­volj­no raz­vi­jen i do­ne­kle ne­ja­san. 1 Me­đu ove te­o­re­ti­ča­re ubra­ja­ju se Ber­trand Ra­sel. dr­ža­ve mo­ra­ju da se tak­mi­če sa mno­go­broj­nim ne­dr­žav­nim ak­te­ri­ma u me­đu­na­rod­noj are­ni. Vi­de­ti: Ken­nedy Paul. 2 Ovu gru­pu ana­li­ti­ča­ra če­sto na­zi­va­ju „de­kli­ni­sti­ma”..] jed­na ze­mlja mo­že da po­stig­ne is­ho­de ko­je že­li u svet­skoj po­li­ti­ci jer dru­ge ze­mlje že­le da je sle­de ili pri­sta­ju na si­stem ko­ji do­vo­di do tih is­ho­da” (Nye 1990: 31). The Ri­se and Fall of the Gre­at Po­wers. kao što su dru­štve­ne mre­že. In­di­ja. vred­no­sti i ide­je po­sta­nu tre­nut­no obe­lo­da­nje­ni na glo­bal­nom ni­vou. da je sam kon­ cept „me­kan” i ne­ja­san u te­o­rij­skom smi­slu. Bra­zil. kao i da me­ka moć ne mo­ra nu­žno da do­ve­de do po­zi­tiv­nih is­ho­da za ak­te­ra ko­ji je upo­tre­blja­va. što je do­pri­ne­lo da­ljem una­pre­đi­va­nju i po­ja­šnja­va­nju sa­mog kon­cep­ta me­ke mo­ći. kon­cept me­ke mo­ći pru­ža od­go­va­ra­ju­ći te­o­rij­ski okvir za ob­ja­šnja­va­nje uspe­ha ko­ji po­je­di­ne ze­mlje. obra­zo­va­nje i eko­nom­ski na­pre­dak po­sta­ju sve va­žni­ji. ko­ji je tvr­dio da je im­pe­ri­ jal­no pre­na­pre­za­nje Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va pot­ko­pa­lo eko­nom­ske osno­ve ame­rič­ke mo­ći i da će to ko­nač­no vo­di­ti ne­stan­ku ame­ rič­ke glo­bal­ne do­mi­na­ci­je.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá je da su za stra­te­gij­sku upo­tre­bu me­ke mo­ći neo­p­hod­ne oso­bi­na pri­vlač­no­sti i ve­šti­na ube­đi­va­nja. 1990. 29). ANA­LI­TIČ­KI KON­CEPT ME­KE MO­ĆI Džo­zef Naj. Upo­ tre­ba me­ke mo­ći u vre­me glo­ba­li­za­ci­je u sve­tu ko­ji sve vi­še po­pri­ma struk­tu­ru ma­trik­sa pred­sta­vlja ve­li­ki iza­zov za dr­ža­ve. a je­dan od naj­i­stak­nu­ti­jih je Pol Ke­ne­di (Paul Ken­nedy). uveo je ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći. Po­sma­tra­ju­ći i ana­li­zi­ra­ju­ći moć i pro­me­nu pri­ro­de mo­ći u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma. i sa­mim tim iz­vr­ši­le ide­o­lo­ški i kul­tu­ro­lo­ški uti­caj na dru­ge ze­mlje i na­ci­je. Naj­ev kon­cept je ta­ko­đe pro­u­zro­ko­vao in­ten­ziv­nu ras­pra­vu u za­pad­njač­kim aka­dem­skim kru­go­vi­ma. 32 . New York. blo­go­vi i in­stant po­ru­ke. go­di­ne. Naj tvr­di da su se iz­vo­ri mo­ći „[. U pro­ce­nji­va­nju me­đu­na­rod­ne mo­ći da­nas fak­to­ri kao što su teh­no­lo­gi­ja. ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ ci­je. Po­mo­ću ši­ro­kog spek­ tra ko­mu­ni­ka­ci­o­nih ka­na­la dr­ža­ve i nji­ho­vi zva­nič­ni­ci. Da bi ste­kle i za­dr­ža­le pa­žnju ra­zno­li­kih glo­bal­nih jav­no­sti.. dok ge­o­gra­ fi­ja. Džon Ke­net Gal­brajt i Ha­na Arent. ili ko­mand­ne mo­ći. U da­na­šnjem sve­tu br­ze ko­mu­ni­ka­ci­je i in­for­ma­ci­je po­sta­le su do­stup­ne svi­ma. Naj je iz­gra­dio kon­cept me­ke mo­ći kao od­go­vor na tvrd­ nje jed­ne gru­pe ana­li­ti­ča­ra da je ame­rič­ka glo­bal­na moć u opa­da­nju. or­ga­ni­za­ci­je. Kon­cept je ta­ko­đe na me­ti kri­ti­ča­ra za­to što je is­klju­či­vo opi­snog ka­rak­te­ra i ne sa­dr­ži pre­ci­znu me­to­do­lo­gi­ju me­re­nja. Kri­ti­ke ko­je su te­o­re­ti­ča­ri i ana­li­ti­ča­ri upu­ti­li Na­ju uklju­ču­ju tvrd­nje da me­ka moć uop­šte ne pred­sta­vlja for­mu mo­ći. ide­je. Ovaj in­deks po­ma­že u od­re­đi­va­nju i ob­ja­šnja­va­nju ja­ča­nja no­vih re­gi­o­nal­nih si­la kao što su Ki­na. sa­ve­zi dr­ža­va. sta­nov­ni­štvo i si­ro­vi­ne po­sta­ju ma­nje va­žni” (ibid. od­no­sno pre­no­se svo­je vred­no­sti. a no­vi na­či­ni ko­mu­ ni­ka­ci­je. omo­gu­ća­va­ju lju­di­ma da nji­ho­vo mi­šlje­ nje. pro­fe­sor po­li­tič­kih na­u­ka na Uni­ver­zi­te­tu Har­vard.2 Pod me­kom mo­ći Naj pod­ra­zu­ me­va da „[. kor­po­ra­ci­je i gru­pe ima­ju u ko­mu­ni­ci­ra­nju i pro­ mo­vi­sa­nju svo­jih vred­no­snih i kul­tur­nih obra­za­ca i ide­ja na re­gi­o­nal­nom i glo­bal­nom ni­vou. 1987. Iako su pre Džo­ze­fa Na­ja dru­gi te­o­re­ti­ča­ri1 ana­li­zi­ra­li i ob­ja­šnja­va­li po­sto­ja­nje for­me mo­ći ko­ja se za­sni­va na spo­sob­no­sti ube­đi­va­nja. uve­re­nja i kul­tur­ne obra­sce lju­di­ma u naj­u­da­lje­ni­jim de­lo­vi­ma sve­ta i na taj na­čin me­nja­ju kul­tur­nu po­tku sve­ta. ko­je su još uvek glav­ni ak­te­ri u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci.

me­ka moć se za­sni­va na ube­đi­va­nju. Ame­rič­ka kul­tu­ra jed­na je od naj­ra­zno­vr­sni­jih na glo­bal­nom ni­vou jer je upi­la uti­ca­je svih kul­tu­ra sve­ta. za­sno­va­ne na tra­di­ci­o­nal­nim iz­vo­ri­ma mo­ći kao što su te­ri­to­ri­je. uz po­moć i uti­caj mno­go­broj­nih či­ni­la­ca kao što su think-tank or­ga­ ni­za­ci­je i in­te­re­sne gru­pe. 32). Džo­zef Naj je u svo­jim ra­do­vi­ma i knji­ga­ma iz­neo i kon­cept „pa­met­ne mo­ći”3. a je­dan od njih je jav­na di­plo­ma­ti­ja po­mo­ću ko­je se. Mal­den. u ko­joj Naj ana­li­zi­ra pro­me­nu pri­ro­de mo­ći u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci sa po­seb­nim fo­ku­som na me­ku moć Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i na glo­bal­ni uti­caj ko­ji ame­rič­ka me­ka moć ima na kra­ju 20. obra­zo­va­nje. slo­bo­da go­ vo­ra i ve­ro­i­spo­ve­sti. 11. Pre­ma Naj­e­vom mi­šlje­nju. kul­tu­ra. Ame­rič­ka po­pu­lar­na kul­tu­ra je pro­bi­la gra­ni­ce na­ci­o­nal­ne kul­tu­re i po­sta­la glo­bal­na kul­tu­ra. a od kra­ja Hlad­nog ra­ta agre­siv­no se pro­mo­vi­šu po sve­tu. ko­ja pri­vla­či ma­se (Nye 2004: 11). sep­tem­bra 2001. pred­sta­vlja­ju vred­no­sti kao što su. od­no­sno za­ba­vu. Kon­cept me­ke mo­ći de­talj­ni­je je raz­ra­đen u knji­zi Me­ka moć: sred­stvo za po­sti­za­nje uspe­ha u svet­skoj po­li­ti­ci (Soft Po­wer: The Me­ans to Suc­cess in World Po­li­tics). slo­bod­ni iz­bo­ri.] zra­či in­ten­zi­te­tom vi­đe­nim po­sled­nji put u vre­me Rim­skog car­stva. Cam­brid­ge.. ali sa jed­nom no­vi­nom. de­fi­ni­sa­ne su u ame­ rič­koj De­kla­ra­ci­ji ne­za­vi­sno­sti. ko­je ame­rič­ka Vla­da u svo­joj stra­te­gij­skoj po­li­tič­koj ko­mu­ni­ka­ci­ji sa svet­skim jav­no­sti­ma če­sto na­zi­va uni­ver­zal­nim vred­no­sti­ma. voj­na si­la i eko­nom­ska sna­ga. u ko­ju spa­da­ju umet­nost i obra­zo­va­nje. i na po­čet­ku 21. ide­o­lo­gi­ja i in­sti­tu­ci­je (ibid. 31). Tre­ći iz­vor ame­rič­ke me­ke mo­ći i je­di­ni ko­ji je u pot­pu­no­sti u ru­ka­ma Vla­de je spolj­na po­li­ti­ka ko­ju kre­i­ra­ju iz­vr­šna i za­ko­no­dav­na vlast.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ka­ko je na­zi­va Naj. Ame­rič­ka kul­tu­ra. 33 . Ame­rič­ke po­li­tič­ke vred­no­sti for­mi­ra­le su se u vre­me na­stan­ka Ame­ri­ke kao dr­ža­ve ne­za­vi­sne od bri­tan­ske kru­ne. Ame­rič­ke po­li­tič­ke vred­no­sti. Pod ovim se pre sve­ga pod­ra­zu­me­va slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja u kul­tu­ri i umet­no­sti. ko­ja je ob­ja­vlje­na u fe­bru­a­ru 2015. vla­da­vi­na za­ko­na. na pri­vlač­no­sti ide­ja i vred­no­sti i na spo­sob­no­sti da se od­re­de te­žnje i po­li­tič­ki ci­lje­vi na na­čin ko­ji ob­li­ku­je pre­fe­ren­ce dru­gih (ibid. kor­po­ra­ci­je i ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je usvo­ji­le su ter­min „pa­met­na moć” i ko­ri­ste ga u 3 Smart po­wer 4 Naj svo­ju ana­li­zu uslov­nog opa­da­nja ame­rič­ke glo­bal­ne mo­ći iz­no­si u knji­zi Da li je ame­rič­ki vek za­vr­šen?. ve­ka. po­li­tič­ke vred­no­ sti i spolj­na po­li­ti­ka (Nye 2004: 11). Ame­rič­ku elit­nu kul­tu­ru od­li­ku­ju iz­u­zet­no vi­so­ki stan­dar­di u pro­duk­ ci­ji i pre­zen­ta­ci­ji umet­nič­kih de­la. osnov­ne po­li­tič­ke vred­no­sti Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va. Naj ovom knji­gom po­no­vo uka­zu­je na va­žnost me­ke mo­ći i tvr­di da ze­mlje ko­je te­že da bu­du uspe­šne tre­ba da stra­te­gij­ski i urav­no­te­že­no upo­tre­blja­va­ju tvr­du i me­ku moć. on se usred­sre­đu­je na Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve i nji­ho­vu glo­bal­nu moć. pro­ mo­vi­šu iz­vo­ri ame­rič­ke me­ke mo­ći: po­li­tič­ke vred­no­sti. ali je isto­vre­me­no iz­gra­di­la ka­rak­te­ri­stič­no ame­rič­ke od­li­ke. ka­ko elit­na ta­ko i po­pu­lar­na. ve­ku. iz­me­đu osta­lih. ve­ka ame­rič­ka po­pu­lar­na kul­tu­ra vr­ši iz­u­zet­no jak uti­caj na naj­ra­zno­li­ki­je jav­no­sti u svim ze­mlja­ma sve­ta. od­no­sno opa­da­nje mo­ći u 21. ko­ji pod­ra­zu­me­va urav­no­te­že­nu stra­te­gij­sku upo­tre­bu tvr­de i me­ke mo­ći u uslo­vi­ma di­fu­zi­je mo­ći u sve­tu i po­ja­ve si­la u uspo­nu (Nye 2011: 207). Od sre­di­ne 20. Usta­vu i Po­ve­lji o pra­vi­ma. Pod kul­tu­rom Naj pod­ra­zu­me­va vi­so­ku ili tra­di­ci­o­nal­nu kul­tu­ru. tri osnov­na iz­vo­ra [američke] me­ke mo­ći su kul­tu­ra. iz­me­đu osta­log. U kon­tek­stu te­ro­ri­stič­kih na­pa­da na Ame­ri­ku. nad­na­ci­o­ nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Dru­gi iz­vor mo­ći. pri­rod­ni re­sur­si. ta­ko da su ge­ne­ra­ci­je for­mi­ra­le svo­je sta­vo­ve i vred­no­sti pod uti­ca­jem ame­rič­ke po­pu­lar­ne kul­tu­re. i o tim vred­no­sti­ma po­sto­ji kon­sen­zus u ame­rič­kom dru­štvu. ko­ji pri­vla­če eli­tu. go­di­ne.4 Mno­ge vla­de. kao i u pret­hod­nim ra­do­vi­ma. Vi­de­ti: Nye Jo­seph. 2015. po­što­va­nje gra­đan­skih pra­va.. a spo­sob­nost da se od­re­de pre­fe­ren­ce dru­gih ze­ma­lja po­ve­za­na je sa neo­pi­plji­vim iz­vo­ri­ma mo­ći kao što su kul­tu­ra. i po­pu­lar­nu kul­tu­ru. i mo­guć­no­sti ko­je umet­ni­ci i svi kre­a­tiv­ni lju­di ima­ju u Ame­ri­ci. Is the Ame­ri­can Cen­tury Over?. go­di­ne. Na­rav­no. „[. Ame­rič­ka spolj­na po­li­ti­ka upo­tre­blja­va niz in­stru­me­na­ta sa ci­ljem re­a­li­zo­va­nja ame­rič­kih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa. Po­lity Press. na­u­ka i teh­no­lo­gi­ja. Kul­tur­ni uti­caj Ri­ma se za­u­sta­vljao tač­no na voj­nim gra­ni­ca­ma Rim­ske im­pe­ri­je dok ame­rič­ka me­ka moć vla­da im­pe­ri­ jom u ko­joj sun­ce ni­ka­da ne za­la­zi” (Jof­fe 2001).

kroz po­li­tič­ki an­ga­žman i de­lo­va­nje u obla­sti za­ko­no­dav­stva. go­di­ne imao 300 sa­ti vi­deo-sa­dr­ža­ja po­sta­vlje­nog sva­kog mi­nu­ta. eko­nom­ski ili hu­ma­ni­tar­ni pro­blem u sve­tu. 20. kao i raz­li­či­ti po­kre­ti i ini­ci­ ja­ti­ve ko­je na­sta­ju ka­da se po­ja­vi od­re­đe­ni po­li­tič­ki. te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je.2015. 9 Po­kre­ti kao što su Oku­pi­raj­mo Vol­strit (Oc­cupy Wall Stre­et). Bu­si­ness In­tel­li­gen­ce Gu­i­de­o­ok: From Da­ta In­te­gra­tion to Analytics. ME­KA MOĆ U 21. 10 Sa­mo u po­sled­nje dve go­di­ne pri­ku­plje­no je i po­hra­nje­no u ba­ze po­da­ta­ka 90% svih po­da­ta­ka na glo­bal­nom ni­vou.32 mi­li­jar­de ko­ri­sni­ka. Me­đu­tim. 7 Kor­po­ra­tiv­na me­ka moć.8 Dru­štve­ne mre­že su se od sred­sta­va pre­no­ še­nja in­for­ma­ci­ja i po­ru­ka raz­vi­li u no­ve iz­vo­re me­ke mo­ći. od­no­sno ta­ko­zva­ne dru­štve­ne mre­že i me­ di­ji kao što su Fa­ce­bo­ok. Po­što ba­ze po­da­ta­ka sa­me po se­bi ne­ma­ju vred­nost uko­li­ko se ti po­da­ci ne pre­to­če u upo­tre­blji­ve in­for­ma­ci­je. VE­KU U pr­voj de­ce­ni­ji 21. re­gi­o­nal­nom i glo­bal­nom ni­vou. Na ve­o­ma mu­dar na­čin in­ter­net-pre­tra­ži­va­či. pre­ma po­da­ci­ma iz ju­na 2014. Oblast ko­ri­ snih in­for­ma­ci­ja i ba­za po­da­ta­ka ta­ko­đe do­bi­ja na sve ve­ćoj va­žno­sti. iz­me­đu ve­li­kog bro­ja lju­di i jed­nog čo­ve­ka (Wi­ki­pe­dia). 8 Fa­ce­bo­ok je. Tran­sna­ci­o­nal­ne kor­po­ra­ci­je i nji­ho­vi bren­ do­vi ima­ju sve ja­či uti­caj na ži­vot po­je­di­na­ca stva­ra­ju­ći i ob­li­ku­ju­ći po­tre­be i na­čin ži­vo­ta. i što je mo­žda još va­žni­je. dru­štve­ne mre­že. eko­lo­ški po­kre­ti i or­ga­ni­za­ci­je. go­di­ne.10 5 Evrop­ska uni­ja je usvo­ji­la ta­ko­zva­ni „sve­o­bu­hvat­ni pri­stup” u re­ša­va­nju su­ko­ba i kri­za u svo­joj spolj­noj i bez­bed­no­snoj po­li­ti­ci. Vi­de­ti: Sta­ti­sta Inc. Yahoo!. uklju­ču­ju­ći i po­zna­te i iz­u­zet­no uti­caj­ne lič­no­sti. YouTu­be je u no­vem­bru 2014. mno­gi glo­bal­ni bren­do­vi ima­ju ve­li­ki uti­caj na na­čin ži­vo­ta i dru­štve­ni sta­tus.com/. iz­me­đu po­je­din­ca i gru­pa lju­di (lič­ni veb-saj­to­vi. or­ga­ni­za­ci­je za ljud­ska pra­va. in­for­ma­ci­je i ba­ze po­da­ta­ka. imao 1. Arap­sko pro­le­će (Arab Spring). fe­bru­ar 2013. Na dru­štve­nim mre­ža­ma se za­či­nju i ga­se po­kre­ti i ini­ci­ja­ti­ve ko­ji na­sta­ju kao re­ak­ci­ja na po­li­tič­ka do­ga­đa­nja ili hu­ma­ni­tar­ne kri­ze i ko­ji ima­ju sve ve­ću moć po­mo­ću ko­je kri­tič­na ma­sa ano­nim­nih po­je­di­na­ca uti­če na one ko­ji do­no­se va­žne od­lu­ke na lo­kal­nom. po­zna­te lič­no­sti i sport.05. pod ko­jom se pod­ra­zu­me­va po­zi­tiv­na i ne­ga­tiv­na re­pu­ta­ci­ja kor­po­ra­ci­ja. a po­da­ci pre­to­če­ni u upo­tre­blji­ve in­for­ma­ci­je sve vi­še uti­ču na naš sva­ko­dnev­ni ži­vot i ob­li­ku­ju na­še vred­no­sti i uve­re­nja. „Fi­lo­zo­fi­ja sve­o­bu­hvat­nog pri­stu­pa bez­bed­no­sti”. Twit­ter.9 In­ter­net-pre­tra­ži­va­či pre­sta­li su da bu­du pu­ka sred­stva po­mo­ću ko­jih se mo­gu pro­na­ći in­for­ma­ci­je na in­ter­ne­tu. YouTu­be i Go­o­gle+ i dru­gi. na­u­ke i teh­no­lo­gi­je. Pro­mo­vi­sa­nje iz­vo­ra me­ke mo­ći po­sta­lo je do­stup­no svi­ma i pre­sta­lo da bu­de eks­klu­ziv­ no pra­vo i prak­sa onih ko­ji ima­ju fi­nan­sij­ska sred­stva da ši­re svo­je vred­no­sti i uti­caj kroz pro­gra­me i ak­tiv­no­sti na po­lju obra­zov­ne i kul­tur­ne raz­me­ne. go­di­ne Go­o­gle+ je imao 500 mi­li­o­na re­gi­stro­va­nih ko­ri­sni­ka.7 Za­hva­lju­ju­ći raz­vo­ju in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja i ogrom­noj kre­a­tiv­no­sti i in­ven­tiv­no­sti ko­je po­sto­je u ovoj sfe­ri. Bing ne pri­ku­plja­ju sa­mo in­for­ma­ci­je o in­ter­net-stra­ni­ca­ma i o nji­ho­vom sa­dr­ža­ju već i pra­te in­for­ma­ci­je ko­je ko­ri­sni­ci tra­že i pra­ve ša­blo­ne po ko­ji­ma pre­po­zna­ju po­je­di­nač­ne ko­ri­sni­ke i nji­ho­va in­te­re­so­va­nja. blo­go­vi i Twit­ter). i na taj na­čin kre­i­ra­ju nji­ho­ve no­ve po­tre­be. iz­me­đu raz­li­či­tih gru­pa lju­di (dru­štve­ne mre­že kao što su Fa­ce­ bo­ok i Lin­ke­dIn)” (Nye 2011: 116). Vi­de­ti: Sher­man Rick. go­di­ne imao 288 mi­li­o­na ko­ri­sni­ka. 2015. Ta­ko­đe. Ovaj pri­stup omo­gu­ća­va an­ga­žo­va­nje i ci­vil­nih i voj­nih ele­me­na­ta me­đu­na­rod­ne mo­ći za­rad okon­ča­nja oru­ža­nih su­ko­ba i ot­kla­nja­nja nji­ho­vih uzro­ka. No­vi vek. da pro­mo­vi­šu svo­je vred­no­sti i da vr­še uti­caj na jav­no­sti u ge­o­graf­ski uda­lje­nim de­lo­vi­ma sve­ta. Po­red Naj­e­vih tra­di­ci­o­nal­nih iz­vo­ra me­ke mo­ći – vred­no­sti. Pre­tra­ži­va­či kao što su Go­o­gle. Vi­de­ti: Mi­šče­vić Ta­nja. on­li­ne me­di­ji. Twit­ter je na kra­ju 2014. Le­de­ni iza­zov (Ice­Buc­ketChal­len­ge). El­se­vi­er. http://www. mno­go­broj­ne for­mal­ne i ne­for­mal­ne gru­pe ima­ju mo­guć­nost da iz­ra­ze svo­je sta­vo­ve. Šar­li Eb­do (Char­lie Heb­do) i Vra­ti­te na­še de­voj­či­ce (Bring Back Our Girls) ima­ju ve­li­ki broj pri­sta­li­ca. sam kon­cept pa­met­ne mo­ći ni­je još uvek raz­ra­đen da bi mo­gao da se ko­ri­sti kao te­o­rij­ski okvir za na­uč­na is­tra­ži­va­nja i za­klju­či­va­nje. U ju­nu 2014.sta­ti­sta.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá svo­jim stra­te­gij­skim do­ku­men­ti­ma5. na­sta­je kroz ak­tiv­no­sti na po­lju kor­ po­ra­tiv­ne dru­štve­ne od­go­vor­no­sti. na sa­mom po­čet­ku 21. ve­ka za­če­li su se ko­mu­ni­ka­ci­o­ni ka­na­li. kroz ak­tiv­no­sti u obla­sti kli­mat­skih pro­me­na itd. na­vo­de ko­ri­sni­ke in­ter­ne­ta da ot­kri­va­ju no­ve pro­iz­vo­de i uslu­ge. Upra­vo za­hva­lju­ju­ći de­mo­kra­ti­za­ci­ji u sfe­ri in­for­mi­sa­nja i do­stup­no­sti ka­na­la ko­mu­ni­ka­ci­je svim ak­te­ri­ma na glo­bal­nom ni­vou. na­sta­le su no­ve de­lat­no­sti kao što su Da­ta In­tel­li­gen­ ce i Bu­si­ness In­tel­li­gen­ce. New York. 6 Vi­ki­liks (Wi­ki­le­aks). uče­šće u ra­to­vi­ma i hu­ma­ni­tar­nim kri­za­ ma. 34 . kul­tu­ra i di­plo­ma­ti­ja – u da­na­šnje vre­me sve ve­ći zna­čaj ima­ju kor­po­ra­ci­je i bren­do­vi. ve­ka me­ka moć je za­hva­lju­ju­ći glo­ba­li­za­ci­ji i in­for­ma­ci­o­noj teh­no­lo­gi­ji ste­kla ve­li­ki zna­čaj. od­no­sno kor­po­ra­ci­je ko­je nji­ma upra­vlja­ju. u obla­sti in­for­mi­sa­nja.6 „In­ter­net stva­ra neo­gra­ni­če­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju iz­me­đu jed­nog po­je­din­ca i dru­gog (e-mail).

pr­ven­stve­no dr­žav­nih ak­te­ra na me­đu­na­rod­noj sce­ni.. U tom smi­slu.] kao nad­mo­ći [nad dru­gi­ma]. ge­o­graf­ske i kul­tu­ro­lo­ške gra­ni­ce.. U knji­zi Bu­duć­nost mo­ći (The Fu­tu­re of Po­wer) Džo­zef Naj ob­ja­šnja­va po­de­lu mo­ći u sve­tu kao tro­di­men­zi­o­nal­nu ša­hov­sku ta­blu. 13 Gal­lup. ko­je i na po­čet­ku 21. od­no­sno po­ru­ke ko­je se ša­lju. na­u­ka i teh­no­lo­gi­ja. go­di­ne.gal­lup. in­ter­ pre­ta­ci­ja mo­ći kao nad­mo­ći je u su­šti­ni od­go­va­ra­ju­ća.] me­ka moć zna­či na­ve­sti dru­ge da že­le isto što i vi že­li­te. Iz­vo­ri me­ke mo­ći ne­ma­ju vred­nost ko­ja mo­že bi­ti iz­ra­že­na u bro­je­vi­ma ili pro­cen­ti­ma. tre­ba da bu­du ob­li­ko­va­ne pre­ma re­ak­ci­ja­ma jav­no­sti jer „[. ‘moć’ je iz­ne­na­đu­ju­će te­ško iz­me­ri­ti” (Nye 2011: 7). Vi­de­ti: Gal­lup. 12 Pju is­tra­ži­vač­ki cen­tar iz Va­šing­to­na fo­ku­si­ra se. dok gra­ni­ce iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­ja. re­pu­ta­ci­je Ru­si­je u sve­tlu kri­ze u Ukra­ji­ni. ali ka­da je u pi­ta­nju me­ka moć. pro­ble­mi i po­ja­ve ko­je Naj na­zi­va tran­sna­ci­o­nal­nim od­no­si­ma (Nye 2011: loc 157). bro­ju voj­nih tru­pa. Gal­lup Con­try Ra­tings http://www. da­le­ko je va­žni­je raz­u­me­va­nje i uva­ža­va­nje onih na ko­je se vr­ši uti­caj pu­tem ove vr­ste mo­ći ka­ko bi re­zul­ta­ti bi­li po­zi­tiv­ ni. kon­tro­lu.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Zbog svih ovih pro­me­na svet po­sta­je ma­nji. Da­kle. či­ja je vred­nost u naj­ve­ćoj me­ri u sve­sti pri­ ma­la­ca po­ru­ka. Isto kao što je ne­mo­gu­će de­fi­ni­sa­ti moć. ide­ja i kul­tu­ra. re­dov­no pra­ti ran­gi­ra­nje ze­ma­lja u smi­slu nji­ho­ve ce­lo­kup­ne re­pu­ta­ci­je. Do sa­da je bi­lo ne­ko­li­ko po­ku­ša­ja da se stvo­ri me­to­do­lo­gi­ja za me­re­nje me­ke mo­ći. ili u vi­du vred­no­sti kor­po­ra­ci­ja ili ko­li­či­ne ulo­že­nog ka­pi­ta­la. ve­ka ima­ju ne­pri­ko­sno­ve­ni voj­ni pri­mat u sve­tu. Sre­ di­šnja ta­bla pred­sta­vlja eko­nom­sku moć. na­uč­na ili po­pu­lar­na. Ne­mo­gu­će je kvan­ti­fi­ko­va­ti iz­vo­re me­ke mo­ći kao što su kul­tu­ra. po­što sâm po­jam mo­ći aso­ci­ra na sna­gu. no­ve pan­de­mi­je i mno­ge dru­ge ko­je ugro­ža­va­ju bez­bed­nost lju­di u ce­lom sve­tu. pred­sta­vlja re­la­ci­o­ni po­jam. mu­dra upo­tre­ba me­ke mo­ći.. ko­ji te­že da mu­dro upo­tre­blja­va­ ju me­ku moć.org/to­pics/co­un­try-ima­ge/. si­lu. gru­pa i po­je­di­ na­ca ble­de i po­sta­ju ne­bit­ne usled no­vih mo­guć­no­sti pre­no­še­nja i me­ša­nja ra­zno­li­kih vred­no­sti. u ve­li­či­ni te­ri­to­ri­je i pri­rod­nih re­ sur­sa. a to pod­ra­zu­me­va da oni raz­u­me­ju po­ru­ke ko­je ša­lje­te i da se po­ru­ke po­de­se shod­no re­ak­ci­ja­ma” (Nye 2004: 111). ugle­da Bra­zi­la pred Svet­sko pr­ven­stvo u fud­ba­lu itd. ME­RE­NJE ME­KE MO­ĆI Po­jam mo­ći je u ve­li­koj me­ri ne­u­hva­tljiv i iz­u­zet­no te­ško ob­ja­šnjiv. na­la­ze se mno­go­broj­ni ak­te­ri. Vred­nost iz­vo­ra tvr­de mo­ći mo­že se pri­bli­žno od­re­di­ti i iz­ra­zi­ti u vi­du bro­ja sta­nov­ni­ka. ko­ja pred­sta­vlja voj­nu moć. ko­ja pred­sta­vlja me­ku moć. Op­šte­pri­hva­će­na de­fi­ni­ci­ja mo­ći. 20. 20. ame­rič­ka kon­sul­tant­ska kom­pa­ni­ja.. Me­ka moć. Ga­lup (Gal­lup. na­la­ze se je­di­no Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve. ne po­sto­ji.11 U slu­ča­ju tvr­de mo­ći. raz­u­me­ju i uzmu u ob­zir re­ak­ci­je glo­bal­nih jav­no­sti. Me­ka moć po­je­di­nač­nih ze­ma­lja se u iz­ve­snoj me­ri mo­že pro­ ce­ni­ti na osno­vu glo­bal­nih an­ke­ta jav­nog mnje­nja ko­je spro­vo­de raz­li­či­ti is­tra­ži­vač­ki cen­tri kao što su Pju is­tra­ži­vač­ki cen­tar (Pew Re­se­arch Cen­ter)12. ko­ji pre­va­zi­la­ ze dr­žav­ne. 90). Su­bjek­tiv­na pri­ro­da me­ke mo­ći zah­te­va od dr­ža­va i ne­dr­žav­nih ak­te­ra.2015. na go­ru­ća pi­ta­nja u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma. kao što su ze­mlje BRICS-a. Na­ ža­lost. Inc. kao i le­po­ta ili lju­bav. kri­mi­nal u in­ter­net-sfe­ri. „Gre­ška je mi­sli­ti o mo­ći [.05. da slu­ša­ju. gde su po­red Ame­ri­ke glav­ni ak­te­ri Evrop­ska uni­ja i no­ve si­le u uspo­nu.pew­glo­bal. u to­ku 2014.05. in­sti­tu­ci­je. od­no­sno u oči­ma po­sma­tra­ča. iz­me­đu osta­log. glo­bal­nog imi­dža Ira­na. ide­je i kul­tu­ra. Iako je moć ne­mo­gu­će pre­ci­zno iz­me­ri­ti. ili ba­rem opi­plji­vi­jom od me­ke mo­ći. vred­no­sti i ide­je. na ovoj ta­bli na­la­ze se po­ja­ve kao što su te­ro­ri­zam. Da­kle. Na do­njoj ta­bli. Na pr­voj. 35 . moć se mo­že iz­jed­na­či­ti sa poj­mo­vi­ma lju­ba­vi i mr­žnje ili le­po­te i ru­žno­će. Na pri­mer. me­ka moć se mo­že pro­ce­ni­ti kva­li­ta­tiv­no. a pro­ce­na za­vi­si od ra­zno­li­kih sta­vo­va i in­ter­pre­ta­ci­ja jav­no­sti ko­ja je pri­ma­lac po­ru­ka ko­ji­ma se pro­mo­vi­šu vred­no­sti. tvr­da moć se sma­tra opi­plji­vom.com/poll/1624/per­cep­ti­ons-fo­re­ign-co­un­tri­es.)13 i Evro­ba­ro­me­tar (Euro­ba­ro­me­ter) 11 Naj­če­šća in­ter­pre­ta­ci­ja mo­ći je upra­vo „nad­moć”.2015. ni­je mo­gu­će ni iz­me­ri­ti je ili pro­ce­ni­ti. su­bjek­ti­van po svo­joj pri­ro­di. a ne kao o mo­ći sa dru­gi­ma” (ibid. spro­ve­de­ne su an­ke­te na te­mu ugle­da Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i ame­rič­ke pri­smo­tre gra­đa­na dru­gih ze­ma­lja. Vi­de­ti: Pew Re­se­arch Glo­bal At­ti­tu­des Pro­ject http://www. ten­ko­va ili avi­o­na. „Za kon­ cept ko­ji se ta­ko če­sto ko­ri­sti. kao i gra­ni­ce na­sta­le usled pred­ra­su­da i ne­to­le­ran­ci­je. kli­mat­ske pro­me­ne. naj­vi­šoj ta­bli. a ne na spo­sob­nost da se uti­če na dru­ge.aspx.

Forčn (For­tu­ne). a je­di­ni ko­ji mo­gu da mu se su­prot­sta­ve su Ati­na. Am­ne­sti in­ter­ne­šnal (Am­nesty In­ter­na­ti­o­nal). ali isto­vre­me­no u nji­ma po­sto­ji vi­sok ste­pen ko­rup­ ci­je i ne­po­što­va­nje ljud­skih pra­va i slo­bo­da ma­nji­na i mar­gi­na­li­zo­va­nih gru­pa. a či­ne ga pro­iz­vo­di me­di­ja ko­ji se iz­vo­ze. go­di­ne me­đu­na­rod­na kon­ sul­tant­ska agen­ci­ja Ernst & Young u sa­rad­nji sa SKOL­KO­VO in­sti­tu­tom za stu­di­je no­vih tr­ži­šta iz Mo­ skve. Glo­bal­ni imidž pred­ sta­vlja me­ru glo­bal­ne po­pu­lar­no­sti i di­vlje­nja ko­je uži­va jed­na ze­mlja. po­sto­je pra­va i slo­bo­de ko­je ne pri­hva­ta­ju ni de­mo­krat­ ski raz­vi­je­ne ze­mlje. Naj­sve­o­bu­hvat­ni­ju me­to­do­lo­gi­ju za me­re­nje me­ke mo­ći raz­vi­la je 2012. glo­bal­ni in­te­gri­tet i glo­bal­na in­te­gri­sa­nost. di­plo­ma­ti­ja i obra­zo­va­nje (McGlory 2012: 7). pra­vo na obra­zo­va­nje. in­deks slo­bo­de mo­že bi­ti pro­iz­volj­no in­ter­pre­ti­ran.2015.com/us/Pa­ges/de­fa­ult.15 Slič­no An­lo­to­vom in­dek­su bren­di­ra­nja na­ci­je. ran­gi­ra­nje uni­ver­zi­te­ta i po­zna­va­nje en­gle­skog je­zi­ka (ibid. bo­gi­nja mu­dro­sti. po­seb­no u slu­ča­ju ze­ma­lja ko­je su pri­vid­no de­mo­krat­ske zbog slo­bod­nih iz­bo­ra. ča­so­pi­si kao što su Tajms (The Ti­mes). vla­da. Sve va­ri­ja­ble u ovoj stu­di­ji. 15 Vi­de­ti: GFK. Si­mon An­holt je 2006. i Apo­lon. 20. kul­tu­ra. slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja. In­deks je za­sno­van na šest in­di­ka­to­ra ko­ji pod­ra­zu­me­va­ju pro­ce­nji­va­nje lju­di. Me­đu­tim. ko­ji ko­ri­sti moć u vi­du mu­nje i gro­ma. „[…] po­sto­ji ve­li­ki broj oso­bi­na i kva­li­te­ta ko­je pri­hva­ta i raz­u­me ve­ći­na ze­ma­lja u sve­tu” (Ernst & Young 2012: 6).18 Da­kle. slo­bo­da kre­ta­nja. U ovoj stu­di­ji me­ku moć od­re­đu­je tri­na­est va­ri­ja­bli kla­si­fi­ko­ va­nih u tri ka­te­go­ri­je: glo­bal­ni imidž.05.05. Olim­pij­ske igre. bog le­po­te (Pa­vlo­vić 2012: 11).05. go­di­ne raz­vio in­deks bren­di­ra­nja na­ci­je kao me­to­du me­re­nja imi­dža i ugle­da raz­li­či­tih ze­ma­lja. iako je su­štin­ski te­ško kvan­ti­fi­ko­va­ti me­ku moć zbog nje­ne re­la­tiv­ne i neo­pi­plji­ve pri­ro­de. Me­đu­na­rod­na hel­sin­ška fe­de­ra­ci­ja za ljud­ska pra­va.euro­pa. još u an­tič­ko vre­me He­siod je vi­deo Zev­sa. Ova ka­te­go­ri­ja ob­u­hva­ta do­se­lja­va­nje. http://ti­me. do­se­lja­va­nja i in­ve­sti­ci­ja.gfk. kao što su vla­da­vi­na za­ko­na. na­či­na i for­mi vla­da­vi­ne.aspx. 18 Go­di­šnji iz­ve­šta­ji or­ga­ni­za­ci­ja kao što su Hju­man rajts voč (Hu­man Rights Watch). Ti­me.eu/pu­blic_opi­nion/in­dex_en. in­deks slo­bo­da.17 Na osno­vu ovih va­ri­ja­bli mo­že se od­re­di­ti. pro­iz­vo­da. tu­ri­zma. od­no­ sno gra­đa­na. kao bo­žan­sku per­so­ni­fi­ka­ci­ju mo­ći. http://www. agen­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja. pro­ ce­ni­ti i ran­gi­ra­ti me­ka moć po­je­di­nač­nih ze­ma­lja. kao što su isto­pol­ni brak. pra­va ho­mo­sek­su­a­la­ca i slič­no.com/col­lec­tion/2015-ti­me-100/. i pred­sta­vlja kva­li­ta­tiv­nu pro­ce­nu. di­plo­ma­ti­ja i gra­đa­na. za­in­te­re­so­va­nost za uče­nje je­zi­ka te ze­mlje. 20. Auto­ri ove me­to­do­lo­gi­je tvr­de da. In­sti­tut za Vla­du iz Lon­do­na je u sa­rad­nji sa ka­nad­skim ča­so­pi­ som Mo­noc­le raz­vio kvan­ti­ta­tiv­ni in­deks me­ke mo­ći ko­ji sa­či­nja­va pet kom­po­ne­na­ta me­ke mo­ći: bi­znis i ino­va­ci­ja. tu­ri­zam. Kao što Vu­ka­šin Pa­vlo­vić pri­me­ću­je u knji­zi Po­li­tič­ka moć. U ka­te­go­ri­ji glo­bal­ne in­te­gri­sa­no­sti me­ri se ko­li­ko je jed­na ze­mlja po­ve­za­na sa ostat­kom sve­ta. U ka­te­go­ri­ji glo­bal­nog in­te­gri­te­ta pro­ce­nju­je se ka­ko jed­na ze­mlja sto­ji po pi­ta­ nju me­đu­na­rod­no pri­zna­tih mo­ral­nih ko­dek­sa. ME­KA MOĆ I PRET­HOD­NI KON­CEP­TI I TE­O­RI­JE O MO­ĆI Iako je ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći re­la­tiv­no nov u po­li­tič­koj na­u­ci. kao što su slo­bod­ni iz­bo­ri. 20. iz­la­znost na iz­bo­re i eko­lo­ška po­li­ti­ka. ko­ju ob­ja­vlju­je ča­so­pis Tajm.2015. uki­da­nje smrt­ne ka­zne. Ovi cen­tri spro­vo­de go­di­šnje an­ke­te jav­nog mnje­nja u raz­li­či­tim ze­mlja­ma u te­žnji da iz­me­re ugled dru­gih ze­ma­lja. osim jed­ne. in­deks slo­bo­da je u ve­li­koj me­ri ne­ja­san i ne­pre­ci­zan. glo­bal­ne „iko­ne”16 i kom­pa­ni­je ko­ji­ ma se lju­di naj­vi­še di­ve. pre­ci­zne su i od­ra­ža­va­ju broj­ke ili in­dek­se ko­je su pret­hod­no raz­vi­le ugled­ne me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je i agen­ci­je.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Evrop­ske ko­mi­si­je14. Forbs (For­bes) itd.2015. 17 Svet­ska ban­ka. 36 . Ovaj in­deks ni­je de­fi­ni­san na od­go­va­ra­ju­ći na­čin i ne za­sni­va se na od­re­đe­nom go­di­šnjem in­dek­su ili iz­ve­šta­ju ko­ji ran­gi­ra ze­mlje na osno­vu po­što­va­nja ljud­ skih pra­va. 2012: 7–9). sa­ma upo­tre­ba ove vr­ste mo­ći na me­đu­na­rod­nom pla­nu po­sto­ji od ka­da po­sto­je na­ci­je i dr­ža­ve. Fri­dom ha­us (Fre­e­dom Ho­u­se). Po­sto­je slo­bo­de ko­je su op­šte­pri­hva­će­ne i uslov­no re­če­no uni­ver­zal­ne. i kul­tu­re. ali isto­vre­me­no.htm. http://ec. Vi­de­ti: The 100 Most In­flu­en­tial Pe­o­ple. Uko­li­ko bi­smo ovu in­ter­pre­ta­ci­ju mo­ći upo­re­di­li sa Naj­e­vim 14 Vi­de­ti: Euro­ba­ro­me­ter. 16 Pro­men­lji­va/va­ri­ja­bla pod na­zi­vom Tajm 100 (Ti­me 100) pred­sta­vlja li­stu sto naj­u­ti­caj­ni­jih lju­di u sve­tu. nji­ho­vih vla­da.

i Le­po­ta. gde i ka­da (ibid. od­no­sno ogo­lje­na moć. b) kom­pen­za­cij­sku moć. per­cep­ci­je i te­žnje ta­ko da dru­gi ak­ter naj­če­šće ni­je uop­šte sve­stan uti­ca­ja ko­ji pr­vi ak­ter vr­ši nad njim (ibid. c) uti­ca­nje na mi­šlje­nje (Rus­sel. od­no­sno Ra­zum. dok se moć od­no­si na krat­ko­traj­ne ljud­ske od­no­se ko­ji me­nja­ju for­mu pod raz­li­či­tim okol­no­ sti­ma” (Nye 2011: 3). Dru­gi ak­ter je pot­pu­no sve­stan uti­ca­ja pr­vog ak­te­ra. b) pod­sti­ ca­nje na­gra­da­ma ili ka­zna­ma. c) ob­li­ko­va­nje pre­fe­ren­ce (Nye 2011: 10). od­no­sno uti­caj ko­ji se vr­ši po­mo­ću eko­nom­skih me­ra. mo­že se iz­jed­na­či­ti sa Naj­e­vim poj­mom tvr­de mo­ći sa­mo u iz­ve­snoj me­ri. a njen in­stru­ment je ka­ zna. Džo­zef Naj tvr­di da ovo po­re­đe­nje ni­je ade­kvat­no jer se u fi­zi­ci „[…] od­no­si ener­gi­je i si­le […] mo­gu iz­me­ri­ti pri­lič­no pre­ci­zno. 1933: 35–36). Ra­se­lo­va pr­va for­ma mo­ći. mi­šlje­nje i vred­no­sti lju­di. i uop­šte ni­je po­treb­no upo­tre­bi­ti si­lu da bi no­ve vred­no­sti i ide­je bi­le op­šte­pri­hva­će­ne. Slič­no Ra­se­lu. Da­kle. 12). Ra­se­lov i Naj­ev kon­cept mo­ći do­ne­kle se po­kla­pa­ju s ob­zi­rom na to da su oba te­o­re­ti­ča­ra uva­ži­la po­sto­ ja­nje mo­ći ko­jom se uti­če na sta­vo­ve. ogo­lje­na moć. Kod Na­ja je me­ka moć za­sno­ va­na na ube­đi­va­nju i pri­vlač­no­sti. Kod dru­gog aspek­ta mo­ći. a dru­gi ak­ter mo­že i ne mo­ra bi­ti sve­stan uti­ca­ja ko­ji tr­pi. Tri aspek­ta ili li­ca re­la­ci­o­ne mo­ći kod Na­ja su: a) na­me­ta­nje. 7). za­tim sle­di upo­tre­ba si­le da bi se obez­be­di­lo da se osta­tak za­jed­ni­ce iz­lo­ži od­go­va­ra­ju­ćoj pro­pa­gan­di. Ra­se­lov po­jam mo­ći nad mi­šlje­njem i Naj­ev po­jam me­ke mo­ći mo­gu se u su­šti­ni iz­jed­na­či­ti jer su i je­dan i dru­gi di­fu­zni i neo­pi­plji­vi. od­no­sno pre­tva­ra­nje iz­vo­ra mo­ći u že­lje­ne is­ho­de u po­na­ša­nju (ibid. od­no­sno dik­ti­ra­nje pro­me­na. 8). je­di­no mo­gu da ukro­te i ogra­ni­če Moć. ko­ja se ta­ko­đe u pot­pu­no­sti mo­že ose­ti­ti i pri­me­ti­ti. Bri­tan­ski fi­lo­zof Ber­trand Ra­sel (Ber­trand Rus­sell) sma­tra da je kon­cept mo­ći od su­štin­skog zna­ča­ja i da u dru­štve­nim na­u­ka­ma za­u­zi­ma me­sto ko­je ener­gi­ja ima u fi­zi­ci (Rus­sel 1933: 10). c) kon­di­ci­o­ni­ra­nu moć. od­no­sno Umet­nost. te­ško ih je pre­po­zna­ti i sko­ro ne­ mo­gu­će iz­me­ri­ti. od­no­sno na obe­ća­nju ili re­al­no­sti na­gra­đi­va­nja (Gal­ bra­ith 1983: 14). Naj raz­li­ku­je tri aspek­ta re­la­ci­o­ne mo­ći. b) kon­tro­li­sa­nje pla­no­va. mo­gli bi­smo re­ći da Zevs per­so­ni­fi­ku­je tvr­du moć. jer Naj pod tvr­dom mo­ći osim voj­ne si­le pod­ra­zu­me­va i eko­nom­sku si­lu. To je za­to što se Mi­sao i Le­po­ta ne mo­gu ni od­u­ze­ti ni ubi­ti. ka­ko. i le­po­tu oli­če­nu u umet­no­sti i kul­tur­nim te­ko­vi­na­ma. Ra­se­lov kon­cept mo­ći nad mi­šlje­njem za­po­či­nje upo­tre­bom sred­sta­va ube­đi­va­nja nad ma­nji­nom sa ci­ljem pre­o­bra­ća­nja te ma­nji­ne. ko­ja je objek­tiv­na i pot­pu­no oči­gled­na oni­ma nad ko­ji­ma se pri­me­nju­je. Za Ra­se­la moć nad in­di­vi­du­a­ma ima tri for­me: a) di­rekt­na upo­tre­ba fi­zič­ke si­le. ko­ji tvr­di da moć nad lju­di­ma ima tri ob­li­ka. Naj je mi­šlje­nja da je sva­ki po­ku­šaj da se raz­vi­je in­deks mo­ći ne­u­spe­šan jer moć za­vi­si od me­đu­ljud­skih od­no­sa ko­ji va­ri­ra­ju u za­vi­sno­sti od kon­tek­sta (ibid. Po­što po­se­do­va­nje iz­vo­ra mo­ći ne ga­ran­tu­je že­lje­ne is­ho­de. a još ma­nje ob­u­zda­ti” (ibid. od­no­sno mu­drost i zna­nje oli­če­no u na­u­ci i obra­zo­va­nju. Da­kle. od­no­sno obe­ća­nje ili re­al­nost ka­žnja­va­nja.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá kon­cep­tom. a za­sni­va se na ube­đi­va­nju. a za­sni­va se na na­gra­di. „Mi­sao. 14). Naj tvr­di da su sve do­sa­da­šnje de­fi­ni­ci­je mo­ći ili za­sno­va­ne na po­na­ša­nju ili na iz­vo­ri­ma mo­ći (Nye 2011: 10) i da po­li­tič­ki ori­jen­ti­san kon­cept mo­ći tre­ba da nam ka­že ko do­bi­ja šta. dok Ati­na i Apo­ lon pred­sta­vlja­ju me­ku moć. no­ve vred­no­sti i ide­je su to­li­ko pri­vlač­ne da ih za­jed­ni­ca pri­hva­ta kao pot­pu­no le­gi­tim­ne i po­či­nje da ih usa­đu­je u svo­je dru­štve­ne te­ko­vi­ne. da bi se krug za­tvo­rio iskre­nim pri­hva­ta­njem no­vih sta­vo­va od stra­ne ve­ći­ne što upo­tre­bu si­le či­ni bes­pred­met­nom (Rus­sel 1933: 141). od su­štin­skog zna­ča­ja je ono što Naj na­zi­va „kon­ ver­zi­jom mo­ći”. ko­ja je po­sred­nog ka­rak­te­ra i po­mo­ću ko­je se me­nja­ju vred­ 37 . od­no­sno si­lu i sna­gu. 5). Džon Ke­net Gal­brajt (John Ken­neth Gal­bra­ith) raz­li­ku­je tri osnov­na mo­de­la mo­ći: a) kon­dig­nu moć. Aspekt ob­li­ko­va­nja pre­fe­ren­ci je sko­ro ne­vi­dljiv jer pr­vi ak­ter po­ma­že dru­gom ak­te­ru da stvo­ri i ob­li­ku­je svo­ja ve­ro­va­nja. Na­me­ta­nje pro­me­na pod­ra­zu­me­va da je­dan ak­ter ko­ri­sti pret­nje i na­gra­de da bi pro­me­nio po­na­ša­nje dru­gog ak­te­ra pro­tiv nje­go­vih pr­vo­bit­nih pre­fe­ren­ci i stra­te­gi­ja. Naj po­sma­tra moć kao is­klju­či­vo dru­štve­nu ka­te­go­ri­ju i ti­me se pri­dru­žu­je ve­ći­ni te­o­re­ti­ča­ra ko­ji sma­tra­ju da „[…] sva­ka ljud­ska moć na­sta­je u dru­štve­nom od­no­su i kao re­zul­tat dru­štve­nog de­lo­va­nja” (Pa­vlo­vić 2012: 339). pr­vi ak­ter kon­tro­li­še pla­no­ve dru­ gog ak­te­ra ta­ko što mu ogra­ni­ča­va stra­te­gi­ju.

W. 2001. Sa­mjuel Han­ting­ton (Sa­muel P. Hung­ting­ton) u svo­joj knji­zi Su­kob ci­vi­li­za­ci­ja i pre­o­bli­ko­va­nje svet­skog po­ret­ka (The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­der) te­ži da opo­vrg­ne Naj­ev kon­cept tvr­de­ći da me­ka moć pred­sta­vlja moć sa­mo uko­li­ko je za­sno­va­na na tvr­doj mo­ći. Za raz­li­ku od Ra­se­la. Gal­brajt za­klju­ču­je da u sa­vre­me­no do­ba kon­di­ ci­o­ni­ra­na moć ima da­le­ko ve­ći zna­čaj od kon­dig­ne i kom­pen­za­cij­ske mo­ći za­jed­no (ibid. a to su eks­pli­cit­na. pre­ma Gal­braj­to­vom mi­šlje­nju. kao i mno­go­broj­ne kri­ti­ke. i tvr­di da je nje­na me­ka moć ve­ća od nje­ne voj­ne i eko­nom­ske sna­ge. ka­ko u aka­dem­skim kru­go­vi­ma ta­ko i od stra­ne zva­ nič­ni­ka i me­di­ja ši­rom sve­ta. The Tra­gedy of Gre­at Po­ wer Po­li­tics. ko­ja se vr­ši kroz obra­zo­va­nje i me­di­je. New York. ra­ste i sa­mo­po­u­zda­nje. dr­ža­ve mo­ra­ju da po­se­du­ju „tra­di­ci­o­nal­ne iz­vo­re mo­ći” ka­ko bi ima­le jak uti­caj na od­lu­ke ko­je se do­no­se u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma. Nor­ve­ška je ste­kla uti­caj za­hva­lju­ju­ći svom uče­šću u mi­rov­nim pre­go­vo­ri­ma u raz­li­či­tim re­gi­o­ni­ma sve­ta i ak­tiv­no­sti­ma na po­lju raz­voj­ne po­mo­ći dru­gim ze­mlja­ma (Nye 2004: 112). 24–25). a kroz isto­ri­ju se ši­re­nje mo­ći jed­ne ci­vi­li­za­ci­je obič­no od­vi­ja­lo isto­vre­me­no sa raz­vo­jem nje­ne kul­tu­re. Naj­e­vu tvrd­nju da kul­ tu­ra i ide­o­lo­gi­ja jed­ne ze­mlje mo­gu bi­ti pri­vlač­ne sa­me po se­bi Han­ting­ton opo­vr­ga­va te­zom da kul­tu­ra i ide­o­lo­gi­ja po­sta­ju pri­vlač­ne sa­mo ka­da se za­sni­va­ju na voj­noj si­li i eko­nom­skoj sna­zi. eko­nom­ska sna­ga i sta­bil­nost jed­ne ze­mlje po­ve­ća­va­ju sa­mo­ 19 Džon Mir­šaj­mer iz­no­si slič­ne tvrd­nje u svo­joj knji­zi Tra­ge­di­ja po­li­ti­ke ve­li­kih si­la. ka­ko u smi­slu nje­nog ka­rak­te­ra mo­ći ta­ko i u smi­slu in­stru­me­na­ta ko­ji se ko­ri­ste da bi se ta moć ši­ri­la. ali isto­vre­me­no pred­sta­vlja jed­nu od naj­pri­vlač­ni­jih ze­ma­lja ovog re­gi­o­na. od­no­sno me­koj mo­ći. go­di­ne. po­li­tič­ko i ide­o­lo­ško ube­đi­va­nje ko­je se naj­če­šće spro­vo­di po­mo­ću oba­ve­šta­va­nja i in­for­mi­sa­nja pre­ko me­di­ja. ve­ka me­ka moć ima da­le­ko ve­ću va­žnost ne­go u pret­hod­nim era­ma za­hva­lju­ju­ći. KRI­TI­KE KON­CEP­TA ME­KE MO­ĆI Iako je kon­cept me­ke mo­ći ši­ro­ko pri­hva­ćen. ve­ka i na po­čet­ku 21. Gal­braj­tov po­jam kon­di­ci­o­ni­ra­ne mo­ći je u su­šti­ni isto što i Naj­ev po­jam me­ke mo­ći. Po nje­go­vom mi­šlje­nju. što uve­ća­va nje­nu tvr­du moć. Sled­be­ni­ci re­a­li­zma i neo­re­a­li­zma u iz­u­ča­va­nju me­đu­na­rod­nih od­no­sa upu­ti­li su naj­o­štri­je kri­ti­ke ova­kvom kon­cep­tu tvr­de­ći da me­ka moć kao po­se­ban vid mo­ći ne po­sto­ji. Na ovu te­zu Naj od­go­va­ra da­ju­ći pri­mer Nor­ve­ške. i da je nje­go­va na­me­ra bi­la da ovaj kon­cept ima prak­tič­nu upo­tre­bu u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci (Par­mar & Cox 2010: 215). Pre­ma Han­ting­to­no­vom mi­šlje­nju.19 Pre­ma mi­šlje­nju Dra­ga­na Si­mi­ća. 188).W. ko­ju dik­ti­ra kul­tu­ra. i im­pli­cit­na kon­di­ci­o­ni­ra­na moć.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá no­sti ak­te­ra nad ko­ji­ma se pri­me­nju­je. Me­đu­tim. Han­ting­to­no­va te­za da voj­na si­la. i da bi ima­le spo­sob­nost da na­met­nu svo­ju kul­tu­ru i ide­o­lo­gi­ju dru­gim ze­mlja­ma (Si­mić 2012: 299–300). ko­ji ima za­ne­mar­lji­ve iz­vo­re tvr­de mo­ći i već de­ce­ni­ja­ma je jed­na od po­li­tič­ki naj­ne­sta­bil­ni­jih ze­ma­lja Bli­skog is­to­ka. Moć se uvek ko­ri­sti­la za ši­re­nje vred­no­sti. isto­rij­ske i sa­vre­me­ne per­spek­ti­ve (Soft Po­wer and US Fo­re­ign Po­licy: The­o­re­ti­cal. Nor­ton & Com­pany. u dva ob­li­ka. a ta­ko­đe je i čla­ni­ca NA­TO-a. in­for­ma­ci­o­noj re­vo­lu­ci­ji i de­mo­kra­ti­za­ci­ji u sfe­ri in­for­mi­sa­nja. In­stru­men­ti kon­di­ci­o­ni­ra­ne mo­ći su. Dru­ga ze­mlja ko­ja bi mo­gla bi­ti uze­ta kao pri­mer za opo­vr­ga­va­nje Han­ ting­to­no­ve te­ze je Li­ban. Na ne­ke od kri­ti­ka Naj je od­go­vo­rio u zbor­ni­ku ra­do­va Me­ka moć i spolj­na po­li­ti­ka Sje­di­nje­nih Dr­ža­va: te­o­rij­ske. Vi­de­ti: Mer­she­i­mer John. Nor­ve­ška je iz­u­ zet­no eko­nom­ski sta­bil­na ze­mlja sa ve­o­ma vi­so­kim ži­vot­nim stan­dar­dom. Hi­sto­ri­cal and Con­tem­ po­rary Per­spec­ti­ves). Ova vr­sta mo­ći po­sto­ji. Gal­brajt i Naj sma­tra­ju da kon­di­ci­o­ni­ra­noj. iza­zvao je in­ten­ziv­nu ras­pra­vu. U Zbor­ni­ku Naj is­ti­če da je nje­gov kon­cept me­ke mo­ći na­me­njen ka­ko te­o­re­ti­ča­ri­ma ta­ko i po­li­ti­ča­ri­ma. ko­ji je ob­ja­vljen 2010. ni­je po­treb­na si­la da bi se ši­ri­la. kul­tu­ra uvek pra­ti moć. od­no­sno na tvr­doj mo­ći. pre sve­ga. prak­si i in­sti­tu­ci­ja u dru­gim ze­mlja­ma. Ka­da jed­na ze­mlja ima ve­li­ku tvr­du moć. aro­gan­ci­ja i ve­ro­va­nje u su­per­i­or­ nost sop­stve­ne kul­tu­re nad dru­gim kul­tu­ra­ma (Hun­ting­ton 1996: 92). iz­me­đu osta­lih. Džo­zef Naj u svim svo­jim ra­do­vi­ma na te­mu me­ke mo­ći is­ti­če da na kra­ju 20. a po­ko­ra­va­nje ovom ob­li­ku mo­ći sma­tra se nor­mal­nim i is­prav­nim (ibid. 38 .

Naj upra­vo spolj­nu po­li­ti­ku po­sma­tra kao je­dan od glav­nih iz­vo­ra me­ke mo­ći.20 Ovo go­vo­ri u pri­log to­me da ame­rič­ka me­ka moć ipak pred­sta­vlja svr­sis­hod­no sred­stvo za stva­ra­nje po­volj­nog jav­nog mnje­nja za re­a­li­zo­va­nje ci­lje­va spolj­ne po­li­ti­ke. Ana­li­zi­ra­ju­ći uti­caj ko­ji Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve vr­še na osta­tak sve­ta. Jo­fe sma­tra da me­ka moć ipak pred­sta­vlja moć i da sa­mim tim mo­že stvo­ri­ti ne­pri­ ja­te­lje. a me­đu nji­ma su i tvrd­nje da je kon­cept me­ke mo­ći ne­ja­san i ne­do­volj­no si­ ste­mat­ski po­sta­vljen. a nje­go­va isto­rij­ska pri­me­na je ogra­ni­če­na i da­le­ko od to­ga da je stro­go iz­ve­de­na. ko­je su ka­rak­te­ri­stič­ne za tvr­du moć. Slič­no Fer­gu­so­no­voj te­zi. Slič­no Ga­la­ro­ti­ju. U su­šti­ni. Glo­bal Ima­ge and An­ti-Ame­ri­ca­nism. ali ne po­sto­ji na­čin da se ze­mlje od­bra­ne od me­ke mo­ći. ko­ja i po­red svo­je ogrom­ne eko­no­mi­je i br­zog raz­vo­ja ne­ma do­volj­no raz­vi­je­ne in­sti­tu­ci­je. sma­tra da ovaj kon­cept ima ve­li­ke manj­ka­vo­sti i da je iz­ne­na­đu­ju­će što ni u jed­nom tre­nut­ku ni­je bio pod­vrg­nut ri­go­ro­znom te­sti­ra­nju (Par­mar & Cox 2010: 53). što či­ni su­šti­nu me­ke mo­ći. http://www. Ame­rič­ku kul­tu­ru na­zi­va ne sa­mo za­vo­dlji­vom već i sub­ver­ziv­nom. U tek­stu „Opa­sno­sti me­ke mo­ći” (“The Pe­rils of Soft Po­wer”) Jo­zef Jo­fe (Jo­seph Jof­fe) iz­no­si stav da ame­rič­ka me­ka moć ne uve­ća­va nu­žno na­klo­nost ostat­ka sve­ta pre­ma Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ ma. a mo­gu bi­ti i za­sno­va­ni na pri­vlač­no­sti i spo­sob­no­sti ube­đi­va­nja. Da­kle. Jo­fe tvr­di da sto­ti­ne mi­li­o­na lju­di kon­zu­mi­ra­ju ame­rič­ku kul­tu­ru i pro­iz­vo­de. Pre­ma Naj­e­vom mi­šlje­nju. ne ana­li­zi­ra­ju­ći pri­tom sta­vo­ve ši­ro­kih jav­no­sti o ame­rič­koj me­koj mo­ći. Ana­li­zi­ra­ju­ći slu­ča­je­ve pred­sta­vlja­nja ame­rič­ke po­pu­lar­ ne kul­tu­re i umet­nič­kih de­la u Evro­pi. me­ka moć se ma­lo raz­vi­la od ono­ga što nje­ni kri­ti­ča­ri na­zi­va­ju ‘me­kom te­o­ri­jom’” (Gal­la­rot­ti 2011: 2–3). ko­je se spro­vo­de od 2000.05. po­ka­zu­ju da is­pi­ta­ni­ci ma­hom ima­ju po­zi­tiv­ne sta­vo­ve pre­ma ame­rič­kim po­li­tič­kim vred­no­sti­ma i kul­tu­ri. obra­zo­va­nja. dok su sta­vo­vi o ame­rič­kom voj­nom i eko­nom­skom uti­ca­ju i ame­rič­kim zva­nič­ ni­ci­ma naj­ve­ćim de­lom ne­ga­tiv­ni. eko­lo­gi­je i mno­gih dru­gih ko­je spa­da­ju u do­men me­ke mo­ći. Jo­fe se u tek­stu fo­ku­si­ra pr­ven­stve­no na sta­vo­ve evrop­skih in­te­lek­tu­al­nih i umet­nič­kih eli­ta o ame­rič­koj kul­tu­ri i umet­ no­sti.2015. 17. Kri­sto­fer Lejn (Chri­stop­her Layne). ali za pro­jek­to­va­nje me­ke mo­ći u ve­li­koj me­ri bi­tan je i na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ko­ji ne mo­ra nu­žno bi­ti za­sno­van na voj­noj su­per­i­or­no­sti i eko­nom­skom bla­go­sta­nju. teh­no­ lo­gi­je. neo­p­hod­no je da jed­na ze­mlja ima raz­vi­je­nu spolj­nu po­ li­ti­ku i mre­žu sa­ve­zni­ka ka­ko bi ima­la glo­bal­nu moć.S. Ta­ko Đu­lio Ga­la­ro­ti (Gi­u­lio Gal­la­rot­ti) tvr­di da je kon­cept me­ke mo­ći „[…] ma­lo te­o­rij­ski evo­lu­i­rao. go­di­ne. ti in­stru­men­ti mo­gu bi­ti pri­nud­ni u vi­du ka­zni i na­gra­da.pew­re­se­arch. U. a pri­vlač­nost jed­ne ze­mlje za­vi­si od vred­no­sti ko­je ta ze­mlja pro­mo­vi­še kroz sa­dr­žaj i stil svo­je spolj­ne po­li­ti­ke (Nye 2004: 60).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá po­u­zda­nje gra­đa­na te ze­mlje sva­ka­ko je tač­na. na­vo­de­ći kao pri­mer Ki­nu. Sma­tra da je mo­gu­će tvr­doj mo­ći su­prot­sta­vi­ti se po­mo­ću ko­a­li­ci­ja i sa­ve­za. pr­ven­stve­no di­plo­ma­ti­ju. An­ke­te jav­nog mnje­nja u evrop­skim ze­mlja­ma. Osim ovih kri­ti­ka kon­cep­ta me­ke mo­ći. kul­tu­re. Jo­fe do­la­zi do za­ključ­ka da ame­rič­ka me­ka moć u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va iza­zi­va pre­zir i bes kod evrop­ske pu­bli­ke. po­sto­je i dru­gi po­ku­ša­ji opo­vr­ga­va­nja po­je­di­nač­nih te­za ili ce­lo­kup­nog kon­cep­ta. ko­je bi eko­nom­sku sna­gu pre­tvo­ri­le u voj­nu moć (Fer­gu­son 2003). ne­ma mno­go ve­ze. Na ove kri­ti­ke Naj od­go­va­ra tvrd­njom 20 Vi­de­ti: Pew Re­se­arch Cen­ter. po nje­go­vom mi­šlje­nju. čak i u islam­skim ze­mlja­ma. ali da eko­nom­ska sna­ga ne mo­ra pred­sta­vlja­ti iz­vor glo­bal­ne mo­ći. ka­ko tvr­di Naj. tre­ti­ra­ju­ći kon­cept me­ke mo­ći kao te­ o­ri­ju. ali ih ne iden­ti­fi­ku­ju sa Ame­ri­kom. Na­jal Fer­gu­son (Ni­all Fer­gu­son) tvr­di da je me­ka moć su­vi­še „me­ka­na” da bi bi­la moć i da se ame­rič­ki uti­caj u sve­tu ne mo­že po­sma­tra­ti kroz pri­zmu ko­ju ame­rič­ka kul­tu­ra i bren­do­vi ima­ju na dru­ge ze­mlje. 39 . po nje­go­vom mi­šlje­nju. Iz­me­đu sve­pri­sut­no­sti Ame­ri­ke u sve­tu i nje­nog istin­skog uti­ca­ja. od­no­sno od ide­o­lo­škog i kul­tur­nog uti­ca­ja. Či­nje­ni­ca da lju­di u islam­skim ze­mlja­ma ma­sov­no kon­zu­mi­ra­ju ame­rič­ku po­pu­lar­nu kul­tu­ru i ku­pu­ju ame­rič­ke pro­iz­vo­de ne zna­či da oni vo­le Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve. Fer­gu­son sma­tra da voj­na do­mi­na­ci­ja či­ni Sje­di­nje­ ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve naj­moć­ni­jom ze­mljom sve­ta. Kroz spolj­nu po­li­ti­ku se po­mo­ću raz­li­či­tih in­stru­me­na­ta ostva­ru­ju na­ci­o­nal­ni in­te­re­si ko­ji ob­u­hva­ta­ju ka­ko voj­nu i eko­nom­sku oblast ta­ko i obla­sti na­u­ke.org/to­pics/u-s-glo­bal-ima­ge-and-an­ ti-ame­ri­ca­nism/pa­ges/2/. kao i u dru­gim re­gi­o­ni­ma sve­ta.

ne­ja­san te­o­rij­ski okvir. Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji i dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma na sa­mom po­čet­ku 21. de­mo­krat­ske vred­no­sti. or­ga­ni­za­ci­je. ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći po­bu­dio je da­le­ko ve­ću pa­žnju od pret­hod­nih te­o­ri­ja i iza­zvao in­ten­ziv­nu po­le­mi­ku ka­ko u aka­dem­skim kru­go­vi­ma ta­ko i me­đu oni­ma ko­ji prak­ti­ku­ju po­li­ti­ku i te­že vr­še­nju ide­ o­lo­škog i kul­tur­nog uti­ca­ja na dru­ge. usled kulturoloških i vred­no­snih raz­li­ka. nad­na­ci­o­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja. što po­spe­šu­je is­tra­ži­va­nja u obla­sti po­li­ti­ko­lo­gi­je. li­be­ral­nu i kon­struk­ti­vi­stič­ku (ibid. me­ka moć se pri­me­nju­je po­mo­ću ube­đi­va­nja. kor­po­ra­ci­ja. a to su do­bro­na­mer­nost. Naj­ev kon­cept ima svo­je manj­ka­vo­sti. me­đu­na­rod­nih od­no­sa. Naj sma­tra da vred­no­sti ne mo­ra­ju bi­ti uni­ver­zal­ne u ap­so­ lut­nom smi­slu da bi jed­ne vred­no­sti bi­le vi­še pri­hva­će­ne od dru­gih u od­re­đe­nom vre­me­nu i kon­tek­stu (Par­mar & Cox 2010: 217). kao lju­bav ili le­po­tu. kao što je hlad­no­ra­tov­ska bor­ba iz­me­đu ame­rič­kog li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma i so­vjet­ske mark­si­stič­ke ide­o­lo­gi­je. kao što su slo­bo­ da go­vo­ra. for­mal­nih i ne­for­mal­nih gru­pa. za­sno­van na obi­ča­ji­ma. Naj­zad. 2005). ZA­KLJU­ČAK Kon­cept me­ke mo­ći Džo­ze­fa Na­ja iz vi­še raz­lo­ga je ši­rok i. Efek­ti me­ke mo­ći za­vi­se ka­ko od kva­li­te­ta agen­ta me­ke mo­ći ta­ko i od per­cep­ci­je cilj­nih gru­pa (Nye 2011: 92). u iz­ve­snoj me­ri. ko­ji za ve­ći­nu ze­ma­lja u sve­tu pred­sta­vlja glav­ni iz­vor me­ke mo­ći. i oso­bi­nu pri­vlač­no­sti ko­ja se ne mo­že po­bolj­ ša­va­ti kroz prak­su. ve­ka po­ka­za­li su da su­prot­sta­vlje­ne vred­no­sti i ide­je mo­gu da do­ve­du do do­ga­đa­ja 40 . kor­po­ra­ci­je. Naj je ta­ko­đe osta­vio pro­sto­ra za da­lju ras­pra­vu i raz­li­či­te in­ter­pre­ta­ci­je for­me mo­ći ko­ja po­sto­ji od vre­me­na na­stan­ka re­li­gi­ja i na­ci­o­nal­nih dr­ža­va. Te­ro­ri­stič­ki na­pa­di u Ame­ri­ci. svo­je po­li­tič­ke. tra­di­ci­ji i ve­ri. Naj uop­šte ne uzi­ma u ob­zir ulo­gu iden­ti­te­ta – na­ci­o­nal­nog. spo­sob­nost i le­po­ta. pri­do­bi­ja­nja i pri­vlač­no­sti. Ona tvr­di da Naj te­o­re­ti­še o pri­vlač­no­sti kao o pri­rod­nom objek­tiv­nom is­ku­stvu opi­su­ju­ći ta­ko­zva­ne uni­ver­zal­ne vred­no­sti kao što su de­mo­kra­ti­ja i mir. a dru­gi je re­zul­tat dru­štve­ne in­ter­ak­ci­je (Mat­tern. od­no­sno ha­ri­zma. Ame­ri­ka je usled svo­je krat­ke isto­ri­je i ne­do­stat­ka na­ci­o­nal­ne kul­tu­re. Pre­ma Naj­e­vom mi­šlje­nju. Kao je­dan od za­čet­ni­ka neo­li­be­ral­ne te­o­ri­je me­đu­na­rod­nih od­no­sa. Dže­nis Bi­ja­li Me­tern (Ja­ni­ce Bi­ally Mat­tern) u tek­stu „Za­što me­ka moć ni­je ta­ko me­ka?” kri­ti­ku­ je Na­ja jer ni­je do­volj­no ob­ja­snio pri­vlač­nost na ko­joj se. ko­je se mo­gu raz­vi­ja­ti i ve­žba­ti. sa­ma me­ka moć je po­ja­va ko­ju svi ose­ća­mo. an­tro­po­lo­gi­je. vred­no­sti i ide­ja. iz­bo­ra i po­što­va­nje ljud­skih pra­va. gru­pe i po­ je­din­ci vr­še jed­ni na dru­ge u sfe­ri kul­tu­re. Pod kul­tu­rom Naj pod­ ra­zu­me­va sa­mo elit­nu i po­pu­lar­nu kul­tu­ru. Naj je dru­gim te­o­re­ti­ča­ri­ma dao in­te­lek­tu­al­ni pod­sti­caj da iz­gra­de i raz­vi­ju va­lja­nu te­o­ri­ju me­ke mo­ći ko­ja bi pre­ci­zno de­fi­ni­sa­la i ob­ja­sni­la uti­caj ko­ji raz­li­či­te ze­mlje. kul­tu­ru i spolj­nu po­li­ti­ku. gde u istu ka­te­go­ri­ju sta­vlja ve­šti­ne ube­đi­va­nja i pri­do­bi­ja­nja. Upr­kos svim ovim ne­do­sta­ci­ma i upr­kos po­sto­ja­nju slič­nih te­o­ri­ja na­sta­lih pre Naj­e­vog kon­cep­ta.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá da me­ka moć pred­sta­vlja ana­li­tič­ki kon­cept. za­sni­va prin­cip upo­tre­be me­ke mo­ći. Što se ti­če ta­ko­zva­nih uni­ver­zal­nih vred­no­sti. zva­nič­ne re­li­gi­je i tra­di­ci­je. so­ci­o­lo­gi­je. kao i na­či­ne na ko­je se taj uti­caj vr­ši. po­red ube­đi­va­nja. dok isto­vre­me­no uka­zu­je na pri­vlač­nost kao na so­ci­jal­nu tvo­re­vi­nu na­gla­ša­va­ju­ći ko­ri­snost jav­ne di­plo­ma­ti­je ka­ko bi stran­ci bi­li pre­o­bra­že­ni i pri­hva­ti­li tu­đe vred­no­sti. i da se ovaj kon­cept ukla­pa u tri osnov­ne te­o­ri­je me­đu­na­rod­nih od­no­sa – re­a­li­stič­ku. u ko­je spa­da „ame­ro­cen­trič­ni” pri­stup. pre­to­či­la u iz­vor svo­je me­ke mo­ći. ko­ji pod­ra­zu­me­va tri osnov­na iz­vo­ra me­ke mo­ći – po­li­tič­ke vred­no­sti. Na ovu kri­ti­ku Naj od­go­va­ra de­talj­ni­je ob­ja­šnja­va­ju­ći po­jam pri­vlač­nost po­mo­ću tri vr­ste kva­li­te­ta ko­je je pred­lo­žio Alek­san­dar Vu­ ving (Ale­xan­der Vu­ving). kor­po­ra­tiv­nog ili in­di­vi­du­al­nog – u pri­me­ni me­ke mo­ći. 219). Naj pri­vlač­no­sti do­de­lju­je dva on­to­lo­ška sta­tu­sa – je­dan je pri­rod­no sta­nje. a ne ce­lo­ku­pan na­čin ži­vo­ta. re­gi­o­na. Po nje­nom mi­šlje­nju. a ne te­o­ri­ju. ko­mu­ni­ka­ci­ja i psi­ho­lo­gi­je. ali je ne mo­že­mo pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti ni­ti ob­ja­sni­ti. Sa­ma či­nje­ni­ca da je ovaj kon­cept ši­ro­ko pri­hva­ćen i da mu i is­tra­ ži­va­či i zva­nič­ni­ci i me­di­ji pri­da­ju sve ve­ći zna­čaj go­vo­ri u pri­log to­me da me­ka moć ima i da će ima­ti sve va­žni­ju ulo­gu u od­no­si­ma iz­me­đu ze­ma­lja. Mno­gi su­ko­bi u isto­ri­ji za­če­li su se zbog raz­li­ka u ide­o­lo­gi­ja­ma. od­no­sno u vr­še­nju ide­o­lo­škog i kul­tur­nog uti­ca­ja.

Vo­lu­me 33. http:// www. Jo­seph S. 8.. 1990. 7. Ran­dom Ho­u­se. Sva­ko mo­že da uti­če na sva­ko­ga u kul­tu­ro­lo­škom i ide­o­lo­škom smi­slu i da. Me­ras­he­i­mer. Ras­pra­va o po­ret­ku. 11. 12. New York. Po­lity Press. Sta­ti­sta Inc. 2005.05. Mat­tern. ----. ----. 2011. “Who’s Afraid of Mr. Cam­brid­ge. ----. 18. http://emer­ging­mar­kets. 17. 2012. Pa­vlo­vić. Ba­sic Bo­oks. Nor­ton & Com­pany. Jo­sef. Pu­blic Af­fa­irs. mo­že se je­di­no na­zva­ti me­kom mo­ći. Pu­blic Af­fa­irs. Fer­gu­son. The Ri­se and Fall of the Gre­at Po­wers. Glo­ba­li­za­ci­ja i mo­der­na in­for­ma­ci­o­na teh­no­lo­gi­ja do­ve­le su do pot­pu­ne de­mo­kra­ti­za­ci­je u sfe­ri in­for­mi­sa­nja i pru­ži­le mo­guć­nost ši­re­nja vred­no­sti i ide­ja i vr­še­nja ide­o­lo­škog uti­ca­ja na naj­u­da­lje­ni­je de­lo­ve sve­ta. Hun­ting­ton. Nye. 41 . The New Per­su­a­ders II. Naj­zad. 6.aspx. Ro­u­tled­ge. blo­go­ve i dru­ge ob­li­ke mo­der­nih ko­ mu­ni­ka­ci­ja. New York. Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Stu­di­es. 2. 1933. Bo­und to Lead: The Chan­ging Na­tu­re of Ame­ri­can Po­wer. da li po­sto­ji bo­lji na­ziv i po­jam ko­ji ozna­ča­va moć ano­nim­nih? Moć ra­zno­li­kih gru­pa i po­je­di­na­ca ko­ji ko­ri­ste sa­vre­me­nu in­ for­ma­ci­o­nu teh­no­lo­gi­ju i mo­der­ne na­či­ne ko­mu­ni­ka­ci­je ka­ko bi uti­ca­li na one ko­ji do­no­se naj­va­žni­je od­lu­ke u da­na­šnjem sve­tu. Ken­nedy. Da­nas ne po­sto­ji mo­no­pol nad in­for­ma­ci­ja­ma i sva­ki po­je­di­nac ima mo­guć­nost da iz­ne­se svo­je sta­vo­ve. New York. “Why ‘Soft Po­wer’ Isn’t So Soft: Re­pre­sen­ta­ti­o­nal For­ce and the So­ci­o­lin­gu­i­stic Con­struc­tion of At­trac­tion in World Po­li­tics”. The Fu­tu­re of Po­wer. Bo­ston. The Na­ti­o­nal It­ne­rest. Si­mon & Schu­ster Pa­per­ backs.05. Ja­nu­ary 2011. Po­wer: A New So­cial Analysis. me­nja­ju sli­ku sve­ta i od­no­se u nje­mu.pdf.com/. Is the Ame­ri­can Cen­tury Over?. Soft Po­wer: What it is. May 14. Why it’s Im­por­tant. 17.2015. Vu­ka­šin. 2012. http://www. 9.sta­ti­sta. http://www. Za­vod za udž­be­ni­ke. Mil­len­ni­um. Ja­ni­ce Bi­ally. 2010. Jof­fe. u za­vi­sno­sti od sop­stve­nih spo­sob­no­sti.com/poll/1624/per­cep­ti­ons-fo­re­ign-co­un­tri­es. Ra­pid-Growth Mar­kets Soft Po­wer In­dex. Ju­ne 2001. 13. John Ken­nett. 2015.05. The Tra­gedy of Gre­at Po­wer Po­li­tics. Si­mić. 17. Ja­nu­ary 1. Ho­ug­hton Mif ­fl in Com­pany. http://www.05. McClory. 2003. The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­der. Ova vr­sta mo­ći. Soft Po­wer: The Me­ans to Suc­cess in World Po­li­tics. Co­un­try Ima­ge. ----. Gal­la­rot­ti. 17.gal­lup. Big?”. Lon­don. 1987.pew­glo­bal. U da­na­šnje vre­me naj­va­žni­je bit­ke su se po­me­ri­le sa ra­ti­šta i tr­ži­šta u me­di­je i u cyber sfe­ru. uzme u svoj po­sed deo me­ke mo­ći. po­mno­že­na mi­li­o­ni­ma ano­nim­nih po­je­di­na­ca ko­ji.org/to­pics/co­un­try-ima­ge/. Fo­re­ign Po­licy. ta­len­ta i kre­a­tiv­no­sti. Ta­nja. John. 2001.in­sti­tu­te­for­go­vern­ment. Za­vod za udž­be­ni­ke. 15.uk/si­tes/de­fa­ult/fi­les/pu­bli­ca­ti­ons/The%20New%20Per­su­a­der­sII_0. We­sleyan Uni­ver­sity. Hi­sto­ri­cal and Con­tem­po­rary Per­spec­ti­ves. 1998. Cox. Mic­hael (Edi­tors). 1983.com/wp-con­tent/ uplo­ads/dow­nlo­ads/2012/05/TBF-606-Emer­ging-mar­kets-soft-po­wer-in­dex-2012_LR. Sa­muel. “Think Again: Po­wer”. New York. In­sti­tu­te for Go­vern­ment. New York. 19. 14. 2004.org.2015.2015. “The Pe­rils of Soft Po­wer”. The Sta­ti­stics Por­tal. Paul. Dra­gan. A 2011 Glo­bal Ran­king of Soft Po­wer. 3... and the Con­di­ti­ons Un­der Which it Can Be Ef­fec­ti­vely Used. Gi­u­lio. LI­TE­RA­TU­RA: Ernst & Young.2015. Jo­nat­han.ey. Ta­ko­đe se mo­že re­ći da do skla­pa­nja sa­ve­za iz­me­đu raz­li­či­tih ze­ma­lja i do udru­ži­va­nja raz­li­či­tih or­ga­ni­za­ci­ja i po­je­di­na­ca če­sto do­la­zi zbog slič­no­sti u vred­no­snim i ide­a­ci­o­nim si­ste­mi­ma. Ber­trand. mi­šlje­nja i uve­re­nja kroz dru­štve­ne me­di­je i mre­že. No­vi vek. New York. 17. The Ana­tomy of Po­wer.W. Mal­den. 16. „Fi­lo­zo­fi­ja sve­o­bu­hvat­nog pri­stu­pa bez­bed­no­sti”. 5. 2011. 10. Ro­u­tled­ge Stu­di­es in US Fo­re­ign Po­licy. Rus­sel. In­der­je­et. kor­po­ra­ci­ je. The New York Ti­mes. Num­ber 3. 17. Jr. Mi­šče­vić. Soft Po­wer and US Fo­re­ign Po­licy: The­o­re­ti­cal.pdf. fe­bru­ar 2013.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ko­ji me­nja­ju svet. Gal­lup Con­try Ra­tings. Be­o­grad. Kin­dle Edi­tion. Ge­or­ge Al­len & Un­win Ltd. Gal­lup. pra­će­ni ti­him pra­skom. for­mal­ne i ner­for­mal­ne gru­pe i po­je­din­ci mo­de­ri­ra­ju i vo­de glo­bal­ni di­ja­log o glo­bal­nim pi­ta­nji­ma. New York. 1. Jav­na sfe­ra je pro­na­šla svo­je me­sto na in­ter­ne­tu i u njoj vla­de raz­li­či­tih ze­ma­lja. Po­li­tič­ka moć. Ni­all.05. Spring 2012. 2006. Par­mar. Glo­bal At­ti­tu­des and Trends.2015. Pew Re­se­arch Cen­ter. 4. W. Gal­bra­ith.

it has ca­ u­sed an in­ten­si­ve de­ba­te and cri­ti­cism by po­li­ti­cal and so­ci­o­lo­gi­cal the­o­rists and analysts. juna 2015. a po­si­ti­ve re­pu­ta­tion. co-opt and at­tract. me­a­su­re­ment in­dex. The so­ ur­ces of soft po­wer in­clu­de va­lu­es. sports. juna 2015. Soft po­wer is the ca­pa­city to in­flu­en­ce ot­hers by esta­blis­hing and sha­ping the­ir pre­fe­ren­ces and go­als. cul­tu­re. va­lu­es. Gi­ven that Nye’s con­cept do­es not of­fer a co­he­rent me­a­su­re­ment met­ho­do­logy.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Soft Po­wer Con­cept The­o­re­ti­cal Con­si­de­ra­ti­ons and Sci­en­ti­fic Me­rit Ab­stract: The con­cept of soft po­wer was con­ce­iv­ ed Jo­seph S. It rests on the ca­pa­bi­lity to per­su­a­de. at­trac­tion. putrej@yahoo. per­su­a­sion. Nye in 1990. Keywords: soft po­wer. and it helps in iden­tifying emer­ging mar­ket co­un­tri­es. and sin­ce then.com 42 . the con­cept of soft po­wer has been wi­dely ac­cep­ted by aca­de­mic cir­cles. and ot­her le­ga­ci­es of a co­un­try or a gro­up. cor­po­ra­ti­ons and va­ri­o­us gro­ups aro­und the world. But. di­plo­macy. cul­tu­re. se­ve­ral re­se­arch cen­ters and con­sul­ting ser­vi­ces ha­ve de­ve­lo­ped in­de­xes for me­a­su­ring soft po­wer of sta­tes. in­flu­en­ce in in­ter­na­ti­o­nal or­ga­ni­za­ti­ons. ide­o­logy. go­vern­ments. it cle­arly re­pre­sents a so­lid fo­un­ da­tion for furt­her re­se­arch. brands. di­plo­macy. The most tho­ro­ugh soft po­wer in­dex was ela­bo­ra­ted by Ernst and Young in 2012. Prihvaćeno za objavljivanje: 8. Primljeno: 2. in spi­te of cri­ti­cism and the fact that si­mi­lar the­o­ri­es and con­cepts had been cre­a­ted be­fo­re Nye’s. Alt­ho­ugh the soft po­wer con­cept is not co­he­rent eno­ugh. me­dia. the­o­re­ti­cal in­fe­ren­ce and un­der­stan­ding of to­day’s ra­pidly chan­ging world. in­sti­tu­ti­ons.

Filozofski fakultet Srbija Ideologizovani mediji i socio-kulturni diverzitet* SA­ŽE­TAK: U ra­du se na­sto­je pro­mi­sli­ti ide­o­lo­gi­zo­va­ne me­dij­ske stra­te­gi­je. a sve to usled pri­me­ne kraj­nje ide­o­lo­gi­zo­va­ne po­li­ti­ke. KLJUČ­NE RE­ČI: ide­o­lo­gi­zo­va­ni me­di­ji. Iz­ne­ta ar­gu­men­ta­ci­ja tre­ba da po­slu­ži kao uvod u in­ter­di­sci­pli­nar­ne stu­di­je me­di­ja i ana­li­ze nji­ho­vih in­stru­men­ta­li­za­ci­ja u ci­lju pro­mo­ci­je ide­ o­lo­ških pred­sta­va stvar­no­sti. Na­i­me. Pre­ci­zni­je.77 316. ko­jim po­vo­dom i sa ka­kvim po­sle­di­ca­ma se me­di­ji ba­ve ovim fe­no­me­nom. od­no­sno kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta kao nje­nog bit­nog svoj­stva. autor­ka ovog ra­da že­li da uka­že na od­go­vor­nost RTV-a za na­me­ta­nje ide­o­lo­gi­zo­va­nih pred­sta­va o so­cio-kul­tur­nim gru­pa­ci­ja­ma ko­je ži­ve u Voj­vo­di­ni. pri če­mu se po­seb­na pa­žnja po­sve­ću­je ana­li­za­ma ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si. na­ro­či­ta pa­žnja se usme­ra­va na pro­mi­ šlja­nje ulo­ge ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih stra­te­gi­ja u (re)in­ter­pre­ta­ci­ja­ma raz­li­či­tih kul­tur­nih iden­ti­te­ta. ali i utvr­di­ti nji­ ho­va od­go­vor­nost za ne­a­de­kvat­ne pri­ka­ze od­re­đe­nih kul­tur­nih za­jed­ni­ca. te se bit­no uti­če na na­čin me­đu­sob­nog od­no­še­nja nji­ho­vih pred­stav­ni­ka/ca. Iz tog raz­lo­ga. kul­tur­ni di­ver­zi­tet. ova me­dij­ska ku­ća bo­gat­stvo kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti po­kra­ji­ne ne ko­ri­sti ra­di za­sni­va­nja kva­li­tet­ne i kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu re­pre­ze­na­ta/ki­nja raz­li­či­tih so­cio-kul­tur­nih za­ jed­ni­ca. vo­de­će pi­ta­nje ko­je se po­sta­vlja i na ko­je se na­sto­ji od­go­vo­ri­ti gla­si: Da * Ovaj rad je nastao u okviru istraživanja rađenog za potrebe izrade doktorske disertacije pod mentorstvom prof.7 Andrea Ratković Univerzitet u Novom Sadu. iako u svo­joj pro­gram­skoj še­mi ima zna­ča­jan broj emi­si­ja na­me­nje­nih ma­nji­na­ma. in­ter­kul­tu­ral­nost. Pri to­me. Po­la­ze­ći od spe­ci­fič­nog kul­tur­nog kon­tek­sta ka­rak­te­ri­stič­nog za Voj­vo­di­nu. u tek­stu se na­sto­ji pro­mi­sli­ti na ko­ji na­čin. Uvod­ne na­po­me­ne U okvi­ru ovog tek­sta pa­žnja se usme­ra­va ka utvr­đi­va­nju na­či­na na ko­ji se prak­se ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­di­ja od­ra­ža­va­ju po kul­tur­ni kon­tekst na­še­ga dru­štva. dr Damira Smiljanića.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 316. kao i im­pli­ka­ci­ja ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si po dru­štve­ne su­bjek­te či­ji se iden­ti­te­ti ne ukla­pa­ju u ide­o­lo­ški po­želj­ne kon­cep­ci­je stvar­no­sti. ali i iz­na­la­že­nju po­ten­ci­jal­nih mo­du­sa za nji­ho­vo pre­va­zi­la­že­nje.75:316. kao i za afir­ma­ci­ju kul­tur­nih mo­ni­za­ma. po­la­ze­ći od po­kra­jin­skog me­dij­skog ser­vi­sa i for­ma­ta ko­ji su na­me­nje­ni pred­stav­ni­ci­ma/a­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca. te nji­ho­ve im­pli­ka­ci­je po kul­ tur­ni kon­tekst na­še­ga dru­štva. Ima­ju­ći u vi­du da ide­o­lo­gi­zo­ va­ne me­dij­ske stra­te­gi­je ka­rak­te­ri­še zlo­u­po­tre­ba me­dij­skog pro­sto­ra ra­di na­me­ta­nja ide­o­lo­ški po­želj­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti. sa­svim je oprav­da­no po­ći od sta­va da je sva­ka upo­tre­ba me­di­ja ra­di afir­ma­ci­je ide­ o­lo­gi­zo­va­nih po­gle­da na svet vi­še ne­go ne­pri­me­re­na jer se ti­me pr­ven­stve­no apo­stro­fi­ra­ju raz­li­ke me­đu mno­go­broj­nim voj­vo­đan­skim za­jed­ni­ca­ma. 43 .

Stju­art Tabs [Ste­wart Tubbs] is­ti­če da „[. bu­du­ći da se po­seb­na pa­žnja po­kla­nja ana­li­za­ma ide­o­lo­ških in­stru­men­ta­li­za­ci­ja me­di­ja u ci­lju na­me­ta­nja ide­o­lo­ški po­želj­nih i ne­ret­ko je­di­no pri­hva­tlji­vih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta. mno­ge kul­tu­re osta­ju za­tvo­re­ne za sve ono što se na­la­zi iz­van nji­ho­vih okvi­ra i to upra­vo usled uve­re­nja da iz­me­đu njih i osta­lih kul­tu­ra ne po­sto­je ni­ka­kve do­dir­ne tač­ke. Po­li­ti­ka. Prin­ci­pi i kon­tek­sti (Clio.. od­no­sno da do­pri­no­se ka­ko pro­mo­vi­sa­nju ta­ko i fa­vo­ri­zo­va­nju ho­mo­ge­ni­zo­va­nih dru­štve­nih od­no­sa. str. 2013. i s njim u ve­zi in­ter­kul­tu­ral­no­sti. A svo­jim da­va­njem pred­no­sti ne sa­mo ve­ćin­skoj za­jed­ni­ci ne­go i nje­nim ide­o­lo­škim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma. i da­lje).. za nju bi se u iz­ve­snom smi­slu mo­glo re­ći i da pred­sta­vlja re­fe­rent­ni okvir ne sa­mo za čo­ve­ko­vo or­ga­ni­zo­va­nje sop­stve­ nih ak­tiv­no­sti ne­go i za nje­go­vo pred­vi­đa­nje po­na­ša­nja dru­gih. kao i usme­ra­va­nje pa­žnje na Voj­vo­di­nu kao spe­ci­fi­čan dru­ štve­no-kul­tur­ni kon­tekst. Be­og­ rad. dok Džejms Lal [Ja­mes Lull] na­gla­ša­va ka­ko pro­tok kul­tur­nih sti­lo­va „[. te na ko­ji na­čin ide­o­lo­ške me­dij­ske stra­te­gi­je do­pri­no­se pri­hva­ta­nju i ne­go­va­nju raz­li­či­to­sti..ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá li je i u ko­li­koj me­ri unu­tar voj­vo­đan­skog kon­tek­sta in­ter­kul­tu­ral­nost pri­sut­na na de­lu. upr­kos ve­li­kom teh­no­lo­škom na­pret­ku i ve­ćoj iz­lo­že­no­sti lju­di­ma iz dru­gih kul­tu­ra. od­no­sno. 441. Iako po­je­di­ni te­o­re­ti­ča­ri i te­o­re­ti­čar­ke sma­tra­ju da sam kon­cept kul­tu­re pod­ra­zu­me­va raz­li­ke.] za­pra­vo pod­sti­če sim­bo­lič­ku kre­a­tiv­nost. sti­če se uti­sak da se ona unu­tar voj­vo­đan­skog kon­tek­sta na­la­zi u du­bo­koj kri­zi. pro­mi­šlja­nja kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta. pri­hva­ta­ju­ći i po­štu­ju­ći nji­ho­vu raz­li­či­tost. te da je ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje s ob­zi­rom na sve za­stu­plje­ni­je prak­se ide­o­lo­ gi­zo­va­nja i glo­ri­fi­ko­va­nja ve­ćin­ske za­jed­ni­ce. na tre­nut­ke se či­ni 1 Na ovo upo­zo­ra­va i Stju­art Tabs u svo­me de­lu Ko­mu­ni­ka­ci­ja. mi­zo­gi­ni­je i dru­gih ne­pri­me­re­nih ob­li­ka mi­šlje­nja. po­sto­je i oni ko­ji za­stu­pa­ju su­prot­na sta­no­vi­šta. Pro­blem po­sta­je do­dat­no slo­že­ni­ji ka­da se po­me­nu­te ne­ga­tiv­ne kul­tur­ne prak­se ja­vlja­ju unu­tar ši­reg dru­ štve­nog kon­tek­sta. Iako raz­li­ke iz­me­đu kul­tur­nih za­jed­ni­ca ni­ka­da ne mo­gu bi­ti ap­so­lut­ne. re­li­gi­ja i tra­di­ci­ja sa­mo su ne­ke od kom­po­nen­ti slo­že­nog kul­tur­nog si­ste­ma sva­ke dru­štve­ne za­jed­ni­ce ko­je bit­no uti­ču na nje­ne pred­stav­ni­ke i pred­stav­ni­ce. ho­mo­fo­bi­je. i to u po­gle­du ob­li­ko­va­nja ne sa­mo nji­ho­ve eg­zi­sten­ci­je već i na­či­na na ko­ji ko­eg­zi­sti­ra­ju. iako pro­la­zi kroz evo­lu­tiv­ne pro­me­ne. te da je nji­ho­vo oču­va­nje i pri­hva­ta­nje bit­no za us­po­sta­vlja­nje kul­tur­nih raz­me­na. Ne­sprem­ne da pri­zna­ju i pri­hva­te ono što se u od­no­su na njih ja­vlja kao dru­go i dru­ga­či­je. ra­si­zma. a ti­me i raz­u­me­va­nju ak­tu­el­nih me­dij­skih (re)in­ter­pre­ta­ci­ja kul­tur­ne ra­zno­li­ ko­sti.] da­nas. pre sve­ga. za­dr­ža­va svo­je oso­be­ne ka­rak­te­ri­sti­ke. sma­nju­je ho­mo­ge­nost i po­ve­ća­va kul­tur­nu ra­zno­li­kost” (2000: 232). Me­di­ji i kul­tur­ni di­ver­zi­tet Shva­ta­ju­ći kul­tu­ru u naj­ši­rem smi­slu.1 Po­to­nje shva­ta­nje u okvi­ru ovog tek­sta po­sma­tra se kao re­zul­tat kraj­nje po­jed­no­sta­vlje­nog vi­đe­nja kul­tu­ ra i nji­ho­vih uti­ca­ja. kse­no­fo­bi­ je. me­di­ji po­tvr­đu­ju da ima­ju zna­čaj­nog ude­la u pod­stre­ka­va­nju na­ci­o­na­li­zma. od­no­sno da kul­tu­re ko­je su u me­đu­sob­nom kon­tak­tu to­kom vre­me­na ne­mi­nov­no po­sta­ju slič­ni­je jed­na dru­goj. iako je u ve­li­kom bro­ ju slu­ča­je­va ve­o­ma te­ško od­re­di­ti šta ih tač­no raz­dva­ja. to jest kao spe­ci­fi­čan mo­dus vi­ven­di svoj­stven za od­re­đe­nu za­ jed­ni­cu lju­di ko­ji. te ana­li­ze na­či­na na ko­ji se po­je­di­ni me­di­ji ba­ve ovim fe­no­me­ni­ma usme­re­ni su ka što bo­ljem sa­gle­da­va­nju. Pri­me­ra ra­di.. Sto­ga. od­no­sno ko­ri­šće­nja sva­ke pri­li­ke da se sa­mo­pro­kla­mo­va­na su­pre­ma­ci­ja po­tvr­di. one do­pri­no­se pre­na­gla­ša­va­nju me­đu­sob­nih raz­li­ka one­mo­gu­ća­va­ju­ći us­po­sta­vlja­nje uza­jam­ne in­ter­ak­ci­je. u ra­du se na­sto­ji iz­ne­ti ar­gu­men­ta­ci­ja u ko­rist tvrd­nje da unu­tar na­še­ga dru­štva de­lu­ju ide­o­lo­gi­zo­va­ni me­di­ji ko­ji svo­jim otvo­re­nim pro­mo­ci­ja­ma li­mi­ti­ra­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti ima­ju zna­čaj­nog ude­la u pod­sti­ca­nju kul­tur­nog mo­ni­zma. 44 . shva­ti­ti dru­ge i bi­ti u in­ter­ak­tiv­nom od­no­su s nji­ma. od­no­sno ka­da iz kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta jed­nog so­ci­je­te­ta ne pro­iz­la­zi in­ter­kul­tu­ral­nost. ali i kao po­sle­di­ca ire­al­nih stra­ho­va od to­ga da će po­je­di­ne kul­tu­re us­pe­ti da po­sta­nu do­mi­nant­ne eli­mi­ni­šu­ći dru­ge kul­tur­ne kon­cep­ci­je. kao i us­po­sta­vlja­nju ve­za me­đu oni­ma ko­ji se raz­li­ku­ju? S ob­zi­rom na to da in­ter­kul­tu­ral­nost zna­či. Pre­ci­zni­je. ne­ki te­o­re­ti­ča­ri su sta­va da in­ter­kul­tur­na raz­me­na vo­di kul­tur­noj ho­mo­ge­ni­za­ci­ji.

kao mul­ti­kul­tu­ral­ na mo­že se ozna­či­ti sa­mo ona za­jed­ni­ca u ko­joj sva­ka kul­tu­ra za­dr­ža­va svo­ju auto­nom­nost. me­đu­tim. na­rav­no. za mul­ti­kul­tu­ra­li­zam tre­ba re­ći i da on sam po se­bi ne pod­ra­zu­me­va nu­žno i kva­li­tet. ali ne u smi­slu pri­vi­da. In­ter­kul­tu­ra­li­zam.] te­ 45 . Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam se za­la­že za pre­va­zi­la­že­nje ogra­ni­če­nog shva­ta­nja da su pri­pad­ni­ci ve­ćin­ske za­jed­ni­ce. kon­ven­ci­o­nal­nog per­spek­tiv­nog po­lja. Za nju se mo­že re­ći i da je in­ter­kul­tu­ral­na sa­mo uko­li­ko u pr­vi plan sta­vlja ve­ze iz­me­đu raz­li­či­tih kul­tu­ra. sa­mo na osno­vu to­ga što su deo ve­ći­ne. za njih bi se. od­vra­ća­nja” (1991: 10).] mul­ti­kul­tu­ra­li­zam sta­vlja na­gla­sak na raz­li­ke.)” (Ibid. Na­i­me. ana­li­za. To je tač­no ne sa­mo za lju­de iz raz­li­či­tih ze­ma­lja. me­ di­ji tre­ba da pod­stak­nu po­ve­zi­va­nje kul­tur­nih za­jed­ni­ca. eko­nom­ske. uka­zu­je na zna­čaj i po­sle­di­ce me­dij­skih prak­si se­lek­tiv­nog i ujed­no na­do­gra­đe­nog pred­sta­vlja­nja stvar­no­sti. Bo­dri­jar [Ba­u­dril­lard] ih od­re­đu­je kao stra­te­gi­ju „[. me­di­ji la­ko mo­gu da uči­ne da se u ne­što po­ve­ru­je i/ili ube­di. a in­ter­kul­tu­ral­nost sta­vlja u pr­vi plan si­stem ve­ za me­đu tim raz­li­ka­ma”. on. po­je­di­na teh­nič­ko-teh­no­lo­ška do­stig­nu­ća. ne­go nje­ne na­do­grad­nje. u ko­me se mo­gu iz­ra­ču­na­va­ti pre­mi­se i po­sle­di­ce ne­kog či­na ili do­ga­đa­ja.. re­li­gij­ske. Po­la­ze­ći od či­nje­ni­ce da se me­di­ji ma­sov­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja ba­ve pro­iz­vod­njom i/ili di­stri­bu­ci­jom naj­ra­zli­či­ti­jih po­ru­ka.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá da se po­de­la iz­me­đu lju­di iz raz­li­či­tih kul­tu­ra sa­mo po­ja­ča­la. kul­tur­ne i dru­ge gru­pa­ci­je ko­je te­že ka ostva­ri­va­nju svo­jih in­te­re­sa. sa­svim je ja­sno da me­dij­ske sli­ke stvar­no­sti ne mo­gu da se po­sma­tra­ju kao njen pu­ki od­raz.objek­tiv­na. su­per­i­or­ni u od­no­su na sve osta­le. pod­sti­ca­nja (sa­mo)kri­tič­kog mi­šlje­nja. te ti­me po­ku­ša­va­ju da uti­ču na sta­vo­ve re­ci­pi­je­na­ta i re­ci­pi­jent­ki­nja svo­jih po­ru­ka. ume­ sto da bu­du glav­ni iz­vor in­for­ma­ci­ja o dru­gim kul­tu­ra­ma. 20).]” (2013: 428). te da bi bi­lo po­gre­šno „[. od­no­sno da mul­ti­kul­tu­ral­ni so­ci­je­tet tek sa im­ple­men­ta­ci­jom in­ter­kul­tu­ral­no­sti do­bi­ja na svo­joj vred­no­sti. . za­hva­lju­ju­ći svo­ jim pred­sta­va­ma stvar­no­sti ko­je ne­ret­ko ima­ju ve­o­ma ma­lo ve­ze za onim što ona za­pra­vo je­ste.. pre­ma mi­šlje­nju po­je­di­ nih te­o­re­ti­ča­ra i te­o­re­ti­čar­ki. Uzi­ma­ju­ći za pred­met svo­jih pro­mi­šlja­nja te­le­vi­zi­ ju. ne­ret­ko do­pri­no­se fa­vo­ri­za­ci­ji kul­tur­nog kon­tek­sta u okvi­ru ko­jeg i sa­mi de­lu­ju. kao ne­ka vr­sta na­do­grad­nje mul­ti­kul­tu­ra­li­zma. pre mo­glo re­ći da su to si­mu­la­ci­je stvar­no­sti.] stvar­nog. Ta­ko­đe. Na osno­vu to­ga je vi­še ne­go ja­sno da u okvi­ru ide­o­lo­gi­zo­va­nih so­ci­je­te­ta. upr­kos po­sto­ja­nju bo­ga­te kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti. neo­stva­re­nog i nad­stvar­nog... Na­i­me.. u okvi­ru ovog tek­sta za­stu­pa se stav da me­di­ji kao vo­de­ća sred­stva in­for­mi­ sa­nja. Na­i­me.. U po­ku­ša­ju da pru­ži što bo­lje ob­ja­šnje­nje me­dij­skih si­mu­la­ci­ja stvar­no­sti. Da­kle. ko­ji is­ti­ če da „[. Na­i­me. obra­zo­va­nja i/ili za­ba­ve tre­ba da bu­du upo­tre­blje­ni u svr­he uva­ža­va­nja i ne­go­va­nja raz­li­či­to­sti. neo­p­hod­no je na­gla­si­ti i da je sa­ma mul­ti­kul­ tu­ral­nost ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje unu­tar sva­kog dru­štva unu­tar ko­jeg do­mi­ni­ra­ju ide­o­lo­ške gru­pa­ci­ je ko­je u svom fo­ku­su ima­ju is­klju­či­vo in­te­re­se sop­stve­ne kul­tur­ne za­jed­ni­ce. afir­mi­še me­đu­sob­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju i sa­rad­nju me­đu pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ca­ma raz­li­či­tih kul­tur­ nih za­jed­ni­ca bez ob­zi­ra na to da li ima­ju sta­tus ve­ći­ne ili pak ma­nji­ne. oči­gled­no ne po­sto­je osno­ve za in­ter­kul­tu­ral­nost. te po­se­du­je si­stem vred­no­sti ko­ji se raz­li­ku­je od svih dru­gih. Iako se Bo­dri­jar u svom de­lu Si­mu­la­kru­mi i si­mu­la­ci­ja ne ba­vi di­rekt­no na­či­nom na ko­ji me­ di­ji pri­stu­pa­ju kul­tur­nom di­ver­zi­te­tu od­re­đe­nog so­ci­je­te­ta. Bu­du­ći da se po­me­nu­te ne­ga­tiv­ne prak­se me­di­ja ne in­ter­pre­ti­ra­ju kao nji­ho­vo su­štin­sko svoj­stvo.. a me­đu nji­ma i me­di­ji.] u ime ovog po­to­njeg od­ba­ci­ti mul­ti­kul­tu­ra­li­zam. Tre­ba ima­ti na umu da kul­tur­ni di­ver­zi­tet sam po se­bi ne mo­že bi­ti ga­rant ni­ti za mul­ti­kul­tu­ra­li­zam ni­ti za in­ter­kul­tu­ra­li­zam. jer bi bez nje­ga in­ter­kul­tu­ra­li­zam bio ne­za­mi­sliv” (2014: 17–18).. te do­da­ju­ći to­me da na njih uti­caj vr­še moć­ne po­li­tič­ke. kao je­dan od naj­u­ti­caj­ni­jih me­di­ja ma­sov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. to jest us­po­sta­vlja­nje po­zi­tiv­nog od­no­sa pre­ma kul­tur­nom di­ver­zi­te­tu i to ka­ko unu­tar se­bi svoj­stve­nog kon­tek­sta ta­ko i iz­van nje­ga. ko­ja je svu­gde pra­ će­na i stra­te­gi­jom raz­u­ve­ra­va­nja. Ta­ko­đe. već po­ne­kad i za one ko­je ži­ve u is­toj. mo­že se odr­ža­ti i po­li­tič­ka ve­ro­do­stoj­nost (i. već kao po­sle­di­ca na­či­na na ko­ji se oni upo­tre­blja­va­ju. kul­tur­no ra­zno­li­koj ze­mlji [.. ume­sto da se ba­ve ide­o­lo­škim (pre)na­gla­ša­va­njem kul­tur­nih raz­li­ka i nji­ho­vih zna­če­nja. bor­ba itd. Sa­gla­san sa ti­me je i La­slo Ve­gel [László Végel]. kao i za­sni­va­nja in­ter­ak­ci­je sa dru­gi­ma. On ka­že i sle­de­će: „Si­mu­la­ci­jom jed­nog ogra­ ni­če­nog. kao i da su u skla­du s tim svi nji­ho­vi na­či­ni mi­šlje­ nja i po­stu­pa­nja is­prav­ni i oprav­da­ni.. Bur­di­je [Bo­ur­di­e­u] is­ti­če da sva­ka „[.

od­no­sno mo­ćan in­stru­ment za pro­iz­vod­nju i na­me­ta­nje od­re­đe­nih ide­ja ili pred­sta­va. ko­je vo­đe­ne sop­stve­nim pri­o­ri­te­ti­ma ni­su u sta­nju da pre­va­zi­đu svo­ja ogra­ni­če­nja. Sa­mim tim.ge­to efe­kat. uma­nju­ju­ći so­ci­jal­nu re­le­vant­nost i ni­vo uti­ca­ja sva­ke od ovih za­jed­ni­ca na okru­že­nje” (2014: 105). i to usled na­ro­či­to iz­ra­že­nih kul­tur­nih. Ta­kve prak­se za svoj re­zul­tat ima­ju svo­đe­nje in­te­gra­tiv­nog ka­pa­ci­te­ta kul­tur­no he­te­ro­ge­ne Voj­vo­di­ne. Na­i­me. fa­vo­ri­za­ci­ju po­želj­nih mo­de­la mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja. Bu­du­ći da se mno­ge za­jed­ni­ce vo­de in­ten­ci­jom da oču­va­ju i za­šti­te sop­stve­ne kul­tur­ne si­ste­me. to jest „[... A voj­vo­đan­ski kul­tur­ni iden­ti­tet kao iden­ti­tet iz­gra­đen na par­ti­ku­lar­nim in­te­re­si­ma raz­li­či­tih kul­ tur­nih za­jed­ni­ca ko­je se gr­če­vi­to bo­re da sa­ču­va­ju i spro­ve­du „svo­je”. Ta­ko­đe. dra­ma­tič­no su­ža­va ko­mu­ni­ka­ cij­ski ho­ri­zont kre­i­ra­ju­ći (oče­ki­va­no) . či­nje­ ni­cu da unu­tar na­šeg dru­štva po­sto­je otvo­re­ne zlo­u­po­tre­be me­di­ja od stra­ne ide­o­lo­ških po­li­ti­ka. ko­ji spro­vo­de go­to­vo ra­di­kal­ne kri­ti­ke me­di­ja. u okvi­ru ovo­ga ra­da za­stu­pa se. iden­ti­fi­ka­ci­ja. sve­sno mar­gi­na­li­zo­va­nih ko­lek­tiv­nih iden­ti­te­ta ko­ji me­đu­sob­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju svo­de ne na pi­ta­nje o sa­dr­ža­ju već o na­či­nu uče­šća. a ti­me isto­vre­me­no i Sr­bi­je. sa­svim je oprav­da­no re­ći da pri­mar­no svoj­stvo voj­vo­đan­skih kul­tur­nih za­jed­ni­ca pred­sta­vlja ori­jen­ti­sa­nost-ka-se­bi. stav da me­di­ji ko­ji su op­te­re­će­ni ide­o­lo­škim in­te­re­si­ma mo­gu da do­ pri­ne­su po­pu­la­ri­za­ci­ji sli­ke stvar­no­sti pu­tem ko­je se na­sto­je na­met­nu­ti ide­o­lo­ški po­želj­ni ob­li­ci mi­šlje­nja i de­lo­va­nja. pre sve­ga. ne­ga­tiv­nog so­cio-kul­tur­nog iden­ti­te­ta ka­ko sa­me Voj­vo­di­ne ta­ko i Sr­bi­je. ali i dru­gih moć­nih ide­o­lo­gi­zo­va­nih gru­pa­ci­ja. Ipak. ra­zu­mlji­vo je zbog če­ga se ne­ret­ko za­tva­ra­ju u se­be. ver­skih i dr. svi oni ko­ji se ba­ve me­dij­skim po­ zi­vom. et­nič­kih. ne tre­ba zlu­o­po­tre­bi­ti ra­di li­ša­va­nja me­di­ja od­go­vor­no­sti za ide­o­lo­gi­za­ci­ju dru­štve­nih su­bje­ka­ta. Iz tog raz­lo­ga. Ima­ju­ći to na umu. Me­dij­ske pred­sta­ve kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta Voj­vo­di­ne Sre­di­nom dru­ge de­ka­de XXI ve­ka mno­go­broj­ne kul­tur­ne za­jed­ni­ce ka­rak­te­ri­stič­ne za Voj­vo­di­nu još uvek su u ve­li­koj me­ri po­sve­će­ne ne­go­va­nju i oču­va­nju sop­stve­nih kul­tur­nih iden­ti­te­ta. i.sop­stve­nog iden­ti­te­ta. za ide­o­lo­gi­za­ci­ju me­di­ja ni­su i ne mo­gu da bu­du od­go­vor­ni is­klju­či­vo re­pre­zen­ti/ki­nje od­re­đe­nih ide­o­lo­ških kon­cep­ci­ja. već je od­go­vor­nost i na sa­mim me­dij­skim rad­ni­ci­ma/ama i to ka­ko oni­ma ko­ji su pod­le­gli od­re­đe­nim ide­o­lo­škim pri­ti­sci­ma ta­ko i oni­ma ko­ji se otvo­re­no za­la­žu za od­re­đe­ne ide­o­lo­ške ide­je i vred­no­sti. U tom smi­slu. kul­tur­no ra­zno­li­ ku Voj­vo­di­nu ka­rak­te­ri­šu sve otvo­re­ni­je ho­mo­ge­ni­za­ci­je kul­tur­nih za­jed­ni­ca. su­štin­ski. a ne op­šteg” (Ibid). za­tim vi­so­kog vred­no­va­nja oču­va­nja sop­stve­nog iden­ti­te­ta. a ti­me i ide­o­lo­gi­za­ci­je dru­štve­nih su­bje­ka­ta. a dru­štve­nu ener­gi­ju pre­u­sme­ra­va­ju na te­ma­ti­zo­va­nje par­ti­ku­lar­nog. me­đu re­pre­zen­ti­ma i re­pre­zent­ki­nja­ma raz­li­či­tih voj­vo­đan­skih kul­tu­ra pri­sut­na je i sklo­nost ka for­mi bi­nar­nog še­ma­ti­zma „mi – oni”.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá le­vi­zi­ja ko­ja na­sto­ji da bu­de sred­stvo be­le­že­nja re­al­no­sti po­sta­je sred­stvo stva­ra­nja no­ve re­al­no­sti” (2000: 37). for­mi­ra­nje od­re­đe­nih gru­pa­ci­ja i sl. a nji­ho­vi pred­stav­ni­ci i pred­stav­ni­ce od­bi­ja­ju in­ter­ak­ci­ju sa dru­štve­nim su­bjek­ti­ma ko­ji do­la­ze iz dru­gih kul­tur­nih sre­di­na.] mo­del izo­lo­va­nih. a po­seb­no tra­di­ci­je kao nje­go­vog bit­nog aspek­ta. od­no­sno na­ci­o­nal­nih. No. na pu­ki „for­mal­ no-pro­ce­du­ral­ni mo­del”. to jest da se mo­gu vred­no­va­ti sa­mo na osno­vu nji­ho­vih kon­kret­nih prak­si. te se sto­ga još jed­nom že­li na­gla­si­ti da me­di­ji ne mo­gu sa­mi po se­bi bi­ti ni­ti do­bri ni­ti lo­ši. po­vo­dom ko­je Mi­lo­rad Đu­rić ka­že sle­de­će: „Ova­kva pre­op­te­re­će­ nost le­gi­ti­ma­cij­skih ka­pa­ci­te­ta bri­gom o oču­va­nju . u okvi­ru ra­da na­sto­ji se spro­ve­sti ar­gu­men­to­va­na kri­ti­ka ide­o­lo­ških in­stru­men­ta­li­za­ci­ja me­di­ja ko­ja se spro­vo­di ra­di us­po­sta­vlja­nja dru­štve­nog po­ret­ka za­sno­va­nog na uskim ide­o­lo­škim in­te­re­si­ma i ci­lje­vi­ma. te ti­me di­rekt­no one­mo­gu­ća­va­ju za­sni­va­nje in­ter­kul­tu­ral­nog voj­vo­đan­skog dru­štva. kao i na­gla­še­ne sklo­no­sti ka us­po­sta­vlja­nju i ne­go­va­nju so­ciokul­tur­nih ve­za pr­ven­stve­no sa pri­pad­ni­ci­ma/ama sop­stve­ne za­jed­ni­ce itd. a ko­ji svo­ju pro­fe­si­ju (zlo)upo­tre­blja­va­ju ra­di us­po­sta­vlja­nja pre­vla­sti ide­o­lo­gi­zo­va­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti ima­ju bit­nog ude­la i u ide­o­lo­gi­za­ci­ji me­di­ja u svr­he pro­mo­vi­sa­nja i po­pu­la­ri­za­ci­je ide­o­lo­ških si­ste­ma vred­no­sti. pa ma­kar i po ce­nu da se sve ono 46 . za raz­li­ku od Bo­dri­ja­ra i Bur­di­jea. ne uvi­đa­ju­ći pri to­me u ko­li­koj me­ri ta­kvim prak­sa­ma do­pri­no­se iz­grad­nji tzv. od­no­sno „na­ši – nji­ho­vi”.

