You are on page 1of 218

ČASOPIS ZA PODSTICANJE I AFIRMACIJU INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE / OKTOBAR 2015 / BR.

10

1
Mankichi Shinshi

ISSN 2217-4893

ìñtèrkùltùràlnòst

časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2015 / br. 10

3

INTERKULTURALNOST
Časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije
Izdavač: Zavod za kulturu Vojvodine, Vojvode Putnika 2, Novi Sad,
tel. 021/ 4754148, 4754128, zkvrazvoj@nscable.net
Za izdavača: Vladimir Kopicl, direktor
Glavni i odgovorni urednik: dr Aleksandra Đurić Bosnić
Uredništvo: dr Dušan Marinković, Novi Sad / dr Ivana Živančević Sekeruš, Novi Sad / dr Željko Vučković, Sombor /
dr Aleksandra Jovićević, Beograd, Rim / dr Dragana V. Todoreskov, Novi Sad / mr Dragan Jelenković, Pančevo, Beograd / dr Ira Prodanov, Novi Sad /
dr Andrej Mirčev, Osijek, Rijeka / Vera Kopicl MA, Novi Sad / Miroslav Keveždi MA, Novi Sad / Andrea Ratković MA, Sremski Karlovci /
dr Branislava Vasić Rakočević, Novi Sad / dr Marija Nenadić, Bukurešt
Stalni saradnici: Franja Petrinović, Novi Sad / Sava Stepanov, Novi Sad / Ivana Vujić, Beograd / dr Saša Brajović, Beograd /
dr Nikolae Manolesku, Bukurešt / Serž Pej, Pariz / mr Majda Adlešić, Novi Sad / Tanja Kragujević, Beograd / dr Nada Savković, Novi Sad /
dr Damir Smiljanić, Novi Sad / Tomislav Kargačin, Novi Sad / dr Boris Labudović, Novi Sad / Ivana Inđin, Novi Sad /
dr Radmila Gikić Petrović, Novi Sad / dr Aleksandra Izgarjan, Novi Sad / dr Aleksandra Kolaković, Beograd /
dr Aleksandra Đurić Milovanović, Beograd
Savet: dr Jasna Jovanov / dr Gojko Tešić / mr Vasa Pavković / dr Milena Dragićević Šešić /
dr Gordana Stokić Simončić / dr Predrag Mutavdžić / dr Nikola Grdinić / dr Vladislava Gordić Petković / Milorad Belančić /
mr Mladen Marinkov / dr Mikloš Biro / dr Lidija Merenik / dr Kornelija Farago / dr Svenka Savić / dr Svetislav Jovanov / dr Milan Uzelac /
dr Janoš Banjai / dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović / dr Žolt Lazar / dr Zoran Đerić / dr Zoran Kinđić / dr Dragan Koković / dr Dragan Žunić /
dr Milenko Perović / dr Ildiko Erdei / mr Dinko Gruhonjić / Nedim Sejdinović / dr Dubravka Valić Nedeljković / dr Ivan Milenković
Međunarodni savet: Nebojša Radić, Kembridž, Engleska / dr Ivana Milojević, Sanšajn Koust, Australija /
dr Dragan Kujundžić, Gejnzvil, Florida, SAD / dr Branislav Radeljić, London, Engleska / dr Nataša Bakić Mirić, Alma Ata, Kazahstan /
dr Samjuel Babatunde Moruvavon, Ado Ekiti, Nigerija / dr Marharita Fabrikant, Minsk, Belorusija / dr Nina Živančević, Pariz, Francuska /
dr Nataša Urošević, Pula, Hrvatska / A. K. Džaješ, Hajderabad, Indija / dr Dušan Bjelić, Portland, SAD / dr Maria Kundura, Boston, SAD /
dr Samir Arnautović, Bosna i Hercegovina
Koordinator Međunarodnog saveta: dr Dragan Kujundžić
Pravni konsultant: Nina Urukalo PR, komunikacije: Milica Razumenić Lektura: Ljudmila Pendelj Tehničko uređenje: Dunja Šašić
Prevodi: Language&Translation Centre Međunarodna saradnja: Dragan Ilić, Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš
Autor vizuelnog identiteta časopisa: Dragan Jelenković
Urednik foto-editorijala: Vladimir Pavić Dizajn i prelom: Pavle Halupa
Autori foto-editorijala: Oscar Luis Levcovich, Domenico Piotto, Vladimir Pavić, Mankichi Shinshi
Štampa: „AMB Grafika”, Futoški put 67, Novi Sad Copyright: Zavod za kulturu Vojvodine, 2012. Tiraž: 500
ČASOPIS IZLAZI POD POKROVITELJSTVOM POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA
ZA KULTURU I JAVNO INFORMISANJE VLADE AP VOJVODINE
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije je 2013. kategorizovalo časopis Interkulturalnost kao časopis od
nacionalnog značaja (M52).

4

Ph. Minsk. Bucharest Contributing Authors: Franja Petrinović. Ph. Science and Technological Development .D. Andrej Mirčev. Novi Sad Copyright: The Institute for culture of Vojvodina. Belgrade.D.D. Ph. Belgrade / Saša Brajović. Ph. Jayesh. Novi Sad. Ado Ekiti. / Ivan Milenković. / Gojko Tešić. / Svetislav Jovanov. Meral Tarar Tutuš Visual Identity: Dragan Jelenković Photography Director: Vladimir Pavić Layout: Pavle Halupa Editorial Photographers: Oscar Luis Levcovich. England / Nataša Bakić Mirić. 4754128.D. / Zoran Kinđić. / Vladislava Gordić Petković. Ph.D.D. Novi Sad / Damir Smiljanić.D. Maria Koundoura.D. Rijeka / Vera Kopicl MA. / Kornelija Farago. Ph.D. Ph.D. Ph. Rome / Dragana V. Novi Sad / Aleksandra Izgarjan.D. M. Ph. phone no.D. Novi Sad / Miroslav Keveždi.D.D. M. Sremski Karlovci / Branislava Vasić Rakočević. zkvrazvoj@nscable. Ph. Novi Sad / Ivana Inđin.D. +381 21 4754148. Novi Sad. Assistant Editors: Dušan Marinković.D.D.Phil. MA. Novi Sad / Andrea Ratković MA.D. Sunshine Coast. K. Gainesville.D. Belgrade / Nicolae Manolescu. USA / Jerry Chidozie Chukwuokolo Ph.D. / Milorad Belančić / Mladen Marinkov. Ph. Sombor / Aleksandra Jovićević.D. SAD / Tomislav Longinović. Ph. Domenico Piotto. / Zoran Đerić. Ph. / Mikloš Biro. Ph.D.D. 2012.INTERCULTURALITY Magazine for stimulation and affirmation of intercultural communication Publisher: Institute for culture of Vojvodina. Abakaliki. / Milenko Perović. Ph.D.D. Novi Sad / Ivana Živančević Sekeruš. Kazakhstan / Samuel Babatunde Moruwawon. Ph.Serbia and the National Council for Science and Technological Development. Boston. Ph. Ph. Ph. Cambridge. Pula. Ph. Nigeria / Samir Arnautović.D. Novi Sad / Sava Stepanov. Ph. Belgrade / Nada Savković.D.D. / Nedim Sejdinović / Dubravka Valić Nedeljković Ph. Ph.D. Ph.Phil. Ph. Ph. / Nikola Grdinić. Ph. Ph.D. Osijek.D. Ph. Vladimir Pavić. Pančevo. Ph. Paris / Majda Adlešić.Novi Sad / Marija Nenadić. / Milan Uzelac.D. Ph. Todoreskov.D.D. Ph.D.D. Ph. M.D Legal Affairs: Nina Urukalo PR Manager: Milica Razumenić Proofreading: Ljudmila Pendelj Technical Editor: Dunja Šašić Translated by: Language&Translation Centre International Cooperation: Dragan Ilić. / Svenka Savić.D. Ileana Ursu. / Dragan Žunić.D. M. Belgrade / Ira Prodanov. Novi Sad / Aleksandra Kolaković M. Croatia / A.D. Ph. Ph. Almaty. Beograd / Aleksandra Đurić Milovanović Ph. Portland / SAD. / Janoš Banjai. Bosnia and Hercegovina Coordinator of the International Council: Dragan Kujundžić. Hyderabad. Circulation: 500 The magazine is sponsored by the Provincial Secretariat for Culture and Public Information of AP Vojvodina Interculturality was categorized as a scientific publication of national importance (M52) in 2013 by the Ministry of Education. Ph. Vojvode Putnika 2. Novi Sad / Ivana Vujić.D.F. Beograd Council: Jasna Jovanov.D. Novi Sad / Dragan Jelenković. France / Nataša Urošević. Madison. M.Phil. Ph. Ph.Phil.F. England / Ivana Milojević. Ph. Belarus / Nina Živančević. Novi Sad / Željko Vučković. Ph.D. Ph. Ph. Ph. Nigeria / Marharyta Fabrykant. M. / Milena Dragićević Šešić. / Lidija Merenik. Bucharest / Serge Pey.Phil. / Ljiljana Pešikan Ljuštanović. Paris.D. Ph.D. Ph. / Predrag Mutavdžić. 5 .A. Futoški put 67. Ph.D.D.A.Phil. / Ildiko Erdei. India / Dušan Bjelić.D.D. Novi Sad / Boris Labudović. Ph. Mankichi Shinshi Printed by: “AMB Grafika”. / Dinko Gruhonjić M.net President and Chief Executive Officer: Vladimir Kopicl Editor-in-Chief: Aleksandra Đurić Bosnić.D.Phil. Ph. Florida. / Gordana Stokić Simončić. International Council: Nebojša Radić. Australia / Dragan Kujundžić. USA / Branislav Radeljić. / Vasa Pavković.D. / Dragan Koković.D.D. Novi Sad / Radmila Gikić Petrović. London. M. Ph. / Žolt Lazar. Ph. Novi Sad / Tomislav Kargačin. Novi Sad / Tanja Kragujević. Ph.

6 .

. . . . . . . . . 88 vîðeñjå Kris Raveto-Bjađoli. . . . . . . . . Radomir Konstantinović opet u Sarajevu . . . . . . . . . . . . . . 207 7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . “The one who wants to die does not die. . . . . . . . . 59 Rejhana Selmanović. . . . . . . . . . . . . . . 130 dïjałøzí Živan Berisavljević (razgovarala Aleksandra Đurić Bosnić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ideologizovani mediji i socio-kulturni diverzitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 kóòrdînäte Latinka Perović. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Lino Veljak. . . . . .” The Dionysian Haven of Anya Alchuk . . . . . . . . . . . . 188 Vasa Pavković. . . . . . . . . . . . . . . . Tadeusz Kantor and his role in the so called “minimalist performance” and his role in the overcoming censorship in art . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Zoran Milutinović. . . . . 31 Andrea Ratković. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Nina Zivančević. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Milivoje Mlađenović. . . . . . . . . . 14 Enis Zebić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zašto je svaka prava misao nužno slobodna? . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 Andrea Ratković. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Miroslav Keveždi. . . . . . . . Hermeneutika iritacija kao uvod u patičku teoriju saznanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Dragan Kujundžić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . U obranu liberalne demokracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . U PUSTARI PROSUTI DRAGULJI . . . . . . . . . . . . . . 204 Euđen Simion. . . . . . . . Smejanje u bezdan: kinematografija i balkanizacija . . . . . . . . . Pesnički jezik Gorana Ibrajtera . . . . . . . . . . . . . Analiza filma Absolut Warhola i kultura sećanja Rusina u Slovačkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Jelena Putre Jakovljević. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Re-Animating Stagnation: the Queer Times and Magical Spaces of Late Socialism . . . . . . . . Oblikotvorne moći kulture . . . . . . . . . . . . . . . . Koncept meke moći – teorijska razmatranja i naučni značaj . . . . . MLADI EŽEN JONESKO . . . . . . Intertekstualni odnosi romana Derviš i smrt i drame Faust . . . . . 158 Anna Fishzon. . . . . . . . . . . Dubravka Ugrešić and the Political Economy of Literature . . . . . 160 Michail Ryklin. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .sáðržâj úvõdñik Aleksandra Đurić Bosnić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . In the burning house . . . . . . . . . . . . .

kulturu je moguće definisati i kao svojstvo zajedničko grupi. Upravo zbog potencijala programiranja uma i zadavanja koordinata koje može da nametne vlastita kultura. Kultura bi mogla biti viđena. sistematična je i organizovana. u njima će se na različiti način 8 . Upravo su vrednosti. u nešto drugačijem kontekstu. ima moćan uticaj na ponašanje. Hofstedeovu definiciju Tomas i Inkson upotpunjavaju pretpostavkama koje mogu biti posebno indikativne u kontekstu tumačenja podesnosti kulture da bude u funkciji instrumenta vladajuće doktrine: kultura se uči i dugotrajna je. da li su individualističke ili kolektivističke. društvene strukture i načini razmišljanja kao „nevidljivi” delovi kulture i najvažniji. Koordinate se.. da li su. dakle. u ovom ili onom smislu. jednoobrazne i sačinjene od homogene populacije.] omogućava pripadnicima jedne grupe posebnu bliskost u odnosima koja je onima koji ne pripadaju toj grupi uskraćena” (Tomas. neizbežno. a koja se odnosi na specifičnu „nevidljivost” ili skrivenost kulture: „Važan deo ledenog brega. i kao konglomerat mentalnih programa koji postavljaju izazove i uslovljavaju odgovore individua na okruženje. piše Gert Hofstede. Međutim. a članovi grupe je kao dugotrajno i konsekventno mentalno programiranje usvajaju putem interakcija (sa okruženjem i međusobno) putem institucija i porodice.. imanentno sistematična. Programiranje uma koje podrazumeva kultura stoga je veoma snažno i. budući da je kultura kao organizovan sistem vrednosti. Inkson). nisu vidljivi fizički simboli koji se nalaze iznad površine. nego su to skrivene vrednosti koje su im u osnovi i pretpostavke koje oni izražavaju” (Tomas.. medija i arhitekture. Ovakva formulacija podrazumeva i postavljanje distinkcija između različitih nivoa programiranja uma. gradi vremenom. ali i najpodesniji za ideološko oblikovanje i preosmišljavanje. filtrirana kroz mnoštvo istorijskih događaja. prema kulturama drugih često se oseća averzija ili se doživljavaju kao strane. ili suprotno. ukazuju Tomas i Inkson. Dakle. stavova. Kultura se. uverenja i značenja. srednji nivo se odnosi na područje kulture i zasniva na zajedničkim iskustvima. u ovom slučaju kulture.Aleksandra Đurić Bosnić Oblikotvorne moći kulture. zadaju svim raspoloživim sredstvima – od jezika i običaja do umetnosti. Dok je najdublji nivo determinisan ljudskom prirodom i zasnovan na opštim biološkim reakcijama. kao zajedničko programiranje uma koje „[. čudne i nedokučive. a najvidljiviji nivo na jedinstvenim ličnim genetskim iskustvima i konstitucijama. i dobrim delom „nevidljiva”. vrednostima i stavovima koje delimo sa većom ili manjom grupom. kada je reč o kulturi.. Inkson). dakle. na osnovu kolektivnog iskustva. Procesi ideološkog preosmišljavanja nisu podjednako delotvorni i izvodljivi u svakoj kulturi – u zavisnosti od toga da li su „čvrste” ili „labave”. činjenica koja posebno pogoduje instrumentalizovanju kulture od strane vladajuće doktrine je ona na koju.

Molar istovremeno konstatuje da je umetnik u srcu kulturnog sistema i postavlja pitanje na koje. socijalnih. konzervira. Za Kloda Molara igra ovih moći predstavlja osnovu kulturnog sistema. Ono se manifestuje unutar kulturnog sistema sa ciljem da ostvari skup simboličkih. ili menja. posrednici – medijatori i – publika. kao „mentalni šablon” koji zadaje smernice i daje „prave” ili „lažne” slike. niko nije uspeo da odgovori u potpunosti: „Kakva je to čudesna moć koju poseduju umetnici. čini se. a njeni kreatori – umetnici: umetnik istovremeno stvara skup moći ali je i sam determinisan njima. U tom smislu. u zavisnosti od toga da li se ona tek uspostavlja. Kulturno programiranje je u neposrednoj vezi sa usvojenim ili potencijalno željenim kulturnim vrednostima. njeni glavni partneri su donosioci odluka. kulturne vrednosti vidimo kao izuzetno moćne pokretače ili destabilizatore određene političke doktrine. pisci i pesnici?” 9 . političkih i ekonomskih moći.formirati i kultivisati osnovne kulturne vrednosti koje su možda najuticajniji faktor u implantaciji određenog ideološkog ili političkog modela.

10 .

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 11 .

.

7 6 . 2 6 . 7 4 . 9 . 2 8 . 9 7 . 7 3 .f o t o O s c a r L u i s L e v c o v i c h o s c a r @ o n c a b l e . 7 5 . 1 0 . d k s t r a n a : 8 . 2 7 . 2 5 . .

mni­je­nje. kri­ti­ka. „Dog­ma I: Hi­sto­risch“. upo­zo­ra­va na niz zam­ki ko­je sto­je na pu­tu slo­ bod­nom mi­šlje­nju. slo­bo­da. ko­je pro­iz­vo­di slo­bod­nu mi­sao. Ovaj rad za­sno­van je na uvod­nom pre­da­va­nju na stu­dent­skom sku­pu odr­ža­nom u lip­nju 2015. 637–8. Ključ­ne ri­je­či: mi­šlje­nje. ili či­ni mi se da.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 342. ka­ko to upu­ću­ju svi stan­dard­ni rječ­ni­ci i pri­ruč­ni­ci fi­lo­zo­fi­je2. o ko­joj se ne­ma što mi­sli­ti jer je ona da­na u go­to­vu i neo­spor­nom ob­li­ku. ali i u grč­koj iz­ve­de­ni­ci ort­ho­do­xia (ko­ja je su­prot­nost he­te­ro­do­xi­ji. Od sa­mih po­če­ta­ka fi­lo­zo­fi­je na Za­pa­du.. U ta­kvim se slu­ča­je­vi­ma oči­gled­no ra­di o br­ka­nju zna­če­nja poj­mo­va do­xa i epi­ste­me. 2 Usp. ime­ni­ca ko­ja pro­iz­la­zi iz gla­go­la do­kein – ko­ji me­đu osta­li­me upu­ću­je na to da nam se ne­što ja­vlja. pa čak ni ja­sni i raz­go­vi­jet­ni. Do­xa (da se pod­sje­ti­mo). Ne­ma pra­vo­vjer­ja bez bez­u­vjet­nog pri­hva­ća­nja dog­me. da nam se što­god či­ni i da ne­što pri­hva­ća­mo – zna­či mni­je­nje (za­jed­nič­ka vje­ro­va­nja ili sta­vo­vi). UTET. N. 26. i to u dva osnov­na zna­če­nja: mni­je­nje ozna­ča­va sva­ku spo­zna­ju i sva­ko vje­ro­va­nje ko­je u se­bi ne po­sje­du­je jam­stvo vla­sti­te isti­ni­to­sti. oslo­bo­đe­nje. Wic­kert. 9. zna­čenj­ski je dog­ma isto­vjet­na s ne­re­flek­ti­ra­ nim mni­je­njem3. a za­pra­vo bi tre­bao re­ći vje­ru­jem da.. mi­sao. Pla­to­na (ko­ji će u di­ja­lo­gu Gor­gi­ja – za raz­li­ku od di­fe­ren­ci­ra­ni­jih po­zi­ci­ja u ne­kim dru­gim svo­jim spi­si­ma – po­seb­no ra­di­kal­no ospo­ri­ti isti­no­snu i spo­znaj­nu vri­jed­nost mni­je­nja) i Ari­sto­te­la.. ide­o­lo­gi­ja.. Ber­lin 1982. jed­no­znač­ni. ovo mi­slim ne od­no­si se na De­scar­te­sov co­gi­to. sv.747 130. Wal­ter de Gruyter. ko­ja se tek a po­ste­ri­o­ri mo­že 1 Da­ka­ko. u: The­o­lo­gische Re­a­lenzyklopädie. bar ne u obič­nom go­vo­ru. U. dog­ma. vi­dlji­vog u la­tin­skom pri­je­vo­du te ri­ je­či u no­vo­za­vjet­nom bi­blij­skom tek­stu ri­ječ­ju glo­ria te jed­na­ko ta­ko u sta­ro­sla­ven­skom pri­je­vo­du sla­va. a za­ključ­no se upu­ću­je i na ri­zič­nost slo­bod­nog mi­šlje­nja. str. S kr­šćan­stvom do­la­zi do po­ma­ka zna­če­nja poj­ma do­xa. fi­lo­zo­fi­ja. npr. te se nu­de ar­gu­men­ti u pri­log te­ze pre­ma ko­joj je sva­ko zbilj­sko mi­šlje­nje nu­žno slo­bod­no. 3 Usp. To­ri­no 1971. mni­je­nje je bi­lo pred­me­tom kri­tič­ke re­flek­si­je: do­volj­no je spo­me­nu­ti Par­me­ni­da. pra­vo­vjer­je i pra­vo­sla­ vlje – ort­ho­pra­xia – su­prot­sta­vlje­ni kri­vo­vjer­ju i kri­vo­sla­vlju). da­kle.31 316. 14 . Na taj na­čin do­xa se or­gan­ski po­ve­zu­je s poj­mom dog­ma. Ab­bag­na­no. ko­ji upu­ću­je na ob­ja­vlje­nu ili vje­rom ota­ca za­jam­če­nu ne­u­pit­nu isti­nu. u Srem­skim Kar­lov­ci­ma. Di­zi­o­na­rio fi­lo­so­fi­co. Če­sto se ču­je da ne­tko ka­že ja mi­slim da. to su. u ra­zli­ci iz­me­đu na­ve­de­nih pri­mje­ra mi­šlje­nja i kar­te­zi­jan­skog co­gi­ta sa­dr­ža­na je – za na­šu ras­pra­vu – fun­da­men­tal­na raz­li­ka iz­me­đu mni­je­nja i mi­šlje­nja. kao i sva­ku tvrd­nju za­sno­va­nu na ne­po­sred­nom osje­til­nom is­ku­stvu ko­ja se pri­vi­đa kao isti­ni­ta.. (ovo li ono)1.75 Lino Veljak Filozofski fakultet u Zagrebu Hrvatska Zašto je svaka prava misao nužno slobodna? Sa­že­tak: Na te­me­lju raz­li­ko­va­nja mi­šlje­nja od mni­je­nja de­fi­ni­ra se pri­ro­da slo­bod­nog mi­šlje­nja.. po­seb­no str. Poj­mo­vi mi­sao i mi­šlje­nje ni­su. Raz­li­ku­je se slo­bo­da od pro­iz­volj­no­sti.

„zdrav ra­zum je skup pred­ra­su­da ste­če­nih do 18. Prak­sa/isti­na. npr. ili jer nam ta­ko go­vo­ri zdrav ra­zum ili jer ta­ko pro­po­vi­je­da­ju ovo­ze­malj­ski ili (ono­stra­no­šću le­gi­ti­mi­ra­ ni) vjer­ski auto­ri­te­ti. re­zul­tat pro­ce­sa mi­šlje­nja.com/qu­o­tes/qu­o­tes/a/al­ber­te­ins125365. Na­pri­jed. Kul­tur­no-pro­svjet­ni sa­bor Hr­vat­ske. Ber­lin 2010. Mi­la­no 2004. bi­lo da pro­iz­la­zi iz pri­hva­ća­nja ne­ke vjer­ ske (ili dru­ga­či­je ute­me­lje­ne)4 dog­me. Tvrd­nja ko­ju ne­tko iz­ri­če na te­me­lju mni­je­nja. ona se ne mo­že ozna­či­ti dru­ga­či­je ne­go kao kri­va mi­sao (ili kon­tin­gent­no isti­ni­ta mi­sao. Ve­ljak. 6 Pi­ta­nje o isti­ni i isti­ni­to­sti pred­sta­vlja je­dan od naj­kom­plek­sni­jih pro­ble­mat­skih čvo­ro­va cje­lo­kup­ne fi­lo­zo­fi­je.htlm. Darm­stadt 1993. U tom smi­slu. već is­klju­či­vo ne­po­u­zda­nim mni­je­nji­ma. me­đu osta­li­ma. Pe­tro­vić. vje­ro­jat­nim ili ma­kar mo­gu­ćim uzi­ma sa­mo ono što je pro­šlo kroz naj­stro­ži is­pit. po­seb­no str. ali i cje­lo­kup­ne ljud­ske te­o­ri­je i prak­se. ri­go­ro­zna pro­vje­ra odr­ži­vo­sti sva­ke 4 Dog­me i dog­ma­ti­zmi ni­su. te se sto­ga ne mo­že sma­tra­ti mi­šlju u pra­vom smi­slu ri­je­či. a obi­lje­ža­va­ju i po­če­tak na­šeg mi­le­ni­ja. ili pak mi­šlje­nja ne­ma. No. Cam­brid­ge 1992. da­ka­ko. „Sun­ce se okre­će oko Ze­mlje”. L. Dun­cker&Hum­blot. eks­klu­ziv­no ni spe­ci­fič­no svoj­stvo dog­mat­skih re­li­gi­ja. Met­hod and Ap­pli­ca­bi­lity. bi­lo da se ono za­sni­va na in­di­vi­du­al­nom opa­ža­nju. Ta­kva tvrd­nja (sve­jed­no gla­si li ona: „Bog je stvo­rio svi­jet u šest da­na”. u ono što „svi nor­mal­ni lju­di pri­hva­ ća­ju kao isti­ni­to”. Lan­gu­a­ge and Hi­story. A što je uop­će mi­šlje­nje? Mi­šlje­nje je ili kri­tič­ko raz­dva­ja­nje isti­ni­to­ga6 od ne­i­sti­ni­to­ga. ko­ji re­zul­ti­ra­ju ne­pra­vim ili kri­vim mi­sli­ma. Taj is­pit. Ne­hring. „Čo­vjek je na­stao od maj­mu­na”. „Ze­mlja je rav­na plo­ča”. Fran­cke. D. vje­ro­do­stoj­nim.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ra­ci­o­nal­no ili ka­kvom dru­gom ar­gu­men­ta­cij­skom stra­te­gi­jom oprav­da­va­ti i oprav­da­ti (ali is­klju­či­vo u apo­lo­get­ske svr­he. O te­ško­ća­ma i unu­tar­njim kon­tra­dik­ci­ja­ma svoj­stve­ni­ma zdra­vom ra­zu­mu usp. ko­ji sa­mo na­iv­ni ili za­lu­đe­ni dog­ma­ma mo­gu sma­tra­ti mi­sli­ma u pra­vom smi­slu ri­je­či.brainyqu­o­te. Da­vid­son. S. K. L. Me­đu­tim. Kirk­ham. mar­gi­na­lan. ona ni­je za­sno­va­na na mi­šlje­nju ne­go na vje­ro­va­nju. Truth. Kri­te­rij raz­li­ko­va­nja mi­šlje­nja (ko­je pro­iz­vo­di pra­ve mi­sli) od pri­vi­da mi­šlje­nja (ko­je pro­iz­vo­di pri­ vid­ne mi­sli) sa­sto­ji se u to­mu da mi­šlje­nje sve pro­pi­tu­je i pre­i­spi­tu­je i da ono ni­šta una­pri­jed ne uzi­ma kao isti­ni­to. Tübin­gen 2004. va­lja­no­ga od ne­va­lja­no­ga. ime­nu­je se kao mi­sao. Ve­ri­tà. u oči­gled­no­sti zdra­vog ra­zu­ma5. da­kle dje­lat­no­sti ko­je sa­mo pri­vid­no na­li­ku­ju na mi­šlje­nje. Pritzl (ur.). ko­je su u zna­čaj­noj mje­ri obi­lje­ži­le 20. Pa­scal. R. Jer. bi­lo na pri­hva­ća­nju vje­ro­va­nja sre­di­ne u ko­joj taj ne­tko ži­vi. ne­go se za­sni­va na sli­je­pom i ne­re­flek­ti­ra­nom po­vje­re­nju u vla­sti­te opa­ža­je. Truth. Ox­ford 1999. MIT Press. Pri­vid mi­šlje­nja (ka­ da se ne­što uzi­ma kao isti­ni­to a da ni­je pod­vrg­nu­to kri­tič­kom pre­i­spi­ti­va­nju) ne mo­že uro­di­ti ni­ka­kvom mi­šlju. na­i­me. po­go­to­vo ne kao ne­u­pit­no i neo­spor­no. Frank­furt/M. vje­ro­jat­no­ga od ma­nje vje­ro­jat­no­ga i ne­mo­gu­će­ga. 5 Mno­ge će zbu­ni­ti (a ne­ke i na­lju­ti­ti) što se i zdrav ra­zum svr­sta­va me­đu ne­le­gi­tim­ne na­do­mjest­ke mi­šlje­nja. „Bi­jel­ci su pa­met­ni­ji od obo­je­nih”. 7. WBG. Raz­li­či­te aspek­te kon­tro­verz­no­sti pi­ta­nja o isti­ni osvje­tlja­va­ju. ot­kla­nja­nje od vjer­skog dog­ma­ti­zma ni­po­što ne pred­sta­vlja ga­ran­ci­ju za oslo­ba­đa­nje mi­šlje­nja od oko­va dog­me. Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en in der ne­u­e­ren Phi­lo­sop­hie. po­sje­će­no 20. Truth: Stu­di­es of Ro­bust Pre­sen­ce. va­lja bi­ti na mak­si­mal­nom opre­zu! 15 . Ha­ti­er. „Ro­mi su ge­ne­tič­ki pred­o­dre­đe­ni da bu­du lo­po­vi”. Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en: Eine Einführung. Led­wig. La ve­rité: Réfle­xi­ons sur qu­el­qu­es tru­i­smes. ali čak i ako je ona slu­čaj­no isti­ni­ta (kao što ni­ jed­na od na­ve­de­nih tvrd­nji to oči­gled­no ni­je). B. Ox­ford Uni­ver­ sity Press. 2007. da bi ne­ka tvrd­nja mo­gla bi­ti ozna­če­na kao mi­sao u pra­vom smi­slu ri­je­či. Za­greb 1979). jest slje­de­će: Kad god ne­tko tvr­di ne­što. već isti­ni­tim. R. Was­hing­ton 2010. 2015). L. M. sto­lje­će. pa­ra­dig­ma­ti­čan pri­mjer ta­kvih dog­ma­ti­za­ma pred­ sta­vlja – da­nas. Ono što je u ovom kon­tek­stu si­gur­no. K. tzv. Va­lo­re. The­o­ri­es of Truth: A Cri­ti­cal In­tro­duc­tion. Uni­co­pli. O ge­ne­zi i zna­če­nju tog poj­ma – ali bez ade­kvat­nog raz­li­ko­va­nja „za­jed­nič­kog osje­ća­ja” od „zdra­vog ra­zu­ma” – usp. P. Pa­ris 2004. Blac­kburn/K. na­gla­ša­va­ju­ći da je u nje­go­voj tvrd­nji sa­dr­ža­na ne­u­pit­na isti­na. 14. Sim­mons (ur. Pe­ter Lang. za­to što ona ni­je re­zul­tat mi­šlje­nja. dog­mat­ski mark­si­zam (o ge­ne­zi i ne­kim bit­nim zna­čaj­ka­ma ta­kvog mark­si­zma usp.). ne­go nje­go­vo mje­sto za­u­zi­ma re­pro­du­ci­ra­ nje pred­ra­su­di i dog­mi. ob­ma­na i pred­ra­su­da. Gloy. ko­jim se ono što je vje­ro­do­stoj­no odva­ja od la­ži. slje­de­ća dje­la: G. Za­greb 1986. u ri­je­či mu­drih lju­di ili u ne­u­pit­ne isti­ne za­pi­sa­ne u sve­tim knji­ga­ma. E. Ox­ford Uni­ver­sity Press. sva­ka­ko va­lja spo­me­nu­ti se­ku­lar­ne for­me dog­ma­ti­zma. Kri­tik des Com­mon Sen­se: Ge­sun­der Men­schen­ver­stand. do­du­še. što u ko­nač­ni­ci ni­je va­žno). Mi­sao je. re­flek­ti­er­te Ur­te­il­skraft und Ge­me­in­sinn. sva­ki stav pod­li­je­že pro­pi­ti­va­nju i pre­i­spi­ti­va­nju. Mark­si­zam i te­o­ri­ja od­ra­za. pre­ma do­sjet­ci ko­ju Eric Tem­ple Bell pri­pi­su­je Al­ber­tu Ein­ste­i­nu. go­di­ne” (ci­ti­ra­no pre­ma http://www. a ni­po­što u svr­he pro­pi­ti­va­nja ili pre­i­spi­ti­va­nja nje­zi­ne odr­ži­vo­sti i isti­ni­to­sti). To naj­i­zrav­ni­je im­pli­ci­ra slje­de­će: ni­šta se ne uzi­ma zdra­vo za go­to­vo sa­mo za­to što ta­ko svi mi­sle ili svi vje­ru­ju u nje­go­vu isti­ni­tost i ne­u­pit­nost. Pun­tel.) mo­že se ozna­či­ti kao ne­ka­kva mi­sao. ona mo­ra pro­iz­la­zi­ti iz mi­šlje­nja. Ox­ford 2005. Cat­ho­lic Uni­ver­sity of Ame­ri­ca Press. Com­mon Sen­se: Its Hi­story.

la­ži i ob­ma­na. Ham­burg-Ber­lin 1977. W. sin­te­ze itd.) do­tič­nog pro­ble­ma po­mo­ći da ne za­ vr­ši­mo u ob­na­vlja­nju i učvr­šći­va­nju po­sto­je­ćih pred­ra­su­da o rom­skoj po­pu­la­ci­ji. Evan­ge­li­ cals at the Bal­lot Box. ko­ji će sa­da još ste­ći i pri­vid ne­pri­stra­no­sti (pa 7 Usp. ve­o­ma slič­ne – pa i ra­di­kal­ni­je – kon­cep­ci­je za­sno­va­ne na vje­ro­va­nju u ne­u­pit­nu isti­ni­tost sva­ke ri­je­či u ovoj ili onoj sve­toj knji­zi ili u ne­u­pit­nost ne­ko­ga ovla­šte­nog (prem­da naj­če­šće sa­mo­pro­gla­še­nog) tu­ma­če­nja smi­sla i zna­če­nja do­tič­ne knji­ge na­la­zi­mo u svim mo­gu­ćim re­le­vant­nim re­li­gi­ja­ma (ali i u se­ku­lar­nim po­gle­di­ma na svi­jet). čak i u slu­ča­ju da se pri­dr­ža­va­mo naj­ri­go­ro­zni­jih kri­te­ri­ja. pred­ra­su­da ili ste­re­o­tip). Pro­met­he­us Bo­oks. ni naj­vi­ši mo­guć stu­panj kri­tič­no­sti ni­ti naj­ri­go­ro­zni­je pro­pi­ti­va­nje i pre­i­spi­ti­va­nje ne­će bi­ti do­volj­ni da iz­bjeg­ne­mo zam­ku ko­ja nas vo­di u kri­vo mi­šlje­nje. is­tra­ži­va­nja. ni vje­ ro­va­nja za­sno­va­na na uče­nji­ma auto­ri­te­ta ili sta­vo­vi­ma sa­dr­ža­ni­ma u sve­tim knji­ga­ma. J. sto­lje­ća) vje­ro­vao u to da su mno­ ge že­ne vje­šti­ce te su one uz op­će odo­bra­va­nje spa­lji­va­ne na lo­ma­ča­ma ili da­vlje­ne u vo­da­ma? Ili. ili. J. and the Church: A Cul­tu­ral Ap­pro­ach. dog­mi. re­flek­si­je. Sto­ga mi­šlje­nje – da bi uop­će i bi­lo mi­šlje­nje a ne re­pro­du­ci­ra­nje ne­kri­tič­ki pri­hva­će­nih mni­je­nja – nu­žno mo­ra bi­ti slo­bod­no. za­blu­da. dog­mi i ob­ma­na. po­ne­gdje. da­kle. ko­ji obi­la­to go­vo­re u pri­log odr­ži­vo­sti i vje­ro­do­stoj­no­sti spo­me­nu­te pret­po­stav­ke).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pret­po­stav­ke i sva­ke tvrd­nje. 16 . Ox­ford-New York 1973. A. 8 Usp. ni op­će­pri­hva­će­na mni­je­nja za­jed­ni­ce. već – sli­je­de­ći stro­ga pra­vi­la lo­gič­kog za­klju­či­va­nja – mo­ra pro­pi­ti­va­ti i pre­i­spi­ti­va­ti sva­ki svoj pred­met i ono ni­po­što ne smi­je ro­bo­va­ti ni­ka­kvoj una­pri­jed pri­hva­će­noj ne­u­pit­ noj isti­ni (iza ko­je se u pra­vi­lu skri­va­ju dog­me a ne­ri­jet­ko i pra­ve ob­ma­ne). u toj ne­kri­tič­ki pri­hva­će­noj pret­po­stav­ci sa­dr­ža­ na ka­kva po­gre­ška. Ox­ford Uni­ver­sity Press. čak i do sre­di­ne 19. nu­žno je pri­dr­ža­va­nje kri­te­ri­ja pro­vje­re. Pri­mje­ri­ce. pa te pret­po­stav­ke ne­kri­tič­ki pri­hva­ća­mo ugra­đu­ju­ći ih u te­ me­lje na­še­ga ar­gu­men­ta­cij­skog ni­za. Bob Jo­nes Uni­ver­sity Press. Am­herst 1996. Mi­šlje­nje ko­je ni­je oslo­bo­đe­no od ro­bo­va­nja dog­ma­ma i pred­ra­su­da­ma uop­će i ni­je mi­šlje­nje ne­ go pro­ces po­na­vlja­nja i učvr­šći­va­nja pred­ra­su­da. No. ni­je li vla­da­la op­ća su­gla­snost (u ko­joj su su­dje­lo­va­li i naj­um­ni­ji uče­nja­ci) da se Sun­ce okre­će oko Ze­mlje. Col­le­ge­vil­le 2004. El­len­stein. Da­ka­ko. Dol­lar. ne­ma li i da­nas mno­gih lju­di (pa i či­ta­vih za­jed­ni­ca) ko­ji sva­ku ri­ječ u ne­koj knji­zi dr­že ne­u­pit­nom na te­me­lju sa­me či­nje­ni­ce da se ta ri­ječ na­la­zi u do­tič­noj knji­zi? Pri­mjer bi­blij­skih fun­da­men­ta­li­sta (naj­po­zna­ti­jih po to­mu što – uz sve osta­lo – za­stu­pa­ju kre­a­ci­o­ni­stič­ke te­o­ri­je)7 sa­mo je je­dan od broj­nih pri­mje­ra sli­je­pe vje­re u ap­so­lut­nu isti­ni­tost do­slov­no ra­zu­mlje­nih ri­je­či u sve­toj knji­zi (a mo­gli bi­smo mu pri­do­da­ti i mno­što onih ko­ji su u pro­šlom sto­lje­ću sli­je­po vje­ro­va­li u ap­so­lut­nu isti­ni­tost sva­ke tvrd­nje za­pi­sa­ne u Sta­lji­no­vim Pi­ta­nji­ma le­nji­ni­zma te bi­li sprem­ni da fi­zič­ki uklo­ne iz za­jed­ni­ce sva­ko­ga tko bi se usu­dio po­sum­nja­ti u isti­ni­tost bi­lo ko­je od isti­na za­pi­sa­nih u toj knji­zi)8. Gre­en­vil­le 1973. uko­li­ko je ne­ka od po­la­zi­šnih pret­po­stav­ki po­gre­šna (uko­li­ko je. kr­šćan­ski fun­da­men­ta­li­zam u SAD ni­je u tom po­gle­du je­din­stven. Sav naš na­por uro­dit će tek re­pro­duk­ci­jom pred­ra­su­da i uvri­je­že­nih ste­re­o­ti­pa. Geschic­hte des Sta­li­ni­smus. A Hi­story of Fun­da­men­ta­lism in Ame­ri­ca. Sva ta dje­la od­no­se se na ob­li­ke kr­šćan­skog fun­da­men­ta­li­zma u SAD (po­seb­no na ame­rič­kom ju­gu). Li­tur­gi­cal Press. So­ci­ety. Abuc­kle. ako kri­tič­ki i s naj­bo­ljim na­mje­ra­ma da bu­de­mo ne­pri­ stra­ni i isti­no­lju­bi­vi raz­ma­tra­mo rom­ski pro­blem. Ako ho­će­mo iz­bje­ći ta­kve (ali i raz­ne dru­ge) stran­pu­ti­ce. dru­gi pri­mjer. J. A. Re­vi­ve Us Again: The Re­a­we­ke­ning of Ame­ri­can Fun­da­men­ta­lism. slo­bod­na od pred­ra­su­da. VSA. zna­či da se ni zdrav ra­zum. To ne zna­či da ono smi­je bi­ti pro­iz­volj­no. Me­nen­dez. ka­ko to po­ka­zu­je opa­ža­nje zdra­vog ra­zu­ma (a či­ni se da se po­ne­ki lju­di i da­nas vi­še po­u­ zda­ju u evi­den­ci­ju zdra­vog ra­zu­ma ne­go u znan­stve­ne do­ka­ze ko­ji go­vo­re ne­što po­sve su­prot­no na­šem opa­ža­nju i na nje­mu za­sno­va­nom zdra­vo­ra­zum­skom za­klju­či­va­nju)? Ili. G. Car­pen­ter. Ni­je li na­rod do­ne­dav­no (bar do kra­ja 18. ne­će nam ni naj­vi­ši stu­panj kri­tič­no­sti ko­je­ga se do­sljed­no pri­dr­ža­va­mo u po­stup­ku raz­ma­tra­nja (ana­li­ze. Na­i­me. na­še mi­šlje­nje mo­že bi­ti pri­vid pra­vog mi­šlje­nja. A. npr. ako sve pod­vrg­ne­mo pro­vje­ri osim ne­kih po­la­zi­šnih pret­po­stav­ki či­ja nam se isti­ni­tost – iz bi­lo ko­je­ga raz­lo­ga – či­ni evi­dent­nom. Vi­o­len­ce.. G. Re­zul­tat mi­šlje­nja je sto­ga mi­sao ko­ja je slo­bod­na od ro­bo­va­nja (naj­če­šće sa­mo­pro­gla­še­nim i la­žnim) auto­ri­te­ti­ma. uop­će ne jam­če pri­hva­tlji­vost bi­lo ko­je po­stav­ke: to što „svi” mi­sle da je ne­što isti­ni­to – sa­mo po se­bi ne zna­či ni­šta. ali ako pri­tom po­đe­mo – uz osta­lo – od pret­po­stav­ke da su svi Ro­mi sklo­ni kri­mi­na­lu (a ta pret­po­stav­ka mo­že dje­lo­va­ti pla­u­zi­bil­nom uko­li­ko se oslo­ni­mo na sta­ti­stič­ke i op­će­ni­to em­pi­rij­ske po­dat­ke.

de­man­ti­ra­ti isti­ni­tost one iz­re­ke pre­ma ko­joj je put u pa­kao po­plo­čen do­brim na­mje­ra­ma). No­vi Sad 2013. A. u Ari­sto­te­lo­vu i op­će­ni­to – s dje­lo­mič­nom iz­nim­kom Pla­to­na10 – an­tič­kom na­tu­ra­li­zi­ra­nju rop­stva). Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. a ne is­pra­zno i u osno­vi – mje­re­no kri­te­ri­ji­ma isti­no­lju­bi­vo­sti – neo­d­go­vor­no na­kla­pa­nje i raz­gla­ba­nje. Za ovu pro­ble­ma­ti­ku vi­še­stru­ko je in­di­ka­tiv­na knji­ga Slo­bo­da­na Sa­dža­ko­va Ego­i­zam. New York 1978) od onih ti­po­va ta­kve apo­lo­gi­je ko­ji pred­sta­vlja­ju ide­o­lo­gij­sko tran­spo­ni­ra­nje nu­žno­sti mi­nu­lih vre­me­na u no­ve kon­tek­ste i ko­ji su jed­no­znač­no usmje­re­ni na pro­gla­ša­va­nje mi­nu­lih nu­žno­sti vječ­nim i ne­pre­mo­sti­vim ne­u­mit­no­sti­ma ljud­skog ro­da. W. 11 Tu. pri­mje­ri­ce. on­da to zna­či da je slo­bo­da mo­gu­ća u okvi­ru ne­pre­la­znih gra­ni­ca pri­rod­ne kon­ sti­tu­ci­je ljud­sko­ga bi­ća (što. ovi­sno o ko­ri­šte­nim me­to­da­ma is­tra­ži­va­nja. me­đu­tim. po­naj­pri­je. znan­stve­ne objek­tiv­no­sti). Oda­tle sli­je­di za­htjev da mi­šlje­nje mo­ra­mo oslo­bo­di­ti od sva­ke pred­ra­su­de. re­to­rič­ke na­ra­vi. po­seb­no knji­ga VI). nu­žna je još jed­na di­fe­ren­ci­ja­ci­ja: slo­bo­da do ko­je do­spi­je­va­mo oslo­ba­đa­njem mi­šlje­nja i ko­ju pri­pi­su­je­mo sva­koj pra­voj (a to zna­či. po­et­ski re­če­no. mi­sao ko­ja na­dah­nju­je um­no (a to nu­žno zna­či: i prak­tič­ko) pre­ko­ra­či­ va­nje za­da­nih gra­ni­ca. ka­ko bi mi­šlje­nje do­spje­lo do se­be sa­ma. Le­gi­sla­tion and Li­berty. De­fi­ni­ra­mo li slo­bo­du kao mo­guć­nost dje­lo­va­nja (a je­dan od nu­žnih i kon­sti­tu­tiv­nih ob­li­ka dje­lo­va­nja jest mi­šlje­nje) bez pri­si­le. Is­klju­či­ vo slo­bod­no mi­šlje­nje (ono mi­šlje­nje ko­je je uspje­šno pro­šlo kroz pro­ces oslo­ba­đa­nja) smi­je pre­ten­di­ra­ti na to da bu­de mi­šlje­nje u pra­vom i pu­nom smi­slu i zna­če­nju ri­je­či. ali re­to­rič­ko bi pi­ta­nje tre­ba­lo bi­ti i ono ko­je se od­no­si na Hayeko­vo pre­u­zi­ma­nje po­u­ke Man­de­vil­le­o­ve ba­sne i nje­go­vo uz­di­za­nje tr­ži­šnog ego­i­zma na rang pri­rod­ne nu­žno­sti (usp. 10 Pla­ton do­ne­kle od­stu­pa od na­zna­če­ne na­tu­ra­li­za­ci­je u Dr­ža­vi. i J. I–III. 17 . dao ar­gu­men­ta­ci­ju u pri­log pri­rod­no­sti. 110). Ham­burg 1955. Chi­ca­go 1973–1981). Cla­ren­don Press. sto­ga je nje­go­vo oslo­ba­đa­nje i oslo­bo­đe­nje nu­žan i ne­za­o­bi­la­zan uvjet da se ono uop­će i kon­sti­tu­i­ra. na­i­me. Do­spi­je­va­mo ta­ko do ključ­nog poj­ma: to je po­jam oslo­bo­đe­nja mi­šlje­nja od ro­bo­va­nja dog­ma­ma i pred­ra­su­da­ma (ali i od dru­gih vr­sta ob­ma­na. da­ka­ko. A da bi se iz­bje­gla ova po­sljed­nja vr­sta stran­pu­ti­ce. o gra­ni­ca­ma mo­gu­će­ga i do­sti­žno­ga (pri če­mu te gra­ni­ce ni­su fik­sne ni­ti smi­ju bi­ti fik­si­ra­ne. An­nas. mi­šlje­njem i na mi­sli ute­me­lje­nim či­nom9 mo­gu po­mi­ca­ti i ši­ri­ti). pre­ko­ra­či­va­nje ko­je će vo­di­ti ra­ču­na o kri­te­ri­ji­ma po ko­ji­ma se do­bro raz­li­ku­je od zla i ko­je će se sto­ga u mak­si­mal­no mo­gu­ćoj mje­ri osi­gu­ra­ti od svih mo­gu­ćih stran­pu­ti­ca (ko­je će. Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press. ne tre­ba br­ka­ti s pro­iz­volj­no­šću i sa­mo­vo­ljom. Ona s jed­ne stra­ne mo­že pred­sta­vlja­ti iz­raz hi­sto­rij­ski us­po­sta­vlje­ne nu­žno­sti (kao. Ka­ko bi iz­gle­da­lo kad bi ne­ki da­na­šnji autor. Za­greb 1977. pa sto­ga i nu­žno­sti vječ­no­sti i pri­rod­no­sti ro­bo­vla­snič­kih dru­štve­nih od­no­sa? Pi­ta­nje je. The So­cial Tho­ught of Ber­nard Man­de­vil­le: Vir­tue and Com­mer­ce in Early Eig­hteen Cen­tury En­gland. od sva­kog ste­re­o­ti­ pa i od sva­ke dog­me. ne zna­či da su te gra­ni­ce uisti­nu da­ne na na­čin na ko­ji su one po­sta­vlje­ne u raz­li­či­tim ide­o­lo­gij­skim i dog­mat­skim kon­struk­ti­ma. Pa­do­va 1940. va­lja po­ no­vi­ti. Man­de­vil­le­o­ve. M. F. dje­lo­va­nja ko­je vo­di ra­ču­na o nu­žno­sti. Oslo­bo­đe­no mi­šlje­nje u sta­nju je da pro­iz­vo­di slo­bod­nu mi­sao.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá i. A to će se do­go­di­ti sto­ga što na­še mi­šlje­nje (na ko­je­mu se raz­ma­tra­nje pro­ble­ma i nje­go­vo is­tra­ži­va­nje za­sni­va) ni­smo oslo­bo­di­li od one te­melj­ne pred­ra­su­de ko­ju smo ini­ci­jal­no uze­li kao ne­u­pit­nu (jer em­pi­rij­ski do­ka­za­nu) pret­po­stav­ku. ka­ko bi ono uisti­nu bi­lo mi­šlje­nje. str. F. Hayek. a s dru­ge stra­ne iz­raz ide­o­lo­gij­ske kon­struk­ci­je (kao što su to – da na­ve­de­mo sa­mo je­dan ka­rak­te­ri­sti­čan pri­mjer – naj­ra­zli­či­ti­ji po­ku­ša­ji pro­gla­ša­va­nja tr­ži­šnog ego­i­zma vječ­nom i ne­u­ki­dlji­vom oso­bi­nom ljud­skog bi­ća kao ta­kvo­ga)11. Usp. Gen­ti­le. Ox­ford 1985. Me­di­ter­ran. A. već je to sta­lež otvo­ren po­tom­stvu ni­žih slo­je­va (usp. Ce­dam. He­gel. za­sno­va­ni­ma na te­žnji za ovje­ko­ vje­če­njem i na­tu­ra­li­za­ci­jom tre­nut­no do­mi­nant­nih od­no­sa mo­ći). po­zi­va­ju­ći se na Ari­sto­te­lo­vo tu­ma­če­nje rop­stva kao ne­u­mit­nog an­tro­po­lo­gij­skog i so­ci­jal­nog obi­ljež­ja čo­vje­čan­stva. uto­li­ko što fi­lo­zo­fi–vla­da­ri ni­su pri­pad­ni­ci ne­ka­kve na­sljed­ne ari­sto­ kra­ci­je. Spo­me­nu­ta na­tu­ra­li­za­ci­ja da­no­sti zah­ti­je­va po­seb­nu po­zor­nost. Dr­ža­va. F. o če­mu usp. do­dat­no raz­ja­šnje­nje. 9 U tom smi­slu je još uvi­jek ak­tu­al­na i po­ti­caj­na He­ge­lo­va mi­sao pre­ma ko­joj ljud­ska svi­jest pred­sta­vlja gra­đu u ko­joj se vr­še pro­mje­ne i na­pre­do­va­nje slo­bo­de (G. da ga uop­će i bu­de. a ne da umje­sto mi­šlje­nja is­pra­zno i neod­go­vor­no raz­gla­ba­mo. Slo­bo­du. T. Law. sve­jed­no je­su li one pro­iz­ve­de­ne zdra­vo­ra­zum­ski ili ide­o­lo­ gij­ski ili ne­ka­ko dru­ga­či­je). ako nam je uop­će sta­lo do to­ga da mi­sli­mo. Me­i­ner. FPN. Hor­ne. slo­bod­noj) mi­sli zah­ti­je­va. mo­ra­mo raz­li­ko­va­ti one ti­po­ve apo­lo­gi­je ego­i­zma ko­ji se mo­gu ra­zu­mje­ti i tu­ma­či­ti kao iz­raz uvi­da u za­te­če­nu hi­sto­ rij­sku nu­žnost (pri­mje­ri­ce. Die Ver­nunft in der Geschic­hte. Pla­ton. La po­li­ti­ca di Pla­to­ne. me­đu­tim. već se za­te­če­ne gra­ni­ce sa­mom slo­bod­nom dje­lat­no­šću. An In­tro­duc­tion to Pla­to’s Re­pu­blic.

18 . po­naj­pri­je onih eg­zi­sten­ci­jal­nih. vla­sti­tog pro­ce­sa i uči­na­ka mi­sa­o­nog pro­ce­sa. Hayek. Fran­cke. Li­te­ra­tu­ra: 1. već i na po­želj­ne stva­ri (o to­mu nas uvjer­lji­vo mo­gu po­u­či­ti ne sa­mo ne­ga­tiv­ne uto­pi­je ne­go i broj­na is­ku­stva 20. I-III. Iz­bjeg­ne­mo li sve te zam­ke (i sve nji­ho­ve če­sto te­ško pre­po­zna­tlji­ve mo­di­fi­ka­ci­je). 9. jer ono što je da­nas ne­mo­gu­će mo­žda bi su­tra mo­glo bi­ti do­hva­tlji­vo12. Ham­burg 1955. Duh uto­pi­je. Di­zi­o­na­rio fi­lo­so­fi­co. Tübin­gen 2004. ako se ne že­li­mo po­mi­ri­ti s re­pro­du­ci­ra­njem po­želj­nih „isti­na” ka­kve nam nu­de svi mo­gu­ći dog­ma­ti­zmi i sve ide­o­lo­gi­je (da­nas po­seb­no one ide­o­lo­gi­je ko­je se skri­va­ju iza ma­ske po­sti­de­o­lo­gij­ske i tran­si­de­o­lo­gij­ske znan­stve­ne objek­tiv­no­sti). Le­gi­sla­tion and Li­berty. M. F. Ox­ford 1985. do­bro. Abuc­kle. 10. smi­sle­no i oprav­da­no jer bih ja htio da to ta­ko bu­de. VSA. Vi­o­len­ce. da­kle. A. 11. Gre­en­vil­le 1973. Dol­lar. W. Be­o­grad 1982). Me­i­ner. ide­ja­ma. Kla­sič­nu li­te­ra­tu­ru re­le­vant­nu za pro­ble­ma­ti­ku uto­pi­je nu­di po­se­bi­ce Ernst Bloch (usp. 5. Gloy. ne­go i se­be sa­ma. bit će­mo u sta­nju raz­li­ko­va­ti ak­tu­al­ne nu­žno­sti od po­ ten­ci­jal­nih mo­guć­no­sti: to što je ne­što u za­te­če­nim okol­no­sti­ma nu­žno ne mo­ra im­pli­ci­ra­ti da će ono i u ne­koj bu­duć­no­sti bi­ti ne­u­mit­no. Chi­ca­go 1973-1981. te ti­me u prin­ci­pu eli­mi­ni­ra pri­go­vor uto­pij­skom mi­šlje­nju pre­ma ko­je­mu ono otva­ra pro­stor za dis­to­pij­sko i ko­šmar­no ozbi­lje­nje li­je­pih sno­va. W. UTET. Bloc­hov pri­stup uto­pi­ji zna­ča­jan je me­đu osta­li­me i zbog to­ga što on upo­zo­ra­va na raz­li­ku iz­me­đu sa­nja­no­ga i ostva­re­no­ga. 6. za ko­ju će­mo sa­mi bi­ti kri­vi.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Slo­bod­no mi­šlje­nje ni­je. Ox­ford 2005. Za­greb 1981. I obr­nu­to: ono što je da­nas mo­gu­će. te sto­ga oni ko­ji kri­tič­ki i slo­bod­no mi­sle ni­su slo­bod­ni od ni­za ri­zi­ka. Bob Jo­nes Uni­ver­sity Press. Ti­me će­mo mo­ći raz­li­ko­va­ti ono što jest nu­žno od ono­ga što nam pri­ka­zu­ju kao nu­žnost. 4. ne­go je ono pod­vrg­nu­to per­ma­nent­nom pre­ i­spi­ti­va­nju ne sa­mo svo­je­ga sa­dr­ža­ja. sto­lje­ća). Na­pri­jed. ni­ti se taj kri­te­rij smi­je ko­ri­sti­ti u svr­he usmje­ra­va­nja mi­šlje­nja k po­želj­nim za­ključ­ci­ma. No­si­te­lji mo­ći (od­u­vi­jek i sup­stan­ci­jal­no) ne vo­le da se slo­bod­no mi­sli. D. Ham­burg-Ber­lin 1977. o če­mu hi­sto­ri­ja fi­lo­zo­fi­je (ali i op­će­ni­to. 12 U tom smi­slu. i tu je nu­žan oprez: ni­je sve što je mo­gu­će ili bi mo­glo bi­ti mo­gu­će sa­mim ti­me i po­želj­no. BIGZ. 8. BIGZ. Geschic­hte des Sta­li­ni­smus. kri­te­rij po­želj­no­sti ne mo­že iz­rav­no vo­di­ti do za­ključ­ka pre­ma ko­je­mu bi ne­što ima­lo bi­ti (ili čak jest) nu­žno isti­ni­to. A Hi­story of Fun­da­men­ta­lism in Ame­ri­ca. An In­tro­duc­tion to Pla­to’s Re­pu­blic. G. Duh uto­pi­je. su­tra bi mo­glo po­sta­ti ne­mo­gu­ćim – a to se ne od­no­si sa­mo na ne­po­želj­ne. and the Church: A Cul­tu­ral Ap­pro­ach. Cla­ren­don Press. So­ci­ety. ----. A. No. La po­li­ti­ca di Pla­to­ne. Bloch. Col­le­ge­vil­le 2004. sva­ka­ko va­lja upu­ti­ti na po­jam uto­pi­je. ili bi mi se mo­glo do­pa­da­ti. Ce­dam. Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en: Eine Einführung. bit će­mo u sta­nju da slo­bod­no mi­sle­ći pro­iz­vo­di­mo slo­bod­ne mi­sli. Po­stu­pi­mo li ta­ko. Gen­ti­le. Ox­ford Uni­ver­sity Press. K. Za­greb 1981. Li­tur­gi­cal Press. G. Truth. J. Pa­do­va 1940. Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press. pro­iz­volj­no mi­šlje­nje. ne pre­o­sta­je nam ni­šta dru­go ne­go da se od­va­ži­mo na slo­bod­no mi­šlje­nje. va­lja­no. Lan­gu­a­ge and Hi­story. upa­li smo u još jed­nu zam­ku. He­gel. To­ri­no 1971. Da­vid­son. Ujed­no. Be­o­grad 1982. G. Prin­cip na­da. Tek ta­ko će­mo us­po­sta­vi­ti naš iden­ti­tet slo­bod­nih ljud­skih bi­ća. Slo­bod­no mi­šlje­nje ni­je li­še­no opa­sno­sti i te­ško­ća. otvo­rit će se pro­stor u ko­je­mu se la­ko i ne­pri­mjet­no na mje­sto mi­šlje­nja uvla­če ne­do­sljed­nost i pro­iz­volj­no raz­gla­ba­nje. hi­sto­ri­ja ci­vi­li­za­ci­je i kul­tu­re) nu­di niz dra­ma­tič­nih svje­do­čan­sta­va. F. J. An­nas. va­lja­no. ni­ti sva­ka na­mje­ra da se ne­što pro­mi­je­ni na bo­lje nu­žno mo­ra re­zul­ti­ra­ti pro­mje­nom ko­ju smi­ je­mo ozna­či­ti kao po­želj­nu.). Prin­cip na­da. To što mi se ne­što do­pa­da. Kri­tič­nost se od­no­si i na sa­mo mi­šlje­nje: ono­ga ča­sa kad kri­tič­nost po­pu­sti ili iz­o­sta­ne. ne zna­či sa­mo po se­bi još ni­šta. Law. Ab­bag­na­no. No. N. ono­ga što je pre­u­ze­to iz­va­na i po­sta­vlje­no kao pred­met mi­šlje­nja (bi­lo da je ri­ječ o pret­po­stav­ka­ma. 2. 3. Na­pri­jed. F. Die Ver­nunft in der Geschic­hte. El­len­stein. 7. E. em­pi­rij­skom ma­te­ri­ja­lu itd. či­nje­ni­ca­ma.