otvo­re­ne in­stru­men­ta­li­za­ci­je kul­tu­re ra­di pro­mo­vi­sa­nja ide­o­lo­ ških ide­ja i vred­no­sti. kao i na­či­nu na ko­ji me­di­ji kao pu­ki tran­smi­te­ri ide­o­lo­ških po­ru­ka uti­ču na ob­li­ko­va­nje kul­tur­nog iden­ti­te­ta Voj­vo­di­ne. isto­vre­me­no uspe­va­ju da pro­na­đu za­jed­nič­ke do­dir­ne tač­ke i da iz me­đu­sob­ne upu­će­no­sti ra­de ne sa­mo na sop­stve­nom osna­ži­va­nju ne­go i na ja­ča­nju ce­li­ne ko­joj pri­pa­da­ju. dok se ma­njin­ske kul­tur­ne za­jed­ni­ce ve­o­ma ret­ko uzi­ma­ju u ob­zir. te je sto­ga ja­sno u ko­li­koj me­ri se ova­kve prak­se ne­ga­tiv­no od­ ra­ža­va­ju ka­ko po dru­štve­ne su­bjek­te ko­ji do­la­ze iz raz­li­či­tih kul­tur­nih sre­di­na ta­ko i po sa­mo dru­štvo u okvi­ru ko­jeg eg­zi­sti­ra­ju. U pri­log to­me sve­do­če i sa­mi me­di­ji. Me­đu­tim. pri­me­ra ra­di. Ti­me se po­tvr­đu­je da je i sa­ma mul­ti­kul­tu­ral­nost na­še­ga dru­štva ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje. ka­ko Voj­vo­di­ne ta­ko i Sr­bi­je. ve­ćin­ske po­li­tič­ke stran­ke u svo­me fo­ku­su ima­ju pr­ven­stve­no po­tre­be i in­te­re­se pred­stav­ ni­ka i pred­stav­ni­ca ve­ćin­ske kul­tu­re. od­go­vor­nost za ne­po­sto­ja­nje kva­li­tet­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu voj­vo­đan­skih kul­tur­nih za­jed­ni­ca u jed­na­koj me­ri je i na ma­nji­na­ma. ima­ ju­ći u vi­du kul­tur­nu ra­zno­li­kost Voj­vo­di­ne (ali i Sr­bi­je). već i ten­den­ci­je ma­njin­skih za­jed­ni­ca da nji­ma svoj­stve­ne kul­tur­ne kon­cep­ci­je pred­sta­ve kao je­di­ne va­že­će i re­le­vant­ne za ži­vot svojih pred­stav­ni­ka i pred­stav­ni­ca. Pr­va i vi­še ne­go oči­gled­na či­nje­ni­ca je­ste da sve­stra­na in­ter­ak­ci­ja iz­me­đu raz­li­či­tih kul­tur­nih za­jed­ni­ca go­to­vo i ne po­sto­ji. U tom smi­slu. mul­ti­kul­tu­ral­ni na­ci­o­na­li­zam pre­ma ko­jem svi tre­ba da ži­ve u svo­jim ma­lim kul­tur­nim re­zer­va­ti­ma kao u „[. kao i pret­hod­no iz­ne­ta kon­sta­ta­ci­ja da kul­tur­ni di­ver­zi­tet sam po se­bi ne pred­sta­vlja do­vo­ljan fak­tor da bi se od­re­đeni so­ci­je­tet oka­rak­te­ri­sao kao mul­ti­kul­tu­ra­lan. iz­ra­zi­to ho­mo­ge­ni­zo­van. 47 . u da­ljem tek­stu sle­di osvrt na kon­kret­ne pri­me­re me­di­ja 2 Ova­kve me­dij­ske prak­se su ne­ret­ko po­sle­di­ca upli­va uti­caj­nih po­li­tič­kih stran­ki. te uz me­đu­sob­no po­što­va­nje i uva­ža­va­nje ra­di­ti na us­po­sta­vlja­nju rav­no­prav­ne ko­eg­zi­sten­ci­je unu­tar ši­reg so­cio-kul­tur­nog kon­tek­sa. sa­svim oprav­da­no se mo­že re­ći da na pod­ruč­ju na­šeg so­ci­je­te­ta ni­su pri­sut­ne sa­mo ten­den­ci­je ve­ćin­ske za­jed­ni­ce da sop­stve­ni kul­tur­ni si­stem na­či­ni do­mi­nant­nim. za­dr­ža­ va­ju­ći svo­je oso­be­no­sti. po­red bri­ge o oču­va­nju sop­ stve­nih iden­ti­te­ta. to jest otvo­ren is­klju­či­vo za te­me i sa­dr­ža­je ko­ji su u ve­zi sa sop­stve­nim so­cio-kul­tur­nim kon­tek­stom. ni­ je ni­šta dru­go do iden­ti­tet za­jed­ni­ce u ko­joj do­mi­ni­ra tzv. od­no­sno da se voj­vo­đan­ske kul­tur­ne za­jed­ni­ce upra­vo pod uti­ca­jem raz­ li­či­tih ide­o­lo­gi­ja sve vi­še izo­lu­ju jed­na od dru­ge. evi­dent­no je da je i sa­ma kul­tu­ra u ve­li­koj me­ri ide­o­lo­gi­zo­va­na.] ne­koj vr­sti pa­ra­lel­nih ko­smo­sa ko­ji se me­đu­sob­no ne do­di­ru­ju. isto­vre­me­no bi­ti upu­će­ne jed­ne na dru­ge. a ka­mo­li pro­ži­ma­ju“ (Gru­ho­njić 2014: 39). to jest mno­štva kul­tur­nih si­ste­ma či­ja je pri­mar­na ka­rak­te­ri­sti­ka za­tvo­re­nost – is­cr­ta­va­nje gra­ni­ca iz­me­đu vla­sti­te kul­tu­re i svih osta­lih kul­tur­nih kon­cep­ci­ja i po­di­za­nje zi­do­va ra­di za­šti­te od dru­ gih i dru­ga­či­jih kul­tur­nih upli­va. ko­je ta­ko­đe ni­su za­in­te­re­so­va­ne za iz­la­že­nje iz okvi­ra sop­stve­nih kul­tu­ra.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá što je pre­po­zna­to kao „tu­đe” de­gra­di­ra i/ili ne­gi­ra ka­ko bi se do­dat­no na­gla­si­la sop­stve­na vred­nost. ka­ko ve­ćin­skih ta­ko i ma­njin­skih za­jed­ni­ca. Na­i­me.. kul­tur­na ra­zno­li­kost ni­je ni­šta dru­go do sa­mo po­la­zna osno­va za iz­grad­nju dru­štva unu­tar ko­jeg će kul­tur­ne za­jed­ni­ce. In­stru­men­ta­li­za­ci­je me­di­ja od stra­ne raz­li­či­tih ide­o­lo­ gi­zo­va­nih gru­pa­ci­ja usme­re­ne su ka na­me­ta­nju ide­o­lo­ški po­želj­nog ne sa­mo dru­štve­nog već i kul­tur­nog iden­ti­te­ta. Da­kle.. Tvrd­ nju o po­sto­ja­nju kul­tur­nog mo­ni­zma po­tvr­đu­je i či­nje­ni­ca da je me­dij­ski pro­stor. Ka­da je reč o na­či­nu na ko­ji se tre­nut­no ak­tu­el­ne ide­o­lo­gi­zo­va­ne stra­te­gi­je unu­tar na­še­ga dru­štva od­no­se pre­ma voj­vo­đan­skim kul­tur­nim za­jed­ni­ca­ma. te is­ko­ri­šća­va­nje me­di­ja u svr­he fa­bri­ko­va­nja i na­me­ta­nja ide­o­lo­ški po­želj­nog kul­ tur­nog iden­ti­te­ta ne­mi­nov­no vo­de ugro­ža­va­nju voj­vo­đan­skog (ali i sr­bi­jan­skog) kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta. za na­še dru­štvo je pri­me­re­no re­ći da ga ka­rak­te­ri­še kul­tur­ni di­ver­zi­tet ko­ji se ja­vlja u for­mi či­ta­vog spek­tra kul­tur­nih mo­ni­za­ma. kao i do­vo­đe­nju u pi­ta­nje iden­ti­te­ta Voj­vo­di­ne kao je­din­stva ra­zno­li­kih kul­tur­nih iden­ti­te­ta ko­ji. Dru­gim re­či­ma. od­no­sno po­da­tak da u me­dij­skim sa­dr­ža­ji­ma go­to­vo i da ne­ma me­ sta za pri­ka­ze pred­stav­ni­ka/ca ma­njin­skih kul­tu­ra u okvi­ru ve­ćin­skog kul­tur­nog kon­tek­sta2. Ra­di po­tvr­đi­va­nja osno­va­no­sti pret­hod­no iz­ne­tih kri­ti­ka na ra­čun ide­o­lo­gi­za­ci­je me­di­ja u ci­lju pro­ mo­vi­sa­nja po­želj­nih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta. a ka­mo­li kao in­ter­kul­tu­ra­lan. a u pri­log njoj sve­do­či po­da­tak da.

kao i da ra­de na me­đu­sob­nom po­ve­zi­va­nju. Ono što se na pri­me­ru po­kra­jin­skog me­dij­skog ser­vi­sa že­li po­ka­za­ti je­ste da sa­ma broj­nost me­dij­skih for­ma­ta ko­ji za svo­ju cilj­nu gru­pu ima­ju pred­stav­ni­ke/ce ma­njin­skih kul­tu­ra ne mo­že da bu­de do­volj­na da bi se ne­gi­ra­la ulo­ga ove me­dij­ske ku­će ka­ko u pro­mo­ci­ja­ma i po­pu­la­ri­za­ci­ji ve­ćin­ske kul­tu­re ta­ko i u ho­mo­ge­ni­za­ci­ji svih kul­tur­nih za­jed­ni­ca na pod­ruč­ju ne sa­mo Voj­vo­di­ne ne­go i či­ta­ve Sr­bi­je.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá i nji­ho­vih prak­si. B92.. nji­hov ne­do­sta­tak je. ima­ju­ći u vi­du 48 . Po­la­ze­ći od kon­sta­ta­ci­je Ra­de­ta Ve­lja­nov­skog da je jav­ni ser­vis „[. Pri­me­ra ra­di. No. iako u zna­čaj­noj me­ri mo­že da do­pri­ne­se oču­va­nju njoj svoj­stve­nog iden­ti­te­ta i za nju ka­rak­te­ri­stič­nog si­ste­ma vred­no­sti. dok ko­mer­ci­jal­ne me­dij­ske ku­će po­put Pink-a. ko­ja ra­zno­vr­snim. ra­dio-te­ le­vi­zij­ska or­ga­ni­za­ci­ja. urav­no­te­že­nim. ba­ve i ma­njin­skim za­jed­ni­ca­ma. iz­me­đu osta­log. kao ni da bi se us­po­sta­vi­la kva­li­tet­na i pro­duk­tiv­na in­ter­ka­ci­ja iz­me­đu nje­nih pred­stav­ni­ka/ca i svih onih ko­ji pri­pa­da­ju dru­gom i/ili dru­ga­či­jem so­cio-kul­tur­nom kon­tek­stu. do­ku­men­ tar­no-obra­zov­nog. Na ovo­me me­stu se po­seb­no že­li na­gla­si­ti da ko­li­ko god da su me­dij­ski for­ma­ti na je­zi­ci­ma voj­vo­đan­skih ma­njin­skih za­jed­ni­ca bit­ni ka­ko za nji­ho­ve pri­pad­ni­ke/ce ta­ko i za ši­ru jav­nost. u to­me što ne uvi­đa­ju zna­čaj otvo­re­no­sti za sa­dr­ža­je ko­ji do­la­ze iz dru­gih kul­tur­nih okvi­ra. vi­so­ko­kva­li­tet­nim pro­gra­mi­ma za­do­vo­lja­va po­tre­be naj­ve­ćeg mo­gu­ćeg bro­ja gra­đa­na. Ra­dio-te­le­vi­zi­ja Sr­bi­je (RTS). za­bav­no-mu­zič­kog i sport­skog ka­rak­te­ra na de­se­tak je­zi­ka na­ci­o­nal­nih ma­nji­na (Iz­vor 2) ko­je ži­ve na te­ri­to­ri­ji Voj­vo­di­ne ide u pri­log pret­hod­no iz­ne­tim tvrd­nja­ ma da ova me­dij­ska ku­ća svo­jom pro­gram­skom še­mom ne do­pri­no­si na pra­vi na­čin ne­go­va­nju mul­ti­ kul­tu­ral­ne i in­ter­kul­tu­ral­ne Voj­vo­di­ne. u ra­du se za­stu­pa stav da RTV kao po­kra­jin­ski me­dij­ski jav­ni ser­vis u svom fo­ku­su pr­ven­stve­no ima pred­stav­ni­ke i pred­stav­ni­ce ve­ćin­ ske so­cio-kul­tur­ne za­jed­ni­ce. a sa­mim tim i Sr­bi­ je. bu­du­ći da ve­li­ki deo svo­ga pro­sto­ra po­sve­ću­ju te­ma­ma. TV Pr­va i Happy te­le­vi­zi­je ne­ma­ju ni­je­dan TV for­mat ko­ji je na­me­njen pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ca­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca.. ne­pri­stra­sno i bez dis­kri­mi­na­ci­je” (2005: 28). ali sva­ka­ko ne i je­di­ni pri­mer (in)di­rekt­nih zlo­u­po­tre­ba me­di­ja u ci­lju na­me­ta­nja ve­ćin­skog kul­tur­nog si­ste­ma vred­no­sti. te pla­si­ra­nja ne­a­de­kvat­nih pred­sta­va ka­ko o iden­ti­te­tu ve­ćin­ske kul­tu­re ta­ko i o sve­mu ono­me što se ne mo­že pod­ve­sti pod nje­ne okvi­re. ne­go i da bu­du upu­će­ne jed­na na dru­gu. Ipak. U ra­du se za­stu­pa i stav da je­zik kao je­dan od re­fe­rent­nih okvi­ra od­re­đe­ne so­cio-kul­tur­ne gru­pa­ci­je. na ovo­ me me­stu neo­p­hod­no je na­gla­si­ti da je RTV sa­mo je­dan od. i to ta­ko da se pu­tem njih omo­gu­ći si­ner­gij­ski pro­tok auten­tič­ nih sa­dr­ža­ja ko­ji su od in­te­re­sa za što ve­ći deo gra­đan­stva. baš kao i kod me­dij­skih for­ma­ta na­me­nje­nih ve­ćin­skom de­lu jav­no­sti. či­nje­ni­ca da se na RTV-u emi­tu­ju pe­de­set i dve te­le­vi­zij­ske emi­si­je in­for­ma­tiv­nog. to jest jav­no vi­dlji­ve. kul­tur­no-umet­nič­kog. bu­du­ći da je to je­dan od na­či­na da se uči­ne dru­štve­no vi­dlji­vim. do­ga­đa­ji­ma i lič­no­sti­ma ko­ji pri­pa­da­ju kul­tur­ noj za­jed­ni­ci ko­ja je de­fi­ni­sa­na kao nji­ho­va cilj­na gru­pa. RTV za­pra­vo one­mo­gu­ća­va us­po­sta­vlja­nje so­ci­je­te­ta u okvi­ru ko­jeg se svim kul­tur­nim za­jed­ni­ca­ma pru­ža mo­guć­nost ne sa­mo da bu­du me­dij­ski. ali i da isto­vre­me­no ima bit­nu ulo­gu u po­ku­ ša­ji­ma us­po­sta­vlja­nja kul­tur­nog mo­ni­zma. u svo­joj pro­gram­skoj po­nu­di tre­nut­no ima sa­mo jed­nu emi­si­ju ko­la­žnog ti­pa ko­ja je po­ sve­će­na ži­vo­tu na­ci­o­nal­nih ma­nji­na u Sr­bi­ji (Iz­vor 1). Pa­žnja se usme­ra­va na pro­mi­šlja­nje pro­gram­ske po­li­ti­ke Ra­dio-te­le­vi­zi­je Voj­vo­di­ne ka­ko bi se na nje­nom pri­me­ru po­ka­za­lo da broj­nost me­dij­skih pro­iz­vo­da na­me­nje­nih voj­vo­đan­skim ma­nji­na­ma ne ide u pri­log afir­ma­ci­ji mul­ti­kul­tu­ral­ne i in­ter­kul­tu­ral­ne Voj­vo­di­ne. či­nje­ni­ca je da ovaj me­dij­ski ser­vis svo­jim prak­sa­ma do­pri­no­si ho­mo­ge­ni­za­ci­ji kul­tur­nih za­jed­ni­ca unu­tar na­še­ga dru­štva. iako RTV u okvi­ru svo­je pro­gram­ske še­me tre­ba da ima i sa­dr­ža­je ko­ji nu­de uvid u što vi­še raz­li­či­tih kul­tur­nih si­ste­ma (ka­ko onih unu­tar voj­vo­đan­skog kon­tek­sta ta­ko i onih ko­ji pre­va­zi­la­ze nje­go­ve okvi­re). Glav­ni raz­log je to što su sa­dr­ža­ji ve­ći­ne me­dij­skih pro­iz­vo­da na ma­njin­skim je­zi­ci­ma po­me­nu­tog me­dij­skog jav­nog ser­vi­sa u zna­čaj­noj me­ri mo­no­kul­tur­nog ka­rak­te­ra. Na­i­me. za raz­li­ku od po­kra­jin­skog jav­nog ser­vi­sa. osno­va­na u ime op­šte jav­no­sti i fi­nan­si­ra­na iz jav­nih pri­ho­da. Osta­vlja­ju­ći ve­o­ma ma­lo pro­sto­ra za for­ma­te ko­ji se. ne­za­vi­sna.] ne­pro­fit­na. mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja. sam po se­bi ni­je do­vo­ljan da bi se ta ista gru­pa­ci­ja na ade­kva­tan na­čin pred­sta­vi­la ši­roj jav­no­sti. od­no­sno naj­ši­re jav­no­sti. Ta­ko­đe.

već i ce­lo­kup­no gra­đan­stvo Sr­bi­je da li­mi­ti­ra­ne pred­sta­ve kul­ tu­ra i kul­tur­nih iden­ti­te­ta dru­štve­nih za­jed­ni­ca. No­ve ide­je. iako se na RTV-u emi­tu­je dva­de­set i šest emi­si­ja po­sve­će­nih ma­đar­skoj kul­tur­noj za­jed­ni­ci. Tvrd­nje Kor­ne­li­je Fa­ra­go svo­ju po­tvr­du do­bi­ja­ju i na pri­me­ru RTV-a. sa­svim oprav­ da­no se mo­že za­klju­či­ti da nji­ho­vi ured­ni­ci/e do­pri­no­se afir­ma­ci­ji ogra­ni­če­nih pred­sta­va o od­re­đe­nim kul­tu­ra­ma i kul­tur­nim iden­ti­te­ti­ma nji­ho­vih pred­stav­ni­ka/ca. na osno­vu ve­ćin­ske vo­lje kon­zu­me­na­ta” zbog če­ga se za pri­o­ri­te­te uzi­ma­ju „mu­zič­ko-za­bav­ni pro­gra­mi i ple­sni an­sam­bli. je­zik i/ili po­li­ti­ku od­re­ đe­ne dru­štve­ne za­jed­ni­ce re­zul­tat li­mi­ti­ra­nih pred­sta­va o kul­tu­ri. te da sa­mim tim ni­jed­na kul­tur­na stra­te­gi­ja ne tre­ba da pred­sta­vlja po­li­tič­ki akt. jer ma ko­li­ko bi­li bit­ni za oču­va­nje nji­ho­vih kul­tur­nih iden­ti­te­ta. sta­vlja­ju pre­vas­hod­no ak­ce­nat na oču­va­nje kul­tur­ne ba­šti­ne ma­đar­ske za­jed­ni­ce. Po­ra­ža­va­ju­ća je či­nje­ni­ca da emi­si­ je RTV-a na­me­nje­ne voj­vo­đan­skim ma­nji­na­ma ne do­pri­no­se iz­grad­nji ade­kvat­nih pred­sta­va o nji­ma svoj­stve­nim kul­tu­ra­ma ka­ko me­đu nji­ho­vim re­pre­zen­ti­ma/ki­nja­ma ta­ko i me­đu svi­ma oni­ma iz ši­re 49 . S tim u ve­zi. naj­de­mo­krat­ski­ja par­ti­ja sve­ta. ni­jed­na kul­tur­na in­sti­tu­ci­ja i pro­je­kat ne­ma­ju šan­se bez Sa­ve­ta. a još ma­nje nji­ho­ve po­li­ti­za­ci­je (a ti­me i ide­o­lo­gi­za­ci­je) ne mo­gu do­ne­ti mno­go to­ga po­zi­tiv­nog ka­ko po sa­me dru­štve­ne su­bjek­te ta­ko i po ce­lo­kup­no dru­štvo. te da se ta­kvim i slič­nim me­dij­skim prak­sa­ma do­pri­no­si de­gra­ da­ci­ji ma­đar­ske kul­tu­re. zna­čaj­no je is­ta­ći da Kor­ne­li­ja Fa­ra­go u svo­jim ana­li­za­ma me­dij­skih pre­zen­ta­ci­ja kul­tu­ re ma­đar­ske ma­njin­ske za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni is­ti­če ka­ko je vi­še ne­go oči­gled­no da „re­dak­to­ri po­ne­kad re­gu­li­šu . sa­mim tim je ja­sno i da me­dij­ski sa­dr­ ža­ji po­sve­će­ni raz­li­či­tim so­cio-kul­tur­nim gru­pa­ci­ja­ma ne sme­ju da se ogra­ni­ča­va­ju sa­mo na na­ve­de­ne ele­men­te.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá da me­đu pret­hod­no po­me­nu­tim emi­si­ja­ma na je­zi­ci­ma voj­vo­đan­skih ma­nji­na do­mi­ni­ra­ju one za­bav­ no-mu­zič­kog ka­rak­te­ra. a sve­ga tri kul­tur­no-umet­nič­kog ka­rak­te­ra. Uti­ču­ći na raz­voj si­ste­ma vred­no­sti. oni ipak ne mo­gu da bu­du tre­ti­ra­ni kao je­di­ni re­le­vant­ni za nji­ho­ve re­pre­zen­te/ki­nje. za RTV ka­rak­te­ri­sti­čan frag­ men­ta­ran pri­stup kul­tu­ra­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca. U tom smi­slu. ta­kav od­nos u kul­tu­ri ne bi va­ljao” (2013: 53).]. On ka­že sle­de­će: „[U]­pra­vo kul­tu­ra do­pri­no­si po­ve­ća­nju zna­nja i pred­sta­vlja fak­tor ljud­skog raz­vo­ja. Ta­ko­đe. ma­ni­fe­sta­ci­ja .. ve­ćin­skom uku­su od­re­đe­ne so­cio-kul­tur­ne gru­pa­ci­je i/ili pak upli­va nji­ma svoj­stve­nih ide­o­lo­ških po­li­ti­ka) ne do­pri­no­si ni­ti ade­kvat­nom pred­sta­vlja­nju sa­mih kul­tu­ra ni­ti ih pod­sti­če na otvo­re­nost. On ka­že: „U pr­vom re­du mo­ra­mo re­ći da je Sa­vet pod vi­ še ne­go di­rekt­nom oku­pa­ci­jom jed­ne par­ti­je. no­ve for­me ni­su do­bro­do­šle” (Ibid. tra­di­ci­o­nal­nim kul­tu­ra­ma. Serb­hor­vat za­pra­vo opo­mi­nje ne sa­mo pred­stav­ni­ke/ce ma­đar­ske ma­nji­ne.).op­šte­na­rod­nog. To­me tre­ba do­da­ti i na­po­me­ne Đer­đa Serb­hor­va­ta da iza ta­kvih prak­si uglav­ nom sto­ji Na­ci­o­nal­ni sa­vet ma­đar­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Sr­bi­ji. kul­tu­ra pred­sta­vlja čo­ve­kov ka­pi­tal i nu­di mu mo­guć­nost raz­vo­ja i pu­no­prav­nog uklju­če­nja u dru­štve­ne pro­ce­se” (2013: 76). ko­ji usled svo­je de­sni­čar­ske. ka­rak­te­ra” (2011: 108).si­stem vred­no­sti. kao i da se ne­ret­ko na­la­ze pod uti­ca­jem od­re­đe­nih ide­o­lo­ških po­li­ti­ka. go­di­šnji­ce kul­tur­no-umet­nič­kih dru­šta­va. da­kle. na­rod­nja­ci. to jest kon­zer­va­tiv­ne ori­jen­ti­sa­no­sti. na ko­me je od ukup­no dva­de­ set te­le­vi­zij­skih emi­si­ja za­bav­no-mu­zič­kog ka­rak­te­ra po­sve­će­nih voj­vo­đan­skim kul­tur­nim ma­nji­na­ma čak dva­na­est na­me­nje­no ma­đar­skoj ma­njin­skoj za­jed­ni­ci. te da je u okvi­ru njih ak­ce­nat na tzv. Da­kle. či­nje­ni­ca da je čak dva­na­est za­bav­nomu­zič­kog. fol­klor.. Na­i­me. Is­ti­ču­ći da kul­tu­ra ne tr­pi cen­tra­li­zam. a sa­mim tim i Sa­vez voj­vo­đan­skih Ma­ đa­ra. za ko­ju va­ži pra­vi­lo: „Naj­bo­lje je pe­va­nje i ples – tra­di­ci­o­nal­na na­rod­na kul­tu­ra. A s ob­zi­rom na to da je sva­ko svo­đe­nje kul­tur­nih kon­cep­ci­ja na tra­di­ci­ju. od­no­sno se­lek­tiv­no is­ti­ca­nje kul­tur­nih seg­me­na­ta (što pred­sta­vlja po­sle­di­cu po­di­la­že­nja tzv. i to SVM [. ko­ji ana­li­zi­ra­ju­ći kul­tur­ne stra­te­gi­je slo­vač­ke ma­nji­ne u Voj­vo­di­ni is­ti­če šta za­pra­vo kul­tu­ra je­ste i ko­ji je njen zna­čaj. a sa­mim tim ni bez SVM-a. Sto­ga je upra­vo na ovom me­stu va­žno is­ta­ći mi­šlje­nje Mi­la­na Skla­bin­skog. isti pri­mer ide u pri­log i Serb­hor­va­to­ vom sta­vu da kul­tur­nu po­li­ti­ku ma­đar­ske ma­nji­ne u Sr­bi­ji ka­rak­te­ri­še po­pu­li­zam sa ele­men­ti­ma me­kog to­ta­li­ta­ri­zma. Čak i da je SVM naj­bo­lja. već i bi­lo ko­je dru­ge so­cio-kul­tur­ne gru­pa­ci­je na fol­klor do­pri­no­si iz­grad­nji po­gre­šnih pred­ sta­va o njoj ka­ko me­đu pred­stav­ni­ci­ma/ama te iste gru­pa­ci­je ta­ko i svi­ma oni­ma ko­ji se na­la­ze iz­van nje. ide u pri­log tvrd­nji da svo­đe­nje kul­tu­re ne sa­mo ma­đar­ske.

upr­kos pri­o­ri­te­ti­ma ured­ni­ka/ca ovog TV for­ma­ta.. te im iz­rav­no olak­ša­ti sna­la­že­nje u sva­ko­dnev­nim slo­že­nim si­tu­a­ci­ja­ma ko­je su uro­nje­ne u dru­štve­no-po­li­tič­ki. a po jed­na ma­ke­don­skoj i bu­nje­vač­koj ma­nji­ni. bu­gar­ske. naj­broj­ni­ji su oni ko­ji su po­sve­će­ni ma­đar­skoj (26). ru­sin­skoj. Ta­ko­đe. Pre­ci­zni­je re­če­no. po pet na hr­vat­skom i ru­sin­skom.. te bi­ti za­tvo­re­na za sve ono što se na­la­zi iz­van nje­nih okvi­ra. gle­da­mo se i slu­ša­mo. ja­sno je da RTV kao jav­ni me­dij­ski ser­vis ne pred­sta­vlja u pot­pu­no­sti „[. voj­vo­đan­ski mul­ti­kul­tu­ra­li­zam i in­ter­kul­tu­ra­li­zam. mo­gu da bu­du is­klju­či­vo ne­ga­tiv­ne ka­ko po sa­me pred­stav­ni­ke/ce tih istih gru­pa­ci­ja ta­ko i po ce­lo­ku­pan so­ci­je­tet. a sa pre­vo­dom na srp­ski je­zik. dok su sve­ga tri emi­si­je po­sve­će­ne hr­vat­skoj. a na osno­vu uvi­da u in­ter­net-pre­zen­ta­ci­ju ove me­dij­ske ku­će. Na­i­me. a u ci­lju. ne po­sto­je for­ma­ti u okvi­ru ko­jih se ob­ra­đu­ju te­me u skla­du sa in­te­re­si­ma i po­tre­ba­ma pred­stav­ni­ka/ca ne­mač­ke. i to pu­tem nji­ho­ve ho­mo­ge­ni­za­ci­je. Va­žno je is­ta­ći i da me­đu me­dij­skim pro­iz­vo­di­ma RTV-a ko­ji su na­me­nje­ni ma­njin­skim kul­tur­nim za­jed­ni­ca­ma Voj­vo­di­ne do­mi­ni­ra­ju oni ko­ji su po­sve­će­ni ma­đar­skoj. već one ko­je sto­je u slu­žbi sle­pog na­sto­ja­nja da se od­re­đe­ne kul­tu­re sa­ču­va­ju. Bit­no je spo­me­nu­ti i do­ku­men­tar­no-obra­zov­nu emi­si­ju Pa­le­ta. kao i in­klu­zi­ju nji­ho­vih pred­ stav­ni­ka/ca u ši­ri so­cio-kul­tur­ni kon­tekst. za­tim po šest na ru­mun­skom i slo­vač­kom. hr­vat­skoj i bu­nje­vač­koj za­jed­ni­ci. je­ste ne­a­de­kva­tan pri­stup po­kra­jin­skog jav­nog ser­vi­sa ra­zno­li­kom kul­tur­nom bo­gat­stvu Voj­ vo­di­ne.. te jed­na na ma­ke­don­skom je­zi­ku. dok. Po­da­ci do­bi­je­ni na upit od stra­ne RTV-ove slu­žbe za od­no­se sa jav­no­šću u iz­ve­snoj me­ri se raz­li­ku­ju od pret­hod­no na­ve­de­nih. i to za­to što pred­sta­vlja sa­mo de­li­mič­no us­pe­šan po­ku­šaj da se afir­mi­še tzv. te pu­tem ko­jih se na­sto­ji pro­mo­vi­sa­ti kul­tur­ni iden­ti­tet iz­gra­đen na ide­o­lo­škim idej­nim i vred­no­snim si­ste­ mi­ma.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá jav­no­sti. eko­nom­ski te kul­tur­no-po­vi­je­sni kon­tekst” (Car 2013: 36). se­dam na rom­skom. od­no­sno is­ti­ca­nje ra­zno­li­kog so­cio-kul­tur­nog bo­gat­stva sa­mog dru­štva unu­tar ko­jeg de­lu­ju. po dve na bu­nje­vač­kom i ukra­jin­skom. kao i afir­ma­ci­je in­ter­kul­tu­ral­nih in­ter­ak­ci­ja. s dru­ge stra­ne. ko­ja se pri­ka­zu­je na pr­vom pro­gra­ mu RTV-a na je­zi­ci­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca (ma­đar­skom.] dru­štve­no od­go­vo­ ran iz­vor in­for­ma­ci­ja ko­ji je isto­vre­me­no po­sve­ćen po­sti­za­nju ra­zno­vr­snih kul­tur­nih i dru­štve­nih ci­lje­va osi­gu­ra­va­ju­ći [. za­tim nji­ho­vom otva­ra­nju za dru­ge i dru­ga­či­je kul­tur­ne si­ste­me. sa­svim oprav­da­no se mo­že re­ći da su za RTV ka­rak­te­ri­stič­ne stra­te­gi­je ko­je se ne ba­ve kul­tu­rom kao mo­du­som pa­ci­fi­ka­ci­je i ostva­ri­va­nja hu­ma­ni­jih od­no­sa unu­tar na­še­ga dru­štva. ukra­jin­skom i ru­mun­skom). ko­ji su su­bli­mi­ra­ni u nji­ho­vom slo­ga­nu Pro­bi­ja­mo je­zič­ku ba­ri­je­ru.] po­nu­du vi­je­sti i in­for­ma­ci­ja ko­je gra­đa­ni­ma mo­gu po­mo­ći da bo­lje ra­zu­mi­ju do­ga­đa­je i pro­ce­se na lo­kal­nom. al­ban­ske. ali i re­gi­o­nal­nom i glo­bal­nom okru­že­nju. Ta­ko­đe. za njih je sa­svim oprav­da­no re­ći da se upo­tre­blja­va­ju u ci­lju pro­mo­ vi­sa­nja kul­tur­nog mo­ni­zma unu­tar ma­njin­skih za­jed­ni­ca ka­ko bi se pred­u­pre­di­la sva­ka mo­guć­nost da spolj­ni uti­ca­ji na­ru­še nji­ma svoj­stve­ne kon­cep­ci­je kul­tu­re i s njom usa­gla­še­ne si­ste­me vred­no­sti. i što se upra­vo na pri­me­ru ove emi­si­je i po­tvr­đu­je. me­đu TV for­ma­ti­ma ko­ji su na­me­nje­ ni ma­njin­skim za­jed­ni­ca­ma. Ima­ju­ći u vi­du iz­ne­te kon­sta­ta­ci­je. na­ci­o­nal­nom. Na osno­vu iz­ne­tih broj­ki ja­sno je da se pro­gram­ski od­bor RTV-a ne ru­ko­vo­di jed­nim od osnov­nih po­stu­ la­ta me­dij­skih jav­nih ser­vi­sa. ru­mun­skoj. Bu­du­ći da isto va­ži i za me­dij­ske for­ma­te na­me­nje­ne ve­ćin­skoj jav­no­sti. za RTV su svoj­stve­ne i stra­te­gi­je pu­tem ko­jih se pla­si­ra­ju i ne­a­de­kvat­ne pred­sta­ve o ve­ćin­skoj kul­tu­ri. če­ške. va­ri­ja­ci­je emi­si­je Pa­le­ta ni­su i ne mo­gu se po­sma­tra­ti kao pro­dukt stra­te­gi­je ko­ja u svo­me fo­ku­su ima ne­go­va­nje voj­vo­đan­ske kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti. je­vrej­ske i osta­lih ma­nji­na. ono što je vi­še ne­go evi­dent­no. slo­vač­kom. ukra­jin­skoj. Sto­ga je vi­še ne­go ja­sno da im­pli­ka­ci­je me­dij­skih i/ili pu­tem me­di­ja spro­ve­de­nih ide­o­lo­ških prak­si ra­di za­sni­va­nja dru­štva unu­tar ko­jeg će sva­ka so­cio-kul­tur­na gru­pa­ci­ja eg­zi­sti­ra­ti za se­be. da bi­smo se bo­lje raz­u­me­li (Iz­vor 3). dve ukra­jin­skoj. slo­vač­koj (10).. ade­kvat­nog i pra­vo­ vre­me­nog in­for­mi­sa­nja i obra­zo­va­nja gra­đan­stva. slo­vač­koj. Na­i­me. a to je pro­mo­vi­sa­nje i ne­go­va­nje plu­ra­li­zma. ru­mun­skoj (5) i ru­sin­skoj (4) za­jed­ni­ci. te se na osno­vu njih do­la­zi do za­ključ­ka da se na ovoj te­le­vi­zi­ji pri­ka­zu­je osam­ na­est emi­si­ja na ma­đar­skom. ade­kvat­no pred­sta­vlja­nje so­cio50 . pre sve­ga. ma­ke­don­skoj. kao i sa nji­ma u ve­zi dru­štve­no po­želj­ni mo­de­li mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja. cr­no­gor­ske.

bu­du­ći da se pred­stav­ni­ci i pred­stav­ni­ce dru­gih kul­tu­ra u za­vi­sno­sti od dru­štve­nih okol­no­sti ne­ret­ko vi­de kao po­ten­ci­jal­na opa­snost po pro­spe­ri­tet onog de­la jav­no­sti u ime ko­je­ga od­re­đe­ne ide­o­lo­gi­je istu­pa­ju.. što za svoj re­zul­tat mo­že ima­ti čak i kon­flik­te ozbilj­nih raz­me­ra. či­me se „[. od­no­sno da „[. te pod­sti­ca­nje pred­stav­ni­ka i pred­stav­ni­ca.. RTV je po­ka­zao da kao po­kra­jin­ski me­dij­ski jav­ni ser­vis ni­je u sta­nju da is­pu­ni svo­je pri­mar­ne funk­ci­je. po­li­tič­kim i kul­tur­nim stra­te­gi­ja­ma ko­je ne idu u pri­log ne­go­va­nju i pod­sti­ca­nju voj­vo­đan­skog kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta. S tim u ve­zi. od­no­ sno da svo­je prak­se za­sni­va na li­mi­ti­ra­nim me­dij­skim. iz­me­đu osta­log. a pod či­me se sva­ka­ko pod­ra­zu­me­va i fa­vo­ri­zo­va­nje po­želj­nih iden­ti­te­ta. pre­ci­zni­je re­če­no. sa­svim slo­bod­no se mo­že re­ći da su me­di­ji uglav­nom po­li­tič­ki. eko­nom­ski i/ili kul­tur­no de­ ter­mi­ni­sa­ni. jed­na­ko je oprav­da­no go­vo­ri­ti o na­mer­nim zlo­u­po­tre­ba­ma me­di­ja u ci­lju na­me­ta­nja ide­o­lo­gi­zo­va­nih obra­za­ca mi­šlje­nja. Im­pli­ka­ci­je ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si po dru­štve­ne su­bjek­te Ka­da je reč o for­ma­ti­ma ka­ko ve­ćin­skih ta­ko i ma­njin­skih me­di­ja. ra­si­stič­kih. U kon­tek­stu pri­če o me­di­ji­ma i na­či­na na ko­ji se upo­tre­blja­va­ju ra­di na­me­ta­nja ide­o­lo­gi­zo­va­nih sli­ ka stvar­no­sti. se­be i dru­gih ko­je su sa­gla­sne sa ide­o­lo­škim ori­jen­ta­ci­ja­ma ko­ji­ma je za­jed­nič­ko na­sto­ja­nje da se na­met­ne 51 . ali i da se ko­ri­ste kao moć­no sred­stvo ob­ra­ču­na­va­nja sa svi­ma oni­ma ko­ji su mar­ki­ra­ni kao pre­pre­ka na pu­tu ka ostva­ri­va­nju ide­o­lo­ških in­te­re­sa. svo­jim (ne)sve­snim uče­stvo­va­njem u po­ku­ša­ji­ma po­pu­la­ri­za­ci­je onih pred­sta­va sve­ta. kse­no­fo­bič­nih i dru­gih ne­pri­me­re­nih sta­vo­va di­rekt­no do­pri­no­se za­o­štra­va­nju so­cio-kul­tur­nih od­no­sa.) ti­me što su se usred­sre­di­li na sve­ga če­ti­ri voj­vo­đan­ske ma­njin­ske za­jed­ni­ce. vred­na po­me­na je i kon­sta­ta­ci­ja Đu­re Šu­šnji­ća da „[. Na­i­me. ja­sno je da zlo­u­po­ tre­be me­di­ja ra­di pro­mo­vi­sa­nja šo­vi­ni­stič­kih.. kao i na po­ve­zi­va­nje re­pre­ze­na­ta i re­pre­zent­ki­nja sva­ke od njih sa pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ci­ma ve­ćin­ske za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni. kul­tur­nih i dru­gih ide­o­lo­ški obo­je­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­ sti.] u ko­rist vla­da­nja stvar­no­šću” (1999: 8). Za­pra­vo. s dru­ge stra­ne.]o­ni na­me­ću svo­je de­fi­ni­ci­je stvar­no­sti kao je­di­ne isti­ne”. me­di­ji kao in­stru­men­ti in­stru­men­ta­li­za­ci­je na­še­ga dru­štva i u nje­mu za­te­če­nih dru­štve­nih su­bje­ka­ta uglav­nom bez ika­kvog kri­tič­kog ot­klo­na sle­po re­pro­du­ku­ju ide­je moć­nih in­te­re­snih gru­pa­ci­ja. ve­ćin­ske za­jed­ni­ce na po­što­va­nje dru­gih i dru­ga­či­jih si­ste­ma kul­tur­nih vred­ no­sti. kao i da se mul­ti­kul­tu­ral­nost i in­ter­kul­tu­ral­nost ne svo­de na ko­mu­ni­ka­ci­ju iz­me­đu ve­ćin­ske i od­re­đe­ne ma­njin­ske gru­pa­ci­je. Ni­šta ma­nje ne­pri­me­re­ne me­dij­ske prak­se je­su i one ko­je ka­rak­te­ri­še pot­pu­na ne­za­ in­te­re­so­va­nost za od­re­đe­ne so­cio-kul­tur­ne za­jed­ni­ce i nji­ho­ve re­pre­zen­te/ki­nje bu­du­ći da se pu­tem njih. Ta­ko­đe.. re­li­gij­skih. ma­njin­skih za­jed­ni­ca i.. te ti­me uče­stvu­ju u pro­duk­ci­ja­ma i/ili pro­mo­ci­ja­ma onih po­ru­ka pu­tem ko­jih se za­ne­ma­ru­ju sve one in­di­vi­due ko­je ni­su u fo­ku­su do­mi­nant­nih po­li­tič­kih. kao i na sve­stra­nu i kon­struk­tiv­nu in­ter­ak­ci­ju u ci­lju afir­ma­ci­je in­ter­kul­tu­ral­no­sti.] stvar­nost ne de­fi­ni­šu oni ko­ji je naj­bo­lje po­zna­ju. te uva­ža­va­nja osnov­ nih ljud­skih pra­va i slo­bo­da svih gra­đa­na/ki. ali ne­ret­ko i kao glav­na pre­pre­ka.. ose­ća­nja i po­stu­pa­nja. ne­go oni ko­ji njo­me vla­da­ju”. te je sto­ga ra­zu­mlji­vo zbog če­ga usled se­lek­tiv­nog pred­sta­vlja­nja stvar­no­sti za svo­ju po­sle­di­cu ima­ju na­ me­ta­nje nje­nih is­kri­vlje­nih pred­sta­va. s jed­ne stra­ne. Ima­ju­ći na umu ak­tu­el­nu me­dij­sku sce­nu unu­tar ne sa­mo voj­vo­đan­skog so­cio-kul­tur­nog kon­tek­sta ne­go i ce­lo­kup­nog sr­bi­jan­skog so­ci­je­te­ta. ono što ih ka­rak­te­ri­še je­ste iz­ra­ zi­ta fo­ku­si­ra­nost na sop­stve­nu so­cio-kul­tur­nu gru­pa­ci­ju i sve ono što se sa njom mo­že do­ve­sti u ve­zu. od­no­sno.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá kul­tur­nog iden­ti­te­ta Voj­vo­di­ne. da se upo­tre­blja­va­ju u ci­lju ostva­ri­va­nja raz­li­či­tih ide­o­lo­ških in­te­re­sa uti­caj­nih gru­pa­ci­ja. pi­ta­nje ko­je se na­me­će ti­če se na­či­na na ko­ji su ured­ni­ci/e emi­si­je Pa­le­ta za­mi­sli­li da spro­ve­du afir­ma­ci­ju „mul­ti­kul­tu­ral­no­sti kao mo­de­la za­jed­nič­kog ži­vo­ta u Voj­vo­di­ni” (Ibid. Ima­ju­ći u vi­du i či­nje­ni­cu da me­di­ji u okvi­ru svo­jih pro­gram­skih stra­te­gi­ja ne sta­vlja­ju ak­ce­nat na kon­ci­pi­ra­nje onih sa­dr­ža­ja pu­tem ko­jih bi se du­bo­ko tra­u­ma­ti­zo­va­no i na­si­lju sklo­no dru­štvo sa te­ škim rat­nim na­sle­đem usme­ra­va­lo u prav­cu nor­ma­li­za­ci­je me­đu­ljud­skih od­no­sa. pla­si­ra­ju li­mi­ti­ra­ne pred­sta­ve o kul­tur­nom iden­ti­te­tu so­ci­je­te­ta unu­tar ko­jeg de­lu­ju..] raz­u­me­va­nje stvar­no­sti po­ti­sku­je [.. Za­ne­ma­ru­ju­ći či­nje­ni­cu da kul­tur­ni di­ver­zi­tet Voj­vo­di­ne ne či­ni sve­ga pet so­cio-kul­tur­nih gru­pa­ci­ja.

Sto­ga je sa­svim oprav­da­no re­ći da na me­sto De­kar­to­vog (sa­mo)spoznajućeg su­bjek­ta ko­ji je fo­ku­si­ran na vla­sti­to mi­ šlje­nje. S tim u ve­zi.. slu­ša i gle­da.). Iako tek za­hva­lju­ju­ći Kan­tu i nje­go­vom una­ pre­đe­nju su­bjek­ti­vi­te­ta. to jest su­bje­ ka­ta či­je su ko­gi­ta­ci­je me­dij­ski is­po­sre­do­va­ne.] ta­ko da on sve vi­še po­sta­je bi­će ko­je zna a sve ma­nje bi­će ko­je ne­što (ra­ci­o­nal­no i hu­ma­no) či­ni” (Ibid. Ne­ma sum­nje da sa­vre­me­ni čo­vek vi­še či­ta. za­hva­lju­ju­ći če­mu po­tvr­đu­je sop­stve­ni bi­tak. te ti­me sa­mo­ga se­be (ne)sve­sno spu­ta­va u ak­tiv­nom i (sa­mo)kri­tič­kom mi­šlje­nju i pri­stu­pa­nju sop­stve­noj stvar­no­sti. od­no­sno da oni u ni­ma­lo za­ne­mar­lji­vom bro­ju slu­ča­je­va ne eg­zi­sti­ra­ju kao mi­sle­ći in­di­vi­du­u­mi. me­di­ji (in)di­rekt­no do­pri­no­se tro­še­nju čo­ve­ko­vih spo­znaj­nih ka­pa­ci­te­ta „[. dok je po mi­šlje­nju mno­gih iz­u­ča­va­o­ca/telj­ki fi­lo­zo­fi­je upra­vo sa He­ge­lom po­stig­nut ko­na­čan cilj pre­ o­bra­ža­ja su­bjek­ta od jed­no­stav­nog ak­ta kon­tem­pla­ci­je u in­stan­cu ko­ja je sve­o­bu­hvat­na i to­ta­li­zi­ra­ju­ća. nje­go­vo apo­stro­fi­ra­nje re­le­vant­no­sti mi­šlje­nja i bit­ka za čo­ve­ka na­sto­ji se pro­mi­sli­ti iz per­spek­ ti­ve su­bjek­ta kao kon­zu­men­ta me­dij­skih sa­dr­ža­ja. ni vo­lje da ra­di. ozbilj­no se mo­že po­sum­nja­ti i u to nje­go­vo zna­nje.. uko­li­ko im se ne pri­stu­pi kri­tič­ki. či­ni se da je nji­ho­vo oso­be­no mi­šlje­nje ozbilj­no do­ve­de­no u pi­ta­nje. Iako se u okvi­ru ovo­ga ra­da ne že­li ula­zi­ti u du­blja pro­mi­šlja­nja po­tra­ge ovo­ga fi­lo­zo­fa za ap­so­lut­nim i si­gur­nim na­če­lom spo­ zna­je. na kan­tov­sko pi­ta­nje „Šta je čo­vek?”. 52 . sa­vre­me­nog su­bjek­ta kao re­ci­pi­jen­ta me­dij­skih po­ru­ka. do­la­zi me­di­ja­li­zo­va­ni su­bje­kat ko­ji se pre­vas­hod­no osla­nja na spo­znaj­ne kon­cep­ci­je pla­si­ra­ne pu­tem me­di­ja. Ka­da je reč o ulo­zi me­di­ja u čo­ve­ko­voj spo­zna­ji stvar­no­sti. ka­ko to De­kart ka­že. s dru­ge stra­ne. kao i da ne­ret­ko pred­nost da­je upra­vo me­dij­ski po­sre­do­va­nim spo­zna­ja­ma. Pre­ci­zni­je. u kon­tek­stu pri­če o su­bjek­ti­ma kao kon­zu­men­ti­ma me­dij­skih sa­dr­ža­ja. ono što u star­tu pred­sta­vlja pro­blem je­ste De­kar­to­vo sta­vlja­nje ak­cen­ta na in­ti­u­tiv­nu ne­po­sred­nost us­po­sta­vlja­nja iden­ti­te­ta bit­ka i mi­šlje­nja. Na­i­me. 174). iz­ra­ža­va du­bo­ku sum­nju u bi­lo ka­kvo pr­ven­stvo ili pri­o­ri­tet bit­ka nad mi­šlje­njem. za­vi­sna od Dru­gog/Dru­gih.. ka­da je reč o me­dij­ski po­sre­do­va­nim ide­o­lo­škim kon­cep­ci­ja­ma stvar­no­sti. s jed­ne stra­ne. od­no­sno de­lat­na i po­ve­sna. pi­ta­nje ko­je se ne­mi­nov­no na­me­će ti­če se utvr­đi­va­nja ko­re­la­ci­je iz­me­đu. sti­če se uti­sak da ve­li­ki broj dru­štve­nih su­bje­ka­ta upra­vo usled osla­nja­nja na me­dij­ske kon­cep­ci­je stvar­no­sti ne ko­ri­sti pu­nim ka­pa­ci­te­tom svo­je spo­znaj­ne kom­pe­ ten­ci­je. „mno­ge la­žne pod isti­ni­te stva­ri” (1975: 199). Osta­vlja­ju­ći to po stra­ni. i za­do­vo­lja­va se ti­me da pa­siv­no pri­ma po­ru­ke a ne da ih kri­tič­ki pro­su­đu­je i osu­đu­je” (Ibid. a ko­ja kao ta­kva ne mo­ že da mu po­slu­ži kao osno­va za uni­ver­zal­no kon­sti­tu­i­ra­nje ove in­tu­i­tiv­ne si­gur­no­sti. du­bo­ko me­di­ja­li­zo­van su­bje­kat ni­je ni­šta dru­go do kva­zi­su­bje­kat ko­ji pod vla­sti­ti co­gi­to i pra­xis pod­vo­di pu­tem me­di­ja pro­mo­vi­sa­ne obra­sce mi­šlje­nja i po­ stu­pa­nja.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá od­re­đe­ni si­stem vred­no­sti. već pr­ven­stve­no kao in­di­vi­du­u­mi ko­je ka­rak­te­ri­še po­sre­do­va­no mi­šlje­nje. ra­zum ne­ma ni vre­me­na. vr­lo je ve­ro­vat­no da će dru­štve­ni su­bjek­ti ko­ji su iz­lo­že­ni sna­žnim me­dij­skim uti­ca­ji­ ma pri­mi­ti. po­sta­vlje­no pi­ta­nje usme­ra­va se ka utvr­đi­va­nju da li je i u ko­li­koj me­ri sa­vre­me­ni dru­štve­ni su­bje­kat usled sna­žne iz­lo­že­no­sti uti­ca­ji­ma me­di­ja us­peo da sa­ču­va svoj­stvo „eg­zi­sti­ra­ju­će stva­ri ko­ja mi­sli” (Ibid. a s tim u ve­zi Div­na Vuk­sa­no­vić na­gla­ša­va: „Me­dij­ski is­po­sre­do­va­na. po­ve­zu­ju­ći bi­tak i mi­šlje­nje. ali iz­gle­da da sve ma­nje sum­nja. ni sna­ge. Za­pra­vo. zna­čaj ovog fi­lo­zo­fa ogle­da se u to­me što. da­nas se i ne mo­že od­go­vo­ri­ti a da se u ob­zir ne uzmu ak­tu­el­ne me­dij­ske prak­se pu­tem ko­jih se po­je­din­ci i po­je­din­ke kon­stant­no (re)de­fi­ni­šu. Pre­ci­zni­je. De­kar­tov co­gi­to kao ne­ka­da­šnja (sa­mo)po­tvr­da su­bjek­to­ve eg­zi­sten­ci­je usled sna­žne iz­lo­že­ no­sti uti­ca­ji­ma ma­sov­nih me­di­ja gu­bi na svo­joj ne­po­sred­no­sti. a-ra­ci­o­nal­na i teh­nič­ki pro­du­ko­va­na.] li­še­na sa­mo­svoj­nih su­bjek­tiv­nih mo­ći. kao i mo­guć­no­sti kon­ti­nu­i­ra­nog pro­ce­sa sa­mo­u­te­me­lje­ nja” (2007: 63). Na­i­me. De­kar­to­vog mi­sle­ćeg su­bjek­ta ko­ji ti­me što mi­sli ujed­no po­tvr­đu­je se­be i vla­sti­tu eg­zi­sten­ci­ju i. ko­gi­ta­ci­ja ta­ko po­sta­je [. Šu­šnjić ka­že i sle­de­će: „U stva­ri. Sto­ga. Pri to­me. 205). De­kar­to­vo od­re­đe­nje su­bjek­ta kao eg­zi­sti­ra­ju­će stva­ri ko­ja mi­sli upr­kos svo­jim ogra­ni­če­nji­ma zna­čaj­no je za pro­mi­šlja­nje me­di­ja­li­zo­va­nih dru­štve­nih su­bje­ka­ta. te uzi­ma­ju­ći ih bez bi­lo ka­kvog kri­tič­kog osvr­ta do­vo­di u pi­ta­nje vla­sti­tu su­bjek­tiv­nost. Kad su uši i oči pre­te­ra­no za­po­sle­ne. su­bje­kat i su­bjek­tiv­nost do­bi­ja­ju sna­gu za kon­sti­tu­i­ra­nje objek­tiv­ne stvar­no­sti.. Sto­ga.

ne­go je od­lu­či­va­nje i ozbi­lje­nje ci­lje­va ko­ji uve­ća­va­ju. na­ro­či­to va­žno ima­ti na umu da teh­no­lo­gi­ja mo­že po­sta­ti no­si­lac slo­bo­de sa­mo uko­li­ko pro­me­ni svo­ je usme­re­nje i ci­lje­ve. Na osno­vu to­ga ja­sno je da me­di­ji svoj do­pri­nos po­nov­noj afir­ma­ci­ji su­bjek­tiv­no­sti 53 . Ono što je. ali i ko­ji se sve­sno i na­mer­no ko­ri­ste ra­di na­me­ta­nja po­želj­nih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta. Po­la­ze­ći od Fu­ko­o­vog [Mic­hel Fo­u­ca­ult] sta­no­vi­šta da se čo­ve­ku „[. bit­no je is­ta­ći da Mar­ku­ze na­gla­ša­va da je. kao da oni pri­je sve­ga (ili mo­žda is­klju­či­vo) sa­dr­že isti­nu” (1971: 354). a po­tom oslo­bo­di­ti i ak­tu­a­li­zi­ra­ti. i s nji­ma u ve­zi pri­hva­tlji­vih ob­li­ka mi­šlje­nja. ka­da je reč o na­či­nu na ko­ji se slo­bod­no mi­šlje­nje. Stva­ri po­sta­ju na­ro­či­to pro­ble­ma­tič­ne ka­da se me­di­ji ko­ri­ste ra­di pro­du­ko­va­nja po­je­di­na­ca/ki i to po me­ri ide­o­lo­ških in­te­re­snih gru­pa­ci­ja. u ra­du se za­stu­pa stav da se upra­vo pu­tem me­di­ja mo­že i tre­ba spro­vo­di­ti tzv. ali uz na­po­me­nu da bi se ume­sto „isti­ne” na ovo­me me­stu pre mo­glo re­ći da čo­vek u ži­vo­tu. pri to­me. šti­te i ob­je­di­nju­ju ži­vot na ze­mlji” (Ibid. po­zi­tiv­no pre­o­bli­ko­va­nje po­je­di­na­ca i po­je­din­ki u ci­lju afir­ma­ci­je su­bjek­ tiv­no­sti. ja­sno je i da je i sa­ma oso­be­nost dru­štve­nih su­bje­ ka­ta ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje s ob­zi­rom na to da je nji­ma svoj­stve­na su­bjek­tiv­nost tran­scen­di­ra­na.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Da­kle. bu­du­ći da se pu­tem njih že­le spro­ve­sti ma­ni­pu­la­ci­je kon­zu­men­ti­ma/ki­nja­ma me­dij­skih sa­dr­ža­ja u ci­lju ostva­ri­va­nja raz­li­či­ti­jih ide­o­lo­ških in­te­re­sa. pre­ko nje­go­vog or­ga­ni­zma.. Po­zi­va­ju­ći se na Mar­ku­ze­ov stav da svi tre­ba da „[. a ti­me ujed­no i sa­mih dru­štve­nih su­bje­ka­ta. od­no­sno sup­sti­tu­i­sa­na me­di­ja­li­zo­va­nom su­bjek­tiv­no­šću ko­ja kao in­stru­ment u ru­ka­ma raz­li­či­tih ide­o­ lo­ških in­te­re­snih gru­pa­ci­ja bi­va upo­tre­blje­na u ci­lju na­me­ta­nja ide­o­lo­gi­zo­va­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti. Upra­vo iz tog raz­lo­ga kri­ti­ku me­di­ja­li­zo­va­nih kva­zi­su­bje­ka­ta i kva­zi­su­bjek­tiv­no­sti ne tre­ba svr­sta­ti u red sa­mo jed­ne od mno­go­broj­ nih in­ter­pre­ta­ci­ja čo­ve­ka i nje­mu svoj­stve­nog sve­ta. te je po­treb­no ima­ti u vi­du da svr­ha uka­zi­va­nja na ne­ga­tiv­ne im­pli­ka­ci­je ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si u svom fo­ku­su ne­ma re­vi­ta­li­za­ci­ju pi­ta­nja o to­me šta je čo­vek u svo­ joj bi­ti. upra­vo su me­di­ji ti ko­ji sve vi­še uti­ču na čo­ve­ko­vo ob­li­ko­va­nje. Pro­blem se do­dat­no uslo­žnja­ va ka­da se pu­tem me­di­ja pla­si­ra­ju i na­sto­je na­met­nu­ti ide­o­lo­gi­zo­va­ni si­ste­mi vred­no­sti. već pr­ven­stve­no na­sto­ja­nje da se po­ka­že da se me­di­ji sve vi­še i sve otvo­re­ni­je ko­ri­ste kao moć­ni me­ha­ni­zmi za in­stru­men­ta­li­za­ci­ju su­bje­ka­ta i su­bjek­tiv­no­sti ra­di us­po­sta­vlja­nja do­mi­na­ci­je raz­li­či­tih in­te­re­snih gru­pa­ci­ja. S tim u ve­zi. Ipak. od­no­sno oni kao no­si­o­ci pu­tem me­di­ja na­met­nu­tih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta po­sta­ju deo me­di­ja­li­zo­va­ne ma­se. ali i da na ko­na­čan re­zul­tat čo­ve­ko­vog kom­plek­snog i ne­ret­ko te­škog iz­gra­đi­va­nja ne­mi­nov­no uti­ču me­di­ji. 168). ose­ća­nja i po­stu­pa­nja. pre­ko pred­me­ta ko­je pro­ iz­vo­di. (sa­ mo)ostva­ru­je i/ili (sa­mo)pro­iz­vo­di. te to­me do­da­ti da sa­vre­me­ni čo­vek sve vi­še do­la­zi do svo­ga od­re­đe­nja i pre­ko me­di­ja ko­ji mo­gu da (re)de­fi­ni­šu na­ve­de­ne de­ter­mi­nan­te. u okvi­ru ovo­ga ra­da že­li se na­gla­si­ti da se čo­vek (sa­mo)iz­gra­đu­je. ra­du i je­zi­ku pr­ven­stve­no do­la­zi do svo­ga od­re­đe­nja. Ima­ju­ći to na umu. Po­la­ze­ći od sta­va o ne­po­sto­ja­nju ni­ka­kve skri­ve­ne bi­ti čo­ve­ka ko­ju je neo­p­hod­no naj­pre ot­kri­ti. već kao po­ku­šaj da se pu­tem nje uka­že na neo­p­hod­ nost da se ak­tu­el­ne me­dij­ske prak­se pod­vrg­nu onim za­hva­ti­ma ko­ji će za svoj re­zul­tat ima­ti afir­ma­ci­ju slo­bod­nih. va­žno je ima­ti u vi­du i sle­de­će sta­no­vi­šte ovo­ga fi­lo­zo­fa: „Ob­lik slo­bo­de ni­je pu­ko sa­mood­lu­či­va­nje i sa­mo-ozbi­lje­nje. a sa­mim tim i slo­bod­nog i kri­tič­kog mi­šlje­nja. od­no­sno po­nov­nog sta­vlja­nja ak­cen­ta na vred­nost i zna­čaj nji­ho­vih oso­be­no­sti. od­no­sno da is­tak­nu svo­ju oso­be­nost.. a ti­me i slo­bo­da uop­šte de­fi­ni­šu.] mo­že pri­stu­pi­ti je­di­no pre­ko ri­je­či. va­žno ima­ti na umu je­ste to da po­me­nu­ta slo­bo­da mi­šlje­nja tre­ba da bu­de u funk­ci­ji do­bro­bi­ti ne sa­mo su­bjek­ta ko­jem je svoj­stve­na. ak­tiv­nih i (sa­mo)kri­tič­kih su­bje­ka­ta. nje­ga je sa­svim osno­va­no pro­ši­ri­ti.. A usled to­ga što se for­mi­ra­ju i de­fi­ni­šu pod uti­ca­jem me­di­ja.] ko­ri­sti­mo i naj­ma­nje mo­guć­no­sti da u okvi­ru po­sto­je­ćeg pro­mi­je­ni­mo po­sto­je­će” (1978: 61). njih ka­rak­te­ri­še i kva­zi­o­so­be­nost. jer im upra­vo oni kao ta­kvi pred­sta­vlja­ju naj­ve­ći ga­rant odr­ži­vo­sti. već isto­vre­me­no i ce­lo­kup­nog dru­štva.. Dru­gim re­či­ma. iako slo­bo­da u ve­li­koj me­ri za­vi­si i od teh­nič­kog pro­gre­ sa. po­je­din­ci i po­je­din­ke ko­ji su ne sa­mo iz­lo­že­ni sna­žnim me­dij­skim uti­ca­ji­ma ne­go su pu­tem njih u ve­li­koj me­ri i de­fi­ni­sa­ni pred­sta­vlja­ju kva­zi­su­bjek­te ne­spo­sob­ne da sa­mo­stal­no od­go­vo­re na pi­ ta­nje šta je to što oni za­pra­vo je­su.

. sa­svim oprav­da­no mo­že se za­klju­či­ti da je upra­vo to ono što hro­nič­no ne­do­sta­je na na­šoj me­dij­skoj sce­ni. pr­vi i osnov­ni za­da­tak ko­ji tre­ba po­sta­vi­ti pred me­di­je ti­če se od­vra­ća­nja nji­ho­ vih prak­si od sva­ke na­me­re po­ve­ća­va­nja čo­ve­ko­ve ovi­sno­sti od me­dij­ske ili pak pu­tem me­di­ja pla­si­ra­ne kon­cep­ci­je stvar­no­sti.. Od­su­stvo si­tu­a­ci­ji pri­me­re­nih re­ak­ci­ja me­di­ja ko­je se ogle­da­ju u objek­tiv­nom pred­sta­vlja­nju dru­gog i dru­ga­či­jeg. ne­go i da sa­mi edu­ku­ju i se­be i pu­bli­ku o nji­ma” (2013: 40). za ma­njin­ske me­di­je ka­rak­te­ri­stič­na vi­so­ka mo­no­et­nič­nost. po­treb­no je na­gla­si­ti da sva­ko me­dij­sko po­di­la­že­nje in­te­re­si­ma moć­nih gru­pa­ci­ja ili pak po­vla­ če­nje pred nji­ma za­pra­vo vo­di ka mar­ki­ra­nju bo­gat­stva raz­li­či­to­sti kao ne­čeg ne sa­mo ne­po­želj­nog. na osno­vu ak­tu­el­ne si­tu­a­ci­je unu­tar na­še­ga dru­štva. Ka­da je reč o na­či­nu na ko­ji se me­di­ji ba­ve so­cio-kul­tur­nim iden­ti­te­tom na­še­ga dru­štva i o nji­ho­voj ulo­zi u ne­go­va­nju i pod­sti­ca­nju mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i in­ter­kul­tu­ ra­li­zma. što je po­seb­no za­bri­nja­va­ju­će. te usme­ra­va­nje ka pod­sti­ca­nju. fru­stra­ci­je. kao i da me­di­ji pri to­me tre­ba na se­be da pre­u­zmu ulo­gu ka­ko pre­zen­te­ra raz­li­či­to­sti ta­ko i pod­stre­ka­ča in­ter­ak­ci­ja raz­li­či­to­sti. obe kon­cep­ci­je eg­zi­sti­ra­nja ima­ju svo­ja ogra­ni­če­nja i to „[. ne­go­va­nju i uva­ža­va­nju ra­zno­li­kog bo­gat­stva su­ bjek­tiv­nog.] za­to što su­ži­vot zna­či ži­vot jed­nih po­red dru­gih (što je.).. a ne pa­siv­no usvo­je­ni obra­sci mi­šlje­nja.. Su­vi­šno je. Na ovo­me me­stu sto­ga je vred­na po­me­na i Gru­ho­nji­će­va iz­ja­va da „[.. već i bi­ti u in­ter­ak­tiv­nom od­no­su s njim. ne­go­va­nju i pro­mo­ vi­sa­nju kul­tu­re sek­su­al­nih raz­li­ka. kao i da ne­ret­ko „[. kom­plek­se lič­ne pri­ro­de i slič­no. me­di­ji za­pra­vo one­mo­gu­ća­va­ju us­po­sta­vlja­nje in­ter­kul­tu­ral­no­sti.] su sred­stvo za ob­ra­čun po­li­tič­kih eli­ta i učvr­šći­va­nje vla­sti” (2013: 47). Na­i­me. pri to­me.. sva­ka­ko. kao i me­di­ja ko­ji se nji­me ba­ve. Po­la­ze­ći od kon­sta­ta­ci­je Ne­di­ma Sej­di­no­vi­ća da se me­di­ji ne sa­mo u Voj­vo­di­ni već i u Sr­bi­ji na­la­ ze u du­bo­koj kri­zi s ob­zi­rom na to da „[. a ne jed­nih sa dru­gi­ma. jer iz njih ni­ka­ko ne pro­iz­la­zi do­bro­bit ce­lo­ kup­no­ga dru­štva. kao i raz­lo­ga zbog ko­jih im pri­stu­pa­ju. ve­ćin­ski me­di­ji otvo­re­ni sa­mo za sa­dr­ža­je ve­ćin­skog na­ro­da. bo­lje ne­go jed­nih pro­tiv dru­gih). po­li­tič­kih. kao od­li­čan pri­mer mo­že po­slu­ži­ti či­nje­ni­ca da već spo­mi­nja­na vi­še­je­zič­nost svoj­stve­na za RTV za­pra­vo vo­ di ka ho­mo­ge­ni­za­ci­ji dru­štve­nih od­no­sa. re­zul­ta­ti mno­gih is­tra­ži­va­nja me­di­ja go­vo­re u pri­log to­me da je. S tim u ve­zi. kul­tur­nih i dru­gih prak­si. vi­ših in­stan­ci. ali i. već i da po­štu­je­mo dru­go­ga i dru­ga­či­jeg” (Cvit­ko­vić 2013: 36). Pred­lo­zi za no­ve po­li­ti­ke (Fond za otvo­ re­no dru­štvo.. Na­gla­ša­va­ju­ći da in­ter­kul­tu­ra­li­zam ne zna­či sa­mo shva­ti­ti i pri­hva­ti­ti dru­go i dru­ga­či­je.3 Po­la­ze­ći od kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta na­še­ga dru­štva i ak­tu­el­nih me­dij­skih. Be­og­ rad.. sa­svim je ja­sno da ova­kvim prak­sa­ma me­di­ji pro­mo­vi­šu ide­o­lo­ški dis­kurs li­šen sen­zi­bil­no­sti na sve što bi­va ozna­če­no kao dru­go i dru­ga­či­je. a tre­ba­mo ži­vje­ti jed­ni s dru­gi­ma i jed­ni za dru­ge”. Zbog to­ga. na­gla­ša­va­ti da se na ovo­me me­stu pod su­bjek­tiv­nim pod­ra­zu­me­va čo­ ve­ku svoj­stve­no ak­tiv­no. Pre­ci­zni­je. to jest ka eg­zi­sti­ra­nju raz­li­či­tih za­jed­ni­ca jed­nih po­red dru­gih. slo­bod­no i (sa­mo)kri­tič­ko mi­šlje­nje i de­lo­va­nje. kul­tu­re slo­bod­ne ve­ro­i­spo­ve­sti. sta­vlja­ju­ći ak­ce­nat na ob­ra­du is­klju­či­vo onih te­ma ko­je su svoj­stve­ne sop­stve­noj so­cio-kul­tur­noj za­jed­ni­ci. ali i pod­sti­ca­nju kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta i in­ter­ak­ci­ja raz­li­či­to­sti ne­mi­nov­no vo­di upra­vo ka ho­mo­ge­ni­za­ci­ji dru­štva. evi­dent­no je da ide­o­lo­ške ma­ni­pu­la­ci­je ko­je spro­ve­de moć­ne in­te­re­sne gru­pa­ci­je ne idu u pri­log us­po­sta­vlja­nju dru­štva unu­tar ko­jeg će raz­li­či­tost bi­ti ne sa­mo 3 Na to upo­zo­ra­va i Ja­dran­ka Je­lin­čić u svo­joj stu­di­ji In­for­mi­sa­nje na je­zi­ci­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. kao i kul­tu­re slo­bod­ne na­ci­o­nal­ne opre­de­lje­no­sti. pa čak ni za to­le­ran­ci­ju. eko­nom­skih. već ne­ret­ko i kao glav­nog iz­vo­ra ne­ga­tiv­nih so­cio-kul­tur­nih po­ja­va. kao vi­še ne­go osno­van pred­met „pra­žnje­nja” svih onih kod ko­jih je mo­gu­će iz­dvo­ji­ti aku­mu­li­ra­no ne­za­do­ volj­stvo. a po­treb­no nam je ne sa­mo da se to­le­ri­ra­mo.. Na­i­me. ali i da su. s jed­ne stra­ne.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá mo­gu pru­ži­ti tek sa pro­me­nom na­či­na pri­stu­pa dru­štve­nim su­bjek­ti­ma. s dru­ge stra­ne. Neo­p­hod­no je is­ta­ći i da me­di­ji kao mo­sto­vi me­đu dru­štev­nim su­bjek­ti­ma i raz­li­či­tim po­gle­di­ma na svet ne tre­ba da bu­du usme­re­ni ka ospo­so­blja­va­nju lju­di za su­ži­vot.] me­di­ji ne tre­ba sa­mo da obez­be­de pro­stor gde će pre­zen­to­va­ti pri­če o mul­ti­kul­tu­ral­no­sti i in­ter­kul­tu­ral­no­sti.] slu­že za di­se­mi­na­ci­ju ste­re­o­ti­pa i ar­ha­ič­nog po­gle­da na sa­vre­me­ni svet” (Ibid.] to­le­ran­ci­ja je to­le­ri­ra­nje dru­go­ga. 107 i da­lje). 2007. jer „[. str.. ose­ća­nja i po­stu­pa­nja na­met­nu­ti od stra­ne tzv. 54 .

Na taj na­čin bi se do­pri­ne­lo ka­ko otva­ra­nju me­di­ja ta­ko i otva­ra­nju ce­lo­kup­nog dru­štva. u okvi­ru ovog tek­sta ipak sma­tra da upra­vo te­le­vi­zi­ja. Po­ra­ža­va­ju­ći broj dru­štve­no od­go­vor­nih me­di­ja ko­ji u svo­me fo­ku­su ima­ju in­for­mi­sa­nje. kao i pod­sti­ca­nju (sa­mo)kri­tič­kog mi­šlje­nja i zdra­vih vred­no­snih sta­vo­va u dru­štvu. upr­kos to­me što je „ima­la svo­je spo­ra­dič­ne sve­tle tre­nut­ke u po­sled­njih pet de­ce­ni­ja” (2004: 162–163). ali i da pu­tem spe­ci­fič­nih me­dij­skih sa­dr­ža­ja ko­ji ima­ju naj­broj­ni­je cilj­ne gru­pe pre­zen­tu­ju i one te­me ko­je su bit­ne za po­je­din­ce i po­je­din­ke ko­ji kao pri­pad­ni­ci/ce ma­njin­skih za­jed­ni­ca ni­su do­volj­no vi­dlji­vi ili pak na pri­me­ren na­čin pre­zen­to­va­ni jav­no­sti. mi­ šlje­nja i po­stu­pa­nja pu­tem ko­jih bi se po­što­va­la sva ljud­ska pra­va i slo­bo­de. ne­go i u okvi­ru ko­jeg će se po­seb­na pa­žnja po­kla­nja­ti ne­go­va­nju mul­ti­kul­tu­ral­no­sti i in­ter­ kul­tu­ral­no­sti. po­sle­di­ ca je pr­ven­stve­no du­bo­ke ide­o­lo­ške ogre­zlo­sti so­ci­je­te­ta unu­tar ko­jeg me­di­ji po­ku­ša­va­ju da de­lu­ju. Sto­ga je po­treb­no na­gla­si­ti da.. ipak ih je bi­lo „su­vi­še ma­lo da bi oda­gna­li pre­o­vla­da­va­ju­će ose­ća­nje raz­o­ča­re­nja ovim me­di­jem” (Ibid.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pri­hva­će­na. kao je­dan od.. kao što i sa­mi me­di­ji pro­la­ze kroz pro­me­ne ko­je Fi­dler ozna­ča­va iz­ra­zom „me­di­ja­mor­zo­fa”.. iako me­di­ji ne­ret­ko slu­že kao do­da­tak raz­li­či­ tim ide­o­lo­gi­ja­ma. Na­i­me. te se sto­ga ne mo­že po­sma­tra­ti kao su­štin­sko svoj­stvo me­di­ja i nji­ho­vih prak­si. U okvi­ru ovo­ga tek­sta pr­ven­stve­no se že­le­lo uka­za­ti na po­tre­bu da se unu­tar na­še­ga dru­štva spro­ve­ du ozbilj­ne me­dij­ske re­for­me ra­di po­nov­nog sta­vlja­nja me­di­ja u funk­ci­ju me­di­ja­to­ra iz­me­đu dru­štve­nih su­bje­ka­ta i stvar­no­sti.] sli­ka sve­ta ko­ja je pred­sta­vlje­na jav­no­sti ima sa­mo naj­u­da­lje­ni­je ve­ze sa stvar­no­šću”. pri­ me­ra ra­di. a sve to ra­di spro­vo­đe­nja in­te­re­sa i ci­lje­va moć­nih ide­o­lo­ških gru­pa­ci­ja. a ti­me i us­po­sta­vlja­nju ade­kvat­ne osno­ve za raz­vi­ja­nje i ne­go­va­nje onih si­ste­ma vred­no­sti. to ni­ka­ko ne zna­či da ne po­sto­je mo­du­si da se ak­tu­el­na me­dij­ska kli­ma bit­no pro­me­ni. kao i da se sta­vi ak­ce­nat na kon­ci­pi­ra­nje i spro­vo­đe­nje kon­struk­tiv­nih me­dij­skih stra­te­gi­ja usme­re­nih ka afir­ma­ci­ji kri­tič­kog mi­šlje­nja i od­go­vor­nog dru­štve­nog de­lo­va­nja. od­no­sno da se uči­ni za­o­kret ka onim me­dij­skim po­stu­la­ti­ma ko­ji su od ključ­ne va­žno­sti za jed­na­ku bri­gu o pra­vi­ma i po­tre­ba­ma ce­lo­kup­no­ga gra­đan­stva.] pod gra­đe­ vi­nom od la­ži na­zi­da­nih na dru­ge la­ži” (2008: 30) osno­va­na je sa­mo uko­li­ko se po­me­nu­te la­žne sli­ke sve­ta raz­u­me­ju kao re­zul­tat ma­ni­pu­la­ci­ja me­di­ji­ma u ci­lju me­dij­skih ma­ni­pu­la­ci­ja po­je­din­ci­ma/ka­ma. (sa­mo)kri­tič­kim mi­šlje­njem i dru­štve­no od­go­vor­nim de­lo­va­njem. iako me­di­ji ima­ju ude­la u po­ti­ski­va­nju kri­tič­ke jav­no­sti u ko­rist da­va­nja pro­sto­ra ide­o­lo­škim kon­cep­ ci­ja­ma stvar­no­sti. Po­ten­ci­jal­ni mo­du­si za pre­va­zi­la­že­nje ide­o­lo­ških zlo­u­po­tre­ba me­di­ja Kon­sta­ta­ci­ja Čom­skog [No­am Chomsky] da me­dij­ska „[.). ba­ve onim te­ma­ma ko­je su jed­na­ ko bit­ne za sve pred­stav­ni­ke/ce so­cio-kul­tur­nog kon­tek­sta unu­tar ko­jeg de­lu­ju. a ne sa­mo ide­o­lo­gi­zo­va­nih gru­pa­ci­ja. mo­že i tre­ba da bu­de upo­tre­blje­na ra­di kon­sti­tu­i­sa­nja kva­li­tet­nih i kon­struk­tiv­nih so­cio-kul­tur­nih in­ter­ak­ci­ja iz­me­đu su­bje­ka­ta sa na­gla­še­nim oso­be­no­sti­ma. Ta­ko se. Ima­ju­ći u vi­du ak­tu­el­nu me­dij­sku sce­nu u Sr­bi­ji. ono što ni­ka­ko ne tre­ba is­pu­sti­ti iz vi­da. 55 . Ono što je neo­p­hod­ no ima­ti na umu je­ste to da. obra­zo­va­nje i/ ili za­ba­vu kon­zu­me­na­ta/ki­nja svo­jih sa­dr­ža­ja.. va­žno je ima­ti na umu da sa­mi me­di­ji ne mo­ra­ju nu­žno bi­ti pro­tek­ci­o­ni­stič­ki na­stro­je­ni pre­ma od­re­đe­nim ide­o­lo­škim kon­cep­ci­ja­ma da bi bi­li sta­vlje­ni u funk­ci­ju nji­ho­ve afir­ma­ci­je. te da je „isti­na o tom pred­me­tu za­tr­pa­na [. me­di­ji su u ve­li­koj me­ri od­go­vor­ni za ide­o­lo­gi­za­ci­ju jav­no­sti. za raz­li­ku od Fi­dle­ra [Ro­ger Fi­dler]. sa teh­no­lo­škog sta­no­vi­šta. je­ste či­nje­ni­ca da sa­mim tim što ima­ju ude­la u pla­si­ra­nju ide­o­lo­ških si­ste­ma vred­no­sti. bi­lo bi u pot­pu­no­sti ne­pri­me­re­no op­tu­ži­ti ih za pro­tek­ci­o­ni­zam pre­ma ide­o­lo­škim gru­pa­ci­ja­ma i nji­ho­vim in­te­re­si­ma. to sva­ka­ko ne zna­či da je to nji­ho­va su­šti­na. Ta­ko­đe. evi­dent­no je da me­di­ji u ve­li­koj me­ri de­lu­ju u ko­rist od­re­đe­nih ide­o­lo­ških stra­te­gi­ja i to pr­ven­stve­no usled ne­po­sto­ja­nja ozbilj­nih me­dij­skih po­li­ti­ka. Ipak. kao je­dan od još uvek naj­u­ti­caj­ni­jih me­di­ja unu­tar na­še­ga dru­štva. pre sve­ga. ko­ji na­vo­di da te­le­vi­zi­ja. jed­na­ko je osno­va­no go­vo­ri­ti i o pro­me­na­ma na­či­na na ko­ji se oni upo­tre­blja­va­ju. a na šta je u okvi­ru ovo­ga tek­sta vi­še pu­ta i uka­zi­va­no. No. ali ta­ko da ti­me isto­vre­me­no do­pri­no­se po­di­za­nju sve­sti gra­đan­stva. naj­ra­zvi­je­ni­jih emi­si­o­nih me­di­ja. Sto­ga je nep­hod­no is­ta­ći da me­di­ji tre­ba da se.

kao i afir­ma­ci­je in­ter­ak­ci­ja raz­li­či­to­sti. Od me­di­ja se ne oče­ku­je sa­mo da go­vo­re dru­ga­či­je. ma­njin­skih za­jed­ni­ca. sek­su­al­nih i dr. već i na „otva­ra­nju” ka­ko ve­ćin­skih ta­ko i ma­njin­skih me­di­ja (ali i na uvo­đe­ nju ne­za­vi­snih me­di­ja). A za pro­mo­ci­ju i po­pu­la­ri­za­ci­ju ta­kvih me­dij­skih stra­te­gi­ ja neo­p­hod­no je da me­di­ji od pu­kog ide­o­lo­škog in­stru­men­ta u slu­žbi in­stru­men­ta­li­za­ci­je jav­no­sti iz­no­va po­sta­nu sred­stvo u slu­žbi afir­ma­ci­je kva­li­tet­ne i kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu pred­stav­ni­ka raz­li­či­tih kul­tur­nih gru­pa­ci­ja.] će­mo mo­žda pre­ži­ve­ti kao čo­ve­čan­stvo uko­ li­ko na­u­či­mo da jed­no­stav­no ne sme­mo is­ko­ri­šća­va­ti sred­stva svo­je mo­ći i mo­guć­no­sti de­lo­va­nja. te do­da­ju­ći to­me da u nje­noj afir­ma­ci­ji bit­nu ulo­gu tre­ba da ima­ju me­di­ji. Na­i­me. kon­ku­ren­cij­skih i po­li­tič­kih pri­ti­sa­ka i dru­štve­nih i teh­no­lo­ških ino­va­ci­ja” (Ibid. Na ovom me­stu zna­čaj­na po­me­na je Ga­da­me­ro­va kon­sta­ta­ci­ja da „[. Upra­vo iz tog raz­lo­ga. Za­to me­di­ji mo­ra­ju da po­vra­te ne sa­mo svo­ju kri­tič­nost već i sa­mo­kri­tič­nost. 56 .] po­ja­vom no­vih me­di­ja ko­mu­ni­ka­ci­je sta­ri­ji ob­li­ci obič­no ne za­mi­ru” već „[. ona je uslov ko­ji otva­ra mo­guć­nost ne­u­slo­vlje­nog mi­šlje­nja” (1991: 179). Na­rav­no..] kraj­nja svr­ha ko­ju pri­ro­da sle­di u ljud­skoj vr­sti jer ona lju­de či­ni . pred pri­ro­dom kao i pred raz­vi­je­nim kul­tu­ra­ma na­ro­da i dr­ža­va. ne­go na kon­ci­pi­ra­nje i re­a­li­za­ci­ju onih sa­dr­ ža­ja u okvi­ru ko­jih će se spro­vo­di­ti de­zi­de­o­lo­gi­za­ci­ja ka­ko ve­ćin­ske kul­tu­re ta­ko i onih ma­njin­skih. već i svr­ha u ko­je se ko­ri­ste. re­li­gij­skih. Na­i­me. ali i afir­ma­ci­je kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je sa dru­gim u ci­lju po­sti­za­nja do­bro­bi­ti za što ve­ći broj dru­štve­nih su­bje­ka­ta. od­no­sno kul­tu­re pu­tem ko­je će se pre­va­zi­ći svi oni ne­pri­me­re­ni ob­li­ci mi­šlje­nja o dru­gom kao dru­ga­či­jem. kul­tu­ra kao uslov ne­u­slo­vlje­nog mi­šlje­nja isto­vre­me­no je i kul­tu­ra kao pred­u­slov plu­ra­li­zma u re­zo­no­va­nju i po­stu­pa­nju. kul­tur­nih. kao i te­ma­ma ko­je su po­seb­no zna­čaj­ne za pred­stav­ ni­ke/ce raz­li­či­tih et­nič­kih.. kao i in­ter­kul­tu­ral­no­sti. i to u ci­lju raz­me­ne oso­be­nih. Upra­vo u to­me se vi­di mo­guć­nost za us­po­sta­vlja­nje i ne­go­va­nje kul­tu­re pri­hva­ta­nja i uva­ža­va­nja raz­li­či­to­sti.... Po­la­ze­ ći od Li­o­ta­ro­vog [Jean-François Lyotard] sta­va da je kul­tu­ra „[. ovaj te­o­re­ti­čar me­di­ja na­sto­ji i da uka­že na to da „[.. neo­p­hod­no je in­si­sti­ra­ti na „otva­ra­nju” ne sa­mo kul­tu­ra..ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá De­fi­ni­šu­ći me­di­ja­mor­fo­zu kao „tran­sfor­ma­ci­ju ko­mu­ni­ka­cij­skih me­di­ja” ko­ja „[. a sve u na­me­ri da se so­cio-kul­tur­ni fe­no­me­ni poč­nu sa­gle­da­va­ti iz per­spek­ti­va ko­ je pre­va­zi­la­ze okvi­re nji­ma svoj­stve­nog kon­tek­sta. a ne is­klju­či­vo ma­sov­nih is­ ku­sta­va. 41).pod­lo­žnim ide­ja­ma. u ci­lju ne­go­va­nja kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti. Iz­ne­te Fi­dle­ro­ve kon­sta­ta­ci­je mo­gu­će je u iz­ve­snom smi­slu i na­do­gra­di­ti. te afir­ma­ci­je onih ob­li­ka mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja ko­ji ni­su na­met­nu­ti od stra­ne od­re­đe­ne in­te­re­sne gru­pa­ci­je. ne­go se za­u­sta­vi­ti pred dru­gim kao dru­gim. ali i op­ho­đe­nja ko­ji­ma se ugro­ža­va­ju osnov­na ljud­ska pra­va i slo­bo­de. što za­pra­vo zna­či da us­po­sta­ve ot­klon od ide­o­lo­škog je­zi­ka ko­ji go­vo­ri uvek o istom. 7). u sve­mu to­me se od me­di­ja oče­ku­je da u svo­jim pro­mo­ci­ja­ma bo­gat­stva raz­li­či­to­sti sta­ve ak­ce­nat i na raz­vi­ja­nje kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu onih ko­ji se me­đu so­bom raz­li­ku­ju. pa da ta­ko dru­go i dru­ge do­ži­vlja­va­mo kao dru­ge nas sa­mih.] na­sta­vlja­ju da se raz­vi­ja­ju i pri­la­go­đa­va­ju” (Ibid.). kao i da sa „[. me­dij­ski ser­vi­si po­put RTV-a ne tre­ba da sta­vlja­ju ak­ce­nat na kvan­ti­tet TV for­ma­ta na­me­nje­nih ma­njin­skim gru­pa­ci­ja­ma. Dru­ gim re­či­ma. po­en­ta ovog ra­da se ogle­da upra­vo u uka­zi­va­nju na po­tre­bu za upo­tre­bom me­di­ja ra­di pri­zna­va­nja dru­gog kao dru­ga­či­jeg. ka­ko bi­smo ima­li ude­la jed­ni u dru­gi­ma” (1999: 22). već i da go­vo­re i o ne­če­mu dru­gom. u okvi­ru ovog ra­da na­sto­ja­lo se apo­stro­fi­ra­ti zna­čaj me­dij­skih prak­si za ne­go­va­nje bo­gat­stva kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti s ob­zi­rom na to da ono pred­sta­vlja bi­tan (pre)uslov za za­sni­va­nje mul­ti­kul­tu­ral­nog i in­ter­kul­tu­ral­nog dru­štva. S tim u ve­zi je po­treb­no is­ta­ći da se od me­di­ja ne oče­ku­ je uvo­đe­nje do­dat­nih sa­dr­ža­ja po­seb­no na­me­nje­nih pred­stav­ni­ci­ma/ca od­re­đe­nih ma­njin­skih za­jed­ni­ca.] obič­no na­sta­je slo­ že­nim pre­pli­ta­njem opa­že­nih po­tre­ba... već na­sto­ja­nje da se u okvi­ru već po­sto­je­ćih me­dij­skih pro­iz­vo­da ko­ji su na­me­nje­ni ši­ro­kom audi­to­ri­ju­mu ob­ra­đu­ju te­me ko­je su od jed­na­ke va­žno­sti za sve. od­no­ sno tvr­di­ti da se pa­ra­lel­no sa me­di­ja­mor­fo­za­ma od­vi­ja­ju ne sa­mo me­ta­mor­fo­ze na­či­na na ko­ji se me­di­ji upo­tre­blja­va­ju....] no­vi me­di­ji ne na­sta­ju spon­ta­ no i ne­za­vi­sno – oni se po­ja­vlju­ju po­stup­no kroz me­ta­mor­fo­zu sta­rih me­di­ja” (Ibid. a upra­vo u to­me tre­ba vi­de­ti jed­nu od bit­nih pret­po­stav­ki za us­po­sta­vlja­nje pro­duk­tiv­ne raz­me­ne raz­li­či­tih po­gle­da na stvar­nost iz­me­đu pred­stav­ni­ka raz­li­či­tih so­cio-kul­tur­nih gru­ pa­ci­ja..

2007. Ko­mu­ni­ka­ci­ja..). Je­lin­čić J. Skla­bin­ski M. 9. Lull J. Most: ča­so­pis za kul­tu­ru ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Clio. Clio. Kon­tro­la me­di­ja. Clio. este­ti­ka. 1999.). Si­mu­la­kru­mi i si­mu­la­ci­ja. 2011. No­vi Sad. Ri­ba­ri ljud­skih du­ša. UK. 19.. Me­dia. No­vi Sad. Be­o­grad. Bur­di­je P. 1975. No­vi Sad. Prin­ci­pi i kon­tek­sti... Car V. No­vi Sad. De­scar­tes R. 23. Sve­to­vi. Za­tvo­re­no – otvo­re­no: dru­štve­ni i kul­ tur­ni kon­tekst u Voj­vo­di­ni 2000–2013. D. 2013. CKD SSO – Iz­vo­ri i to­ko­vi. Jav­ni RTV ser­vis u slu­žbi gra­đa­na. Nar­ci­so­vo ogle­da­lo. Za­greb. In­for­mi­sa­nje na je­zi­ci­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. Kne­že­vić. „Ma­njin­ske na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni: iz­me­đu gra­đan­stva i na­ci­o­na­li­te­ta” u: Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić (ur.. 2007. 4. Kraj uto­pi­je.. 2013.G. Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća. New York. Be­o­grad. re­li­gi­ja i na­si­lje. Cam­brid­ge.. Šu­šnjić Đ. 15. 5. Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne. Po­lity Press. Va­lić-Ne­delj­ko­vić.. Fa­kul­tet dram­skih umet­no­sti. Gru­ho­njić D. kri­ti­ka... No­lit.. 2. Di­gi­tal­ne me­dij­ske teh­no­lo­gi­je i dru­štve­no-obra­zov­ne pro­me­ne 3.. „Kul­tu­ra ne pod­no­si cen­tra­li­zam” u: Mi­ro­slav Ke­ve­ždi (ur. Me­di­ta­ci­je o pr­voj fi­lo­zo­fi­ji. 57 . Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. Tabs S. Li­o­tar Ž. 2004. 12. Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne.. 2014.). N. No­vi Sad. Ve­gel L. Za­tvo­re­no – otvo­re­no: dru­štve­ni i kul­tur­ni kon­tekst u Voj­vo­di­ni 2000– 2013. Most: ča­so­pis za kul­ tu­ru ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja. 2005. Me­di­a­morp­ho­sis. Cen­tar za in­ter­kul­tur­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. 1971.F. 2013. „Me­dij­ska pre­zen­ta­ci­ja kul­tu­re” u: Me­sto i zna­čaj me­dij­skih stu­di­ja za me­đu­re­gi­o­nal­nu sa­rad­nji (zbor­nik ra­do­va II). Pla­to. 13. 24. 2014.. 17.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá LI­TE­RA­TU­RA: 1. Mar­cu­se H.). Cul­tu­re: A Glo­bal Ap­pro­ach. S.. Be­o­grad. Đu­rić M. Ras­kol. CIRPD. 1978.. Či­go­ja štam­pa. De­jan Pra­li­ca (ur. Ve­lja­nov­ski R. 22. 8. Be­o­grad. Fond za otvo­re­no dru­štvo. Cvit­ko­vić I. Be­o­grad. Pe­tro­va­ra­din. 21. 6. Fi­lo­zof­ski fa­ kul­tet. 1991. Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne. Vuk­sa­no­vić D.. Serb­hor­vat Đ. Pe­tro­va­ra­din. Esej o oslo­bo­đe­nju..). Be­o­grad. 2013. 10. Za­tvo­re­no – otvo­re­no: dru­štve­ni i kul­tur­ni kon­tekst u Voj­vo­di­ni 2000–2013. Com­mu­ni­ca­tion.. No­vi Sad. 2013. No­vi Sad. Sej­di­no­vić N. Či­go­ja štam­pa. „Me­di­ji: in­ter­kul­tu­ral­no­sti ili mul­ti­kul­tu­ral­ni na­ci­o­na­li­zam?” u: Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić (ur.). Me­di­ji. Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet. Pe­tro­va­ra­din. Evrop­sko na­sle­đe. 14. 1999. Bo­dri­jar Ž. Be­o­grad.. „Me­di­ji i jav­ni in­te­res – ka­ko op­sta­ti iz­van tr­ži­šnih okvi­ra” u: Dubravka Va­lić Ne­delj­ko­vić..). 2000. 20. Cen­tar za in­ter­kul­tur­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. Do­bra vest. Re­či i stva­ri. 18. „Sin­te­za i raz­li­ke” u: Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić (ur. 7. Stvar­nost. Fo­u­ca­ult M. 2000. Be­o­grad. Cen­tar za in­ter­kul­tur­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. No­vi Sad.. 16.. Fa­ra­go K. 11. Pred­lo­zi za no­ve po­li­ti­ke. 1991. Most: ča­so­pis za kul­ tu­ru ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja. „Ko­rak na­pred za slo­vač­ku za­jed­ni­cu” u: Mi­ro­slav Ke­ve­ždi (ur. 2014. Čom­ski N. Ga­da­mer H. „Na­si­lje iz re­li­gi­je i na­si­lje pro­tiv re­li­gi­je” u: Sre­mac.. No­vi Sad. 2013.). Be­o­grad. Fi­lo­zo­fi­ja me­di­ja: on­to­lo­gi­ja. „Za­što je kul­tu­ra u Sr­bi­ji (ne)va­žna?” u: Mi­ro­slav Ke­ve­ždi (ur. Za­greb. Be­o­grad. Ru­bi­kon. Clio. 2008. Fi­dler R. Srem­ski Kar­lov­ci. (ur.. 3. Bo­go­slov­sko dru­štvo Otač­nik.

Primljeno: 10.rts. http://www. In fact. http://www.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ELEK­TRON­SKI IZ­VO­RI: 1.rs/sr_lat/pa­le­ta Ideological Media and Socio-cultural Diversity SUM­MARY: This pa­per at­tempts to ret­hink ide­o­lo­gi­cal me­dia stra­te­gi­es. septembra 2015. po­se­ćen 01. alt­ho­ugh RTV has an en­vi­a­ble num­ber of pro­grams de­di­ca­ted to dif­fe­rent pro­vin­cial mi­no­ri­ti­es. 03. 03.rs/pa­ge/tv/sr/se­ri­es/21/RTS+2/636/Gra%C4%91anin. Prihvaćeno za objavljivanje: 25. this me­dia do­es not use cul­tu­ral di­ver­sity for the pur­po­se of qu­a­lity and con­struc­ti­ve in­ter­ac­tion bet­ we­en the re­pre­sen­ta­ti­ves of dif­fe­rent so­cio-cul­tu­ral com­mu­nity. po­se­ćen 01. cul­tu­ral di­ver­sity. po­se­ćen 01. Pre­sen­ted ar­gu­ments sho­uld ser­ve as an in­tro­duc­tion to the in­ter­di­sci­pli­nary study of the me­dia and the­ir in­stru­men­ta­li­za­tion in or­der to pro­mo­te an ide­o­logy and its system of va­lu­es.com 58 . 2015. 03. in­ter­cul­tu­ral. KEY WORDS: dog­ma­ti­sed me­dia.rtv.html Emi­si­je TV2. the aut­hor of this ar­tic­le wants to stress out the re­spon­si­bi­lity of Ra­dio te­le­vi­sion of Voj­vo­di­na for the pro­mo­tion of ide­o­lo­gi­cal per­cep­ ti­ons of so­cio-cul­tu­ral gro­ups wit­hin the pro­vin­ce and the af­fir­ma­tion of cul­tu­ral mo­nism as well. http://www. 3. septembra 2015. Gra­đa­nin. and me­ans in which they re­ flect on the cul­tu­ral con­text of our so­ci­ety.rs/sr_ci/pro­gram/dru­gi-pro­gram/emi­si­je#kul­tur­no-umet­nic­ki Pa­le­ta. andrearatkovic08@gmail. star­ting from the pro­vin­cial me­dia ser­vi­ce and its for­mats that are in­ten­ded to the re­pre­sen­ta­ti­ves of mi­no­ri­ti­es. Mo­re pre­ci­sely. 2015. 2. 2015.rtv. par­ti­cu­lar at­ten­tion is paid to fin­ding po­ten­tial mo­des for over­co­ming ide­o­lo­gi­cal me­dia prac­ti­ses.

isto­vre­me­no od­ba­cu­ju­ći Vor­ho­la ko­ji je po­znat na svet­skom ni­vou. Vor­hol je istog da­tu­ma ro­đen u Pit­sbur­gu (In­di­a­na 2010: 3). pri­ka­za­ne na fil­mu. Po dru­gim ver­zi­ja­ma. u dr­ža­vi Pen­sil­va­ ni­ji u SAD (Hon­nef 2000: 7). go­di­ne. i to s ob­zi­rom na va­ri­jan­tu pre­zen­to­va­nu pre­ko ru­sin­ske za­jed­ni­ce u Slo­vač­koj. ko­je je pre­zen­to­va­no kroz film Ab­so­lut War­ho­la polj­skog auto­ra Sta­ni­sla­va Mu­he (Sta­ni­slaw Muc­ ha) iz 2001. Ru­si­ni. 6.6)(091) Miroslav Keveždi Zavod za kulturu Vojvodine. Film do­pu­nju­je ovu te­zu uka­zu­ju­ći na to da dru­štvo ne sa­mo da po­ka­zu­je i tra­ži kon­ti­nu­i­tet. ju­na 1928. Po jed­noj od ver­zi­ja. U tom smi­slu.imdb. ali 6. što po­tvr­đu­je te­zu Emi­la Dir­ke­ma da sva­ko dru­štvo po­ka­zu­je i tra­ži ose­ćaj kon­ti­nu­i­te­ta sa pro­šlo­šću. ili opet u Fo­rest si­ti­ju. 791(437. Se­ća­nje na Vor­ho­la sa­gle­da­no je kao od­re­đe­na kul­tu­ra se­ća­nja. iako ga ni­kad ni­su vi­de­li. od­bi­ja­na i od­ba­ci­va­na. av­gu­sta (Andy War­hol). Vred­nost i sta­vo­ve spram nje­ga ipak od­re­đu­ju u od­no­su na svoj si­stem vred­no­sti. lju­di u sta­rom Vor­ho­lo­vom kra­ju kre­i­ra­ju svo­jeg sop­stve­nog Vor­ho­la. Slo­vač­ka. Uvod Cilj ovog ra­da je utvr­đi­va­nje ka­rak­te­ri­sti­ka se­ća­nja na En­di­ja Vor­ho­la (Andy War­hol. ali 6. 1928– 1987). ili ta­ko­đe u Pit­sbur­gu. En­di Vor­hol. In­ter­pre­ta­ci­jom smo do­šli do spo­zna­je da raz­voj film­ske rad­nje pred­sta­vlja svo­je­vr­sno spu­šta­nje iz sve­ta umet­no­sti u svet Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca. 1928–1987) ko­je je pre­zen­to­va­no kroz film Ab­so­lut War­ho­la1 polj­skog auto­ra Sta­ni­sla­va Mu­he (Sta­ni­slaw Muc­ha) iz 2001. Vor­ho­lov umet­nič­ki iz­raz osta­je kod se­lja­na pri­su­tan kao stal­na pro­vo­ka­ci­ja. već ga i gra­di na osno­vu svo­ jeg usta­lje­nog dru­štve­no-kul­tur­nog si­ste­ma. kul­tu­ra se­ća­nja. kao još je­dan iro­nič­ni Vor­ho­lov umet­nič­ki iz­raz. ro­đen je kao An­drej Var­ho­la (An­drew War­ho­la).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 791:929 Warhola A. 1. Me­tod ko­ji je ko­ri­šćen je ana­li­za fil­ma u de­skrip­tiv­noj. Na ovaj na­čin je stvo­ren fe­no­men pop-pa­lan­ke. Za En­di­ja Vor­ho­la ne mo­že se sa si­gur­no­šću re­ći gde i ka­da je ro­đen. u me­stu Fo­rest si­ti. go­di­ne.com/ti­tle/tt0303603/ 59 . ru­sin­skih se­la is­toč­ ne Slo­vač­ke. Se­ća­nje na Vor­ho­la sa­gle­da­va­će­mo pr­ven­stve­no u okvi­ri­ma te­o­ri­je kul­tu­re se­ća­nja. i to s ob­zi­rom na va­ri­jan­tu pre­zen­to­va­nu pre­ko film­ski pri­ka­za­ne za­jed­ni­ce Ru­si­na u Slo­vač­koj. av­gu­sta (Grant 1 http://www. Mi­kov­ča­ni En­di­ja Vor­ho­la tu u pot­pu­no­sti shva­ta­ju kao svo­je­ga. De­skrip­tiv­na ana­li­za po­ka­za­la je da se film sa­sto­ji od 160 ka­dro­va i 3 de­la. Ključ­ne re­či: ana­li­za fil­ma. go­di­ne. in­ter­pre­ta­tiv­noj i eva­lu­a­tiv­noj rav­ni. Novi Sad Srbija Analiza filma Absolut Warhola i kultura sećanja Rusina u Slovačkoj Sa­že­tak: Cilj ovog ra­da je utvr­đi­va­nje ka­rak­te­ri­sti­ka se­ća­nja na En­di­ja Vor­ho­la (Andy War­hol.

kad je na­ci­o­nal­ni po­kret bio us­po­sta­vljen na toj te­ri­to­ri­ji. pa ta­ko i po­re­kla) što je Vor­hol do­sled­no ne­go­vao. dok u ma­đar­skim iz­vo­ri­ma od XIX ve­ka po­či­nju da se po­ja­vlju­ju poj­mo­vi ‘Rutén’. kad su iz­lo­že­ni pred­me­ti i sli­ke iz Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti En­di­ja Vor­ho­la.. či­je po­re­klo uka­zu­je na pri­vr­že­nost Is­toč­noj hri­šćan­skoj cr­kvi (pra­vo­slav­noj ili ka­sni­je gr­ko-ka­to­lič­koj). sli­ka ko­ju je emi­to­vao ni­je bi­la „ap­so­lut­na” (u smi­slu „pot­pu­na”). ven­ča­ni 1909. Šta­vi­še. Sa si­gur­no­šću se mo­že re­ći da se ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja ka­sni­je raz­vio u onog ko­ji će u svet­skim okvi­ri­ma po­sta­ti po­znat kao je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih umet­ni­ka XX ve­ka. u kar­pat­skom re­gi­o­nu. bo­ce ko­ka-ko­le – sve sjaj­ne sa­vre­me­ne stva­ri ko­je su se ap­strakt­ni eks­pre­si­o­ni­sti tru­di­li da uop­šte ne za­pa­ža­ju” (War­hol 2009: 11). Vor­hol se pro­sla­vio i po­stao ne­za­o­bi­la­zni fe­no­men u svet­skoj isto­ri­ji umet­no­sti. za svet je sva­ka­ko ma­nje zna­čaj­no to da je Vor­ hol po­re­klom iz za­jed­ni­ce Ru­si­na u Slo­vač­koj. ona na ne­ki na­čin upu­ću­je na Vor­ho­lo­vu po­dvo­je­nost iz­me­đu „pri­vat­ nog” i „jav­nog” Vor­ho­la. S dru­ge stra­ne. On­drej je oti­šao u SAD.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 2007: 154). go­di­ne. Ge­ri In­di­a­na (Gary In­di­a­na) na­vo­di da su se oni uze­li „[. fri­ži­de­re. 1949. mu­ške pan­ta­lo­ne. pik­ni­ke. la­ba­vo po­ve­za­ne fe­de­ra­ci­je kne­že­vi­na za­sno­va­nih uglav­nom na te­ri­to­ri­ji Ukra­jin­ske Re­pu­bli­ke. pa ta­ko i po­ro­di­ci u „sta­rom kra­ju”. po­stao iz­ve­stan uni­ jat­ski Ru­sin i ho­mo­sek­su­a­lac. Tu su ima­li tro­je mu­ške de­ce. ne pre­vi­še ras­po­lo­žen da se pre­se­li ne­gde dru­gde. s ko­jom je i po­red svog sa­dr­žaj­nog i kre­a­tiv­nog umet­nič­ kog ži­vo­ta uspe­vao da odr­ža­va ve­ze. a deo za­ra­đe­nog nov­ca osta­vio je za An­dre­jo­vo ško­lo­va­nje. Oba ter­mi­na iz­vo­de se iz ime­ni­ce ‘Rus’. iz ko­jeg po­ ti­ču Vor­ho­lo­vi ro­di­te­lji. Sli­ka­ma na­ve­de­nih stva­ri. sin si­ro­ma­šnih. Šo­be 2014: 95–97). tru­dio se i uspe­vao da jav­no­sti ne bu­de pri­ka­zi­van u ce­lo­sti. i to ne sa­mo u le­pim umet­no­sti­ma. a dru­gim okre­nu­tim svo­joj po­ro­di­ci. Iako je Vor­hol imao ve­ze sa „sta­rim kra­jem”. ni­kad ni­je bio u Slo­vač­koj. Tri go­di­ne po ven­ča­nju. tj. i oba poj­ma su ko­ri­šće­na od stra­ne sta­nov­ni­ka sred­njo­ve­kov­ne Ki­jev­ske Rus’i. ne­pi­sme­no­sti i bes­po­moć­ne ge­o­gra­fi­je na pu­tu ne­pre­kid­nih te­ri­to­ri­jal­nih za­đe­vi­ca iz­me­đu su­sed­nih dr­ ža­va” (In­di­a­na 2010: 4). ko­je se na­la­zi na is­to­ku Slo­vač­ke.] u Ru­te­ni­ji2. ne­da­le­ko od me­sta po ime­nu Mi­ko­va. ili ‘magyar-orosz’” (Ma­goc­si 1983: 10). Vor­ho­lo­vi ro­di­te­lji bi­li su Ju­li­ja Za­vac­ka i On­drej Var­ho­la. On­drij je umro 1942. ‘orosz’.. tj. ‘Ru­ten’ i dru­gi­ma ve­za­nim za sta­nov­ni­ke pod­ruč­ja is­toč­ne Če­ho­slo­vač­ke. ko­ji ih je pod­se­ćao na rod­ni kraj. i 1975. Mu­zej se na­la­zi u me­stu Med­zi­la­bor­ci. po­jam ‘Ru­sin’ po­či­nje da zna­či raz­li­či­te stva­ri raz­li­či­tim lju­di­ma. Vor­hol/Var­ho­la se uvek pri­ka­zi­vao sa­mo jed­nim svo­jim li­cem. kar­pat­skom ogran­ku osi­ro­ma­še­nih se­la. Ma­goc­si) uka­zu­je na kon­fu­zi­ju po­ve­za­nu sa ter­mi­ni­ma ‘Ru­sin’. ko­nač­no. Kri­ti­čar Go­ran Go­cić pi­sao je (pri­lič­no oštro) o to­me da su iz­me­đu 1955. go­di­ne (War­hol. ko­jem po zna­ča­ju mo­žda mo­že pa­ri­ra­ti sa­mo Pi­ka­so (In­di­a­na 2010: XII). To­kom ka­snog XIX ve­ka. S dru­ge stra­ne. 3 Je­dan od ured­ni­ka te iz­lo­žbe bio je i Sa­va Ste­pa­nov. go­di­ne. 2006)3. De­vet go­di­na ka­sni­je. Osta­lo je po­zna­to da je na pi­ta­nje oda­kle je po­re­klom dao sle­de­ći od­go­vor: “I am from now­he­re” – ili. slav­ne lič­no­sti. Ži­ve­li su u ru­sin­skom ge­tu po­zna­tom kao “The Hill” (Br­do). da­na­šnje is­toč­ne Slo­vač­ke: „Sta­nov­ni­ci se­be tra­di­ci­o­nal­no na­zi­va­ju Ru­si­ni­ma ili če­šće Ru­sna­ci­ma. dok za to vre­me pri­vat­ni Var­ho­la po­ se­ću­je li­tur­gi­je Gr­ko-ka­to­lič­ke cr­kve i ima kon­tak­te sa rod­bi­nom u da­le­koj Slo­vač­koj. Film ko­ji pred­sta­vlja pred­met 2 Pol Ma­go­či (Paul R. Ova re­če­ni­ca sa­ma po se­bi upu­ću­je na ti­pič­no vor­ho­lov­sku mi­ste­ri­o­ znost i for­si­ra­nje onog što je pri­sut­no na po­vr­ši­ni (bez du­bljeg zna­če­nja. Pr­va pop-plat­ na Vor­hol sli­ka po­čet­kom še­zde­se­tih go­di­na. Na na­go­vor pri­ja­te­lja ipak od­la­zi u Nju­jork. 60 . ta­ko da je od sre­di­ne XX ve­ka. na ru­sin­skom – “Я нї­од­кадз” (Maґoчи 2009: 5). Sâm to opi­su­je na sle­de­ći na­čin: „Umet­ni­ci po­pa sli­ka­li su stva­ri ko­je sva­ko ko še­ta Bro­dve­jem mo­že pre­po­zna­ti u tren oka – stri­po­ve. gde jav­ni Vor­hol is­ka­zu­je da je „ni­ot­kud”. U tom smi­slu. po­lu­pi­sme­nih imi­gra­na­ta iz Slo­vač­ke” (Go­cić 2012: 11). Po za­vr­šet­ku Ško­le le­pih umet­no­sti na Kar­ne­gi teh­nič­kom in­sti­tu­tu. ime Ru­sin bi­lo je po­ste­ pe­no za­me­nje­no sa Ukra­ji­nac. po­jam ‘Ru­sin’ ili ‘Ru­snak’ ostao sa­ču­van sa­mo u pla­ni­na­ma Kar­pa­ta. a „Pro­vi­đe­nje je hte­lo da je je­dan od naj­u­pa­dlji­vi­jih šti­to­no­ša da­tog pro­ce­sa. a An­drej je bio naj­mla­đi od njih. za njim je put Pit­sbur­ga kre­nu­la i Ju­li­ja. jed­nim okre­nu­tim sve­tu. Je­dan deo Vor­ho­lo­vih ra­do­va bi­lo je mo­gu­će vi­de­ti i na iz­lo­žbi u No­vom Sa­du 2006. Isto­rij­ski do­ku­men­ti iz naj­ra­ni­jih vre­me­na ko­ri­ste la­tin­ski po­jam ‘Rut­he­ni’ da opi­še gru­pu. epi­de­mi­ja. An­drej je po­mi­šljao da bu­de uči­telj li­kov­nih umet­no­sti. ko­jem za­hva­lju­je­mo jer nam je za po­tre­be pi­sa­nja ovog ra­da ustu­pio zna­ča­jan deo pra­te­ćeg ma­te­ri­ja­la spo­me­nu­te iz­lo­žbe. go­di­ne an­glo­a­me­rič­ke po­pu­lar­ne stra­te­gi­je po­sta­le pla­ne­tar­ne. ko­ji se u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du upra­vo raz­vi­jao u cen­tar svet­ske umet­no­sti (Ar­gan 2005: 184.

ali u po­sled­njim go­di­na­ma XX ve­ka. U de­lu Dru­štve­ni okvi­ri pam­će­nja iz 1925. S dru­ge stra­ne. iako zna za nje­ga. na­sto­je­ći da ih uklo­pi u ko­he­ren­tan si­stem i ta­ko ih pri­la­go­di se­bi. već je pri­la­go­đa­va svom si­ste­mu. U fil­mu se mo­že vi­de­ti da En­di­je­va rod­bi­na.] sva­ko dru­štvo po­ka­zu­je i tra­ži ose­ćaj kon­ti­nu­i­te­ta sa pro­šlo­šću” (Mis­ztal 2003: 4). Pri­pad­nost En­di­ja Vor­ho­la ru­sin­skoj za­jed­ni­ci pred­sta­vlja svo­je­vr­snu „pro­ši­re­nu po­ro­di­cu”. i po­ka­zu­je da se po­ro­dič­ni od­no­si „Pre­do­ča­va­ju u for­mi do­bro po­ve­za­nog si­ste­ma. na­kon pr­vog gle­da­nja. Do­ku­men­tar­ni film Ab­so­lut War­ho­la (Muc­ha 2001) pri­ka­zu­je pod­ruč­je is­toč­ne Slo­vač­ke iz ko­jeg je Vor­ ho­lo­va po­ro­di­ca sti­gla u SAD. Iz­go­va­ra­nje Vor­ho­lo­vog ime­na u uslo­vi­ma sni­ma­nja fil­ma pred­sta­vlja jed­nu vr­stu lo­zin­ke ko­ja kod Vor­ho­lo­ve rod­bi­ne iz sta­rog kra­ja otva­ ra pro­stor se­ća­nja na rod­bin­ske od­no­se i sli­ku Vor­ho­lo­ve oso­be ka­ko je oni u se­ća­nju kon­stru­i­šu. sli­ka Vor­ho­lo­ve oso­be se kroz film pre­i­spi­tu­je. već ti­me što po­se­du­je do­ku­men­tar­ni ka­rak­ter. da se raz­vi­je i odr­ži „ide­ja o rod­bin­skim od­no­si­ma” i jed­na vr­sta „kon­ti­nu­i­te­ta” iz­me­đu nje­ga i ru­sin­ske za­jed­ ni­ce. ko­ju je u po­je­di­ nim ele­men­ti­ma opisaо još u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka Mo­ri­sa Al­bvaš (Ma­u­ri­ce Halb­wachs).2015.com/vi­deo (pri­stu­plje­no 01. Al­bvaš je sta­no­vi­šta da „[. Za na­slov fil­ma iza­bra­na je kon­struk­ci­ja ‘Ab­so­lut War­ho­la’ ko­ja bi mo­gla da upu­ću­je na pot­pu­nu sli­ku i re­še­nje Vor­ho­lo­ve mi­ste­ri­je. Pri­vid­ni pa­ra­doks ko­ji je uoč­ljiv u fil­mu pro­na­la­zi se u to­me da ni­ko od sta­nov­ni­ka ni­je lič­no upo­znao čo­ve­ka či­ji su ro­di­te­lji dav­no oti­šli iz se­la. film po­ka­zu­je da Vor­ho­lo­va rod­bi­na ima „ide­ju o srod­nič­kom od­no­su”. Za­to on po­se­ban zna­čaj pri­da­je ime­ni­ma. Ovaj „raz­laz” pred­sta­vlja ključ­nu kon­tro­ver­zu oko ko­je je iz­gra­đe­na rad­nja fil­ma. Taj si­stem ovla­da­va fe­no­me­ni­ma o ko­ji­ma se raz­mi­šlja. Se­ća­nje na En­di­ja Vor­ho­la.. i za­to se kod Ru­si­na ši­rom sve­ta pri­rod­no raz­vi­ja sklo­nost ka to­me da En­di­ja pre­po­zna kao „svo­je­ga”.] ka­da mi­sli­mo na svo­je srod­ni­ke.war­hol­city.09. sva­ka­ko pred­sta­vlja­ju ne­na­uč­nu upo­tre­bu pro­šlo­sti. go­di­ ne Al­bvaš pi­še o ko­lek­tiv­nom se­ća­nju po­ro­di­ce. Ko­ri­šće­nje Vor­ho­lo­vog ime­na i ele­me­na­ta iz nje­go­vog ži­vo­ta u pi­ta­nji­ma ko­ja sta­nov­ni­ci­ma Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca po­sta­vlja in­ter­vju­er. U tom smi­slu. zbir­ni je po­jam za ozna­ku sve­u­kup­ne ne­na­uč­ ne jav­ne upo­tre­be pro­šlo­sti (Ku­ljić 2004: 124. ko­ja pred­sta­vlja­ju od­re­đe­nu vr­stu klju­ča za se­ća­nje: „Iza lič­nog ime­na po­sto­ji mno­go sli­ka ko­ji­ma bi se. ka­ko na sa­da­šnjost.) 61 . ro­do­na­čel­nik kul­tu­re se­ća­nja kao na­uč­ne di­sci­pli­ne (Halb­wachs 1992). ko­ji nu­di vlast nad raz­mi­šlja­njem” (Al­bvaks 2013: 179). sma­tra­mo da pri­pa­da ta­ko­zva­noj „kul­ tu­ri se­ća­nja”.. Isto ta­ko. Ke­ve­ždi 2014). Kul­tu­ra se­ća­nja. ko­ji je bio sta­no­vi­šta da „[. Vor­hol je sva­ka­ko kult­na lič­nost. film i uop­šte pred­sta­vlja upo­tre­bu pro­šlo­sti. mo­glo omo­gu­ći­ti da se po­no­vo po­ja­ve” (Ibid. ta­ko da do iz­ra­ža­ja do­la­zi sta­rin­ska 4 http://www. Po­ve­za­nost u dru­štve­ nom se­ća­nju bi­la je opa­že­na još od stra­ne Al­bva­šo­vog uči­te­lja Emi­la Dir­ke­ma (Emi­le Durk­he­im). po­ka­zu­je ma­lo raz­u­me­va­nja za nje­go­vo stva­ra­la­štvo.. Ni­je ne­va­žno re­ći da Al­bvaš pri­me­ću­je da se pre­no­se i pam­te sa­mo ime­na pre­da­ka/ro­đa­ka na ko­je je se­ća­nje još uvek ži­vo. ali je pi­ta­nje da li bi on to bio i za svo­ju rod­bi­nu da ši­rom sve­ta ne po­sto­ji ši­ri krug Vor­ho­lo­vih po­što­va­la­ca ili da im se u su­sed­stvu ne na­la­zi zgra­da Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti En­di­ja Vor­ho­la. tj. u du­hu isto­vre­me­no ima­mo ide­ju o srod­nič­kom od­no­su i sli­ku oso­be” (Al­bvaks 2013: 181). To se od­no­si na sve vre­men­ske di­men­zi­je. Po na­šem mi­šlje­nju. po mi­šlje­nju To­do­ra Ku­lji­ća. ali ne de­li sa sve­tom sa­svim i „sli­ku oso­be”. kao i od­ go­vo­ri ko­je do­bi­ja.. mo­že se re­ći da film za­pra­vo vi­še go­vo­ri o Vor­ho­lo­voj rod­bi­ni ne­go o nje­mu. ra­zu­mlji­vo je da dru­štve­na za­jed­ni­ca Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca ima se­ća­nja na ono što tvo­ri njen kon­ti­nu­i­tet i što se ogle­da kroz rod­bin­ski ili lo­kal­ni (se­o­ski) si­stem po­ve­za­no­sti. ali se ipak ne mo­že ni sa­svim po­re­ći da je mo­gu­će na­pra­vi­ti ve­zu iz­me­đu kul­tu­re po­ro­dič­nog kru­ga i nje­go­ve umet­no­sti.4 Za nas je taj pa­ra­doks pri­vi­dan jer pri­me­ću­je­mo da se tu ra­di o jed­noj spe­ci­fič­noj kul­tu­ri se­ća­nja. za­to što im da­na­šnji lju­di po­sve­ću­ju kult i osta­ju ba­rem fik­tiv­no u ve­zi s nji­ma. ali se ipak nji­me po­no­se i ra­do no­se nje­go­vo pre­zi­me. Film pri­ka­zu­je čo­ve­ka (in­ter­vju­e­ra) ko­ji se kroz film ras­pi­tu­je kod ži­te­lja se­la Med­zi­la­bor­ci i Mi­ko­va o En­di­ju i nje­go­vom ži­vo­tu i umet­no­sti. u iz­ ve­snim uslo­vi­ma. U tom smi­slu. tj. pri­pa­da kul­tu­ri se­ća­nja. ona­ko ka­ko je pri­ka­za­no u fil­mu. ta­ko i na pro­šlost i bu­duć­nost.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na­še ana­li­ze na ne­ki na­čin na­sto­ji da to pre­va­zi­đe spa­ja­ju­ći Vor­ho­la i Var­ho­lu. 184).

Žak Omon (Jac­qu­es Aumont) i Mi­šel Ma­ri (Mic­hel Ma­rie) sla­žu se u to­me da ne po­sto­ji jed­na uni­ver­zal­na me­to­da za ana­li­zu fil­mo­va i za­to nam je bli­sko nji­ho­vo sta­no­vi­še po ko­jem „U iz­ve­snom smi­slu po­sto­je sa­mo po­je­di­nač­ne ana­li­ze ko­je su. jer će sa­zna­ti mno­go vi­še o nje­go­voj rod­bi­ni ne­go o nje­mu. već je­di­no što on mo­že to je da blo­ki­ra iz­vr­stan broj zna­čenj­skih in­ve­sti­ci­ja” (Omon. ono ba­rem ve­li­kog bro­ja ana­li­za. za­tim one ve­za­ne za iz­raz li­ca i po­kre­te. Ras­ka­dri­ra­va­nje uobi­ča­je­no je­ste ope­ra­ci­ja ko­jom se po­ sle osta­lih fa­za sce­na­ri­ja rad­nja de­li na se­kven­ce. scen­ske na­zna­ke. sce­ne. Pi­ta­nje ko­je se mo­že po­sta­vi­ti je­ste ka­kve su ka­rak­te­ri­sti­ke se­ća­nja na En­di­ja Vor­ho­la is­ka­za­ne kroz film Ab­so­lu­te War­ho­la. ka­ko bi vi­še do­zna­li o Vor­ho­lu. Pod­ra­zu­me­va se da film da­je mo­guć­nost za vi­še ana­li­za. du­ži­ni i pred­me­ti­ma ko­je raz­ma­tra­ju. de­lje­nje fil­ma na de­lo­ve ka­ko bi se vi­de­lo ka­ko oni funk­ci­o­ni­šu za­jed­no. pred­sta­vlja „[. nu­žno mo­ra­mo ima­ti u vi­du pr­ven­stve­no de­skrip­tiv­ni ni­vo. 62 .] su­prot­nost sva­kom ‘im­pre­si­o­ni­stič­kom’ dis­kur­su o fil­mu” (Omon. 2. Pod ka­drom pod­ra­zu­me­va­mo „Sva­ki deo fil­ma ko­ ji se na­la­zi iz­me­đu dve pro­me­ne ka­dra” (Omon et al. Ma­ri 2007: 18). za­pra­vo ima­ti pri­li­ku da se raz­o­ča­ra­ju. Ova­kvo raz­mi­šlja­nje pod­ra­zu­me­va tri rav­ni ana­li­ze: de­skrip­tiv­nu. Na de­skrip­tiv­nom ni­vou tru­di­će­mo se da za­u­zme­mo ne­u­tral­no sta­no­vi­šte u opi­si­va­nju obi­lja ele­me­na­ta ko­ji su da­ti kroz film. eva­lu­a­ci­o­nu i in­ter­pre­ta­tiv­nu. Sta­no­vi­šta ve­za­na za tu ra­van iz­ne­će­mo u ana­li­zi. Da­lje. Iz tog raz­lo­ga mo­ra­ju se u de­skrip­ci­ji iz­ne­ti pre­mi­se i ar­gu­men­ti o ide­ja­ma i film­skim iz­ra­zi­ma ko­ji po­dr­ža­va­ju in­ter­pre­ta­ci­ju. Me­đu­tim. po svom pri­stu­pu. ako ne bes­ko­nač­no mno­go. Ana­li­za. a za­tim osta­le. i u tom smi­slu iz­vr­ši­ će­mo ras­ka­dri­ra­va­nje fil­ma Ab­so­lu­te War­ho­la. Ma­ri 2007: 39). u pot­pu­no­sti pri­la­go­đe­ne fil­mu ko­jim se ba­ve” (Omon. Glav­ni in­stru­ment ko­ji će­mo u ovom ra­du ko­ri­sti­ti je in­stru­ment de­skrip­ci­je. iz­ne­ti sud o to­me ka­kav je ana­li­zi­ra­ni film s ob­zi­rom na pri­kaz ak­te­ra i rad­nji. Ka­ko sta­nov­ni­ci se­la Mi­ko­va i Med­zi­la­bor­ci kon­stru­i­šu se­ća­nje na Vor­ho­la/Var­ ho­lu? Kon­kret­ni­je – ko­ji ak­te­ri u ko­jem okru­že­nju če­ga se se­ća­ju kad je u pi­ta­nju En­di Vor­hol? Pret­po­stav­ka je da će sli­ka bi­ti od­re­đe­na nji­ho­vim si­ste­mom raz­mi­šlja­nja. Mi će­mo ras­ka­dri­ra­va­nje pri­me­ni­ti u dru­gom smi­slu: kao opis fil­ma u nje­go­vom fi­nal­nom sta­nju. s ob­zi­rom na to da Vor­hol ipak pri­pa­da Var­ho­ la­ma – na ne­ki na­čin – do­zna­je se ne­što i o nje­mu. neo­p­hod­ne za uspe­šno sni­ma­nje (Ibid. Isto ta­ko – što Ru­si­ni vi­še zna­ju o nje­mu i nje­go­voj rod­bi­ni – vi­še zna­ju i sa­mi o se­bi. Me­tod Me­tod ko­ji će­mo ko­ri­sti­ti u ovom ra­du je­ste ana­li­za fil­ma. 2006: 34). Ma­ri 2007: 17). U tom de­lu iz­ne­će­mo i sta­no­vi­šta eva­lu­a­tiv­ne rav­ni ko­ja pod­ra­zu­me­va da­va­nje su­da o to­me ko­ji ak­ te­ri se u ko­jem okru­že­nju se­ća­ju če­ga kad je u pi­ta­nju En­di Vor­hol. Ka­ko bi­smo utvr­di­li ka­rak­te­ri­sti­ke se­ća­nja ko­je je pre­zen­to­va­no u fil­mu Ab­so­lu­te War­ho­la.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá po­slo­vi­ca: „To što Pa­vle go­vo­ri o Pe­tru – vi­še go­vo­ri o Pa­vlu ne­go o Pe­tru” – to što Var­ho­le go­vo­re o En­ di­ju ta­ko vi­še go­vo­ri o Var­ho­la­ma. nu­me­ri­sa­ne ka­dro­ve. sa­svim suprotnim od dis­kur­sa ame­rič­kog no­vog sve­ta u ko­jem je An­drej Var­ho­la po­stao En­di Vor­hol.. i pru­ža teh­nič­ke. Smi­sao film­ske ana­li­ze. „Ka­dro­vi se kao ta­kvi po­ve­zu­ju u na­ra­tiv­ne i pro­stor­no-vre­men­ske je­di­ni­ce pod za­jed­nič­kim na­zi­vom se­kven­ce” (Omon. 5 Oni uka­zu­ju na hi­po­te­zu po ko­joj sva­ki film mo­že bi­ti pred­met. Ma­ri 2007: 46). ne­go o En­di­ju. onim što bi­smo mo­gli na­zva­ti dis­kur­som sta­rog kra­ja.). a da sam tekst fil­ma u od­no­su na mno­štvo mo­gu­ćih ana­li­za mo­že igra­ti ulo­gu ne­ke vr­ste ogra­ni­če­nja: „Ne sa­mo da film po se­bi ne pro­iz­vo­di zna­če­ nja. tj. ka­ko to na­vo­de Omon i Ma­ri. In­ter­pre­ta­tiv­na ra­van od­no­si se na iz­no­še­nje ar­gu­me­na­ta o zna­če­nju fil­ma i od­no­si se na te­mu fil­ ma i nje­go­ve ap­strakt­ni­je ide­je. ta­ko­đe. Tu će­mo.5 Sta­no­vi­šta in­ter­pre­ta­tiv­ne rav­ni iz­ne­će­mo u di­sku­si­ ji. na­la­zi se u to­me da se za­snu­ju sta­no­vi­šta o te­mi fil­ma i nje­go­vom zna­če­nju (Pra­mag­gi­o­re 2008: 26). mo­že se re­ći da će mno­gi ko­ji ot­poč­nu gle­da­nje ovog fil­ma. U skla­du s tim. 46. ko­ji se uglav­ nom za­sni­va na dve vr­ste je­di­ni­ca (ka­dar i se­kven­ca)..

4. po­red pu­ta se vi­de za­ve­ja­ne ma­le ku­će ka­rak­te­ri­stič­ne za is­toč­nu Slo­vač­ku. pred­me­ti. 63 . sli­ka. „Sli­kar. „A Mi­ko­va?”. Dru­ga ce­li­na od­no­si se na su­sret i raz­go­vo­re sa Vor­ho­lo­vom rod­bi­nom i ži­te­lji­ma spo­me­nu­tih me­sta. Iza njih se na­la­ze se­o­ski put i br­da. do­ku­men­ta­rac o En­di­ju Var­ho­li? Su­per!”. ka­dru. ka­dru po­ja­vlju­ju se isto umon­ti­ra­ni ka­dro­vi unu­tar glav­nog ka­dra).424 se­kun­di (oko 73 min). po ko­jem še­ta vuč­jak. iz­me­đu ko­jih se na­la­zi krat­ka me­đu­se­kven­ca-fo­to­gram. pra­vo na­zad”. Pred­met ana­li­ze je ko­pi­ja fil­ma Ab­so­lu­te War­ho­la ko­ju smo mo­gli pro­na­ći na in­ter­ne­tu. ko­men­ tar. kroz ve­tro­bran auto­mo­bi­la u po­kre­tu ka­me­ra sni­ma isti put. (11)5 Ka­me­ra na isti na­čin sni­ma isti put le­ti. Bi­ci­kli­sta pi­ta: „A bi­će ne­ki film. „Ja sam Po­ljak”. „Ka­ko da ne?”. (10)8 Po­no­vo kre­će tan­go. Znam sve o nje­mu. „Do­bro do­šli u Slo­vač­ku 6 U pro­ce­su ras­ka­dri­ra­va­nja na­i­šli smo na pro­blem da se ne­ke se­kven­ci­jal­ne ce­li­ne po­ja­vlju­ju kao br­zo sme­nji­va­nje fo­to­gra­fi­ja (ka­dro­vi 40. Ta­mo je mu­zej”.1 Pu­to­va­nje iz ino­stran­stva u Med­zi­la­bor­ce i Mi­ko­vu Pr­vi deo (su­per­se­kven­ca) sa­sto­ji se iz 25 ka­dro­va ko­ji tra­ju 397 se­kun­di: (1)29sec Dvo­ji­ca mu­zi­ča­ra. ali u zim­skom ju­tru. ko se se­ća. Pr­va ce­li­na pred­sta­vlja pu­to­va­nje sni­ma­telj­ ske eki­pe. (5)7 Kroz ve­tro­bran auto­mo­bi­la u po­kre­tu vi­di se sne­žni put u su­mra­ku. ovaj ka­že „pra­vo”. „On je iz Mi­ko­ve ro­dom”. iako mu je pu­kla gu­ma. 150). (12)19 Kroz ve­tro­bran se vi­di ko­lo­na vo­zi­la is­pred auto­mo­bi­la. kr­do kra­va se po­la­ko še­ta po ma­gi­stral­nom pu­tu. 55. Bo­rod i Med­zi­la­bor­ce. si­ro­ma­šna ku­ća. 72. kao da se kre­će. (15)10 Let­nji put. 27. sve sta­ri­ce u cr­nom no­se jed­na­ke pla­ve ma­ra­me i uglas od­go­va­ra­ju „Ova­ko: Ha­bu­ra. (16)66 Auto­mo­bil se za­u­sta­vlja po­red ne­ko­li­ko sta­ri­ca u se­lu na­lik onom u ko­me su sre­li bi­ci­kli­stu. (3)5 di­da­ska­li­ja Ab­so­ lut i (4)5 di­da­ska­li­ja War­ho­la. za ži­vo­ta?”. gde bi sva­ka fo­to­gra­fi­ja mo­gla bi­ti shva­će­na kao po­seb­ni ka­dar – mi smo tu se­kven­ce pre­po­zna­li kao je­dan ka­dar. po na­šem me­re­nju. (8)10 Po­no­vo ka­me­ra sni­ma isti put. (6)7 Ka­me­ra na isti na­čin sni­ma isti put. 3. zvuk. pop-art. ka­ko se se­ća. jo­jo­joj!”. Glas pi­ta: „A šta je on ra­dio. U 16. iako tra­je sve­ga 5 se­kun­di. (14)7 Auto­mo­bil za­o­bi­la­zi ka­mion ko­ji je stao zbog puk­nu­te gu­me. (13)11 Let­nji put. glas od­go­va­ra: „Ne­mač­ka”. Bo­rod i Med­zi­la­bor­ce!”. „Pi­sac”. ak­te­ri. (7)16 Ka­me­ra sni­ma isti put sa iste tač­ke. 160 ka­dro­va. du­ži­na se­kven­ce. a na­mon­ti­ra­va se sli­ka iz dru­gog – taj ka­dar pre­po­zna­je­mo kao je­dan. ko­ji pred­sta­vlja­ju sli­ke ko­je se mo­gu iz­dvo­ji­ti iz fil­ma. 115. gde se se­ća. Glas pi­ta da li je ta­mo i mu­zej. za­ma­ glje­ni pro­zor na auto­mo­bi­lu u po­kre­tu se spu­šta. ali je to sa­da let­nje ve­če. ta­ko da ovo ni­smo iz­dvo­ji­li kao po­se­ban ka­dar (u 26. Sta­ri­ce se mr­šte „Nem­ci. is­pred ko­lo­ne je pre­to­va­re­ni ka­mion. „Ko je to bio?”. Glas pi­ta: „Da li ste ne­kad ne­što ču­li o En­di­ ju Var­ho­li?”. Vo­di­li smo se prin­ci­pom da ta­mo gde zvuk pri­pa­da jed­nom ka­dru. „Ka­ko da stig­ nem ta­mo?”.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Je­di­ni­ce će­mo ana­li­zi­ra­ti po sle­de­ćim pa­ra­me­tri­ma: broj ka­dra. 41. u po­za­di­ni mu­zi­ka u rit­mu tan­ga. glas pi­ta gde je Mi­ko­va. 123. ka­dru umon­ti­ra­na su još tri ka­dra-ilu­stra­ci­je. bi­ci­kli­sta pi­ta oda­kle su. o slo­vač­kim ba­nja­ma. uslov­no re­če­no. 59. Tra­ja­nje fil­ ma je. ko­ja iz ino­stran­stva (Ne­mač­ka) do­la­zi do se­la Med­zi­la­bor­ci i Mi­ko­va (Slo­vač­ka). ali je to sa­da let­nje ju­tro. 3. Glas ka­že: „Iz Ne­mač­ke”. 127. na­he­ren na­le­vo. šte­lu­ju in­stru­men­te ka­ko bi za­svi­ra­li. „Okre­ni­te se i idi­te na­zad. bi­ci­kli­sta gle­da u unu­tra­šnjost auto­mo­bi­la i od­go­va­ra pi­ta­njem: „Šta je ovo? Ka­me­ra je ta­mo?”. Mo­žda smo i ne­ka­kva fa­mi­li­ja”. glas iz auto­mo­bi­la u po­kre­tu pi­ta bi­ci­kli­stu gde su Med­zi­la­bor­ci. Ana­li­za i re­zul­ta­ti Na­kon pr­vog gle­da­nja pri­stu­pi­li smo ras­ka­dri­ra­va­nju i pre­po­zna­li da film ima. auto­mo­bil za­o­bi­la­zi vuč­ja­ka. „Bio je u Ame­ri­ci”. Slič­no je u ka­dro­vi­ma u ko­ji­ma su uba­če­ne fo­to­gra­fi­je. du­ži­na ka­dra (sec). ne­da­le­ko”. če­ga se se­ća. ‘fo­to­gra­me’. Mo­ja maj­ka je iz Mi­ko­ve. broj se­kven­ce. Klim­nu gla­vom i (2)10 kroz za­ma­glje­ni pro­zor sa stra­ne auto­mo­bi­la u po­kre­tu ka­me­ra sni­ma zim­ski pej­zaž. U od­re­đe­nim de­lo­vi­ma bi­će po­streb­no obra­ti­ti pa­žnju i na tzv. glas iz auto­mo­bi­la pi­ta gde su Med­zi­la­bor­ci. zvuk u svi­ma pri­pa­da 16. „A oda­kle ste vi?”. Sve sta­ri­ce uglas: „Ha­bu­ra. ka­sna je je­sen i si­ja sun­ce. le­to je. (9)57 Mu­zi­ka pre­sta­je. „Mi­ko­va je ta­mo” (ma­šu ru­ka­ma sve za­jed­no u prav­cu). 74. Me­đu­se­kven­ ca zah­te­va po­seb­nu ana­li­zu.6 Po za­vr­še­nom ras­ka­dri­ra­va­nju uoč­lji­vo je da se film sa­sto­ji iz dve ve­li­ke ce­li­ne (su­per­se­kven­ ce). Sta­ri­ce se sme­ju: „Tu je Polj­ska. je­ dan sa har­mo­ni­kom i dru­gi sa vi­o­li­nom. za­ve­jan no­ću.

„mi pi­je­mo za Andija”. do­da­ je re­pro­duk­ci­ju sta­ri­ci po­red. Šte­ta što je umro. Ču­je se le­pi žen­ski glas: „Šte­ta što Vor­hol ni­je sli­kao i na­še div­ne ru­sin­ske iko­ne. sa ča­ši­ca­ma za ra­ki­ju i bo­com ra­ki­je. (20)10 Auto­mo­bil se kre­će. ni­smo zna­li ka­kav. Ma­ri­ji Var­ho­lo­voj. Glas je pi­ta šta je to. po­red nje­ga je fla­ša pi­va. Ali za­to. noć je. zim­sko je do­ba. ob­le­plje­nu sli­ka­ma Vor­ho­lo­vog 64 . ne­bo i po­ne­ko dr­vo. sva­ko je se­bi pri­pi­si­vao tog Andija Varholu. (18)22 Ki­ša pa­da po ve­tro­bra­nu. se­lo u br­du vi­di se u da­lji­ni. pot­pi­san kao “War­ho­ lic”.. za po­pi­ti”. (23)8 Ve­tro­bran auto­mo­bi­la u po­kre­tu. ili mo­le­raj. (22)7 Kre­ta­nje auto­mo­bi­la. ka­že: „Ap­so­lut vot­ka. Psi la­ju. Ro­mi ga upu­ću­ju da ide sa­mo pra­vo. vi­de se dve ogrom­ne Camp­bell So­up kon­zer­ve na ula­zu. kralj pop-umet­no­sti”. ili iko­ne. (19)10 Ki­ša i da­ lje pa­da po ve­tro­bra­nu. go­ di­ne. sve na­o­pač­ke. du­bo­ki sneg i ja­ka zi­ma. ka­že. Glas pi­ta gde ži­vi Mi­hal Var­ho­la. (33)20 Mi­hal Var­ho­la gle­da re­pro­duk­ci­ju Vor­ho­lo­ve sli­ke na ko­joj je pri­ka­za­na Ab­so­lut vod­ka. glas iz auto­mo­bi­la pi­ta za Med­zi­la­bor­ce. Zi­ma je. za­pe­va­će­mo pe­smu nje­mu po­sve­ će­nu”. i ni­je Vor­hol ne­go Var­ho­la.2 Obr­nu­ti krst – me­sto ula­ska u dru­gi svet (28)5 Ka­me­ra sni­ma po­vr­ši­nu vo­de u ko­joj se ogle­da krst. na­lak­ćen na sto uzi­ma ča­ši­cu i ka­že: „Već imam tu. 3.3 Su­sret sa Vor­ho­lo­vom rod­bi­nom i ži­te­lji­ma se­la Mi­ko­va i Med­zi­la­bor­ce Dru­gi deo (su­per­se­kven­ca) sa­sto­ji se iz 129 ka­dro­va ko­ji tra­ju 4. i upr­kos to­me. a mi ov­de ima­mo mu­zej u Med­zi­la­bor­ci­ma. Tek po­tom smo. a tek po­ tom se do­zna­lo da je on odav­de. Ja sam mu bra­ta­nac. 1987. Šum auto­mo­bi­la. Vo­da se mre­ška i ta­la­sa se sli­ka ko­ja se ogle­da. (27)25 Zim­ski kra­jo­lik. glas pi­ta za Med­zi­la­bor­ce i Mu­zej. Pr­vo su o nje­mu pi­sa­le polj­ske no­vi­ne. (25)8 Po­no­vo su­sret na isti na­čin sa dru­gim Ro­mi­ma. Glas pi­ta šta se ra­di. naš brat Andi Var­hol. pro­la­zi po­red ru­skog avi­o­na-spo­me­ni­ka iz Dru­ gog svet­skog ra­ta. Ču­ju se deč­ji gla­so­vi. de­ca ne­gde van ka­dra.” „Za­što?”. on­da ju­go­slo­ven­ske. to je kod nas ta­ko. let­nje sun­ce. Vor­ho­lo­va uj­na. Glas iz auto­mo­bi­la pi­ta za Med­zi­la­bor­ce gru­pu Rom­ki­nja ko­je sku­plja­ju pe­čur­ke. (32)58 Za sto­lom u so­bi se­di Jan­ko Za­vac­ki i pri­ča: „O Andiju Var­ho­li smo zna­li da je bio sli­kar. Vor­ho­lo­voj uj­ni.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá on­da. let­nje je do­ba da­nju. ona gle­da i ka­že: „Ap­so­lut vot­ka”. (17)10 Po­no­vo tan­go. mo­žda bi do­neo vot­ke. 3. zvuk zvo­na. ho­će­te da vi­di­te? To je Mi­ko­va!”. sneg se to­pi. alo!”. cr­no-be­lim. (37)4 Ulaz u Mu­zej. go­di­ne. a on či­ta sa pa­pi­ra po­dat­ke o Vor­ho­lu: „Andi Varhol se ro­dio bzzz go­di­ne u Pit­sbur­gu. Vor­ho­lov ro­đak. do­zna­li da je on svet­skog for­ma­ta. sneg. (30)18 Vi­di se čo­vek s le­đa. (26)26 Ka­ me­ra sni­ma let­nji kra­jo­lik kroz spu­šte­ni pro­zor. u da­lji­ni su br­da. „Za An­dre­ ja!”. iza njih se vi­de cr­kva i de­ca. Mi­hal Var­ho­la. (39)65 Han­ka Ser­vic­ka. Andi Var­hol”. (40)60 U pro­sto­ri­ju u Mu­ze­ju. naj­slav­ni­ji Ru­sin na sve­tu. (34)41 Is­pred Vor­ho­lo­vog mu­ze­ja u Med­zi­la­bor­ci­ma se­di Jan­ko Fla­ška. mi ide­mo u cr­kvu. On vi­če: „Andi Var­hol. Iza nje su Vor­ho­lo­ve sli­ke na ko­ji­ma je pri­ka­za­no cve­će. ka­že sta­ri­ca. po­red pru­ge. (36)4 Ka­me­ra sni­ma iz ula­za pre­ma van. (21)5 Auto­mo­bil u po­kre­tu po istom pu­tu. iz Mi­ko­ve. Na sli­ci su na če­ti­ri stra­ne po­sta­vlje­ne ča­še ra­ki­je. za ce­lu Ame­ri­ku!”. „Za En­di­ja!”. Lju­di od­go­va­ra­ju da je ne­da­le­ko i da je pred ku­ćom ve­li­ki krst. (38)6 U mu­ze­ju se de­ca utr­ku­ju is­pod Vor­ho­lo­vih sli­ka Le­nji­na i Gre­te Gar­bo. Da ni­je umro 1987. no na­zdra­vlje!”. da li taj što ma­la ku­će. vi­de se ru­ke ko­je uzi­ma­ju ča­še i na­zdra­vlja­ju: „Za En­di­ja!”. „Da. ru­sin­ska na­rod­na pe­va­či­ca. (24)12 Auto­mo­bil se za­u­sta­vlja po­red Ro­ma i Rom­ki­nje ko­ji idu po­red pu­ta. Ču­je se sa­mo šum. vi­de se dve kon­zer­ve. Gru­pa lju­di po­pra­vlja čud­no na­kri­vljen auto­mo­bil na sne­gu. „Na en­gle­skom je Vor­hol”. iz is­toč­ne Slo­vač­ke. Ro­mi ga upu­ću­ju pra­vo. Ka­me­ra od­go­re sni­ma re­pro­duk­ci­ju Vor­ho­lo­ve sli­ke na ko­joj je pri­ka­zan Le­njin. Iz­nad pla­ka­ta pi­še cr­ve­nim slo­vi­ma MÚZE­UM. Kroz boč­ni pro­zor auto­mo­bi­la vi­di se ki­šno ne­bo.022 se­kun­di: (29)38 Unu­tra­šnjost se­o­ske ku­će. Jan­ko od­go­va­ra: „Biv­ši se­kre­tar ge­ne­ral­ni ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je u Pra­gu. slav­ni­ji od Va­si­la Bi­la­ka. Zi­ma je.. sad je u pen­zi­ji”. (35)4 Mu­zej sni­man iz da­lji­ne. ko­ra­ča po sne­gu i ula­zi u ku­ću. či­ta da­lje. Ka­že: „Pi­je­mo pa pi­je­mo!”. (31)37 U so­bu ula­zi sta­ri­ca Eva Prek­sto­va. „na­sli­kao je Le­nji­na i gla­vu kra­ve. „Pi­je­mo za sve. na zi­du po­ ste­ri sa Vor­ho­lo­vim li­kom. to je do­bro. Glas pi­ta: „Ko je to bio Va­sil Bi­lak?”. se­deo bi ov­de s na­ma i pio šlji­vo­vi­cu. pe­va lju­bav­nu ru­sin­sku na­rod­nu pe­smu. Idi­te u Med­zi­la­bor­ce i ta­mo će­te na­ći Var­ho­lu”. sun­ča­no je. „Šlji­vo­vi­ca”. Na sto­lu su ča­ši­ce ra­ki­je.

sa­da je do­zvo­lje­no. no­ge Isu­so­ve lo­ma­ta­ju se kroz va­zduh. (54)22 Čo­vek po­di­že krst sa za­ku­ca­nim li­me­nim Isu­som. (52)20 Mi­hal pa­li plin na špo­re­tu i po­či­nje da pe­va: „Go­ri va­tra. Dr Mi­hal Buč­ko. imam svo­ju. a ta­mo ne zna­mo. ku­ra­tor Mu­ze­ja En­di­ja Vor­ho­la. Ona od­go­va­ra: „Ku­va­lo”. to je nje­na ka­li­gra­fi­ja. (41)60 Na pa­pi­ru je na­cr­ ta­na cr­ve­na ci­pe­li­ca.. (45)19 Eva sto­ji po­red ku­va­la ko­je ni­ka­ko da pro­vri. kom­ši­ja ne­ma šah­tu. ali du­go su iz­dr­ža­le. Glas ka­že: „Ali on je no­sio pe­ri­ke”. Ču­ju se mu­ve ka­ko zu­je i ka­ko me­ke­ću ja­ri­ći. zvo­ne zvo­na. cr­ve­ne. Ona pi­še ru­sin­skim je­zi­kom. (44)10 Mi­hal Var­ho­la ide dvo­ri­štem i no­si bu­tan­sku bo­cu. ne­kad su se kru­ške su­ši­le i zi­mi se ku­va­la su­pa. On­da je ov­de auten­tič­ni Var­ho­lov fo­to-apa­rat. vra­ća­li bi se na­zad”. ko­li­ko no­va­ca ko­me du­gu­je. is­pred de­ca ra­de ko­lu­to­ve. „Ro­di li kru­ ška?”. to­li­ko glup još ni­sam. Glas je pi­ta: „Šta je to?”. kao i nje­go­ve maj­ke i bra­ta. „Ni­šta. (56)40 Mi­ha­lo­va maj­ka gle­da knji­gu u ko­joj je Vor­hol sa du­gom sre­br­nom ko­som. Za­tim sni­mak dr­ve­ta u sne­gu. go­ri. Ta­mo ne zna­mo ka­ko je. jer sva­ko ima svo­ja pra­va u de­mo­kra­ti­ji. ne­kad kru­ške ni­su bi­le kao da­nas. sne­žne me­ća­ve. iz­no­si­le su se. ali la­ti­ni­com. „Znam. A po­pu­lar­nost mu je ve­li­ka. „Šta se de­si­lo sa tim ci­pe­la­ma?”. po na­šem – kru­ško­va­ča”. (50)15 Mi­hal za­vr­će plin. (51)10 Eva si­pa vre­lu vo­du u ča­šu. A kad ja ta­mo do­đem. Ču­ju se pti­ce i zvuk če­ki­ća po li­mu. Ču­je se la­vež pa­sa i ko­ra­ci po sne­gu. „Ta­ko kao ja. tek ta­da je stu­pi­la po­pu­lar­nost. Otac Var­ho­lov se ov­de ro­dio i odav­de je oti­šao u Ame­ri­ku ‘13. na kra­lje­voj go­ri. ova kru­ška i ovaj bu­nar pamte i de­du i pra­de­du. ne­ma je ni Mu­zej u Pit­sbur­gu”. (58)5 Mu­zej u sne­gu. žu­te. (48)10 Mi­hal pu­šta plin iz bo­ce na dvo­ri­štu. „Ne. tri ko­fe­ra pu­na”. ko­lo­na ver­ni­ka iz­la­zi iz cr­kve. (42)54 Vi­di se čo­vek s le­đa. (53)10 Ne­ko no­si li­me­nog Isu­ sa kroz let­nje po­lje. Iza nje je or­ma­rić pun por­ce­la­na i su­ve­ni­ra. „Da li zna­te ka­ko je iz­gle­dao?”. pa ta­ko. da­le­ko buj­ni­jom od Mi­ha­lo­ve). po­ka­zu­je ne­u­gled­no dr­vo kru­ške i bu­nar. Tu su nje­go­ve na­o­ča­re. bra­ta umet­ni­ka. Po­tom je ov­de lič­ni dnev­nik Ju­li­je Var­ho­lo­ve.”. Gu­ske ga­ču. vo­le­la sam jed­ne ko­je sam ima­la. jed­nu ze­le­nu a jed­nu cr­ve­nu (sme­je se)”.. (46)10 Mi­hal sa bo­com. Žen­ski glas pri­ča: „An­drej­ko nam je uvek slao ci­pe­le sa vi­so­kom pot­pe­ti­com. pot­pred­sed­ni­ka fon­da­ci­je En­di­ja Var­ho­la. Sli­ke i 65 . i mo­že­mo ov­de po­ka­za­ti njen ru­ko­pis ko­ji se po­ja­vlju­je na mno­gim umet­ni­ko­vim sli­ka­ma. tek kad je do­šla de­mo­kra­ti­ja. Po­da­lje iza vi­di se go­lo dr­vo u sne­gu. Mo­ra bi­ti da je do­bro. le­ža­la je tu ta­ko du­go. ne raz­u­mem tu po­li­ti­ku. Tu zna­mo ka­ko je. li­čio bih na nje­ga” (Vor­ho­lo­va fo­to­gra­fi­ja s buj­nom ko­som. U so­bi se­di He­le­na Be­ze­ko­va. plo­ča gra­mo­fon­ska na ko­joj je Ju­li­ja Var­ho­lo­va ka­ko pe­va ru­sin­ske na­rod­ne pe­sme. ali to­li­ko znam.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá cve­ća. ko­ji ra­di. Ja kad bih imao ma­nje ko­se. De­ve­de­set­ka. umet­ni­ko­ve maj­ke..” (57)10 Vi­di se cr­kva po­red stam­be­nog blo­ka ko­ji se na­la­zi po­red Mu­ze­ja. „Po­ne­kad. a pro­zor je otvo­ren. (43)26 U ka­dru je ru­ka ko­ja iz vr­ča si­pa vo­du u pla­stič­no ku­va­lo. ali ta­da to ni­je bi­lo do­zvo­lje­no. zna­te ka­ko je to bi­lo udob­no? Sve su bi­le iste ve­li­či­ne”. Jan­ko Za­vac­ki pri­ča: „Ova kru­ška pam­ti Var­ho­lo­vu maj­ku i oca ja­ko do­bro. sva­ki par je bio u raz­li­či­toj bo­ji. ula­zi že­na ko­ja no­si mu­zej­ske eks­po­na­te. bu­nar se ne vi­di. bi­ću ve­seo”. (49)33 Eva dr­ži ku­va­lo. Mi­hal Buč­ko i že­na ko­ja mu pri­ no­si pred­me­te. ni­kad ga ni­sam sreo”. „Ja ne no­sim pe­ri­ku. Mno­go go­di­na. Zvo­ne zvo­na. (59)29 Mu­zej. jer je to bi­lo za­bra­nje­no. jer je ona tu pi­sa­la sve šta je ko­me da­la. Maj­ka mi je pre­ti­la da će me oši­ša­ti”. Vre­me je za ‘ta­mo’. ali sa­mo ne­ko­li­ko ma­lih. da li je do­bro ili zlo”. a iz­nad nje nat­pi­si To shoe or not to shoe. On ka­že: „Ovo je re­dak eks­po­nat. umet­ ni­ko­ve maj­ke. za­tim se po­ja­vlju­ju raz­ne fo­to­gra­fi­je Vor­ho­la iz de­tinj­stva i mla­do­sti. ‘60. i on­da smo ih ba­ci­li. ta­ko da to smr­di. Glas ka­že: „Ne­što smr­di. po­re­di ga sa Mi­ha­lom: „Iz­gle­da kao maj­mun”. (47)93 Eva gle­da u ka­me­ru i ka­že: „Sad vi­dim da sam ta­ko sta­ra kao ža­ba. ne pa­li se ka­bel mo­žda?”. uvek sam ih no­si­la. Tu je i olov­ka ko­ju smo do­bi­li. ina­če ni­je bi­la ni­ka­kva po­pu­lar­nost.. ni­ko ni­je imao gra­mo­fon da to pre­slu­ša. Ta­da je to bi­la Austro­u­gar­ska. to je od­lič­na ko­ža bi­la. sneg je svu­da. bor­do. Vor­ho­lo­va ro­đa­ka. sam ih je di­zaj­ni­rao. Gu­ske ga­ču. Eva se sme­je: „Ni­ko se ne vra­ća da ka­že ka­ko je. bi­le su le­pih bo­ja. go­di­ne”. ovo je jed­na je­di­na na ce­lom sve­tu. ob­ja­šnja­va: „Ovo su auten­tič­ni pred­me­ti ko­je smo do­bi­li od Džo­na Varhole. me­ni ne sto­je. bi­ci­kli­sta ko­ji pro­la­zi sne­žnim pu­tem. Su a shoe and tick it up and all day long you’ll ha­ve good luck. na ra­nim ra­do­vi­ma se pot­pi­si­vao. to je ve­o­ma do­bra so­ci­jal­na stu­di­ja. pa je ona uči­la ma­đar­ski u ško­li i pi­sa­la u skla­du sa tim vre­me­nom”. jer da je zlo. i pri­ča: „Ima­la sam to­va­re tih ci­pe­la. Eva Prek­sto­va ka­že: „Za­čas pi­je­mo”. za­pam­ti­la sam i ze­le­ne. Be­a­uty is shoe. (55)30 Mi­hal Var­ho­la u so­bi pri­ča: „Ne znam šta da vam ka­žem o nje­mu. shoe be­a­uty. „A šta mi­sli­te – da li je do­bro ili zlo?”. (60)97 Vi­di se sli­ka ru­sin­ske po­ro­di­ce. po­sla­la je to svo­joj se­stri Evi Be­ze­ko­voj.

On je to do­ka­zao pred ce­lom Slo­vač­kom. „Do­sta”. iz­gle­da kao ve­štač­ko. (71)17 Eva Prek­sto­va se­di u so­bi. Da je bio ov­de u Mi­ko­vi. Sa jed­nom pri­ja­te­lji­com je išao i ona ga je ustre­li­la”. iza nje krst.. jar­ko kar­mi­ni­sa­nih usa­na. Šar­ga­re­pa. on­da ne­ću vi­še sa­di­ti”. Eto. iza su dve že­ne ko­je ne­što ku­va­ju. okre­nu­te le­đi­ ma. Kra­sta­va­ca ima. Po­red nje. Ako ro­de bi­će. ali ja ne­ću 66 . li­ce će bi­ti ru­ži­ča­sto a ko­sa pla­va”. (73)20 Ka­me­ra sni­ma du­gu pla­ vu ko­su. (65)17 Eva sto­ji u is­toj so­bi gde je i TV. To je ja­sno da se ne is­pla­ti sa­di­ti. (75)15 Mi­hal Buč­ko po­ka­zu­je pred­me­te u Mu­ze­ ju.. Ne. i to je ja­sno (ba­ba se uba­cu­je da ima).” (64)40 Mi­hal Var­ho­la se­di u so­bi. Ima. ču­je se sa­mo šum. dr­ži ci­gar: „Ima pred­ no­sti ov­de. na ko­jem su obe­še­ne Camp­bell So­up kon­zer­ve.. „Pro­gra­mi ni­su do­bri”. Ču­je se zvuk me­ća­ve. po­put tra­ve­sti­ta. „Ni­je”. ali ni­je bio ho­mo­sek­su­a­lac. još imam vre­me­na’. Ne mo­gu to ni da ve­ru­jem. ni­kad ne­ma do­bru sli­ku. to je ja­sno. pa i da ne­će”. U Mi­ko­vi bi bi­la ve­ća ra­dost. „Ne znam da li je imao ili ni­je.. jer ta­ko bi mu osta­lo bo­gat­stvo. na­pra­vio mu­zej – on je bio čo­vek do­brog sr­ca”. ko­je je on sli­kao. ču­ju se pra­por­ci.. Laj­zu Mi­ne­li i dru­ge. ali ni­je bio”. ku­pu­je kar­tu do Mi­ko­ve. Nor­mal­no je išao autom. on je bio čo­vek do­brog sr­ca”.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá snim­ke pra­ti zvuk sa plo­če. „Je­dan. Sle­di krup­ni plan na li­ce pla­ve de­voj­ke (In­grid Bo­šno­vi­čo­va) ko­ja sra­me­žlji­vim gla­som ka­že: „Andi Var­hol je bio moj pra­stri­ko”. Ali to on uop­šte ni­je”. „Je­su li ho­mo­sek­su­al­ci do­brog sr­ca?”. „Pa to. (77)5 Stra­ši­la na­ pra­vlje­na od ode­la vi­jo­re se. ne­ću bi­ti sa­ma. „Ali on ni­je imao že­nu”. „On ni­je bio ho­mo­sek­ su­a­lac. po­red je fla­ša vot­ke. Krom­pi­ra je bi­lo ma­lo. (84)5 Krup­ni plan na kon­zer­vu. već dve go­di­ne. mi bi­smo ga ože­ni­li na si­lu. do­bro bi ura­dio. (74)18 Sli­ke Vor­ho­lo­ve Me­ri­lin Mon­ro sme­nju­ju se br­zo. Da­li­ja. „Fan­ta­stič­no. ako ku­pi­te. Sle­de fo­to­gra­fi­je ko­je pri­ka­zu­ju in­ten­ziv­no na­šmin­ka­nog Var­ho­la. kloc­ka­ju obe­še­ne kon­zer­ve. (72)64 Jan­ko Za­vac­ki sto­ji sa tru­bom u ku­hi­nji. On ka­že: „Ja ću pro­ba­ti isto da ne mi­sliš da ho­ću da te otru­jem”. sve to što ti tre­ba za ku­va­nje. On­da bi bi­la po­ro­di­ca. Ne po­zna­jem ga. „A šta da je bio?”. Na­ša se­stra ima an­te­nu. iza nje je cve­će. „Ko­li­ko pro­gra­ma mo­že­te da gle­da­te u Mi­ko­vi?”. Na ste­pe­ni­štu.. ova­ko nig­de ni­šta. ov­de je nje­go­va maj­ka uši­la nje­go­ve ini­ci­ja­le”. sme­je se: „Da se ože­nio. On joj da­je da pro­ba. Ja sam iz prin­ci­pa pro­tiv to­ga. (80)5 Stra­ši­la u po­lju ze­le­nog ma­ka. a ako ne ro­de. „Ali on ni­je imao že­nu”. pr­va iz se­ri­je. zna­te šta već. TV je go­vo­ri­la da je bio. Umro je na ope­ra­ci­o­nom sto­lu. (78)5 Stra­ši­la. pre­ska­če plo­ča. Do­la­ze de­či­ca dok on po­ku­ša­va da od­svi­ra ne­ki ame­rič­ki šla­ger. pod­se­ća na De­da Mra­za. „Ko­li­ko ih ima?”. bli­ži plan: „Nje­go­va su­ pru­ga je re­kla da je bio. (85)28 In­ter­vju­er i He­le­na Be­ze­ko­va se­de is­pred ku­će i otva­ra­ju Camp­bell So­up kon­zer­vu. tre­ba ima­ti an­te­nu. „Ni­je bio. luk. (81)5 Stra­ši­lo na­pra­vlje­no od cr­ve­nog ode­la i be­log plat­na. bi­će pu­no lju­di” (po­ka­zu­je na TV). Sme­nju­ju se fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma Vor­hol lju­bi Le­no­na. (61)34 Čo­vek u džins jak­ni ula­zi u auto­bus. (82)5 Stra­ši­lo. ali ra­dim to. imao je šest ra­na. da je bio ho­mo­sek­su­a­lac. on je bio čo­vek do­brog sr­ca. (68)16 He­le­na Be­ze­ko­va u svo­joj so­bi: „No­vi­ne su ne­ka­da pi­sa­le te be­smi­sli­ce.. Za­tim ru­ke ko­je ši­ju. Ku­pu­ sa ne­ma. ni­je hteo da se že­ni. za­to što se ni­kad ni­je ože­nio. iza su krst i kre­vet: „Ne vo­lim An­di­ja.” (63)60 Eva na­me­šta ka­nal na te­le­vi­zo­ru. ali on to ni­je bio. u ru­ci mu je pla­stič­na ča­ša. ume­sto gla­ve sto­ji be­la ke­sa iste bo­je kao ko­sa In­grid i Vor­ho­lo­ve pe­ri­ke. kao da je pri­če­šću­je: „Ho­će­mo je pro­ba­ti?”. (62)17 Ula­zna ta­bla za Mi­ko­vu. (79)5 Stra­ši­la na­pra­vlje­na od ode­la.” (66)35 He­le­na Be­ze­ko­va se­di u so­bi. ali ni­je. pa za­tim sa pe­ri­ka­ma i šmin­kom. on je bio čo­vek do­brog sr­ca bez da je bio ho­mo­sek­su­a­lac”. ja­ko šu­šti.. či­ta sa ku­ca­nog pa­pi­ra: „Iz­ve­sna go­spo­đa Va­le­ ri­ja pro­ba­la je da ubi­je En­di­ja. le­vo sa­ko. pla­va ko­sa na­lik na onu iz pret­hod­nog ka­dra: „Po­če­la sam da ši­jem nje­go­ve sli­ke. još uvek sa­dim. Ovo će bi­ti Me­ri­lin. Ali to ni­je isti­na”. čak i kad imaš an­te­nu ne zna­či da ćeš ima­ti do­bru sli­ku. ni­sam ga znao. (67)22 Jan­ko Fla­ška se­di na ste­pe­ni­štu is­pred Mu­ze­ja u Med­zi­la­bor­ci­ma. Lju­di ka­žu da je bio. ne ve­ru­jem. iza su Vor­ho­lo­vi cve­to­vi: „Ovo je sport­ski ka­put. (70)43 Jan­ko Fla­ška. „Ali on ni­je bio ho­mo­sek­su­a­li­sta. Ču­je se ama­ter­ski zvuk tru­be: „Mo­ram ma­lo da je na­du­vam. Imao je jed­nu ta­mo ko­ja ga je ubi­la. ali to ni­je isti­na”. iz Mi­ko­ve ho­mo­sek­su­a­lac još ni­je bio ni­ko. ona pri­ča: „Bri­nuo se ja­ko za svo­ju maj­ku. „To je ta­ko isto kao da ima ze­le­ni­ša unu­tra?” (He­ le­na pro­ba). mo­gu da uda­rim po sto­lu da ni­je”. za­tim na­la­zi ka­nal: „Uve­če ima­mo do­bru sli­ku. (69)30 Mi­hal Var­ho­la u so­bi sa ča­ši­com ra­ki­je u ru­ci sa za­pre­pa­šće­njem: „A to ne. (83)5 Stra­ši­lo od dr­ve­ta. Re­kao je: ‘Ne­mam vre­me­na za to. let­nji ve­tar ga no­si. (76)5 Sa­ko je obe­šen kao stra­ši­lo u po­lju. Tu su Jan­ko Za­vac­ki sa tru­bom i de­voj­či­ ca i ma­li de­čak. pa bi do­la­zi­la ova­mo. imao je že­nu”. a on ni­je hteo. Ustre­li­ la ga je is­pod sr­ca. ko­žnu jak­nu sa de­sne stra­ne. imaš svo­je po­vr­će. Ona je hte­la da se uda.

spre­mao se. mo­ji su ro­di­te­lji emi­gri­ra­li 1914. šta ho­će sam?” (88)18 Čo­vek sa har­mo­ni­kom sto­ji is­pred ru­skog T-34 ten­ka. (103)90 Mi­hal Buč­ko i sta­nov­ni­ci Med­zi­la­bo­ra­ca. Nek do­đu ured­no ode­ve­ni i opra­ni i mo­gu ući kao sva­ki gra­đa­nin”. pe­va­ ju: „Hoj! Ej ho­di­la na me­ne ka­tju­ša. nje­go­vi ro­di­te­lji su bi­li. Za­hva­lju­je­mo!” Buč­ko: „Ja že­lim da za­hva­lim gra­do­na­čel­ni­ku. ja to znam. „Hva­la!” (87)15 Eva Prek­sto­va. „Pro­ki­šnja­va kad pa­da ki­ša. To je tre­ba­lo da bu­de iz­gra­đe­no u Mi­ko­vi. da do­ži­ve pro­či­šće­nje” (ma­jor i se­kre­ta­ri­ca se zgle­da­ju i sme­ška­ju).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá vi­še”. da se psi­hič­ki adap­ti­ra­ju. (93)72 Rom­ki­nja: „Go­spo­di­ne. na po­du su pla­stič­ne ko­fe. „Ni­je da ih ne­će­mo pu­sti­ti. „Svad­be su bi­le ve­se­le. ka­dra) šte­lu­ju in­stru­men­te. Ula­ze u iz­lo­žbe­ni pro­stor. „Ni u oko­li­ni ne­ma po­sla?”. išla sam u Grad­sko ve­će da tra­žim po­moć. „Ma­lo po­sla... ali ima­ju za pi­vo. „Ali je hteo da do­đe?”. is­pod nje­gov pot­pis.. da nam ne­što raz­bi­ju ili ukra­du. „Da­ću ba­bi”. ka­ži­te mi ko­me se ja mo­ram obra­ ti­ti za po­moć? Va­še be­le lju­de pu­šta­ju unu­tra. Pi­ja­nac imi­grant uda­ra ko­nja po sa­pi­ma da ga po­te­ra: „Pa­vel. pro­la­ze de­ca. „Sa pla­fo­na”. sto­ji na uli­ci sa kon­zer­vom i pi­ta u ka­me­ru: „Ko je taj mo­mak? Ka­kav je to dru­škan ko­ji sam ide?”. za bo­ro­vič­ku. to je Fe­ro La­ka­ta (in­ter­vju­er). Ni u bi­o­skop nas ne pu­šta­ju. „Je­ste. „Ta­mo ne že­le Ci­ga­ne”.” (94)3 Vor­ho­lo­va sli­ka ma­log for­ma­ta. (98)11 De­te na bi­ci­kli­ću vu­če trak­tor­čić. ali ho­ću da ka­žem da se ču­dim ka­ ko čo­vek ne­će da pla­ti 10 kru­na za ula­zni­cu. a on­da ode u ka­fa­nu i na­pi­je se za 200 kru­na. on pi­ta: „Ka­ko lju­di ži­ve u Mi­ko­ vi?”.. „Sad je sve dru­ga­či­je”.. „Šta ra­di­te ov­de?”. ka­me­ra ih sni­ma s le­đa. „Do­bro što je bli­zu. Za­što nas ne pu­šta­ju unu­tra. (95)74 Mi­hal Buč­ko. (90)39 He­le­na Be­ze­ko­va se­di u svo­joj so­bi. te­če vo­da po sli­ka­ma”.). „Sva­ke su­bo­te su svi­ra­li”. lju­di bi vi­še i vo­le­li da pad­ne. „Oda­kle se do­šli?”. ali im ni­ka­ko ne ide. svi su ne­za­po­sle­ni. ali ta­mo su bi­li pa­met­ni­ji. ali on ni­je. Ni­je mi ja­sno da lju­di ko­ji su eko­nom­ski sla­bi ne­ma­ju za mu­zej. re­kao da će ići u Mi­ko­vu”. a sad idu lju­di­ma na ner­ve”. ho­će­mo sa­mo da vi­di­mo.. jed­na go­spo­đa i go­spo­din sa kra­va­tom po­zi­va­ju u po­moć: „Svi­ma oni­ma ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni da odr­že Mu­zej u ži­vo­tu. u Ukra­ji­nu. „Ne­kad je bi­lo Ci­ga­na svi­ra­ča u sva­kom se­lu”. a sad?”. „Ne znam. ka­ko po­li­ci­ ja va­še be­le ne bi­je?”. „Šta pro­ki­šnja­va?”. on im de­li kon­zer­ve su­pe: „Do­bra je.. ne­ 67 . (96)85 Dvo­ji­ca pri­pi­tih se­lja­na se­de is­pod dr­ve­ta za ka­fan­skim to­lom. ima l’ ta­mo zla­ta ili sre­bra? Ići će­mo ta­mo da kra­de­mo? Ne­će­mo ta­mo kra­sti. neo­bu­če­ne. „Da­nas je dis­ko in”. naš ži­ro-ra­čin je sle­de­ći (ka­plji­ce vo­de se sla­žu sa nje­nim či­ta­njem bro­je­va. auto­bus vo­zim”. (102)28 Mi­hal Buč­ko u svo­joj kan­ce­la­ri­ji. jed­na vi­če: „Jeb’o ti Vor­ho­lov mu­zej. Vor­ho­ lo­va tet­ka. Ču­ju se ka­plji­ce ka­ko pa­da­ju. (89)35 Eva se­di u so­bi is­pred kr­sta: „En­di ni­kad ni­je bio u Mi­ko­vi. na sto­lu dve fla­še pi­va. ali ni­je bio”. ka­ko pa­da. Glas pi­ta: „Šta vi mi­sli­te o Mu­ze­ju u Med­zi­la­bor­ci­ma?”. „Ne­ma po­sla?”. Šta će nam Vor­ho­lov mu­zej?”. da li je to isti­na?”. glas ga pi­ta: „Raz­go­va­ra­li smo sa Ci­ga­ni­ma ko­ji su se ža­li­li da ne mo­gu ući u Mu­zej. ni­šta.. če­mu ovo slu­ži?” Ku­ra­tor Buč­ko se če­še po gla­vi: „To su ko­fe za sku­plja­nje ki­še. Ne mo­že­mo pu­sti­ti pr­lja­ve. „Ne ta­ko do­bro”. „Nek bi pao.” „U Med­zi­la­bor­ci­ma?”. kao da gle­da kroz pro­zor­čić. „Mo­ji ro­di­te­ lji su mi re­kli da su Ci­ga­ni bi­li naj­bo­lja mu­zi­ka za svad­be”. (101)29 Fe­ro i Ro­mi še­ta­ju se pu­tem: „Ne­ka­da je bi­lo mu­zi­ča­ra. još ih i bi­ju. i u ka­fa­nu ih ne pu­šta­ju. „A šta ra­di­te u Mi­ko­vi?” „Ja. Imam rod­bi­ne svu­da. ali ne mo­že­te pu­sti­ti čo­ve­ka ko­ji se ose­ća. Zvu­ci šte­lo­va­nja har­mo­ni­ke i vi­o­li­ne. Zvuk toč­ki­ća na be­to­nu. (99)24 Fe­ro i gru­pa od­ra­slih Ro­ma še­ta­ju se pu­tem. (97)24 Fe­ro i još je­dan čo­vek ja­šu ko­nja. iza su por­ce­lan­ske fi­gu­ri­ce u vi­tri­ni. Oni mo­gu do­ći ov­de i raz­mi­ šlja­ti o svo­jim pro­ble­mi­ma. Glas pi­ta: „Iz­vi­ni­te. „No­vo­si­birsk”. obe­ćao je da će da osta­vi uspo­me­nu u Mi­ko­vi. (91)47 Lju­di se pe­nju ste­pe­ni­štem. ali ni­je ta­ko kre­nu­lo. iza je cr­kva a iza Rom­ki­nje. „Ono je moj bus. „Za­što?”. „Za­što vas ne pu­šta­ju?” „Za­bra­nje­no”. mi­slim po­ne­kad da ima­ju ve­ća pra­ va od ne-Ci­ga­na. glas ka­že: „Sre­li smo ga u auto­bu­su. „Ma­lo pod­grej pa daj maj­ci. i u SAD”. (86)8 In­ter­vju­er i gru­pa od 4 Ro­ma. ni­sam ga vi­de­la ov­de ni­kad.” (dok to pe­va­ju. „Šta pro­ki­šnja­va?”. „Ovo ti osta­vljam (kon­zer­vu)”. „Da”. mo­že­te je pod­gre­ja­ti”.. u či­ta­voj is­toč­noj Slo­vač­koj ne­ma po­sla. raz­u­me­te?” (92)25 Ro­mi idu po sne­ gu. šte­ta što pro­ki­šnja­va”. a Ro­mo­ve ne. sta­vi idi­o­ta na ko­nja – te­raj ga dok ni­sam ski­nuo ka­iš” (konj od­la­zi pu­tem). jed­no od njih vo­zi bi­ci­klić na ko­ji je za­ka­ čen trak­tor­čić). nje­mu se to ni­je svi­de­lo.” (pro­mr­lja ne­što se­bi u bra­du). (100)51 Svir­ci (iz 1. pe­va ru­sin­ ski pe­smu. ko­ji ni­je ob­u­čen i sa tom sve­šću da će nam ne­što ukra­sti. Ro­mi ima­ju ta­kva pra­va u Slo­vač­koj. ne­ma po­sla”. ka­ko su to na­pra­vi­li u Med­zi­la­bor­ci­ma. „Za­što?” „Za­to što nas ne pu­šta­ju unu­tra”.. „Je­ste ču­li da pla­fon pro­pu­šta u Mu­ze­ju?”. „Ne­ma. ta­ko­đe”. pro­la­ze kroz hod­ni­ke Mu­ze­ja. Ro­mi. Če­mu Var­ho­la? Da ga grom stre­fi! Zbo­gom. već je­da­na­est go­di­na mi ne da­ju po­moć.

Puj­da psa na eki­pu: „Uje­di ga!”. ka­ko Isus Hrist ula­zi u Je­ru­sa­lem na ma­gar­če­tu. već se ra­ču­na­la teh­ni­ka ‘ko ma­ri šta ja sli­kam sve dok je to po­pu­lar­no’. Fe­ro ka­že: „Pa ja bih sa­mo da ku­pim vot­ku”. „Ni­je da­le­ko”. (112)73 Mi­hal Buč­ko iz­no­si sli­ke En­di­ja Vor­ho­la iz mu­zej­skog de­poa i sla­že ih na pod i na zid: „Ovo su ori­gi­na­li En­di­ja Vor­ho­la. ali Var­ho­la. za njim idu de­ca ko­ja vi­ču ho­sa­na. Sta­rac ka­že: „Iz­vi­nja­vam se. Jan­ko ka­že: „Pro­baj­te!”. „Sa­mo ho­ću bo­cu”. a s ob­zi­rom na to da je imao do­sta ra­zu­ma. do­di­ru­je pr­stom da pro­ve­ri da li se do­bro osu­šio. ali hte­li smo da bu­du po­ve­za­ni i sa na­šim kra­jem.” (107)22 Eva si­pa ra­ki­ju iz fla­še i na­zdra­vlja. to je ko­šu­lja u ko­joj su se kr­sti­la sva tro­ji­ca bra­će Var­ho­la. Buč­ko i eki­pa svi­ra­ju pop-nu­ me­ru „Ej po­pe. ali je ru­sin­ska. „Šta mi­sliš? Ne­ma po­sla. i isto mi­slim da se ov­de lju­di la­ko po­ve­zu­ju sa vot­kom. „On je ve­ge­ta­ri­ja­nac”. Ju­li­ja Za­vac­ka mi je maj­ka. za me­ne. to je mo­je.. za vre­me Le­nji­na je do­bro bi­lo. ku­pi­ću ti ka­mi­li­cu. (118)34 He­le­na Be­ze­ko­va se­di u svo­joj so­bi: „Jed­nom nam je po­slao či­tav ko­fer sli­ka iz SAD. ra­do­sni”. je­di­no im se ni­je do­pa­lo što Le­njin ima ru­ku kao pse­ću ša­pu (sli­ke Le­nji­na u raz­li­či­tim bo­ja­ma)”. osli­ka­nog na li­mu ko­ji je sve­že ofar­ban. Ima jed­na sce­na ko­ja mi se po­seb­no do­pa­da.” (106)35 Čla­no­vi eki­pe ko­ja sni­ma pro­ba­ju sla­ni­nu.. di­mi­mo svi­nje­ti­nu”. to je Le­njin!”. sve se pro­me­ni­lo”. ne do­zvo­lja­vam da se sni­ma u mo­jem lič­nom dvo­ri­štu. nek po­či­va u mi­ru! Za svu rod­bi­nu. mog bra­tan­ca. An­drij­ku. ne­ki kon­zer­va­tiv­ni ko­mu­ni­sti su do­šli. na raz­li­či­tim stra­na­ma. (124)28 Eva raz­gle­da re­pro­duk­ci­je Le­nji­ na u svo­joj so­bi. i svi su ta­ko sreć­ni. ku­či­ći ju­re po tr­gu. (121)99 Fe­ro je is­pred zgra­de is­pred ko­je je sta­ri čo­vek sa šta­ pom. po­pe ar­te­fak­te. (108)11 He­le­na Be­ze­ko­va na­zdra­vlja: „Uz­dra­vlje! Za En­di­ja. Mi­hal ka­že ne­ka Fe­ro uđe: „Uđi i re­ci da si ti Var­ho­la!”. da ne­će”. ba­ca­li smo ih po po­du. ka­ko bi bio za­ni­mljiv. „O. „Zna­te ko je to?”. jer to sa­mo vo­da ne pe­če”. Čo­vek sa šta­pom ka­že: „Ko? Ne znam”. la­vež pa­sa: „Na­i­šli ste u pra­vo vre­me. „Šta ima no­vo u Mi­ko­ vi?”. „Ho­će­mo se pro­še­ta­ti?”. po­sle je bi­la po­pla­va pa smo či­sti­li. on­da je sli­kao ono što ni­ko pre nje­ga ni­je sli­kao. to je ru­ sin­ska sla­ni­na.” (104)5 Po­gled na brd­ski pej­zaž. „Za Var­ho­la!”. ali uga­si ka­me­ru. ne do­zvo­lja­vam da se sni­ma ov­de!”. en­gle­ska je. svi­de­la im se cr­ve­na bo­ja. je­ste. pej­sa­ži i por­tre­ti i sve. jer ću bi­ti tvo­ja.. ali uga­si ka­me­ru. (117)30 Ru­ka is­cr­ta­va li­ce Isu­sa na ru­ži­ča­stom li­mu. on­da ni­je do­bra. „Je l’ go­to­va?”. „An­di Var­ho­la”. (110)16 Mi­hal Var­ho­la pe­va u svo­joj so­bi sa ča­ši­com u ru­ci: „An­drij­ku. svi su ov­de Var­ho­la”. (127)60 Rad­nik iz­no­si sli­ke 68 . „Jao. (111)7 Lju­di pro­la­ze po­red Mu­ze­ja u zi­mu. to je Le­njin”. ja kao la­ik mi­slim da ni­je bi­lo va­žno šta je Var­hol ili ko­ga sli­kao. mi­slim da ovo ima mno­go smi­sla (Le­nji­no­va sli­ka). „Pa nek pe­če. za na­šu stra­nu!” „Za Var­ho­la!”. A sve sa pot­pi­si­ ma En­di Var­ho­la su bi­le”.” (120)21 Fe­ro i Mi­hal Var­ho­la gle­da­ju niz uli­cu: „Je l’ pro­dav­ni­ca da­le­ko?”. je l’ tre­ba da zo­vem po­li­ci­ju? Zva­ću po­li­ci­ju”. tu su i Vor­ho­lo­vi ro­đa­ci: „Pre go­di­nu da­na gle­dao sam film ko­ji je imao na­ziv Isus Hrist su­per­star. Fe­ro pri­la­zi i ka­že: „Ja sam Var­ho­la”. „Pro­ba­će­mo. do­sta”. pa smo sve po­ba­ca­li. ista je cr­ve­na bo­ja. Zvuk zvo­na. „Pa ro­di­te­lji su mi odav­de. Ako je kao žva­ka­ća gu­ma. „OK. sa­mo bu­ku ču­jem”. „Ne znam”. jer ja sam gluv. „Mo­že ovo da pro­ba jed­nom go­di­šnje. (114)7 Zvo­no zvo­ ni u zvo­ni­ku. de­ca su se igra­la. ka­že: „Ni­je imao ko­su još od ro­đe­nja”. ovo je isto in­te­re­san­tan eks­po­nat. Kćer­ka vi­če: „Ka­me­ru uga­si. „Po­zva­ću ćer­ku. a Ondrij otac”. bru­ji mi u uši­ma. (126)3 Le­nji­no­va sli­ka na ta­pe­tu od kon­zer­vi su­pe. ta­ko smo ih pri­ku­plja­li jer smo hte­li da bu­de za­stu­plje­no iz sva­kog nje­go­vog pe­ri­o­da ne­što.. ova pe­če!”. Var­ho­lov­ce!” (109)28 Eva na­zdra­vlja: „Za En­di­ja. „Ko?”. Ćur­ke se ču­ju.. de­ca Ju­li­je Za­vac­ki i Ondreja Var­ho­le”. za na­še po­se­ti­o­ce ko­ji su do­šli da nas vi­de. pun sli­ka. ali kad je do­šao Sta­ljin. sve­šte­nik dr­ži slu­žbu. (123)27 Mi­hal Buč­ko iz­no­si sli­ke iz de­poa: „Kad sam re­kao da smo gle­da­li da ima­mo sli­ke ko­je ima­ju ve­zu sa na­šim kra­jem.. „Var­hol”. le­to je. Ni­ko ni­je znao ka­kve su to vred­no­sti bi­le. pra­vi­la tru­be od to­ga. „Haj­de­mo!”. (113)25 Cr­kva u Med­zi­la­bor­ci­ma. mi to ta­da ni­smo ce­ni­li. a i zbog teh­ni­ke. sto­je is­pred Mu­ze­ja.. (125)19 Mi­hal Var­ho­la i nje­go­va maj­ka ko­men­ta­ri­šu Le­nji­na: „Le­njin je bio raz­boj­nik. (122)5 Mi­hal Var­ho­la ka­že: „Znao sam da ne­će bi­ti do­bro. Kad smo ovu sli­ku obe­si­li pr­vi put.. (115)17 Kr­sto­vi po­red pu­ta u sne­gu i le­ti. se­lo u da­lji­ni. (116)21 Rad­nik u kom­bi­ne­zo­nu se­di na ste­pe­ni­štu po­red Mu­ze­ja i gle­da u ro­ze kon­tu­ru Isu­sa. Ču­je se cvr­kut pti­ca i ćur­li­ka­nje.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ko­li­ko že­na i mla­dić ko­ji se­de na zi­du. „Do­bro.. Šum auto­mo­bi­la u pro­ la­zu.. (119)65 Jan­ko Za­vac­ki u ku­hi­nji gle­da ka­ta­log Vor­ho­lo­vih sli­ka: „Kad gle­dam na Var­ho­lo­ve sli­ke. da te raz­ve­se­lim. „Ne. (105)43 Jan­ko Za­vac­ki uju­tru ide do svo­je pu­šni­ce da od­se­če sla­ni­ne. „Pa on?”. ili ti ne­ću pro­da­ti ni­šta”. ta­ko da smo bi­ra­li de­la ko­ja bi bi­la bli­ža na­šem čo­ve­ ku. ali ni­je ubi­jao – Le­njin je bio do­bar. ta­ko da je tu ovaj lep­tir. sa­mo sta­ri lju­di”.

ba­ca ci­gar u li­šće. To je sve što ra­dim. mo­raš se pro­či­sti­ti. Ma­ši­na uža­sno škri­pi. ka­me­ra pre­la­zi u sle­de­ću sa­lu. sla­bo osve­tlje­ nim. a toč­ko­vi sa ru­ skog dži­pa – ta­ko da je to me­đu­na­rod­ni trak­tor”. Je­dan čo­vek ple­še sam. do­bi­jam so­ci­jal­nu po­moć. da bu­de to­plo. be­lim. (128)20 Jan­ko Za­vac­ki u svo­joj so­bi ko­men­ta­ri­še sli­ke: „Ov­de (sli­ka sa sr­ pom i če­ki­ćem. i da­lje pu­ši. Po­li­ci­ja je sla­ba. ci­ao!” (133)24 Bar­men po­ka­zu­je slo­mlje­ne de­lo­ve sto­li­ce: „Je­dan čo­vek je kod nas slo­mio sto­li­cu. go­to­vo bi bi­lo. za­to što je to nje­gov naj­u­spe­šni­ji rad. (137)35 Ši­ro­ki brd­ski pej­zaž: „Mo­ra­mo re­ći da je Mi­ko­va slav­na i ova­ko. Ima­mo dva ori­gi­na­la. pro­šao po­red nje”. „Šta će­te ov­de ra­di­ti?”. (131)31 De­ca sto­je u ka­fan­skoj sa­li. pti­ce kre­šte. Ov­de je je­dan od naj­lep­ših ra­do­va. da imaš sla­bi­ji že­lu­dac. is­pred nje­ga ča­ši­ca: „Po­sla ne­ma. ima i mu­ških. oso­vi­na sa mer­ce­de­sa. ali ona je svu­gde. ka­ko smo ima­li Če­ho­slo­vač­ku. slep si. (134)28 Jan­ko Za­vac­ki po­ka­zu­je skle­pa­nu ma­ši­nu. i po­sled­nja ko­ju vam mo­gu po­ka­za­ti (pa­u­za). stal­no je sa ci­ga­rom. po­kre­ti su mu čud­ni. uz­di­še). „Ka­kve?”. ali ži­ve­lo se bo­lje. (135) Za­vac­ki vo­zi ma­ši­nu. ov­de smo ima­li stra­žu. tu se vu­kla naf­ta. „Bio sam že­dan. (144)42 Za­vac­ki sa kor­pom pe­čur­ki po­ka­zu­je ma­lu naft­nu cev: „Opet cev.. „Ne funk­ci­o­ni­še. krst”. kemp­bel su­pe. Čo­vek je mo­gao pre­spa­va­ti u par­ku na klu­pi i ni­ko ga ne bi po­krao. a ista je bo­ja ma­li­nov­ke”. (141)15 Mi­hal Var­ho­la še­ta po­lja­nom. Ča­ši­ce su ve­li­ke. po­pi­jem i do­bro. Go­vo­rim isti­nu. „Ka­da?”. Za­vac­ki ide sa kor­pom kroz šu­mu: „Sad tra­ži­mo sta­ri naft­ni iz­vor. ne znam da li vi u Ne­mač­koj zna­te. vi­ho­va­li sce me. valj­da su sva­to­vi. bi­ra­li smo ra­do­ve s ko­ji­ma se pro­sla­vio. se­de za sto­lo­vi­ma. To sa­da ni­je mo­gu­će. „Hva­la!” (140)17 Mi­hal Var­ho­la še­ta šu­mom. od­lu­či­li smo se za In­grid Berg­man. ima ih de­se­tak. pi­li­će na­hra­nim i psa. to je bio mo­tiv da iza­be­re­mo sim­bo­le ko­mu­ni­stič­ke”. ko­ja se mno­go od­no­si na isto­ri­ju na­še dr­ža­ve (srp i če­kić). (143)20 Mi­hal Var­ho­la tra­ži pe­čur­ke po šu­mi. pu­ni­li naf­tom svo­je ten­ko­ve i išli na Ru­si­ju”. Ne­ko­li­ko lju­di. ta­ko iz­gle­da kao stub. ma­lu. bu­kvu”. „Za­što?”. u peć. Mi­hal Buč­ko ko­men­ta­ri­še sli­ke: „To su nje­go­ve slav­ne kon­zer­ve. u ru­ci ci­gar. (142)15 Za­vac­ki po­ka­zu­je naft­nu cev u šu­mi: „Tu je za vre­me Dru­gog svet­ skog ra­ta ku­lja­la naf­t a”. a po­red fla­ša vot­ke. isto ta­ko i po­se­ti­o­ci­ma naj­dra­ži – por­tret In­grid Berg­man u ulo­zi ča­sne se­stre. vi­di se auspuh ko­ji ja­ko di­mi. (146)14 Za­vac­ ki sto­ji po­red me­tal­ne ce­vi. (147)36 Za­vac­ki či­sti pe­ 69 . pr­va ko­men­ta­ri­še: „Te­žak je ovo po­sao. Sva­ko je imao po­sao. „I ni­šta vam ni­je bi­lo?” „Te no­ći sam po­pio ve­dro vo­de. ta­mo. za­gle­dan je u dru­ge ko­ji ple­šu. sad kad se se­če dr­vo”. mo­gli smo iza­bra­ti nje­ga ili por­tret Me­ri­lin Mon­ro. „Bi­la je ve­li­ka ča­ša. se­če pe­čur­ke. Zbog ta­kvih mi ni­kad ne­će­mo sti­ći u EU”. (138)34 U šu­mi čo­vek mo­tor­nom te­ste­rom se­če dr­ve­će. (145)60 Mi­hal Var­ho­la bri­še znoj sa če­la. bez Andija Var­ho­la. Tu je bio spre­mljen ben­zin za mo­tor­nu te­ste­ru. mrak je. „Ni­ste ose­ti­li mi­ris ben­zi­na?”. a sad će­mo po­ći da po­gle­da­mo naft­ne iz­vo­re”. sva­ko je bio si­gu­ran. „Sa­di­ će­mo sad­ni­ce po­sle”. Maj­ka ima pro­ble­ma sa no­ga­ma. di­fe­ren­ci­jal sa voj­nog vo­zi­la. a za so­ci­ja­li­zma to­ga ni­je bi­lo”. ja ne­mam šta da ra­dim. po­sle ra­ta kon­ku­ren­ci­ja je bi­la sa polj­ske stra­ne. „Šta ma­ri. se­de kao po­re­đa­ni u auto­bu­su. po­go­to­vo za že­ne. (130)18 Tac­na sa ča­ši­ca­ma ra­ki­je. on ću­ti. (129)31 Mi­hal Var­ho­la u svo­joj so­bi. a ja sam do­bro. Že­ne sku­plja­ju gra­ nje. Voj­ni­ci su ima­li šta da je­du (pe­čur­ke). ja sam po­pio po­la li­tre ben­zi­na ume­sto ma­li­nov­ke”. (od­go­ji­li ste me)”. ve­ge­ta­ri­jan­ci zna­ju. ov­de eks­plo­di­ra auto. na­šao je ve­li­ku pe­čur­ku. lju­di na­ši za njih. Iz­nad se ču­je mla­zni avion. čo­vek ide po ka­fa­ni i nu­di ra­ki­ju. do­šli su Po­lja­ci i pot­pla­ti­li stra­ža­ra ka­ko ne bi ima­li kon­ku­ren­ci­ju (na­su­li su ne­što u iz­vor?)”. sa­mo pa­ra ne­ma­mo (sme­je se)”. ne­ću da la­žem”.. lju­di ple­šu. ta­ko smo bo­ga­ti. zve­zdu. sa­da su po­kra­li sve. a gr­lo mi je bi­lo otvo­re­no (ge­sti­ku­li­ra)”. Za­vac­ki vi­če una­zad dok trak­tor ide šum­skim pu­tem: „Sta­za smr­ ti!”. „Smre­ku. dr­va do­ne­sem. po­red nje­ga još je­dan čo­vek i trak­tor: „De­lo­vi od ne­mač­kog tra­ban­ta. ali je uzi­mam. „Još ka­ko”. a po­ma­že Za­pad. ali (pra­vi gri­ma­su da je mr­tav) in me­mo­ri­jal. (132)60 Pi­ja­ni svat: „En­di je bio umet­nik. Nem­ci su. ma­ši­na ur­la. odav­de se vu­kla naf­ta. „Tri me­se­ca pre”. Ova do­li­na is­pred nas je naft­no po­lje. A bo­lji nam je ži­vot bio pod so­ci­ja­li­zmom. Ov­de se go­di­na­ma vu­kla naf­ta. Od­lič­ne su. Ovo je sle­de­ća. lu­la”. „Je l’ do­bra?”. ni­je bi­lo to­li­ko zlo­či­na­ca. glas ga pi­ta: „Ne bo­ji­te se da su pe­čur­ke kon­ta­mi­ ni­ra­ne Čer­no­bi­lom?”. ko­ra­ci u li­šću: „Tu je. (136)10 Ka­me­ra je iza trak­to­ra. „Pri­jat­no (jer je­du)!”. nje­ga smo iza­bra­li iz trip­ti­ha. Sa­da sva­ko mo­ra da pa­zi na se­be. „Da li još ra­di?”. Ču­je se tra­di­ci­o­nal­na svad­bar­ska ru­sin­ska pe­sma „Vi­ho­va­li sce me. Odem do pro­dav­ni­ce. po­ka­zu­je na cev: „Još jed­na naft­na cev. pa šta. be­re pe­čur­ke i ću­ti. te­ško ga je na­ći jer vi­di­te da je sve za­ra­slo.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá iz mu­zej­skog de­poa. u ru­ci su mu pe­čur­ke i kor­pa. (139)34 Že­ne se­de is­pod dr­ve­ća i pri­ča­ju. dok smo ima­li ove sim­bo­le sr­pa i če­ki­ća.

8 U kon­tra­stu je i tan­go ko­ji ope­va slo­vač­ke ba­nje u od­no­su na sli­ke pu­sto­ši ko­ja se sme­nju­je po go­di­šnjim do­bi­ma. Var­ho­li su u dže­po­vi­ma bo­ce pi­va: „Ov­de je ma­lo lju­di. „Tre­ba da ide­mo”. „Ta­ko je. ne­ki šla­ger. „Re­kli su mi da se ov­de je­dan de­da iz­gu­bio kad je tra­žio pe­čur­ke?”. mo­že­mo je uze­ti”. Ne­pra­vi­lan sled i kon­trast8 tvo­re no­tu hu­mo­ra.. ži­vo­ti­nja je to ura­di­la. Zdra­va je (po­ka­zu­je na pe­čur­ku). 9 Ne­red i kva­ro­vi pri­me­ću­ju se i po osta­lim de­ta­lji­ma: pre­to­va­re­ni na­he­re­ni ka­mion puk­nu­te gu­me (12. ali i da tre­ba ići pra­vo na­zad. La­ ku noć. onaj sli­kar Var­ho­la je oda­tle. Vi­ču. umr­la nam je že­na ko­ja je to or­ga­ni­zo­va­la”. Sad vi­še ne­ma. (151)14 Kra­va na li­va­di pro­la­zi zde­sna na­le­vo. „Kad?”. „Ovo je Eva?”. le­to (17. „Mno­go pu­ta”. po­gled sa br­da (sli­čan kao ka­dar 111. i sve­ta sa dru­ge. mno­go pu­ta sam ta­ko ču­la. Ka­me­ra se uda­lja­va dok mu­zi­ka svi­ra. „Ko­ji?”. ogrom­na je: pr­vi deo fil­ ma. (157)12 He­le­na Be­ze­ko­va u svo­joj so­bi: „Gde god da odem lju­di pi­ta­ju – Mi­ko­va. „Tu­poj”. „Pa da”. 18. Od­ja­va.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá čur­ke: „Ako bih od­neo ova­ko pe­čur­ke. (154)10 Srn­dać be­ži sle­va na­de­sno kroz po­lje. pa čak i go­di­na. le­to (11). kad ode­mo do pro­dav­ni­ce mo­ram po­gle­da­ti da li je ta ba­ba usta­la. Var­ho­le su svu­gde”. „A već se ras­pao?”. je­sen (14). zi­ma (16). ovo je tvo­ja ro­đa­ka. ovaj put ‘cve­će’.. 10). zi­ma (27). jed­no­lič­ni kao zu­ja­nje mu­va ili jed­ no­stav­no šum. „Lju­di umi­ru?”. „Ko­li­ko je da­le­ko Čer­no­bil odav­de. Mi­hal tap­še. ali je sa­da le­to i lju­di pro­la­ze na dru­gu stra­nu). evi­dent­nim kri­vu­da­njem i sme­nji­va­njem do­ba da­na i go­di­ ne. „Na­šli ste ta­ko ne­kog?”. da bi se sti­glo do Mi­ko­ve. mo­žda je za­spa­la za­u­vek”. po­ku­ša­va da pri­ka­že da taj put tra­je iz­u­zet­no du­go i da su ta se­la iz­u­zet­no da­le­ko. Har­mo­ni­kaš sa po­čet­ka je tu. 14). Di­sku­si­ja Dis­tan­ca iz­me­đu Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca s jed­ne stra­ne. „Ja sam ga na­šao”. ta­ko­đe”. (156)44 Fe­ro i Mi­ hal su na gro­blju. „Išao je da tra­ži pe­čur­ ke?”. ču­ju se gu­ske: „Šta je to ta­mo pa­lo?”. Za­vac­ki su deo po­ro­di­ ce. 20). kao da be­ži od tru­be ko­ja i da­lje lo­še svi­ra. „Sa dru­gog kra­ja Mi­ko­ve. ko­ji je po­sve­ćen pu­to­va­nju u Med­zi­la­bor­ce i Mi­ko­vu. ka­ko pad­ne. Ču­ju se zri­kav­ci i dru­ge noć­ne ži­vo­ti­nje. „Sve­ća”. i to je sve što smo mo­gli pre­po­zna­ti. Na sto­lu je mno­štvo fla­ša. (160)40 Noć. U ju­nu. imao je na­o­ča­re sa ve­li­kom di­op­tri­jom.. 10 Ži­vo­ti­nje su pra­vi sta­nov­ni­ci sve­ta Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca. na­kri­vo po­dig­nut po­kva­re­ni auto­mo­bil ko­ji po­pra­vlja gru­pa lju­di (27). Zvu­ci u fil­mu su če­sto zvu­ci iz pri­ro­de. da ga is­ko­ri­sti kao pri­gu­ši­vač na tru­bi. 5. sa te­le­tom. 4. Har­mo­ni­ka svi­ra ru­sin­sku na­rod­nu „Tri hvi­zdoc­ki na nje­be”. Za­vac­ki svi­ra tru­bu. zi­ma (24. a ne tre­ba mi be­da. mi smo za­hva­će­ni. (152)14 Kra­va pro­la­zi is­pod kr­sta sa Isu­som. le­to (26). ono na ko­jem je bi­la kra­va u pret­hod­nim ka­dro­vi­ma. Vor­ho­lo­va tet­ka. da. le­to (13). ko­je smo oda­bra­li: auto­ne­sre­će. ni­su u rit­mu. Za­vac­ki se zbog to­ga ner­vi­ra. „Ni­je da­le­ko jer Ukra­ji­na je tu iza br­da. ju­lu. na­o­ča­re su le­ža­le po­red nje­ga. mo­žda je taj­no bio u Mi­ko­vi i na­pra­vio ne­ki sni­mak”. po­sva­đao bih se sa že­nom. (150)41 Rad­nik u Mu­ze­ju iz­no­si sli­ke. (155)97 Fe­ro i Mi­hal Var­ho­la še­ta­ju pu­tem. 8). ša­pu­će da je do­sta: „Do­sta je bi­ lo. 6). 19. da to je naš ro­đak. po­ne­kad zvuk auto­mo­bi­la ko­ji pro­la­zi u da­lji­ni. Mo­ram da pro­ ve­rim da li je ili ni­je. go­di­šnjih do­ba. mi­slim da je iz­gu­bio na­o­ča­re u šu­mi”. Pod­ne je. Sme­nji­va­njem ka­dro­va iz raz­li­či­tih go­di­šnjih do­ba do­bi­ja se uti­sak da je po­treb­no pro­ve­sti vi­še da­na. a naj­če­šće zvu­ci pti­ca i do­ma­ćih ži­vo­ti­nja. pe­ru­an­ska. ide­ mo da spa­ va­ mo”. zi­ma (21. Zvuk tru­be. Ima­mo ov­de fe­sti­val sva­ke go­di­ne u nje­go­vu čast. (153)19 Za­vac­ki sa de­com i tru­bom. vi­ču i de­ru se. su­mrak je. ka­me­ra se uda­lja­va. (148)24 Mi­hal Var­ho­la se­če pe­čur­ke i sta­vlja ih da se su­še.. lep. mo­rao sam da zo­vem po­li­ci­ju”. „Gla­va mu je bi­la odvo­je­na. le­to (7.10 Ta­ko 7 Sled go­di­šnjih do­ba to­kom pu­to­va­nja ide sle­de­ćim re­dom: zi­ma (2.9 Ži­vo­ti­nje se na pu­tu po­na­ša­ju svo­je­gla­vo i na­iz­gled sa­mo­sve­sno. ru­sin­sko-ukra­jin­sku. „Pre go­di­nu da­na”. i ovo je Var­ho­la”. 25). Mu­zi­ka sa ra­ di­ja. Za­vac­ki ka­že da će sa­da svi­ ra­ti jed­nu za Nem­ce. je­sen (12). u Mi­ko­vi.. „Je­su ga na­šli?”. ali oni osim dis­tan­ce upu­ću­ju i na to da kraj u ko­ji se ide kao da ni­je sa­svim u re­du. le­to (15). „Jan Var­ho­la. zvuk tru­be se na­sta­vlja. Za­vac­ki ski­da še­šir Mi­ha­lu Var­ho­li. Fe­ro no­si ko­fer i Mi­ha­lo­vu ka­pu. ni­je da­le­ko?”. a ta­mo je Eva. Mi­hal Buč­ko ka­že: „Ovo su sli­ke iz tog te­mat­ skog kru­ga. 22). 70 . zi­ma (9. ta­ko da je to u kon­tra­stu sa pret­po­sta­vlje­nim pra­vil­nim pu­to­va­njem. Mi­hal Var­ho­la fal­ši­ra.. a ovo je naj­ra­zu­ mlji­vi­ja sli­ka za ov­da­šnji et­ni­kum za­to što je na njoj jed­na ta­ko le­pa kra­va da se pi­tam ka­ko ju je Var­hol do­veo u Nju­jork. (149)7 Mu­zej. ovo je elek­trič­na sto­li­ca iz se­ri­je ‘ame­rič­ka smrt’.7 U vi­še na­ vra­ta pro­la­zni­ci upu­ću­ju da tre­ba ići sa­mo pra­vo. Svi­ra­ju Za­vac­ki i dru­gi. (159)13 Eva Prek­sto­va. pro­le­će (23). (158)300 Noć je. ta­ko­đe.

dok zvo­na zvo­ne.. kao da je u pi­ta­nju ne­ka vr­sta iz­o­pa­če­ ne iko­ne (29). pi­jan (52). ta­ko da do­bi­ja ob­li­ke ap­so­lut­nog. uglas (27).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na dru­mu svo­jim pu­tem ide kr­do kra­va (15). a vuč­jak je u na­iz­gled du­gom tr­ku11 po dru­mu pre­ma sa­mo nje­mu zna­nom ci­lju (11. Re­li­gij­ska aso­ci­ja­ci­ja ve­za­na je i za ka­dar u ko­jem ne­ko no­si li­me­nog Isu­sa u po­lje. Sta­ri­ce o Vor­ho­lu po­ka­zu­ju de­li­mič­no zna­nje. za ce­lu Ame­ri­ku!”. U tom kra­ju lju­di su sa­mo­u­ve­re­ni. Ver­nost al­ko­ho­lu ogle­da se u sli­ka­ma bo­ca i ča­ša ra­ki­je ko­je su pri­sut­ne u sko­ro sva­kom dru­gom ka­dru. On pe­va čud­nu pe­smu ko­ja ozna­ča­va da kad ode Bo­gu na isti­nu – bi­će ve­seo. a pa­ra­lel­no se ču­je na­rod­na pe­sma „Od­go­ji­li ste me. i zvo­na po­vla­či Ni­šta­vi­lo. što je opet za­jed­nič­ko sa Vor­ho­lom. Ta­ko se do­bi­ja uti­sak da u tom sve­tu po­sto­ji do­nje ne­bo. Sta­ri­ca Eva Prek­sto­va. isto kao sta­ri­ce ko­je osim što go­vo­re u sa­gla­sju bi­va­ju jed­na­ko i ob­u­če­ne: sve tri su u cr­nim ode­li­ma i ima­ju jed­na­ke pla­ve ma­ra­me.. ali kao da go­vo­ri o Isu­su (53). u jed­ nom mo­men­tu sti­če se uti­sak da zvo­ne sa­ma od se­be. Kao da se sta­ri Vor­ho­lov kraj i Ab­so­lut vod­ka na ne­ki na­čin po­i­sto­ve­ću­ju. go­vo­re­ći o Vor­ho­lu. ve­za­ne za Cr­kvu. S dru­ge stra­ne. Pot­pu­no po­i­sto­ve­će­nje u tom du­hu iz­go­va­ra Mi­hal Var­ho­la dok gle­da re­pro­duk­ci­ju Vor­ho­lo­ve sli­ke Ab­so­lut vod­ka: „Ap­so­lut vot­ka. pred­sta­vlja­ju­ći do­slov­no špi­rit (eng. U jed­nom tre­nut­ku Fe­ro kao da že­li da na­pra­vi kon­tra­kult­ni po­tez: on otva­ra kon­zer­vu Camp­bell So­ up i iz­gle­da kao da je to pu­tir iz ko­jeg pri­če­šću­je He­le­nu Be­ze­ko­vu vred­no­šću iz sve­ta van Mi­ko­ve. na na­čin ko­ji se ta­ko­đe mo­že pro­tu­ma­či­ti kao iro­ni­ja. iako se za­pra­vo vi­di da sla­bo po­zna­ju Vor­ho­lov ži­vot i rad. 13). za­tim sle­di je­se­nji ka­dar. ho­će­te da vi­di­te? To je Mi­ko­va” (33). pra­vi ki­se­lo li­ce i ka­že: „Nem­ci. ni­kad ga ni­sam sreo”. sta­ri­ce su na pu­tu pre­ma hra­mu. ra­di ot­pu­šta­nja gre­ha” (Mt 26: 27–28). Isto ta­ko. pri­ka­za­ni lju­di na­ja­vlju­ju i kse­no­fo­bi­ju: kad jed­na od sta­ri­ca ču­je da je film­ska eki­pa iz Ne­mač­ke. Zna­ci ne­ke čud­ne re­li­gi­o­zno­sti vi­de se od­mah u pr­vom ka­dru dru­ge su­per­se­kven­ce: na sto­lu sto­ji Vor­ho­lo­va re­pro­duk­ci­ja Le­nji­na. svi isto­vet­no a u rit­mu cr­kve­nih zvo­na (58). ako se taj pri­zor po­sma­tra ne kao od­raz već kao pro­zor. Tu su drv­ca ko­ja kao da ra­stu pre­ma tom do­njem ne­bu. Al­ko­hol je sve­pri­su­tan u tom pod­zem­nom sve­tu. a na če­ti­ri stra­ne sto­je ča­ši­ce. Osim što se dr­že kao gru­pa. ka­že „Pi­je­mo za sve. jo­jo­joj!”. Me­đu­tim. Ve­za iz­me­đu Ru­si­na i ra­ki­je ogle­da se i u ka­dru u ko­jem se nu­di tac­na pu­na ča­ša ra­ki­je. Vi­di se mre­ška­nje ko­je kao da je po­kre­nu­to bo­ri­ći­ma i kr­stom iz du­bi­ne – kao zna­ci ne­kog dru­ga­či­jeg. Ovaj gest za­pra­vo po­no­vo upu­ću­je na stih iz Sve­tog pi­sma ko­ji smo ci­ti­ra­li: kao da je En­di Vor­hol ta­ko­đe vr­šio 11 Trk iz­gle­da dug. Čud­na re­li­gi­o­znost ogle­da se i u gro­tesk­nim sli­ka­ma de­ce u sne­gu ko­ja pra­ve ko­lu­to­ve kao cir­ku­san­ti. Lju­di na­stu­pa­ju kao gru­pa u ko­joj se svi jed­na­ko po­na­ša­ju i jed­na­ko iz­gle­da­ju: gru­pa lju­di ko­ji po­pra­vlja­ju auto­mo­bil go­vo­re jed­na­ko. što je mo­gu­će pro­tu­ma­či­ti kao od­re­đen znak ve­ze sa ja­kim bo­ja­ma pri­sut­nim na Vor­ho­lo­vim sli­ ka­ma. od­re­đu­ju­ći ga kao pi­sca. ovo je krv mo­ja No­vo­ga za­ve­ta. To po­tvr­đu­je i sle­de­ći ka­dar u ko­jem su de­ca u ka­fan­skoj sa­li (131). da­tog prema Absolut vodka. 71 . ta­da se do­bi­ja uti­sak kao da se na­la­zi­mo pri ula­zu u ne­ki pod­zem­ni svet u ko­jem je sve na­o­pač­ke. kao da se ti­me iz­ra­ža­va da je ra­ki­ja stvar vas­pi­ta­nja (130). ko­ja se pro­li­va za vas i za mno­ge. to je do­bro. a on­da se po­no­vo po­ja­vlju­je vuč­jak u let­njem ka­dru – kao da je pro­šla go­di­na da­na a on još uvek tr­či. Ove ma­ra­me opet ima­ju za­ni­mlji­vu bo­ju – ve­o­ma su in­ten­ziv­no pla­ve. Kao da je u pod­zem­nom sve­tu Var­ho­lo­vih iz­vr­še­na obr­nu­ta pre­tvor­ba12 – u ra­ki­ju. Kao da u pod­zem­nom sve­tu Var­ho­la ca­ru­je eg­zi­sten­ci­jal­na pra­zni­na. a od­mah za­tim Mi­hal Var­ho­la ka­že: „Ne znam šta da vam ka­žem o nje­mu. 12 Pre­tvor­ba ili tran­ssup­stan­ci­ja­ci­ja: pre­o­bra­že­nje jed­ne su­šti­ne u dru­gu – pre­tva­ra­nje vi­na u krv. kao da je to ve­li­ka ne­sre­ća. i lju­di ko­ji­ma je znak obr­nu­ti krst. tj. Ovu iz­ja­vu je za­ni­mlji­vo po­re­di­ti u od­no­su na Isu­so­vu iz­ja­vu to­kom Taj­ne ve­če­re: „Pij­te iz ove ča­še svi. Kraj pr­vog de­la je obe­ća­ni krst pred ku­ ćom Mi­ha­la Var­ho­le (28). spi­rit – duh) tog kra­ja. da ko­no­pac ko­jim su za­ka­če­na ni­ko ne vu­če (114). bi­ci­kli­sta o Vor­ho­lu „zna sve” (9).”. Vor­ho­lo­va uj­na. Taj ap­so­lu­ti­zam ot­kri­va se i kroz iro­nič­ni i opo­mi­nju­ći na­slov fil­ma Ab­so­ lut War­ho­la. Krst se ogle­da u vo­di is­pred ku­će. na­o­pa­kog ži­vo­ta ko­ji vi­bri­ra. jer je ka­dar u ko­jem se pr­vi put po­ja­vlju­je (11) let­nji. na pri­mer. i ta­ko.

ali mu to ide ve­o­ma lo­še (72). ode­la u ko­ja su ob­u­če­ni kao da se ne raz­li­ku­ju od Vor­ho­lo­vih ko­ja se ču­va­ju u Mu­ze­ju. U kon­struk­ci­ji lju­di iz Mi­ko­ve on je imao su­pru­gu. Mo­ra bi­ti da je do­bro. ali dru­gi kri­te­ri­ju­mi za nji­ho­vo vred­no­va­nje kao da iz­o­sta­ju. a za Mu­zej je va­žna an­ti­kvar­na auten­tič­nost. što baš ne od­go­va­ra pred­sta­va­ma dru­gih o Vor­ho­lu. Pred­me­ti ko­ji su pom­no ču­va­ni u Mu­ze­ju su opet neo­bič­no obič­ni. ko­ji od­go­va­ra sve­tu Mi­ko­ve. ta­ko da im ni­je ostao ni­je­dan par (41). kao i pri­ča o naf­t i ko­ja je ne­kad cr­pe­na iz mi­ko­vač­kih po­lja (137). Po ana­lo­gi­ji. od­no­sno sve­ti­nje – kon­zer­vu Camp­bell So­up). a ko­je su oni no­si­li i ba­ca­li. Po­no­vo je ume­će ona ak­tiv­nost ko­jom se vr­ši ukla­pa­nje u svet u ko­jem na­sta­je: rad­nik sli­ka Isu­sa na li­mu. kao da je umo­ran od mu­zej­skih ar­te­fa­ka­ta i ne zna šta bi sa nji­ma (103).. dok je Vor­ho­lo­va sli­ka cve­ća u dru­gom pla­nu (39). Lik. U tom smi­slu. ali is­ko­ri­šće­ne da se na­pra­ve stra­ši­la (83). oni ko­ji su oti­šli. oti­šli su u bo­lje. vra­ća­li bi se na­zad” (47). Dis­tan­ca pre­ma kult­noj kon­zer­vi kao da je ilu­stra­ci­ja uža­snog ne­ma­ra s ko­jim su se Mi­kov­ča­ni od­no­si­li pre­ma Vor­ho­lo­vim de­li­ma: He­le­na Be­ze­ko­va go­vo­ri bez za­dr­ške o to­va­ ri­ma (ve­o­ma le­pih i ori­gi­nal­nih) ci­pe­la ko­je im je Vor­hol slao. Slič­no je i sa nje­go­vim cr­te­ži­ma ko­je su pre­pu­sti­li uni­šte­nju (118). sti­lu i bo­ja­ma jed­ne od grup­nih fo­to­gra­fi­ja Mi­kov­ča­na pri­ka­za­nih u fil­mu. I lo­kal­ni sve­šte­nik po­ku­ša­va da pre­mo­sti sa­vre­me­ne fe­no­me­ne i tra­di­ci­o­nal­nu re­li­gi­o­znost. Na ovaj obra­zac uka­zu­ju i ka­dro­vi u ko­ji­ma se vi­de po­zna­te kon­zer­ve. me­đu­tim. A Mi­kov­ča­ni se i pre­ma tim obič­nim pred­me­ti­ma od­no­se u skla­du sa svo­jim vred­no­snim si­ste­mom: kad su pri­ka­za­na stra­ši­la u po­lji­ma.”. Mi­kov­ča­ni En­di­ja Vor­ho­la u pot­pu­no­sti shva­ta­ju kao svo­je­ga. bio „čo­vek do­brog sr­ca” i stra­dao zbog ne­uz­vra­ će­ne lju­ba­vi. S dru­ge stra­ne. u ka­dro­vi­ma u ko­ji­ma je He­le­na vi­di se vi­tri­na sa por­cu­lan­skim kič fi­gu­ri­ca­ma ko­je ona oči­gled­no ču­va. već ona čak i stva­ra lik ko­ji joj od­go­va­ra. He­le­na na to pri­sta­je sa­mo iz uč­ti­vo­sti i ne uzi­ma vi­še od jed­nog za­lo­ga­ja (85). ina­če bi mo­žda do­neo vot­ke (32). Po slič­nom obra­scu i Vor­ho­lov mu­zej je osta­vljen da pro­ki­šnja­va i da se vo­da sli­va na sli­ke. Lo­gič­ki. gle­da­ju­ći isto­vre­me­no Vor­ho­lo­vu sli­ku i svog si­na. ori­gi­nal­no po­ve­za­na sa Vor­ho­lom. Jan­ko Za­vac­ki po­ku­ša­va da svi­ra tru­bu. na pri­mer. zvu­či sme­šno u od­no­su na mu­zi­ku ko­ju je. Me­đu­tim. raz­mi­šlja­ju­ći o smr­ti i ono­stra­nom: „Ni­ko se ne vra­ća da ka­že ka­ko je. i sa­ma ispravlja taj pro­pust (isti­na le­pom) ru­sin­skom na­rod­nom pe­smom. stil i bo­je ko­jim je osli­kan taj Isus sa­svim od­go­va­ra­ju li­ko­vi­ma. raz­li­ku iz­me­đu Mi­ko­ve i sve­ta kao da po­ sred­no sa­ma is­ka­zu­je Eva Prek­sto­va. jer da je zlo. olov­ka ko­jom je Vor­ho­lo­va maj­ka pi­sa­la. U Mu­ze­ju. što uka­zu­je na si­stem vred­no­sti u ko­me se Vor­ho­lo­vi cr­te­ži ba­ca­ju a su­ve­ni­ri i por­cu­lan­ski kič ču­va. ne po­ma­že ni Vor­ho­lov mu­zej u Med­zi­la­bor­ci­ma: Vor­hol je u Med­zi­la­bor­ci­ma po­stao mu­zej (ka­dar 37 po­ka­zu­je si­vi Vor­ho­lov lik iz­nad ko­jeg je taj na­slov). Kri­te­ri­jum va­žno­sti u Mi­ko­vi je dru­ga­či­ji ne­go u vanj­skom sve­tu: nji­ma je va­žna ne­u­gled­na kru­ška u dvo­ri­štu Vor­ho­lo­vih ro­di­te­lja (42). stva­ra­la gru­pa Vel­vet un­der­gro­und. vra­ća­li bi se na­zad. 72 . kon­ti­nu­i­tet sa za­jed­ni­com u vi­du od­je­ka Vor­ho­lo­vog umet­nič­kog ge­na kao da se ogle­da na ne­u­spe­li na­čin kod pri­pad­ni­ka nje­go­ve po­ro­di­ce: In­grid Bo­šno­vi­čo­va kao da je Vor­ho­lov epi­ gon (74).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pre­tvor­bu. Maj­ka Mi­ha­la Var­ho­le. Za­ni­mljiv po­ku­šaj da na­pra­ve most iz­me­đu Vor­ho­lo­vog mu­ze­ja i pu­bli­ke vr­še ku­ra­tor Mu­ze­ja Mi­hal Buč­ko i nje­go­va eki­pa. pe­va­ju­ći pop-nu­me­ru. Auto­i­ro­ni­ja kao svest o ne­u­spe­šnom pri­stu­pu kao da se ogle­da i kod sa­mih mu­zi­ča­ra: ku­ra­tor Buč­ko pe­va sti­ho­ve „Ej po­pe. Eva Prek­sto­va ka­že da ne vo­li En­di­ja za­to što se ni­kad ni­je že­nio. a to se od­no­si i na one ko­ji su emi­gri­ra­li (Vor­ho­lo­ve ro­di­te­lje) – jer da je ta­mo gde su oti­šli zlo. Me­đu­tim. a vr­hu­nac su Camp­bell So­up kon­zer­ve po­sta­vlje­ne da klo­pa­ra­ju na stra­ši­li­ma. po­pe ar­te­fak­te. što zna­či da joj ta­ko iz­gle­da i Vor­hol. Vred­nost mu ipak od­re­đu­ju u od­no­su na svoj si­stem: Jan­ko Za­vac­ki ka­že da je šte­ta što je umro.. ali ta­ko što je umet­nič­kim ra­dom pre­tva­rao obič­ne pred­me­te u umet­nost (stva­ra­ju­ći pred­me­te kul­ta. ova­ko je i iz­re­če­no da je u Mi­ko­vi zlo. ka­že: „Iz­gle­da kao maj­mun”. Han­ka Ser­vic­ka pro­ce­ nju­je da je šte­ta što Vor­hol ni­je sli­kao ru­sin­ske iko­ne. Jan­ko Fi­ška ga po­re­di sa lo­kal­nim ko­mu­ni­stič­kim funk­ci­o­ne­rom (34). kao npr. dok su­ve­ni­ri opet osta­ju sa­ču­va­ni u vi­tri­na­ma. Ova (auto­i­ro­nič­na) nu­me­ra. Svi od­re­da od­bi­ja­ju da je on bio ho­mo­sek­ su­a­lac. Na ovaj na­čin po­ka­zu­je se da po­ro­dič­na za­jed­ni­ca ne sa­mo da se se­ća onog što njoj od­go­va­ra. ali i nje­mu to sla­bo uspe­va (113). S dru­ge stra­ne. mu­zej­ skom ku­ra­to­ru va­žno je da su pred­me­ti ko­je ču­va­ju auten­tič­ni. iako ga ni­kad ni­su vi­de­li.

i svo­ji ga ne pri­mi­še” (Jn. Mis­ztal. Ma­ri. kao Vor­ho­lo­va iro­ni­za­ci­ja. Taschen. In­ter­kul­tu­ral­nost.. 102). za­tim kra­va u pod­ne pro­la­zi sa te­le­tom. vi­di se po­do­zri­vost pre­ma stra­nom u nje­nom se­lu (87). Hac­kett. On col­lec­ti­ve me­mory. (1–2). isti­na. R. Me­đu­tim. 18. Po­seb­no za­ni­mljiv je ka­dar 121. ali je ipak ta­mo. U tom smi­slu. Oli­va. Este­ti­ka fil­ma. No­vi Sad: Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne.. Ма­ґ­о­чи. Sta­ni­slaw (2001). „Kul­tu­ra se­ća­nja – isto­ri­jat”. ne ogle­da u od­no­si­ma Ro­ma i Ru­si­na. Uni­ver­si­tāts-Ver­lag­sbuc­hhan­dlung. Kraj fil­ma po­no­vo uka­zu­je na ne­red. ko­ji se. Па­дя­ка – НВУ “Ру­ске сло­во”. Me­đu­na­rod­ni kul­tur­ni od­no­si. ne pri­hva­ta­ju ga. The­o­ri­es of So­cial Re­mem­be­ring (The­o­ri­zing So­ci­ety) [1 ed. New York: Ba­sic Bo­oks. In­di­a­na. 1. Ma­goc­si. Ma­ri. Iro­ni­ja spram bes­plod­nog po­na­vlja­nja pro­iz­ve­de­na je u fil­mu u ka­dro­vi­ma u ko­ji­ma Jan­ko Za­vac­ki svi­ra tru­bu: pr­vo se vi­di kra­va (iz­ju­tra?) ka­ ko pro­la­zi li­va­dom dok on svi­ra (151). ali ni­su u rit­mu. Šo­be. Be­o­grad: Clio. The Rusyn-Ukra­i­ni­ans of Czec­ho­slo­va­kia: an hi­sto­ri­cal sur­vey. Đu­lio Kar­lo. Vor­hol za­pra­vo ne­ma me­sto u tom sve­tu.(2006). 4. 5. 14. 7. 146). 9. Film – a Cri­ti­cal In­tro­duc­tion. 1: 11).]. War­hol. На­род нї­од­кадз . Vi­en­na: Wil­helm Bra­umüller. 15. Mo­ris (2013). To­dor (2004). Uža­sna jed­no­lič­nost ogle­da se i u fil­mu po­na­vlja­noj po­tra­zi za za­pra­vo be­zna­čaj­nim naft­nim ce­vi­ma u mi­ko­vač­koj šu­mi (142. Pat (2009). 12. Ba­rry Ke­ith (2007). [ISBN 80-967748-0-8] Ar­gan.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Svet Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca je jed­no­li­čan. Ke­ve­ždi. kao da je to ilu­stra­ci­ja bi­ blij­skog „Svo­ji­ma do­đe. Kse­no­fo­bi­ja je pri­sut­na na vi­še na­či­na: kad se Eva Prek­ sto­va pi­ta o „dru­ška­nu ko­ji sam ide”. Mi­šel. 2. Žak. 73 . Halb­wachs. Kul­tu­ra se­ća­nja. Wal­lis. Ужго­род – Но­ви Сад: Ви­да­ва­те­ль­ство В. „Prin­ci­pi in­sti­tu­ci­o­nal­nog se­ća­nja”.Strand­film-Pro­duk­ti­ons GmbH. već je su­mrak. PO­Pi­zam – War­ho­lo­ve še­zde­se­te. Open Uni­ver­sity Press. Mi­šel (2007). 1928–1987: Com­mer­ce In­to Art. 11. utvr­đen kroz svoj umet­nič­ki iz­raz kao stal­no pri­sut­na pro­vo­ka­ci­ja. či­me se za­tva­ra krug. po­sta­vljen je kao onaj „ko­ji je sa­šao nad pa­kao”. Na isti na­čin oni će pro­la­zi­ti i le­ti. 8. 20. a Za­vac­ki i da­lje tru­bi bez pre­stan­ka (153). Andy War­hol. Aki­le Bo­ni­to (2005). Ber­ga­la. Pra­mag­gi­o­re. Mark (2006). No­vi Sad: Pro­me­tej.илу­стро­ва­на ис­то­рия Кар­пат­ских Ру­си­нох. No­vi Sad: Cen­tar za vi­zu­el­nu kul­tu­ru Zlat­no oko. Po­se­ban na­čin je od­nos pre­ma Ro­mi­ma (99). Andy War­hol. 144. Bar­ba­ra (2003). 10. Be­o­grad: Clio. Andy War­hol and the can that sold the world. Thom­son Ga­le. II. Za­greb: Na­kla­da Lje­vak. Ka­me­ra na­pu­šta taj svet ko­ji osta­je u mra­ku. u vi­du film­ske eki­pe i Fe­ra ko­ji se pred­sta­vlja kao Vor­hol – po­ka­zu­je od­bi­ja­nje. Mi­ko­va i Med­zi­la­bor­ci su za­tvo­re­ni sve­to­vi. Na ovaj na­čin stvo­ren je još jed­nom fe­no­men pop-pa­lan­ke. Mar­ten Lo­ren (2014). Hon­nef. Tom (2008). ---. No­vi Sad: Me­di­ter­ran. fal­ši­ra­ju i zbog to­ga se ner­vi­ra­ju (158). 123–155. on i da­lje svi­ra (152). ---. Gary (2010). Be­o­grad: Clio. 13. Andy. 3. 6. kao ve­či­to vra­ća­nje iz ni­če­ga u ni­šta. u ko­me se Fe­ro pred­ sta­vlja kao En­di Vor­hol ko­ji se vra­tio iz Ame­ri­ke. Li­te­ra­tu­ra: Al­bvaks. Pan­do­ra Fil­mpro­duk­tion . Chi­ca­go: The Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press. Be­o­grad: Či­go­ja štam­pa. Shir­mer Encyclo­pe­dia of Film. Be­o­grad: Slu­žbe­ni gla­snik. Go­cić. Fran­soa. Žak. Med­zi­la­bor­ce: Múze­um mo­derného ume­nia Andy War­ho­la. već u od­no­su Ro­ma i Mu­ze­ja. War­hol (2006). Па­вло Ро­берт (2009). 22–38. 17. 16. Omon. u ko­ji ne­ma­ju pri­stup (93. Nje­gov dru­gi do­la­zak. Dru­štve­ni okvi­ri pam­će­nja. Go­ran (1997). Ma­ria. (8). To­ko­vi isto­ri­je. En­di Vor­hol i stra­te­gi­je po­pa2. Grant. Mi­kov­ča­ni po­ku­ša­va­ju da pe­va­ju. Mo­der­na umet­nost: 1770–1970–2000. Muc­ha. Ana­li­za film(ov)a. Andy War­hol i stra­te­gi­je po­pa1. Be­o­grad: Clio. Omon. Ku­ljić. Ab­so­lut War­ho­la [DVD]. 19. Paul (1983). Mi­ro­slav (2014). Kla­us (2000).(2012). Ma­u­ri­ce (1992). Alen. Ver­ne. sa­mo iz dru­gog prav­ca (149). ona ko­ja je isto­vre­me­no stal­no od­bi­ja­na i od­ba­ci­va­na. Ilu­stra­ci­ja to­ga je ka­dar ko­ji pri­ka­zu­je lju­de ka­ko pro­ la­ze po­red Mu­ze­ja u zi­mu (111). Lon­don: La­u­ren­ce King Pu­blis­hing Ltd.

alt­ho­ugh they had ne­ver seen him. This has cre­a­ted the phe­no­me­non of pop-pa­roc­hial. Slo­ vak Re­pu­blic. as yet anot­her iro­nic War­hol`s ar­ti­stic ex­pres­si­on. at the sa­me ti­me re­jec­ting the one who was known wor­ldwi­de. Keywords: film analysis. The de­scrip­ti­ve analysis sho­wed that the mo­vie con­sists of 160 fra­mes and 3 parts. no­ting that a com­mu­nity not only shows and re­qu­i­res con­ti­nu­ity. mir@nspo­int. due to the ver­sion pre­sen­ted in a film abo­ut the Rut­he­nian com­mu­nity in Slo­va­kia. On the in­ter­pre­ta­tion le­vel we ca­me to the re­a­li­za­tion that the de­ve­lop­ment of the film story re­pre­sents a sort of de­scent from the world of art in­to the world of Mi­ ko­va and Med­zi­la­bor­ce. but al­so bu­ilds it on the ba­sis of the­ir steady so­cio-cul­tu­ral system. Rut­he­nian vil­la­ges in eastern Slo­va­kia. Re­mem­be­ring War­hol is ob­ser­ved as a cer­tain cul­tu­re of re­mem­bran­ce. cul­tu­ral me­mory. Andy War­hol.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Tha Analysis of the Film Ab­so­lut War­ho­la and the Cul­tu­re of Re­mem­bran­ce of Rut­he­ni­ans in Slo­va­kia Ab­stract: The aim of this study is to de­ter­mi­ne the cha­rac­te­ri­stics of re­mem­bran­ce on Andy War­hol (1928-1987). The met­hod used is analysis of the film on the de­scrip­ti­ve. Pri­mlje­no: 18. sep­tem­bra 2015.net 74 . The film com­ple­ments this ar­ gu­ment. Vil­la­gers of Mi­ko­va fully em­bra­ce Andy War­hol as the­ir own. re­fu­sed and re­jec­ted. the va­lue and at­ti­tu­des to­wards him are still de­ter­mi­ned in re­la­tion to the­ir own va­lue system. Ho­we­ver. sep­tem­bra 2015. in­ter­pre­ti­ve and eva­lu­a­tion le­vel. War­hol`s art form is pre­sent among the vil­la­gers as a con­stant pro­vo­ca­tion. Rut­he­ni­ans. the pe­o­ple in War­hol`s ho­me­land cre­a­te the­ir own War­hol. In that sen­se. Pri­hva­će­no za ob­ja­vlji­va­nje: 22. cul­tu­re of re­mem­bran­ce. This sup­ports the the­sis of Emi­le Durk­he­im which sta­tes that every so­ci­ety se­eks a sen­se of con­ti­nu­ity with the past. which we­re pre­sen­ted in the film Ab­so­lut War­ho­la by the po­lish aut­hor Sta­ni­slaw Muc­ha in the year 2001.

.

.

.

.

Ključ­ne re­či: in­ter­tek­stu­al­nost. sve­te knji­ge. po­vla­če pred svo­jim ju­na­ci­ma. On je. W. Pr­va zna­čaj­na ve­za iz­me­đu Der­vi­ša i smr­ti i Fa­u­sta je­ste od­nos auto­ra kao na­ra­to­ra pre­ma de­lu. ujed­no. da­kle.41-31. Rejhana Selmanović Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru Departman filoloških nauka Odsek za srpski/bosanski jezik i knjževnost Srbija Intertekstualni odnosi romana Derviš i smrt i drame Faust Sa­že­tak: Osnov­na te­ma ovog ra­da je­ste us­po­sta­vlja­nje in­ter­tek­stu­al­ne ve­ze iz­me­đu ro­ma­na Der­viš i smrt i dra­me Fa­ust. s ko­jim pak ci­tat­no­šću do­la­zi u ve­zu sa per­sij­skom ali i evrop­skom knji­žev­no­šću. čo­ve­ka či­ji usud pre­va­zi­la­zi okvi­re uobi­ča­je­nog. Ha­san je pr­vi ko­ji će pro­či­ta­ti Nu­ru­di­no­vu is­po­vest. ko­ji se u tom slu­ča­ju ja­vlja­ju u for­mi pod­tek­sta. ci­tat­ni obra­zac. u iz­ve­snom smi­slu. Der­viš i smrt. I Se­li­mo­vić i Ge­te se. ali i sli­ku o stvar­no­sti kao da­to­sti. tj. Ro­man Der­viš i smrt in­ter­tek­stu­al­no ko­re­spon­di­ra sa ve­li­kim bro­jem knji­žev­nih de­la kao i sa sve­tim knji­ga­ma. po­bu­na.2-2. sin Ali­jin: Ni­sam znao da je bio to­li­ko ne­sre­ćan. ljud­sku pri­ro­du uop­šte). Pi­ta­nje čo­ve­ko­ve eg­zi­sten­ci­je te­mat­ska je srž go­to­vo sva­kog ve­li­kog knji­žev­nog de­la. da su po­ve­za­na mo­tiv­skim. sva­ka­ko.09 Goethe J. do­pi­su­je Ha­san. ci­tat­nost. 79 . Fa­ust. pri­mar­no sa Kur’anom. spo­znav­ši du­bi­nu tu­ge čo­ve­ka ko­jeg je mi­slio da po­zna­je (kao što će Me­fi­sto­fel mi­sli­ti da po­zna­je Fa­u­sta. Pri­ča o Ah­me­du Nu­ru­di­nu is­ pri­ča­na je u for­mi is­po­ve­sti der­vi­ša. nje­go­va ve­za sa Ge­te­o­vim Fa­u­stom. Mir nje­go­voj na­mu­če­noj du­ši!” (Se­li­mo­vić 2001: 325). pr­vi ko­men­ta­tor ovog de­la. Glav­no po­la­zi­šte je či­nje­ni­ca da oba knji­žev­na de­la tre­ti­ra­ju pi­ta­nje op­stan­ka na­ ro­či­tog po­je­din­ca. ar­he­tip­skim. od­no­sno me­ta­tek­sta.09 Selimović M. a sa­mim tim in­di­rekt­no sa Bi­bli­jom.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 801. po­put epi­ta­fa. To sa­zna­je­mo jer je: „Svo­jom ru­kom na­pi­sao Ha­san. za­vr­ša­va se je­dan na­ra­tor­ni okvir ro­ma­na. Us­po­sta­vlja­nje od­no­sa iz­me­đu dva tek­sta ko­ji u bi­ti re­ša­va­ju isto pi­ta­nje afir­mi­še smi­sa­o­ni ka­rak­ter i re­flek­siv­nost od­ re­đe­nog knji­žev­nog de­la. In­ter­tek­stu­al­nim po­stup­kom otvo­ren je upliv ne sa­mo ci­tat­nih se­kven­ci ne­go i mo­tiv­sko osla­nja­nje na ar­he­tip­ske mo­de­le ko­ji­ma knji­žev­no de­lo od­vaj­ka­da gra­di sop­stve­ni ot­klon od stvar­no­sti. ci­tat­nim.112. Pre epi­lo­ga ko­ji. In­te­re­sant­na je. sim­bol. in­ter­tek­stu­al­nim ve­za­ma ka­ko me­đu­sob­no ta­ko i sa dru­gim tek­sto­vi­ma. 821.163.73 821. ar­he­tip.