Ox­ford Uni­ver­sity Press. Pe­tro­vić. 21. Mark­si­zam i te­o­ri­ja od­ra­za. Evan­ge­li­cals at the Bal­lot Box. Ha­ti­er. Cam­brid­ge 1992. Dun­ cker&Hum­blot. Was­hing­ton 2010. The So­cial Tho­ught of Ber­nard Man­de­vil­le: Vir­tue and Com­mer­ce in Early Eig­hteen Cen­tury En­gland. Truth: Stu­di­es of Ro­bust Pre­sen­ce. B. Pa­ris 2004. tho­ught. Darm­stadt 1993. 18. 9. A. opi­nion. K. Ber­lin 2010. Thro­ugh the dif­fe­ren­ti­a­tion bet­we­en fre­e­dom and ar­bi­tra­ri­ness it co­uld be shown so­me traps of the free thin­king as well as a risky cha­rac­ter of the free thin­king. 24. Ego­i­zam. WBG. 25. avgusta 2015. The pa­per gi­ves an ar­gu­men­ta­tion for the the­sis ac­cor­ding which every one real and pro­per thin­king ne­ces­sa­rily must be free. Me­nen­dez. Pritzl (ur. dog­ma. Primljeno: 4. Pun­tel. Me­di­ter­ran. Com­mon Sen­se: Its Hi­story. No­vi Sad 2013.). Key words: thin­king. Frank­furt/M. R. 19. ide­o­logy. L. Za­greb 1977. Pro­met­he­us Bo­oks. cri­ti­cism. Co­ lum­bia Uni­ver­sity Press. 15. Kul­tur­no-pro­svjet­ni sa­bor Hr­vat­ske. 17. E. 23. A. re­flek­ti­er­te Ur­te­il­skraft und Ge­me­in­sinn. Na­pri­jed. L. Ve­ri­tà. Ne­hring. FPN. Ox­ford-New York 1973. Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en in der ne­u­e­ren Phi­lo­sop­hie. Car­pen­ter. Am­herst 1996. phi­lo­sophy. Za­greb 1979. J. MIT Press. Dr­ža­va. R. S. L. Kri­tik des Com­mon Sen­se: Ge­sun­der Men­schen­ver­stand. 2007. Re­vi­ve Us Again: The Re­a­we­ke­ning of Ame­ri­can Fun­da­men­ta­lism. Prihvaćeno za objavljivanje: 20. Why Every one tho­ught is ne­ces­sa­rily free? Ab­stract: On the ba­sis of dif­fe­ren­ti­a­tion bet­we­en thin­king and opi­nion it is de­fi­ned the na­tu­re of the free thin­king which pro­du­ced a free tho­ught. Wal­ter de Gruyter. T. The pa­per is ba­sed on aut­hor’s lec­tu­re in Srem­ski Kar­lov­ci (Ju­ne 2015). Ve­ljak. 20. Led­wig. G. Mi­la­no 2004. Kirk­ham.hr 19 . Uni­co­pli. li­be­ra­tion. 16. A. fre­e­dom. 14. Pa­scal. 13. Sa­dža­kov. M. avgusta 2015. J. 22.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 12. La ve­rité: Réfle­xi­ons sur qu­el­qu­es tru­i­smes. Prak­sa/isti­na. P. Pe­ter Lang. Za­greb 1986. Va­lo­re. Pla­ton. New York 1978. The­o­ri­es of Truth: A Cri­ti­cal In­tro­duc­tion. sv. Hor­ne. Cat­ho­lic Uni­ver­sity of Ame­ri­ca Press. Ber­lin 1982. Met­hod and Ap­pli­ca­bi­lity. lveljak@ffzg. The­o­lo­gische Re­a­lenzyklopädie.

jer – le­nji­ni­ stič­kim rječ­ni­kom re­če­no – ne­ma ni re­vo­lu­ci­o­nar­ne si­tu­a­ci­je ni re­vo­lu­ci­o­nar­nog su­bjek­ta. U stan­dard­noj in­ter­pre­ta­ci­ji ra­di se o Vol­ta­i­re­o­vom po­zi­vu da se pre­sta­ne sa ap­strakt­nim fi­lo­zo­fi­ra­njem. jer ga je stvo­rio sve­do­bri i sve­mo­gu­ći Bog. Po­bolj­ša­nja su uto­li­ko mo­gu­ća kroz su­stav li­be­ral­ne par­la­men­tar­ne de­mo­kra­ci­je. Iako ima vr­lo mno­go vr­lo sna­žnih ar­gu­me­na­ta za raz­o­ča­ra­nje li­be­ral­nom par­la­men­tar­nom de­ mo­kra­ci­jom. ka­kvi su tek osta­li”. Pod­sje­ti­mo – Vol­ta­i­re u Can­di­deu ne­iz­rav­no po­le­mi­zi­ra sa Le­ib­nit­zo­vom op­ti­mi­stič­kom fi­lo­zo­fi­ jom. Ni­tko od nas ne­ma vi­še vla­sti­ti vrt. od­no­sno sa nje­go­vom te­zom da je ovaj svi­jet. ne tre­ba od nje od­u­sta­ja­ti i ba­ca­ti ko­plje u tr­nje! Ona je do­i­sta naj­ma­nje loš na­čin funk­ ci­o­ni­ra­nja ljud­ske za­jed­ni­ce i vri­je­di se za nju po­tru­di­ti. Ne­ma vi­še „ge­ni­jal­ne tan­gen­te” o ko­joj go­vo­ri Ka­pe­tan u Kr­le­ži­nom Cri­sto­fo­ru Ko­lum­bu. Po­ru­ka ko­ju sva­ka­ko tre­ba po­dr­ža­ti. Us­pr­kos broj­nim. ka­ko bi ilu­stri­rao da Le­ib­nitz i ni­je baš u pra­vu. ute­me­lje­nim i ozbilj­nim za­mjer­ka­ma na njen ra­čun.7 1:929 Lippmann W. Ključ­ne ri­je­či: li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 321. Ne­ma­mo se ka­mo sklo­ni­ti dok ne­vo­lja ne pro­đe ili stvo­ri­ti svoj pa­ra­lel­ni svi­jet. Pr­va te­za – ne­ma vi­še vla­sti­tog vr­ta ni­ti „ge­ni­jal­ne tan­gen­te”. 1:929 Hirschmann A. Autor se sla­že sa mno­gi­ma ko­ji ni­su za­do­volj­ni na­či­nom ka­ko svi­jet funk­ci­o­ni­ra i u ko­jem se smje­ru kre­će. Na sa­mom kra­ju Vol­ta­i­re po­ru­ču­je ka­ko va­lja ob­ra­đi­va­ti svoj vrt. A do­dat­na po­ru­ka za skep­ti­ke bi­la bi da – po mom naj­du­bljem uvje­re­nju – li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja sa­da i ov­dje (i u do­gled­no vri­je­ me) ne­ma al­ter­na­ti­vu. Me­đu­tim – kao i uvi­jek – po­sto­ji jed­no ali: li­be­ral­na de­mo­kra­ci­ja bez ak­tiv­nih gra­đa­na ne­ma smi­sla. Me­đu­tim. ak­tiv­ni i an­ga­ži­ra­ni gra­đa­nin. Su­vre­me­ni svi­jet je glo­ba­li­zi­ran. unu­tar vla­sti­tih mo­guć­no­sti i u svo­joj za­jed­ni­ci – ži­vot uči­ni ljep­šim. „Ako je ovaj svi­jet naj­bo­lji mo­gu­ći. ali upo­zo­ra­va da ra­di­kal­na pro­mje­na ni­je mo­gu­ća. sva­ka­ko je tre­ba i pri­mi­je­ni­ti. ar­gu­men­ti njoj u pri­log pre­te­žu. si­ro­ma­šni­ma. i to na na­čin ni­ma­lo pri­ja­telj­ski sla­bi­ma. Enis Zebić Radio Slobodna Evropa. Vol­ta­i­re za­to svo­ju ma­lu eki­pu ju­na­ka vo­di kroz niz pu­sto­lo­vi­na iz ko­jih je­dva iz­ vla­če ži­vu gla­vu. pi­ta se je­dan od ju­na­ka. naj­bo­lji od svih mo­gu­ćih svje­to­va. pa i u tom da se ne­ma­mo ka­mo sklo­ ni­ti od pro­ce­sa ko­ji se od­vi­ja­ju. Al­fred Hirschmann. bez ak­tiv­nih i an­ga­ži­ ra­nih gra­đa­na li­be­ral­na de­mo­kra­ci­ja ne­ma smi­sla. sta­ri­ma i bo­le­sni­ma. već da je ovaj svi­jet zao i okru­tan. gra­ đan­ske ini­ci­ja­ti­ve. dru­ga­či­jeg. ko­ja će nas – ako je sli­je­di­mo – do­ve­sti do no­vog. Glo­bal­na po­li­ti­ka ima glo­bal­ne učin­ke. i da se dje­lo­va­njem u dru­štvu – ov­dje i sa­da. Wal­ter Lip­pmann. me­đu­tim – u jed­nom je de­ta­lju bol­no ne­toč­na. Zagreb Hrvatska U obranu liberalne demokracije Sažetak: Svi­jet u ko­jem ži­vi­mo je glo­ba­li­zi­ran u sva­kom smi­slu. sa­svim 20 .

me­si­jan­ska rje­še­ nja itd. obes­pra­vlje­ne i po­tla­če­ne. pre­ve­lik broj te­o­re­ti­ča­ra ra­di­kal­ne lje­vi­ce pro­na­la­zi re­vo­lu­ci­o­nar­nu si­tu­a­ci­ju i re­vo­lu­ci­o­nar­ni su­bjekt u si­tu­a­ci­ja­ma gdje od sve­ga to­ga ne­ma ni „r”1. ne­ma ide­je ili po­li­tič­ke op­ci­je ko­ja bi oku­pi­la i – na ope­ra­tiv­noj ra­zi­ni – uje­di­ni­la ne­za­do­volj­ ne. osta­je ne­ki me­ki ili tvr­di to­ta­li­ta­ri­zam ili li­be­ral­na par­ la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja.. a ži­vot nam je pre­kra­tak da se do­go­vo­ri­mo – što bi to da­nas bi­la po­šte­na in­te­li­gen­ci­ja. ni­ti se na vi­di­ku uop­će i na­zi­re – re­vo­lu­ci­o­nar­ni su­bjekt. Ne­ma vi­še Mar­xo­vog pro­le­ta­ri­ja­ta ko­ji je u ta­ko lo­šoj po­zi­ci­ji da će svo­jim oslo­bo­ đe­njem oslo­bo­di­ti ci­je­lo dru­štvo. 127–128.. Ona ima pro­ce­du­re ko­je su za­htjev­ne i tra­že pa­žnje i vre­me­na. se­lja­ci će pre­ži­vje­ti sa­mo ako po­sta­nu ma­li i sred­ nji pod­u­zet­ni­ci. Te­že je za­gri­ja­ti se za li­be­ ral­nu par­la­men­tar­nu de­mo­kra­ci­ju. No. uz mno­go ne­po­sred­nih ili po­sre­do­va­nih zna­nja o pro­šlom vre­me­ nu ju­go­sla­ven­skog so­ci­ja­li­zma.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá raz­li­či­tog svi­je­ta ne­go što je ovaj sta­ri svi­jet. se­lja­ci i po­šte­na in­te­li­gen­ci­ja”. da se mno­gi upra­vo sti­de is­ka­zi­va­ti so­li­dar­nost sa oni­ma ko­ji­ma je lo­ši­je ne­go na­ma. ali i ši­re. Gra­đa­ni tran­zi­cij­ske Euro­pe mo­gu do­da­ti da su pod fir­mom li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je če­sto do­bi­li po­pu­li­zam s et­nič­kim pred­zna­kom. Ne­ma – le­nji­ni­stič­kim rječ­ni­kom re­če­no – objek­tiv­ne re­vo­lu­ci­o­nar­ne si­tu­a­ci­je. no­vac je vr­lo efi­ka­san u kva­re­nju li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je. a mno­gi sa oče­ki­va­nji­ma pra­te špa­njol­ski Po­de­mos. 21 . Ako je iz­bor ta­ko su­žen na ove tri op­ci­je – a na­ža­lost jest – ja gla­sam za nju. za­mjer­ke li­be­ral­noj de­mo­kra­ci­ji su broj­ne i ozbilj­ne. Me­đu­tim. Je­su li ute­me­lje­ne broj­ne. ve­ći ili ma­nji utje­caj re­pre­siv­nih slu­žbi iz ra­ni­jih to­ta­li­tar­nih su­sta­va i 1 Vi­di o hr­vat­skim pri­mje­ri­ma za to pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u E. gla­sne i ogor­če­ne za­mjer­ke li­be­ral­noj par­la­men­tar­noj de­mo­kra­ci­ji? Do­i­sta. Sve vla­sti u dr­ža­va­ma na­sta­lim na pro­sto­ru ne­ka­da­šnje so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je kroz vr­lo us­pje­šan pro­ces de­in­du­stri­ja­li­za­ci­je ra­de na to­me da uki­nu rad­ni­ke. što na­rav­no ne zna­či da se tre­ba­mo po­mi­ri­ti sa oni­me što nas okru­žu­je. god. Če­tvr­ta te­za – a za­što ne li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja? Do­i­sta. i to tre­ba shva­ti­ti. po­go­to­vo na­kon re­zul­ta­ta ovih lo­kal­nih iz­bo­ra. mno­go je ozbilj­ni­ji pro­blem što ne­ma. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja. 515–519. A ka­pi­tal ne­će oti­ći sa vla­sti ako ga sa­mo li­je­po za­mo­li­mo. a za­što ne? Na­i­me.. Ne­ma kri­ze ko­ja bi na­pra­vi­la pu­ko­ti­nu u su­sta­vu. itd. Syri­za je u Grč­koj ta­ko ro­man­tič­no zvu­ča­la na po­čet­ku. Či­ta­mo o lje­vi­čar­skim po­pu­li­sti­ma u Ju­žnoj Ame­ri­ci. i ti­me – objek­tiv­no – sa­mo tro­ši ono ma­lo ener­gi­je ne­za­do­volj­ni­ka ko­ji že­le pro­mje­ne. re­vo­lu­ci­je ne­ma. pre­u­zme vlast i on­da ubr­za­nim ko­ra­ci­ma hu­ma­ni­zi­ra dru­štvo. Ne­ma vi­še for­mu­la­ci­je „rad­ni­ci. vje­ru­jem da je opi­sa­ni obra­zac u pri­lič­noj mje­ri pri­su­ tan u tran­zi­cij­skoj Euro­pi. cje­lo­vi­ta. da ih dru­gi ne bi po­če­li čud­no gle­da­ti. Ze­bić: „Isti­na i nje­ni su­put­ni­ci u in­ter­pre­ti­ra­nju i vred­no­va­nju so­ci­jal­nih fe­no­me­na”. Tu smo gdje smo. hu­ma­ni­stič­ke vri­jed­no­sti su to­li­ko u de­fen­zi­vi. ve­ći­ni gra­đa­na još ni­je do­gor­je­lo do nok­ti­ju. Tre­ća te­za o to­me da – za sa­da – ne­ma su­bjek­ta. ko­ja bi se mo­gla is­ko­ri­sti­ti za re­vo­lu­ci­o­nar­nu pro­mje­nu. Oni ko­ji su ne­za­do­volj­ni po­sto­je­ćim sta­njem frag­men­ti­ra­ni su i ne­po­ve­za­ni. Ona ne da­je re­zul­ta­te br­zo i ko­ra­ča od kom­pro­mi­sa do kom­pro­mi­sa. Ne bi li ne­ko hu­ma­no ega­li­tar­no dru­štvo – sa mno­go do­brih stra­ na ju­go­sla­ven­skog so­ci­ja­li­zma i sa ni­jed­nom lo­šom – bi­lo do­bar cilj po­li­tič­kog an­ga­žma­na? Na­rav­no. ne­ma ne­ke kri­ze ko­ja bi stvo­ri­la pret­po­stav­ke da se br­zo i raz­mjer­no bez­bol­no. str. Dru­ga te­za – a za­što ne re­vo­lu­ci­ja? Ži­vi­mo u tran­zi­cij­skom dru­štvu. 32 (2012) br. ne­go za ne­ku ra­di­kal­nu ide­ju ko­ja nu­di br­za. či­ni se da to sa­da ili krat­ko­roč­no ni­je baš mo­gu­će. i sa što ma­nje žr­ta­va. Ne­ ma­mo ka­mo po­bje­ći – svi smo u istom ko­tlu i to tre­ba ima­ti na umu. su­bjekt pro­mje­ne. u ko­jem se sve ma­nje osje­ća­mo kao kod svo­je ku­će. Za­greb. Pe­ta te­za – do­i­sta.

”5 Mi bi­smo umje­sto ‘ja­lo­vo­sti’ ra­di­je upo­tri­je­bi­li ter­min ‘uza­lud­nost’ ili ‘za­lud­nost’. 31 (2011). in­si­de­ri ra­zu­mi­ju o če­mu se ra­di. Sa dru­ge stra­ne. opa­snost. ne­do­sta­tak em­pa­ti­je itd. Iz­o­pa­če­nost. Na­po­sli­jet­ku. Ar­gu­ment iz­o­pa­če­no­sti ilu­stri­ra Hirschmann le Bo­no­vim ot­po­rom uvo­đe­nju op­ćeg pra­va gla­sa ela­ bo­ri­ra­nim u Psi­ho­lo­gi­ji ma­sa.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá de­mon­ta­žu so­ci­jal­ne dr­ža­ve u ime tr­ži­šnih slo­bo­da. u ko­ji­ma bi tra­di­ci­ja tre­ba­la bi­ti – a bi­lo je vre­me­na i ka­da je bi­la – ga­ran­ci­ja sta­bil­no­sti. le Bon na­bra­ja da je po­je­di­nac „ra­ci­o­na­lan. 17–18. go­di­ne „[. i tre­ba im osta­vi­ti mo­guć­nost ve­ta. Po­li­tič­ka kul­tu­ra. ras­pro­da­ju i pri­va­ti­za­ci­ju jav­nih do­ba­ra. Na­rav­no. ali ne i od­lu­či­va­nje o funk­ci­o­ni­ ra­nju dru­štva. 27–43. tu i da­lje vri­je­di Lip­pman­no­vo upo­zo­re­nje da in­for­ma­ci­ja jed­no­stav­no ima pre­vi­še..2 Lip­pmann u svo­jim knji­ga­ma Jav­no mni­je­nje (1922) i Phan­tom Pu­blic (1925) upo­zo­ra­va da ne po­sto­ji za­in­te­re­si­ra­ni. jer do­vo­di u opa­snost ne­ka ra­ni­ja dra­go­cje­na do­stig­nu­ća. Go­vo­re­ći o ra­zli­ci iz­me­đu po­je­din­ca i ma­se. New Brun­swick–Lon­don. Me­đu­tim. te­za o opa­sno­sti po­ka­zu­je da je ci­je­na pred­lo­že­ne pro­mje­ne ili re­for­me pre­vi­so­ka. 4 Al­bert Ot­to Hirschmann: Re­to­ri­ka re­ak­ci­je. 1999. po­ku­ša­ji dru­štve­ne pre­o­bra­zbe bit će uza­lud­ni te jed­no­stav­no ne­će us­pje­ti ‘na­pra­vi­ti rez’. ja­lo­vost. De­wey od­go­va­ra da je li­jek za de­fi­ci­te de­mo­kra­ ci­je – vi­še de­mo­kra­ci­je. 5 Ibid. i da će lju­di – ka­ko je on to na­pi­sao još 1925. Wal­te­ra Lip­pman­na. dok se out­si­de­ri – ve­ći­na gra­đa­na – ne tre­ba­ju ci­je­lom tom pri­čom za­ma­ra­ti. Pa­re­ta. 3 Wal­ter Lip­pmann. Pre­ma te­zi o iz­o­pa­če­no­sti (iako mi­slim da bi pri­mje­re­ni­ji ter­min bio ‘te­za o kon­tra­pro­duk­tiv­no­sti’ ili ‘te­za o su­prot­nim učin­ci­ma’) „[. Ka­ko je po­le­mi­ka Wal­te­ra Lip­pman­na i Joh­na De­ weyja o de­mo­kra­ci­ji i me­di­ji­ma uve­li­ke re­le­vant­na i na­kon go­to­vo sto­ti­nu go­di­na”.. Ta­ko se. a ukrat­ko će­mo pri­ka­za­ti sta­vo­ve jed­nog od pi­o­ni­ra kri­ti­ke li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je – ame­rič­kog no­vi­na­ra. so­ci­jal­nog ili eko­nom­skog po­ret­ka slu­ži tek po­gor­ša­nju sta­nja ko­je se že­li po­pra­vi­ti. Za­greb. po obra­zo­va­nju fi­lo­zo­fa. str. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja 121. in­for­mi­ra­ni i om­ni­kom­pe­tent­ni gra­đa­nin ko­ji će se su­ve­re­no sna­la­zi­ti me­đu sve ve­ćim bro­jem in­for­ma­ci­ja ko­je su mu po­treb­ne za su­ve­re­no od­lu­či­va­nje. 1895. a umje­sto ‘opa­sno­sti’ – ‘pre­ve­li­ku ko­la­te­ral­nu šte­tu’. što bi tek re­kao da­nas? Še­sta te­za – po­sto­ji kva­li­tet­na i te­me­lji­ta ana­li­za kritikâ par­la­men­tar­ne li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je zde­ sna Al­ber­ta O. i ka­ko je na njih od­go­vo­rio Lip­pman­ nov pro­fe­sor. ame­rič­ki fi­lo­zof John De­wey. ako je Lip­pmann pred vi­še od 90 go­di­na bio svje­stan opa­sno­sti od za­gu­še­nja gra­đa­na in­for­ma­ci­ja­ma. 35. 2009.] jed­no­ stav­no uga­si­ti ra­dio i po­tra­ži­ti mir u ne­zna­nju. kao da se u ne­kim seg­men­ti­ma gu­bi raz­li­ka iz­me­đu no­vih i sta­rih de­mo­kra­ci­ja. va­lja ima­ti na umu da struk­tur­ne za­mjer­ke li­be­ral­noj de­mo­kra­ci­ji ni­su od ju­čer. i da na­ša ge­ne­ra­ci­ja ni­je pr­va ko­ja se bo­ri sa nji­ma. Pr­vo ame­rič­ko iz­da­nje je iz god. Ze­bić: „Jav­nost kao fan­tom i jav­nost u za­mra­če­nju. blo­go­va. pr­vi pu­ta ti­ska­noj god.. i o opa­sno­sti od re­for­mi i li­be­ral­no­de­mo­krat­skih po­ma­ka. re­ci­mo. Raz­do­blje iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta obi­lje­že­no je na­pa­di­ma na li­be­ral­nu de­mo­ kra­ci­ju sli­je­va i zde­sna. ko­ji će sor­ti­ra­ti i pla­si­ra­ti in­for­ma­ci­je po re­le­vant­no­sti. Lip­pman­no­vi uvi­di su va­lid­ni i da­nas.] sva­ko svr­ sis­hod­no dje­lo­va­nje ko­je na­sto­ji po­bolj­ša­ti svoj­stva po­li­tič­kog. Jer. Osim to­ga. i ape­li­ra da me­di­ji ja­sni­je i za­ni­mlji­vi­je po­sre­du­ju sa­dr­ža­je po­treb­ne gra­đa­ni­ma za ori­jen­ta­ci­ju i od­lu­či­va­nje u de­mo­krat­skom pro­ce­su.. 2 Po­drob­ni­je o toj po­zna­toj po­le­mi­ci u E. sv. Mo­sce i Mic­hel­sa. 1991. ulo­ga me­di­ja u de­mo­kra­ci­ji od iz­u­zet­ne je va­žno­sti.. mo­žda kul­ti­vi­ran i pro­ra­ču­nat”.”3 Tu je – či­ni nam se – iz­no­va va­žna ulo­ga me­dij­skih pro­ fe­si­o­na­la­ca. 22 . po­li­tič­ke eli­te pod­jed­na­ko su ko­rum­pi­ra­ne u „sta­roj” kao i u „no­voj” Euro­pi. mo­gu pri­do­ni­je­ti to­me da gra­đa­ni bu­du bo­lje. Pre­ma te­zi o ja­lo­vo­sti. cje­lo­vi­ti­je i – ni­ma­lo ne­va­žno – na vri­je­me in­for­mi­ra­ni o od­lu­ka­ma ko­je su pred nji­ma. fo­ru­ma i – na­rav­no – news-por­ta­la..4 On gru­pi­ra tri vr­ste pri­go­vo­ra zde­sna – one o iz­o­pa­če­no­sti. p. The Phan­tom Pu­blic. sli­čan je i osje­ćaj ne­mo­ći kod gra­đa­na. Ninth prin­ting. Po na­šem su­du. god. Jav­ nost je u svo­je­vr­snom za­mra­če­nju. dok je ma­sa „ira­ci­o­nal­na. str. a jav­ni i no­vi me­di­ji. Hirschman­na. o ja­lo­vo­sti. jer za to ne­ma­ju ni in­te­re­sa ni ka­pa­ci­te­ta. de­ša­va da su me­di­ji u ko­li­jev­ ci li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je – Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji – sve če­šće sve bli­že žu­ti­lu i dvoj­be­noj objek­tiv­no­sti me­di­ja do sa­da ka­rak­te­ri­stič­ni­ma za me­di­je u tran­zi­cij­skim dru­štvi­ma. Tran­sac­tion Pu­blis­hers. On pri­go­vo­re na tra­gu ovih tri­ju te­za na­la­zi u kon­zer­va­tiv­nim kri­ti­ka­ma od Ed­mun­da Bur­kea pre­ko Toc­qu­e­vil­lea i Con­stan­ta do le Bo­na. 1.. po­put dru­štve­nih mre­ža.

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá la­ko po­vo­dlji­va. Ako ni­smo za­do­volj­ni ne­kom po­li­tič­kom op­ci­jom. 10 Ibid. jer po­sto­ji ci­vil­na sce­na ko­ja je ne­za­vi­sna od dnev­ne po­li­ti­ke. pod­sje­ća Hirschmann. Naj­kra­će i o te­zi o opa­sno­sti. str. na­ja­vlju­je le Bon.”10 Vje­ru­jem da bi jed­na ad hoc ana­li­za ak­tu­al­nih kon­zer­va­tiv­nih pri­go­vo­ra li­be­ral­noj de­mo­kra­ci­ji (iz per­spek­ti­ve po­pu­li­sta. na­sto­jao je po­ka­za­ti. ta­kvo je mi­ šlje­nje bi­lo mno­go bol­ni­je i uvre­dlji­vi­je za pro­re­vo­lu­ci­o­nar­no sta­ja­li­šte ne­go iz­rav­ni na­pa­di Bur­kea. 76. iako sa­ma po se­bi po­želj­na. ima li li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja do­brih stra­na? Du­bo­ko smo uvje­re­ni da ima. 23 . ta­ko da su se po­ne­ki pi­ta­li – zbog če­ga uop­će to­li­ko uzru­ja­va­nja?”9 Upra­vo na te­me­lju te ana­li­ze do­la­zi Toc­qu­e­vil­le do one svo­je ču­ve­ne za­mi­sli iz­ne­se­ne u tre­ćem di­je­lu knji­ge da re­vo­lu­ci­je naj­če­šće iz­bi­ja­ju on­dje gdje su pro­mje­ne i re­for­me već uve­li­ke u ti­je­ku. za­go­va­ra­ti po­li­tič­ku op­ci­ju ko­ja obe­ća­va da će te na­še in­te­re­se za­do­vo­lji­ti. čak zbu­nju­ju­ća i po­ma­lo smi­je­ šna […]. 48–49.. Upra­vo je ne­vla­din sek­tor od po­čet­ka de­ve­de­se­tih naj­gla­sni­je upo­zo­ra­vao 6 Ibid. str. is­pu­ha­na. već bi­la dje­lo­mič­no uve­de­na od stra­ne An­cien re­gi­mea. Gra­đan­sko dru­štvo je plu­ral­no dru­štvo i ima­mo pra­vo ne sa­mo ima­ti vla­sti­te in­te­re­se.. Ovi su auto­ri ba­rem Re­vo­lu­ci­ji pri­da­va­li uvo­đe­nje da­le­ko­se­žnih pro­mje­na i ostva­re­ nje po­stig­nu­ća. znat­no pri­je ne­go što su bi­la sve­ča­no pro­gla­še­na u ko­lo­vo­zu god. Go­di­ne 1856. de Ma­i­strea i Bo­nal­da... Pro­mje­na je ilu­zor­na i ko­zme­tič­ka. iako su ih sma­tra­li zli­ma i ka­ta­stro­fal­ni­ma. i na­vest će­mo ne­ke od njih. jer će se pro­mi­je­ni­ti tek fa­ sa­da. uklju­ču­je ne­pri­hva­tlji­ve tro­ško­ve od­no­sno po­slje­di­ce jed­ne ili dru­ge vr­ste..6 Par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja kao re­zul­tat uvo­đe­nja op­ćeg pra­va gla­sa po­ti­če ten­den­ci­ju pre­ma sve ve­ćoj jav­noj po­tro­šnji (u in­te­re­su si­ro­ma­šni­jih bi­ra­ča). Ako ne mo­že­mo pro­na­ći svo­je in­te­re­ se u ne­koj od po­nu­đe­nih po­li­tič­kih op­ci­ja.. mo­že­mo slo­bod­no iz­ra­zi­ti svo­je ne­za­do­volj­stvo i mo­že­mo je na iz­bo­ri­ma za­mi­je­ni­ti bo­ljom. 31. „Uzi­ma­ju­ći u ob­zir ve­li­ke po­ro­đaj­ne mu­ke Re­vo­lu­ci­je. Sed­ma te­za – us­pr­kos sve­mu re­če­nom (a mo­glo bi se do su­tra sa za­mjer­ka­ma!). raz­li­či­te od in­te­re­sa dru­gih gra­đa­na. a hi­per­pro­duk­ci­jom za­ko­na i pro­pi­sa ona će se pre­tvo­ri­ti u – vlast bi­ro­ kra­ci­je. 8 Ibid. sklo­na bez­um­nom odu­še­vlja­va­nju”. ili to ne že­li­mo jer iz ovih ili onih raz­lo­ga ima­mo ani­mo­zi­tet pre­ma stra­nač­koj po­li­tič­koj sce­ni. 9 Ibid. 32. re­li­gij­skih fun­da­men­ta­li­sta i slič­no) po­ka­za­la da se i u tim slu­ča­je­vi­ma ra­di o pre­žva­ka­va­nju istih tri­ju te­za ot­pri­je 150–200 go­di­na. str. mo­že­mo se an­ga­ži­ra­ti u gra­đan­skim ini­ci­ja­ti­va­ma.7 Sa­dr­žaj je te­ze o ja­lo­vo­sti ka­ko je sva­ki po­ku­šaj pro­mje­ne – pro­ma­šaj. jer ‘du­bo­ka’ struk­tu­ra dr­ža­ve osta­je ne­tak­nu­ta. Čak su i gla­so­vi­ta ‘Pra­va čo­vje­ka i gra­đa­ni­na’.”8 pod­sje­ća Hirshcmann. ne­go ih i po­li­tič­ki ar­ti­ku­li­ra­ti. kri­ti­ča­ri su od­mah pri­mi­je­ti­li da Toc­qu­e­vil­le pro­vo­di iz­vje­snu re­ha­bi­li­ta­ci­ju An­cien re­gi­mea i da se čo­vjek mo­ra za­pi­ta­ti – pa što je to Re­vo­lu­ci­ja pro­mi­je­ni­la i za­što se uop­će do­go­di­la? Iz te je vi­zu­re Toc­qu­e­vil­le za­čet­nik te­ze o ja­lo­vo­sti. gdje si­tu­a­ ci­ju po­zna­je­mo bo­lje ne­go u dru­gim dr­ža­va­ma na­sta­lim ras­pa­dom so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je ili u osta­lim dr­ža­va­ma tran­zi­cij­ske Euro­pe. Gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve ov­dje su po­seb­no va­žne. str. Ale­xis de Toc­qu­e­vil­le u L’an­cien Re­gi­me et la Re­vo­lu­tion ka­že ka­ko je „[. neo­kon­zer­va­ti­va­ca. 1789. ne­spo­sob­na raz­lu­či­ti za i pro­tiv. ali tvr­di da „[…] pred­ lo­že­na pro­mje­na. Uto­li­ko.] niz sil­no ve­li­ča­nih ‘ste­če­vi­na re­vo­lu­ci­je’ – od ad­mi­ni­stra­tiv­ne cen­tra­li­za­ci­je do op­će­ni­to ras­pro­stra­nje­nog sit­nog po­ljo­pri­vred­nog go­ spo­dar­stva ko­jim upra­vlja­ju sa­mi vla­sni­ci – za­pra­vo po­sto­jao već i pri­je iz­bi­ja­nja Re­vo­lu­ci­je. Ona ne na­pa­da re­for­me i pro­mje­ne iz­rav­no. Toc­qu­e­vil­le­o­vom su ana­li­zom ti­tan­ske bor­be i krup­na pre­vi­ra­nja re­vo­lu­ci­je po­sta­la čud­no­va­to is­pra­žnje­na. 7 Ibid. 50.. str. Na­ve­di­mo ne­ko­li­ko pri­mje­ra iz Hr­vat­ske.

od­no­sno po­da­ni­ka. i ko­ji su ti me­ha­ni­zmi na ras­po­la­ga­nju. čak i pred­sjed­ni­ca dr­ža­ve ne­dav­no iz­ja­vlju­je da „[…] pre­fe­ri­ra obra­ća­nja po­či­nja­ti sa ‘Hr­va­ti­ce i Hr­va­ti’. gdje su gra­đa­ni zbog sna­žne spre­ge pri­vat­nog ka­pi­ta­la i lo­kal­nih vla­sti do­ži­vje­li po­raz. da­kle pri­vat­ni in­ te­res. „Gra­đan­ski ot­por uvi­jek i svu­da (Pla­i­doyer za kam­pa­ni­li­zam)”. U ta­ko­zva­nom tvr­dom. Na­rav­no. to su slu­ča­je­vi iz­grad­nje golf-te­re­na na Sr­đu iz­nad Du­brov­ni­ka. ko­ji je za nju pre­gra­đan­ski. ko­ji bi ba­rem kod bu­du­ćih gra­đa­na pro­bao su­zbi­ti to ne­zna­nje. na­rav­no. Obra­na li­be­ral­ne par­la­men­tar­ne de­mo­kra­ci­je ima smi­sla ako su gra­đa­ni u ne­kom dru­štvu. pi­ta­ju. ak­tiv­ni i za­in­te­re­si­ra­ni gra­đa­ni. ali to je ta­ko te­melj­ni po­jam da se s nji­me ne smi­je ša­li­ti. 24 . Upra­vo je ne­vla­din sek­tor u dru­goj po­lo­vi­ci de­ve­de­se­tih ini­ci­rao. što su gra­đa­ni – či­ni se ipak gra­đa­ni – uspje­li za­u­sta­vi­ti. ali su­stav­nog rje­še­nja još ne­ma. ne zna­ju ko­ri­sti­ti po­sto­je­će me­ha­ni­zme po­mo­ću ko­jih mo­gu za­šti­ti­ti svo­ja pra­va. Gra­đan­sko dru­štvo je plu­ral­no dru­štvo. U Hr­vat­skoj. ne­go­du­ 11 O ulo­zi ci­vil­nog dru­štva u ob­ra­ni jav­nog do­bra vi­di: E. ob­ja­vljen na por­ta­lu Aku­za­tiv. ali i iz­grad­nje šo­ping-cen­tra na za­gre­bač­kom Cvjet­nom (slu­žbe­no – Pre­ra­do­vi­će­vom) tr­gu. a is­pri­ča­vam se što ću sa­mo­ga se­be ci­ti­ra­ti – ja vo­lim re­ći da je pro­ce­du­ra oruž­je sla­bih. či­ta­ju. a na­ma obič­nim gra­đa­ni­ma. slu­ša­ju. ne­go ih mo­že­mo jav­no za­go­va­ra­ti. No. Gra­đa­ni tran­zi­cij­skih ze­ma­lja u ogrom­nom po­stot­ku ne zna­ju ko­ja su im pra­va. Tu bi opet mo­gao po­mo­ći gra­đan­ski ak­ti­vi­zam – kroz dje­lo­va­nje mo­že se na­u­či­ti i ko­ja je tvo­ja po­zi­ci­ja. Ze­bić. ni­je (osim u Ju­go­sla­vi­ji od po­čet­ka osam­de­se­tih) bi­lo ne­vla­di­nog. a ko­je su im oba­ve­ze. Ja­ki ima­ju no­vac i moć. od­no­sno ci­vil­nog sek­to­ra.11 Osma te­za – manj­ka gra­đan­ski od­goj. Ne sa­mo da smi­je­mo ima­ti raz­li­či­te in­te­re­se. Da­kle da gle­da­ju. ali i u ta­ko­zva­nom me­kom to­ta­li­ta­ri­zmu ne sa­mo da ni­je bi­lo po­ li­tič­kog plu­ra­li­zma. pre­o­sta­je in­zi­sti­ra­ti na pro­ce­du­ri. Na­rav­no da se kod Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić ne ra­di o ne­zna­nju.com/teme/319-gra%C4%91anski-otpor-uvek-i-svuda-plaidoyer-za-zvonik . voj­nih sta­no­va) pro­svje­do­vao i od­u­pi­rao se. I na­o­ru­ža­ti se živ­ci­ma. ne­go ni­je bi­lo gras­sro­ots ini­ci­ja­ti­va. živ­ci­ma i na­kon to­ga živ­ci­ ma. već jed­no­stav­no raz­mi­šlja dru­ga­či­je ne­go ti itd. za raz­li­ku od svog pret­hod­ni­ka Jo­si­po­vi­ća.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na kr­še­nja ljud­skih i ma­njin­skih pra­va i pa­siv­nim ot­po­rom i gra­đan­skim ne­po­slu­hom (npr. ne sa­mo raz­li­či­te od dru­gih čla­no­va tog dru­štva. ali i to da pro­tiv­nik ni­je nu­žno bu­da­la i glup. bar što se Hr­vat­ske ti­če. De­ve­ta te­za – bez ak­tiv­nih i an­ga­ži­ra­nih gra­đa­na li­be­ral­na de­mo­kra­ci­ja ne­ma smi­sla. a po­tom i pro­vo­dio gra­đan­ski nad­zor iz­bor­nog pro­ce­sa. da­pa­če i bo­ ri­ti se za nji­ho­vu re­a­li­za­ci­ju. U plu­ral­nom dru­štvu smi­je­mo ima­ti vla­sti­te in­te­re­se. ra­de sa mi­gran­ti­ma i za­go­va­ra­ju iz­mje­nu za­kon­skih i pod­za­kon­skih rje­še­nja u ko­rist ile­gal­nih mi­gra­na­ta. svi ima­mo iden­tič­ ne in­te­re­se ko­ji vo­de pre­ma naj­pra­ved­ni­jem i naj­sret­ni­jem mo­gu­ćem dru­štvu. či­me je ozbilj­no sma­nje­na mo­guć­nost iz­bor­nih ma­ni­pu­la­ci­ja. ili sve vi­še njih. obič­no pod krin­kom na­pret­ka ot­ki­da di­je­lo­ve jav­nog do­bra. po­štu­ju­ći iz­vje­sna pra­vi­la. Ne zna­ju pro­ce­du­re. U to­ta­li­tar­nom dru­štvu vo­đa i stran­ka mi­sle za nas. ne zna­ju ka­ko pri­stu­pi­ti tim in­sti­tu­ci­ja­ma. jed­na ma­nja stran­ka li­je­vog cen­tra ima gra­đan­ski od­goj kao pro­jekt ra­da s gra­đa­ni­ma. a ne gra­đan­ke i gra­đa­ni. a ne po­li­tič­ke za­jed­ni­ce vla­da­ra i vla­da­nih. jer on­da lju­di na se­lu mi­sle da ih se ti­me is­klju­ču­je”. Upra­vo su ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je te ko­je već ne­ko­li­ko go­di­na sen­zi­bi­li­zi­ra­ju hr­vat­sku jav­nost na pi­ta­nje ile­gal­nih mi­gra­ci­ja i ile­gal­nih mi­gra­na­ta. ne­go i su­prot­sta­vlje­ne. ali i uspo­re­na ili za­u­sta­vlje­na ero­zi­ja po­vje­re­nja u de­mo­krat­ski pro­ ces. Od eko­nom­skih in­te­re­sa na­da­lje. Nul­ta ra­zi­na zna­nja o po­li­ti­ci u gra­đan­skom dru­štvu pret­po­sta­vlja da oso­ba ko­ja je ak­tiv­na u po­li­ti­ci zna – ili bi mo­ra­la zna­ti – da je gra­đa­nin po­li­tič­ki po­jam ko­ji ozna­ča­va čla­na po­li­tič­ke za­jed­ni­ce jed­na­kih. http://akuzativ. ako smo uvje­re­ni u to da su u ne­kom slu­ča­ju pra­vo i ar­gu­ men­ti na na­šoj stra­ni. već je to bi­lo nje­no vr­lo ne­e­ le­gant­no na­sto­ja­nje da po­ka­že da je ona pa­tri­ot­ska. To se zo­ve slo­bo­da. kod de­lo­ ža­ci­ja iz tzv. na stra­nu ša­lu na­stra­nu. U Hr­vat­skoj se već go­di­na­ma odu­go­vla­či sa uvo­đe­njem Gra­đan­skog od­go­ja u ško­le. I ovaj vr­lo frag­men­tar­ni po­pis bio bi ja­ko manj­kav da se ne spo­me­ne an­ga­žman ci­vil­nih in­ci­ja­ti­va u ob­ra­ni jav­nog in­te­re­sa ka­da ka­pi­tal. Od­no­sno. upo­zo­ra­va­ju. Ne zna­ju ko­je im in­sti­tu­ci­je sto­je na ras­po­la­ga­nju.

23. kao ne­ki ži­vot­ni pro­ma­šaj. već u bud­nom.759 lju­di do­šlo ti­su­ću. ili od na­ja­vlje­nih ti­su­ću – njih 49. tre­ba ras­krin­ka­va­ti ser­vi­ra­ne isti­ne i upo­zo­ra­va­ti u či­jem su in­te­re­su pla­si­ra­ne. u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. Pe­de­set go­di­na na­kon eg­ze­ku­ci­je. ova je ago­ni­ja na­ša po­bje­da!”12 12 http://spartacus-educational. dvo­ji­ca mu­ška­ra­ca ko­ji po opi­su svje­do­ ka „iz­gle­da­ju kao Ta­li­ja­ni” opljač­ka­ju no­vac za pla­će rad­ni­ci­ma u tvor­ni­ci ci­pe­la i ubi­ja­ju dvo­ji­cu lju­di. Go­di­ne 1920. tre­ba ši­ri­ti krug onih ko­ji će bi­ti za­in­te­re­si­ra­ni.htm 25 . ne da po­la da­na re­ski­ra­ju ži­vot ho­da­ju­ći po gra­du po­gle­da za­li­je­plje­nog za smart­fon jer ša­lje po­ru­ke ili če­ta­ju na Fa­ce­bo­o­ku. Mo­gao sam umri­je­ti ne­po­znat. ali bez uspje­ha. Na­ši ži­vo­ti. ra­di se o to­me da ga se pro­mi­je­ni. pro­veo bih osta­tak ži­vo­ta za­staj­ku­ju­ći na uglo­vi­ma i ogo­va­ra­ju­ći lju­de. obo­ji­ca su osu­đe­na na smrt i po­gu­blje­na.com/USAsacco. na­še ri­je­či. kao što smo sa­da na­pra­vi­li zbog ne­či­je tu­đe po­gre­ške. bez jav­nog pro­sto­ra ne­ma gra­đa­ni­na. Po­li­ci­ja hap­si Ni­col­la Sac­ca i Bar­to­lo­mea Van­zet­ti­ja. Pi­ta­ju da­lje pri­ja­te­lji: „Aha. Evo jed­ne ma­le pri­če iz po­vi­je­sti. tre­ba se po­tru­di­ti da sa­mi bu­de­mo do­bri gra­đa­ni. jav­nog pro­sto­ra.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ju. Na­kon eg­ze­ku­ci­je iz­bi­li su pro­svje­di od Euro­pe i Ju­žne Ame­ri­ke do To­ki­ja. na­še bo­li – ne zna­če ni­šta! Od­u­zi­ma­nje na­šeg ži­ vo­ta – ži­vo­ta jed­nog obu­ća­ra i jed­nog pro­da­va­ča u ri­bar­ni­ci – zna­če sve! Ovaj zad­nji tre­nu­tak na­ma pri­pa­da. Bi­li su anar­hi­sti. je­dan je autor na­pi­sao – fi­lo­zo­fi su do sa­da svi­jet sa­mo raz­li­či­to tu­ma­či­li. ta­li­jan­ske imi­gran­te i anar­hi­ste. De­se­ta te­za. ko­njak. me­ni iz­u­zet­no dra­ge. Da­kle – ne za vir­tu­al­ni svi­jet umje­sto stvar­nog svi­je­ta. Ak­ti­vi­zam u vir­tu­al­nom svi­je­tu je do­bra i po­treb­na na­do­pu­na ak­ti­vi­zmu u stvar­nom svi­je­tu. i da je u stvar­nom svi­je­tu na do­ga­đaj od na­ja­vlje­nih 56. A ne da kao bal­va­ni sje­de pred te­le­vi­zo­rom i mi­je­nja­ju pro­gra­me. Pi­ta­ju ga pri­ja­te­lji: „A ko­ji? ” On od­go­va­ra: „Ko­njak”. ali ni­je za­mje­na za nje­ga. da­kle gra­đa­ni u pra­vom smi­slu te ri­je­či – pa ma­kar se nu­žno i ne sla­ga­li sa va­ma u sve­mu. pro­svje­du­ju. Ima jed­na ša­la za­gre­bač­kog pje­va­ča i vic­ma­he­ ra Stje­pa­na Dži­mi­ja Sta­ni­ća o kon­tra­cep­ci­ji. U Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma i Euro­pi or­ga­ni­zi­ra­na je ve­li­ka kam­pa­nja po­dr­ške nji­ma dvo­ji­ci. Sa­da ni­smo pro­ma­šaj! Is­pa­lo je da je ovo na­ša ka­ri­je­ra i naš tri­jumf! Ni­ka­da se u ži­vo­tu ni­smo mo­gli na­da­ti da će­mo to­li­ko na­pra­vi­ti za to­le­ran­ci­ju. Je­da­na­e­sta i za­ključ­na te­za – ni­či­ja ulo­ga ni­je pre­ma­la i ne­va­žna. mo­je is­ku­stvo go­vo­ri da se pre­vi­še ci­vil­nih ini­ci­ja­ti­va ko­je su do­bi­le ti­su­ću laj­ko­va na fej­su i gdje je ma­su lju­di na­ja­vi­lo da će oba­ve­zno do­ći na pro­svjed ili što već dru­go – is­pu­ha­lo u vir­ tu­al­noj stvar­no­sti. po­li­tič­ki su – ali ne i sud­ski – re­ha­bi­li­ti­ra­ni od­lu­kom gu­ver­ne­ra Mas­sac­hus­set­sa. Iako ima­ju čvr­ste ali­bi­je. Pod­sje­ti­mo. pot­pi­su­ju pe­ti­ci­je i ini­ci­ja­ti­ve. 8. Tre­će. Oni su bi­li žr­tve an­ti­ko­mu­ni­stič­ke i uop­će an­ti­lje­vi­čar­ske hi­ste­ri­je u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma na­kon po­bje­de Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je. Jer. bi­li su si­ro­ma­šni… Ali ni­su bi­li idi­o­ti. ali ne u onom pa­tri­ot­skom. Ne­ ko­li­ko da­na pri­je eg­ze­ku­ci­je. me­đu­tim. Na­i­me. Dru­go. prav­du. ali ima i ma­ne. Po­sto­ji uža­sna di­so­nan­ca u tu­ma­če­nji­ma svi­je­ta oko nas. i su­di im za pljač­ku i dvo­stru­ko uboj­stvo. do­đe on u dru­štvo i ve­li: „Čuj­te. jav­nih me­di­ja. na­šel sam sa­vr­šen ob­lik kon­tra­cep­ci­je”. me­đu­ljud­sko ra­zu­mi­je­va­nje. tre­ba dr­ža­ti no­gu u vra­ti­ma op­će­pri­sut­noj prak­si pri­va­ti­za­ci­je jav­ne sfe­re – jav­nog zdrav­stva. a vje­ru­jem da smo do sa­da uspje­li po­ka­za­ti da gra­đa­ni kao su­bjek­ti pro­mje­ne – za sa­da – ni­su na ra­zi­ni svo­je po­vi­je­sne ulo­ge. Kaj pri­je ili po­sli­je? ” A ve­li Dži­mi Sta­nić: „Umje­sto!” Vir­tu­al­ni svi­jet ima svo­je do­bre stra­ne. bi­li su stran­ci. ka­da je već bi­lo ja­sno da je prav­na bit­ka iz­gu­blje­na. Ni­je po­mo­glo ni što je u me­đu­vre­me­nu tre­ća oso­ba pri­zna­la pljač­ku i umor­stva. Van­zet­ti ka­že no­vi­na­ru: „Da mi se ni­je ovo de­si­lo. Što nam je da­kle ra­di­ti? Pr­vo.1977. u Mas­sac­hu­set­su. Na­i­me. ne­go za vir­tu­al­ni svi­jet kao do­bro­do­šlu po­moć za funk­ci­o­ni­ra­nje u stvar­nom svi­je­tu. jav­nog škol­stva. ak­ti­vi­stič­kom smi­slu. do­bro oba­vi­je­šte­ni i sklo­ni osob­no se an­ga­ži­ra­ti za ne­što ili pro­tiv ne­če­ga. Če­tvr­to. Još sa­mo je­dan de­talj oko ak­ti­vi­zma. ak­tiv­nom.

htm In De­fen­se of Li­be­ral De­moc­racy Sum­mary: The world we li­ve in is glo­ba­li­sed in every sen­se. Na­dam se da ni­tko od či­ta­te­lja ovog tek­sta ne­će za­vr­ši­ti na elek­trič­noj sto­li­ci. Oni su u se­dam go­di­na prav­ne bit­ke za vla­sti­te ži­vo­te bi­li ka­ta­li­za­tor de­se­ti­na­ma i sto­ti­na­ma ti­su­ća lju­di da raz­bi­stre gla­ve. Ka­ko je po­le­mi­ka Wal­te­ra Lip­pman­na i Joh­na De­weyja o de­ mo­kra­ci­ji i me­di­ji­ma uve­li­ke re­le­vant­na i na­kon go­to­vo sto­ti­nu go­di­na”. Primljeno: 10. 1999.com/te­me/319gra%C4%91an­ski-ot­por-uvek-i-svu­da-pla­i­doyer-za-zvo­nik http://spar­ta­cus-edu­ca­ti­o­nal. Ho­we­ver. Prihvaćeno za objavljivanje: 28. str. li­be­ral par­li­a­men­tary de­moc­racy pre­vail do­es not ma­ke sen­se wit­ho­ut ac­ti­ve and en­ga­ged ci­ti­zens. str. 3. 2009. Enis Ze­bić: „Jav­nost kao fan­tom i jav­nost u za­mra­če­nju. 2. and the way it is go­ing. the ar­gu­ments in fa­vor of li­be­ral par­ li­a­men­tary de­moc­racy pre­vail.com 26 .com/USA­sac­co. ja­lo­vost. De­spi­te nu­me­ro­us se­ri­o­us ob­jec­ti­ons. opa­snost. Wal­ter Lip­pmann. http://aku­za­tiv. por­tal Aku­za­tiv. 515–519. Im­pro­ve­ments. (1/2011). da raz­lu­če do­bro od zla. Po­li­tič­ka kul­tu­ra. da se mo­žda i sa­mi po­kre­nu. Ili da joj/mu ži­vot pro­đe sa­mo pred te­le­vi­zo­rom ili sa­mo na dru­štve­nim mre­ža­ma. Al­bert Ot­to Hirschmann: Re­to­ri­ka re­ak­ci­je. ali na­dam se da je po­ru­ka ja­sna. But.the­re is ne­it­her re­vo­lu­ti­o­nary si­tu­a­tion nor re­vo­lu­ti­o­ nary su­bject. The re­a­son is – spe­a­king in Le­ni­nist ret­ho­ric . chan­ge and pro­gress are pos­si­ble only by the po­li­cal system of li­be­ral par­li­a­men­tary de­moc­racy. New Brun­swick–Lon­don. but warns that ra­di­cal chan­ge is not pos­si­ble. The aut­hor agre­es with the many who are not sa­tis­fied with the way the world is fun­cti­o­ning. Keywords: li­be­ral par­li­a­men­tary de­moc­racy. Ninth prin­ting.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ci­tat je ma­lo dra­sti­čan. Al­fred Hirschmann. Tran­sac­tion Pu­blis­hers. ac­ti­ve and en­ga­ged ci­ti­zen. ci­vic ini­ti­a­ti­ves. ----: „Gra­đan­ski ot­por uvi­jek i svu­da (Pla­i­doyer za kam­pa­ni­li­zam)”. ali pod­jed­na­ko se na­dam da joj/mu se ži­vot ne­će sve­sti na to da za­staj­ku­je na uglo­vi­ma i ogo­va­ra pro­la­zni­ke. 27–43.zebic@gmail. enis. Wal­ter Lip­pmann. Za­greb. The Phan­tom Pu­blic. Iz­o­pa­če­nost. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja. Li­te­ra­tu­ra: 1. septembra 2015. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja. ----: „Isti­na i nje­ni su­put­ni­ci u in­ter­pre­ti­ra­nju i vred­no­va­nju so­ci­jal­nih fe­no­me­na”. 127–128. septembra 2015. 121. (3–4/2012). even in which sen­se that we ha­ve no pla­ce to hi­de from the pro­ces­ses that ta­ke pla­ce.

.

.

.

.

pre sve­ga. a na­me­njen je me­re­nju me­ke mo­ći ze­ma­lja u eko­nom­skom uspo­nu. Srbija Koncept meke moći – teorijska razmatranja i naučni značaj Sa­že­tak: Kon­cept me­ke mo­ći stvo­rio je Džo­zef Naj 1990. od stra­ne vla­da. uka­zu­je na to da je ova vr­sta mo­ći po­sta­la i bi­va va­žni­ja od tra­di­ci­o­nal­ni­jih vi­do­va mo­ći ko­ji su oli­če­ni. Ova tvrd­nja Džo­ze­fa Na­ja (Jo­seph Nye). tvor­ca ana­li­tič­kog kon­cep­ta me­ke mo­ći. Me­ka moć svo­je iz­vo­re ima u kul­tu­ri i tra­di­ci­ji. kre­di­bi­li­te­tu i do­broj re­pu­ta­ci­ji. ne­ko­li­ko is­tra­ži­vač­kih cen­ta­ra i kon­sul­tant­skih agen­ci­ja raz­vi­lo je in­dek­se me­re­nja me­ke mo­ći dr­ža­va. ube­đi­va­nje. Me­đu naj­va­žni­je iz­vo­re me­ke mo­ći spa­da­ju vred­no­ sti. bren­do­vi i sport. Me­đu­tim. Za­sni­va se na spo­sob­no­sti ube­đi­va­nja. uti­caj u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. pri­vlač­nost. SAD Univerzitet u Beogradu. ali u pret­hod­nim epo­ha­ma me­ka moć ni­je ima­la onaj zna­čaj ko­ji ima u vre­me glo­ba­li­za­ci­je i „sma­nji­va­nja” sve­ta. Ključ­ne re­či: me­ka moć. po­li­tič­kim vred­no­sti­ma i ide­o­lo­gi­ji. kon­cept me­ke mo­ći je ši­ro­ko pri­hva­ćen u aka­dem­skim kru­ go­vi­ma.334. vred­no­sti. kor­po­ra­ci­ja i raz­li­či­tih for­mal­nih i ne­for­mal­nih gru­pa. za­jed­ni­ce ili gru­pe. for­mal­ne i ne­for­mal­ne gru­pe. spor­tu i dru­gim te­ko­vi­na­ma i do­stig­nu­ći­ma jed­ne ze­mlje. go­di­ne i od ta­da ovaj kon­cept pred­sta­vlja te­mu po­li­ti­ko­lo­ških i so­ci­o­lo­ških ras­pra­va i kri­ti­ka.S. Međunarodne i evropske studije. Fakultet političkih nauka.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 316. uti­ca­ju u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i fo­ru­mi­ma. U me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma da­na­šnji­ce va­žni­je je či­ja pri­ča po­be­đu­je ne­go či­ja voj­ska po­be­đu­je. in­sti­tu­ci­je. ko­ji se u svo­jim ra­do­vi­ma usred­sre­đu­je na me­ku moć dr­ža­va i nje­nu upo­tre­bu u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci. bren­ do­vi­ma.462 316. Naj­sve­ o­bu­hvat­ni­ji in­deks me­re­nja me­ke mo­ći raz­vi­la je agen­ci­ja Ernst & Young 2012. UVOD Upo­tre­ba me­ke mo­ći sta­ra je ko­li­ko i sa­mo ljud­sko dru­štvo. upr­kos kri­ti­ka­ma i či­nje­ni­ci da su slič­ne te­o­ri­je i kon­cep­ti po­sto­ja­li i pre Naj­e­vog. di­plo­ma­ti­ji. in­deks me­re­nja. po­zi­tiv­na re­pu­ta­ci­ja. Me­ka moć pred­sta­vlja spo­sob­nost vr­še­nja uti­ca­ja kroz od­re­đi­va­nje i ob­li­ko­va­nje te­žnji i ci­lje­va dru­gih. Naj. di­plo­ma­ti­ja. Beograd. kul­tu­ra.3 Jelena Putre Jakovljević Organizacija “Global Ties U. a ovu spo­ sob­nost po­se­du­ju ka­ko dr­ža­ve i nad­na­ci­o­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je ta­ko i kor­po­ra­ci­je. u voj­noj si­li i eko­nom­skoj sna­zi. go­di­ne. di­plo­ma­ti­ja. me­di­ja. Iako Naj­ev kon­cept me­ke mo­ći ni­je do­volj­no ja­san.”. ide­je. kul­tu­ra. in­ sti­tu­ci­ja­ma. gru­pa i po­je­di­na­ca. pri­do­bi­ja­nja i pri­vla­če­nja. te­o­rij­sko za­klju­či­va­nje i bo­lje raz­u­me­va­nje da­na­šnjeg sve­ta i od­no­sa iz­me­đu dr­ža­va. Vašington. on pred­sta­vlja so­li­dan osnov za da­lje is­tra­ži­va­nje. mi­šlje­nja 31 . kao i po­je­din­ci. Me­ka moć je spo­sob­nost da se uti­če na dru­ge pu­tem od­re­đi­va­nja i ob­li­ko­va­nja nji­ho­vih te­žnji i ci­lje­va. S ob­zi­rom na to da Naj­ev kon­cept ne nu­di me­to­do­lo­gi­ju me­re­nja me­ke mo­ći. ne­pro­fit­ne i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je i udru­že­nja.

kao i da me­ka moć ne mo­ra nu­žno da do­ve­de do po­zi­tiv­nih is­ho­da za ak­te­ra ko­ji je upo­tre­blja­va. ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ ci­je. u svo­joj knji­zi Osu­đe­ni na vođ­stvo: pro­men­lji­va pri­ro­da ame­rič­ke mo­ći (Bo­und to Lead: The Chan­ging Na­tu­re of Ame­ri­can Po­wer). Naj­pre­ci­zni­ji i naj­ja­sni­ji in­deks me­re­nja me­ke mo­ći raz­vi­la je agen­ci­ja Ernst & Young 2012. kao što su dru­štve­ne mre­že. 1987. ko­ji je tvr­dio da je im­pe­ri­ jal­no pre­na­pre­za­nje Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va pot­ko­pa­lo eko­nom­ske osno­ve ame­rič­ke mo­ći i da će to ko­nač­no vo­di­ti ne­stan­ku ame­ rič­ke glo­bal­ne do­mi­na­ci­je. 2 Ovu gru­pu ana­li­ti­ča­ra če­sto na­zi­va­ju „de­kli­ni­sti­ma”. kor­po­ra­ci­je. ide­je. Tur­ska i Ju­žno­a­frič­ka Re­pu­bli­ka. Naj je iz­gra­dio kon­cept me­ke mo­ći kao od­go­vor na tvrd­ nje jed­ne gru­pe ana­li­ti­ča­ra da je ame­rič­ka glo­bal­na moć u opa­da­nju. Po­mo­ću ši­ro­kog spek­ tra ko­mu­ni­ka­ci­o­nih ka­na­la dr­ža­ve i nji­ho­vi zva­nič­ni­ci. gru­pe i po­je­din­ci upo­tre­blja­va­ju svo­ju me­ku moć. Kri­ti­ke ko­je su te­o­re­ti­ča­ri i ana­li­ti­ča­ri upu­ti­li Na­ju uklju­ču­ju tvrd­nje da me­ka moć uop­šte ne pred­sta­vlja for­mu mo­ći. Po­sma­tra­ju­ći i ana­li­zi­ra­ju­ći moć i pro­me­nu pri­ro­de mo­ći u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma.] po­me­ri­li sa na­gla­ša­va­nja voj­ne si­le i osva­ja­nja ko­ji su obe­le­ži­li pret­hod­ne ere. blo­go­vi i in­stant po­ru­ke. go­di­ne. uveo je ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći. a je­dan od naj­i­stak­nu­ti­jih je Pol Ke­ne­di (Paul Ken­nedy). New York. U da­na­šnjem sve­tu br­ze ko­mu­ni­ka­ci­je i in­for­ma­ci­je po­sta­le su do­stup­ne svi­ma. Ovaj in­deks po­ma­že u od­re­đi­va­nju i ob­ja­šnja­va­nju ja­ča­nja no­vih re­gi­o­nal­nih si­la kao što su Ki­na. sta­vo­vi. or­ga­ni­za­ci­je. 32 . Vi­de­ti: Ken­nedy Paul. Ovaj kon­ cept nam ta­ko­đe po­ma­že u raz­u­me­va­nju uti­ca­ja ko­ji u vre­me glo­ba­li­za­ci­je ima­ju ne­for­mal­ne gru­pe i po­ je­din­ci ko­ji od­re­đu­ju sa­vre­me­ne kul­tur­ne i idej­ne tren­do­ve u sve­tu ko­ji se me­nja br­že ne­go ika­da u isto­ri­ji. ANA­LI­TIČ­KI KON­CEPT ME­KE MO­ĆI Džo­zef Naj. Da bi ste­kle i za­dr­ža­le pa­žnju ra­zno­li­kih glo­bal­nih jav­no­sti. Naj­ev kon­cept je ta­ko­đe pro­u­zro­ko­vao in­ten­ziv­nu ras­pra­vu u za­pad­njač­kim aka­dem­skim kru­go­vi­ma. U pro­ce­nji­va­nju me­đu­na­rod­ne mo­ći da­nas fak­to­ri kao što su teh­no­lo­gi­ja. Za raz­li­ku od tvr­de mo­ći. In­di­ja... Kon­cept je ta­ko­đe na me­ti kri­ti­ča­ra za­to što je is­klju­či­vo opi­snog ka­rak­te­ra i ne sa­dr­ži pre­ci­znu me­to­do­lo­gi­ju me­re­nja. i sa­mim tim iz­vr­ši­le ide­o­lo­ški i kul­tu­ro­lo­ški uti­caj na dru­ge ze­mlje i na­ci­je.] jed­na ze­mlja mo­že da po­stig­ne is­ho­de ko­je že­li u svet­skoj po­li­ti­ci jer dru­ge ze­mlje že­le da je sle­de ili pri­sta­ju na si­stem ko­ji do­vo­di do tih is­ho­da” (Nye 1990: 31). kon­cept me­ke mo­ći pru­ža od­go­va­ra­ju­ći te­o­rij­ski okvir za ob­ja­šnja­va­nje uspe­ha ko­ji po­je­di­ne ze­mlje. što je do­pri­ne­lo da­ljem una­pre­đi­va­nju i po­ja­šnja­va­nju sa­mog kon­cep­ta me­ke mo­ći. kor­po­ra­ci­je i gru­pe ima­ju u ko­mu­ni­ci­ra­nju i pro­ mo­vi­sa­nju svo­jih vred­no­snih i kul­tur­nih obra­za­ca i ide­ja na re­gi­o­nal­nom i glo­bal­nom ni­vou. vred­no­sti i ide­je po­sta­nu tre­nut­no obe­lo­da­nje­ni na glo­bal­nom ni­vou. ko­je su još uvek glav­ni ak­te­ri u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci. go­di­ne. 1 Me­đu ove te­o­re­ti­ča­re ubra­ja­ju se Ber­trand Ra­sel. Naj tvr­di da su se iz­vo­ri mo­ći „[. dok ge­o­gra­ fi­ja. ko­ji je sa Ro­ber­tom Ko­hej­nom (Ro­ bert Ke­o­ha­ne) za­sno­vao neo­li­be­ral­nu te­o­ri­ju me­đu­na­rod­nih od­no­sa. ili ko­mand­ne mo­ći. Bra­zil. Iako ne­do­volj­no raz­vi­jen i do­ne­kle ne­ja­san. 1990. Upo­ tre­ba me­ke mo­ći u vre­me glo­ba­li­za­ci­je u sve­tu ko­ji sve vi­še po­pri­ma struk­tu­ru ma­trik­sa pred­sta­vlja ve­li­ki iza­zov za dr­ža­ve. a no­vi na­či­ni ko­mu­ ni­ka­ci­je. Ne­ko­li­ko is­tra­ži­vač­kih cen­ta­ra i kon­sul­tant­skih agen­ci­ja raz­vi­lo je me­to­do­lo­gi­je me­re­nja me­ke mo­ći dr­ža­va i pro­ce­nji­va­nja nji­ho­ve uspe­šno­sti u upo­tre­bi me­ke mo­ći. uve­re­nja i kul­tur­ne obra­sce lju­di­ma u naj­u­da­lje­ni­jim de­lo­vi­ma sve­ta i na taj na­čin me­nja­ju kul­tur­nu po­tku sve­ta. sta­nov­ni­štvo i si­ro­vi­ne po­sta­ju ma­nje va­žni” (ibid. The Ri­se and Fall of the Gre­at Po­wers. da je sam kon­ cept „me­kan” i ne­ja­san u te­o­rij­skom smi­slu.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá je da su za stra­te­gij­sku upo­tre­bu me­ke mo­ći neo­p­hod­ne oso­bi­na pri­vlač­no­sti i ve­šti­na ube­đi­va­nja.. dr­ža­ve mo­ra­ju da se tak­mi­če sa mno­go­broj­nim ne­dr­žav­nim ak­te­ri­ma u me­đu­na­rod­noj are­ni. 29). pro­fe­sor po­li­tič­kih na­u­ka na Uni­ver­zi­te­tu Har­vard.. od­no­sno pre­no­se svo­je vred­no­sti. Džon Ke­net Gal­brajt i Ha­na Arent. sa­ve­zi dr­ža­va. tek je ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći po­bu­dio zna­čaj­nu pa­žnju i u da­ na­šnje vre­me je op­šte­pri­hva­ćen ka­ko na Za­pa­du ta­ko i u dru­gim de­lo­vi­ma sve­ta. Ran­dom Ho­u­se. Iako su pre Džo­ze­fa Na­ja dru­gi te­o­re­ti­ča­ri1 ana­li­zi­ra­li i ob­ja­šnja­va­li po­sto­ja­nje for­me mo­ći ko­ja se za­sni­va na spo­sob­no­sti ube­đi­va­nja. omo­gu­ća­va­ju lju­di­ma da nji­ho­vo mi­šlje­ nje.2 Pod me­kom mo­ći Naj pod­ra­zu­ me­va da „[. obra­zo­va­nje i eko­nom­ski na­pre­dak po­sta­ju sve va­žni­ji.