Ne­sum­nji­va je ve­za iz­me­đu ne­i­me­no­va­nog pe­sni­ka i slav­nog Ge­tea. ka­že: Če­tr­de­set mi je go­di­na. kao i za de­lo či­ja je pri­ro­da u sva­kom smi­slu umet­nič­ka. Se­li­mo­vić po­sta­je tek pri­re­đi­vač tek­sta. Za­pra­vo. Pe­snik je. Ah­med Nu­ru­din i Fa­ust kao knji­žev­ne fi­gu­re po­ve­za­ni su či­ta­vim ni­zom po­sred­nih i ne­po­sred­nih slič­ no­sti. Dra­ma Fa­ust po­či­nje sce­nom u po­zo­ri­štu. Uprav­nik po­zo­ri­šta na­sto­ji da pred­sta­va bu­de ko­mer­ci­jal­ne pri­ro­de.a. Već spo­me­nu­ta in­ter­tek­stu­al­na ve­za sa go­di­na­ma dva zna­čaj­na po­sla­ni­ka te­me­lji se i na mi­si­o­nar­ skom svoj­stvu ovog pe­ri­o­da u Nu­ru­di­no­vom ži­vo­tu. osnov­ni na­ra­tor. za nje­ga ključ­ne go­di­ne – go­di­ ne bit­ka – evi­dent­no je Nu­ru­di­no­vo po­vla­če­nje pred ži­vo­tom. Če­tr­de­se­ta go­di­na ži­vo­ta kod is­toč­njač­kih na­ro­da pod­ra­zu­me­va pe­riod spe­ci­fič­ne zre­lo­sti čo­ve­ka. Pr­va zna­čaj­na ve­za iz­me­đu ova dva čo­ve­ka. Če­tr­de­se­ta go­di­na u Nu­ru­di­ no­vom ži­vo­tu re­zul­ti­ra su­o­ča­va­njem sa ključ­nim stra­ho­vi­ma ko­je je der­viš rev­no­sno ta­lo­žio to­kom svo­je muč­ne eg­zi­sten­ci­je. ovo na­pi­sao tek po­što je knji­gu pro­či­tao. ali u bi­ti. A od­već mlad da za že­lje ne bih znao. go­vo­ri oku­plje­nim lju­di­ma sna­gom be­sa i bo­la ko­ji ose­ća­ju svi. pa­ra­dok­sal­nu ušu­ška­nost ne­po­sto­ja­nja. on ži­vo­tu i lju­di­ma pri­la­zi s me­rom i s ob­zi­rom. do­bi­ja­mo i gu­bi­mo. sma­tra­mo.v. U istom kon­tek­stu u kom pre­sta­je da bu­de autor. oba pi­sca pre­sta­ju da bu­du sve­zna­ju­ći auto­ri. sve do ove. Pre to­ga. i Mu­saa a. du­hov­no i čul­no for­mi­ra­ na lič­nost. On osmi­šlja­va dra­mu či­ji su glav­ni pro­ta­go­ni­sti Fa­ust i Me­ fi­sto­fel. ko­ji ga ra­sve­tlja­va. 80 . A vlast. stva­ra pri­po­ve­dač­ki okvir ko­ji mu do­pu­šta da kao pri­po­ve­dač zva­nič­no iz­ o­sta­ne.s. Ova­ko se Ha­san pr­vi put ja­vlja kao Se­li­mo­vi­ ćev ju­nak. Uti­šan. Se­li­mo­vić for­mi­ra ju­na­ka ko­ji svoj ži­vot po­či­nje baš u če­tr­de­se­toj go­di­ni. ne bi znao ni­šta o pot­pu­no­sti Ah­me­do­ve ne­sre­će. po­put der­vi­ša Nu­ru­di­na. Der­viš je taj ko­ji o Ha­sa­nu sve­do­či. bit­ni­ji je nji­hov sud o sop­stve­noj do­bi. oli­če­na u li­ku uprav­ni­ka po­zo­ri­šta. Ta bor­ba će na mo­men­te po­pri­ma­ti op­šti ka­rak­ter. u jed­nom od naj­ci­ti­ra­ni­jih frag­me­na­ta ro­ma­na. u svoj ro­man. obo­ji­ca po­dra­ža­va­ju ar­he­ti­pe zna­čaj­nih po­sla­ni­ka spo­me­nu­tih i u Kur’anu i u Bi­bli­ji. ne zna­či da je i ži­veo. od či­nje­ni­ce da su oba ju­na­ka srod­ni po go­di­na­ma i po is­ku­stvu. da od­go­va­ra svi­ma. Fa­ust o se­bi ka­že: Od­već sam star da sa­mo glu­mim ja. ono­li­ko ko­li­ko sma­tra da je bit­no za pri­ču o nje­mu sa­mom. sva­ko iz svo­jih raz­lo­ga. Po­sled­nju go­di­nu svog ži­vo­ta Nu­ru­din će pro­ve­sti u kon­stant­noj bor­bi. na­iz­gled vr­lo raz­li­či­ta. pre­ćut­ni kon­tekst nam na­la­že da ta­ko shva­ti­mo. a ko­ja po­či­nje Pro­lo­gom na ne­bu. Se­li­mo­vić ni­je autor već je to Ah­med Nu­ru­din. kao u tre­nut­ku ka­da Nu­ru­din. u pro­tiv­nom. Oba ve­li­ka ve­ro­ve­sni­ka svo­ju su po­sla­nič­ku mi­si­ju. što je. pri­ta­jen. jed­no od osnov­nih po­la­zi­šta oba knji­žev­na de­la. iz­me­đu osta­log. dok se Pe­snik za­la­že za slo­bo­du mi­sli i iz­ra­za. to osta­je bor­ba po­je­din­ca i si­ste­ma. kre­ću­ći se uvek mar­gi­na­ma svog stra­ha. To što je Ah­med Nu­ru­din po­sto­jao pr­vih če­tr­de­set go­di­na. ana­te­mi­sa­la čak i u umet­nič­kom po­gle­du. on je ju­nak Nu­ru­di­nov. Ta­ko je sa sva­kim ju­na­kom ko­ji u svo­ju is­po­vest. to je prag po­seb­ne spo­zna­je i po­mi­re­nja sa ži­vo­tom i sve­tom. na­kon sa­zna­nja da je Ha­run mr­tav. ri­zi­ku­je­mo. ti­če se nji­ho­ve ži­vot­ne do­bi. ru­žno do­ba: čo­vjek je još mlad da bi imao že­lja a već star da ih ostva­ru­je (Se­li­mo­vić 2001: 10). Ge­ni­jal­ nost ova­kvog po­stup­ka po­sta­je oči­gled­na tek kad se do­ve­de u ve­zu sa te­mat­skom ide­jom da je u spo­znaj­ nom smi­slu čo­vek obič­no na gu­bit­ku. za­po­če­la u če­tr­de­se­toj go­di­ni ži­vo­ta. der­viš Nu­ru­din uvo­di. Na ovaj na­čin. To je vre­me ka­da ljud­ska dob do­sti­že svoj ze­nit i ka­da čo­vek po­sta­je in­te­lek­tu­al­no.a. slič­no Se­li­mo­vi­ću. No. Sva­ka­ko je od ne­spor­nog zna­ča­ja i či­nje­ni­ca da je če­tr­de­se­ta go­di­na ži­vo­ta ključ­na go­di­na u ži­vo­ti­ma ve­li­kih po­sla­ni­ka Mu­ha­me­da s. Usled ank­si­o­znog stra­ha od ono­ga što ži­vot zah­te­va od nas. U pre­ne­se­nom smi­slu. ma­kar sa­mo sim­bo­li­ke ra­di. a to je da ži­vi­mo. Bož­jom od­red­bom. psi­ho­lo­ški i sim­bo­lič­ki. pre svih Fa­u­sta. sud ko­ji je za­ču­đu­ju­će sli­čan. u ko­joj se do­no­si sud o to­me ka­kva tre­ba da bu­de umet­ nost. po­vu­čen u sli­ku o se­bi. Ge­te. Če­tr­de­se­ta go­di­na Ah­me­da Nu­ru­di­na pred­sta­vlja za­tva­ra­nje jed­nog sim­bo­lič­kog kru­ga. tj.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ha­san je. (Ge­te 1999: 88) Dok der­viš Nu­ru­din. sva­ka­ko sim­bo­li­zi­ra dog­mu pro­tiv ko­je se Ge­te za ži­ vo­ta bo­rio i ko­ja je nje­go­va de­la. Ah­med se po­vla­či u ka­tar­zič­nu si­gur­nost ne­ži­vlje­nja.

reč što bes­kraj­no le­pa i či­sta sa­mo u No­vom za­ve­tu bli­sta.. shva­ta. bla­go­tvor­no svje­tlo vje­re. On je. od sve­te knji­ge tra­ži da ga svo­jim več­nim isti­na­ma umi­ri. jed­na­ko kao i Nu­ru­din. Čak i bo­go­slo­vljem pu­nio gla­vu. umi­ri­la bi me mu­zi­ka po­zna­tih re­če­ni­ca ko­ji­ma vje­ru­jem. pa­ra­dok­sal­no. ve­ru­je. za­stra­šen ne­kom va­trom ko­ja ti­nja u nje­mu. no­sim ih u se­bi kao kr­vo­tok (Se­li­mo­vić 2001: 42). o ve­li­kim lju­di­ma. Kur-an.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Upliv Se­li­mo­vi­će­vog tek­sta u ci­tat­ni smi­sao Ge­te­o­vog sa­op­šte­nja o Fa­u­sto­vim go­di­na­ma vi­še­stru­ko je za­ni­ mljiv. (Ge­te 1999: 88) Sve spa­da s me­ne. On tra­ži od sve­te knji­ge da po­tvr­di da nje­go­va mi­sao ni­je gre­šna. Nju će za­vo­le­ti stra­šću čo­ve­ka zre­le do­bi. lu­da. kao ha­lji­na. a ona ni­je. ni­či­je vre­me ko­je je. za nad­ze­malj­skim če­žnja nas pro­že. Dok ne sret­ne Me­fi­ste­la. ve­ro­vat­no i la­ko­um­ni­ja. gre­škom pri­sva­jao. pod­mla­đi­va­nje obu­va­ta sa­mo ob­na­vlja­nje te­la. Fa­ust od­ba­cu­je pre­đa­šnost svo­ga bi­ća kao ne­što ne­pot­pu­no. pre­zi­ru ovo­ze­malj­ski po­re­dak. Za raz­li­ku od der­vi­ša. o ko­ji­ma čak i ne mi­ slim. da ni­je ži­veo do tre­nut­ka po­bu­ne. ipak. ra­za­pet iz­me­đu ono­ga što je­ste i ono­ ga što že­li da bu­de. ta­ko­đe. ma­te­ri­jal­ni i du­hov­ni stroj ko­ji ve­ko­vi­ma po auto­ma­ti­zmu isto zvu­če i zna­če. ja­snom na­dom. a Nu­ru­din kao da ni­kad i ni­je bio mlad. ose­ća. kao oklop. ni Nu­ru­din. da uspo­ko­ji nje­gov ne­mir­ni. Ka­kvo sam ja svje­tlo? Či­me sam pro­svi­je­tljen? Zna­njem? Vi­šom po­u­kom? Či­stim sr­cem? Pra­vim pu­tem? Ne­sum­nja­njem? (Se­li­mo­vić 2001: 10) Čak sam na svo­ju ža­lost pra­vu. Za­pra­vo. Fa­ust će. ali je sva­ka­ko sprem­ni­ji da pri­zna da je svo­je po­sto­ja­nje po­sve­tio ana­li­zi ži­vo­ta kao me­ta­fi­zič­kog poj­ma i da ni­ka­da ni­je ži­veo. (Se­li­mo­vić 2001: 10) Ma­gi­star. i to spo­zna­je ko­ja ni­je uslo­ vlje­na ovo­ze­malj­skom ne­pot­pu­no­šću. Ova­kvim či­ ta­njem do­bi­ja­mo ci­tat­ni di­ja­log ko­ji re­zul­ti­ra pot­pu­nim sa­gla­sjem Nu­ru­di­no­ve i Fa­u­sto­ve spo­znaj­ne stvar­no­sti. (Ge­te 1999: 88) Sa­da sam sa­mo Ah­med. da je nje­gov stav is­pra­van. Po­vu­čen pred sva­kim vi­dom ži­ vo­ta. o mo­ra­lu. Šta ste­koh. on se opre­de­lju­je za mla­dost.] A vi­dim da ni­šta ne mo­že­mo zna­ti. Nu­ru­din to­kom svog po­sto­ja­nja pra­vi sa­mo po­vre­me­na is­ko­ra­če­nja u ži­vot kao da­tost. Ali ne umi­ru­ju. ne­do­vr­še­no. 81 . Al’ žeđ se i dru­gim to­li­ti mo­že. Fa­ust će se pod­mla­di­ti. ko­ji je sa­mo pri­vid­no mlad. ne­ka mrač­na va­tra ko­ja mu­či du­šu. Ono što će na Fa­u­sta osta­vi­ti naj­sna­žni­ji do­jam i što će for­mi­ra­ti nje­go­vu po­kaj­nič­ku pu­ta­nju. je­ste su­sret sa Mar­ga­re­tom. to je sa­mo ša­ra­da do­stoj­na đa­vo­lje mo­ći – da uti­če na sve što ni­je bit i su­šti­na i da nu­di sa­mo pri­vi­de vred­no­sti. Na­ga­đa se da na po­čet­ku dra­me Fa­ust ima še­zde­se­tak go­di­na. Po­sred­stvom ve­štič­jeg na­pit­ka. is­tra­ži­vač­ki duh. žu­di­mo ot­kri­ve­nje no­vo. čak dok­tor zo­vem se ja [. Osje­ćao sam po­tre­bu da uzmem knji­gu. tre­nu­tak u ko­jem sa­gle­da­va sop­stve­ nu pro­ma­še­nost. sna­žno pri­vla­či mi­sao ko­ja ima sna­gu je­re­si. (Ge­te 1999: 76) Fa­ust tra­ga za ko­nač­nom spo­zna­jom. već ne­ka dru­ga. od na­u­ke te? Znam sa­mo ono što znao sam i pre. du­hov­ni­ka i la­i­ka. po­če­tak kra­ja. Fa­ust je sna­žni­ja lič­nost. no. ili ne­ku dru­gu. I je­dan i dru­gi. go­la ko­ža i go čo­vjek. I islam­skog i hri­šćan­ skog mi­sli­o­ca.. (Se­li­mo­vić 2001: 10) U mo­men­tu ko­ji je za Nu­ru­di­na. der­viš. Či­ta­nje u ci­tat­nom klju­ču otva­ra i ra­sve­tlja­va još jed­nu sna­žnu ve­zu iz­me­đu glav­nih ju­na­ka. još vi­še. i osta­je ono što je bi­lo pri­je sve­ga. ute­šnom i isti­ni­tom reč­ju ko­ja kro­ti ne­mir­ni duh. o sve­tim da­ni­ma. U slič­nom tre­nut­ku. sta­ja­ti na ras­kr­šću že­lja. na sa­mom pra­gu spo­zna­je. ni šejh.

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U epo­hal­nom mo­men­tu ka­da sum­nja i po­bu­na (te­ška, opa­sna, pri­ma­mlji­va po­bu­na) tra­že da­nak
od ću­tlji­ve po­kor­no­sti, oba ju­na­ka do­ži­vlja­va­ju pre­o­bra­žaj: der­viš po­sta­je po­bu­nje­ni Is­hak, pra­ved­nik
go­njen zbog ne­po­kor­no­sti, a Fa­ust svo­ju po­bu­nu oči­tu­je re­či­ma:
Pi­sa­no sto­ji: „Reč be­še u po­čet­ku!”
Evo, ja već za­peh tu, na pr­vom ret­ku! (Ge­te 1999: 11)
Po­bu­nje­ni, Ah­med i Fa­ust ot­kri­va­ju du­a­li­stič­ku pri­ro­du ko­ja od­li­ku­je sva­kog čo­ve­ka. Ar­he­tip­ski
ob­li­ci der­vi­ša i fi­lo­zo­fa, po­bu­nje­nih i ne­za­do­volj­nih, od­go­va­ra­ju Ibli­so­voj, tj. đa­vo­lje­voj po­bu­ni pro­tiv
Tvor­če­vog po­ret­ka. Bi­bli­ja i Kur’an upu­ću­ju na đa­vo­la kao na pr­vog po­bu­nje­ni­ka. Pr­vi po­bu­nje­nik od­
bi­ja da bu­de slu­ga čo­več­ji. Va­tra je nje­go­va ele­men­tar­na pri­ro­da. Ze­mlja je pak osnov­ni ele­ment slu­ge
Bož­jeg. Du­a­li­stič­ka pri­ro­da der­vi­ša, kao i fi­lo­zo­fa, osci­li­ra iz­me­đu bun­ta i po­kor­no­sti. Pro­me­tej­ski oslo­
bo­đe­na, bun­tov­nič­ka pri­ro­da ne me­nja već upot­pu­nju­je po­kor­no li­ce ko­je Nu­ru­din ima pred sve­tom, a
Fa­ust pred Bo­gom, ka­ko sa­zna­je­mo iz Pro­lo­ga na ne­bu. No, pri­ro­da ze­mlje ne is­klju­ču­je u pot­pu­no­sti
ose­ćaj za po­bu­nu. Ze­mlja, uob­li­če­na u pr­vog čo­ve­ka, ni­je u pot­pu­no­sti po­kor­na. Adam te­ži za­bra­nje­nom
zna­nju, ne­do­zvo­lje­nom is­ku­stvu, po­ku­đe­noj spo­zna­ji.
Bla­go si­ro­ma­šni­ma du­hom, jer nji­ho­vo je car­stvo ne­be­sko; (Bi­bli­ja 2000: 171)
Sa­mo, ni­je do­bro što sam htio da uzmem ma ko­ju knji­gu i što sam tra­žio za­šti­tu po­zna­tih mi­sli.
Če­ga sam se bo­jao? Od če­ga sam htio da po­bjeg­nem? (Se­li­mo­vić 2000: 42)
Nek pi­še: „U po­čet­ku um je bio” [...]
Da l’ zbi­lja um sve stva­ra­še i tka­še?
„Sna­ga u sa­mom po­čet­ku be­ja­še!” [...]
Duh po­ma­že mi! Vi­dim! Pi­šem sme­lo
i mir­no: „U po­čet­ku be­še de­lo!” (Ge­te 1999: 42)
U oda­bi­ru ma ko­je knji­ge spram Kur’ana, u po­mi­sli da ma ko­ja knji­ga mo­že smi­ri­ti uz­ne­mi­re­nu du­
šu, ve­zu­je se pr­vi čvor. Ka­sni­je će se sa­mo za­ple­ta­ti sin­hro­nij­sko i di­ja­hro­nij­sko zna­čenj­sko klup­ko. Re­
tro­spek­ci­jom u sta­ro i sko­ra­šnje ju­če (jer Nu­ru­din po­zna­je sa­mo pro­šlo vre­me, iz nje­ga ne­pre­sta­no iz­ra­
nja­ju od­lom­ci ne­kog di­sov­ski sta­rog da­na) ni­za­će se ve­li­ke i ma­le po­bu­ne, s jet­kom ra­do­šću do­če­ki­va­ne
po­bu­ne ko­je mu, na­po­slet­ku, uvek osta­vlja­ju no­vo eg­zi­sten­ci­jal­no ne­za­do­volj­stvo i me­ta­fi­zič­ku di­le­mu.
Ci­tat­na, mo­tiv­ska i ar­he­tip­ska po­ve­za­nost Fa­u­sta sa sta­ro­za­vet­nim i kur’an­skim na­če­lom je ve­o­ma
te­sna. Ova ve­za na mo­men­te po­pri­ma pri­ro­du pa­ro­di­je. Na­i­me, Me­fi­sto­fel je po­ko­ran Bo­gu. On tu­gu­je
nad mu­kom u ko­joj se ljud­ski rod na­šao, ne­sre­ćan je zbog usu­da ko­ji je za­de­sio čo­ve­ka. U Ge­te­o­voj in­
ter­pre­ta­ci­ji đa­vo ni­je lju­bo­mo­ran na čo­ve­ka već ga ža­li. Lju­di se­ju zlo na Ze­mlji. Đa­vo za­stu­pa stav da
se sva­ki čo­vek mo­že vr­lo la­ko od­ve­sti na stran­pu­ti­cu, a Go­spod, po­zna­ju­ći du­a­li­stič­ku pri­ro­du čo­ve­ka,
sva­kom iskre­nom po­kaj­ni­ku obe­ća­va iz­ba­vlje­nje.
Di­ja­log na ne­bu pred­sta­vlja Me­fi­sto­fe­la kao za­go­vor­ni­ka čo­ve­ko­vog pra­va na in­di­vi­du­al­nost. Go­
spod, na­vod­no, iz­jed­na­ča­va sve lju­de i od svih zah­te­va po­kor­nost i ver­nost.
Go­spod: Znaš li Fa­u­sta?
Me­fi­sto­fel: Dok­to­ra?
Go­spod: Slu­gu mog! (Ge­te 1999: 77)
Tekst, ka­ko for­mom ta­ko i zna­če­njem, uka­zu­je na čo­ve­ko­vo me­sto i svr­hu. Me­fi­sto­fel pre­po­zna­je
Fa­u­sta za­hva­lju­ju­ći ti­tu­li, a ti­tu­la u ovom kon­tek­stu spa­da u do­men onog što je bi­blij­ski pot­ka­za­no kao
greh oho­lo­sti i gor­do­sti. Da­lje, Go­spod­nji čud­ni pu­te­vi zah­te­va­ju da čo­vek sna­gom po­kor­no­sti i bez­
u­slov­ne ve­re do­đe do ot­kro­ve­nja. Ot­kro­ve­nje se za­slu­žu­je iskre­nom i pre­da­nom slu­žbom Go­spo­da­ru.

82

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Na­ve­de­ni od­lo­mak u sna­žnom je ci­tat­nom od­no­su pre­ma bi­blij­skoj pre­da­ji o pra­ved­ni­ku Jo­vu. Bi­
blij­ski is­ku­še­nik Jov je pra­sli­ka čo­ve­ka či­ja pri­vr­že­nost Go­spo­du tr­pi bol­na sta­nja te­la i du­ha. Jov je ar­
he­tip­ski mo­del Fa­u­sta ali i Nu­ru­di­na, po­seb­no od mo­men­ta ka­da po­sta­je po­bu­nje­nik. Kur’an­ska pre­da­ja
o Eju­pu a.s. u mo­tiv­skom i ci­tat­nom ob­li­ku je po­du­dar­na sa bi­blij­skom. Osnov­na raz­li­ka ja­vlja se na
sa­mom kra­ju, gde je Ejup a.s. pred­sta­vljen kao čo­vek ko­ji ne­po­bu­njen pod­no­si sva is­ku­še­nja. Spa­ja­njem
bi­blij­skog tek­sta sa tek­stom ro­ma­na i dra­me, ostva­ru­je se iz­ne­na­đu­ju­će ho­mo­ge­na tek­stu­al­na ce­li­na ko­ja
pra­ti tok pri­če o pra­ved­ni­ku Jo­vu. Po­seb­no je in­te­re­san­tan na­čin na ko­ji se Nu­ru­di­no­va is­po­vest upli­će u
mo­tiv­sko i zna­čenj­sko ple­ti­vo bi­blij­skog tek­sta.
Bi­ja­še čo­vjek u ze­mlji Uzu po ime­nu Jov; i taj čo­vjek bi­ja­še do­bar i pra­ve­dan, i bo­ja­še se Bo­ga, i
ukla­nja­še se oda zla. (Bi­bli­ja 2000: 76)
Ni­sam bio ohol zbog te svo­je slu­žbe, a to je za­i­sta slu­žba vje­ri, iskre­na i pot­pu­na. Sma­trao sam
du­žno­šću da se­be i dru­ge ču­vam od gri­je­ha. (Se­li­mo­vić 2000: 14)
I Go­spod re­če So­to­ni, ot­ku­da ideš? A So­to­na od­go­vo­ri Go­spo­du i re­če: pro­ho­dih ze­mlju i obi­la­zih.
(Bi­bli­ja 2000: 76)
Me­fi­sto­fel: Sma­tram da je on­de jad i be­da
ko što uvek be­še – da sa­klo­ni vas Bog.
Lju­di se mu­če ko ku­kav­ci si­nji,
Pa čak ni đa­vo ne ma­ri vi­še da ih ki­nji.
Go­spod: Znaš li Fa­u­sta? (Ge­te 1999: 44)
I Go­spod re­če So­to­ni: je­si li vi­dio slu­gu mo­je­ga Jo­va? Ne­ma ona­kva čo­vje­ka na ze­mlji, do­bra i pra­
ved­na, ko­ji se bo­ji Bo­ga i ukla­nja se od zla? (Bi­bli­ja 2000: 76)
Me­fi­sto­fel: Iz­gu­bi­će­te nje­ga vi, da zna­te,
Ako mi sa­mo do­pu­šte­nje da­te
Da svo­jom sta­zom vo­dim ga u zlo. (Ge­te 1999: 81)
A Jov od­go­vo­ri i re­če:
O da bi se do­bro iz­mje­ri­li ja­di mo­ji, i za­jed­no se ne­vo­lja met­nu­la na mje­ri­la! [...]
Ka­ka je si­la mo­ja da bih pre­tr­pio? ka­kav li je kraj moj da bih pro­du­ljio ži­vot svoj? (Bi­bli­ja 2000: 76)
[...] či­ni mi se sa­mo da su mi svi za­jed­no na­ni­je­li zlo, go­to­vo pod­jed­na­ko, po­re­me­ti­li me, su­o­či­li sa
ži­vo­tom iz­van mo­je pra­ve pu­ta­nje, na­tje­ra­li me da se od­re­đu­jem. (Se­li­mo­vić 2001: 75)
Je li si­la mo­ja ka­me­na si­la? je li ti­je­lo mo­je od mje­di? (Bi­bli­ja 2000: 81)
Je­sam li iz­gu­bio ljud­sku lju­bav ili sam ošte­tio čvr­sti­nu vje­re, iz­gu­biv­ši ta­ko sve? (Se­li­mo­vić 2000: 75)
Bra­ća mo­ja iz­ne­vje­ri­še kao po­tok, ko buj­ni po­to­ci pro­đo­še,
Ko­ji su mut­ni od le­da, u ko­ji­ma se sa­kri­va sni­jeg. (Bi­bli­ja 2001: 81)
I šta sam ja sad? Za­kr­žlja­li brat ili ne­si­gur­ni der­viš?
[...] ne bra­nim ga do­volj­no čvr­sto [...] (Se­li­mo­vić 2001: 75)
Kad se ot­kra­ve, ote­ku; kad se za­gri­ju, ne­sta­ne ih s mje­sta nji­ho­vi­jeh; (Bi­bli­ja 2000: 81)
Vo­lio bih da pla­čem zbog bra­ta, ma ka­kav da je, ili da bu­dem tvr­di bra­ni­lac za­ko­na, ma­kar i brat
bio u pi­ta­nju, ma­kar i ža­le­ći. A ne mo­gu ni jed­no ni dru­go. (Se­li­mo­vić 2000: 75)
Ne­sret­no­mu tre­ba mi­lost pri­ja­te­lja nje­go­va, ali je on osta­vio strah sve­mo­gu­će­ga. (Bi­bli­ja 2001: 81)

83

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Strah se na­sta­nio u me­ni, Is­ha­če, strah i zbu­nje­nost, ni ko­rak vi­še ne smi­jem da uči­nim na jed­nu
stra­nu, iz­gu­bi­ću se i pro­pa­sti. (Se­li­mo­vić 2001: 75)
Ah­med i brat mu Ha­run u sna­žnoj su ar­he­tip­skoj ve­zi sa pri­čom o Ka­i­nu i Ave­lju. Ah­med je, ose­ća,
je­dan od ubi­ca svog bra­ta. Je li go­re sa­kri­ti zlo­čin, ako je zlo­čin, ili ne uči­ni­ti mi­lo­sr­đe? (Se­li­mo­vić 2001:
75), pi­ta se, po­ku­ša­va­ju­ći da spa­sa­va­njem od­met­nu­tog Is­ha­ka pi­la­tov­ski ope­re greh sa pa­siv­nih, bra­to­u­bi­lač­kih ru­ku. Is­hak, od­met­nu­ti deo der­vi­še­vog bi­ća, isti­na od ko­je se stra­ši i za­zi­re, al­ter ego je Ah­me­
da Nu­ru­di­na ko­li­ko i pro­jek­ci­ja nje­go­vog bra­ta Ha­ru­na. On je pri­li­ka za mi­lo­sr­đe, pa ma­kar i za­ka­sne­lo.
Zvao me, mo­lio da ne pro­đem po­red nje­ga i po­red nje­go­va stra­ha kao da me se ni­šta ne ti­če. (Se­
li­mo­vić 2001: 75)
Ah­med Nu­ru­din, po­put Jo­va, pro­ta­go­ni­ste pr­ve dra­me u he­brej­skoj knji­žev­no­sti, tra­ži od­go­vor na pi­ta­
nje za­što stra­da ne­du­žni, do­bi­ja ne­pri­hva­tlji­ve od­go­vo­re. Nu­de mu se ove­šta­le, pre­va­zi­đe­ne isti­ne, jer
isti­na je re­la­tiv­na, ka­ko ka­že ak­ter ro­ma­na, a po­šte­nja ima mno­go i raz­li­ku­ju se. Alu­zi­ja na sta­ro­za­
vet­nu ‘Knji­gu o Jo­vu’ po­ja­ča­va ten­zič­nost tek­sta, pro­du­blju­je raz­ma­tra­nu pro­ble­ma­ti­ku i do­da­je te­ži­nu
Nu­ru­di­no­vom stra­da­nju, na­go­ve­šta­va sum­nju i ce­pa­nje nje­go­ve lič­no­sti (Ra­du­lo­vić 2009: 101).
Is­hak ni­ti mo­li ni­ti zah­te­va, ne že­li da pro­bu­di ni sa­ža­lje­nje a ni bes, pa će, pa­ra­dok­sal­no, baš za­to
pro­bu­di­ti obo­je. Nu­ru­di­nu je, kao i Ka­i­nu, ka­za­no da bra­ta mo­že i mo­ra još sa­mo za­ko­pa­ti, pa on sa­kri­
ve­ni zlo­čin u du­ši još va­ga sa ne­u­či­nje­nim mi­lo­sr­đem.
Ni­je žu­rio da se oprav­da, ni­je se tru­dio da me ubi­je­di, od­go­va­rao je na mo­ja pi­ta­nja kao da su
su­vi­šna i do­sad­na, ne ci­je­ne­ći me vi­še ni po do­bru ni po zlu, ni kao opa­snost ni kao na­du: ni­sam
ga iz­dao a ne­ću da mu po­mog­nem (Se­li­mo­vić 2001: 75).
Po­seb­nost Is­ha­ko­vog po­lo­ža­ja, ali i Ha­ru­no­vog, jer Ha­run je­ste isto što i Is­hak, ar­he­tip žr­tvo­va­nog,
be­za­zle­nog kriv­ca i kri­vi­ce (Ra­du­lo­vić 2009: 99), ta iskon­ska pri­sut­nost žr­tve ko­ja se pri­no­si stu­bo­vi­ma
vla­da­ju­ćeg si­ste­ma, za der­vi­ša po­sta­je da­tost o ko­joj se vi­še ne sme ću­ta­ti. Pre ne­go što Nu­ru­din ose­ti i
pri­hva­ti se­be kao po­bu­nje­ni­ka, pre ne­go što poč­ne da mi­sli i de­la shod­no toj ulo­zi, on u Is­ha­ka pro­jek­
tu­je mi­sao ko­ja još ne­ma sna­gu de­la. Za­to je od­nos Ah­me­da i od­be­glog Is­ha­ka am­bi­va­lent­na tvo­re­vi­na
pro­is­te­kla iz iskon­skog ri­va­li­te­ta sve­tla i mra­ka, do­bra i zla, spo­lja­šnjeg i unu­tra­šnjeg.
On­da i pri­ču o bje­gun­cu tre­ba shva­ti­ti kao svje­do­če­nje o se­bi, čo­vje­ku na ras­kr­sni­ci i svo­joj ras­
pe­to­sti, te kao is­po­ve­da­nje po­lju­lja­ne si­gur­no­sti i zeb­nje bi­ća. Ta je is­po­vi­jest muč­no uži­va­nje,
ok­si­mo­ron­ski spoj, u či­joj je osno­vi ma­zo­hi­zam, od pre­ve­li­kog uz­bu­đe­nja me­ša­ju se bol i uži­tak.
Na­ra­tor iskre­no i stra­sno že­li da se ni­šta ne pro­mi­je­ni i sa­ču­va der­vi­šev iden­ti­tet, ali i da pri­hva­ti
iza­zov sud­bi­ne i spa­si bra­ta (Ra­du­lo­vić 2009: 101).
Is­ha­ko­vo pr­vo po­ja­vlji­va­nje, u đur­đev­skoj no­ći, u ko­joj va­zduh je na­to­pljen gri­je­hom, oprav­da­no
je upra­vo neo­bič­no­šću tre­nut­ka. Kao što Fa­ust do­pi­re do za­bra­nje­nih sfe­ra u pre­du­skr­šnjoj no­
ći, no­ći dru­ga­či­joj, po­seb­ni­joj, is­tak­nu­ti­joj, i der­viš ose­ća da noć u ko­joj je­ste ni­je obič­na. Jer [...]
pro­le­tje­će no­ćas vje­šti­ce s ki­ko­tom iz­nad kro­vo­va po­li­ve­nih mli­je­kom mje­se­či­ne, i ni­ko ne­će osta­ti
ra­zu­man, buk­nu­će lju­di stra­šću i bi­je­som, lu­do­šću i že­ljom da se upro­pa­ste (Se­li­mo­vić 2001: 30).
U noć pred Us­krs, Fa­ust pri­zi­va du­ho­ve ze­mlje, tan­ta­lov­ski pru­ža ru­ke ka žu­đe­nom, za­bra­nje­nom
vo­ću spo­zna­je. U ovom bah­ti­nov­ski raz­ob­li­če­nom tre­nut­ku, ko­ji upra­vo zbog svo­je po­seb­no­sti ču­va pra­vo
na greh, ka­ko to der­viš tu­ma­či, Fa­ust po­sta­je od­stup­nik od ve­re i Bož­jih za­ko­na. Noć se ja­vlja kao an­ti­pod
ja­snoj dnev­noj sve­tlo­sti, noć­na mi­sao je opreč­na tre­zve­noj mi­sli da­na, ona osli­ka­va sta­nje du­še i stu­panj
po­i­ma­nja. Mo­tiv no­ći je te­melj gra­da­cij­skoj sta­zi ko­ja smi­sa­o­no ot­kro­ve­nje do­se­že pre­ko si­ste­ma kon­tra­sta.

84

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ah­med Nu­ru­din i Fa­ust ar­he­tip­ski od­go­va­ra­ju li­ku blud­nog si­na kao po­seb­nog ci­tat­nog obra­sca.
Fa­ust na­kon sa­ve­za sa đa­vo­lom po­sta­je ot­pad­nik iz sta­da bo­go­bo­ja­znih i smer­nih, da bi se na put do­bra
ipak vra­tio na kra­ju dra­me. Po­vra­tak ocu je u nje­go­vom slu­ča­ju po­vra­tak Bo­gu, od­no­sno več­nom i pra­
vič­nom Ocu. Nu­ru­di­no­vi biv­ši ži­vo­ti te­ku pred oči­ma der­vi­ša ko­ji, po­put arap­ske Še­he­re­za­de, pri­čom
i pri­ča­njem za­va­ra­va smrt. Ah­med Nu­ru­din kog upo­zna­je­mo na po­čet­ku pro­dukt je po­lu­pro­ži­vlje­nih i
od­ba­če­nih Ah­me­da Nu­ru­di­na, sva­ki od pret­hod­nih (sin, lju­bav­nik, voj­nik, der­viš, ka­di­ja) do­pri­no­si na­
stan­ku ko­nač­nog Ah­me­da, iskon­skog i se­bi, tek u pot­pu­noj ogo­lje­no­sti, po­zna­tog i ja­snog. Sve spa­da sa
me­ne, kao ha­lji­na, kao oklop, i osta­je ono što je bi­lo pri­je sve­ga, go­la ko­ža i go čo­vjek (Se­li­mo­vić 2001: 30).
Re­tro­spek­tiv­nim po­gle­dom u pro­šlo i na­iz­gled pre­bo­lje­no vre­me, Ah­med svoj beg od ku­će pred­sta­
vlja kao nu­žnu da­tost. Osta­vlja­ju­ći, on za­bo­ra­vlja. U mo­men­tu kad blud­ni sin Ah­med sto­ji pred ocem, u
ro­man, ali i u ple­ti­vo sa­ge o blud­nom si­nu, upli­će se i nit pre­da­je o le­pom Ju­su­fu a.s., to jest Jo­si­fu sta­ro­
za­vet­nom. Mo­ti­vi pri­zva­ni im­pli­cit­nom ci­tat­no­šću, na­mer­nim, od­no­sno ne­na­mer­nim slič­no­sti­ma kao
i po­sto­ja­njem ja­snih ar­he­tip­skih lič­no­sti i si­tu­a­ci­ja, stva­ra­ju ara­be­sku smi­sa­o­no i sim­bo­lič­ki ozna­če­nog
tek­sta. Pa­ra­bo­la o blud­nom si­nu je de­mi­sti­fi­ci­ra­na i znat­no pro­me­nje­na u od­no­su na osnov­nu. Ah­med
se su­sre­će sa ocem, ali se sa njim ne mi­ri, na­pro­tiv, ose­ća da je za oca dav­no po­ko­pan. Otac i za­blu­de­li
Ah­med raz­go­va­ra­ju bez to­pli­ne, za­jed­nič­ka im je sa­mo bri­ga za oka­me­nje­nim Ha­ru­nom. Po­sred­stvom
bri­ge oni na tren po­sta­ju sa­ve­zni­ci, i to je naj­to­pli­ja tač­ka ko­ju će nji­hov su­sret do­seg­nu­ti.
Otac je sta­jao na­sred so­be, otvo­rio je vra­ta i če­kao. Znao sam šta je tre­ba­lo uči­ni­ti, pri­ći mu
i za­gr­li­ti ga, bez ča­sa gle­da­nja i okli­je­va­nja. Ti­me bi sve me­đu na­ma bi­lo ri­je­še­no na naj­bo­lji i
naj­jed­no­stav­ni­ji na­čin, raz­ve­zao bih ta­ko sve uslo­ve, svo­je i nje­go­ve, i on­da bi­smo mo­gli da se po­
na­ša­mo kao otac i sin (Se­li­mo­vić 2001: 12).
Otac svo­jom fi­gu­rom is­pu­nja­va ce­lu so­bu, kao dom, on otva­ra vra­ta i če­ka svog si­na, ali Ah­med, iako
zna ka­ko tre­ba da po­stu­pi, ne tra­ži očev opro­štaj ni­ti se, ma­da ga­nut su­sre­tom, vra­ća pod oče­vo okri­lje.
Pri­gnuo sam se da ga po­lju­bim u ru­ku, svi si­no­vi ta­ko či­ne, ali ni­je do­pu­stio, uhva­ti­li smo se za
mi­ši­ce, kao po­zna­ni­ci, i to je bi­lo naj­bo­lje, iz­gle­da­lo je pri­sno a ni­je pre­tje­ra­no (Se­li­mo­vić 2001: 12).
Otac ose­ća da se Ah­med po­ja­vlju­je ne­po­ka­jan, on do­la­zi po po­zi­vu, po ne­kom mut­nom se­ća­nju na
du­žnost, i za­to od­bi­ja si­no­vljev, u bi­ti Ju­din, po­lju­bac. Otac je do­šao da iz­ba­vi do­brog si­na Ha­ru­na. Ha­
run je, po­put Ju­su­fa a.s., ne­žno vo­lje­ni sin, ne­do­ka­za­na kri­vi­ca či­ni ga ča­snim, utam­ni­čen je po fa­ra­on­
skoj vo­lji vla­sti ko­ja za­go­va­ra jed­no­u­mlje i stra­hu­je od sva­kog ko bi nje­ne te­me­lje na­ru­šio. Od Ah­me­da
se oče­ku­je da Ha­ru­na za­šti­ti od pre­su­de i smr­ti, otac ga, čak i za­zi­da­nog, osta­vlja bra­tu na ču­va­nje, da bi
se Ah­med vra­tio sa kr­va­vom ko­šu­ljom svo­ga bra­ta.
Sve sam iz­mi­slio, osim bož­je mi­lo­sti, ni­sam imao sr­ca da ga osta­vim bez na­de, ni­ti sam mo­gao da
mu ka­žem da o bra­tu ne znam ni­šta. Otac je ži­vio u na­iv­nom uvje­re­nju da sam ja bra­tu mo­gu­ća
za­šti­ta svo­jim pri­su­stvom i svo­jim ugle­dom, a ni­sam htio da mu po­me­nem da bra­tu mo­je pri­su­
stvo ni­je po­mo­glo a da je i moj ugled do­ve­den u pi­ta­nje (Se­li­mo­vić 2001: 30).
No, ci­tat­no pri­zi­va­nje pre­da­je o Ju­su­fu a.s. ne za­vr­ša­va se ov­de. Eti­mo­lo­ške za­go­net­ke pri­vla­če Se­li­
mo­vi­ća, po­seb­no ime­na li­ko­va, što je svo­je­vr­sna sim­bo­lič­ka sig­na­li­za­ci­ja pre­po­zna­tlji­va u Bi­bli­ji (Ra­du­lo­vić
2009: 105). Eti­mo­lo­ški pan­dan Ju­su­fu a.s je Mu­la Ju­suf, le­pi mla­dić ko­ga je ži­vot ba­cio u te­ki­ju kao u
bu­nar gde tre­ba da se skri­va dok ga svi ne za­bo­ra­ve. Po­put Ju­su­fa a.s., i on će na­ći iz­laz iz ovog ka­me­nog
za­tvo­ra, ali će se ko­nač­no oslo­bo­di­ti tek na kra­ju – ka­da, otev­ši Ha­sa­na iz tvr­đa­ve, ko­nač­no uči­ni istin­ski
do­bro de­lo. Do tog fa­bu­lar­nog mo­men­ta mu­či­će ga gor­ka že­lja za osve­tom, a ova ga oso­bi­na ka­te­go­
rič­ki dis­tan­ci­ra od Ju­su­fa a.s., ko­ji opra­šta za­vid­noj bra­ći. Mu­la Ju­suf naj­te­že opra­šta Nu­ru­di­nu, jer ga
je der­viš po­vre­dio nje­mu svoj­stve­nim ne­či­nje­njem. Od­nos Ah­me­da Nu­ru­di­na i Mu­la Ju­su­fa je iz­ra­zi­to

85

da bu­de od po­kor­nih. upr­kos slič­no­sti­ma. Iz­me­đu ve­re 86 .s. On je kom­plek­sna po­ja­va. Ah­med se svom ar­he­tip­skom mo­de­lu ne­kad ja­sno pri­bli­ža­va. za­pra­vo Uči­te­lja i uče­ni­ka. Sce­na u ko­joj Mu­la Ju­suf. da je či­tav bi­tak čvor ra­znih ne­prav­di. On ne pri­pa­da ni pot­pu­nom sve­tlu ni ap­so­lut­noj ta­mi. Nji­hov od­nos i sim­bo­lič­kim se­kven­ca­ma evo­ci­ra ar­he­tip­sku sli­ku uči­te­lja i uče­ni­ka. ali u mo­men­tu kad se me­đu lju­de vra­ća. u bra­to­vlje­voj sen­ci. sta­li mu se obra­ća­ti kao bo­žan­stvu. raz­gra­na­te sa­mo do kon­kret­nog fa­bu­lar­nog mo­men­ta. shva­ta da su se lju­di oda­li gre­hu. go­njen ne­či­stom sa­ve­šću. Ah­med je osu­đen na ne­sre­ću za­to što je slab. ubro­jan me­đu oda­bra­ne. Pod­vu­če­na sin­tag­ma je za­ni­mlji­va iz po­seb­nog raz­lo­ga. bi­blij­ska pre­da­ja. u isto vre­me. upra­vo ovim re­či­ma Ha­run a. Hri­sta i Ju­de. Jer je ver­nik sve­stan da mu je sva­ki čo­vek brat i. Po Se­li­mo­vi­će­vom sve­do­če­nju. a to je da po­kre­nu sve re­la­cij­ske od­no­se sa pra­sli­ka­ma od ko­jih po­ti­ču. no. tj. U tom mo­men­tu ga brat Ha­run do­zi­va upra­vo ovim re­či­ma. Ove re­či su i opo­me­na i iz­liv emo­tiv­no­sti. Ha­run. pa­ti zbog ta­kvog usu­da i te­ži pra­ved­ni­jem po­ret­ku. ali još gla­sni­je za­vi­ja bol jer sma­tra da je to ne­pra­ved­no. Nu­ru­din je na gra­ni­ci sve­to­va. U nje­mu je­či že­lja da bu­de do­bar. op­tu­žu­ju­ći ga da ni­je pa­žlji­vo mo­trio na po­stup­ke po­ve­re­nog mu na­ro­da. ne­go od se­be. Nje­gov beg u ve­ru. je­di­no ta­ko is­pu­nja­va­ju osnov­nu svr­hu. ko­ji je sr­ča­ni bra­ni­telj Bož­jih za­ko­na. One za­me­nju­ju si­no­nim­sku reč brat. Ni­sam ih sa­ču­vao. sej­men i uto­či­šte. fri­vol­no je be­ža­nje ne od dru­gih. a da su se naj­te­že ob­ru­ši­le baš na nje­ga. a ne­kad se od nje­ga dis­tan­ci­ra ni­zom raz­li­či­to­sti. ali i za­štit­nik svog bra­ta Ha­ru­na. u jed­nom ta­kvom tre­nut­ku on hva­ta Ha­ru­na za bra­du. oja­čaj nji­me sna­gu mo­ju. obo­ji­ca u epo­hal­nim mo­men­ti­ma do­ži­vlja­va­ju da nji­hov od­nos sa bra­ćom tr­pi zbog gre­ho­va dru­gih lju­di. Obo­ji­ca ima­ju če­tr­de­set go­di­na u tre­nut­ku ka­da im je po­ve­re­na od­re­đe­na mi­si­ja. ali i neo­če­ki­va­nim raz­li­či­to­sti­ma. Ni­sam imao sna­ge da od te­be i od se­be ne­sre­ću ot­klo­nim. S dru­ge stra­ne. omra­žen je od lju­di zbog svo­je is­prav­ no­sti. po­put Moj­si­ja ko­ji si­la­zi sa Si­naj­ske go­re. Se­li­mo­vi­će­vi ju­na­ci no­se ime­na ve­li­kih i slav­nih lju­di. Na­i­me. I u ovom slu­ča­ju. Od­li­ka Mu­saa a. bra­ta mo­je­ga. pod­tekst. Ova re­la­ci­ja je po­seb­na i na nju Nu­ru­din alu­di­ra u jed­nom. za­jed­nič­ki dom. si­ne maj­ke mo­je. vr­lo dir­lji­vom mo­no­lo­gu. Ha­ru­na. po­ku­ša­va da iz­vr­ši sa­mo­u­bi­stvo ve­ša­njem. obo­ji­ca su sna­žno ve­za­ni za svo­ju bra­ću. u kur’an­skoj pre­da­ji o Mu­sau a. i ko­ji sve­tlo isti­ne ne me­nja za sjaj zla­ta. ali nje­go­va srž. od­no­sno bi­blij­ski tekst. smi­ru­je Mu­saa. Ah­med svo­jom po­lu­pro­ži­vlje­nom oda­no­šću po­sta­je an­ti­ pod Mu­sau. Za­hva­lju­ju­ći bre­me­ni­tom sim­bo­lič­kom alu­di­ra­nju na lik Mu­saa.. ja­vlja se upra­vo ovaj ob­lik. Mu­sa re­če: Moj Bo­že! Daj mi po­moć­ni­ka od bli­žnjih mo­jih. u oba slu­ča­ja. ko­ji od­bi­ja da se kla­nja la­žnim ku­mi­ri­ma. Ču­vaj­te ve­ze rod­bin­ske.s. na­go­ve­šte­ne. ina­če. osve­tljen tek to­li­ko da ob­ja­sni po­stup­ke i ra­sve­tli ka­rak­ter svog do­mi­nant­ni­jeg bra­ta. još vi­še.s. sa­svim na­mer­no se ja­vlja­ju ume­sto ove re­či. tj. ko­ji se raz­ja­rio na lju­de jer su se u nje­ go­vom od­su­stvu vra­ti­li sta­rim pa­gan­skim na­vi­ka­ma i. Od­nos Ah­me­da i Ha­ru­na ostva­ru­je još jed­nu re­mi­ni­scen­ci­ju na kur’an­ski. čo­vek ko­ji že­li da sto­ič­ki pod­no­si ži­vot­ne ne­da­će.s. Ah­med Nu­ru­din ni­je po­bu­nje­nik u jed­no­znač­nom smi­slu. uka­zu­ju­ći na ne­ras­ki­di­vu ve­zu nji­ho­vih eg­zi­sten­ci­ja. Je­dan dru­gom su i pri­ja­telj i ne­pri­ja­telj. a da je brat pao u ne­mi­lost. u taj op­šti. svo­jom bo­ga­tom sim­bo­lič­kom sig­na­li­za­ci­jom do­pu­šta da se osnov­ni tekst či­ta i ana­li­zi­ra u one­o­bi­ča­va­ju­ćem klju­ču. ta ime­na ne­ret­ko osta­ju. Za­če­te. Či­ta­vim ni­zom po­du­dar­no­sti ostva­ru­je se ja­sno pa­ro­di­ra­nje na dva bra­ta ko­ja ima­ju zna­čaj­no me­sto i u Sta­rom za­ve­tu i u Kur’anu. na­re­dio je Al­lah. i kao pra­zne ma­hu­ne. ku­ran’ska. iz­liv­ši ido­la u vi­du zlat­nog te­le­ta. bio je na­ro­či­ti bes ko­ji je ose­ćao u tre­nu­ci­ma ka­da se uka­zu­je ne­po­što­va­nje pre­ma Uz­vi­še­nom Stvo­ri­te­lju. Ha­run je. No. zna­čenj­ski pod­ vla­či re­la­ci­je sa Ju­dom kao pra­sli­kom.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá am­bi­va­len­tan. da mu je sva­ki ver­nik brat. Uči­ni mi bra­ta po­moć­ni­kom u po­slu mo­me (Se­li­mo­vić 2001: 30). Moj­si­ja i Aro­na. od­zva­nja­ju ne­is­pu­nje­na su­šti­nom. Uvek i je­di­no od se­be. Ah­med se­be ose­ća kao pra­sli­ku Mu­saa: osta­vio je bra­ta da sam pa­zi na lju­de. Ah­ med i Ha­run su alu­zi­ja na Mu­saa i Ha­ru­na a. ove pra­sli­ke kru­ci­jal­nih ar­he­ti­pa pre­pli­ću se i gra­de po ana­log­nim slič­no­sti­ma. ali ne mo­že sva­ki čo­vek bi­ti sin mo­je maj­ke.

ne­pri­hva­ta­njem. jer iza nje­nih kru­tih za­ko­na mo­že da sa­kri­je svo­ju okr­nje­nu ve­ru. Bi­bli­ja. 2009. 2. te u slu­ča­ju Se­li­mo­vi­će­vih ju­na­ ka ne­ret­ko su­sre­će­mo eti­mo­lo­ške i sim­bo­lič­ke pra­sli­ke. Der­viš i smrt.  Key words: In­ter­tex­tu­a­lity. 2000. „Po­e­tič­ke i stil­ske funk­ci­je mo­ta/epi­ta­fa u ro­ma­nu Der­viš i smrt”. holy bo­oks. 1979. jer u se­bi sa­dr­ži svoj­stvo mo­ra. 2009. Fa­ust. re­bel­lion. ci­ta­ti­ons. Sa­njin Ko­drić. In­te­ re­sant­no je da i sam Se­li­mo­vić u fu­sno­ti na­vo­di da je pa­ra­fra­zi­ra­ni frag­ment Iz Kur’ana (Se­li­mo­vić 2001: 10).e. Be­o­grad. već Kur’anu uop­šte­no. i. To je ugle­da­nje na na­ro­či­tu do­sto­jan­stve­nost i zvuč­nu sve­ča­nost Kur’ana. auto­ci­tat­no su­o­ča­va­nje an­ta­go­ni­stič­kih mo­ti­va sa­mo su ne­ke od in­ter­tek­stu­al­nih od­li­ka ro­ma­na Der­viš i smrt. Ta­ko se for­mi­ra uti­sak da od­lom­ci ne pri­pa­da­ju su­ra­ma kao si­žej­nim su­šti­na­ma. Be­o­grad. rej­ha­na­ko­su­ta@yahoo. Esad Du­ra­ko­vić. symbol. što je pro­tiv­no pra­vi­li­ma ci­ti­ra­nja Kur’ana.com 87 . Nu­ru­din bi­ra dog­mu. Mo­star. No­vi Sad. Po­če­tak ro­ma­na je stil­ski pa­stiš na Kur’an. Uni­ver­zi­tet „Dže­mal Bi­je­dić”. 1999. po ovom vi­đe­nju. Frag­ment Kur’ana. Be­o­grad. Ka­rak­te­ri­za­ci­ja li­ko­va pa­ra­dig­mat­ski ob­na­vlja ar­he­tip­ske mo­de­le. Pre­u­zi­ma­nje mo­ti­va iz kur’an­skih pre­da­ja. ci­ta­ti­ons. Se­li­mo­vić. „Po­vest o Is­ha­ku i Isma­i­lu”. ne is­klju­ču­je su­šti­nu ce­li­ne. Isto­ri­ja ma­gi­je. Sa­ra­je­vo. Me­ša Se­li­mo­vić. Ka­ri­ja­ti­de. Za­vod za udže­ni­ke i na­stav­na sred­stva. re­mi­ni­scen­ci­je na pri­če o po­sla­ni­ci­ma. ar­chetype. Pri­mlje­no: 31. Mo­star. The Der­vish and De­ath. 2009. Iz­bor iz tek­sto­va. ci­ta­tion form. Fa­ust. Za­vod za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva. Intertextual Relations Between the Novel Dervish and the Death and the Drama Faust Sum­mary: The co­re con­cept of this pa­per is the esta­blis­hment of an in­tel­lec­tual bond bet­we­en the no­ vel The Der­vish and De­ath and the dra­ma Fa­ust. av­gu­sta 2015. the­se two works are in­ter­con­nec­ted thro­ugh mo­tifs. Oli­ve­ra Ra­du­lo­vić. in­ter­tex­tu­al bon­ ds bet­we­en them and with ot­her texts which in this con­text ap­pe­ar in a form of sub­text. 2009. 9. The main stand­po­int is the fact that both li­te­rary works deal with the qu­e­sti­on of sur­vi­val of a spe­cial in­di­vi­dual. www. Škol­ska knji­ga. i. Pri­hva­će­no za ob­ja­vlji­va­nje: 15. El­bi­sa Us­ta­mu­jić. ali je i po­red to­ga Nu­ru­di­nov od­nos pre­ma sve­toj knji­zi od­vi­še li­čan i upa­dlji­vo su­bjek­ti­van. 8. Li­te­ra­tu­ra i iz­vo­ri: 1.di­van-ma­ga­zi­ne Mir­ča Eli­ja­de. Jo­han Vol­fgang Ge­te. ne na­vo­de­ći kon­kret­ne su­re (po­gla­vlja). ar­chetypes. On se vo­di su­fij­skim na­če­lom da je kap isto što i mo­re. 2012. 5. Tekst i ana­li­za. 7. Ze­nit. Isto­ri­ja ve­ro­va­nja i re­li­gij­skih ide­ja.. Be­o­grad. 2001. Be­o­grad. Nu­ru­di­nov od­nos pre­ma Kur’anu neo­spor­no je li­čan. Za­vod za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva. ma­ga­zin Di­wan. „Knji­žev­nost sje­ća­nja: kul­tu­ral­no pam­će­nje i re­pre­zen­ta­ci­ja pro­šlo­sti u no­vi­joj bo­šnjač­koj knji­žev­no­sti”. Uni­ver­zi­tet „Dže­mal Bi­je­dić”. 4. ----. Sla­vi­stič­ki ko­mi­tet. me­ta­text.e.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá i dog­me. a man who­se de­stiny ex­ce­eds the li­mits of usual. u: Oda­bra­ne knji­žev­ne in­ter­pre­ta­ci­je. Dog­ma ga vo­di u bol­nu unu­tra­šnju po­le­mi­ku ko­ja uvek re­zul­ti­ra ne­mi­re­njem. sep­tem­bra 2015. Ri­čard Ke­ven­diš. 6. 3.

po­e­ti­ka. pe­snič­ko na­sle­đe.. Ibraj­te­ru je bli­sko i pod­ruč­je me­ta­po­e­zi­je: U kra­ju bez vo­de Be­su­zan je i po­rod A ko­ren bez bilj­ke Ni pe­sni­ka ta­mo ne­ma 88 . Reč­ju. stih.163. ni­je je­di­na idej­na osno­va pe­va­nja. iro­ni­je.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 821. Pri­tom. ci­tat­nost i in­ter­tek­ stu­al­nost u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji. pa­ra­dok­sal­no­sti. Pro­blem pe­snič­kog stva­ra­nja. de­tinj­stvo sve­ta. a po­ne­ kad. kao i kod ve­ći­ne pe­sni­ka. Ibraj­ter ne po­u­ča­va. ‘Ro­đe­nje je ja­je smr­ti ” (Stan­ko­vić 2014). Milivoje Mlađenović Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Somboru Srbija Pesnički jezik Gorana Ibrajtera Sa­že­tak: U ra­du se is­tra­žu­ju od­li­ke po­e­zi­je Go­ra­na Ibraj­te­ra. pro­stor sna i smr­ti (ne­sta­ja­nje). po­na­vlja. Sti­hi­je i Ja(je) naj­pre se utvr­đu­ju do­mi­nant­ne te­me Ibraj­ te­ro­vog pe­sni­štva: ro­đe­nje (na­sta­ja­nje). srp­skog pe­sni­ka sred­nje ge­ne­ra­ci­je. Ključ­ne re­či: Go­ran Ibraj­ter. uz pi­ta­nje po­nu­di i od­go­vor: Ko će mu­dro o ži­vo­tu pe­va­ti Do onog ko je umi­ra­nje po­znao [. a to je da je kli­ca smr­ti uvek tu.41-14. gu­stog in­ter­tek­stu­al­nog tka­nja i dru­gih ele­me­na­ta ko­ji Ibraj­te­rov pe­snič­ki is­kaz či­ne kom­plek­snim. Da bi se do­ku­či­la spo­zna­ja o pe­snič­kom ume­ću. onaj je ko­ji bi mo­žda če­sto hte­li da za­bo­ra­vi­mo. od­no­sno pi­ta­nje ko mo­že do­seg­nu­ti smi­sao po­e­zi­je. neo­p­hod­no je pro­dre­ti do zna­če­nja dvo­smi­sli­ca. oso­bi­ne sti­ha. pe­sme u ko­ji­ma opi­su­je pro­ces na­sta­ja­nja po­e­zi­je ili okol­no­sti ko­je uti­ču na pe­snič­ko stva­ra­nje. Uvod Jed­no od va­žnih pi­ta­nja ko­ja do­ti­če po­e­zi­ja Go­ra­na Ibraj­te­ra je­ste raz­ot­kri­va­nje isti­ni­to­sti pe­va­nja.. Ana­li­zom tri zbir­ke po­e­zi­je: Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. ci­tat­nost.09 Ibrajter G. me­đu­tim. od po­čet­ka. čak i kad je reč o pri­vid­no ja­snim. on sa­mo na­zna­ča­va ide­je. kao i od­nos pre­ma pe­snič­kom na­sle­đu. jed­no­stav­nim sti­ho­vi­ma. „Je­dan od va­žni­jih gor­kih na­u­ka ko­je nam pe­snik da­je. ura­ču­na­ta u po­sto­ja­nje: . Po­tom se utvr­đu­ju od­li­ke sti­la.] Ko od Ele­a­za­ra bo­lje Une­sre­će­nog sreć­ni­ka U nje­go­vim zbir­ka­ma ni­su ret­kost pe­sme o pe­sma­ma. te pri­ro­da pe­snič­kog stva­ra­la­štva (me­ta­po­e­zi­ja).

ko­ja te­ma­ti­zu­je „sva­ko­dnev­na vas­kr­ sa­va­nja”. (Ba­u­ra 1970: 219) 89 . da čo­vek ni­je ni­šta dru­go ne­go list i da sa­mo „zr­no u te­bi dok te ima” zra­či ne­kom na­dom. mo­ra da ih is­pi­ta. jer je sa­mo za­bo­rav mo­ćan. Po­et­sko po­i­ma­nje su­bjek­ti­vi­te­ta Pe­sme Ele­a­za­ro­ve sa­zda­ne su iz dve ve­li­ke ce­li­ne: „Raz­go­vo­ri sa mr­tvi­ma” i „Do­ku­men­ti o ži­vo­tu (u dva ko­vi­tla­nja i tri do­dat­ka)”. o du­ho­vi­ma i se­ni­ma. Je­dan mit­ski – Or­fej. ali do mit­skih di­men­zi­ja uz­dig­nu­ti – Đu­ze­pe Un­ga­re­ti: Vo­lim te.. „mra­ku ne­se­ća­nja”. i 1 Ovaj stih neo­do­lji­vo pod­se­ća na ma­lar­me­ov­sku kon­cep­ci­ju pe­sni­ka „ko­ji je svoj sa­mo on­da ka­da je mr­tav”. U ovim pe­sma­ma pre­o­vla­da­va at­mos­fe­ra ni­šta­vi­la. smrt. Oni kru­že u sve tri nje­go­ve knji­ge: ro­đe­nje. otvo­re­na knji­ga sve­ta. na­sta­ja­nje i ne­sta­ja­nje kroz raz­li­či­te me­ta­mor­fo­ze..” ima­ju „Pro­log” o smr­ti i pri­ro­di po­e­zi­je. Po­e­zi­ja ovog auten­tič­nog srp­skog pe­sni­ka sred­nje ge­ne­ra­ci­je je­ste jed­na mre­ža sim­bo­la. kom­pakt­nu ce­li­nu. Nje­go­va sva­đa je sva­đa iz­me­đu mi­sli­o­ca i ljud­skog bi­ća... i nje­go­va po­e­zi­ja te­mat­ski za­hva­ta ši­ru oblast. nje­go­ve sa­stav­ni­ce i ma­ni­fe­sta­ci­je ko­je ga či­ne: ra­đa­nje.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Lir­ski su­bjekt iz­ra­ža­va su­do­ve o su­šti­ni pe­sni­štva.. i otva­ra pu­te­ve za ko­je pe­snik ose­ća da sam . opo­mi­nja­nih da skro­vi­šta nig­de ne­ma. „Raz­go­vo­ri. Ibraj­ter je i pe­snik i fi­lo­zof. Ti do­mi­nant­ni mo­ti­vi po­ve­zu­ju sve tri Ibra­je­ro­ve zbir­ ke u har­mo­nič­nu. apo­stro­fi­ra­na ona dva sna­žna sim­bo­la a iz sve­ta po­e­zi­je. ona­ko ka­ko ga opi­su­je Ba­u­ra: „Ako je po­e­zi­ja nje­go­va glav­na te­ma. za ko­jim sle­di de­set pe­sa­ma sa po dve stro­fe (ka­tre­na) u ko­ji­ma do­mi­ni­ra do­vi­ki­va­nje mr­tvih (u stva­ri. ima is­ho­di­šte u nje­ go­vom mi­šlje­nju. slič­no Pro­po­ved­ni­ku. ni ži­vih ni mr­tvih). i gde ni­ko sem „za­ću­ta­log Ele­a­za­ra” ne mo­že na­ći put. a na­kon nje sle­di još de­set pe­sa­ma „Raz­go­vo­ra sa mr­tvi­ma” o sa­mo­ći i ne­sta­ja­nju. a raz­di­ra­nje tra­je Za­va­pio je Un­ga­re­ti Nad od­rom naj­vo­lje­ni­je Kao da reč mo­že vra­ti­ti Al ne­ma pu­ta do Or­fe­je­vog Smrt pe­sni­ci­ma otva­ra usta1 Ibraj­te­rov po­gled na po­e­zi­ju ima do­dir­nih ta­ča­ka sa Va­le­ri­je­vim fi­lo­zof­skim po­gle­dom na ži­vot. pe­sme od­ra­ža­va­ju fi­lo­zof­ski po­gled na ži­vot pe­sni­kov. tu su se­ni umr­lih pe­sni­ka i Bi­bli­ja. da smrt vre­ba sve. o usu­du po­e­zi­je. o to­me šta mo­že reč či­jom se oso­be­nom or­ga­ni­ za­ci­jom tvo­ri pe­sni­štvo: to po­sti­že uvod­nim „uput­stvom” za upo­tre­bu pe­sme. te pod­se­ća. ali i o ne­mo­ći i mo­ći re­či („kao da re­či mo­že vra­ti­ti”.] po­e­zi­ju . već u pro­lo­gu zbir­ke Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. Ona na­go­ve­šta­va raz­ma­tra­nja ko­ja ni­su ogra­ni­če­na sa­ma na se­be.” „pre­se­če­ni” su pe­smom „In­ter­mez­zo”. Otu­da su. da bi nji­ho­vom gla­su Ibraj­ter pri­dru­žio i svoj auto­po­e­tič­ki stav: gde da za­tu­rim u šta da tut­nem reč ne­sva­ki­da­šnju slo­vo što štr­či Glav­ni mo­tiv Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je je ži­vot. Iz­ri­če se upo­zo­re­nje da je umi­ra­nje stra­šni­je od smr­ti. Sti­hi­je. Tu su du­ho­vi. o no­ći i po­ mr­či­ni. lju­bav – ključ­ne su re­či nje­go­ve po­e­zi­je. Ja(je). i Ril­ke­o­vom ve­ro­va­nju da pe­sma zna­či gu­bi­tak lič­no­sti u ne­koj sje­di­nje­no­sti ve­ćoj od sve­ga što po­zna­je­mo.. „re­kao bi ali su re­či po­tro­še­ne”). Ovi „Raz­go­vo­ri. o bo­so­no­gom ho­du po tr­no­vi­tom pu­tu na „onaj svet”. iz­me­đu du­ha i te­la” (Ba­u­ra 1970: 51). to­li­ko gu­sto in­ter­tek­stu­al­no ple­ti­vo. da se čak i na­slo­vi nje­go­vih pe­snič­kih zbir­ki do­ži­vlja­va­ju me­ta­fo­rič­no: Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. Ov­de je reč i o lju­ba­vi. da u mre­žu svo­ju uple­te sve. u ko­joj ni se­ća­nje ne po­ma­že. U či­ta­vom svom de­lu Va­le­ri ilu­stru­je isti­ni­tost Jej­tso­vih re­či mi stva­ra­mo [. iz sva­đe sa so­bom . i je­dan stvar­ni. ona ni­je nje­go­va je­di­na te­ma.

dva­de­se­ta pe­sma. „Va­zduh”. naj­mu­dri­jim pe­sni­kom ži­vo­ta. dru­go li­ce sin­gu­la­ra i pr­vo li­ce plu­ra­la) i pe­va o bli­sko­sti čo­ve­ka i zve­zda. pe­snič­ki su­bjekt me­nja per­spek­ti­vu (pr­vo. ta­ko­ đe sa­zda­nom od de­set pe­sa­ma ko­je. na kra­ju. U „Ko­vi­tla­nju pr­vom”. i sled­stve­no. Da­kle. „Va­tra”. po­tom pe­va o de­tinj­stvu čo­ve­ko­vog ro­da. ko­li­ko sa­dr­ži „Po­sta­nje (u se­dam da­na)”. U se­dam pe­sa­ma. i to je an­ti­pod „Raz­go­vo­ru sa mr­tvi­ma”. Dru­gi do­da­tak je str­mo­gla­vo po­nor­no ko­lo („lu­da igra lu­dih lju­di”). što uka­zu­je na či­nje­ni­cu da je Ibraj­ter u stal­nom di­ja­lo­gu sa sa­mim so­bom i sa tra­di­ci­jom pe­sni­štva i fi­lo­zo­fi­je. 90 . te o da­ro­vi­ma bo­žan­skim ko­ji su mu po­nu­đe­ni na iz­bor (reč. „Vo­da”. opis ze­mlje ko­ju je Pan­to­kra­tor ude­sio ta­ko da „te­sto sve­ta bu­de”. kao i u pret­hod­nom ci­klu­su. iz pr­ve zbir­ke Pe­sme Ele­a­za­ro­ve). sa opo­me­nom lju­di­ma da stal­no „okov te­ški ne­gde vre­ba”. ko­ji „bo­zi­ma pr­ko­si” i „list na vr­hu kro­šnje”. ble­ska. o jed­na­ko­sti svih ko­pa­ča ne­be­skih vi­no­gra­da. o ži­vo­tu bi­lja. va­zda mr­tav”). u su­zi je­ze­ro „za­tu­re­nih vre­me­na”. opet” i oži­vlja­va sum­nju u po­slan­stvo ljud­sko: Ko sam ja. no­si ozna­ku „pot­pis. pa još i pu­ža. Sti­hi­je su or­ga­ni­zo­va­ne u se­dam ci­klu­sa: „Po­sta­nje (u se­dam da­na)”. „Apo­ka­lip­sa (se­dam otvo­re­nih pe­ča­ta)”. rat. i na taj na­čin „po­se­ja zve­zde i ze­mlje”. lir­ski su­bjekt pro­gla­ša­va Ele­a­za­ra. ta­mo da na­đe pup­ča­nu vrp­ cu. Stih „Od sti­hi­ja sa­mih sa­zda­ni” (XI. va­tra. „Hi­bris”. jed­no mre­sti­li­šte ga­da sva­kog. „Ze­mlja”. pre­ma he­len­skoj fi­lo­zo­fi­ji. stvo­ri se­dam ču­da nad ču­di­ma. sve­tla (vi­de­la). na ko­je su osu­đe­ni i ko­ji ne pri­me­ću­ju da je iza ogle­da­la stvar­ni svet o ko­jem se pe­va u tre­ćem apen­dik­su. da li vre­di mra­vi­nja­ti u ovoj po­snoj do­li­ni. „ni­šta i sve” s pot­pi­som i kri­kom. da iz­me­đu osta­log i za „ni­ca­nje” čo­ve­ka po­slu­ži. sa­zdan svet i ži­vot. U ci­klu­su „Vo­da”. bez po­la ja­bu­ke”). „Do­ku­men­ti o ži­vo­tu (u dva ko­vi­tla­nja i tri do­dat­ka)”. pa opet živ / a mr­tav. ko­ji „sve­ži­nu vi­so­va lo­vi”. Sle­de ci­klu­si o ele­men­ti­ma od ko­jih je sa­zdan svet. I „Epi­log” „Raz­go­vo­ra” je oče­ki­van – ni naj­mu­dri­ji ni­su ka­dri od­go­net­nu­ti su­šti­nu ni­šta­vi­la. pti­ca i ri­ba. zlo i do­bro)”. u tač­ku u ko­joj svet po­sta­je sve i ni­šta isto­vre­me­no. po­red­be­nim. pr­šta­nje sve­mi­ra. Iz me­đu­sob­nih od­no­sa ele­me­na­ta ko­ji se pri­ka­zu­ju u ci­klu­su „Hi­bris” ja­vlja se sa­ži­ma­nje sve­mi­ra. autor tka re­li­gij­sko. lir­ski su­bjekt u ka­pi vo­de tra­ži su­šti­nu oke­a­na. um. sve­tlost. pe­snič­ki su­bjekt opi­su­je ka­ko je „usa­mlje­ni Go­spod” po­go­dio „ple­me­ni­to zr­no po­čet­ka”. jer je spo­znao umi­ra­nje („živ mr­tav. va­zduh. jer ru­ka ma­log tvor­ca očas sve u oblak pre­tvo­ri. gro­ma. Na kra­ju. ka­ko se na­zna­ča­va u na­po­me­ni za­vr­šne 2 Ovaj po­sled­nji stih do­i­ma se kao pa­ra­fra­za Šek­spi­ra iz Sna let­nje no­ći. ali sa us­kli­kom op­ti­mi­stič­nim. uglav­nom je reč u „ko­vi­tla­nju pr­ vom” sa ale­go­rij­skim.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá opet. dok u „Va­tri” sli­ka ra­đa­nje og­nja. i ja­bu­ku sa­zna­nja. I „Ze­mlja” je me­ta­fo­rič­ka ni­ska pe­snič­kih sli­ka. na­me­ će se kao nu­kle­us. be­šum­nu pra­zni­nu. „Raz­go­vor s mr­tvi­ma”. či­ne uvek dva ka­tre­na. ho­ću da me­njam”. da na­đe od­go­vor na pi­ta­nja „za­što i ka­ko baš ja” na usud­nom pe­pe­li­štu. „Va­zduh” je pre­pev „tmu­šnog ni­šta”. da po­klo­ni „reč ne­sva­ki­da­šnju / slo­vo što štr­či”. po pra­vi­lu. vo­da – od ko­jih je. o čo­ve­ku na „zja­pi­štu. iza ko­ga se po­sta­je „jed­no sa jed­nim”. sim­bo­lič­kim zna­če­njem. o ne­po­sto­ja­no­sti i ne­ce­lo­vi­to­sti ljud­skog bi­ća („sâm. U dru­gom de­lu zbir­ke. Sve­dr­ži­te­lje­vog le­te­nja bez kri­la i re­pa kroz am­bis. za­me­tak zbir­ke Sti­hi­je. „Od če­ti­ri ele­men­ta – ze­mlja. dr­znik bed­ni S og­njem da se hva­tam Od­va­ljen trun s re­bra Pro­me­te­je­va Od pa­u­či­ne i pe­ne zi­dan2 Tri apen­dik­sa pred­sta­vlja­ju su­bli­ma­ci­ju ce­le zbir­ke: u pr­vom. pro­mi­ca­nju kroz kru­go­ve pa­kle­ne. te­mat­ski se tre­ti­ra stva­ ra­nje sve­ta. Sle­de več­na pi­ta­nja da li smo stvo­re­ni „Mra­vi da bu­de­mo što re­du­ju u ne­re­du / Il tek smo bez­um­ne si­le pu­ki hir”. Ibraj­ter bi da ob­u­hva­ti „pra­i­sko­nu gra­đu”. osmi­šlja­va broj se­dam” (Ne­na­dić 2012: 81). dok se ne pre­đe „prag va­se­ljen­ske ti­ši­ne”. U dru­gom de­lu „Do­ku­me­na­ta o ži­vo­tu”. „une­sre­će­nog sreć­ni­ka”. „ho­ću dru­ga­či­je. tač­ni­je al­he­mi­čar­sko i ko­smo­ lo­ško shva­ta­nje sve­ta ko­je ozna­ča­va. te­že­ći ka to­ me da „pro­zbo­ri zbor”. mi­kro i ma­kro­ko­smo­sa („na pr­ste se prop­neš / eto te med zve­zda­ma”). „ro­ga­tog be­za­zle­nja­ka”. dvo­u­me­ći se: „il’ je let il’ pad u bez­dan”.

Ja(je) je po­et­sko raz­ma­tra­nje pi­ta­nja bit­ka. u stva­ri. Ibraj­ter upo­tre­blja­va sim­bo­le i me­ta­fo­re na na­čin ko­ji je svoj­ stven mo­der­nim pe­sni­ci­ma. „gro­mo­vi­ma sil­nim tu­čen”. u ci­klu­su „Je­sen”. go­vo­re da je sve­mir pun ži­vo­ta i da se sa pla­ne­te na pla­ne­tu pre­no­si pu­tem ko­me­ta. Ta­ko je „Pro­le­će” sli­ka vre­me­na. po­treb­na po­moć jed­nog umno­go­me pe­snič­kog im­pul­sa: iz­me­đu lo­gi­ke i onog što se još uvek na­la­zi iz­van lo­gi­ke. Ce­la knji­ga se. sim­bo­li­kom ko­ju mo­že­mo pra­ti­ti već u na­slo­vu. mu­nje. Jo­van Hri­stić je po­ka­zao da se fi­lo­zo­fi­ja na svom naj­vi­šem vr­hu pre­tva­ra u po­e­zi­ju: „Hteo sam sa­mo da po­ka­žem ka­ko je fi­lo­zo­fi­ji. Ci­klus „Le­to” već svo­jom lek­si­kom (gro­mi­šte. a uisti­nu je reč o fi­lo­zo­ fi­ji pre­to­če­noj u od­lič­nu po­e­zi­ju5 u ko­joj su naj­bit­ni­ji „se­man­tič­ki aspek­ti pe­snič­kog je­zi­ka” (Že­net 1983: 65). je­dan mo­tiv kru­ži u sve tri knji­ge Ibraj­te­ro­ve: de­tinj­stvo sve­ta. Čak i gra­fič­ki po­sma­tra­no. dr­vo. tu­rob­nih ma­gli. šta ću ja ov­de”. Sli­ke – sim­bo­li upo­tre­blje­ni u ovom pe­snič­kom de­lu pred­sta­vlja­ju po­ja­ve. od­no­sno pre­zent­ski ob­lik gla­go­la je­sam. 5 Go­vo­re­ći o uza­jam­no­sti fi­lo­zo­fi­je i po­e­zi­je. svr­sta­ne u če­ti­ri ci­klu­sa. po­sta­vlja se me­ta­fo­ra. mo­re. aste­ro­i­da. ži­vot ili smrt pe­snič­kog su­bjek­ta. ma ku­da se čo­vek usme­rio i upe­rio po­gled” (Ne­na­dić 2012: 83). osim če­ti­ri pe­sme u dru­gom li­cu jed­ni­ne i dve pe­sme u pr­vom li­cu mno­ži­ne. po­ne­gde i iro­ni­jom. ko­ji sa­dr­že po de­set pe­sa­ma. 4 U zbir­ci Ja(je). mi­ris. Od­go­net­ka je: Zbir pra­vi­lan sle­di Ako i sa­mo ako Cr­te­ža Ma­log prin­ca Be­lo­dan pra­tiš trag 3 Astro­no­mi­ja. do­i­ma kao jed­na me­ta­fo­ra bi­ti­sa­nja. de­lu­je kao i s gor­nje i do­nje stra­ne od­stra­nje­na lju­ska ja­je­ta. i jed­na pre­ci­zna mi­sao uvek na ne­ki na­čin te­ži i pe­snič­koj for­mu­la­ci­ji.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pe­sme ovog ci­klu­sa ozna­če­nog kao „pan­sper­mi­ja”3. su­bjek­ti­vi­te­ta. od­no­sno za­go­vor­ni­ci te­o­ri­je o pan­sper­mi­ji. sav u strep­nji. me­te­o­ra i osta­lih lu­ta­ju­ćih i ma­nje lu­ta­ju­ćih sve­mir­skih te­la na ko­ji­ma su pri­sut­ni ži­vot­ni ob­li­ci kao što su eks­tre­mo­fi­li i bak­te­ri­je ko­je mo­gu da pre­ži­ve eks­trem­ne uslo­ve ko­ji vla­da­ju u sve­mi­ru. Ova pe­sma mo­že se raz­u­me­ti i kao po­ziv na igru de­ši­fro­va­nja po­e­zi­je. ka­ko se ne bi u sa­moj se­bi za­vr­ši­la” (Hri­stić 1975: 564). Is­ka­zom „Dr­vo sam u šu­mi je­se­njoj”. zri­kav­ci) upu­ću­je na at­mos­fe­ru let­njeg do­ba sle­de­ći ja­snu lo­gi­ku opa­žaj­nog i emo­tiv­nog uz­ra­sta čo­ve­ka „let­njeg uz­ra­sta” u ko­jem je on. U njoj Ibraj­ter udru­žu­je lo­gič­ku ope­ra­ci­ju ekvi­va­len­ci­je ta­ko što po­sta­vlja za­da­tak ko­li­ko su dva i dva. Taj­na sol­sti­ci­ja i ekvi­no­ci­ja (o ko­joj se pe­va u XI pe­smi „Ele­a­za­ro­voj” po­sta­je do­mi­nan­ta u zbir­ci Ja(je). in­di­vi­du­al­no­sti (ja­stva)4. sa­bla­snoj no­ći u ko­joj se „dav­no de­te u nig­di­ni do­mo­o­sta­lac” ba­tr­ga za­gle­dan u tač­ku „cr­ne zbra­no­sti kraj­nje”. če­ka­ju­ći mit­skog čam­dži­ju. „Sne­go­ vi de­tinj­stva” oži­vlja­va­ju u se­ća­nju u ci­klu­su „Zi­ma”. opa­da­nja ljud­skih sna­ga. pred­me­te iz pri­ro­de. uvod­na pe­sma – „Pro­leć­ni ekvi­no­cij” – u zbir­ci Ja(je). di­vlji du­van. grozd. a ko­ji Pol de Man ime­nu­je kao „ana­log­ni mi­kro­ko­smos sve­tu pri­ro­de” (de Man 1975: 317). za­i­sta. lir­ski su­bjekt me­ta­fo­rič­no na­go­ve­šta­va at­mos­fe­ru ki­ša. da bi pre­šla gra­ni­ce ko­je je sa­ma se­bi po­sta­vi­la. One te­ma­ti­zu­ju če­ti­ri go­di­šnja do­ba sa me­ta­fo­rič­kim zna­če­njem: Ibraj­te­rov stil ov­de je za­sno­van na slič­no­sti su­bjek­ta i spo­lja­šnjeg objek­ta – pro­me­ne u pri­ro­di ekvi­va­lent su pro­me­na­ma u ljud­skom raz­vi­ću. šta go­vo­rim / u zja­pi­lu bes­kraj­nom de­te” ko­je se okon­ča­va skep­tič­no-va­paj­nim „zbi­lja. oso­ben: „za­lud­no­sti za­to­če­nik”. 91 . po­sta­nja. sve osta­le su is­pe­va­ne u pr­vom li­cu jed­ni­ne. eg­zi­sten­ci­je. ozna­ča­va gra­ma­tič­ko li­ce pe­snič­kog su­bjek­ta – „ja” u spo­ju ili od­su­stvu gla­go­la je­sam – da­kle. za­gra­dom oba­vi­je­no „je”. U tom smi­slu pr­va. že­ga. me­ta­fo­rič­ki pri­ka­za­nog kao „žit­ki kal”. „Sva­ka pe­sma u zbir­ci je zah­te­van i kon­cen­tri­san bi­ser. gde vla­da „stu­de­ni be­lo car­stvo” i na­go­ve­šta­va put „u su­sre­taj ne­sva­nu­ću”. U če­mu se ogle­da Ibraj­te­ro­va pe­snič­ka maj­sto­ri­ja. Za­vr­šni ci­klus „Apo­ka­lip­sa” ob­ja­va je je­zi­vog za­ve­ta o sud­njem da­nu. na­gla­še­no pre­lo­mljen kroz pri­zmu lič­ne i op­šte tra­gič­no­sti ko­ji su za­hva­ti­li pla­ne­tu i čo­ve­čan­stvo. mr­tvi dru­že / ras­ko­ma­dan ta­ko / le­pa ćeš va­tra bi­ti / i pe­peo vo vje­ki vje­kov”. u zna­ku pi­ta­nja „šta igram. iz­grad­njom dvo­ smi­sli­ca u sim­bo­li­ci. De­lu­je i kao du­ho­vi­ta je­zič­ka igra. umo­ra. za­gle­dan u ne­be­sa. čem­pre­si. „ver­nik do­ko­li­ce”. Na­slov zbir­ke Ja(je) za­čet je već u sti­ho­vi­ma Ibraj­te­ro­ve pr­ve zbir­ke: „ro­đe­nje je ja­je smr­ti”. se­tan. nje­go­va „ne­i­ma­ri­ja”? On se u iz­grad­nji pe­sme vr­lo ve­što i uspe­šno slu­ži pa­ra­dok­som. Ali. s mo­li­tve­nom us­po­red­bom s dr­ve­tom. i na­ja­vu iš­če­znu­ća: „O. mo­že se shva­ti­ti kao svo­je­vr­sno uput­stvo za či­ta­nje Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je.

„I sva­ki si­stem vred­no­sti ko­ji bi­smo mo­gli da stvo­ri­mo mo­ra da za­vi­si od tih či­nje­ni­ca [. ka­ko ga ana­li­zi­ra Žorž Pu­le. od­no­sno ne­ma ni­ka­kvih una­pred sprem­nih od­go­vo­ra na osnov­na pi­ta­nja” (Hri­stić 1975: 568). Po­se­žu­ći za an­tič­kim i kla­sič­nim mo­ti­vi­ma. I u pr­voj knji­zi. u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji uoča­va se stal­ni luk od ro­đe­nja/de­tinj­stva. Ibraj­te­ro­ve pe­sme ima­ ju ko­smo­go­nij­sku di­men­zi­ju pe­va­nja. ko­je smo mi uži­va­li u vre­me­ nu. u pra­po­če­lo6. 6 „Mo­der­ni pri­la­zak mit­skoj te­ma­ti­ci ni­je tra­di­ci­o­na­li­zam ne­go du­hov­ni pre­o­kret [. go­vo­ri o sa­zna­nju ži­vo­ta uop­šte.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ako se pri­hva­ti da su ovi is­kaz tač­ni. jer po­ni­ru u pra­svest mi­ta. Ibraj­ter go­vo­re­ći o pro­šlo­sti go­vo­ri o sa­da­šnjo­sti i na­go­ve­ šta­va bu­duć­nost.] on je no­vi ko­rak u sa­mo­spo­zna­va­nju čo­ve­ka kao po­je­din­ca i kao isto­rij­ski ak­tiv­ne gru­pa­ci­je. što pod­se­ća na Bo­dle­rov po­gled na „ek­sta­tič­no pi­jan­stvo de­te­ta”. ka­ko bi Hri­stić re­kao. npr. Da­kle. kao pro­stor slo­bo­de. U sklo­pu li­te­rar­nih zbi­va­nja.. u istom di­vlje­nju. ak­ci­ja se­stra sna.. je­di­ne dve ne­iz­me­nji­ve či­nje­ni­ce na ko­ji­ma po­či­va si­stem vred­ no­sti uni­ver­zal­ne mi­to­lo­gi­je. u pe­smi: „Do­ku­men­ti o ži­vo­tu (u dva ko­vi­tla­nja i tri do­dat­ka)” pe­va no­stal­gič­no o de­tinj­stvu: O.. pro­sto­ra sna i smr­ti. na­gla­ša­va in­ten­zi­tet svog bo­la. šta go­vo­rim u zja­pi­lu bes­kraj­nom de­te ili zi­dar mar­ljiv i ru­ši­telj dva li­ka de­te­ta istog (16) Te­mi de­tinj­stva Ibraj­ter se vra­ća u ci­klu­su „Zim­ski sol­sti­cij”: „Bi­ti de­te to je sve”. ne­ma vi­še na ras­po­la­ga­nju je­dan utvr­đen si­stem vred­no­sti. za­klju­ču­je pe­snik. 92 . ne­za­do­volj­stvo ne­kon­tro­li­sa­nim iz­li­vi­ma su­bjek­ta ko­ji sa­mog se­be sta­vlja u ulo­gu vr­hov­nog ar­bi­tra” (Pa­vlo­vić 1975: 537). zna­čaj mit­skog je mo­rao po­ra­sti ka­da je na­sta­la za­si­će­nost lir­skim su­bjek­ti­vi­te­tom. div­ni da­ni de­tinj­stva Oblak na ko­ma­du hle­ba I mi­ris na­de ušu­ška­ne U krug od ju­tra do su­to­na Ta­ko­đe. pri­rod­no. o spo­zna­ji ro­đe­nja i smr­ti. na ze­mlji. Ma­gič­na uspo­me­na de­tinj­stva ma­ski­ra nam i či­ni da za­bo­ra­vlja­mo pr­vo­bit­ni greh” (Pu­le 1974: 305). sta­nje u ko­me je. gde je tra­ja­nje bi­lo uvek rav­no se­bi. kao o sta­nju sa­vr­šen­stva ko­je kao da je bi­lo na­še sta­nje. on­da će se uka­za­ti ja­sni zna­ci da Go­ran Ibraj­ter pe­va i o po­tre­bi da čo­vek za­u­vek sa­ču­va de­tinj­stvo u se­bi. Otu­da. Mi o nje­mu sa­nja­mo kao što je Adam sa­njao o iz­gu­blje­nom Ra­ju.. „Ta­ko se ot­kri­ va dvo­smi­sle­nost u na­šoj stal­noj no­stal­gi­ji za de­tinj­stvom. me­đu­tim. kon­ti­nu­i­ra­no sta­nje ek­sta­tič­ne sre­će. Ono nam se u se­ća­nju ja­vlja kao auten­tič­no raj­sko sta­nje. Kao u pr­vom apen­dik­su. gde su na­še te­žnje bi­le za­do­vo­lje­ne.] da­na­šnji pe­snik. To su ona osnov­na pi­ta­nja ko­ja oku­pi­ra­ju čo­ve­ka. one. i o do­ti­ca­ju de­tinj­stva sa sve­tom od­ra­slog čo­ve­ka: A iza ugla isti­na vre­ba Sno­vi osu­đe­ni na ja­vu Na da­ne što se šu­nja­ju S bre­me­nom če­mer­nim Svet de­tinj­stva pri­su­tan je i u Sti­hi­ja­ma: sa­mo sam ja dav­no de­te u nig­di­ni sa­mo­o­sta­lac. u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji pe­snič­ki su­bjekt pre­u­zi­ma na se­be ne­sre­ću sve­ta. On za­va­pi: šta igram. ako se pri­hva­ti da je Ma­li princ me­ta­fo­ra per­ma­nent­nog pro­ ce­sa čo­ve­ko­vog od­ra­sta­nja. gde je na­ša pri­ ro­da bi­la is­pu­nje­na.

kao što to po­ja­šnja­va Že­net. na­pe­tost: Pre­o­bla­či. ne­ma me­tra ni­ti me­trič­kih ste­ga.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ko će mu­dro o ži­vo­tu pe­va­ti Do onog ko je umi­ra­nje po­znao Ilo­va­če te­ški vonj I vo­šta­ni­ce tre­pe­rav pla­men Ko od Ele­a­za­ra bo­lje Une­sre­će­nog sreć­ni­ka Živ. ali pra­vi­la pra­vlje­nja stro­fa stro­go se 93 . ra­do­sni­ji bruj. da sle­di „va­le­ri­jev­ski prin­cip ne­raz­lu­či­ve ve­ze zvu­ka i smi­sla” (Že­net 1983: 64). Na pri­mer: Plam­ti.. ne­ka­ko bli­že ro­man­ti­čar­skom i na­rod­nom: ima gip­ki­ji stih. fi­gu­re po­na­vlja­nja – po­na­vlja­nje se ja­vlja kao pri­pev: Sam med svi­ma. pa­li i sa­ži­že Nje­gov stil­ski po­stu­pak ka­rak­te­ri­še na­gla­še­na fo­net­ska slič­nost re­či. Po­e­zi­ju” (Ba­u­ra 1970: 18). Sto­ga bi se za Ibraj­te­ro­vu po­e­zi­ju mo­glo re­ći. osmi­šlje­na na ta­kav na­čin da iza­zo­ve „drh­taj estet­skog za­do­volj­stva” (Mu­kar­žov­ski 1987: 268). bez ko­je (u okvi­ru da­tog knji­žev­nog pe­ri­o­da i da­tog umet­nič­kog prav­ca) ne bi mo­gao bi­ti pri­mljen i oce­njen kao stih” (Ja­kob­son 1978: 120). va­zda mr­tav Fo­nič­ka svoj­stva Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je Ibraj­te­rov stih ima ne­sva­ki­da­šnju ener­gi­ju: or­ga­ni­zo­van je rit­mič­ki i ta­ko ure­đen da je sko­ro uvek na ivi­ci su­da­ra. si­ja Pr­ži. mr­tav. pa opet živ A mr­tav. iskri. sa­zvuč­je u zbir­ci Sti­hi­je. ko­žu me­nja Mi­ven mle­kom pr­vim Za­vi­ča­ja osvit zo­ri Iz du­bo­ka sfe­re bru­je Ko­zam sla­ve no­vo­ro­đen Rit­mu nje­go­ve pe­sme ta­ko­đe do­pri­no­se eufo­ni­ja. iz­ne­nad­na in­ver­zi­ja re­do­sle­da re­či itd. on po­se­du­je sop­ stve­nu hi­je­rar­hi­ju vi­ših i ni­žih vred­no­sti. zvuk. do­mi­nan­tu. i jed­nu ključ­nu vred­nost. Pe­snik obr­će uobi­ča­jen red re­či ka­ko bi iz­ra­zio unu­tra­šnje uz­bu­đe­nje. ni živ ni mr­tav I vi­še mr­tav ne­go živ Jer tu je le­de­na ru­ka Po­či­va na ra­me­nu oda­bra­nog I vi­še mr­tav ne­go živ ili: Bi­va da glad­ni Bi­va da žed­ni Bi­va bla­to I lju­ti prah Sve to uka­zu­je na mu­zi­ku kao spe­ci­fič­no svoj­stvo Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je. kao da ima na umu Ma­lar­me­o­vo mi­šlje­nje o to­me ka­kva po­e­zi­ja tre­ba da bu­de: „Ču­ti neo­spo­ran zvuk – kao što stre­li­ce po­zla­ću­ju i ki­da­ju me­nan­dar me­lo­di­ja: gde mu­zi­ka ve­zu­je Stih da bi stvo­ri­la na­kon Vag­ne­ra. Ta­ko je. kon­flik­ta: „Stih je si­stem vred­no­sti: kao i sva­ki dru­gi si­stem vred­no­sti. na pri­mer. In­to­na­ci­ja nje­go­vog sti­ha po­ dra­ža­va mu­zič­ku me­lo­di­ju.

ko­li­ko ga pro­na­la­zi. osla­nja se na tra­di­ci­o­nal­ni pri­stup mi­tu kao ključ­noj si­tu­a­ci­ji čo­ve­ko­ve sud­bi­ne. re­in­ter­pre­ta­ci­ja. Po svo­joj pri­ro­ di. He­ra­klit) in­spi­ra­ci­ja su Ibraj­te­ru. alu­zi­ja. vre­me je sve­ta De­te što se igra (He­ra­klit. pre­me­šta u ose­ćaj­nost ka­rak­te­ri­stič­nu za pe­sni­štvo ovog ve­ka. alu­zi­ja u od­no­su na tekst na ko­ji se re­fe­ri­še. IX). čak ni ki­ša ta­ko Ma­lec­ne ru­ke ne­ma ili još di­rekt­ni­je. ali nje­go­va po­e­zi­ja sa­dr­ži i broj­ne ci­ta­te tek­sto­va iz Bi­bli­je. jer ta­ko i je­ste I ni­nje i pri­sno. pa­ra­fra­za. Askle­pi­je. Dan­te). ci­ta­ti u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji su u ob­li­ku di­rekt­nog na­vo­da.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá po­štu­ju. ko­li­ko se gu­bi u nji­ma” (Bje­lo­gr­lić 2014). i vo vje­ki vje­kov U po­je­di­nim pe­sma­ma ci­ti­ra­nje je di­rekt­no: Ni pe­sni­ka ta­mo ne­ma Jer ka­ko u kra­ju tom Da iko ko Ka­mings ka­že Ni­ko. frag­ment pe­de­set dva) Ibraj­ter ci­ti­ra tek­sto­ve „istog me­di­jal­nog ran­ga” (v. Ta­kav je ob­lik. po­ku­ša­va da tra­ži smi­sao. ali je pro­blem u to­me ko­li­ko su uni­ver­zal­ni osno­vi od ko­jih on po­la­zi” (Hri­stić 1975: 567). Pro­me­tej. Osim ci­tat­no­ sti pri­sut­no je i pre­o­bli­ko­va­nje. ni­ti pro­pi­sa­ne me­tri­ke. „Od po­čet­ka ci­vi­li­za­ci­je i grč­ke fi­lo­zo­fi­je. na pri­mer. po­sta ti­ši­na na ne­ bu oko po sa­ha­ta”). u ob­li­ku „na­uč­nog ci­ta­ta”: Odi­sta. od­no­ sno da na­še vre­me vi­še ne­ma „jed­nu uni­ver­zal­nu mi­to­lo­gi­ju” ne­go da je pe­snik „du­žan da stvo­ri jed­nu svo­ju mi­to­lo­gi­ju. Mit­ske po­ja­ve i sli­ke (Ele­a­zar. pa­ra­fra­za frag­me­na­ta iz „Knji­ge Pro­po­ved­ni­ko­ve”: „Jer dru­go ni­si do list” („Pe­sme Ele­a­za­ro­ve”. o dis­kret­nom di­ja­lo­gu sa te­o­ri­jom pe­sni­štva i fi­lo­zo­fi­jom. ka­ko je čak i Ril­ke mi­slio. Ibraj­te­rov po­stu­pak sim­bo­li­za­ci­je ve­o­ma je za­ni­mljiv – on po­la­zi od po­sto­je­će sim­ bo­li­za­ci­je. Po­ru­ke pret­hod­nih pe­sni­ka Ibraj­ter tran­sko­di­ra. nje­gov je stih oslo­bo­đen svih ste­ga me­trič­ke kon­ven­ci­je. U tom po­gle­du. Un­ga­re­ti. pa­ro­di­ra­nje. Ibraj­ter pre­me­šta­ju­ći mo­ti­ve i te­me i pri­me­nju­je po­stu­pak ci­tat­no­sti i in­ter­tek­stu­al­nost. kao od­go­vor na dru­ge pe­sme” (Blum 1980: 80). na pri­mer): Za­lud u mra­ku ne­se­ća­nja oči gle­de Sen­tan­drej­ski ve­li Ga­vril Ne­ka bu­de. U tom smi­slu. „Pe­sme se ne ja­vlja­ju kao od­go­vor na svo­je vre­me. srp­skog ba­rok­nog pe­sni­štva (Ga­vril Ste­ fa­no­vić Ven­clo­vić. uvek se čo­vek su­sre­će sa tim ne­re­ši­vim pi­ta­nji­ma ko­ji­ma se ci­klič­no okre­će. Mi­lan Ne­na­dić 94 . Ora­ić 1985: 29–49). Or­fej. Tu je reč o ci­tat­no­sti u užem smi­slu. med zve­zda­ma Ibraj­ter i pe­snič­ko na­sle­đe Go­vo­re­ći o pro­ble­mi­ma pe­snič­ke sli­ke da­nas. Po­je­di­ne pe­sme ima­ju na­ve­den mo­to. već pre sve­ga. ali se po­na­vlja­njem re­či i sin­tag­mat­skih spo­je­va po­sti­že zna­ čaj­ni­ji rit­mič­ki i me­lo­dij­ski efe­kat ne­go upo­tre­bom ri­me: Eto te med zve­zda­ma To ti je ku­ća Tu si ro­đen Tu u ko­lev­ci sa­njao Kraj Me­se­ca. Hri­stić mi­sli da je to pro­blem ukup­ne po­e­zi­je. što je ta­ko­đe ob­lik ci­tat­no­sti („I kad otvo­ri sed­mi pe­čat. U Ibraj­te­ro­vim pe­sma­ma ne­ma ni­jed­nog ri­mo­va­nog sti­ha. evrop­ske pe­snič­ke tra­di­ci­je (Ka­mings.

Ibraj­ter ume ta­ko­đe da is­ko­ri­sti ko­lo­kvi­jal­ni go­vor. fi­lo­zof­skim. Te uz­ re­či­ce do­pri­no­se sti­li­stič­kom aktivizmu. na­me­će se još jed­no po­re­đe­nje.] i ne­če­ga što ga do­vo­di u ve­zu s na­šim po­naj­bo­ljim pe­snič­kim na­sle­đem. I po toj me­ta­fi­zi­ci ni­šta­vi­la. za­ko­čen i is­kri­vljen” (Pet­ko­vić 1975: 165). Ibraj­ter je bli­zak Ste­ri­ji. no­vi smi­sao: „I to bi bi­lo to”. Kao pri­mer. „u šta da tut­nem”. a ko­je je u pot­pu­nom skla­du sa mo­ti­vom de­tinj­stva i po­e­tič­kim mo­de­lom Go­ra­na Ibraj­te­ra. ko­ju je do­veo do ap­so­lut­nog is­pu­nje­nja. po­ne­kad po­tmu­la i te­ška. Kad je reč o Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji. ako oko imaš Dva bo­lje. „[. u po­ša­sti 95 . da fra­zu raz­go­vor­nog je­zi­ka udru­ži s poj­mom knji­žev­nim. Milj­ko­vi­će­vo po­i­ma­nje va­tre” (Ne­na­dić 2012: 83). kao i dru­ge re­či rav­no­du­šnog op­šte­nja. bi­blij­sku in­to­na­ci­ju („i pro­kli­ja se­me. Ibraj­ter vr­lo če­sto iz­mi­šlja no­ve ob­li­ke re­či: Is­pod nok­ta nok­tim. kod Ibraj­ te­ra je or­ga­ni­za­ci­ja go­vor­nog ni­za se­man­ti­zo­va­na u svim sta­di­ju­mi­ma. sa­dr­ži igru fo­nem­skim kom­plek­som ko­ja pod­se­ća na Ste­ri­ji­ne sti­ho­ve „ni­šta iz ni­šta zgru­va­no u ni­šta da­je sve ni­šta” u pe­smi „Nad­gro­blje sa­mom se­bi”. Ibraj­te­ro­va lek­si­ka po­ne­kad pod­se­ti na Vas­ka Po­pu. on na­ vo­di pe­smu „Va­zduh–va­tra” iz ci­klu­sa „Hi­bris” u zbir­ci Sti­hi­je: Bi­ti ni­šta kao va­zduh I bi­ti sve kao va­tra Bi­ti sve kao va­zduh I bi­ti ni­šta kao va­tra Bi­ti sve i ni­šta Ume­će je nad ume­ći­ma Ume­će uče­nja vred­no Al smrt­ni­ma ne­do­stup­no.]”). To je. Je­zič­ki kon­den­zo­ van iz­raz.. Stih „Bi­ti de­te to je sve” du­ho­vi­to je... Pe­snik kao da je žr­tvo­van od sa­mog po­čet­ka svog ži­vo­ta. a to je onaj isti ele­me­nat u Ste­ri­ji­noj po­e­zi­ji. a fi­lo­zof­ski isti­ni­to. po­et­skim... „Nje­go­vo ne­na­gla­ša­va­nje sop­stve­nog ja zvu­či već kao ne­ka vr­sta žr­tve. na pri­mer „tmu­šno ni­šta”. mic po mic”.] ko­ji će svo­jom ap­so­lut­no­šću od­go­va­ra­ti ap­so­lut­no­sti več­no­sti” (Хри­стић 2005: 30).] kraj­nje ote­žan. iz oka ce­dim Tru­dom i mu­kom iz­bi­se­ren tren U po­ža­ru stol­pu­ju­ći.. Reč­nik Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je Po­gde­kad.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na­la­zi da u Ibraj­te­ro­vim ka­tre­ni­ma ima „[.. ka­ko za­ pa­ža Jo­van Hri­stić. re­vi­di­ra­nje Ha­mle­to­vog „Bi­ti spre­man to je sve”. U po­e­zi­ji Go­ra­na Ibraj­te­ra mo­gu­će je pra­ti­ti na­sta­si­je­vić­ku lek­sič­ku me­lo­di­ju. i vo vje­ki vje­kov”). Bo­ga­to je sa­zvuč­je Ibraj­te­ro­vih sti­ho­va. me­lo­dij­ska ma­tri­ca po­ne­kad raz­i­gra­na. U Sti­hi­ja­ma. Ibraj­ter po­dra­ža­va ar­ha­ič­ni ton (sam med svi­ma) ili ob­red­no-mo­li­tve­ni ton („I ni­nje i pri­sno. ili još i vi­še.. ali i u dru­gim knji­ga­ ma.. A stih „Pra­i­sko­ na ki­pi gra­đa / U ne­što se ni­šta pre­o­bra­ća”.] je­zič­ki do­pu­sti­vog ob­li­ka” (Pet­ko­vić 1975: 213): Ne­skri­ve­no je. „Kroz kru­go­ve.. ali „dok je Na­sta­si­ je­vi­ćev sti­hov­ni i pro­zni iz­raz [. i da plo­da [. Po­e­zi­ji. Ali po­e­zi­ji ko­ja je i sa­ma okre­nu­ta ne­čem vi­šem od se­be sa­me” (Pa­vlo­vić 1987: 217). što se oči­tu­je u tra­ga­nju za ukr­šte­nim ve­za­ma ko­je omo­gu­ća­va­ju re­a­li­za­ci­ju „[. To zlo­kob­no ni­šta je­dan je od fre­kvent­ni­jih poj­mo­va u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji. od fo­no­lo­škog do sin­tak­sič­kog. te da ta­ko ro­di no­vo zna­če­nje. pre sve­ga. Ibraj­te­ro­vo pe­va­nje aso­ci­ra na Hel­der­li­na (Hri­stić sma­tra da bi Haj­de­ge­ro­va fi­lo­zo­fi­ja bi­la dru­ga­či­ja da ni­je či­tao upra­vo Hel­der­li­na). do­slov­nog je­zi­ka („gde da za­tu­rim”. „Ni ta­mo ni va­mo”) u do­di­ru sa fi­lo­zof­skim poj­mo­vi­ma pre­ne­se­nog (pe­ snič­kog) ime­no­va­nja po­sti­žu sna­žno emo­ci­o­nal­no dej­stvo.

. ne­go kao ključ in­ter­pre­ta­ci­je u smi­slu ka­ko to či­ni V. u zlo­duš­ju Ga­da sva­kog mre­sti­li­štu Ro­di­li­štu mu­ke i muč­ni­ne Udra­ba se sve u ta­njir Ovi se­man­tič­ki fe­no­me­ni su „bit po­et­skog je­zi­ka” (Že­net 1983: 22) i ton no­vih re­či. um. Uoča­va se da Ibraj­ter vr­lo če­sto upo­tre­blja­va pa­siv­nu sin­tak­tič­ku kon­struk­ci­ju („glji­vom si­ćen i otrov­nim li­šćem”.. Zna­če­nje im­pe­ra­ti­va u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji vr­lo je oso­be­no. a što je ve­o­ma bit­no. zbra­nost itd.. pro­sve­tlje­nje/zlo.. Kaj­zer u ana­li­zi Hel­der­li­no­ve po­e­zi­je (v. bez­gro­ban Bes­ko­ren.). Na taj na­čin. Va­lja ih po­sma­tra­ti ne kao gra­ma­tič­ki ob­lik.. mi­šlje­nje.. Kaj­ zer 1979: 248): „Im­pe­ra­ti­vi [. Pra­njić 1983: 264 i da­lje). ta­ko­đe. na­ru­ša­va je­zič­ku nor­mu – i bi­va eks­pre­siv­no. ali se isto­vre­me­no opo­mi­nje i na čo­ve­ko­vu pri­ro­du i nje­go­vo de­lo­va­nje. po­ko­ra: Reč ti evo pa sti­ho­ve sla­ži i pri­če Al i kle­tvu za de­te u utro­bi I ru­ka ti evo dr­vo i ka­men da ob­li­ku­ješ I za ba­ti­nu ko­jom ćeš bra­ta i bli­žnjeg I um ti da­doh je­ste sve­ta da pro­ni­češ U skro­vi­te ku­te drh­ta­ve du­še luč une­seš Al i zlo da snu­ješ i po­ko­ru Ja da­doh a ti bi­raj. umet­nost. fi­lo­zo­fi­ja).] sve po­me­ra­ju u pod­ruč­je na­še vo­lje. vr­lo če­sto gra­di no­vu reč (sa­mo­o­sta­lac. dobija sa­svim no­vu se­man­ti­ku u kon­tek­stu nje­go­ve pe­sme: Iz čo­po­ra iz­gnan vuk U zlo­u­mlju. A nem nem­ci­jat. kao da sve za­vi­si je­di­no od to­ga da po­slu­ša­mo po­u­ke. pa i po­vre­me­ni an­ti­gra­ma­tič­ki po­stup­ci do­no­se pri­ra­štaj po­et­ske in­for­ma­tiv­no­sti i zvu­ka Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je: Plač od ko­lev­ke ostao Ti­ša­ju­ći i kev­taj šte­ne­ći. sti­li­stič­ki ak­tiv­ni­ji ne­go uzor­na pre­zent­ska kon­struk­ci­ja (v. ra­fi­ni­ra­nost ljud­skih ose­ća­nja: Iz­o­štri sluh Da kao gro­mo­ve Jed­na­ko ču­ješ List ka­da pad­ne U pe­smi „Reč ti evo.” upu­ću­je či­ta­o­ca na ta­na­nost čuv­sta­va. na­gla­ša­va funk­ci­ja go­vor­nog je­zi­ka a po­tom i dru­gih bo­žan­skih da­ro­va (ve­šti­na. Im­pe­ra­ti­vi su ta­ko­đe ka­rak­te­ri­stič­ni za Ibraj­te­ro­vu po­e­zi­ju. umet­nič­ko ob­li­ko­va­nje dr­ve­ta i ka­me­na/iz­ra­da ba­ti­ne. neo­bič­nih spo­je­va. Upo­tre­bom im­ pe­ra­ti­va po­nu­đe­na je mo­guć­nost iz­bo­ra: sti­ho­vi/kle­tva. pa će­mo on­da mo­ći da ostva­ri­mo smi­re­nu. npr. tvo­je je 96 . nje­go­vu ve­či­tu ra­za­pe­tost iz­me­đu do­bra i zla. ra­zog­nji­šten Ibraj­ter. sve­tu.” im­pe­ra­ti­vom se naj­pre su­ge­ri­še moć re­či. Ta­ko „Za­po­vest” u pe­smi „Iz­o­štri sluh. sin­tak­tem pa­si­va po­sta­je stva­ra­lač­ki sin­tak­to­sti­lem. le­pu umet­nost” (Kaj­zer 1979: 248).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ili stva­ra no­ve spre­go­ve re­či: Bez­do­man.) ko­ja.

(2012). Mi­sao. Јо­ван (2005). Иза­бра­ни есе­ји. zglo­bo­va ili ar­ma­tu­re” (Pa­vlo­vić 1975: 535) u gra­fič­kom ili or­ga­ni­za­ci­o­nom vi­du – po­de­lu na ci­klu­se. Ibraj­te­ro­ve pe­sme no­se znak po­et­ske gu­sti­ne smi­sla. „Sti­hi­je Go­ra­na Ibraj­te­ra” u: Ibraj­ter. Be­o­grad: Pro­sve­ta. org/?p=36120 če­tvr­tak. ok­to­bar 2nd. do­sled­no je spro­ve­ de­na – broj se­dam. Be­o­grad: No­lit. „Ve­li­ki i ma­li ob­li­ci” u: Po­e­zi­ja. Mi­lan (2012). 2. Jan (1987). Зре­ња­нин: Град­ска на­род­на библиоте­кa. zbir­ke. Du­brav­ka (1985). ali isto ta­ko. 12. 3. o iskon­skom i pr­vot­nom. (1975). 13. imao na umu: „[. Pa­vlo­vić. one se mo­gu ob­ja­šnja­va­ti i kao ve­ća ce­li­na – je­dan ci­klus sa­dr­ži kom­pakt­nost. Lot­man. Mu­kar­žov­ski. Vr­šac: Knji­žev­na op­šti­na Vr­šac. Mi­lan (2014). Po­e­ti­ka žr­tve­nog ob­re­da. Za­greb: Gra­fič­ki za­vod Hr­vat­ske i Za­vod za zna­nost o knji­žev­no­sti Filozofskog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu. O mo­guć­no­sti­ma da se u mo­der­ noj po­e­zi­ji stva­ra­ju ve­li­ki po­et­ski ob­li­ci. Ma­te­ma­tič­ka pra­vil­nost ogle­da se u or­ga­ni­za­ci­ji ma­njih i ve­ćih pe­snič­kih ce­li­na: u zbir­ci Pe­sme Ele­ a­za­ro­ve ozna­če­ne su rim­skim bro­jem i sa­dr­že tač­no po dva­de­set pe­sa­ma sa po dve gru­pe od de­set pe­sa­ ma. Li­te­ra­tu­ra: 1. Бе­о­град: Срп­ски ПЕН цен­тар. „Ci­tat­nost” u: Poj­mov­nik ru­ske avan­gar­de. U zbir­ci Ja(je) pri­me­nje­na je ista pe­snič­ka ar­hi­tek­to­ni­ka. Vol­fgang (1979). Pri­re­di­li Sre­ten Ma­rić i Đor­đi­je Vu­ko­vić. one su kom­plek­snog tka­nja. ne­ ko­li­ko „raz­bla­že­nja. Struk­tu­ra funk­ci­ja znak vred­nost. Be­o­grad: No­lit. Mo­ gu­će je nje­go­ve pe­sme po­sma­tra­ti kao krat­ke ce­li­ne. Sti­hi­je. 6. str.. bri­žlji­va i ma­te­ma­tič­ki pre­ci­zna or­ga­ni­za­ci­ja pe­sme. „Ot­kri­ve­nje Go­ra­no­vo” u: Ibraj­ter. Pa­vlo­vi­će­vom pe­snič­kom ter­mi­no­lo­gi­jom ka­za­no. Sti­hi­je. Pri­re­di­li Alek­san­dar Fla­ker i Du­brav­ka Ugre­šić. pro­is­ti­če iz nje­go­ve po­e­ti­ke: „U sva­kom od ci­klu­sa. kao broj da­na ko­li­ko je bi­lo po­treb­no za stva­ra­nje sve­ta. Ha­rold (1980). in­ter­vju u: „Zbir­ka pe­sa­ma Ja(je) Go­ra­na Ibraj­te­ra” (2014) pre­u­ze­to na: http://www. Be­o­grad: No­lit. M. Ro­man (1978). „Mla­dim pe­sni­ci­ma” u: Umet­nost tu­ma­če­nja po­e­zi­je. Mi­o­drag Pa­vlo­vić iz­re­kao je jed­no upo­zo­re­nje ko­je je Ibraj­ter. 5. 20.ja­sa­to­mic. Stva­ra­lač­ki eks­pe­ri­ment. ali i se­dam pe­ča­ta” (Đe­rić 2012: 78). (2012). Be­o­grad: No­lit. se­man­ti­ku za­seb­ne ce­li­ne. na­ro­du neo­so­lje­nom neo­p­ho­dan. Hri­stić. Ja­kob­son. 15. Bje­lo­gr­lić. ide­o­lo­gi­ja Ibraj­te­ro­va je­ste etič­nost an­tič­ka („Jer us­prav­ne oganj vo­li”) ili „op­šta sklo­nost mi­sli” (Že­net 1983: 23). ---.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá I ovi pri­me­ri uka­zu­ju na to da Ibraj­te­ro­vo pe­va­nje od­li­ku­ju si­ste­ma­tič­nost. Be­o­grad: No­lit. po­e­ta ko­ji pe­va o osnov­nim poj­mo­vi­ma eg­zi­sten­ci­je. se­dam da­na u ne­de­lji. Ја(је). Pri­re­di­li Dra­gan Ne­delj­ko­vić i Mi­o­drag Ra­do­vić. De Man. „Po­e­zi­ja i fi­lo­zo­fi­ja” u: Po­e­zi­ja. Be­o­grad: No­lit. ide­o­lo­gi­ja su­bjek­ti­vi­te­ta. Za­to nje­go­ve pe­sme ima­ju. ---. Jo­van (1975). Ba­nat­sko No­vo Mi­lo­še­vo: Ba­nat­ski kul­tur­ni cen­tar. Pro­ble­mi mo­der­ne kri­ti­ke. ---. Još jed­na. M. Be­o­grad: No­lit. U Sti­hi­ja­ma je do­mi­nan­tan broj se­dam i ta pra­vil­nost ni­je pro­iz­volj­na. (1970). S. 9. An­ti­te­tič­ka kri­ti­ka.. Struk­tu­ra umet­nič­kog tek­sta. Đe­rić. 4. J. 14. pri­rod­no. Be­o­grad: No­lit Ибрај­тер. če­tvr­ti sve­zak. Nje­go­ve su pe­sme „taj smi­sla pr­sto­hvat”. kao i osmi­šlje­no ustroj­stvo ve­će for­me – ci­klu­sa. Ba­u­ra. (1975).(1975). Ne­na­dić. Go­ran. pre­gled­nost. Ba­nat­sko No­vo Mi­lo­še­vo: Ba­nat­ski kul­tur­ni cen­tar. Ba­nat­sko No­vo Mi­lo­še­vo: Ba­nat­ski kul­tur­ni cen­tar. Хри­стић. Sti­hi­je. 29–49. Na­sle­đe sim­bo­li­zma. Ogle­di iz po­e­ti­ke. Pri­re­di­li Sre­ten Ma­rić i Đor­đi­je Vu­ko­vić. 97 . 7. Го­ран (2014). na­la­zi se po se­dam pe­sa­ma. ona je sled­stve­na pe­snič­kom na­u­mu. ozna­ku rim­skim bro­jem itd. Ora­ić. da­nas i na vje­ki. Mi­o­drag (1987). Ibraj­ter je re­flek­ si­van pe­snik.] vi­sok ste­pen kon­den­za­ci­je ne­pod­no­šljiv je u ve­li­kom pe­snič­kom ob­li­ku” (Pa­vlo­vić 1975: 535).(2012).1 Blum. pra­po­čet­ nom. a ima ih se­dam. Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. (1976). Pol (1975). dok bi dru­gi gru­bo re­kli. Kaj­zer. oči­gled­na alu­zi­ja. 10. 8.(2010). Go­ran. Zo­ran (2012). 11. Be­o­grad: Slo­vo ljub­ve.