. u ko­ju spa­da­ju umet­nost i obra­zo­va­nje. ka­ko elit­na ta­ko i po­pu­lar­na. od­no­sno za­ba­vu. de­fi­ni­sa­ne su u ame­ rič­koj De­kla­ra­ci­ji ne­za­vi­sno­sti. kao i u pret­hod­nim ra­do­vi­ma. obra­zo­va­nje. ali sa jed­nom no­vi­nom. kor­po­ra­ci­je i ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je usvo­ji­le su ter­min „pa­met­na moć” i ko­ri­ste ga u 3 Smart po­wer 4 Naj svo­ju ana­li­zu uslov­nog opa­da­nja ame­rič­ke glo­bal­ne mo­ći iz­no­si u knji­zi Da li je ame­rič­ki vek za­vr­šen?. iz­me­đu osta­lih. i po­pu­lar­nu kul­tu­ru. Is the Ame­ri­can Cen­tury Over?. Ame­rič­ka kul­tu­ra. Ame­rič­ke po­li­tič­ke vred­no­sti for­mi­ra­le su se u vre­me na­stan­ka Ame­ri­ke kao dr­ža­ve ne­za­vi­sne od bri­tan­ske kru­ne. Po­lity Press. osnov­ne po­li­tič­ke vred­no­sti Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va. ve­ka ame­rič­ka po­pu­lar­na kul­tu­ra vr­ši iz­u­zet­no jak uti­caj na naj­ra­zno­li­ki­je jav­no­sti u svim ze­mlja­ma sve­ta. Pod kul­tu­rom Naj pod­ra­zu­me­va vi­so­ku ili tra­di­ci­o­nal­nu kul­tu­ru. ide­o­lo­gi­ja i in­sti­tu­ci­je (ibid. Na­rav­no. a je­dan od njih je jav­na di­plo­ma­ti­ja po­mo­ću ko­je se. sep­tem­bra 2001. Vi­de­ti: Nye Jo­seph. Ame­rič­ka po­pu­lar­na kul­tu­ra je pro­bi­la gra­ni­ce na­ci­o­nal­ne kul­tu­re i po­sta­la glo­bal­na kul­tu­ra. Džo­zef Naj je u svo­jim ra­do­vi­ma i knji­ga­ma iz­neo i kon­cept „pa­met­ne mo­ći”3. po­što­va­nje gra­đan­skih pra­va. Tre­ći iz­vor ame­rič­ke me­ke mo­ći i je­di­ni ko­ji je u pot­pu­no­sti u ru­ka­ma Vla­de je spolj­na po­li­ti­ka ko­ju kre­i­ra­ju iz­vr­šna i za­ko­no­dav­na vlast. „[. 11. slo­bod­ni iz­bo­ri. nad­na­ci­o­ nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. i mo­guć­no­sti ko­je umet­ni­ci i svi kre­a­tiv­ni lju­di ima­ju u Ame­ri­ci. 32). a od kra­ja Hlad­nog ra­ta agre­siv­no se pro­mo­vi­šu po sve­tu. go­di­ne. pred­sta­vlja­ju vred­no­sti kao što su.4 Mno­ge vla­de. Ame­rič­ka spolj­na po­li­ti­ka upo­tre­blja­va niz in­stru­me­na­ta sa ci­ljem re­a­li­zo­va­nja ame­rič­kih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa. on se usred­sre­đu­je na Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve i nji­ho­vu glo­bal­nu moć.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ka­ko je na­zi­va Naj. Ame­rič­ka kul­tu­ra jed­na je od naj­ra­zno­vr­sni­jih na glo­bal­nom ni­vou jer je upi­la uti­ca­je svih kul­tu­ra sve­ta. Ame­rič­ke po­li­tič­ke vred­no­sti. na pri­vlač­no­sti ide­ja i vred­no­sti i na spo­sob­no­sti da se od­re­de te­žnje i po­li­tič­ki ci­lje­vi na na­čin ko­ji ob­li­ku­je pre­fe­ren­ce dru­gih (ibid. pri­rod­ni re­sur­si. ali je isto­vre­me­no iz­gra­di­la ka­rak­te­ri­stič­no ame­rič­ke od­li­ke. Kul­tur­ni uti­caj Ri­ma se za­u­sta­vljao tač­no na voj­nim gra­ni­ca­ma Rim­ske im­pe­ri­je dok ame­rič­ka me­ka moć vla­da im­pe­ri­ jom u ko­joj sun­ce ni­ka­da ne za­la­zi” (Jof­fe 2001). uz po­moć i uti­caj mno­go­broj­nih či­ni­la­ca kao što su think-tank or­ga­ ni­za­ci­je i in­te­re­sne gru­pe. i na po­čet­ku 21.. na­u­ka i teh­no­lo­gi­ja. Pod ovim se pre sve­ga pod­ra­zu­me­va slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja u kul­tu­ri i umet­no­sti. ko­je ame­rič­ka Vla­da u svo­joj stra­te­gij­skoj po­li­tič­koj ko­mu­ni­ka­ci­ji sa svet­skim jav­no­sti­ma če­sto na­zi­va uni­ver­zal­nim vred­no­sti­ma. po­li­tič­ke vred­no­ sti i spolj­na po­li­ti­ka (Nye 2004: 11). u ko­joj Naj ana­li­zi­ra pro­me­nu pri­ro­de mo­ći u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci sa po­seb­nim fo­ku­som na me­ku moć Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i na glo­bal­ni uti­caj ko­ji ame­rič­ka me­ka moć ima na kra­ju 20. Naj ovom knji­gom po­no­vo uka­zu­je na va­žnost me­ke mo­ći i tvr­di da ze­mlje ko­je te­že da bu­du uspe­šne tre­ba da stra­te­gij­ski i urav­no­te­že­no upo­tre­blja­va­ju tvr­du i me­ku moć. ko­ji pri­vla­če eli­tu. pro­ mo­vi­šu iz­vo­ri ame­rič­ke me­ke mo­ći: po­li­tič­ke vred­no­sti. Mal­den. 31). voj­na si­la i eko­nom­ska sna­ga. tri osnov­na iz­vo­ra [američke] me­ke mo­ći su kul­tu­ra. iz­me­đu osta­log. ko­ja je ob­ja­vlje­na u fe­bru­a­ru 2015. za­sno­va­ne na tra­di­ci­o­nal­nim iz­vo­ri­ma mo­ći kao što su te­ri­to­ri­je. ko­ji pod­ra­zu­me­va urav­no­te­že­nu stra­te­gij­sku upo­tre­bu tvr­de i me­ke mo­ći u uslo­vi­ma di­fu­zi­je mo­ći u sve­tu i po­ja­ve si­la u uspo­nu (Nye 2011: 207). ve­ku. Usta­vu i Po­ve­lji o pra­vi­ma. Ame­rič­ku elit­nu kul­tu­ru od­li­ku­ju iz­u­zet­no vi­so­ki stan­dar­di u pro­duk­ ci­ji i pre­zen­ta­ci­ji umet­nič­kih de­la.] zra­či in­ten­zi­te­tom vi­đe­nim po­sled­nji put u vre­me Rim­skog car­stva. Od sre­di­ne 20. Cam­brid­ge. me­ka moć se za­sni­va na ube­đi­va­nju. a spo­sob­nost da se od­re­de pre­fe­ren­ce dru­gih ze­ma­lja po­ve­za­na je sa neo­pi­plji­vim iz­vo­ri­ma mo­ći kao što su kul­tu­ra. U kon­tek­stu te­ro­ri­stič­kih na­pa­da na Ame­ri­ku. 33 . slo­bo­da go­ vo­ra i ve­ro­i­spo­ve­sti. i o tim vred­no­sti­ma po­sto­ji kon­sen­zus u ame­rič­kom dru­štvu. ko­ja pri­vla­či ma­se (Nye 2004: 11). Dru­gi iz­vor mo­ći. go­di­ne. Pre­ma Naj­e­vom mi­šlje­nju. Kon­cept me­ke mo­ći de­talj­ni­je je raz­ra­đen u knji­zi Me­ka moć: sred­stvo za po­sti­za­nje uspe­ha u svet­skoj po­li­ti­ci (Soft Po­wer: The Me­ans to Suc­cess in World Po­li­tics). ta­ko da su ge­ne­ra­ci­je for­mi­ra­le svo­je sta­vo­ve i vred­no­sti pod uti­ca­jem ame­rič­ke po­pu­lar­ne kul­tu­re. vla­da­vi­na za­ko­na. kul­tu­ra. ve­ka. od­no­sno opa­da­nje mo­ći u 21. 2015.

2015. a po­da­ci pre­to­če­ni u upo­tre­blji­ve in­for­ma­ci­je sve vi­še uti­ču na naš sva­ko­dnev­ni ži­vot i ob­li­ku­ju na­še vred­no­sti i uve­re­nja. in­for­ma­ci­je i ba­ze po­da­ta­ka. od­no­sno ta­ko­zva­ne dru­štve­ne mre­že i me­ di­ji kao što su Fa­ce­bo­ok. Bing ne pri­ku­plja­ju sa­mo in­for­ma­ci­je o in­ter­net-stra­ni­ca­ma i o nji­ho­vom sa­dr­ža­ju već i pra­te in­for­ma­ci­je ko­je ko­ri­sni­ci tra­že i pra­ve ša­blo­ne po ko­ji­ma pre­po­zna­ju po­je­di­nač­ne ko­ri­sni­ke i nji­ho­va in­te­re­so­va­nja. Bu­si­ness In­tel­li­gen­ce Gu­i­de­o­ok: From Da­ta In­te­gra­tion to Analytics. i što je mo­žda još va­žni­je. Upra­vo za­hva­lju­ju­ći de­mo­kra­ti­za­ci­ji u sfe­ri in­for­mi­sa­nja i do­stup­no­sti ka­na­la ko­mu­ni­ka­ci­je svim ak­te­ri­ma na glo­bal­nom ni­vou. go­di­ne imao 288 mi­li­o­na ko­ri­sni­ka. kroz ak­tiv­no­sti u obla­sti kli­mat­skih pro­me­na itd. uklju­ču­ju­ći i po­zna­te i iz­u­zet­no uti­caj­ne lič­no­sti. fe­bru­ar 2013. na sa­mom po­čet­ku 21. iz­me­đu po­je­din­ca i gru­pa lju­di (lič­ni veb-saj­to­vi. sam kon­cept pa­met­ne mo­ći ni­je još uvek raz­ra­đen da bi mo­gao da se ko­ri­sti kao te­o­rij­ski okvir za na­uč­na is­tra­ži­va­nja i za­klju­či­va­nje. te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je. dru­štve­ne mre­že. Vi­de­ti: Sta­ti­sta Inc. Na dru­štve­nim mre­ža­ma se za­či­nju i ga­se po­kre­ti i ini­ci­ja­ti­ve ko­ji na­sta­ju kao re­ak­ci­ja na po­li­tič­ka do­ga­đa­nja ili hu­ma­ni­tar­ne kri­ze i ko­ji ima­ju sve ve­ću moć po­mo­ću ko­je kri­tič­na ma­sa ano­nim­nih po­je­di­na­ca uti­če na one ko­ji do­no­se va­žne od­lu­ke na lo­kal­nom. Ta­ko­đe. 10 Sa­mo u po­sled­nje dve go­di­ne pri­ku­plje­no je i po­hra­nje­no u ba­ze po­da­ta­ka 90% svih po­da­ta­ka na glo­bal­nom ni­vou. New York. Pro­mo­vi­sa­nje iz­vo­ra me­ke mo­ći po­sta­lo je do­stup­no svi­ma i pre­sta­lo da bu­de eks­klu­ziv­ no pra­vo i prak­sa onih ko­ji ima­ju fi­nan­sij­ska sred­stva da ši­re svo­je vred­no­sti i uti­caj kroz pro­gra­me i ak­tiv­no­sti na po­lju obra­zov­ne i kul­tur­ne raz­me­ne. YouTu­be je u no­vem­bru 2014. na­u­ke i teh­no­lo­gi­je. Šar­li Eb­do (Char­lie Heb­do) i Vra­ti­te na­še de­voj­či­ce (Bring Back Our Girls) ima­ju ve­li­ki broj pri­sta­li­ca. go­di­ne.32 mi­li­jar­de ko­ri­sni­ka.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá svo­jim stra­te­gij­skim do­ku­men­ti­ma5. pre­ma po­da­ci­ma iz ju­na 2014.com/. na­vo­de ko­ri­sni­ke in­ter­ne­ta da ot­kri­va­ju no­ve pro­iz­vo­de i uslu­ge.2015. kao i raz­li­či­ti po­kre­ti i ini­ci­ ja­ti­ve ko­je na­sta­ju ka­da se po­ja­vi od­re­đe­ni po­li­tič­ki. uče­šće u ra­to­vi­ma i hu­ma­ni­tar­nim kri­za­ ma. „Fi­lo­zo­fi­ja sve­o­bu­hvat­nog pri­stu­pa bez­bed­no­sti”. Le­de­ni iza­zov (Ice­Buc­ketChal­len­ge). go­di­ne Go­o­gle+ je imao 500 mi­li­o­na re­gi­stro­va­nih ko­ri­sni­ka. Arap­sko pro­le­će (Arab Spring). re­gi­o­nal­nom i glo­bal­nom ni­vou. or­ga­ni­za­ci­je za ljud­ska pra­va. na­sta­le su no­ve de­lat­no­sti kao što su Da­ta In­tel­li­gen­ ce i Bu­si­ness In­tel­li­gen­ce. iz­me­đu raz­li­či­tih gru­pa lju­di (dru­štve­ne mre­že kao što su Fa­ce­ bo­ok i Lin­ke­dIn)” (Nye 2011: 116). Po­red Naj­e­vih tra­di­ci­o­nal­nih iz­vo­ra me­ke mo­ći – vred­no­sti. ve­ka za­če­li su se ko­mu­ni­ka­ci­o­ni ka­na­li. pod ko­jom se pod­ra­zu­me­va po­zi­tiv­na i ne­ga­tiv­na re­pu­ta­ci­ja kor­po­ra­ci­ja. blo­go­vi i Twit­ter). http://www. Vi­de­ti: Mi­šče­vić Ta­nja. U ju­nu 2014. go­di­ne imao 300 sa­ti vi­deo-sa­dr­ža­ja po­sta­vlje­nog sva­kog mi­nu­ta.6 „In­ter­net stva­ra neo­gra­ni­če­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju iz­me­đu jed­nog po­je­din­ca i dru­gog (e-mail). El­se­vi­er. 6 Vi­ki­liks (Wi­ki­le­aks). da pro­mo­vi­šu svo­je vred­no­sti i da vr­še uti­caj na jav­no­sti u ge­o­graf­ski uda­lje­nim de­lo­vi­ma sve­ta. Oblast ko­ri­ snih in­for­ma­ci­ja i ba­za po­da­ta­ka ta­ko­đe do­bi­ja na sve ve­ćoj va­žno­sti. u obla­sti in­for­mi­sa­nja. Pre­tra­ži­va­či kao što su Go­o­gle. 34 . ve­ka me­ka moć je za­hva­lju­ju­ći glo­ba­li­za­ci­ji i in­for­ma­ci­o­noj teh­no­lo­gi­ji ste­kla ve­li­ki zna­čaj. Twit­ter je na kra­ju 2014. kroz po­li­tič­ki an­ga­žman i de­lo­va­nje u obla­sti za­ko­no­dav­stva. eko­lo­ški po­kre­ti i or­ga­ni­za­ci­je. eko­nom­ski ili hu­ma­ni­tar­ni pro­blem u sve­tu. 9 Po­kre­ti kao što su Oku­pi­raj­mo Vol­strit (Oc­cupy Wall Stre­et). on­li­ne me­di­ji. Tran­sna­ci­o­nal­ne kor­po­ra­ci­je i nji­ho­vi bren­ do­vi ima­ju sve ja­či uti­caj na ži­vot po­je­di­na­ca stva­ra­ju­ći i ob­li­ku­ju­ći po­tre­be i na­čin ži­vo­ta. ME­KA MOĆ U 21. Vi­de­ti: Sher­man Rick. Na ve­o­ma mu­dar na­čin in­ter­net-pre­tra­ži­va­či. imao 1. kul­tu­ra i di­plo­ma­ti­ja – u da­na­šnje vre­me sve ve­ći zna­čaj ima­ju kor­po­ra­ci­je i bren­do­vi. mno­go­broj­ne for­mal­ne i ne­for­mal­ne gru­pe ima­ju mo­guć­nost da iz­ra­ze svo­je sta­vo­ve. 7 Kor­po­ra­tiv­na me­ka moć.9 In­ter­net-pre­tra­ži­va­či pre­sta­li su da bu­du pu­ka sred­stva po­mo­ću ko­jih se mo­gu pro­na­ći in­for­ma­ci­je na in­ter­ne­tu. VE­KU U pr­voj de­ce­ni­ji 21. Twit­ter. iz­me­đu ve­li­kog bro­ja lju­di i jed­nog čo­ve­ka (Wi­ki­pe­dia).sta­ti­sta.8 Dru­štve­ne mre­že su se od sred­sta­va pre­no­ še­nja in­for­ma­ci­ja i po­ru­ka raz­vi­li u no­ve iz­vo­re me­ke mo­ći. No­vi vek. po­zna­te lič­no­sti i sport.05. mno­gi glo­bal­ni bren­do­vi ima­ju ve­li­ki uti­caj na na­čin ži­vo­ta i dru­štve­ni sta­tus. Ovaj pri­stup omo­gu­ća­va an­ga­žo­va­nje i ci­vil­nih i voj­nih ele­me­na­ta me­đu­na­rod­ne mo­ći za­rad okon­ča­nja oru­ža­nih su­ko­ba i ot­kla­nja­nja nji­ho­vih uzro­ka. YouTu­be i Go­o­gle+ i dru­gi. Po­što ba­ze po­da­ta­ka sa­me po se­bi ne­ma­ju vred­nost uko­li­ko se ti po­da­ci ne pre­to­če u upo­tre­blji­ve in­for­ma­ci­je.7 Za­hva­lju­ju­ći raz­vo­ju in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja i ogrom­noj kre­a­tiv­no­sti i in­ven­tiv­no­sti ko­je po­sto­je u ovoj sfe­ri. 20.10 5 Evrop­ska uni­ja je usvo­ji­la ta­ko­zva­ni „sve­o­bu­hvat­ni pri­stup” u re­ša­va­nju su­ko­ba i kri­za u svo­joj spolj­noj i bez­bed­no­snoj po­li­ti­ci. 8 Fa­ce­bo­ok je. Yahoo!. Me­đu­tim. i na taj na­čin kre­i­ra­ju nji­ho­ve no­ve po­tre­be. od­no­sno kor­po­ra­ci­je ko­je nji­ma upra­vlja­ju. na­sta­je kroz ak­tiv­no­sti na po­lju kor­ po­ra­tiv­ne dru­štve­ne od­go­vor­no­sti.

gde su po­red Ame­ri­ke glav­ni ak­te­ri Evrop­ska uni­ja i no­ve si­le u uspo­nu. spro­ve­de­ne su an­ke­te na te­mu ugle­da Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i ame­rič­ke pri­smo­tre gra­đa­na dru­gih ze­ma­lja. u to­ku 2014. ili u vi­du vred­no­sti kor­po­ra­ci­ja ili ko­li­či­ne ulo­že­nog ka­pi­ta­la. 90). a pro­ce­na za­vi­si od ra­zno­li­kih sta­vo­va i in­ter­pre­ta­ci­ja jav­no­sti ko­ja je pri­ma­lac po­ru­ka ko­ji­ma se pro­mo­vi­šu vred­no­sti. kao i gra­ni­ce na­sta­le usled pred­ra­su­da i ne­to­le­ran­ci­je. 20.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Zbog svih ovih pro­me­na svet po­sta­je ma­nji.)13 i Evro­ba­ro­me­tar (Euro­ba­ro­me­ter) 11 Naj­če­šća in­ter­pre­ta­ci­ja mo­ći je upra­vo „nad­moć”.] kao nad­mo­ći [nad dru­gi­ma]. Da­kle.05.pew­glo­bal. da­le­ko je va­žni­je raz­u­me­va­nje i uva­ža­va­nje onih na ko­je se vr­ši uti­caj pu­tem ove vr­ste mo­ći ka­ko bi re­zul­ta­ti bi­li po­zi­tiv­ ni. 12 Pju is­tra­ži­vač­ki cen­tar iz Va­šing­to­na fo­ku­si­ra se. ‘moć’ je iz­ne­na­đu­ju­će te­ško iz­me­ri­ti” (Nye 2011: 7). ten­ko­va ili avi­o­na. da slu­ša­ju. Su­bjek­tiv­na pri­ro­da me­ke mo­ći zah­te­va od dr­ža­va i ne­dr­žav­nih ak­te­ra. dok gra­ni­ce iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­ja. ko­ja pred­sta­vlja voj­nu moć. ge­o­graf­ske i kul­tu­ro­lo­ške gra­ni­ce. a ne kao o mo­ći sa dru­gi­ma” (ibid.2015. ko­ji te­že da mu­dro upo­tre­blja­va­ ju me­ku moć. „Za kon­ cept ko­ji se ta­ko če­sto ko­ri­sti. od­no­sno u oči­ma po­sma­tra­ča. in­sti­tu­ci­je. re­pu­ta­ci­je Ru­si­je u sve­tlu kri­ze u Ukra­ji­ni. ve­ka ima­ju ne­pri­ko­sno­ve­ni voj­ni pri­mat u sve­tu. ko­ji pre­va­zi­la­ ze dr­žav­ne. a to pod­ra­zu­me­va da oni raz­u­me­ju po­ru­ke ko­je ša­lje­te i da se po­ru­ke po­de­se shod­no re­ak­ci­ja­ma” (Nye 2004: 111).. tre­ba da bu­du ob­li­ko­va­ne pre­ma re­ak­ci­ja­ma jav­no­sti jer „[. pr­ven­stve­no dr­žav­nih ak­te­ra na me­đu­na­rod­noj sce­ni. od­no­sno po­ru­ke ko­je se ša­lju. Isto kao što je ne­mo­gu­će de­fi­ni­sa­ti moć. či­ja je vred­nost u naj­ve­ćoj me­ri u sve­sti pri­ ma­la­ca po­ru­ka. Da­kle.aspx. „Gre­ška je mi­sli­ti o mo­ći [. mu­dra upo­tre­ba me­ke mo­ći. ni­je mo­gu­će ni iz­me­ri­ti je ili pro­ce­ni­ti. no­ve pan­de­mi­je i mno­ge dru­ge ko­je ugro­ža­va­ju bez­bed­nost lju­di u ce­lom sve­tu. Na­ ža­lost. Iz­vo­ri me­ke mo­ći ne­ma­ju vred­nost ko­ja mo­že bi­ti iz­ra­že­na u bro­je­vi­ma ili pro­cen­ti­ma.gal­lup. ili ba­rem opi­plji­vi­jom od me­ke mo­ći.05. na­u­ka i teh­no­lo­gi­ja.2015. Me­ka moć po­je­di­nač­nih ze­ma­lja se u iz­ve­snoj me­ri mo­že pro­ ce­ni­ti na osno­vu glo­bal­nih an­ke­ta jav­nog mnje­nja ko­je spro­vo­de raz­li­či­ti is­tra­ži­vač­ki cen­tri kao što su Pju is­tra­ži­vač­ki cen­tar (Pew Re­se­arch Cen­ter)12. go­di­ne. ame­rič­ka kon­sul­tant­ska kom­pa­ni­ja. po­što sâm po­jam mo­ći aso­ci­ra na sna­gu. na­la­ze se mno­go­broj­ni ak­te­ri. vred­no­sti i ide­je. na ovoj ta­bli na­la­ze se po­ja­ve kao što su te­ro­ri­zam. Sre­ di­šnja ta­bla pred­sta­vlja eko­nom­sku moć. na­la­ze se je­di­no Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve. Op­šte­pri­hva­će­na de­fi­ni­ci­ja mo­ći. Na pri­mer. si­lu. Do sa­da je bi­lo ne­ko­li­ko po­ku­ša­ja da se stvo­ri me­to­do­lo­gi­ja za me­re­nje me­ke mo­ći.. iz­me­đu osta­log. re­dov­no pra­ti ran­gi­ra­nje ze­ma­lja u smi­slu nji­ho­ve ce­lo­kup­ne re­pu­ta­ci­je. Iako je moć ne­mo­gu­će pre­ci­zno iz­me­ri­ti. Na pr­voj. ali ka­da je u pi­ta­nju me­ka moć. pred­sta­vlja re­la­ci­o­ni po­jam.. kli­mat­ske pro­me­ne. kao i le­po­ta ili lju­bav. bro­ju voj­nih tru­pa. glo­bal­nog imi­dža Ira­na. kao što su ze­mlje BRICS-a.11 U slu­ča­ju tvr­de mo­ći. raz­u­me­ju i uzmu u ob­zir re­ak­ci­je glo­bal­nih jav­no­sti. ide­ja i kul­tu­ra. 20.org/to­pics/co­un­try-ima­ge/. na go­ru­ća pi­ta­nja u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma. naj­vi­šoj ta­bli.. Gal­lup Con­try Ra­tings http://www. ME­RE­NJE ME­KE MO­ĆI Po­jam mo­ći je u ve­li­koj me­ri ne­u­hva­tljiv i iz­u­zet­no te­ško ob­ja­šnjiv. pro­ble­mi i po­ja­ve ko­je Naj na­zi­va tran­sna­ci­o­nal­nim od­no­si­ma (Nye 2011: loc 157). Ga­lup (Gal­lup. me­ka moć se mo­že pro­ce­ni­ti kva­li­ta­tiv­no. U knji­zi Bu­duć­nost mo­ći (The Fu­tu­re of Po­wer) Džo­zef Naj ob­ja­šnja­va po­de­lu mo­ći u sve­tu kao tro­di­men­zi­o­nal­nu ša­hov­sku ta­blu.] me­ka moć zna­či na­ve­sti dru­ge da že­le isto što i vi že­li­te. na­uč­na ili po­pu­lar­na. a ne na spo­sob­nost da se uti­če na dru­ge. ugle­da Bra­zi­la pred Svet­sko pr­ven­stvo u fud­ba­lu itd. U tom smi­slu. gru­pa i po­je­di­ na­ca ble­de i po­sta­ju ne­bit­ne usled no­vih mo­guć­no­sti pre­no­še­nja i me­ša­nja ra­zno­li­kih vred­no­sti. Me­ka moć.com/poll/1624/per­cep­ti­ons-fo­re­ign-co­un­tri­es. tvr­da moć se sma­tra opi­plji­vom. ne po­sto­ji. 35 . in­ter­ pre­ta­ci­ja mo­ći kao nad­mo­ći je u su­šti­ni od­go­va­ra­ju­ća. Inc. Na do­njoj ta­bli. ide­je i kul­tu­ra. ko­ja pred­sta­vlja me­ku moć. Vi­de­ti: Pew Re­se­arch Glo­bal At­ti­tu­des Pro­ject http://www. su­bjek­ti­van po svo­joj pri­ro­di. u ve­li­či­ni te­ri­to­ri­je i pri­rod­nih re­ sur­sa. kri­mi­nal u in­ter­net-sfe­ri. Vi­de­ti: Gal­lup. moć se mo­že iz­jed­na­či­ti sa poj­mo­vi­ma lju­ba­vi i mr­žnje ili le­po­te i ru­žno­će. 13 Gal­lup. ko­je i na po­čet­ku 21. kon­tro­lu. Vred­nost iz­vo­ra tvr­de mo­ći mo­že se pri­bli­žno od­re­di­ti i iz­ra­zi­ti u vi­du bro­ja sta­nov­ni­ka. Ne­mo­gu­će je kvan­ti­fi­ko­va­ti iz­vo­re me­ke mo­ći kao što su kul­tu­ra.

di­plo­ma­ti­ja i gra­đa­na. ča­so­pi­si kao što su Tajms (The Ti­mes). za­in­te­re­so­va­nost za uče­nje je­zi­ka te ze­mlje. tu­ri­zam. slo­bo­da kre­ta­nja. glo­bal­ne „iko­ne”16 i kom­pa­ni­je ko­ji­ ma se lju­di naj­vi­še di­ve.05. bog le­po­te (Pa­vlo­vić 2012: 11). Ovi cen­tri spro­vo­de go­di­šnje an­ke­te jav­nog mnje­nja u raz­li­či­tim ze­mlja­ma u te­žnji da iz­me­re ugled dru­gih ze­ma­lja. iako je su­štin­ski te­ško kvan­ti­fi­ko­va­ti me­ku moć zbog nje­ne re­la­tiv­ne i neo­pi­plji­ve pri­ro­de. 15 Vi­de­ti: GFK. uki­da­nje smrt­ne ka­zne. i pred­sta­vlja kva­li­ta­tiv­nu pro­ce­nu. pro­iz­vo­da. in­deks slo­bo­da. osim jed­ne. di­plo­ma­ti­ja i obra­zo­va­nje (McGlory 2012: 7). In­sti­tut za Vla­du iz Lon­do­na je u sa­rad­nji sa ka­nad­skim ča­so­pi­ som Mo­noc­le raz­vio kvan­ti­ta­tiv­ni in­deks me­ke mo­ći ko­ji sa­či­nja­va pet kom­po­ne­na­ta me­ke mo­ći: bi­znis i ino­va­ci­ja. i Apo­lon. Auto­ri ove me­to­do­lo­gi­je tvr­de da. 16 Pro­men­lji­va/va­ri­ja­bla pod na­zi­vom Tajm 100 (Ti­me 100) pred­sta­vlja li­stu sto naj­u­ti­caj­ni­jih lju­di u sve­tu. ali isto­vre­me­no. http://ti­me. ko­ji ko­ri­sti moć u vi­du mu­nje i gro­ma. in­deks slo­bo­da je u ve­li­koj me­ri ne­ja­san i ne­pre­ci­zan. Fri­dom ha­us (Fre­e­dom Ho­u­se). bo­gi­nja mu­dro­sti. kul­tu­ra. glo­bal­ni in­te­gri­tet i glo­bal­na in­te­gri­sa­nost. kao bo­žan­sku per­so­ni­fi­ka­ci­ju mo­ći.com/col­lec­tion/2015-ti­me-100/. ko­ju ob­ja­vlju­je ča­so­pis Tajm. 18 Go­di­šnji iz­ve­šta­ji or­ga­ni­za­ci­ja kao što su Hju­man rajts voč (Hu­man Rights Watch). Naj­sve­o­bu­hvat­ni­ju me­to­do­lo­gi­ju za me­re­nje me­ke mo­ći raz­vi­la je 2012. i kul­tu­re.com/us/Pa­ges/de­fa­ult. kao što su vla­da­vi­na za­ko­na.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Evrop­ske ko­mi­si­je14. Kao što Vu­ka­šin Pa­vlo­vić pri­me­ću­je u knji­zi Po­li­tič­ka moć. Uko­li­ko bi­smo ovu in­ter­pre­ta­ci­ju mo­ći upo­re­di­li sa Naj­e­vim 14 Vi­de­ti: Euro­ba­ro­me­ter.euro­pa. 20. 17 Svet­ska ban­ka. Forbs (For­bes) itd.15 Slič­no An­lo­to­vom in­dek­su bren­di­ra­nja na­ci­je.2015. Sve va­ri­ja­ble u ovoj stu­di­ji. 20. ran­gi­ra­nje uni­ver­zi­te­ta i po­zna­va­nje en­gle­skog je­zi­ka (ibid.05. Ovaj in­deks ni­je de­fi­ni­san na od­go­va­ra­ju­ći na­čin i ne za­sni­va se na od­re­đe­nom go­di­šnjem in­dek­su ili iz­ve­šta­ju ko­ji ran­gi­ra ze­mlje na osno­vu po­što­va­nja ljud­ skih pra­va. po­sto­je pra­va i slo­bo­de ko­je ne pri­hva­ta­ju ni de­mo­krat­ ski raz­vi­je­ne ze­mlje. Olim­pij­ske igre. nji­ho­vih vla­da.17 Na osno­vu ovih va­ri­ja­bli mo­že se od­re­di­ti. in­deks slo­bo­de mo­že bi­ti pro­iz­volj­no in­ter­pre­ti­ran. http://www.05. Si­mon An­holt je 2006. po­seb­no u slu­ča­ju ze­ma­lja ko­je su pri­vid­no de­mo­krat­ske zbog slo­bod­nih iz­bo­ra. od­no­ sno gra­đa­na. U ovoj stu­di­ji me­ku moć od­re­đu­je tri­na­est va­ri­ja­bli kla­si­fi­ko­ va­nih u tri ka­te­go­ri­je: glo­bal­ni imidž. agen­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja. a je­di­ni ko­ji mo­gu da mu se su­prot­sta­ve su Ati­na. pra­vo na obra­zo­va­nje. a či­ne ga pro­iz­vo­di me­di­ja ko­ji se iz­vo­ze. do­se­lja­va­nja i in­ve­sti­ci­ja. U ka­te­go­ri­ji glo­bal­nog in­te­gri­te­ta pro­ce­nju­je se ka­ko jed­na ze­mlja sto­ji po pi­ta­ nju me­đu­na­rod­no pri­zna­tih mo­ral­nih ko­dek­sa.aspx. sa­ma upo­tre­ba ove vr­ste mo­ći na me­đu­na­rod­nom pla­nu po­sto­ji od ka­da po­sto­je na­ci­je i dr­ža­ve. kao što su isto­pol­ni brak. Glo­bal­ni imidž pred­ sta­vlja me­ru glo­bal­ne po­pu­lar­no­sti i di­vlje­nja ko­je uži­va jed­na ze­mlja. tu­ri­zma. ME­KA MOĆ I PRET­HOD­NI KON­CEP­TI I TE­O­RI­JE O MO­ĆI Iako je ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći re­la­tiv­no nov u po­li­tič­koj na­u­ci. Ova ka­te­go­ri­ja ob­u­hva­ta do­se­lja­va­nje. go­di­ne me­đu­na­rod­na kon­ sul­tant­ska agen­ci­ja Ernst & Young u sa­rad­nji sa SKOL­KO­VO in­sti­tu­tom za stu­di­je no­vih tr­ži­šta iz Mo­ skve. 36 . slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja.eu/pu­blic_opi­nion/in­dex_en.gfk. Vi­de­ti: The 100 Most In­flu­en­tial Pe­o­ple. vla­da. U ka­te­go­ri­ji glo­bal­ne in­te­gri­sa­no­sti me­ri se ko­li­ko je jed­na ze­mlja po­ve­za­na sa ostat­kom sve­ta. Forčn (For­tu­ne). iz­la­znost na iz­bo­re i eko­lo­ška po­li­ti­ka.18 Da­kle.2015.2015. Me­đu­na­rod­na hel­sin­ška fe­de­ra­ci­ja za ljud­ska pra­va. Ti­me. In­deks je za­sno­van na šest in­di­ka­to­ra ko­ji pod­ra­zu­me­va­ju pro­ce­nji­va­nje lju­di. na­či­na i for­mi vla­da­vi­ne. kao što su slo­bod­ni iz­bo­ri. 2012: 7–9). pro­ ce­ni­ti i ran­gi­ra­ti me­ka moć po­je­di­nač­nih ze­ma­lja. 20. http://ec. Po­sto­je slo­bo­de ko­je su op­šte­pri­hva­će­ne i uslov­no re­če­no uni­ver­zal­ne. Am­ne­sti in­ter­ne­šnal (Am­nesty In­ter­na­ti­o­nal). pra­va ho­mo­sek­su­a­la­ca i slič­no. pre­ci­zne su i od­ra­ža­va­ju broj­ke ili in­dek­se ko­je su pret­hod­no raz­vi­le ugled­ne me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je i agen­ci­je. Me­đu­tim. „[…] po­sto­ji ve­li­ki broj oso­bi­na i kva­li­te­ta ko­je pri­hva­ta i raz­u­me ve­ći­na ze­ma­lja u sve­tu” (Ernst & Young 2012: 6).htm. još u an­tič­ko vre­me He­siod je vi­deo Zev­sa. go­di­ne raz­vio in­deks bren­di­ra­nja na­ci­je kao me­to­du me­re­nja imi­dža i ugle­da raz­li­či­tih ze­ma­lja. ali isto­vre­me­no u nji­ma po­sto­ji vi­sok ste­pen ko­rup­ ci­je i ne­po­što­va­nje ljud­skih pra­va i slo­bo­da ma­nji­na i mar­gi­na­li­zo­va­nih gru­pa.

a dru­gi ak­ter mo­že i ne mo­ra bi­ti sve­stan uti­ca­ja ko­ji tr­pi. gde i ka­da (ibid. Naj raz­li­ku­je tri aspek­ta re­la­ci­o­ne mo­ći. ko­ja je objek­tiv­na i pot­pu­no oči­gled­na oni­ma nad ko­ji­ma se pri­me­nju­je. od­no­sno na obe­ća­nju ili re­al­no­sti na­gra­đi­va­nja (Gal­ bra­ith 1983: 14). Džon Ke­net Gal­brajt (John Ken­neth Gal­bra­ith) raz­li­ku­je tri osnov­na mo­de­la mo­ći: a) kon­dig­nu moć.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá kon­cep­tom. 1933: 35–36). za­tim sle­di upo­tre­ba si­le da bi se obez­be­di­lo da se osta­tak za­jed­ni­ce iz­lo­ži od­go­va­ra­ju­ćoj pro­pa­gan­di. i le­po­tu oli­če­nu u umet­no­sti i kul­tur­nim te­ko­vi­na­ma. Za Ra­se­la moć nad in­di­vi­du­a­ma ima tri for­me: a) di­rekt­na upo­tre­ba fi­zič­ke si­le. ko­ja se ta­ko­đe u pot­pu­no­sti mo­že ose­ti­ti i pri­me­ti­ti. dok Ati­na i Apo­ lon pred­sta­vlja­ju me­ku moć. Bri­tan­ski fi­lo­zof Ber­trand Ra­sel (Ber­trand Rus­sell) sma­tra da je kon­cept mo­ći od su­štin­skog zna­ča­ja i da u dru­štve­nim na­u­ka­ma za­u­zi­ma me­sto ko­je ener­gi­ja ima u fi­zi­ci (Rus­sel 1933: 10). 5). b) kom­pen­za­cij­sku moć. od su­štin­skog zna­ča­ja je ono što Naj na­zi­va „kon­ ver­zi­jom mo­ći”. je­di­no mo­gu da ukro­te i ogra­ni­če Moć. b) pod­sti­ ca­nje na­gra­da­ma ili ka­zna­ma. „Mi­sao. od­no­sno pre­tva­ra­nje iz­vo­ra mo­ći u že­lje­ne is­ho­de u po­na­ša­nju (ibid. od­no­sno mu­drost i zna­nje oli­če­no u na­u­ci i obra­zo­va­nju. a za­sni­va se na na­gra­di. a za­sni­va se na ube­đi­va­nju. Po­što po­se­do­va­nje iz­vo­ra mo­ći ne ga­ran­tu­je že­lje­ne is­ho­de. mo­že se iz­jed­na­či­ti sa Naj­e­vim poj­mom tvr­de mo­ći sa­mo u iz­ve­snoj me­ri. Ra­se­lov i Naj­ev kon­cept mo­ći do­ne­kle se po­kla­pa­ju s ob­zi­rom na to da su oba te­o­re­ti­ča­ra uva­ži­la po­sto­ ja­nje mo­ći ko­jom se uti­če na sta­vo­ve. c) ob­li­ko­va­nje pre­fe­ren­ce (Nye 2011: 10). 7). Slič­no Ra­se­lu. ko­ja je po­sred­nog ka­rak­te­ra i po­mo­ću ko­je se me­nja­ju vred­ 37 . c) uti­ca­nje na mi­šlje­nje (Rus­sel. jer Naj pod tvr­dom mo­ći osim voj­ne si­le pod­ra­zu­me­va i eko­nom­sku si­lu. Kod Na­ja je me­ka moć za­sno­ va­na na ube­đi­va­nju i pri­vlač­no­sti. per­cep­ci­je i te­žnje ta­ko da dru­gi ak­ter naj­če­šće ni­je uop­šte sve­stan uti­ca­ja ko­ji pr­vi ak­ter vr­ši nad njim (ibid. od­no­sno Umet­nost. 8). od­no­sno dik­ti­ra­nje pro­me­na. a njen in­stru­ment je ka­ zna. dok se moć od­no­si na krat­ko­traj­ne ljud­ske od­no­se ko­ji me­nja­ju for­mu pod raz­li­či­tim okol­no­ sti­ma” (Nye 2011: 3). Kod dru­gog aspek­ta mo­ći. pr­vi ak­ter kon­tro­li­še pla­no­ve dru­ gog ak­te­ra ta­ko što mu ogra­ni­ča­va stra­te­gi­ju. Da­kle. Tri aspek­ta ili li­ca re­la­ci­o­ne mo­ći kod Na­ja su: a) na­me­ta­nje. a još ma­nje ob­u­zda­ti” (ibid. no­ve vred­no­sti i ide­je su to­li­ko pri­vlač­ne da ih za­jed­ni­ca pri­hva­ta kao pot­pu­no le­gi­tim­ne i po­či­nje da ih usa­đu­je u svo­je dru­štve­ne te­ko­vi­ne. Ra­se­lov po­jam mo­ći nad mi­šlje­njem i Naj­ev po­jam me­ke mo­ći mo­gu se u su­šti­ni iz­jed­na­či­ti jer su i je­dan i dru­gi di­fu­zni i neo­pi­plji­vi. i Le­po­ta. ogo­lje­na moć. Ra­se­lov kon­cept mo­ći nad mi­šlje­njem za­po­či­nje upo­tre­bom sred­sta­va ube­đi­va­nja nad ma­nji­nom sa ci­ljem pre­o­bra­ća­nja te ma­nji­ne. i uop­šte ni­je po­treb­no upo­tre­bi­ti si­lu da bi no­ve vred­no­sti i ide­je bi­le op­šte­pri­hva­će­ne. Aspekt ob­li­ko­va­nja pre­fe­ren­ci je sko­ro ne­vi­dljiv jer pr­vi ak­ter po­ma­že dru­gom ak­te­ru da stvo­ri i ob­li­ku­je svo­ja ve­ro­va­nja. od­no­sno obe­ća­nje ili re­al­nost ka­žnja­va­nja. od­no­sno uti­caj ko­ji se vr­ši po­mo­ću eko­nom­skih me­ra. ka­ko. 12). od­no­sno ogo­lje­na moć. Da­kle. te­ško ih je pre­po­zna­ti i sko­ro ne­ mo­gu­će iz­me­ri­ti. mi­šlje­nje i vred­no­sti lju­di. Naj po­sma­tra moć kao is­klju­či­vo dru­štve­nu ka­te­go­ri­ju i ti­me se pri­dru­žu­je ve­ći­ni te­o­re­ti­ča­ra ko­ji sma­tra­ju da „[…] sva­ka ljud­ska moć na­sta­je u dru­štve­nom od­no­su i kao re­zul­tat dru­štve­nog de­lo­va­nja” (Pa­vlo­vić 2012: 339). Na­me­ta­nje pro­me­na pod­ra­zu­me­va da je­dan ak­ter ko­ri­sti pret­nje i na­gra­de da bi pro­me­nio po­na­ša­nje dru­gog ak­te­ra pro­tiv nje­go­vih pr­vo­bit­nih pre­fe­ren­ci i stra­te­gi­ja. da bi se krug za­tvo­rio iskre­nim pri­hva­ta­njem no­vih sta­vo­va od stra­ne ve­ći­ne što upo­tre­bu si­le či­ni bes­pred­met­nom (Rus­sel 1933: 141). b) kon­tro­li­sa­nje pla­no­va. Džo­zef Naj tvr­di da ovo po­re­đe­nje ni­je ade­kvat­no jer se u fi­zi­ci „[…] od­no­si ener­gi­je i si­le […] mo­gu iz­me­ri­ti pri­lič­no pre­ci­zno. ko­ji tvr­di da moć nad lju­di­ma ima tri ob­li­ka. od­no­sno Ra­zum. To je za­to što se Mi­sao i Le­po­ta ne mo­gu ni od­u­ze­ti ni ubi­ti. od­no­sno si­lu i sna­gu. c) kon­di­ci­o­ni­ra­nu moć. Naj tvr­di da su sve do­sa­da­šnje de­fi­ni­ci­je mo­ći ili za­sno­va­ne na po­na­ša­nju ili na iz­vo­ri­ma mo­ći (Nye 2011: 10) i da po­li­tič­ki ori­jen­ti­san kon­cept mo­ći tre­ba da nam ka­že ko do­bi­ja šta. Ra­se­lo­va pr­va for­ma mo­ći. Dru­gi ak­ter je pot­pu­no sve­stan uti­ca­ja pr­vog ak­te­ra. mo­gli bi­smo re­ći da Zevs per­so­ni­fi­ku­je tvr­du moć. 14). Naj je mi­šlje­nja da je sva­ki po­ku­šaj da se raz­vi­je in­deks mo­ći ne­u­spe­šan jer moć za­vi­si od me­đu­ljud­skih od­no­sa ko­ji va­ri­ra­ju u za­vi­sno­sti od kon­tek­sta (ibid.

eko­nom­ska sna­ga i sta­bil­nost jed­ne ze­mlje po­ve­ća­va­ju sa­mo­ 19 Džon Mir­šaj­mer iz­no­si slič­ne tvrd­nje u svo­joj knji­zi Tra­ge­di­ja po­li­ti­ke ve­li­kih si­la. Na ovu te­zu Naj od­go­va­ra da­ju­ći pri­mer Nor­ve­ške. go­di­ne. U Zbor­ni­ku Naj is­ti­če da je nje­gov kon­cept me­ke mo­ći na­me­njen ka­ko te­o­re­ti­ča­ri­ma ta­ko i po­li­ti­ča­ri­ma. The Tra­gedy of Gre­at Po­ wer Po­li­tics. a kroz isto­ri­ju se ši­re­nje mo­ći jed­ne ci­vi­li­za­ci­je obič­no od­vi­ja­lo isto­vre­me­no sa raz­vo­jem nje­ne kul­tu­re. New York. ali isto­vre­me­no pred­sta­vlja jed­nu od naj­pri­vlač­ni­jih ze­ma­lja ovog re­gi­o­na. Hung­ting­ton) u svo­joj knji­zi Su­kob ci­vi­li­za­ci­ja i pre­o­bli­ko­va­nje svet­skog po­ret­ka (The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­der) te­ži da opo­vrg­ne Naj­ev kon­cept tvr­de­ći da me­ka moć pred­sta­vlja moć sa­mo uko­li­ko je za­sno­va­na na tvr­doj mo­ći. a ta­ko­đe je i čla­ni­ca NA­TO-a. Ka­da jed­na ze­mlja ima ve­li­ku tvr­du moć. u dva ob­li­ka. In­stru­men­ti kon­di­ci­o­ni­ra­ne mo­ći su. Me­đu­tim. Dru­ga ze­mlja ko­ja bi mo­gla bi­ti uze­ta kao pri­mer za opo­vr­ga­va­nje Han­ ting­to­no­ve te­ze je Li­ban. od­no­sno me­koj mo­ći. Moć se uvek ko­ri­sti­la za ši­re­nje vred­no­sti. Na ne­ke od kri­ti­ka Naj je od­go­vo­rio u zbor­ni­ku ra­do­va Me­ka moć i spolj­na po­li­ti­ka Sje­di­nje­nih Dr­ža­va: te­o­rij­ske. ko­ju dik­ti­ra kul­tu­ra. Nor­ve­ška je ste­kla uti­caj za­hva­lju­ju­ći svom uče­šću u mi­rov­nim pre­go­vo­ri­ma u raz­li­či­tim re­gi­o­ni­ma sve­ta i ak­tiv­no­sti­ma na po­lju raz­voj­ne po­mo­ći dru­gim ze­mlja­ma (Nye 2004: 112). i im­pli­cit­na kon­di­ci­o­ni­ra­na moć. a to su eks­pli­cit­na. W. Sa­mjuel Han­ting­ton (Sa­muel P. po­li­tič­ko i ide­o­lo­ško ube­đi­va­nje ko­je se naj­če­šće spro­vo­di po­mo­ću oba­ve­šta­va­nja i in­for­mi­sa­nja pre­ko me­di­ja. Gal­brajt i Naj sma­tra­ju da kon­di­ci­o­ni­ra­noj. ka­ko u smi­slu nje­nog ka­rak­te­ra mo­ći ta­ko i u smi­slu in­stru­me­na­ta ko­ji se ko­ri­ste da bi se ta moć ši­ri­la. ko­ji je ob­ja­vljen 2010. Naj­e­vu tvrd­nju da kul­ tu­ra i ide­o­lo­gi­ja jed­ne ze­mlje mo­gu bi­ti pri­vlač­ne sa­me po se­bi Han­ting­ton opo­vr­ga­va te­zom da kul­tu­ra i ide­o­lo­gi­ja po­sta­ju pri­vlač­ne sa­mo ka­da se za­sni­va­ju na voj­noj si­li i eko­nom­skoj sna­zi. dr­ža­ve mo­ra­ju da po­se­du­ju „tra­di­ci­o­nal­ne iz­vo­re mo­ći” ka­ko bi ima­le jak uti­caj na od­lu­ke ko­je se do­no­se u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma. iz­me­đu osta­lih. Nor­ton & Com­pany. aro­gan­ci­ja i ve­ro­va­nje u su­per­i­or­ nost sop­stve­ne kul­tu­re nad dru­gim kul­tu­ra­ma (Hun­ting­ton 1996: 92). ra­ste i sa­mo­po­u­zda­nje. ka­ko u aka­dem­skim kru­go­vi­ma ta­ko i od stra­ne zva­ nič­ni­ka i me­di­ja ši­rom sve­ta. od­no­sno na tvr­doj mo­ći. kao i mno­go­broj­ne kri­ti­ke. kul­tu­ra uvek pra­ti moć. a po­ko­ra­va­nje ovom ob­li­ku mo­ći sma­tra se nor­mal­nim i is­prav­nim (ibid. Za raz­li­ku od Ra­se­la. Ova vr­sta mo­ći po­sto­ji. Han­ting­to­no­va te­za da voj­na si­la. ko­ja se vr­ši kroz obra­zo­va­nje i me­di­je. iza­zvao je in­ten­ziv­nu ras­pra­vu.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá no­sti ak­te­ra nad ko­ji­ma se pri­me­nju­je. ko­ji ima za­ne­mar­lji­ve iz­vo­re tvr­de mo­ći i već de­ce­ni­ja­ma je jed­na od po­li­tič­ki naj­ne­sta­bil­ni­jih ze­ma­lja Bli­skog is­to­ka. prak­si i in­sti­tu­ci­ja u dru­gim ze­mlja­ma. Nor­ve­ška je iz­u­ zet­no eko­nom­ski sta­bil­na ze­mlja sa ve­o­ma vi­so­kim ži­vot­nim stan­dar­dom. Sled­be­ni­ci re­a­li­zma i neo­re­a­li­zma u iz­u­ča­va­nju me­đu­na­rod­nih od­no­sa upu­ti­li su naj­o­štri­je kri­ti­ke ova­kvom kon­cep­tu tvr­de­ći da me­ka moć kao po­se­ban vid mo­ći ne po­sto­ji. ve­ka i na po­čet­ku 21. pre sve­ga. 188). Po nje­go­vom mi­šlje­nju. 24–25). KRI­TI­KE KON­CEP­TA ME­KE MO­ĆI Iako je kon­cept me­ke mo­ći ši­ro­ko pri­hva­ćen.19 Pre­ma mi­šlje­nju Dra­ga­na Si­mi­ća. Hi­sto­ri­cal and Con­tem­ po­rary Per­spec­ti­ves). 2001. i tvr­di da je nje­na me­ka moć ve­ća od nje­ne voj­ne i eko­nom­ske sna­ge. ve­ka me­ka moć ima da­le­ko ve­ću va­žnost ne­go u pret­hod­nim era­ma za­hva­lju­ju­ći. i da je nje­go­va na­me­ra bi­la da ovaj kon­cept ima prak­tič­nu upo­tre­bu u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci (Par­mar & Cox 2010: 215). Pre­ma Han­ting­to­no­vom mi­šlje­nju. Gal­brajt za­klju­ču­je da u sa­vre­me­no do­ba kon­di­ ci­o­ni­ra­na moć ima da­le­ko ve­ći zna­čaj od kon­dig­ne i kom­pen­za­cij­ske mo­ći za­jed­no (ibid. što uve­ća­va nje­nu tvr­du moć. i da bi ima­le spo­sob­nost da na­met­nu svo­ju kul­tu­ru i ide­o­lo­gi­ju dru­gim ze­mlja­ma (Si­mić 2012: 299–300). Vi­de­ti: Mer­she­i­mer John. Džo­zef Naj u svim svo­jim ra­do­vi­ma na te­mu me­ke mo­ći is­ti­če da na kra­ju 20. Gal­braj­tov po­jam kon­di­ci­o­ni­ra­ne mo­ći je u su­šti­ni isto što i Naj­ev po­jam me­ke mo­ći. ni­je po­treb­na si­la da bi se ši­ri­la. in­for­ma­ci­o­noj re­vo­lu­ci­ji i de­mo­kra­ti­za­ci­ji u sfe­ri in­for­mi­sa­nja.W. 38 . pre­ma Gal­braj­to­vom mi­šlje­nju. isto­rij­ske i sa­vre­me­ne per­spek­ti­ve (Soft Po­wer and US Fo­re­ign Po­licy: The­o­re­ti­cal.

Slič­no Ga­la­ro­ti­ju. Jo­fe sma­tra da me­ka moć ipak pred­sta­vlja moć i da sa­mim tim mo­že stvo­ri­ti ne­pri­ ja­te­lje. ne­ma mno­go ve­ze. Ana­li­zi­ra­ju­ći uti­caj ko­ji Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve vr­še na osta­tak sve­ta. Pre­ma Naj­e­vom mi­šlje­nju.pew­re­se­arch. ko­je bi eko­nom­sku sna­gu pre­tvo­ri­le u voj­nu moć (Fer­gu­son 2003). An­ke­te jav­nog mnje­nja u evrop­skim ze­mlja­ma.20 Ovo go­vo­ri u pri­log to­me da ame­rič­ka me­ka moć ipak pred­sta­vlja svr­sis­hod­no sred­stvo za stva­ra­nje po­volj­nog jav­nog mnje­nja za re­a­li­zo­va­nje ci­lje­va spolj­ne po­li­ti­ke. me­ka moć se ma­lo raz­vi­la od ono­ga što nje­ni kri­ti­ča­ri na­zi­va­ju ‘me­kom te­o­ri­jom’” (Gal­la­rot­ti 2011: 2–3). Jo­fe do­la­zi do za­ključ­ka da ame­rič­ka me­ka moć u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va iza­zi­va pre­zir i bes kod evrop­ske pu­bli­ke. po nje­go­vom mi­šlje­nju. 17. ne ana­li­zi­ra­ju­ći pri­tom sta­vo­ve ši­ro­kih jav­no­sti o ame­rič­koj me­koj mo­ći. obra­zo­va­nja. Fer­gu­son sma­tra da voj­na do­mi­na­ci­ja či­ni Sje­di­nje­ ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve naj­moć­ni­jom ze­mljom sve­ta.S. a me­đu nji­ma su i tvrd­nje da je kon­cept me­ke mo­ći ne­ja­san i ne­do­volj­no si­ ste­mat­ski po­sta­vljen.05. neo­p­hod­no je da jed­na ze­mlja ima raz­vi­je­nu spolj­nu po­ li­ti­ku i mre­žu sa­ve­zni­ka ka­ko bi ima­la glo­bal­nu moć. a mo­gu bi­ti i za­sno­va­ni na pri­vlač­no­sti i spo­sob­no­sti ube­đi­va­nja. kao i u dru­gim re­gi­o­ni­ma sve­ta. Kroz spolj­nu po­li­ti­ku se po­mo­ću raz­li­či­tih in­stru­me­na­ta ostva­ru­ju na­ci­o­nal­ni in­te­re­si ko­ji ob­u­hva­ta­ju ka­ko voj­nu i eko­nom­sku oblast ta­ko i obla­sti na­u­ke. dok su sta­vo­vi o ame­rič­kom voj­nom i eko­nom­skom uti­ca­ju i ame­rič­kim zva­nič­ ni­ci­ma naj­ve­ćim de­lom ne­ga­tiv­ni. 39 . po nje­go­vom mi­šlje­nju. Na­jal Fer­gu­son (Ni­all Fer­gu­son) tvr­di da je me­ka moć su­vi­še „me­ka­na” da bi bi­la moć i da se ame­rič­ki uti­caj u sve­tu ne mo­že po­sma­tra­ti kroz pri­zmu ko­ju ame­rič­ka kul­tu­ra i bren­do­vi ima­ju na dru­ge ze­mlje. sma­tra da ovaj kon­cept ima ve­li­ke manj­ka­vo­sti i da je iz­ne­na­đu­ju­će što ni u jed­nom tre­nut­ku ni­je bio pod­vrg­nut ri­go­ro­znom te­sti­ra­nju (Par­mar & Cox 2010: 53).org/to­pics/u-s-glo­bal-ima­ge-and-an­ ti-ame­ri­ca­nism/pa­ges/2/. Jo­fe se u tek­stu fo­ku­si­ra pr­ven­stve­no na sta­vo­ve evrop­skih in­te­lek­tu­al­nih i umet­nič­kih eli­ta o ame­rič­koj kul­tu­ri i umet­ no­sti. Ta­ko Đu­lio Ga­la­ro­ti (Gi­u­lio Gal­la­rot­ti) tvr­di da je kon­cept me­ke mo­ći „[…] ma­lo te­o­rij­ski evo­lu­i­rao.2015. po­ka­zu­ju da is­pi­ta­ni­ci ma­hom ima­ju po­zi­tiv­ne sta­vo­ve pre­ma ame­rič­kim po­li­tič­kim vred­no­sti­ma i kul­tu­ri. Slič­no Fer­gu­so­no­voj te­zi. http://www. go­di­ne. Či­nje­ni­ca da lju­di u islam­skim ze­mlja­ma ma­sov­no kon­zu­mi­ra­ju ame­rič­ku po­pu­lar­nu kul­tu­ru i ku­pu­ju ame­rič­ke pro­iz­vo­de ne zna­či da oni vo­le Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve. po­sto­je i dru­gi po­ku­ša­ji opo­vr­ga­va­nja po­je­di­nač­nih te­za ili ce­lo­kup­nog kon­cep­ta. ti in­stru­men­ti mo­gu bi­ti pri­nud­ni u vi­du ka­zni i na­gra­da. ko­ja i po­red svo­je ogrom­ne eko­no­mi­je i br­zog raz­vo­ja ne­ma do­volj­no raz­vi­je­ne in­sti­tu­ci­je. a nje­go­va isto­rij­ska pri­me­na je ogra­ni­če­na i da­le­ko od to­ga da je stro­go iz­ve­de­na. Ame­rič­ku kul­tu­ru na­zi­va ne sa­mo za­vo­dlji­vom već i sub­ver­ziv­nom. ka­ko tvr­di Naj. Na ove kri­ti­ke Naj od­go­va­ra tvrd­njom 20 Vi­de­ti: Pew Re­se­arch Cen­ter. Naj upra­vo spolj­nu po­li­ti­ku po­sma­tra kao je­dan od glav­nih iz­vo­ra me­ke mo­ći. U. ali ih ne iden­ti­fi­ku­ju sa Ame­ri­kom. Osim ovih kri­ti­ka kon­cep­ta me­ke mo­ći. Iz­me­đu sve­pri­sut­no­sti Ame­ri­ke u sve­tu i nje­nog istin­skog uti­ca­ja. teh­no­ lo­gi­je. Glo­bal Ima­ge and An­ti-Ame­ri­ca­nism. U tek­stu „Opa­sno­sti me­ke mo­ći” (“The Pe­rils of Soft Po­wer”) Jo­zef Jo­fe (Jo­seph Jof­fe) iz­no­si stav da ame­rič­ka me­ka moć ne uve­ća­va nu­žno na­klo­nost ostat­ka sve­ta pre­ma Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ ma. na­vo­de­ći kao pri­mer Ki­nu. Jo­fe tvr­di da sto­ti­ne mi­li­o­na lju­di kon­zu­mi­ra­ju ame­rič­ku kul­tu­ru i pro­iz­vo­de. od­no­sno od ide­o­lo­škog i kul­tur­nog uti­ca­ja. Kri­sto­fer Lejn (Chri­stop­her Layne). Ana­li­zi­ra­ju­ći slu­ča­je­ve pred­sta­vlja­nja ame­rič­ke po­pu­lar­ ne kul­tu­re i umet­nič­kih de­la u Evro­pi. U su­šti­ni. čak i u islam­skim ze­mlja­ma. kul­tu­re. ali da eko­nom­ska sna­ga ne mo­ra pred­sta­vlja­ti iz­vor glo­bal­ne mo­ći. Da­kle. a pri­vlač­nost jed­ne ze­mlje za­vi­si od vred­no­sti ko­je ta ze­mlja pro­mo­vi­še kroz sa­dr­žaj i stil svo­je spolj­ne po­li­ti­ke (Nye 2004: 60). ko­je se spro­vo­de od 2000. pr­ven­stve­no di­plo­ma­ti­ju. što či­ni su­šti­nu me­ke mo­ći. tre­ti­ra­ju­ći kon­cept me­ke mo­ći kao te­ o­ri­ju. ko­je su ka­rak­te­ri­stič­ne za tvr­du moć.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá po­u­zda­nje gra­đa­na te ze­mlje sva­ka­ko je tač­na. Sma­tra da je mo­gu­će tvr­doj mo­ći su­prot­sta­vi­ti se po­mo­ću ko­a­li­ci­ja i sa­ve­za. ali za pro­jek­to­va­nje me­ke mo­ći u ve­li­koj me­ri bi­tan je i na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ko­ji ne mo­ra nu­žno bi­ti za­sno­van na voj­noj su­per­i­or­no­sti i eko­nom­skom bla­go­sta­nju. ali ne po­sto­ji na­čin da se ze­mlje od­bra­ne od me­ke mo­ći. eko­lo­gi­je i mno­gih dru­gih ko­je spa­da­ju u do­men me­ke mo­ći.

Naj pri­vlač­no­sti do­de­lju­je dva on­to­lo­ška sta­tu­sa – je­dan je pri­rod­no sta­nje. i da se ovaj kon­cept ukla­pa u tri osnov­ne te­o­ri­je me­đu­na­rod­nih od­no­sa – re­a­li­stič­ku. dok isto­vre­me­no uka­zu­je na pri­vlač­nost kao na so­ci­jal­nu tvo­re­vi­nu na­gla­ša­va­ju­ći ko­ri­snost jav­ne di­plo­ma­ti­je ka­ko bi stran­ci bi­li pre­o­bra­že­ni i pri­hva­ti­li tu­đe vred­no­sti. 219). a to su do­bro­na­mer­nost. re­gi­o­na. Ona tvr­di da Naj te­o­re­ti­še o pri­vlač­no­sti kao o pri­rod­nom objek­tiv­nom is­ku­stvu opi­su­ju­ći ta­ko­zva­ne uni­ver­zal­ne vred­no­sti kao što su de­mo­kra­ti­ja i mir. Kao je­dan od za­čet­ni­ka neo­li­be­ral­ne te­o­ri­je me­đu­na­rod­nih od­no­sa. Ame­ri­ka je usled svo­je krat­ke isto­ri­je i ne­do­stat­ka na­ci­o­nal­ne kul­tu­re. ZA­KLJU­ČAK Kon­cept me­ke mo­ći Džo­ze­fa Na­ja iz vi­še raz­lo­ga je ši­rok i. svo­je po­li­tič­ke. kul­tu­ru i spolj­nu po­li­ti­ku. Efek­ti me­ke mo­ći za­vi­se ka­ko od kva­li­te­ta agen­ta me­ke mo­ći ta­ko i od per­cep­ci­je cilj­nih gru­pa (Nye 2011: 92). pri­do­bi­ja­nja i pri­vlač­no­sti. iz­bo­ra i po­što­va­nje ljud­skih pra­va. a ne te­o­ri­ju. što po­spe­šu­je is­tra­ži­va­nja u obla­sti po­li­ti­ko­lo­gi­je. Naj sma­tra da vred­no­sti ne mo­ra­ju bi­ti uni­ver­zal­ne u ap­so­ lut­nom smi­slu da bi jed­ne vred­no­sti bi­le vi­še pri­hva­će­ne od dru­gih u od­re­đe­nom vre­me­nu i kon­tek­stu (Par­mar & Cox 2010: 217). Naj je dru­gim te­o­re­ti­ča­ri­ma dao in­te­lek­tu­al­ni pod­sti­caj da iz­gra­de i raz­vi­ju va­lja­nu te­o­ri­ju me­ke mo­ći ko­ja bi pre­ci­zno de­fi­ni­sa­la i ob­ja­sni­la uti­caj ko­ji raz­li­či­te ze­mlje. vred­no­sti i ide­ja. so­ci­o­lo­gi­je. ko­je se mo­gu raz­vi­ja­ti i ve­žba­ti. Te­ro­ri­stič­ki na­pa­di u Ame­ri­ci. ko­ji pod­ra­zu­me­va tri osnov­na iz­vo­ra me­ke mo­ći – po­li­tič­ke vred­no­sti. li­be­ral­nu i kon­struk­ti­vi­stič­ku (ibid. Na ovu kri­ti­ku Naj od­go­va­ra de­talj­ni­je ob­ja­šnja­va­ju­ći po­jam pri­vlač­nost po­mo­ću tri vr­ste kva­li­te­ta ko­je je pred­lo­žio Alek­san­dar Vu­ ving (Ale­xan­der Vu­ving). gru­pe i po­ je­din­ci vr­še jed­ni na dru­ge u sfe­ri kul­tu­re. ve­ka po­ka­za­li su da su­prot­sta­vlje­ne vred­no­sti i ide­je mo­gu da do­ve­du do do­ga­đa­ja 40 . ne­ja­san te­o­rij­ski okvir. Naj uop­šte ne uzi­ma u ob­zir ulo­gu iden­ti­te­ta – na­ci­o­nal­nog. i oso­bi­nu pri­vlač­no­sti ko­ja se ne mo­že po­bolj­ ša­va­ti kroz prak­su. ko­mu­ni­ka­ci­ja i psi­ho­lo­gi­je. pre­to­či­la u iz­vor svo­je me­ke mo­ći. Po nje­nom mi­šlje­nju. od­no­sno u vr­še­nju ide­o­lo­škog i kul­tur­nog uti­ca­ja. od­no­sno ha­ri­zma. kor­po­ra­tiv­nog ili in­di­vi­du­al­nog – u pri­me­ni me­ke mo­ći. nad­na­ci­o­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Mno­gi su­ko­bi u isto­ri­ji za­če­li su se zbog raz­li­ka u ide­o­lo­gi­ja­ma. kao što je hlad­no­ra­tov­ska bor­ba iz­me­đu ame­rič­kog li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma i so­vjet­ske mark­si­stič­ke ide­o­lo­gi­je. Naj­ev kon­cept ima svo­je manj­ka­vo­sti. Pre­ma Naj­e­vom mi­šlje­nju. Naj­zad. spo­sob­nost i le­po­ta. kor­po­ra­ci­ja. kao lju­bav ili le­po­tu. de­mo­krat­ske vred­no­sti. ko­ji za ve­ći­nu ze­ma­lja u sve­tu pred­sta­vlja glav­ni iz­vor me­ke mo­ći. kao i na­či­ne na ko­je se taj uti­caj vr­ši. me­ka moć se pri­me­nju­je po­mo­ću ube­đi­va­nja. kor­po­ra­ci­je. or­ga­ni­za­ci­je. ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći po­bu­dio je da­le­ko ve­ću pa­žnju od pret­hod­nih te­o­ri­ja i iza­zvao in­ten­ziv­nu po­le­mi­ku ka­ko u aka­dem­skim kru­go­vi­ma ta­ko i me­đu oni­ma ko­ji prak­ti­ku­ju po­li­ti­ku i te­že vr­še­nju ide­ o­lo­škog i kul­tur­nog uti­ca­ja na dru­ge. gde u istu ka­te­go­ri­ju sta­vlja ve­šti­ne ube­đi­va­nja i pri­do­bi­ja­nja. za­sno­van na obi­ča­ji­ma. a dru­gi je re­zul­tat dru­štve­ne in­ter­ak­ci­je (Mat­tern. Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji i dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma na sa­mom po­čet­ku 21. po­red ube­đi­va­nja. zva­nič­ne re­li­gi­je i tra­di­ci­je. an­tro­po­lo­gi­je. u iz­ve­snoj me­ri. tra­di­ci­ji i ve­ri. kao što su slo­bo­ da go­vo­ra. u ko­je spa­da „ame­ro­cen­trič­ni” pri­stup. Upr­kos svim ovim ne­do­sta­ci­ma i upr­kos po­sto­ja­nju slič­nih te­o­ri­ja na­sta­lih pre Naj­e­vog kon­cep­ta. ali je ne mo­že­mo pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti ni­ti ob­ja­sni­ti. Pod kul­tu­rom Naj pod­ ra­zu­me­va sa­mo elit­nu i po­pu­lar­nu kul­tu­ru. Dže­nis Bi­ja­li Me­tern (Ja­ni­ce Bi­ally Mat­tern) u tek­stu „Za­što me­ka moć ni­je ta­ko me­ka?” kri­ti­ku­ je Na­ja jer ni­je do­volj­no ob­ja­snio pri­vlač­nost na ko­joj se. for­mal­nih i ne­for­mal­nih gru­pa. a ne ce­lo­ku­pan na­čin ži­vo­ta.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá da me­ka moć pred­sta­vlja ana­li­tič­ki kon­cept. 2005). Sa­ma či­nje­ni­ca da je ovaj kon­cept ši­ro­ko pri­hva­ćen i da mu i is­tra­ ži­va­či i zva­nič­ni­ci i me­di­ji pri­da­ju sve ve­ći zna­čaj go­vo­ri u pri­log to­me da me­ka moć ima i da će ima­ti sve va­žni­ju ulo­gu u od­no­si­ma iz­me­đu ze­ma­lja. Što se ti­če ta­ko­zva­nih uni­ver­zal­nih vred­no­sti. me­đu­na­rod­nih od­no­sa. za­sni­va prin­cip upo­tre­be me­ke mo­ći. sa­ma me­ka moć je po­ja­va ko­ju svi ose­ća­mo. usled kulturoloških i vred­no­snih raz­li­ka. Naj je ta­ko­đe osta­vio pro­sto­ra za da­lju ras­pra­vu i raz­li­či­te in­ter­pre­ta­ci­je for­me mo­ći ko­ja po­sto­ji od vre­me­na na­stan­ka re­li­gi­ja i na­ci­o­nal­nih dr­ža­va.

6. Gal­la­rot­ti. Nye. Mi­šče­vić. and the Con­di­ti­ons Un­der Which it Can Be Ef­fec­ti­vely Used. Ro­u­tled­ge. New York.com/. New York. Naj­zad. po­mno­že­na mi­li­o­ni­ma ano­nim­nih po­je­di­na­ca ko­ji. Soft Po­wer: The Me­ans to Suc­cess in World Po­li­tics. Pew Re­se­arch Cen­ter. kor­po­ra­ci­ je. Hun­ting­ton. 4. Soft Po­wer: What it is. Fo­re­ign Po­licy.pdf. Ta­ko­đe se mo­že re­ći da do skla­pa­nja sa­ve­za iz­me­đu raz­li­či­tih ze­ma­lja i do udru­ži­va­nja raz­li­či­tih or­ga­ni­za­ci­ja i po­je­di­na­ca če­sto do­la­zi zbog slič­no­sti u vred­no­snim i ide­a­ci­o­nim si­ste­mi­ma.. Si­mon & Schu­ster Pa­per­ backs. Za­vod za udž­be­ni­ke. Bo­und to Lead: The Chan­ging Na­tu­re of Ame­ri­can Po­wer. 10. 1933. 5. 17.. Ja­nu­ary 2011.2015. Soft Po­wer and US Fo­re­ign Po­licy: The­o­re­ti­cal. Ge­or­ge Al­len & Un­win Ltd. Gal­lup Con­try Ra­tings.05. LI­TE­RA­TU­RA: Ernst & Young. The Ri­se and Fall of the Gre­at Po­wers. 2003. 1. 1983. 17. http://www. New York.. The Fu­tu­re of Po­wer. Po­wer: A New So­cial Analysis. 11. Glo­ba­li­za­ci­ja i mo­der­na in­for­ma­ci­o­na teh­no­lo­gi­ja do­ve­le su do pot­pu­ne de­mo­kra­ti­za­ci­je u sfe­ri in­for­mi­sa­nja i pru­ži­le mo­guć­nost ši­re­nja vred­no­sti i ide­ja i vr­še­nja ide­o­lo­škog uti­ca­ja na naj­u­da­lje­ni­je de­lo­ve sve­ta. 2004. Pu­blic Af­fa­irs.sta­ti­sta. Pa­vlo­vić. Sva­ko mo­že da uti­če na sva­ko­ga u kul­tu­ro­lo­škom i ide­o­lo­škom smi­slu i da. 1987. New York. 7. 17. Jo­sef. Sta­ti­sta Inc. 2.2015. 17. Fer­gu­son. The New Per­su­a­ders II. Jav­na sfe­ra je pro­na­šla svo­je me­sto na in­ter­ne­tu i u njoj vla­de raz­li­či­tih ze­ma­lja. Mic­hael (Edi­tors). Ras­pra­va o po­ret­ku. 2010. In­der­je­et. 41 . The Na­ti­o­nal It­ne­rest. „Fi­lo­zo­fi­ja sve­o­bu­hvat­nog pri­stu­pa bez­bed­no­sti”. Mil­len­ni­um. Num­ber 3. In­sti­tu­te for Go­vern­ment. ----.ey. John Ken­nett. 2011. 2005. http://www. The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­der. uzme u svoj po­sed deo me­ke mo­ći. Cox. Vo­lu­me 33. mo­že se je­di­no na­zva­ti me­kom mo­ći. The Sta­ti­stics Por­tal. Ho­ug­hton Mif ­fl in Com­pany. Co­un­try Ima­ge. 2006. John.05.05. Ova vr­sta mo­ći. Ni­all. 13. Jr. 3. Ja­nu­ary 1. 16. Ra­pid-Growth Mar­kets Soft Po­wer In­dex. Paul. Mat­tern. da li po­sto­ji bo­lji na­ziv i po­jam ko­ji ozna­ča­va moć ano­nim­nih? Moć ra­zno­li­kih gru­pa i po­je­di­na­ca ko­ji ko­ri­ste sa­vre­me­nu in­ for­ma­ci­o­nu teh­no­lo­gi­ju i mo­der­ne na­či­ne ko­mu­ni­ka­ci­je ka­ko bi uti­ca­li na one ko­ji do­no­se naj­va­žni­je od­lu­ke u da­na­šnjem sve­tu. Jof­fe.2015.2015. The Tra­gedy of Gre­at Po­wer Po­li­tics. Po­lity Press. Ba­sic Bo­oks.2015. Jo­nat­han. 19. Dra­gan. New York. ----. Be­o­grad. “Think Again: Po­wer”.org. “Who’s Afraid of Mr.com/wp-con­tent/ uplo­ads/dow­nlo­ads/2012/05/TBF-606-Emer­ging-mar­kets-soft-po­wer-in­dex-2012_LR. 2012. 2011. ta­len­ta i kre­a­tiv­no­sti. 1998.in­sti­tu­te­for­go­vern­ment. for­mal­ne i ner­for­mal­ne gru­pe i po­je­din­ci mo­de­ri­ra­ju i vo­de glo­bal­ni di­ja­log o glo­bal­nim pi­ta­nji­ma. Ro­u­tled­ge Stu­di­es in US Fo­re­ign Po­licy. u za­vi­sno­sti od sop­stve­nih spo­sob­no­sti. 2015. me­nja­ju sli­ku sve­ta i od­no­se u nje­mu. Ja­ni­ce Bi­ally. 2012. Lon­don.05. Gal­lup. Nor­ton & Com­pany. Jo­seph S. Bo­ston. 8. Si­mić. 14.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ko­ji me­nja­ju svet. pra­će­ni ti­him pra­skom. New York. http://www. Me­ras­he­i­mer. Ran­dom Ho­u­se. 18. New York. Cam­brid­ge. May 14. Gi­u­lio. http:// www. 17. Par­mar. Za­vod za udž­be­ni­ke. We­sleyan Uni­ver­sity.pdf. W. 15. Ber­trand. The Ana­tomy of Po­wer.aspx. “Why ‘Soft Po­wer’ Isn’t So Soft: Re­pre­sen­ta­ti­o­nal For­ce and the So­ci­o­lin­gu­i­stic Con­struc­tion of At­trac­tion in World Po­li­tics”. Mal­den. ----. fe­bru­ar 2013. ----. 1990. Po­li­tič­ka moć. Vu­ka­šin. 2001. blo­go­ve i dru­ge ob­li­ke mo­der­nih ko­ mu­ni­ka­ci­ja. Kin­dle Edi­tion. Rus­sel. Ta­nja. Sa­muel. U da­na­šnje vre­me naj­va­žni­je bit­ke su se po­me­ri­le sa ra­ti­šta i tr­ži­šta u me­di­je i u cyber sfe­ru. 9. Pu­blic Af­fa­irs. http://emer­ging­mar­kets. Glo­bal At­ti­tu­des and Trends. The New York Ti­mes. Da­nas ne po­sto­ji mo­no­pol nad in­for­ma­ci­ja­ma i sva­ki po­je­di­nac ima mo­guć­nost da iz­ne­se svo­je sta­vo­ve.org/to­pics/co­un­try-ima­ge/. Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Stu­di­es. Ju­ne 2001. A 2011 Glo­bal Ran­king of Soft Po­wer. 12. Gal­bra­ith.gal­lup. Big?”.pew­glo­bal. Is the Ame­ri­can Cen­tury Over?.05. mi­šlje­nja i uve­re­nja kroz dru­štve­ne me­di­je i mre­že.W.uk/si­tes/de­fa­ult/fi­les/pu­bli­ca­ti­ons/The%20New%20Per­su­a­der­sII_0. Spring 2012. Ken­nedy. “The Pe­rils of Soft Po­wer”. 17. No­vi vek. Hi­sto­ri­cal and Con­tem­po­rary Per­spec­ti­ves.com/poll/1624/per­cep­ti­ons-fo­re­ign-co­un­tri­es. McClory. Why it’s Im­por­tant.

and ot­her le­ga­ci­es of a co­un­try or a gro­up. cor­po­ra­ti­ons and va­ri­o­us gro­ups aro­und the world. se­ve­ral re­se­arch cen­ters and con­sul­ting ser­vi­ces ha­ve de­ve­lo­ped in­de­xes for me­a­su­ring soft po­wer of sta­tes. me­a­su­re­ment in­dex. juna 2015. But. the con­cept of soft po­wer has been wi­dely ac­cep­ted by aca­de­mic cir­cles. Alt­ho­ugh the soft po­wer con­cept is not co­he­rent eno­ugh. cul­tu­re. the­o­re­ti­cal in­fe­ren­ce and un­der­stan­ding of to­day’s ra­pidly chan­ging world. va­lu­es.com 42 . sports. per­su­a­sion. Prihvaćeno za objavljivanje: 8. in spi­te of cri­ti­cism and the fact that si­mi­lar the­o­ri­es and con­cepts had been cre­a­ted be­fo­re Nye’s. in­flu­en­ce in in­ter­na­ti­o­nal or­ga­ni­za­ti­ons. juna 2015. Primljeno: 2. di­plo­macy. Gi­ven that Nye’s con­cept do­es not of­fer a co­he­rent me­a­su­re­ment met­ho­do­logy. a po­si­ti­ve re­pu­ta­tion. Soft po­wer is the ca­pa­city to in­flu­en­ce ot­hers by esta­blis­hing and sha­ping the­ir pre­fe­ren­ces and go­als. co-opt and at­tract. cul­tu­re. ide­o­logy. Keywords: soft po­wer. The most tho­ro­ugh soft po­wer in­dex was ela­bo­ra­ted by Ernst and Young in 2012.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Soft Po­wer Con­cept The­o­re­ti­cal Con­si­de­ra­ti­ons and Sci­en­ti­fic Me­rit Ab­stract: The con­cept of soft po­wer was con­ce­iv­ ed Jo­seph S. putrej@yahoo. brands. and sin­ce then. at­trac­tion. di­plo­macy. in­sti­tu­ti­ons. It rests on the ca­pa­bi­lity to per­su­a­de. The so­ ur­ces of soft po­wer in­clu­de va­lu­es. it cle­arly re­pre­sents a so­lid fo­un­ da­tion for furt­her re­se­arch. and it helps in iden­tifying emer­ging mar­ket co­un­tri­es. me­dia. go­vern­ments. Nye in 1990. it has ca­ u­sed an in­ten­si­ve de­ba­te and cri­ti­cism by po­li­ti­cal and so­ci­o­lo­gi­cal the­o­rists and analysts.

Uvod­ne na­po­me­ne U okvi­ru ovog tek­sta pa­žnja se usme­ra­va ka utvr­đi­va­nju na­či­na na ko­ji se prak­se ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­di­ja od­ra­ža­va­ju po kul­tur­ni kon­tekst na­še­ga dru­štva. Po­la­ze­ći od spe­ci­fič­nog kul­tur­nog kon­tek­sta ka­rak­te­ri­stič­nog za Voj­vo­di­nu. Iz­ne­ta ar­gu­men­ta­ci­ja tre­ba da po­slu­ži kao uvod u in­ter­di­sci­pli­nar­ne stu­di­je me­di­ja i ana­li­ze nji­ho­vih in­stru­men­ta­li­za­ci­ja u ci­lju pro­mo­ci­je ide­ o­lo­ških pred­sta­va stvar­no­sti. Na­i­me. ali i utvr­di­ti nji­ ho­va od­go­vor­nost za ne­a­de­kvat­ne pri­ka­ze od­re­đe­nih kul­tur­nih za­jed­ni­ca. 43 . ali i iz­na­la­že­nju po­ten­ci­jal­nih mo­du­sa za nji­ho­vo pre­va­zi­la­že­nje. kao i za afir­ma­ci­ju kul­tur­nih mo­ni­za­ma. dr Damira Smiljanića. Filozofski fakultet Srbija Ideologizovani mediji i socio-kulturni diverzitet* SA­ŽE­TAK: U ra­du se na­sto­je pro­mi­sli­ti ide­o­lo­gi­zo­va­ne me­dij­ske stra­te­gi­je. ova me­dij­ska ku­ća bo­gat­stvo kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti po­kra­ji­ne ne ko­ri­sti ra­di za­sni­va­nja kva­li­tet­ne i kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu re­pre­ze­na­ta/ki­nja raz­li­či­tih so­cio-kul­tur­nih za­ jed­ni­ca. te nji­ho­ve im­pli­ka­ci­je po kul­ tur­ni kon­tekst na­še­ga dru­štva. a sve to usled pri­me­ne kraj­nje ide­o­lo­gi­zo­va­ne po­li­ti­ke. od­no­sno kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta kao nje­nog bit­nog svoj­stva. Iz tog raz­lo­ga. u tek­stu se na­sto­ji pro­mi­sli­ti na ko­ji na­čin. sa­svim je oprav­da­no po­ći od sta­va da je sva­ka upo­tre­ba me­di­ja ra­di afir­ma­ci­je ide­ o­lo­gi­zo­va­nih po­gle­da na svet vi­še ne­go ne­pri­me­re­na jer se ti­me pr­ven­stve­no apo­stro­fi­ra­ju raz­li­ke me­đu mno­go­broj­nim voj­vo­đan­skim za­jed­ni­ca­ma. iako u svo­joj pro­gram­skoj še­mi ima zna­ča­jan broj emi­si­ja na­me­nje­nih ma­nji­na­ma. Pri to­me. na­ro­či­ta pa­žnja se usme­ra­va na pro­mi­ šlja­nje ulo­ge ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih stra­te­gi­ja u (re)in­ter­pre­ta­ci­ja­ma raz­li­či­tih kul­tur­nih iden­ti­te­ta.75:316.77 316. ko­jim po­vo­dom i sa ka­kvim po­sle­di­ca­ma se me­di­ji ba­ve ovim fe­no­me­nom. kul­tur­ni di­ver­zi­tet. in­ter­kul­tu­ral­nost. pri če­mu se po­seb­na pa­žnja po­sve­ću­je ana­li­za­ma ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si.7 Andrea Ratković Univerzitet u Novom Sadu.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 316. vo­de­će pi­ta­nje ko­je se po­sta­vlja i na ko­je se na­sto­ji od­go­vo­ri­ti gla­si: Da * Ovaj rad je nastao u okviru istraživanja rađenog za potrebe izrade doktorske disertacije pod mentorstvom prof. po­la­ze­ći od po­kra­jin­skog me­dij­skog ser­vi­sa i for­ma­ta ko­ji su na­me­nje­ni pred­stav­ni­ci­ma/a­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca. Ima­ju­ći u vi­du da ide­o­lo­gi­zo­ va­ne me­dij­ske stra­te­gi­je ka­rak­te­ri­še zlo­u­po­tre­ba me­dij­skog pro­sto­ra ra­di na­me­ta­nja ide­o­lo­ški po­želj­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti. Pre­ci­zni­je. kao i im­pli­ka­ci­ja ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si po dru­štve­ne su­bjek­te či­ji se iden­ti­te­ti ne ukla­pa­ju u ide­o­lo­ški po­želj­ne kon­cep­ci­je stvar­no­sti. autor­ka ovog ra­da že­li da uka­že na od­go­vor­nost RTV-a za na­me­ta­nje ide­o­lo­gi­zo­va­nih pred­sta­va o so­cio-kul­tur­nim gru­pa­ci­ja­ma ko­je ži­ve u Voj­vo­di­ni. te se bit­no uti­če na na­čin me­đu­sob­nog od­no­še­nja nji­ho­vih pred­stav­ni­ka/ca. KLJUČ­NE RE­ČI: ide­o­lo­gi­zo­va­ni me­di­ji.

me­di­ji po­tvr­đu­ju da ima­ju zna­čaj­nog ude­la u pod­stre­ka­va­nju na­ci­o­na­li­zma. od­no­sno da kul­tu­re ko­je su u me­đu­sob­nom kon­tak­tu to­kom vre­me­na ne­mi­nov­no po­sta­ju slič­ni­je jed­na dru­goj. u ra­du se na­sto­ji iz­ne­ti ar­gu­men­ta­ci­ja u ko­rist tvrd­nje da unu­tar na­še­ga dru­štva de­lu­ju ide­o­lo­gi­zo­va­ni me­di­ji ko­ji svo­jim otvo­re­nim pro­mo­ci­ja­ma li­mi­ti­ra­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti ima­ju zna­čaj­nog ude­la u pod­sti­ca­nju kul­tur­nog mo­ni­zma. pre sve­ga. te ana­li­ze na­či­na na ko­ji se po­je­di­ni me­di­ji ba­ve ovim fe­no­me­ni­ma usme­re­ni su ka što bo­ljem sa­gle­da­va­nju. re­li­gi­ja i tra­di­ci­ja sa­mo su ne­ke od kom­po­nen­ti slo­že­nog kul­tur­nog si­ste­ma sva­ke dru­štve­ne za­jed­ni­ce ko­je bit­no uti­ču na nje­ne pred­stav­ni­ke i pred­stav­ni­ce. Be­og­ rad. i to u po­gle­du ob­li­ko­va­nja ne sa­mo nji­ho­ve eg­zi­sten­ci­je već i na­či­na na ko­ji ko­eg­zi­sti­ra­ju. Po­li­ti­ka. pri­hva­ta­ju­ći i po­štu­ju­ći nji­ho­vu raz­li­či­tost. Pre­ci­zni­je. i s njim u ve­zi in­ter­kul­tu­ral­no­sti.1 Po­to­nje shva­ta­nje u okvi­ru ovog tek­sta po­sma­tra se kao re­zul­tat kraj­nje po­jed­no­sta­vlje­nog vi­đe­nja kul­tu­ ra i nji­ho­vih uti­ca­ja... na tre­nut­ke se či­ni 1 Na ovo upo­zo­ra­va i Stju­art Tabs u svo­me de­lu Ko­mu­ni­ka­ci­ja. a ti­me i raz­u­me­va­nju ak­tu­el­nih me­dij­skih (re)in­ter­pre­ta­ci­ja kul­tur­ne ra­zno­li­ ko­sti. Ne­sprem­ne da pri­zna­ju i pri­hva­te ono što se u od­no­su na njih ja­vlja kao dru­go i dru­ga­či­je. po­sto­je i oni ko­ji za­stu­pa­ju su­prot­na sta­no­vi­šta. mi­zo­gi­ni­je i dru­gih ne­pri­me­re­nih ob­li­ka mi­šlje­nja. i da­lje). kse­no­fo­bi­ je. Iako raz­li­ke iz­me­đu kul­tur­nih za­jed­ni­ca ni­ka­da ne mo­gu bi­ti ap­so­lut­ne. ra­si­zma. ho­mo­fo­bi­je. sma­nju­je ho­mo­ge­nost i po­ve­ća­va kul­tur­nu ra­zno­li­kost” (2000: 232). Prin­ci­pi i kon­tek­sti (Clio. Sto­ga. Stju­art Tabs [Ste­wart Tubbs] is­ti­če da „[. pro­mi­šlja­nja kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta. 44 . dok Džejms Lal [Ja­mes Lull] na­gla­ša­va ka­ko pro­tok kul­tur­nih sti­lo­va „[. iako pro­la­zi kroz evo­lu­tiv­ne pro­me­ne.] za­pra­vo pod­sti­če sim­bo­lič­ku kre­a­tiv­nost. upr­kos ve­li­kom teh­no­lo­škom na­pret­ku i ve­ćoj iz­lo­že­no­sti lju­di­ma iz dru­gih kul­tu­ra. te da je nji­ho­vo oču­va­nje i pri­hva­ta­nje bit­no za us­po­sta­vlja­nje kul­tur­nih raz­me­na. od­no­sno. mno­ge kul­tu­re osta­ju za­tvo­re­ne za sve ono što se na­la­zi iz­van nji­ho­vih okvi­ra i to upra­vo usled uve­re­nja da iz­me­đu njih i osta­lih kul­tu­ra ne po­sto­je ni­ka­kve do­dir­ne tač­ke. te da je ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje s ob­zi­rom na sve za­stu­plje­ni­je prak­se ide­o­lo­ gi­zo­va­nja i glo­ri­fi­ko­va­nja ve­ćin­ske za­jed­ni­ce. to jest kao spe­ci­fi­čan mo­dus vi­ven­di svoj­stven za od­re­đe­nu za­ jed­ni­cu lju­di ko­ji. Iako po­je­di­ni te­o­re­ti­ča­ri i te­o­re­ti­čar­ke sma­tra­ju da sam kon­cept kul­tu­re pod­ra­zu­me­va raz­li­ke. Pro­blem po­sta­je do­dat­no slo­že­ni­ji ka­da se po­me­nu­te ne­ga­tiv­ne kul­tur­ne prak­se ja­vlja­ju unu­tar ši­reg dru­ štve­nog kon­tek­sta. od­no­sno da do­pri­no­se ka­ko pro­mo­vi­sa­nju ta­ko i fa­vo­ri­zo­va­nju ho­mo­ge­ni­zo­va­nih dru­štve­nih od­no­sa. str. Pri­me­ra ra­di. one do­pri­no­se pre­na­gla­ša­va­nju me­đu­sob­nih raz­li­ka one­mo­gu­ća­va­ju­ći us­po­sta­vlja­nje uza­jam­ne in­ter­ak­ci­je. Me­di­ji i kul­tur­ni di­ver­zi­tet Shva­ta­ju­ći kul­tu­ru u naj­ši­rem smi­slu. bu­du­ći da se po­seb­na pa­žnja po­kla­nja ana­li­za­ma ide­o­lo­ških in­stru­men­ta­li­za­ci­ja me­di­ja u ci­lju na­me­ta­nja ide­o­lo­ški po­želj­nih i ne­ret­ko je­di­no pri­hva­tlji­vih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta. 2013. te na ko­ji na­čin ide­o­lo­ške me­dij­ske stra­te­gi­je do­pri­no­se pri­hva­ta­nju i ne­go­va­nju raz­li­či­to­sti. kao i usme­ra­va­nje pa­žnje na Voj­vo­di­nu kao spe­ci­fi­čan dru­ štve­no-kul­tur­ni kon­tekst. A svo­jim da­va­njem pred­no­sti ne sa­mo ve­ćin­skoj za­jed­ni­ci ne­go i nje­nim ide­o­lo­škim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma. shva­ti­ti dru­ge i bi­ti u in­ter­ak­tiv­nom od­no­su s nji­ma. 441. iako je u ve­li­kom bro­ ju slu­ča­je­va ve­o­ma te­ško od­re­di­ti šta ih tač­no raz­dva­ja.. od­no­sno ko­ri­šće­nja sva­ke pri­li­ke da se sa­mo­pro­kla­mo­va­na su­pre­ma­ci­ja po­tvr­di. ne­ki te­o­re­ti­ča­ri su sta­va da in­ter­kul­tur­na raz­me­na vo­di kul­tur­noj ho­mo­ge­ni­za­ci­ji.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá li je i u ko­li­koj me­ri unu­tar voj­vo­đan­skog kon­tek­sta in­ter­kul­tu­ral­nost pri­sut­na na de­lu. sti­če se uti­sak da se ona unu­tar voj­vo­đan­skog kon­tek­sta na­la­zi u du­bo­koj kri­zi. za nju bi se u iz­ve­snom smi­slu mo­glo re­ći i da pred­sta­vlja re­fe­rent­ni okvir ne sa­mo za čo­ve­ko­vo or­ga­ni­zo­va­nje sop­stve­ nih ak­tiv­no­sti ne­go i za nje­go­vo pred­vi­đa­nje po­na­ša­nja dru­gih. za­dr­ža­va svo­je oso­be­ne ka­rak­te­ri­sti­ke.] da­nas. ali i kao po­sle­di­ca ire­al­nih stra­ho­va od to­ga da će po­je­di­ne kul­tu­re us­pe­ti da po­sta­nu do­mi­nant­ne eli­mi­ni­šu­ći dru­ge kul­tur­ne kon­cep­ci­je.. kao i us­po­sta­vlja­nju ve­za me­đu oni­ma ko­ji se raz­li­ku­ju? S ob­zi­rom na to da in­ter­kul­tu­ral­nost zna­či. od­no­sno ka­da iz kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta jed­nog so­ci­je­te­ta ne pro­iz­la­zi in­ter­kul­tu­ral­nost.

ali ne u smi­slu pri­vi­da. . Bur­di­je [Bo­ur­di­e­u] is­ti­če da sva­ka „[. kao i da su u skla­du s tim svi nji­ho­vi na­či­ni mi­šlje­ nja i po­stu­pa­nja is­prav­ni i oprav­da­ni.)” (Ibid. kul­tur­ne i dru­ge gru­pa­ci­je ko­je te­že ka ostva­ri­va­nju svo­jih in­te­re­sa. upr­kos po­sto­ja­nju bo­ga­te kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti. a in­ter­kul­tu­ral­nost sta­vlja u pr­vi plan si­stem ve­ za me­đu tim raz­li­ka­ma”.. te do­da­ju­ći to­me da na njih uti­caj vr­še moć­ne po­li­tič­ke. već po­ne­kad i za one ko­je ži­ve u is­toj. za njih bi se. kao mul­ti­kul­tu­ral­ na mo­že se ozna­či­ti sa­mo ona za­jed­ni­ca u ko­joj sva­ka kul­tu­ra za­dr­ža­va svo­ju auto­nom­nost.] te­ 45 . Na­i­me. jer bi bez nje­ga in­ter­kul­tu­ra­li­zam bio ne­za­mi­sliv” (2014: 17–18). te da bi bi­lo po­gre­šno „[. Uzi­ma­ju­ći za pred­met svo­jih pro­mi­šlja­nja te­le­vi­zi­ ju. te po­se­du­je si­stem vred­no­sti ko­ji se raz­li­ku­je od svih dru­gih. pre­ma mi­šlje­nju po­je­di­ nih te­o­re­ti­ča­ra i te­o­re­ti­čar­ki. Na­i­me.. kao i za­sni­va­nja in­ter­ak­ci­je sa dru­gi­ma. su­per­i­or­ni u od­no­su na sve osta­le. pre mo­glo re­ći da su to si­mu­la­ci­je stvar­no­sti. ne­go nje­ne na­do­grad­nje. on. to jest us­po­sta­vlja­nje po­zi­tiv­nog od­no­sa pre­ma kul­tur­nom di­ver­zi­te­tu i to ka­ko unu­tar se­bi svoj­stve­nog kon­tek­sta ta­ko i iz­van nje­ga. To je tač­no ne sa­mo za lju­de iz raz­li­či­tih ze­ma­lja. Za nju se mo­že re­ći i da je in­ter­kul­tu­ral­na sa­mo uko­li­ko u pr­vi plan sta­vlja ve­ze iz­me­đu raz­li­či­tih kul­tu­ra. Na­i­me. po­je­di­na teh­nič­ko-teh­no­lo­ška do­stig­nu­ća.objek­tiv­na. On ka­že i sle­de­će: „Si­mu­la­ci­jom jed­nog ogra­ ni­če­nog. Da­kle. kao ne­ka vr­sta na­do­grad­nje mul­ti­kul­tu­ra­li­zma. Iako se Bo­dri­jar u svom de­lu Si­mu­la­kru­mi i si­mu­la­ci­ja ne ba­vi di­rekt­no na­či­nom na ko­ji me­ di­ji pri­stu­pa­ju kul­tur­nom di­ver­zi­te­tu od­re­đe­nog so­ci­je­te­ta. za­hva­lju­ju­ći svo­ jim pred­sta­va­ma stvar­no­sti ko­je ne­ret­ko ima­ju ve­o­ma ma­lo ve­ze za onim što ona za­pra­vo je­ste. Tre­ba ima­ti na umu da kul­tur­ni di­ver­zi­tet sam po se­bi ne mo­že bi­ti ga­rant ni­ti za mul­ti­kul­tu­ra­li­zam ni­ti za in­ter­kul­tu­ra­li­zam. u okvi­ru ovog tek­sta za­stu­pa se stav da me­di­ji kao vo­de­ća sred­stva in­for­mi­ sa­nja. sa­svim je ja­sno da me­dij­ske sli­ke stvar­no­sti ne mo­gu da se po­sma­tra­ju kao njen pu­ki od­raz.. me­di­ji la­ko mo­gu da uči­ne da se u ne­što po­ve­ru­je i/ili ube­di. sa­mo na osno­vu to­ga što su deo ve­ći­ne. ume­ sto da bu­du glav­ni iz­vor in­for­ma­ci­ja o dru­gim kul­tu­ra­ma. pod­sti­ca­nja (sa­mo)kri­tič­kog mi­šlje­nja. ko­ja je svu­gde pra­ će­na i stra­te­gi­jom raz­u­ve­ra­va­nja. Na osno­vu to­ga je vi­še ne­go ja­sno da u okvi­ru ide­o­lo­gi­zo­va­nih so­ci­je­te­ta. obra­zo­va­nja i/ili za­ba­ve tre­ba da bu­du upo­tre­blje­ni u svr­he uva­ža­va­nja i ne­go­va­nja raz­li­či­to­sti. eko­nom­ske. bor­ba itd. Bu­du­ći da se po­me­nu­te ne­ga­tiv­ne prak­se me­di­ja ne in­ter­pre­ti­ra­ju kao nji­ho­vo su­štin­sko svoj­stvo. ana­li­za.. afir­mi­še me­đu­sob­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju i sa­rad­nju me­đu pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ca­ma raz­li­či­tih kul­tur­ nih za­jed­ni­ca bez ob­zi­ra na to da li ima­ju sta­tus ve­ći­ne ili pak ma­nji­ne.] mul­ti­kul­tu­ra­li­zam sta­vlja na­gla­sak na raz­li­ke. neo­stva­re­nog i nad­stvar­nog.. oči­gled­no ne po­sto­je osno­ve za in­ter­kul­tu­ral­nost. ne­ret­ko do­pri­no­se fa­vo­ri­za­ci­ji kul­tur­nog kon­tek­sta u okvi­ru ko­jeg i sa­mi de­lu­ju..]” (2013: 428). Bo­dri­jar [Ba­u­dril­lard] ih od­re­đu­je kao stra­te­gi­ju „[. u ko­me se mo­gu iz­ra­ču­na­va­ti pre­mi­se i po­sle­di­ce ne­kog či­na ili do­ga­đa­ja.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá da se po­de­la iz­me­đu lju­di iz raz­li­či­tih kul­tu­ra sa­mo po­ja­ča­la.. ume­sto da se ba­ve ide­o­lo­škim (pre)na­gla­ša­va­njem kul­tur­nih raz­li­ka i nji­ho­vih zna­če­nja. a me­đu nji­ma i me­di­ji. 20).. me­ di­ji tre­ba da pod­stak­nu po­ve­zi­va­nje kul­tur­nih za­jed­ni­ca.] stvar­nog. re­li­gij­ske.. Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam se za­la­že za pre­va­zi­la­že­nje ogra­ni­če­nog shva­ta­nja da su pri­pad­ni­ci ve­ćin­ske za­jed­ni­ce. Po­la­ze­ći od či­nje­ni­ce da se me­di­ji ma­sov­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja ba­ve pro­iz­vod­njom i/ili di­stri­bu­ci­jom naj­ra­zli­či­ti­jih po­ru­ka. ko­ji is­ti­ če da „[. kon­ven­ci­o­nal­nog per­spek­tiv­nog po­lja. mo­že se odr­ža­ti i po­li­tič­ka ve­ro­do­stoj­nost (i. me­đu­tim. Na­i­me. Ta­ko­đe. U po­ku­ša­ju da pru­ži što bo­lje ob­ja­šnje­nje me­dij­skih si­mu­la­ci­ja stvar­no­sti. za mul­ti­kul­tu­ra­li­zam tre­ba re­ći i da on sam po se­bi ne pod­ra­zu­me­va nu­žno i kva­li­tet.. kao je­dan od naj­u­ti­caj­ni­jih me­di­ja ma­sov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. od­vra­ća­nja” (1991: 10). od­no­sno da mul­ti­kul­tu­ral­ni so­ci­je­tet tek sa im­ple­men­ta­ci­jom in­ter­kul­tu­ral­no­sti do­bi­ja na svo­joj vred­no­sti. In­ter­kul­tu­ra­li­zam. neo­p­hod­no je na­gla­si­ti i da je sa­ma mul­ti­kul­ tu­ral­nost ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje unu­tar sva­kog dru­štva unu­tar ko­jeg do­mi­ni­ra­ju ide­o­lo­ške gru­pa­ci­ je ko­je u svom fo­ku­su ima­ju is­klju­či­vo in­te­re­se sop­stve­ne kul­tur­ne za­jed­ni­ce. Ta­ko­đe. kul­tur­no ra­zno­li­koj ze­mlji [. već kao po­sle­di­ca na­či­na na ko­ji se oni upo­tre­blja­va­ju. Sa­gla­san sa ti­me je i La­slo Ve­gel [László Végel]. te ti­me po­ku­ša­va­ju da uti­ču na sta­vo­ve re­ci­pi­je­na­ta i re­ci­pi­jent­ki­nja svo­jih po­ru­ka. na­rav­no. uka­zu­je na zna­čaj i po­sle­di­ce me­dij­skih prak­si se­lek­tiv­nog i ujed­no na­do­gra­đe­nog pred­sta­vlja­nja stvar­no­sti.] u ime ovog po­to­njeg od­ba­ci­ti mul­ti­kul­tu­ra­li­zam.

me­đu re­pre­zen­ti­ma i re­pre­zent­ki­nja­ma raz­li­či­tih voj­vo­đan­skih kul­tu­ra pri­sut­na je i sklo­nost ka for­mi bi­nar­nog še­ma­ti­zma „mi – oni”. a po­seb­no tra­di­ci­je kao nje­go­vog bit­nog aspek­ta. kao i na­gla­še­ne sklo­no­sti ka us­po­sta­vlja­nju i ne­go­va­nju so­ciokul­tur­nih ve­za pr­ven­stve­no sa pri­pad­ni­ci­ma/ama sop­stve­ne za­jed­ni­ce itd.] mo­del izo­lo­va­nih.. već je od­go­vor­nost i na sa­mim me­dij­skim rad­ni­ci­ma/ama i to ka­ko oni­ma ko­ji su pod­le­gli od­re­đe­nim ide­o­lo­škim pri­ti­sci­ma ta­ko i oni­ma ko­ji se otvo­re­no za­la­žu za od­re­đe­ne ide­o­lo­ške ide­je i vred­no­sti. i.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá le­vi­zi­ja ko­ja na­sto­ji da bu­de sred­stvo be­le­že­nja re­al­no­sti po­sta­je sred­stvo stva­ra­nja no­ve re­al­no­sti” (2000: 37). stav da me­di­ji ko­ji su op­te­re­će­ni ide­o­lo­škim in­te­re­si­ma mo­gu da do­ pri­ne­su po­pu­la­ri­za­ci­ji sli­ke stvar­no­sti pu­tem ko­je se na­sto­je na­met­nu­ti ide­o­lo­ški po­želj­ni ob­li­ci mi­šlje­nja i de­lo­va­nja. sa­svim je oprav­da­no re­ći da pri­mar­no svoj­stvo voj­vo­đan­skih kul­tur­nih za­jed­ni­ca pred­sta­vlja ori­jen­ti­sa­nost-ka-se­bi. a ti­me i ide­o­lo­gi­za­ci­je dru­štve­nih su­bje­ka­ta. dra­ma­tič­no su­ža­va ko­mu­ni­ka­ cij­ski ho­ri­zont kre­i­ra­ju­ći (oče­ki­va­no) . No. pa ma­kar i po ce­nu da se sve ono 46 . Ta­ko­đe. svi oni ko­ji se ba­ve me­dij­skim po­ zi­vom. a dru­štve­nu ener­gi­ju pre­u­sme­ra­va­ju na te­ma­ti­zo­va­nje par­ti­ku­lar­nog. Ta­kve prak­se za svoj re­zul­tat ima­ju svo­đe­nje in­te­gra­tiv­nog ka­pa­ci­te­ta kul­tur­no he­te­ro­ge­ne Voj­vo­di­ne. fa­vo­ri­za­ci­ju po­želj­nih mo­de­la mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja. od­no­sno „na­ši – nji­ho­vi”. či­nje­ ni­cu da unu­tar na­šeg dru­štva po­sto­je otvo­re­ne zlo­u­po­tre­be me­di­ja od stra­ne ide­o­lo­ških po­li­ti­ka.ge­to efe­kat. ne­ga­tiv­nog so­cio-kul­tur­nog iden­ti­te­ta ka­ko sa­me Voj­vo­di­ne ta­ko i Sr­bi­je. Na­i­me. kul­tur­no ra­zno­li­ ku Voj­vo­di­nu ka­rak­te­ri­šu sve otvo­re­ni­je ho­mo­ge­ni­za­ci­je kul­tur­nih za­jed­ni­ca.sop­stve­nog iden­ti­te­ta. ne tre­ba zlu­o­po­tre­bi­ti ra­di li­ša­va­nja me­di­ja od­go­vor­no­sti za ide­o­lo­gi­za­ci­ju dru­štve­nih su­bje­ka­ta. od­no­sno na­ci­o­nal­nih. i to usled na­ro­či­to iz­ra­že­nih kul­tur­nih. ver­skih i dr. Ipak. to jest da se mo­gu vred­no­va­ti sa­mo na osno­vu nji­ho­vih kon­kret­nih prak­si. te se sto­ga još jed­nom že­li na­gla­si­ti da me­di­ji ne mo­gu sa­mi po se­bi bi­ti ni­ti do­bri ni­ti lo­ši. ra­zu­mlji­vo je zbog če­ga se ne­ret­ko za­tva­ra­ju u se­be. for­mi­ra­nje od­re­đe­nih gru­pa­ci­ja i sl. u okvi­ru ovo­ga ra­da za­stu­pa se. ne uvi­đa­ju­ći pri to­me u ko­li­koj me­ri ta­kvim prak­sa­ma do­pri­no­se iz­grad­nji tzv. to jest „[. za­tim vi­so­kog vred­no­va­nja oču­va­nja sop­stve­nog iden­ti­te­ta. et­nič­kih. ko­ji spro­vo­de go­to­vo ra­di­kal­ne kri­ti­ke me­di­ja. pre sve­ga. Me­dij­ske pred­sta­ve kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta Voj­vo­di­ne Sre­di­nom dru­ge de­ka­de XXI ve­ka mno­go­broj­ne kul­tur­ne za­jed­ni­ce ka­rak­te­ri­stič­ne za Voj­vo­di­nu još uvek su u ve­li­koj me­ri po­sve­će­ne ne­go­va­nju i oču­va­nju sop­stve­nih kul­tur­nih iden­ti­te­ta. a ti­me isto­vre­me­no i Sr­bi­je. ali i dru­gih moć­nih ide­o­lo­gi­zo­va­nih gru­pa­ci­ja. za ide­o­lo­gi­za­ci­ju me­di­ja ni­su i ne mo­gu da bu­du od­go­vor­ni is­klju­či­vo re­pre­zen­ti/ki­nje od­re­đe­nih ide­o­lo­ških kon­cep­ci­ja. na pu­ki „for­mal­ no-pro­ce­du­ral­ni mo­del”. a ko­ji svo­ju pro­fe­si­ju (zlo)upo­tre­blja­va­ju ra­di us­po­sta­vlja­nja pre­vla­sti ide­o­lo­gi­zo­va­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti ima­ju bit­nog ude­la i u ide­o­lo­gi­za­ci­ji me­di­ja u svr­he pro­mo­vi­sa­nja i po­pu­la­ri­za­ci­je ide­o­lo­ških si­ste­ma vred­no­sti. za raz­li­ku od Bo­dri­ja­ra i Bur­di­jea. te ti­me di­rekt­no one­mo­gu­ća­va­ju za­sni­va­nje in­ter­kul­tu­ral­nog voj­vo­đan­skog dru­štva. uma­nju­ju­ći so­ci­jal­nu re­le­vant­nost i ni­vo uti­ca­ja sva­ke od ovih za­jed­ni­ca na okru­že­nje” (2014: 105). A voj­vo­đan­ski kul­tur­ni iden­ti­tet kao iden­ti­tet iz­gra­đen na par­ti­ku­lar­nim in­te­re­si­ma raz­li­či­tih kul­ tur­nih za­jed­ni­ca ko­je se gr­če­vi­to bo­re da sa­ču­va­ju i spro­ve­du „svo­je”. U tom smi­slu.. su­štin­ski. u okvi­ru ra­da na­sto­ji se spro­ve­sti ar­gu­men­to­va­na kri­ti­ka ide­o­lo­ških in­stru­men­ta­li­za­ci­ja me­di­ja ko­ja se spro­vo­di ra­di us­po­sta­vlja­nja dru­štve­nog po­ret­ka za­sno­va­nog na uskim ide­o­lo­škim in­te­re­si­ma i ci­lje­vi­ma. sve­sno mar­gi­na­li­zo­va­nih ko­lek­tiv­nih iden­ti­te­ta ko­ji me­đu­sob­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju svo­de ne na pi­ta­nje o sa­dr­ža­ju već o na­či­nu uče­šća. a nji­ho­vi pred­stav­ni­ci i pred­stav­ni­ce od­bi­ja­ju in­ter­ak­ci­ju sa dru­štve­nim su­bjek­ti­ma ko­ji do­la­ze iz dru­gih kul­tur­nih sre­di­na. od­no­sno mo­ćan in­stru­ment za pro­iz­vod­nju i na­me­ta­nje od­re­đe­nih ide­ja ili pred­sta­va. a ne op­šteg” (Ibid). ko­je vo­đe­ne sop­stve­nim pri­o­ri­te­ti­ma ni­su u sta­nju da pre­va­zi­đu svo­ja ogra­ni­če­nja. Ima­ju­ći to na umu. Sa­mim tim. po­vo­dom ko­je Mi­lo­rad Đu­rić ka­že sle­de­će: „Ova­kva pre­op­te­re­će­ nost le­gi­ti­ma­cij­skih ka­pa­ci­te­ta bri­gom o oču­va­nju . iden­ti­fi­ka­ci­ja. Bu­du­ći da se mno­ge za­jed­ni­ce vo­de in­ten­ci­jom da oču­va­ju i za­šti­te sop­stve­ne kul­tur­ne si­ste­me. Iz tog raz­lo­ga.