Čo­vek. „Stil i sti­li­sti­ka” u: Zden­ko Škreb/An­te Sta­mać: Uvod u knji­žev­nost. fol­lo­wed by the na­tu­re of the po­e­tic cre­a­tion (me­ta­po­e­try). Za­greb: Gra­fič­ki za­vod Hr­vat­ske. The analysis of three col­lec­ti­ons of po­ems: Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. Sti­hi­je and Ja(je) pri­ma­rily de­ter­mi­ned the do­mi­nant the­mes of Ibraj­ ter’s po­e­try: birth (cre­a­tion). Že­rar (1983). the ex­pli­cit in­ter­tex­tu­a­lity and in­ter­tex­tu­a­lity in Ibraj­ter’s po­e­try as well as the re­la­ti­on­ship to­wards the po­e­tic he­ri­ta­ge. Pri­mlje­no: 24. Knji­žev­nost. Pre­u­ze­to na: http://www. the cha­rac­te­ri­stics of ver­ses. Pet­ko­vić.rs/do­da­ci/ne­de­lja/knji­ga_da­nas/ko­smic­ ka_igra. Vre­me. po­e­tic he­ri­ta­ge. child­hood of the world. 17.da­nas. 18. Furt­her­mo­re the analysis de­ter­mi­nes the style cha­rac­te­ri­stics. Že­net. 19. Ko­smič­ka igra. Kru­no­slav (1983). av­gu­sta 2015.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 16.com 98 . Stan­ko­vić. po­e­tics. ex­pli­cit in­ter­tex­tu­a­lity. Be­o­grad: No­lit. The Po­e­tic Lan­gu­a­ge of Go­ran Ibraj­ter SUM­MARY: The pa­per analyses the cha­rac­te­ri­stics of Ibraj­ter’s po­e­try. Be­o­grad: No­lit.html?news_id=188862&ac­tion=print 20. Keywords: Go­ran Ibraj­ter. Pu­le. sep­tem­bra 2015. Fi­gu­re. No­vi­ca (1975).54. Je­zik u knji­žev­nom de­lu. Be­o­grad: Vuk Ka­ra­džić. Žorž. Pri­hva­će­no za ob­ja­vlji­va­nje: 15. mi­li­vo­je_mla­dje­no­vic@yahoo. the di­men­sion of dre­ams and de­ath (di­sap­pe­a­ran­ ce). Pra­njić. (1974). Dra­go­ljub (2014).

.

.

vîðeñjå .

9 9 . 1 0 4 . 1 2 4 . 1 2 2 . 1 0 3 . 1 0 2 .f o t o D o m e n i c o P i o t t o n i c o p i o t t o @ y a h o o . 1 2 3 . 1 0 1 . . 1 2 1 . i t s t r a n a : 9 8 .

.

.

.

.

vîðeñjå
UDC 791(4)(091)
791.65.079(739.4)"1997/2006"

Kris Raveto-Bjađoli, Kalifornijski univerzitet u Dejvisu, SAD

Smejanje u bezdan:
kinematografija i balkanizacija
„Ko se bori s čudovištima, mora paziti da pritom i sam ne postane čudovište.
A kada gledaš u bezdan, i bezdan gleda u tebe.”
Fridrih Niče, S one strane dobra i zla
„Rascvetavaju nam se lobanje od smeha /
Gledaj nas nagledaj se sebe / Čikamo te čudo”
Vasko Popa, Pesma Ćele-kule

Ot­ka­ko je osno­van u de­cem­bru 1997, Film­ski fe­sti­
val slo­bo­de u Los An­đe­le­su ba­vi se pro­mo­ci­jom fil­mo­
va iz Is­toč­ne Evro­pe ko­ji „pri­ka­zu­ju uti­caj sta­lji­ni­zma
na re­gion, od nje­go­vih po­če­ta­ka pa do da­nas” i oda­ju
pri­zna­nje „umet­nič­kom iz­ra­ža­va­nju re­ži­se­ra in­spi­ri­sa­
nih de­mo­krat­skim te­ma­ma.” S ob­zi­rom na to ka­ko se
fe­sti­val pro­mo­vi­še, iz­ne­na­đu­je to što po­sled­njih go­di­na
mno­gi gle­da­o­ci pi­ta­ju re­ži­se­re iz Ru­si­je, Če­ške, Slo­vač­ke i ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je za­što su nji­ho­vi fil­mo­vi
to­li­ko „de­pre­siv­ni i ni­hi­li­stič­ki”, ume­sto da ve­li­ča­ju de­
mo­kra­ti­ju. Upra­vo ta­ko, fil­mo­vi či­ja je rad­nja sme­šte­
na u „pre­de­mo­krat­sku” pro­šlost Is­toč­ne Evro­pe če­sto
sa­dr­že dir­lji­vu kri­ti­ku po­li­tič­ke i dru­štve­ne re­pre­si­je u
so­ci­ja­li­zmu, pri­tom pro­pu­šta­ju­ći da po­hva­le de­mo­kra­
ti­ju. Za raz­li­ku od diskursâ o glo­ba­li­za­ci­ji, de­mo­kra­ti­
za­ci­ji i neo­li­be­ra­li­zmu ko­ji su u Evro­pi stu­pi­li na sce­nu
po­sle 1989, obe­le­že­nih „kra­jem isto­ri­je”, bri­sa­njem gra­
ni­ca i tri­jum­fal­nim pri­ka­zi­ma „pa­da” Ber­lin­skog zi­da
i ru­še­nja so­vjet­skih iko­na – ovi fil­mo­vi su­ge­ri­šu da se
tu ni­je ra­di­lo o de­mo­krat­skom si­ste­mu, ne­go o kul­tur­
noj pu­sto­ši pu­noj na­si­lja, ko­rup­ci­je, izo­la­ci­je i li­ša­va­nja
107

pra­va, ko­ja je na­sle­di­la so­ci­ja­li­zam u ze­mlja­ma na­klo­
nje­nim Is­toč­nom blo­ku, kao i na Bal­ka­nu. Fil­mo­vi ko­ji
su ušli u se­lek­ci­ju Film­skog fe­sti­va­la slo­bo­de u vi­še su
na­vra­ta pred­vi­de­li sla­blje­nje odu­še­vlje­nja li­be­ral­nom
eko­nom­skom de­mo­kra­ti­jom – odu­še­vlje­nja ko­je je
ustu­pi­lo me­sto tre­zve­ni­jem pro­mi­šlja­nju eko­nom­skih
i dru­štve­nih pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju ova „de­
mo­krat­ska dru­štva u raz­vo­ju” ili „ot­pad­nič­ki re­ži­mi”.
Isto­ri­jat sa­mog Fe­sti­va­la od­ra­ža­va ovu pro­me­nu:
na­kon što je 2006. po­sled­nji put odr­žan pod na­zi­vom
Film­ski fe­sti­val slo­bo­de, fe­sti­val je 2007. pre­i­me­no­van
u Film­ski fe­sti­val ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, a te­ma po­sled­nja
dva Film­ska fe­sti­va­la slo­bo­de ni­je bi­la slo­bo­da, ne­go su
to bi­le ostal­gi­ja / no­stal­gi­ja za Is­to­kom (2005) i bal­kan­
ska mu­zi­ka (2006).
Mno­gi od ovih fil­mo­va, na­sta­lih u is­toč­noj i ju­
go­i­stoč­noj Evro­pi, ne pred­sta­vlja­ju ni „slo­bo­du” ni
„de­mo­kra­ti­ju” ona­ko po­be­do­no­sno ka­ko su to Za­pad
i za­pad­ni me­di­ji ra­di­li po okon­ča­nju Hlad­nog ra­ta, ni­ti
nu­de po­zi­tiv­nu al­ter­na­ti­vu (bi­la ona po­li­tič­ka, na­ci­o­na­
li­stič­ka, et­no­cen­trič­na, pa čak i nar­ci­stič­ka). Iz­gle­da da

vîðeñjå

su zbog to­ga ovi fil­mo­vi raz­o­ča­ra­li ve­li­ki deo pu­bli­ke,
ko­ja ni­je že­le­la ni­šta dru­go do za­ba­vu, i to za­ba­vu uz
po­moć jed­no­stav­nih na­ra­ti­va. Pu­bli­ka, sa­sta­vlje­na od
mno­štva gla­snih emi­gra­na­ta iz ze­ma­lja biv­šeg Is­toč­nog
blo­ka, kao da vi­še vo­li fil­mo­ve u ho­li­vud­skom sti­lu, ko­ji
im omo­gu­ća­va­ju da na­krat­ko za­bo­ra­ve ne­ve­se­lu po­li­
tič­ku re­al­nost, svo­de­ći slo­že­ne pro­ble­me na ro­man­tič­ne
na­ra­ti­ve o bor­bi do­bra i zla (u ko­joj do­bro obič­no od­
no­si po­be­du), ko­ji pre­o­vla­đu­ju u mejnstrim igra­nim fil­
mo­vi­ma i in­for­ma­tiv­nim me­di­ji­ma. Ove ja­sne i jed­no­
stav­ne pred­sta­ve slu­že pre sve­ga kao po­dr­ška glo­bal­noj
he­ge­mo­ni­ji Za­pa­da, da­ju­ći pro­ta­go­ni­sti­ma sa Za­pa­da
ulo­ge he­ro­ja u za­pad­njač­kom ro­man­tič­nom na­ra­ti­vu.
Zbog svo­jih po­li­tič­kih in­ve­sti­ci­ja, fil­mo­vi na­sta­li
na Za­pa­du pre­na­gla­ša­va­ju is­kva­re­nost sta­nov­ni­ka Is­
toč­ne Evro­pe, pre­no­se­ći po­li­tič­ke su­ko­be i eko­nom­ske
kri­ze na Bal­ka­nu i u biv­šem So­vjet­skom Sa­ve­zu kroz
na­ra­ti­ve o špi­ju­na­ži (Sve­tac, Fi­lip Nojs [Phil­lip Noyce],
1997, kao i fil­mo­vi o Džej­msu Bon­du), te­ro­ri­zmu i rat­
nim igra­ma (Mi­ro­tvo­rac, Mi­mi Le­der [Mi­mi Le­der],
1997. i Iza ne­pri­ja­telj­skih li­ni­ja, Džon Mur [John Mo­
o­re], 2001). Mno­gi dru­gi fil­mo­vi i do­ku­men­tar­ci za­
sno­va­ni na za­pad­no­e­vrop­skom na­ra­ti­vu, ko­ji se ba­ve
ras­pa­dom So­vjet­skog Sa­ve­za i Bal­ka­na, ta­ko­đe ko­ri­ste
po­jed­no­sta­vlje­ne mo­ral­ne sce­na­ri­je, nu­de­ći cr­no-be­
le pred­sta­ve slo­že­nih kul­tur­nih, po­li­tič­kih i isto­rij­skih
okol­no­sti. Na pri­mer, film Srp­ska epi­ka (Pa­vel Pa­vli­
kov­ski [Pa­wel Paw­li­kow­ski], 1993) po­ku­ša­va da za­ce­
men­ti­ra pre­o­vla­đu­ju­ći stav na Za­pa­du, pre­ma ko­me
‘Sr­bi’ (ge­ne­rič­ki en­ti­tet pri­ka­zan bez ika­kvih svoj­sta­va)
sno­se is­klju­či­vu od­go­vor­nost za ras­pad Ju­go­sla­vi­je, ta­
ko što su ma­se ma­ni­pu­la­ci­jom na­ve­de­ne da se po­sve­te
grad­nji et­no­cen­trič­nog mi­ta,1 dok film Is­tok–Za­pad re­
ži­se­ra Re­ži­sa Var­ni­jea (Régis Warg­ni­er, do­bit­nik Zlat­
nog glo­bu­sa za naj­bo­lji stra­ni film za 1999) pri­ka­zu­je
zla sta­lji­ni­zma, vi­đe­na oči­ma Fran­cu­ski­nje ko­ja je, na­
kon što se uda­la za jed­nog ru­skog dok­to­ra, mo­ra­la da
1 Na svom pre­da­va­nju pod na­zi­vom Za­vi­si ka­da za­po­či­nje­te pri­ču: na­ra­
ti­vi kao ka­mu­fla­ža i po­li­tič­ka upo­tre­ba na­u­ke u ju­go­slo­ven­skim ra­to­vi­ma,
odr­ža­nom na kon­fe­ren­ci­ji Ba­vlje­nje isto­ri­jom u sen­ci bal­kan­skih ra­to­va
(Uni­ver­zi­tet u Mi­či­ge­nu, 17–18. ja­nu­ar 1997), Su­zan Vu­dvord (Su­san Wo­
od­ward) iz­ne­la je mi­šlje­nje da do­ku­men­tar­ci kao što su Ju­go­sla­vi­ja: smrt
na­ci­je, Kr­va­va Bo­sna i Srp­ska epi­ka pred­sta­vlja­ju „an­ti­i­sto­rij­ske na­ra­ti­ve”
ko­ji kao da su i sa­mi „op­sed­nu­ti po­tre­bom da se ovi su­ko­bi ozna­če kao
isto­rij­ski”. Dru­gim re­či­ma, do­ku­men­tar­ci ko­ji po­ku­ša­va­ju da mo­der­no
po­na­ša­nje sme­ste u okvi­re epa kri­vi su ne sa­mo zbog sop­stve­ne ver­zi­je
isto­rij­skog re­vi­zi­o­ni­zma, ne­go i zbog kon­struk­ci­je mi­to­va.

po­beg­ne od uža­sa So­vjet­skog Sa­ve­za i vra­ti se na slo­
bod­ni Za­pad. Do­bro do­šli u Sa­ra­je­vo, Maj­kla Vin­ter­bo­
to­ma (Mic­hael Win­ter­bot­tom, 1997), pred­sta­vlja op­sa­
du Sa­ra­je­va kao ne­što bru­tal­no i ne­hu­ma­no; me­đu­tim,
iako kri­ti­ku­je ulo­gu za­pad­nih me­di­ja u Bo­sni, na kra­ju
či­ta­vu slo­že­nu po­li­tič­ku kri­zu svo­di na bor­bu za spa­sa­
va­nje sa­ra­jev­ske de­ce. Ha­ri­so­no­vo cve­će Eli­ja Šu­ra­ki­ja
(Elie Cho­u­ra­qui, 2001) osla­nja se na lič­ni na­ra­tiv že­ne
ko­ja od­bi­ja da po­ve­ru­je da joj je muž po­gi­nuo u Vu­
ko­va­ru, od­la­zi po nje­ga, i ta­mo za­ti­če srp­ske ma­sov­ne
si­lo­va­te­lje, var­var­sko na­si­lje i ha­os.
Iako su ovi na­ra­ti­vi naj­če­šće da­ti u for­mi tra­ge­di­je,
oni ne do­no­se mo­ral­no ot­kro­ve­nje. Ume­sto to­ga, po­
tvr­đu­ju­ći etič­ku po­zi­ci­ju Za­pa­da, oni sa­mo obez­be­đu­ju
le­gi­ti­mi­tet za­pad­nim po­li­tič­kim po­te­zi­ma i sta­vo­vi­ma.
Film­ske pred­sta­ve bur­ne tran­zi­ci­je iz so­ci­ja­li­stič­kih u
li­be­ral­no-de­mo­krat­ska dru­štva uglav­nom su ne­sta­le
sre­di­nom 2000-ih. Me­đu­tim, pred­sta­ve gra­đan­skih ra­
to­va, rat­nih zlo­či­na­ca i eks­trem­nih na­ci­o­na­li­sta iz Is­
toč­ne Evro­pe po­no­vo su se po­ja­vi­le, ovaj put u idu­stri­
ji vi­deo-iga­ra. Na pri­mer, lik Ni­ko Be­lić iz igre Grand
Theft Auto IV srp­ski je rat­ni zlo­či­nac i glav­ni an­ti­he­roj,
dok se u igri Call of Duty po­ja­vlju­je ru­ski rat­ni zlo­či­nac
Vik­tor Re­znov. Is­po­sta­vlja se da su ovi ne­skri­ve­no ste­
re­o­tip­ni li­ko­vi da­le­ko is­pla­ti­vi­ji i ko­ri­sni­ji za kon­struk­
ci­ju po­pu­lar­ne, iz­mi­šlje­ne pred­sta­ve is­toč­no­e­vrop­skih
gra­đan­skih i dru­gih ra­to­va, sti­žu­ći do vi­še mi­li­o­na
igra­ča vi­deo-iga­ra ši­rom pla­ne­te.2
S ob­zi­rom na to da su čak i naj­po­zna­ti­ji fil­mo­vi
o ovim kri­za­ma do­ži­ve­li re­la­tiv­no ma­li ko­mer­ci­jal­ni
uspeh, ne iz­ne­na­đu­je to što se is­toč­no­e­vrop­ski fil­mo­vi
ko­ji po­ku­ša­va­ju da pred­sta­ve slo­že­nost kri­za u re­gi­o­nu
su­o­ča­va­ju sa ne­do­stat­kom za­in­te­re­so­va­nih di­stri­bu­te­
ra, pa ta­ko osta­ju ogra­ni­če­ni na fe­sti­val­sku pu­bli­ku i
fa­kul­tet­ske am­fi­te­a­tre. Po­red to­ga, ovi fil­mo­vi do­bi­li su
ma­hom ne­ga­tiv­ne kri­ti­ke pu­bli­ke ka­ko iz Is­toč­ne, ta­ko
i iz Za­pad­ne Evro­pe, pre sve­ga za­to što ne nu­de ja­sne
mo­ral­ne su­do­ve, ne pre­pu­šta­ju se no­stal­gi­ji za so­ci­ja­li­
zmom ni­ti ve­li­ča­ju le­po­te ka­pi­ta­li­zma.
2 Ni­ko Be­lić glav­ni je an­ti­he­roj u igri Grand Theft Auto IV, ko­ju je kom­
pa­ni­ja Roc­kstar Ga­mes lan­si­ra­la 2008. Igra je već pr­vog da­na pro­da­ta u tri
i po mi­li­o­na pri­me­ra­ka. Ni­kov lik je na­vod­no srp­ski rat­ni zlo­či­nac, ul­tra­
na­ci­o­na­li­sta ko­ji se bo­rio u ju­go­slo­ven­skim gra­đan­skim ra­to­vi­ma. Vik­tor
Re­znov iz igre Call of Duty kom­pa­ni­je Ac­ti­vi­sion ka­pe­tan je Cr­ve­ne ar­mi­je
ko­ji je uče­stvo­vao u osva­ja­nju Ber­li­na. On za­vr­ša­va u so­vjet­skom lo­go­ru
sa jed­nim ame­rič­kim voj­ni­kom, na­kon če­ga od­la­zi u Vi­jet­nam, gde po­
sta­je ame­rič­ki špi­jun.

108

vîðeñjå

Je­dan od fil­mo­va ko­ji su do­ži­ve­li ta­kav pri­jem je
i Pod­ze­mlje: bi­la jed­nom jed­na ze­mlja Emi­ra Ku­stu­
ri­ce iz 1995, po­znat i kao Un­der­gro­und. Do­de­la Zlat­
ne pal­me na Kan­skom fe­sti­va­lu 1995. iza­zva­la je gnev
ne­ko­li­ci­ne kri­ti­ča­ra ko­ji su film op­tu­ži­li za apo­lo­gi­ju
Mi­lo­še­vi­će­vog re­ži­ma.3 Stan­ko Ce­ro­vić, cr­no­gor­ski
no­vi­nar ko­ji ži­vi u Pa­ri­zu, 1995. je na­pi­sao da „Ku­
stu­ri­či­na re­kon­struk­ci­ja isto­ri­je ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa
stvar­no­šću, osim uko­li­ko po­ve­ru­je­te u te­o­ri­je srp­skih
na­ci­o­na­li­sta” (iako je Ku­stu­ri­ca ro­đen kao bo­san­ski
Mu­sli­man). Iro­nič­no je to što je tek na­kon iz­bi­ja­nja
kon­tro­ver­ze (a mo­žda i upra­vo zbog nje) Ku­stu­ri­ca
po­čeo da se iz­ja­šnja­va kao Sr­bin pra­vo­slav­ne ve­ro­i­
spo­ve­sti. Alen Fin­kil­kro (Alain Fin­ki­el­kra­ut), fran­cu­
ski fi­lo­zof i jav­ni bra­ni­lac hr­vat­ske ne­za­vi­sno­sti, op­
tu­žio je Ku­stu­ri­cu da je iz­dao svo­je bo­san­sko na­sle­đe
pro­iz­vod­njom „otr­ca­ne i la­žlji­ve srp­ske pro­pa­gan­de”
– iako je ka­sni­je pri­znao da film ni­je ni gle­dao (1995).
U me­đu­vre­me­nu je Sla­voj Ži­žek, slo­ve­nač­ki kri­ti­čar
kul­tu­re, iz­ja­vio ka­ko Pod­ze­mlje „ne­ho­ti­ce obez­be­đu­je
li­bi­di­no­znu eko­no­mi­ju et­nič­ke kla­ni­ce u Bo­sni: pse­
u­do­ba­ta­jev­ski trans sa obil­nim iz­da­ci­ma, ne­pre­sta­ni
mah­ni­ti ri­tam pi­je­nja–je­de­nja–pe­va­nja–blud­ni­če­nja”
(1997: 37). U jed­noj ne­dav­noj de­ba­ti sa Ber­nar-An­ri­
jem Le­vi­jem (Ber­nard-Hen­ri Lévy), Ži­žek po­no­vo ko­
ri­sti istu kri­ti­ku film­ske kar­ne­val­ske pred­sta­ve dvo­ji­
ce ju­go­slo­ven­skih par­ti­za­na, pra­će­nu jed­nim lič­ni­jim
na­pa­dom na re­ži­se­ra:
„Na­dam se da de­li­mo još je­dan stav, a to je – re­če­
no bru­tal­nim je­zi­kom – mr­žnja pre­ma Emi­ru Ku­stu­ri­ci.
Pod­ze­mlje je je­dan od naj­u­ža­sni­jih fil­mo­va ko­je sam ika­
da vi­deo. Ka­kvo to ju­go­slo­ven­sko dru­štvo vi­di­mo u Ku­
stu­ri­či­nom Pod­ze­mlju? Jed­no dru­štvo u ko­me lju­di blud­
ni­če, pi­ju, tu­ku se – ne­ku vr­stu več­ne or­gi­je” (2008: 24).
Kri­ti­ka Pod­ze­mlja da de­po­li­ti­zu­je gra­đan­ske ra­to­
ve ‘90-ih (ti­me što se ne po­zi­ci­o­ni­ra kao či­sto an­ti­srp­
ski) i po­no­vo bal­ka­ni­zu­je Ju­go­slo­ve­ne još je oštri­ja u
3 Ovaj film po­kre­nuo je že­sto­ku de­ba­tu me­đu evrop­skim in­te­lek­tu­al­ci­
ma, kao što su Alen Fin­kil­kro, An­dre Gluk­sman, Ber­nar-An­ri Le­vi i Pe­
ter Hand­ke. Iro­nič­no je to što su se ovi in­te­lek­tu­al­ci ma­nje ba­vi­li sa­mim
fil­mom (i to još igra­nim), a vi­še Ku­stu­ri­či­nim iz­ja­va­ma o ra­tu, ti­me od
ko­ga je do­bio no­vac za fi­nan­si­ra­nje fil­ma (5% od RTS-a, a pre­o­sta­lih 95%
od jed­ne fran­cu­sko-ne­mač­ko-ma­đar­ske ko­pro­duk­ci­je), i či­nje­ni­com da
su dva spo­red­na li­ka – ko­ji su pri­tom iz­daj­ni­ci – mu­sli­man­ske i hr­vat­ske
na­ci­o­nal­no­sti, za­ne­ma­ru­ju­ći či­nje­ni­cu da je Mar­ko, ko­ji je Sr­bin, naj­ve­ći
iz­daj­nik i rat­ni pro­fi­ter. Jed­na mno­go pre­fi­nje­ni­ja ver­zi­ja ad ho­mi­nem kri­
ti­ke Ku­stu­ri­ce, ko­ja se ipak vi­še ba­vi sa­mim film­skim na­ra­ti­vom, pri­sut­na
je i u tu­ma­če­nju film­skih kri­ti­ča­ra kao što su Pa­vle Le­vi i Di­na Jor­di­no­va.

109

ra­do­vi­ma in­te­lek­tu­a­la­ca iz Is­toč­nog blo­ka i biv­še Ju­go­
sla­vi­je. Ma­ri­ja­na Ja­rov­ska­ja sma­tra da ovaj film pred­
sta­vlja „de­čač­ko od­bi­ja­nje da se sa­hra­ni sta­ra, is­cep­ka­
na Evro­pa” (1997: 50), dok Ži­žek ve­ru­je da film „za­
pad­njač­kim li­be­ra­li­ma da­je upra­vo ono što su i že­le­li
da vi­de [...] spek­takl bez­vre­me­nog, ne­shva­tlji­vog, mit­
skog kru­ga stra­sti” (1997: 38). Ume­sto da se po­za­ba­ve
ana­li­zom ve­o­ma sup­til­ne (i, re­kla bih, kri­tič­ki pri­ka­za­
ne) po­zi­ci­je u ko­ju film sme­šta Ju­go­sla­vi­ju i na­ci­o­nal­ne
dr­ža­ve u na­sta­ja­nju, pred­sta­vlja­ju­ći ih kao kon­tra­punkt
Evro­pi, ili na­či­na na ko­ji kar­ne­va­li­zu­je (pa­ro­di­ra) po­
pu­lar­ne pred­sta­ve bal­kan­skih ste­re­o­ti­pa, kri­ti­ča­ri kao
da su zah­te­va­li iste one upro­šće­ne osu­de ko­je su već
bi­le obil­no za­stu­plje­ne u pri­ka­zi­ma re­gi­o­na u za­pad­
nim me­di­ji­ma.
Isto ta­ko, ne­ki od fil­mo­va iz post­so­vjet­ske epo­he
iza­zva­li su ne­ga­tiv­ne re­ak­ci­je. Aste­nič­ki sin­drom, ru­ske
re­ži­ser­ke Ki­re Mu­ra­to­ve iz 1989, kri­ti­ko­van je 2000.
go­di­ne na Film­skom fe­sti­va­lu slo­bo­de kao „su­vi­še kri­
tič­ki na­stro­jen” i „su­vi­še kom­plek­san”. Ona je na to od­
go­vo­ri­la da je ta­kva kri­ti­ka (ko­ju je, ka­že, do­bi­la ne sa­
mo u Los An­đe­le­su, ne­go i u Ru­si­ji) neo­prav­da­na, jer
njen film pre sve­ga go­vo­ri o ra­do­sti. Aste­nič­ki sin­drom,
na­sta­vi­la je, pred­sta­vlja pri­ču o „po­ra­zu in­te­lek­tu­a­li­
zma” i „ra­zno­vr­snim re­ak­ci­ja­ma na psi­ho­lo­ške pro­ble­
me u jed­noj ze­mlji u ko­joj ljud­ski ko­stur ni­je ta­ko do­
bro sa­kri­ven”. Shod­no to­me, njen film do­pao se oni­ma
ko­ji uži­va­ju u „ra­do­sti ne­ga­tiv­ne ana­li­ze”. Kri­tič­ki duh
svog fil­ma Mu­ra­to­va ob­ja­šnja­va kao po­seb­nu vr­stu za­
ba­ve, ko­ja se su­prot­sta­vlja zah­te­vu pu­bli­ke za jed­no­
stav­nim sa­dr­ža­ji­ma.
Ova na­pe­tost ko­ja po­sto­ji iz­me­đu pu­bli­ke i re­ži­
se­ra ni­je ogra­ni­če­na sa­mo na film Mu­ra­to­ve, ne­go je
pre­ra­sla u jed­nu ši­ru de­ba­tu o tu­ma­če­nju kon­cep­ta „za­
ba­ve”. Is­toč­no­e­vrop­ski re­ži­se­ri tu­ma­če „za­ba­vu” kao
igru ide­ja­ma ko­je, ume­sto da jed­no­stav­no opo­na­ša­ju
kon­ven­ci­o­nal­ne kul­tur­ne kon­struk­ci­je (este­ti­ku, na­ra­
tiv­ne tro­pe i ka­rak­te­re), vi­zu­e­li­zu­ju ra­di­kal­ne pro­me­ne
u kul­tur­nim okol­no­sti­ma, pri­ka­zu­ju­ći na­gla­še­nu tem­
po­ral­nost, ne­li­ne­ar­ne ve­ze, ne­sta­bil­nost i ne­iz­ve­snost.
Kao od­go­vor na fil­mo­ve ko­ji pri­ka­zu­ju ne­sta­bil­nost,
apo­ri­je i pro­me­ne sa ne­iz­ve­snim is­ho­dom, ne­ki čla­no­
vi pu­bli­ke za­tra­ži­li su lak­še svar­lji­ve, po­zna­ti­je film­ske
pred­sta­ve i na­ra­ti­ve. Oni že­le da vi­de ja­sni­je po­li­tič­ke
po­ru­ke, estet­ske sti­lo­ve i ti­pi­za­ci­ju li­ko­va, ali pre sve­ga
že­le na­ra­tiv ko­ji ima raz­re­še­nje.

vîðeñjå

Svo­je ne­za­do­volj­stvo iz­ra­zi­li su ta­ko što su Mu­ra­
to­vu i dru­ge re­ži­se­re op­tu­ži­li za ni­hi­li­zam i in­te­lek­tu­al­
ni eli­ti­zam. Iro­nič­no je to što nam de­la Mu­ra­to­ve, kao i
de­la ru­skog re­ži­se­ra Pjo­tra Lu­ci­ka (Okra­i­na / Pred­gra­
đa, 1998) i Ku­stu­ri­ce, po­ka­zu­ju da je u ta­kvim zah­te­vi­
ma za jed­no­stav­no­šću sa­dr­ža­na da­le­ko ve­ća do­za ni­hi­
li­zma i ci­ni­zma ne­go u ra­do­sti kri­tič­ke slo­že­no­sti ko­ju
ovi re­ži­se­ri že­le da pri­ka­žu. Za raz­li­ku od blok­ba­ste­ra
sa „ja­kom pri­čom” (ko­ju Dža­stin Va­jat [Ju­stin Wyatt]
opi­su­je kao re­ak­ci­o­nar­ni stil „post­ge­ne­rič­ke ki­ne­ma­
to­gra­fi­je” za­sno­va­ne na po­jed­no­sta­vlji­va­nju na­ra­ti­va i
ju­na­ka), fil­mo­vi Mu­ra­to­ve, Lu­ci­ka, Ku­stu­ri­ce i mno­gih
dru­gih oce­nju­ju te­ži­nu (ako ne i ne­mo­guć­nost) za­dat­
ka mi­re­nja dru­štve­ne pro­šlo­sti sa da­na­šnjom ero­zi­jom
dru­štve­ne ko­he­zi­je na glo­bal­nom ni­vou, ali isto ta­ko i
na Bal­ka­nu i u Is­toč­noj Evro­pi (1994: 60).
Ove fil­mo­ve ni­je mo­gu­će sve­sti na jed­nu kon­kret­nu
ka­te­go­ri­ju ili stil. De­la Mu­ra­to­ve pred­sta­vlja­ju jed­nu go­
to­vo en­ci­klo­pe­dij­sku stu­di­ju o slo­že­no­sti ljud­skog od­go­
vo­ra na lič­nu tra­u­mu, ali i na dru­štve­no-po­li­tič­ke okol­
no­sti ko­je su pret­ho­di­le pe­re­stroj­ki. U pi­ta­nju je ja­san
pre­laz sa po­li­ti­ke ću­ta­nja ili pri­kri­ve­ne kri­ti­ke na otvo­
re­no is­po­lja­va­nje dru­štve­ne i po­li­tič­ke kri­ti­ke. Lu­ci­ko­vi
i Ku­stu­ri­či­ni fil­mo­vi pa­ro­di­ra­ju po­pu­lar­ne ste­re­o­ti­pe i
pred­sta­ve, raz­ot­kri­va­ju­ći na­si­lje i ap­surd ko­ji le­že u osno­
vi he­roj­skih i ro­man­tič­nih tra­di­ci­ja (ep­skih, isto­rij­skih,
pa­tri­ot­skih i lič­nih). Ovo eklek­tič­ko kre­ta­nje iz­me­đu na­
ra­tiv­nog i per­for­ma­tiv­nog sti­la na kra­ju pre­i­spi­tu­je isti­ni­
tost ka­ko is­toč­nih, ta­ko i za­pad­nih ide­o­lo­ških i isto­rij­skih
po­stav­ki, ali i mejnstrim me­dij­skih na­ra­ti­va o Bal­ka­nu,
ti­me što ih opo­na­ša. Upr­kos broj­nim raz­li­ka­ma, fil­mo­vi
post­so­vjet­ske i post­ti­to­i­stič­ke epo­he na­šli su se u istom
po­lo­ža­ju u okvi­ru de­ba­te o „za­bav­noj vred­no­sti”.
Na Film­skom fe­sti­va­lu slo­bo­de 2002. odr­žan je
okru­gli sto na te­mu „Da li su sve­tu po­treb­ni no­vi film­
ski fe­sti­va­li?”. Učesnici Erika i Ulrih Gregor (Erika,
Ulrich Gregor, kustosi Berlinskog filmskog festivala),
Kiril Razlogov (Kyrill Razlogov, kustos Moskovskog
međunarodnog filmskog festivala),, Kri­
sti­
jan Gejns
(Chri­stian Ga­i­nes, ku­stos fe­sti­va­la AFI­fest) i Ge­ri Me­
kvej (Gary McVey, ku­stos Film­skog fe­sti­va­la slo­bo­de i
iz­vr­šni di­rek­tor Ame­rič­ke film­ske fon­da­ci­je) slo­ži­li su
se oko sta­va da su film­ski fe­sti­va­li po­treb­ni sve­tu ka­ko
bi se jav­nost pod­sta­kla da – uz kri­tič­ki pri­stup – uvi­
di zna­čaj ne­za­vi­snih, po­li­tič­kih i umet­nič­kih fil­mo­va.
Me­đu­tim, po­kro­vi­te­lje festivalâ sve vi­še bri­ne ko­mer­

ci­jal­na odr­ži­vost ovih ma­ni­fe­sta­ci­ja, pa za­to že­le ne­što
što će se do­pa­sti ma­sov­nom tr­ži­štu. Ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ja
festivalâ po­vla­či za so­bom od­re­đe­ne po­sle­di­ce, ko­je se
pre sve­ga ogle­da­ju u gu­blje­nju iden­ti­te­ta fe­sti­va­la kao
bren­da. Raz­lo­gov je pri­me­tio da Mo­skov­ski film­ski fe­
sti­val, ko­ji je ne­ka­da imao va­žnu ulo­gu u kul­tur­nom
ži­vo­tu gra­da i oku­pljao vi­še od de­set hi­lja­da gle­da­la­ca,
sa­da mo­ra da pri­ka­zu­je ho­li­vud­ske blok­ba­ste­re ka­ko bi
pri­vu­kao pa­žnju pu­bli­ke. Uče­sni­ci okru­glog sto­la sma­
tra­ju da da­na­šnja ge­ne­ra­ci­ja film­ske pu­bli­ke fil­mo­vi­ma
pri­stu­pa sa ma­nje pre­fi­nje­nim kri­tič­kim sta­vom, kao i
sa sla­bi­jim pred­zna­njem u po­gle­du film­ske umet­no­sti,
svet­ske po­li­ti­ke i ma­sov­nih me­di­ja, ne­go što je to bio
slu­čaj sa pu­bli­kom iz ‘60-ih i ‘70-ih. Ovi ra­ni­ji fe­sti­va­li
pri­ka­zi­va­li su di­si­dent­ske fil­mo­ve zbog to­ga što je pu­bli­
ka zah­te­va­la da film bu­de pro­vo­ka­ti­van. U ne­do­stat­ku
kri­tič­ki na­stro­je­ne i po­li­tič­ki osve­šće­ne pu­bli­ke, fe­sti­va­li
sa­da pri­ka­zu­ju „svet­ski film” (fil­mo­ve na­sta­le van en­gle­
skog go­vor­nog pod­ruč­ja), ume­sto da obez­be­de pro­stor
za di­si­dent­ske ili po­li­tič­ke fil­mo­ve.
Iako je iz­raz „svet­ski film” sva­ka­ko ma­nje po­li­tič­ki
obo­jen od iz­ra­za „di­si­dent­ski film”, Gre­go­ro­vi su „svet­
ski film” opi­sa­li kao „stra­stven i po­li­tič­ki ori­jen­ti­san”,
do­dav­ši da „reč strast u raz­li­či­tim vre­me­ni­ma do­bi­ja
raz­li­či­ta zna­če­nja”. Oni sma­tra­ju da je se­lek­ci­ja i pro­jek­
ci­ja fil­mo­va sa otvo­re­nom po­li­tič­kom po­ru­kom da­nas
ogra­ni­če­na, i da se oni če­sto za­me­nju­ju fil­mo­vi­ma sa te­
ži­štem na lič­noj po­li­ti­ci (od­ra­sta­nje, po­ro­dič­na ro­man­sa
ili bor­ba za lič­ni iz­raz), eg­zo­tič­noj isto­ri­ji ili pri­ka­zi­ma
ne­za­pad­nog sve­ta, kao i na hi­bri­di­za­ci­ji kul­tu­ra. Za­klju­
či­li su da se, ka­da su u pi­ta­nju po­li­tič­ke te­me, jav­ni ukus
pro­me­nio, ta­ko da se ume­sto ne­ka­da­šnjeg di­rekt­nog
pre­i­spi­ti­va­nja in­sti­tu­ci­o­nal­ne mo­ći da­nas te­ži pre­vas­
hod­no kul­tur­noj po­li­ti­ci, da­kle pi­ta­nji­ma iden­ti­te­ta.
Na svom pre­da­va­nju na UC­LA, u mar­tu 2000, polj­
ski re­ži­ser An­džej Vaj­da (An­dr­zej Waj­da) opi­sao je pro­
blem sa ko­jim se su­sre­ću di­si­dent­ski re­ži­se­ri, umet­ni­ci
i mi­sli­o­ci ša­lji­vom pri­med­bom da „sva­ki re­ži­ser mo­ra
ima­ti svog ne­pri­ja­te­lja”. Kao da je pred­o­se­tio da će, sa­
da ka­da so­ci­ja­li­zam vi­še ne pred­sta­vlja pret­nju, nje­gov
film Go­spo­din Ta­di­ja (1999) na pre­mi­je­ri na Film­skom
fe­sti­va­lu u Los An­đe­le­su na­i­ći na rav­no­du­šnost za­pad­
nih kri­ti­ča­ra. Vaj­da ve­ru­je da, za­hva­lju­ju­ći od­re­đi­va­nju
„ne­pri­ja­te­lja”, film do­bi­ja de­lat­nu di­men­zi­ju. On tvr­di
da nje­go­vi fil­mo­vi pred­sta­vlja­ju glas – ili go­vo­re u ime
– radnikâ iz vre­me­na Dru­gog svet­skog ra­ta, kao i svih
110

po­sta­li su pre­te­ra­no te­ri­to­ri­jal­ni u isto­rij­skom. me­đu­tim. na­ci­o­na­li­zma i et­no­cen­tri­ zma. im­pli­cit­nu po­sle­di­cu onog pr­vog” (2002: 3). iako ova „in­spi­ ra­tiv­na de­lat­nost” go­vo­ri u pri­log jav­nom za­stu­pa­nju. iako nam ni­su po­treb­ne „la­ke ge­ne­ ra­li­za­ci­je”. i sam po­jam „te­me­lja” (iden­ti­te­ta. ne­go i do­mi­na­ci­ju svog pri­mar­nog na­ra­ti­va. ne­u­ko­re­nje­ni ili ko­smo­po­lit­ski.5 Me­đu­tim. na­ra­ti­vi o opo­zi­ci­ji ima­ju ja­snu po­li­tič­ku pri­ro­du. na­ci­o­nal­ nom. 5 Brus Ro­bins sma­tra da je de­la­nje jed­na vr­sta op­šte od­bra­ne od po­je­di­ nač­nog po­i­ma­nja sop­stva. i 1913. pro­iz­vo­de su­ko­blje­ne mi­to­ve o isto­rij­skim na­ci­o­nal­nim dr­ža­va­ma. tra­di­ci­ja i za­jed­ni­ca u ko­rist onih ko­ji su bi­li pod­vrg­nu­ti isto­rij­skoj re­vi­zi­ji. si­lo­va­nje. pa­tri­ . et­no­cen­tri­zam) če­sto se odr­ža­va uz po­moć dra­ma­tič­nog po­jed­no­sta­vlji­va­nja isto­ri­je. post­so­vje­ta ili gra­đa­na bi­lo ko­je biv­še dr­ža­ve isto­vre­ me­no su po­jed­no­sta­vlje­ni i kom­plek­sni upra­vo za­to što raz­li­či­te stru­je. ka­ko bi ozna­čio pro­ces ras­par­ča­va­nja im­pe­ri­jal­nih. cen­tar – pe­ri­fe­ri­ja. Shod­no to­me. Le­ri Volf (La­rry Wolff) sma­tra da se kon­cept „Is­toč­ne Evro­pe” iz vre­ me­na pro­sve­ti­telj­stva pre­se­lio u vre­me Hlad­nog ra­ta. kao i eko­ nom­skih. Ter­min „bal­ka­ni­za­ ci­ja” ušao je u po­li­tič­ki reč­nik za vre­me bal­kan­skih ra­ to­va 1912. po­li­ti­ke i kul­tu­re. ni­ti da tre­ba pri­hva­ti­ti nji­ho­ve una­pred de­fi­ni­sa­ne so­cio-po­li­tič­ke ili kul­tur­ne te­me­lje. po­gla­vlja 4–5. mo­ že­mo „ip­so fac­to osu­di­ti [se­be] kao neo­pro­sti­vo kon­ta­mi­ni­ra­ne i ne­do­ sled­ne”. ali i na­kon nje­go­vog za­vr­šet­ka. pra­va na za­stu­pa­nje od­re­đe­nog gle­di­šta. pra­va na kri­ti­ ku iz­ve­snih tvrd­nji dru­gih oso­ba itd. 111 kon­ven­ci­o­na­lan na­čin. Vaj­da je svoj pro­test iz­ra­ža­vao ko­ri­ste­ći ši­fre. po­sle to­ga. pri­pa­da­nja. u Vaj­di­nom slu­ča­ju. ovo sme­šta­ nje. Opo­zi­ci­ja ne sa­mo što po­tvr­đu­je do­mi­na­ci­ju svog ne­pri­ja­te­lja. so­vjet­ski re­a­li­zam i so­ci­ja­li­stič­ku re­pre­si­ju iz­ra­ža­va­nja. Ovi pre­fa­bri­ ko­va­ni (bal­ka­ni­zo­va­ni) iden­ti­te­ti biv­ših Ju­go­slo­ve­na. ovo ne zna­či da tim ob­li­ci­ma tre­ba pri­stu­pa­ti na 4 Po mi­šlje­nju Eli Šo­hat i Ro­ber­ta Ste­ma. me­đu ko­je spa­da i opo­zi­ci­ja. U stva­ri. On go­vo­ri u pri­log ono­me što su Ela Šo­hat i Ro­bert Stem (El­la Sho­hat. isto­rij­skih i na­ci­o­nal­nih gra­ni­ca. et­nič­kom i ver­skom po­gle­du. oni osu­đu­ju ko­lo­ni­ja­li­zam i ma­sov­nu kul­tu­ ru Za­pa­da. mo­ra­mo ne­pre­sta­no pre­i­spi­ti­va­ti gest pri­pa­da­nja ili po­zi­ci­o­ni­ra­nja se­be u od­no­su na po­li­tič­ku de­lat­nost. kroz ono što je opi­sao kao „iro­nič­ni mig” iz­me­đu nje­ga i pu­bli­ke. Ro­bert Stam) na­zva­li „opo­ zi­ci­o­ni film”. Za one ko­ji uži­va­ju u kri­tič­koj ana­li­zi. Brus Ro­bins (Bru­ce Rob­bins) ob­ja­šnja­va da ove po­li­ti­zi­ra­ne ale­go­ri­je ko­ri­ste ose­ćaj de­lat­no­sti ko­ji „[…] da­je le­gi­ti­mi­tet jav­nom za­stu­pa­nju kri­tič­kih sta­ vo­va kao ta­kvih – sta­vo­va ko­ji su u skla­du sa ak­tiv­nim gla­som ili vo­ljom na­ro­da”. ra­di is­pi­ti­va­nja na­še sop­stve­ne pro­fe­si­o­nal­ne „po­zi­ci­o­ni­ra­no­sti” na pod­ruč­ju „me­tro­po­li­ti­zma” i „ko­smo­po­li­ti­zma”. Me­đu­tim. od­re­đi­va­nje i uko­re­nji­va­nje ko­lek­ti­va ili in­di­vi­due u okvi­re kon­kret­nog po­li­tič­kih kon­tek­sta po­sta­je ve­o­ ma pro­ble­ma­ti­čan pro­ces. po­li­tič­kih i pra­vo­sud­nih si­ste­ma. ovaj ter­min je za­do­bio i dru­ga. Na­pro­tiv.vîðeñjå po­tla­če­nih to­kom ra­ta. kao i glo­bal­ni ka­pi­ta­li­zam – ili. na­ci­o­nal­no­sti. ge­ne­ra­li­za­ci­je i sa­ži­ma­nja slo­že­nih pi­ta­nja i si­tu­a­ci­ja. Ovo od­re­đi­va­nje Bal­ka­na kao ne­ga­tiv­ne sli­ ke Evro­pe ne pred­sta­vlja ni­šta no­vo. po­treb­ne su nam ge­ne­ra­li­za­ci­je ko­je bi bi­le „slo­že­ni­je i sa ma­nje pi­je­te­ta”. Po­gle­da­ti Com­pa­ra­ti­ve Cosmpo­li­ta­nisms.4 S ob­zi­rom na to da su nje­go­vi fil­mo­vi bi­ li pod­vrg­nu­ti cen­zu­ri to­kom biv­šeg so­vjet­skog re­ži­ma. 252. ta­ko da je pr­vi ele­ment (‘bel­ci’ ili ‘Evro­pa’) uvek od pri­ mar­nog zna­ča­ja i tek se na osno­vu nje­ga de­fi­ni­še dru­gi (‘crn­ci’ ili ‘Bal­kan’). ona ta­ko­đe za­tva­ra po­jam jav­ne vo­lje unu­tar ve­o­ma te­snih gra­ni­ca – ide­a­li­zma. Ova ter­ra in­fir­ma ne zna­či da su lju­di po­sta­li bes­ te­ri­to­ri­jal­ni. po­ku­ša­va­ju­ći da oprav­da­ju svo­je te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­zi­je. str. i bal­ka­ni­zam je za­sno­van na ide­ji bi­nar­nih su­prot­no­sti (ra­ci­o­nal­no – ira­ci­o­nal­no. Svo­đe­nje Is­toč­ne Evro­pe na đu­ bri­šte sve­ga ono­ga od če­ga za­pad­nja­ci že­le da se ogra­de (na­si­lje. Vaj­da je tač­no pri­me­tio da kri­ tič­ka ko­mu­ni­ka­ci­ja zah­te­va upo­tre­bu iz­ve­snih kon­ven­ ci­o­nal­nih ob­li­ka. na­ci­o­na­li­zam. ako već ni­su sa­svim mit­ske pri­ro­de. mig ko­ji na­go­ve­šta­va iz­ve­snu uza­jam­nu so­li­dar­nost. i to ti­me što kon­stru­i­še he­ro­ja ko­ji se su­prot­sta­ vlja oni­ma ko­ji dr­že moć. Dru­gim re­či­ma. o et­nič­kim. Po­gle­da­ti de­lo Unt­hin­king Euro­cen­trism: Mul­ti­ cul­tu­ra­lism and the Me­dia. ti fil­mo­vi go­vo­re u ime svih onih ko­ je on do­ži­vlja­va kao žr­tve na­ci­zma i. et­ni­ci­te­ta i re­li­gi­je. Čak i di­si­dent­ski či­no­vi po­zi­ci­o­ni­ra­nja mo­ra­ju da se su­o­če sa Ni­če­o­vim ču­do­vi­šti­ma ko­ja se umno­ža­va­ju kroz kon­ven­ci­o­nal­ne ob­li­ke opo­zi­ci­je – što do­vo­di do no­vog na­si­lja i osvet­nič­kih či­no­va. Me­đu­ tim. Kao što Du­šan Bje­lić ob­ja­šnja­va: „Baš kao i ori­jen­ta­li­zam. Ovaj pro­ces pod­ra­zu­me­va ma­nje ili vi­še ne­is­kren ma­ne­var po­jed­no­sta­vlji­va­nja.) po­stao je ve­o­ma slo­že­na te­ma že­sto­kih de­ba­ta me­đu re­ži­se­ri­ma iz biv­še Ju­go­sla­vi­je i So­vjet­skog Sa­ve­za. ne­go i zbog to­ga što do­vo­de do is­ko­re­nji­va­nja sa­vre­me­nih iden­ti­te­ta (kao što su so­ci­ja­ li­stič­ka isto­ri­ja i po­li­ti­ka). Na pri­mer. obo­je­na zna­če­nja i ide­ o­lo­ške upo­tre­be. Dru­gim re­či­ma. ci­vi­li­za­ci­ja – var­va­ri) hi­je­rar­hij­ski po­sla­ga­nih. Sa dru­ge stra­ne. so­ci­ ja­li­zma. ka­da je re­ak­ti­vi­ran ka­ko bi se po­no­vo po­vu­kla iz­ve­sna mit­ska raz­gra­ni­če­nja. ko­ji ta­ko uvek pred­sta­vlja gra­ma­tič­ku. Ra­to­vi za­sno­va­ni na te­ ri­to­ri­jal­nim pre­ten­zi­ja­ma ni­su štet­ni sa­mo zbog di­rekt­nih po­sle­di­ca na­si­lja.

vîðeñjå

jar­hal­nim i isto­rij­skim kon­ti­nu­i­te­ti­ma za­sno­va­nim na
ko­la­žu na­teg­nu­tih isto­rij­skih do­ga­đa­ja, re­li­gij­skih ve­
ro­va­nja i mi­to­lo­gi­je. Ko­ri­stim reč „ko­laž” za­to što sve
ove za­va­đe­ne isto­ri­je skla­pa­ju ka­ko se­be ta­ko i svo­je
tak­ma­ce od za­jed­nič­kih pri­ča i is­ku­sta­va, re­de­fi­ni­šu­ći
svo­je ne­ka­da­šnje su­gra­đa­ne kao smrt­ne ne­pri­ja­te­lje na
osno­vu se­lek­tiv­nih poj­mo­va kao što su na­ci­o­na­li­zam,
et­no­cen­tri­zam, re­li­gi­ja, fol­klor i isto­ri­ja.
Po­sto­ji mno­go pri­me­ra ta­kvih se­lek­tiv­nih isto­ri­ja.
Go­vo­ri Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća, biv­šeg pred­sed­ni­ka Sa­
ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je, i nje­go­va knji­ga Go­di­ne
ras­ple­ta, pred­sta­vlja­ju srp­ski na­rod (na­teg­nut kon­strukt
sam po se­bi) kao „tra­gič­nu žr­tvu isto­ri­je”, dok et­nič­ki
ko­sov­ski Al­ban­ci, kao i Hr­va­ti i Slo­ven­ci, do­bi­ja­ju ulo­gu
isto­rij­skih pret­nji srp­skoj bez­bed­no­sti. Isto ta­ko, po­pu­
lar­na mi­to­lo­gi­ja pri­ka­zu­je ko­sov­ske i bo­san­ske Mu­sli­
ma­ne kao osman­ske tur­ske osva­ja­če – ko­ji su ko­lo­ni­zo­
va­li Sr­bi­ju iz­me­đu 14. i 19. ve­ka – ali, zbog to­ga što su
pre­šli u islam, i kao ot­pad­ni­ke od svog ro­đe­nog (pra­vo­
slav­nog) na­ro­da. Na sli­čan na­čin, sprem­nost Ne­mač­ke
da pri­zna ne­za­vi­snost Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je tu­ma­če­na je
kao an­ti­srp­ska kam­pa­nja sa ci­ljem po­na­vlja­nja uža­sa
hr­vat­ske usta­ške vla­de iz ‘40-ih, ko­ja je sa­ra­đi­va­la sa na­
ci­sti­ma. Me­đu­tim, u knji­ga­ma biv­šeg hr­vat­skog pred­
sed­ni­ka Fra­nje Tuđ­ma­na, kao što su Na­ci­o­nal­no pi­ta­nje
u su­vre­me­noj Euro­pi (1981) i Bes­pu­ća po­vje­sne zbilj­no­
sti: ras­pra­va o po­vje­sti i fi­lo­zo­fi­ji zlo­si­lja (1989), iz­ne­ta je
tvrd­nja da Ho­lo­ka­ust i is­tre­blje­nje Sr­ba, Je­vre­ja i Ro­ma
u Ja­se­nov­cu (usta­škom kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru iz Dru­
gog svet­skog ra­ta) pred­sta­vlja­ju pre­u­ve­li­ča­va­nje či­ji je
cilj tla­če­nje hr­vat­skog na­ro­da (još jed­na na­teg­nu­ta ka­te­
go­ri­ja). Po­red to­ga, na pr­vom sa­mi­tu HDZ-a (Hr­vat­ske
de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce), 24. fe­bru­a­ra 1990, Tuđ­man je
iz­ja­vio da usta­ška dr­ža­va ni­je bi­la zlo­či­nač­ka kon­struk­
ci­ja na­ci­sta, ne­go re­zul­tat isto­rij­skih te­žnji hr­vat­skog
na­ro­da da do­bi­je ne­za­vi­snost. Ta­da­šnji slo­ve­nač­ki pred­
sed­nik Mi­lan Ku­čan (ne­ka­da­šnji član Ko­mu­ni­stič­ke
par­ti­je) iz­ja­vio je 1989. da Slo­ve­ni­ja (ta „naj­ra­zvi­je­ni­ja”
re­pu­bli­ka), kul­tur­no, po­li­tič­ki i eko­nom­ski pri­pa­da Mit­
te­le­u­ro­pi. Isto ta­ko, bi­lo je po­treb­no raz­gra­ni­či­ti (i odvo­
ji­ti) Slo­ve­ni­ju od ono­ga što je on sma­trao pri­mi­tiv­ni­jim
re­pu­bli­ka­ma (dru­gim re­či­ma, od Bal­ka­na, an­ti­de­mo­
krat­skog pro­tiv­ni­ka neo­li­be­ral­nog man­da­ta slo­bod­ne
tr­go­vi­ne) biv­še Ju­go­sla­vi­je, pre sve­ga od Sr­bi­je i Ko­so­va.
Na­po­slet­ku, biv­ši pred­sed­nik Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Ali­
ja Izet­be­go­vić, iz­neo je na­teg­nu­tu tvrd­nju da je Bo­sna

uvek bi­la „slo­bod­na dr­ža­va” ko­ju su pri­zna­va­li osman­
ski Tur­ci, ko­ji su, ka­ko je re­kao, do­ne­li ci­vi­li­za­ci­ju u re­
gion i bi­li pri­mer „to­le­ran­ci­je”.
U sva­kom od ovih slu­ča­je­va, te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­
zi­je ovih sa­mo­de­fi­ni­sa­nih et­nič­kih gru­pa za­o­gr­nu­te su
dis­kur­som o „ljud­skim pra­vi­ma”. Dru­gim re­či­ma, na­
vod­ni vo­đa sva­ke gru­pe po­zvao se na „pra­vo na sa­mo­
o­pre­de­lje­nje”, „te­ri­to­ri­jal­nu auto­no­mi­ju” i dr­ža­vo­tvor­
nost bez ob­zi­ra na vo­lju gra­đa­na, i to na ra­čun ma­nji­
na i spor­nih te­ri­to­ri­ja. U Bo­sni i na Ko­so­vu, „zlo­či­ni
pro­tiv čo­več­no­sti” upo­tre­blje­ni su kao oprav­da­nje za
na­si­lje pod iz­go­vo­rom sa­mo­od­bra­ne (na pri­mer, uki­
da­nje auto­no­mi­je Ko­so­va 1989. oprav­da­no je ti­me što
su ne­ki ko­sov­ski Al­ban­ci na­vod­no si­lo­va­li i ubi­li ne­ke
Sr­be). No­vi­nar Mi­ša Gle­ni (Mis­ha Glenny) sma­tra da
ni­je iz­ne­na­đu­ju­će to što je Ju­go­sla­vi­ja po­to­nu­la u je­dan
od naj­go­rih ta­la­sa et­nič­kog na­si­lja na Bal­ka­nu, zbog
to­ga što „[...]de­mo­kra­ti­za­ci­ja dr­ža­va kra­jem ‘80-ih ni­je
do­ve­la do ja­ča­nja sa­mo dva su­prot­sta­vlje­na na­ci­o­nal­na
iden­ti­te­ta [...]. Srp­ski na­ci­o­na­li­zam se iz­ne­na­da su­ko­
bio sa slo­ve­nač­kim, hr­vat­skim, al­ban­skim, bo­san­skim
mu­sli­man­skim, ma­ke­don­skim itd.” (2000: 3).
Ova­kvi ne­sva­ki­da­šnje re­vi­zi­o­ni­stič­ki i re­ak­ci­o­
nar­ni ob­li­ci po­li­ti­ke iden­ti­te­ta ote­ža­va­ju „sme­šta­nje” ili
„od­re­đi­va­nje” se­be bez isto­vre­me­nog pri­hva­ta­nja jed­nog
de­la, a mo­žda i ce­lo­kup­nog po­li­tič­kog pr­tlja­ga ko­ji ta
tvrd­nja sa­dr­ži. Po­red to­ga, že­sto­ke de­ba­te o te­ri­to­ri­jal­
nim pra­vi­ma go­to­vo da one­mo­gu­ća­va­ju bi­lo ko­me da se
na bi­lo kom ni­vou kri­tič­ki uklju­či u bal­kan­ski dis­kurs a
da isto­vre­me­no na­iz­gled ne sta­ne na ne­ku od stra­na, po­
seb­no s ob­zi­rom na to da ra­zno­vr­sni su­ko­blje­ni iden­ti­te­ti
kao da se po­zi­va­ju na sta­ro pra­vi­lo: „Ako ni­si sa na­ma,
on­da si pro­tiv nas.” Me­đu­tim, zah­tev da se ne­ko iz­ja­sni
kao pri­pad­nik ove ili one stra­ne do­dat­no is­ti­če ogrom­ne
ne­do­sled­no­sti i kon­tra­dik­ci­je pri­sut­ne u ta­kvim et­nič­kim
ge­ne­ra­li­za­ci­ja­ma. Na pri­mer, gde svr­sta­ti one ko­ji se­be
i da­lje na­zi­va­ju Ju­go­slo­ve­ni­ma,6 one ko­ji se­be na­zi­va­ju
6 Ne­ki po­je­din­ci, kao što je Ku­stu­ri­ca, op­tu­že­ni su za srp­ski na­ci­o­na­
li­zam, iako se pred­sta­vlja­ju kao Ju­go­slo­ve­ni, dok ne­ki dru­gi, kao što je
hr­vat­ska spi­sa­te­lji­ca i no­vi­nar­ka Du­brav­ka Ugre­šić, va­že za no­stal­gič­ne i
na­iv­ne. Du­brav­ka Ugre­šić sma­tra da je do­mi­na­ci­ja na­ci­o­na­li­stič­kog dis­
kur­sa, ko­ji je do­ži­veo tri­jumf na svim biv­šim ju­go­slo­ven­skim te­ri­to­ri­ja­ma,
kao i ši­rom Za­pa­da, do­ve­la do kid­na­po­va­nja ko­lek­tiv­nog pam­će­nja i nje­
go­vog pod­vr­ga­va­nja raz­li­či­tim pro­jek­ti­ma an­ti­pam­će­nja. Za ko­lek­tiv­no
pam­će­nje biv­še Ju­go­sla­vi­je sko­van je ter­min ju­go­no­stal­gi­ja, za ko­ji Ugre­ši­
će­va ka­že da se „[…] ko­ri­sti za po­li­tič­ku i mo­ral­nu dis­kva­li­fi­ka­ci­ju: ju­go­
no­stal­gi­čar je sum­nji­va oso­ba, ‘jav­ni ne­pri­ja­telj’, ‘iz­daj­nik’, oso­ba ko­ja ža­li
zbog ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je […] [o­na] je ne­pri­ja­telj de­mo­kra­ti­je” (1996: 36).

112

vîðeñjå

Sr­bi­ma ali se su­prot­sta­vlja­ju srp­skim na­ci­o­na­li­sti­ma ili
su jed­no­stav­no pro­tiv Mi­lo­še­vi­ća, one ko­ji se­be na­zi­va­ju
Hr­va­ti­ma ali kri­ti­ku­ju Tuđ­ma­na (i nje­go­vog pret­hod­ni­ka
na funk­ci­ji pred­sed­ni­ka, Me­si­ća), pra­vo­slav­ne ko­sov­ske
Al­ban­ce, Bo­san­ce ko­ji su že­le­li da ži­ve u mul­ti­et­nič­koj
dr­ža­vi, de­cu iz „me­šo­vi­tih bra­ko­va”, ili gra­đa­ne Ru­si­je
ko­ji ve­ru­ju u ko­mu­ni­zam ili ose­ća­ju no­stal­gi­ju pre­ma
iko­na­ma so­vjet­skog re­ži­ma ali ne i pre­ma nji­ho­vim po­
li­tič­kim im­pli­ka­ci­ja­ma.7 Ka­ko na­zva­ti sve te lju­de, ka­da
su na­zi­vi kao što je Sr­bin, Hr­vat, Bo­sa­nac, So­vjet i Ju­go­
slo­ven to­li­ko du­bo­ko kom­pro­mi­to­va­ni lo­šim na­me­ra­ma,
ali i et­no­na­ci­o­na­li­stič­kom po­li­ti­kom i prak­som? I ka­ko
se obra­ća­ti tim lju­di­ma da­nas ka­da hr­vat­ski, srp­ski i bo­
san­ski va­že za tri za­seb­na je­zi­ka, uz ko­je idu i tri raz­li­či­
ta tu­ma­če­nja nji­ho­ve „za­jed­nič­ke” pro­šlo­sti, i ka­da čak
i na­ziv Ko­so­vo/a po­sta­je po­li­tič­ka iz­ja­va sa­ma po se­bi,
ko­ja u se­bi sa­dr­ži is­ti­ca­nje pra­va na te­ri­to­ri­ju („Ko­so­vo”
je srp­ski na­ziv re­gi­je, a „Ko­so­va” аlbanski)?
Osim to­ga, ka­ko de­fi­ni­sa­ti za­jed­nič­ku lič­nu pro­
šlost ili za­jed­nič­ko isto­rij­sko is­ku­stvo, ka­da ter­mi­ni kao
što je biv­ši ili eks Ju­go­slo­ven, kao i biv­ši ili post So­vjet,
da­nas slu­že za ozna­ča­va­nje isto­rij­skih sa­bla­sti, gra­đa­na
jed­ne isto­ri­je či­je je bri­sa­nje u to­ku? Te­ško je re­ći ko­ji je
na­ziv fan­ta­stič­ni­ji: gra­đa­nin biv­še dr­ža­ve li­šen bi­lo ka­
kve kre­di­bil­ne isto­rij­ske ili te­ri­to­ri­jal­ne iden­ti­fi­ka­ci­je,
ili „et­nič­ki oči­šćen” gra­đa­nin ko­ji opo­na­ša i kon­zer­vi­ra
jed­nu ima­gi­nar­nu za­jed­ni­cu.
I dok svi ovi gra­đa­ni pod­se­ća­ju na sa­bla­sti, sa­mo­
zva­ni eks-Ju­go­slo­ven ili biv­ši So­vjet dr­ži se svog se­ća­nja
da je „bi­la jed­nom jed­na ze­mlja”, pred­sta­vlja­ju­ći Ti­ta
kao li­be­ra­la a Gor­ba­čo­va, baš kao i Le­nji­na pre nje­ga,
kao ne­u­spe­šnog vi­zi­o­na­ra. Ta­ko ne­ka­da­šnji gra­đa­ni,
kao što je re­kao Du­šan Ma­ka­ve­jev, po­sta­ju „[…] gra­đa­
ni osta­ta­ka, [ko­ji] gle­da­mo ka­ko na­ša pro­šlost ne­sta­je
iza nas, a sa­da vi­di­mo i ka­ko na­ša bu­duć­nost ne­sta­je,
[ka­ko] gu­bi­mo na­šu za­jed­nič­ku bu­duć­nost”. Ume­sto
to­ga, po­be­du od­no­si et­no­na­ci­o­na­li­sta ko­ji po­tvr­đu­
je fan­ta­zi­je o tra­ge­di­ji pre­da­ka, ka­ko bi ti­me oprav­dao
svo­ju ulo­gu osvet­ni­ka ko­ji do­vr­ša­va za­da­tak osve­te po­
tla­če­nih ge­ne­ra­ci­ja. Mi­šel de Ser­to (Mic­hel de Certeau)
is­ti­če da ovaj is­klju­či­vi, ako ne i otvo­re­no ne­pri­ja­telj­ski
ob­lik isto­ri­o­gra­fi­je:

„[...] po­ku­ša­va da do­ka­že ka­ko me­sto nje­nog na­
stan­ka mo­že da ob­u­hva­ti i pro­šlost: to je neo­bič­na pro­
ce­du­ra ko­ja pret­po­sta­vlja smrt, pre­kid ko­ji se po­na­vlja
u sve­u­kup­nom dis­kur­su, ali ipak po­ri­če gu­bi­tak ta­ko
što sa­da­šnjo­sti do­de­lju­je pri­vi­le­gi­ju utvr­đi­va­nja pro­
šlo­sti kao jed­nog ob­li­ka zna­nja. To je smr­to­no­sni rad i
isto­vre­me­no rad pro­tiv smr­ti”8 (1988: 2).
U slu­ča­ju Ju­go­sla­vi­je, to je rad na stva­ra­nju no­vih
et­nič­kih dr­ža­va. Me­đu­tim, kao što ka­že Ve­sna Pe­šić:
„Na­sta­nak no­vih et­nič­kih dr­ža­va do­veo je do oru­
ža­nog su­ko­ba, ko­ji je oži­veo za­bo­ra­vlje­na na­ci­o­nal­na
pi­ta­nja [...] ta su pi­ta­nja od ključ­nog zna­ča­ja zbog to­ga
što slu­čaj Ju­go­sla­vi­je po­ka­zu­je da pro­ces stva­ra­nja no­
vih na­ci­o­nal­nih dr­ža­va mo­že do­ve­sti do et­nič­ke po­la­
ri­za­ci­je, ko­ja iz­gle­da mo­že da se ‘raz­re­ši’ je­di­no upo­tre­
bom si­le” (2000: 10).
Po­je­din­ce ko­je ni­je mo­gu­će od­re­di­ti kao pri­pad­
ni­ke ne­ke od gru­pa mo­gu pri­vre­me­no pri­svo­ji­ti ne­ke
dru­ge et­nič­ke, isto­rij­ske, ver­ske ili na­ci­o­nal­ne gru­pe. S
ob­zi­rom na krh­kost svo­jih iden­ti­te­ta, ove gru­pe očaj­
nič­ki po­ku­ša­va­ju da pri­kri­ju broj­ne raz­me­ne, pro­me­ne,
asi­mi­la­ci­je i tran­smu­ta­ci­je ko­je su bi­le i osta­le za­jed­
nič­ke za njih i nji­ho­ve „ne­pri­ja­te­lje”. In­di­vi­du­al­nost i
za­jed­nič­ke oso­bi­ne če­sto se žr­tvu­ju u ime jed­no­stav­
no­sti, ono­ga što je Ro­land Bart (Ro­land Bart­hes) na­
zvao „tri­jum­fal­nim je­zi­kom glu­po­sti”. Asi­mi­la­ci­ja, pre­
la­že­nje gra­ni­ca, me­šo­vi­ti bra­ko­vi i kul­tur­ni re­la­ti­vi­zam
ne do­vo­de do bri­sa­nja iden­ti­te­ta, ni­ti pod­ri­va­ju ose­ćaj
pri­pad­no­sti. Su­de­ći po Ro­bin­su, ni­je mo­gu­će ne pri­pa­
da­ti: „[…] ap­so­lut­na bez­dom­nost u stva­ri je mit, baš
kao i kosmopolitizam u svom stro­go ne­ga­tiv­nom zna­
če­nju oslo­bo­đe­no­sti od na­ci­o­nal­nih ogra­ni­če­nja i ve­za”
(1997: 250). Me­đu­tim, Ro­bins pre­vi­đa či­nje­ni­cu da pri­
pa­da­nje sa­mo po se­bi zah­te­va uče­šće u igri ime­no­va­
nja, a ni­je do kra­ja ja­sno mo­že li se u toj igri uče­stvo­va­ti
bez pre­po­zna­tlji­ve, po­li­tič­ki od­re­đe­ne, glo­bal­no odo­
bre­ne pri­pad­no­sti.
Pro­blem Is­toč­ne Evro­pe ogle­da se u to­me što se
na­ci­o­na­li­stič­ki po­kre­ti, kao što je onaj biv­šeg hr­vat­skog
pred­sed­ni­ka Fra­nje Tuđ­ma­na, ili Us­htria Çlirimtare e
Kosovës (UÇK ili OVK, Oslo­bo­di­lač­ka voj­ska Ko­so­va),
če­sto po­gre­šno pre­po­zna­ju kao pro­de­mo­krat­ski jed­

7 Ov­de mi­slim na zah­tev jav­no­sti da se vra­ti sta­tua zlo­gla­snog Fe­lik­sa
Der­žin­skog is­pred ne­ka­da­šnje zgra­de KGB-a, na me­sto oda­kle je tri­jum­
fal­no uklo­nje­na 22. av­gu­sta 1990.

8 De Sertoov cilj je pre­i­spi­ti­va­nje isto­rij­ske prak­se kao prak­se tu­ma­če­nja,
ko­ja je, po nje­go­vom mi­šlje­nju, za­ga­ran­to­va­na za­hva­lju­ju­ći ću­ta­nju dru­
gog. Upra­vo ovo ću­ta­nje omo­gu­ća­va pre­o­bra­žaj pro­sto­ra dru­gog u „pro­
iz­vod­ni si­stem”.

113

vîðeñjå

no­stav­no za­to što su an­ti­so­ci­ja­li­stič­ki ili an­ti­srp­ski. Na
pri­mer, Dej­vid Rod (Da­vid Roh­de) za­vr­ša­va svoj esej
pod na­zi­vom Ko­so­vo Se­et­hing tvr­de­ći da: „Mla­di Al­
ban­ci vo­le da no­se far­mer­ke, slu­ša­ju ame­rič­ku mu­zi­ku
i go­vo­re o po­slov­nim od­no­si­ma sa Za­pa­dom” (2000:
78). On oči­gled­no pret­po­sta­vlja da su ove ak­tiv­no­sti
isto što i raz­voj de­mo­krat­skih vred­no­sti. Na­rav­no, po­
sto­je i po­seb­ne kla­u­zu­le ovog ugo­vo­ra pre­ma ko­ji­ma,
ka­ko bi po­sta­li „po­za­pad­nja­če­ni”, Al­ban­ci mo­ra­ju pri­
hva­ti­ti ci­vi­li­za­cij­sku mi­si­ju Za­pa­da ta­ko što će od­u­sta­ti
od „ne­za­ko­ni­te od­ma­zde” (dru­gim re­či­ma, od ubi­ja­nja
pri­pad­ni­ka srp­ske i dru­gih ne­al­ban­skih na­ci­o­nal­nih
ma­nji­na na Ko­so­vu, kao i od krv­ne osve­te me­đu ple­
me­ni­ma). Po­red to­ga, mo­ra­ju i „shva­ti­ti kon­cept de­
mo­kra­ti­je” i „pri­hva­ti­ti na­če­la za­pad­nog sve­ta”. Ro­dov
ar­gu­ment kao da u se­bi sa­dr­ži tvrd­nju da de­mo­kra­ti­ja
pri­vla­či očaj­ni­ke, i da je de­mo­kra­ti­ja po­sta­la dik­tat ko­ji
ko­ri­sti ide­o­lo­ške iz­go­vo­re ka­ko bi ne­ve­što pri­kri­la in­
te­re­se Za­pa­da. Kao što je to Le­ri Volf re­kao, či­nje­ni­ca
da ne­dav­no „de­mo­kra­ti­zo­va­ne” dr­ža­ve Is­toč­ne Evro­pe
„[…] pri­be­ga­va­ju sa­ve­ti­ma struč­nja­ka i eko­nom­skoj
po­mo­ći iz ino­stran­stva si­gur­no će bi­ti pro­tu­ma­če­na
kao krun­sko oprav­da­nje na­šeg eko­nom­skog uspe­ha i
za­o­sta­lo­sti Is­toč­ne Evro­pe” (1994: 9).
Ma ko­li­ko pro­ble­ma­tič­ni u me­đu­vre­me­nu po­sta­li,
ter­mi­ni kao što su ‘Ju­go­slo­ven’ ili ‘So­vjet’ na­sta­li su ka­ko
bi se pre­va­zi­šle et­nič­ke raz­li­ke. Na­ža­lost, oni ni­su za­me­
nje­ni na­zi­vi­ma jed­na­ko li­še­nim et­nič­ke di­men­zi­je, ne­go
neo­na­ci­o­na­li­stič­kim i et­no­cen­trič­nim na­zi­vi­ma ko­ji če­
sto ko­ri­ste re­to­ri­ku de­mo­kra­ti­je ka­ko bi od Za­pa­da za­
tra­ži­li voj­nu in­ter­ven­ci­ju, fi­nan­sij­sku po­moć i ka­pi­tal­na
ula­ga­nja. Ako po­gle­da­mo et­nič­ki sa­stav dr­ža­va na­sta­lih
ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je, shva­ti­će­mo da na kra­ju ni­je do­
šlo do tri­jum­fa to­le­ran­ci­je, ne­go do et­nič­kog či­šće­nja i
agre­siv­nog ka­pi­ta­li­zma. U si­ro­ma­šni­jim re­gi­ja­ma, kao
što su Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Sr­bi­ja, Ko­so­vo i Cr­na Go­ra,
to je do­ve­lo do na­stan­ka dr­ža­va ko­ji­ma upra­vlja ma­fi­ja.
In­te­re­se ko­ji su do­ve­li do in­ter­ven­ci­je Za­pa­da ve­
ro­vat­no tre­ba po­tra­ži­ti ne­gde dru­gde – mo­žda u kom­
bi­na­ci­ji eko­nom­skih, po­li­tič­kih i dru­štve­nih po­du­hva­
ta. An­glo­a­me­rič­ki po­li­ti­ča­ri da­li su ne­do­sled­na, če­sto
i sa­svim kon­tra­dik­tor­na oprav­da­nja za in­ter­ven­ci­je u
Bo­sni, na Ko­so­vu, u Ku­vaj­tu, Ira­ku, Su­da­nu i Av­ga­ni­
sta­nu: „voj­na odr­ži­vost” i „kre­di­bi­li­tet NA­TO”, oruž­je
za ma­sov­no uni­šte­nje, pru­ža­nje uto­či­šta te­ro­ri­sti­ma,
„za­šti­ta svet­ske de­mo­kra­ti­je”, „za­šti­ta na­ci­o­nal­nih in­

te­re­sa”, „bor­ba za mir”, „za­stu­pa­nje na­ših vred­no­sti”,
„iz­be­ga­va­nje bu­re­ta ba­ru­ta u re­gi­o­nu”, „vra­ća­nje u ka­
me­no do­ba po­mo­ću bom­bar­do­va­nja”, „spre­ča­va­nje
glo­bal­ne kri­ze iz­be­gli­ca”, ili uop­šte­ni­je, „rat pro­tiv te­
ro­ri­zma”. Ove iz­ja­ve sve­do­čan­stvo su po­li­tič­ke – a ne
etič­ke – pri­ro­de ovih in­ter­ven­ci­ja. Dok su „ljud­ska pra­
va” mno­gim po­li­ti­ča­ri­ma po­slu­ži­la kao iz­go­vor da se
ume­ša­ju u po­li­ti­ku dru­gih su­ve­re­nih dr­ža­va, ova­kvo
za­la­ga­nje za ljud­ska pra­va je, u naj­ma­nju ru­ku, ne­ja­
sno; iz­gle­da da se tak­ti­ke NA­TO mno­go če­šće te­me­lje
na bri­zi za voj­nu stra­te­gi­ju ne­go za ljud­ski ži­vot.
Ovaj an­ta­go­ni­zam iz­me­đu eti­ke i po­li­ti­ke uka­zu­
je na pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju isto­ri­ča­ri, kul­
tur­ni kri­ti­ča­ri i re­ži­se­ri ko­ji po­ku­ša­va­ju da pred­sta­ve,
kri­ti­ku­ju ili raz­u­me­ju ove do­ga­đa­je. S ob­zi­rom na to
da etič­ki dis­kurs ne­pre­sta­no kli­zi ka po­li­ti­ci, po­treb­no
je pre­i­spi­ta­ti gra­ni­ce iz­me­đu prav­de i ne­prav­de, se­be i
dru­gog, do­bra i zla, ali ta­ko­đe i po­li­tič­ku agen­du ko­ja
se na­la­zi u po­za­di­ni ovih su­prot­sta­vlje­nih poj­mo­va. Ci­
ni­zam na ko­me po­či­va ma­ni­hej­ska su­prot­nost iz­me­đu
do­bra i zla, ili iz­me­đu pra­vič­nih i ne­pra­vič­nih ra­to­va,
po­sta­je oči­gle­dan za­hva­lju­ju­ći kon­tra­dik­ci­ja­ma: ši­re­nje
de­mo­kra­ti­je spro­vo­di se upo­tre­bom si­le, etič­ki le­gi­tim­
ne kri­ti­ke kr­še­nja ljud­skih pra­va me­ša­ju se sa mo­ra­li­
stič­kim gne­vom, odo­bra­va­ju se na­sil­ni kr­sta­ški po­ho­
di pro­tiv ne­pri­ja­te­lja ko­ji če­sto de­lu­je kao da je isu­vi­še
ja­sno od­re­đen. Kao što Ro­bin Blek­burn (Ro­bin Blac­
kburn) ka­že: „Oni ko­ji se raz­ma­hu­ju kr­sta­škim raz­lo­
zi­ma – kao što to či­ni To­ni Bler – mo­žda su naj­o­pa­sni­ji
od svih mi­li­ta­ri­sta, zbog to­ga što na­no­se stra­šnu šte­
tu oni­ma u či­je ime je [nji­hov pra­ved­ni rat] po­kre­nut”
(1999: 119). Ili, re­či­ma ru­skog no­vi­na­ra Alek­san­dra
Sa­fro­no­va: „[...] ovi va­tre­ni kr­sta­ši za­ne­ma­ru­ju ljud­ska
pra­va jed­ne gru­pe ka­ko bi ih osi­gu­ra­li dru­goj” (2000:
25). Slič­no to­me, u do­ku­men­tar­cu Že­ne u cr­nom (1995)
re­ži­se­ra Zo­ra­na So­lo­mu­na, jed­na srp­ska fe­mi­ni­stič­ka
ak­ti­vist­ki­nja ob­ja­šnja­va da ter­min „ljud­ska pra­va” Za­
pad pri­me­nju­je sa­mo na Mu­sli­ma­ne i Ko­sov­ce, i to is­
klju­či­vo u kon­tek­stu srp­ske re­pre­si­je. Dru­gim re­či­ma,
pra­vo Sr­ba, Cr­no­go­ra­ca, Mu­sli­ma­na i Ko­so­va­ca na slo­
bo­du go­vo­ra, slo­bo­du štam­pe i po­šte­ne iz­bo­re uve­li­ko
se za­ne­ma­ru­ju, osim uko­li­ko mo­gu po­slu­ži­ti in­te­re­si­
ma Za­pa­da kad že­li da po­dr­ži unu­tra­šnje opo­zi­ci­o­ne
stran­ke u Sa­ve­znoj Re­pu­bli­ci Ju­go­sla­vi­ji.
Prak­sa raz­li­ko­va­nja do­brog i lo­šeg na­ci­o­na­li­zma
po­či­va na jed­no­stav­noj kon­tra­dik­ci­ji ko­ja se ogle­da u
114

vîðeñjå

pri­hva­ta­nju jed­ne od stra­na, pa ta­ko obe­ća­va sop­stve­ni
„tri­jumf ” nad stra­nom ko­ja je ozna­če­na kao ču­do­vi­šte.
Me­đu­tim, či­nje­ni­ca da se Sa­ve­zna Re­pu­bli­ka Ju­go­sla­
vi­ja, Hr­vat­ska, Slo­ve­ni­ja, Ru­si­ja i dr­ža­ve NA­TO pak­ta
do­dvo­ra­va­ju „jav­no­sti” ko­ri­ste­ći po­pu­lar­ne na­ra­ti­ve –
pri­ka­zi­ma nad­i­sto­rij­skih he­ro­ja ili žr­ta­va u ro­man­tič­
nim bit­ka­ma sa ne­hu­ma­nim ne­pri­ja­te­ljem – po­ka­zu­je
da po­li­ti­ka u eri glo­bal­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja ne slu­ži sa­mo
za kon­tro­lu zna­nja („slo­bo­dan pro­tok in­for­ma­ci­ja”),
ne­go se mo­ra i estet­ski do­pa­sti sen­zi­bi­li­te­tu jav­no­sti
ta­ko što će pro­iz­vo­di­ti emo­ci­je i obez­be­đi­va­ti za­ba­vu.
Ova­kve ra­to­ve re­či i sli­ka, kao i tri­jum­fe žr­ta­va nad na­
sil­ni­ci­ma, pra­ti na­sta­nak sla­bih tam­pon-dr­ža­va, ko­je
ni­su u sta­nju da se od­bra­ne ka­ko od svo­jih su­se­da ta­ko
ni od raz­li­či­tih ob­li­ka in­sti­tu­ci­o­nal­ne ko­rup­ci­je.
Broj­ni fil­mo­vi iz Is­toč­ne Evro­pe vi­zu­e­li­zu­ju tran­
zi­ci­ju iz re­pre­siv­nih so­ci­ja­li­stič­kih si­ste­ma u ne­kon­
tro­li­sa­ni ka­pi­ta­li­zam. U fil­mo­ve ko­ji naj­bo­lje ilu­stru­ju
raz­voj kul­tu­re ka­pi­ta­li­stič­kog kri­mi­na­la spa­da­ju Ra­ne
Sr­đa­na Dra­go­je­vi­ća (1998), Lu­ci­ko­va Pred­gra­đa i Bu­
re ba­ru­ta Go­ra­na Pa­ska­lje­vi­ća (1998). Za raz­li­ku od
Bra­ta Alek­se­ja Ba­la­ba­no­va (1997), ko­ji spek­ta­ku­la­ri­
zu­je na­si­lje po­sta­vlje­no u mo­ral­ni okvir, ili Oli­gar­ha
Pa­ve­la Lun­gi­na (2002), u ko­me „si­ću­šni, oće­la­ve­li ru­
ski taj­kun Bo­ris Be­re­zov­ski”, ko­ga mno­gi Ru­si vi­de kao
„per­so­ni­fi­ka­ci­ju zla”, po­sta­je „bri­ljant­ni ha­ri­zma­tič­ni
ge­ni­je” u ulo­zi ko­ju tu­ma­či ru­ski seks-sim­bol Vla­di­mir
Ma­škov, Ra­ne i Bu­re ba­ru­ta uka­zu­ju na kon­tra­dik­ci­ju
pri­sut­nu u ova­kvim pri­ka­zi­ma.9 Ovi fil­mo­vi po­ka­zu­ju
ka­ko dis­kur­si o le­gi­ti­mi­te­tu i pra­vič­no­sti ko­la­bi­ra­ju u
eko­nom­ski dis­kurs, i ka­ko mla­di mu­škar­ci iz Is­toč­ne
Evro­pe, raz­o­ča­ra­ni ne­u­spe­si­ma pret­hod­nih ge­ne­ra­ci­ja
i na­vik­nu­ti na na­si­lje i ko­rup­ci­ju, do­spe­va­ju pod uti­caj
pri­vlač­nih, uglav­nom za­pad­njač­kih iko­na ma­čo kul­tu­
re, or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i gang­ster­skog ži­vo­ta kao
sim­bo­la ma­te­ri­jal­nog bo­gat­stva.

9 Po­gle­da­ti pri­kaz Taj­ku­na Sa­bri­ne Ta­ver­nis (Sa­bri­na Ta­ver­ni­se) u član­
ku pod na­slo­vom „Film o taj­ku­nu pri­ka­zu­je na­čin ži­vo­ta bo­ga­tih Ru­sa”,
ob­ja­vlje­nom u li­stu New York Ti­mes, 22. sep­tem­bra 2002, str. A7. Ta­ver­
ni­so­va oba­ve­šta­va či­ta­o­ca da: „G. Be­re­zov­ski i da­lje dr­ži ru­sku imo­vi­nu
vred­nu oko jed­nu i po mi­li­jar­du do­la­ra, uklju­ču­ju­ći i de­o­ni­ce jed­ne naft­
ne kom­pa­ni­je i kon­glo­me­rat za pro­iz­vod­nju alu­mi­ni­ju­ma.” Ovaj čla­nak
je za­ni­mliv zbog to­ga što uka­zu­je na kon­tra­dik­tor­na tu­ma­če­nja jed­ne
lič­no­sti po­put Be­re­zov­skog, ko­ja je – po uve­re­nju ru­ske jav­no­sti – is­ko­
ri­sti­la za­ko­ne o pri­va­ti­za­ci­ji, do­ne­te na zah­tev MMF, ka­ko bi se do­če­pa­la
ne­ka­da­šnje dru­štve­ne imo­vi­ne.

115

Mo­žda upra­vo zbog to­ga što ko­ri­ste za­pad­njač­ke
ste­re­o­ti­pe o Ru­si­ma, se­be pred­sta­vlja­ju kao an­ti­ko­mu­
ni­stič­ke, a svoj estet­ski stil pre­u­zi­ma­ju od Ho­li­vu­da,
fil­mo­vi Brat i Oli­garh do­ži­ve­li su re­la­tiv­no ši­ro­ku di­
stri­bu­ci­ju u Evro­pi i SAD. Ra­ne i Bu­re ba­ru­ta, sa dru­ge
stra­ne, is­tra­žu­ju pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va omla­
din­ska kul­tu­ra Is­toč­ne Evro­pe, a gang­ster­sku kul­tu­ru
i be­za­ko­nje iz­jed­na­ča­va­ju sa na­si­ljem ka­pi­ta­li­zma. U
oba fil­ma si­no­vi od­ba­cu­ju ideal na­por­nog ra­da i po­li­
tič­ka ube­đe­nja svo­jih oče­va. U Ra­na­ma, Pin­ki­jev otac
Sto­jan – po­sto­jan i mo­ra­lan, pen­zi­o­ni­sa­no voj­no li­ce
– pred­sta­vlja ide­a­le so­ci­ja­li­stič­ke, uje­di­nje­ne Ju­go­sla­vi­
je. Ka­da je ze­mlja po­če­la da se ras­pa­da, Pin­ki­jev otac
de­mon­stri­ra svoj pa­tri­o­ti­zam ver­bal­nim ti­ra­da­ma, ali
i ti­me što po­sta­je va­tre­ni sled­be­nik Mi­lo­še­vi­ća (u toj
me­ri da Ti­tov por­tret za­me­nju­je Mi­lo­še­vi­će­vim).
Pin­ki, ko­ga po­li­ti­ka ne in­te­re­su­je, za­jed­no sa svo­
jim dru­gom Šva­bom po­ma­že lo­kal­nom kri­mi­nal­cu ko­
ji se po­vre­me­no pri­dru­žu­je pa­ra­voj­nim gru­pa­ma ka­ko
bi uni­šta­vao i pljač­kao ku­će na­vod­nih „ne­pri­ja­te­lja”
(bo­san­skih Mu­sli­ma­na). Bu­re ba­ru­ta pri­ka­zu­je sli­čan
su­kob iz­me­đu iz­be­gli­ce iz Bo­sne (ko­ji je ne­ka­da bio
na­stav­nik, ali sa­da ra­di kao vo­zač auto­bu­sa) i nje­go­
vog si­na, ko­ji od­ba­cu­je očev ideal na­por­nog ra­da i po­
šte­nja ka­ko bi po­stao di­ler oruž­ja i dro­ge. Dok sta­ri­ja
ge­ne­ra­ci­ja že­li da ve­ru­je u Mi­lo­še­vi­ća ko­ji se­be pred­
sta­vlja kao spa­si­o­ca srp­skog na­ro­da (a za­jed­no sa njim
i so­ci­ja­li­stič­kih prin­ci­pa za ko­je su se bo­ri­li u Dru­gom
svet­skom i Hlad­nom ra­tu), mla­đa ge­ne­ra­ci­ja (ugle­da­
ju­ći se na Ar­ka­na) ko­ri­sti re­to­ri­ku gra­đan­skog ra­ta kao
iz­go­vor za pljač­ku, ko­ri­ste­ći na­ci­o­na­li­stič­ko na­si­lje kao
na­čin da za­ra­di.
Ume­sto da sta­vlja te­ži­šte na ma­lo­du­šnu omla­din­
sku kul­tu­ru u biv­šim so­ci­ja­li­stič­kim dr­ža­va­ma, film
Pred­gra­đa pred­sta­vlja or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal kao re­
zul­tat pre­o­bra­ža­ja so­vjet­skih apa­rat­či­ka, ko­ji od „pri­
vi­le­go­va­nih” so­ci­ja­li­stič­kih bi­ro­kra­ta po­sta­ju kar­tel
pred­u­zet­nič­kih ka­pi­ta­li­sta. Dok su u pro­šlo­sti ose­ća­li
oba­ve­zu da se­lja­ci­ma obez­be­de od­re­đe­ne ži­vot­ne po­
trep­šti­ne (hleb i ze­mlju), po­li­ti­ka de­re­gu­la­ci­je i pri­va­ti­
za­ci­je oslo­ba­đa ih te vr­ste ide­o­lo­ške od­go­vor­no­sti.
Moj cilj ni­je da ne­gde sme­stim sve ove kon­tra­
dik­ci­je, ne­go da „od­mi­slim” (ter­min po­zajm­lju­jem od
Haj­de­ge­ra) lo­gi­ku po­zi­ci­o­ni­ra­nja ko­ja omo­gu­ća­va pro­
pa­gi­ra­nje sop­stve­ne či­sto­će i pra­ved­no­sti, a de­lat­no se
is­po­lja­va sa­mo kroz na­si­lje. Moj cilj je da ospo­rim re­to­

ko­jom za­me­nju­je do­ta­da­šnju” (1997: 85). Me­đu­tim. da su lju­di na Bal­ka­nu pri­mi­tiv­ni­ji od lju­di iz Za­pad­ne Evro­pe ili Ame­ri­ka­na­ca. Ume­sto to­ ga. N. mno­gi od ovih fil­mo­va isto­ vre­me­no su „po­pu­lar­ni” (ve­o­ma za­bav­ni) i „ne­po­pu­ lar­ni” (jer je nji­hov hu­mor u su­prot­no­sti sa etič­kim re­ a­li­zmom) – a upra­vo je to omi­lje­ni estet­ski obra­zac po ko­me me­di­ji Za­pa­da i Is­to­ka tu­ma­če bal­ka­ni­za­ci­ju. ona isto­vre­me­no hi­per­bo­li­zu­je ulo­gu ma­gar­ca/ umet­ni­ka u sop­stve­nom spek­ta­klu. Oni po­ka­zu­ju da isti­na pred­sta­vlja deo ono­ga što Žil De­lez (Gil­les De­le­u­se) na­zi­va „moć la­žnog”. da je Ju­go­sla­vi­ja bi­la ve­štač­ka dr­ža­va. Isto ta­ko. i ono­ga što je Pjer Pa­o­lo Pa­zo­li­ni na­zvao „ne­po­pu­lar­no raz­mi­ šlja­nje” – „ne­po­pu­lar­no” za­to što od­mi­šlja­va kon­ven­ci­ o­nal­na oče­ki­va­nja i tru­i­zme. ma­ja 1999. Oni se ne ba­ve re­pro­duk­ci­jom ono­ga što je bi­lo po­pu­lar­no u ma­sov­nim me­di­ji­ma ili po­li­tič­ki po­god­no za za­pad­ne in­ter­ven­ci­o­ni­ste – a što je u stva­ri bi­nar­na po­de­la na et­nič­ki ge­ne­ra­li­zo­van iden­ti­tet či­ste žr­tve i et­nič­ki de­fi­ni­sa­nu gru­pu zlo­či­na­ca. iza­zi­va­nje kri­ze isti­ne (kao to­ta­li­te­ta i iden­ti­te­ta) „[. Pre­na­gla­še­na kar­ne­val­ska te­a­tral­nost pra­zni­ka ma­ga­ra­ca pri­ka­zu­je dru­štve­ne bri­ge kao či­sto per­for­ma­tiv­ne. Ovi fil­mo­vi ne kon­stru­i­šu mo­ral­no obo­je­ne (ni­ti ide­o­lo­ški i et­nič­ki pri­stra­sne) na­ra­tiv­ne for­me ko­je bi opo­na­ša­le kon­ven­ci­o­nal­nu este­ti­ku i do­mi­nant­ne pred­sta­ve stvar­ no­sti. Ne ka­žem da su fil­mo­vi ko­je sam oda­bra­la „ne­po­pu­lar­ni” u tom smi­slu da ni­su do­ži­ve­li iz­ve­stan ko­mer­ci­jal­ni uspeh ili po­zi­tiv­ne kri­ti­ke. Po­zi­vi da se svet „oči­sti” od „et­nič­kih či­sta­ča” po­no­vo otva­ra­ju po­nor – bes­kraj­ni krug na­si­lja. za­pad­nja­ci. pri­be­ga­va­ju­ći bez­ um­nom na­si­lju ko­je je raz­dvo­ji­lo pri­ja­te­lje. pri­tom ne oprav­da­va­ju­ći ni­ jed­no sta­no­vi­šte. pi­ sa­ću u du­hu nje­ne „ra­do­sti ne­ga­tiv­ne ana­li­ze”. ima­ži­stič­ka ute­lo­vlje­nja. Kao što ka­že D. po­ro­di­ce i lo­kal­ne za­jed­ni­ce. to­le­ri­sa­nja jed­na­ko mo­gu­ćih ali ipak ne­kom­plet­nih i kon­tra­dik­tor­nih po­ gle­da na isti­ni­to.10 Ova­kva ter­mi­no­lo­gi­ja sa­dr­ži isto ono na­si­lje za ko­je Za­pad op­tu­žu­je „ot­pad­nič­ke dr­ža­ve”.N. ovi fil­mo­vi za­i­sta pred­sta­vlja­ju od­re­đe­ne gru­pe (po­de­lje­ne vi­še po­ li­tič­kim i eko­nom­skim ne­go et­nič­kim gra­ni­ca­ma) kao di­rekt­no od­go­vor­ne za na­si­lje na Bal­ka­nu i u ze­mlja­ma biv­šeg So­vjet­skog Sa­ve­za. či­ne­ći ta­ko da se či­ta­o­ci i gle­da­o­ci ose­te ne­pri­jat­no u svo­joj ko­ži i zbog svo­jih sta­vo­va o pi­ta­nji­ma ko­ja do njih sti­žu pu­tem me­di­ja. Smeh ma­ga­ra­ca slu­ži da iz­ma­mi osa­mlje­ne dog­ma­ti­ča­re „iz nji­ho­vih ja­ zbi­na la­ži” i raz­ot­kri­je nji­ho­ve zah­te­ve za prav­dom kao zah­te­ve za „osve­tom nad svi­ma oni­ma ko­ji ni­su kao mi” (1995: 99–102). Ona se sme­je u li­ce ono­me što Ni­če na­zi­va ta­ran­tu­la­ma – du­ho­vi­ma te­že ko­ji pro­po­ve­da­ju jed­na­kost ali su po­taj­no osve­to­lju­bi­vi. ovi fil­mo­vi isme­va­ju ta­kve ge­ne­ra­li­za­ci­je bez ob­zi­ra na to da li one do­la­ze sa Is­to­ka ili sa Za­pa­da. ko­ji je ta­da bio do­stu­pan na adre­si nyti­mes.. Od­nos pre­ma isti­ni ko­ji sre­će­mo u ovim fil­mo­vi­ma vi­še pod­se­ća na ni­če­ov­ski pra­znik ma­ga­ra­ca ne­go na bah­ti­nov­sko sla­vlje­nje mno­go­stru­ko­sti. Ro­do­vik (D. ne­go ume­sto to­ga pred­sta­vlja­ju isti­nu kao ne­što što ni­je una­pred da­to. Ni­ti je pi­ta­nje ni­hi­li­zma po ko­me je isti­na ne­mo­gu­ća. i da „mi”. To zah­te­va raz­ot­kri­va­nje apo­ri­ja skri­ve­nih u vred­no­snim su­do­vi­ ma ovog dis­kur­sa. ima­mo mo­ral­nu do­zvo­lu da „is­ko­re­ni­mo bo­lest” i „uni­šti­mo eks­trem­ni srp­ski na­ci­o­na­li­zam”. jer je sve ilu­zi­ja ili fik­ci­ja. Kao pot­pu­na su­prot­nost fil­mo­vi­ ma ko­ji dra­ma­ti­zu­ju i mo­ra­li­zu­ju na­si­lje na­sta­lo usled ras­pa­da So­vjet­skog Sa­ve­za – kao što je. či­nje­ni­ce i na­ra­ti­ve. 1994) – „ne­po­pu­lar­ni” fil­mo­vi po­ku­ša­va­ju da ove mo­ral­ne im­pe­ra­ti­ve pred­sta­ve kao skan­dal. Za­hva­lju­ju­ći hu­mo­ru. Ro­do­wick). Dok ova kom­bi­na­ci­ja kar­ne­val­skog i pa­zo­li­ni­jev­ ski „ne­po­pu­lar­nog” zvu­či kao kon­tra­dik­ci­ja (jer je kar­ 116 . pot­pu­no ili fik­si­ ra­no. ru­ša­va­nje dis­kur­sa o is­prav­no­sti. Iako se ov­de ne­ću ba­vi­ti fil­mo­vi­ma Mu­ra­to­ve.vîðeñjå ri­ku mo­ći ko­ja se­bi pri­sva­ja dis­kurs o le­gi­ti­mi­te­tu i nje­ go­va sim­bo­lič­ka. Lu­ci­ko­va Pred­gra­đa i Ku­stu­ri­či­no Pod­ze­mlje po­ve­zu­je to što svi oni ko­ri­ste cr­ni hu­mor ka­ko bi ana­li­ zi­ra­li ak­tu­el­nu si­tu­a­ci­ju na Bal­ka­nu i u Ru­si­ji.com. Oni ne fal­si­fi­ku­ju sli­ ke. na pri­mer. oni po­ka­ zu­ju ka­ko su na­ci­o­nal­ni i et­nič­ki ste­re­o­ti­pi na­ve­li lju­de da re­a­gu­ju na ap­surd­ne iz­mi­šljo­ti­ne. kao što je tvrd­nja da je ras­pad Ju­go­ sla­vi­je re­zul­tat drev­ne et­nič­ke mr­žnje. Fil­mo­ve kao što su Go­ri­la se ku­pa u pod­ne Du­ša­na Ma­ka­ve­je­ va (1993). Lo­gi­ka pra­zni­ ka ma­ga­ra­ca ne svo­di se na pu­ku opo­zi­ci­ju i su­prot­sta­ vlja­nje he­ge­mo­ni­ji. ne­go ko­ri­ste kar­ne­val­ski ža­nr kao sred­stvo za na­ 10 Po­gle­da­ti čla­nak pod na­slo­vom “What Wo­uld it Ta­ke to Cle­an­se Ser­ bia?” auto­ra Blej­na Har­de­na (Blain Har­den) u ča­so­pi­su New York Ti­mes.] ni­je pi­ta­nje plu­ra­li­zma. Ni­ti je isti­na ‘isto­rij­ska’ u tom smi­slu da sva­ka epo­ha ima sop­stve­nu isti­nu.. jed­nim sa­mo­kri­tič­nim po­ te­zom. Spa­ si­telj Pre­dra­ga An­to­ni­je­vi­ća (1998) i Bo­sna! Ber­nar-An­ ri­ja Le­vi­ja i Ale­na Fe­ra­ri­ja (Ber­nard-Hen­ri Lévy i Alain Fer­ra­ri. Pro­ce­som dis­kre­di­to­va­nja mo­no­lit­nih ka­rak­te­ri­za­ci­ja. ob­ja­vljen 9.

di­ja­lek­tič­ki kru­go­vi is­cr­ta­va­ju se oko je­din­stve­nog cen­tra. Al­ti­se tvr­di da za He­ge­la ne po­sto­je pra­va spo­lja­šnja od­re­đe­nja: „[…] svest. ima sa­mo je­dan cen­tar. on do­vo­di do po­re­me­ća­ja ose­ća­ja na­ra­tiv­no­sti. Pol Ar­tur (Paul Art­hur) sma­tra da „[…] ume­sto Ejzenštejnovog in­si­sti­ra­nja na mon­ta­ži kao sred­stvu za di­ja­lek­tič­ku ar­gu­men­ta­ci­ju. eks­pe­ri­men­ti­šu­ći sa raz­li­či­tim film­skim sti­lo­vi­ma.12 Ta­kva di­ja­lek­ti­ka slu­ži kao me­tod oču­va­nja una­pred for­mi­ra­nog mi­ta o isti­ni. isto­rij­skih i kul­tur­nih iko­na. ovi fil­mo­vi pr­ko­se stan­dard­noj aka­dem­skoj de­fi­ni­ci­ji ko­ja „po­pu­lar­no” iz­ jed­na­ča­va sa si­ro­vim i po­god­nim za ma­sov­nu upo­tre­ bu. Bah­tin ob­ja­šnja­va da kar­ne­val­ske re­pre­zen­ta­ci­je „[…] is­klju­ču­ju sve jed­no­stra­ne ili dog­mat­ske po­lar­ne eks­tre­me ži­vo­ta i mi­sli. ni­ti pred­sta­vlja sin­te­ tič­ki mo­del he­te­ro­ge­nih ide­ja i di­sci­pli­na. Kao što Al­ti­se (Alt­ hus­ser) ka­že. Oni po­ku­ša­va­ju da se od­mak­nu od jed­no­stav­nih opo­ zi­ci­ja i uči­ne ko­rak u sme­ru slo­že­nih od­no­sa. „an­der­gra­und” fil­mo­va i mo­nu­men­tal­nog vi­zu­el­nog sti­la so­ci­jal­nog re­a­li­zma i ho­li­vud­skog fil­ma. na­rod­nih pe­sa­ma i na­ra­ti­va u ovim fil­mo­vi­ma ni na ko­ji na­čin ne is­klju­ču­je sla­vlje­nje „ra­do­sti ne­ ga­tiv­ne ana­li­ze”. u stva­ri je pri­ča o ute­ me­lje­no­sti” (1990: 255). iz­be­ga­ va­ju­ći ta­ko di­ja­lek­tič­ki pro­ces kon­struk­ci­je dru­gog ko­ji una­pre­đu­je upra­vo one raz­li­ke (ču­do­vi­šta) ko­je tre­ba da na­pad­ne. „ko­ri­ste smeh da ome­tu i de­le­gi­ti­mi­zu­ju re­to­ri­ku auto­ri­te­ta” i „oba­ra­ju tra­di­ci­o­nal­ne hi­je­rar­ hi­je”. uz­dr­ža­va­ju­ći se od po­ja­šnja­va­ju­ćeg za­vr­šet­ka ko­ji bi obez­be­dio sin­te­ zu ili raz­ja­šnje­nje” (2001: 12). Lu­ci­ka i dru­gih „ne­po­pu­lar­nih” re­ži­se­ra. tek bi kru­go­vi sa dru­gim cen­tri­ma – eks­cen­trič­ni kru­go­vi – mo­gli svo­jom de­lat­no­šću uti­ca­ti na taj cen­tar”. . „isme­va­ju dog­mu fa­na­ti­zma”. po­seb­no na fil­mo­ve di­si­dent­skih re­ži­se­ra kao što su Alek­san­dar Pe­tro­vić. Mit. Me­đu­tim. Upo­tre­ba po­pu­lar­nih iko­na. Na pri­mer. uni­šta­va­ju­ći ta­ko mo­guć­nost her­me­ ne­u­tič­kog raz­re­še­nja. 117 Ovi fil­mo­vi po­ku­ša­va­ju da od­mi­sle uvre­že­nu in­te­ lek­tu­al­nu prak­su „iden­ti­fi­ko­va­nja” pu­tem kon­struk­ci­je dru­gog. Du­šan Ma­ka­ve­jev i La­zar Sto­ja­no­vić. On da­lje ka­že: „He­ge­lov­ska kon­tra­dik­ci­ja ni­je ni­šta dru­go do od­raz jed­no­stav­no­sti ovog unu­tra­šnjeg prin­ci­pa jed­ nog na­ro­da.11 U ovom mo­de­lu.. ko­ji ga u pot­pu­no­sti od­re­đu­je. i to na ra­čun to­le­ran­ci­je. mo­gu bi­ti uko­re­nje­ni sa­mo u mi­tu o isti­ni ko­ja je na­sta­la iz se­be i po se­bi. rat­nih i gang­ster­skih fil­ mo­va – pod­se­ća na cr­ni ta­las is­toč­no­e­vrop­ske ki­ne­ma­ to­gra­fi­je od sre­di­ne ‘60-ih do sre­di­ne ‘70-ih. Ume­sto to­ ga. su­de­ći po De­le­zo­vom mi­šlje­nju. Za raz­li­ku od Bah­ti­no­ve de­fi­ ni­ci­je kar­ne­val­skog. Ka­ko bi obo­ri­li la­ka raz­re­ še­nja.]. ovi fil­mo­vi uče­stvu­ju u po­pu­lar­nim ri­tu­a­li­ma za ko­je Bah­tin ka­že da „sla­ve na­si­lje”. za­ko­ na. Dra­go­je­vi­ća. Ti­to­vog uspo­na na vlast. mo­ra­la i ta­ko da­lje – dru­gim re­či­ma. Po­zajm­lju­ju­ći od fol­klo­ra i ono­ga što Bah­tin na­zi­va „lo­kal­nim hu­mo­rom”. se­be i dru­gog. su­spen­zi­jom ko­ja obe­ća­va po­vra­tak jed­nom pod­mla­đe­nom po­ret­ku.vîðeñjå ne­val po de­fi­ni­ci­ji po­pu­la­ran). di­ja­lek­tič­ko mi­šlje­nje če­sto svo­di „[…] bes­ko­nač­nu ra­zno­li­kost isto­rij­ski da­tog dru­štva na je­ dan jed­no­sta­van unu­tra­šnji prin­cip kon­tra­dik­ci­je”. dru­štve­nih hi­je­rar­hi­ja. Oni če­sto ko­ri­ste isto­rij­ske snim­ke iz vre­me­ na Dru­gog svet­skog ra­ta. Ovaj po­kret ne za­sni­va se na di­ja­lek­tič­kom ili sin­te­tič­kom mo­de­lu tran­scen­dent­no­sti. ko­ji je uvek ci­klič­ne pri­ro­de.. ovi fil­mo­vi su­ spen­du­ju raz­re­še­nje na­sta­lo na osno­vu po­li­tič­ki mo­ti­ vi­sa­nih mo­ral­nih su­do­va. ba­ve se „kri­tič­kom sve­šću”. Me­đu­tim. oni uka­zu­ju na neo­d­re­đe­no lu­di­lo na­si­lja i osta­ vlja­ju ve­o­ma ma­lo pro­sto­ra za ob­no­vu ili re­ge­ne­ra­ci­ju. Ma­ka­ve­jev ne­gu­je kon­tra­dik­ci­ju za­rad nje sa­me. film­skih žur­na­la. ko­ji su ap­so­lu­ti­zo­va­ni. Ova me­ša­vi­na film­skih sti­lo­va – od ci­ne­ma ve­rité do no­u­vel­le va­gue. sek­su­al­nih ste­ re­o­ti­pa. raz­vi­je­nih tr­ži­šta i tr­ži­šta u raz­vo­ju. ne­čim što za­ba­vlja ali ne kri­ti­ku­je. či­ji te­me­lji. pret­hod­ne iz­ja­ve vra­ća­ju se kao ko­men­ta­ri na one ko­je su ih mi­ni­ra­le. [U­me­ sto to­ga] do­la­zi do su­da­ra svih jed­no­stra­nih pa­to­sa ili ozbilj­no­sti” (1984: 165). fa­ši­stič­ke pro­pa­ gan­de i ho­li­vud­skih ak­ci­o­nih. Re­ži­se­ri cr­nog ta­la­sa is­tra­ži­va­li su te­me ko­je je so­ci­ja­li­stič­ka dr­ ža­va od­ba­ci­la. prin­ci­pa ko­ji ni­je nje­go­va ma­te­ri­jal­na stvar­nost ne­go nje­go­va pot­pu­no ap­strakt­na ide­lo­gi­ja” (1970: 101). Ume­sto to­ga. u ko­joj sva­ka iz­ja­va mi­ni­ra pret­hod­nu. Ve­ru­jem da se Ar­tu­ro­va mi­sao jed­na­ko mo­že pri­me­ni­ti i na fil­mo­ve Ku­stu­ri­ce. ko­ja osci­li­ra iz­me­đu ra­zno­rod­nih ge­o­po­li­tič­kih. Ovi „ne­po­pu­lar­ni” fil­mo­vi stva­ra­ju ose­ćaj neo­d­ re­đe­ne de­sta­bi­li­za­ci­je re­fe­rent­nih okvi­ra. kao i po­sle­rat­nu ko­mu­ni­stič­ku pro­pa­gan­du ka­ko bi na­pra­vi­li hi­brid­ni ki­ne­ma­to­graf­ski stil sa ele­men­ti­ma do­ku­men­ ta­ra­ca Grir­so­no­vog ti­pa (sa gla­vom go­vor­ni­ka u krup­ nom pla­nu). a „ono če­mu je po­treb­na ute­me­lje­nost ni­je ni­šta dru­go do je­dan po­ku­šaj zah­te­va­nja [. ci­vi­li­za­ci­je i var­var­stva. ko­pi­je i auten­tič­no­sti. ovo na­si­lje ni­je mo­gu­će u pot­pu­no­sti pre­va­zi­ći. ovi fil­mo­vi ne od­ra­ža­va­ju ono što on na­zi­va „pri­vre­me­nom su­spen­zi­jom” vre­me­na. 12 De­lez ob­ja­šnja­va da je mo­de­li­ma uvek po­treb­na ute­me­lje­nost. Pe­tro­vi­će­vi Sku­plja­či per­ja (1967) ba­vi­li 11 Kri­ti­ku­ju­ći pre sve­ga He­ge­lo­vu in­ter­na­li­za­ci­ju di­ja­lek­ti­ke. taj krug svih kru­go­va. Oni na taj na­čin pre­i­spi­tu­ju tra­di­ci­o­nal­ne gra­ ni­ce duž ko­jih se vr­ši kon­struk­ci­ja dru­gog iz­me­đu Is­to­ ka i Za­pa­da.

slo­ve­nač­ke i srp­ske ko­la­bo­ ra­ci­je. Slo­ve­ni­ji i Al­ba­ni­ji. ali je isto­vre­me­no spro­vo­dio i po­ li­ti­ku dru­štve­ne am­ne­zi­je ka­ko bi cen­zu­ri­sao ili ak­tiv­ no po­ti­snuo se­ća­nja na et­nič­ko či­šće­nje i ge­no­cid iz Dru­gog svet­skog ra­ta.vîðeñjå su se u to vre­me ne­po­pu­lar­nim te­ma­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na (Ro­mi). kao na­čin da za­mu­te gra­ni­ce iz­me­đu sa­mo­zva­nih su­ko­blje­nih dis­kur­sa. Pla­stič­ni Isus na po­vr­ši­nu iz­ba­cu­je ra­sno mo­ti­vi­sa­ne ge­no­ci­de iz Dru­gog svet­skog ra­ta. ho­mo­sek­su­al­no­sti. vi­do­va estet­skog pri­ka­zi­va­nja. a na­ci­o­na­li­stič­ka ras­koš fa­ši­stič­ke Evro­pe me­ša se sa po­sle­rat­nim ko­mu­ni­stič­kim i ka­pi­ta­li­stič­kim spek­ ta­kli­ma. so­ci­ja­li­stič­kih. Baš kao i Pla­stič­ni Isus. bo­san­ske mu­sli­man­ske ko­la­bo­ra­ci­o­ni­ste za vre­me Dru­gog svet­ skog ra­ta. naj­ve­ćom rat­nom šte­tom i naj­go­ rim po­sle­di­ca­ma ge­no­ci­da. Zbog to­ga se na­me­će pi­ta­ nje rav­no­du­šno­sti pre­ma rat­nim žr­tva­ma – iako je ova rav­no­du­šnost ve­ro­vat­no bi­la po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­na. upra­vo ovo sme­nji­va­nje na­rod­nog hu­ mo­ra i zva­nič­ne pom­pe – re­đa­nje re­a­li­zma so­vjet­skog sti­la. i Pod­ze­mlje sa­dr­ži po­gre­šne spo­je­ve po­zna­tih zvu­ko­va i po­zna­tih sli­ka. za­vod­ni­štva. ko­ji za­jed­no pri­ka­zu­je hr­vat­ske usta­še. ipak. Shod­no to­me. Na pri­mer. ipak. Sta­lji­na i Ti­ta. ka­pi­ta­li­ stič­kih i holivudskih spek­ta­ka­la. Pod­ze­mlje je. mno­go bla­že od Pla­stič­nog Isu­ sa. ame­rič­kih pop-zve­zda. pa sce­ne na­si­lja pra­ti kar­ne­val­ska mu­zi­ka i obr­ nu­to. Bo­sni. ma­sov­ na ubi­stva. Dok se po­grd­ni na­zi­vi „čet­nik” i „usta­ša” i da­lje če­sto ko­ri­ste pro­tiv Sr­ba i Hr­ va­ta. ali i ame­rič­ki kul­tur­ni i ko­mer­ci­jal­ni uti­caj na Is­toč­nu Evro­pu. Fil­mo­vi cr­nog ta­la­sa pri­ka­zu­ju kom­plek­sne isto­rij­ske okol­no­sti 118 . ra­sne i ver­ske mr­žnje. i u Sto­ja­no­ vi­će­vom fil­mu Pla­stič­ni Isus (1971). ali i zbog po­re­đe­nja fa­ši­stič­kih. po­re­đe­nja Ti­ta i Sta­lji­na. sna­ga­to­ra u cir­ku­su i ta­ko da­lje. Me­đu­tim. Ta­ko po­sta­je vi­dlji­vo ne­što što je na­vod­no bi­lo „pri­kri­va­no” to­kom pe­de­set go­di­na so­ci­ja­li­zma – isto­ ri­ja usta­ške. ona ipak ni­je mo­gla bi­ti oprav­da­na” (2000: 146). iako cen­zu­ra to če­sto ni­je otvo­re­no pri­zna­va­la. al­ban­ske i srp­ske fa­ši­stič­ke ma­ri­o­net­ske dr­ ža­ve. Ju­go­slo­ ven­sku pu­bli­ku ka­snih ‘60-ih i ra­nih ‘70-ih ni­su šo­ki­ ra­le sce­ne si­lo­va­nja. Ti­to je za­ go­va­rao „afir­ma­tiv­ne” vi­do­ve lo­kal­nog i et­nič­kog kul­ tur­nog iz­ra­ža­va­nja (kao što su mu­zi­ka. na­rod­nih ur­ne­be­snih ko­me­di­ja i ma­gič­nog re­a­ li­zma – či­ni da ovi fil­mo­vi bu­du vi­še od ne­li­ne­ar­nih na­ra­ti­va. na­si­lja nad su­pru­gom i okrut­no­sti unu­tar i iz­me­đu et­nič­kih za­jed­ni­ca. ne­go ko­ri­šće­nje ar­hiv­skih sni­ma­ka usta­ških i čet­nič­kih fa­ši­stič­kih ma­ ri­o­net­skih dr­ža­va u Sr­bi­ji.). Hi­tle­ra. ples. na­krat­ko na­šao u za­tvo­ru zbog fil­ma Pla­stič­ni Isus. ko­li­ko na pri­jem ko­ji su do­ži­ve­li. Sto­ja­no­vić se. Ume­sto to­ga. ako gle­da­mo nje­ne gra­ni­ce pre Dru­gog svet­skog ra­ta. agre­siv­nog ma­ či­zma. Ova slo­že­na film­ska ostva­re­nja pra­će­na su ra­zno­ vr­snom mu­zi­kom ko­ja sa­dr­ži me­ša­vi­nu pa­tri­ot­skih (na­ci­o­na­li­stič­kih) i par­ti­zan­skih pe­sa­ma sa ci­gan­skom mu­zi­kom. por­no­gra­fi­je i ame­ri­ka­ni­za­ci­je po­pu­lar­ne kul­tu­re. Ovaj ter­min za­pra­vo po­ti­če od kom­bi­na­ci­je ter­mi­na – fran­ cu­ski no­vi ta­las i cr­ni hu­mor pra­ške ško­le – ali se od­no­ si i na či­nje­ni­cu da su ovi fil­mo­vi bi­li za­bra­nji­va­ni. zbog če­ga je Ustav Ju­go­sla­vi­je za­bra­nji­vao „pro­pa­gi­ra­nje ili prak­ti­ko­va­nje na­ci­o­nal­ ne ne­jed­na­ko­sti i bi­lo ka­kvo pod­sti­ca­nje na­ci­o­na­li­zma. ur­ba­nog si­ro­ma­štva. fol­klor i dru­ge umet­no­sti). i ne­to­le­ran­ci­je”. Fil­mo­vi kao što su Pla­stič­ni Isus i Ne­vi­nost bez za­šti­te pod­se­ća­ju nas na ono što je Sr­đan Bo­go­sa­vlje­vić na­zvao „ne­raz­re­še­nim ge­no­ci­dom” iz Dru­gog svet­skog ra­ta: „Ju­go­sla­vi­ja je. ne­mač­kim mar­še­vi­ma i ame­rič­kom po­pu­ lar­nom mu­zi­kom. sa­u­če­sni­štvo sa na­ci­zmom i ge­no­cid u Dru­ gom svet­skom ra­tu. po­sto­jao je i „[…] ne­do­sta­tak vo­lje da se uz­bur­ka i po­sta­vi u pr­vi plan je­dva sti­ša­na ne­to­le­ ran­ci­ja me­đu na­ro­di­ma” (Ibid. i to zbog po­le­mič­nog sa­dr­ža­ja fil­ma – alu­zi­ja na ho­mo­sek­su­al­nost. Bre­go­vi­će­va mu­zi­ka za film Pod­ze­mlje po­zaj­mi­la je do­sta to­ga iz fil­ma Pla­stič­ ni Isus („Li­li Mar­len”. uklju­ču­ju­ći i čet­nič­ke na­ci­o­na­li­stič­ko-ro­ja­li­stič­ke bor­ce iz tog ra­ta. mu­sli­man­ske. Hi­tle­ra. teh­ni­ka no­u­vel­le va­gue sa do­ku­men­tar­nim snim­ ci­ma. isto­ri­ja i ide­o­lo­gi­ja. oni su pre­šli u ge­ne­rič­ku ka­te­go­ri­ju zla. pre­te­ra­ne re­fe­ren­ci­jal­no­sti i vi­zu­el­nih eks­pe­ ri­me­na­ta is­toč­no­e­vrop­skog no­vog fil­ma. et­nič­ke su­ko­be. kao i dru­ge do­ga­đa­je ko­je je Ti­to­va mul­ti­kul­tu­ral­na po­li­ti­ka stro­go po­ti­ski­va­la. Za­jed­nič­ko za fil­mo­ve cr­nog ta­la­sa je­ste to što ko­ri­ste ko­laž kao sred­stvo za kri­ti­ku dru­štva. ret­ko se ras­pra­vlja o zna­če­nju tih ter­mi­na. jed­na od ze­ma­lja sa naj­ve­ćim bro­jem rat­nih žr­ta­va. Agre­siv­ni ma­či­zam isme­va se i uz po­moć pre­na­gla­še­nih na­rod­nih iko­na i na­ci­o­nal­nih ste­re­o­ti­pa u Ma­ka­ve­je­vlje­vim fil­mo­vi­ma Čo­vek ni­je ti­ca i Ne­vi­nost bez za­šti­te (1967). Ter­min „cr­ni ta­las” ne od­no­si se to­li­ko na ono što je za­jed­nič­ko za sve ove fil­mo­ve. Ta­kve sce­ne su bi­le ne­zva­nič­no za­bra­nje­ne. “Al­le­gro con fu­o­co” iz Dvor­ža­ ko­ve sim­fo­ni­je Aus Jer Ne­uen We­ir i par­ti­zan­sku pe­ smu „Dru­že Ti­to”).