. Da­kle. kao i na­či­nu na ko­ji me­di­ji kao pu­ki tran­smi­te­ri ide­o­lo­ških po­ru­ka uti­ču na ob­li­ko­va­nje kul­tur­nog iden­ti­te­ta Voj­vo­di­ne. pri­me­ra ra­di. isto­vre­me­no bi­ti upu­će­ne jed­ne na dru­ge. ni­ je ni­šta dru­go do iden­ti­tet za­jed­ni­ce u ko­joj do­mi­ni­ra tzv. a ka­mo­li pro­ži­ma­ju“ (Gru­ho­njić 2014: 39).] ne­koj vr­sti pa­ra­lel­nih ko­smo­sa ko­ji se me­đu­sob­no ne do­di­ru­ju. kao i do­vo­đe­nju u pi­ta­nje iden­ti­te­ta Voj­vo­di­ne kao je­din­stva ra­zno­li­kih kul­tur­nih iden­ti­te­ta ko­ji.. sa­svim oprav­da­no se mo­že re­ći da na pod­ruč­ju na­šeg so­ci­je­te­ta ni­su pri­sut­ne sa­mo ten­den­ci­je ve­ćin­ske za­jed­ni­ce da sop­stve­ni kul­tur­ni si­stem na­či­ni do­mi­nant­nim. 47 . kul­tur­na ra­zno­li­kost ni­je ni­šta dru­go do sa­mo po­la­zna osno­va za iz­grad­nju dru­štva unu­tar ko­jeg će kul­tur­ne za­jed­ni­ce. od­no­sno da se voj­vo­đan­ske kul­tur­ne za­jed­ni­ce upra­vo pod uti­ca­jem raz­ li­či­tih ide­o­lo­gi­ja sve vi­še izo­lu­ju jed­na od dru­ge.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá što je pre­po­zna­to kao „tu­đe” de­gra­di­ra i/ili ne­gi­ra ka­ko bi se do­dat­no na­gla­si­la sop­stve­na vred­nost. u da­ljem tek­stu sle­di osvrt na kon­kret­ne pri­me­re me­di­ja 2 Ova­kve me­dij­ske prak­se su ne­ret­ko po­sle­di­ca upli­va uti­caj­nih po­li­tič­kih stran­ki. evi­dent­no je da je i sa­ma kul­tu­ra u ve­li­koj me­ri ide­o­lo­gi­zo­va­na. kao i pret­hod­no iz­ne­ta kon­sta­ta­ci­ja da kul­tur­ni di­ver­zi­tet sam po se­bi ne pred­sta­vlja do­vo­ljan fak­tor da bi se od­re­đeni so­ci­je­tet oka­rak­te­ri­sao kao mul­ti­kul­tu­ra­lan. Me­đu­tim. iz­ra­zi­to ho­mo­ge­ni­zo­van. a ka­mo­li kao in­ter­kul­tu­ra­lan. od­no­sno po­da­tak da u me­dij­skim sa­dr­ža­ji­ma go­to­vo i da ne­ma me­ sta za pri­ka­ze pred­stav­ni­ka/ca ma­njin­skih kul­tu­ra u okvi­ru ve­ćin­skog kul­tur­nog kon­tek­sta2. Dru­gim re­či­ma. ka­ko Voj­vo­di­ne ta­ko i Sr­bi­je. Tvrd­ nju o po­sto­ja­nju kul­tur­nog mo­ni­zma po­tvr­đu­je i či­nje­ni­ca da je me­dij­ski pro­stor. to jest mno­štva kul­tur­nih si­ste­ma či­ja je pri­mar­na ka­rak­te­ri­sti­ka za­tvo­re­nost – is­cr­ta­va­nje gra­ni­ca iz­me­đu vla­sti­te kul­tu­re i svih osta­lih kul­tur­nih kon­cep­ci­ja i po­di­za­nje zi­do­va ra­di za­šti­te od dru­ gih i dru­ga­či­jih kul­tur­nih upli­va. ve­ćin­ske po­li­tič­ke stran­ke u svo­me fo­ku­su ima­ju pr­ven­stve­no po­tre­be i in­te­re­se pred­stav­ ni­ka i pred­stav­ni­ca ve­ćin­ske kul­tu­re. dok se ma­njin­ske kul­tur­ne za­jed­ni­ce ve­o­ma ret­ko uzi­ma­ju u ob­zir. otvo­re­ne in­stru­men­ta­li­za­ci­je kul­tu­re ra­di pro­mo­vi­sa­nja ide­o­lo­ ških ide­ja i vred­no­sti. te je sto­ga ja­sno u ko­li­koj me­ri se ova­kve prak­se ne­ga­tiv­no od­ ra­ža­va­ju ka­ko po dru­štve­ne su­bjek­te ko­ji do­la­ze iz raz­li­či­tih kul­tur­nih sre­di­na ta­ko i po sa­mo dru­štvo u okvi­ru ko­jeg eg­zi­sti­ra­ju. po­red bri­ge o oču­va­nju sop­ stve­nih iden­ti­te­ta. od­go­vor­nost za ne­po­sto­ja­nje kva­li­tet­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu voj­vo­đan­skih kul­tur­nih za­jed­ni­ca u jed­na­koj me­ri je i na ma­nji­na­ma. Ka­da je reč o na­či­nu na ko­ji se tre­nut­no ak­tu­el­ne ide­o­lo­gi­zo­va­ne stra­te­gi­je unu­tar na­še­ga dru­štva od­no­se pre­ma voj­vo­đan­skim kul­tur­nim za­jed­ni­ca­ma. U pri­log to­me sve­do­če i sa­mi me­di­ji. a u pri­log njoj sve­do­či po­da­tak da. U tom smi­slu. te uz me­đu­sob­no po­što­va­nje i uva­ža­va­nje ra­di­ti na us­po­sta­vlja­nju rav­no­prav­ne ko­eg­zi­sten­ci­je unu­tar ši­reg so­cio-kul­tur­nog kon­tek­sa. već i ten­den­ci­je ma­njin­skih za­jed­ni­ca da nji­ma svoj­stve­ne kul­tur­ne kon­cep­ci­je pred­sta­ve kao je­di­ne va­že­će i re­le­vant­ne za ži­vot svojih pred­stav­ni­ka i pred­stav­ni­ca. za na­še dru­štvo je pri­me­re­no re­ći da ga ka­rak­te­ri­še kul­tur­ni di­ver­zi­tet ko­ji se ja­vlja u for­mi či­ta­vog spek­tra kul­tur­nih mo­ni­za­ma. Ra­di po­tvr­đi­va­nja osno­va­no­sti pret­hod­no iz­ne­tih kri­ti­ka na ra­čun ide­o­lo­gi­za­ci­je me­di­ja u ci­lju pro­ mo­vi­sa­nja po­želj­nih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta. za­dr­ža­ va­ju­ći svo­je oso­be­no­sti. ima­ ju­ći u vi­du kul­tur­nu ra­zno­li­kost Voj­vo­di­ne (ali i Sr­bi­je). Na­i­me. In­stru­men­ta­li­za­ci­je me­di­ja od stra­ne raz­li­či­tih ide­o­lo­ gi­zo­va­nih gru­pa­ci­ja usme­re­ne su ka na­me­ta­nju ide­o­lo­ški po­želj­nog ne sa­mo dru­štve­nog već i kul­tur­nog iden­ti­te­ta. to jest otvo­ren is­klju­či­vo za te­me i sa­dr­ža­je ko­ji su u ve­zi sa sop­stve­nim so­cio-kul­tur­nim kon­tek­stom. mul­ti­kul­tu­ral­ni na­ci­o­na­li­zam pre­ma ko­jem svi tre­ba da ži­ve u svo­jim ma­lim kul­tur­nim re­zer­va­ti­ma kao u „[. Ti­me se po­tvr­đu­je da je i sa­ma mul­ti­kul­tu­ral­nost na­še­ga dru­štva ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje. isto­vre­me­no uspe­va­ju da pro­na­đu za­jed­nič­ke do­dir­ne tač­ke i da iz me­đu­sob­ne upu­će­no­sti ra­de ne sa­mo na sop­stve­nom osna­ži­va­nju ne­go i na ja­ča­nju ce­li­ne ko­joj pri­pa­da­ju. te is­ko­ri­šća­va­nje me­di­ja u svr­he fa­bri­ko­va­nja i na­me­ta­nja ide­o­lo­ški po­želj­nog kul­ tur­nog iden­ti­te­ta ne­mi­nov­no vo­de ugro­ža­va­nju voj­vo­đan­skog (ali i sr­bi­jan­skog) kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta. ka­ko ve­ćin­skih ta­ko i ma­njin­skih za­jed­ni­ca. ko­je ta­ko­đe ni­su za­in­te­re­so­va­ne za iz­la­že­nje iz okvi­ra sop­stve­nih kul­tu­ra. Pr­va i vi­še ne­go oči­gled­na či­nje­ni­ca je­ste da sve­stra­na in­ter­ak­ci­ja iz­me­đu raz­li­či­tih kul­tur­nih za­jed­ni­ca go­to­vo i ne po­sto­ji.

ra­dio-te­ le­vi­zij­ska or­ga­ni­za­ci­ja. u svo­joj pro­gram­skoj po­nu­di tre­nut­no ima sa­mo jed­nu emi­si­ju ko­la­žnog ti­pa ko­ja je po­ sve­će­na ži­vo­tu na­ci­o­nal­nih ma­nji­na u Sr­bi­ji (Iz­vor 1). od­no­sno naj­ši­re jav­no­sti. u to­me što ne uvi­đa­ju zna­čaj otvo­re­no­sti za sa­dr­ža­je ko­ji do­la­ze iz dru­gih kul­tur­nih okvi­ra. Osta­vlja­ju­ći ve­o­ma ma­lo pro­sto­ra za for­ma­te ko­ji se. B92. ko­ja ra­zno­vr­snim. i to ta­ko da se pu­tem njih omo­gu­ći si­ner­gij­ski pro­tok auten­tič­ nih sa­dr­ža­ja ko­ji su od in­te­re­sa za što ve­ći deo gra­đan­stva. dok ko­mer­ci­jal­ne me­dij­ske ku­će po­put Pink-a. ne­pri­stra­sno i bez dis­kri­mi­na­ci­je” (2005: 28). Pa­žnja se usme­ra­va na pro­mi­šlja­nje pro­gram­ske po­li­ti­ke Ra­dio-te­le­vi­zi­je Voj­vo­di­ne ka­ko bi se na nje­nom pri­me­ru po­ka­za­lo da broj­nost me­dij­skih pro­iz­vo­da na­me­nje­nih voj­vo­đan­skim ma­nji­na­ma ne ide u pri­log afir­ma­ci­ji mul­ti­kul­tu­ral­ne i in­ter­kul­tu­ral­ne Voj­vo­di­ne. Po­la­ze­ći od kon­sta­ta­ci­je Ra­de­ta Ve­lja­nov­skog da je jav­ni ser­vis „[. Ta­ko­đe. Ra­dio-te­le­vi­zi­ja Sr­bi­je (RTS). TV Pr­va i Happy te­le­vi­zi­je ne­ma­ju ni­je­dan TV for­mat ko­ji je na­me­njen pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ca­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca. RTV za­pra­vo one­mo­gu­ća­va us­po­sta­vlja­nje so­ci­je­te­ta u okvi­ru ko­jeg se svim kul­tur­nim za­jed­ni­ca­ma pru­ža mo­guć­nost ne sa­mo da bu­du me­dij­ski. Ono što se na pri­me­ru po­kra­jin­skog me­dij­skog ser­vi­sa že­li po­ka­za­ti je­ste da sa­ma broj­nost me­dij­skih for­ma­ta ko­ji za svo­ju cilj­nu gru­pu ima­ju pred­stav­ni­ke/ce ma­njin­skih kul­tu­ra ne mo­že da bu­de do­volj­na da bi se ne­gi­ra­la ulo­ga ove me­dij­ske ku­će ka­ko u pro­mo­ci­ja­ma i po­pu­la­ri­za­ci­ji ve­ćin­ske kul­tu­re ta­ko i u ho­mo­ge­ni­za­ci­ji svih kul­tur­nih za­jed­ni­ca na pod­ruč­ju ne sa­mo Voj­vo­di­ne ne­go i či­ta­ve Sr­bi­je. to jest jav­no vi­dlji­ve. sam po se­bi ni­je do­vo­ljan da bi se ta ista gru­pa­ci­ja na ade­kva­tan na­čin pred­sta­vi­la ši­roj jav­no­sti. či­nje­ni­ca je da ovaj me­dij­ski ser­vis svo­jim prak­sa­ma do­pri­no­si ho­mo­ge­ni­za­ci­ji kul­tur­nih za­jed­ni­ca unu­tar na­še­ga dru­štva. ne­go i da bu­du upu­će­ne jed­na na dru­gu. te pla­si­ra­nja ne­a­de­kvat­nih pred­sta­va ka­ko o iden­ti­te­tu ve­ćin­ske kul­tu­re ta­ko i o sve­mu ono­me što se ne mo­že pod­ve­sti pod nje­ne okvi­re. na ovo­ me me­stu neo­p­hod­no je na­gla­si­ti da je RTV sa­mo je­dan od. urav­no­te­že­nim. za raz­li­ku od po­kra­jin­skog jav­nog ser­vi­sa. a sa­mim tim i Sr­bi­ je. U ra­du se za­stu­pa i stav da je­zik kao je­dan od re­fe­rent­nih okvi­ra od­re­đe­ne so­cio-kul­tur­ne gru­pa­ci­je. Na­i­me.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá i nji­ho­vih prak­si. vi­so­ko­kva­li­tet­nim pro­gra­mi­ma za­do­vo­lja­va po­tre­be naj­ve­ćeg mo­gu­ćeg bro­ja gra­đa­na. ne­za­vi­sna. iz­me­đu osta­log. u ra­du se za­stu­pa stav da RTV kao po­kra­jin­ski me­dij­ski jav­ni ser­vis u svom fo­ku­su pr­ven­stve­no ima pred­stav­ni­ke i pred­stav­ni­ce ve­ćin­ ske so­cio-kul­tur­ne za­jed­ni­ce. Ipak. ali i da isto­vre­me­no ima bit­nu ulo­gu u po­ku­ ša­ji­ma us­po­sta­vlja­nja kul­tur­nog mo­ni­zma. kul­tur­no-umet­nič­kog. No. bu­du­ći da je to je­dan od na­či­na da se uči­ne dru­štve­no vi­dlji­vim. kao ni da bi se us­po­sta­vi­la kva­li­tet­na i pro­duk­tiv­na in­ter­ka­ci­ja iz­me­đu nje­nih pred­stav­ni­ka/ca i svih onih ko­ji pri­pa­da­ju dru­gom i/ili dru­ga­či­jem so­cio-kul­tur­nom kon­tek­stu. do­ku­men­ tar­no-obra­zov­nog. kao i da ra­de na me­đu­sob­nom po­ve­zi­va­nju. Pri­me­ra ra­di. do­ga­đa­ji­ma i lič­no­sti­ma ko­ji pri­pa­da­ju kul­tur­ noj za­jed­ni­ci ko­ja je de­fi­ni­sa­na kao nji­ho­va cilj­na gru­pa. bu­du­ći da ve­li­ki deo svo­ga pro­sto­ra po­sve­ću­ju te­ma­ma. iako RTV u okvi­ru svo­je pro­gram­ske še­me tre­ba da ima i sa­dr­ža­je ko­ji nu­de uvid u što vi­še raz­li­či­tih kul­tur­nih si­ste­ma (ka­ko onih unu­tar voj­vo­đan­skog kon­tek­sta ta­ko i onih ko­ji pre­va­zi­la­ze nje­go­ve okvi­re). iako u zna­čaj­noj me­ri mo­že da do­pri­ne­se oču­va­nju njoj svoj­stve­nog iden­ti­te­ta i za nju ka­rak­te­ri­stič­nog si­ste­ma vred­no­sti.. baš kao i kod me­dij­skih for­ma­ta na­me­nje­nih ve­ćin­skom de­lu jav­no­sti. ba­ve i ma­njin­skim za­jed­ni­ca­ma. nji­hov ne­do­sta­tak je. za­bav­no-mu­zič­kog i sport­skog ka­rak­te­ra na de­se­tak je­zi­ka na­ci­o­nal­nih ma­nji­na (Iz­vor 2) ko­je ži­ve na te­ri­to­ri­ji Voj­vo­di­ne ide u pri­log pret­hod­no iz­ne­tim tvrd­nja­ ma da ova me­dij­ska ku­ća svo­jom pro­gram­skom še­mom ne do­pri­no­si na pra­vi na­čin ne­go­va­nju mul­ti­ kul­tu­ral­ne i in­ter­kul­tu­ral­ne Voj­vo­di­ne. ali sva­ka­ko ne i je­di­ni pri­mer (in)di­rekt­nih zlo­u­po­tre­ba me­di­ja u ci­lju na­me­ta­nja ve­ćin­skog kul­tur­nog si­ste­ma vred­no­sti. ima­ju­ći u vi­du 48 . či­nje­ni­ca da se na RTV-u emi­tu­ju pe­de­set i dve te­le­vi­zij­ske emi­si­je in­for­ma­tiv­nog. Glav­ni raz­log je to što su sa­dr­ža­ji ve­ći­ne me­dij­skih pro­iz­vo­da na ma­njin­skim je­zi­ci­ma po­me­nu­tog me­dij­skog jav­nog ser­vi­sa u zna­čaj­noj me­ri mo­no­kul­tur­nog ka­rak­te­ra. osno­va­na u ime op­šte jav­no­sti i fi­nan­si­ra­na iz jav­nih pri­ho­da.] ne­pro­fit­na.. mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja. Na ovo­me me­stu se po­seb­no že­li na­gla­si­ti da ko­li­ko god da su me­dij­ski for­ma­ti na je­zi­ci­ma voj­vo­đan­skih ma­njin­skih za­jed­ni­ca bit­ni ka­ko za nji­ho­ve pri­pad­ni­ke/ce ta­ko i za ši­ru jav­nost.

Is­ti­ču­ći da kul­tu­ra ne tr­pi cen­tra­li­zam. Tvrd­nje Kor­ne­li­je Fa­ra­go svo­ju po­tvr­du do­bi­ja­ju i na pri­me­ru RTV-a. To­me tre­ba do­da­ti i na­po­me­ne Đer­đa Serb­hor­va­ta da iza ta­kvih prak­si uglav­ nom sto­ji Na­ci­o­nal­ni sa­vet ma­đar­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Sr­bi­ji. Sto­ga je upra­vo na ovom me­stu va­žno is­ta­ći mi­šlje­nje Mi­la­na Skla­bin­skog. On ka­že: „U pr­vom re­du mo­ra­mo re­ći da je Sa­vet pod vi­ še ne­go di­rekt­nom oku­pa­ci­jom jed­ne par­ti­je. iako se na RTV-u emi­tu­je dva­de­set i šest emi­si­ja po­sve­će­nih ma­đar­skoj kul­tur­noj za­jed­ni­ci. to jest kon­zer­va­tiv­ne ori­jen­ti­sa­no­sti. da­kle.. tra­di­ci­o­nal­nim kul­tu­ra­ma. od­no­sno se­lek­tiv­no is­ti­ca­nje kul­tur­nih seg­me­na­ta (što pred­sta­vlja po­sle­di­cu po­di­la­že­nja tzv. Uti­ču­ći na raz­voj si­ste­ma vred­no­sti. i to SVM [. ide u pri­log tvrd­nji da svo­đe­nje kul­tu­re ne sa­mo ma­đar­ske. za RTV ka­rak­te­ri­sti­čan frag­ men­ta­ran pri­stup kul­tu­ra­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca.op­šte­na­rod­nog. jer ma ko­li­ko bi­li bit­ni za oču­va­nje nji­ho­vih kul­tur­nih iden­ti­te­ta. S tim u ve­zi. ko­ji ana­li­zi­ra­ju­ći kul­tur­ne stra­te­gi­je slo­vač­ke ma­nji­ne u Voj­vo­di­ni is­ti­če šta za­pra­vo kul­tu­ra je­ste i ko­ji je njen zna­čaj. Serb­hor­vat za­pra­vo opo­mi­nje ne sa­mo pred­stav­ni­ke/ce ma­đar­ske ma­nji­ne. isti pri­mer ide u pri­log i Serb­hor­va­to­ vom sta­vu da kul­tur­nu po­li­ti­ku ma­đar­ske ma­nji­ne u Sr­bi­ji ka­rak­te­ri­še po­pu­li­zam sa ele­men­ti­ma me­kog to­ta­li­ta­ri­zma. ko­ji usled svo­je de­sni­čar­ske. go­di­šnji­ce kul­tur­no-umet­nič­kih dru­šta­va. Da­kle. no­ve for­me ni­su do­bro­do­šle” (Ibid. ma­ni­fe­sta­ci­ja . A s ob­zi­rom na to da je sva­ko svo­đe­nje kul­tur­nih kon­cep­ci­ja na tra­di­ci­ju. ka­rak­te­ra” (2011: 108). ta­kav od­nos u kul­tu­ri ne bi va­ljao” (2013: 53). kao i da se ne­ret­ko na­la­ze pod uti­ca­jem od­re­đe­nih ide­o­lo­ških po­li­ti­ka. sta­vlja­ju pre­vas­hod­no ak­ce­nat na oču­va­nje kul­tur­ne ba­šti­ne ma­đar­ske za­jed­ni­ce.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá da me­đu pret­hod­no po­me­nu­tim emi­si­ja­ma na je­zi­ci­ma voj­vo­đan­skih ma­nji­na do­mi­ni­ra­ju one za­bav­ no-mu­zič­kog ka­rak­te­ra. oni ipak ne mo­gu da bu­du tre­ti­ra­ni kao je­di­ni re­le­vant­ni za nji­ho­ve re­pre­zen­te/ki­nje. a sve­ga tri kul­tur­no-umet­nič­kog ka­rak­te­ra. na osno­vu ve­ćin­ske vo­lje kon­zu­me­na­ta” zbog če­ga se za pri­o­ri­te­te uzi­ma­ju „mu­zič­ko-za­bav­ni pro­gra­mi i ple­sni an­sam­bli. No­ve ide­je. fol­klor.si­stem vred­no­sti. a sa­mim tim ni bez SVM-a.. već i ce­lo­kup­no gra­đan­stvo Sr­bi­je da li­mi­ti­ra­ne pred­sta­ve kul­ tu­ra i kul­tur­nih iden­ti­te­ta dru­štve­nih za­jed­ni­ca. ni­jed­na kul­tur­na in­sti­tu­ci­ja i pro­je­kat ne­ma­ju šan­se bez Sa­ve­ta. te da sa­mim tim ni­jed­na kul­tur­na stra­te­gi­ja ne tre­ba da pred­sta­vlja po­li­tič­ki akt. Po­ra­ža­va­ju­ća je či­nje­ni­ca da emi­si­ je RTV-a na­me­nje­ne voj­vo­đan­skim ma­nji­na­ma ne do­pri­no­se iz­grad­nji ade­kvat­nih pred­sta­va o nji­ma svoj­stve­nim kul­tu­ra­ma ka­ko me­đu nji­ho­vim re­pre­zen­ti­ma/ki­nja­ma ta­ko i me­đu svi­ma oni­ma iz ši­re 49 . te da je u okvi­ru njih ak­ce­nat na tzv. već i bi­lo ko­je dru­ge so­cio-kul­tur­ne gru­pa­ci­je na fol­klor do­pri­no­si iz­grad­nji po­gre­šnih pred­ sta­va o njoj ka­ko me­đu pred­stav­ni­ci­ma/ama te iste gru­pa­ci­je ta­ko i svi­ma oni­ma ko­ji se na­la­ze iz­van nje. naj­de­mo­krat­ski­ja par­ti­ja sve­ta. a sa­mim tim i Sa­vez voj­vo­đan­skih Ma­ đa­ra. zna­čaj­no je is­ta­ći da Kor­ne­li­ja Fa­ra­go u svo­jim ana­li­za­ma me­dij­skih pre­zen­ta­ci­ja kul­tu­ re ma­đar­ske ma­njin­ske za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni is­ti­če ka­ko je vi­še ne­go oči­gled­no da „re­dak­to­ri po­ne­kad re­gu­li­šu . sa­svim oprav­ da­no se mo­že za­klju­či­ti da nji­ho­vi ured­ni­ci/e do­pri­no­se afir­ma­ci­ji ogra­ni­če­nih pred­sta­va o od­re­đe­nim kul­tu­ra­ma i kul­tur­nim iden­ti­te­ti­ma nji­ho­vih pred­stav­ni­ka/ca. či­nje­ni­ca da je čak dva­na­est za­bav­nomu­zič­kog.]. sa­mim tim je ja­sno i da me­dij­ski sa­dr­ ža­ji po­sve­će­ni raz­li­či­tim so­cio-kul­tur­nim gru­pa­ci­ja­ma ne sme­ju da se ogra­ni­ča­va­ju sa­mo na na­ve­de­ne ele­men­te. On ka­že sle­de­će: „[U]­pra­vo kul­tu­ra do­pri­no­si po­ve­ća­nju zna­nja i pred­sta­vlja fak­tor ljud­skog raz­vo­ja. na ko­me je od ukup­no dva­de­ set te­le­vi­zij­skih emi­si­ja za­bav­no-mu­zič­kog ka­rak­te­ra po­sve­će­nih voj­vo­đan­skim kul­tur­nim ma­nji­na­ma čak dva­na­est na­me­nje­no ma­đar­skoj ma­njin­skoj za­jed­ni­ci. za ko­ju va­ži pra­vi­lo: „Naj­bo­lje je pe­va­nje i ples – tra­di­ci­o­nal­na na­rod­na kul­tu­ra. ve­ćin­skom uku­su od­re­đe­ne so­cio-kul­tur­ne gru­pa­ci­je i/ili pak upli­va nji­ma svoj­stve­nih ide­o­lo­ških po­li­ti­ka) ne do­pri­no­si ni­ti ade­kvat­nom pred­sta­vlja­nju sa­mih kul­tu­ra ni­ti ih pod­sti­če na otvo­re­nost. kul­tu­ra pred­sta­vlja čo­ve­kov ka­pi­tal i nu­di mu mo­guć­nost raz­vo­ja i pu­no­prav­nog uklju­če­nja u dru­štve­ne pro­ce­se” (2013: 76). te da se ta­kvim i slič­nim me­dij­skim prak­sa­ma do­pri­no­si de­gra­ da­ci­ji ma­đar­ske kul­tu­re.). Ta­ko­đe. U tom smi­slu. Čak i da je SVM naj­bo­lja. Na­i­me. a još ma­nje nji­ho­ve po­li­ti­za­ci­je (a ti­me i ide­o­lo­gi­za­ci­je) ne mo­gu do­ne­ti mno­go to­ga po­zi­tiv­nog ka­ko po sa­me dru­štve­ne su­bjek­te ta­ko i po ce­lo­kup­no dru­štvo. je­zik i/ili po­li­ti­ku od­re­ đe­ne dru­štve­ne za­jed­ni­ce re­zul­tat li­mi­ti­ra­nih pred­sta­va o kul­tu­ri. na­rod­nja­ci.

sa­svim oprav­da­no se mo­že re­ći da su za RTV ka­rak­te­ri­stič­ne stra­te­gi­je ko­je se ne ba­ve kul­tu­rom kao mo­du­som pa­ci­fi­ka­ci­je i ostva­ri­va­nja hu­ma­ni­jih od­no­sa unu­tar na­še­ga dru­štva. Bit­no je spo­me­nu­ti i do­ku­men­tar­no-obra­zov­nu emi­si­ju Pa­le­ta. Ima­ju­ći u vi­du iz­ne­te kon­sta­ta­ci­je. hr­vat­skoj i bu­nje­vač­koj za­jed­ni­ci. gle­da­mo se i slu­ša­mo. ukra­jin­skoj. te pu­tem ko­jih se na­sto­ji pro­mo­vi­sa­ti kul­tur­ni iden­ti­tet iz­gra­đen na ide­o­lo­škim idej­nim i vred­no­snim si­ste­ mi­ma. kao i sa nji­ma u ve­zi dru­štve­no po­želj­ni mo­de­li mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja.. Na­i­me. od­no­sno is­ti­ca­nje ra­zno­li­kog so­cio-kul­tur­nog bo­gat­stva sa­mog dru­štva unu­tar ko­jeg de­lu­ju. Na osno­vu iz­ne­tih broj­ki ja­sno je da se pro­gram­ski od­bor RTV-a ne ru­ko­vo­di jed­nim od osnov­nih po­stu­ la­ta me­dij­skih jav­nih ser­vi­sa. ja­sno je da RTV kao jav­ni me­dij­ski ser­vis ne pred­sta­vlja u pot­pu­no­sti „[. ade­kvat­no pred­sta­vlja­nje so­cio50 . već one ko­je sto­je u slu­žbi sle­pog na­sto­ja­nja da se od­re­đe­ne kul­tu­re sa­ču­va­ju. al­ban­ske. kao i in­klu­zi­ju nji­ho­vih pred­ stav­ni­ka/ca u ši­ri so­cio-kul­tur­ni kon­tekst. ono što je vi­še ne­go evi­dent­no. a u ci­lju. Bu­du­ći da isto va­ži i za me­dij­ske for­ma­te na­me­nje­ne ve­ćin­skoj jav­no­sti. Pre­ci­zni­je re­če­no. za­tim nji­ho­vom otva­ra­nju za dru­ge i dru­ga­či­je kul­tur­ne si­ste­me. Ta­ko­đe. i to pu­tem nji­ho­ve ho­mo­ge­ni­za­ci­je. ru­sin­skoj. po dve na bu­nje­vač­kom i ukra­jin­skom. te se na osno­vu njih do­la­zi do za­ključ­ka da se na ovoj te­le­vi­zi­ji pri­ka­zu­je osam­ na­est emi­si­ja na ma­đar­skom. kao i afir­ma­ci­je in­ter­kul­tu­ral­nih in­ter­ak­ci­ja. mo­gu da bu­du is­klju­či­vo ne­ga­tiv­ne ka­ko po sa­me pred­stav­ni­ke/ce tih istih gru­pa­ci­ja ta­ko i po ce­lo­ku­pan so­ci­je­tet. dok su sve­ga tri emi­si­je po­sve­će­ne hr­vat­skoj. a po jed­na ma­ke­don­skoj i bu­nje­vač­koj ma­nji­ni. Po­da­ci do­bi­je­ni na upit od stra­ne RTV-ove slu­žbe za od­no­se sa jav­no­šću u iz­ve­snoj me­ri se raz­li­ku­ju od pret­hod­no na­ve­de­nih. te jed­na na ma­ke­don­skom je­zi­ku. eko­nom­ski te kul­tur­no-po­vi­je­sni kon­tekst” (Car 2013: 36). na­ci­o­nal­nom. ade­kvat­nog i pra­vo­ vre­me­nog in­for­mi­sa­nja i obra­zo­va­nja gra­đan­stva. za­tim po šest na ru­mun­skom i slo­vač­kom. i to za­to što pred­sta­vlja sa­mo de­li­mič­no us­pe­šan po­ku­šaj da se afir­mi­še tzv. upr­kos pri­o­ri­te­ti­ma ured­ni­ka/ca ovog TV for­ma­ta. ko­ji su su­bli­mi­ra­ni u nji­ho­vom slo­ga­nu Pro­bi­ja­mo je­zič­ku ba­ri­je­ru. se­dam na rom­skom. če­ške. ma­ke­don­skoj. naj­broj­ni­ji su oni ko­ji su po­sve­će­ni ma­đar­skoj (26).] po­nu­du vi­je­sti i in­for­ma­ci­ja ko­je gra­đa­ni­ma mo­gu po­mo­ći da bo­lje ra­zu­mi­ju do­ga­đa­je i pro­ce­se na lo­kal­nom. Va­žno je is­ta­ći i da me­đu me­dij­skim pro­iz­vo­di­ma RTV-a ko­ji su na­me­nje­ni ma­njin­skim kul­tur­nim za­jed­ni­ca­ma Voj­vo­di­ne do­mi­ni­ra­ju oni ko­ji su po­sve­će­ni ma­đar­skoj. a sa pre­vo­dom na srp­ski je­zik. va­ri­ja­ci­je emi­si­je Pa­le­ta ni­su i ne mo­gu se po­sma­tra­ti kao pro­dukt stra­te­gi­je ko­ja u svo­me fo­ku­su ima ne­go­va­nje voj­vo­đan­ske kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti. ne po­sto­je for­ma­ti u okvi­ru ko­jih se ob­ra­đu­ju te­me u skla­du sa in­te­re­si­ma i po­tre­ba­ma pred­stav­ni­ka/ca ne­mač­ke. za njih je sa­svim oprav­da­no re­ći da se upo­tre­blja­va­ju u ci­lju pro­mo­ vi­sa­nja kul­tur­nog mo­ni­zma unu­tar ma­njin­skih za­jed­ni­ca ka­ko bi se pred­u­pre­di­la sva­ka mo­guć­nost da spolj­ni uti­ca­ji na­ru­še nji­ma svoj­stve­ne kon­cep­ci­je kul­tu­re i s njom usa­gla­še­ne si­ste­me vred­no­sti. cr­no­gor­ske. pre sve­ga. slo­vač­koj (10). ko­ja se pri­ka­zu­je na pr­vom pro­gra­ mu RTV-a na je­zi­ci­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca (ma­đar­skom. ukra­jin­skom i ru­mun­skom). dok. dve ukra­jin­skoj. te bi­ti za­tvo­re­na za sve ono što se na­la­zi iz­van nje­nih okvi­ra. me­đu TV for­ma­ti­ma ko­ji su na­me­nje­ ni ma­njin­skim za­jed­ni­ca­ma. Sto­ga je vi­še ne­go ja­sno da im­pli­ka­ci­je me­dij­skih i/ili pu­tem me­di­ja spro­ve­de­nih ide­o­lo­ških prak­si ra­di za­sni­va­nja dru­štva unu­tar ko­jeg će sva­ka so­cio-kul­tur­na gru­pa­ci­ja eg­zi­sti­ra­ti za se­be. bu­gar­ske. s dru­ge stra­ne. Ta­ko­đe... slo­vač­koj. i što se upra­vo na pri­me­ru ove emi­si­je i po­tvr­đu­je. voj­vo­đan­ski mul­ti­kul­tu­ra­li­zam i in­ter­kul­tu­ra­li­zam. a to je pro­mo­vi­sa­nje i ne­go­va­nje plu­ra­li­zma. da bi­smo se bo­lje raz­u­me­li (Iz­vor 3). po pet na hr­vat­skom i ru­sin­skom.] dru­štve­no od­go­vo­ ran iz­vor in­for­ma­ci­ja ko­ji je isto­vre­me­no po­sve­ćen po­sti­za­nju ra­zno­vr­snih kul­tur­nih i dru­štve­nih ci­lje­va osi­gu­ra­va­ju­ći [.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá jav­no­sti.. je­vrej­ske i osta­lih ma­nji­na. slo­vač­kom. Na­i­me. ru­mun­skoj (5) i ru­sin­skoj (4) za­jed­ni­ci. ru­mun­skoj. a na osno­vu uvi­da u in­ter­net-pre­zen­ta­ci­ju ove me­dij­ske ku­će. za RTV su svoj­stve­ne i stra­te­gi­je pu­tem ko­jih se pla­si­ra­ju i ne­a­de­kvat­ne pred­sta­ve o ve­ćin­skoj kul­tu­ri. te im iz­rav­no olak­ša­ti sna­la­že­nje u sva­ko­dnev­nim slo­že­nim si­tu­a­ci­ja­ma ko­je su uro­nje­ne u dru­štve­no-po­li­tič­ki. ali i re­gi­o­nal­nom i glo­bal­nom okru­že­nju. je­ste ne­a­de­kva­tan pri­stup po­kra­jin­skog jav­nog ser­vi­sa ra­zno­li­kom kul­tur­nom bo­gat­stvu Voj­ vo­di­ne.

ve­ćin­ske za­jed­ni­ce na po­što­va­nje dru­gih i dru­ga­či­jih si­ste­ma kul­tur­nih vred­ no­sti. s dru­ge stra­ne. eko­nom­ski i/ili kul­tur­no de­ ter­mi­ni­sa­ni. od­no­sno da „[.) ti­me što su se usred­sre­di­li na sve­ga če­ti­ri voj­vo­đan­ske ma­njin­ske za­jed­ni­ce. pla­si­ra­ju li­mi­ti­ra­ne pred­sta­ve o kul­tur­nom iden­ti­te­tu so­ci­je­te­ta unu­tar ko­jeg de­lu­ju. RTV je po­ka­zao da kao po­kra­jin­ski me­dij­ski jav­ni ser­vis ni­je u sta­nju da is­pu­ni svo­je pri­mar­ne funk­ci­je. S tim u ve­zi.. što za svoj re­zul­tat mo­že ima­ti čak i kon­flik­te ozbilj­nih raz­me­ra. svo­jim (ne)sve­snim uče­stvo­va­njem u po­ku­ša­ji­ma po­pu­la­ri­za­ci­je onih pred­sta­va sve­ta. te pod­sti­ca­nje pred­stav­ni­ka i pred­stav­ni­ca. kao i na sve­stra­nu i kon­struk­tiv­nu in­ter­ak­ci­ju u ci­lju afir­ma­ci­je in­ter­kul­tu­ral­no­sti.. iz­me­đu osta­log. ja­sno je da zlo­u­po­ tre­be me­di­ja ra­di pro­mo­vi­sa­nja šo­vi­ni­stič­kih.. s jed­ne stra­ne.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá kul­tur­nog iden­ti­te­ta Voj­vo­di­ne. ra­si­stič­kih.. ma­njin­skih za­jed­ni­ca i. po­li­tič­kim i kul­tur­nim stra­te­gi­ja­ma ko­je ne idu u pri­log ne­go­va­nju i pod­sti­ca­nju voj­vo­đan­skog kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta. kao i na po­ve­zi­va­nje re­pre­ze­na­ta i re­pre­zent­ki­nja sva­ke od njih sa pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ci­ma ve­ćin­ske za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni. ali ne­ret­ko i kao glav­na pre­pre­ka. te uva­ža­va­nja osnov­ nih ljud­skih pra­va i slo­bo­da svih gra­đa­na/ki. da se upo­tre­blja­va­ju u ci­lju ostva­ri­va­nja raz­li­či­tih ide­o­lo­ških in­te­re­sa uti­caj­nih gru­pa­ci­ja. či­me se „[. te ti­me uče­stvu­ju u pro­duk­ci­ja­ma i/ili pro­mo­ci­ja­ma onih po­ru­ka pu­tem ko­jih se za­ne­ma­ru­ju sve one in­di­vi­due ko­je ni­su u fo­ku­su do­mi­nant­nih po­li­tič­kih. Za­ne­ma­ru­ju­ći či­nje­ni­cu da kul­tur­ni di­ver­zi­tet Voj­vo­di­ne ne či­ni sve­ga pet so­cio-kul­tur­nih gru­pa­ci­ja.. ali i da se ko­ri­ste kao moć­no sred­stvo ob­ra­ču­na­va­nja sa svi­ma oni­ma ko­ji su mar­ki­ra­ni kao pre­pre­ka na pu­tu ka ostva­ri­va­nju ide­o­lo­ških in­te­re­sa. pre­ci­zni­je re­če­no. sa­svim slo­bod­no se mo­že re­ći da su me­di­ji uglav­nom po­li­tič­ki. U kon­tek­stu pri­če o me­di­ji­ma i na­či­na na ko­ji se upo­tre­blja­va­ju ra­di na­me­ta­nja ide­o­lo­gi­zo­va­nih sli­ ka stvar­no­sti. bu­du­ći da se pred­stav­ni­ci i pred­stav­ni­ce dru­gih kul­tu­ra u za­vi­sno­sti od dru­štve­nih okol­no­sti ne­ret­ko vi­de kao po­ten­ci­jal­na opa­snost po pro­spe­ri­tet onog de­la jav­no­sti u ime ko­je­ga od­re­đe­ne ide­o­lo­gi­je istu­pa­ju.] stvar­nost ne de­fi­ni­šu oni ko­ji je naj­bo­lje po­zna­ju.. ose­ća­nja i po­stu­pa­nja. me­di­ji kao in­stru­men­ti in­stru­men­ta­li­za­ci­je na­še­ga dru­štva i u nje­mu za­te­če­nih dru­štve­nih su­bje­ka­ta uglav­nom bez ika­kvog kri­tič­kog ot­klo­na sle­po re­pro­du­ku­ju ide­je moć­nih in­te­re­snih gru­pa­ci­ja. ono što ih ka­rak­te­ri­še je­ste iz­ra­ zi­ta fo­ku­si­ra­nost na sop­stve­nu so­cio-kul­tur­nu gru­pa­ci­ju i sve ono što se sa njom mo­že do­ve­sti u ve­zu.] raz­u­me­va­nje stvar­no­sti po­ti­sku­je [. re­li­gij­skih. pi­ta­nje ko­je se na­me­će ti­če se na­či­na na ko­ji su ured­ni­ci/e emi­si­je Pa­le­ta za­mi­sli­li da spro­ve­du afir­ma­ci­ju „mul­ti­kul­tu­ral­no­sti kao mo­de­la za­jed­nič­kog ži­vo­ta u Voj­vo­di­ni” (Ibid.] u ko­rist vla­da­nja stvar­no­šću” (1999: 8). se­be i dru­gih ko­je su sa­gla­sne sa ide­o­lo­škim ori­jen­ta­ci­ja­ma ko­ji­ma je za­jed­nič­ko na­sto­ja­nje da se na­met­ne 51 . kao i da se mul­ti­kul­tu­ral­nost i in­ter­kul­tu­ral­nost ne svo­de na ko­mu­ni­ka­ci­ju iz­me­đu ve­ćin­ske i od­re­đe­ne ma­njin­ske gru­pa­ci­je. a pod či­me se sva­ka­ko pod­ra­zu­me­va i fa­vo­ri­zo­va­nje po­želj­nih iden­ti­te­ta. Za­pra­vo. kul­tur­nih i dru­gih ide­o­lo­ški obo­je­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­ sti. vred­na po­me­na je i kon­sta­ta­ci­ja Đu­re Šu­šnji­ća da „[. kse­no­fo­bič­nih i dru­gih ne­pri­me­re­nih sta­vo­va di­rekt­no do­pri­no­se za­o­štra­va­nju so­cio-kul­tur­nih od­no­sa.. Ima­ju­ći na umu ak­tu­el­nu me­dij­sku sce­nu unu­tar ne sa­mo voj­vo­đan­skog so­cio-kul­tur­nog kon­tek­sta ne­go i ce­lo­kup­nog sr­bi­jan­skog so­ci­je­te­ta. Ni­šta ma­nje ne­pri­me­re­ne me­dij­ske prak­se je­su i one ko­je ka­rak­te­ri­še pot­pu­na ne­za­ in­te­re­so­va­nost za od­re­đe­ne so­cio-kul­tur­ne za­jed­ni­ce i nji­ho­ve re­pre­zen­te/ki­nje bu­du­ći da se pu­tem njih. Ima­ju­ći u vi­du i či­nje­ni­cu da me­di­ji u okvi­ru svo­jih pro­gram­skih stra­te­gi­ja ne sta­vlja­ju ak­ce­nat na kon­ci­pi­ra­nje onih sa­dr­ža­ja pu­tem ko­jih bi se du­bo­ko tra­u­ma­ti­zo­va­no i na­si­lju sklo­no dru­štvo sa te­ škim rat­nim na­sle­đem usme­ra­va­lo u prav­cu nor­ma­li­za­ci­je me­đu­ljud­skih od­no­sa. ne­go oni ko­ji njo­me vla­da­ju”.]o­ni na­me­ću svo­je de­fi­ni­ci­je stvar­no­sti kao je­di­ne isti­ne”. Im­pli­ka­ci­je ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si po dru­štve­ne su­bjek­te Ka­da je reč o for­ma­ti­ma ka­ko ve­ćin­skih ta­ko i ma­njin­skih me­di­ja. jed­na­ko je oprav­da­no go­vo­ri­ti o na­mer­nim zlo­u­po­tre­ba­ma me­di­ja u ci­lju na­me­ta­nja ide­o­lo­gi­zo­va­nih obra­za­ca mi­šlje­nja. Na­i­me. te je sto­ga ra­zu­mlji­vo zbog če­ga usled se­lek­tiv­nog pred­sta­vlja­nja stvar­no­sti za svo­ju po­sle­di­cu ima­ju na­ me­ta­nje nje­nih is­kri­vlje­nih pred­sta­va. od­no­ sno da svo­je prak­se za­sni­va na li­mi­ti­ra­nim me­dij­skim. Ta­ko­đe. od­no­sno..

Iako se u okvi­ru ovo­ga ra­da ne že­li ula­zi­ti u du­blja pro­mi­šlja­nja po­tra­ge ovo­ga fi­lo­zo­fa za ap­so­lut­nim i si­gur­nim na­če­lom spo­ zna­je. Šu­šnjić ka­že i sle­de­će: „U stva­ri. to jest su­bje­ ka­ta či­je su ko­gi­ta­ci­je me­dij­ski is­po­sre­do­va­ne. De­kar­to­vog mi­sle­ćeg su­bjek­ta ko­ji ti­me što mi­sli ujed­no po­tvr­đu­je se­be i vla­sti­tu eg­zi­sten­ci­ju i. ka­da je reč o me­dij­ski po­sre­do­va­nim ide­o­lo­škim kon­cep­ci­ja­ma stvar­no­sti... De­kar­to­vo od­re­đe­nje su­bjek­ta kao eg­zi­sti­ra­ju­će stva­ri ko­ja mi­sli upr­kos svo­jim ogra­ni­če­nji­ma zna­čaj­no je za pro­mi­šlja­nje me­di­ja­li­zo­va­nih dru­štve­nih su­bje­ka­ta. iz­ra­ža­va du­bo­ku sum­nju u bi­lo ka­kvo pr­ven­stvo ili pri­o­ri­tet bit­ka nad mi­šlje­njem. za­vi­sna od Dru­gog/Dru­gih. s jed­ne stra­ne. zna­čaj ovog fi­lo­zo­fa ogle­da se u to­me što. u kon­tek­stu pri­če o su­bjek­ti­ma kao kon­zu­men­ti­ma me­dij­skih sa­dr­ža­ja. kao i da ne­ret­ko pred­nost da­je upra­vo me­dij­ski po­sre­do­va­nim spo­zna­ja­ma. s dru­ge stra­ne. već pr­ven­stve­no kao in­di­vi­du­u­mi ko­je ka­rak­te­ri­še po­sre­do­va­no mi­šlje­nje. ozbilj­no se mo­že po­sum­nja­ti i u to nje­go­vo zna­nje. i za­do­vo­lja­va se ti­me da pa­siv­no pri­ma po­ru­ke a ne da ih kri­tič­ki pro­su­đu­je i osu­đu­je” (Ibid. ni vo­lje da ra­di. su­bje­kat i su­bjek­tiv­nost do­bi­ja­ju sna­gu za kon­sti­tu­i­ra­nje objek­tiv­ne stvar­no­sti. Sto­ga. slu­ša i gle­da. „mno­ge la­žne pod isti­ni­te stva­ri” (1975: 199). Na­i­me. ono što u star­tu pred­sta­vlja pro­blem je­ste De­kar­to­vo sta­vlja­nje ak­cen­ta na in­ti­u­tiv­nu ne­po­sred­nost us­po­sta­vlja­nja iden­ti­te­ta bit­ka i mi­šlje­nja. uko­li­ko im se ne pri­stu­pi kri­tič­ki. na kan­tov­sko pi­ta­nje „Šta je čo­vek?”. Na­i­me. pi­ta­nje ko­je se ne­mi­nov­no na­me­će ti­če se utvr­đi­va­nja ko­re­la­ci­je iz­me­đu. 174). ka­ko to De­kart ka­že. do­la­zi me­di­ja­li­zo­va­ni su­bje­kat ko­ji se pre­vas­hod­no osla­nja na spo­znaj­ne kon­cep­ci­je pla­si­ra­ne pu­tem me­di­ja. Sto­ga. ra­zum ne­ma ni vre­me­na. od­no­sno da oni u ni­ma­lo za­ne­mar­lji­vom bro­ju slu­ča­je­va ne eg­zi­sti­ra­ju kao mi­sle­ći in­di­vi­du­u­mi. ali iz­gle­da da sve ma­nje sum­nja.] li­še­na sa­mo­svoj­nih su­bjek­tiv­nih mo­ći. či­ni se da je nji­ho­vo oso­be­no mi­šlje­nje ozbilj­no do­ve­de­no u pi­ta­nje.] ta­ko da on sve vi­še po­sta­je bi­će ko­je zna a sve ma­nje bi­će ko­je ne­što (ra­ci­o­nal­no i hu­ma­no) či­ni” (Ibid. Iako tek za­hva­lju­ju­ći Kan­tu i nje­go­vom una­ pre­đe­nju su­bjek­ti­vi­te­ta. du­bo­ko me­di­ja­li­zo­van su­bje­kat ni­je ni­šta dru­go do kva­zi­su­bje­kat ko­ji pod vla­sti­ti co­gi­to i pra­xis pod­vo­di pu­tem me­di­ja pro­mo­vi­sa­ne obra­sce mi­šlje­nja i po­ stu­pa­nja. Pri to­me. od­no­sno de­lat­na i po­ve­sna. dok je po mi­šlje­nju mno­gih iz­u­ča­va­o­ca/telj­ki fi­lo­zo­fi­je upra­vo sa He­ge­lom po­stig­nut ko­na­čan cilj pre­ o­bra­ža­ja su­bjek­ta od jed­no­stav­nog ak­ta kon­tem­pla­ci­je u in­stan­cu ko­ja je sve­o­bu­hvat­na i to­ta­li­zi­ra­ju­ća. da­nas se i ne mo­že od­go­vo­ri­ti a da se u ob­zir ne uzmu ak­tu­el­ne me­dij­ske prak­se pu­tem ko­jih se po­je­din­ci i po­je­din­ke kon­stant­no (re)de­fi­ni­šu. S tim u ve­zi. Za­pra­vo. Kad su uši i oči pre­te­ra­no za­po­sle­ne. a-ra­ci­o­nal­na i teh­nič­ki pro­du­ko­va­na. De­kar­tov co­gi­to kao ne­ka­da­šnja (sa­mo)po­tvr­da su­bjek­to­ve eg­zi­sten­ci­je usled sna­žne iz­lo­že­ no­sti uti­ca­ji­ma ma­sov­nih me­di­ja gu­bi na svo­joj ne­po­sred­no­sti. Pre­ci­zni­je.). za­hva­lju­ju­ći če­mu po­tvr­đu­je sop­stve­ni bi­tak. a ko­ja kao ta­kva ne mo­ že da mu po­slu­ži kao osno­va za uni­ver­zal­no kon­sti­tu­i­ra­nje ove in­tu­i­tiv­ne si­gur­no­sti.. ko­gi­ta­ci­ja ta­ko po­sta­je [. 205). kao i mo­guć­no­sti kon­ti­nu­i­ra­nog pro­ce­sa sa­mo­u­te­me­lje­ nja” (2007: 63). sti­če se uti­sak da ve­li­ki broj dru­štve­nih su­bje­ka­ta upra­vo usled osla­nja­nja na me­dij­ske kon­cep­ci­je stvar­no­sti ne ko­ri­sti pu­nim ka­pa­ci­te­tom svo­je spo­znaj­ne kom­pe­ ten­ci­je. 52 . te ti­me sa­mo­ga se­be (ne)sve­sno spu­ta­va u ak­tiv­nom i (sa­mo)kri­tič­kom mi­šlje­nju i pri­stu­pa­nju sop­stve­noj stvar­no­sti. Ne­ma sum­nje da sa­vre­me­ni čo­vek vi­še či­ta. Sto­ga je sa­svim oprav­da­no re­ći da na me­sto De­kar­to­vog (sa­mo)spoznajućeg su­bjek­ta ko­ji je fo­ku­si­ran na vla­sti­to mi­ šlje­nje. te uzi­ma­ju­ći ih bez bi­lo ka­kvog kri­tič­kog osvr­ta do­vo­di u pi­ta­nje vla­sti­tu su­bjek­tiv­nost.. Ka­da je reč o ulo­zi me­di­ja u čo­ve­ko­voj spo­zna­ji stvar­no­sti. sa­vre­me­nog su­bjek­ta kao re­ci­pi­jen­ta me­dij­skih po­ru­ka. po­ve­zu­ju­ći bi­tak i mi­šlje­nje. a s tim u ve­zi Div­na Vuk­sa­no­vić na­gla­ša­va: „Me­dij­ski is­po­sre­do­va­na. ni sna­ge. Osta­vlja­ju­ći to po stra­ni.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá od­re­đe­ni si­stem vred­no­sti. nje­go­vo apo­stro­fi­ra­nje re­le­vant­no­sti mi­šlje­nja i bit­ka za čo­ve­ka na­sto­ji se pro­mi­sli­ti iz per­spek­ ti­ve su­bjek­ta kao kon­zu­men­ta me­dij­skih sa­dr­ža­ja. me­di­ji (in)di­rekt­no do­pri­no­se tro­še­nju čo­ve­ko­vih spo­znaj­nih ka­pa­ci­te­ta „[. Pre­ci­zni­je. po­sta­vlje­no pi­ta­nje usme­ra­va se ka utvr­đi­va­nju da li je i u ko­li­koj me­ri sa­vre­me­ni dru­štve­ni su­bje­kat usled sna­žne iz­lo­že­no­sti uti­ca­ji­ma me­di­ja us­peo da sa­ču­va svoj­stvo „eg­zi­sti­ra­ju­će stva­ri ko­ja mi­sli” (Ibid. vr­lo je ve­ro­vat­no da će dru­štve­ni su­bjek­ti ko­ji su iz­lo­že­ni sna­žnim me­dij­skim uti­ca­ji­ ma pri­mi­ti.

pri to­me. i s nji­ma u ve­zi pri­hva­tlji­vih ob­li­ka mi­šlje­nja. od­no­sno po­nov­nog sta­vlja­nja ak­cen­ta na vred­nost i zna­čaj nji­ho­vih oso­be­no­sti. po­zi­tiv­no pre­o­bli­ko­va­nje po­je­di­na­ca i po­je­din­ki u ci­lju afir­ma­ci­je su­bjek­ tiv­no­sti. već pr­ven­stve­no na­sto­ja­nje da se po­ka­že da se me­di­ji sve vi­še i sve otvo­re­ni­je ko­ri­ste kao moć­ni me­ha­ni­zmi za in­stru­men­ta­li­za­ci­ju su­bje­ka­ta i su­bjek­tiv­no­sti ra­di us­po­sta­vlja­nja do­mi­na­ci­je raz­li­či­tih in­te­re­snih gru­pa­ci­ja. u okvi­ru ovo­ga ra­da že­li se na­gla­si­ti da se čo­vek (sa­mo)iz­gra­đu­je. a po­tom oslo­bo­di­ti i ak­tu­a­li­zi­ra­ti. ali i ko­ji se sve­sno i na­mer­no ko­ri­ste ra­di na­me­ta­nja po­želj­nih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta. Na osno­vu to­ga ja­sno je da me­di­ji svoj do­pri­nos po­nov­noj afir­ma­ci­ji su­bjek­tiv­no­sti 53 . Dru­gim re­či­ma. ose­ća­nja i po­stu­pa­nja. ali i da na ko­na­čan re­zul­tat čo­ve­ko­vog kom­plek­snog i ne­ret­ko te­škog iz­gra­đi­va­nja ne­mi­nov­no uti­ču me­di­ji. a sa­mim tim i slo­bod­nog i kri­tič­kog mi­šlje­nja. va­žno je ima­ti u vi­du i sle­de­će sta­no­vi­šte ovo­ga fi­lo­zo­fa: „Ob­lik slo­bo­de ni­je pu­ko sa­mood­lu­či­va­nje i sa­mo-ozbi­lje­nje.] ko­ri­sti­mo i naj­ma­nje mo­guć­no­sti da u okvi­ru po­sto­je­ćeg pro­mi­je­ni­mo po­sto­je­će” (1978: 61). te je po­treb­no ima­ti u vi­du da svr­ha uka­zi­va­nja na ne­ga­tiv­ne im­pli­ka­ci­je ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si u svom fo­ku­su ne­ma re­vi­ta­li­za­ci­ju pi­ta­nja o to­me šta je čo­vek u svo­ joj bi­ti. a ti­me ujed­no i sa­mih dru­štve­nih su­bje­ka­ta. nje­ga je sa­svim osno­va­no pro­ši­ri­ti. Po­la­ze­ći od sta­va o ne­po­sto­ja­nju ni­ka­kve skri­ve­ne bi­ti čo­ve­ka ko­ju je neo­p­hod­no naj­pre ot­kri­ti. upra­vo su me­di­ji ti ko­ji sve vi­še uti­ču na čo­ve­ko­vo ob­li­ko­va­nje. Pro­blem se do­dat­no uslo­žnja­ va ka­da se pu­tem me­di­ja pla­si­ra­ju i na­sto­je na­met­nu­ti ide­o­lo­gi­zo­va­ni si­ste­mi vred­no­sti. (sa­ mo)ostva­ru­je i/ili (sa­mo)pro­iz­vo­di..ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Da­kle. iako slo­bo­da u ve­li­koj me­ri za­vi­si i od teh­nič­kog pro­gre­ sa. ak­tiv­nih i (sa­mo)kri­tič­kih su­bje­ka­ta. već isto­vre­me­no i ce­lo­kup­nog dru­štva. bu­du­ći da se pu­tem njih že­le spro­ve­sti ma­ni­pu­la­ci­je kon­zu­men­ti­ma/ki­nja­ma me­dij­skih sa­dr­ža­ja u ci­lju ostva­ri­va­nja raz­li­či­ti­jih ide­o­lo­ških in­te­re­sa. ra­du i je­zi­ku pr­ven­stve­no do­la­zi do svo­ga od­re­đe­nja. ne­go je od­lu­či­va­nje i ozbi­lje­nje ci­lje­va ko­ji uve­ća­va­ju. na­ro­či­to va­žno ima­ti na umu da teh­no­lo­gi­ja mo­že po­sta­ti no­si­lac slo­bo­de sa­mo uko­li­ko pro­me­ni svo­ je usme­re­nje i ci­lje­ve. te to­me do­da­ti da sa­vre­me­ni čo­vek sve vi­še do­la­zi do svo­ga od­re­đe­nja i pre­ko me­di­ja ko­ji mo­gu da (re)de­fi­ni­šu na­ve­de­ne de­ter­mi­nan­te. ka­da je reč o na­či­nu na ko­ji se slo­bod­no mi­šlje­nje. Ono što je. Stva­ri po­sta­ju na­ro­či­to pro­ble­ma­tič­ne ka­da se me­di­ji ko­ri­ste ra­di pro­du­ko­va­nja po­je­di­na­ca/ki i to po me­ri ide­o­lo­ških in­te­re­snih gru­pa­ci­ja. ja­sno je i da je i sa­ma oso­be­nost dru­štve­nih su­bje­ ka­ta ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje s ob­zi­rom na to da je nji­ma svoj­stve­na su­bjek­tiv­nost tran­scen­di­ra­na.. već kao po­ku­šaj da se pu­tem nje uka­že na neo­p­hod­ nost da se ak­tu­el­ne me­dij­ske prak­se pod­vrg­nu onim za­hva­ti­ma ko­ji će za svoj re­zul­tat ima­ti afir­ma­ci­ju slo­bod­nih. od­no­sno oni kao no­si­o­ci pu­tem me­di­ja na­met­nu­tih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta po­sta­ju deo me­di­ja­li­zo­va­ne ma­se... kao da oni pri­je sve­ga (ili mo­žda is­klju­či­vo) sa­dr­že isti­nu” (1971: 354). va­žno ima­ti na umu je­ste to da po­me­nu­ta slo­bo­da mi­šlje­nja tre­ba da bu­de u funk­ci­ji do­bro­bi­ti ne sa­mo su­bjek­ta ko­jem je svoj­stve­na. Po­zi­va­ju­ći se na Mar­ku­ze­ov stav da svi tre­ba da „[. pre­ko nje­go­vog or­ga­ni­zma. ali uz na­po­me­nu da bi se ume­sto „isti­ne” na ovo­me me­stu pre mo­glo re­ći da čo­vek u ži­vo­tu. Upra­vo iz tog raz­lo­ga kri­ti­ku me­di­ja­li­zo­va­nih kva­zi­su­bje­ka­ta i kva­zi­su­bjek­tiv­no­sti ne tre­ba svr­sta­ti u red sa­mo jed­ne od mno­go­broj­ nih in­ter­pre­ta­ci­ja čo­ve­ka i nje­mu svoj­stve­nog sve­ta. njih ka­rak­te­ri­še i kva­zi­o­so­be­nost. 168). od­no­sno sup­sti­tu­i­sa­na me­di­ja­li­zo­va­nom su­bjek­tiv­no­šću ko­ja kao in­stru­ment u ru­ka­ma raz­li­či­tih ide­o­ lo­ških in­te­re­snih gru­pa­ci­ja bi­va upo­tre­blje­na u ci­lju na­me­ta­nja ide­o­lo­gi­zo­va­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti. pre­ko pred­me­ta ko­je pro­ iz­vo­di.] mo­že pri­stu­pi­ti je­di­no pre­ko ri­je­či. bit­no je is­ta­ći da Mar­ku­ze na­gla­ša­va da je. od­no­sno da is­tak­nu svo­ju oso­be­nost. po­je­din­ci i po­je­din­ke ko­ji su ne sa­mo iz­lo­že­ni sna­žnim me­dij­skim uti­ca­ji­ma ne­go su pu­tem njih u ve­li­koj me­ri i de­fi­ni­sa­ni pred­sta­vlja­ju kva­zi­su­bjek­te ne­spo­sob­ne da sa­mo­stal­no od­go­vo­re na pi­ ta­nje šta je to što oni za­pra­vo je­su. u ra­du se za­stu­pa stav da se upra­vo pu­tem me­di­ja mo­že i tre­ba spro­vo­di­ti tzv. A usled to­ga što se for­mi­ra­ju i de­fi­ni­šu pod uti­ca­jem me­di­ja. Po­la­ze­ći od Fu­ko­o­vog [Mic­hel Fo­u­ca­ult] sta­no­vi­šta da se čo­ve­ku „[. Ipak. jer im upra­vo oni kao ta­kvi pred­sta­vlja­ju naj­ve­ći ga­rant odr­ži­vo­sti. a ti­me i slo­bo­da uop­šte de­fi­ni­šu. S tim u ve­zi. Ima­ju­ći to na umu. šti­te i ob­je­di­nju­ju ži­vot na ze­mlji” (Ibid.

sta­vlja­ju­ći ak­ce­nat na ob­ra­du is­klju­či­vo onih te­ma ko­je su svoj­stve­ne sop­stve­noj so­cio-kul­tur­noj za­jed­ni­ci. Na­i­me. Ka­da je reč o na­či­nu na ko­ji se me­di­ji ba­ve so­cio-kul­tur­nim iden­ti­te­tom na­še­ga dru­štva i o nji­ho­voj ulo­zi u ne­go­va­nju i pod­sti­ca­nju mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i in­ter­kul­tu­ ra­li­zma.] za­to što su­ži­vot zna­či ži­vot jed­nih po­red dru­gih (što je. pri to­me.. već i da po­štu­je­mo dru­go­ga i dru­ga­či­jeg” (Cvit­ko­vić 2013: 36). kao i raz­lo­ga zbog ko­jih im pri­stu­pa­ju. po­treb­no je na­gla­si­ti da sva­ko me­dij­sko po­di­la­že­nje in­te­re­si­ma moć­nih gru­pa­ci­ja ili pak po­vla­ če­nje pred nji­ma za­pra­vo vo­di ka mar­ki­ra­nju bo­gat­stva raz­li­či­to­sti kao ne­čeg ne sa­mo ne­po­želj­nog. ve­ćin­ski me­di­ji otvo­re­ni sa­mo za sa­dr­ža­je ve­ćin­skog na­ro­da. ne­go i da sa­mi edu­ku­ju i se­be i pu­bli­ku o nji­ma” (2013: 40). Zbog to­ga... a ne jed­nih sa dru­gi­ma. Neo­p­hod­no je is­ta­ći i da me­di­ji kao mo­sto­vi me­đu dru­štev­nim su­bjek­ti­ma i raz­li­či­tim po­gle­di­ma na svet ne tre­ba da bu­du usme­re­ni ka ospo­so­blja­va­nju lju­di za su­ži­vot. ne­go­va­nju i pro­mo­ vi­sa­nju kul­tu­re sek­su­al­nih raz­li­ka. ose­ća­nja i po­stu­pa­nja na­met­nu­ti od stra­ne tzv. kao od­li­čan pri­mer mo­že po­slu­ži­ti či­nje­ni­ca da već spo­mi­nja­na vi­še­je­zič­nost svoj­stve­na za RTV za­pra­vo vo­ di ka ho­mo­ge­ni­za­ci­ji dru­štve­nih od­no­sa.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá mo­gu pru­ži­ti tek sa pro­me­nom na­či­na pri­stu­pa dru­štve­nim su­bjek­ti­ma.] su sred­stvo za ob­ra­čun po­li­tič­kih eli­ta i učvr­šći­va­nje vla­sti” (2013: 47). što je po­seb­no za­bri­nja­va­ju­će.] me­di­ji ne tre­ba sa­mo da obez­be­de pro­stor gde će pre­zen­to­va­ti pri­če o mul­ti­kul­tu­ral­no­sti i in­ter­kul­tu­ral­no­sti. a po­treb­no nam je ne sa­mo da se to­le­ri­ra­mo. Od­su­stvo si­tu­a­ci­ji pri­me­re­nih re­ak­ci­ja me­di­ja ko­je se ogle­da­ju u objek­tiv­nom pred­sta­vlja­nju dru­gog i dru­ga­či­jeg. Na­i­me. Na ovo­me me­stu sto­ga je vred­na po­me­na i Gru­ho­nji­će­va iz­ja­va da „[. s dru­ge stra­ne. sa­svim oprav­da­no mo­že se za­klju­či­ti da je upra­vo to ono što hro­nič­no ne­do­sta­je na na­šoj me­dij­skoj sce­ni. Pred­lo­zi za no­ve po­li­ti­ke (Fond za otvo­ re­no dru­štvo. ali i pod­sti­ca­nju kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta i in­ter­ak­ci­ja raz­li­či­to­sti ne­mi­nov­no vo­di upra­vo ka ho­mo­ge­ni­za­ci­ji dru­štva.. pa čak ni za to­le­ran­ci­ju. jer iz njih ni­ka­ko ne pro­iz­la­zi do­bro­bit ce­lo­ kup­no­ga dru­štva.. a tre­ba­mo ži­vje­ti jed­ni s dru­gi­ma i jed­ni za dru­ge”. već ne­ret­ko i kao glav­nog iz­vo­ra ne­ga­tiv­nih so­cio-kul­tur­nih po­ja­va. pr­vi i osnov­ni za­da­tak ko­ji tre­ba po­sta­vi­ti pred me­di­je ti­če se od­vra­ća­nja nji­ho­ vih prak­si od sva­ke na­me­re po­ve­ća­va­nja čo­ve­ko­ve ovi­sno­sti od me­dij­ske ili pak pu­tem me­di­ja pla­si­ra­ne kon­cep­ci­je stvar­no­sti. eko­nom­skih. 54 .. kao i kul­tu­re slo­bod­ne na­ci­o­nal­ne opre­de­lje­no­sti. S tim u ve­zi. fru­stra­ci­je. vi­ših in­stan­ci. 107 i da­lje). sa­svim je ja­sno da ova­kvim prak­sa­ma me­di­ji pro­mo­vi­šu ide­o­lo­ški dis­kurs li­šen sen­zi­bil­no­sti na sve što bi­va ozna­če­no kao dru­go i dru­ga­či­je. kao i me­di­ja ko­ji se nji­me ba­ve. 2007. to jest ka eg­zi­sti­ra­nju raz­li­či­tih za­jed­ni­ca jed­nih po­red dru­gih. s jed­ne stra­ne.). po­li­tič­kih. Be­og­ rad. slo­bod­no i (sa­mo)kri­tič­ko mi­šlje­nje i de­lo­va­nje. str. ali i.3 Po­la­ze­ći od kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta na­še­ga dru­štva i ak­tu­el­nih me­dij­skih. kul­tur­nih i dru­gih prak­si. Su­vi­šno je. a ne pa­siv­no usvo­je­ni obra­sci mi­šlje­nja.. bo­lje ne­go jed­nih pro­tiv dru­gih). kom­plek­se lič­ne pri­ro­de i slič­no. re­zul­ta­ti mno­gih is­tra­ži­va­nja me­di­ja go­vo­re u pri­log to­me da je. Po­la­ze­ći od kon­sta­ta­ci­je Ne­di­ma Sej­di­no­vi­ća da se me­di­ji ne sa­mo u Voj­vo­di­ni već i u Sr­bi­ji na­la­ ze u du­bo­koj kri­zi s ob­zi­rom na to da „[. me­di­ji za­pra­vo one­mo­gu­ća­va­ju us­po­sta­vlja­nje in­ter­kul­tu­ral­no­sti. Na­gla­ša­va­ju­ći da in­ter­kul­tu­ra­li­zam ne zna­či sa­mo shva­ti­ti i pri­hva­ti­ti dru­go i dru­ga­či­je. obe kon­cep­ci­je eg­zi­sti­ra­nja ima­ju svo­ja ogra­ni­če­nja i to „[. jer „[. kao vi­še ne­go osno­van pred­met „pra­žnje­nja” svih onih kod ko­jih je mo­gu­će iz­dvo­ji­ti aku­mu­li­ra­no ne­za­do­ volj­stvo.] to­le­ran­ci­ja je to­le­ri­ra­nje dru­go­ga. za ma­njin­ske me­di­je ka­rak­te­ri­stič­na vi­so­ka mo­no­et­nič­nost. ali i da su.. kao i da me­di­ji pri to­me tre­ba na se­be da pre­u­zmu ulo­gu ka­ko pre­zen­te­ra raz­li­či­to­sti ta­ko i pod­stre­ka­ča in­ter­ak­ci­ja raz­li­či­to­sti.. evi­dent­no je da ide­o­lo­ške ma­ni­pu­la­ci­je ko­je spro­ve­de moć­ne in­te­re­sne gru­pa­ci­je ne idu u pri­log us­po­sta­vlja­nju dru­štva unu­tar ko­jeg će raz­li­či­tost bi­ti ne sa­mo 3 Na to upo­zo­ra­va i Ja­dran­ka Je­lin­čić u svo­joj stu­di­ji In­for­mi­sa­nje na je­zi­ci­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na.] slu­že za di­se­mi­na­ci­ju ste­re­o­ti­pa i ar­ha­ič­nog po­gle­da na sa­vre­me­ni svet” (Ibid. na­gla­ša­va­ti da se na ovo­me me­stu pod su­bjek­tiv­nim pod­ra­zu­me­va čo­ ve­ku svoj­stve­no ak­tiv­no. kao i da ne­ret­ko „[. već i bi­ti u in­ter­ak­tiv­nom od­no­su s njim. sva­ka­ko. kul­tu­re slo­bod­ne ve­ro­i­spo­ve­sti.. te usme­ra­va­nje ka pod­sti­ca­nju. ne­go­va­nju i uva­ža­va­nju ra­zno­li­kog bo­gat­stva su­ bjek­tiv­nog. na osno­vu ak­tu­el­ne si­tu­a­ci­je unu­tar na­še­ga dru­štva. Pre­ci­zni­je.

Po­ten­ci­jal­ni mo­du­si za pre­va­zi­la­že­nje ide­o­lo­ških zlo­u­po­tre­ba me­di­ja Kon­sta­ta­ci­ja Čom­skog [No­am Chomsky] da me­dij­ska „[. mo­že i tre­ba da bu­de upo­tre­blje­na ra­di kon­sti­tu­i­sa­nja kva­li­tet­nih i kon­struk­tiv­nih so­cio-kul­tur­nih in­ter­ak­ci­ja iz­me­đu su­bje­ka­ta sa na­gla­še­nim oso­be­no­sti­ma. a na šta je u okvi­ru ovo­ga tek­sta vi­še pu­ta i uka­zi­va­no. kao i pod­sti­ca­nju (sa­mo)kri­tič­kog mi­šlje­nja i zdra­vih vred­no­snih sta­vo­va u dru­štvu. upr­kos to­me što je „ima­la svo­je spo­ra­dič­ne sve­tle tre­nut­ke u po­sled­njih pet de­ce­ni­ja” (2004: 162–163). kao je­dan od. te se sto­ga ne mo­že po­sma­tra­ti kao su­štin­sko svoj­stvo me­di­ja i nji­ho­vih prak­si.. to sva­ka­ko ne zna­či da je to nji­ho­va su­šti­na. iako me­di­ji ne­ret­ko slu­že kao do­da­tak raz­li­či­ tim ide­o­lo­gi­ja­ma. sa teh­no­lo­škog sta­no­vi­šta. je­ste či­nje­ni­ca da sa­mim tim što ima­ju ude­la u pla­si­ra­nju ide­o­lo­ških si­ste­ma vred­no­sti. mi­ šlje­nja i po­stu­pa­nja pu­tem ko­jih bi se po­što­va­la sva ljud­ska pra­va i slo­bo­de.] pod gra­đe­ vi­nom od la­ži na­zi­da­nih na dru­ge la­ži” (2008: 30) osno­va­na je sa­mo uko­li­ko se po­me­nu­te la­žne sli­ke sve­ta raz­u­me­ju kao re­zul­tat ma­ni­pu­la­ci­ja me­di­ji­ma u ci­lju me­dij­skih ma­ni­pu­la­ci­ja po­je­din­ci­ma/ka­ma. naj­ra­zvi­je­ni­jih emi­si­o­nih me­di­ja. No. kao i da se sta­vi ak­ce­nat na kon­ci­pi­ra­nje i spro­vo­đe­nje kon­struk­tiv­nih me­dij­skih stra­te­gi­ja usme­re­nih ka afir­ma­ci­ji kri­tič­kog mi­šlje­nja i od­go­vor­nog dru­štve­nog de­lo­va­nja. Ima­ju­ći u vi­du ak­tu­el­nu me­dij­sku sce­nu u Sr­bi­ji. kao je­dan od još uvek naj­u­ti­caj­ni­jih me­di­ja unu­tar na­še­ga dru­štva. pri­ me­ra ra­di. te da je „isti­na o tom pred­me­tu za­tr­pa­na [. kao što i sa­mi me­di­ji pro­la­ze kroz pro­me­ne ko­je Fi­dler ozna­ča­va iz­ra­zom „me­di­ja­mor­zo­fa”. Sto­ga je po­treb­no na­gla­si­ti da. Sto­ga je nep­hod­no is­ta­ći da me­di­ji tre­ba da se. Ta­ko se. ba­ve onim te­ma­ma ko­je su jed­na­ ko bit­ne za sve pred­stav­ni­ke/ce so­cio-kul­tur­nog kon­tek­sta unu­tar ko­jeg de­lu­ju. ali i da pu­tem spe­ci­fič­nih me­dij­skih sa­dr­ža­ja ko­ji ima­ju naj­broj­ni­je cilj­ne gru­pe pre­zen­tu­ju i one te­me ko­je su bit­ne za po­je­din­ce i po­je­din­ke ko­ji kao pri­pad­ni­ci/ce ma­njin­skih za­jed­ni­ca ni­su do­volj­no vi­dlji­vi ili pak na pri­me­ren na­čin pre­zen­to­va­ni jav­no­sti. ko­ji na­vo­di da te­le­vi­zi­ja. za raz­li­ku od Fi­dle­ra [Ro­ger Fi­dler]. Ipak. a sve to ra­di spro­vo­đe­nja in­te­re­sa i ci­lje­va moć­nih ide­o­lo­ških gru­pa­ci­ja. to ni­ka­ko ne zna­či da ne po­sto­je mo­du­si da se ak­tu­el­na me­dij­ska kli­ma bit­no pro­me­ni. (sa­mo)kri­tič­kim mi­šlje­njem i dru­štve­no od­go­vor­nim de­lo­va­njem. evi­dent­no je da me­di­ji u ve­li­koj me­ri de­lu­ju u ko­rist od­re­đe­nih ide­o­lo­ških stra­te­gi­ja i to pr­ven­stve­no usled ne­po­sto­ja­nja ozbilj­nih me­dij­skih po­li­ti­ka.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pri­hva­će­na. Na taj na­čin bi se do­pri­ne­lo ka­ko otva­ra­nju me­di­ja ta­ko i otva­ra­nju ce­lo­kup­nog dru­štva. a ne sa­mo ide­o­lo­gi­zo­va­nih gru­pa­ci­ja. jed­na­ko je osno­va­no go­vo­ri­ti i o pro­me­na­ma na­či­na na ko­ji se oni upo­tre­blja­va­ju. 55 . pre sve­ga... ali ta­ko da ti­me isto­vre­me­no do­pri­no­se po­di­za­nju sve­sti gra­đan­stva.. bi­lo bi u pot­pu­no­sti ne­pri­me­re­no op­tu­ži­ti ih za pro­tek­ci­o­ni­zam pre­ma ide­o­lo­škim gru­pa­ci­ja­ma i nji­ho­vim in­te­re­si­ma. u okvi­ru ovog tek­sta ipak sma­tra da upra­vo te­le­vi­zi­ja. ipak ih je bi­lo „su­vi­še ma­lo da bi oda­gna­li pre­o­vla­da­va­ju­će ose­ća­nje raz­o­ča­re­nja ovim me­di­jem” (Ibid. od­no­sno da se uči­ni za­o­kret ka onim me­dij­skim po­stu­la­ti­ma ko­ji su od ključ­ne va­žno­sti za jed­na­ku bri­gu o pra­vi­ma i po­tre­ba­ma ce­lo­kup­no­ga gra­đan­stva. Ta­ko­đe. Na­i­me. ne­go i u okvi­ru ko­jeg će se po­seb­na pa­žnja po­kla­nja­ti ne­go­va­nju mul­ti­kul­tu­ral­no­sti i in­ter­ kul­tu­ral­no­sti.] sli­ka sve­ta ko­ja je pred­sta­vlje­na jav­no­sti ima sa­mo naj­u­da­lje­ni­je ve­ze sa stvar­no­šću”. a ti­me i us­po­sta­vlja­nju ade­kvat­ne osno­ve za raz­vi­ja­nje i ne­go­va­nje onih si­ste­ma vred­no­sti. ono što ni­ka­ko ne tre­ba is­pu­sti­ti iz vi­da.). U okvi­ru ovo­ga tek­sta pr­ven­stve­no se že­le­lo uka­za­ti na po­tre­bu da se unu­tar na­še­ga dru­štva spro­ve­ du ozbilj­ne me­dij­ske re­for­me ra­di po­nov­nog sta­vlja­nja me­di­ja u funk­ci­ju me­di­ja­to­ra iz­me­đu dru­štve­nih su­bje­ka­ta i stvar­no­sti. iako me­di­ji ima­ju ude­la u po­ti­ski­va­nju kri­tič­ke jav­no­sti u ko­rist da­va­nja pro­sto­ra ide­o­lo­škim kon­cep­ ci­ja­ma stvar­no­sti. Po­ra­ža­va­ju­ći broj dru­štve­no od­go­vor­nih me­di­ja ko­ji u svo­me fo­ku­su ima­ju in­for­mi­sa­nje. Ono što je neo­p­hod­ no ima­ti na umu je­ste to da. obra­zo­va­nje i/ ili za­ba­vu kon­zu­me­na­ta/ki­nja svo­jih sa­dr­ža­ja. me­di­ji su u ve­li­koj me­ri od­go­vor­ni za ide­o­lo­gi­za­ci­ju jav­no­sti. po­sle­di­ ca je pr­ven­stve­no du­bo­ke ide­o­lo­ške ogre­zlo­sti so­ci­je­te­ta unu­tar ko­jeg me­di­ji po­ku­ša­va­ju da de­lu­ju. va­žno je ima­ti na umu da sa­mi me­di­ji ne mo­ra­ju nu­žno bi­ti pro­tek­ci­o­ni­stič­ki na­stro­je­ni pre­ma od­re­đe­nim ide­o­lo­škim kon­cep­ci­ja­ma da bi bi­li sta­vlje­ni u funk­ci­ju nji­ho­ve afir­ma­ci­je.

kao i in­ter­kul­tu­ral­no­sti. 7). u sve­mu to­me se od me­di­ja oče­ku­je da u svo­jim pro­mo­ci­ja­ma bo­gat­stva raz­li­či­to­sti sta­ve ak­ce­nat i na raz­vi­ja­nje kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu onih ko­ji se me­đu so­bom raz­li­ku­ju.. ne­go na kon­ci­pi­ra­nje i re­a­li­za­ci­ju onih sa­dr­ ža­ja u okvi­ru ko­jih će se spro­vo­di­ti de­zi­de­o­lo­gi­za­ci­ja ka­ko ve­ćin­ske kul­tu­re ta­ko i onih ma­njin­skih. neo­p­hod­no je in­si­sti­ra­ti na „otva­ra­nju” ne sa­mo kul­tu­ra..] po­ja­vom no­vih me­di­ja ko­mu­ni­ka­ci­je sta­ri­ji ob­li­ci obič­no ne za­mi­ru” već „[. kul­tur­nih.. Dru­ gim re­či­ma.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá De­fi­ni­šu­ći me­di­ja­mor­fo­zu kao „tran­sfor­ma­ci­ju ko­mu­ni­ka­cij­skih me­di­ja” ko­ja „[.] će­mo mo­žda pre­ži­ve­ti kao čo­ve­čan­stvo uko­ li­ko na­u­či­mo da jed­no­stav­no ne sme­mo is­ko­ri­šća­va­ti sred­stva svo­je mo­ći i mo­guć­no­sti de­lo­va­nja. ovaj te­o­re­ti­čar me­di­ja na­sto­ji i da uka­že na to da „[.. a sve u na­me­ri da se so­cio-kul­tur­ni fe­no­me­ni poč­nu sa­gle­da­va­ti iz per­spek­ti­va ko­ je pre­va­zi­la­ze okvi­re nji­ma svoj­stve­nog kon­tek­sta.). pa da ta­ko dru­go i dru­ge do­ži­vlja­va­mo kao dru­ge nas sa­mih. ne­go se za­u­sta­vi­ti pred dru­gim kao dru­gim.] no­vi me­di­ji ne na­sta­ju spon­ta­ no i ne­za­vi­sno – oni se po­ja­vlju­ju po­stup­no kroz me­ta­mor­fo­zu sta­rih me­di­ja” (Ibid.. kon­ku­ren­cij­skih i po­li­tič­kih pri­ti­sa­ka i dru­štve­nih i teh­no­lo­ških ino­va­ci­ja” (Ibid. i to u ci­lju raz­me­ne oso­be­nih. već na­sto­ja­nje da se u okvi­ru već po­sto­je­ćih me­dij­skih pro­iz­vo­da ko­ji su na­me­nje­ni ši­ro­kom audi­to­ri­ju­mu ob­ra­đu­ju te­me ko­je su od jed­na­ke va­žno­sti za sve.. Na­i­me. u okvi­ru ovog ra­da na­sto­ja­lo se apo­stro­fi­ra­ti zna­čaj me­dij­skih prak­si za ne­go­va­nje bo­gat­stva kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti s ob­zi­rom na to da ono pred­sta­vlja bi­tan (pre)uslov za za­sni­va­nje mul­ti­kul­tu­ral­nog i in­ter­kul­tu­ral­nog dru­štva.] obič­no na­sta­je slo­ že­nim pre­pli­ta­njem opa­že­nih po­tre­ba. po­en­ta ovog ra­da se ogle­da upra­vo u uka­zi­va­nju na po­tre­bu za upo­tre­bom me­di­ja ra­di pri­zna­va­nja dru­gog kao dru­ga­či­jeg. Na­i­me. re­li­gij­skih. 56 . S tim u ve­zi je po­treb­no is­ta­ći da se od me­di­ja ne oče­ku­ je uvo­đe­nje do­dat­nih sa­dr­ža­ja po­seb­no na­me­nje­nih pred­stav­ni­ci­ma/ca od­re­đe­nih ma­njin­skih za­jed­ni­ca. ma­njin­skih za­jed­ni­ca. kao i te­ma­ma ko­je su po­seb­no zna­čaj­ne za pred­stav­ ni­ke/ce raz­li­či­tih et­nič­kih. Upra­vo u to­me se vi­di mo­guć­nost za us­po­sta­vlja­nje i ne­go­va­nje kul­tu­re pri­hva­ta­nja i uva­ža­va­nja raz­li­či­to­sti. ona je uslov ko­ji otva­ra mo­guć­nost ne­u­slo­vlje­nog mi­šlje­nja” (1991: 179). a upra­vo u to­me tre­ba vi­de­ti jed­nu od bit­nih pret­po­stav­ki za us­po­sta­vlja­nje pro­duk­tiv­ne raz­me­ne raz­li­či­tih po­gle­da na stvar­nost iz­me­đu pred­stav­ni­ka raz­li­či­tih so­cio-kul­tur­nih gru­ pa­ci­ja.. od­no­ sno tvr­di­ti da se pa­ra­lel­no sa me­di­ja­mor­fo­za­ma od­vi­ja­ju ne sa­mo me­ta­mor­fo­ze na­či­na na ko­ji se me­di­ji upo­tre­blja­va­ju. Po­la­ze­ ći od Li­o­ta­ro­vog [Jean-François Lyotard] sta­va da je kul­tu­ra „[. a ne is­klju­či­vo ma­sov­nih is­ ku­sta­va.. kul­tu­ra kao uslov ne­u­slo­vlje­nog mi­šlje­nja isto­vre­me­no je i kul­tu­ra kao pred­u­slov plu­ra­li­zma u re­zo­no­va­nju i po­stu­pa­nju. kao i da sa „[. Na­rav­no.] kraj­nja svr­ha ko­ju pri­ro­da sle­di u ljud­skoj vr­sti jer ona lju­de či­ni . Na ovom me­stu zna­čaj­na po­me­na je Ga­da­me­ro­va kon­sta­ta­ci­ja da „[.. već i svr­ha u ko­je se ko­ri­ste. me­dij­ski ser­vi­si po­put RTV-a ne tre­ba da sta­vlja­ju ak­ce­nat na kvan­ti­tet TV for­ma­ta na­me­nje­nih ma­njin­skim gru­pa­ci­ja­ma.] na­sta­vlja­ju da se raz­vi­ja­ju i pri­la­go­đa­va­ju” (Ibid. Iz­ne­te Fi­dle­ro­ve kon­sta­ta­ci­je mo­gu­će je u iz­ve­snom smi­slu i na­do­gra­di­ti.. kao i afir­ma­ci­je in­ter­ak­ci­ja raz­li­či­to­sti. A za pro­mo­ci­ju i po­pu­la­ri­za­ci­ju ta­kvih me­dij­skih stra­te­gi­ ja neo­p­hod­no je da me­di­ji od pu­kog ide­o­lo­škog in­stru­men­ta u slu­žbi in­stru­men­ta­li­za­ci­je jav­no­sti iz­no­va po­sta­nu sred­stvo u slu­žbi afir­ma­ci­je kva­li­tet­ne i kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu pred­stav­ni­ka raz­li­či­tih kul­tur­nih gru­pa­ci­ja. ali i op­ho­đe­nja ko­ji­ma se ugro­ža­va­ju osnov­na ljud­ska pra­va i slo­bo­de.pod­lo­žnim ide­ja­ma. sek­su­al­nih i dr. ali i afir­ma­ci­je kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je sa dru­gim u ci­lju po­sti­za­nja do­bro­bi­ti za što ve­ći broj dru­štve­nih su­bje­ka­ta. ka­ko bi­smo ima­li ude­la jed­ni u dru­gi­ma” (1999: 22).. u ci­lju ne­go­va­nja kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti. 41). već i da go­vo­re i o ne­če­mu dru­gom. te do­da­ju­ći to­me da u nje­noj afir­ma­ci­ji bit­nu ulo­gu tre­ba da ima­ju me­di­ji. Za­to me­di­ji mo­ra­ju da po­vra­te ne sa­mo svo­ju kri­tič­nost već i sa­mo­kri­tič­nost. te afir­ma­ci­je onih ob­li­ka mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja ko­ji ni­su na­met­nu­ti od stra­ne od­re­đe­ne in­te­re­sne gru­pa­ci­je... što za­pra­vo zna­či da us­po­sta­ve ot­klon od ide­o­lo­škog je­zi­ka ko­ji go­vo­ri uvek o istom. od­no­sno kul­tu­re pu­tem ko­je će se pre­va­zi­ći svi oni ne­pri­me­re­ni ob­li­ci mi­šlje­nja o dru­gom kao dru­ga­či­jem. već i na „otva­ra­nju” ka­ko ve­ćin­skih ta­ko i ma­njin­skih me­di­ja (ali i na uvo­đe­ nju ne­za­vi­snih me­di­ja). Upra­vo iz tog raz­lo­ga. pred pri­ro­dom kao i pred raz­vi­je­nim kul­tu­ra­ma na­ro­da i dr­ža­va. Od me­di­ja se ne oče­ku­je sa­mo da go­vo­re dru­ga­či­je.

No­vi Sad. Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne. Pred­lo­zi za no­ve po­li­ti­ke. Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća. Be­o­grad. CIRPD. 9. 2007. 2008. Stvar­nost. Cen­tar za in­ter­kul­tur­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. Tabs S. No­vi Sad. 24. Be­o­grad. Cam­brid­ge. N. Za­tvo­re­no – otvo­re­no: dru­štve­ni i kul­tur­ni kon­tekst u Voj­vo­di­ni 2000– 2013. Com­mu­ni­ca­tion. kri­ti­ka. 19.. 2014. Kne­že­vić. 22. „Me­dij­ska pre­zen­ta­ci­ja kul­tu­re” u: Me­sto i zna­čaj me­dij­skih stu­di­ja za me­đu­re­gi­o­nal­nu sa­rad­nji (zbor­nik ra­do­va II). 1975. 2013. 12. 57 . (ur. Be­o­grad. Most: ča­so­pis za kul­ tu­ru ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja.). Car V. Me­di­ji. 2013. No­lit.). Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne. 20. Be­o­grad.). Clio.. „Me­di­ji i jav­ni in­te­res – ka­ko op­sta­ti iz­van tr­ži­šnih okvi­ra” u: Dubravka Va­lić Ne­delj­ko­vić. Fa­kul­tet dram­skih umet­no­sti.F. Ve­lja­nov­ski R.).. Be­o­grad. 1991. Skla­bin­ski M. 14. „Kul­tu­ra ne pod­no­si cen­tra­li­zam” u: Mi­ro­slav Ke­ve­ždi (ur. Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne. 18. Đu­rić M. Jav­ni RTV ser­vis u slu­žbi gra­đa­na.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá LI­TE­RA­TU­RA: 1. 1999. 7. No­vi Sad. 2011. Most: ča­so­pis za kul­tu­ru ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja. 3. 2007. 10.). 2005... 1991. In­for­mi­sa­nje na je­zi­ci­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. De­scar­tes R. 2013. Za­greb. Me­di­a­morp­ho­sis. Va­lić-Ne­delj­ko­vić. Evrop­sko na­sle­đe. Pla­to. Do­bra vest. Ru­bi­kon.. Či­go­ja štam­pa.. Fi­dler R.. 2014. Cvit­ko­vić I. Nar­ci­so­vo ogle­da­lo. Be­o­grad. Gru­ho­njić D. Za­tvo­re­no – otvo­re­no: dru­štve­ni i kul­ tur­ni kon­tekst u Voj­vo­di­ni 2000–2013. No­vi Sad. Kraj uto­pi­je. Srem­ski Kar­lov­ci. Ga­da­mer H. Me­di­ta­ci­je o pr­voj fi­lo­zo­fi­ji. 2013. Po­lity Press. 2000. Cen­tar za in­ter­kul­tur­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. Pe­tro­va­ra­din. Cul­tu­re: A Glo­bal Ap­pro­ach. New York.. Be­o­grad. Mar­cu­se H. 2. Re­či i stva­ri. 11.). Pe­tro­va­ra­din.. Be­o­grad.. No­vi Sad. 21. „Za­što je kul­tu­ra u Sr­bi­ji (ne)va­žna?” u: Mi­ro­slav Ke­ve­ždi (ur.. Be­o­grad. No­vi Sad. Ras­kol.G. 2014. Čom­ski N. 13. 15. 2013. Lull J.. 6.. Bo­dri­jar Ž. D. Cen­tar za in­ter­kul­tur­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju.. Je­lin­čić J. Sve­to­vi.. 17.. 5. Za­greb. 1978. 23. Clio. Be­o­grad. 2004. Fond za otvo­re­no dru­štvo. 8. Li­o­tar Ž. Ko­mu­ni­ka­ci­ja. Za­tvo­re­no – otvo­re­no: dru­štve­ni i kul­tur­ni kon­tekst u Voj­vo­di­ni 2000–2013.. De­jan Pra­li­ca (ur. „Sin­te­za i raz­li­ke” u: Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić (ur... 4. Di­gi­tal­ne me­dij­ske teh­no­lo­gi­je i dru­štve­no-obra­zov­ne pro­me­ne 3. Či­go­ja štam­pa. 1971. Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. Si­mu­la­kru­mi i si­mu­la­ci­ja. Clio. 1999. Ve­gel L. Pe­tro­va­ra­din. Fo­u­ca­ult M.. „Na­si­lje iz re­li­gi­je i na­si­lje pro­tiv re­li­gi­je” u: Sre­mac. Šu­šnjić Đ. Esej o oslo­bo­đe­nju. S.).). Most: ča­so­pis za kul­ tu­ru ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Bur­di­je P.. este­ti­ka. Fi­lo­zo­fi­ja me­di­ja: on­to­lo­gi­ja.. Prin­ci­pi i kon­tek­sti. Fa­ra­go K. Me­dia. Ri­ba­ri ljud­skih du­ša. 16. „Ma­njin­ske na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni: iz­me­đu gra­đan­stva i na­ci­o­na­li­te­ta” u: Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić (ur. No­vi Sad. No­vi Sad. Vuk­sa­no­vić D. Kon­tro­la me­di­ja. No­vi Sad. CKD SSO – Iz­vo­ri i to­ko­vi. UK. Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet. „Me­di­ji: in­ter­kul­tu­ral­no­sti ili mul­ti­kul­tu­ral­ni na­ci­o­na­li­zam?” u: Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić (ur. re­li­gi­ja i na­si­lje. Bo­go­slov­sko dru­štvo Otač­nik. 2013.. 2000. Serb­hor­vat Đ. Fi­lo­zof­ski fa­ kul­tet. Sej­di­no­vić N. „Ko­rak na­pred za slo­vač­ku za­jed­ni­cu” u: Mi­ro­slav Ke­ve­ždi (ur. Clio..

this me­dia do­es not use cul­tu­ral di­ver­sity for the pur­po­se of qu­a­lity and con­struc­ti­ve in­ter­ac­tion bet­ we­en the re­pre­sen­ta­ti­ves of dif­fe­rent so­cio-cul­tu­ral com­mu­nity.rts. andrearatkovic08@gmail. Primljeno: 10. Mo­re pre­ci­sely. po­se­ćen 01. 03. 3. Gra­đa­nin. po­se­ćen 01. http://www. septembra 2015. po­se­ćen 01. 2015. http://www. 03. alt­ho­ugh RTV has an en­vi­a­ble num­ber of pro­grams de­di­ca­ted to dif­fe­rent pro­vin­cial mi­no­ri­ti­es. in­ter­cul­tu­ral.rs/sr_lat/pa­le­ta Ideological Media and Socio-cultural Diversity SUM­MARY: This pa­per at­tempts to ret­hink ide­o­lo­gi­cal me­dia stra­te­gi­es. Pre­sen­ted ar­gu­ments sho­uld ser­ve as an in­tro­duc­tion to the in­ter­di­sci­pli­nary study of the me­dia and the­ir in­stru­men­ta­li­za­tion in or­der to pro­mo­te an ide­o­logy and its system of va­lu­es. Prihvaćeno za objavljivanje: 25. star­ting from the pro­vin­cial me­dia ser­vi­ce and its for­mats that are in­ten­ded to the re­pre­sen­ta­ti­ves of mi­no­ri­ti­es. 03. the aut­hor of this ar­tic­le wants to stress out the re­spon­si­bi­lity of Ra­dio te­le­vi­sion of Voj­vo­di­na for the pro­mo­tion of ide­o­lo­gi­cal per­cep­ ti­ons of so­cio-cul­tu­ral gro­ups wit­hin the pro­vin­ce and the af­fir­ma­tion of cul­tu­ral mo­nism as well.html Emi­si­je TV2. septembra 2015.rs/sr_ci/pro­gram/dru­gi-pro­gram/emi­si­je#kul­tur­no-umet­nic­ki Pa­le­ta. http://www. In fact.rtv. and me­ans in which they re­ flect on the cul­tu­ral con­text of our so­ci­ety. 2.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ELEK­TRON­SKI IZ­VO­RI: 1. cul­tu­ral di­ver­sity. KEY WORDS: dog­ma­ti­sed me­dia. 2015.rs/pa­ge/tv/sr/se­ri­es/21/RTS+2/636/Gra%C4%91anin. par­ti­cu­lar at­ten­tion is paid to fin­ding po­ten­tial mo­des for over­co­ming ide­o­lo­gi­cal me­dia prac­ti­ses.com 58 . 2015.rtv.

En­di Vor­hol. kao još je­dan iro­nič­ni Vor­ho­lov umet­nič­ki iz­raz. go­di­ne. kul­tu­ra se­ća­nja. In­ter­pre­ta­ci­jom smo do­šli do spo­zna­je da raz­voj film­ske rad­nje pred­sta­vlja svo­je­vr­sno spu­šta­nje iz sve­ta umet­no­sti u svet Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca. ali 6. Mi­kov­ča­ni En­di­ja Vor­ho­la tu u pot­pu­no­sti shva­ta­ju kao svo­je­ga.6)(091) Miroslav Keveždi Zavod za kulturu Vojvodine. av­gu­sta (Grant 1 http://www. ili ta­ko­đe u Pit­sbur­gu. Po dru­gim ver­zi­ja­ma. ro­đen je kao An­drej Var­ho­la (An­drew War­ho­la). U tom smi­slu. Ru­si­ni. 1. ju­na 1928. Slo­vač­ka. 6. ili opet u Fo­rest si­ti­ju. već ga i gra­di na osno­vu svo­ jeg usta­lje­nog dru­štve­no-kul­tur­nog si­ste­ma. i to s ob­zi­rom na va­ri­jan­tu pre­zen­to­va­nu pre­ko ru­sin­ske za­jed­ni­ce u Slo­vač­koj. od­bi­ja­na i od­ba­ci­va­na. Vred­nost i sta­vo­ve spram nje­ga ipak od­re­đu­ju u od­no­su na svoj si­stem vred­no­sti. Se­ća­nje na Vor­ho­la sa­gle­da­va­će­mo pr­ven­stve­no u okvi­ri­ma te­o­ri­je kul­tu­re se­ća­nja. iako ga ni­kad ni­su vi­de­li. u me­stu Fo­rest si­ti. Vor­hol je istog da­tu­ma ro­đen u Pit­sbur­gu (In­di­a­na 2010: 3). što po­tvr­đu­je te­zu Emi­la Dir­ke­ma da sva­ko dru­štvo po­ka­zu­je i tra­ži ose­ćaj kon­ti­nu­i­te­ta sa pro­šlo­šću. i to s ob­zi­rom na va­ri­jan­tu pre­zen­to­va­nu pre­ko film­ski pri­ka­za­ne za­jed­ni­ce Ru­si­na u Slo­vač­koj.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 791:929 Warhola A. Po jed­noj od ver­zi­ja. isto­vre­me­no od­ba­cu­ju­ći Vor­ho­la ko­ji je po­znat na svet­skom ni­vou. Ključ­ne re­či: ana­li­za fil­ma. 1928– 1987). Za En­di­ja Vor­ho­la ne mo­že se sa si­gur­no­šću re­ći gde i ka­da je ro­đen. go­di­ne.imdb. Uvod Cilj ovog ra­da je utvr­đi­va­nje ka­rak­te­ri­sti­ka se­ća­nja na En­di­ja Vor­ho­la (Andy War­hol. Se­ća­nje na Vor­ho­la sa­gle­da­no je kao od­re­đe­na kul­tu­ra se­ća­nja. in­ter­pre­ta­tiv­noj i eva­lu­a­tiv­noj rav­ni. av­gu­sta (Andy War­hol). u dr­ža­vi Pen­sil­va­ ni­ji u SAD (Hon­nef 2000: 7). Novi Sad Srbija Analiza filma Absolut Warhola i kultura sećanja Rusina u Slovačkoj Sa­že­tak: Cilj ovog ra­da je utvr­đi­va­nje ka­rak­te­ri­sti­ka se­ća­nja na En­di­ja Vor­ho­la (Andy War­hol. Film do­pu­nju­je ovu te­zu uka­zu­ju­ći na to da dru­štvo ne sa­mo da po­ka­zu­je i tra­ži kon­ti­nu­i­tet. ko­je je pre­zen­to­va­no kroz film Ab­so­lut War­ho­la polj­skog auto­ra Sta­ni­sla­va Mu­he (Sta­ni­slaw Muc­ ha) iz 2001. lju­di u sta­rom Vor­ho­lo­vom kra­ju kre­i­ra­ju svo­jeg sop­stve­nog Vor­ho­la.com/ti­tle/tt0303603/ 59 . ru­sin­skih se­la is­toč­ ne Slo­vač­ke. go­di­ne. De­skrip­tiv­na ana­li­za po­ka­za­la je da se film sa­sto­ji od 160 ka­dro­va i 3 de­la. pri­ka­za­ne na fil­mu. 1928–1987) ko­je je pre­zen­to­va­no kroz film Ab­so­lut War­ho­la1 polj­skog auto­ra Sta­ni­sla­va Mu­he (Sta­ni­slaw Muc­ha) iz 2001. ali 6. Na ovaj na­čin je stvo­ren fe­no­men pop-pa­lan­ke. Vor­ho­lov umet­nič­ki iz­raz osta­je kod se­lja­na pri­su­tan kao stal­na pro­vo­ka­ci­ja. 791(437. Me­tod ko­ji je ko­ri­šćen je ana­li­za fil­ma u de­skrip­tiv­noj.

či­je po­re­klo uka­zu­je na pri­vr­že­nost Is­toč­noj hri­šćan­skoj cr­kvi (pra­vo­slav­noj ili ka­sni­je gr­ko-ka­to­lič­koj). Film ko­ji pred­sta­vlja pred­met 2 Pol Ma­go­či (Paul R. Vor­ho­lo­vi ro­di­te­lji bi­li su Ju­li­ja Za­vac­ka i On­drej Var­ho­la. go­di­ne an­glo­a­me­rič­ke po­pu­lar­ne stra­te­gi­je po­sta­le pla­ne­tar­ne. ven­ča­ni 1909. go­di­ne (War­hol. za njim je put Pit­sbur­ga kre­nu­la i Ju­li­ja. kad je na­ci­o­nal­ni po­kret bio us­po­sta­vljen na toj te­ri­to­ri­ji. epi­de­mi­ja. Šta­vi­še. Ova re­če­ni­ca sa­ma po se­bi upu­ću­je na ti­pič­no vor­ho­lov­sku mi­ste­ri­o­ znost i for­si­ra­nje onog što je pri­sut­no na po­vr­ši­ni (bez du­bljeg zna­če­nja. s ko­jom je i po­red svog sa­dr­žaj­nog i kre­a­tiv­nog umet­nič­ kog ži­vo­ta uspe­vao da odr­ža­va ve­ze. ni­kad ni­je bio u Slo­vač­koj. Na na­go­vor pri­ja­te­lja ipak od­la­zi u Nju­jork. To­kom ka­snog XIX ve­ka. ‘Ru­ten’ i dru­gi­ma ve­za­nim za sta­nov­ni­ke pod­ruč­ja is­toč­ne Če­ho­slo­vač­ke. S dru­ge stra­ne. la­ba­vo po­ve­za­ne fe­de­ra­ci­je kne­že­vi­na za­sno­va­nih uglav­nom na te­ri­to­ri­ji Ukra­jin­ske Re­pu­bli­ke. S dru­ge stra­ne. pa ta­ko i po­re­kla) što je Vor­hol do­sled­no ne­go­vao. po­stao iz­ve­stan uni­ jat­ski Ru­sin i ho­mo­sek­su­a­lac. Ma­goc­si) uka­zu­je na kon­fu­zi­ju po­ve­za­nu sa ter­mi­ni­ma ‘Ru­sin’. ili ‘magyar-orosz’” (Ma­goc­si 1983: 10). tj. Vor­hol/Var­ho­la se uvek pri­ka­zi­vao sa­mo jed­nim svo­jim li­cem. fri­ži­de­re. i 1975. Ge­ri In­di­a­na (Gary In­di­a­na) na­vo­di da su se oni uze­li „[. dok za to vre­me pri­vat­ni Var­ho­la po­ se­ću­je li­tur­gi­je Gr­ko-ka­to­lič­ke cr­kve i ima kon­tak­te sa rod­bi­nom u da­le­koj Slo­vač­koj. ‘orosz’. po­lu­pi­sme­nih imi­gra­na­ta iz Slo­vač­ke” (Go­cić 2012: 11). pik­ni­ke. Tu su ima­li tro­je mu­ške de­ce. ko­jem po zna­ča­ju mo­žda mo­že pa­ri­ra­ti sa­mo Pi­ka­so (In­di­a­na 2010: XII). ko­ji se u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du upra­vo raz­vi­jao u cen­tar svet­ske umet­no­sti (Ar­gan 2005: 184. On­drej je oti­šao u SAD. De­vet go­di­na ka­sni­je. Pr­va pop-plat­ na Vor­hol sli­ka po­čet­kom še­zde­se­tih go­di­na. jed­nim okre­nu­tim sve­tu. ko­nač­no. iz ko­jeg po­ ti­ču Vor­ho­lo­vi ro­di­te­lji. Vor­hol se pro­sla­vio i po­stao ne­za­o­bi­la­zni fe­no­men u svet­skoj isto­ri­ji umet­no­sti. Mu­zej se na­la­zi u me­stu Med­zi­la­bor­ci. tru­dio se i uspe­vao da jav­no­sti ne bu­de pri­ka­zi­van u ce­lo­sti. go­di­ne. 60 . za svet je sva­ka­ko ma­nje zna­čaj­no to da je Vor­ hol po­re­klom iz za­jed­ni­ce Ru­si­na u Slo­vač­koj. i oba poj­ma su ko­ri­šće­na od stra­ne sta­nov­ni­ka sred­njo­ve­kov­ne Ki­jev­ske Rus’i. ne­da­le­ko od me­sta po ime­nu Mi­ko­va. a deo za­ra­đe­nog nov­ca osta­vio je za An­dre­jo­vo ško­lo­va­nje. dok u ma­đar­skim iz­vo­ri­ma od XIX ve­ka po­či­nju da se po­ja­vlju­ju poj­mo­vi ‘Rutén’. da­na­šnje is­toč­ne Slo­vač­ke: „Sta­nov­ni­ci se­be tra­di­ci­o­nal­no na­zi­va­ju Ru­si­ni­ma ili če­šće Ru­sna­ci­ma. Šo­be 2014: 95–97). Sâm to opi­su­je na sle­de­ći na­čin: „Umet­ni­ci po­pa sli­ka­li su stva­ri ko­je sva­ko ko še­ta Bro­dve­jem mo­že pre­po­zna­ti u tren oka – stri­po­ve. bo­ce ko­ka-ko­le – sve sjaj­ne sa­vre­me­ne stva­ri ko­je su se ap­strakt­ni eks­pre­si­o­ni­sti tru­di­li da uop­šte ne za­pa­ža­ju” (War­hol 2009: 11). kar­pat­skom ogran­ku osi­ro­ma­še­nih se­la. ta­ko da je od sre­di­ne XX ve­ka. pa ta­ko i po­ro­di­ci u „sta­rom kra­ju”. Tri go­di­ne po ven­ča­nju. kad su iz­lo­že­ni pred­me­ti i sli­ke iz Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti En­di­ja Vor­ho­la.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 2007: 154). a dru­gim okre­nu­tim svo­joj po­ro­di­ci. po­jam ‘Ru­sin’ po­či­nje da zna­či raz­li­či­te stva­ri raz­li­či­tim lju­di­ma. sin si­ro­ma­šnih. Po za­vr­šet­ku Ško­le le­pih umet­no­sti na Kar­ne­gi teh­nič­kom in­sti­tu­tu. Osta­lo je po­zna­to da je na pi­ta­nje oda­kle je po­re­klom dao sle­de­ći od­go­vor: “I am from now­he­re” – ili. Kri­ti­čar Go­ran Go­cić pi­sao je (pri­lič­no oštro) o to­me da su iz­me­đu 1955. go­di­ne. gde jav­ni Vor­hol is­ka­zu­je da je „ni­ot­kud”. ko­ji ih je pod­se­ćao na rod­ni kraj. ko­je se na­la­zi na is­to­ku Slo­vač­ke. ona na ne­ki na­čin upu­ću­je na Vor­ho­lo­vu po­dvo­je­nost iz­me­đu „pri­vat­ nog” i „jav­nog” Vor­ho­la. tj. slav­ne lič­no­sti. U tom smi­slu. 2006)3. po­jam ‘Ru­sin’ ili ‘Ru­snak’ ostao sa­ču­van sa­mo u pla­ni­na­ma Kar­pa­ta. sli­ka ko­ju je emi­to­vao ni­je bi­la „ap­so­lut­na” (u smi­slu „pot­pu­na”). Oba ter­mi­na iz­vo­de se iz ime­ni­ce ‘Rus’. ime Ru­sin bi­lo je po­ste­ pe­no za­me­nje­no sa Ukra­ji­nac. On­drij je umro 1942.. An­drej je po­mi­šljao da bu­de uči­telj li­kov­nih umet­no­sti. 1949. ne­pi­sme­no­sti i bes­po­moć­ne ge­o­gra­fi­je na pu­tu ne­pre­kid­nih te­ri­to­ri­jal­nih za­đe­vi­ca iz­me­đu su­sed­nih dr­ ža­va” (In­di­a­na 2010: 4). Ži­ve­li su u ru­sin­skom ge­tu po­zna­tom kao “The Hill” (Br­do). ne pre­vi­še ras­po­lo­žen da se pre­se­li ne­gde dru­gde. 3 Je­dan od ured­ni­ka te iz­lo­žbe bio je i Sa­va Ste­pa­nov. mu­ške pan­ta­lo­ne. ko­jem za­hva­lju­je­mo jer nam je za po­tre­be pi­sa­nja ovog ra­da ustu­pio zna­ča­jan deo pra­te­ćeg ma­te­ri­ja­la spo­me­nu­te iz­lo­žbe. Je­dan deo Vor­ho­lo­vih ra­do­va bi­lo je mo­gu­će vi­de­ti i na iz­lo­žbi u No­vom Sa­du 2006. Sli­ka­ma na­ve­de­nih stva­ri. a An­drej je bio naj­mla­đi od njih.. a „Pro­vi­đe­nje je hte­lo da je je­dan od naj­u­pa­dlji­vi­jih šti­to­no­ša da­tog pro­ce­sa. na ru­sin­skom – “Я нї­од­кадз” (Maґoчи 2009: 5).] u Ru­te­ni­ji2. Sa si­gur­no­šću se mo­že re­ći da se ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja ka­sni­je raz­vio u onog ko­ji će u svet­skim okvi­ri­ma po­sta­ti po­znat kao je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih umet­ni­ka XX ve­ka. i to ne sa­mo u le­pim umet­no­sti­ma. u kar­pat­skom re­gi­o­nu. Isto­rij­ski do­ku­men­ti iz naj­ra­ni­jih vre­me­na ko­ri­ste la­tin­ski po­jam ‘Rut­he­ni’ da opi­še gru­pu. Iako je Vor­hol imao ve­ze sa „sta­rim kra­jem”.

ko­ji je bio sta­no­vi­šta da „[.. već ti­me što po­se­du­je do­ku­men­tar­ni ka­rak­ter.4 Za nas je taj pa­ra­doks pri­vi­dan jer pri­me­ću­je­mo da se tu ra­di o jed­noj spe­ci­fič­noj kul­tu­ri se­ća­nja.) 61 . Po na­šem mi­šlje­nju. tj. ra­zu­mlji­vo je da dru­štve­na za­jed­ni­ca Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca ima se­ća­nja na ono što tvo­ri njen kon­ti­nu­i­tet i što se ogle­da kroz rod­bin­ski ili lo­kal­ni (se­o­ski) si­stem po­ve­za­no­sti.. ali se ipak ne mo­že ni sa­svim po­re­ći da je mo­gu­će na­pra­vi­ti ve­zu iz­me­đu kul­tu­re po­ro­dič­nog kru­ga i nje­go­ve umet­no­sti.. 184). ko­ji nu­di vlast nad raz­mi­šlja­njem” (Al­bvaks 2013: 179). sli­ka Vor­ho­lo­ve oso­be se kroz film pre­i­spi­tu­je. ali ne de­li sa sve­tom sa­svim i „sli­ku oso­be”. Film pri­ka­zu­je čo­ve­ka (in­ter­vju­e­ra) ko­ji se kroz film ras­pi­tu­je kod ži­te­lja se­la Med­zi­la­bor­ci i Mi­ko­va o En­di­ju i nje­go­vom ži­vo­tu i umet­no­sti. Pri­pad­nost En­di­ja Vor­ho­la ru­sin­skoj za­jed­ni­ci pred­sta­vlja svo­je­vr­snu „pro­ši­re­nu po­ro­di­cu”.2015.war­hol­city. U tom smi­slu. po­ka­zu­je ma­lo raz­u­me­va­nja za nje­go­vo stva­ra­la­štvo. ko­ja pred­sta­vlja­ju od­re­đe­nu vr­stu klju­ča za se­ća­nje: „Iza lič­nog ime­na po­sto­ji mno­go sli­ka ko­ji­ma bi se. ta­ko da do iz­ra­ža­ja do­la­zi sta­rin­ska 4 http://www. Taj si­stem ovla­da­va fe­no­me­ni­ma o ko­ji­ma se raz­mi­šlja. i po­ka­zu­je da se po­ro­dič­ni od­no­si „Pre­do­ča­va­ju u for­mi do­bro po­ve­za­nog si­ste­ma. pri­pa­da kul­tu­ri se­ća­nja. mo­glo omo­gu­ći­ti da se po­no­vo po­ja­ve” (Ibid. ali se ipak nji­me po­no­se i ra­do no­se nje­go­vo pre­zi­me. S dru­ge stra­ne. Vor­hol je sva­ka­ko kult­na lič­nost.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na­še ana­li­ze na ne­ki na­čin na­sto­ji da to pre­va­zi­đe spa­ja­ju­ći Vor­ho­la i Var­ho­lu.09. U de­lu Dru­štve­ni okvi­ri pam­će­nja iz 1925. Se­ća­nje na En­di­ja Vor­ho­la. film i uop­šte pred­sta­vlja upo­tre­bu pro­šlo­sti. Ni­je ne­va­žno re­ći da Al­bvaš pri­me­ću­je da se pre­no­se i pam­te sa­mo ime­na pre­da­ka/ro­đa­ka na ko­je je se­ća­nje još uvek ži­vo. Ovaj „raz­laz” pred­sta­vlja ključ­nu kon­tro­ver­zu oko ko­je je iz­gra­đe­na rad­nja fil­ma. u iz­ ve­snim uslo­vi­ma. za­to što im da­na­šnji lju­di po­sve­ću­ju kult i osta­ju ba­rem fik­tiv­no u ve­zi s nji­ma. Ko­ri­šće­nje Vor­ho­lo­vog ime­na i ele­me­na­ta iz nje­go­vog ži­vo­ta u pi­ta­nji­ma ko­ja sta­nov­ni­ci­ma Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca po­sta­vlja in­ter­vju­er. U fil­mu se mo­že vi­de­ti da En­di­je­va rod­bi­na. Kul­tu­ra se­ća­nja. i za­to se kod Ru­si­na ši­rom sve­ta pri­rod­no raz­vi­ja sklo­nost ka to­me da En­di­ja pre­po­zna kao „svo­je­ga”. ali u po­sled­njim go­di­na­ma XX ve­ka. U tom smi­slu. Za­to on po­se­ban zna­čaj pri­da­je ime­ni­ma. ka­ko na sa­da­šnjost. ona­ko ka­ko je pri­ka­za­no u fil­mu. sva­ka­ko pred­sta­vlja­ju ne­na­uč­nu upo­tre­bu pro­šlo­sti. kao i od­ go­vo­ri ko­je do­bi­ja. Ke­ve­ždi 2014). na­sto­je­ći da ih uklo­pi u ko­he­ren­tan si­stem i ta­ko ih pri­la­go­di se­bi. ali je pi­ta­nje da li bi on to bio i za svo­ju rod­bi­nu da ši­rom sve­ta ne po­sto­ji ši­ri krug Vor­ho­lo­vih po­što­va­la­ca ili da im se u su­sed­stvu ne na­la­zi zgra­da Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti En­di­ja Vor­ho­la. u du­hu isto­vre­me­no ima­mo ide­ju o srod­nič­kom od­no­su i sli­ku oso­be” (Al­bvaks 2013: 181). Al­bvaš je sta­no­vi­šta da „[.com/vi­deo (pri­stu­plje­no 01. Do­ku­men­tar­ni film Ab­so­lut War­ho­la (Muc­ha 2001) pri­ka­zu­je pod­ruč­je is­toč­ne Slo­vač­ke iz ko­jeg je Vor­ ho­lo­va po­ro­di­ca sti­gla u SAD. film po­ka­zu­je da Vor­ho­lo­va rod­bi­na ima „ide­ju o srod­nič­kom od­no­su”.] ka­da mi­sli­mo na svo­je srod­ni­ke. ta­ko i na pro­šlost i bu­duć­nost. da se raz­vi­je i odr­ži „ide­ja o rod­bin­skim od­no­si­ma” i jed­na vr­sta „kon­ti­nu­i­te­ta” iz­me­đu nje­ga i ru­sin­ske za­jed­ ni­ce. po mi­šlje­nju To­do­ra Ku­lji­ća. mo­že se re­ći da film za­pra­vo vi­še go­vo­ri o Vor­ho­lo­voj rod­bi­ni ne­go o nje­mu. Za na­slov fil­ma iza­bra­na je kon­struk­ci­ja ‘Ab­so­lut War­ho­la’ ko­ja bi mo­gla da upu­ću­je na pot­pu­nu sli­ku i re­še­nje Vor­ho­lo­ve mi­ste­ri­je. To se od­no­si na sve vre­men­ske di­men­zi­je. Po­ve­za­nost u dru­štve­ nom se­ća­nju bi­la je opa­že­na još od stra­ne Al­bva­šo­vog uči­te­lja Emi­la Dir­ke­ma (Emi­le Durk­he­im). već je pri­la­go­đa­va svom si­ste­mu.. tj. ro­do­na­čel­nik kul­tu­re se­ća­nja kao na­uč­ne di­sci­pli­ne (Halb­wachs 1992). iako zna za nje­ga. Pri­vid­ni pa­ra­doks ko­ji je uoč­ljiv u fil­mu pro­na­la­zi se u to­me da ni­ko od sta­nov­ni­ka ni­je lič­no upo­znao čo­ve­ka či­ji su ro­di­te­lji dav­no oti­šli iz se­la. Isto ta­ko. zbir­ni je po­jam za ozna­ku sve­u­kup­ne ne­na­uč­ ne jav­ne upo­tre­be pro­šlo­sti (Ku­ljić 2004: 124. go­di­ ne Al­bvaš pi­še o ko­lek­tiv­nom se­ća­nju po­ro­di­ce. ko­ju je u po­je­di­ nim ele­men­ti­ma opisaо još u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka Mo­ri­sa Al­bvaš (Ma­u­ri­ce Halb­wachs). na­kon pr­vog gle­da­nja. Iz­go­va­ra­nje Vor­ho­lo­vog ime­na u uslo­vi­ma sni­ma­nja fil­ma pred­sta­vlja jed­nu vr­stu lo­zin­ke ko­ja kod Vor­ho­lo­ve rod­bi­ne iz sta­rog kra­ja otva­ ra pro­stor se­ća­nja na rod­bin­ske od­no­se i sli­ku Vor­ho­lo­ve oso­be ka­ko je oni u se­ća­nju kon­stru­i­šu.] sva­ko dru­štvo po­ka­zu­je i tra­ži ose­ćaj kon­ti­nu­i­te­ta sa pro­šlo­šću” (Mis­ztal 2003: 4). sma­tra­mo da pri­pa­da ta­ko­zva­noj „kul­ tu­ri se­ća­nja”.

scen­ske na­zna­ke. a za­tim osta­le. u pot­pu­no­sti pri­la­go­đe­ne fil­mu ko­jim se ba­ve” (Omon.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá po­slo­vi­ca: „To što Pa­vle go­vo­ri o Pe­tru – vi­še go­vo­ri o Pa­vlu ne­go o Pe­tru” – to što Var­ho­le go­vo­re o En­ di­ju ta­ko vi­še go­vo­ri o Var­ho­la­ma. Da­lje. Sta­no­vi­šta ve­za­na za tu ra­van iz­ne­će­mo u ana­li­zi. tj. Žak Omon (Jac­qu­es Aumont) i Mi­šel Ma­ri (Mic­hel Ma­rie) sla­žu se u to­me da ne po­sto­ji jed­na uni­ver­zal­na me­to­da za ana­li­zu fil­mo­va i za­to nam je bli­sko nji­ho­vo sta­no­vi­še po ko­jem „U iz­ve­snom smi­slu po­sto­je sa­mo po­je­di­nač­ne ana­li­ze ko­je su.5 Sta­no­vi­šta in­ter­pre­ta­tiv­ne rav­ni iz­ne­će­mo u di­sku­si­ ji. Na de­skrip­tiv­nom ni­vou tru­di­će­mo se da za­u­zme­mo ne­u­tral­no sta­no­vi­šte u opi­si­va­nju obi­lja ele­me­na­ta ko­ji su da­ti kroz film.. Glav­ni in­stru­ment ko­ji će­mo u ovom ra­du ko­ri­sti­ti je in­stru­ment de­skrip­ci­je. ka­ko to na­vo­de Omon i Ma­ri. In­ter­pre­ta­tiv­na ra­van od­no­si se na iz­no­še­nje ar­gu­me­na­ta o zna­če­nju fil­ma i od­no­si se na te­mu fil­ ma i nje­go­ve ap­strakt­ni­je ide­je. neo­p­hod­ne za uspe­šno sni­ma­nje (Ibid. 2006: 34).). Mi će­mo ras­ka­dri­ra­va­nje pri­me­ni­ti u dru­gom smi­slu: kao opis fil­ma u nje­go­vom fi­nal­nom sta­nju. du­ži­ni i pred­me­ti­ma ko­je raz­ma­tra­ju. ono ba­rem ve­li­kog bro­ja ana­li­za. nu­žno mo­ra­mo ima­ti u vi­du pr­ven­stve­no de­skrip­tiv­ni ni­vo. i u tom smi­slu iz­vr­ši­ će­mo ras­ka­dri­ra­va­nje fil­ma Ab­so­lu­te War­ho­la. već je­di­no što on mo­že to je da blo­ki­ra iz­vr­stan broj zna­čenj­skih in­ve­sti­ci­ja” (Omon. Pod ka­drom pod­ra­zu­me­va­mo „Sva­ki deo fil­ma ko­ ji se na­la­zi iz­me­đu dve pro­me­ne ka­dra” (Omon et al. Tu će­mo. jer će sa­zna­ti mno­go vi­še o nje­go­voj rod­bi­ni ne­go o nje­mu. onim što bi­smo mo­gli na­zva­ti dis­kur­som sta­rog kra­ja. Ka­ko bi­smo utvr­di­li ka­rak­te­ri­sti­ke se­ća­nja ko­je je pre­zen­to­va­no u fil­mu Ab­so­lu­te War­ho­la. Me­đu­tim. Ka­ko sta­nov­ni­ci se­la Mi­ko­va i Med­zi­la­bor­ci kon­stru­i­šu se­ća­nje na Vor­ho­la/Var­ ho­lu? Kon­kret­ni­je – ko­ji ak­te­ri u ko­jem okru­že­nju če­ga se se­ća­ju kad je u pi­ta­nju En­di Vor­hol? Pret­po­stav­ka je da će sli­ka bi­ti od­re­đe­na nji­ho­vim si­ste­mom raz­mi­šlja­nja. ka­ko bi vi­še do­zna­li o Vor­ho­lu.] su­prot­nost sva­kom ‘im­pre­si­o­ni­stič­kom’ dis­kur­su o fil­mu” (Omon. i pru­ža teh­nič­ke. mo­že se re­ći da će mno­gi ko­ji ot­poč­nu gle­da­nje ovog fil­ma. 2. Smi­sao film­ske ana­li­ze. Ras­ka­dri­ra­va­nje uobi­ča­je­no je­ste ope­ra­ci­ja ko­jom se po­ sle osta­lih fa­za sce­na­ri­ja rad­nja de­li na se­kven­ce. Pod­ra­zu­me­va se da film da­je mo­guć­nost za vi­še ana­li­za. Ma­ri 2007: 46). 5 Oni uka­zu­ju na hi­po­te­zu po ko­joj sva­ki film mo­že bi­ti pred­met. „Ka­dro­vi se kao ta­kvi po­ve­zu­ju u na­ra­tiv­ne i pro­stor­no-vre­men­ske je­di­ni­ce pod za­jed­nič­kim na­zi­vom se­kven­ce” (Omon. Ova­kvo raz­mi­šlja­nje pod­ra­zu­me­va tri rav­ni ana­li­ze: de­skrip­tiv­nu. na­la­zi se u to­me da se za­snu­ju sta­no­vi­šta o te­mi fil­ma i nje­go­vom zna­če­nju (Pra­mag­gi­o­re 2008: 26). za­pra­vo ima­ti pri­li­ku da se raz­o­ča­ra­ju. U skla­du s tim. ako ne bes­ko­nač­no mno­go. Pi­ta­nje ko­je se mo­že po­sta­vi­ti je­ste ka­kve su ka­rak­te­ri­sti­ke se­ća­nja na En­di­ja Vor­ho­la is­ka­za­ne kroz film Ab­so­lu­te War­ho­la. Ma­ri 2007: 39). za­tim one ve­za­ne za iz­raz li­ca i po­kre­te. eva­lu­a­ci­o­nu i in­ter­pre­ta­tiv­nu. Ana­li­za. ta­ko­đe. iz­ne­ti sud o to­me ka­kav je ana­li­zi­ra­ni film s ob­zi­rom na pri­kaz ak­te­ra i rad­nji. Isto ta­ko – što Ru­si­ni vi­še zna­ju o nje­mu i nje­go­voj rod­bi­ni – vi­še zna­ju i sa­mi o se­bi. sa­svim suprotnim od dis­kur­sa ame­rič­kog no­vog sve­ta u ko­jem je An­drej Var­ho­la po­stao En­di Vor­hol. de­lje­nje fil­ma na de­lo­ve ka­ko bi se vi­de­lo ka­ko oni funk­ci­o­ni­šu za­jed­no. ko­ji se uglav­ nom za­sni­va na dve vr­ste je­di­ni­ca (ka­dar i se­kven­ca). 46.. 62 . ne­go o En­di­ju. a da sam tekst fil­ma u od­no­su na mno­štvo mo­gu­ćih ana­li­za mo­že igra­ti ulo­gu ne­ke vr­ste ogra­ni­če­nja: „Ne sa­mo da film po se­bi ne pro­iz­vo­di zna­če­ nja. pred­sta­vlja „[. Ma­ri 2007: 18). s ob­zi­rom na to da Vor­hol ipak pri­pa­da Var­ho­ la­ma – na ne­ki na­čin – do­zna­je se ne­što i o nje­mu. sce­ne. Ma­ri 2007: 17). Iz tog raz­lo­ga mo­ra­ju se u de­skrip­ci­ji iz­ne­ti pre­mi­se i ar­gu­men­ti o ide­ja­ma i film­skim iz­ra­zi­ma ko­ji po­dr­ža­va­ju in­ter­pre­ta­ci­ju. Me­tod Me­tod ko­ji će­mo ko­ri­sti­ti u ovom ra­du je­ste ana­li­za fil­ma. U tom de­lu iz­ne­će­mo i sta­no­vi­šta eva­lu­a­tiv­ne rav­ni ko­ja pod­ra­zu­me­va da­va­nje su­da o to­me ko­ji ak­ te­ri se u ko­jem okru­že­nju se­ća­ju če­ga kad je u pi­ta­nju En­di Vor­hol. nu­me­ri­sa­ne ka­dro­ve. po svom pri­stu­pu.