Ka­ni­ba­li­za­ci­ja zva­nič­nih spek­ta­ka­la i dis­kur­ sa po­sta­je no­va estet­ska for­ma – ko­ja nam po­ma­že da od­mi­sli­mo fil­mič­ne i po­sre­do­va­ne for­me „jed­no­stav­ne za­ba­ve”. iro­ nič­no. Ku­ stu­ri­ca obi­la­to ko­ri­sti estet­ske teh­ni­ke ko­je da­ju je­dan pre­na­gla­šen. po­ka­zu­ju­ći da su čla­no­vi svih et­nič­kih gru­pa uče­stvo­va­li u ko­la­bo­ra­ci­ji sa fa­ši­stič­kom. Fil­mo­vi po­put Le­pa se­la le­po go­re Sr­đa­na Dra­go­je­vi­ća iz 1995. sle­pih pa­tri­ot­skih sled­be­ni­ka dav­no . par­ti­zan­skom. U skla­du sa tra­di­ci­jom fil­mo­va cr­nog ta­la­sa. Iz­gle­da da ovi kri­ti­ča­ri oče­ku­ju da svi Sr­bi – iz svih isto­rij­skih epo­ ha – bu­du pred­sta­vlje­ni kao ne­ga­tiv­ci. Šta­vi­še. do­če­ ka­ni sa ma­nje odu­še­vlje­nja). ru­sku i ame­rič­ku po­li­tič­ku pom­pu kao va­ri­ ja­ci­je na istu te­mu. ali ovo je da­le­ko od isti­ ne. s ob­zi­ rom na to da su ma­lo pre to­ga bom­bar­do­va­li grad. an­ti­ro­ja­li­stič­kom i ro­ja­li­stič­kom (čet­nič­kom) po­li­ti­kom to­kom Dru­gog svet­skog ra­ ta. an­ti­ko­mu­ ni­stič­kom i ko­mu­ni­stič­kom. ni­ti uvi­đa raz­li­ku iz­me­đu ra­ta pro­tiv na­ci­o­na­li­zma (ra­ta za oslo­bo­đe­nje od na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je) i gra­đan­skih ra­to­va u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. Za­to je iz­gle­da­lo kao da se Dru­gi svet­ski rat ni­ka­da ni­je za­vr­šio – kao da sa­rad­nja sa ita­li­jan­skim fa­ši­zmom i ne­mač­kim na­ci­zmom ni­je do­volj­no uka­lja­la sve te na­ zi­ve. že­ 119 ne i de­cu svih et­nič­kih gru­pa – lju­de ko­je je uhva­tio u klop­ku i vi­zu­el­no za­ro­bio u svom po­dru­mu na tri­de­set go­di­na. a po­seb­no u Ne­mač­koj. post­so­ci­ja­li­stič­ki an­ti­ko­mu­ni­zam i post­fa­ši­stič­ki an­ti­fa­ši­zam. Po­red to­ga. ju­go­ slo­ven­sku. ne­do­stup­na jav­no­sti. film­ski pri­ka­zi ovih isto­rij­skih do­ga­đa­ja iza­zva­li su otrov­ne kri­ti­ke. nje­go­va pri­ja­te­lji­ca i lju­bav­ni­ca. ali i u ap­surd­ne ka­ri­ka­tu­re. ko­ja je. Oni ko­ji op­tu­žu­ju Ku­stu­ri­cu za pri­stra­snost kao do­kaz za svo­je op­tu­žbe na­vo­de nje­go­vu upo­tre­bu ar­hiv­skih sni­ma­ka iz Dru­gog svet­skog ra­ta i pe­sme „Li­li Mar­len”. za­klju­či­li su da ar­hiv­ski snim­ci slo­ve­nač­kih i hr­vat­skih na­ci­stič­kih ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sta „in­di­rekt­no ve­ li­ča­ju hra­brost Sr­ba” (Jor­da­no­va 2001: 116). Čak še­zde­set go­di­na ka­sni­je. To bi ta­ko­đe zna­či­lo da je Ku­stu­ri­ca. pom­pe­zan ob­lik po­li­tič­kog spek­ta­kla – upo­tre­bom dra­ma­tič­ne ra­sve­te. že­leo da od njih na­pra­vi „do­bre mom­ke”. ko­ri­šće­njem i sta­pa­njem ovih film­skih teh­ni­ka. ko­je slo­že­ne od­no­se svo­de na osnov­ne na­ra­ti­ve o tri­jum­fu do­bra nad zlom. fa­ši­sta. ka­ko bi ilu­stro­vao ju­nač­ka de­la. ob­ma­nu­la. fil­mo­va i zvuč­nih za­pi­sa (kao on­da ka­da ko­ri­sti ne­mač­ku mu­ zi­ku dok pri­ka­zu­je Ti­ta) on pri­ka­zu­je na­ci­stič­ku. mu­zi­ke i ki­ne­ma­to­ graf­ske or­ke­stra­ci­je. ili u pod­ze­mlju). kao i uba­ci­va­njem do­ku­men­tar­nih sni­ma­ka ko­ji film­ skom spek­ta­klu obez­be­đu­ju „stvar­no­sni efe­kat” – ko­ji u ovom slu­ča­ju pre­i­spi­tu­je od­nos pred­sta­ve i stvar­no­sti. Di­na Jor­da­no­va i Pa­vle Le­vi. ali od­bi­ja­ju ono što na­zi­va­ju nje­go­vim ide­o­lo­škim im­pli­ka­ci­ja­ma. za­to što su srp­ska Vla­da i nje­na voj­ska bi­li glav­ni agre­so­ri u ne­dav­nim gra­ đan­skim ra­to­vi­ma u Ju­go­sla­vi­ji. I dok su zva­nič­ni. uve­riv­ši ovu „gru­pu iz pod­ze­mlja” da se i da­lje bo­re pro­tiv fa­ši­zma. Ku­stu­ri­ca nam uka­zu­je na to šta se to kri­je is­pod ovog „tri­jum­fa glu­pih”: mre­ ža ra­zno­rod­nih „pod­zem­nih” si­la sa­či­nje­na od kri­ jum­ča­ra oruž­ja. pred­sta­vlja­ ju­ći svo­je „srp­ske” li­ko­ve kao an­ti­fa­ši­ste. ali je po­pu­lar­nost do­ži­ve­la tek to­kom na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je Be­o­gra­da. u no­vi­je vre­me. ne­go i za­to što su od se­be na­či­ni­li pri­vi­le­ go­va­nu eli­tu ko­ja je pro­ne­ve­ri­la jav­nu imo­vi­nu i za­ra­đi­ va­la na ne­za­ko­ni­toj pro­da­ji oruž­ja i dru­ge ro­be. ali i ve­li­ko in­te­re­so­va­nje jav­ no­sti. ne sa­mo za­to što su se ovi sim­bo­li po­ja­ vi­li na­kon pe­de­set go­di­na u ile­ga­li. mno­gi kri­ti­ča­ri Pod­ze­mlja sla­žu se oko to­ga da je film teh­nič­ki bri­ljan­tan. „nad­ zem­ni” ob­li­ci po­li­tič­kog za­stu­pa­nja po­jed­no­sta­vlje­ni do pro­stih pri­red­bi u čast mo­ći. na­vo­de­ći ih da po­ve­ru­ju ka­ko na­po­lju Dru­gi svet­ski rat i da­lje be­sni. U isto vre­me. na­sta­la u Pr­vom svet­skom ra­tu.vîðeñjå i kom­pro­mi­to­va­ne po­li­tič­ke ak­te­re. Ovo te­ško da bi se mo­glo na­zva­ti la­ska­vim pri­ka­zom „hra­ brih Sr­ba”. Kri­ti­ča­ri. Fin­kil­kro. kao što se to do­ go­di­lo u Za­pad­noj Evro­pi. Ku­stu­ri­čin lik Mar­ko di­že u va­zduh mu­škar­ce. isme­va­ju ak­tu­el­nu re­ci­kla­žu čet­nič­kih i usta­ških sim­bo­la. a ne kao ne­što ide­o­lo­ški i isto­rij­ski raz­li­či­to. dok on sam ži­vi ži­vo­tom he­ro­ja i pe­sni­ka iz oslo­bo­di­ lač­kog ra­ta. Isto ta­ko. kao što su Ce­ro­ vić. on tr­gu­ je oruž­jem ko­je pro­iz­vo­de nje­go­vi po­drum­ski ro­bo­vi. Na pri­mer. Isto­ ri­ja je osta­la u ile­ga­li. Kri­ ti­ča­re su još vi­še uz­ne­mi­ri­li ar­hiv­ski snim­ci na­ci­stič­kih tru­pa ko­je ula­ze u Ma­ri­bor i Za­greb (gde su ih do­če­ka­li odu­še­vlje­ni gra­đa­ni) i Be­o­grad (gde su Nem­ci. Ova­kva sa­ti­ri­za­ci­ja isto­rij­skih lič­no­sti – par­ti­za­na. an­ti­fa­ši­stič­kom. Ži­žek i. Mar­kov pri­ja­telj Ble­ki (ko­ga ne­ki kri­ti­ča­ri vi­de kao per­so­ni­fi­ka­ci­ju cr­no­gor­skog par­ti­za­ na) to­li­ko je op­sed­nut svo­jom par­ti­zan­skom ulo­gom da ne pri­me­ću­je ka­ko ga je Na­ta­li­ja. ne­go i zbog to­ga što nji­ho­va po­ja­va ni­je bi­la ute­me­lje­na u isto­rij­skoj stvar­no­ sti. on tran­sfor­mi­še isto­rij­ske lič­no­sti u sim­bol dru­štve­nih ide­a­la. Iz­gle­da da su Ku­stu­ri­či­ni kri­ti­ča­ri pre­vi­de­li da Pod­ze­mlje ne osu­đu­je so­ci­ja­li­stič­ke vo­đe Ju­go­sla­vi­je sa­mo za­to što su la­ga­li gra­đa­ne (dr­že­ći ih u mra­ku. so­ci­ja­li­stič­kih vo­đa – pod­se­ća pu­bli­ku da no­vi­ja isto­ri­ja Bal­ka­na ni­je bi­la „pro­ra­đe­na”.

Ume­sto to­ga. ka­pi­ta­li­zma i se­o­skog ži­vo­ta. so­vjet­ska pro­pa­gan­da i snim­ci Ber­li­na na­kon 120 . ne­go sa­mo uno­si za­bu­nu u na­ša oče­ki­va­nja. U Go­ri­li vi­di­mo Vik­to­ra La­zut­ki­na. dok su dru­gi usme­re­ni na Za­pad. od ko­jih se ne­ki od­no­se na so­vjet­sku isto­ri­ju. Kao i Pred­gra­đa. Dok se Pred­gra­đa ba­ve pro­ble­mi­ma se­lja­ka – na­ vod­nih he­ro­ja i uži­va­la­ca plo­do­va re­vo­lu­ci­je – u „post­ so­vjet­skoj” epo­hi. pri­ka­za­na u ovom fil­mu. u ko­joj So­vje­ti osva­ja­ju Raj­hstag i ši­re svo­ju za­sta­vu nad gra­dom ka­ko bi ob­ zna­ni­li svo­ju po­be­du nad na­ci­sti­ma. Ipak. kao i na Po­po­vljev lič­ni po­li­tič­ki an­ga­žman (nje­go­vo član­stvo u Stran­ci za de­ mo­krat­ske pro­me­ne u vre­me gla­sno­sti). ju­nak ne pri­be­ga­va sa­mo neo­p­hod­nom na­ si­lju. isto­vre­me­no kri­ti­ ku­ju­ći ob­li­ke ka­pi­ta­li­zma pri­sut­ne u sa­vre­me­noj Ru­si­ji. za­u­zeo me­sta na ko­ji­ma ni­je bio po­že­ljan. Za­jed­nič­ki pri­kaz tri epo­he po­li­tič­ke ki­ne­ma­to­gra­fi­je (na­ci­stič­ka pro­pa­ gan­da. Zbog to­ga Lu­cik ko­ri­sti mu­zi­ku iz Ča­pa­je­va ka­ko bi odao po­čast ru­skoj avan­gard­noj mu­zi­ci. Oni pod­no­se hlad­ne zim­ske no­ći. ovaj film na je­dan ne­ja­san na­čin me­ša sta­ro i no­vo. tvr­do­glav i ne­sve­stan svet­ske po­li­ti­ke. gra­da i se­la. Po­čet­ni ka­dar fil­ma Ri­fen­šta­lo­ve pri­ka­zu­je Hi­tle­ra ka­ko se iz obla­ka spu­šta da bi po­se­tio na­ci­stič­ki mi­ting u Nir­nber­gu. je­dan ne­za­po­sle­ni umet­nik do­šao je ov­de. pa do ki­ne­ma­to­gra­fi­je so­vjet­ skog re­a­li­zma od ka­snih ’30-ih do ra­nih ‘50-ih. Zbog to­ga što isme­va­ju ep­ske fil­mo­ve ka­kve je Sta­ljin na­ru­či­vao (i či­ji stil opo­na­ša uz do­zu iro­ni­je). ali i da uka­že na ne­do­sled­no­sti u tom fil­mu. on je pre­na­gla­še­no na­si­lan (čak uži­ va u mu­če­nju i ubi­ja­nju svog pro­tiv­ni­ka). ima­mo pre­laz na sce­nu iz Pa­da Ber­li­ na Mi­ha­i­la Či­a­u­re­li­ja iz 1949. i ubr­zo se ceo svet na­šao ov­ de”. Pred­gra­đa nam ne ka­žu da li je no­vi si­stem za­me­nio sta­ri. ofi­ci­ra so­vjet­ske voj­ ske. stra­nih in­ve­sti­to­ra. se­lja­ci se i da­lje bo­re za ko­mad ze­mlje. na­ci­o­na­li­sta. kao i sra­zmer­no ma­lu gle­da­nost i di­stri­bu­ci­ju. ko­ji ko­ri­sti avan­gard­nu mu­zi­ku isto­vre­me­ no ozna­ča­va­ju­ći kraj so­vjet­skog avan­gard­nog fil­ma i po­če­tak re­žim­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Iro­nič­nim obr­tom. li­ko­vi iz Pred­gra­đa pod­se­ća­ju na one sa po­če­ta­ka so­vjet­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je (ka­ko re­vo­lu­ci­o­ nar­ne ta­ko i ep­ske). de­zer­te­ra. Me­đu­tim. kan­ce­la­ri­ja naft­nog mag­na­ta na­la­zi se u jed­nom od Sta­lji­no­vih se­dam ne­bo­de­ra. neo­na­ci­o­na­li­stič­ke i ka­pi­ta­li­stič­ke este­ti­ke i po­li­ti­ke. Slič­nu este­ti­ku pro­na­la­zi­mo u ru­skom fil­mu Pred­ gra­đa. ali i na pri­zna­nje ko­je su ru­skoj avan­gar­di oda­li za­pad­ni re­ži­ se­ri i kri­ti­ča­ri iz ‘50-ih i ‘60-ih. Go­ri­ la po­či­nje pa­ro­di­jom na Tri­jumf vo­lje. Me­đu­tim. De­niz Jang­blad (De­ni­se Young­blood) sma­tra da je Ča­pa­jev ozna­čio kraj avan­gard­nog fil­ma i po­če­tak so­vjet­ske he­roj­ske ep­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je na­ sta­le na Sta­lji­nov zah­tev (1991: 230). ov­de ču­je­mo Vik­to­ra ka­ko ka­ že: „Pre po­la ve­ka je­dan ne­va­žan čo­vek sa ju­ga. da li se Ru­si­ja vra­ti­la u svo­je pre­so­vjet­sko sta­nje ili su se sa­mi So­vje­ti po­ka­za­li kao još je­dan na­sta­vak sta­re Ru­si­je – i po­sle sve­ga. Ju­nak sta­re so­vjet­ske epo­he – no­vi so­vjet­ski čo­vek – vra­ća se da bi se bo­rio sa no­vim (a za­pra­vo istim onim sta­rim) naft­nim „ca­rom”. ka­ko le­ti iz­nad Ber­li­na. i na kra­ju tri­jum­fu­ju. ofi­ci­ru so­vjet­ ske voj­ske ko­ji je ostao u Is­toč­nom Ber­li­nu na­kon pa­da Ber­lin­skog zi­da. ume­sto Vag­ ne­ro­vog Ple­sa val­ki­ra. Iako se rad­nja od­vi­ja u post­so­vjet­skoj. so­vjet­ski. Me­đu­tim. Za­vr­šna sce­na u ko­joj se­lja­ci bla­že­no oru svo­je nji­ve ne oži­vlja­va ci­lje­ ve re­vo­lu­ci­o­nar­ne pro­šlo­sti.vîðeñjå umr­log Ti­ta. u ko­me Lu­cik ko­ri­sti seg­men­te mu­zi­ke Ga­vri­la Po­po­va sni­mlje­ne za film Ča­pa­jev Ge­or­gi­ja i Ser­ge­ja Va­si­lje­va (1934). Ma­ka­ve­je­vljev film Go­ri­la go­vo­ri o jed­nom dru­gom ti­pič­nom pro­ta­go­ni­sti. pla­će­ni­ka i pri­pad­ni­ka mi­rov­nih sna­ga UN. po­be­da ze­mljo­rad­ni­ka-re­vo­lu­ci­o­na­ra u sti­lu ‘30-ih nad mul­ti­na­ci­o­nal­nim kor­po­ra­tiv­nim ka­pi­ta­li­ zmom. Pred­gra­đa se od­i­gra­va­ju u vre­me u kom Vla­da po­dr­ža­va ka­pi­ta­li­zam. Autor je ovim že­leo da nas pod­se­ti na cen­zu­ru ru­ske avan­gar­de iz ka­snih ‘30-ih. Lu­ci­ko­vi se­lja­ci pred­sta­vlja­ju sim­bol mu­žev­ no­sti i od­luč­no­sti. Baš kao i ju­na­ci fil­mo­va so­vjet­skog re­a­li­zma. kao i iz­me­đu so­ci­ja­li­stič­ke. Po­sle krat­kog ka­dra u ko­me Vik­tor je­de ja­bu­ku u krup­nom pla­nu. Lu­ci­ko­va re­fe­ren­ca na Po­po­vlje­vu mu­zi­ku gra­na se u ne­ko­li­ko sme­ro­va. Ova hi­per­re­fe­ren­ci­jal­nost zvu­ko­va i sli­ka za­mu­ću­je gra­ni­ce iz­me­đu pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­ sti. Pro­ta­go­ni­sti su sku­pi­na se­lja­ka ko­ ji se bo­re pro­tiv pro­da­je svo­je za­dru­žne far­me jed­nom naft­nom mag­na­tu. iz­be­gli­ca. Ume­sto da jed­no­stav­ no pred­sta­vlja bit­ku iz­me­đu sta­re i no­ve Ru­si­je. an­ti­na­ci­o­na­li­sta. „de­mo­kra­ ti­zo­va­noj” Ru­si­ji. i Ma­ka­ve­je­vljev film ko­ri­sti ra­zno­li­ke fil­mo­ve i sti­lo­ve – od Tri­jum­fa vo­lje Le­ni Ri­fen­štal iz 1934. ipak ne do­vo­di do ja­ snog mo­ral­nog ili po­li­tič­kog raz­re­še­nja. Pred­gra­đa su do­ži­ve­la ve­o­ma ne­ga­tiv­ne kri­ti­ke u ru­skoj štam­pi. ko­ri­ste sva ras­po­lo­ži­va sred­stva ka­ko bi za­dr­ža­li svo­ju ze­mlju. dok su so­vjet­ ski fil­mo­vi iz ‘30-ih – oni na ko­je se Pred­gra­đa vi­zu­el­no po­zi­va­ju – sme­šte­ni u po­li­tič­ki kon­tekst u kom je ka­ pi­ta­li­zam bio ide­o­lo­ški ne­pri­ja­telj dr­ža­ve.

2001. tra­že­ći me­sto za „voj­ni­ka ko­ga je nje­go­va voj­ska na­pu­sti­la”. Za Mark­sa. “Ko­so­vo: the War of NA­TO Ex­pan­ si­on. 1990. Be­ o­grad. 2003. kao i tri raz­li­či­ta ide­o­lo­ška okvi­ra (fa­ši­stič­kog. 1998. Tran­sla­tion by Hugh To­mlin­son and Ro­bert Ga­le­ta. NY: Har­per and Row. Pre­ve­la Mi­li­ ca Ni­ko­lić.” Eastern Euro­pean stu­di­es Me­e­ting Re­port at the Wo­o­drow Wil­son Cen­ter. 8. Dru­gim re­ či­ma. str. kar­ne­val­ski fil­mo­vi po­bu­di­li su mo­je in­te­re­so­va­nje zbog to­ga što. Lon­don: Wal­lflo­wer Press. NY: Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. Pre­ve­la Ele­o­no­ra Pro­hić. New York. ovaj film ko­ pi­ra ne­ke od vi­zu­el­nih teh­ni­ka iz Tri­jum­fa. u pi­ta­nju je po­ku­šaj raz­o­ru­ža­va­nja dis­kur­sa i pred­sta­va ko­je le­gi­ti­mi­zu­ju na­sil­no tu­ma­če­nje isti­ne – raz­o­ru­ ža­va­nja ko­je se ostva­ru­je raz­ot­kri­va­njem ap­surd­no­sti ta­kvih pred­sta­va. Glenny. Obo­je su sa­da lju­di bez ze­mlje. isto­rij­ski re­vi­zi­o­ni­ zam ili tri­vi­ja­li­za­ci­ju na­sil­nih či­no­va kao što su et­nič­ko či­šće­nje. Mar­tin. pa sve do he­roj­ske (hu­ma­ni­ 121 tar­ne) du­žno­sti da se pla­ne­ta od­bra­ni od po­ten­ci­jal­nih ti­ra­na i „var­var­skih na­ro­da” ta­ko što će se oči­sti­ti od njih. Ce­ro­vić. Bo­go­sa­lje­vić. baš kao što Ri­fen­šta­lo­va pri­ka­zu­je raz­li­či­te obla­sti Ne­mač­ke ko­je su sa­či­nja­va­ le Hi­tle­ro­vu voj­sku (isto­vre­me­no nas pod­se­ća­ju­ći na to da je Ri­fen­šta­lo­va mo­žda po­zaj­mi­la ne­ke teh­ni­ke od Ejzenštejna). 12. „Ubi­ja­nje te­že” ne pod­ra­zu­me­va ola­ko shva­ta­nje etič­kih pro­ble­ma. zbog to­ga što ne pri­pa­da­ju Ru­si­ji. 2000. 3. Daj da ubi­je­mo duh te­že!”.” Ci­ne­a­ste.org/99/1/ki­noeye1-hor­ton2. ne re­pro­du­ku­ju nje­gov za­ča­ra­ni krug. ne bez slič­no­sti sa pri­ka­zom Hi­tle­ra kod Ri­fen­šta­lo­ve. 4.co. Art­hur. . str. Bi­bli­o­gra­fi­ja: 1. Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog. 1971. No­tes from the Un­der­gro­und: The Ci­ne­ ma of Emir Ku­stu­ri­ca. i Vik­tor će mo­ra­ti da se vra­ti u Ru­si­ju. iza­zi­va ne­la­god­nost. An­drew. me­đu­tim. What is Cal­led Thin­king? Tran­sla­ tion by J.” New Left Re­vi­ew.de­mon. Glenn Gray. Fin­ki­el­kra­ut.” Le Mon­ de 2 Ju­ne: 16 http://www. Smeh se su­prot­sta­vlja svi­ma oni­ma ko­ji na osno­vu svo­jih lič­nih po­li­tič­kih ci­lje­va ob­li­ku­ju isto­rij­sku. De Cer­te­au. u Go­ri­li po­sto­ji sce­na u ko­joj ne­mač­ki po­li­ca­jac hap­si Vik­to­ra zbog skit­nje. New York. 18 April. 1968. “The Rus­sian soul fights back: Pe­ ter Lut­sik’s Okra­i­na. ka­da su oni isto­vre­me­no i sta­nov­ni­ ci Ber­li­na. ----. Ni­če ka­že: „Ne ubi­ja se gne­vom. On ne sa­mo da je čo­vek bez uni­for­me. Ci­ne­ma 2: The Ti­me Ima­ge. “Can­ned li­es: yel­low press he­ro­es. do­bio je kar­tu u jed­nom prav­cu za Mo­skvu. nje­go­va so­vjet­ska za­sta­va i sve što ona pred­sta­vlja za­ sta­re­li su go­to­vo pre­ko no­ći. Bah­tin. ofi­cir oku­pa­tor­ske voj­ske ro­đen u Si­bi­ru. Baš kao Le­ njin. On je oči­gled­no osta­ tak sru­še­ne ve­li­ke si­le. Sr­đan.vîðeñjå po­nov­nog uje­di­nje­nja sa Ne­mač­kom). 14. 5.” av­gu­stov­ski broj Bo­snia Re­port. 1:1. Ovi pa­ro­dič­ni. 7. već sme­hom. Go­ran. The Wri­ting of Hi­story. “The road to Bo­snia and Ko­so­vo: the ro­ le of the gre­at po­wers in the Bal­kans. Du­šan i Sa­vić. Bje­lić. Po­gle­da­ti na adre­si: http:// www. Gil­les. Ma­ka­ve­jev po­ vla­či pa­ra­le­lu iz­me­đu Vik­to­ra i Le­nji­no­ve sta­tue ko­ja će usko­ro bi­ti uklo­nje­na iz Is­toč­nog Ber­li­na. NY: Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. Ob­rad. De­le­u­ze. na­ci­o­nal­nu i re­li­gij­sku re­to­ri­ku. 1996. 6.barnsdle. 1995. iako pri­ka­zu­ju na­si­ lje. 27:1. Alain. Ne da­ju­ći bi­lo ka­kvo ja­sno uput­stvo za tu­ma­če­nje ovog ni­ za pre­pli­ta­nja.html. Al­ti­se.html. 11. 2. Blac­kburn. ne­go i čo­vek bez ose­ća­ja svr­he ili ja­sne po­li­tič­ke/kul­tur­ne/et­nič­ke pri­pad­no­sti.” The Cen­tral Euro­pean Re­vi­ew. 9. ne­go So­vjet­skom Sa­ve­zu. Go­cić. Hor­ton. Is­pre­ple­te­na sa od­lom­ci­ma iz Pa­da Ber­li­na i Tri­jum­fa. Ovi fil­mo­vi obez­be­đu­ju je­dan pri­stup od­mi­šlja­va­nju bi­lo ka­kve ro­ man­ti­za­ci­je na­si­lja. Ne­ra­sve­tlje­ni ge­no­cid. Min­ne­a­po­lis: Min­ne­so­ta Uni­ver­sity Press. Ma­ka­ve­jev pri­si­lja­va pu­bli­ku da po­nov­ no spa­ja­nje Ber­li­na do­ži­vi u skla­du sa ove dve pred­ sta­ve „isto­rij­skih tre­nu­ta­ka”. No­lit. Be­o­grad­ski krug.ku­stu. ovaj film pri­ka­zu­je Sta­lji­na kao mi­to­ lo­šku. 1988. Be­o­grad. 11–16. Ro­bin. “Esca­pe from Fre­e­dom: the films of Du­ šan Makavejev. “Ku­stu­ri­ca’s Im­po­stu­re. 1999. ni­ti da oni ko­ji su pro­gla­še­ni „ne­lju­di­ma” za­slu­žu­ju ne­ljud­ski tret­man. 199.uk/bo­snia/ca­ned. Tran­sla­tion by Mark Le­ster. Ume­sto to­ga. Bal­kan kao me­ta­fo­ra: iz­me­đu glo­ba­li­za­ci­je i frag­men­ta­ci­je. od na­ci­o­nal­nih mi­to­va o vik­ti­mi­za­ ci­ji ko­ja zah­te­va od­ma­zdu. Ne sa­mo da na­bra­ja raz­li­či­te et­nič­ke gru­pe ko­ji­ma su pri­pa­da­ li uče­sni­ci osva­ja­nja Ber­li­na. ne po­ka­zu­ju da bi na na­si­lje tre­ba­lo od­go­vo­ri­ ti osvet­nič­kim na­si­ljem. 1967. Mic­hel. Paul. Lu­is. Dok se Pad Ber­li­na mo­že po­sma­tra­ti kao di­rekt­na ide­o­lo­ška su­prot­nost Tri­jum­fu vo­lje. so­ci­ja­li­stič­kog i ka­pi­ta­li­ stič­kog). No­lit. Mi­hail. http://www. The Lo­gic of Sen­se. 13. 1989. Stan­ko.ce-re­vi­ew. 2001. Vik­tor po­sta­vlja pi­ta­ nje: „Šta je čo­vek bez uni­for­me?”. Ali gde da ga sme­sti­mo? Nje­go­va uni­for­ma. Ma­ka­ve­jev po­sta­vlja pi­ta­nje zbog če­ga Vik­tor i sta­tua mo­ra­ju da se vra­te. Tran­sla­tion by Tom Con­ley.com/w2/en:po­le­mics. 107–123. He­i­deg­ger. ko­ju je uspe­šno pro­dao na cr­nom tr­ži­štu. 1995. Ka­da je pu­šten na slo­bo­du. New York. 10. Mis­ha. ma­sov­no si­lo­va­nje ili ubi­stvo. Be­o­grad. 235. bo­žan­sku lič­nost.

Ko­smos. Pre­veo Bo­ži­dar Zec. 2009. Ju­stin. or. 50–54. TX: Te­xas Uni­ver­sity Press. Mi­lan: Gar­zan­ti. Bar­ce­lo­na.” Me­di­ter­ra­nean Qu­ar­terly.fo­re­ig­naf­fa­irs. Go­di­ne ras­ple­ta. 225. Austin. Yarov­skaya. Pre­ve­le Ana Gr­bić i Slo­bo­dan­ka Gli­šić. Be­o­ grad. Lon­don: BFI Pu­blis­hing. “Mul­ti­cul­tu­ra­lism. Sla­voj and Ber­nard-Hen­ri Lévy de­ba­te. Ve­sna. Gil­les De­le­u­ze’s Ti­me Mac­hi­ne. 1996. str. Le­vi.” Film Qu­ar­terly. 24. 33. De­ni­se. str.com/ar­tic­les/56047/da­vidroh­de/ko­so­vo-se­et­hing .” New Left Re­vi­ew. Slo­bo­dan. 1991. Di­na. ----.” Fo­re­ign Af­fa­irs. El­la and Ro­bert Stam. Ras­pad Ju­go­sla­vi­je na fil­mu: este­ti­ka i ide­o­lo­gi­ ja u ju­go­slo­ven­skom i post­ju­go­slo­ven­skom fil­mu. 1994. Austin. Fra­njo. 2001. 31. Ma­ri­an­na. Gra­fos. So­vi­et Ci­ne­ma in the Si­lent Era. Da­vid. Stan­ford. Cul­ tu­re and the Me­dia. Ale­xan­der V. Sla­voj. May/Ju­ne 2000. Ali­ja. “Ko­so­vo Se­et­hing. Rob­bins. the cul­tu­ral lo­gic of mul­ti­na­ti­o­nal ca­pi­ta­lism. 22. Be­o­grad­ski iz­da­vač­ko-gra­fič­ki za­vod. Sho­hat. Be­o­grad. D. 1988. str. Du­brav­ka. 51:2. “Com­pa­ra­ti­ve Cosmpo­li­ti­a­nisms. Dur­ham. 17. Us­prav­na ze­mlja: pe­sme. 218. 1983. Min­ne­a­po­lis.” in Pheng Che­ah and Bru­ce Rob­bins (eds. NM: Uni­ver­ sity of Min­ne­so­ta Press. TX: Uni­ver­sity of Te­xas Press. Knji­ža­ra Krug. Young­blood. 23. Pa­vle.” by Shlom­zion Ke­nan. Ha­a­retz. 25. 1997. 1994. Unt­hin­king Euro­cen­trism: Mul­ti­cul­tu­ra­lism and the Me­dia. Be­o­grad. Co­smo­po­li­tics: Thin­king 26. Ugre­šić. New York. and Fe­e­ling Beyond the Na­tion. 1989. “New tri­als for Euro­pe and EuroAtlan­tic Part­ner­ship: a Vi­ew from Rus­sia. 1980. Na­ci­o­nal­no pi­ta­nje u su­vre­me­noj Euro­pi. Pi­er Pa­o­lo. Be­o­grad. Ior­da­no­va. 11:2. Lon­don: BFI Pu­blis­hing. http://www. Gra­ fos. Be­o­grad.). 2000. Wyatt. Wolff. Knji­žni­ca hr­vat­ske re­vi­je. Be­o­grad. Ni­če. 34. 1991. 27. Ta­ko je go­vo­rio Za­ra­tu­stra. 1981. 26–40. Pa­so­li­ni. Bru­ce. Tuđ­man. Rat za na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve. 16. Fri­drih.N. Em­pi­ri­smo Ere­ti­co. ----. str. 1994. Pešić. 28. 21. La­rry. “Clash of the Ti­tans. Ro­do­wick.vîðeñjå 15. Sa­fro­nov. Emir Ku­stu­ri­ca. Pre­veo Mi­lan Ćur­čin. S one stra­ne do­bra i zla. Ži­žek. NC: Du­ke Uni­ver­sity Press. 2002. NY: Ro­u­tled­ge. In­ven­ting Eastern Euro­pe: the Map of Ci­vi­li­za­ tion on the Mind of the En­lig­hten­ment. Roh­de. Po­pa. Mi­lo­še­vić. 1997. CA: Stan­ ford Uni­ver­sity Press. 19. 29. Ži­žek. 23–28. 35. 1997. 30.” New Left Re­vi­ew. 122 . Vas­ko. Ci­ne­ma of Fla­mes: Bal­kan Film. 1996. Izet­be­go­vić. 28– 51. 1998. “Un­der­gro­und. Islam iz­me­đu Is­to­ka i Za­pa­da. 18. 1972. 32. High Con­cept: Mo­vi­es and Mar­ke­ting in Hollywo­od. Vuk Ka­ra­džić. 20. “The Con­fi­sca­tion of Me­mory. 23 Oc­to­ber 2008.

.

.

.

.

a premonition of the return to the darkest totalitarian times. trivial. or all of the above. to be read as a printed copy. Perhaps more reading is done at the beginning of the twentieth-first century in New York on any one day. on your mobile phone.09 Ugrešić D. The public sphere the world over seems to have become infantile. which gradually took place in the nineteenth century. when they meet. Yet.1:821 Zoran Milutinović. without once mentioning the writers and books you grow up admiring. including reading literature. just a look at the number of passengers in the underground immersed in their books and other reading devices must reassure you that we are living in times of tremendous democratization of reading. UK Dubravka Ugrešić and the Political Economy of Literature We are already accustomed to the complaint that in the late twentieth century something went wrong with literature and its cultural status: everybody agrees that it ceased being the most important means of producing. In conjunction with compulsory primary education and spread of literacy which European nation . School of Slavonic and East European Studies. University College London. exchanging and circulating images. With the exception of the latter. based on coherent theoretical framework and exhausting collections of data. This is to a large extent a result of technological advancement: word-processors against typewriters. the market had the same effect on book dissemination. your daily newspaper can go for weeks on end diligently reporting everything about reality show personalities of the day. and e-publishing and printing press against writing of parchments or carving in stone. today we read quickly and superficially many books only once. While technological changes revolutionized production. Even without formulating a conclusion resulting from carefully conducted research. one cannot but notice that never is recorded history have so many people had access to reading. than in a whole year a hundred years ago. 330. on Kindle. some hotels have begun to lock their minibars. university professors worryingly compare notes about dropping student numbers in literature departments. or to be listened as audio-book. and instead of reading slowly and carefully one book many times over.42. I share all of these concerns. More than two hundred thousand books are printed in the UK every year: this is at least one book per three hundred Brits. was the book market. And most 127 of these books do find their readership. But technology alone could not have changed the nature of reading: historians claim that sometime in the eighteen century the way people read changed.vîðeñjå UDC 821. and blame either weakened public education. The second factor in this change. And to add insult to the injury.163. contemporary culture. film and the Internet. over-sexualized and deliberately ignorant of what you think should matter.

free from all other forms of heteronomy. the argument Ugrešić has put forward over many pages in her essays. Of course there was a price to be paid for this autonomy: without independent income or powerful patronage. political and aesthetic dimensions. This narrative is complicated by. This result makes some of us nostalgic for the times when carving in stone was the only way of expressing oneself in writing. Rochester. in a nutshell. in Ugrešić’s view. 1 Eugen Weber: Peasants into Frenchmen. it must give up on the tasks it had been gradually formulating for itself form the times of Romanticism. to use Eugen Weber’s catching title. and made possible every oppositional and critical stance. Those books I admired in underground were. pp. In a word. as it seems from the present-day neoliberal vantage point. day jobs (Joyce. this will be. at least in its 128 . The main culprit is.it was either indifferent to any market success and protected by independent income (Proust).177-182. Yet this position was experienced as the position of autonomy.S.vîðeñjå states introduced in the nineteenth century in order to turn peasants into Frenchmen. or to negotiating with the market forces and salvaging as much as possible in this give-and-take: many a Russian nineteenth-century novel could have been shorter were it not originally published in instalments in one of the ‘tick’ journals. which paid monthly by word count. and today we prefer to call it aesthetic ideology*: this is how Modernism preferred to see itself in its most heroic moments. but morally. this historical construction is the product of Modernism itself. but the number of readers who know how to read carefully and critically is declining even among academics – this complaint is another standing items at academic gatherings. the capitalist mode of artistic production is a tension between the two. The literary market in the nineteenth century was experienced as a precondition for artistic autonomy. Of course. and which it reached in the best moments of Modernism: to be morally non-conformist. Kafka. and among those two hundred thousand books printed in the UK every year there is precious little one would wish to preserve for the future. NY: Open Letter. If literature is charged with a task of meeting the market demand. one could easily construct a teleological narrative in which technology. political and aesthetic conventions as well as the market. In reality. literature must settle for the lowest common denominator. The Modernization of Rural France 1870 -1914. I am strategically exaggerating. a historical anomaly to which Ugrešić frequently points: the mode of artistic production in socialist societies. must become conformist instead of critical and challenging in its moral. more people do read today. authors were either sentenced to regular day jobs and precarious bohemian existence.2 But if stripped of exaggerations. the market: the logic of the market dictates the nature of literature written today. and not without reason. and rightly so if we compare it with the previous historical constellations of heteronomy: protection from the church or a prince. politically and aesthetically constrained by the market. However. a triumph of the likes of Fifty Shades of Grey. politically radical and aesthetically challenging. patronage (Rilke). following the model of tong-in-cheek exaggeration Ugrešić’s offered in her dramatization of minibar as the last bastion of totalitarianism. Eliot). This was neither a fully-fledged autonomy nor a straightforward heteronomy: as NB recently claimed. or openly and unashamedly marketable: Thomas Mann’s diaries are full of his pedantic records of fees requested and received. and if the aim is to sell the maximal number of copies to the widest readership available.1 these two revolutions created the astounding result: in recent years millions of readers have had an opportunity to read .1 But a greater degree of autonomy it certainly was. political and aesthetic values. The socialist mode of literary production. This historical construction assumes that the Modernist literature at its peak managed to occupy the position of perfect independence and autonomy with regard to moral. politically and aesthetically challenging – in various combinations of these three aspects . political developments and economic necessities all conspire towards a simple aim – the artistic production for the market. T. actually. even when it really was morally. especially in Thank You for Not Reading: the market has created the battle between literary works of art and literary goods. 2011. or the dependence on a number of bourgeois subscribers whose patronage depended on the author’s previous record of not challenging subscribers’ moral. Without this historical deviation. 1979. and the latter are definitely winning. London: Chatto & Windus. merely literary goods.Fifty Shades of Grey. 2 “Assault on the Minibar” in Dubravka Ugrešić: Karaoke Culture.

translated in 1978 as The Houses of Belgrade) developed a full philosophy of the importance of private property. It is evident. that it had to be involved in complex negotiations between autonomy and heteronomy (withholding the call for regime’s overthrow was the price to be paid). politically subversive. and was published in a socialist country which rested on the assumption that private property – excluding things for personal consumption – was the source of all evil. Although the authorities certainly welcomed all volunteer supporters with exceptional rewards. free medical and pension insurance through membership in writers’ associations. www. with all that goes with it. True: even if its record in other respects was brilliant. although at the price of sacrificing all morally.nonsite. Pekić’s novel is an example of morally. However.vîðeñjå Yugoslav variety to which Ugrešić refers. such a society would not be well placed for fierce international competition. Why did the authorities not only tolerate such artistic production. as the novel refrained from explicitly challenging the authorities and calling for their overthrow. it is more accurate to see it as a version of a tension between autonomy and heteronomy characteristic of the capitalist (but not neoliberal) mode of artistic production. as most of researchers of socialist societies do. but moreover sheltered it with an 129 elaborate system of social patronage which neutralized the market pressure? The usual and hasty answer to this question is: because the socialist authorities used writers as a part of the ideological state apparatus. Based on Marx’s utopian dreams of a different type of human existence. however. and of creating images of human existential satiation. aesthetically and even politically autonomous. or even to use it for subversive purposes within the tolerable limits. * Nicholas Brown: “The Work of Art in the Age of its Real Subsumption under Capital”. of course. But cynics are not best placed to appreciate the value of exploring the possibilities of language. This was. This system believed that even the smallest town should have a subsidized theatre and an art gallery. providing they did not radically and explicitly question the cornerstones of the system. challenging and subversive literature. and it certainly was not. which thrived in a system which sheltered it from the market constrains. Cynics would immediately note that this might be one of the reasons for its failure. and limiting in many other respects – perhaps unconsciously followed the childhood dream of early Marx about the fullness of human existence in which spheres without immediate use value and profit could find their rightful place. The real reason belongs to the sphere of what is unthinkable and unmentionable in the present political climate: one of the tacit assumptions on which the socialist system in what used to be Yugoslavia was that profit if not the ultimate measure of everything. subsidized publishing companies which did not necessarily have to consider profit as their top priority and could offer writers a decent fee even for work which sold poorly – all these created conditions which encouraged writers to be morally and aesthetically. it allowed for spheres for individual and social existence which could not be subsumed under the crude means-ends rationality. everybody was entitled to it. this kind of service was not required: authors’ decision not to sacrifice their political autonomy. and built them everywhere: as those people who throughout their adult lives unconsciously follow their childhood dreams and leave the impression of irrationality in their behaviour. An example: Borisav Pekić’s novel Hodočašće Arsenija Njegovana (1970. in this case autonomy prevails. unjust. and to a lesser extent also politically subversive. the authorities did not react. of dreaming of the full extent of humanity. politically and aesthetically subversive concerns. did not provoke the loss of the entitlement to shelter from the market forces.org (last accessed on 24 August 2015). This is inaccurate and cannot be corroborated by evidence. but it is also obvious that. also allowed for the market forces to take effect. the socialist system of Yugoslavia – which could be cruel. . however. There were authors who were able to achieve substantial market success. as full autonomy always and everywhere remains only an ideal. and could not be measured with profit and use value. The majority. Instead of imagining it as the constellation of straightforward heteronomy. was able to ignore the market: protected by the elaborate and extensive network of social (not state) patronage – the right to accommodation at subsidized rent. The social patronage was not conditional upon explicit support for the authorities.

and that is the whole awareness of censorship. and Tadeusz Kantor disappeared from the art scene altogether due to the heavy censorship which was too well known to all of us. the director. But then. At that time. in terms that he also was first and above all an abstract painter. It wasn’t until 1955 that he finally exhibited the paintings he had been creating since 1949. in his homeland Poland. so called Eastern or Central Europeans.for two reasons: not only that Tadeusz Kantor represents a truly international artist’s stance through his multiple activities of an artist. mostly for the Helena Modrzejewska Old Theatre in Kraków. and as a ‘Mittel’ European in New York while working for Julian Beck’s Living Theater. Kantor continued to design for the stage on a regular basis throughout the 1960s. A trip to Paris in 1947 inspired Kantor to better define his own individual approach to painting. and a year later he founded the GrupaKrakowska / Cracow Group and participated in the Great Exhibition of Modern Art / WielkaWystawaSztukiNowoczesnej in Kraków. I met Kantor. So. as I was highly aware of his work at that time. as well as in Europe and the entire world. France Tadeusz Kantor and his role in the so called “minimalist performance” and his role in the overcoming censorship in art I will present my text in English. in English is due to the fact that I encountered his work first in an English speaking environment. an incredible set designer and then a theater director who was breaking the boundaries between the Performance art and Theater. 130 .vîðeñjå UDC 7.071:929 Kantor T. happening director which have given him the statute of one of the greatest men of our epoch. even more that Grotowski. as he was and is the pillar of postmodernism.038. whose founder and spiritual political fighter Julian Beck had a somewhat similar development like Kantor. at Ellen Stewart’s La Mama theater where I also had an honor to perform my own work in New York. Sorbonne 3. during 1980s and – the beginning of 1990s. Université Paris 8. but also the reason of addressing the audience here today. also like Kantor himself who. Nina Živančević. but in an absolutely committed direction. the Polish government authorities began to promote Socialist Realism as “official” art. after the war also worked as a set designer. something which I will discuss in my work a bit later today. painter cum theater director cum performance.531 7. I was eager to see Kantor’s work which for me contained something that the Living Theater did not have. I was working with The Living Theater. primarily working on abstract sets.

a Central European. They had their own Gulags and GoliOtok andif they did not experience them first hand. Under the steady eye of Karol Frycz he formed his interest for the Russian theater of Meyerhold but also for the German Bauhaus school. GojkoDjogo and SlavojZizek. the artists’ professional practice was also reduced and became minimalist. formidable painter.” Kantor devours the univers of Kafka. the Poles such as Grotowski. the Checks such as Vaclav Havel and Milosh Kundera. At any rate. as the ancient Egyptians would have it – an essential characteristic of a 131 human being which manifests itself as “Ka”. discipline and the daily existence of the Central European artists within the regime and the scope of “KundK” empire which continued to exist in the mentality of people throughout the 20th century. The history of Central Europe or “Mittel-Europe” always sends us back to the story of K. which is .) Tadeusz Kantor decided very early to become a painter. CheslavMilosh and Witkiewicz had experienced it. or “chi” (as the ancient Chinese used to call it) and all the artists and writers mentioned here were certainly in the possession of it.Danilo Kish in Serbia and Tadeusz Kantor in Poland. In the reductive practice of minimalizing one’s daily existence. And I know that the expressionism pushed to the extreme – is the dead-end in art. Witkiewicz. He admired the radical artists such as Moholy. author of great theater performances. but these notions also come from their respective real life experiences where their living existence was reduced to zero. Mayakovsky and Malevich. Altogether. as we come to evoke here the life and times of Tadeusz Kantor. However. according to the archaic. as explained nicely in his biography by Denis Bablet. Kantor says “I am against the expressionism because I am the expressionist. which. Kundera of the Check Republic. but his first and foremost activity without which his theater and his directing. to the writers and artists such as Konrad in Hungary. and these include “The Dead Class”. these notions are taken not only from the real theatrical praxis that these artists executed in their own time. but also the univers of the Polish writers such as Wyspianski. painful stories of nomadic moves or of an exile. The constraint of such history is also often explained by the rigor. the mental and the emotional scope of the most important theater and film directors of our times have consisted in viewing their representational world as the series of consecutive paintings. for whom the activity of painting was not the secondary one.. Kantor.Nagy and Oscar Schlemmer but in his dialectical approach to his peers he felt an urge to contradict them and as the great modernist Pound said “make it new!”. talents such as Meyerhold. That’s when we speak of Kantor we have the notion of “Dead Theater” or “Zero Theater”. Wielopole” and “Let them die. Tadeusz Kantor is/ was a GREAT. we could not call him a painter with the romantic sensibility. who remarked that his vision concerned the living moment of “here and now”. the Hungarians such as IstvanEorshi and Konrad. “Wielopole. However. as Guy Scarpetta— a formidable connoisseur of great “K”s would tell us. All these authors could tell us the history of the anti-Soviet resistance in the second part of the 20th century. the internal one or the physical. poets and authors had been aware of it. physically. “The impossible Theater” or The Poor Theater in Grotowski.the Russian constructivists. and for Erwin Piscator who spoke of the necessity for the permanent revolution in the domain of art. notably to the hi-story of Kafka. we should not forget yet another notion of Ka. scenic activity would not be possible. as theater and performance always follow the needs and the imperatives of the real life unless they predict them and explain in any given manner. a Pole. they were painfully aware of it and this sort of awareness really got reflected in their work. the ex-Yugoslavs such as Danilo Kish. we should not forget that first and above all. belong to the most disturbing ones in our epoch. As his childhood developed at the crossroads of two cultures. the one which endowed him with the seriousness and the other with tender humor. . but also. imaginable. ancient world a real . we fondly remember him as the man of theater.vîðeñjå The awareness of censorship which often manifests itself in so called auto-censorship is a peculiar thing. the consecutive visual images which they endowed with the constant movement (later called either “a film” or a “theater performance”. and really belongs to the special geographical areas of our planet. external one. the Presbyterian and the Jewish one in Krakow. that is. according to the authors/ theorists of history such as Claudio Magris and Igor Fiatti. always aware that this now addresses itself to future but also to the living past as exemplified later in his DEAD CLASS. essential source of energy which is . these artists”.

“We shouldn’t watch a play the way we watch a painting. even the most tragic elements in a funny humorous. autonomous and divided scenes which could – each of them standing by itself as a minimalist fragment. the American director Richard Foreman who had a similar approach to his theater sets and his actors in his Ontological-Hysteric Theater. However. Here he comes close to another giant of the postmodern theater. grotesque manner – and here we come to his notion of minimalist performances. As It is very difficult in terms of scenography. For the aesthetic pleasure. he employs the intricate net of associations which bring the spectators back to an object. thus his guide in the degraded reality of the junk world and discarded objects not only in this play but also in Waterhen (the theme of the eternal voyage). Kantor’s reality reflects horrors since 1942 when he created in Krakow his first clandestine theater in the catacombs. Stalinist and suffocating than Foreman’s American one. mannequins who are in fact the objects predestined to relate to one another in a phenomenological manner. as some special objects. and whenever I think of Kantor./ I don’t obey aesthetic canons/ I am not connected to any historical era/ I know them and these don’t interest me/ I am only profoundly indebted to the era in which I live and to the people who live next to me. Michail Bakhtin. but we have to live through the theater piece properly. whom Bablet calls “Polish Kafka” but whose “ubermanequin” body certainly nourished my compatriot Kish as well as his Polish comrade Tadeusz Kantor. Foreman’s theater is Ontological in terms of his placing his actors/playful objects within a middle-class semantic field. Kantor conducts the steady but perhaps hidden dialogue with Schulz. Kantor connects the elements./ I believe that the barbarians can coexist with the subtle ones. manifested in his love toward the grotesque. but later connected by the fine line of grotesque humor into an entity as is the case with the Dead Class. His first play Slowacki’s Balladyna as well as his Return of Ulysses in 1944. the entire minimalist stage world which Kantor is going to describe in his theoretical essay “The Independent Theater”. Kantor turns a man with a hat into an object leading yet another much older creature by his hand who turns out to be an epitome of European History. as Kantor’s Polish reality of the 1960s and 1970s appears more politically restrictive. a cannon and old wooden logs. mud. filled out with angst and memories of his bountiful reality whereas Kantor’s theater is a painful historic memory of the European past filled with battles and wars. the tragedy can co-exist with the ironic laughter/ I believe that everything is born out of contrast and that the bigger the contrast the more palpable and concrete and lively this world (is). as exemplified in his Dead Class. dusty boxes. I see this connection with the great Russian Constructivists such as Malevich. Kantor is obsessed with the relationships between art and life and he claims that “the problem of art is always essentially the problem of the presence of an object. but also with someone like the father of the word Avant-garde. influenced by Schlemmer’s mannequins and the Bauhaus stage scenography. this stance we often found in Rabelais. by the end of it his thoughts occupied the minimalist economy of Schulz. who was his Virgil. As the abstraction is a formal lack of an object which exists outside the picture”. dust. and as it is already very problematic for actors cum objects and objects cum actors (as Kantor would have it) to create and sustain the inner story of such a phenomenological play. both of these directors have never believed in improvisation in theater. to set into motion all these very precise Dadaist objects. Kantor the director or the performance artist. that grotesque laughter which brings both Kantor and Bakhtin to Rabelais. the author of Tractatus on Mannequins. Kantor’s metaphors – as they are being thrust upon the spectator – are more somber and raw in their appearance. In the Dead Class. And where Foreman offers us a Barbie doll as a memory of an abused childhood – in a memory of Vienna secession and Freud. And as much as Kantor was under the influence of Gombrowicz and his theater of the absurd throughout his life. However. Yes.a blind object leads yet another blind thing.vîðeñjå Gombrowicz and Bruno Schulz. Each fragment/scene from the Dead Class could stand as a mini performance of its own where actors are exposed in a phenomenological net. In his shows. Hardly they both believed in a coherent and contingent story in a play as their miniature fragmented scenes could be taken as a series of separate performances in themselves. also performed in a non-place (as Marc Augé would name it) bear marks of abstract and austere realism including raw materials. In the opening of Kantor’s Wax Museum of hu132 .

feeding themselves on inner contradictions. reason feeds itself on instinct. spectator. or the murky History of the man whose soul died under the Communist boot and censorship. he says about the creative process something like “all the elements of the theatrical expression such as the word. Kantor dialogues foremost and above all with the real but for him the real is manifested in an object and as in the piece “Brain Tumor” it is the Anti-social element. as if they had something to say. And so as not to sound or appear sor133 did in all his gore reveling. the Brechtian soul would do). Kantor obtains in his staging process a certain neutrality of his object which becomes in turn an independent semantic sign. objects) enables him to increase the tension between the sequels of the mini performances or “the scenes” which constitute a longer piece.it was there. like Duchamp’s “Fountain-urinary”. made to be ready to jump into action and break the frontier between the representation and the spectator. and although they are sparse and not numerous on stage. his dream becomes a nightmare. By applying such a structural. he will make sure that by the end of the show. And the logic of the larger unit is the composition of a collage or the assemblage. Kantor has never believed in “props”. the sound. Bablet nicely remarked that Kantor’s performance is not a can that a spectator can open every evening and be served there the same. The real feeds on the unreal. And when they start uttering words and semi-coherent sentences.laughter feeds off the tragic content. tasty meal: Kantor invites his audience to join his stage. In his Cricot 2 Theater he treats the text also as an organic “readymade” object. decadent prostitutes turned into dolls. The very manner of Kantor’s belief in equality of theatrical elements (meaning the text. stage. But they are not capable of telling astory.they gain on their proper meanings and significance. spiritualism depends on materialism. the movement. their roles are totally equal even competing with the roles of actors who in turn become things. like in his other pieces Kantor arrives at the ‘übertreatment’ of the real. as they turn around in circle or in circles around the bench. they are disturbing. slaughterhouses. he introduces Rabelaisian humor to it. But in fact. If we observe these separate acts or miniature sequels we see that it is this hyper tension which divides them into semantic units. black and white parade in their splendor. the number of the said objects turned into people. And then there was his WATERHEN: after this particular performance the objects enhance their phenomenology status. a performance action which in turn becomes the surreal one which is just a structural shortcut in his economy of a play. utilitarian role. Surrealist shortcut into his performance. We should not forget that the principal point of Kantor’s creative reduction is his credo that the absence emphasizes the presence of an object or a given situation – by insisting on the absence of life (thus the notion of his Theater of Death) he really points out at the presence of the living elsewhere. the light and the content turn against one another” they deconstruct one another in a dialectic manner. they speak for themselves. their declarations are unimportant. Nina Zivancevic April 2015. as his view of his object had always had a strictly political.vîðeñjå man dolls and mannequins. Kantor reduces both scenic space and the temporal duration of his assemblage or a happening or performance. inner prisons and censorship). a recyclable “ready-made”. nor he lures the spectator to construct or deconstruct the stage mentally (the way that Foreman. Kantor provokes the spectator with his objects. Paris . Kantor invents the semantic game and sets it on the stage resembling a chess-field where he invites you for a rollercoaster ride (each slope is a different chapter in History full of wars. ready to be manipulated by an actor. but unlike the Living Theater (also the adepts of Piscator) he does not impose his political vision on them. say like the Dead Class. The quintessence of the Surrealism is extreme realism or. Here. minimalist boxes (or prison-houses?) where all shades of grey. Such an object ironically threatens human society and mankind and is prevented from any action by the apparatchik such as professor Green. He does not believe in illusion and he draws the spectator in right away: in media res – he learnt from Piscator that supreme lesson in disturbing the voyeur and he will not let him dream – if his spectator is lulled to sleep. keep raising their hands. object on the brain of the society which calls for the action of the conscious creativity. as if they had something to ask. However. the founder of Serbian Surrealism underlined once by saying “The surrealism is the realism on square”. as Djordje Kostic.

.

dïjałøzí .

.

148. c o m strana: 132. 134. 149. 151. 147. 133. . 146.f o t o V l a d i m i r P a v i ć v l a d i m i r p a v i c 1 @ g m a i l . 145. 150.

i ka­da kul­tu­ra po­sta­je „dr­žav­noide­o­lo­ški apa­rat”? Ž. zbog de­lo­tvor­no­sti na­šeg da­ljeg raz­go­vo­ra. Sa­mo ovo po­čet­no pot­pi­ta­nje – od če­ti­ ri ukup­no. B. do ta­ da ig­no­ri­sa­na oblast tih na­u­ka. da­kle otu­đe­ nom bi­ću. do­kaz i iz­vo­ri­šte ali­je­na­ci­je. tač­ni­je. ko­li­ko sa­dr­ži ova­ko slo­je­vi­to i am­bi­ci­o­zno for­mu­li­sa­no pr­vo pi­ta­nje – pod­ra­zu­me­va op­se­žni fi­lo­ zof­sko-an­tro­po­lo­ški esej o mo­gu­ćem zna­če­nju poj­ma ide­o­lo­gi­ja i poj­ma kul­tu­ra. me­đu­tim. U po­li­tič­kom i de­lat­nom smi­slu. evo po­sle vi­še de­ce­ni­ja. „cr­ve­nu in­te­li­gen­ci­ju” ta­da­šnjeg vre­me­na. da­kle otu­đe­nog čo­ve­ka o svom par­ci­jal­nom. isto ta­ko ne­ma ni isto­ 138 .(047. po­la­zi­te u na­šem di­ja­lo­gu o kul­tu­ri kao ak­ci­ji. ne­go i da iz­na­la­ze pu­te­ve iz­grad­nje ju­go­slo­ven­skog so­ci­ja­li­zma kao so­ci­ ja­li­zma „sa ljud­skim li­kom”. i na­su­šno ve­li­ka po­tre­ba mla­dog so­ci­ja­li­stič­kog dru­štva ta­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. a po­tom pre sve­ga oko Prak­si­sa). ova­ko za­po­če­tom raz­go­vo­ru. kao iz­raz i vid otu­đe­no­sti čo­ve­ka na pla­nu sve­sti i sa­mo­spo­zna­je. ne­go je ono bi­lo i „na­ log vre­me­na” vi­šeg re­da. ta­ko i su­šti­nu čo­ve­ka.53) Sa Živanom Berisavljevićem razgovarala Aleksandra Đurić Bosnić Kultura kao akcija • Ka­ko vi­di­te re­la­ci­ju iz­me­đu ide­o­lo­gi­je i kul­tu­re? Da li ta re­la­ci­ja pret­po­sta­vlja uza­jam­no tvo­rač­ko dej­ stvo? Ko­li­ko je i ka­ko kul­tu­rom mo­gu­će ob­li­ko­va­ti dru­štve­no po­lje. ko­ja u raz­li­či­tim fa­za­ma dru­ štve­nog raz­vo­ja sa­mo na raz­li­či­te na­či­ne mi­sti­fi­ku­je ka­ko su­šti­nu bi­ća. da­kle. Ob­ja­vio sam. Svo­je­vre­me­no. Tra­ga­nje za od­go­vo­rom na to ve­li­ko pi­ta­nje isto­ri­je bi­lo je za. od ko­jih Vi. ide­a­la i nor­mi ko­ji­ma te­že od­re­đe­ na dru­štva. po­go­to­vo za nje­ne mla­đe pri­pad­ni­ke i sled­be­ni­ke ško­le „kri­tič­kog mark­si­zma” (oku­plje­ne po­gla­vi­to pr­vo oko Gle­di­šta i Na­ših te­ma.dïjałøzí UDC 008:929 Berisavljević Ž. ide­ o­lo­gi­jom se uobi­ča­je­no na­zi­va si­stem sve­u­kup­nih vred­no­sti. an­tro­po­lo­ški. Da li to zna­či – i ve­či­te? Ali. ja ću se mo­ra­ti ogra­ni­či­ti sa­mo na to da po­nu­dim ona su­štin­ska zna­če­nja ko­ja ja pod­ra­zu­me­vam ka­da o ta dva ka­te­go­ri­jal­no bit­na poj­ma go­vo­rim u na­šem da­ ljem. dru­štve­ne sna­ge ko­je u da­tom dru­štvu do­mi­ni­ra­ju. etič­ki. ci­lje­va. Spa­dam u one ko­ ji pod ide­o­lo­gi­jom u fi­lo­zof­skom zna­če­nju to­ga poj­ma pod­ra­zu­me­va­ju sve ob­li­ke sve­sti par­ci­jal­nog. ne sa­mo ve­li­ki iza­zov kao fi­lo­zof­ski. Iz­na­la­že­nje te­o­rij­ski va­lja­no ute­me­lje­nog od­go­vo­ra na pi­ta­nje šta je hu­ma­ni­stič­ka su­šti­na so­ci­ja­li­zma bi­lo je sud­bo­no­sno va­žan uslov za te­o­rij­sko ute­me­lje­nje stra­te­škog opre­de­lje­nja SKJ. Kao što ne­ma ide­o­lo­gi­je ko­ja u ve­ćoj ili ma­njoj me­ri ni­je sa­mo­svoj­ni vid. ci­lje­va. u svo­jim – da se na­ša­ lim – „ra­nim ra­do­vi­ma” – tra­gao sam i sâm za od­go­vo­ rom na pi­ta­nje šta je hu­ma­ni­stič­ka su­šti­na so­ci­ja­li­zma i nje­mu ima­nent­ne kul­tu­re. kao je­di­ne evro­ko­mu­ni­stič­ke dr­ža­ve u blo­ kov­ski opa­sno po­de­lje­nom sve­tu. dok sam ure­đi­vao ča­so­pis za dru­ štve­nu kri­ti­ku i te­o­ri­ju Gle­di­šta. kao pr­ve an­ti­sta­lji­ni­stič­ke par­ti­je to­ga vre­me­na. da ta­ko ka­žem. ide­a­la i nor­mi za­la­žu. od­no­sno. i ja vi­še op­se­žni­jih mla­da­lač­kih ras­pra­va o tim te­ma­ma. Pret­po­sta­vljam sto­ga što su one i da­nas ak­tu­el­ne. ili od­re­đe­ne dru­štve­ne gru­pe i or­ga­ni­za­ci­je ko­je se za od­re­đe­ni sa­mo­svoj­ni si­stem vred­no­sti. po­ čet­kom še­zde­se­tih. da bi mo­gle uspe­šni­ je ne sa­mo da osmi­šlja­va­ju ci­lje­ve.

iz­lo­žen naj­bru­tal­ni­joj eks­plo­a­ta­ci­ji. i na ne­go­va­ nju na nji­ma za­sno­va­nog sen­zi­bi­li­te­ta čo­ve­ka–po­je­din­ ca i nje­go­ve so­ci­jal­ne sre­di­ne. ču­va­nju. i ob­ja­šnja­va po me­ri svo­jih iz­vor­no ljud­skih ose­ća­nja. ko­ja je ov­de po­li­tič­ki do­mi­ni­ra­la i bi­la osnov ko­mu­ni­stič­ke vla­da­vi­ne u ime pro­le­ta­ri­ja­ta kao no­mi­nal­no vla­da­ju­će dru­štve­ne kla­se. i njoj ima­nent­nog umet­nič­kog stva­ra­la­štva. ko­ji mi­sao čo­ve­ka i pro­ces tvo­re­nja du­hov­nih vred­no­sti za­ki­va­ju za an­ti­hu­ma­ni­stič­ke mo­ men­te eg­zi­sten­ci­je dru­štva i čo­ve­ka. i na jed­ nom me­stu ka­že­te: „Bor­bu za re­a­li­za­ci­ju kul­tur­ne po­li­ti­ke ja shva­tam kao bor­bu za od­go­vo­ran i ak­ti­ van od­nos pre­ma de­mo­krat­skom do­go­vo­ru o re­še­ nji­ma. A u stva­ri. u ko­ji­ma je dr­ ža­va ne sa­mo si­la iz­nad dru­šta­va. Dru­go je zna­če­nje ši­re i vi­še funk­ci­o­nal­no i kad je reč o raz­go­vo­ru o kul­tur­noj po­li­ti­ci. ma­sov­ne kul­tu­re). kao to­ta­li­tar­no eta­ti­stič­ko dru­štvo. sa­dr­žan je i od­go­vor na dru­go i tre­će pot­pi­ta­nje. ra­di­lo se o bor­bi pro­tiv sa­mo­u­prav­ne so­ci­ja­ li­stič­ke ide­o­lo­gi­je. na­zad­njač­ke kon­tra­re­vo­lu­ci­je u no­vo­ve­kov­noj isto­ri­ji dru­šta­va na pro­sto­ru Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. za­to što mi kao dru­štvo upra­vo pla­ća­mo te­žak ceh pe­ri­o­du naj­stra­šni­je an­ti­ hu­ma­ni­stič­ke. i nji­ho­ve du­go­ve­ke ge­ne­ze. kul­tu­ra za­i­sta ne­ret­ko po­sta­je ono što Vi na­zi­va­te „dr­žav­no-ide­o­lo­škim apa­ra­tom”. oni vi­ do­vi kul­tu­re. kao svog su­šta­stve­nog ele­men­ta. u ko­lo­ple­tu ukup­nih od­no­sa u dru­štvu i stvar­no­sti. mo­ram u na­stav­ku iz­lo­ži­ti šta ja pod­ra­zu­me­vam pod poj­mom kul­tu­ra.) Da bih mo­gao obra­zlo­ži­ti svu slo­že­nost od­no­sa iz­me­đu ova­ko shva­će­ne ide­o­lo­gi­je i kul­tu­re. ako sam ih ja do­bro raz­u­meo. • Kul­tur­na po­li­ti­ka Dru­ge Ju­go­sla­vi­je u osno­vi je bi­la za­sno­va­na na kon­cep­tu „kul­tur­ne ak­ci­je”. da ga ob­li­ku­je po me­ri svo­je ge­ne­rič­ke po­tre­be za le­pim i ple­me­ni­tim. da­kle. za­pra­vo. a ne kao po­li­tič­ka na­me­ta­nja re­še­nja kul­tu­ri. I obr­nu­to. ne­mi­nov­no do­la­ze u su­kob sa onim pro­gre­siv­nim ide­o­lo­gi­ja­ma ko­je do­ pri­no­se de­za­li­je­na­ci­ji čo­ve­ka i dru­štva. ne­go je i sui ge­ne­ ris su­ro­gat dru­štva – dru­štvo eg­zi­sti­ra je­di­no kao dr­ ža­va. (A to na­gla­ša­vam. pre­ko kul­tu­re ma­te­ri­jal­nih uslo­va ljud­ske eg­ zi­sten­ci­je. da­kle. sve one spe­ci­fič­no ljud­ske sa­dr­ža­je i hu­ma­ ni­stič­ka obe­lež­ja ce­lo­kup­no­sti uslo­va u ko­ji­ma lju­di ži­ve. ko­ju ja na­zi­vam ne­a­u­ten­tič­nom kul­tu­rom (kao auten­tič­nim iz­ra­zom ne­a­u­ten­tič­nog dru­štva tzv. i u ci­vi­li­za­cij­skom i mo­der­ni­za­cij­skom smi­slu. pre sve­ga. Ta­ko de­fi­ni­sa­ne. ob­ja­vi­li ste stu­di­ju Kul­tur­na ak­ci­ja. pre­zen­ta­ci­ji i de­se­mi­na­ci­ji. To se naj­in­ ten­ziv­ni­je do­ga­đa u ze­mlja­ma ili u epo­ha­ma u ko­ji­ma su svi dru­štve­ni od­no­si po­dr­ža­vlje­ni. do kul­tu­re stva­ra­nja i ne­go­va­nja so­ci­jal­nih pret­po­stav­ki za pu­no is­po­lja­va­nje auten­tič­ne ljud­ske 139 po­tre­be da slo­bod­no um­stvu­je. U svo­jim ras­pra­va­ma iz to­ga vre­me­na ja sam is­ti­cao da pod poj­mom kul­tu­ra u vred­no­snom smi­ slu pod­ra­zu­me­vam iz­vor­ne vred­no­sti i zna­čaj­ni­je do­ me­te du­hov­nog ži­vo­ta i stva­ra­la­štva čo­ve­ka u pro­šlo­sti i sa­vre­me­no­sti. ono pod poj­mom kul­tu­re pod­ra­zu­me­va ono što vred­no­sno či­ni sva­ku ci­vi­li­za­ci­ ju. ali o bor­ bi ta­ko­đe u ime ide­o­lo­gi­je – na­gla­ša­vam: ide­o­lo­gi­je – onih na­zad­njač­kih dru­štve­nih sna­ga ko­je su čo­ve­ka– rad­ni­ka i pro­le­ta­ri­jat kao isto­rij­ski de­lat­nu kla­su u još ve­ćoj me­ri li­ši­li bi­lo ka­kvog uti­ca­ja na raz­voj dru­štva i pre­tvo­ri­li u amorf­ni. Ne znam da li je ne­ko na­sta­vio da is­tra­žu­je ko­ li­ko je de­fi­ni­ci­ja to­ga poj­ma u op­ti­ca­ju.dïjałøzí ri­je. sa­mo ne­gi­ra­ju se­be kao bit­no iz­vo­ri­šte ali­je­na­ci­je na pla­nu sve­sti. pa sto­ga i po­jed­no­sta­vlje­no opi­ sa­noj di­ja­lek­ti­ci od­no­sa iz­me­đu ide­o­lo­gi­je i kul­tu­re. naj­in­ten­ziv­ni­jem otu­đi­va­nju de­lat­nog čo­ve­ka od nje­go­vog još otu­đe­ni­jeg bi­ća. da­kle rad na si­ste­mat­skom ovla­da­va­nju tim do­me­ti­ma i vred­no­sti­ma. ide­o­lo­gi­ja i kul­tu­ra se ne­iz­be­žno i pro­ži­ma­ju i su­ko­blja­va­ju. od dr­žav­ne vla­ sti od­re­đu­je i me­ru nje­ne eman­ci­pa­ci­je od sta­tu­sa kul­ tu­re kao pu­ke „an­ci­le” apa­ra­ta dr­ža­ve i pu­ke tran­smi­si­ je nje­nih po­li­tič­ko-ide­o­lo­ških cen­ta­ra (sve)mo­ći. U toj. kao pro­ce­sa i kao si­ste­ma. Po­red pr­vog. svo­jih in­te­lek­tu­al­nih po­ten­ci­ja­la i stva­ra­lač­kih mo­ guć­no­sti. da­kle. naj­sa­že­ti­je. da este­tič­ki stva­ra i do­ži­vlja­va svet oko se­be i u se­bi. rad na nji­ho­vom spo­zna­va­nju. u ko­ji­ma u svom kon­kret­nom i isto­rij­skom vre­me­nu eg­zi­sti­ra­ju. ali znam da je še­zde­se­tih go­di­na na Har­var­du ob­ja­vlje­na knji­ga či­ji su auto­ri Klak­hon i Kre­ber tvr­di­li da su na­kon te­me­lji­tog is­tra­ži­va­nja eg­zakt­no usta­no­vi­li rav­no 257 de­fi­ni­ci­ja to­ga poj­ma. kla­sno ne­sve­sni i so­ci­jal­no ne­ moć­ni pre­ka­ri­jat. Ste­pen eman­ci­pa­ci­je kul­tu­re. Mo­žda se mo­že re­ći da one ide­o­lo­gi­je ko­je pod­sti­ču pro­ce­se očo­ve­če­ nja čo­ve­ka i dru­štva pod­sti­ču­ći pro­ži­ma­ju kul­tur­ne pro­ce­se i ti­me. ni­ti dru­štve­ne prak­se ko­ja ni­je i car­stvo ide­o­lo­gi­ja. Go­di­ne 1972. od kul­tu­re ra­da i ele­men­tar­nih me­đu­ljud­skih od­no­sa. Tre­ba se bo­ri­ti pro­tiv astral­nog od­no­sa pre­ma pre­ . ko­ja je vo­đe­na upra­vo pod ste­gom bor­be „pro­tiv ide­o­lo­gi­je”. I naj­zad.

u iz­nu­tra da­le­ko vi­še de­mo­krat­sku ko­mu­ni­stič­ku or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja svo­ jom re­vo­lu­ci­o­nar­nom idej­nom ak­ci­jom unu­tar dru­štva de­mo­krat­ski usme­ra­va nje­gov ukup­ni. Ostva­re­ne su. kul­tu­re i stva­ra­la­štva u po­to­njim fa­za­ ma raz­vo­ja ju­go­slo­ven­skog so­ci­ja­li­stič­kog dru­štva. pa da­kle i kul­ tur­ni raz­voj ka nje­nom Pro­gra­mu ima­nent­nim hu­ma­ni­ 140 . pa da­kle i i naj­ma­sov­ni­jih so­ci­jal­nih gru­pa u Pr­voj Ju­go­ sla­vi­ji. pa do sve­op­šte so­ci­ja­li­za­ci­je kul­tu­re. po uzo­ru na sta­lji­ni­stič­ki So­vjet­ski Sa­vez i bolj­še­vič­ki KPSS. ta su obe­lež­ja isto­vre­me­no idej­no-po­li­tič­ki – kat­ka­da i do po­gub­nog – ne­ga­tiv­no uti­ca­la na kul­tur­ne pro­ce­se i na od­nos po­li­ti­ke. kao do­bro­volj­na za­jed­ni­ca nje­nih kon­sti­tu­tiv­nih na­ro­da i isto­rij­skih po­kra­ji­na. ko­ja njo­me vla­da. tač­ni­je. Ali. Na­rav­no da je to pre­po­rod­no vre­me i vre­me uoč­ lji­vog raz­ma­ha kul­tu­re u naj­ši­rem zna­če­nju to­ga poj­ ma. ta­ko i zbog ra­di­kal­nog po­bolj­ša­nja so­ci­jal­nog po­lo­ža­ja naj­si­ro­ma­šni­jih. da­kle do do­no­še­ nja usta­va 1963. kao vid ne­ga­tiv­nog is­ku­stva i re­ci­div to­ga pr­vog. B. na ma­nje lo­še). ona­kvo ka­kvo je. Ne ula­ze­ći u po­drob­ni­ja obra­zlo­že­nja. u skla­du sa ustav­nim re­for­ma­ma ostva­re­nim već Usta­vom SFRJ iz 1963. Ta­da je već uve­li­ko. kao što ve­ro­vat­no zna­te. bar no­mi­nal­no. pri­tom sa jed­nom od naj­bo­ga­ti­jih di­na­sti­ja.. Ju­go­sla­vi­ja je već uve­li­ko iza­šla iz te pr­ve fa­ze svo­ga raz­vo­ja. po­tvr­đu­je isti­na da su upra­vo u tom pe­ri­o­du utvr­đe­ni osnov­ni prin­ci­pi i ci­lje­vi so­ci­ja­li­stič­ke kul­tur­ne po­li­ti­ ke i osi­gu­ra­ne ele­men­tar­ne. Bi­lo je to. a mo­žda i ne­mi­nov­no.. ima­la ši­ro­ka kon­sti­tu­tiv­na ovla­šće­nja da utvr­đu­je i – za­jed­no sa fe­de­ral­nim je­di­ni­ca­ma – u do­broj me­ri i ne­po­sred­no spro­vo­di je­din­stve­nu kul­ tur­nu po­li­ti­ku na ce­loj svo­joj te­ri­to­ri­ji. Isto­vre­me­no. do sud­bo­no­snog su­ko­ba vo­de­će KPJ sa Ko­min­for­mom i Sta­lji­nom. Sem na­čel­nih re­zo­lu­ci­ja sa­ve­znih kon­gre­sa SKJ o nje­go­vom de­lo­va­nju na pod­ruč­ju kul­tu­re i stva­ra­la­štva. ka­ko u sa­moj dr­ža­vi ta­ko i u ri­gid­no cen­tra­li­stič­ki ustro­je­noj KPJ. do ta­da ne­po­sto­je­će ma­ te­ri­jal­ne pret­po­stav­ke i in­sti­tu­ci­o­nal­na in­fra­struk­tu­ra za nji­ho­vo ostva­ri­va­nje u ce­loj dr­ža­vi. u naj­ve­ćoj su me­ri pre­u­ze­le fe­de­ral­ne je­di­ni­ce. na na­čin opi­san u od­go­vo­ru na pret­hod­no pi­ta­nje.” O ka­kvom je kon­cep­tu za­pra­vo reč? Ž. mo­ žda i neo­p­hod­na da bi se raz­u­meo od­go­vor na ovo Va­še pi­ta­nje. bio je to i pe­riod sve in­ ten­ziv­ni­je do­mi­na­ci­je ide­o­lo­gi­je nad ce­li­nom dru­štve­ ne prak­se i kul­tur­nog pro­ce­sa i pe­riod sta­vlja­nja svih obla­sti umet­nič­kog stva­ra­la­štva u funk­ci­ju ostva­ri­va­nja po­li­ti­ke vladajuće par­ti­je. pa i pro­me­ne idej­ne plat­for­me o nje­nom od­no­su pre­ma kul­tu­ri i stva­ra­la­ štvu. u ko­rist cen­tral­ne ulo­ge sa­ve­znog dr­žav­nopo­li­tič­kog vr­ha. Bio je to pe­riod tzv. pa i kul­tu­rom. na na­čin sve­vla­sti. kao ko­ he­zi­o­ne idej­ne plat­for­me kul­tur­nog raz­vo­ja u ce­li­ni SFRJ i po­sto­ja­nja sa­ve­znih ko­or­di­na­ci­o­nih sa­ve­ta za pod­ruč­je kul­tu­re i usme­ra­va­nje me­đu­na­rod­ne kul­tur­ ne sa­rad­nje. Ne­ ki tra­go­vi ta­da uvre­že­nog po­li­tič­kog vo­lun­ta­ri­zma. kra­jem še­zde­se­tih i po­čet­kom se­dam­de­se­tih na­šao na po­zi­ci­ji re­pu­blič­kog mi­ni­stra za kul­tu­ru. mo­ram pr­vo da Vas pod­se­tim da je Dru­ ga Ju­go­sla­vi­ja stvo­re­na av­no­jev­skim od­lu­ka­ma. kao i zbog pr­vih opi­ plji­vih pro­me­na eg­zi­sten­ci­jal­nih pri­li­ka u dru­štvu nabo­lje (ili. fe­de­ra­tiv­nog ti­pa i so­ci­ja­li­stič­kog po­li­tič­kog usme­re­nja. sti­ca­jem ži­vot­nih i po­li­tič­kih okol­no­ sti. udru­že­nih u za­jed­nič­ku dr­ža­vu re­pu­bli­kan­skog ob­li­ka. Ta je dr­ža­va sa­mo u pr­voj fa­zi svo­ga dr­žav­no-prav­nog raz­vo­ja. Oba ova bit­na obe­lež­ja raz­vo­ja kul­tu­re to­ga vre­ me­na – raz­voj­no i prak­tič­no po­li­tič­ki gle­da­no – da­la su i du­go­roč­no zna­čaj­ne po­zi­tiv­ne re­zul­ta­te. kao do ta­da po svim pa­ra­me­tri­ma naj­za­o­sta­li­ joj dr­ža­vi Evro­pe. eta­ti­stič­ko-cen­tra­li­stič­kog pe­ri­o­da di­rek­tiv­nog od­no­sa dr­ža­ve pre­ma stvaralaštvu i raz­vo­ju kul­tu­re ži­la­vo su op­sta­ja­li sve do ras­pa­da Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. da­kle. ka­ko zbog uspe­šne ubr­za­ne ob­no­ve ze­mlje i pr­vih uspe­ha u pro­ce­su nje­ne pla­no­mer­ne in­du­stri­ja­li­za­ci­je. upra­ vlja dru­štvom u ce­li­ni. Ka­da sam se. vre­me ko­lek­tiv­nog za­no­sa ko­ji je pro­is­ti­cao iz odu­še­vlje­nja na­ro­da zbog oslo­bo­đe­nja ze­mlje i po­be­de nad si­la­ma zla. kao ne­u­pit­ni ideal pred­rat­nih i rat­nih ge­ne­ra­ci­ja ju­go­slo­ven­skih ko­mu­ ni­sta. ot­po­čet pro­ ces tran­sfor­ma­ci­je KPJ od po­li­tič­ke si­le ko­ja ne­po­sred­ nim vr­še­njem vla­sti su­ve­re­no. su­štin­ske pro­me­ne ka­ko ustroj­stva dr­ža­ve ta­ko i kon­cep­ci­je ulo­ge Par­ti­je u upra­ vlja­nu dr­ža­vom i raz­vo­ju dru­štva. po­čev od stva­ra­nja po­kre­ta za ele­men­tar­no opi­ sme­nja­va­nje po­gla­vi­to ne­pi­sme­nog na­ro­da i omo­gu­ća­ va­nja ma­sov­nog pri­stu­pa no­vih ge­ne­ra­ci­ja obra­zo­va­nju na svim ni­vo­i­ma. nad­le­žno­sti za usme­ra­va­nje i raz­voj kul­tu­ re i kon­kret­nu kul­tur­nu po­li­ti­ku. re­vo­lu­ci­o­nar­nog eta­ti­zma i naj­vi­še mo­gu­će cen­ tra­li­za­ci­je.dïjałøzí o­bra­ža­ju kul­tu­re u na­šem dru­štvu. ta­ko da se te­ško mo­že go­vo­ri­ti o bi­lo ka­kvoj kon­kret­noj „kul­tur­ noj po­li­ti­ci Dru­ge Ju­go­sla­vi­je”. Da je to bi­lo de­lo­tvor­no.

ta nam je kon­cep­ci­ja omo­gu­ ća­va­la i pre­u­sme­ra­va­nje bu­du­će me­đu­na­rod­ne kul­tur­ ne sa­rad­nje od nje­nog ostva­ri­va­nja po me­ri re­pre­zen­ ta­tiv­nih po­tre­ba dr­žav­ne spolj­ne po­li­ti­ke ka nje­nom osmi­šlja­va­nju i ostva­ri­va­nju. naj­kra­će o su­štin­skim obe­lež­ji­ma kon­ cep­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je. ne­ki nje­ni te­ri­to­ri­jal­no ve­li­ki de­lo­vi ta­vo­ri­li su u pa­ro­hi­jal­noj nir­va­ni sko­ro sred­njo­ve­kov­ne za­o­sta­lo­sti. do­sti­gla ni­vo raz­ vo­ja Fran­cu­ske iz 1939). a sa­mo­u­prav­nim tran­sfor­ma­ci­ja­ ma društva i na da­le­ko ve­ći broj agen­sa kul­tur­nog raz­vo­ja i kul­tur­ne po­li­ti­ke. pre sve­ga. Tri su mo­men­ta bi­la iz­ra­zi­to bit­na za ta­kvo na­še opre­de­lje­nje: – Sr­bi­ja je ve­ći deo tih go­di­na već do­sti­za­la ni­vo raz­ vo­ja sred­nje raz­vi­je­ne ze­mlje (i sa­mi smo bi­li za­ ču­đe­ni ot­kri­ćem da je ona 1969. nad­le­ žno­sti za ukup­ni raz­voj i raz­voj kul­tu­re pre­ne­se­ne su na ve­li­ki broj vi­so­ko osa­mo­sta­lje­nih te­ri­to­ri­ jal­nih je­di­ni­ca. ko­ji je odr­žan sa­mim kra­jem ok­ to­bra 1971. Ta je kon­ cep­ci­ja uve­li­ko pro­ži­ma­la de­lat­nu kul­tur­nu po­li­ti­ku u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji kra­jem še­zde­se­tih go­di­na. Pri­tom. Uz osta­le pred­no­sti. a mi smo pro­ce­ni­li da je za bu­du­ći kul­tur­ni raz­vi­tak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ta­ko de­fi­ni­sa­na kon­cep­ci­ja kul­tur­ne po­li­ti­ke naj­ de­lo­tvor­ni­ja op­ci­ja. da na­me­ću svo­ja re­še­nja kul­tu­ri. na­u­ ke. upr­kos ni­zu ci­vi­li­za­cij­skih po­ma­ka ko­ji­ma je ta­kvo sta­nje „na­pad­nu­to”.dïjałøzí stič­kim ci­lje­vi­ma so­ci­ja­li­zma. za či­je su spro­vo­đe­nje od­go­vor­ni svi ko­ji su u pro­ce­su do­go­va­ra­nja su­de­lo­va­li. pro­sve­te i kul­tu­re. u skla­du sa po­ tre­ba­ma sa­me kul­tu­re. do­ka­zu­je isti­na da su iz so­li­dar­nih du­bin­skih po­tre­ba ta­ko osmi­šlje­ne kul­tur­ne po­li­ti­ke i iz naj­du­bljih po­tre­ba stva­ra­lač­kih obla­sti na pod­ruč­ji­ma film­ske i po­zo­ri­šne umet­no­sti i mu­zič­kog stva­ra­la­štva. go­di­ne. ne­go astral­no. Ci­tat ko­ji ste na­ve­li iz mo­ je stu­di­je Kul­tur­na ak­ci­ja oči­to uka­zu­je na po­sto­ja­nje ja­kih bi­ro­krat­skih sna­ga u dru­štvu. BI­TEF i BE­MUS. u Ve­ne­ci­ji.) Ta kon­cep­ci­ja bi­la je i su­šti­na po­ ru­ka Svet­ske kon­fe­ren­ci­je mi­ni­sta­ra kul­tu­re ko­ju je UNE­SCO or­ga­ni­zo­vao u le­to 1970. – Na na­še opre­de­lje­nje za ta­kvu du­go­roč­nu stra­te­ gi­ju i ta­kvu kon­cep­ci­ju kul­tur­ne po­li­ti­ke bit­no su uti­ca­li i na­ši uvi­di u naj­sa­vre­me­ni­je stra­te­gi­je kul­ tur­nog raz­vo­ja u sve­tu. na ko­joj je mo­je iz­la­ga­nje o pri­pre­ma­ma Kon­gre­sa kul­tur­ne ak­ci­je u Sr­bi­ji i na­šim raz­lo­zi­ma za to na­ i­šlo na za­pa­že­no in­te­re­so­va­nje. a na­ro­či­to umet­nič­kog stva­ra­ la­štva. kao traj­na in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja tih auten­tič­no na­ših kul­tur­nih aspi­ra­ci­ja. pre­po­ru­či­va­ne od OECD i UNE­SCO. spro­vo­de­ći na sa­mo­svo­jan na­čin je­din­stve­nu plat­for­mu pro­gra­ma SKJ o kul­tu­ri. Dru­gi su fe­de­ral­ ni de­lo­vi za­jed­nič­ke ze­mlje. i vo­de­ći or­ga­ni SK Sr­bi­je pro­ce­nji­va­li su da se po­dr­škom ta­kvoj kon­cep­ci­ji kul­tur­ne po­li­ti­ke i nje­nog oži­vo­tvo­re­nja op­ti­mal­ no re­a­li­zu­ju i pro­gram­ski sta­vo­vi o ulo­zi SK na pod­ruč­ju kul­tu­re i umet­no­sti. kao i po­li­ti­ka po­ 141 društvlja­va­nja i oslo­ba­đa­nja kul­tu­re i umetničkog stvaralaštva od eta­ti­stič­kih ste­ga. Isto­vre­me­no. a svo­ju op­ šte­dru­štve­nu de­mo­krat­sku po­tvr­du do­bi­la je na Kon­ gre­su kul­tur­ne ak­ci­je. – Do­sled­nom po­li­ti­kom de­cen­tra­li­za­ci­je. Va­lja raz­u­me­ti da je kon­cep­ci­ja kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je bi­la sin­te­za oči­ta­va­nja ukup­ne dru­ štve­ne raz­voj­no-po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je. pri­o­ri­te­te. Na kra­ju. či­ja je ar­ti­ku­la­ci­ja bi­la ne­iz­be­žna. ko­je bi sa oslon­cem na si­stem vla­sti i auto­ri­tet SK da na­sta­ve. Da je naj­bo­lje. pri­vre­de. a njihova pu­na ak­ti­vi­za­ci­ja je­di­no ta­ kvom de­lo­tvor­nom kon­cep­ci­jom kul­tur­ne po­li­ ti­ke ostva­ri­va. A to je iz­nu­tra. da se po­sto­ja­no i pod­sti­caj­no su­če­lja­va­ ju sa vred­no­sti­ma ko­je u tim sta­va­ra­lač­kim obla­sti­ ma pred­sta­vlja­ju svet­ski pri­zna­te do­me­te i ten­den­ci­je. ja­ča­lo po­tre­bu za pu­nom otvo­re­no­šću na­še kul­tu­re pre­ma sve­tu. u či­jem su ra­du ak­tiv­no su­de­lo­va­li pred­stav­ni­ci vi­so­kih in­sti­tu­ci­ja po­li­ti­ke. kri­tič­ki go­vo­ri i o oni­ma ko­ji kul­tu­ri i nje­nom raz­vo­ju ne pri­la­ze re­a­li­stič­ki i ak­ci­o­no. kao i raz­vo­ja i do­ ma­ša­ja kul­tur­nog pro­ce­sa u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji u pe­ri­o­du u ko­me smo je osmi­šlja­va­li i usva­ja­li. ci­lje­ve i me­to­de svo­je kul­tur­ne po­li­ti­ke utvr­ đi­va­li na osno­vu nji­ma svoj­stve­nih sta­nja. (Se­ti­te se ko­ju je po­li­ti­ku kao zna­men­ti fran­cu­ski mi­ni­star kul­tu­re za­go­va­rao i spro­vo­dio le­gen­dar­ni An­dre Mal­ro. i u prak­si već uve­li­ko oži­vo­tvo­re­ne ta­ da u ne­kim od naj­ra­zvi­je­ni­jih evrop­skih ze­ma­lja. upra­vo tih go­di­na na­sta­li sa­da već kult­ni FEST. reč­ju – naj­bo­lje i naj­de­lo­tvor­ni­je . Bio je to ne­po­no­vlji­vo je­din­stven skup naj­um­ni­jih i naj­pri­zna­ti­jih stva­ra­la­ca to­ga vre­me­ na sa broj­nim ano­nim­nim pre­ga­o­ci­ma kul­tu­re iz svih kra­je­va Re­pu­bli­ke. ume­sto da se do njih do­la­zi de­lo­tvor­nim de­mo­krat­skim do­go­vo­rom. pa da­kle i ste­ril­no. su­prot­no Pro­ gra­mu SKJ i na­če­li­ma kul­tur­ne po­li­ti­ke sa­mo­u­prav­nog dru­štva. iz bi­ća sa­mog kul­tur­nog pro­ce­ sa.

Če­sto ste uka­zi­va­li na to da je mul­ti­kul­tu­ral­nost isto­vre­me­no i iza­zov i šan­sa. ali i kre­a­tiv­no kri­tič­ki. bi­le po­li­tič­ko-prav­na him­na uva­ža­va­nju jed­ na­ko­prav­no­sti svih oso­be­nih obe­lež­ja kon­sti­tu­e­na­ta ko­ji su je tvo­ri­li. B. tj. sa na­ci­o­nal­nim kul­tu­ra­ma ko­je su bi­le su­štin­sko obe­lež­je nji­ho­ve na­ci­o­nal­ne po­ seb­no­sti i sa­mo­bit­no­sti. Što se ta dr­ža­va vi­še de­mo­kra­ti­zo­va­la. te­me­lji­ti ose­ćaj za pra­va onih dru­ga­či­jih od ve­ći­ne i smi­sao za su­ži­vot sa raz­li­či­ti­ma pret­po­stav­ka su bi­ti­sa­nja u dru­štvi­ma i dr­ža­va­ma ko­je su mul­ti­ra­sne. ni va­lja­no ure­đe­na. (In­di­ka­tiv­no je da je uče­šće u ra­du Kon­gre­sa od­bi­la sa­mo ma­lo­broj­ na gru­pa bu­du­ćih ko­ri­fe­ja me­mo­ran­dum­ske i ga­zi­me­ stan­ske ra­to­bo­rač­ke po­li­ti­ke. od­re­di pre­ma tra­di­ci­ji i na­ci­o­nal­nom bi­ću kul­tu­re srp­skog na­ro­da i dru­gih na­ro­da ko­ji u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji ži­ve. da omo­gu­ću­je stal­no is­po­lja­va­nje i po­tvr­ đi­va­nje svih oso­be­no­sti svo­ga bi­ća – ni­je ni do­vr­še­na. to je vi­še objek­tiv­no po­tvr­đi­va­la da u sve pu­ni­joj me­ri uva­ža­va sa­mo­svoj­ nost i rav­no­prav­nost na­ro­da ko­ji je tvo­re. – da omo­gu­ći i po­li­tič­ki pod­stak­ne da se dru­štvo bez snis­ho­dlji­vo­sti. – da obra­zo­va­nje. a ko­ li­ko za kul­tu­ru? Jed­na od zna­čaj­nih an­ti­ci­pa­ci­ja kul­tur­ne po­li­ti­ke Dru­ge Ju­go­sla­vi­je bio je te­o­rij­ski i prak­tič­ni kon­cept in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Ona je osu­đe­na na per­ma­nent­ne na­pe­ to­sti i kon­flik­te. – da se in­sti­tu­ci­o­nal­no osi­gu­ra ostva­ri­va­nje otvo­ re­no­sti na­še kul­tu­re pre­ma sve­tu i nje­no per­ma­ nent­no i da­le­ko in­ten­ziv­ni­je po­ve­zi­va­nje i pro­ži­ ma­nje sa kul­tu­ra­ma na­ro­da ko­ji tvo­re ka­ko Re­pu­ bli­ku Sr­bi­ju ta­ko i za­jed­nič­ku dr­ža­vu Ju­go­sla­vi­ju. i ve­či­tu ne­sta­bil­nost. a i što se vi­še po­ve­zi­va­la sa sve­tom. ko­ja ni­je u sta­nju da iz­ra­zi svo­jim dr­žav­no-prav­nim ustroj­stvom i svo­jom in­sti­tu­ci­o­nal­nom or­ga­ni­za­ci­jom spe­ci­fič­nu slo­že­nost vla­sti­tog bi­ća i da toj slo­že­no­sti svo­jom prak­ tič­nom po­li­ti­kom – da ta­ko ka­žem – ne­pre­sta­no „ide u su­sret”. Dru­ga Ju­go­sla­vi­ja je i na­sta­la do­bro­volj­nim ula­ skom u njen sa­stav na pu­no na­či­na raz­li­či­tih na­ro­da. i sa iz­ra­zi­to raz­li­či­tim ni­vo­i­ma ci­vi­li­za­cij­skog raz­vo­ja. mul­ti­na­ci­o­nal­ne. Pi­ta­nje ste ta­ko for­mu­li­sa­li i obra­zlo­ži­li da bi moj naj­kra­ći od­go­vor bio da se sa re­če­nim sa­gla­sim. Istin­ska rav­no­ prav­nost. ko­ju je či­ni­lo ne­ko­li­ko pi­sa­ca i ne­ko­li­ko na­stav­ni­ka BU ko­ji su mu po­sta­li idej­no i po­li­tič­ki bli­ski na­kon pa­da Ran­ko­vi­ća. a u ve­li­koj me­ri to i da­nas bit­no obe­le­ža­va bi­će Re­ pu­bli­ke Sr­bi­je kao po­no­vo sa­mo­stal­ne dr­ža­ve. in­ten­ziv­nu i sve­o­bu­hvat­nu kul­tur­nu ak­ci­ju. – da po­ve­že ci­lje­ve kul­tur­ne po­li­ti­ke sa raz­voj­nim pro­gra­mi­ma dru­gih obla­sti dru­štve­ne prak­se. et­nič­kih za­jed­ni­ca i po­kra­ji­na sa bit­no raz­li­či­tom ukup­ nom i kul­tur­nom isto­ri­jom.dïjałøzí što je ta­da u la­ten­ci­ji mo­glo u svim de­lo­vi­ma Re­pu­bli­ke da po­ne­se sve­o­bu­hvat­ni po­kret za kul­tu­ru i da ra­di­ka­ li­zu­je i in­ten­zi­vi­ra onaj kul­tur­ni pro­ces oko či­je su se sa­dr­ži­ne i su­šti­ne upra­vo ta­da usa­gla­si­li. Znam iz vla­ sti­tog is­ku­stva ko­li­ko je vi­so­ko na za­se­da­nji­ma UNE­ 142 . pro­stor­no pla­ni­ra­nje. a sva­ka­ko ni ele­men­tar­no de­mo­ krat­ska dr­ža­va. ta­da pred­sed­ni­ka UO Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ ge. – da obez­be­di ne sa­mo dru­štve­no-po­li­tič­ke ne­go i eko­nom­ske pret­po­stav­ke za pu­no ostva­ri­va­nje na­če­la slo­bo­de stva­ra­la­štva. da us­tvr­dim da su od­lu­ke AV­NOJ-a. taj je skup bio ne­sum­nji­ vo čin naj­i­zra­zi­ti­je de­mo­kra­ti­za­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ ke. – da se na svim ni­vo­i­ma dru­štve­ne prak­se te­me­ lji­ti­je osa­vre­me­ni or­ga­ni­za­ci­ja si­ste­ma kul­tur­ne po­li­ti­ke. ko­ju je osmi­slio kao per­ma­nent­nu. oku­plje­na oko Do­bri­ce Ćo­si­ća. • Ko­li­ko je mul­ti­kul­tu­ral­nost iza­zov za dr­ža­vu. ona mul­ti­na­ci­o­nal­na ili na dru­ ge oso­be­ne na­či­ne ne­mo­no­lit­na dr­ža­va. (A na sa­mo­svo­jan na­čin. kao Povelje na ko­joj se te­me­lji­la Dru­ga Ju­ go­sla­vi­ja. Ž.) Ali bez ob­zi­ra na to. – da osi­gu­ra znat­no in­ten­ziv­ni­ji ste­pen so­ci­ja­li­za­ci­ je umet­no­sti i kul­tu­re. to je va­ži­lo i za fe­de­ral­nu Sr­bi­ju dok je bi­la u nje­nom sa­sta­ vu. Na­čel­no go­vo­re­ći. zdrav­stve­ nu i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku uči­ni po­seb­no zna­čaj­nim i de­lo­tvor­ni­jim či­ni­o­ci­ma kul­tur­ne ak­ci­je. či­ji su bit­ni i re­al­no ostvar­lji­vi ci­lje­vi: – da osi­gu­ra ostva­ri­va­nje pra­va na kul­tu­ru kao no­ vo­pro­kla­mo­va­nog ljud­skog pra­va za što ve­ći broj gra­đa­na Re­pu­bli­ke. vi­še­kon­fe­si­o­nal­ne ili mul­ti­kul­tu­ral­ne. ali i da je na­ci­o­na­li­ zam ne­sum­nji­vo tok­sič­no i de­struk­tiv­no tki­vo sva­ kog kul­tur­nog si­ste­ma. ra­di­kal­no mo­der­ni­zu­je i pro­ši­ri nje­na in­sti­tu­ci­o­nal­na in­fra­struk­tu­ra i me­to­de de­se­mi­ na­ci­je kul­tur­nih vred­no­sti i me­to­de kul­tur­nog de­lo­va­nja. do­sled­ni­je de­cen­tra­li­zo­va­la i pot­pu­ni­je fe­de­ra­li­zo­va­la. ja­sno i eman­ci­po­va­no od sva­ko­vr­sne mi­to­ma­ni­je i mi­ sti­fi­ka­ci­ja.) Usu­dio bih se. otu­da.

To je. na­ro­či­to ma­njih na­ro­da. ili. U pra­vu ste ka­da uka­zu­je­te na na­čel­no i prak­tič­no uva­ža­va­nje in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je to­kom ukup­ ne isto­ri­je Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. upr­kos kr­va­vom ras­pa­du te dr­ža­ve i po­ma­mi šo­vi­ni­zma u svim nje­nim de­lo­vi­ma. osu­đe­ ne na pa­ro­hi­jal­no bi­ti­sa­nje. Od­go­vor na ovo Va­še pi­ta­nje ne mo­že bi­ti pot­pun bez naj­kra­ćeg ob­ja­šnje­nja fe­no­me­na me­tro­ po­li­za­ci­je. • Šta bi­ste re­kli o kon­cep­tu de­me­tro­po­li­za­ci­je kul­tu­re? Ko­li­ko je ta­kav kon­cept re­a­li­zo­van od se­dam­de­se­tih go­di­na do da­nas. kao i nje­ne kul­tur­ne po­li­ti­ke pre­ma pra­vi­ma ma­njin­skih na­ro­da i na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. ras­pra­ve oko na­zi­ va je­zi­ka ko­jim go­vo­re raz­li­či­ti ju­go­slo­ven­ski na­ro­di. i to na ra­čun na­ci­o­nal­nog do­hot­ka ko­ji stva­ra­ju svi. Po­jed­no­sta­vlje­no go­vo­re­ći. pod­sti­ca­nje aspi­ra­ci­ja sva­ke sre­di­ne na op­ti­ma­lan kul­tur­ni raz­voj. na­rav­no. U ukup­noj isto­ri­ji dru­ge Ju­go­sla­vi­je. . bi­lo sa ci­ljem ki­da­nja ono­ga što te na­ro­de i nji­ho­ve kul­tu­re i na­ro­de or­gan­ski po­ve­zu­je ili pak sa pre­ten­zi­jom na asi­mi­la­ci­ju ma­njin­skih kul­ tu­ra i na­ro­da u ime mi­to­man­ske in­ter­pre­ta­ci­je isto­ri­ je ve­ćin­skog na­ro­da i svo­ja­ta­nja kul­tur­nih ve­li­či­na i vred­no­sti ma­njih na­ro­da. u nji­ma ta­ko­đe kon­cen­tri­sa­ne kul­tur­ne i na­ci­o­nal­ne eli­ te. u vre­me bu­ja­nja na­ci­o­na­li­stič­kih. so­ci­ja­li­za­ci­ju kul­tu­re. ne­go ona du­go­roč­no šte­ti i kul­tur­nom pro­spe­ri­te­tu sa­mih me­tro­po­la. B. A po­sta­le su ne sa­mo tok­sič­no. naj­ši­ru de­se­mi­na­ci­ju naj­vi­ših do­ma­ša­ja umet­no­sti. pa i agre­siv­no šo­vi­ni­stič­kih in­ter­pre­ta­ci­ja isto­ri­je i kul­tu­ re po­je­di­nih na­ro­da. Ta­kve su ten­den­ci­je i sna­ge ko­je ih za­go­va­ra­ju du­go i uspe­šno su­zbi­ja­ne od stra­ne vo­de­ćih po­li­tič­kih sna­ga. Ona je po­sto­ja­no osi­gu­ra­ va­na stva­ra­njem in­sti­tu­ci­ja u svim de­lo­vi­ma Ju­go­sla­vi­je sa ci­ljem su­sre­ta­nja i pro­ži­ma­nja kul­tur­nih vred­no­sti sop­stve­nog na­ro­da sa kul­tur­nim do­ma­ša­ji­ma dru­gih ju­go­slo­ven­skih na­ro­da. da sa­ mo­za­do­volj­no po­či­nju da se za­tva­ra­ju pre­ma kul­tur­no pro­vin­ci­jal­no za­mr­lom za­le­đu. Ekla­tant­ni pri­mer za to su ras­pra­ ve oko in­te­gral­nog ju­go­slo­ven­stva. i glo­ri­fi­ka­ci­je. da se – po pra­vi­lu u glav­nom gra­du. 3 tri naj­ve­ća ur­ba­na i kul­tur­na cen­tra van pre­sto­nog gra­da – re­đe sve­snom vo­ljom su­ve­re­nih upra­vlja­ča dr­ža­vom i dru­štvom. a po­ne­kad i u 2. i da li je to bio kon­ti­nu­i­ra­ni pro­ces ili je bi­lo dis­kon­ti­nu­i­te­ta? 143 Ž. bi­lo je i pe­ri­o­da kad se na­če­lo mul­ti­kul­tu­ral­no­sti do­vo­di­lo u pi­ta­nje i oko nje­go­vog po­što­va­nja stva­ra­le ozbilj­ne ten­zi­je. a iz­ra­zi­to cen­tra­li­stič­ko ustroj­stvo dr­ža­ve i stihijske pro­ce­se in­du­stri­ja­li­za­ci­je i ur­ba­ni­za­ci­je u ze­mlja­ma u ko­ji­ma je me­tro­po­li­za­ci­ja iz­ra­zi­to uoč­lji­va. ne­go i kan­ce­ro­ge­no tki­vo. sa­svim raz­li­či­tih po op­štoj. po­što se – što je ta­ko­đe za­ko­no­mer­nost kul­tur­nog pro­ce­sa – naj­vi­ši do­me­ti umet­no­sti i kul­tu­re mo­gu ostva­ri­va­ti sa­ mo u uslo­vi­ma otvo­re­no­sti i uni­ver­zal­no­sti. ci­ vi­li­za­cij­skoj i kul­tur­noj raz­vi­je­no­sti.. jer ih otu­đu­ je od vla­sti­tog za­le­đa i vla­sti­te so­ci­jal­ne osno­ve. a da­le­ko če­šće unu­tra­šnjom lo­gi­kom spon­ta­nog raz­vo­ja po­je­di­nih dru­šta­va. što je kul­tur­ne in­sti­tu­ci­je i stva­ra­lač­ke sna­ge naj­ve­ćih kul­tur­nih cen­ta­ra oba­ve­zi­va­lo i pod­ sti­ca­lo na de­lo­tvor­nu otvo­re­nost pre­ma vla­sti­tom za­ le­đu i naj­ši­rim slo­je­vi­ma na­ro­da. kao i zlo­ sreć­ne pe­ri­o­de di­vlja­nja na­ci­o­na­li­stič­kih ten­den­ci­ja u bi­ću od­re­đe­nih. od­no­sno ni­po­da­štav­nja nje­go­vih je­zič­kih va­ri­jan­ti.dïjałøzí SCO ili u to­ku pri­pre­ma do­ku­me­na­ta KEBS vred­no­van od­nos Ju­go­sla­vi­je kao dr­ža­ve i nje­ne po­li­ti­ke me­đu­na­ ci­o­nal­nih od­no­sa. Tre­ba pri­tom re­ći da me­tro­po­li­za­ci­ja kao re­al­no sta­nje ne po­ga­đa sa­ mo kul­tur­ni raz­vi­tak i kul­tur­ni ži­vot pro­vin­ci­je. ta kon­cep­ci­ja. Me­đu za­i­sta broj­ne i od ze­mlje do ze­mlje raz­li­či­te uzro­ ke ta­kvog sta­nja tre­ba uvr­sti­ti kao naj­va­žni­je: du­go­traj­ no. to je ten­den­ci­ja ima­nent­na pro­ce­su raz­vo­ja i dugoročnom kul­tur­nom pro­ce­su u ni­zu ze­ma­lja. što je u naj­ve­ćoj me­ri i do­ pri­ne­lo raz­bi­ja­nju/ras­pa­du Ju­go­sla­vi­je. De­me­tro­po­li­za­ci­ja je bi­la jed­no od na­če­la kom­ plek­sne kon­cep­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je već zbog to­ga što je ona. sam tok raz­vo­ja do­vo­di do to­li­ko enorm­ne kon­cen­tra­ci­je vi­so­kih in­sti­tu­ci­ja i stva­ra­lač­kih sna­ga kul­tu­re i umet­no­sti u tim gra­do­vi­ma. i one­mo­gu­ća­va­ne da se in­fil­ tri­ra­ju u glav­nu ma­tri­cu kul­tur­nog pro­ce­sa. i pre­ma stva­ra­nju uslo­va za nji­ho­vu rav­no­prav­nost. uti­ca­ lo na stva­ra­nje one traj­ne te­ko­vi­ne to­ga pe­ri­o­da ko­ja i da­nas. evi­dent­no po­sto­ji i ko­ju zo­ve­mo ju­go­slo­ven­ski kul­tur­ni pro­stor. ko­je je ne­iz­be­žni pra­ti­lac i pro­iz­vod me­tro­po­li­za­ci­je. pod­ ra­zu­me­va­la naj­pu­ni­je ostva­ri­va­nje pra­va na kul­tu­ru. pa i frak­ci­je. kon­ tra­re­vo­lu­ci­o­nar­no ra­zor­ne kad su od na­ci­o­na­li­stič­kog di­si­dent­stva po­sta­ja­le do­mi­nant­ni part­ner i for­mu­la­tor na­ci­o­nal­nih pro­gra­ma po­li­tič­kih i dr­žav­nih or­ga­na po­ je­di­nih fe­de­ral­nih je­di­ni­ca. si­ste­mat­sko po­di­za­nje ni­voa kul­tur­nih po­tre­ba naj­ši­rih slo­je­va na­ro­da itd. iz­me­đu osta­log. dok se u nji­ma od­vi­ja in­ten­zi­van kul­tur­ni ži­vot po me­ri po­tre­ba ma­lo­broj­ne. nji­ ho­vo sa­mo­po­tvr­đi­va­nje i za nji­hov raz­voj.

ume­sto Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. ko­ja je od­i­gra­la ulo­gu bu­re­ve­sni­ka zlo­de­la či­ji su iz­vr­ši­o­ci naj­če­ šće bi­li oni ko­je je zov tih eli­ta za­veo i učinio zlo­čin­ci­ma. u po­čet­noj fa­zi na­ sr­ta­ja sr­bo­cen­tra­li­zma na auto­no­mi­je u Sr­bi­ji i na av­no­ jev­ske osno­ve Ju­go­sla­vi­je. knji­žev­ni­ci i na­uč­ni­ci ko­ji su iz uve­re­ nja. bi­lo da je reč o onoj ko­ja je po­zi­va­la na sve­tu boj­nu za stva­ra­nje srp­ske. Sam Kon­ gres kul­tur­ne ak­ci­je na­pad­nut je ubr­zo na­kon odr­ža­va­nja sa iz­ra­zi­to uti­li­ta­ri­stič­ko-bi­ro­krat­skih po­zi­ci­ja de­la onih sna­ga ko­je su se u Sr­bi­ji za­pra­vo ob­ra­ču­na­va­le sa tzv. Pri­tom na­po­mi­njem da u ta­ko zlo­gu­kim vre­me­ni­ ma. pa i po­gub­nih za­sto­ja. Holm Zund­ha­u­ sen eks­pli­ci­ra da će se u bu­du­ćim sud­skim pro­ce­si­ma po­sve­će­nim zlo­či­ni­ma na tlu biv­še Ju­go­sla­vi­je mo­ra­ti pra­vi­ti raz­li­ka iz­me­đu pre­stup­ni­ka za pi­sa­ćim sto­lom. u či­jem je ra­du ina­če i sam su­de­lo­vao. on je na sed­ni­ci jed­nog od naj­vi­ših fo­ru­ma dr­ža­ve me­ne lič­no. ak­te­ra od sa­mog po­čet­ka. po Va­šem mi­šlje­nju. od­luč­no su­ prot­sta­vlja­la. srp­ skim li­be­ra­li­zmom. sa­u­če­sni­ka i po­sma­tra­ča. nji­ho­ va ne­spo­sob­nost da de­fi­ni­šu stra­te­gi­ju raz­vo­ja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u uslo­vi­ma tran­zi­ci­je. Ina­če. upr­kos naj­bo­ljim na­me­ra­ma nje­go­vih iza­zo­vi­ ma vre­me­na ne­do­ra­slih upra­vlja­ča i upr­kos nji­ho­voj le­ po­re­koj re­to­ri­ci. ma­njin­sku i bit­no dru­ga­či­ju. Pa da od­mah ka­žem: naj­sve­srd­ni­je že­lim da se ovo oče­ki­va­nje ce­nje­nog Hol­ma Zund­ha­u­se­na ostva­ri u onoj ogrom­noj me­ri u ko­joj su pro­kle­to isti­ni­te kon­sta­ ta­ci­je.dïjałøzí Pri­tom tre­ba is­ta­ći da po­li­ti­ka de­me­tro­po­li­za­ci­je ne pod­ra­zu­me­va spu­ta­va­nje kul­tur­nog raz­vo­ja me­tro­po­le i dru­gih ve­li­kih kul­tur­nih cen­ta­ra dok se nji­ma ne pri­bli­ži pa­ro­hi­jal­no kul­tur­no za­o­sta­la „pro­vin­ci­ja”. Me­đu­tim. na­ci­o­nal-se­pa­ra­ti­stič­koj. ko­ju je kao na­če­lo raz­ra­dio. nad­me­no­sti ili sle­pi­la. sa pe­ri­o­di­ma ge­no­cid­nih ra­to­va „u ko­ ji­ma Sr­bi­ja ni­je uče­stvo­va­la”. ulo­ga in­te­ lek­tu­al­nih eli­ta u pro­ce­su ras­pa­da Dru­ge Ju­go­sla­vi­je? Ž. ko­ja se tom zlo­dr­skom po­zi­vu na no­ve ko­lek­tiv­ne po­ko­lje po ce­nu sva­ ko­li­kog stra­dal­ni­štva. Spo­či­ta­va­ju­ći to na­če­lo va­žni­ jim po­ru­ka­ma Kon­gre­sa kul­tur­ne ak­ci­je. po­tre­be za po­tvr­đi­va­njem. Bi­la su to ona du­hov­na li­ca. Na­rav­no da je u ostva­ri­va­nju ta­ko kon­ci­pi­ra­ne po­li­ ti­ke de­me­tro­po­li­za­ci­je. Ka­kva je. ili bar et­nič­ke „Sr­bi­sla­vi­je”. i pre­ma pre­su­da­ma me­đu­na­rod­nih. A dru­štvo či­ji ukup­ni raz­voj usme­ra­va sti­hi­ja dru­štvo je u ko­me je me­tro­po­li­za­ci­ja kul­tu­re i pa­ro­hi­ja­li­za­ci­ja pro­vin­ci­je ne­iz­be­žna za­ko­no­ mer­nost. bi­lo sta­no­vi­tih. Ta je eli­ta ne­pre­mo­sti­vo i ne­po­mir­lji­vo po­de­lje­na na onu iz­ra­zi­ to do­mi­nant­nu. kao jed­nog od eks­po­ni­ra­ni­ jih for­mu­la­to­ra tih po­ru­ka. od­no­sno. za­pe­nu­ša­no ra­to­bo­rač­ku i iz­ra­zi­to šo­vi­ni­ stič­ku. I na onu dru­gu. za­sto­ji ko­je sam go­re po­me­nuo po­du­da­ra­ju se sa pe­ri­o­di­ma kri­ze ukup­nog raz­vo­ja. te­o­ri­ja­ma za­ve­re i te­ra­ li u hi­ste­ri­ju…” Po nje­go­vom mi­šlje­nju. do onog isto­rij­ski gr­la­tog ur­li­ka mo­ga pri­ja­ te­lja Ra­de­ta Kon­stan­ti­no­vi­ća u bom­bar­do­va­nom Sa­ra­je­vu. a kao in­te­gral­ni deo ce­lo­vi­te kon­cep­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je po­tvr­dio i pre­po­ru­čio i Kon­gres kul­tur­ne ak­ci­je. di­jag­no­ze i oce­ne gu­sto sa­dr­ža­ne i sko­ro ubo­ji­to sna­žno for­mu­li­sa­ne u pa­su­su ko­jim je in­spi­ri­sa­no Va­še pi­ta­nje. oni su stvo­ri­li du­hov­nu kli­mu ko­jom je le­gi­ti­mi­sa­no na­si­lje po­li­ti­ča­ ra i voj­ni­ka. do ko­jih je do­šlo uoči lo­ma i u vre­me ras­pa­da Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. • U Isto­ri­ji Sr­bi­je od 19. ve­li­ke de­lo­ve dru­štva za­stra­ši­va­li ge­no­cid­nim to­po­si­ ma. me­đu­ sob­no svi­re­po su­prot­sta­vlje­ne na­ci­o­nal­ne eli­te u sva­kom od ju­go­slo­ven­skih na­ro­da. Ona do­mi­nant­na eli­ta je za sa­da sa­mo mo­ral­no i in­ te­lek­tu­al­no od­go­vor­na za sro­za­va­nje srp­skog na­ro­da na ge­no­cid­ni. U Sr­bi­ji je mo­žda taj su­kob dva de­la na­ci­o­nal­ne i du­ hov­ne eli­te bio i ostao i naj­dra­stič­ni­je i naj­vi­še vi­dljiv. ve­ka. ili o onoj. ra­nih osam­de­se­tih op­tu­žio da sam – za­go­va­ra­ju­ći to na­če­lo – za­pra­vo vr­lo smi­šlje­no već se­dam­de­se­tih po­ku­šao da sa an­ti­srp­skih po­zi­ci­ja mi­ni­mi­ zi­ram zna­čaj Be­o­gra­da kao glav­nog gra­da Re­pu­bli­ke. kao i sa du­gim pe­ri­o­dom ne­spo­sob­no­sti mla­dih vi­še­stra­nač­kih „de­mo­kra­ti­ja” da kon­so­li­du­ju na­še dru­štvo kao po­li­tič­ko dru­štvo i dr­ža­vu kao do­vr­še­nu dr­ža­vu. do 21. pa i vla­sti­tog op­stan­ka. i ka­že: „Pre­stup­ni­ci za pi­sa­ćim sto­lom stvo­ri­li su […] onaj du­hov­ni kon­tekst ko­ji je pri­me­ni na­si­lja pri­ba­vio dru­štve­nu sprem­nost na pri­hva­ta­nje. otvo­re­ni na­pad na na­če­lo de­me­tro­po­li­za­ ci­je iz­vr­šio je čel­ni čo­vek tih sna­ga i „naj­vi­ši” pr­vak Re­pu­ bli­ke Sr­bi­je tek de­se­tak go­di­na ka­sni­je. la­ko mo­že­te uoči­ti po­sto­ja­nje bar dve. pa i isto­rij­ 144 . ka­kvo je bi­lo ono ko­je je pret­ho­di­lo na­šim sra­mot­ nim is­tre­blji­vač­kim ra­to­vi­ma i kr­va­vom ras­pa­du dru­ge Ju­go­sla­vi­je. sce­na­ri­ji­ma ugro­že­no­sti. sa re­in­ kar­na­ci­jom ri­gid­nog cen­tra­li­zma kao osnov­nog na­če­la ustav­nog ustroj­stva no­vo­stvo­re­nih dr­ža­va na pro­sto­ru Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. B. ne­go nji­ho­vo op­ti­mal­no an­ga­žo­va­nje da se broj ta­kvih cen­ta­ra u ze­mlji uve­ća­va i da sva­ki od njih in­ten­ziv­no obo­ga­ću­je kva­li­tet kul­tur­nog ži­vo­ta vla­sti­tog za­le­đa. i di­vlja­njem šo­vi­no­na­ci­zma ko­ji je ne­ga­ci­ja sva­kog hu­ma­ni­zma i sva­ke kul­tu­re.