Bo­rod i Med­zi­la­bor­ce. 3. gde bi sva­ka fo­to­gra­fi­ja mo­gla bi­ti shva­će­na kao po­seb­ni ka­dar – mi smo tu se­kven­ce pre­po­zna­li kao je­dan ka­dar. glas iz auto­mo­bi­la pi­ta gde su Med­zi­la­bor­ci. ko­ja iz ino­stran­stva (Ne­mač­ka) do­la­zi do se­la Med­zi­la­bor­ci i Mi­ko­va (Slo­vač­ka). sve sta­ri­ce u cr­nom no­se jed­na­ke pla­ve ma­ra­me i uglas od­go­va­ra­ju „Ova­ko: Ha­bu­ra. „Ka­ko da ne?”.424 se­kun­di (oko 73 min). „Do­bro do­šli u Slo­vač­ku 6 U pro­ce­su ras­ka­dri­ra­va­nja na­i­šli smo na pro­blem da se ne­ke se­kven­ci­jal­ne ce­li­ne po­ja­vlju­ju kao br­zo sme­nji­va­nje fo­to­gra­fi­ja (ka­dro­vi 40. kroz ve­tro­bran auto­mo­bi­la u po­kre­tu ka­me­ra sni­ma isti put. ka­ko se se­ća. ak­te­ri. (5)7 Kroz ve­tro­bran auto­mo­bi­la u po­kre­tu vi­di se sne­žni put u su­mra­ku. (12)19 Kroz ve­tro­bran se vi­di ko­lo­na vo­zi­la is­pred auto­mo­bi­la. po­red pu­ta se vi­de za­ve­ja­ne ma­le ku­će ka­rak­te­ri­stič­ne za is­toč­nu Slo­vač­ku. ko se se­ća. iz­me­đu ko­jih se na­la­zi krat­ka me­đu­se­kven­ca-fo­to­gram. ka­dru po­ja­vlju­ju se isto umon­ti­ra­ni ka­dro­vi unu­tar glav­nog ka­dra). ka­dru. 3. du­ži­na ka­dra (sec). Sta­ri­ce se mr­šte „Nem­ci. Pr­va ce­li­na pred­sta­vlja pu­to­va­nje sni­ma­telj­ ske eki­pe. auto­mo­bil za­o­bi­la­zi vuč­ja­ka. 72. Tra­ja­nje fil­ ma je. iako tra­je sve­ga 5 se­kun­di. Glas pi­ta da li je ta­mo i mu­zej. ka­dru umon­ti­ra­na su još tri ka­dra-ilu­stra­ci­je. (6)7 Ka­me­ra na isti na­čin sni­ma isti put. kao da se kre­će. si­ro­ma­šna ku­ća. uslov­no re­če­no. za­ve­jan no­ću. Pred­met ana­li­ze je ko­pi­ja fil­ma Ab­so­lu­te War­ho­la ko­ju smo mo­gli pro­na­ći na in­ter­ne­tu. Sta­ri­ce se sme­ju: „Tu je Polj­ska. a na­mon­ti­ra­va se sli­ka iz dru­gog – taj ka­dar pre­po­zna­je­mo kao je­dan. ali je to sa­da let­nje ju­tro. U 16. „A Mi­ko­va?”. kr­do kra­va se po­la­ko še­ta po ma­gi­stral­nom pu­tu. (7)16 Ka­me­ra sni­ma isti put sa iste tač­ke. pop-art. 59. za­ma­ glje­ni pro­zor na auto­mo­bi­lu u po­kre­tu se spu­šta. „Ko je to bio?”. „Sli­kar. 115. ne­da­le­ko”. Mo­žda smo i ne­ka­kva fa­mi­li­ja”. 123. (10)8 Po­no­vo kre­će tan­go. Glas pi­ta: „Da li ste ne­kad ne­što ču­li o En­di­ ju Var­ho­li?”. 150). Klim­nu gla­vom i (2)10 kroz za­ma­glje­ni pro­zor sa stra­ne auto­mo­bi­la u po­kre­tu ka­me­ra sni­ma zim­ski pej­zaž. „Bio je u Ame­ri­ci”. ka­sna je je­sen i si­ja sun­ce. bi­ci­kli­sta pi­ta oda­kle su. Me­đu­se­kven­ ca zah­te­va po­seb­nu ana­li­zu. do­ku­men­ta­rac o En­di­ju Var­ho­li? Su­per!”. 41. u po­za­di­ni mu­zi­ka u rit­mu tan­ga. zvuk u svi­ma pri­pa­da 16. (9)57 Mu­zi­ka pre­sta­je. Glas pi­ta: „A šta je on ra­dio. bi­ci­kli­sta gle­da u unu­tra­šnjost auto­mo­bi­la i od­go­va­ra pi­ta­njem: „Šta je ovo? Ka­me­ra je ta­mo?”. (16)66 Auto­mo­bil se za­u­sta­vlja po­red ne­ko­li­ko sta­ri­ca u se­lu na­lik onom u ko­me su sre­li bi­ci­kli­stu. zvuk. 4. ali u zim­skom ju­tru. pred­me­ti. glas pi­ta gde je Mi­ko­va. 63 . po na­šem me­re­nju. za ži­vo­ta?”. Znam sve o nje­mu. po ko­jem še­ta vuč­jak. o slo­vač­kim ba­nja­ma. Sve sta­ri­ce uglas: „Ha­bu­ra. Mo­ja maj­ka je iz Mi­ko­ve. 160 ka­dro­va. Bi­ci­kli­sta pi­ta: „A bi­će ne­ki film. 74. Glas ka­že: „Iz Ne­mač­ke”. Vo­di­li smo se prin­ci­pom da ta­mo gde zvuk pri­pa­da jed­nom ka­dru. gde se se­ća. je­ dan sa har­mo­ni­kom i dru­gi sa vi­o­li­nom. ta­ko da ovo ni­smo iz­dvo­ji­li kao po­se­ban ka­dar (u 26. (14)7 Auto­mo­bil za­o­bi­la­zi ka­mion ko­ji je stao zbog puk­nu­te gu­me. du­ži­na se­kven­ce. Slič­no je u ka­dro­vi­ma u ko­ji­ma su uba­če­ne fo­to­gra­fi­je. Dru­ga ce­li­na od­no­si se na su­sret i raz­go­vo­re sa Vor­ho­lo­vom rod­bi­nom i ži­te­lji­ma spo­me­nu­tih me­sta.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Je­di­ni­ce će­mo ana­li­zi­ra­ti po sle­de­ćim pa­ra­me­tri­ma: broj ka­dra. če­ga se se­ća. pra­vo na­zad”.6 Po za­vr­še­nom ras­ka­dri­ra­va­nju uoč­lji­vo je da se film sa­sto­ji iz dve ve­li­ke ce­li­ne (su­per­se­kven­ ce). le­to je. ko­men­ tar. Ta­mo je mu­zej”. iako mu je pu­kla gu­ma. (13)11 Let­nji put. „Ja sam Po­ljak”. „Mi­ko­va je ta­mo” (ma­šu ru­ka­ma sve za­jed­no u prav­cu). „On je iz Mi­ko­ve ro­dom”. 55. šte­lu­ju in­stru­men­te ka­ko bi za­svi­ra­li. U od­re­đe­nim de­lo­vi­ma bi­će po­streb­no obra­ti­ti pa­žnju i na tzv. (15)10 Let­nji put. „Ka­ko da stig­ nem ta­mo?”. „Pi­sac”. Iza njih se na­la­ze se­o­ski put i br­da. glas iz auto­mo­bi­la u po­kre­tu pi­ta bi­ci­kli­stu gde su Med­zi­la­bor­ci. glas od­go­va­ra: „Ne­mač­ka”. 27. (11)5 Ka­me­ra na isti na­čin sni­ma isti put le­ti. jo­jo­joj!”. is­pred ko­lo­ne je pre­to­va­re­ni ka­mion. ‘fo­to­gra­me’.1 Pu­to­va­nje iz ino­stran­stva u Med­zi­la­bor­ce i Mi­ko­vu Pr­vi deo (su­per­se­kven­ca) sa­sto­ji se iz 25 ka­dro­va ko­ji tra­ju 397 se­kun­di: (1)29sec Dvo­ji­ca mu­zi­ča­ra. ko­ji pred­sta­vlja­ju sli­ke ko­je se mo­gu iz­dvo­ji­ti iz fil­ma. „Okre­ni­te se i idi­te na­zad. (3)5 di­da­ska­li­ja Ab­so­ lut i (4)5 di­da­ska­li­ja War­ho­la. ovaj ka­že „pra­vo”. „A oda­kle ste vi?”. broj se­kven­ce. (8)10 Po­no­vo ka­me­ra sni­ma isti put. Bo­rod i Med­zi­la­bor­ce!”. ali je to sa­da let­nje ve­če. sli­ka. na­he­ren na­le­vo. Ana­li­za i re­zul­ta­ti Na­kon pr­vog gle­da­nja pri­stu­pi­li smo ras­ka­dri­ra­va­nju i pre­po­zna­li da film ima. 127.

Glas pi­ta šta se ra­di. (37)4 Ulaz u Mu­zej. (18)22 Ki­ša pa­da po ve­tro­bra­nu. kralj pop-umet­no­sti”. či­ta da­lje. a mi ov­de ima­mo mu­zej u Med­zi­la­bor­ci­ma. On vi­če: „Andi Var­hol. iz is­toč­ne Slo­vač­ke. mi ide­mo u cr­kvu. no na­zdra­vlje!”. ka­že sta­ri­ca. da li taj što ma­la ku­će. Da ni­je umro 1987. Ja sam mu bra­ta­nac. Ka­že: „Pi­je­mo pa pi­je­mo!”. (27)25 Zim­ski kra­jo­lik. Ma­ri­ji Var­ho­lo­voj. pe­va lju­bav­nu ru­sin­sku na­rod­nu pe­smu.022 se­kun­di: (29)38 Unu­tra­šnjost se­o­ske ku­će. sa ča­ši­ca­ma za ra­ki­ju i bo­com ra­ki­je. Lju­di od­go­va­ra­ju da je ne­da­le­ko i da je pred ku­ćom ve­li­ki krst. noć je. „mi pi­je­mo za Andija”. Andi Var­hol”. Kroz boč­ni pro­zor auto­mo­bi­la vi­di se ki­šno ne­bo. (24)12 Auto­mo­bil se za­u­sta­vlja po­red Ro­ma i Rom­ki­nje ko­ji idu po­red pu­ta. (20)10 Auto­mo­bil se kre­će. Psi la­ju. (34)41 Is­pred Vor­ho­lo­vog mu­ze­ja u Med­zi­la­bor­ci­ma se­di Jan­ko Fla­ška. glas pi­ta za Med­zi­la­bor­ce i Mu­zej. u da­lji­ni su br­da. ili mo­le­raj. Ro­mi ga upu­ću­ju pra­vo. vi­de se dve kon­zer­ve. du­bo­ki sneg i ja­ka zi­ma. go­ di­ne. „Na en­gle­skom je Vor­hol”. Gru­pa lju­di po­pra­vlja čud­no na­kri­vljen auto­mo­bil na sne­gu. za ce­lu Ame­ri­ku!”. „Pi­je­mo za sve. i ni­je Vor­hol ne­go Var­ho­la. sva­ko je se­bi pri­pi­si­vao tog Andija Varholu. Na sto­lu su ča­ši­ce ra­ki­je.2 Obr­nu­ti krst – me­sto ula­ska u dru­gi svet (28)5 Ka­me­ra sni­ma po­vr­ši­nu vo­de u ko­joj se ogle­da krst. mo­žda bi do­neo vot­ke. pot­pi­san kao “War­ho­ lic”. Ču­je se sa­mo šum. do­zna­li da je on svet­skog for­ma­ta. Glas iz auto­mo­bi­la pi­ta za Med­zi­la­bor­ce gru­pu Rom­ki­nja ko­je sku­plja­ju pe­čur­ke. naj­slav­ni­ji Ru­sin na sve­tu. „Za En­di­ja!”. Šum auto­mo­bi­la. (22)7 Kre­ta­nje auto­mo­bi­la. 3. ru­sin­ska na­rod­na pe­va­či­ca. ili iko­ne. do­da­ je re­pro­duk­ci­ju sta­ri­ci po­red.. Mi­hal Var­ho­la. a tek po­ tom se do­zna­lo da je on odav­de. Iz­nad pla­ka­ta pi­še cr­ve­nim slo­vi­ma MÚZE­UM. za­pe­va­će­mo pe­smu nje­mu po­sve­ će­nu”. slav­ni­ji od Va­si­la Bi­la­ka. iza njih se vi­de cr­kva i de­ca. ob­le­plje­nu sli­ka­ma Vor­ho­lo­vog 64 . Glas pi­ta: „Ko je to bio Va­sil Bi­lak?”. na­lak­ćen na sto uzi­ma ča­ši­cu i ka­že: „Već imam tu. sad je u pen­zi­ji”. sve na­o­pač­ke. za po­pi­ti”. sneg se to­pi. (38)6 U mu­ze­ju se de­ca utr­ku­ju is­pod Vor­ho­lo­vih sli­ka Le­nji­na i Gre­te Gar­bo. „Za An­dre­ ja!”.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá on­da. Ču­ju se deč­ji gla­so­vi. „Da. Glas je pi­ta šta je to. Ču­je se le­pi žen­ski glas: „Šte­ta što Vor­hol ni­je sli­kao i na­še div­ne ru­sin­ske iko­ne. ne­bo i po­ne­ko dr­vo. po­red pru­ge. (26)26 Ka­ me­ra sni­ma let­nji kra­jo­lik kroz spu­šte­ni pro­zor. ni­smo zna­li ka­kav. vi­de se dve ogrom­ne Camp­bell So­up kon­zer­ve na ula­zu. (23)8 Ve­tro­bran auto­mo­bi­la u po­kre­tu. ho­će­te da vi­di­te? To je Mi­ko­va!”. let­nje sun­ce. sneg. Glas pi­ta gde ži­vi Mi­hal Var­ho­la.” „Za­što?”. Na sli­ci su na če­ti­ri stra­ne po­sta­vlje­ne ča­še ra­ki­je. to je do­bro. ona gle­da i ka­že: „Ap­so­lut vot­ka”. ka­že. Vor­ho­lo­va uj­na. Jan­ko od­go­va­ra: „Biv­ši se­kre­tar ge­ne­ral­ni ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je u Pra­gu. i upr­kos to­me. Zi­ma je. (21)5 Auto­mo­bil u po­kre­tu po istom pu­tu. glas iz auto­mo­bi­la pi­ta za Med­zi­la­bor­ce. a on či­ta sa pa­pi­ra po­dat­ke o Vor­ho­lu: „Andi Varhol se ro­dio bzzz go­di­ne u Pit­sbur­gu. naš brat Andi Var­hol. (25)8 Po­no­vo su­sret na isti na­čin sa dru­gim Ro­mi­ma. to je kod nas ta­ko. zvuk zvo­na. alo!”. Vor­ho­lo­voj uj­ni. Vor­ho­lov ro­đak. (35)4 Mu­zej sni­man iz da­lji­ne. zim­sko je do­ba. Zi­ma je. on­da ju­go­slo­ven­ske. (32)58 Za sto­lom u so­bi se­di Jan­ko Za­vac­ki i pri­ča: „O Andiju Var­ho­li smo zna­li da je bio sli­kar. se­deo bi ov­de s na­ma i pio šlji­vo­vi­cu. let­nje je do­ba da­nju. vi­de se ru­ke ko­je uzi­ma­ju ča­še i na­zdra­vlja­ju: „Za En­di­ja!”. (30)18 Vi­di se čo­vek s le­đa. Ka­me­ra od­go­re sni­ma re­pro­duk­ci­ju Vor­ho­lo­ve sli­ke na ko­joj je pri­ka­zan Le­njin. Tek po­tom smo. (17)10 Po­no­vo tan­go. Idi­te u Med­zi­la­bor­ce i ta­mo će­te na­ći Var­ho­lu”.. pro­la­zi po­red ru­skog avi­o­na-spo­me­ni­ka iz Dru­ gog svet­skog ra­ta. se­lo u br­du vi­di se u da­lji­ni. go­di­ne. (33)20 Mi­hal Var­ho­la gle­da re­pro­duk­ci­ju Vor­ho­lo­ve sli­ke na ko­joj je pri­ka­za­na Ab­so­lut vod­ka. po­red nje­ga je fla­ša pi­va. Iza nje su Vor­ho­lo­ve sli­ke na ko­ji­ma je pri­ka­za­no cve­će. Pr­vo su o nje­mu pi­sa­le polj­ske no­vi­ne. 3. Ali za­to. ko­ra­ča po sne­gu i ula­zi u ku­ću. 1987.3 Su­sret sa Vor­ho­lo­vom rod­bi­nom i ži­te­lji­ma se­la Mi­ko­va i Med­zi­la­bor­ce Dru­gi deo (su­per­se­kven­ca) sa­sto­ji se iz 129 ka­dro­va ko­ji tra­ju 4. „na­sli­kao je Le­nji­na i gla­vu kra­ve. (31)37 U so­bu ula­zi sta­ri­ca Eva Prek­sto­va. na zi­du po­ ste­ri sa Vor­ho­lo­vim li­kom. (19)10 Ki­ša i da­ lje pa­da po ve­tro­bra­nu. iz Mi­ko­ve. ka­že: „Ap­so­lut vot­ka. (39)65 Han­ka Ser­vic­ka. cr­no-be­lim. Ro­mi ga upu­ću­ju da ide sa­mo pra­vo. (40)60 U pro­sto­ri­ju u Mu­ze­ju. Vo­da se mre­ška i ta­la­sa se sli­ka ko­ja se ogle­da. sun­ča­no je. de­ca ne­gde van ka­dra. „Šlji­vo­vi­ca”. Šte­ta što je umro. (36)4 Ka­me­ra sni­ma iz ula­za pre­ma van.

(55)30 Mi­hal Var­ho­la u so­bi pri­ča: „Ne znam šta da vam ka­žem o nje­mu. Sli­ke i 65 .. Glas je pi­ta: „Šta je to?”. ku­ra­tor Mu­ze­ja En­di­ja Vor­ho­la. ovo je jed­na je­di­na na ce­lom sve­tu. za­pam­ti­la sam i ze­le­ne. sa­da je do­zvo­lje­no. Ona pi­še ru­sin­skim je­zi­kom. da­le­ko buj­ni­jom od Mi­ha­lo­ve). to­li­ko glup još ni­sam. Vre­me je za ‘ta­mo’. vo­le­la sam jed­ne ko­je sam ima­la. ko­ji ra­di. to je od­lič­na ko­ža bi­la. „Znam. (59)29 Mu­zej. Ja kad bih imao ma­nje ko­se. tri ko­fe­ra pu­na”. Ču­je se la­vež pa­sa i ko­ra­ci po sne­gu. (49)33 Eva dr­ži ku­va­lo. jer je to bi­lo za­bra­nje­no. Mo­ra bi­ti da je do­bro. „Ni­šta. bi­ci­kli­sta ko­ji pro­la­zi sne­žnim pu­tem. (52)20 Mi­hal pa­li plin na špo­re­tu i po­či­nje da pe­va: „Go­ri va­tra. Jan­ko Za­vac­ki pri­ča: „Ova kru­ška pam­ti Var­ho­lo­vu maj­ku i oca ja­ko do­bro. ne­kad kru­ške ni­su bi­le kao da­nas.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá cve­ća. (56)40 Mi­ha­lo­va maj­ka gle­da knji­gu u ko­joj je Vor­hol sa du­gom sre­br­nom ko­som. le­ža­la je tu ta­ko du­go. bor­do. Eva se sme­je: „Ni­ko se ne vra­ća da ka­že ka­ko je. (54)22 Čo­vek po­di­že krst sa za­ku­ca­nim li­me­nim Isu­som. vra­ća­li bi se na­zad”. (47)93 Eva gle­da u ka­me­ru i ka­že: „Sad vi­dim da sam ta­ko sta­ra kao ža­ba. na kra­lje­voj go­ri. ni­kad ga ni­sam sreo”. me­ni ne sto­je. ko­li­ko no­va­ca ko­me du­gu­je. tek ta­da je stu­pi­la po­pu­lar­nost. ali to­li­ko znam. ina­če ni­je bi­la ni­ka­kva po­pu­lar­nost.. ali la­ti­ni­com. go­di­ne”. i on­da smo ih ba­ci­li. kom­ši­ja ne­ma šah­tu. jed­nu ze­le­nu a jed­nu cr­ve­nu (sme­je se)”. (60)97 Vi­di se sli­ka ru­sin­ske po­ro­di­ce. a pro­zor je otvo­ren. Eva Prek­sto­va ka­že: „Za­čas pi­je­mo”. „Šta se de­si­lo sa tim ci­pe­la­ma?”. umet­ ni­ko­ve maj­ke. (50)15 Mi­hal za­vr­će plin. a iz­nad nje nat­pi­si To shoe or not to shoe. jer da je zlo. bra­ta umet­ni­ka. On­da je ov­de auten­tič­ni Var­ho­lov fo­to-apa­rat. „Da li zna­te ka­ko je iz­gle­dao?”. ta­ko da to smr­di. Dr Mi­hal Buč­ko. (42)54 Vi­di se čo­vek s le­đa.” (57)10 Vi­di se cr­kva po­red stam­be­nog blo­ka ko­ji se na­la­zi po­red Mu­ze­ja. pa je ona uči­la ma­đar­ski u ško­li i pi­sa­la u skla­du sa tim vre­me­nom”. (46)10 Mi­hal sa bo­com. „Ro­di li kru­ ška?”. ne­ma je ni Mu­zej u Pit­sbur­gu”. ‘60. po na­šem – kru­ško­va­ča”.. (53)10 Ne­ko no­si li­me­nog Isu­ sa kroz let­nje po­lje. Mi­hal Buč­ko i že­na ko­ja mu pri­ no­si pred­me­te. shoe be­a­uty. ni­ko ni­je imao gra­mo­fon da to pre­slu­ša. (45)19 Eva sto­ji po­red ku­va­la ko­je ni­ka­ko da pro­vri. Tu zna­mo ka­ko je. Ta­mo ne zna­mo ka­ko je. i pri­ča: „Ima­la sam to­va­re tih ci­pe­la. bu­nar se ne vi­di. Ta­da je to bi­la Austro­u­gar­ska. zna­te ka­ko je to bi­lo udob­no? Sve su bi­le iste ve­li­či­ne”. Gu­ske ga­ču. ula­zi že­na ko­ja no­si mu­zej­ske eks­po­na­te. na ra­nim ra­do­vi­ma se pot­pi­si­vao. (58)5 Mu­zej u sne­gu. U so­bi se­di He­le­na Be­ze­ko­va. i mo­že­mo ov­de po­ka­za­ti njen ru­ko­pis ko­ji se po­ja­vlju­je na mno­gim umet­ni­ko­vim sli­ka­ma. Tu je i olov­ka ko­ju smo do­bi­li. pot­pred­sed­ni­ka fon­da­ci­je En­di­ja Var­ho­la. Po­da­lje iza vi­di se go­lo dr­vo u sne­gu. sva­ki par je bio u raz­li­či­toj bo­ji. (41)60 Na pa­pi­ru je na­cr­ ta­na cr­ve­na ci­pe­li­ca. kao i nje­go­ve maj­ke i bra­ta. Žen­ski glas pri­ča: „An­drej­ko nam je uvek slao ci­pe­le sa vi­so­kom pot­pe­ti­com. Tu su nje­go­ve na­o­ča­re. a ta­mo ne zna­mo. pa ta­ko. imam svo­ju. uvek sam ih no­si­la. jer sva­ko ima svo­ja pra­va u de­mo­kra­ti­ji. Iza nje je or­ma­rić pun por­ce­la­na i su­ve­ni­ra. to je nje­na ka­li­gra­fi­ja. žu­te. ali sa­mo ne­ko­li­ko ma­lih. to je ve­o­ma do­bra so­ci­jal­na stu­di­ja. Glas ka­že: „Ne­što smr­di. ne raz­u­mem tu po­li­ti­ku. sneg je svu­da. zvo­ne zvo­na. „Ta­ko kao ja. Otac Var­ho­lov se ov­de ro­dio i odav­de je oti­šao u Ame­ri­ku ‘13. Gu­ske ga­ču. On ka­že: „Ovo je re­dak eks­po­nat. sne­žne me­ća­ve. li­čio bih na nje­ga” (Vor­ho­lo­va fo­to­gra­fi­ja s buj­nom ko­som. Be­a­uty is shoe. (44)10 Mi­hal Var­ho­la ide dvo­ri­štem i no­si bu­tan­sku bo­cu. Zvo­ne zvo­na. (48)10 Mi­hal pu­šta plin iz bo­ce na dvo­ri­štu. (43)26 U ka­dru je ru­ka ko­ja iz vr­ča si­pa vo­du u pla­stič­no ku­va­lo. De­ve­de­set­ka. po­sla­la je to svo­joj se­stri Evi Be­ze­ko­voj. A po­pu­lar­nost mu je ve­li­ka. Vor­ho­lo­va ro­đa­ka.”. sam ih je di­zaj­ni­rao. ne pa­li se ka­bel mo­žda?”. iz­no­si­le su se. po­re­di ga sa Mi­ha­lom: „Iz­gle­da kao maj­mun”. Mno­go go­di­na. za­tim se po­ja­vlju­ju raz­ne fo­to­gra­fi­je Vor­ho­la iz de­tinj­stva i mla­do­sti. (51)10 Eva si­pa vre­lu vo­du u ča­šu. ova kru­ška i ovaj bu­nar pamte i de­du i pra­de­du. „Po­ne­kad. umet­ni­ko­ve maj­ke. go­ri. no­ge Isu­so­ve lo­ma­ta­ju se kroz va­zduh. jer je ona tu pi­sa­la sve šta je ko­me da­la. cr­ve­ne.. is­pred de­ca ra­de ko­lu­to­ve. Ču­ju se mu­ve ka­ko zu­je i ka­ko me­ke­ću ja­ri­ći. tek kad je do­šla de­mo­kra­ti­ja. ali ta­da to ni­je bi­lo do­zvo­lje­no. „Ne. A kad ja ta­mo do­đem. bi­le su le­pih bo­ja. ne­kad su se kru­ške su­ši­le i zi­mi se ku­va­la su­pa. bi­ću ve­seo”. Po­tom je ov­de lič­ni dnev­nik Ju­li­je Var­ho­lo­ve. po­ka­zu­je ne­u­gled­no dr­vo kru­ške i bu­nar. „A šta mi­sli­te – da li je do­bro ili zlo?”. Glas ka­že: „Ali on je no­sio pe­ri­ke”. plo­ča gra­mo­fon­ska na ko­joj je Ju­li­ja Var­ho­lo­va ka­ko pe­va ru­sin­ske na­rod­ne pe­sme. Su a shoe and tick it up and all day long you’ll ha­ve good luck. Maj­ka mi je pre­ti­la da će me oši­ša­ti”. ali du­go su iz­dr­ža­le. ob­ja­šnja­va: „Ovo su auten­tič­ni pred­me­ti ko­je smo do­bi­li od Džo­na Varhole. Ona od­go­va­ra: „Ku­va­lo”. ko­lo­na ver­ni­ka iz­la­zi iz cr­kve. „Ja ne no­sim pe­ri­ku. Ču­ju se pti­ce i zvuk če­ki­ća po li­mu. da li je do­bro ili zlo”. Za­tim sni­mak dr­ve­ta u sne­gu.

(61)34 Čo­vek u džins jak­ni ula­zi u auto­bus. Ustre­li­ la ga je is­pod sr­ca. Krom­pi­ra je bi­lo ma­lo. kao da je pri­če­šću­je: „Ho­će­mo je pro­ba­ti?”. iz Mi­ko­ve ho­mo­sek­su­a­lac još ni­je bio ni­ko. TV je go­vo­ri­la da je bio. imao je že­nu”. „Je­su li ho­mo­sek­su­al­ci do­brog sr­ca?”. le­vo sa­ko.. zna­te šta već. (80)5 Stra­ši­la u po­lju ze­le­nog ma­ka. či­ta sa ku­ca­nog pa­pi­ra: „Iz­ve­sna go­spo­đa Va­le­ ri­ja pro­ba­la je da ubi­je En­di­ja. On ka­že: „Ja ću pro­ba­ti isto da ne mi­sliš da ho­ću da te otru­jem”. po­put tra­ve­sti­ta. Za­tim ru­ke ko­je ši­ju. pa i da ne­će”. ali ni­je bio ho­mo­sek­su­a­lac. i to je ja­sno (ba­ba se uba­cu­je da ima). bli­ži plan: „Nje­go­va su­ pru­ga je re­kla da je bio. Na ste­pe­ni­štu. Ja sam iz prin­ci­pa pro­tiv to­ga.. još imam vre­me­na’. on je bio čo­vek do­brog sr­ca. ne ve­ru­jem. (84)5 Krup­ni plan na kon­zer­vu. na­pra­vio mu­zej – on je bio čo­vek do­brog sr­ca”. Ima. ali to ni­je isti­na”. a ako ne ro­de. „On ni­je bio ho­mo­sek­ su­a­lac. Da­li­ja. „Ne znam da li je imao ili ni­je. Ovo će bi­ti Me­ri­lin. ov­de je nje­go­va maj­ka uši­la nje­go­ve ini­ci­ja­le”. (75)15 Mi­hal Buč­ko po­ka­zu­je pred­me­te u Mu­ze­ ju. ona pri­ča: „Bri­nuo se ja­ko za svo­ju maj­ku. Ne. Lju­di ka­žu da je bio. po­red je fla­ša vot­ke. Ču­je se ama­ter­ski zvuk tru­be: „Mo­ram ma­lo da je na­du­vam. „Ko­li­ko ih ima?”. još uvek sa­dim. ču­ju se pra­por­ci.. Sme­nju­ju se fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma Vor­hol lju­bi Le­no­na. On­da bi bi­la po­ro­di­ca. „Do­sta”. kloc­ka­ju obe­še­ne kon­zer­ve. ova­ko nig­de ni­šta. iz­gle­da kao ve­štač­ko. (70)43 Jan­ko Fla­ška. „Pro­gra­mi ni­su do­bri”.. „Fan­ta­stič­no. let­nji ve­tar ga no­si. iza su Vor­ho­lo­vi cve­to­vi: „Ovo je sport­ski ka­put. (78)5 Stra­ši­la. (81)5 Stra­ši­lo na­pra­vlje­no od cr­ve­nog ode­la i be­log plat­na. mo­gu da uda­rim po sto­lu da ni­je”. do­bro bi ura­dio. ne­ću bi­ti sa­ma. „Ko­li­ko pro­gra­ma mo­že­te da gle­da­te u Mi­ko­vi?”. (68)16 He­le­na Be­ze­ko­va u svo­joj so­bi: „No­vi­ne su ne­ka­da pi­sa­le te be­smi­sli­ce. Ču­je se zvuk me­ća­ve.” (66)35 He­le­na Be­ze­ko­va se­di u so­bi. ko­žnu jak­nu sa de­sne stra­ne. (85)28 In­ter­vju­er i He­le­na Be­ze­ko­va se­de is­pred ku­će i otva­ra­ju Camp­bell So­up kon­zer­vu. Ali to on uop­šte ni­je”. (82)5 Stra­ši­lo. Imao je jed­nu ta­mo ko­ja ga je ubi­la. (62)17 Ula­zna ta­bla za Mi­ko­vu. iza nje je cve­će. (77)5 Stra­ši­la na­ pra­vlje­na od ode­la vi­jo­re se. Da je bio ov­de u Mi­ko­vi. Kra­sta­va­ca ima. mi bi­smo ga ože­ni­li na si­lu. „Ni­je bio. U Mi­ko­vi bi bi­la ve­ća ra­dost.” (63)60 Eva na­me­šta ka­nal na te­le­vi­zo­ru. Umro je na ope­ra­ci­o­nom sto­lu. Ku­pu­ sa ne­ma. (83)5 Stra­ši­lo od dr­ve­ta. (69)30 Mi­hal Var­ho­la u so­bi sa ča­ši­com ra­ki­je u ru­ci sa za­pre­pa­šće­njem: „A to ne. dr­ži ci­gar: „Ima pred­ no­sti ov­de. on­da ne­ću vi­še sa­di­ti”. Eto. to je ja­sno. Na­ša se­stra ima an­te­nu. sme­je se: „Da se ože­nio. On je to do­ka­zao pred ce­lom Slo­vač­kom. pre­ska­če plo­ča. pr­va iz se­ri­je.. ni­je hteo da se že­ni. pa bi do­la­zi­la ova­mo. Ne mo­gu to ni da ve­ru­jem.. u ru­ci mu je pla­stič­na ča­ša. pla­va ko­sa na­lik na onu iz pret­hod­nog ka­dra: „Po­če­la sam da ši­jem nje­go­ve sli­ke. „Je­dan. Nor­mal­no je išao autom. ali ja ne­ću 66 . Laj­zu Mi­ne­li i dru­ge. Po­red nje. za­tim na­la­zi ka­nal: „Uve­če ima­mo do­bru sli­ku. (72)64 Jan­ko Za­vac­ki sto­ji sa tru­bom u ku­hi­nji. pa za­tim sa pe­ri­ka­ma i šmin­kom. ako ku­pi­te. ni­kad ne­ma do­bru sli­ku. (76)5 Sa­ko je obe­šen kao stra­ši­lo u po­lju. ali ra­dim to. da je bio ho­mo­sek­su­a­lac. ko­je je on sli­kao. (73)20 Ka­me­ra sni­ma du­gu pla­ vu ko­su. (71)17 Eva Prek­sto­va se­di u so­bi. Tu su Jan­ko Za­vac­ki sa tru­bom i de­voj­či­ ca i ma­li de­čak. „Pa to. „Ali on ni­je imao že­nu”. ja­ko šu­šti. on je bio čo­vek do­brog sr­ca bez da je bio ho­mo­sek­su­a­lac”. Šar­ga­re­pa. Sa jed­nom pri­ja­te­lji­com je išao i ona ga je ustre­li­la”. (65)17 Eva sto­ji u is­toj so­bi gde je i TV. To je ja­sno da se ne is­pla­ti sa­di­ti.. ču­je se sa­mo šum.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá snim­ke pra­ti zvuk sa plo­če.” (64)40 Mi­hal Var­ho­la se­di u so­bi. ku­pu­je kar­tu do Mi­ko­ve. luk. za­to što se ni­kad ni­je ože­nio. a on ni­je hteo. On joj da­je da pro­ba. „To je ta­ko isto kao da ima ze­le­ni­ša unu­tra?” (He­ le­na pro­ba). Sle­di krup­ni plan na li­ce pla­ve de­voj­ke (In­grid Bo­šno­vi­čo­va) ko­ja sra­me­žlji­vim gla­som ka­že: „Andi Var­hol je bio moj pra­stri­ko”. „A šta da je bio?”. „Ali on ni­je imao že­nu”. ume­sto gla­ve sto­ji be­la ke­sa iste bo­je kao ko­sa In­grid i Vor­ho­lo­ve pe­ri­ke. Ona je hte­la da se uda. Ne po­zna­jem ga. sve to što ti tre­ba za ku­va­nje. Sle­de fo­to­gra­fi­je ko­je pri­ka­zu­ju in­ten­ziv­no na­šmin­ka­nog Var­ho­la. „Ali on ni­je bio ho­mo­sek­su­a­li­sta. okre­nu­te le­đi­ ma. on je bio čo­vek do­brog sr­ca”. ali ni­je bio”. imaš svo­je po­vr­će. (74)18 Sli­ke Vor­ho­lo­ve Me­ri­lin Mon­ro sme­nju­ju se br­zo. li­ce će bi­ti ru­ži­ča­sto a ko­sa pla­va”. imao je šest ra­na. jar­ko kar­mi­ni­sa­nih usa­na. bi­će pu­no lju­di” (po­ka­zu­je na TV). jer ta­ko bi mu osta­lo bo­gat­stvo. ali ni­je. pod­se­ća na De­da Mra­za. ali on to ni­je bio. iza su krst i kre­vet: „Ne vo­lim An­di­ja. iza nje krst.. Do­la­ze de­či­ca dok on po­ku­ša­va da od­svi­ra ne­ki ame­rič­ki šla­ger. tre­ba ima­ti an­te­nu. već dve go­di­ne. iza su dve že­ne ko­je ne­što ku­va­ju. Ali to ni­je isti­na”. Re­kao je: ‘Ne­mam vre­me­na za to. čak i kad imaš an­te­nu ne zna­či da ćeš ima­ti do­bru sli­ku. ni­sam ga znao. (67)22 Jan­ko Fla­ška se­di na ste­pe­ni­štu is­pred Mu­ze­ja u Med­zi­la­bor­ci­ma. Ako ro­de bi­će. „Ni­je”. (79)5 Stra­ši­la na­pra­vlje­na od ode­la. na ko­jem su obe­še­ne Camp­bell So­up kon­zer­ve.

Zvuk toč­ki­ća na be­to­nu. on pi­ta: „Ka­ko lju­di ži­ve u Mi­ko­ vi?”. pe­va­ ju: „Hoj! Ej ho­di­la na me­ne ka­tju­ša. Oni mo­gu do­ći ov­de i raz­mi­ šlja­ti o svo­jim pro­ble­mi­ma. „Je­ste. nje­go­vi ro­di­te­lji su bi­li. svi su ne­za­po­sle­ni.. nje­mu se to ni­je svi­de­lo. ka­ko pa­da. (97)24 Fe­ro i još je­dan čo­vek ja­šu ko­nja. ima l’ ta­mo zla­ta ili sre­bra? Ići će­mo ta­mo da kra­de­mo? Ne­će­mo ta­mo kra­sti. „Je­ste ču­li da pla­fon pro­pu­šta u Mu­ze­ju?”. da li je to isti­na?”. „Ta­mo ne že­le Ci­ga­ne”. (90)39 He­le­na Be­ze­ko­va se­di u svo­joj so­bi. sta­vi idi­o­ta na ko­nja – te­raj ga dok ni­sam ski­nuo ka­iš” (konj od­la­zi pu­tem). „Ne­ma. „Ne ta­ko do­bro”. jed­na go­spo­đa i go­spo­din sa kra­va­tom po­zi­va­ju u po­moć: „Svi­ma oni­ma ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni da odr­že Mu­zej u ži­vo­tu.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá vi­še”. (91)47 Lju­di se pe­nju ste­pe­ni­štem. da se psi­hič­ki adap­ti­ra­ju. jed­na vi­če: „Jeb’o ti Vor­ho­lov mu­zej. u či­ta­voj is­toč­noj Slo­vač­koj ne­ma po­sla. Ni­je mi ja­sno da lju­di ko­ji su eko­nom­ski sla­bi ne­ma­ju za mu­zej. „Ni­je da ih ne­će­mo pu­sti­ti. ali ni­je bio”. Vor­ho­ lo­va tet­ka. To je tre­ba­lo da bu­de iz­gra­đe­no u Mi­ko­vi. Ni u bi­o­skop nas ne pu­šta­ju.” (pro­mr­lja ne­što se­bi u bra­du). kao da gle­da kroz pro­zor­čić. a sad?”. ali ni­je ta­ko kre­nu­lo. Glas pi­ta: „Šta vi mi­sli­te o Mu­ze­ju u Med­zi­la­bor­ci­ma?”. „Sad je sve dru­ga­či­je”. „Svad­be su bi­le ve­se­le. re­kao da će ići u Mi­ko­vu”. ne­ 67 . Za­što nas ne pu­šta­ju unu­tra. (103)90 Mi­hal Buč­ko i sta­nov­ni­ci Med­zi­la­bo­ra­ca. ka­me­ra ih sni­ma s le­đa. ali ho­ću da ka­žem da se ču­dim ka­ ko čo­vek ne­će da pla­ti 10 kru­na za ula­zni­cu. obe­ćao je da će da osta­vi uspo­me­nu u Mi­ko­vi. „Ono je moj bus. „Mo­ji ro­di­te­ lji su mi re­kli da su Ci­ga­ni bi­li naj­bo­lja mu­zi­ka za svad­be”. (95)74 Mi­hal Buč­ko. auto­bus vo­zim”.. Za­hva­lju­je­mo!” Buč­ko: „Ja že­lim da za­hva­lim gra­do­na­čel­ni­ku. (100)51 Svir­ci (iz 1. (98)11 De­te na bi­ci­kli­ću vu­če trak­tor­čić. ne­ma po­sla”. Nek do­đu ured­no ode­ve­ni i opra­ni i mo­gu ući kao sva­ki gra­đa­nin”.. iza su por­ce­lan­ske fi­gu­ri­ce u vi­tri­ni. Pi­ja­nac imi­grant uda­ra ko­nja po sa­pi­ma da ga po­te­ra: „Pa­vel. i u ka­fa­nu ih ne pu­šta­ju. „No­vo­si­birsk”. glas ka­že: „Sre­li smo ga u auto­bu­su. Zvu­ci šte­lo­va­nja har­mo­ni­ke i vi­o­li­ne. „Sa pla­fo­na”. da do­ži­ve pro­či­šće­nje” (ma­jor i se­kre­ta­ri­ca se zgle­da­ju i sme­ška­ju). išla sam u Grad­sko ve­će da tra­žim po­moć. (93)72 Rom­ki­nja: „Go­spo­di­ne.” „U Med­zi­la­bor­ci­ma?”. „Za­što?” „Za­to što nas ne pu­šta­ju unu­tra”. ali ima­ju za pi­vo. na sto­lu dve fla­še pi­va. naš ži­ro-ra­čin je sle­de­ći (ka­plji­ce vo­de se sla­žu sa nje­nim či­ta­njem bro­je­va. to je Fe­ro La­ka­ta (in­ter­vju­er). spre­mao se. „Za­što?”.. „Šta pro­ki­šnja­va?”. pe­va ru­sin­ ski pe­smu. ali ta­mo su bi­li pa­met­ni­ji.” (94)3 Vor­ho­lo­va sli­ka ma­log for­ma­ta. ja to znam. ko­ji ni­je ob­u­čen i sa tom sve­šću da će nam ne­što ukra­sti. ka­ko su to na­pra­vi­li u Med­zi­la­bor­ci­ma. Ne mo­že­mo pu­sti­ti pr­lja­ve. „Do­bro što je bli­zu. već je­da­na­est go­di­na mi ne da­ju po­moć. (101)29 Fe­ro i Ro­mi še­ta­ju se pu­tem: „Ne­ka­da je bi­lo mu­zi­ča­ra. „Ne­ma po­sla?”. „Ne­kad je bi­lo Ci­ga­na svi­ra­ča u sva­kom se­lu”. (86)8 In­ter­vju­er i gru­pa od 4 Ro­ma. „Ma­lo po­sla. na po­du su pla­stič­ne ko­fe.. šte­ta što pro­ki­šnja­va”. Ro­mi ima­ju ta­kva pra­va u Slo­vač­koj.. on im de­li kon­zer­ve su­pe: „Do­bra je. ka­ko po­li­ci­ ja va­še be­le ne bi­je?”. „A šta ra­di­te u Mi­ko­vi?” „Ja.. Glas pi­ta: „Iz­vi­ni­te. „Da”. „Ma­lo pod­grej pa daj maj­ci. a Ro­mo­ve ne.” (dok to pe­va­ju. Šta će nam Vor­ho­lov mu­zej?”. „Šta pro­ki­šnja­va?”. mi­slim po­ne­kad da ima­ju ve­ća pra­ va od ne-Ci­ga­na. „Da­ću ba­bi”. ni­sam ga vi­de­la ov­de ni­kad. „Ali je hteo da do­đe?”. da nam ne­što raz­bi­ju ili ukra­du. raz­u­me­te?” (92)25 Ro­mi idu po sne­ gu. ni­šta. Imam rod­bi­ne svu­da. (96)85 Dvo­ji­ca pri­pi­tih se­lja­na se­de is­pod dr­ve­ta za ka­fan­skim to­lom. (99)24 Fe­ro i gru­pa od­ra­slih Ro­ma še­ta­ju se pu­tem. neo­bu­če­ne. „Sva­ke su­bo­te su svi­ra­li”. glas ga pi­ta: „Raz­go­va­ra­li smo sa Ci­ga­ni­ma ko­ji su se ža­li­li da ne mo­gu ući u Mu­zej. ka­dra) šte­lu­ju in­stru­men­te. ali im ni­ka­ko ne ide. (102)28 Mi­hal Buč­ko u svo­joj kan­ce­la­ri­ji. te­če vo­da po sli­ka­ma”. i u SAD”. ka­ži­te mi ko­me se ja mo­ram obra­ ti­ti za po­moć? Va­še be­le lju­de pu­šta­ju unu­tra. Ču­ju se ka­plji­ce ka­ko pa­da­ju. „Ne znam. iza je cr­kva a iza Rom­ki­nje. jed­no od njih vo­zi bi­ci­klić na ko­ji je za­ka­ čen trak­tor­čić). „Pro­ki­šnja­va kad pa­da ki­ša.. „Šta ra­di­te ov­de?”. mo­ji su ro­di­te­lji emi­gri­ra­li 1914. „Da­nas je dis­ko in”. „Oda­kle se do­šli?”. (89)35 Eva se­di u so­bi is­pred kr­sta: „En­di ni­kad ni­je bio u Mi­ko­vi. sto­ji na uli­ci sa kon­zer­vom i pi­ta u ka­me­ru: „Ko je taj mo­mak? Ka­kav je to dru­škan ko­ji sam ide?”. Ula­ze u iz­lo­žbe­ni pro­stor. „Hva­la!” (87)15 Eva Prek­sto­va. mo­že­te je pod­gre­ja­ti”.). ali on ni­je. za bo­ro­vič­ku.. „Ni u oko­li­ni ne­ma po­sla?”. u Ukra­ji­nu. is­pod nje­gov pot­pis. „Za­što vas ne pu­šta­ju?” „Za­bra­nje­no”. ali ne mo­že­te pu­sti­ti čo­ve­ka ko­ji se ose­ća. ta­ko­đe”. pro­la­ze de­ca. šta ho­će sam?” (88)18 Čo­vek sa har­mo­ni­kom sto­ji is­pred ru­skog T-34 ten­ka. pro­la­ze kroz hod­ni­ke Mu­ze­ja. a on­da ode u ka­fa­nu i na­pi­je se za 200 kru­na. Ro­mi.. ho­će­mo sa­mo da vi­di­mo. lju­di bi vi­še i vo­le­li da pad­ne. „Nek bi pao. a sad idu lju­di­ma na ner­ve”. još ih i bi­ju. če­mu ovo slu­ži?” Ku­ra­tor Buč­ko se če­še po gla­vi: „To su ko­fe za sku­plja­nje ki­še. „Ovo ti osta­vljam (kon­zer­vu)”. Če­mu Var­ho­la? Da ga grom stre­fi! Zbo­gom.

mog bra­tan­ca. „Pa nek pe­če. osli­ka­nog na li­mu ko­ji je sve­že ofar­ban. (121)99 Fe­ro je is­pred zgra­de is­pred ko­je je sta­ri čo­vek sa šta­ pom. „Haj­de­mo!”.. je l’ tre­ba da zo­vem po­li­ci­ju? Zva­ću po­li­ci­ju”. sto­je is­pred Mu­ze­ja. pra­vi­la tru­be od to­ga. Var­ho­lov­ce!” (109)28 Eva na­zdra­vlja: „Za En­di­ja. Puj­da psa na eki­pu: „Uje­di ga!”. svi­de­la im se cr­ve­na bo­ja. „Ho­će­mo se pro­še­ta­ti?”. (112)73 Mi­hal Buč­ko iz­no­si sli­ke En­di­ja Vor­ho­la iz mu­zej­skog de­poa i sla­že ih na pod i na zid: „Ovo su ori­gi­na­li En­di­ja Vor­ho­la. bru­ji mi u uši­ma. tu su i Vor­ho­lo­vi ro­đa­ci: „Pre go­di­nu da­na gle­dao sam film ko­ji je imao na­ziv Isus Hrist su­per­star. Zvuk zvo­na. ne do­zvo­lja­vam da se sni­ma u mo­jem lič­nom dvo­ri­štu. (123)27 Mi­hal Buč­ko iz­no­si sli­ke iz de­poa: „Kad sam re­kao da smo gle­da­li da ima­mo sli­ke ko­je ima­ju ve­zu sa na­šim kra­jem. to je ko­šu­lja u ko­joj su se kr­sti­la sva tro­ji­ca bra­će Var­ho­la. za njim idu de­ca ko­ja vi­ču ho­sa­na. sa­mo bu­ku ču­jem”. „An­di Var­ho­la”. An­drij­ku. A sve sa pot­pi­si­ ma En­di Var­ho­la su bi­le”.. (116)21 Rad­nik u kom­bi­ne­zo­nu se­di na ste­pe­ni­štu po­red Mu­ze­ja i gle­da u ro­ze kon­tu­ru Isu­sa. sve­šte­nik dr­ži slu­žbu. i svi su ta­ko sreć­ni. do­sta”. en­gle­ska je. ku­pi­ću ti ka­mi­li­cu. da ne­će”. ta­ko da je tu ovaj lep­tir. ja kao la­ik mi­slim da ni­je bi­lo va­žno šta je Var­hol ili ko­ga sli­kao. „Šta mi­sliš? Ne­ma po­sla. jer to sa­mo vo­da ne pe­če”. „Ko?”. (111)7 Lju­di pro­la­ze po­red Mu­ze­ja u zi­mu. (124)28 Eva raz­gle­da re­pro­duk­ci­je Le­nji­ na u svo­joj so­bi. na raz­li­či­tim stra­na­ma. Čo­vek sa šta­pom ka­že: „Ko? Ne znam”. „Ne znam”. Kad smo ovu sli­ku obe­si­li pr­vi put. Šum auto­mo­bi­la u pro­ la­zu. već se ra­ču­na­la teh­ni­ka ‘ko ma­ri šta ja sli­kam sve dok je to po­pu­lar­no’. mi­slim da ovo ima mno­go smi­sla (Le­nji­no­va sli­ka). ka­ko bi bio za­ni­mljiv. ali je ru­sin­ska. „Pa on?”. on­da ni­je do­bra. ili ti ne­ću pro­da­ti ni­šta”. Ako je kao žva­ka­ća gu­ma.. ali hte­li smo da bu­du po­ve­za­ni i sa na­šim kra­jem. za na­še po­se­ti­o­ce ko­ji su do­šli da nas vi­de. ova pe­če!”. ba­ca­li smo ih po po­du. ta­ko da smo bi­ra­li de­la ko­ja bi bi­la bli­ža na­šem čo­ve­ ku. Ču­je se cvr­kut pti­ca i ćur­li­ka­nje.” (104)5 Po­gled na brd­ski pej­zaž. „Pro­ba­će­mo. (119)65 Jan­ko Za­vac­ki u ku­hi­nji gle­da ka­ta­log Vor­ho­lo­vih sli­ka: „Kad gle­dam na Var­ho­lo­ve sli­ke. nek po­či­va u mi­ru! Za svu rod­bi­nu. za na­šu stra­nu!” „Za Var­ho­la!”. ne do­zvo­lja­vam da se sni­ma ov­de!”. a Ondrij otac”. to je mo­je. „Ne. „Pa ro­di­te­lji su mi odav­de. (127)60 Rad­nik iz­no­si sli­ke 68 . pa smo sve po­ba­ca­li. i isto mi­slim da se ov­de lju­di la­ko po­ve­zu­ju sa vot­kom. „Mo­že ovo da pro­ba jed­nom go­di­šnje. ali Var­ho­la. Kćer­ka vi­če: „Ka­me­ru uga­si. ali ni­je ubi­jao – Le­njin je bio do­bar. sa­mo sta­ri lju­di”.. „Var­hol”. Sta­rac ka­že: „Iz­vi­nja­vam se. za me­ne. Fe­ro ka­že: „Pa ja bih sa­mo da ku­pim vot­ku”. „Zna­te ko je to?”.. „Sa­mo ho­ću bo­cu”. „Po­zva­ću ćer­ku. ka­ko Isus Hrist ula­zi u Je­ru­sa­lem na ma­gar­če­tu. jer ja sam gluv. ka­že: „Ni­je imao ko­su još od ro­đe­nja”. (113)25 Cr­kva u Med­zi­la­bor­ci­ma. „Jao.” (120)21 Fe­ro i Mi­hal Var­ho­la gle­da­ju niz uli­cu: „Je l’ pro­dav­ni­ca da­le­ko?”. ra­do­sni”.. „OK. to je Le­njin”. ali uga­si ka­me­ru. (118)34 He­le­na Be­ze­ko­va se­di u svo­joj so­bi: „Jed­nom nam je po­slao či­tav ko­fer sli­ka iz SAD. Jan­ko ka­že: „Pro­baj­te!”. ista je cr­ve­na bo­ja. Ju­li­ja Za­vac­ka mi je maj­ka. pej­sa­ži i por­tre­ti i sve. za vre­me Le­nji­na je do­bro bi­lo. svi su ov­de Var­ho­la”. a i zbog teh­ni­ke. Fe­ro pri­la­zi i ka­že: „Ja sam Var­ho­la”. „On je ve­ge­ta­ri­ja­nac”. „Šta ima no­vo u Mi­ko­ vi?”. Buč­ko i eki­pa svi­ra­ju pop-nu­ me­ru „Ej po­pe. (108)11 He­le­na Be­ze­ko­va na­zdra­vlja: „Uz­dra­vlje! Za En­di­ja. ne­ki kon­zer­va­tiv­ni ko­mu­ni­sti su do­šli. mi to ta­da ni­smo ce­ni­li. „Ni­je da­le­ko”..” (106)35 Čla­no­vi eki­pe ko­ja sni­ma pro­ba­ju sla­ni­nu. po­sle je bi­la po­pla­va pa smo či­sti­li. le­to je. ali kad je do­šao Sta­ljin. ovo je isto in­te­re­san­tan eks­po­nat.” (107)22 Eva si­pa ra­ki­ju iz fla­še i na­zdra­vlja.. Mi­hal ka­že ne­ka Fe­ro uđe: „Uđi i re­ci da si ti Var­ho­la!”. se­lo u da­lji­ni. ku­či­ći ju­re po tr­gu. „Za Var­ho­la!”. a s ob­zi­rom na to da je imao do­sta ra­zu­ma. (122)5 Mi­hal Var­ho­la ka­že: „Znao sam da ne­će bi­ti do­bro. „Je l’ go­to­va?”. (125)19 Mi­hal Var­ho­la i nje­go­va maj­ka ko­men­ta­ri­šu Le­nji­na: „Le­njin je bio raz­boj­nik.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ko­li­ko že­na i mla­dić ko­ji se­de na zi­du. sve se pro­me­ni­lo”. „Do­bro. da te raz­ve­se­lim. (117)30 Ru­ka is­cr­ta­va li­ce Isu­sa na ru­ži­ča­stom li­mu. to je ru­ sin­ska sla­ni­na.. di­mi­mo svi­nje­ti­nu”. je­di­no im se ni­je do­pa­lo što Le­njin ima ru­ku kao pse­ću ša­pu (sli­ke Le­nji­na u raz­li­či­tim bo­ja­ma)”. pun sli­ka. „O. jer ću bi­ti tvo­ja. je­ste. do­di­ru­je pr­stom da pro­ve­ri da li se do­bro osu­šio. (114)7 Zvo­no zvo­ ni u zvo­ni­ku. de­ca Ju­li­je Za­vac­ki i Ondreja Var­ho­le”. ta­ko smo ih pri­ku­plja­li jer smo hte­li da bu­de za­stu­plje­no iz sva­kog nje­go­vog pe­ri­o­da ne­što. to je Le­njin!”.. Ćur­ke se ču­ju. (110)16 Mi­hal Var­ho­la pe­va u svo­joj so­bi sa ča­ši­com u ru­ci: „An­drij­ku. (105)43 Jan­ko Za­vac­ki uju­tru ide do svo­je pu­šni­ce da od­se­če sla­ni­ne. po­pe ar­te­fak­te. on­da je sli­kao ono što ni­ko pre nje­ga ni­je sli­kao. (126)3 Le­nji­no­va sli­ka na ta­pe­tu od kon­zer­vi su­pe. Ima jed­na sce­na ko­ja mi se po­seb­no do­pa­da. ali uga­si ka­me­ru. la­vež pa­sa: „Na­i­šli ste u pra­vo vre­me. (115)17 Kr­sto­vi po­red pu­ta u sne­gu i le­ti. Ni­ko ni­je znao ka­kve su to vred­no­sti bi­le. de­ca su se igra­la.

na­šao je ve­li­ku pe­čur­ku. „Šta će­te ov­de ra­di­ti?”.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá iz mu­zej­skog de­poa. (138)34 U šu­mi čo­vek mo­tor­nom te­ste­rom se­če dr­ve­će. dr­va do­ne­sem. do­bi­jam so­ci­jal­nu po­moć. Ov­de je je­dan od naj­lep­ših ra­do­va. glas ga pi­ta: „Ne bo­ji­te se da su pe­čur­ke kon­ta­mi­ ni­ra­ne Čer­no­bi­lom?”. pti­ce kre­šte. bi­ra­li smo ra­do­ve s ko­ji­ma se pro­sla­vio. „Šta ma­ri. po­kre­ti su mu čud­ni. a sad će­mo po­ći da po­gle­da­mo naft­ne iz­vo­re”. „Još ka­ko”. se­de kao po­re­đa­ni u auto­bu­su. ve­ge­ta­ri­jan­ci zna­ju. ja ne­mam šta da ra­dim. is­pred nje­ga ča­ši­ca: „Po­sla ne­ma. „I ni­šta vam ni­je bi­lo?” „Te no­ći sam po­pio ve­dro vo­de. čo­vek ide po ka­fa­ni i nu­di ra­ki­ju. pu­ni­li naf­tom svo­je ten­ko­ve i išli na Ru­si­ju”. ov­de smo ima­li stra­žu. „Tri me­se­ca pre”. be­lim. nje­ga smo iza­bra­li iz trip­ti­ha. (130)18 Tac­na sa ča­ši­ca­ma ra­ki­je. ima i mu­ških. (136)10 Ka­me­ra je iza trak­to­ra. (142)15 Za­vac­ki po­ka­zu­je naft­nu cev u šu­mi: „Tu je za vre­me Dru­gog svet­ skog ra­ta ku­lja­la naf­t a”. ba­ca ci­gar u li­šće. (146)14 Za­vac­ ki sto­ji po­red me­tal­ne ce­vi. Sva­ko je imao po­sao. (134)28 Jan­ko Za­vac­ki po­ka­zu­je skle­pa­nu ma­ši­nu. Go­vo­rim isti­nu. Voj­ni­ci su ima­li šta da je­du (pe­čur­ke). Iz­nad se ču­je mla­zni avion. Tu je bio spre­mljen ben­zin za mo­tor­nu te­ste­ru. pa šta. (137)35 Ši­ro­ki brd­ski pej­zaž: „Mo­ra­mo re­ći da je Mi­ko­va slav­na i ova­ko.. po­sle ra­ta kon­ku­ren­ci­ja je bi­la sa polj­ske stra­ne. ali je uzi­mam. ko­ra­ci u li­šću: „Tu je. vi­di se auspuh ko­ji ja­ko di­mi. Ne­ko­li­ko lju­di. ov­de eks­plo­di­ra auto. a toč­ko­vi sa ru­ skog dži­pa – ta­ko da je to me­đu­na­rod­ni trak­tor”. „Je l’ do­bra?”. tu se vu­kla naf­ta. bu­kvu”. Odem do pro­dav­ni­ce. Mi­hal Buč­ko ko­men­ta­ri­še sli­ke: „To su nje­go­ve slav­ne kon­zer­ve. Ča­ši­ce su ve­li­ke. sva­ko je bio si­gu­ran. a po­red fla­ša vot­ke. mo­raš se pro­či­sti­ti. (144)42 Za­vac­ki sa kor­pom pe­čur­ki po­ka­zu­je ma­lu naft­nu cev: „Opet cev. i da­lje pu­ši. Sa­da sva­ko mo­ra da pa­zi na se­be. po­red nje­ga još je­dan čo­vek i trak­tor: „De­lo­vi od ne­mač­kog tra­ban­ta. ali ži­ve­lo se bo­lje. „Bi­la je ve­li­ka ča­ša. „Ni­ste ose­ti­li mi­ris ben­zi­na?”. Že­ne sku­plja­ju gra­ nje. A bo­lji nam je ži­vot bio pod so­ci­ja­li­zmom. To sa­da ni­je mo­gu­će. ali (pra­vi gri­ma­su da je mr­tav) in me­mo­ri­jal. se­če pe­čur­ke. ne znam da li vi u Ne­mač­koj zna­te. Je­dan čo­vek ple­še sam. i po­sled­nja ko­ju vam mo­gu po­ka­za­ti (pa­u­za). (128)20 Jan­ko Za­vac­ki u svo­joj so­bi ko­men­ta­ri­še sli­ke: „Ov­de (sli­ka sa sr­ pom i če­ki­ćem. (132)60 Pi­ja­ni svat: „En­di je bio umet­nik. go­to­vo bi bi­lo. (143)20 Mi­hal Var­ho­la tra­ži pe­čur­ke po šu­mi. (147)36 Za­vac­ki či­sti pe­ 69 . u ru­ci ci­gar. lju­di na­ši za njih. a gr­lo mi je bi­lo otvo­re­no (ge­sti­ku­li­ra)”. po­ka­zu­je na cev: „Još jed­na naft­na cev. ka­ko smo ima­li Če­ho­slo­vač­ku. „Pri­jat­no (jer je­du)!”. kemp­bel su­pe. sa­da su po­kra­li sve. te­ško ga je na­ći jer vi­di­te da je sve za­ra­slo. Čo­vek je mo­gao pre­spa­va­ti u par­ku na klu­pi i ni­ko ga ne bi po­krao. po­go­to­vo za že­ne. „Za­što?”. u peć. To je sve što ra­dim. (141)15 Mi­hal Var­ho­la še­ta po­lja­nom. (od­go­ji­li ste me)”. po­pi­jem i do­bro. a ista je bo­ja ma­li­nov­ke”. sa­mo pa­ra ne­ma­mo (sme­je se)”. valj­da su sva­to­vi. oso­vi­na sa mer­ce­de­sa. (135) Za­vac­ki vo­zi ma­ši­nu. ni­je bi­lo to­li­ko zlo­či­na­ca. do­šli su Po­lja­ci i pot­pla­ti­li stra­ža­ra ka­ko ne bi ima­li kon­ku­ren­ci­ju (na­su­li su ne­što u iz­vor?)”. u ru­ci su mu pe­čur­ke i kor­pa. Za­vac­ki ide sa kor­pom kroz šu­mu: „Sad tra­ži­mo sta­ri naft­ni iz­vor. lu­la”. da imaš sla­bi­ji že­lu­dac. „Sa­di­ će­mo sad­ni­ce po­sle”. „Hva­la!” (140)17 Mi­hal Var­ho­la še­ta šu­mom. Po­li­ci­ja je sla­ba. ci­ao!” (133)24 Bar­men po­ka­zu­je slo­mlje­ne de­lo­ve sto­li­ce: „Je­dan čo­vek je kod nas slo­mio sto­li­cu. ja sam po­pio po­la li­tre ben­zi­na ume­sto ma­li­nov­ke”. dok smo ima­li ove sim­bo­le sr­pa i če­ki­ća. uz­di­še). „Smre­ku. „Ka­da?”. Ču­je se tra­di­ci­o­nal­na svad­bar­ska ru­sin­ska pe­sma „Vi­ho­va­li sce me. ta­ko iz­gle­da kao stub. „Ne funk­ci­o­ni­še. Za­vac­ki vi­če una­zad dok trak­tor ide šum­skim pu­tem: „Sta­za smr­ ti!”. zve­zdu. a za so­ci­ja­li­zma to­ga ni­je bi­lo”. ma­ši­na ur­la.. (145)60 Mi­hal Var­ho­la bri­še znoj sa če­la. ka­me­ra pre­la­zi u sle­de­ću sa­lu. se­de za sto­lo­vi­ma. Nem­ci su. za­gle­dan je u dru­ge ko­ji ple­šu. lju­di ple­šu. „Bio sam že­dan. od­lu­či­li smo se za In­grid Berg­man. mo­gli smo iza­bra­ti nje­ga ili por­tret Me­ri­lin Mon­ro. ne­ću da la­žem”. (129)31 Mi­hal Var­ho­la u svo­joj so­bi. slep si. vi­ho­va­li sce me. ta­ko smo bo­ga­ti. Ima­mo dva ori­gi­na­la. a ja sam do­bro. be­re pe­čur­ke i ću­ti. sla­bo osve­tlje­ nim. Maj­ka ima pro­ble­ma sa no­ga­ma. Ma­ši­na uža­sno škri­pi. to je bio mo­tiv da iza­be­re­mo sim­bo­le ko­mu­ni­stič­ke”. Ov­de se go­di­na­ma vu­kla naf­ta. ma­lu. ta­mo. on ću­ti. pr­va ko­men­ta­ri­še: „Te­žak je ovo po­sao. krst”. da bu­de to­plo. ali ona je svu­gde. mrak je. Ovo je sle­de­ća. „Da li još ra­di?”. Zbog ta­kvih mi ni­kad ne­će­mo sti­ći u EU”. ko­ja se mno­go od­no­si na isto­ri­ju na­še dr­ža­ve (srp i če­kić). bez Andija Var­ho­la. isto ta­ko i po­se­ti­o­ci­ma naj­dra­ži – por­tret In­grid Berg­man u ulo­zi ča­sne se­stre. pro­šao po­red nje”. Od­lič­ne su. a po­ma­že Za­pad. stal­no je sa ci­ga­rom. (139)34 Že­ne se­de is­pod dr­ve­ća i pri­ča­ju. Ova do­li­na is­pred nas je naft­no po­lje. „Ka­kve?”. pi­li­će na­hra­nim i psa. di­fe­ren­ci­jal sa voj­nog vo­zi­la. (131)31 De­ca sto­je u ka­fan­skoj sa­li. za­to što je to nje­gov naj­u­spe­šni­ji rad. odav­de se vu­kla naf­ta. sad kad se se­če dr­vo”. ima ih de­se­tak.