Pro­sto zbog to­ga što ve­o­ ma ce­nim ono što u Po­kra­ji­ni po­ku­ša­va­ju da ura­de nad­le­ žni or­ga­ni za kul­tu­ru i lju­di ko­ji ih vo­de. . Na ne­ki na­čin već sam iz­lo­žio ele­men­te za od­ go­vor na Va­še po­sled­nje pi­ta­nje. Jer. Glav­ni ured­nik zna­me­ni­te no­vo­sad­ske Tri­bi­ne mla­ dih (1957–1958). ne­po­pra­vlji­vi sam op­ti­mi­sta. u in­ter­ak­ci­ji sa iz­nu­di­ca­ma ko­je iz­ bok­su­ju ko­te­ri­je i lo­bi­ji iz kri­la sa­me kul­tu­re. već uve­li­ko pre­ti da pot­pu­no anu­li­ra ina­če sti­dlji­ve po­ma­ke na­šeg dru­štva ka istin­skoj evrop­skoj de­mo­kra­ti­ji. a ko­li­ko mo­že da odvo­ji za kul­tu­ru itd. Za­i­sta. ko­ja je po­li­tič­ki naj­od­go­vor­ni­ja za zlo­či­nač­ku po­li­ ti­ku vo­đe­nu u ime na­ro­da ko­me pri­pa­dam. i ne ve­ru­jem da će u do­gled­no vre­me bi­ti dru­ga­či­je. od­no­sno. ipak ostva­ru­ju na­ši umet­ni­ci i en­tu­zi­ja­stič­ ni kul­tur­ni de­lat­ni­ci. ali ni ti do­ma­ša­ji ni za jo­tu ne uspe­va­ju da po­rek­nu isti­nu da mi već de­ce­ni­ja­ma ni kul­tur­ne po­li­ti­ ke ni pretpostavke za nje­no po­sto­ja­nje ne­ma­mo. s ob­zi­rom na mo­ju re­pu­ta­ci­ju „ove­šta­log auto­no­ma­ša” – ne bih se u ovom raz­go­vo­ru upu­štao u te­mu „kul­tur­na po­li­ti­ka u Voj­vo­di­ni”. po mo­me su­du. ne mo­že da us­tvr­di ko­li­ko sred­sta­va uop­šte ima. sa­mo da pod­se­tim – o to­ me go­vo­ri­mo u mo­men­tu kad ovom ze­mljom upra­vlja­ ju re­in­kar­ni­ra­ne gar­ni­tu­re one crnočemerne ko­a­li­ci­je na vla­sti. Ne­ma ni ele­men­tar­nog kon­ sen­zu­sa oko ci­lje­va du­go­roč­nog raz­vo­ja dru­štva. Stu­di­rao pra­va i ap­sol­vi­rao na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. I. da­nas ne po­sto­je ni ele­ men­tar­ne pret­po­stav­ke za osi­gu­ra­nje je­din­stva du­go­roč­ no re­le­vant­ne po­li­tič­ke vo­lje. Što se pak ti­če opi­plji­vi­jih pra­vo­sud­nih sank­ci­ja onih ko­ji su iz­vr­ši­li du­hov­ni zlo­čin ra­ta i ko­ji su ve­o­ma od­go­ vor­ni za du­hov­no ra­to­bo­ra­štvo i sve nje­go­ve po­sle­di­ce. ne pre­za­ju­ći ni od naj­ci­nič­ni­jih sud­skih ša­ra­da i jav­nih ini­ci­ja­ti­va li­še­nih ele­ men­tar­nog mo­ra­la i do­sto­jan­stva jav­nog go­vo­ra i de­la­nja. ak­tu­el­no naj­re­či­ti­je go­vo­re po­te­ zi „i ov­da­šnjih i ta­mo­šnjih” kle­ro­na­ci­o­na­li­sta i sr­bo­cen­tra­li­ sta – upreg­nu­tih u ko­la agre­siv­no an­ti­voj­vo­đan­ske po­li­ti­ke vla­da­ju­će par­ti­je i nje­nog sve­moć­nog vo­đe na če­lu uni­so­ no an­ti­voj­vo­đan­ske re­pu­blič­ke Vla­de – sra­ču­na­ti na to da one­mo­gu­će op­sta­nak i de­lo­va­nje VA­NU. kao i ne­ke od in­sti­ tu­ci­ja kul­tu­re – u uslo­vi­ma kad Po­kra­ji­na već vi­še de­ce­ni­ja eg­zi­sti­ra u ste­ga­ma usta­va ko­ji su joj „ude­li­li” oskud­nu fa­ sad­nu auto­no­mi­ju. Ono što u da­tim uslo­vi­ma slo­vi kao „kul­tur­na po­li­ti­ka”. i ne po­sto­ji. A još sam ne­po­pra­vlji­vi­ji skep­tik ka­da raz­mi­šljam o to­me ka­da će do to­ga do­ći. pri­pa­da čast za kakvo-ta­kvo spasavanje ča­sti vla­sti­tog na­ro­da. su­ma je pa­bi­ra­ka re­še­nja iz vre­me­na o kom smo mi raz­go­va­ra­li i ad hoc 145 do­set­ki pro­la­znih i ne baš uvek pro­mi­šlje­no oda­bi­ra­nih čel­ni­ka re­so­ra kul­tu­re. Ovoj ma­njin­skoj. Pre sve­ga. naj­zad. B. A bez tih pret­po­stav­ki te­ško je osmi­sli­ti bi­lo ka­kvu. da li iko mi­sli da sme­ju iskre­no i po­kaj­nič­ki uda­ri­ti na po­li­ti­ku svo­jih po­li­tič­kih oče­va. a da opa­sno ne ugro­ze svo­je vla­sti­te vla­sto­hle­pač­ke po­zi­ci­je? • Ka­ko vi­di­te kul­tur­nu si­tu­a­ci­ju u Sr­bi­ji i Voj­vo­di­ni da­ nas? Da li je mo­gu­će go­vo­ri­ti o za­tvo­re­nim ili otvo­re­ nim kul­tu­ra­ma? Ž.dïjałøzí ski. uz gor­či­nu zbog isto­rij­ske ne­mo­ći da taj na­ci­o­nal­ni su­no­vrat spre­či. ne­po­re­ci­vih su­do­va. sep­tem­bra 1935. kao no­vi oso­be­ni ob­lik stra­ho­vla­ de. Okol­no­sti to­ga ne­po­vrat­nog vre­me­na na mno­go su na­či­na de­lat­nim no­si­o­ci­ma kul­tur­ne po­li­ti­ke bi­le da­le­ko na­klo­nje­ni­je od ovih u ko­ji­ma kul­tur­na po­li­ti­ka po­ku­ša­va da se ar­ti­ku­li­še da­nas. To na­rav­no ni za jo­tu ne uma­nju­je do­ma­ša­je ko­je. pa ću pr­vo da se iz­vi­nim što se naj­ve­ći deo na­šeg raz­go­vo­ra od­no­sio na kul­tur­ni raz­vi­tak i prak­su Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. pa i da­vi na­ša kul­tur­na prak­sa. Ži­van Be­ri­sa­vlje­vić je ro­đen 19. bez ob­zi­ra na sti­hi­ju i kon­fu­zi­ju u ko­joj se ku­pa. a ka­mo­li du­go­roč­no. Stra­hu­jem da upra­vo taj pri­mer za­stra­šu­ju­će uka­zu­je na ono što Voj­vo­di­na i kul­tu­ra mo­gu da oče­ku­ju u ze­mlji u ko­joj „de­mo­kra­tu­ra”. Srem. je­dan od po­kre­ta­ča Stra­ži­lov­skih su­sre­ ta i dru­gih kul­tur­nih ak­ci­ja mla­de stva­ra­lač­ke in­te­li­gen­ ci­je svo­ga vre­me­na. na kul­tur­nu po­li­ti­ku kre­i­ra­nu i vo­đe­nu u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji u vre­me kad sam i lič­no u sve to bi­vao naj­a­gil­ni­je inol­vi­ran. što bi re­kli bra­ća Hr­va­ti. a ni mi­ni­mu­ma sa­gla­sno­sti oko si­ste­ma vred­no­sti ko­ji­ma dru­štvo du­go­roč­no te­ži. kad Vla­da Po­kra­ji­ne ni­jed­nog tre­nut­ka. ni­ti oko po­li­tič­kih osno­va od ko­jih tre­ba da po­la­zi ta­kav raz­voj. Mar­tin­ci. O mi­ze­ri­ji te po­zi­ci­je Po­kra­ji­ne kao ku­kav­nog „či­ni­o­ ca” po­li­ti­ke u obla­sti du­ha. A ne znam da li iko re­le­van­tan i de­lo­tvo­ran i raz­mi­šlja o kon­cep­ci­ji ko­ja tre­ba da bu­de hu­ma­ni­stič­ka su­šti­na sve­ga to­ga. jer ve­ru­jem da će do pret­po­ stav­ki za ta­kvo su­do­va­nje kad-tad do­ći. Zbog to­ga ona. a di­plo­mi­rao na Vi­so­koj ško­li po­li­tič­kih na­u­ka u Be­o­gra­du. „učin­ko­vi­tu” kul­tur­nu po­li­ti­ku. kad se na nje­ne po­li­tič­ke in­sti­tu­ci­je per­ ma­nent­no na­sr­će da bi ih se pri­si­li­lo da i to ma­lo auto­no­ mi­je sa­mo do­ki­nu.

UNEP itd. do 1962. pred­sed­nik Sa­ve­ta Cen­tra za po­ li­tič­ka i dru­štve­na is­tra­ži­va­nja „Ste­van Do­ronj­ski” itd. za­gre­bač­ki ne­delj­nik Da­nas. Od fe­bru­a­ra 1977.). do ju­la 1981.dïjałøzí Od 1955. li­sto­va i ra­ dij­skih pro­gra­ma u Be­o­gra­du i No­vom Sa­du. Od 1963. ča­so­pi­sa. re­pu­blič­ki se­kre­tar za obra­zo­va­nje. pod­neo ostav­ku na član­stvo u Pred­sed­ni­štvu PKSKV. bio je sa­vet­nik i po­moć­nik Sa­ve­znog se­kre­ta­ra za ino­stra­ne po­slo­ve. Godine 1990. Bi­te­fa. kao i u Po­kre­tu ne­svr­sta­nih (Pr­va kon­fe­ren­ci­ja mi­ni­sta­ra in­for­ma­ci­ja NZ i dr. član Sa­ve­ta ča­so­pi­sa So­ci­ja­li­zam i Me­đu­na­rod­nog okru­glog sto­la So­ci­ja­li­zam i sa­vre­me­ nost u Cav­ta­tu. kao i Uni­je so­ci­ja­li­sta Voj­vo­di­ne. kao i u ča­so­pi­si­ma Po­lja. ja­nu­a­ra 1989. U ok­to­bru 1988. bio je is­tak­nu­ti ru­ko­vo­di­lac or­ ga­ni­za­ci­je Na­rod­ne omla­di­ne No­vog Sa­da. član/pot­pred­sed­nik Uprav­ nog od­bo­ra Voj­vo­đan­ske aka­de­mi­je na­u­ka. Broj­ne član­ke. kao i Kon­gre­sa kul­tur­ne ak­ci­je itd. Po­red knji­ga Kul­tur­na po­li­ti­ka kao kul­tur­na ak­ci­ja. i pr­vi am­ba­sa­dor SFRJ u Re­pu­bli­ci Ir­skoj. na­ u­ke. potpredsednik Sa­ve­ta za ne­go­va­nje mi­sa­o­nog na­sle­đa i ma­ni­fe­sta­ci­je Da­ ni Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. a od 1967. na­u­ku i kul­tu­ru. umet­no­sti i kul­tu­re (VA­NUK) – od av­gu­sta 2015. Sa­vre­me­nost (No­vi Sad).). stu­di­je i ras­pra­ve. De­mo­kra­ti­za­ci­ja dru­štva i SKJ i op­se­žne stu­di­je Obra­ zo­va­nje iz­me­đu pro­šlo­sti i bu­duć­no­sti. Po­gle­di (Sa­ra­je­vo). obra­zo­va­nja.). ži­vi i ra­di u No­vom Sa­du. se­kre­tar Ko­ mi­si­je za re­for­me SKS (1966–1967). do sep­ tem­ bra 2005. Be­mu­sa i Tre­ćeg pro­gra­ma Ra­dio Be­ o­gra­da. NIN. 146 . Bor­bi. Ne­za­vi­sne. od­no­sno. kao i u elek­tron­skim me­di­ji­ma. zbog od­luč­nog jav­nog su­prot­sta­vlja­nja toj po­li­ti­ci. Sa­ra­je­vu i Pod­ go­ri­ci (Ko­mu­nist. kao i kul­tur­no-obra­zov­nih te­le­vi­zij­skih se­ri­ja u funk­ci­ji opi­sme­nja­va­nja i obra­zo­va­nja od­ra­slih. Tre­ći pro­gram. bio je se­kre­tar Ide­o­lo­ške ko­mi­si­ je i član Or­ga­ni­za­ci­o­no-po­li­tič­kog se­kre­ta­ri­ja­ta Cen­tral­ nog ko­mi­te­ta SK Sr­bi­je i pred­sed­nik Ko­mi­si­je CKSKS za štam­pu. član je Sa­ve­ta i po­ča­sni član Voj­vo­đan­skog klu­ba. No­si­lac je broj­nih vi­so­kih ju­go­slo­ven­skih i stra­nih od­li­ko­va­nja i jav­nih pri­zna­nja. član i pred­sed­nik Od­bo­ra za na­gra­du AV­NOJ-a. do fe­bru­a­ra 1977. od­lu­ ka­ma PKSKV i CKSKS is­klju­čen iz Sa­ve­za ko­mu­ni­sta (sta­tu­tar­na pro­ce­du­ra ni­je za­vr­še­na zbog ras­pa­da SKJ). imao je ne­ko­li­ko zna­čaj­nih funk­ci­ja: član Pred­sed­ni­štva PKSKV. niz go­di­na po­sle to­ga jav­no sa­ta­ni­zo­van kao „ide­o­lo­ška per­ja­ni­ca voj­vo­đan­skog auto­no­ma­štva”. pred­sed­nik Skup­šti­ne i Sa­ve­ta No­vo­sad­skog uni­ ver­zi­te­ta. U ime SFRJ pot­pi­sao niz kon­ven­ci­ja i pro­gra­ma me­đu­dr­žav­ne bi­la­te­ral­ne sa­rad­nje u obla­sti kul­tu­re. Od 1960. a od 1978. a po­tom i na sve jav­ne funk­ci­je. od­no­ sno glav­ni ured­nik ča­so­pi­sa za dru­štve­nu kri­ti­ku i te­o­ ri­ju Gle­di­šta. kao pre­vre­me­no pen­zi­o­ni­sa­ni po­ li­ti­ko­log. pred­sed­ nik Po­li­tič­kog sa­ve­ta So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Voj­vo­di­ne. član Uprav­nog od­bo­ra i Sa­ve­ta Ma­ti­ce srp­ske. UNE­SCO. ra­dio. osnovao je Agen­ci­ju MiR („Mi­sli i re­či”). u dru­gim re­pu­bli­ka­ma i u ino­stran­stvu. pred­sed­nik Li­ge za mir i rav­no­prav­nost na­ro­da i za me­ đu­na­rod­nu sa­rad­nju. bio je na funk­ci­ ji am­ba­sa­do­ra SFRJ u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. u ni­zu te­mat­skih zbor­ni­ka. U for­mal­noj je pen­zi­ji od 1991. Od ju­na 1972. ko­pred­sed­nik ko­or­di­na­ci­o­ nih od­bo­ra Dru­ge (2006) i Tre­će VK (2006). kon­sul­tant­skim i po­sred­nič­kim uslu­ga­ma i dru­gim po­slo­vi­ma. In­ter­vju i dr. Vre­me. Od 1981. je­dan je od po­kre­ ta­ča Fe­sta. in­for­ma­ci­ja i spor­ta. bio je član Ured­ni­štva. ko­ja se do ga­še­nja 2013. a od sep­tem­bra 2005. Sr­bi­je i Ju­go­sla­vi­je. hre­sto­ma­ti­ja. pa sve do ok­to­bra 1988. u vre­me tzv. Pe­da­go­ška mi­ sao i So­ci­ja­li­zam (Be­o­grad) i dru­gim. Od no­ vem­ bra 1990. do nje­nog za­kon­skog uki­da­nja. Kao jav­ni i kul­tur­ni de­lat­nik. Za­gre­bu. TV i iz­da­vač­ku de­lat­nost. Od no­vem­bra 1981. stu­di­je i in­ter­vjue ob­ja­vlji­vao u Po­li­ti­ci. ob­ja­vio broj­ne član­ke i ras­pra­ve u ni­zu zbor­ni­ka. do 1965. u dru­gim dnev­nim i ne­delj­ nim li­sto­vi­ma u No­vom Sa­du. pred­sed­nik Po­kra­jin­skog i član Sa­ve­znog sa­ ve­ta za me­đu­na­rod­ne od­no­se. „jo­gurt re­vo­lu­ci­je”. do 1967. pred­sed­nik Sa­ve­ta ča­so­pi­sa Sa­vre­me­ nost. Voj­vo­di­ne. Pred­vo­dio ili bio za­me­nik še­fa ju­go­slo­ven­skih de­ le­ga­ci­ja na zna­čaj­nim me­đu­na­rod­nim kon­fe­ren­ci­ja­ma u si­ste­mu OUN (Pr­vo spe­ci­jal­no za­se­da­nje NVO za mir i sa­rad­nju. ba­vi­la iz­da­va­štvom. Je­dan od po­kre­ta­ča i ak­tiv­nih su­de­o­ni­ka če­ti­ri Voj­ vo­đan­ske kon­ven­ci­je (VK). zbog otvo­re­nog su­ko­ ba sa po­li­ti­kom Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća. do 1981. Mo­ni­tor. na Tre­ćem pro­gra­mu Ra­dio Be­o­gra­da. do 1971. pot­pred­sed­nik Glav­nog od­bo­ra Ste­ri­ji­nog po­zor­ja. Da­na­su i Dnev­ni­ku. Na­šoj bor­bi. u kojem je ob­ja­vio broj­ne član­ke. potpredsednik Po­li­tič­kog ve­ća Če­tvr­te VK – od ju­na 2012. bio je predsednik (i osnivač) Sve­na­ci­o­nal­nog de­mo­krat­skog fron­ta Voj­vo­di­ne.

.

.

.

154 .

kóòrdînäte 155 .

.

1 7 6 . c o m s t r a n a : 1 9 5 . 1 7 9 . 1 9 7 . 1 7 7 . 1 7 5 . 1 9 8 . 1 5 3 . . f @ g m a i l . 1 8 0 . 1 7 8 . 1 5 2 . 1 9 6 .f o t o M a n k i c h i S h i n s h i m a n k i c h i . 1 5 4 .

ali sa nje­go­vom ne­u­ni­šti­vo­šću u pam­će­nju. ob­ja­vlji­van i na­gra­đi­van. i to je Midhat Be­gić. Po­sle ra­ta. Go­vo­ri­ću o toj po­ve­za­no­sti. Sarajevo. Za vre­me ra­ta. pre ra­ta. Latinka Perović. U Ra­do­mi­ru Kon­stan­ti­no­vi­ću in­te­lek­tu­al­na za­jed­ni­ ca Sa­ra­je­va ni­je ni­ka­da pre­sta­ja­la da pre­po­zna­je sa­go­vor­ni­ ka či­je se de­lo opi­re sva­koj vr­sti apri­o­ri­zma. sa dru­gim kul­tur­nim cen­tri­ma u Ju­go­sla­vi­ji. maja 2015. Kon­stan­ti­no­vić je na­ru­ša­vao ste­re­o­ tip o Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni kao „tam­nom vi­la­je­tu”. Na mar­gi­ni i ni­je. Za­to Kon­stan­ti­no­vi­će­vo li­sta­nje sa­ra­jev­skih ča­so­pi­sa.09 Konstantinović R. jer je otvo­re­na za dru­go i dru­ga­či­je. „Sa­ra­je­vo ko­je znam”. po­seb­no o sa­ra­jev­skim ča­so­pi­si­ma Iz­raz. re­kao je ta­da Kon­stan­ti­no­vić. „to je Ka­sim Pro­bić. na­sta­vlja­ju se u na­red­nim de­ce­ni­ja­ma i tra­ ju do po­čet­ka de­ve­de­se­tih go­di­na. Ži­vot. pr­vo­ra­ zred­ni ese­ji­sta.163. Sa ovog sta­ no­vi­šta. I to je Foht. To je ži­va mi­sao u na­sta­ja­nju. de­lu­je po­put kr­vo­to­ka. Ka­da je. Srbija Radomir Konstantinović opet u Sarajevu Na Margini (University Press. Beograd. Od­jek. Za­jed­no su po­no­vo kre­nu­li od tog na­sle­đa. mo­žda. maj­ stor je­din­stve­nog Lo­go­sa. sja­jan tu­mač Ador­na i Lu­ka­ča. de­ve­de­se­tih go­di­na. 23. sa sve­tom. i Hu­ so Tah­mi­ščić. u Beogradu. 158 . ka­da ih rat bru­tal­no pre­ki­da. mi­sao ko­ja iz­mi­če po­li­ti­za­ci­ji go­vo­ra ona­ko ka­ko je ne­svo­dlji­va na stav”. Ne­po­ sred­ne be­le­ške Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća o sa­ra­jev­skim knji­žev­nim ča­so­pi­si­ma or­ke­stri­ra­ju se u jed­nu ce­li­nu ko­ ja go­vo­ri o ži­voj ko­mu­ni­ka­ci­ji Sa­ra­je­va sa Be­o­gra­dom. sep­tem­bra 2001. oko ko­jeg smo se oku­plja­li. na­ro­či­to iz isto­rij­ske per­spek­ti­ve. ali je za­u­vek pre­ži­ve­lo: ne sa­mo u pam­će­nju ne­go kao kli­ca no­vog po­čet­ka. ako nje­ga bu­de. kao i oko Od­je­ka Če­de Ki­si­ća. 19. on je za Sa­ra­je­vo bio „glas sa­ vje­sti u ne­vre­me­nu”. Kon­stan­ti­no­vić se vra­tio ono­me što se ra­tom hte­lo uni­šti­ti. Ipak. pod­se­ti­ću na ne­ke či­nje­ni­ce ko­je ob­ja­šnja­va­ju i po­ja­vu knji­ge Na mar­gi­ni u Sa­ra­je­vu. este­ti­čar. Kon­stan­ti­no­vić i stva­ra­o­ci u Sa­ra­je­vu sre­li su se na ru­še­vi­na­ma onog kul­tur­nog na­sle­ đa ko­je je rat hteo da uni­šti. U Sa­ra­je­vu je Kon­stan­ti­no­vić.kóòrdînäte UDC 821. Iz­raz. Ve­ze Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća sa pred­stav­ni­ci­ma slo­že­ne i u isto vre­me je­din­stve­ne in­te­lek­tu­al­ne za­jed­ ni­ce u Sa­ra­je­vu da­ti­ra­ju od ra­nih pe­de­se­tih go­di­na pro­ šlo­ga ve­ka. To je kul­tu­ra raz­li­či­to­sti či­ja je mi­sao u na­sta­ja­nju di­ja­lo­ška. ali pre ne­go što po­ku­šam da je ob­ja­snim. ese­ja ko­ji su še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na pro­ šlo­ga ve­ka emi­to­va­ni na Tre­ćem pro­gra­mu Ra­dio Be­o­ gra­da – je­dan je od vi­še do­ka­za kon­ti­nu­i­ra­ne po­ve­za­no­sti ovog srp­skog pi­sca sa stva­ra­o­ci­ma oso­be­ne kul­tu­re Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. či­ji je Iz­raz po­stao je­dan od naj­va­žni­jih sre­di­šta na­ših mi­sli. Sa­ra­jev­sko iz­da­nje knji­ge Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća Na mar­gi­ni – iz­bo­ra iz nje­go­vih ese­ja o kul­tur­nom ži­vo­tu Sa­ra­je­va. sa­mo fi­zič­ki.4-4. pr­vi put na­kon ra­ta do­šao u Sa­ra­je­vo. ade­kva­tan na­slov knji­ge. Li­sta­ju­ći sa­ra­jev­ske ča­so­pi­se. 2013) Reč na promociji sarajevskog izdanja knjige Radomira Konstantinovića Na margini.

oslo­nje­ne na evrop­ski ra­ci­o­na­li­zam i li­be­ra­li­zam. po­go­to­vo na kra­ju 20. To su zna­li oni ko­ji su bud­nu sa­vest i sa­mi ima­li: nje­go­vi pri­ja­te­lji u Sa­ra­je­vu sa ko­ji­ma se de­ ce­ni­ja­ma dru­žio i sa­ra­đi­vao. pri­mar­ne. knji­ga Na mar­gi­ni. U da­tom tre­nut­ku. pro­fe­so­ri. bio de­mon­stri­ran na­ci­stič­ki mo­ del či­ji je mo­dus ope­ran­di bi­lo uni­šta­va­nje et­nič­ki dru­gih kao fi­zič­ke smet­nje im­pe­ri­jal­nom za­no­su. na či­jim se tri­bi­na­ma. Uvek otvo­ren za no­ve mo­guć­no­sti. ka­da se ju­go­slo­ven­ska kri­za pri­bli­ ža­va­la vr­hun­cu. go­di­ne. tač­ni­je u Sa­ra­je­ vu. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić ni­je kon­struk­ci­ja jed­nog no­vog mi­ta: ni­šta od to­ga ne bi bi­lo su­prot­ni­je du­hu nje­go­vog ce­lo­kup­nog de­la. na ko­ju su do­šli lju­ di iz go­to­vo či­ta­ve biv­še Ju­go­sla­vi­je. za nje­ga je sre­di­šte ra­ta de­ve­de­se­tih go­di­na bi­la Bo­sna i Her­ce­go­vi­na. ko­ja je po­sta­ja­la grob­ni­ca. U naj­te­žim da­ni­ma za Sa­ra­ je­vo. na­šao na če­lu Be­o­grad­skog kru­ga. U isto vre­me. uz sve raz­li­ke. U isto vre­me.kóòrdînäte Za in­te­lek­tu­al­nu za­jed­ni­cu u Sa­ra­je­vu. u svoj ču­do­vi­šno­sti. već – ka­ko je on go­vo­rio – za jed­nu dru­ga­či­ju Sr­bi­ju. po­sle vi­še iz­ da­nja ko­ja je u Be­o­gra­du ob­ja­vio po­koj­ni Sa­va Da­u­to­vić. Ali ta je mi­sao po­sta­la me­ta­fo­ra uni­ver­zu­ma na kra­ju 20. Da bi sti­gao iz Sko­ plja. Ta­mo je. oku­pi­la lju­de u Be­o­gra­du. no­ vi­na­ri. ov­de – u Be­o­gra­du. ne­dav­no u Sa­ra­je­vu. Ne po­ sto­ji ni­je­dan ob­lik na­si­lja ko­ji ta­mo ni­je po­ka­zao svo­je na­ ka­zno li­ce: ubi­ja­nje. Oni se Ra­do­mi­ru Kon­stan­ti­no­vi­ću vra­ća­ju ne sa­mo iz ljud­ske za­hval­no­sti za so­li­dar­nost u naj­te­žim da­ni­ma već i zbog vred­no­sne bli­sko­sti či­ja je oko­sni­ca bi­la i osta­la – slo­bo­da. se­kun­dar­ne. . On pri­pa­da kul­tu­ri srp­skog na­ro­da i ne mo­že bi­ti re­du­ko­van bez šte­te po njen istin­ ski plu­ral­ni ka­rak­ter. za ko­ga je je­dan rđav spo­ra­zum bio bo­lji od pet­na­est do­brih ugo­vo­ra po­sle ra­ta. a ne on lič­no. ve­ka. To ne sa­mo da ose­ća­ju ne­go i zna­ ju stva­ra­o­ci kul­tu­re u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. uvek ak­tu­e­lan po­ziv na di­ja­log. ve­ ka. uni­šti­la po­me­nu­tu šan­su. u po­što­va­nju pra­va dru­gih vi­deo ga­ran­ci­ju za vla­sti­ to do­sto­jan­stvo. Bio je na­pa­dan kao iz­daj­nik. Ono je u Sr­bi­ji nu­žno po­sta­lo kri­sta­li­za­ci­o­na tač­ka mo­ral­nog i in­te­lek­tu­ al­nog ot­po­ra ide­o­lo­gi­ji i po­li­ti­ci zlo­či­na. ko­ja je i sa­ma plu­ral­na. iza­šlo osmo iz­da­nje Fi­lo­so­fi­je pa­lan­ke. Za­ću­tao je. po­zna­ti prav­nik. On je bio mi­sli­lac: pred­ vi­đao je zlo. Dur­či­nov je pu­to­vao 48 sa­ti. Kon­stan­ti­no­vi­će­vo ne­pri­sta­ja­nje na na­ci­stič­ki apri­o­ri­zam bi­lo je iz­raz te bud­ne sa­ve­sti u ne­vre­me­nu. ali je osta­la bud­na nje­go­va sa­vest. lo­go­ri. kao nje­go­vo naj­po­zna­ti­je de­lo – fi­lo­ zof­ski spis Fi­lo­so­fi­ja pa­lan­ke. ne­ka Kon­ stan­ti­no­vi­će­va de­la. na­sta­vlja­ju dru­gim sred­stvi­ma. za Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu. go­di­šnji­ca ro­đe­nja Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. ter­ci­jar­ne grob­ni­ce… Za obič­ne lju­de ko­ji su ži­ve­li svo­je ma­le ži­vo­te rat je bio ka­ta­stro­fa ko­ja se na njih od­jed­nom sru­či­la. Austri­ji… Ali se u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. A obo­ji­ca su bi­la na tra­gu one isto­rij­ske tra­di­ci­je ko­ju je u Sr­bi­ji pred­sta­vljao Sto­jan No­va­ko­vić. po­li­ti­ča­ri… Kon­stan­ti­no­vić se po­vu­kao iz jav­nog ži­vo­ta ko­ji je bio sav u tom zna­ku. sve­šte­ni­ci. si­lo­va­nje. Ali. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić ni­je ni mo­gao ni hteo da se pri­dru­ži uni­so­nom. 1989. osta­la su tra­jan iza­zov. Ra­do­mir Kon­ stan­ti­no­vić je i da­lje me­ta velikosrpskih na­ci­o­na­li­sta ko­ji. pljač­ka. ina­ če du­go pri­pre­ma­na. Na tra­gu te vred­no­sne po­ve­za­ no­sti je i pred­sta­vlja­nje knji­ge Na mar­gi­ni. pro­fe­sor Mi­ha­i­ lo Kon­stan­ti­no­vić. Ka­da je eks­plo­zi­ja ve­li­ko­srp­skog na­ci­o­na­li­zma. odr­žan na­uč­ni skup po­sve­ćen dva­de­se­to­ go­di­šnji­ci ob­ja­vlji­va­nja Fi­lo­so­fi­je pa­lan­ke. Zlo je u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni po­ka­za­lo ne­ve­ro­vat­nu ima­gi­na­ci­ju. i ve­če­ras. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić se. su­prot­ne i le­vom i de­snom to­ta­li­ta­ri­zmu. On je spo­ra­ zum. su­prot­sta­vljao oru­ža­nim su­ko­bi­ma. an­ti­rat­ne aso­ci­ja­ci­je. Ali ne i za Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. Kon­stan­ti­no­vić je. pred­vi­đao fa­tal­ne po­sle­di­ce. Ni­je slu­čaj­no u Sa­ra­je­vu obe­le­že­na 75. Kon­stan­ti­no­vi­će­vo de­lo po­sta­je sve otvo­re­ni­je ne za jed­nu dru­gu. voj­ni­ci. ob­li­ko­va­la jed­na stra­te­gi­ja ne­go­va­nja mi­sa­o­nog na­ sle­đa Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. jed­no­gla­snom jav­nom go­vo­ru. bra­nu za vla­sti­ti pad u var­var­stvo. U Ne­mač­koj. kao i nje­gov otac. Po­sve pri­rod­no za sva­ki to­ta­li­ta­ri­zam: sva­ko in­di­vi­du­al­no sta­no­vi­šte ko­je raz­bi­ja ho­mo­ge­no je­din­stvo ko­lek­ti­vi­zma ni­je ni­šta dru­go do iz­raz „po­re­me­će­no­sti”. ot­kri­vao nje­go­ve uzro­ke. vo­ljom jed­ne gru­pe be­o­grad­skih in­ te­lek­tu­a­la­ca. na tra­že­nje no­ve pa­ra­dig­me. Svi su go­vo­ri­li isto: aka­de­mi­ci. u ra­tu po­ra­že­nu ve­li­ko­srp­sku po­li­ti­ku. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić je pri­mljen za do­pi­snog čla­na Aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne… Kon­stan­ti­no­vi­će­va smrt na­i­šla je na od­jek u svim kul­tur­nim cen­tri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je. U ra­tu u Hr­vat­skoj uni­šte­na je Kon­stan­ti­no­vi­će­va pre­pi­ska sa Ber­tol­dom Breh­tom. Ni­je slu­čaj­no u Sa­ra­je­vu. Kon­stan­ti­no­vić je ta­da re­kao da kri­za mo­že bi­ti i šan­sa za no­ve is­ko­ra­ke u raz­vo­ju i po­ve­zi­va­nju ju­go­slo­ven­skih na­ro­da na no­vim osno­va­ma. pri­pre­ma se još jed­na knji­ga Kon­stan­ti­no­vi­će­vih ese­ja… I u Sr­bi­ji su da­nas pri­li­ke slo­že­ni­je. U njoj 159 je. Na tra­gu one isto­rij­ske tra­di­ci­je u Sr­bi­ji. nje­go­va je mi­sao. a sum­nja­lo se i u nje­go­vo men­tal­ no zdra­vlje. spo­ra­zu­ me­va­nje su­prot­sta­vlja­lo ubi­ja­nju.

raspy-voiced characters. when the Stalinist past was unspeakable and the future postponed or foreclosed. 1969) featuring cigarette smoking. trans. Women’s Studies Program. My first idea is that a queer temporality emerged during Brezhnev’s time. its dependence on a narrative sequence that offers hope.2 My claim is that children’s culture activated desire not through a reestablishment of lin- 1 Stagnation in the Brezhnev years was not merely economic but also rhetorical and ideological: the Soviet Constitution of October 1977 declared that the attainment of “socialism” had been completed. While Mikhail Gorbachev coined the phrase “stagnation era” retrospectively for the purpose of criticizing Leonid Brezhnev’s economic policies and launching perestroika. Bruce Fink (2005). enabling desire and its thrilling uncertainty – the prospect of satisfaction and potential despair. Postdoctoral Fellow. This article introduces themes and arguments that I hope will shed further light on the unsettling and subversive qualities of the culture the Soviet state produced for its diminutive citizens. 671-702. providing a revitalizing time and space where one could desire again. See also Lee Edelman. 2 For example. if controversial. No Future: Queer Theory and the Death Drive (2004). It addressed both children and adults and remains relevant. Broadly disseminated sound recordings such as Vladimir Vysotskii’s iconic Alisa v strane chudes (Alice in Wonderland) and the Che­ burashka cartoon series (1969-83) instantiated a queer time in which yesterday and tomorrow remained intact while the present was made elastic and capacious. the never-to-arrive communist promise – an eternal present rich in possibility and feeling was depicted and brought into being in popular musicals and animated films.kóòrdînäte UDC 821:305-055. the so-called era of stagnation. however unrealized. it is perhaps not surprising that Vladimir Putin’s government has flirted with a ban on old cartoon favorites like Nu Pogodi! (Just You Wait!. Jacques Lacan. Since the animated films and children’s songs of the Brezhnev period were openly anarchical and often about outcasts. and private life were made – the dialectic temporalization necessary for the work of desire was abandoned as well.1 In response to this limited horizon – the loss of narrative coherence and futurity. of filling the constitutive lack in the subject. I argue that stagnation indeed was the central experience of the Soviet 1970s. Duke University. With the disappearance of the struggle toward phantasmatic abundance – a utopia in the name of which countless militaristic calls by Joseph Stalin and Nikita Khrushchev to storm industry. Socialism was now “developed” and the bright future of communism was postponed indefinitely. 91. Psychoanalysis has long noted the implicit historicity of desire. in Russia today. “The Subversion of the Subject and the Dialectic of Desire in the Freudian Unconscious” in Écrits: The First Complete Edition in English. USA Re-Animating Stagnation: the Queer Times and Magical Spaces of Late Socialism Animation was a staple of late-Soviet popular culture. 160 .2(47+57) 008(47+57) Anna Fishzon. agriculture.

particularly as a vehicle of temporality. Vysotskii’s Alisa yearns for a “plan” redolent of the linear time of Five-Year Plans. libidinally invested temporal space. inexorable progress toward communist utopia. 17. “The Illness of Mourning and the Fantasy of the Exquisite Corpse” in Nicolas Abraham and Maria Torok. both express and parody late nineteenth-century modernity: rapid technologi7 Donald Rackin. 5 Kathryn Bond Stockton. a musical adapted from Lewis Carroll’s 1865 story and recorded by Melodiia in 1977. It is the act of adults looking back. more concretely. desires. . triple – /one needs a very precise plan.8 She desperately attempts to reconstitute her previous. 8 Lewis Carroll. an imaginal fixation ensues and the work of mourning cannot be completed. never were. as well as the narrative fiction and autobiographical statements of contemporary Russian-American writers. raise the ghost of the late-socialist child.kóòrdînäte ear time. The Soviet Alisa sings. has produced a melancholic stance in post-Soviet adults. Or Growing Sideways in the Twentieth Century (2009). a child who did not grow up. resigns herself to a Wonderland where time alternately freezes. 9 Ibid.). 6 One could consider. What is more. leaving the work of mourning incomplete and producing a fixation. and Meaning (1991). “How queer everything is today! And yesterday things went on just as usual. rhymes.” Queerer still is that the state-run Soviet record label released a popular children’s story with music and lyrics composed by Vysotskii (1938-1980). 5. 107-24. New York on November 3. arrested in development. mathematician.4 Perhaps the Soviet youngster’s failure to become what he latently was brings to light the “queer temporality haunting all children. Alice’s recitations and rememberings are altered through iteration. Torok. the Soviet child. and fantasies.3 Echoes of Brezhnev-era temporality and. drawing on the work of psychoanalyst Maria Torok. having fallen out of history. as every Carroll scholar knows. ruin. November 17-20. too./ So as to increase in size. in fact. 54-55. and the construction of the New Man. When an object is not properly introjected because of sudden loss or rejection.9 Of course. related idea originates from the observation that the presentist. the continued popularity of lovable cartoon characters like Cheburashka. Welsh. “the child is precisely who we are not and. 2011). (1994). Alice’s Adventures in Wonderland and Through the Looking Glass: Nonsense. while the English Alice. and various other lessons. “Even if one has talent – / So as not to disturb. eds. My second. a dissident bard widely known for his political satire. becomes personified and unruly. is not readily available to its adult self for retrospective integration of feelings. queer time at the heart of late-socialist children’s culture also structured social formations like the queue. Torok understood introjection as a process whereby the ego extends its autoerotic interests – is broadened and enhanced – by taking into itself the traits of an external love object. and photographer Charles Lutwidge Dodgson (1832-98). I propose that the death of the Soviet Union. I wonder if I’ve changed in the night?” ponders Alice after several bouts of growth and shrinkage. and Super Sad True Love Story” (paper presented at the annual Association for the Study of Eastern European and Eurasian Studies National Meeting. dissolves.. 4 Attachment to such animated characters among the Soviet diaspora was in evidence during a performance by the Brooklyn Philharmonic of music from six Soviet-era cartoons while they were screened overhead at the Millennium Theater in Brighton Beach. and Gary Steyngart (1972.7 The fracturing of time and bodily morphological changes lead to a loss of subjectivity in Carroll’s story.). The Queer Child. a domain of non-teleological movement. “Who in the world am I?” she asks herself. Volume I. an alternate conclusion: that the spectral Soviet child cannot fully be introjected by the post-Soviet grownup.”5 But if the figure of the child is always a memorial to the death of a former (fictional) self. Washington DC. 161 Soviet Citizens in Wonderland Socialist construction can be queer. David Bezmozgis (1973. Sense. especially when its would-be agent is the pinched soprano voice of a girl in Wonderland: as in the “Song About Plans” from Alisa v strane chudes. 7. they are exposed as equally arbitrary and illogical. “Treating Time and History in the Contemporary Russian-American Novel: The Chronotope in The Line. virtually every interpreter of Alice also notes that the seemingly nonsensical children’s books by “Lewis Carroll. surface-world psychic integrity by reciting the rote schoolhouse knowledge upon which it depended – multiplication tables.” the pseudonym of the Anglican deacon. The Free World. to double. The Shell and the Kernel: Renewals of Psychoanalysis. Alice in Wonderland (2011).6 3 Kristen Welsh has recently made a similar point in a paper about the novels of Olga Grushin (1971. But when aboveground epistemological approaches confront Wonderland’s incoherent meaning system.” As Kathryn Stockton reminds us. producing a jumble of signifiers in search of signifieds./So as not to wreck but build. but a reimagining of stagnation as an expansive.). 2011.

57. see Victoria Smolkin-Rothrock. L. 11 Carroll. But the Brezhnev years certainly witnessed an increasingly consum10 See. for example. The race has no rules. and Ideology in Soviet Dniepropetrovsk. 15 In his influential Everything Was Forever.11 In “A Mad Tea Party. 162 . ed. and everyone wins. 85-100. Siddiqi. Rackin. 12 Ibid. 89-100. Needless to say.” Dodo tells Alice.” Komsomol reports. an increasingly mechanized and fast-paced mass society. Donald J. arguably. Because the vozhd’ positioned himself as the only legitimate external editor of communist discursive space. 55. erist and fragmenting society contending with western cultural influence. Soviet Baby Boomers: An Oral History of Rus­ sia’s Cold War Generation (2012). “The best way to explain it is to do it. By Brezhnev’s time. ed. volatile market. party speeches. Identity. Sergei I. Yurchak. “What is a Boojum? Nonsense and Modernism. for instance. Mad Hatter. “[E]ver since that. ed. if we believe anthropologist Alexei Yurchak. and Dormouse eternally move from one chair to the next around a circular tea table. A point underexplored by Yurchak but particularly important for me is that a performative shift not only enabled Brezhnev-era stagnation but also staged it repeatedly. Hugh Haughton. Zhuk. “Cosmic Enlightenment: Scientific Atheism and the Conquest of Space. and Lewis H. producing a kind of simulacrum – immutable. late socialism had not given rise to a bourgeoisie facing a threat to its power in the fields of politics and culture. vengeful and recalcitrant after an ugly quarrel with the Hatter.” exposing it as a contingent fiction with “no binding claim to existence. Without a master to authorize fresh language and ideas. 23. 3-11. Austin.12 The representation of time as an offended subject pokes fun at the real-world perception of “time’s infinite. engaging in disjointed banter while time stands still. repetitive. Slavoj Žižek. 24-29. the boredom of queues.. Alice in Wonderland (1992). Into the Cosmos: Space Exploration and Soviet Culture (2011). Essays on the Occasion of the 150th Anniversary of the Birth of Charles Lutwidge Dodgson (1982). esp. when one recognizes the social and cultural similarities of the mid-Victorian English experience and Soviet everyday life in the 1970s. therefore. and. late-Soviet discourse looped back on itself. Carrollian Narrative. ridicules teleological thinking and the notion of progress. orderly. Alice’s Adventures in Wonderland and Through the Looking Glass. spiritual and ideological crises. His first and perhaps most generative insight is that a “performative shift” occurred within Soviet authoritative discourse after the loss of its “master.10 “A Caucus Race and a Long Tale. Participants begin where they wish. Lewis Carroll.kóòrdînäte cal developments. ultimately performed stagnation itself.” Joseph Stalin. 388-98. Alice in Wonderland. Alice encounters three hapless low cards. enormous factories and environmental pollution. 1960-1985 (2010).. and. Everything Was Forever Until It Was No More: The Last Soviet Generation (2006). exquisitely connoting frustration with ever-breaking appliances. filling pages with long phrases lifted from past documents. run chaotically in all directions. and others to make several compelling arguments about late socialism. In Chapter Eight. Motion is an end in itself.14 One can appreciate how the caucus race leading nowhere and the Mad Tea Party in stalled time might have resonated for Soviet audiences in 1977. his death resulted in a hypostasis and increasing irrelevance of its constative meaning. an expanding empire in need of constant maintenance.. In Wonderland.” in Edward Guiliano. Alice in Wonderland.”13 The initial dissonance of a Brezhnev-era Alice in Wonderland dissipates. unprecedented consumerism. ed. Gray. Stagnant authoritative discourse.” in Harold Bloom. and Modern Collage. eds. or final goal.” for example.. in other words. as in late socialism. and Pravda articles could only refer back to earlier official statements or hint at future events. Yurchak draws on theorists J. 159-94. and “stagnation” itself. the performative dimension in discourse prevails while constative meaning is more difficult to locate. in fact. Rock and Roll in the Rocket City: The West. 13 Rackin. 193-203.” the March Hare.” in James T. and without individual authors. impersonal. cause.. Gilles Deleuze. “Alice’s Identity.” in Donald J. and autonomous nature. 96. the subjects are “nothing but a pack of cards!”16 Indeed.” mournfully explains the Hatter. Lewis Carroll’s Alice’s Adventures in Wonderland (2006). tectonic shifts in temporality. Alice Beyond Wonderland: Essays for the Twenty-First Century (2009).15 The frequent shout “Off with their heads!” from the bloodthirsty Queen of Hearts at the slightest provocation or infraction (or for no apparent reason) becomes less terrifying for Alice once she realizes that no one in the kingdom is ever really executed. a reimagining of temporality due to space exploration. Cars for Com­ rades: the Life of the Soviet Automobile (2008). dizzying demographic and political changes. and a bourgeois cultural life transformed by the ever-impinging. and Roger B. Until It Was No More. 16 Carroll. Andrews and Asif A. Alice’s Adventures in Wonderland and Through the Looking Glass. and the Soviet Union was not in the throes of swift secularization and challenge from new ideologies and mass movements. authoritative discourse ceased communicating novel principles or prescriptions and acquired what Yurchak calls a “citational temporality. Michael Holquist.. a Celebration. gar14 For example. Siegelbaum. Raleigh. he won’t do a thing I ask. Henkle. “Improvising Spaces: Victorian Photography. “Carroll’s Narratives Underground: ‘Modernism’ and Form.” in Hollingsworth. Christopher Hollingsworth. It’s always six o’clock now … always tea time. many episodes narrated by Carroll find echoes in Soviet life.

Vysotskii must have relished setting to music scenes like this one. first confronts radical alterity and takes a crucial step toward true intersubjectivity – the recognition of oneself and others as subjects with distinct internal worlds. an “intermediate area of experiencing. drunken attempts to cut corners. 19 Ibid. Alisa is simultaneously an active participant in a Wonderland of her own creation and a product of the text. argued Winnicott. and a textual effect inciting amused confusion. and explains the second. and finally transforms into the bird character Dodo (Dodgson’s nickname). devoting most interpretative energy to the intimate and extraordinary spaces they might have referenced or instantiated.. For the rest of this section I would like to discuss two striking features that distinguish the late-Soviet version from the original. 10-20. . 2-8. and a reference to an extra-fictional personage who brings well-established cultural meanings to an otherwise nonsensical story. The formulation of Alisa as transitional space. Eventually. The Soviet Alisa illuminates such paradoxes through the imposition of three successive narrative frames on Carroll’s tale: an omniscient narrator first addresses the audience. presenting listeners with several obvious and meaningful paradoxes requiring hermeneutic feats to unearth in Carroll’s version. a protected state of hallucinatory omnipotence and utter dependence. enabled an exploration of especially difficult. and the dramatization of any prose work tends to make it more dramatic. and a series of arbitrary events that happen to her. and play in the listener. the infant exists only in a dyadic unit with its mother. one cannot fail to notice the discrepancy between the cheerfully selfparodying libretto and the weighty emotional burden Vysotskii has placed on it through the songs.”18 In the first months of life. Five and Seven. a 17 Ibid. in Wonderland “there are no borders. run. nervously painting some white roses red so that the Queen will not notice that they mistakenly planted the wrong sort. Vysotskii’s musical adaptation largely relies on Nina Demurova’s somewhat fanciful translation of Alice in Wonderland (1967). impersonating several characters in camp fashion. a character in someone else’s story. Finally. I propose that Vysotskii’s Alisa v strane chudes is conceived like a transitional space. Winnicott’s “transitional phenomena”: potential space.. emotionally knotted themes in late socialism. I hope to show. a narrating author not unlike Carroll. a third field emerges. 163 transcendental voice-object symbolizing human affect – the cause of desire. 61-62. Also see Thomas Ogden. it isn’t necessary to swim.17 Replacing the white Rose bush with a genuine red one seems out of the question. Borrowing from British object relations theory. Playing and Reality (2005/c1971). as well as Alice Liddell. 55-59. possibly through a relationship with a transitional object such as a blanket or teddy bear. a neutral illusory realm in which the infant. who enters the story to shepherd Alisa through Wonderland. In doing so he simultaneously acts as an internal voice constructing an alternate narrative. As the narrator Dodo informs us in the opening arioso. related feature unique to Vysotskii’s adaptation: the lyrical style of the music and its sharp contrast to the lighthearted tone of the story. to which inner reality and external life both contribute. and from the safety of its mother’s unobtrusive love. appearing and disappearing at just the right moments to ensure her adventures continue to intrigue but never feel too dangerous. Winnicott. Subjects of Analysis (1998).kóòrdînäte deners Two.19 18 D.” *** One of the most generative psychoanalytic concepts for cultural studies is D. Nevertheless. W. and more serious graft and corruption in many of his other compositions. Vysotskii himself sings a number of the songs. no one is denied entry/To find oneself there one needs only to desire it. a fantasy under her full control. Of course the original Alice in Wonderland is not a musical tale. given the vivid depictions of the Soviet shadow economy. 3. desire. Early in the musical we grasp that its narrative elements are both part of a girl’s imagination. then becomes Charles Dodgson conversing with Alisa. for and about whom Dodgson wrote his books. the recitative following closely the structure of Carroll’s text except in a number of important places. I will attempt to account for the expressive power of these musical interventions. She is a reader. W. or fly – /Access isn’t difficult.

prompting both Alisa and the listener to playfully examine the impasses of late socialism and imagine a more enchanted life. The transitional object has materiality and is acknowledged by the infant to be part of its physical world. Jeremy Hazell. amid pandemonium and stark contradictions. 18. a quilting point unifying the symbolic field. music. yet. 95-96. a male-maternal narrative voice. Winnicott believed that love and play are central to psychotherapy. brimming with potentiality. thereby allowing it entry into the transitional area of play... penetrates and soothes. ed. strives to fill the barren void left by the “nonrelating mother” and provide the security and magical intimacy necessary for the formation of a desiring subject. 15-18. 63-68.” reality and fantasy: the infant participates in both concurrently. Ibid. must be left unresolved so that meaning and metaphor can be forged.. 94-96. The analyst patiently withholds (but reliably keeps in mind) interpretations. At a later stage.. Despite her girlish altitudinous voice and references to scenes of play. weaning is achieved. in order to reestablish her place within it. Ibid. Vysotskii’s and the heroine’s signature tonality.22 The mother initially sustains the infant’s illusion that the surrounding environment is an extension of itself. reversals.24 In Alisa v strane chudes.23 20 21 22 23 Winnicott. J. Richard Feldstein’s Lacanian reading of the Carroll books suggests that Alice loses her identity in Wonderland and must bind herself to a master signifier. Reading Seminar XI: Lacan’s Funda­ mental Concepts of Psychoanalysis (1995). Playing and Reality. It is the originary field of culture to which we retreat and from which we draw comfort and inspiration as adults – art. The “baby creates an object but the object would not have been created as such if it had not already been there. Guntrip (1977). for her part. She mirrors the infant. S. eds. in other words. 149-152. and so forth. Bruce Fink and Maire Jaanus. we meet the plaintive Alisa in A minor. 150. allowing room for the analysand to play and create her own knowledge. Only after the infant has experienced an unproblematized correspondence between external reality and its own capacity to create can it make creative use of the world. 95. Transitional phenomena produce all creative impulses and subjectivity itself.” and transitional relatedness more generally. it is also an extension of the infant’s internal life. framing devices – the therapeutically enigmatic narrator Dodo most directly – point to and hold together a series of paradoxes. an avuncular. 95. perhaps more precisely. the matrix of the imagination that eventually enables full separation. always preoccupied with meeting the infant’s needs. a place of trust and safety that serves a reparative and enlivening function for those who were deprived of proper maternal care. simply exhausted. religion. under its magical control.”25 Alisa is never quite so adrift in the Soviet strana chudes: in the absence of a master signifier.kóòrdînäte Transitional space lies between “me and the notme. a discovered “notme” possession. 76-86. He conceived analytic treatment as a holding environment. And thoughts intrude – making me anxious. its omnipotent creation. 164 . we intuit from Alisa’s initial lethargic hopelessness and later capacity for strident yearning that she is no innocent: I’m terribly bored. 23. provides a “holding environment” in which the infant’s still unformed and fragile self can be contained.” who. 25 Richard Feldstein. and metonymic progressions the heroine faces. recognizing it and relating to its internal state. “to make sense of the nonsensical dimension confronting her.. remains good enough by failing the infant. Ibid. 24 Ibid.21 The caring presence essential to transitional phenomena is Winnicott’s “good-enough mother. “The Phallic Gaze of Wonderland” in Feldstein. *** Before the fall into Wonderland and shortly after a half-sung. 71-76. while the infant utilizes mirroring to organize its own perceptions – to see itself as an Other produced by a gaze located elsewhere. The mother. experiencing internality and externality free of strain and without challenge.. half-spoken monologue by the narrator. The analyst. through gradual failures of maternal adaptation. She proffers the object of its need so immediately and intuitively that the infant never experiences a gap between its desire and satisfaction. or. that is. Personal Relations Ther­ apy: The Collected Papers of H.”20 Winnicott insisted that the paradox of the “subjective object.

even in fantasy: Let the house erupt in commotion. Alisa addresses a phantasm – a Sir who is absent yet there (inside her?). Alisa dreams with the open-heartedness and resiliency of a child. The transitional phenomena of Wonderland are also an “external here” – a here made strange – the Soviet Union seen from an English girl’s perspective. But as danger is invoked. a kaleidoscopic “internal elsewhere”?26 Yes. arresting voice of a child. As she plummets in the darkness. A place I could see something extraordinary! . Everything Was Forever Until It Was No More. but not only. order is restored musically as we return home to A minor. and the speedy White Rabbit. and made unstable too by various un-English. She seeks to erase borders. “English boys. a poignant intimacy is created. which turns out to be more of a bottomless well..kóòrdînäte I wish someone would invite me somewhere. Anxious foreboding consumes her. And English adults… well.” The Englishness of the characters (needing no mention in Carroll’s version). heightening the feeling of simultaneous externality and internality. in the depths. And what is that experience? She is trapped in. to leave the house – And suddenly find myself above. Dodo’s gentle voice tells her not to be afraid. explore and embody fluid structures while remaining integrated and secure in the presence and under the gaze of the Other. And when the person for whom they waited arrives on time they promptly challenge him to a duel. decidedly Russian traits and statements: for example. to take her away to a place she cannot picture. And let punishment threaten – I am ready to meet it – I close my eyes and count to three… What will happen. a kind wayfaring Sir. someday. then. and. And still I am awfully bored! Sir! Please take Alisa with you! I would like so much. the Mouse’s lecture on Peter the Great rather than the Norman conquest in the Pool of Tears episode. the heroine’s Russified name. “Play a while” – well.. Are we. a domestic space. with an alarm! Oi-ei-ei. too. presumably foreign. and even as chaos is announced in the last stanza (“Everything’s confused in the midday heat”). more fundamentally. desiring with and through the Other’s desire. conveying the high stakes entailed in departure. Places and characters marked Soviet are treated with ironic distance as well. Alisa remarks on the watch with surprise (“Imagine! A watch. menacing violence intimidates. Inside and outside – where everything’s different! . so much I would like Somehow. Alisa’s Englishness is drawn with satirical emphasis and thereby exoticized as well. She wants to pulsate with dynamic aliveness. The song as much demonstrates as invites such an inti165 macy. Her song is followed by an exchange between her. already late! Goodness. The encounter with the White Rabbit arouses Alisa’s curiosity and she follows him into a hole. I play with the cat. and a real one!”) and the Rabbit replies in nervous staccato. To complicate matters further. granting her elastic space and time: “It is as deep as you want it to be and you have all the time you need – so keep falling. “An excellent watch. in order to do and see things she cannot conceive. But what precisely – I truly don’t know. how uncivilized! English rabbits can’t stand being late!” Alisa then adds that this is true of English girls as well and Dodo rejoins. they always arrive early and immediately become very very angry that they are being made to wait. When Alisa inquires about the depth of the well. running late with pocket watch in hand. home and abroad. fall26 For Yurchak the “Imaginary West” was an extraterritorial imagined space created within Soviet borders by the socialist project itself. what’s next? I worry terribly! Alisa longs for an abroad – a not-here. 158-62.. and she must risk everything. promiscuously traversing time and space: to be inside and outside. forbidden to depart. a land. above and below. Its architecture is so rigid and dulling of imagination that she must rely on another. sudden modulations suggest Alisa’s vulnerability and agitation. In the penultimate stanza. is here an excess to be lampooned and denaturalized. Dodo reassures once again.. let us venture. I get lots of competing advice: “Read a while ” – I sit down and read. . I propose. too – an offering to the listener of intensely private suffering delivered in the fragile. not unlike the Soviet Union. Dodo. to read Wonderland as a discursive iteration of the Imaginary West. yet her interior life is the site of the kind of deadening boredom and richly drawn melancholia that could result only from adult experience.

or administrator. We’re antipodes. but somewhere in east Europe. referring to the denizens of the other side of the globe as “antipodes” and adding that if Alisa found herself among them she would be the one upside down while the so-called antipody would “stand on their own two feet. We dig in our heels firmly. authorities (pravitel’stvo)!” Alisa utterly fails in her attempt to calm the Dama-antipod (“Please. and memories. Alisa then explains that she must fly back to England. where people called antipapy “walk on their heads. good day! Forgive me for troubling you. She finally wonders aloud that perhaps eventually she will drop straight through the earth to the opposite pole. 166 . Toward the conclusion of her descent Alisa encounters a Dama-antipod and inquires: “Ma’am?! Dearest Ma’am. And. antidads … We’re antipodes. indeed. What visitor to Moscow. The Antipode colloquy relies on such gestural and aural experience of Soviet life to prompt recognition in its audience. with Alisa. Its march-like structure conveys a feeling of purposeful and steady forward movement. we live here! We have anti-anti-antiordinates. And even try to walk on their heads Antilads. that not only in the initial moment of hearing but in every subsequent iteration. who proceeds sternly to lecture her on behavior appropriate to girls her age. we’re normal. and the song following it only reinforces the sense that the topsy-turvy. signaling to listeners that they. you’re one of those – those anti-heel people (iz antipiatov)?”27 “No. its very logic. well! I’ve finally seen everything! Now girls stand on their heads and even dare to ask what country this is. joints. as the listener easily guesses the next bar of music. We dig in our heels firmly. but dwells in its sonic realm. or field training exercise. that body endures an identical mortifying helplessness and humiliation. with honor. have landed not in Australia. If the Antipodes are anti-everything. we live here! We have anti-anti-antiordinates.” Dodo offers a friendly correction. passing maps. Where are the authorities (kuda smotrit pravitel’stvo)? Hey.” A parenthetical comment by Carroll’s Alice about “Antipathies” inhabiting Australia or New Zealand in the Soviet version becomes a major scene. You’re the antipotes (antipoty). authorities!!!” Dama-antipod not only speaks the language of late socialism. repetitive melody – that give the impression of emphatically regular and directional motion. May Day parade. that the line “if you’re not with us. and other objects of interest. Bunglers and scatterbrains stand on their heads. “I’ll be damned!” – Without a problem you will end up here And we’ll greet you properly.” and a musical number by Vysotskii and chorus. prompting the exclamation. has not unwittingly offended a low-level official. and suffered her chilling reproach? One requires only a rudimentary knowledge of late-Soviet phenomenology to understand how the 27 A play on “Antipathies. traversing and so thoroughly mapping itself onto muscles. with respect. then. they are unaware of it: for they not only announce verbally their ethically steadfast and discriminate nature but also enact it musically. “Ah! So. after all. having descended in haste. no need to call anyone … just satisfy my youthful curiosity and I’ll fly away immediately”). antimoms. holding fast to our belief – Those who aren’t with us are – antipathies! “The March of the Antipodes” is in 4/4 meter and differs considerably from Alisa’s elegiac songs. you’re antipathies” represents Cold War discourse. and her interlocutor’s already husky voice dips lower into the chest register: “Antipo …? How unseemly! Hey. holding fast to our belief – Those who don’t stand on their heels are – antipathies! But inexplicably. This sense to some degree arises from extramusical associations – the experience or sight of marching. guard. antipodal land actually is home: Upon falling through the floor with shame Or swearing. including an exchange with a female “antipode.” a designation the confused Alice mistakenly attaches to the inhabitants of the other side of the earth in Carroll’s text. nasal bureaucratic alto voice arrests and directs toward the disobedient body its barely restrained contempt. what country is this – Australia?” Alisa’s exceeding politeness is greeted with snarling indignation: “Well. but I very much would like to know. geographical pictures.” insists Alisa. affects. We might say.kóòrdînäte ing to your heart’s content!” And Alisa continues to fall. But mostly it is the rhythmic inflexibility of marches – their prominent beat and simple. whether in a Young Pioneer camp.

Tempting as this reading is. the royal subjects are not only slavish and lemming-like in their groupthink.” rooted in a rich Russian historical and philosophical tradition. or. Instead of an idyll.28 And third. sounds. The turtles crawl away and the geese bend their necks. Another march. a complete abandonment of its emotional and sonic palette. private confession amounting to a breach in the Wonderland story. also performed by Vysotskii. . like everywhere else in Wonderland. prostrating themselves: Gallantly and tightly we closed ranks. Invoking “rights” before a non-existent Law. Into slush and dirt – so be it! No. The line “If not the King. Vysotskii’s hoarse baritone.kóòrdînäte although marked Soviet. or failed master signifier. Like bullets in a clip. the Law is dead. therefore. making playing by the rules impossible. In the Garden. But there is also a haunting seriousness here. The garden scene. We parade with enthusiasm before our people (narod)! Fall with your face down. since the former is a bumbling idiot and the latter acts solely on caprice. down – 167 You are given that right: Before the King fall prostrate. well then – the Queen!” should be understood in all its absurdist sarcasm. it renders a late-socialist space with a 28 The Parrot-Pirate Song. transports the listener into the Brezhnev-era everyday – countless solitary. and it emanates from the undeniable impression that the Soviet Union is the target of the satire. immediately communicates a long chain of distinctly Soviet associations informed by his many similar-sounding outlaw and war-themed songs. even if we leave aside that the participants in the singing procession are flat and made of paper. On the one hand. These instruments produce thin and delicate metallic sounds evocative of toy soldiers and other objects of the nursery. communal experiences of listening to Vysotskii’s voice on distorted cassette tapes in someone’s kitchen. like cards in a deck. The King is among us. the very appearance of Vysotskii’s heroic persona. and gestures. free-floating figures like the King and Queen. The symbolic order has so disintegrated that there ceases to be a division between inanimate and animate things. irony. enunciating each word with deliberate pace and his usual mixture of passion. It is the centerpiece of a supremely ironic scene: Alisa. an archive of friendship. she finds there a near-psychotic realm governed by the heartless whims of an irrational Queen of Hearts (whose restrained low-pitched commands sound more like those of a Soviet party official than a Victorian hysteric) and an inert King – a thoroughly confused and ineffectual father. lends gravity and meaning to otherwise cartoonish. perhaps even depict the vanishing boundary between them. or what she calls a “muddle” (putanitsa). the odd yet utterly predictable Antipodes illustrate the interchangeability of East and West. And if not the King. Into slush and dirt – so be it! There is much satirical content in this song. First. Vysotskii’s musical portraits are never fully without historical pathos. after much vexation. achieves two effects. and anguish. has finally realized her most ardent desire in Wonderland and gained entry into the Garden. It is a voyage into feeling. they are pure performance. decidedly more percussive and militaristic. relying instead on woodwinds and high-pitched percussion instruments like the triangle. Second. which breaks through and surpasses the nameless character he is performing. rarely unmoored from Soviet themes. Geese and turtles are being used for mallets and balls in a game of royal croquet. is suggestive in similar ways. well then – the Queen! Fall with your face down. accompanies the processional entrance of the Court (really a deck of playing cards) near the conclusion of the story. and bitterness. The orchestration also has a humorous effect: it does not include lower brass. down You are given that right: Before the King fall prostrate. And yet the marching guards swear to obey it in the person of their leader. sentimentality. the people (u naroda) don’t have a difficult role: To fall on their knees – never a problem! The King answers for everything. however. there is no anchoring point unifying language and Alisa has reached the nadir in her descent into chaos. unattached to any meaningful referent. or never existed. more likely. we’re proud. the word “narod. In short.

knowing she would fall and ensuring a soft landing. thereby reterritorializing affects. I would like to return to an early moment in the story shortly following the Antipode episode. and Slavoj Žižek. Alisa’s striving is shot through with aching vulnerability and disillusionment. There has to be at least one very strange place. lonely hall with hanging lamps and many locked doors. Although her flight has been a continuous and rapid descent. 168 . And on this occasion I wonder: Will the flying cat – you’re putting me on – Catch the flying mouse in the air? Expressed in little-girl sounds. Alisa’s second musical number has a slow and relentlessly ascending melodic line beginning with an E at the bottom of the staff and moving stepwise to D. her size (and humanity) increasing with mounting frustration over its incomprehensible messages and arbitrariness. and winds up in an unusually long. fantasies. like his other Wonderland songs.” Alisa opines. as another narrative frame. now I’ve become a floating cloud. 114-16. 74. but Dodo immediately shifts the mood by revealing he is close and that she has the power to conjure him up. 1955-1956. With Dodo and Alisa too.”) Vysotskii appears. Alisa finds herself again in a dark well. Vysotskii’s musical interlude.” Dodo declares in fading voice and vanishes for a time. allowing Alisa to tolerate the “muddle” of Wonderland and make realizable plans. She seems destined to fail repeatedly. “Oh. 258-70. the listener draws away from a hallucinatory tale and toward the magic place of his own interiority and memory making. full of feeling. he could only be a leader as defined through Lenin and the party.” Alisa then spots the White Rabbit. incurring further losses. standing over a cliff: Oh. The Seminar of Jacques Lacan. acts as a nodal point that binds meaning. For this reason. the ultimate disappearance of the position of the external editor of authoritative discourse did not undermine the Soviet ideological narrative altogether. that the Soviet socialist system quickly collapsed.” he replies.30 With the introduction of Vysotskii’s highly evocative voice. where novel and invigorating experience can emerge. She asks Dodo if he laid them down especially for her. anticipating Lenin’s degraded status in the 1980s and foreshadowing the collapse of the Soviet Union. To further illustrate transitional phenomena in Wonderland. Alisa awakens as she plunges to the bottom of another narrow tunnel and lands on a pile of autumn leaves. and myths that have been displaced or made illegible by self-referential and adrift discursive structures. and intersubjectivity (she exclaims. reminding Alisa of his invisible presence with an occasional titter (“he-he”) while she braves her next adventure. She eventually grows so large that the tale “bursts” and Alisa re-enters reality. “Because all other places are too normal. It was only when Lenin was undermined as a master signifier. ed. Dodo is nearby to offer a “perhaps” or some other oracular response to her queries. at once denying and asserting authorship. not the other way around. “No. in the late 1980s. The music. It is also at this moment that Alisa begins to “outgrow” the tale. who argues: “Despite Stalin’s cult of personality and enormous personal power. how good that the story ended! So much confusion and disorder! Finally I am in a place where I know everything and everyone knows me. helping to create a transitional space between me and not-me. how I’d like to become a floating cloud! Well. drifts off to sleep with Dodo by her side. therefore. chases after and loses sight of him.kóòrdînäte fractured ideological field due to a disabled master signifier. and sings 29 I follow Yurchak here. conveys a sense of reaching and aspiring. Luckily. Book III: The Psychoses.” she asks her dependable companion. see Jacques Lacan. 30 On Lacan’s thesis concerning the master signifier or “quilting point” and its retroactive creation of the meaning field (and subjectivity). he provides the evenly hovering attention of a Winnicottian good-enough mother or analyst. His well-known personality occupies an exceptional position with respect to the symbolic field of Wonderland and introduces a new organizing principle that recasts all other signifiers in relation to it. “Probably this is where toys go when we get tired of them.” Yurchak. Jacques Alain-Miller (1993). imparting melancholy and loss: Will the flying cat – you’re putting me on – Catch the flying mouse in the air? Will the flying dog catch – the flying cat? Such nonsense – why do I bother with that? At one time I thought. “you’re the one dreaming the story and I am narrating it to you. “And why is this place – A Very Strange Place?. a dream. The Sublime Object of Ideology (2008/c1989).29 On the other hand. instead it pushed this narrative toward complete circularity. He advises and hints. Every­ thing Was Forever Until It Was No More. while the inane lyrics and minor key betray it. knowledge.

external to linear time. we recall. – Look what sort of time is upon us – so anxious – you see Alisa! And … happy people watched the clock frightened. however: it is about being trapped in the past. with eight Gs. Everyone waited for noon. not because it “goes inside” or because the “feelings about it undergo repression. To picture what can happen. to progress and its attendant notions of futurity. What if a gap appears and a leap is necessary. of time worn down by abuse and the burden of expectation. And yet. Clamorers rushed Time. is socialist authoritative discourse and its paternal metaphor. too. then – the diegetic events of Wonderland – that constitute the transitional object? Alisa. the maternal figure who presents objects? Or an analyst type impersonating the good-enough mother? Winnicott observed that the transitional object is fated to be decathected and abandoned. It shares their tonality and abounds in melodic echoes. but because friction hurts it so! It isn’t wise to offend Time.”31 Perhaps it is the tale itself. It begins slowly and repetitively. Playing and Reality. finally.” is a meditation on the predicament of stagnation. and this is because the transitional phenomena have become diffused … over the whole cultural field.kóòrdînäte If Alisa v strane chudes is constructed as a transitional space. *** Vysotskii sings two ballads in the Mad Tea Party scene. Alisa! But … happy people watched the clock inattentively. what is the transitional object therein? Is it Charles Dodgson as Dodo. The lazy yawned in unison and fell asleep … Grease the wheels of Time – not for the sake of reward. the ballad is hopeful. a story of anxiety and conflict. Nor is it an ode to chronology. This leitmotivic quality. The first. that the transitional object left behind. so regular – take a look. 31 Winnicott. rather. Chatterers shut their big mouths. but it never arrived. all eighth notes: Lift the theater curtain by its edge – what old and heavy stage wings: This is what time was like previously. And the wheels of Time wore down from friction – Everything on earth is ruined by friction … And then Time was offended – and the pendulum of time stood still. “Song of Lewis Carroll. urging. We might consider. The lazy killed Time without purpose. 7. It is not forgotten and it is not mourned. and cowards slowed down Time purposely. It even gives one the creeps. recommending a compassionate “greasing” of the wheels of time (“not for the sake of reward. Cowards howled their laments. 169 And midnight never struck. and intimate. This is not a nostalgic song. Vysotskii. it seems more a lament on the difficulty of coping with historical time. or simply stuck. It loses meaning. but because friction hurts it so!”). reinforced by the ballad’s textual similarity to the inaugural musical number. and the Carroll-Dodgson figure: Much is uncertain in this strange land. who accompanies Alisa on several later adventures? Or is Dodo. creating a sense of closeness through gently sung and almost whispered phrases – a message shared in sweet secrecy. Vysotskii is accompanied by a harpsichord. or the smile of the Cheshire Cat. an archaic instrument belonging to the Renaissance and Baroque periods. outgrows the story.” points to the interconnectedness and fluidity of narrating duties among Alisa. The second ballad borrows musical material from the two Alisa songs discussed earlier. “A Song About Offended Time. Rather. unwanted and unmourned. – it’s bad and dull to live without Time. becoming estranged from and breaking through its maddening circularity. . It’s possible to get entangled and lost.

I draw on Anastasia Kayiatos. to be on firm ground with regard to knowledge and identity. As musicologists have observed. a space of transference. trembling with anticipatory dread and pleasure. over an abyss and. Each of these [kinds of] times has its appropriate space. from halting something already interrupted – from the dialectical procedure of queering something already queer? Apparently. the choice between song and speech is often a choice between two modes of time. “queer. “Comforting Creatures in Children’s Cartoons. prophecy. or jump bravely? Ah? Eh… that’s how it is. recitative is the ‘spoken message’ … taking place in real time and moving action forward.32 ‘timeless. my friend. relational realm – in the bonds uniting listener and singer. This of course is true. 35 The animated film series. Between them is a private and expansive temporality. the Stagnation-era listener is invited to slide along a metonymic chain of identifications and affects. and enchantment. and be in. the necessity of a heroic leap into the unknown – the sort that establishes one’s mettle and self-understanding. probably the most beloved cartoon produced in the late-Soviet period. Cheburashka and Queer Time The Cheburashka four-part series. For a discussion of the technical and artistic aspects of Cheburashka and other Soviet animation. and José Esteban Muñoz. “Silent Plasticity: Reenchanting Soviet Stagnation” WSQ: Women’s Studies Quarterly 40. Paths present all sorts of stories And fantasies run wild on shaky ground. in the words of Carroll’s Alice. but it is not Wonderland that provides comfort.. the other (aria time) is vertical. 3 (2013). 165. “The Libretto as Literature. Aria [or] … song tends to function as a static element in the drama. Aria. The utopian impulse originates in a more quotidian. introspective. 16-22. like everywhere Good and evil exist. and voice.35 Even if the relationship between Gena (a lonely crocodile bachelor who seeks friends) and Cheburashka. an animal (or is he a toy?) of ambiguous gender. and Cheburashka idet v shkolu (1983).’”33 Caryl Emerson elaborates on this point. Shapokliak (1974). For good plot summaries of the episodes. no. Russian Children’s Literature and Culture (2008). and yearning. Like Alisa. place. on the count of three.” What results. like Alisa. Recitative is social: it usually occurs in dialogue. “good and evil on different shores. however.” in Marina Balina and Larissa Rudova. see Birgit Beumers. even utopian – the potentiality of children’s culture and the performance of childhood. is dismissed *** In musical theater. noting that. even bodily shape. 152.. 16667. 33 Caryl Emerson. 32 In devoting attention to the relational. see David MacFadyen. “one mode (recitative time) is horizontally progressive and dialogic. produced by Roman Kachanov and designed by Leonid Shvartsman. is based on the 1966 Eduard Uspenskii story Kro­ kodil Gena i ego druz’ia [Crocodile Gena and His Friends]: Krokodil Gena (1969). Yellow Crocodiles and Blue Oranges: Russian Animated Film Since World War Two (2005). enchanting.” and in a staged performance singers are “supposed to hear and respond to it. an ethical stance. also offered audiences much in the way of queerness. a broken society in order to rediscover and envisage herself anew. It is a drama in which musical numbers and narrator-characters like Dodo intrude not into dialogue and forward-moving action. At this point one might counter that hope and futurity are alien to Wonderland. eds. The argument referenced by Emerson appears in Ulrich Weisstein. That’s the whole point. Cheburashka (1971). 170 . Bravery. can stop action.kóòrdînäte Will you get scared. Alisa experiences only exasperation there and yearns to reestablish an epistemological foundation.” at once evoke Cold War discourse and authorize transgression: one might need to jump across a boundary. Vysotskii here repeats Alisa’s theme of risk in the face of fear. Often it is sung … to oneself or to the audience. performer and spectator. Cruising Utopia: The Then and There of Queer Futurity (2009). but failures of communication and fractured chronology – a story where everything feels muddled.”34 But Wonderland is not “traditional” in the sense Emerson describes. then. 105-125. text. and utopian aspects of Vysotskii’s music. the outcome is a re-introduction of discursivity and a more dynamic and libidinally saturated temporal order. as in opera.” Books Abroad: An International Literary Quarterly (Winter 1961). and given several vantage points from which to look at. “traditionally. await an ecstatic shift in sensibility. love. Both songs seem to promise something beautiful. Boris Godunov: Transpositions of a Russian Theme (1986). eyes shut. 34 Ibid. or. Only here they live on different shores. In Wonderland.

and battle a polluting factory manager. Upon meeting the adorable misfit. 33-47. From the start. “Privilege of Unknowing: Diderot’s The Nun. Queer temporality is ludic. the zookeeper explains to the store clerk that Cheburashka cannot be accepted because “he is unknown to science” and nobody can figure out “where to place him. and acceptance are salient in both Alisa and the Cheburashka series. Cheburashka defies categorization – he simply does not fit. After some fuss and inquiry. judicial action.” as William Burroughs called it. In the last episode.” One might expect that such unintelligibility and ignorance would disable Cheburashka. When we first meet Gena he is a crocodile in essence. seems comfortable in his own skin. there remain a number of articulations of queer resistance to disciplinary. It is arguably through his friendship with Cheburashka that Gena gradually acquires a space between “what he is” in the signifying network and his imagined self. than Crocodile Gena.” The concept of “queer time” has been richly elaborated by Jack Halberstam.38 If questions of identity. Gena’s search for “cheburashka” in an encyclopedia yields only a dumb blankness somewhere between “Cheboksary” and “chemodan” (suitcase). clothes. or other identity markers and promptly is taken to the zoo. working in a zoo as a Crocodile.” Halberstam describes queer time as a model of temporality rooted in and committed to the present. believes in his immediate identity with himself. But because Gena views his crocodile-ness as an immediate property. in general. and Lacan in Žižek. helps build the House of Friendship and. effects. normalizing mechanisms of power. Cheburashka is free. he has trouble formulating it discursively. and performs a radical unknowability. especially the two best-known and instantly classic songs from Cheburashka (1971) and Shapokliak (1974). or precisely because of. esp. loneliness. Sitting in a zoo enclosure. the eponymous hero of the inaugural Krokodil Gena (1969) has being but no subjectivity. biology. . make him the object of ridicule. The Sublime Object of Ideology. 2-7. Inattentive to a national-historical past and at odds with futurity. Michael Moon.37 In a totalitarian society. Cheburashka.. Althusser. in any case. amphetamines. 39 Judith Halberstam. part bear. Vysotskii’s addictions to alcohol. or “Pust’ begut neukliuzhe. Gena easily writes the rest of the announcement and demonstrates literacy by reading 36 “Cheburashka” means “topple” and is the nickname given to him by the store clerk. possibly neither. Cheburashka embodies. and heroin likely led to his premature death at age 42. compressing time and expanding the potential of the moment. queer time is their chief preoccupation. But nothing of the kind happens. Subcultural Lives (2005). eds. who traces its emergence not to the last decades of the Soviet Union. Gena leaves his post at the zoo in order to enact several identities: build a playground. failures internal to the process of interpellation – Gena too becomes a subject. textually embedded and poignantly expressed in the music. Witnessing Cheburashka’s alienation from the symbolic order – and his self-actualization despite. Characters ask repeatedly about his species in the initial episode and each “who are you?” elicits from him an unperturbed “I don’t know. cathecting the transient and contingent. Freer. it means for some living in “rapid bursts. unfazed by his biological indeterminacy: he gains the respect and love of Gena and everyone else he meets. who. as a symbolizable fantasy construction. social exclusion. unstructured by reproduction and generational thinking. of course. 1983) he even sends Cheburashka a telegram. Tendencies (1993). Cheburashka’s unknowing enables him to evade regimes of truth and injurious ideological interpellation. his red coat and white shirt hanging on a tree branch. Cheburashka idet v shkolu (Cheburashka Goes to School. 171 signs and newspapers. Jonathan Goldberg. occupation.” in Michele Aina Barale.” as Vysotskii did – or “junk time.kóòrdînäte as an interpretative dead end. but to gay communities “whose horizons of possibility had been severely diminished by the AIDS epidemic. and Eve Kosofsky Sedgwick. In fact. Gena’s inability to achieve a mediated distance toward himself is evidenced by his difficulty in spelling “crocodile” while composing a flyer seeking friendship. he arrives at a produce store in a crate of oranges with no name.”36 Part monkey. travel. too. fails to solve the riddle of his own identity. 23-51. perhaps even medical scrutiny and scientific experimentation. In a Queer Time and Place: Transgender Bodies. 37 My thoughts on Cheburashka’s “unknowing” are inspired by Eve Kosofsky Sedgwick’s essay. In the first installment. respectively: “Goluboi vagon” (“The Blue Traincar”) and Gena’s Birthday Song. public and inner realms – in seamless unity with his symbolic mandate.39 38 This reading of Gena draws on Žižek’s discussion of Marx. Cheburashka is quite subjectivized and self-possessed.

birthdays come only once a year. Gena’s free movie and mountains of ice cream bars dropped from the sky is the perfect fantasy. driver. Everyone. performs for an audience of one – the delivery man. but the entire song can be read as a hallucination narrated to cover over various lacks: deficits of goods. crop failures. is sung by Gena in the third episode (Shapokliak) as he sits. he can even be abstruse: “perhaps we hurt someone gratuitously” – what or whom is he talking about? One 40 “Goluboi” is late-Soviet and Russian slang for “gay. The solitary Gena. One is immediately struck by the unmistakably doleful quality of what is supposed to be. he is a world-weary sage.40 “Goluboi vagon. “Pust’ begut ne ukliuzhe” is in melancholic C minor and played on an accordion – the loneliest of instruments. and eroding sociability due to time spent in queues. 172 .” It did not gain widespread usage until the mid 1980s but probably was employed earlier within Soviet gay subcultures. He would wish me happy birthday and maybe leave a present of 500 ice cream bars for me. in the first episode. befitting an intelligent. a disruption in the calendar. Perhaps we hurt someone gratuitously … the calendar will turn that page for us.kóòrdînäte The episode Cheburashka (1971) opens with the sound of rain and a light blue delivery truck bearing the words “den’ rozhdeniia” (birthday). the sort of protagonist who would go mad if forced to pose before spectators at a zoo. Unfortunately. [refrain] In animation. as in the animal kingdom. everyone hopes for the best and our blue traincar rolls forward. thoroughly devoid of his former unselfconsciousness.” Gena is a veritable philosopher. What if suddenly a magician arrived in a blue helicopter and showed a movie for free. Here Gena expresses a wish for repetition. perhaps. The truck and its lethargic driver putt-putt toward Gena. who sits on a bench playing an accordion and singing a sentimental birthday song: Let pedestrians clumsily wade through the puddles as water streams down the street. a one-man band with melody on the right hand and preset chords on the left. Gena is clearly a simpleton if juxtaposed with a character from Tolstoy or Dostoevsky. Indeed. Toward new adventures let’s run my friends. I am playing my accordion outside for all to see. In Brezhnev’s era of space program achievements and consumer good shortages. basically a street musician. Smoothly. Not only the magician and ice cream. a shift in temporal and spatial coordinates. accordion in tow. of course. a reorganization or manipulation of time.” just as there are no soaked passersby wondering about Gena’s happiness. And even though we mourn the past a little bit all the best. say.” the other meditation on time in minor key. a celebratory song. The helicopter transports Gena to a magical space of amplitude and freedom. if we believe the lines. “unfortunately birthdays are only once a year” is also the most explicitly about temporality. And. effortlessly the long path spreads beneath and runs straight into the horizon. Hey. But compared to his former self. depth and complexity are relative matters. the lyrics are belied by a gaping absence of people. speed it up! [refrain] The blue car races and shakes. on top of a light blue caboose with Cheburashka and their spinster companion Shapokliak: Slowly the minutes flow past Don’t expect to see them again. Passersby just don’t get why on this rainy day I am so happy. Such temporal promiscuity is signaled by the arrival of a blue. There are no “clumsy pedestrians. the express train’s picking up speed But why does this day have to come to an end I wish it would last the whole year. is still ahead. or goluboi helicopter – used here to express queerness. In “Blue Traincar. But perhaps the most wistful and famous line of the song.

medium of temporality. 40. The emotionally weighted message at the start seems to be: turn the page.” in What Was Socialism and What Comes Next? (1996). as it were. how do we account for its resonance? Why were songs about time consciousness especially popular in the 1970s. and seek new adventures. Caroline Humphrey. Verdery discusses how the regime’s policies aimed to “seize time” from individuals by making exorbitant demands on the human body. the constant excitement of immediacy. if not a foreclosure of futurity. The Unmaking of Soviet Life: Everyday Economies After Socialism (2002). the lines after “the express train picks up speed. . as a reflective postscript and halt in the action. or even mourning for a country one has left. It spans two works: his 1917 paper “Mourning and Melancholia. and the logic of scarcity. Late-Soviet Temporality Waiting in queue is perhaps the most emblematic experience of late socialism. the best is ahead. when Gorbachev began to challenge Brezhnev’s policies. The lyrics of the song present us with an apparent contradiction as well. acting as a Greek chorus or internal object voice. too. situated outside the time and space of the film’s narrative and functioning vertically. “the site of many possible uses of time. and why does their gentle plaintiveness tempt émigrés and Russians so seductively today? One might ask. 40-64. Its deadness and irretrievability produces a melancholic stance. Goods deficits and long lines were common throughout Russian history. Or. and culturally situated iterative process of subjectivization. and Natalya Baranskaya. looking not to their future.42 Anthropologist Katherine Verdery’s “`Etatization’ of Time in Ceaușescu’s Romania” explores the ways the late-socialist state exercised power over its inhabitants through temporal politics. the second economy. “The `Etatization’ of Time in Ceaușescu’s Romania. of course. esp. repression. for example. the queue grew strange and intolerable only retroactively. Pieta Monks (1990). A Week Like Any Other: Novellas and Stories. the queue with its stretched temporality has continued to serve as a metaphor for the entire Brezhnev era – indeed. 173 The last Soviet generation experiences its childhood as a lost object. Gena and the others sit at the rear of the caboose. perhaps. 43 Katherine Verdery. because the Soviet Union is dead. forward-looking optimism is subverted. It is a wish for an eternal moment.41 41 For reasons of space I have omitted a discussion of Freud’s account of melancholia. more likely. dramatic reversal of sentiment. to complicate the matter further still: is not the very idea of a traumatic breach of temporality already represented in Soviet children’s films and songs? They seem to anticipate the rupture. a present expanded and sucked dry. radical discontinuity itself – a traumatic breach in one’s relationship to time – becomes the object of melancholic identification. as does the disillusionment with Soviet myths and their progenitors.” and The Ego and the Id of 1923.”43 Bodies were 42 See. But if alternative temporality is at the emotional center of late-Soviet children’s culture. The unnecessary “of course” in “the best. But almost instantly the impatient. give it voice avant la lettre. why Gena wants birthdays more than once a year and a day without end given the gloominess haunting the present in both songs: is he wishing for more nasty weather and continued infliction of petty miseries? The answer. Since the end of the Soviet Union. What is more. Do it now. As the train chugs to a nostalgic minor tonality. but backward.kóòrdînäte is tempted to say that Gena is wholly out of character here. of course. direct our attention toward the future. Not just lost in the common way – to memory. In scholarly and fictional accounts it both incarnates and comments on social relations. is still ahead” raises the sort of skepticism commonly elicited by over-insistence: is it sarcasm or a defensive posture concealing contrary feelings? And in a final. which informs the present argument. we must let go of past grievances. but in the 1970s they became exceedingly inconvenient and unbearable. move along.” Even more overtly than in Gena’s Birthday Song we encounter here a desire for the postponement of the future. accelerate. a constitutive component of the ego. is yes.” suggest time is passing too quickly: “Why does this day have to come to an end/I wish it would last the whole year. More important. or cynicism – but lost as a repository of potentialities. its central organizing principle. in the wake of pere­ stroika. “Goluboi vagon” is both overtly about time and against it. and the reason for Gena’s wish for sorrowful rehearsal is also the reason for the libidinal attachment of post-Soviet adults to their favorite childhood fictional characters: both are products of a melancholic position. The sad contemplation evoked by artifacts of that childhood cannot be reduced to nostalgia. trans. And. Despite possible loss and difficulty.

questionnaires probably associated with the regime’s pronatalist policies are given out to all women in the workplace. The perpetual absence of equipment required to conduct research necessitates constant plotting and manipulation of suppliers so that Olia can meet the deadlines and unrealistic demands of her supervisor. for example. and other self practices see. according to Verdery. This strategy caused an economy of scarcity that in turn resulted in an immobilization of bodies. She and her friends take turns grocery shopping for their families during lunch hour (to shop in the evening often means longer lines and less food).” Queues diverted energies away from activities that might have alleviated shortages. Olia rarely has time to feed herself. 174 . a research scientist and mother of two.46 The state’s consumption of time is particularly taxing on the female body. Competition with coworkers for limited supplies robs Olia of time she could devote to her experiments.48 The structural dimension of women’s everyday life invaded. look after her children. Revolution on My Mind: Writing a Diary Under Stalin (2009). inciting a different. Food shortages. 58. Disturb temporality and you disturb subjectivity. and she is constantly tired and hungry. and tend to her aloof spouse. for example. 39-58. The socialist state also seizes Olia’s time by forcing her to attend inane party meetings to which she must come prepared with 44 Ibid. peripheral actors the ability to do so. Olia must perform these various tasks only to rush home and cook dinner. questions. Its protagonist Olia. 53-56. intellectual life. the center constantly attempted to enhance its pool of resources by denying other. it also 46 Baranskaya. and inputs counted more than outputs. A Week Like Any Other (1969). disrupted. autobiography. 45 Ibid. however. such as lower-level initiative and planning. furthermore. Many self-practices ostensibly available to socialist men – party work. My claim is that her plight also functioned as an excuse for ideological ignorance and hence a vehicle of emancipation from the regime’s demands.47 Baranskaia’s story paints a grim picture of the woman-mother under Brezhnev. less coherent sort of introspection and subjectivity. A Week Like Any Other. Temporal organization. Since socialist regimes sought to accumulate means of production above all..kóòrdînäte often appropriated and compelled into activities (or inaction) beneficial to the state. Women’s “double burden” (or mothers’ “triple burden”) impeded a preoccupation with one’s socialist self. In the novella. Musings about her beliefs and behavior are constantly infiltrated by thoughts of obligations to her family: while sitting at a party meeting Olia can only dwell on her children. She must wake up early and leave extra time for her morning commute to work because of overcrowding on the bus and poor road upkeep. these inconveniences cause her to arrive late and in a panic.The binding of the labor force in queues was not seen as a cost to the socialist state because it accrued supplies and not profit. Linear time. and docile: Olia describes her own emaciated and exhausted body. which is responsible for reproducing and caring for the family. Despite her efforts. 1-62. has little opportunity to attend to her own needs. Yet the bodies that are supposed to be producing children for the state are kept overworked.45 But did accepting “queue time” mean accepting the abyss? Verdery’s “etatization of time” is manifestly illustrated in Natalia Baranskaia’s Brezhnev-era novella. while deficits of fuel rendered complicated and tiring such basic activities as getting to and from work... meant long stints in queues. 48 On socialist diary writing. implicitly. 47 Ibid. But while Olia’s apparent lack of self-realization seems to support the regime’s goal (as conceived by Verdery) to immobilize people in order to control them. Igal Halfin. was crucial to identity formation and sociability – and. undernourished. autobiographical writing and the like – were simply not possible within the day of a Soviet woman like Baranskaia’s Olia. Red Autobiographies: Initiating the Bolshevik Self (2011) and Jochen Hellbeck. as well as those of her female colleagues.44 Verdery views the involvement of bodies in idle time as a mechanism of “subjugation” because people were made unproductive and time was “flattened. the sustained relationships necessary for collective grass-roots action. Olia is physically depleted: she has no time to do for herself and care for the self is suspended. and inhibited their intrapersonal striving towards ideological consistency. plays a significant role in defining the self and forming alliances.

” one that serves the state’s pronatalist or family policies. they wholly avoid or ignore Soviet ideological work and sociability. into identification with a concrete or single. And while linear time and certain forms of self care are abandoned.” The women’s prioritization of their “mother” identity does not translate. 18-20.50 Olia’s relations with her husband Dima appear to testify to such erosion. Olia’s weekends are spent cleaning. are divorced from an established time and place. 44-48. Sorokin’s characters. “The `Etatization’ of Time in Ceaușescu’s Romania.. party meetings. The Queue (1983). preserved. . breaks and silences punctuate a dialogue regarding its meaning. 50 Verdery. why not?. nor has their overt queerness: unusual family structures and living arrangements. and distant time (the reader only gains a sense of their feelings for one another when Olia recalls their courtship and honeymoon). transgender embodiment. evokes the eternal present more that the title itself. eds. at the very least. In fact. 29-34. it is very much in evidence in the work environment and within a homosocial space. or. Insufficient time to step back and properly chronicle her activities allows Olia to conveniently excuse her inability to answer questions regarding her leisure pursuits and the number of sick days she has taken. often consisting of an older eccentric mentor and young protégé. Through such stylistic choices the novel communicates the phenomenology of the queue: 51 Baranskaya. of course. more radically than those of Baranskaia. cooking. and caring for her children. and obtuse thoughts and conversation that the questionnaire inspires in a Week Like Any Other suggest that women had a stake in maintaining a confused identity – a dearth of knowledge of themselves – as well as a linguistic disengagement from their activities. The reader is left with the impression that much more is known or understood about the questionnaire than is explicitly stated. 48-50.. and heterosexual love. But while sociability is absent in the home or the heterosexual sphere.” 55. 378-92.kóòrdînäte undermines the state’s efforts to structure women’s identities – particularly that of “mother” – and to utilize coherent bodies that can be easily surveyed. A Week Like Any Other. Many display confusion about its language. The fearful. taking shape largely through dialogue and without a narrative to fix utterances to a particular setting. Lilya Kaganovsky has written about gender fluidity.” in Il’ia Kukulin. 1970). emerge other sources of meaning and subjectivity – dyadic and triangular formations not unlike those of Gena. Cheburashka. categorized. transgender i zastoi: Volk i Zaiats v kon/podtekste ‘kholodnoi voiny’. 175 dynamic temporal space and develop in the narrative’s present or real time.51 The women in the research laboratory form support networks structured around the identity of “mom. ideal “motherhood. Mark Lipovetskii. “Zavetnyi mul’tfil’m: prichiny populiarnosti ‘Cheburashki’. Veselye chelovechki: kul’turnye geroi sovetskogo detstva (2008). is deployed in order to avoid an asymmetrical power relation.52 The women in Baranskaia’s story do not attach a stable meaning to “mother” or imbue it with a specific regime of knowledge. Konstantine Klioutchkine goes so far as to call pedophilic. whereas her friendships with the women at work exist in an emotionally 49 Baranskaya. shifting allegiances. Olia places her relationship with Dima in a bracketed. which debuted as the central and eponymous protagonist in Vladimir Sorokin’s novel. has not escaped the notice of recent interpreters of late-Soviet animation. and vaguely defined. Olia and her coworkers procrastinate in answering the “questionnaire. and prepared for reproduction. and self/other confusion of the Wolf and Rabbit in the very popular cartoon Nu Pogodi! Kliuchkin.53 No element or scene in Baranskaia’s novella. 370-72. and Gena and Cheburashka. Knowledge about women’s reproductive lives is not easy to acquire. 53 The abundance of male or vaguely masculine couples. the relationships of Karlson and The Little Boy (1968. Verdery describes how the “etatization of time” changes self-conception through the “erosion of sociability. the Bildungsro­ man. 52 Ibid. and. ignorance. Mariia Maiofis. however. 55-60. other nonnormative temporalities and subjectivities are forged in their stead.49 As in Cheburashka. abrupt relationships. 21-24. and their spinster companion Shapokliak: homosocial realms. “Gonka vooruzhenii. A Week Like Any Other shares a stagnant temporality with the queue. 42-43.” a key component of subjectivity. alternative life schedules and modes of association. examples of nonnormative upbringing and moral development in the tradition of the coming-out story and its precursor. A Week Like Any Other.” and Kaganovskaia. And yet in the gap left by the absence of mandated socialist clubs. transvestism. They do not entertain guests nor communicate often with one another. suspicious. if not homosexual. not knowledge. non-heterosexuality.” They engage in a number of conversations about possible reasons for the questionnaire’s distribution and attempt to come up with “appropriate” answers to its queries. 16-17.

take turns holding the family’s place. blurring historical periods and generational distinctions. Sergei and Anna. and past and present seem not to follow but create one another. the time spent waiting. his wife. Put another way. 57 Ibid. and create pockets of sacred duration. paradoxically. nonreproductive spaces. The Line. 55 Olga Grushin. and overheard snippets of conversation. East and West. stretch it. 3. *** Russian-American fiction such as Grushin’s The Line recapitulates a Brezhnev-era temporality evoked by 1970s social formations. Sergei. As in Alisa v strane chudes. The line is an ever-expanding now. mourn.57 With Alisa-like hopefulness. to interminable lines. Through renderings of episodic sociability and casual sex it offers a fantasy of limitless possibilities and a loss of linear time due. 199. For the duration of the novel.” rumored to be returning to Russia to conduct his latest symphony on an unknown date. “Sergei wishes for ‘a different world. a silvery mirror world where things were simple. are rendered distant yet here – so fantastical as to be produced within the protagonists’ inner selves. and conversation. but never at the same time – pulls them into different orbits as they strike up friendships with the family that stands beside theirs. These relationships provide Anna. The Queue echoes Verdery’s claim about ruptures in linear time and consequent erosion of the subjective and relational. The novel’s structure gives an impression of ephemeral and ultimately unproductive socialities. torques time. Perhaps the queerest feature of late socialism was its tendency to distort time.’ What he does not realize is that he. a place where they are the better. the characters are free from material ties and have many opportunities for surprising intimacies and situational loyalties. Cited in ibid.54 The queer temporality of the Brezhnev era has been invoked repeatedly in Russian-American fiction.. 58 Grushin. Sasha and his parents. and son have already entered a mirror world. 176 . or at least different. or demonstrate a desire that alights on random objects – unfamiliar people.”58 In metaphysically exceptional states like queues identity loses its certainty and reality cedes its hold. truncated exchanges. those waiting in an unending line for an unspecified product or result embody and instantiate desire with no object. Like Vysotskii’s Alisa. Censorship and an economy of scarcity produced the queue and a popular children’s culture that invited exaltation in chronology-stopping. The Line (2010). and take inside this magical and lost temporality. media. separately and unbeknownst to one another. 56 Welsh.55 Grushin’s line. the relationships develop as they spend time at the other family’s apartment. statements without an addressee – life as a series of disembodied sounds. “Treating Time and History in the Contemporary RussianAmerican Novel. Sorokin’s characters find themselves in a nonsensical space that. On the other hand.kóòrdînäte a cacophony of voices. even more than Sorokin’s queue. This fundamentally chronotopic separation – each occupies exactly the same place. and Sasha the chance to be “other” than the roles they play at home. selves they dream of. most explicitly in Olga Grushin’s novel The Line (2010). adventures. The line never moves and the tickets are never sold. kiosk” – a distance that does not change. produces transitional phenomena leading to entrancing discoveries and meaning making.56 As literature scholar Kristen Welsh points out in her examination of the temporal and spatial dimensions of contemporary Russian-American novels: The line isolates the family members from one another. while seemingly without direction or final goal. On the one hand. Time and space collapse on the line. and material objects.” 2. home and abroad. Those queued wait to purchase tickets for a concert by the exiled composer “Igor Selinsky. The Queue. The last Soviet generation thus suffered a loss not only of a country and its culture. since the queue exists in stalled time and is without purpose (no one knows what is being sold and value is invested in the very act of lining up). Sally Laird (2008). but also a concept of time and the desires it generated. I have suggested here some of the ways poets and artists then and today have brought into being and reanimated stagnation in an attempt to commemorate. trans. “each person’s existence is defined by his neighbors and by proximity to the ticket 54 Vladimir Sorokin. Sorokin’s novel thereby conveys not only the despair of the queue but also its creative potential.

.

.

.

.

.

.

during which time my wife and other artists in Russia were the victims of a hate . I had to turn away because I couldn’t bear to see her face on those photos. Mikhail Ryklin. I said first to myself (which was the hardest thing) and subsequently to the police officers: “Yes. Three weeks later on 12 April.071:929 Alchuk A. the philospher Michail Ryklin. After Anna’s disappearance. looks to her diaries to help him approximate the causes of her death.” While I got changed to go down to the station and sign the identification papers. 183 went quiet and transformed into whispers. who had obviously had to witness a lot in their careers. with the same hallmark and the same jeweller’s stamp). The voices on the other end of the line then began to tremble. made sure that the door was left ajar. there was no trace. And then there is the apartment.kóòrdînäte UDC 7.. Russian Federation Institue for Advanced Research. but when I saw the wedding ring which Anna had worn for 33 years (which is the same as the one I wear. After my wife [the artist] Anna Alchuk disappeared on 21 March this year. that the search continued and that so far. I would shudder at the sight of the photos of her with the ‘Police: help needed’ caption which had been put up in cafes. day out. I found a book of her dreams from the last five years. it is most probably her. I could still doubt that they belonged to my wife. just a little smaller. When I called Moscow. knowing that you can never know what a person in my situation might get up to. Russian Academy of Sciences. the streets of houses. in which every object reminds me of her. Moscow. I lived through three weeks under the constant pressure of police investigations. as if I had an additional person listening on the line. pharmacies and shops. I heard echoing: every sound reverberated. How is it possible to amputate a part of oneself? How can one learn to see again without the assisting gaze of the other. which had become so much a part of oneself that it was no longer noticeable? Day in. Institute for Philosophy. Germany In the Burning House After Russian artist Anna Alchuk was discovered drowned in the Spree her husband. When they showed me the wristwatch and the black and white photos of items which had softened in the water. I played the role of the answering machine: several times a day I explained to the shocked caller that there was actually no news to report.. But there was still a muted hope. Whenever I caught sight of these notices. University of Cologne. two detectives stood outside our door. where every house is linked to shared experiences. the officers. getting used to emptiness next to me and to the ever-deepening abyss which threatened to engulf the rest of my life.

In 2003 when Anna Alchuk was charged with fomenting national and religious conflict. having to watch these friends glance nervously about to make sure nobody is looking. and not even the most broad-sweeping policy can work without the participation of each individual. which was my home. but this time it was something completely different: a major caesura of contemporary history lay in the fate of a real living person. And so everyone. acquitted her of all charges (which is extremely rare in Russia. to inscribe the guilt into his own body. regardless of whether they think the smear victim is guilty or not. about presidents. In an authoritarian social climate. was the only one who was prosecuted. with time. not because all others around him are convinced of his guilt (he has friends.) An acquittal is only a formal judicial matter. only when others (even Anna’s friends) follow the new social imperative. Each person experiences it in his own way. will behave towards him as if his guilt had been long established. a coincidence of what initially seemed to be impersonal events. only then are the survival chances distinctly reduced for those fragile personalities who react sensitively to injustice (and my wife was such a personality). I was directly confronted with how the story. someone who has been declared a politi- cal enemy doesn’t have to experience being shunned by friends or on reaching out a hand to them.’ I thought. they dare to protest and then succumb in an uneven fight. in the process. she made a poetry collage and a video with the title ‘Responsible for Everything’). ‘If the fire is not extinguished immediately. Something dawned on me during that time. In other words. It is also no longer sufficient merely to listen to the speeches of politicians which are steeped in the logic of confrontation and hatred. Namely that it’s not automatic that events on the major political stage manifest themselves as a common fate in the personal tragedies of individual people. My friends and I were both at sea and contemplated events in the distance. however. If. In an authoritarian society. the television and in the press. The Moscow art scene saw who had the power (in the minds of the yesterday’s homo sovieticus this equates with being in the right) and turned its back on Anna Alchuk. bucket loads of mud were thrown at all of them. bared its teeth and mauled the person who was standing next to me. was floating in the open seas near to an anchored leisure boat. I swam 184 . whose innocence was clear to the court from the outset. many people. The consequences of this hatred first have to affect a real person. a person who is declared guilty. After five months of uninterrupted abuse and humiliations in the courtroom the judge. These fragile people see a perversion in the manifestation of the new universal imperative.kóòrdînäte campaign. begins slowly but surely to think of himself as guilty. Suddenly I saw a fire on the deck of the boat. He internalises the guilt. Only when this equivalent is found. It is not enough to give the order: ‘Do it like this!’ The violent act of dictating orders from above must be covertly masked to lend it the appearance of free will and it must become a behavioural imperative for many. to break out into a space beyond this perverted society which condemned him. and receive an emotional. suddenly came alive like a galvanised corpse. media strategies and tricks which the powerful use to secure obedience. Then my wife. somebody who has been smeared with guilt will continually carry with them the stigma of guilt. who had not been presented with a single piece of evidence of her guilt. she recorded the following dream in her diary: “A huge living-box. when contact to this person does not become a taboo for those who privately cherish him and are aware of his innocence then this society is not yet enslaved and the consequences of civil disobedience (which is called human decency elsewhere) will not lead to a catastrophe. as acquittals are highly damaging to a judge’s career. At some point the desire emerges to peel off this body. On the radio. For the first time. human equivalent. when what’s proclaimed on the major political stage becomes part of a far-reaching traumatic experience. What had she felt all these years? How were these feelings reflected in her dreams? How did it happen that she gradually began to grow into to her victimhood and began to lose confidence in the outside world? She had initially viewed her enforced victimhood ironically and as something external (in 2005. but because he was charged as guilty by an authority which speaks in the name of everyone. even if they can no longer offer their help). with the trial still going. the hate has to be underpinned from below. The chosen scapegoat begins. I have written lots about social tragedies. my box will catch fire too.

Hate. the foreign body. This fire cannot be extinguished that is why her friends warn her.. In the second dream. She began to feel more Jewish and absorbed the hate that was being directed against her.” In another dream the danger comes from elephants who have just left a huge room but could return any minute. “The box”. eventually gain the upper hand. salvation. A boy of fifteen or so is with me.” In the Lotus Sutra. and the “skillful means” (upaya) which their father (Buddha) uses to try and coax them out of it.. checking how secure the doors were in short. In another dream she explains to a publisher. there is none to be found. ‘Faster. A way out can only be found when one perceives that what until recently appeared impenetrable and immovable. ‘One more minute and we would have been dead. represents our whole former life which was on the verge of being devoured by the fire of “people’s hate” which was ignited against my wife. there is a parable about children in a burning house. Soon the fire will jump over the wall. real and tangible.’ I think. the path to freedom has no tangible equivalent. which in a widened sense. faster. “I am standing next to a stone wall. But it was pointless. in dreams or when awake.’ I urge them. / But the feeling lingers that this will not offer us enough protection.” my wife dreamed on 26 October 2004. fear of . one and the same. The fire blazed higher and higher. has to burn up completely and here the end of the dream poses the most important question. / My friends swam over in my direction and signalled to me that I should get away from the fire as quickly as possible. Hell and paradise are both merely forms of experience. shortly before the investigations were due to close and the court case begin. shut ourselves off from this terrible world. “I went from one room into the next. But despair is nigh for those who imagine too vividly the escape from a burning house into freedom. Defence witnesses. and turned it on herself like a laser beam. one and a half years after the trial against the organisers of the “Caution: Religion!” exhibition (more here). The reflection of the fire became fixed in the water. “I know there will be a war soon. relieved. The boy and I close the doors. “and that I won’t need any good clothes any more. who spoke neither Hebrew nor Yiddish. to which there is no answer: “Where should I go now?” Wherever one seeks refuge in such a world. I was looking for a safe place. the world was about to be destroyed. behind which a fire is raging. who until recently was a friend of ours and who is now publishing anti-Semitic literature. In one of her dreams she is being strangled by a painter acquaintance. She dreamt of a war breaking out and the world being in flames and the most important thing was to rescue the children from a burning house. She was growing increasingly fearful about an anti-Semitic pogrom involving children blinded by rage. The children no longer needed protection but had to be stopped from acting out their aggressive intentions. her whole former life. and she knows this is happening because she is Jewish. We cross the threshold and then the doors close behind us. familiar apartment. / I woke up and was helpless. I have to get away as soon as possible. To encourage the children to leave the “burning house” of the three doomed worlds. But the most important thing is to take the children with me. I’ll take them off and just keep the warm things. The insecurity and the feeling of being defencelessly at the mercy of others. Then we are standing in front of an underground bunker. In Buddhism.” Slowly but surely Anna Alchuk internalised the hate which was initially fuelled against all the participants of the exhibition.. Where should I go now?” The “huge living-box” in this dream represents our old. secure them with heavy bars. I have to get dressed and go away.kóòrdînäte over and tried to spray water onto the fire. worked its way into her imaginary world. Buddha promises them a beautiful toy. / It is high time we close the door.. who was unfamiliar with Jewish culture and had never set foot in a synagogue) was confronted by increasingly aggressive invective from those who were on the side of the prosecution in the trial. illusory and a dream. lawyers and friends came to support the victims of arbitrary persecution. they were insulted in the court buildings by “Christians of deep conviction” (as the public prosecutor described them) as “pig Jews” and forced to disappear from Russia before it was too late. My wife (a halfJew who was not raised religiously. My wife wrote up this dream on 17 October 2006. They have no 185 autonomous existence and can abruptly make an appearance. is actually unreal. A note from October 5 2006 read: “Expectation. that she is half-Jewish and she will never be able to forgive him for this betrayal.

it transpired. Essentially. my wife relied on a state in which her soul was merged with the world. disappeared. took care of enforced conformity in Russian society (culture included). depoliticisation and a humble attitude become a firm political stance. and now the source of this blissful happiness “her trusting way. Although it started out as a game. Anna Alchuk was not condemned by a court. The horrific thing about authoritarian societies is that everyone lives in a seemingly no-win situation. There was a mass application of absurdity on the level of the symbolic. the dreams of a person who is exposed to a hate campaign. Not a single Moscow artist of any standing was to be found at this conference. Having absorbed the collective guilt. Any individuals who refuse to play along are silently sacrificed. far easier to endure being a target of religious fanatics than having to put up with the repressive passivity of most of her fellow artists. As a talented poet. her feelings of guilt grew and with this. In her dreams. were suddenly labelled “Putin critics”. The fact that this hate had initially used obviously crazy people as its tools. my wife. Over these years the art scene resigned itself to its defeat and even managed to profit considerably as a result. Once acquitted by the court.. her openness. the need to punish herself. For Anna Alchuk. most of them foreigners. they live in fear of becoming the sacrifice which the losers offer the winners. After her tragic death. This meant that all sacrifices were in vain. intellectuals. as a demonstration of distance separating victims from perpetrators. because it is ubiquitous. They are then exposed to the danger of identifying with the image of themselves that has been forced upon them. turned out only to be further proof of the inevitability of the sentence being enforced quite independent of what the court might decide. certain that I can talk them out of their plan.. But when politics forced its way into our space and started to destroy it. she saw herself facing a community for whom the things for which she had fought and made sacrifices (initially it almost seemed and if this was about a common call for freedom of artistic expression) had completely lost their meaning. this was a further sign of her abandonment. illustrated the new situation very clearly indeed. I walk through a horse wagon covered in brightly coloured material and think to myself that it would be immediately destroyed in a pogrom and would offer no protection to anyone. my wife was described by many foreign journalists as a “Putin critic”. She had no interest in politics. under Putin. / I walk towards them. But where can you run from a hate that is proclaimed in the name of the state. drowned in the powerful current of hate directed towards her. I doubt that the name Putin appears in anything she has ever written. It was. her unique form of naivety” had run dry. but hate which is raised to a social behavioural imperative is inescapable. journalists and artist colleagues? You can break off contact with individuals (in the years when Putin was in power we lost about half our friends). capitulation becomes essential to survival. friendliness. it became part of her. but by all those powers which. myself and other (sadly only a few) intellectuals who defended their language and their right to artistic expression.kóòrdînäte an anti-Semitic pogrom. / From somewhere up above children are shooting at me with water pistols. It took on a new dimension when it was converted into a mechanism for self punishment. Under such conditions.” My wife loved people and needed human warmth. ousted from the social network. she was incapable of hating anyone and had never learnt to do so. they run the risk of becoming what they are perceived to be. TV presenters. an additional indicator that the powers behind the hate campaign waged against the participants of the “Caution: Religion!” exhibition had gone out and taken over the cultural sphere which from that point on. then they join hands and form a chain which is coming towards me. when things were taken away from us that shortly beforehand had seemed to belong to us. and taken up by generals. For those who are actually decent human beings. which is backed by a Duma resolution (the upper organ of the Russian legislative system had condemned the exhibition “Caution: Religion!” long before the case opened). The “Art and Taboo” conference which the Sakharov Centre in Moscow staged in October 2007. 186 . the crucial problems of the Moscow art scene were discussed by a handful of curators and art critics. which is why no one can be held accountable for their actions. the changes in the environment which Anna Alchuk had believed was her own led her to gradually absorb it. was no longer our terrain but theirs.

. Had her surroundings not mutated. No statement of the court can protect her against this channelled “anger of the people”. wanted to shut down the paper because no intellectual position could ever stand above the loss of human life. I see a machine gun aimed at him. I asked myself for the first time about the price of an intellectual position. who was a tender. I know that they want to get rid of him and I protect him with my body. probably the most prominent “Putin critic” appears. who are highly sensitive or thick-skinned. I suddenly realise that we are completely vulnerable in this crowd of people. and instead lent her support. Misha? I ask him. she was just unable to withstand the “fury of the people” which was directed at her. There is no way out any more. collapse. We should however “this is the most important conclusion” neither view this phase in isolation from those that preceded it. ‘Badly’ he answers and when he briefly gets out of the bed I notice that his face is as white as rice paper and that his eyes have a feverish glow. No one tries to help him. The following excerpt is only one of many examples: “Misha (this is my name M. even after the acquittal.” A further diary entry. though. I feel helpless and dejected. but also a healthy mind. my wife would most certainly have recovered and lived for many years to come. Things aren’t easy for him either: “I am in prison and I’m sitting on a metal bed next to a grey prison blanket.R. Institutional strategies. nor as a part of the supposedly inevitable progression of somatic illness. Unfortunately. fragile or robust.. / I immediately realise they want to kill me because they think I am a witch. Does that mean I’m completely dead? I ask myself. “Suddenly water is flowing out of me and the water contains traces of blood.kóòrdînäte Anna Alchuk’s diary of dreams shows that being a “Putin critic” is a life-threatening occupation. After the death of my wife. then he lies down on the bed and pulls the blanket up to his chin. Everything around me goes dark and I smell the scent of Misha’s aftershave. after the murder of Anna Politkovskaya. at the peak of the hate campaign against “Caution: Religion!” reads: “Misha talks very harshly and openly about politics.. After a certain point in time the logic of the system eludes not only social rules. however valuable the content of this position might be. More blood is coming out 187 all the time and it attracts hordes of angry people who flock towards me like vultures. first water then blood spills from her body: “I find myself behind a sort of curtain in a tent. do not impact other institutions but human beings. Then they shoot me. / I understand that this person has been through a lot. Out of nowhere fascists (I have no doubt that they are fascists although they are wearing neither uniforms nor swastikas) start laying into Misha.” In Anna’s dream from 16 March 2004 (at this time both Mikhail Khodorkovsky and the organisers of “Caution. Religion!” were on trial in Moscow) Khordokovsky. I feel deep compassion for him. She lived in constant fear of my life and her own.” The motif of vulnerability grows ever stronger. which threw her out of her immediate surroundings (which were no longer her surroundings by that time although we did have some friends life in Russia). ‘And how are you getting on here. In the dream. she has already internalised the anger. Should it be paid by the life of another person when this person might share its tenet but cannot withstand the psychological pressure? Today I am much more sympathetic towards the editor of Novaya Gazeta who. she has already started to see herself as others see her. My wife was not a psychologically disturbed person. she had become leprous in the eyes of many.” it says in a diary entry from 31 October 2007. when they come into effect. Things that were dearly cherished before are now perceived as a hindrance. people let her fall and she lost her place in the world. the last supports that might have given the dreamer a hold in the world.” In this dream. He says that he has heard of the lawsuit against me. in this new phase.) and I are at some social gathering among a big group of people. This article originally appeared in German in the Summer 2008 edition of Lettre International . fragile being in this increasingly brutal world. she perceives the aggression of the mob as an act of retribution. particularly because. Suddenly I see Mikhail Khordorkovsky beside me. dated 30 April 2003.

I wish to talk today about the poetry and suicide of my friend. What if Alchuk’s poetry. USA. ”To kill oneself is to mistake one death for the other. New Haven. and am giving you already a conclusion. and then Blanchot continues into the reflection of “this strange project. and held on April 17-19. 821. 1993 28). and that thereby I can reach the other death. at my disposal.” says Maurice Blanchot in The Literary Space. 2015. at Yale University. one that could not be reduced or subsumed under the name of aesthetics. a singularity and incompleteness. Kirilov who kills himself in order to become God.” organized by Marijeta Božović. What of this oblique offering. was in the Besy appropriated for precisely such an outcome of political violence. Does not Die. approaches to borders. which for me includes an interminable mourning and a sense of loss of a friend: the event that for me remains the encounter with Anya Alchuk requires a completely different regime of reading which defies the notions of militant agency. “In place of the secret: there where nevertheless everything is said and where what remains is nothing—but the remainder. a great Russian poet and artist Anya Alchuk in Berlin in March 2008. Siringa. a double death and death’s double.kóòrdînäte UDC 7. and cannot be reduced to some aesthetic quality? And which has the right to refuse its se­ cret before any court of law.071:929 Alchuk A. puts to work a secret which is also at work in literature. harking back to militia. We should remember this concatenation of secret. required a completely different regime of read1 The essay has been originally written for and read at a conference on “Political Violence and Militant Aesthetics After Socialism.161. USA “The one who wants to die does not die. double death.” The Dionysian Haven of Anya Alchuk Ne slepite glaza pustote (Do not blind the eyes of emptiness). and her tragic ending. But a secret which impassions. Passions. of militant aesthetics?1 Kirilov’s as you may remember. Suicide like literature is this place of the secret and an absolute secret. on a topic that knows only of openings. which operates. passion and literature. I go to meet the death which is in the world. “uncertain thresholds one cannot attain” (Blanchot). Gainesville. To put it up front: can a suicide be an act of militancy. over which I have no power” (Blanchot 104). we will return to it. not even of literature” (I am here following Derrida. University of Florida. which concludes his reflection on Kirilov’s suicide in Dostoevsky’s The Possessed (Besy).09 Dragan Kujundžić. and especially not militancy. 1981 “The One Who Wants to Die. I would argue.1. completion 188 . aesthetization. a passion for life in death. it is a sort of bizarre play on words.” suicide as a double mort. military and warfare. Anya Alchuk. ing.

Like others. and the subsequent trial in which his wife Anya Alchuk was one of the three accused and put to trial. Intelektualy i Oktiabrskaia revolut­ . Michael Holquist – the other of course being Katerina Clark). (2013) the saddest book I’ve read in my life. Misha Ryklin. recently published Dionysos’ Harbor. or Komunizm i religiia. be it writing. An experience of the impossible. which Ryklin puts to rest in this book. from her closest friends in Berlin whom I know and who were with her just a few days before her death. I am not privy to any details of Anya Alchuk’s last days that I have not found in Ryklin’s book. I merely propose to read with you some of the traces this event left. “Both involve a power that wants to be power even in the region of the ungraspable. The Work of Art in the Time of “Managed Democracy”] published in 2006. landmark and seminal book. and show me the stations Ryklin since analyzed in his then forthcoming. disarmed but for that no less resilient and enduring. krest. in the wake of unjust and hurtful accusations. It analyzes the reasons for Anya’s suicide. I met Anya Alchuk and Misha Ryklin in December of 1990. and who have now boarded stellar international careers in their own right already equaling their senior colleagues. As we have yet to give a proper account of Ryklin’s other work. now I understand it in light of the infinite finitude of her passing and absence. as Blanchot would say. a passion without will.” (Blanchot). where the domain of goals ends” (Blanchot 106). In that very cold December of 1990. in the urgency and relevance of their work. as I am forever grateful for the generosity of the welcome their senior colleagues accorded me in 1990. a quarter of a century ago. a day to day diagnosis of the genealogy of the post-Soviet condition in Russia. Vremia diagnoza [The Time of Diagnosis] which appeared in 2003. You will not hear from me anything that you cannot find in Mihail Ryklin’s infinitely moving. Religion!] in the Saharov Center in 2003. Ryklin himself has pointed out in numerous places that Anya’s suicide remains a singular act. But for all that its performance is no less effective. particularly related to the war in Chechnia and the building of internal repression in Russia. a realm of secret. It is my particular pleasure to see in the audience graduates from the institute who testify to the immense importance of this institution in contemporary Russian culture. invited to give a talk at the Institute of Philosophy of RAN in Moscow where I read my essay on Bakhtin and Derrida. on an exchange program between University of Southern California and Literaturny Institut Imeny Gorkogo. Anya Alchuk and Misha Ryklin proposed to take me for a tour of the metro. I have heard. The most enduring cultural effects. as well as in Pristan’ Dionisa. Cross. … where nothingness slips away. “An ordeal where everything is risked. Svoboda i zapret. or pedagogy. the political violence piled on her during the trial related to the exhibit Ostorozhno Religiia and recounted at length and in detail in Ryklin’s book Svastika. while it remains an effectivity without power. the power to die is gambled” (Blanchot 106). like Valery Podoroga. like a suicide. I am also honored to count some of them as my friends. Kniga Anny]. during my stay as a graduate student. come from the source of impotence and passivity. Culture in the Time of Terror]. Svastika. a reflection on the work of the totalitarian and totalizing metaphor of political violence. [Freedom and Repression. among others. incomparable to any other suicide. published in 2008. Terrorologi­ ki published in 1992 about terror and the building of the Moscow metro. not only does it testify to her generosity and personal warmth. thus in many ways improbable. Star. (Published in English I am proud to say by the other great Bakhtin scholar from Yale University. Kul’tura v epohu terrora. but in some essential ways may also explain her poetry.kóòrdînäte in aesthetic concepts or experience (including that of “conceptualism”). Alchuk’s life and poetry belong to an act where “immeasurable passivity reigns. and dedicated to the outcome of the pogrom of the exhibit and artists of the Ostorozhno religiia! [Beware. Or. [Pristan’ Dionisa. the speculation about Anya’s death and possible political assassination. even to the closest friends. like a ripple in water. poetry. I was at 189 the time. Anya’s Book. and to read some of her poetry in light without light of this event. Lena Petrovska. something. or even notions of poetic expressivity. zvezda. zvezda [Swastika. a book intuiting or formulating the mechanisms of terror and terrorism which we have only now started to grapple with. krest. However I do not want to pass on the opportunity to remember how I met with Anya and share it with you since. Oleg Aronson. art and suicide—“a shocking comparison” — “testing the limits of possibil­ ity” (Blanchot 106). such as Prostranstva likovaniia [The Space of Jubilation] published in 2002.

if not God. a timeless or undead political empire or vempire at work. (In his last seminar. pointing already beyond its profane political equivalent [i.” (Ryklin. Ryklin discovers something that Jacques Derrida recently called an autoimmunitary suicide. related to the exhibit Ostorozhno Religiia!. symbolized by the enormous eggs in which replicas of egg farms were placed. the “Imperial plenitude fulfilled in architecture and formation of the metro. Jacques Derrida analyzed this as a relation between the animal and the sovereign. Baumans­ kaya. and Borovitskaia. 1994. I educated myself a bit in the apiary science. but the narodnoe khoziastvo of the USSR claimed the biopolitical primacy of the invention. It would require a conference on its own. the people. Stalin] towards something like Imperiality. We went through a number of stations. as no two are alike. just as they did in the recent warmongering already inscribed in the Baumanskaia in “the tropes of the external enemy. the photograph of that very Stanok. In the course of the visit. is without a doubt. creating ex-nihilo and ex and ab ovo. the high noon and shared laughter. A lot of laughter was had and I want to remember with you Anya in this halcyon moment. the ultimate reference of terror. whereby in the monumental chiseled architecture in the granite and semi-precious marble. reared its ugly nationalist head in the trial of Anya Alchuk. I was myself particularly thrilled by a contraption the name of which was Sta­ nok dlia iskusstvennogo osemenenii pchelinikh matok. point to two different issues or outcomes of the conclusion of nihilism. Vys­ tavka dostizhenii narodnogo khoziaistva. But there is another memory I want to share. 190 . [The Exhibit of Achievements of the People’s Economy]. most particularly stopping at the Novoslobodskaia. not least of all since I am reading this in the presence of Oxana Timofeeva whose work on animals inspires in me a true awe. It was a bitterly cold winter. In a word. And let me say quickly that I am not making fun of insects or any kind of animals.kóòrdînäte siia in 2009. We are in the nadir of political violence with valences that go beyond those of the moment in which the metro was built: “the figures in the metro make the people (narod) the final referent of terror. and the visit to the VDNKh an unsurpassed lesson in readings of cultural signs of Soviet art and ideology. used in the narodnoe khoziastvo and the oneiric inventions of its achievements. this remains one of the most impressive and formative cultural experiences of my life. on political terror and violence. with the Imperskoe Derevo. which opens up the time of terror or follows in its wake. and these two. political or otherwise. to the VDNKh-a. but also culture and violence in general. and we were the only visitors in the vast space of the exhibit (not that the warmer weather in December 1990 would bring more visitors I suspect). narod. We will see soon how narod become God. and then added the trouble of sending to me (at the time you could send such shipments from only one post office in Moscow). along with my lecture at the Institute for Philosophy. in the figures inscribed in the metro. I received an envelope with a pleasant surprise: a photograph that Anya Alchuk took the trouble to go out of her way and make after our visit. Since then. exhilarated by it. production and reproduction of animal life. To this day. [A stand for the artificial insemination of queen bees] and I told this to my hosts to our shared amusement. Thus we will be following the singularity of each of these suicides as we go along. imaginary or symbolic. the Imperial Tree. higher or more than empire. where we were joined by Lev Rubinshtein and Dimitry Prigov. that of the visit on another occasion. become God. where I was first introduced to Ryklin’s reflection so relevant today. having refused transcendental claim. 45). and learned that indeed such a contraption. pchelovodstvo. Since what else is the people (narod). particularly with those aspects of the exhibit which pertained to biopolitics. you can buy such thing online and it ain’t cheap. in ways which to this day remain unsurpassed. from this quote. 43). which in fact deeply interiorize the mechanisms of terror itself ” (Ryklin. it is as I see it. Several months after we parted ways and I returned to continue my graduate studies in the US. Ryklin was the first to perceive and analyze. such an apparatus is actually used (although how it works is still a bit of a mystery to me). 1994. la bête et le souverain). But for another reason as well. not enough talked about.” an imperial impulse at work all the way to today’s claim of Crimea and Novorosiia.e. one personal and the other collective and political. become immanent to his own creation. fertility. giant ideological ovaria. That this already amounts to an inimitable and colossal opus dedicated to a reflection on postcommunism.

and the queen bee. Which Anya. the time to-come. “Mythology. or in Sov sem. 57557. published by NLO in 2011. accepting it. this time captured in the ever reproducible image and yet so singular a gift. In doing so she put to work the khora. which in turn gave space to and re-marked. (already a repetition at the origin). as Derrida famously says. Slovarevo (1988). here inextricably tied together. OVOLS – an anagram of slovo. In Slovarevo. She remembered our visit. lat. but you!”. the receptacle at the origin of the world. as in marked for the second time. more than life. Thus. Besides. matka. a gift of life. colossal energy turned towards the outside. plicare. the original as always already prosthetic. captured in a photograph. Dvenadcat’ rytmicheskih pauz (1985). our shared experience as a joyous affirmation. Deconstruction. She has undergone a creative transformation while from the start remaining faithful to a few poetic principles. this gesture also may be emblematic of her writing.kóòrdînäte to me. ne BU 2000. word (1996). giving life itself from the place of affirmation. The stanok happens to be a mechanism that is the prosthetic origin of life (no such thing as bare life. a space of gift. and went to make a photograph of our shared experience. to others. a graphematic play launching words to their destinerrant trajectories. Khora is that which receives. I can testify to that. [that of an artist]. other than life. Sov sem’ (1989). noty). …. Philosophy. to fold. Anya Alchuk’s poetry was organized in ten poetic cycles. a survivance 191 in the prosthetic image. after the fact. the figure of the receptacle par excellence. typographic. this machine inseminates and disseminates life by means of an artificial contraption. correspondence in the form of Japanese poetry. … the dead inscription of the living” (Derrida. “which required profound introspection and self-determination. in turn. from Siringa in 1981 (I give the dates of the earliest poems in the cycle) . the other. rhymes with Sarajevo. enigmatic. Ryklin quotes Anya’s assessment of her own work. In his introduction to her collected poetry. whom she had met until that moment only once or twice in her life. always elsewhere. art. But now that I reflect on the nature of Anya Al’huk’s poetry. grafting and graphematic. and I am forever grateful to have been in my life a recipient of such a hospitable and generous turn. Dragan Kujundžić. 2011.K. and Pomimo. of which there were two strains. to a dismantling of the syntax in which her poetry receives its hidden. Such was her generosity. 2005-2008. Anthropology. by giving place to the form while itself receding and withdrawing. refolding. to weave). opens up spaces of welcoming and generosity. a whole town made of words. a desire “to see life and a movement given to a graphe. A pictural [apicultural ?—D. Khora. Combined in its name are isskustvo. pointing toward the prosthetic. And thus reoriented it to the future. as in directions. 18). And the choice of the photographic object that she sent me as a gift is somewhat fortuitous here. secret sense.] representation. 118)2. and lends itself favorably to such an interpretation. Anya remarked it as a shared gift of the visit and time together. . sovsem. “running away from the darkness. to anticipate a bit. and thus replicating. but you. And this in itself is an introduction to the poetry of Anya Alchuk. that is writing. Colossal energy turned towards others. something indeed like a queen bee or a photograph. “pobeg iz tem (NO TY)”: a poetic gesture figuring an opening out of darkness in or through the bracketed. and receiving. seven owls and a totality. all and every2 See on the Khora. protected by the brackets and thus sheltering an appellation to the other: “no ty!” (another. passivity.” Moscow 2011. required intensive communication with others. a forked and aporetic trope. a long footnote engaging Agamben on this account is warranted here). and thus countersigned. the receptacle. anachronizes being. The one was her poetic persona. a prosthesis. The Legacy of Jacques Derrida. and redirects words to unintended but dormant senses (senses. to see a zoography become animated. destinations). affirming it and welcoming it: giving it back as a gift.” (Ryklin. which. to the inscription on the photographic substrate. in the original sense of replicating (plico. musical connotation is not without relevance as well: the notes. which. avenir. and sent me as a gift. This photograph is in itself a graphematic inscription of the traces of the prosthetic origin of life. from a somewhat classical prosody a la Mandelstam. Prosteishie [Simplest] (1989) Dvizheniia [Movements] (1988). giving life to the shared memory and to life itself in a figure of remarking it. From the very titles of the poetry is visible an attention to the signifier which refuses to close itself around or adhere to the determined meaning. She translated that configuration found at the exhibit.

ne BU. or logocentricsm. to the heaven. is a title impossible to translate. 319). for better or for worse. of the “typographic sign and letter. The disjunction ne-Bu creates a space where meaning (or sense) refuses a transcendental horizon or signified. revealed or not. any firm anchoring. in any sense to the transcendence. not cross. And stanok 192 . is promised to the “NEBU. as Misha Ryklin said. veals or “opens up clearances from which grows a being of language. Ira Sandomirskaia wrote about the internal distance opened within the word. yes. 1993. refusing readymade codifications. Ovols. a word…” (Bulatov. before any being. a respite. in historical terms. da. a standing place. etc. ). since it is Misha Ryklin and his colleagues in the Institute for Philosophy RAN who were instrumental in bringing Jacques Derrida to Russia in 1990. telo. I will not to heaven. I could sign everything that Keti Chuhrov had to say about Anya’s poetry. doors of poetry opened to nebo/ ne bog. 13. the proximity of Alchuk’s poetry to the notion of writing. Thus no being is given or revealed here. I would like to ponder over the conclusion that Alchuk’s poetry re3 Jacques Derrida’s historic visit has been the topic of another landmark book by Mikhail Ryklin. no god. a khora) which welcome and receive the semiotic. da! By means of a prosthetic reversal it celebrates an inscription and ecriture. and thus operating on the borderlines of language. After all. to quote Keti Chuhrov a bit more. 337) . which call us to life. whereby the “ne BU”. da. even inscribing themselves as joint authors in the acronym title. to god and a farewell to god. ne pereiti. da . in 1994. poetic atomization as Keti Chuhrov wrote in the introduction to the ne BU. “At the beginning there was. which. and without telos. 2013. RAMA to this day remains Mikhail Ryklin’s email address).kóòrdînäte thing broken into its semantic-atomic particles. an opening towards a hospitality. not to god. which call us to life” (2011. It is a poetry giving itself over to the internal distance and departure. a stairway to heaven leading to the Dyonisian harbor. operates the realm of pre-ontological. 211. 15). the very insemination and semantic dissemination. and thus creates the space for the advent of the other. As Dimitry Bulatov summarizes. to the graphematic turn and iteration. Anya and Misha were equal partners in intellectual enterprises. on the border of agrammaticality. a oui dire. operating in Alchuk’s own formula. we shall see. epiphany in heaven. but language which receives or welcomes an encounter with the other. Performansy (Ryklin. Jacques Derrida v Moskve. a dream of an encounter with the other. Lena Petrovska. marks a refusal of the word to its logoification. This poetry of affirmation is mindful of the darkness which motivates its generosity and its hospitality.3 But not just as some appendix married to a philosopher. and Anya was familiar with Derrida’s work. We are at the scene. But I would like to take Keti Chuhrov’s conclusion a bit further and benefit from her presence here in the audience to initiate a discussion.” This poetry of anagrams. word. RAMA. even from Russian into Russian. But at the same time. may have been Anya’s downfall. blank chasms and chiasmatic reversals. denies itself an access to any being. towards the encounter of its alterity. Words. an anagram of Slovo. Alchuk. and at the same time refused: ne BU nebu. I hasten to add. publishing books together. Valery Podoroga. I myself owe Jacques Derrida the introduction to Misha Ryklin. half molten” (Ryklin. That trusting and joyous opening. … which are revealed only in writing” (Chuhrov. this poetic contraption. I will not be. Anna=RAMA. an opening. 2011. a few months before my visit (like many other things in life. [never. and thus open them to the realm of ethics. “the nocturnal landscapes of language where everything is half dissolved. and meaning the same thing.da. da. pre-semantic and pre-ontological. . any determination of meaning. an ecstasy and passion without body. a slovo without a logos. thus to a non-revealable threshold. It may be detrimental to the very notion of being. 2011. this poetic prosthetic stanok operates the stanzas (same etymology between stanok and stanza.” to the skies. Anya Alchuk in Slovarevo wrote an entire poem consisting of words of affirmation. This affinity with the Derridean notion of ecriture is not surprising. da. Misha. da. and revelatory opening. should be a title of a book dedicated to Anya Alchuk. palindromes. for better of for worse: memento mori (son). da. anagrammaticality. nikogda. where da wins over ne (yes over no) seven to one]. ecriture and archecriture in Derrida which puts the reader in front of aporetic semantic outcomes. a-dieu. it is always on the way elsewhere. It is a yes-saying. not. making the choice impossible. “words. da. a poetic practice or performance which works an avoidance of the logocentric meaning that would be assured to language. 224).

a formula I always found somewhat obscene). This kind of writing reworks and pulls the ground under any logoification of language. above the “barriers of the national” (Sandomirska. or Greek. Religion!] with works from various artists. Melissa. To this. while withdrawing itself into a secret and a restraint (ne pereiti!). Pristan’ Dionisa harbors mellifluous poetry (Alchuk’s poetry has been put to music. as in Pristan’ Dionisa. as all writing does. but also the art of sweet words. Vadik Monro.or postHeideggerian quest for etymologies. paralyze or resist the ideological. did not want to reveal Demeter’s mystery. stanok may mean an inheritance. but on the contrary: a forking off or the rhetorical force of language turned towards what in language is yet to come as the linguistic other. and An’ia Alchuk opened on January 14. A number of artists were active believers in Russian Orthodoxy and churchgoers. was the name of a nymph who brought up Dionysus on honey. to stay with the figure of the bee and move toward the conclusion of our paper. to thank her for her gift of death. would be warranted here. a khora and a choral work. It is a poetry which opens a shelter or a pristan’ for the words yet to come. a 4 A word play which inscribes a location of the conference. It most of all is not about the literality of etymology. printing machine. is also Demeter’s priestess initiated in the mysteries by the Goddess herself. New Haven. is the right to keep a secret. pre-semantic and preontological. it was not even mildly provocative in relation to anyone’s religious feelings. on several occasions). Elena Elagina. a pier.kóòrdînäte indeed harkens back. a dock. but other than and of the word or being. another of the language. Alchuk’s signature juxtaposes a risk that she takes on herself. Spring 2009 193 . It is a singular and unique Anna-gramma. says Derrida. nationalist appropriation of the phallogocentric mogu­ chii russkii iazik (the potent Russian language. older than that. such are to be found in Heidegger in an exemplary way. thus typography. with only oblique references to Christianity. opens a doorstan’ (I quote Alchuk here in both Russian and English) to a non-semanticized to-come. Melissa. Demeter in turn. I checked in the Dal’. an a-venir of senses. 102). they tried to make her reveal the secret of her revelation. of bee-keeping. but she remained silent. 5 It take the liberty to refer to my essay about Dimitry Prigov “Prigov: the Future of Russian. Ira Val’dron.5 But Melissa. Dionysus is not only the god of wine. pristan’ pristanishche. to open herself completely and without reservation towards the arrival in the language of the other. in an “absolute solitude of a passion without martyrdom” (Derrida 1995. by teaching them to eat honey. The exhibit Ostorozhno. a haven or a New Haven Harbor4. no doubt. The author takes on herself the risk of protecting and sheltering the reader. a space giving affirmation. Alchuk’s poetry operates. ostanok. 31). While with a different stress. that is tropes. etymolog- ico-cultural or nationalist appropriations of language. Alchuk’s words call us to life and protect us. 348). Oleg Kulik. and who introduced modesty and restraint among people. as in a harbor or haven suspending death. by referring to the original name of the town. the to-come of Russian language already at work in it: it gives place while receding. a-venir. not another word. which in the anagramatical reversals and turns. a harbor. any sovereignist. In anger. promises the future. religiia! [Beware. always turning towards the other. It was in a gallery. who taught men not to be cannibals nor to kill each other. The Sacred Bee in Ancient Time and Folklore. another of being. a prelinguistic pure language. opens it up. often without any. her readers. like poetry. the women tore her apart. 2003. caused the bees to be born from her dead body. but violence which is there to ward off. and you have guessed. while stanok also has the meaning of stan’. By all accounts. the New Haven Harbor. to stanok pechatny. someone’s earthly remains after death. such as Alexandar Kosolapov. graphematic inscription and reproducibility. political. and certainly not offensive to anyone with minimal cultural or any literacy. the bee: in the Greek. in the case of Heidegger). leftovers. noty. but the one not turned toward the past and more authentic language (High German. at the origin of apiculture (see for example Ransome. A comparison with the work of Dimitry Prigov and the affinities (numerous) and differences (also significant) between him and Alchuk if time permitted. At the origin of literature. And then.” in Novoe literaturnoe obozrenie. not any –logy. never letting a word pass her lips. but. Alchuk’s poetry performs a counter. works. When her neighbors learned about the initiation. It offers a space for language as a gift. 2011. This language operates a certain violence.

There are laws on the books for such crimes in Russia. disparaging remarks like “gady. that its supposed radicalism of which there was little in relation to the religious language would matter for what followed: even if it had been much more radical or what is called scandalous. and thus precisely the space where religious imagery should be put to the test as artists see fit. as Ryklin would say. the Moscow art scene had seen before much more radical artistic confrontations with the religious. that is. the exhibit would still be legitimate and necessary. a tone unheard of in Russia since the days of the Beilis trial and the fabrication of the Protocols of the Wise Men of Zion a hundred years ago). And. 2005. and the court sessions by the attendance of believers bussed from around the country. the only institution in Moscow where one could see openly on display a protest sign to the war in Chechnia. both this “accusation” and the “acquittal” were incommensurate with the notion of justice or even current laws of the land. I want to stress. So it makes one think that other forces were at work in what was to follow. and one artist. [Kikes]. and the two organizers. up to the unleashing of religious and state violence. the most primi194 . The acquittal. The perpetrators were at first arrested by the police and the police report rightly listed the arrest warrant as huliganstvo. among the accused who faced several years of imprisonment. were put on trial.” and provocative artistic performance. and unleashing the religious terror. The exhibit was held in the Sakharov Memorial Center. expression of anti-Semitism. Not. say in the work of Brenner. no hurt feelings for the blasphemous display of the Messianic and pseudo Christic quazi immortality embodied in the exhibited corpse of Lenin. the two gallery managers were sentenced to stiff financial fines. without any interference of the court.kóòrdînäte space codified as not sacred. and Anya Alchuk acquitted. with words like Zhidy. the religiously blasphemous effigy of Lenin’s dead body in his mausoleum-museum. I will not recount the details of this eruption of politico religious violence. In any case. predictably. related to that body from the Russian Orthodox Church. in an atmosphere of open hatred. certainly of the Russian Orthodox Church. The anti-intellectual and anti-Semitic hysteria unleashed around the trial (anti-Semitism of which. was worse than any accusation. “scandalous. and a legal protection of the artists as well. and very soon the tables reversed. next to the seat of the presidential powers. The events around Ostorozhno Religiia! mark a certain religious turn in Russia. and a much stronger artistic statement would have been warranted. a group of brown shirt thugs destroyed the exhibit by throwing paint at it and writing in the true Christian spirit with indelible paint. 45). the most senseless and dangerous emanation of extremism” (Ryklin. On March 28. to match in representation the literalism of the religious violence unleashed around the exhibit. more than validated even the mild critical stand that the exhibit took towards organized religion in Russia. KSZ. Anya Alchuk. no hurt religious feelings. That practice and freedom or artistic expression in the officially registered and assigned artistic and gallery space is a protected.” “svoloch. as Ira Sandomirskaia wrote in her essay. after the political machine was put to work were dropped. 2003. and division of powers between church and state. engaged. But such charges. It is the artists who were accused of fomenting religious intolerance. civilization. The trial was accompanied by an unprecedented propaganda campaign of the official media and the Russian Orthodox Church. as well as a summary of the court proceedings by Anya Berstein in one of the most recent issues of Public Culture (Duke UP). the public space in Moscow still displays. an acceleration of the discourses and political practices of purification and cleansing. I refer you to Ryklin’s book.” [scum. No protest from the Russian Orthodox Church. of all organized monotheistic religions. than what was in fact put on display. started “on the background of the moral terror and propaganda. It was the first massive display of public resentment in an official public space in Russia marked by religious fervor since the fall of communism in Russia. against prescriptions or proscriptions having to do with the funerary rites related to the ritual and even hygienic disposal of dead bodies. by the way. the Jews themselves were accused of fomenting in the first place. the exhibit did not go far enough in its critical dismantling of the religio-political practices in Russia. On January 18. It is even written in and protected as such by the current Constitution of the Russian Federation. A curious silence there. for example. codified and legalized inheritance of secularism. Certainly the aftermath of the exhibit put on display the symptoms of religious intolerance that would more than warrant a much more stringent. daily hurled at the accused regardless whether they were Jewish or not. If anything. swine] etc. hooliganism.

from that Dionysian harbor. of memento mori(son). by attacking that which. Friedrich Nietzsche. this reflection does not help much in dealing with the sense of loss. faute de mieux. It is a turn of forces which attacks the body of Russia itself. etc. In this environment. and by the population who is helpless in the face of the destruction of its standard of living. One which is reactive. M. all the way to the killing of Boris Nemcov. health. the negative and reactive nihilism. in the last instance holds Russian society together: culture. placing itself on the docking border of Dionysian ecstasy. but emanates affirmation precisely in spite of it and in its threatening possibility.” (Deleuze 175).Rubinshtein). a bad infinity. performance art recorded in publications. by means of a purgatory acceleration and the autoimmunitary perversion. social and economic safety nets. This man commits suicide even while alive. I truly feel only the most generous affirmation of life. thus operating in the realm of or as an excuse for the non-secular suspension of the laws. Putin’s fiercest critic (?!). It is not not mindful of death.kóòrdînäte tive of forces. the other is that somehow the killers were aiming at Putin. which was followed by the Pussy Riot performance in the Hram Hrista Spasitelia (Church of the Christ the Savior) for which the young women served harsh prison sentences. the religious turn is an attempt to compensate. with bad conscience.” It is an autoimmunitary turn motivated by self-purification. Al’bac. Etkind. From the current regime I feel only resentful nihilism. from her books. or healing it. symptomatic of the collective suicide and the product of reactive and reactionary forces. and joyous jubilation and hospitality. educational and cultural fiber of the society: and in their analyses they have all used the word “suicide. In all these expressions of violence religion is used as a point of justification. But from that realm from which she speaks to me today. leading into what Jacques Derrida would call the autoimmunitary suicide. the first reports of the reasons for the assassination being the reaction of the assassins to Nemcov’s supposed speaking against the perpetrators of the Charlie Hebdo attack and Islam (none was to be found). poetry. who is now named a president” (Ryklin KSZ 35). To this. the Dyonisian affirmation of life and the moment of transmutation into the will for nothingness. distinguished two types of suicide. Religion! was a first salvo in the line of religious markers of political repression in Russia. we are also reminded by Gilles Deleuze. but could not get to him and. dead on arrival. “rumbling with bile and full of secret shame” (Zarathustra). The destruction and politico-religious violence unleashed around Beware. interiorized both by the current regime in its sovereignist fantasy. Only in this transmutation is the nihilism completed and overcome. refuses the appropriation of the religious horizon (v (ne Bog). destroying its most valuable and sensitive cultural and societal enervation. where are the sources of its autoimmunitary violence against the social body? Mikhail Iampolsky traced it recently to the unleashing of the forces of resentment. the negative becomes “the thunderbolt and lightning of the power of affirming” (Deleuze 175). For us who new Anya Alchuk. for all those shortcomings. is at the ready to unleash destruction against others. of the state of exception resulting in sovereignism “of the autocrat and dictator. cultural and political 195 space. or simply for slaying the political opponents like Nemcov. Bykov. generously opened to and welcoming the other. from the singularity of her finitude. The finest creation in service of life. this unleashing of a politics of resentment destroys the societal. no God. which “feeds the monstrosity it claims to overcome” (Derrida).” passing into “service of an excess of life. in the quest . etc. The Dionysian affirmation sacrifices the reactive forces. education. the destructive spasm which Jacques Derrida in the book Philosophy in the Time of Terror. the recent ban of Tan­ nhauser in a theater in Novosibirsk for putting on stage the dramatic personage of Christ. in his various writing. L. photographs. Nietzsche juxtaposes the Dyonisian principle. unleashed by forces hostile to life. called an autoimmunitary suicide. A. they settled for the second best. the ugliest man. whereby the one flying to the heaven/skies. it is already dead even while alive. a life giving force. becoming “the finest creation. But what kind of suicide is it. As many political commentators have noticed (I could quote here recent public statements and analyses by scholars and intellectuals such as D. health. uletaiushchi v nebo. It is the work of the reactive man. E. The negation here expresses the affirmation of life. Anya Alchuk juxtaposed an immanence of joy. To this. a destructive force which attacks the protective fibers of society. the product of resentment. Iampolsky. and much more of course for her family and loved ones.

----. in Alchuk. Sobrannie stikhotvorenii. Dmitrii.” (Blanchot 1955. Ryklin. 10. 3. ----. As a talented poet. Dionysus?”). 2003. svastika. Sobrannie stikhotvorenii. Derrida. spoke the origin of the ethical itself. Stanford: Stanford UP. In Alchuk. my wife relied on the state in which her soul was merged with the world. 8. that was unbearable for her body to carry.” Novoe lite­ raturnoe obozrenie. Kety. for others. The Legacy of Jacques Derrida. her unique form of naiveté. ----. Pristan’ Dionisa. ----. “V strane pobedivshego resentimenta. Arkhipova and S. drowned in the current of hate directed at her” (Ryklin). L’espace litteraire. On the Name. 2004. 2011. ----. 2014. Moskva: Novoe literaturnoe obozrenie. Spring 2015. Tr. The Sacred Bee in Ancient Time and Fol­ klore. 128). Anya. Hugh Tomlinson.] Bulatov. Komunizm i religiia. Svoboda i zapret. Deconstruction. Edited by S. 1994. By Giovanna Borradori. Prostranstva likovaniia. that she feels the “the heavy arches of the bridges. “Dionysus’ haven is a hope to make this life eternal. Mikhail. Savkina. Anna. 196 . Jacques. Secuarism. ----.” (tiazhest’ khrebty mostov). Anne Smock. and walked into the river Spree. Paris: Gallimard. in Alchuk. took some sleeping pills. But in this orgiastic ecstasy. the author of these lines filled her pockets with heavy stones. Jacques Derrida v Moskve. Chukhrov.” In Mifologii “zhivye” i knizhnye [Mythologies. “Mythology. 2015. London: Athlone Press. Performansi. Ed. Sobrannie stikhotvorenii. Anthropology. Kujundžić. Moskva: Obscuri viri. Sukhovei. “Against the Stream: the Danube. Moskva: Ad Marginem. “Nastoiashchee prodolzhennoe. Isskustvo kak prepiatstvie. Literature: 1. 2011.colta. the Video. ----. 2008. she loses the will to die. Moskva: Ad marginem 1997. Anna.” (Ryklin 224). Anya. M. ----. her trusting way. Ransome. in Alchuk. had run dry. Maurice. 2006. .” http://www.” Public Culture. Gilles. Iampolskii. “Penie nechitaemogo. Sandomiraska Ira. 2008. 9. Philosophy. Kul’tura v epohu terrora. Sobrannie stikhotvorenii. Moscow: Logos. Irina. 2009. 2015. ----. Dragan. entre dans la fascination nocturne où elle meurt dans une passion sans volonté. Moscow: Russian State University for the Humanities. 105). Nekliudov. Moskva: Ad marginem.” Intercultura­ lity 8. Center for Typological and Semiotic Folklore Studies. does not die. Nietzsche and Philosophy. Moskva: Logos.” Novoe literaturnoe obozrenie. 13. ----. “Qui veut mourir ne meurt pas. Chicago: Chicago University Press. Ryklin. ----. her openness.[The quote slightly adjusted for gender by D. Deleuze. “Prigov: the Future of Russian. 5. Dar’ia. Tr. “Whoever wants to die. 93. 2013. Vremia diagnoza. she was incapable of hating anyone and never learned to do so. Hilda. 1955. Three weeks later her body was found under the heavy ridges of the Mühlendamm Sluice Bridge in the center of Berlin. RAMA.kóòrdînäte for the Dionysos. 14. Moskva: Logos 2003. Moskva: Novoe literaturnoe obozrenie. Sobrannie stikhotvorenii.ru/articles/specials/4887. “My wife loved people and needed human warmth.Krest. last accessed May 4. “Live” and Literary]. Moskva: Logos. 7. 1993. 2008. “under which I wait for the day to die in me” (“gde zhdu umertvlenia dnya v sebe”) and admonished not to “blind the eyes of emptiness” (ne slepite glaza pus­ tote). Anya Alchuk. 1983. the poet who wrote at her tender age of 25 in her very first collection of poetry. 2011. ----. 6. 4. says Jacques Derrida in the Gift of Death. has its origin in the orgiastic.Terrorologiki. 2002. zvezda Moskva: Logos. Tr. Blanchot.” in Novoe literaturnoe obozrenie. Anna. perd la volonté de mourir. Totalitarizm i razlichie. Here quoted from the Kindle Edition. It is that weight of assumed guilt for the other. almost to the day of the anniversary of her acquittal. She enters into the nocturnal realm of fascination wherein she dies in a passion bereft of will” (Blanchot 1982. 93. 1994. and the Nonbiodegradables of Europe. 12. ----. Tr. up to and including the feeling of guilt and responsibility for her accusers. In another place of Pristan’ Dionisa. Mikhail. Mikhail. Religion! Iconoclasm. Spring 2009. ----. Misha Ryklin describes how Anya. Three years later. The Space of Litreature. 11. 1993. and Ways of Seeing in Post-Soviet Art Wars. Lincoln: Nebraska University Press. New York: Dover Publications. Philosophy in the Time of Terror. Kniga Anny. Anya. and now this source of blissful happiness. The ethical. Alchuk. 1982. “Caution. 10. pulled the cap over her eyes thus blinding herself. 2. friendliness. Moskva: Novoe literaturnoe obozrenie.haven (“gde pristan’ tvoia. David Wood et al. Berstein. having taken some psilocybin (the hallucinogenic mushrooms) fell into an ecstatic delirium in which she took on herself all the guilt hurled at her. 2015. October 6. Thomas Dutoit.K. Intelektualy i Oktiabrskaia revo­ lutsiia.

.

.

.

.

Vasa Pavković. (Zavod za kulturu Vojvodine. sko­ro pri­vat­ni stav pre­ma funk­ci­o­na­li­za­ci­ji sva­ko­dnev­nih sa­dr­ža­ja lič­nog i po­ro­dič­nog ži­vo­ta. od­no­sno ta­u­to­lo­ški. I da je upra­vo ta na­iv­nost za­log auten­tič­no­sti nje­go­vog pe­sni­štva. na­ro­či­ti. izabranim pesmama Ota Tolnaija Knji­gu iza­bra­nih pe­sa­ma Ota Tol­na­i­ja otva­ra­ju dva ve­o­ma zgod­no po­zi­ci­o­ni­ra­na mo­ta – Re­nea Ša­ra i Fran­ca Kaf­ke. Dru­gi ci­tat. bi­lo kog pe­va­nja. Ovaj san po­kri­va u stva­ri že­lju za bes­kraj­no­šću ljud­ske i pe­snič­ke slo­bo­de i sa­mo­volj­no­sti. kroz po­la ve­ka pe­va­nja. Bu­du­ći da knji­ga ne­ma pred­go­vor (ni po­go­vor). ko­ji od pr­vo­u­vr­šte­ne pe­sme „do­reen 2”. Institut za srpski jezik. iz ra­znih nje­go­vih se­zo­na i knji­ga. Po­ve­re­nje u zna­čaj po­e­zi­je i umet­no­sti. fun­du­sa zna­nja i is­ku­sta­va. kao mo­guć­no­sti auten­tič­nog iz­ra­za (pe­snič­kog) bi­ća. kre­će od is­kre­ne sum­nje u či­ta­lač­ke mo­guć­no­sti pri­ hva­ta­nja ne­spu­ta­ne slo­bo­de i sa­mo­vo­lje li­ri­ča­ra i li­ri­ke – ko­ji prag­ma­tič­nom od­no­su pre­ma po­e­zi­ji (i va­žno­sti bro­ja sti­ho­va u pe­smi) su­prot­sta­vlja sko­ro in­stink­tiv­ni sta­tus o bit­no­sti po­e­zi­je u pe­sni­ko­vom eks­klu­ziv­nom sve­tu. oni su na­ro­či­ti pu­to­ka­zi za či­ta­nje. Srbija U pustari prosuti dragulji Nad knjigom Studije o karfiolu. Ona.kóòrdînäte UDC 821. Novi Sad. gde se slo­bo­da i sa­ mo­volj­nost mo­gu tu­ma­či­ti go­to­vo si­no­nim­ski. od­no­sno je­zi­ka (ko­ji pred­ sta­vlja) i stvar­no­sti (ko­ja je pred­sta­vlje­na). iz go­to­vo de­ti­njeg za­ ne­ma­ri­va­nja eru­di­ci­je.11)-14. mo­že zna­či­ti pe­sni­ko­vu svest da uvek po­sto­ji ne­ka vr­sta ne­ skla­da iz­me­đu re­či i stva­ri.511. ta­ko i na re­la­tiv­no krat­ke pe­snič­ke is­ka­ze. 2014). pot­cr­tan sa osam po­ent­nih sti­ho­va: hteo bih da po­put bro­do­lom­ca ska­pa­vam na njoj i da po­la­ko po­to­nem da se ne­pri­met­no uda­vim ho­ću da se uda­vim u sva­koj pe­smi da se uda­vim da se uda­vim da se uda­vim u sva­koj pe­smi. sklo­nost pre­ma gru­bim na­tu­ra­li­stič­kim de­ta­lji­ma i ge­sto­vi­ma. pe­sni­ka) nu­žni uslov za ot­po­či­nja­nje bi­lo ko­je pe­sme. ali i do­ži­ vlja­va­nje od­no­sno raz­u­me­va­nje Stu­di­ja o kar­fi­o­lu. ka­ko po­ka­zu­je ova op­se­žna knji­ga. sa či­sti­ne. ta dva zah­te­va go­to­vo de­ti­nje sve­ži­ne i pu­ne (is­ka­zi­vač­ke) kre­a­tiv­ne slo­bo­de. Beograd. ovaj ci­tat mo­že se po­sma­tra­ti i kao ogla­ša­va­nje pe­sni­ko­ve sve­sti da je pr­vo­bit­na na­iv­nost (čo­ve­ka. iz Kaf­k e. gla­si: „Sa­njao sam ka­ko slu­šam Ge­tea ka­ko re­ci­tu­je. 201 Jer ot­po­čet­ka do da­nas. uvek iz­no­va kre­će od nu­le. . bes­kraj­no slo­bod­no i sa­mo­volj­no”. Ta­ko je već u pr­vom ci­klu­su s na­slo­vom Noć­ni tran­sport vo­ća. već su na po­čet­ku bi­li va­žni se­man­tič­ki oslon­ci ima­gi­na­tiv­ ne ma­ši­ne sti­ho­va­nja u slu­ča­ju na­šeg pe­sni­ka. na­ra­tiv­no raz­ ba­ru­še­ne Tol­na­i­je­ve pe­sme. ne bez sle­pe mr­lje na­iv­no­sti u pr­ve re­či”. Ša­ro­va mi­sao gla­si: „Ne mo­že­mo za­po­če­ti pe­smu a da se bar ma­lo ne ogre­ši­mo o se­be ili o svet. pred­sta­vlje­nog iz­bo­rom Ar­pa­da Vic­ka. bi­le su od­red­ni­ce Tol­na­i­je­vog sti­ho­va­nja. iz­me­đu osta­log.141(497. ko­je. Ta­ko­đe. I od­no­si se ka­ko na vr­lo du­ge.09 Tolnai O.

spret­no­sti u sla­ga­nju for­mi i bo­ja i pro­ na­đe­ne auten­tič­no­sti vi­đe­nja sta­nja stva­ri gde: kar­fiol je u pu­sta­ru pro­su­ti dra­gulj. iz raz­li­či­tih sfe­ra je­zi­ka i me­ta­je­zi­ka.č­nog to­na. Ono što či­ta­o­ca bo­dri u po­la ve­ka doc­ni­jim či­ta­nji­ma ovih pe­sa­ma. U sa­mo jed­nom dvo­sti­hu za­be­le­že­na je ne­ja­sna i opo­mi­nju­ća. Iz Kju­bri­ko­vog sta­va „Či­ni se da je u od­re­đe­nim obla­sti­ma [. Vr­lo du­ga. a reč „ge­o­fa­gi­ja” bi­će nje­go­va ozna­ka u ci­klu­su U vo­ de­nom zna­ku ro­šči­ća. ovaj deo Tol­na­i­je­vog pe­sni­štva va­žan je po te­mat­skom i mo­tiv­skom no­ma­di­zmu. na ko­jem ni­ko ne se­di. bi­ti opo­zvan di­sti­hom: ži­vot je ko­li­ko pro­še­ta­ti se pred mu­zga­vim iz­lo­gom na­še pro­vin­cij­ske put­nič­ke agen­ci­je. i uvr­tlo­že­ne. Di­fu­znost ide­ja i od­no­sa pro­že­ta je ne­kom vr­stom tam­ni­jeg. ko­je se isto­vre­me­no ma­ te­ri­ja­li­zu­je ali i (iro­nij­ski) pre­i­spi­tu­je.. u pe­smi „ko­tr­lja se ma­li bi­cikl”. sto­je jed­na do dru­ge i na­po­re­do. re­ ci­mo. vi­še­del­na pe­sma funk­ci­o­ni­še kao sna­žan mag­net ko­ji pri­vla­či ra­zno­vr­sne aso­ci­ja­cij­ske „opilj­ke”.. sa pe­sma­ma ko­je su iz­ra­zi­to lič­ne. to je spo­sob­nost Ota Tol­na­i­ja da na­o­ko ujed­na­či i iz­jed­na­či smi­sao pe­sa­ma ko­je se ba­ve glo­bal­nim „isto­rij­skim”. gde se efekt­na pik­ tu­ral­nost ukr­šta sa re­fe­ren­ci­jom od­re­đe­nog is­ku­stva ili do­ga­đa­ja i gde zgod­no pro­na­đe­ne sin­tag­me. me­ha­ni­zam iz­no­še­nja is­ku­stva. po­sle po­la ve­ka od nje­go­vog za­sni­va­nja. oko erot­skih mo­ti­va kao u pe­smi „dva pa­tli­dža­na”. sve­žim i iza­zov­nim. od­no­sno sli­ kar­skog po­ri­va. Nje­go­va. uzi­ma­ju­ći u ob­zir ne­ke kla­sič­ne ide­je ili ob­li­ke. čak pri opi­ra­nju pr­vog sti­ha do­tič­ne pe­sme „ne mo­gu da slu­šam mu­zi­ku čaj­kov­skog”. gra­de­ći re­la­tiv­no krat­ku pe­smu kao. kao što su pli­ša­ne gro­ma­de i br­da pe­pe­la.. Is­po­ved­ni niz či­nje­ni­ca „pre­se­čen” je pro­fa­nim ge­ stom pe­sni­ko­vim. Pu­tem lič­ne in­tim­ne pro­me­ne. ho­ti­mič­no ne­ja­sni­jeg sta­va pre­ma ži­vo­tu. sa gle­di­šta kla­sič­ni­jeg po­gle­da na po­e­zi­ju. 202 . Ti­po­lo­ški uze­to. pa­ra­dok­sal­no.kóòrdînäte U na­red­nom ci­klu­su Ako se ne­što de­si Tol­nai je na­ sta­vio s tom pe­snič­kom prak­som.. re­ci­mo. pri­vu­ći krat­ke efekt­ne pe­sme ko­je. Je­dan knji­žev­ni skup u Za­gre­bu. po­tom pri­su­stvom jed­nog apo­ka­lip­ti. gde slič­nost me­tal­ne mi­šo­lov­ ke i kro­va Ba­zi­li­ke Sve­tog Pe­tra omo­gu­ća­va re­a­li­za­ci­ju vr­lo slo­že­nog ale­go­rij­skog tek­sta. na­la­zi se u sr­cu sti­ho­va u ko­ ji­ma se kon­kret­ni „po­da­ci” me­ša­ju i spa­ja­ju sa oni­ma iz kul­ tur­ne tra­di­ci­je (knji­ga). ko­ji je po­da­rio ime ce­loj knji­zi. Po sa­svim dru­ga­či­jem prin­ci­pu funk­ci­o­ni­še pe­sma sa na­slo­vom „35”. či­ja se lir­ska ne­pa­tvo­re­nost pri­zi­va i do­sti­že sli­či­ com iz de­tinj­stva. U po­gla­vlju Re­ka­pi­tu­la­ci­ja pa­žnju či­ta­la­ca će.. funk­ci­o­ni­še i seg­ment knji­ge s na­slo­vom Pra­ši­ na sve­ta. spo­sob­nim da „pod­ne­ su” po­red­be sa di­rekt­no ozna­če­nim me­ta­tek­stu­al­nim oslon­ci­ma go­vo­re­nja. Ne­ka vr­sta sna­žnog cr­tač­kog.. ja­sno iz­ra­že­nog. u je­zi­ku do­vr­šen. ali je svo­jim te­škim či­zma­ma pro­sto na­hru­pi­la u deo ove knji­ge s na­slo­vom Či­ta­ju­ći Ge­tea. a taj red slo­že­nih knji­žev­nih aso­ci­ja­ ci­ja mo­žda je i pod­sve­sna na­ja­va onog „što će do­ći” (u isto­ri­ji Bal­ka­na) i što će u po­sled­nje dve de­ce­ni­je su­štin­ ski iz­me­ni­ti na­še ži­vo­te. re­ci­mo u mi­ ni­ja­tu­ri: li­pe na plju­sku tr­či­mo pre­ma nji­ma s li­me­nim lon­či­ći­ma. mo­ žda naj­vi­še i da­nas. nji­hov smi­sao i du­hov­ni za­log. Zgod­na slič­nost iz­me­đu iz­gle­ da kar­fi­o­la i mo­zga omo­gu­ću­je Tol­na­i­ju ra­čva­sto kri­ vu­da­nje iz­me­đu ra­zno­vr­snih ide­ja. na te­ ri­to­ri­ji ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. u is­toj pe­smi.. dok se ljud­ski ži­vot de­fi­ni­še u sle­de­ća dva sti­ha: ži­vot je ko­li­ko pro­še­ta­ti se pred bli­sta­vim iz­lo­gom put­nič­ke agen­ci­je. ili pe­smi „sve neo­d­re­đe­no”. Isto­ri­ja je od­u­vek bi­la du­bo­ki fon po­e­zi­je Ota Tol­ na­i­ja. tra­ga­ju za vla­sti­tim sli­ka­ma i for­ma­ma. na­ ci­o­nal­nim na­sle­đem. u pe­smi „na­te­rao sam i ka­nu su­ze u oči”. U na­slo­vu tre­ćeg ci­klu­sa po­ja­vlju­je se eks­cen­trič­ni „kar­fiol”. Oto Tol­nai je uspe­vao da pod­stak­ne vla­sti­tu fan­ta­zi­ju.. či­ni ovaj pe­snič­ki tekst i da­lje atrak­tiv­nim. une­ko­li­ko su­ža­va­ju­ći per­spek­ti­vu po­gle­da pre­ma te­mi (i mo­ti­vi­ma) na jed­ nu si­tu­a­ci­ju. ko­ji će ubr­zo.] ne­za­o­bi­la­zan po­vra­tak kla­si­ci­ma”. iz ko­je su se ras­pr­ska­va­le aso­ci­ja­tiv­ne ni­ti. ko­ji po­sta­je je­dan od iz­vo­ra nje­go­ve ima­gi­na­ci­je i po­e­tič­kog iz­bo­ra. po­nov­nog po­la­ska sa no­ve či­sti­ne. ri­zič­na se­man­tič­ka de­ cen­tri­ra­nost či­ni ga. ko­ja nas pod­se­ća na ja­pan­ske maj­sto­ re ha­i­kua. gde či­ta­mo i re­či: „bez­o­ blič­nost je moj dar”. gro­tesk­na sli­ka stvar­no­sti: sa sto­ti­nu mu­va se lju­ba­ka ili je mr­tav. Ili u krat­kim efekt­nim sti­ho­vi­ma: ras­pra­vlja­lo se o sud­bi­ni avan­gar­de pred­se­da­vao je moj pri­ja­telj bra­ni­mir bo­šnjak ker­me­na­u­er sr­ba fran­ci sa­op­šti­li su svo­je te­ze kraj avan­gar­di­zma je post­mo­der­na epo­ha kon­kret­na is­tra­ži­va­nja br­do go­va­na itd.

U pe­smi s na­slo­vom „bo­jim se bi­ću iz­u­ze­tak”. U ovom sim­pli­fi­ku­ju­ćem osvr­tu na slo­že­no pe­snič­ko de­lo Ota Tol­na­i­ja. apo­ka­lip­tič­ne de­ve­de­se­te.. i ima­gi­ni­ra­ni. Na­o­ko bli­zak prin­cip kre­i­ra­nja sti­ho­va sre­šće­mo u sle­de­ćem ci­klu­su. Ako se bo­lja stra­na is­ku­stva na­zi­re u kra­ćim pe­sma­ma: de­ ti­nje igre. sa onom vre­men­ski uda­lje­nom. po­ sle vla­sti­tog „pa­da u svet”. s na­slo­vom Sta­ra maj­ka. „Mi is­pi­su­je­mo pro­zu kao smrt: pro­stim re­če­ni­ca­ma” – sa­ži­ma svo­je is­ku­stvo Oto Tol­ nai. kon­kret­ni po­da­ci. go­lu­bo­vi i go­lu­ba­ri. pre­pli­ću u se­man­tič­ki slo­že­ ne ne­svo­di­ve pe­sme. pre­snim se­ća­nji­ma. ko­je ni­je po­treb­no tu­ma­či­ti. i još pre­sud­ni­je. Po­e­zi­je tvr­do­gla­vo slo­bod­ne i upor­no sa­mo­volj­ne do kra­ja. ono u če­mu je bio i uče­snik. i ko­nač­no. U tim plod­nim ne­do­u­mi­ca­ma Tol­nai će u po­ sled­njoj pe­smi ove op­se­žne i vred­ne pe­snič­ke zbir­ke re­ ći i „evo šta sve pe­sma zna” – oda­ju­ći joj pri­zna­nje i za „utr­nu­će” u ne­vre­me­ni­ma.. u ko­ji­ma se ak­tu­el­ni. Eto slo­bo­de i sa­mo­volj­no­sti – još jed­nom. . fi­la­te­li­ja. Ova opo­zva­na mo­li­tva ima svo­je upo­ri­šte u am­ bi­va­lent­nom sta­vu pe­sni­ka ko­ji sko­ro 40 go­di­na pi­še i s istim pra­vom sme da na­pi­še ka­ko zna sve o po­e­zi­ji i ka­ko ne zna ni­šta o po­e­zi­ji (u pe­smi „po ko­tli­na­ma ma­gla”). iz emi­nent­no mo­ra­li­stič­ ke poezije.kóòrdînäte Ako se u Vil­hel­mo­vim pe­sma­ma Oto Tol­nai uz­bu­ dlji­vo vra­ća de­tinj­stvu i ra­nim. Po­e­zi­je kao in­di­vi­du­al­nog od­go­vo­ra na ži­vot i po­e­zi­ju. već se one mo­ra­ju ose­ti­ti ili do­ži­ve­ti. sli­ke i do­ži­vlja­ ji zre­lih go­di­na.. po­tvr­đu­je da je tzv. gra­di fil­mi­čan. za­dr­ža­vam se još na Bal­kan­skom lo­vo­ru. na­da mo­žda je­di­no pri­rod­na i su­ vi­sla ka­da mi­sli­mo o ži­vo­tu kao o po­lju po­e­zi­je. u obra­ća­nju Bo­gu. od­lič­no pred­sta­vlje­no u ko­lek­ci­ji Stu­di­ja o kar­fi­o­lu. Pa­lić. upr­kos na­šim gor­kim i tam­nim ljud­skim is­ku­stvi­ma. se­kven­ci­o­ni­ ra­ni tekst ko­ji se uda­lja­va od svo­jih po­vo­da i vra­ća nji­ ma po ne­svo­di­voj in­tim­noj po­tre­bi sa­mog pe­sni­ka. re­ci­mo in­fant­ski po­da­ci. Na­ro­či­ti kon­kre­ti­zam ko­ji pro­ži­ma ak­tu­el­nu si­tu­a­ci­ju iz­ri­ca­nja i kre­i­ra­nja. sve­dok. a na­ro­či­to u dnev­ni­ku Ge­ze Ča­ta. Pa­ra­le­li­zmi dve bi­o­gra­fi­je i dva ži­vot­na is­ku­stva osno­va su nje­go­ve li­ri­ke u tom ča­su. sko­ ro pro­za­ič­ne na­ra­tiv­no­sti. on iz­me­đu osta­log mo­li: Mo­lim te go­spo­de ne­moj da me iz­ba­vljaš Da ne pad­ne sen­ka na mo­je mu­žev­no dr­ža­nje Ne­moj da me iz­ba­vljaš Ma­da ću ti upu­ti­ti svo­je mo­li­tve.. u du­žim pe­sma­ma Tol­nai re­ka­pi­tu­li­ra. u pe­sma­ma iz­ra­zi­te. Sva­ki od tek­sto­va is­ pod tog istog ime­na pro­na­la­zi svoj obra­zac ka­zi­va­nja i us­po­sta­vlja­nja tek­sta. is­pod či­jeg iro­nič­nog na­slo­va sto­je kra­će i du­že pe­sme pu­nog pe­sni­ko­vog is­ku­stva – u ko­je su sta­le bi­o­ 203 gra­fe­me nje­go­vog de­tinj­stva i mla­do­sti. ka­ko bi pre eg­zi­sten­ci­ja­li­sta re­kao Vla­di­slav Pet­ko­vić Dis. ali je iza­ bra­ni lik Tol­na­i­je­vu po­e­zi­ju u tom tre­nut­ku još iz­ra­zi­ ti­je obo­jio auto­bi­o­graf­skim i po­ro­dič­nim ele­men­ti­ma. u ci­klu­su Si­ro­čat pe­snik će ima­gi­na­tiv­ni oslo­nac pro­na­ći u de­lu i bi­o­gra­fi­ji. sa ukup­nim to­va­rom tra­gič­nog i kr­va­vog is­ku­stva. Slo­že­no ljud­sko i pe­snič­ko is­ku­stvo Ota Tol­na­i­ ja.

upr­kos to­me što su pa­tič­ki fe­no­me­ni re­le­vant­ni za niz dru­gih na­uč­nih sfe­ra.937. po­tvr­đu­ ju na­po­ri te­o­re­ti­ča­ra ko­ji u svo­jim ra­do­vi­ma mar­ki­ra­ju (sa­mo na pr­vi po­gled) ne­fi­lo­zof­ske fe­no­me­ne kao na­ ro­či­to va­žne za ra­sve­tlja­va­nje tra­di­ci­o­nal­nih fi­lo­zof­skih pro­ble­ma­ti­ka. sa­svim oprav­da­no se mo­že re­ći da su po­me­nu­te prak­se u bit­noj me­ri do­pri­ne­le afir­ma­ci­ji uskih pred­sta­va o po­je­di­nim fe­no­me­ni­ma ne sa­mo unu­tar ši­re već i unu­tar struč­ne jav­no­sti. Filozofski fakultet. Si­ne­ste­tič­ki ogle­di po­tvr­da je do­sled­no spro­ve­de­nih na­po­ra da se pro­blem­ski okvi­ri fi­lo­zo­fi­je pro­ši­re ka­ko bi se po­ka­za­ lo da po­je­di­ni fe­no­me­ni osno­va­no za­vre­đu­ju da bu­du pred­met ozbilj­nih fi­lo­zof­skih pro­mi­šlja­nja.73 165 159. kao i na vo­đe­nju ra­ču­na o to­me da se ne pre­ko­ra­če na­uč­ne obla­sti u okvi­ru ko­ jih se de­lu­je. per­ma­nent­no in­si­sti­ra­nje na stro­gom po­što­va­nju tzv.7:1 Andrea Ratković. Na­i­me. Srbija Hermeneutika iritacija kao uvod u patičku teoriju saznanja Damir Smiljanić. ne pred­sta­vlja ni­šta dru­go do po­sle­di­cu pri­hva­ta­nja jed­ne ne sa­mo vi­še­de­ ce­nij­ske ne­go i vi­še­ve­kov­ne se­lek­ci­je fe­no­me­na. ko­ja se spro­vo­di unu­tar vo­de­ćih fi­lo­zof­skih to­ko­va. Univerzitet u Novom Sadu. re­zul­ti­ra­lo je za­tva­ra­njem po­je­di­nih di­sci­pli­na. S tim u ve­zi. ose­ća­nja ne­ret­ko per­ci­pi­ra­na kao pred­met ko­ji se pr­ven­stve­no ti­če psi­ho­lo­gi­je. Usled to­ga što je pro­mi­šlja­nje si­ne­stet­skih fe­no­ 204 . te po­ri­ca­nje nji­ho­vog zna­ča­ja za čo­ve­ko­vo po­i­ma­nje stvar­no­sti. kao i na na­por ko­ ji pred­u­zi­ma ra­di nji­ho­vog ostva­ri­va­nja. s ob­zi­rom na ci­lje­ve ko­je je pred se­be po­sta­vio. Sinestetički ogledi. nje­go­va mo­no­gra­fi­ja pod na­zi­vom Iri­ta­ci­je. Me­đu­tim. pri­me­ra ra­di. Iritacije. (Novi Sad. Iri­ta­ci­je pred­sta­vlja­ju po­se­ban do­pri­nos upo­zna­va­nju jav­no­sti sa zna­ča­jem ose­ća­nja i nji­ho­vih dej­sta­va za čo­ve­ko­vu (sa­mo)spo­zna­ju. ali i raz­u­me­ va­nju čo­ve­ko­ve stvar­no­sti iz jed­ne bit­no dru­ga­či­je per­ spek­ti­ve. od­no­sno tren­do­ve po­ pu­la­ri­za­ci­je na­u­ke uop­šte. S tim u ve­zi. či­ja se fi­lo­zof­ska prak­sa unu­tar ka­ko sr­bi­jan­ske ta­ko i re­gi­o­nal­ne aka­dem­ske za­jed­ni­ce mo­že ozna­či­ti ne sa­ mo kao pi­o­nir­ska ne­go kao i don­ki­hot­ska. Adresa. te ko­ja se iz tog raz­lo­ga mo­že po­sma­tra­ti i kao fun­da­men­tal­ni okvir za ra­sve­tlja­va­nje ude­la ose­ta u pri­ka­zi­va­nju. Pri­stu­pa­ju­ći im iz dru­ga­či­jih per­spek­ti­ va. po­je­di­ni te­o­re­ti­ča­ri na­sto­je da fi­lo­zo­fi­ju iz­no­va uči­ne otvo­re­nom. te uzi­ma­ju­ći u ob­zir za fi­lo­zo­fi­ju ne­u­o­bi­ča­je­ne poj­ mo­ve. da uoče­no sta­nje stva­ri unu­tar fi­lo­zof­ ske sfe­re ne pred­sta­vlja bez­iz­la­znu si­tu­a­ci­ju.kóòrdînäte UDC 801. Ta­ko­đe. psi­hi­ja­tri­je i pe­da­go­gi­je. kla­sič­nih na­uč­nih te­ma­ti­ka. od­su­stvo fi­lo­zof­ skog in­te­re­sa za ose­ća­nja. 2014) Ima­ju­ći u vi­du ak­tu­el­ne po­pu­li­stič­ke pri­stu­pe po­ je­di­nim na­uč­nim di­sci­pli­na­ma. od­no­sno sa si­ne­ ste­ti­kom kao pa­tič­kom te­o­ri­jom sa­zna­nja ko­ja u svom fo­ku­su ima kog­ni­tiv­ni po­ten­ci­jal ose­ća­nja. Ta­ko su. a je­dan od njih je i Da­mir Smi­lja­nić. a sa­mim tim i da se pa­žnja usme­ra­va ka pro­mi­šlja­nju onih po­ja­va/pro­ble­ma ko­ji se na­la­ze unu­ tar stro­go de­ter­mi­ni­sa­nih na­uč­nih gra­ni­ca.

s ob­zi­rom na to da upra­vo „ga­dlji­vost iz­o­štra­va na­šu pa­žnju”. je­za kao opi­plji­vi­ji eg­zi­sten­ci­jal od stra­ha kao eg­zi­sten­ci­jal­nog ose­ća­nja par ex­cel­len­ce i. te to­me do­da­je da se ljud­ski duh „hra­ni iri­ta­ci­ja­ma – i ni­ka­da se ne mo­že za­si­ti­ti nji­ma” (str. ne­ko nje­go­vo ču­lo. ču­lo do­di­ra ne da­je sa­mo in­for­ma­ci­je o na­ma i spo­lja­šnjem sve­tu. te da „i sa­mi ogle­di tre­ba da iri­ti­ra­ju či­ta­o­ca.. a uti­sak iz­ble­di usled če­ga „svest se vra­ća u sta­nje re­la­tiv­ne in­di­fe­rent­no­sti. već i ne­što što ga na­go­ni na tu­ma­če­nje. sve dok je opet ne za­o­ku­pi ne­ka dru­ga iri­ta­ci­ja”. „ne uti­sku­ju se dra­ži u nas kao u ne­ki vo­sak. (nu­žne) me­ta­fo­re i sl. te se ta­ko ga­dlji­vo­sti ne pri­stu­pa is­klju­ či­vo kao objek­tu sa­zna­nja. Te­len­bah. Da­kle.. sa­mo su ne­ke od ključ­nih ka­rak­te­ ri­sti­ka pet si­ne­ste­tič­kih ogle­da od ko­jih se sva­ki „mo­že sma­tra­ti za­seb­nom iri­ta­ci­jom” (str. iri­ti­ra­ni od njih. a ne pu­kih sti­ mu­la­to­ra ne­ra­va)” (str. ni­je sa­mo draž ono što pre­no­si smi­ sao. do­ga­đa­ja i si­tu­a­ ci­ja ko­je se na­la­ze ili od­i­gra­va­ju oko nje­ga. jed­na od osnov­nih pred­ra­su­da sa ko­ji­ma si­ne­ste­ti­ka na­sto­ji da se ob­ra­ču­na je­ste stav da ose­ća­nja pred­sta­vlja­ju čo­ve­ko­ vo pri­vat­no unu­tra­šnje sta­nje. do­dir je. za­tim po­zi­va­nje na auto­re kao što su Ke­nig. ne­go je to i uti­sak či­ji ob­lik ona po­pri­ma. a je­za kao re­fleks čo­ve­ko­ve eg­zi­sten­ci­jal­ne ne­si­gur­no­sti. Iri­ta­ci­je je osno­va­no po­sma­tra­ti i kao uvod u jed­no no­vo po­i­ma­ nje ose­ća­nja gde se pu­tem raz­li­či­tih ogle­da ko­ji sto­je u slu­žbi afir­ma­ci­je si­ne­ste­ti­ke na­sto­ji po­tvr­di­ti me­sto i ulo­ ga ose­ća­nja u pro­ce­si­ma čo­ve­ko­ve spo­zna­je sve­ta. kao ne sa­mo či­sto or­gan­ska već kul­tur­no ko­di­ra­na re­ak­ci­ja. on je na ‘sre­di­ ni’ sa­znaj­ne re­la­ci­je. te je ta­ko za si­ne­ste­ti­ku ona od zna­ča­ja i kao „od­re­đen kva­li­tet ko­ji raz­vi­ja­ju ili po­se­ du­ju od­re­đe­ni objek­ti u okru­že­nju – ili ka­rak­ter sa­mog . ne­go i ču­lo ko­je u spo­ju sa dru­gim čul­nim ka­na­li­ma po­sre­du­je u no­ve uti­ske. Glav­na te­za pr­vog pri­lo­že­nog ogle­da je­ste da je draž her­me­ne­u­tič­ka ka­te­go­ri­ja. Štra­us. ali ujed­no da ga in­spi­ri­šu” (str. a u če­mu se „mo­že pre­po­zna­ti te­ko­vi­na evo­lu­ci­je” (str. Smi­lja­nić na­po­mi­nje da „iako se mo­že uči­ni­ti da je ga­dlji­vost ne­što is­klju­či­vo ne­ga­tiv­no. osnov­ ni su pred­me­ti pro­mi­šlja­nja ko­je Smi­lja­nić spro­vo­di u Iri­ta­ci­ja­ma. taj ko­ji mo­že i da sup­sti­tu­i­še ne­ka dru­ga ču­la. Pa­la­đi.kóòrdînäte me­na mo­gu­će mar­ki­ra­ti kao re­le­van­tan mo­dus za raz­u­ me­va­nje čo­ve­ka kao pa­tič­kog su­bjek­ta. ko­nač­no. do­dir kao sred­stvo spo­zna­je. Šmic. Me­đu­tim. Kon­di­jak i Oto. kao što su od­re­đe­ni uti­sak. 19). re­le­vant­na za raz­u­me­va­nje čo­ve­ka i čo­ve­ko­ve stvar­no­sti. po­la­ze­ći od sta­va da su iri­ta­ci­je te ko­je na­go­ne na sa­zna­nje. Iz tog raz­lo­ga. u ko­jem pre­ bi­va. S tim u ve­zi. ne­go i kao ono­me što to isto sa­zna­nje mo­že da pod­sti­če. po­red to­ga što za­hva­lju­ju­ći do­di­ru do­la­zi­mo do iz­vor­ nih sa­zna­nja ili ih sti­če­mo u nje­go­voj in­ter­ak­ci­ji sa dru­ gim ču­li­ma. S tim u ve­zi. te ta­ko „mi u sve­tlu uti­ska in­ter­pre­ti­ra­mo si­tu­a­ci­ju u smi­slu da je ne­što u na­ma pro­bu­di­lo ne­ki ose­ćaj (ose­ćaj ko­ji je ne­što vi­še od pu­kog afek­ta ili sen­ti­men­ta – to je pre jed­ na vr­sta usme­re­no­sti na na­dra­ža­je iz oko­li­ne ko­ji do­bi­ ja­ju ulo­gu ini­ci­ja­to­ra su­vi­slih si­tu­a­ci­ja. te da su sa­mim tim ne­što što se na­la­zi u nje­go­vom po­se­du. od­no­sno da je upra­vo do­dir u kom­bi­na­ci­ji sa ose­ti­ma dru­gih ču­la iz­vor si­ne­ste­zi­ja i uop­šte si­ne­ ste­tič­kog is­ku­stva. No. 28). Osla­nja­ju­ći se na her­me­ne­u­tič­ko-lo­gič­ki me­tod eks­pli­ka­ci­je poj­mo­ va. „Do­dir je do­slov­no me­di­jum is­ku­ša­ va­nja gra­ni­ce iz­me­đu su­bjek­ta i objek­ta. 59–60). „je­za ni­je is­klju­či­vo at­mos­fe­rič­ko obo­je­ni ose­ćaj ko­ji pod­ ra­zu­me­va od­re­đe­nu in­vol­vi­ra­nost te­la tim ose­ća­jem po­go­đe­nog su­bjek­ta”. at­mos­fe­rič­ke te­o­ri­je ose­ća­nja itd. taj in­te­res vre­me­ nom mo­že da po­pu­sti. od­no­sno da draž ni­je sa­mo ne­što što afi­ci­ra su­bjekt tj. te pre­fe­ri­ra­nje fi­lo­zof­skih pra­va­ca i di­sci­pli­na po­put her­ me­ne­u­tič­ke lo­gi­ke. Ta­ko­đe. no­ve fe­no­me­no­lo­gi­je. ga­dlji­vost kao gno­se­o­lo­ški re­le­van­ tan fe­no­men. pre­ma Smi­lja­ni­će­vom mi­šlje­nju. tu­ma­či­mo u sve­tlu od­re­đe­ne ras­po­lo­že­no­sti kao vid čuv­stvo­va­nja” (str. 217). on is­ti­če i da. i to uz na­po­me­nu da „sva­ki od ogle­da vi­ še opi­pa­va tle si­ne­ste­tič­kog raz­mi­šlja­nja. Ono što pre­la­zi gra­ni­cu i ono što je odr­ža­va je­ste jed­no isto – do­dir” (str. što ih ujed­no su­če­lja­va i zbli­ža­va. Draž kao her­me­ne­u­tič­ka ka­te­go­ri­ja. Na­red­ni ogled u svo­me fo­ku­su ima no­vu fe­no­me­no­ lo­gi­ju ga­dlji­vo­sti. ne tre­ba iz vi­da iz­gu­bi­ti či­nje­ni­cu usko po­ve­ za­nu sa de­tek­ci­jom ma­te­ri­ja ko­je je iza­zi­va­ju”. U če­tvr­tom ogle­du čo­ve­ko­vo te­lo mar­ki­ra se kao svo­je­vr­sni re­zo­na­tor dej­sta­va stva­ri. iako je u jed­nom tre­nut­ku od­re­đen uti­sak „ak­tu­e­lan i 205 iz­ve­sno vre­me se svest ba­vi nji­me”. 216). ose­ća­nja kao at­mos­fe­re. u okvi­ru ovog ogle­da na­sto­ji se po­ka­za­ti u ko­li­koj me­ri je upra­ vo ga­dlji­vost. ne­go ih mi. Dru­gim re­či­ma. Na­i­me. te na­či­na na ko­ji on ose­ća ka­ko se­be ta­ko i sve ono što ga okru­žu­je. ono što po­sre­du­je iz­me­đu njih. već se po­ve­zu­je i sa dru­gim ču­li­ma i u in­ter­ak­ci­ji sa nji­ma ge­ne­ri­še no­va is­ku­stva. 100). pre­ma Smi­ lja­ni­će­vom mi­šlje­nju. pra­zni­na kao me­dij (sin)estet­skog dej­stvo­va­nja. 9). U okvi­ru dru­gog ogle­da Smi­lja­nić na­sto­ji da po­ka­ že ka­ko ču­lo do­di­ra ni­je sa­mo ču­lo za se­be. ne­go što da­je ko­nač­ni od­go­vor”.

dla­ke i mu­ke kao pred­me­ta ga­dlji­vo­sti.kóòrdînäte okru­že­nja” (str. a jed­no od pi­ta­nja ko­ja autor­ka ovog pri­ka­za že­li jav­no da upu­ti auto­ru Iri­ta­ ci­ja ti­če se po­ten­ci­ja­la si­ne­ste­ti­ke za sa­gle­da­va­nje ga­ dlji­vo­sti/ga­đe­nja pre­ma.]” (str. zlo­či­nu pre­ma „tu­đem” i „svom”. Na­i­me. te u tom smi­slu za­slu­žu­je da bu­de ne sa­mo pro­ši­re­na već pre­vas­hod­no i na ade­kva­tan na­čin na­do­gra­đe­na. či­stom sta­ nju. sa­svim osno­va­no se mo­že za­klju­či­ ti da Smi­lja­ni­će­va mo­no­gra­fi­ja pred­sta­vlja vre­dan do­ pri­nos afir­ma­ci­ji si­ne­ste­ti­ke kao pa­tič­ke te­o­ri­je sa­zna­ nja. iako su iz­vr­sno iz­ve­de­na pro­mi­šlja­nja bu­ đi. 206). tj. S tim u ve­zi. te je zbog to­ga za fi­lo­zo­fi­ju je­ze kao bit­nog de­la si­ne­ste­tič­ke te­o­ri­je ose­ća­nja na­ro­či­to va­žno pro­na­ la­že­nje i opi­si­va­nje „me­šo­vi­tih” vr­sta ose­ća­nja. pri­me­ra ra­di. Po­sled­nji ogled po­sve­ćen je si­ne­ste­ti­ci pra­zni­ ne.. fle­ke. spe­ci­fi­čan iz­bor pri­me­ra. i ko­nač­no. po­ ja­va ko­je kod čo­ve­ka mo­gu da iza­zo­vu ga­đe­nje. „Za­što se fi­lo­zo­fi vi­še vo­ le ba­vi­ti onim ugod­nim i pri­jat­nim. No. ka­ko bi se iz­be­gle ne­že­lje­ne iri­ ta­ci­je. ko­ja se ba­vi kog­ni­tiv­nim po­ten­ci­ja­lom osećanjâ i nji­ho­vom oso­bi­nom da nam pri­ka­žu sop­stvo i svet u jed­nom po­seb­nom sve­tlu. sa­mim je­zi­kom se ne­što mo­že uči­ ni­ti. tj. s tim da se po­seb­na pa­žnja usme­ra­va i ka pro­ mi­šlja­nju is­pra­znog go­vo­ra. 206 . Na osno­vu ovog krat­kog osvr­ta na ogle­de spro­ve­ de­ne u Iri­ta­ci­ja­ma. do­ga­ đa­ji i si­tu­a­ci­je. Ona kao ta­kva pred­sta­vlja kon­struk­tiv­no kon­ci­pi­ran. pra­zni­ne (ne sa­mo u po­gle­du po­je­di­nih for­mi go­vo­ra). već su uglav­nom iz­me­ša­na i sa dru­gim afek­tiv­nim sta­nji­ma. u skla­du sa odav­no de­ter­mi­ni­sa­nim fi­lo­zof­skim okvi­ri­ma. a ma­nje onim što je od­boj­no i ne­pri­jat­no? Da li mo­žda za­to što je pro­mi­ šlja­nje ta­kvih ne­ga­tiv­nih fe­no­me­na ne­u­god­no i pro­ble­ ma­tič­no [. na nje­go­va vi­še ne­go osno­va­na i vred­na pro­mi­šlja­nja pi­ta­nja že­li se na­do­ve­za­ti i ono ko­je se ti­če iz­bo­ra ma­nje ne­pri­jat­nih po­ja­va ra­di spro­vo­đe­nja pro­mi­šlja­nja o ono­me što je osta­vlja­no po stra­ni. što je bi­lo iz­van fi­lo­zof­ske sfe­re in­te­re­so­va­nja. na­pro­tiv. nje­go­va spo­sob­nost da do­ča­ra si­ tu­a­ci­je. 148). Na­i­me. te iz­na­la­že­nju po­ten­ci­jal­ nih mo­du­sa za afir­ma­ci­ju in­ter­kul­tu­ral­nih prak­si. Na taj na­čin bi se od si­ne­ste­ti­ke s pra­vom mo­glo oče­ki­va­ti da pru­ži svoj do­pri­nos pro­mi­šlja­nju i fe­no­me­na in­ter­kul­tu­ral­no­sti. kao i na­čin ar­ gu­men­to­va­nja. a od po­seb­nog je zna­ča­ja i evo­ka­tiv­ni po­ten­ci­jal je­zi­ka. sred­stvo je ko­jim se is­ka­zu­ju uti­sci ko­je u su­bjek­tu iza­zi­va­ju stva­ri. ose­ća­nja ni­ka­da ni­su (ili su to sa­mo u ret­kim slu­ča­je­vi­ma) da­ta u tzv. Ta­ko­đe. a opet. ko­ji se usled svo­je li­še­ no­sti smi­sla ma­ni­fe­stu­je kao na­ro­či­to pro­ble­ma­ti­čan fe­no­men. i to ne u smi­slu te­o­ri­je go­vor­nih ge­sto­va. I upra­vo to či­ ni ga za­ni­mlji­vim za raz­ma­tra­nje u sklo­pu si­ne­ste­ti­ke pra­zni­ne” (str. stav ko­ji se za­stu­pa u okvi­ru ovog pri­ka­za je­ste da oni ipak ne mo­gu da bu­du per­ci­pi­ra­ni kao do­volj­ni za ozbilj­nu si­ne­ste­tič­ku in­ter­ven­ci­ju pro­tiv ig­no­rant­skog sta­va pre­ ma ne­ga­tiv­nim fe­no­me­ni­ma.. kao i kva­li­tet­no iz­ve­den uvod u fi­lo­zof­ska raz­ma­tra­nja si­ne­stet­skih dej­sta­va. je­zik je za si­ne­ste­tič­ku te­o­ri­ju sa­zna­nja za­ni­mljiv pred­met za­to što on sam mo­že raz­vi­ti si­ne­ste­tič­ke efek­te. tj. a u ci­lju iz­o­štra­va­nja čo­ve­ko­vih spo­ sob­no­sti i ti­me nje­go­vog evo­lu­tiv­nog po­ma­ka ka­da su u pi­ta­nju per­cep­ci­je dru­gog kao dru­ga­či­jeg. mo­gu da po­slu­že kao osno­va za po­le­ mi­ku me­đu pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ca­ma ne sa­mo aka­dem­ske već i ši­re jav­no­sti. 89) pi­ta se Smi­lja­nić. „Je­zik po­se­du­je kva­li­tet da sam po se­bi stva­ra uti­sak pu­no­će ili.

u stvari religiozni duh – duboko religiozni. kao i studija o Mirči Elijadeu (Nodurile și semnele prozei1. poezija Jona Barbua). pisana je duže vreme. 2005). ljubaznost. i kad sam u ličnom dnevniku (objavljenom 1977. koju je čovek pokazivao prema jednom rumunskom kritičaru koji nije bio deo njegovog kruga prijatelja. Ova knjiga preuzima nekoliko poglavlja iz ranijih studija (Literatura și lumina copilăriei5. Nova prilika da se ponovo pročita i. restrukturirani u kritičku naraciju baziranu na novoj lektiri Joneskovih zapisa na rumunskom jeziku. godine pod naslovom Timpul trăirii. praćene drugim komentarima. kojeg su škola i tradicija mitizirale. Prvi zapisi o Eženu Jonesku su iz ‘70-ih godina. očigledno. u više etapa. u Prilogu. zatim. Nekoliko fragmenata iz ovih beleški preuzi­ mam u Prilogu ove studije. odnosno. da zamisli komičnu biografiju retoričnog čoveka koji se. u zavisnosti od okolnosti. kao što preciziram u Prilogu. Otkrio sam. u ovom slučaju. u suštini. zapisi o Nu 1 2 3 4 5 Čvorovi i znaci proze Vreme življenja. kada sam objavio opširnu studiju o igrama duha u Nu i. otkad mi je u ruke došla knjiga Nu3. da je mladi Ežen Jonesko – poznat u epohi po „neozbiljnosti­ ma”. u prevodu piščeve ćerke MariFrans Jonesko. na primer. on želi. IV – Sorbona. i pokušao sam da otkrijem u tim stranicama ono što književni kritičar uvek traži u književnosti: figuru autora. fragmente o Eženu Jonesku iz Jurnalul parisian-a6. pažljiv prema svetskim slabostima retoričnog čoveka. nema pravo jer. knjiga iz 1934. čitam kad god mi se ukaže prilika. s ciljem da bolje centralizujem odnos između književnog kritičara i autora koga. kod Galimara. po svom nihilističkom stavu prema zvaničnim estetskim vrednostima. upoznao velikog dramaturga. Primetio sam. o njegovim knjigama i tekstovima. s kratkim predgovo­ rom koji potpisujem. On. kada sam kao mladi profesor u Parizu. Euđen Simion Mladi Ežen Jonesko ARGUMENT Ova knjiga. kao što sam već napomenuo. da igre kritičkog duha nisu uvek date. 6 Pariski dnevnik 7 Rumunski život . „glupiranjima”. uključujući i njegova pisma (pojedina od najvećeg značaja za spoznaju intele­ ktualne biografije pisca. zatim 1986. kao ispovedničku literaturu. od tada. kao što su pisma objavljena u Viața românească7 ili ona adresirana Tudoru Vianuu (1938–1947). svaki put. (Nu). da se ponovo susretne ovaj atipični stvaralac u svom veku. kompletirani i. u stvari. Takođe. esejista bazira negaciju na brojnim principima.029:929 Ionescu E. Pišući grotesknu biografiju Viktora Igoa. timpul mărturisirii2) zabeležio utiske o ovom čoveku i. i da ponekad negirajući očigledno (Argezijeva poezija. Svi su ovi fragmenti pregledani. godine pojavila se. mogao bih reći prijaznost. očigledno. kritičar zaboravlja poetskog genija iz retoričnog čoveka. kvalitet kritičke imaginacije. 1986. kad sam napisao Întoarcerea autorului4. identifikuje dobrim delom sa biografi­ jom o zvaničnom. vreme ispovedanja Ne Povratak autora Književnost i svetlost detinjstva 207 kao o metafizičkom dnevniku) i donosi. Iznenađivala me je. godine. u citiranom slučaju. kad god bi se pominjala mlada generacija tridesetih godi­ na i evolucija posleratnog pozorišta. institucionalizovanom geniju. duhove koji ga prate i kvalitet njegove imaginacije. Ponovo sam sve iščitao. s iznenađenjem. A bilo je prilika: 1981. napisanim nakon 1977.kóòrdînäte UDC 799. godine. njegov način da bude pisac.

i u knjigama objavljenim nakon 1950. Ovo delo ipak postoji i. On je autentični intelektualac. u više redova. Njegovom komentatoru ne preostaje ništa drugo nego da se provuče kroz ovaj lavirint paralelnih diskursa uključenih u treći diskurs (onaj objavljeni). kako sâm naglašava. pomenutim memoarima i. Isto je i sa dobrim delom samog teksta. «l’ogre dans ses longs caleçons»10. kao što je poznato. Koliko prava ima Ežen Jonesko u ga­ jenju ovakve aveti. da ih je pregledao i komentarisao pre njihovog objavljivanja (1967). Šta se desilo s tom pošiljkom? Ne znamo. duhovno govoreći. elegije u Argezijevom stilu i. ove elegije pri­ jaju. vek” 208 . o Eženu Jonesku i njego­ vim francuskim delima. znak prihvaćenog. i sam autor se pita nije li dao previše zasluga psihoanalizi u svojim au­ tobiografskim refleksijama. između ostaloga. tride­ setih i četrdesetih godina. Moje iskreno mišljenje je – da. ako još postoji. da je Francuz. prilikom čitanja tekstova. u kasnijim delima. čak teoretičara pisanja dnevnika. Sekuri­ tatea ugrabila i sačuvala. Možemo reći onda. Sem toga. a koje je objavio Petru Komarnesku tek 1965. Otkriće ovog dnevnika bio bi pravi događaj za rumunsku književnost. Ežen Jonesko je počeo pišući. Moj utisak je da. nismo zaobišli njegovo prvo delo. ostaje genijalnost karikature iz programski demitizovane biografske naracije.kóòrdînäte kao što pokušavam da dokažem u ovoj studiji. U slučaju Ežena Joneska. slika koju uspevamo da otkrijemo mi. simbolom. kako misle mnogi od njegovih savremenika. Ežen Jonesko umnogome preuveličava ovaj konflikt i. usmerio je stvari u ovom pravcu. na kraju krajeva.. Kao dokaz. jeste pošiljka dnevnika. godine. Šta ostaje od ovih scenarija namenjenih stvaranju komičnogroteskne figure velikog stvaraoca? Ostaje ironična vežba sama po sebi. bio genijalan. samo kapriciozni esejista koji se vraća s pola puta ka redakciji da bi uništio negativni tekst i napisao drugi. Identifikovao sam. jasno mi je. stvara pravu književnost oko njega. koji autor šalje 1947. Présent passé/ Passé présent. advokatom Euđenom N. Dnevnik u mrvicama 9 Dnevnik jednog neborca 10 „Ogro u dugim gaćama” 11 Engleski bez profesora 12 „20. u književnosti koja se ne žuri da prihvati ideju da intimni dnevnik može biti deo književnosti. pod dva. ako ga je. u ovoj fragmentiranoj književnosti s izraženom autobiografskom notom. koja ga prati i u pozorišnim delima? Ovo je pitanje koje postavljam sebi i pokušavam da odgo­ vorim na njega u jednom poglavlju ove knjige. na kraju krajeva. u meri u kojoj sam uspeo da nađem ubedljiva dokumenta. unutarnji lirizam je autentičan.. Okolnost (srećna) bila bi ako je ovaj dnevnik sačuvan u arhivi Jona Karajona. Dovoljno je ar­ gumenata da bi se prihvatila ideja da su mnogi od ovih fragmenata bili napisani na rumunskom jeziku. autoritarne države. Journal en miettes8…). književni kritičari. Na kraju. s metafizičkim osećajem i oz­ biljnom književnom kulturom. potpuno elogičan ili obrnuto. Komplikovana jednačina. rumunskom piscu. Govoreći o Euđenu Joneskuu. zatim. u kojem su ritmovi i vremena namerno pomešani. stimulisan psihoanalizom. godine. Verovatnije je da je autor preuzeo deo ličnih fragmenata u dnevnicima. Sam autor ju je takvu postavio. čitane danas. duh preplašen egzisten­ cijom. Kompleks koji ga prati i koji će ga.. poredeći ga s fran­ cuskom varijantom (Ćelava pevačica). opet. godine u izdavačkoj kući „Secolul 20”12.. primećujemo da je struktura diskursa istovetna u obe varijante. sem da je čovek koji piše mnogo kompleksniji. mladi Jonesko se nigde ne oseća dobro i. Sadašnja prošlost/Prošla sadašnjost. Autor ni­ kada nije digao veliku galamu oko nje. književni pro- stor Ežena Joneska. Šta se desilo kasnije. posledica je sudbine ovog velikog pisca koji je doneo svoje kom­ 8 Pukovnikova fotografija. kao što ističem u više redova u ovoj knjizi. napisano na rumunskom 1943. relativne. gajenog sloma. godine Jonu Karajonu (Jurnalul unui necombatant9) da bi bio objav­ ljen u Bukureštu. Šta nas zanima. godine na fran­ cuskom jeziku (La Photo du colonel. simbolom represivne autoritarnosti. Sve ove skrupule književne kritike su. nego što kaže da jeste. ni u kom slučaju. nakon što sam prošao. namerno. da se antipozorište ili pozorište apsurda na rumunskom jeziku rađa 1943. u epistolama adresiranim prijateljima. ovaj dnevnik je rasut u člancima. Mladi Ežen Jonesko uopšte nije kaligraf koji pravi samo farse. Englezește fără profesor11. u ovoj ispovednoj književnosti slika koju o sebi stvara autor i. i u meri u kojoj je potrebno da bi se objasnili njegovi kulturološki rumunski koreni. ili je u arhivi službe bezbednosti Sekuritatea. Joneskuom. vezivati za drugi kompleks (edipovski): odnos sa ocem. On nije. on misli da bi. zapaženog pisca dnevnika. Šta mogu reći sad.

o evropskim ideologijama i revolucijama sa kraja ‘30-ih godina. Eu este el însuși14. godine. a šta joj je ostavio? Otvore­ no pitanje. Ipak. u novom izdanju Tânărul Eugen Ionescu17. Rekao bih da je Ežen Jonesko. na primer. subjekat (govornik) nikada ne preda­ je objektu. nova poglavlja o ovim i drugim temama (pisac dnevnika Euđen Jonesku. van kritičkog diskursa. Smatram da su ovakvi stavovi. Postoji ve­ lika nevinost u ovim kombinacijama i velika volja da se sugeriše ono što je u biću individue s one strane racional­ nog. komentarisao je knjige koje je čitao. nepotiskivan.. i koji je imao. primetio sam da određene dimenzije Joneskovog duha nisu analizirane ili su spomenute u prolazu: stav. prevedene u prepoznatljive rečenice. nemire u književnost. velika studija (Ionesco. dijalektičar stranosti.. Dopisao sam. Verujem da je iz nje potekla sjajna esejistička. Šta duguje Ežen Jonesko Euđenu Joneskuu? Ovo je tema moje knjige. Na kraju krajeva. Pre nego što završim. Da li je imao Euđen Jonesku rumunske modele? Šta je uzeo iz rumunske književnosti. iracionalnosti. vodenicu rumunske književnosti. s pauzom od dve godine (1938–1940). s na­ dom da će stići u ruke mojih čitalaca. U svom buntovnom duhu uvek je potajno stajao metafizički duh i stvaralac s maštom u kuvanju. pre nego što je bio Altul. diplomata Euđen Jonesku – epizoda Viši. objavljena je pre tri godine kritička naracija. aveti. kada je kao stipendista boravio u Francuskoj.. neizbežan. negativnosti bića. povodom stogodišnjice rođenja dramaturga. o rumunskom svetu ili mišljenje radikalnog protivnika političkih ide­ ologija. i 33. govori o Rumunima koristeći veoma surove termine. Dodao sam oko sto novih strana. ego-kritika. nekoliko sugestija. u Scrisorile din Paris15. pre svega. nakon knjige Aleksandre Lenjel-Lavastin (L’oubli du fascisme18). po modelu ego-istorije. genijalnost da im podari nesumnjivu ekspresivnost.. tamo gde je to bilo potrebno. itd.. proces zbog klevete iz 1946. žestokim razočaranjem stavljenim u komplekse. U Nu. Nisu mi pobegli ni izveštaji sekretara 15 16 17 18 Pisma iz Pariza Volim Rumuniju teškom mržnjom. Ovde mi se čini da se nalazi najpovoljnije tlo za lov na pisca Ežena Joneska.) i revidirao sam.kóòrdînäte plekse. koju potpisuje Andre le Gal. on ni­ kada nije bio. U Francuskoj je objavljena. 12. konce koji se vezuju i nikad se ne odvezuju. od Euđena Joneskua. eksperimentiše s formom književne kritike koju. uistinu. koristeći dokumenta o piscu koja su u međuvremenu bila objavljena. kao i u Sioranovom slučaju. prirodnog. u malom tiražu. Definisao je objektivnost u književnoj kritici kao oblik organizovane subjektivnosti i uvek je tvrdio da. osporavao ih. Édi­ tions Flammarions. kakav je bio mladi Euđen Jonesku. moralistička književnost. hteo bih da kažem nešto i o tome da Ežen Jonesko repetitivno ne­ 13 prekomerne 14 Drugi. Mladi Euđen Jonesku Zaborav fašizma . dakle. kao individua. 2009). u poslednjem poglavlju ove studije. Ponovo čitajući svoj esej. da navodim vodu na svoju vodenicu. oblik prevarene ljubavi. realista à outrance13 irealnosti. Ežen Jonesko nikada se nije mogao odvojiti. neprirodnog koje nas okružuje. ne da bih uvećao broj komentara. zatim se odvojio od njih. Izbegavao sam. Pokušaću da dam. ali ne znam da li sam uvek uspeo da se držim reči. po novijoj formuli. Ponovo je objavljujem sad.. s jedinstvenim informacijama o biografiji dramaturga i njegovom delu. drugim rečima. u egzilu – kako sam kaže – između 13. fantastično. možemo nazvati. Diskurs u kom se. već postojeća poglavlja. diskutovao je o svim modelima.. * Javno. Kao što kaže moralista Sioran: Iubesc România cu o ură grea16. na našu sreću. subjekat je uvek na prvom mestu. odavde potiču sokovi njegovog pozorišta: istraživanje aporije misli i automatizam jezika. apsurdno iz sveta realnog. Ono što je zanimljivo jeste to da – kad vidiš izdaleka sve ove omote. komentarisana. eventualno. neobične kombinacije užasnog straha od smrti i sjajne igre duha – Ežen Jonesko ostaje autentičan u svemu.. pratio je svoju gener­ aciju. već zbog motiva koji se odnose na unutrašnju biografiju stvaraoca. i u esejima koji slede. Euđen Jonesku ju je voleo kompaktnim razočaranjem. čak i onda kad je očigledno da se pretvara. novembar 2006. iskre­ no verujem da se Ežen Jonesko intelektualno formirao u rumunskoj kulturi. iracionalnosti. normalnog. čitao je (očigledno ne samo na rumunskom jeziku). Ja je on sam 209 gira rumunsku kulturu i. Nisam siguran u kojoj meri ona može biti čitana i. Živeo je ovde.

. ako ne bih sumnjao da dosije stvaralaštva i egzistencije Euđena Joneskua još uvek nije zaključen – izdanje pred vama. pažljivo sam ih istražio i komentarisao... Marin Djakonu. posebno s „krite­ rionistima” (Sioran. Diskutujem o ovome više puta u ovoj knjizi.kóòrdînäte Izdanje pred vama – koje bih mogao nazvati konačnim. U međuvremenu je objavljena studija Margerit Žan-Blajn («Eugène Ioneso: Mistique ou le mal-croyant?»22. informacije koje dugujemo studioznim i verziranim ljudima kao što su Mirča Popa. Na kraju. ali smatram da sam ih tražio na pravi način i. kao što su Filocalia. vizantijskih (ishisatičnih) i katoličkih elemenata iz nje­ govih religioznih misli. Ponovo sam pročitao Căutarea intermitentă26 i intimne dnevnike. Oni osvetljavaju u ve­ likoj meri statut i interesovanja pisca „evadat cu hainele gardianului”19 za diplomatsku sredinu. neupotrebljiva. Nojka). prvo. upozorava nas čak i Euđen Jonesku. kao dopunu već postojećem poglavlju o religioznom duhu negaionizma i razigranosti iz Nu. istražujući biblioteku dramaturga. autorka pronalazi brojne mistične knjige. Urmuzove parabole iz Sclipiri27 (napisane. da bih se uverio u to da su intuicije Šerbana Čokuleskua i. Edition Lessius. nagle i ignorisane ljubavi. ali u određenim pogledima je nijan­ siraju. kao što rekoh. Aleksandra Hamadan. na primer) saznajemo nove stvari o flukturirajućem odnosu Euđena Joneskua sa sopstvenom generacijom. Elijade. Tražio sam. koje je otkrila i objavila Simona Ćokulesku u Manuscriptum-u.25 Neke od njih je Euđen Jonesku podvukao i anotirao na rumunskom i na francuskom – dokaz da je autor bio zainteresovan za duhove svetla (iluminizma) i za ideju inicijacije. Odavde i iz drugih izvora (iz prepiske. u prvom redu. pokušavajući da definišem. „Trifoi cu patru foi”28. prevedena na rumunski 2010. * „pobeglog u odeći straže” „u dobru i u zlu” „Mitologija jednog ‘nevernika vernika’” Ežen Jonesko: mistik ili zlo-vernik? „Stari dvor” Filokalija... veza Euđena Joneskua s rumunskom književnosti. u izdavačkoj kući „Cur­ tea veche”23) u kojoj. i čak se kasnije afektivno brati­ mi.. otkrio značajan broj tekstova koje potpisuje Euđen Jonesku (neke pod pseudonimom) u časopisima tog vremena. treće po redu objav­ ljivanja. nje­ gove rumunske modele (nisam prvi. čiji je deo „de bine. nove informacije o anti-de­ lu Englezește fără profesor i o njegovim odnosima sa francuskom varijantom (Ćelava pevačica). septembar 2009. iz Nu. da sam ih opravdao 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 za štampu iz Višija. de rău”20. Zauzvrat. zatim. sadrži u odnosu na prethodno. što bliže istini. znajući da je dramaturg počeo da piše za pozorište da bi ismejao nepodnošljive konvencije klasičnog pozorišta i da je. i u ovoj novoj ediciji. Objavljene su. kako ne­ brojeno puta kaže. i pronašao sam nove sugestije o religioznom čoveku koje se kriju u kritičkim esejima iz ‘30-ih godina. pisao književnu kritiku da bi dokazao da je bilo koja kritika relativna. od kojih se odvaja. u mladosti. dakle. zatim se miri. istovremeno. ali i njegovih komentatora u vezi s ovom temom. Čitao sam. Priče ruskog hodočasnika i Pesme mrtvih Duhovne pesme Svetog Jovana Krstitelja ili Tibetanska knjiga mrtvih Isprekidano traženje Iskre „Detelina s četiri lista” 210 . Povestirile unui pelerin rus i Cântece ale mortului24 (iz rumunskog folklora). u ovoj ediciji ponovo sam se bavio temom kojom se bave svi komentatori Euđena Joneskoa: koji su mu modeli i antimodeli. nije ništa drugo do oblik neuzvraćene. otprilike. promenljivi humor pisca. Jon Vartik itd. pokušavajući da bolje razumem i da pravilno interpretiram aveti. kako sam kaže. godine) i ponovo sam pročitao mali ep­ ski esej. intuicije Đelua Joneskua (prvi koji čini integralnu kritičku prezentaciju Joneskovog rumunskog dela) vero­ dostojne kada je reč o korenima pozorišta apsurda.. 18. Margerit Žan-Blajn istražuje ove teme u Joneskovoj književnosti i smatram da na ubedljiv način određuje alijansu između pravoslavnih. ne veruje do u neveru. posebno. Bitnije je da je vešti i iskreni istraživač. Cântările spiritu­ ale ale Sfântului Ioan al Crucii ili Cărțile morților tibetani. nakon nje­ ga. 2005. ideološki. mali esej o „Mitologia unui «incroyant croyant»”21. površna i.. Marijano Martin Rodrigez. Bukurešt. Ponekad negacija. komplekse. Oni ne menjaju značajno sliku kritičara Euđena Joneskua. jednačinu misli jednog obrazovanog i inteli­ gentnog esejiste koji sumnja u sve koncepte i. Ostaje osnovni problem. 1946.

ne otkrijem sva lukavstva i dok ga ne fiksiram na stranama koje slede. Zanimala me je. ali i pravila nove kritike i poststrukturalizma. Ne paničim. i još uvek me zanima. Beži sve dok mu. Karađaleu i Urmuzu. igre duha. značajno. najprikladnijeg da se od njega napravi lik jedne kritičke naracije. sistematski je kontriran. u svojim zapisima u starosti. Kritička naracija. 29 „Modeli i anti-modeli” 30 Rat s celim svetom 211 AUTOR KOJI BEŽI OD SVOG KRITIČARA Želeći da pišem o mladom Euđenu Joneskuu (onom iz Război cu toată lumea30. Naracija o anksioznom egzistencijalisti. Na kraju. dubliranom re­ ligioznim duhom. strukturu diskursa. Kritička naracija pokušava da pomiri ova dva glasa koji.. kršeći pravila pozitivističke kritike. gde se govori. tražim knjige (s potrebnim beleškama) onde gde sam ih ostavio (u gomili tek objavljenih knjiga) i ne nalazim ih. Sam Euđen Jonesku se nikada ne eliminiše iz svog diskursa. Kad sam rešio da počnem da pišem. ediciju uredili Marijana Vartik i Aurel Sasu. ali i o drugima. da bi bio shvaćen. autor je uvek prisutan. čak pre­ terano prisutan: prekida kritičku analizu da bi pričao o sebi. i ovde. jer. potrebna je kritika u kojoj pot­ puno funkcioniše „unutrašnji epicizam” koji on sam preporučuje i koristi u svojim esejima iz ‘30-ih godina. Pokušavam da zaključim gde bi mogle biti. stigao sam do zaključka da postoji pravi mit o krivici očinstva (oklevam da ga nazovem psihoanalitičkim ter­ minom – mit oceubistva. videće se. bezlični glas dela o kojem govori Malarme i.kóòrdînäte u sopstvenom kritičkom stilu) i očigledno mi nije bilo teško da ih nađem.200 stra­ na). strukturu egzistencije. koegzistiraju u bilo kom književnom tekstu. u kojoj se ni književni kritičar (autor) ne eliminiše iz jednačine. s malim delom na rumunskom jeziku (oko 1. iz francuske nadrealističke književnoti. ostavio sam ih po strani s mišlju da prvo napravim kritički scenario: da odredim esencijalne teme... već da bih rekonstruisao misteriozni fenomen: rađanje dela i.. 6. Dalje. da sudbina može biti ignorisana. od strane radikalno subjektivnog glasa autora koji se ne miri s filozofijom diskretnosti i ćutanja. izgradim. Još jed­ nom: ne da bih opravdao jedan kroz drugi (metoda koja je umrla istovremeno sa smrću biografske kritike). I–II. Jedan od najjačih i najekspresivnijih motiva u književnosti jednog veka koji je diskreditovao autoritet oca identi­ fikovanog (od strane Barta i ostalih) kao autorski autor. Počinjem s policama na kojima se nalaze autori čije prezime počinje na slovo . kao što je. na kraju.. Ežen Jonesko pokušava de se pomiri. struktura egzistencije jednog pisca.. Ostaje. Što bi rekli – svaka ptica književne kritike svome jatu leti. Postoji još nešto u slučaju Euđena Joneskua. ali ne i demitologizaciji autora. javno ili skriveno. atipični stvaralac. L. E. iako – kao što pišem u poglavlju kojim započinjem svoju naraciju – lik (autor) beži od mene.. sastavim portret ovog esejiste koji je potpuno protivan i istovremeno se boji svega. na kraju kra­ jeva. ako postoje. biografski čovek nema sudbinu i. a i u kasnijim intimnim dnevnicima. traži glasno pravo da bude primećen. ne da bih estetski opravdao njegovo delo (ovde su stvari definitivno podeljene u teoriji književnosti).. S. kritičku naraciju.. ako je ima.. Valeri. Filip Supo. Želeći da što elokventnije predstavim ovu ogromnu intelektualnu predstavu koju nudi Euđen Jonesku. dakle. fascinantnog lika iz unutrašnjosti ove avanture. I. razumljivo.. desilo mi se nešto veoma čudno: nakon što sam pročitao ova dva toma. nakon njega.. oko ovog atipičnog stvaraoca. demitologizaciji oca. jun 2012. koja prati ovu neponovljivu avanturu stvaralačkog duha. Veliki atipični stvaralac i otvoreni subjekt za kritičku analizu. već zbog toga što mi je teško da verujem da. ipak. kao što sam napomenuo. Mislio sam da ne propustim pri­ liku. u postmoder­ noj epohi. Tako je nastalo poglavlje „Mod­ ele și anti-modele”29. oni moraju biti stavljeni i u kritički diskurs. Autoru kao što je Euđen Jonesku.. mislio sam da. bio sam zainteresovan za odnos pisca dnevnika Euđena Joneskua i njegovog oca («l’ogre dans ses longs caleçons»). Ono što sada mogu reći jeste to da sam ozbiljno shvatio preporuku i da pokušavam da je primenim upravo na njegovom slučaju. estetske opcije i vrednosne sudove i da. o I. atipičnog lika.. kao podrška formuli koju želim da ilustrujem ovom knjigom postoji i tajni motiv: olakšati čitanje kritičkog eseja. s ocem beguncem) u njegovoj fikciji i ispovestima. smatram.. Ežen Jonesko doprinosi.. Bar u kritičkim ru­ munskim esejima i u javnom dnevniku.. i otkrivajući nove nijanse u ovom edipovskom konfliktu.. 1992).

knjige kao da su u zemlju propale. Koje je mesto Euđena Joneskua unutar ove generacije koja. crne misli kreću ka ukućanima: neko nepažljiv je uzeo knjige i bacio ih u neki ćošak. kao što sam obećao. previše znakova. G. kako sam pretražio sve ćoškove u kući i nisam ni na trenutak pomislio da proklete knjige mogu biti baš u fiokama pored mene?! Ovo me podseća na Poovu priču u kojoj svi. ništa.. komentarisan. sa roze koricama. tražim torbu u koju ću staviti knjige koje sam želeo da pogledam i. u mojoj glavi. Čvrsta odluka: za deset dana ću pristupiti temi. videvši ove znake. pa šta bude – biće. Nojkina. a pismo je na polici pred njima. IV33) bez njega. strateški se povlačim s idejom da ću sledećeg dana nastaviti potragu. možda baš autor. pažljivo.. Ovo otkriće brzo mi menja raspoloženje i ubrzo menjam i odluku o eseju: trebalo bi da ga napišem. Velika generacija (Elijadeova. Nije bilo suđeno. ona dva 31 življenje 32 Rat s celim svetom 33 Kritički fragmenti. Ako dobro razmislim.. koji teoretski podržava G. IV toma... i uz to. Ne može biti. ali moram da vam kažem. na kraju. Moje pak traganje ne vodi nikuda. ona dva toma.. pretpostavljate šta sam našao: niste se prevarili.. Ponovo sprovodim malu istragu. Opet ništa.. Ironični demon mi se ruga.. da sam počeo da imam svakakve ideje.. proveravam fioke. Rečeno – učinjeno. Postajem sve više iznerviran i. traže pismo. štampam knjigu (Fragmente critice. čini se. još jednom vršim inspekciju po celoj kući. Potrebna su mi. smireno i metodično. Ništa. Euđen Jonesku ne može biti ignorisan kad je reč o mladoj generaciji ‘30-ih godina. Da bih izbegao bračnu svađu. nikada nije voleo klasifikacione umove i. spuštam tri police iz biblioteke. deset dana kasnije. ni traga.. Sprovodim malu istragu: niko ništa ne zna. ona dva toma s roze 212 . beži od mene. definitivno) ideju da pišem o mladom Euđenu Joneskuu.. odustajem. Čudim se sopstvenoj kratkovidosti. nemam kud. Hoću da kažem. Sutradan ponovo uzimam hrpu knjiga spremnih za čitanje. duhovno govoreći. da pregledam gomilu knjiga koje čekaju da budu pročitane. Pandreina. fiksiran u jednom odeljku književnosti. kritičara Berembesta. Ne sviđa mi se ideja da ih pozajmim iz biblioteke. iz slike. Mesec dana kasnije.. oscilira između egzistencijalizma mnogo strastvenijeg od filozofskog („trăirism”31) i klasicizma Valerijevog tipa. kad je trebalo da krenem na odmor.. idem pravo ka mestu gde sam ostavio. napuštam ideju da napišem studiju (kao što sam nameravao) o ovom sjajnom i atipičnom duhu njegove generacije. ali odakle da ih uzmem. kažem sam sebi.. ponavljam. Nećete mi verovati. pomeram nekoliko stotina knjiga. Sa ovakvim crnim mislima odmah napuštam (sada mogu reći. izludeli. previše malera. Iscrpljen. pošto nisu moje knjige. Odustajem. generacija) koja diskutuje o svemu i želi da promeni modele rumunske kulture. sa kojih me posmatra mladić zlonamerne figure koji u ruci drži. tražeći u fioci stola legitimaciju... moraju biti ovde negde.kóòrdînäte J. ne želi da bude analiziran.. Euđen Jonesku se opet naljutio i nestao je bez traga. duhovno. Trebalo bi da ih ponovo pročitam. da napravim druge beleške.. nakon povratka. gledam ka policama sa slovom J. kako se često dešava u ovakvim slučajevima. Vraćam ih na mesto i počinjem da preturam po kući. Kalineskuova. čak i u člancima iz mladosti... ali ovo je istina: tomovi su opet nestali. verovali ili ne. poznat po svojoj reskoj i bogatoj komičnoj imaginaciji.. Neću da dužim priču niti da pišem ovde fantastičnu naraciju u stilu Edgara Poa (Fantastičar koji se bazira na prekomernom pritisku stvarnosti ili na preteranoj racionalizaciji misterioznog!). Sioranova. knjige Euđena Joneskua odoše u drugom pravcu. stvorio je simboličan lik... ekspresiju krute. pripremam instrumente i. odlučujem.. moram da ga napišem. Uspevam čak da ih sve iznerviram svojim insistiranjem. Vianuova. Previše bežanja. pištolj. da ne dužim priču. nek bude šta biti mora. i da bih mu dao skriptičnu korporalnost potrebna su mi ona dva toma Război cu toată lumea32. Vulkaneskuova. Neko od ukućana je u međuvremenu pravio red po sobi i.. skolastičke kritike bez ukusa.. Kalinesku kao reakciju prema destrukturisanim i agresivnim modernostima? Ovaj scenario nalazi se. Proklete knjige ne mogu se naći. Nije ni čudo.. Na kraju napuštam ideju da pronađem mesto Euđenu Joneskuu u rumunskom egzistencijalizmu. Stavljam ove dve knjige na sigurno i.. s osećajem sopstvene uzaludnosti. Rumunski egzistencijalizam može da čeka. ponovo počinjem da tražim. čak i ako on uvek beži. Bliži se odmor. pun prašine. da moja istorija ima joneskuovski nastavak: godinu dana kasnije. ako su se naljutila na mene i prosto su nestala iz kuće? Odlazim na odmor i. šta mislite… šta nalazim? Naravno.. kad sam je otvorio. ne mogu da pravim zapise na marginama. pa nije mi ih valjda neko ukrao.

Za svoj rad pet puta je dobio nagradu Udruženja književnika Rumunije. univerzitetski profesor. februar 2004) probudio sam se rano. godine odlikovan je Ordenom Republike Srbije za doprinos kulturi. ili možda.. lukavosti.kóòrdînäte koricama na kojima dominira. I. godine dobio je nagradu Akademije Rumunije. Uzeo sam ključ. balzakovski: „Sada. Od tog perioda radi kao profesor na Univerzitetu u Bukureštu i u Institutu za istoriju i teoriju književnosti „Đorđe Kalinesku” pri Akademiji Rumunije. zatim je bio lektor na Katedri za istoriju rumunske književnosti pri Univerzitetu u Bukureštu.. Od 2006. Danas (20. 2002. pištolj. desilo: nakon što sam napisao goreispričanu storiju. pokazaću vam ja. nepredvidivog i nepotisnutog Euđena Joneskua. Evo ga. Obelodanio sam aveti.. s pištoljem u ruci i nepoverljivim pogledom. Odlučno otvaram svesku... dekorativno. maj 1933. među nama rečeno.. prkosna i razigrana. na kraju. a 2014. uistinu. gospodine Euđene Jonesku. na kraju. ne ispuštam te više iz ruku. onda na još nekoliko dana i. esejista. 1977. ali nešto se. osujetivši mu sve obmane. Prevela i priredila Marija Nenadić . otvorio sam fioku.. Rumunija) kritičar je i istoričar književnosti. rešen da završim ovu priču. stalno sam ga odlagao. Kioždeanka. Orden „Zvezda Rumunije” (Veliki krst). Ah. ono što se u osnovi prevodi kao strah od smrti. figura mladog Euđena Joneskua. nema vam spasa. rekoh. Tada. Nakon završenih studija. uzimam hemijsku s tankim vrhom i kažem u mislima.. Prahova. radio je kao istraživač u Institutu za istoriju i teoriju književnosti „Đorđe Kalinesku” pri Akademiji Rumunije. preda mnom. tamo gde sam ostavio mladića. sve do meseca avgusta 2005. Pokazaću ja tebi. koja drži u ruci. ne… bio je tamo gde sam ga sakrio. karabin... bio je lektor za rumunski jezik na Sorboni (Pariz – IV). da… Euđen Jonesku nije više imao spasa.. godine. sklonio sam papire sa strane i krenuo obazrivo prema ćošku. Član je Danske kraljevske akademije nauka. godine je generalni direktor Instituta za istoriju i teoriju književnosti „Đorđe Kalinesku” pri Akademiji Rumunije. 213 Euđen Simion (25. dopisni je član francuske Akademije političkih nauka. ka religiji. odbegli autor nije pobegao iz ruku.. Likvidirao sam ga. ovaj nepredvidljivi. desilo se nešto urgentno – ne znam ni sam više šta – pa sam odložio esej o mladom Euđenu Joneskuu na nekoliko dana. pred ovim novim otkrovenjem: uhvatio sam vas. Uzeo sam ih i zaključao u fioku stola. dokazujući da se s one strane njegovih mladalačkih netrpeljivosti prema velikim piscima nalazi esencijalna tema: strah od egzistencije. godine dobio je francuski Nacionalni orden Legije časti.”34 34 Želim da uverim čitaoca da mi. i 1973. čiji je bio i predsednik u periodu 1998–2006. kako se neprestano dešavalo nešto hitno i nepredvidivo. Osvetio sam mu se. ipak. a strah od smrti ga vodi ka metafizici i. kao što ćete odmah i videti. između 1970. Nije više mogao da pobegne. član Akademije Rumunije..

broj sveske ili toma (godina ili potpuni datum). Ukoliko je tekst namenjen Viđenjima (eseji. ako je reč o serijskoj publikaciji. treba da sadrži sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči) i popis literature. treba da sadrži podatke o autoru teksta: ime i prezime. naslov. u popisu literature. Periodične publikacije – ime i prezime autora. da bude naveden sa svim podacima. da bude naveden na sledeći način: prezime autora. Obeležavanje u tekstu – Imena dela treba da budu navedena u kurzivu. sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči). Novi Sad). a na kraju. ogledi). U popisu literature. naslov periodične publikacije kurzivom. ukoliko je viđen kao doprinos Interkul­ turalnim istraživanjima. posle dvotačke strane na kojima se tekst nalazi. ime serijske publikacije u kurzivu. u osnovnom tekstu. ili naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje (u složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija. – U popisu literature. Univerzitet u Novom Sadu. godina izdanja. pun naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen. Tekstovi preuzeti sa interneta navode se na sledeći način: monografske publikacije – prezime i ime autora. osnovni tekst i popis literature. Opšte odrednice Tekstovi treba da budu pisani latinicom. ako je reč o monografskoj publikaciji. veličina slova 12. naslov u kurzivu. Filozofski fakultet – Odsek za srpsku književnost.5. 2. a obim teksta može biti od 10 do 24 kompjuterske stranice. naslov teksta pod navodima. prored 1. opremljene na sledeći način: 1. npr. – Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor. naslov teksta pod navodima. datum preuzimanja. font Times New Roman. on treba. internet-adresa sa koje je tekst preuzet. na stranici A4 formata. ključne reči (do 7 na srpskom i isto toliko na engleskom jeziku). mesto. a 16 stranica je minimum.net. dvotačka i strana – u zagradi. navodi se prezime i ime autora.UPUTSTVO AUTORIMA Mo­li­mo sa­rad­ni­ke da tek­sto­ve i dru­ge pri­lo­ge do­ sta­ve u di­gi­tal­noj for­mi na e-mail adre­su Ured­ni­štva zkvrazvoj@nscable. izdavač i godina izdanja. naslov teksta u kurzivu. broj i datum publikacije (ukoliko 214 . Tekst ne treba da pre-lazi obim od 24 kompjuterske stranice. navodi se prezime i ime autora. Svaki tekst.

iza znaka interpunkcije. oktobar). bez pominjanja u originalu. koji se pišu u originalu. ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá – naučno-istraživački tekstovi iz oblasti filozofije. književnosti i umetnosti. Rukopisi se recenziraju i ne vraćaju autorima. – Napomene (fusnote) daju se na dnu strane i koriste se za propratne komentare. 215 Napomena Radove objavljene u časopisu nije dozvoljeno preštampavati ni u delovima. kao i da na poslatim prilozima naznače za koju su rubriku pisani. datum preuzimanja. Struktura časopisa Molimo saradnike da svoje priloge prilagode tematskoj i formalnoj strukturi časopisa. – U popisu literature bibliografske jedinice treba da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i objavljene. Kod navođenja stranih izraza prevod treba da se nađe u odgovarajućoj napomeni (fusnoti). . Numeracija kontinuirano ide arapskim brojevima od 1 nadalje. vîðeñjå – eseji. Izuzetak su latinski termini. istovetno transkribovani.. – Strana imena i termini pišu se u transkripciji prilagođenoj srpskom jeziku (prema pravilima Pravopisa srpskog jezika). a kada se strano ime ili termin prvi put navode. kulturne politike.ìñtèrkùltùràlnòst časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2015 / br. poređane po abecednom redu. teatrologije. internet-adresa. * Fotografije koje autori prilažu uz rad treba slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili tiff formatu. sa potpisima autora i godinom nastanka. bez saglasnosti izdavača. Kada se sledeći put pominju u tekstu. ogledi dïjałøzí – naučni intervju kóòrdînäte – prevodi. u zagradi se daje izvorno pisanje. antropologije. treba da budu dosledno. prikazi Časopis izlazi dva puta godišnje (mart. ni u celosti.. muzikologije. sociologije. 10 nije sadržana u internet-adresi).

30 cm Dva puta godišnje. 1 (mart).72 ÍÑTÈRKÙLTÙRÀLNÒST : časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednik Aleksandra Đurić Bosnić. br.SR-ID 261430535 . Нови Сад 316. . ..CIP .Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске.Ilustr.2011. 2011-. . . ISSN 2217-4893 = Interkulturalnost COBISS.Novi Sad : Zavod za kulturu Vojvodine.

.

218 Mankichi Shinshi .