10). Za­vac­ki svi­ra tru­bu.7 U vi­še na­ vra­ta pro­la­zni­ci upu­ću­ju da tre­ba ići sa­mo pra­vo. 20). „Kad?”. „Sve­ća”. na­o­ča­re su le­ža­le po­red nje­ga. „Gla­va mu je bi­la odvo­je­na. „Tu­poj”. u Mi­ko­vi. zi­ma (21. ču­ju se gu­ske: „Šta je to ta­mo pa­lo?”. „Pa da”. onaj sli­kar Var­ho­la je oda­tle. Za­vac­ki ski­da še­šir Mi­ha­lu Var­ho­li. ogrom­na je: pr­vi deo fil­ ma. mo­rao sam da zo­vem po­li­ci­ju”. lep. zi­ma (24. ta­ko da je to u kon­tra­stu sa pret­po­sta­vlje­nim pra­vil­nim pu­to­va­njem.. po­sva­đao bih se sa že­nom. Za­vac­ki su deo po­ro­di­ ce. (148)24 Mi­hal Var­ho­la se­če pe­čur­ke i sta­vlja ih da se su­še. pro­le­će (23). ta­ko­đe”. Var­ho­li su u dže­po­vi­ma bo­ce pi­va: „Ov­de je ma­lo lju­di. (150)41 Rad­nik u Mu­ze­ju iz­no­si sli­ke. 6). ali je sa­da le­to i lju­di pro­la­ze na dru­gu stra­nu). po­ne­kad zvuk auto­mo­bi­la ko­ji pro­la­zi u da­lji­ni. ka­ko pad­ne. Sad vi­še ne­ma. a ovo je naj­ra­zu­ mlji­vi­ja sli­ka za ov­da­šnji et­ni­kum za­to što je na njoj jed­na ta­ko le­pa kra­va da se pi­tam ka­ko ju je Var­hol do­veo u Nju­jork. Mu­zi­ka sa ra­ di­ja. (154)10 Srn­dać be­ži sle­va na­de­sno kroz po­lje. ko­ji je po­sve­ćen pu­to­va­nju u Med­zi­la­bor­ce i Mi­ko­vu. i sve­ta sa dru­ge. (159)13 Eva Prek­sto­va. sa te­le­tom. 8 U kon­tra­stu je i tan­go ko­ji ope­va slo­vač­ke ba­nje u od­no­su na sli­ke pu­sto­ši ko­ja se sme­nju­je po go­di­šnjim do­bi­ma.. Mo­ram da pro­ ve­rim da li je ili ni­je.10 Ta­ko 7 Sled go­di­šnjih do­ba to­kom pu­to­va­nja ide sle­de­ćim re­dom: zi­ma (2. Har­mo­ni­kaš sa po­čet­ka je tu. 4. i to je sve što smo mo­gli pre­po­zna­ti. ovo je elek­trič­na sto­li­ca iz se­ri­je ‘ame­rič­ka smrt’. ide­ mo da spa­ va­ mo”. ži­vo­ti­nja je to ura­di­la. Zdra­va je (po­ka­zu­je na pe­čur­ku). La­ ku noć. Ima­mo ov­de fe­sti­val sva­ke go­di­ne u nje­go­vu čast. „Na­šli ste ta­ko ne­kog?”. „Lju­di umi­ru?”. ru­sin­sko-ukra­jin­sku. da ga is­ko­ri­sti kao pri­gu­ši­vač na tru­bi. Zvuk tru­be. su­mrak je. (157)12 He­le­na Be­ze­ko­va u svo­joj so­bi: „Gde god da odem lju­di pi­ta­ju – Mi­ko­va. po­gled sa br­da (sli­čan kao ka­dar 111. Zvu­ci u fil­mu su če­sto zvu­ci iz pri­ro­de. a ne tre­ba mi be­da. le­to (17. pa čak i go­di­na. (160)40 Noć. Pod­ne je. (158)300 Noć je. (153)19 Za­vac­ki sa de­com i tru­bom. „Ja sam ga na­šao”. da to je naš ro­đak. mo­že­mo je uze­ti”. ko­je smo oda­bra­li: auto­ne­sre­će. 25). „Išao je da tra­ži pe­čur­ ke?”. Svi­ra­ju Za­vac­ki i dru­gi. 9 Ne­red i kva­ro­vi pri­me­ću­ju se i po osta­lim de­ta­lji­ma: pre­to­va­re­ni na­he­re­ni ka­mion puk­nu­te gu­me (12. kad ode­mo do pro­dav­ni­ce mo­ram po­gle­da­ti da li je ta ba­ba usta­la. vi­ču i de­ru se. po­ku­ša­va da pri­ka­že da taj put tra­je iz­u­zet­no du­go i da su ta se­la iz­u­zet­no da­le­ko. kao da be­ži od tru­be ko­ja i da­lje lo­še svi­ra. (152)14 Kra­va pro­la­zi is­pod kr­sta sa Isu­som.. le­to (15). (155)97 Fe­ro i Mi­hal Var­ho­la še­ta­ju pu­tem. zi­ma (16). i ovo je Var­ho­la”. mi smo za­hva­će­ni. Na sto­lu je mno­štvo fla­ša. „Jan Var­ho­la. Ne­pra­vi­lan sled i kon­trast8 tvo­re no­tu hu­mo­ra. ta­ko­đe. 14). 18. a ta­mo je Eva. mo­žda je taj­no bio u Mi­ko­vi i na­pra­vio ne­ki sni­mak”. go­di­šnjih do­ba. da.. Za­vac­ki ka­že da će sa­da svi­ ra­ti jed­nu za Nem­ce. 5. jed­no­lič­ni kao zu­ja­nje mu­va ili jed­ no­stav­no šum. „Pre go­di­nu da­na”. ni­su u rit­mu. „Ko­ji?”. „Ko­li­ko je da­le­ko Čer­no­bil odav­de. ju­lu. zi­ma (9. le­to (26). mi­slim da je iz­gu­bio na­o­ča­re u šu­mi”. (149)7 Mu­zej. (151)14 Kra­va na li­va­di pro­la­zi zde­sna na­le­vo. evi­dent­nim kri­vu­da­njem i sme­nji­va­njem do­ba da­na i go­di­ ne. 70 . zvuk tru­be se na­sta­vlja. Har­mo­ni­ka svi­ra ru­sin­sku na­rod­nu „Tri hvi­zdoc­ki na nje­be”. (156)44 Fe­ro i Mi­ hal su na gro­blju. Mi­hal Buč­ko ka­že: „Ovo su sli­ke iz tog te­mat­ skog kru­ga. ša­pu­će da je do­sta: „Do­sta je bi­ lo. ali i da tre­ba ići pra­vo na­zad. pe­ru­an­ska. ovaj put ‘cve­će’. ovo je tvo­ja ro­đa­ka. „A već se ras­pao?”. Sme­nji­va­njem ka­dro­va iz raz­li­či­tih go­di­šnjih do­ba do­bi­ja se uti­sak da je po­treb­no pro­ve­sti vi­še da­na. 22). Za­vac­ki se zbog to­ga ner­vi­ra. 8). le­to (7. 19. Mi­hal tap­še. Fe­ro no­si ko­fer i Mi­ha­lo­vu ka­pu. le­to (11). ali oni osim dis­tan­ce upu­ću­ju i na to da kraj u ko­ji se ide kao da ni­je sa­svim u re­du. na­kri­vo po­dig­nut po­kva­re­ni auto­mo­bil ko­ji po­pra­vlja gru­pa lju­di (27). imao je na­o­ča­re sa ve­li­kom di­op­tri­jom. da bi se sti­glo do Mi­ko­ve. Vi­ču. a naj­če­šće zvu­ci pti­ca i do­ma­ćih ži­vo­ti­nja. ono na ko­jem je bi­la kra­va u pret­hod­nim ka­dro­vi­ma.. U ju­nu. Ka­me­ra se uda­lja­va dok mu­zi­ka svi­ra. „Je­su ga na­šli?”. „Mno­go pu­ta”. Od­ja­va.. „Ta­ko je. zi­ma (27). mo­žda je za­spa­la za­u­vek”. „Ovo je Eva?”. Mi­hal Var­ho­la fal­ši­ra. ne­ki šla­ger. mno­go pu­ta sam ta­ko ču­la. Vor­ho­lo­va tet­ka. 10 Ži­vo­ti­nje su pra­vi sta­nov­ni­ci sve­ta Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca. je­sen (14). „Re­kli su mi da se ov­de je­dan de­da iz­gu­bio kad je tra­žio pe­čur­ke?”. le­to (13). „Sa dru­gog kra­ja Mi­ko­ve. umr­la nam je že­na ko­ja je to or­ga­ni­zo­va­la”. Var­ho­le su svu­gde”. Ču­ju se zri­kav­ci i dru­ge noć­ne ži­vo­ti­nje. ni­je da­le­ko?”. „Ni­je da­le­ko jer Ukra­ji­na je tu iza br­da. „Tre­ba da ide­mo”. ka­me­ra se uda­lja­va.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá čur­ke: „Ako bih od­neo ova­ko pe­čur­ke. Di­sku­si­ja Dis­tan­ca iz­me­đu Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca s jed­ne stra­ne.9 Ži­vo­ti­nje se na pu­tu po­na­ša­ju svo­je­gla­vo i na­iz­gled sa­mo­sve­sno. je­sen (12).

jer je ka­dar u ko­jem se pr­vi put po­ja­vlju­je (11) let­nji. ko­ja se pro­li­va za vas i za mno­ge. od­re­đu­ju­ći ga kao pi­sca. ali kao da go­vo­ri o Isu­su (53). a vuč­jak je u na­iz­gled du­gom tr­ku11 po dru­mu pre­ma sa­mo nje­mu zna­nom ci­lju (11. na pri­mer. za­tim sle­di je­se­nji ka­dar. Osim što se dr­že kao gru­pa. On pe­va čud­nu pe­smu ko­ja ozna­ča­va da kad ode Bo­gu na isti­nu – bi­će ve­seo.”. Čud­na re­li­gi­o­znost ogle­da se i u gro­tesk­nim sli­ka­ma de­ce u sne­gu ko­ja pra­ve ko­lu­to­ve kao cir­ku­san­ti. da­tog prema Absolut vodka. sta­ri­ce su na pu­tu pre­ma hra­mu. Vor­ho­lo­va uj­na. to je do­bro. na na­čin ko­ji se ta­ko­đe mo­že pro­tu­ma­či­ti kao iro­ni­ja. Ovu iz­ja­vu je za­ni­mlji­vo po­re­di­ti u od­no­su na Isu­so­vu iz­ja­vu to­kom Taj­ne ve­če­re: „Pij­te iz ove ča­še svi. a od­mah za­tim Mi­hal Var­ho­la ka­že: „Ne znam šta da vam ka­žem o nje­mu. što je mo­gu­će pro­tu­ma­či­ti kao od­re­đen znak ve­ze sa ja­kim bo­ja­ma pri­sut­nim na Vor­ho­lo­vim sli­ ka­ma. ni­kad ga ni­sam sreo”. u jed­ nom mo­men­tu sti­če se uti­sak da zvo­ne sa­ma od se­be. na­o­pa­kog ži­vo­ta ko­ji vi­bri­ra. Pot­pu­no po­i­sto­ve­će­nje u tom du­hu iz­go­va­ra Mi­hal Var­ho­la dok gle­da re­pro­duk­ci­ju Vor­ho­lo­ve sli­ke Ab­so­lut vod­ka: „Ap­so­lut vot­ka. a na če­ti­ri stra­ne sto­je ča­ši­ce. dok zvo­na zvo­ne. Vi­di se mre­ška­nje ko­je kao da je po­kre­nu­to bo­ri­ći­ma i kr­stom iz du­bi­ne – kao zna­ci ne­kog dru­ga­či­jeg. i lju­di ko­ji­ma je znak obr­nu­ti krst. go­vo­re­ći o Vor­ho­lu. kao da je u pi­ta­nju ne­ka vr­sta iz­o­pa­če­ ne iko­ne (29). što je opet za­jed­nič­ko sa Vor­ho­lom. Ove ma­ra­me opet ima­ju za­ni­mlji­vu bo­ju – ve­o­ma su in­ten­ziv­no pla­ve. Al­ko­hol je sve­pri­su­tan u tom pod­zem­nom sve­tu. U tom kra­ju lju­di su sa­mo­u­ve­re­ni. pra­vi ki­se­lo li­ce i ka­že: „Nem­ci. S dru­ge stra­ne. Kao da je u pod­zem­nom sve­tu Var­ho­lo­vih iz­vr­še­na obr­nu­ta pre­tvor­ba12 – u ra­ki­ju. ovo je krv mo­ja No­vo­ga za­ve­ta. ra­di ot­pu­šta­nja gre­ha” (Mt 26: 27–28). ako se taj pri­zor po­sma­tra ne kao od­raz već kao pro­zor. i zvo­na po­vla­či Ni­šta­vi­lo. ta­da se do­bi­ja uti­sak kao da se na­la­zi­mo pri ula­zu u ne­ki pod­zem­ni svet u ko­jem je sve na­o­pač­ke. bi­ci­kli­sta o Vor­ho­lu „zna sve” (9). Ve­za iz­me­đu Ru­si­na i ra­ki­je ogle­da se i u ka­dru u ko­jem se nu­di tac­na pu­na ča­ša ra­ki­je. Ta­ko se do­bi­ja uti­sak da u tom sve­tu po­sto­ji do­nje ne­bo. uglas (27). U jed­nom tre­nut­ku Fe­ro kao da že­li da na­pra­vi kon­tra­kult­ni po­tez: on otva­ra kon­zer­vu Camp­bell So­ up i iz­gle­da kao da je to pu­tir iz ko­jeg pri­če­šću­je He­le­nu Be­ze­ko­vu vred­no­šću iz sve­ta van Mi­ko­ve. da ko­no­pac ko­jim su za­ka­če­na ni­ko ne vu­če (114). 12 Pre­tvor­ba ili tran­ssup­stan­ci­ja­ci­ja: pre­o­bra­že­nje jed­ne su­šti­ne u dru­gu – pre­tva­ra­nje vi­na u krv. Kao da u pod­zem­nom sve­tu Var­ho­la ca­ru­je eg­zi­sten­ci­jal­na pra­zni­na. Krst se ogle­da u vo­di is­pred ku­će. pred­sta­vlja­ju­ći do­slov­no špi­rit (eng. ho­će­te da vi­di­te? To je Mi­ko­va” (33). isto kao sta­ri­ce ko­je osim što go­vo­re u sa­gla­sju bi­va­ju jed­na­ko i ob­u­če­ne: sve tri su u cr­nim ode­li­ma i ima­ju jed­na­ke pla­ve ma­ra­me. Taj ap­so­lu­ti­zam ot­kri­va se i kroz iro­nič­ni i opo­mi­nju­ći na­slov fil­ma Ab­so­ lut War­ho­la. jo­jo­joj!”. pri­ka­za­ni lju­di na­ja­vlju­ju i kse­no­fo­bi­ju: kad jed­na od sta­ri­ca ču­je da je film­ska eki­pa iz Ne­mač­ke. za ce­lu Ame­ri­ku!”. Me­đu­tim. Kraj pr­vog de­la je obe­ća­ni krst pred ku­ ćom Mi­ha­la Var­ho­le (28). Tu su drv­ca ko­ja kao da ra­stu pre­ma tom do­njem ne­bu. iako se za­pra­vo vi­di da sla­bo po­zna­ju Vor­ho­lov ži­vot i rad. 13). Ovaj gest za­pra­vo po­no­vo upu­ću­je na stih iz Sve­tog pi­sma ko­ji smo ci­ti­ra­li: kao da je En­di Vor­hol ta­ko­đe vr­šio 11 Trk iz­gle­da dug. ka­že „Pi­je­mo za sve. Isto ta­ko. pi­jan (52).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na dru­mu svo­jim pu­tem ide kr­do kra­va (15).. tj. Ver­nost al­ko­ho­lu ogle­da se u sli­ka­ma bo­ca i ča­ša ra­ki­je ko­je su pri­sut­ne u sko­ro sva­kom dru­gom ka­dru. spi­rit – duh) tog kra­ja. ta­ko da do­bi­ja ob­li­ke ap­so­lut­nog. i ta­ko. ve­za­ne za Cr­kvu. 71 . Re­li­gij­ska aso­ci­ja­ci­ja ve­za­na je i za ka­dar u ko­jem ne­ko no­si li­me­nog Isu­sa u po­lje. kao da je to ve­li­ka ne­sre­ća. To po­tvr­đu­je i sle­de­ći ka­dar u ko­jem su de­ca u ka­fan­skoj sa­li (131). svi isto­vet­no a u rit­mu cr­kve­nih zvo­na (58). Kao da se sta­ri Vor­ho­lov kraj i Ab­so­lut vod­ka na ne­ki na­čin po­i­sto­ve­ću­ju. kao da se ti­me iz­ra­ža­va da je ra­ki­ja stvar vas­pi­ta­nja (130). a on­da se po­no­vo po­ja­vlju­je vuč­jak u let­njem ka­dru – kao da je pro­šla go­di­na da­na a on još uvek tr­či. Zna­ci ne­ke čud­ne re­li­gi­o­zno­sti vi­de se od­mah u pr­vom ka­dru dru­ge su­per­se­kven­ce: na sto­lu sto­ji Vor­ho­lo­va re­pro­duk­ci­ja Le­nji­na. Sta­ri­ce o Vor­ho­lu po­ka­zu­ju de­li­mič­no zna­nje. a pa­ra­lel­no se ču­je na­rod­na pe­sma „Od­go­ji­li ste me. Sta­ri­ca Eva Prek­sto­va. Lju­di na­stu­pa­ju kao gru­pa u ko­joj se svi jed­na­ko po­na­ša­ju i jed­na­ko iz­gle­da­ju: gru­pa lju­di ko­ji po­pra­vlja­ju auto­mo­bil go­vo­re jed­na­ko..

što uka­zu­je na si­stem vred­no­sti u ko­me se Vor­ho­lo­vi cr­te­ži ba­ca­ju a su­ve­ni­ri i por­cu­lan­ski kič ču­va. Na ovaj obra­zac uka­zu­ju i ka­dro­vi u ko­ji­ma se vi­de po­zna­te kon­zer­ve. jer da je zlo. Lik. Mo­ra bi­ti da je do­bro. Jan­ko Fi­ška ga po­re­di sa lo­kal­nim ko­mu­ni­stič­kim funk­ci­o­ne­rom (34). Po­no­vo je ume­će ona ak­tiv­nost ko­jom se vr­ši ukla­pa­nje u svet u ko­jem na­sta­je: rad­nik sli­ka Isu­sa na li­mu. Svi od­re­da od­bi­ja­ju da je on bio ho­mo­sek­ su­a­lac. S dru­ge stra­ne. a to se od­no­si i na one ko­ji su emi­gri­ra­li (Vor­ho­lo­ve ro­di­te­lje) – jer da je ta­mo gde su oti­šli zlo. pe­va­ju­ći pop-nu­me­ru. dok je Vor­ho­lo­va sli­ka cve­ća u dru­gom pla­nu (39). kao npr. Me­đu­tim. Jan­ko Za­vac­ki po­ku­ša­va da svi­ra tru­bu. što baš ne od­go­va­ra pred­sta­va­ma dru­gih o Vor­ho­lu. vra­ća­li bi se na­zad. ode­la u ko­ja su ob­u­če­ni kao da se ne raz­li­ku­ju od Vor­ho­lo­vih ko­ja se ču­va­ju u Mu­ze­ju. 72 . bio „čo­vek do­brog sr­ca” i stra­dao zbog ne­uz­vra­ će­ne lju­ba­vi. stil i bo­je ko­jim je osli­kan taj Isus sa­svim od­go­va­ra­ju li­ko­vi­ma. Han­ka Ser­vic­ka pro­ce­ nju­je da je šte­ta što Vor­hol ni­je sli­kao ru­sin­ske iko­ne. Eva Prek­sto­va ka­že da ne vo­li En­di­ja za­to što se ni­kad ni­je že­nio. ina­če bi mo­žda do­neo vot­ke (32). ali ta­ko što je umet­nič­kim ra­dom pre­tva­rao obič­ne pred­me­te u umet­nost (stva­ra­ju­ći pred­me­te kul­ta. kao da je umo­ran od mu­zej­skih ar­te­fa­ka­ta i ne zna šta bi sa nji­ma (103). ali mu to ide ve­o­ma lo­še (72). A Mi­kov­ča­ni se i pre­ma tim obič­nim pred­me­ti­ma od­no­se u skla­du sa svo­jim vred­no­snim si­ste­mom: kad su pri­ka­za­na stra­ši­la u po­lji­ma. od­no­sno sve­ti­nje – kon­zer­vu Camp­bell So­up). U tom smi­slu. oni ko­ji su oti­šli. U kon­struk­ci­ji lju­di iz Mi­ko­ve on je imao su­pru­gu. U Mu­ze­ju. ori­gi­nal­no po­ve­za­na sa Vor­ho­lom. gle­da­ju­ći isto­vre­me­no Vor­ho­lo­vu sli­ku i svog si­na. a vr­hu­nac su Camp­bell So­up kon­zer­ve po­sta­vlje­ne da klo­pa­ra­ju na stra­ši­li­ma. i sa­ma ispravlja taj pro­pust (isti­na le­pom) ru­sin­skom na­rod­nom pe­smom. oti­šli su u bo­lje. ali i nje­mu to sla­bo uspe­va (113).. na pri­mer. stva­ra­la gru­pa Vel­vet un­der­gro­und. ali is­ko­ri­šće­ne da se na­pra­ve stra­ši­la (83). po­pe ar­te­fak­te. Maj­ka Mi­ha­la Var­ho­le. raz­mi­šlja­ju­ći o smr­ti i ono­stra­nom: „Ni­ko se ne vra­ća da ka­že ka­ko je. ne po­ma­že ni Vor­ho­lov mu­zej u Med­zi­la­bor­ci­ma: Vor­hol je u Med­zi­la­bor­ci­ma po­stao mu­zej (ka­dar 37 po­ka­zu­je si­vi Vor­ho­lov lik iz­nad ko­jeg je taj na­slov). Po slič­nom obra­scu i Vor­ho­lov mu­zej je osta­vljen da pro­ki­šnja­va i da se vo­da sli­va na sli­ke. ova­ko je i iz­re­če­no da je u Mi­ko­vi zlo. ali dru­gi kri­te­ri­ju­mi za nji­ho­vo vred­no­va­nje kao da iz­o­sta­ju. što zna­či da joj ta­ko iz­gle­da i Vor­hol. ta­ko da im ni­je ostao ni­je­dan par (41). He­le­na na to pri­sta­je sa­mo iz uč­ti­vo­sti i ne uzi­ma vi­še od jed­nog za­lo­ga­ja (85). olov­ka ko­jom je Vor­ho­lo­va maj­ka pi­sa­la. ka­že: „Iz­gle­da kao maj­mun”. Me­đu­tim. mu­zej­ skom ku­ra­to­ru va­žno je da su pred­me­ti ko­je ču­va­ju auten­tič­ni.. ko­ji od­go­va­ra sve­tu Mi­ko­ve. Po ana­lo­gi­ji. zvu­či sme­šno u od­no­su na mu­zi­ku ko­ju je. dok su­ve­ni­ri opet osta­ju sa­ču­va­ni u vi­tri­na­ma. Ova (auto­i­ro­nič­na) nu­me­ra. kao i pri­ča o naf­t i ko­ja je ne­kad cr­pe­na iz mi­ko­vač­kih po­lja (137). Pred­me­ti ko­ji su pom­no ču­va­ni u Mu­ze­ju su opet neo­bič­no obič­ni. Kri­te­ri­jum va­žno­sti u Mi­ko­vi je dru­ga­či­ji ne­go u vanj­skom sve­tu: nji­ma je va­žna ne­u­gled­na kru­ška u dvo­ri­štu Vor­ho­lo­vih ro­di­te­lja (42). sti­lu i bo­ja­ma jed­ne od grup­nih fo­to­gra­fi­ja Mi­kov­ča­na pri­ka­za­nih u fil­mu. Lo­gič­ki. Za­ni­mljiv po­ku­šaj da na­pra­ve most iz­me­đu Vor­ho­lo­vog mu­ze­ja i pu­bli­ke vr­še ku­ra­tor Mu­ze­ja Mi­hal Buč­ko i nje­go­va eki­pa. S dru­ge stra­ne. a za Mu­zej je va­žna an­ti­kvar­na auten­tič­nost. vra­ća­li bi se na­zad” (47). Na ovaj na­čin po­ka­zu­je se da po­ro­dič­na za­jed­ni­ca ne sa­mo da se se­ća onog što njoj od­go­va­ra. već ona čak i stva­ra lik ko­ji joj od­go­va­ra.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pre­tvor­bu. kon­ti­nu­i­tet sa za­jed­ni­com u vi­du od­je­ka Vor­ho­lo­vog umet­nič­kog ge­na kao da se ogle­da na ne­u­spe­li na­čin kod pri­pad­ni­ka nje­go­ve po­ro­di­ce: In­grid Bo­šno­vi­čo­va kao da je Vor­ho­lov epi­ gon (74).”. Auto­i­ro­ni­ja kao svest o ne­u­spe­šnom pri­stu­pu kao da se ogle­da i kod sa­mih mu­zi­ča­ra: ku­ra­tor Buč­ko pe­va sti­ho­ve „Ej po­pe. Dis­tan­ca pre­ma kult­noj kon­zer­vi kao da je ilu­stra­ci­ja uža­snog ne­ma­ra s ko­jim su se Mi­kov­ča­ni od­no­si­li pre­ma Vor­ho­lo­vim de­li­ma: He­le­na Be­ze­ko­va go­vo­ri bez za­dr­ške o to­va­ ri­ma (ve­o­ma le­pih i ori­gi­nal­nih) ci­pe­la ko­je im je Vor­hol slao. a ko­je su oni no­si­li i ba­ca­li. u ka­dro­vi­ma u ko­ji­ma je He­le­na vi­di se vi­tri­na sa por­cu­lan­skim kič fi­gu­ri­ca­ma ko­je ona oči­gled­no ču­va. Vred­nost mu ipak od­re­đu­ju u od­no­su na svoj si­stem: Jan­ko Za­vac­ki ka­že da je šte­ta što je umro. I lo­kal­ni sve­šte­nik po­ku­ša­va da pre­mo­sti sa­vre­me­ne fe­no­me­ne i tra­di­ci­o­nal­nu re­li­gi­o­znost. Mi­kov­ča­ni En­di­ja Vor­ho­la u pot­pu­no­sti shva­ta­ju kao svo­je­ga. raz­li­ku iz­me­đu Mi­ko­ve i sve­ta kao da po­ sred­no sa­ma is­ka­zu­je Eva Prek­sto­va. iako ga ni­kad ni­su vi­de­li. Slič­no je i sa nje­go­vim cr­te­ži­ma ko­je su pre­pu­sti­li uni­šte­nju (118). me­đu­tim.

Muc­ha. Be­o­grad: Clio.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Svet Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca je jed­no­li­čan. „Kul­tu­ra se­ća­nja – isto­ri­jat”. Be­o­grad: Clio. 11.]. Kraj fil­ma po­no­vo uka­zu­je na ne­red. Wal­lis. 9. Ужго­род – Но­ви Сад: Ви­да­ва­те­ль­ство В. 20. In­di­a­na. 1928–1987: Com­mer­ce In­to Art. vi­di se po­do­zri­vost pre­ma stra­nom u nje­nom se­lu (87). Paul (1983). „Prin­ci­pi in­sti­tu­ci­o­nal­nog se­ća­nja”. Za­greb: Na­kla­da Lje­vak.Strand­film-Pro­duk­ti­ons GmbH. 14. utvr­đen kroz svoj umet­nič­ki iz­raz kao stal­no pri­sut­na pro­vo­ka­ci­ja. U tom smi­slu. Med­zi­la­bor­ce: Múze­um mo­derného ume­nia Andy War­ho­la. 3. 15. Bar­ba­ra (2003).(2012). R. (1–2). on i da­lje svi­ra (152). 1: 11). 7. The­o­ri­es of So­cial Re­mem­be­ring (The­o­ri­zing So­ci­ety) [1 ed. 144. No­vi Sad: Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne. No­vi Sad: Pro­me­tej. 123–155. Po­se­ban na­čin je od­nos pre­ma Ro­mi­ma (99). Open Uni­ver­sity Press. Fran­soa. II. Taschen. PO­Pi­zam – War­ho­lo­ve še­zde­se­te. isti­na. Ma­ri. (8). Uni­ver­si­tāts-Ver­lag­sbuc­hhan­dlung. Ka­me­ra na­pu­šta taj svet ko­ji osta­je u mra­ku. Kla­us (2000). Šo­be. 19. Pra­mag­gi­o­re. Be­o­grad: Clio. Sta­ni­slaw (2001). Alen. Hac­kett. Mo­der­na umet­nost: 1770–1970–2000. ---. Pan­do­ra Fil­mpro­duk­tion . Kse­no­fo­bi­ja je pri­sut­na na vi­še na­či­na: kad se Eva Prek­ sto­va pi­ta o „dru­ška­nu ko­ji sam ide”. Be­o­grad: Slu­žbe­ni gla­snik. Ku­ljić. kao da je to ilu­stra­ci­ja bi­ blij­skog „Svo­ji­ma do­đe. Chi­ca­go: The Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press. Па­дя­ка – НВУ “Ру­ске сло­во”. Mi­šel (2007). Halb­wachs. Gary (2010). či­me se za­tva­ra krug. i svo­ji ga ne pri­mi­še” (Jn. 17. Ma­goc­si. ne ogle­da u od­no­si­ma Ro­ma i Ru­si­na. Ver­ne. Aki­le Bo­ni­to (2005). Ana­li­za film(ov)a. Andy. Thom­son Ga­le. za­tim kra­va u pod­ne pro­la­zi sa te­le­tom. Mar­ten Lo­ren (2014). ko­ji se. Žak. Me­đu­tim. Go­ran (1997). Đu­lio Kar­lo. 10. 146). ona ko­ja je isto­vre­me­no stal­no od­bi­ja­na i od­ba­ci­va­na. 102). Ke­ve­ždi. kao ve­či­to vra­ća­nje iz ni­če­ga u ni­šta. Lon­don: La­u­ren­ce King Pu­blis­hing Ltd. po­sta­vljen je kao onaj „ko­ji je sa­šao nad pa­kao”. Ma­ria. Ilu­stra­ci­ja to­ga je ka­dar ko­ji pri­ka­zu­je lju­de ka­ko pro­ la­ze po­red Mu­ze­ja u zi­mu (111). No­vi Sad: Me­di­ter­ran. 73 . Grant. Pat (2009). Mi­kov­ča­ni po­ku­ša­va­ju da pe­va­ju. Omon.. Па­вло Ро­берт (2009). Ma­ri.(2006). Mi­ko­va i Med­zi­la­bor­ci su za­tvo­re­ni sve­to­vi. Po­seb­no za­ni­mljiv je ka­dar 121. 8. No­vi Sad: Cen­tar za vi­zu­el­nu kul­tu­ru Zlat­no oko. To­ko­vi isto­ri­je.. Mi­ro­slav (2014). 5. Ма­ґ­о­чи. 6. sa­mo iz dru­gog prav­ca (149). Ab­so­lut War­ho­la [DVD]. Mis­ztal. Vor­hol za­pra­vo ne­ma me­sto u tom sve­tu. već je su­mrak. Mo­ris (2013). Nje­gov dru­gi do­la­zak. Ba­rry Ke­ith (2007). На­род нї­од­кадз . a Za­vac­ki i da­lje tru­bi bez pre­stan­ka (153). Film – a Cri­ti­cal In­tro­duc­tion. 1. Este­ti­ka fil­ma. On col­lec­ti­ve me­mory. War­hol. [ISBN 80-967748-0-8] Ar­gan. Shir­mer Encyclo­pe­dia of Film. 2. Ber­ga­la. Dru­štve­ni okvi­ri pam­će­nja. 12. ali ni­su u rit­mu. Andy War­hol. Tom (2008). Andy War­hol. Mi­šel. Na ovaj na­čin stvo­ren je još jed­nom fe­no­men pop-pa­lan­ke. Kul­tu­ra se­ća­nja. fal­ši­ra­ju i zbog to­ga se ner­vi­ra­ju (158). Andy War­hol i stra­te­gi­je po­pa1. Mark (2006). 16. u ko­me se Fe­ro pred­ sta­vlja kao En­di Vor­hol ko­ji se vra­tio iz Ame­ri­ke. Omon. ne pri­hva­ta­ju ga. 18. Me­đu­na­rod­ni kul­tur­ni od­no­si. In­ter­kul­tu­ral­nost.илу­стро­ва­на ис­то­рия Кар­пат­ских Ру­си­нох. Be­o­grad: Clio. Žak. Be­o­grad: Či­go­ja štam­pa. The Rusyn-Ukra­i­ni­ans of Czec­ho­slo­va­kia: an hi­sto­ri­cal sur­vey. Go­cić. En­di Vor­hol i stra­te­gi­je po­pa2. Ma­u­ri­ce (1992). To­dor (2004). ---. 22–38. Li­te­ra­tu­ra: Al­bvaks. Vi­en­na: Wil­helm Bra­umüller. Iro­ni­ja spram bes­plod­nog po­na­vlja­nja pro­iz­ve­de­na je u fil­mu u ka­dro­vi­ma u ko­ji­ma Jan­ko Za­vac­ki svi­ra tru­bu: pr­vo se vi­di kra­va (iz­ju­tra?) ka­ ko pro­la­zi li­va­dom dok on svi­ra (151). War­hol (2006). u ko­ji ne­ma­ju pri­stup (93. Na isti na­čin oni će pro­la­zi­ti i le­ti. Hon­nef. ali je ipak ta­mo. 4. New York: Ba­sic Bo­oks. već u od­no­su Ro­ma i Mu­ze­ja. Oli­va. Uža­sna jed­no­lič­nost ogle­da se i u fil­mu po­na­vlja­noj po­tra­zi za za­pra­vo be­zna­čaj­nim naft­nim ce­vi­ma u mi­ko­vač­koj šu­mi (142. u vi­du film­ske eki­pe i Fe­ra ko­ji se pred­sta­vlja kao Vor­hol – po­ka­zu­je od­bi­ja­nje. 13. Andy War­hol and the can that sold the world. kao Vor­ho­lo­va iro­ni­za­ci­ja.

but al­so bu­ilds it on the ba­sis of the­ir steady so­cio-cul­tu­ral system. The de­scrip­ti­ve analysis sho­wed that the mo­vie con­sists of 160 fra­mes and 3 parts. Rut­he­nian vil­la­ges in eastern Slo­va­kia.net 74 . Keywords: film analysis. cul­tu­re of re­mem­bran­ce. mir@nspo­int. Pri­hva­će­no za ob­ja­vlji­va­nje: 22. alt­ho­ugh they had ne­ver seen him. Andy War­hol. as yet anot­her iro­nic War­hol`s ar­ti­stic ex­pres­si­on. War­hol`s art form is pre­sent among the vil­la­gers as a con­stant pro­vo­ca­tion. This has cre­a­ted the phe­no­me­non of pop-pa­roc­hial. the va­lue and at­ti­tu­des to­wards him are still de­ter­mi­ned in re­la­tion to the­ir own va­lue system. the pe­o­ple in War­hol`s ho­me­land cre­a­te the­ir own War­hol. Pri­mlje­no: 18. Re­mem­be­ring War­hol is ob­ser­ved as a cer­tain cul­tu­re of re­mem­bran­ce. The film com­ple­ments this ar­ gu­ment. Rut­he­ni­ans. no­ting that a com­mu­nity not only shows and re­qu­i­res con­ti­nu­ity. Slo­ vak Re­pu­blic. sep­tem­bra 2015. In that sen­se. This sup­ports the the­sis of Emi­le Durk­he­im which sta­tes that every so­ci­ety se­eks a sen­se of con­ti­nu­ity with the past. which we­re pre­sen­ted in the film Ab­so­lut War­ho­la by the po­lish aut­hor Sta­ni­slaw Muc­ha in the year 2001. at the sa­me ti­me re­jec­ting the one who was known wor­ldwi­de. On the in­ter­pre­ta­tion le­vel we ca­me to the re­a­li­za­tion that the de­ve­lop­ment of the film story re­pre­sents a sort of de­scent from the world of art in­to the world of Mi­ ko­va and Med­zi­la­bor­ce. due to the ver­sion pre­sen­ted in a film abo­ut the Rut­he­nian com­mu­nity in Slo­va­kia.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Tha Analysis of the Film Ab­so­lut War­ho­la and the Cul­tu­re of Re­mem­bran­ce of Rut­he­ni­ans in Slo­va­kia Ab­stract: The aim of this study is to de­ter­mi­ne the cha­rac­te­ri­stics of re­mem­bran­ce on Andy War­hol (1928-1987). re­fu­sed and re­jec­ted. Ho­we­ver. Vil­la­gers of Mi­ko­va fully em­bra­ce Andy War­hol as the­ir own. in­ter­pre­ti­ve and eva­lu­a­tion le­vel. sep­tem­bra 2015. The met­hod used is analysis of the film on the de­scrip­ti­ve. cul­tu­ral me­mory.

.

.

.

.

spo­znav­ši du­bi­nu tu­ge čo­ve­ka ko­jeg je mi­slio da po­zna­je (kao što će Me­fi­sto­fel mi­sli­ti da po­zna­je Fa­u­sta. s ko­jim pak ci­tat­no­šću do­la­zi u ve­zu sa per­sij­skom ali i evrop­skom knji­žev­no­šću. Ro­man Der­viš i smrt in­ter­tek­stu­al­no ko­re­spon­di­ra sa ve­li­kim bro­jem knji­žev­nih de­la kao i sa sve­tim knji­ga­ma. do­pi­su­je Ha­san. ci­tat­nost. ko­ji se u tom slu­ča­ju ja­vlja­ju u for­mi pod­tek­sta. po­vla­če pred svo­jim ju­na­ci­ma. W. In­ter­tek­stu­al­nim po­stup­kom otvo­ren je upliv ne sa­mo ci­tat­nih se­kven­ci ne­go i mo­tiv­sko osla­nja­nje na ar­he­tip­ske mo­de­le ko­ji­ma knji­žev­no de­lo od­vaj­ka­da gra­di sop­stve­ni ot­klon od stvar­no­sti. da su po­ve­za­na mo­tiv­skim. u iz­ve­snom smi­slu. tj. Mir nje­go­voj na­mu­če­noj du­ši!” (Se­li­mo­vić 2001: 325). Ha­san je pr­vi ko­ji će pro­či­ta­ti Nu­ru­di­no­vu is­po­vest. čo­ve­ka či­ji usud pre­va­zi­la­zi okvi­re uobi­ča­je­nog. ljud­sku pri­ro­du uop­šte).2-2. Glav­no po­la­zi­šte je či­nje­ni­ca da oba knji­žev­na de­la tre­ti­ra­ju pi­ta­nje op­stan­ka na­ ro­či­tog po­je­din­ca. sim­bol. 821. 79 . ci­tat­nim. ar­he­tip­skim.73 821. ali i sli­ku o stvar­no­sti kao da­to­sti. I Se­li­mo­vić i Ge­te se. Pi­ta­nje čo­ve­ko­ve eg­zi­sten­ci­je te­mat­ska je srž go­to­vo sva­kog ve­li­kog knji­žev­nog de­la. sve­te knji­ge.09 Goethe J. ujed­no. Ključ­ne re­či: in­ter­tek­stu­al­nost. po­bu­na. sin Ali­jin: Ni­sam znao da je bio to­li­ko ne­sre­ćan. da­kle.163. za­vr­ša­va se je­dan na­ra­tor­ni okvir ro­ma­na. po­put epi­ta­fa. Fa­ust.112. In­te­re­sant­na je. Der­viš i smrt. On je.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 801. ar­he­tip. Pri­ča o Ah­me­du Nu­ru­di­nu is­ pri­ča­na je u for­mi is­po­ve­sti der­vi­ša. a sa­mim tim in­di­rekt­no sa Bi­bli­jom. Us­po­sta­vlja­nje od­no­sa iz­me­đu dva tek­sta ko­ji u bi­ti re­ša­va­ju isto pi­ta­nje afir­mi­še smi­sa­o­ni ka­rak­ter i re­flek­siv­nost od­ re­đe­nog knji­žev­nog de­la. in­ter­tek­stu­al­nim ve­za­ma ka­ko me­đu­sob­no ta­ko i sa dru­gim tek­sto­vi­ma. od­no­sno me­ta­tek­sta.41-31. Rejhana Selmanović Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru Departman filoloških nauka Odsek za srpski/bosanski jezik i knjževnost Srbija Intertekstualni odnosi romana Derviš i smrt i drame Faust Sa­že­tak: Osnov­na te­ma ovog ra­da je­ste us­po­sta­vlja­nje in­ter­tek­stu­al­ne ve­ze iz­me­đu ro­ma­na Der­viš i smrt i dra­me Fa­ust. To sa­zna­je­mo jer je: „Svo­jom ru­kom na­pi­sao Ha­san. ci­tat­ni obra­zac.09 Selimović M. pri­mar­no sa Kur’anom. Pre epi­lo­ga ko­ji. pr­vi ko­men­ta­tor ovog de­la. nje­go­va ve­za sa Ge­te­o­vim Fa­u­stom. Pr­va zna­čaj­na ve­za iz­me­đu Der­vi­ša i smr­ti i Fa­u­sta je­ste od­nos auto­ra kao na­ra­to­ra pre­ma de­lu. sva­ka­ko.

A vlast. ana­te­mi­sa­la čak i u umet­nič­kom po­gle­du. sva­ka­ko sim­bo­li­zi­ra dog­mu pro­tiv ko­je se Ge­te za ži­ vo­ta bo­rio i ko­ja je nje­go­va de­la. 80 . ne zna­či da je i ži­veo. na­kon sa­zna­nja da je Ha­run mr­tav. u ko­joj se do­no­si sud o to­me ka­kva tre­ba da bu­de umet­ nost. u jed­nom od naj­ci­ti­ra­ni­jih frag­me­na­ta ro­ma­na. go­vo­ri oku­plje­nim lju­di­ma sna­gom be­sa i bo­la ko­ji ose­ća­ju svi.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ha­san je. a to je da ži­vi­mo. da od­go­va­ra svi­ma. U pre­ne­se­nom smi­slu. Če­tr­de­se­ta go­di­na ži­vo­ta kod is­toč­njač­kih na­ro­da pod­ra­zu­me­va pe­riod spe­ci­fič­ne zre­lo­sti čo­ve­ka. ko­ji ga ra­sve­tlja­va. od či­nje­ni­ce da su oba ju­na­ka srod­ni po go­di­na­ma i po is­ku­stvu. Se­li­mo­vić for­mi­ra ju­na­ka ko­ji svoj ži­vot po­či­nje baš u če­tr­de­se­toj go­di­ni. du­hov­no i čul­no for­mi­ra­ na lič­nost. ru­žno do­ba: čo­vjek je još mlad da bi imao že­lja a već star da ih ostva­ru­je (Se­li­mo­vić 2001: 10). Za­pra­vo. ti­če se nji­ho­ve ži­vot­ne do­bi. sma­tra­mo. kre­ću­ći se uvek mar­gi­na­ma svog stra­ha. oli­če­na u li­ku uprav­ni­ka po­zo­ri­šta. sud ko­ji je za­ču­đu­ju­će sli­čan. psi­ho­lo­ški i sim­bo­lič­ki. Već spo­me­nu­ta in­ter­tek­stu­al­na ve­za sa go­di­na­ma dva zna­čaj­na po­sla­ni­ka te­me­lji se i na mi­si­o­nar­ skom svoj­stvu ovog pe­ri­o­da u Nu­ru­di­no­vom ži­vo­tu. po­put der­vi­ša Nu­ru­di­na. stva­ra pri­po­ve­dač­ki okvir ko­ji mu do­pu­šta da kao pri­po­ve­dač zva­nič­no iz­ o­sta­ne. Dra­ma Fa­ust po­či­nje sce­nom u po­zo­ri­štu. Se­li­mo­vić po­sta­je tek pri­re­đi­vač tek­sta. Se­li­mo­vić ni­je autor već je to Ah­med Nu­ru­din. za­po­če­la u če­tr­de­se­toj go­di­ni ži­vo­ta. on je ju­nak Nu­ru­di­nov. u svoj ro­man. pre svih Fa­u­sta. No. Fa­ust o se­bi ka­že: Od­već sam star da sa­mo glu­mim ja. oba pi­sca pre­sta­ju da bu­du sve­zna­ju­ći auto­ri. iz­me­đu osta­log. On osmi­šlja­va dra­mu či­ji su glav­ni pro­ta­go­ni­sti Fa­ust i Me­ fi­sto­fel. ne bi znao ni­šta o pot­pu­no­sti Ah­me­do­ve ne­sre­će. ka­že: Če­tr­de­set mi je go­di­na. do­bi­ja­mo i gu­bi­mo. Oba ve­li­ka ve­ro­ve­sni­ka svo­ju su po­sla­nič­ku mi­si­ju. sve do ove. Po­sled­nju go­di­nu svog ži­vo­ta Nu­ru­din će pro­ve­sti u kon­stant­noj bor­bi. to je prag po­seb­ne spo­zna­je i po­mi­re­nja sa ži­vo­tom i sve­tom. Uprav­nik po­zo­ri­šta na­sto­ji da pred­sta­va bu­de ko­mer­ci­jal­ne pri­ro­de. Ge­te. Ah­med Nu­ru­din i Fa­ust kao knji­žev­ne fi­gu­re po­ve­za­ni su či­ta­vim ni­zom po­sred­nih i ne­po­sred­nih slič­ no­sti. pri­ta­jen. Če­tr­de­se­ta go­di­na Ah­me­da Nu­ru­di­na pred­sta­vlja za­tva­ra­nje jed­nog sim­bo­lič­kog kru­ga. Sva­ka­ko je od ne­spor­nog zna­ča­ja i či­nje­ni­ca da je če­tr­de­se­ta go­di­na ži­vo­ta ključ­na go­di­na u ži­vo­ti­ma ve­li­kih po­sla­ni­ka Mu­ha­me­da s. tj.v. Usled ank­si­o­znog stra­ha od ono­ga što ži­vot zah­te­va od nas.a. i Mu­saa a.a. Pr­va zna­čaj­na ve­za iz­me­đu ova dva čo­ve­ka. Ge­ni­jal­ nost ova­kvog po­stup­ka po­sta­je oči­gled­na tek kad se do­ve­de u ve­zu sa te­mat­skom ide­jom da je u spo­znaj­ nom smi­slu čo­vek obič­no na gu­bit­ku. To je vre­me ka­da ljud­ska dob do­sti­že svoj ze­nit i ka­da čo­vek po­sta­je in­te­lek­tu­al­no. na­iz­gled vr­lo raz­li­či­ta. dok se Pe­snik za­la­že za slo­bo­du mi­sli i iz­ra­za. jed­no od osnov­nih po­la­zi­šta oba knji­žev­na de­la. Če­tr­de­se­ta go­di­na u Nu­ru­di­ no­vom ži­vo­tu re­zul­ti­ra su­o­ča­va­njem sa ključ­nim stra­ho­vi­ma ko­je je der­viš rev­no­sno ta­lo­žio to­kom svo­je muč­ne eg­zi­sten­ci­je. U istom kon­tek­stu u kom pre­sta­je da bu­de autor. ovo na­pi­sao tek po­što je knji­gu pro­či­tao. što je. Pre to­ga. Uti­šan. Der­viš je taj ko­ji o Ha­sa­nu sve­do­či. kao u tre­nut­ku ka­da Nu­ru­din. slič­no Se­li­mo­vi­ću. To što je Ah­med Nu­ru­din po­sto­jao pr­vih če­tr­de­set go­di­na. pre­ćut­ni kon­tekst nam na­la­že da ta­ko shva­ti­mo. bit­ni­ji je nji­hov sud o sop­stve­noj do­bi. Ova­ko se Ha­san pr­vi put ja­vlja kao Se­li­mo­vi­ ćev ju­nak. Na ovaj na­čin. obo­ji­ca po­dra­ža­va­ju ar­he­ti­pe zna­čaj­nih po­sla­ni­ka spo­me­nu­tih i u Kur’anu i u Bi­bli­ji.s. Ne­sum­nji­va je ve­za iz­me­đu ne­i­me­no­va­nog pe­sni­ka i slav­nog Ge­tea. (Ge­te 1999: 88) Dok der­viš Nu­ru­din. ma­kar sa­mo sim­bo­li­ke ra­di. der­viš Nu­ru­din uvo­di. Pe­snik je. Ah­med se po­vla­či u ka­tar­zič­nu si­gur­nost ne­ži­vlje­nja. pa­ra­dok­sal­nu ušu­ška­nost ne­po­sto­ja­nja. on ži­vo­tu i lju­di­ma pri­la­zi s me­rom i s ob­zi­rom. sva­ko iz svo­jih raz­lo­ga. to osta­je bor­ba po­je­din­ca i si­ste­ma. ri­zi­ku­je­mo. Ta bor­ba će na mo­men­te po­pri­ma­ti op­šti ka­rak­ter. po­vu­čen u sli­ku o se­bi. A od­već mlad da za že­lje ne bih znao. Bož­jom od­red­bom. za nje­ga ključ­ne go­di­ne – go­di­ ne bit­ka – evi­dent­no je Nu­ru­di­no­vo po­vla­če­nje pred ži­vo­tom. u pro­tiv­nom. ali u bi­ti. kao i za de­lo či­ja je pri­ro­da u sva­kom smi­slu umet­nič­ka. Ta­ko je sa sva­kim ju­na­kom ko­ji u svo­ju is­po­vest. a ko­ja po­či­nje Pro­lo­gom na ne­bu. ono­li­ko ko­li­ko sma­tra da je bit­no za pri­ču o nje­mu sa­mom. osnov­ni na­ra­tor.

ve­ro­vat­no i la­ko­um­ni­ja. i to spo­zna­je ko­ja ni­je uslo­ vlje­na ovo­ze­malj­skom ne­pot­pu­no­šću. lu­da. od sve­te knji­ge tra­ži da ga svo­jim več­nim isti­na­ma umi­ri. Fa­ust od­ba­cu­je pre­đa­šnost svo­ga bi­ća kao ne­što ne­pot­pu­no. Ali ne umi­ru­ju. a Nu­ru­din kao da ni­kad i ni­je bio mlad. Dok ne sret­ne Me­fi­ste­la. ose­ća. žu­di­mo ot­kri­ve­nje no­vo. (Se­li­mo­vić 2001: 10) U mo­men­tu ko­ji je za Nu­ru­di­na.. Ono što će na Fa­u­sta osta­vi­ti naj­sna­žni­ji do­jam i što će for­mi­ra­ti nje­go­vu po­kaj­nič­ku pu­ta­nju. ko­ji je sa­mo pri­vid­no mlad. na sa­mom pra­gu spo­zna­je. da uspo­ko­ji nje­gov ne­mir­ni. ni­či­je vre­me ko­je je. Ova­kvim či­ ta­njem do­bi­ja­mo ci­tat­ni di­ja­log ko­ji re­zul­ti­ra pot­pu­nim sa­gla­sjem Nu­ru­di­no­ve i Fa­u­sto­ve spo­znaj­ne stvar­no­sti. pod­mla­đi­va­nje obu­va­ta sa­mo ob­na­vlja­nje te­la. da je nje­gov stav is­pra­van. od na­u­ke te? Znam sa­mo ono što znao sam i pre. Nu­ru­din to­kom svog po­sto­ja­nja pra­vi sa­mo po­vre­me­na is­ko­ra­če­nja u ži­vot kao da­tost. Fa­ust će se pod­mla­di­ti. Al’ žeđ se i dru­gim to­li­ti mo­že. On tra­ži od sve­te knji­ge da po­tvr­di da nje­go­va mi­sao ni­je gre­šna. Na­ga­đa se da na po­čet­ku dra­me Fa­ust ima še­zde­se­tak go­di­na. (Ge­te 1999: 88) Sve spa­da s me­ne. ve­ru­je.] A vi­dim da ni­šta ne mo­že­mo zna­ti. 81 . U slič­nom tre­nut­ku. (Se­li­mo­vić 2001: 10) Ma­gi­star. ta­ko­đe. On je. ute­šnom i isti­ni­tom reč­ju ko­ja kro­ti ne­mir­ni duh. Za raz­li­ku od der­vi­ša. on se opre­de­lju­je za mla­dost. ma­te­ri­jal­ni i du­hov­ni stroj ko­ji ve­ko­vi­ma po auto­ma­ti­zmu isto zvu­če i zna­če. Fa­ust će.. sna­žno pri­vla­či mi­sao ko­ja ima sna­gu je­re­si. tre­nu­tak u ko­jem sa­gle­da­va sop­stve­ nu pro­ma­še­nost. ni Nu­ru­din. a ona ni­je. gre­škom pri­sva­jao. i osta­je ono što je bi­lo pri­je sve­ga. Fa­ust je sna­žni­ja lič­nost. Osje­ćao sam po­tre­bu da uzmem knji­gu. za nad­ze­malj­skim če­žnja nas pro­že. o sve­tim da­ni­ma. bla­go­tvor­no svje­tlo vje­re. Kur-an. is­tra­ži­vač­ki duh. (Ge­te 1999: 88) Sa­da sam sa­mo Ah­med. Po­vu­čen pred sva­kim vi­dom ži­ vo­ta. to je sa­mo ša­ra­da do­stoj­na đa­vo­lje mo­ći – da uti­če na sve što ni­je bit i su­šti­na i da nu­di sa­mo pri­vi­de vred­no­sti. Za­pra­vo. (Ge­te 1999: 76) Fa­ust tra­ga za ko­nač­nom spo­zna­jom. I islam­skog i hri­šćan­ skog mi­sli­o­ca. shva­ta. ja­snom na­dom. no­sim ih u se­bi kao kr­vo­tok (Se­li­mo­vić 2001: 42). I je­dan i dru­gi. Po­sred­stvom ve­štič­jeg na­pit­ka. jed­na­ko kao i Nu­ru­din. go­la ko­ža i go čo­vjek. ipak. pre­zi­ru ovo­ze­malj­ski po­re­dak. umi­ri­la bi me mu­zi­ka po­zna­tih re­če­ni­ca ko­ji­ma vje­ru­jem. pa­ra­dok­sal­no. još vi­še. no. Nju će za­vo­le­ti stra­šću čo­ve­ka zre­le do­bi.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Upliv Se­li­mo­vi­će­vog tek­sta u ci­tat­ni smi­sao Ge­te­o­vog sa­op­šte­nja o Fa­u­sto­vim go­di­na­ma vi­še­stru­ko je za­ni­ mljiv. za­stra­šen ne­kom va­trom ko­ja ti­nja u nje­mu. Ka­kvo sam ja svje­tlo? Či­me sam pro­svi­je­tljen? Zna­njem? Vi­šom po­u­kom? Či­stim sr­cem? Pra­vim pu­tem? Ne­sum­nja­njem? (Se­li­mo­vić 2001: 10) Čak sam na svo­ju ža­lost pra­vu. ne­do­vr­še­no. je­ste su­sret sa Mar­ga­re­tom. reč što bes­kraj­no le­pa i či­sta sa­mo u No­vom za­ve­tu bli­sta. du­hov­ni­ka i la­i­ka. kao oklop. ali je sva­ka­ko sprem­ni­ji da pri­zna da je svo­je po­sto­ja­nje po­sve­tio ana­li­zi ži­vo­ta kao me­ta­fi­zič­kog poj­ma i da ni­ka­da ni­je ži­veo. Čak i bo­go­slo­vljem pu­nio gla­vu. kao ha­lji­na. o ve­li­kim lju­di­ma. o mo­ra­lu. o ko­ji­ma čak i ne mi­ slim. ra­za­pet iz­me­đu ono­ga što je­ste i ono­ ga što že­li da bu­de. čak dok­tor zo­vem se ja [. sta­ja­ti na ras­kr­šću že­lja. ne­ka mrač­na va­tra ko­ja mu­či du­šu. ni šejh. po­če­tak kra­ja. ili ne­ku dru­gu. Či­ta­nje u ci­tat­nom klju­ču otva­ra i ra­sve­tlja­va još jed­nu sna­žnu ve­zu iz­me­đu glav­nih ju­na­ka. der­viš. da ni­je ži­veo do tre­nut­ka po­bu­ne. Šta ste­koh. već ne­ka dru­ga.

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U epo­hal­nom mo­men­tu ka­da sum­nja i po­bu­na (te­ška, opa­sna, pri­ma­mlji­va po­bu­na) tra­že da­nak
od ću­tlji­ve po­kor­no­sti, oba ju­na­ka do­ži­vlja­va­ju pre­o­bra­žaj: der­viš po­sta­je po­bu­nje­ni Is­hak, pra­ved­nik
go­njen zbog ne­po­kor­no­sti, a Fa­ust svo­ju po­bu­nu oči­tu­je re­či­ma:
Pi­sa­no sto­ji: „Reč be­še u po­čet­ku!”
Evo, ja već za­peh tu, na pr­vom ret­ku! (Ge­te 1999: 11)
Po­bu­nje­ni, Ah­med i Fa­ust ot­kri­va­ju du­a­li­stič­ku pri­ro­du ko­ja od­li­ku­je sva­kog čo­ve­ka. Ar­he­tip­ski
ob­li­ci der­vi­ša i fi­lo­zo­fa, po­bu­nje­nih i ne­za­do­volj­nih, od­go­va­ra­ju Ibli­so­voj, tj. đa­vo­lje­voj po­bu­ni pro­tiv
Tvor­če­vog po­ret­ka. Bi­bli­ja i Kur’an upu­ću­ju na đa­vo­la kao na pr­vog po­bu­nje­ni­ka. Pr­vi po­bu­nje­nik od­
bi­ja da bu­de slu­ga čo­več­ji. Va­tra je nje­go­va ele­men­tar­na pri­ro­da. Ze­mlja je pak osnov­ni ele­ment slu­ge
Bož­jeg. Du­a­li­stič­ka pri­ro­da der­vi­ša, kao i fi­lo­zo­fa, osci­li­ra iz­me­đu bun­ta i po­kor­no­sti. Pro­me­tej­ski oslo­
bo­đe­na, bun­tov­nič­ka pri­ro­da ne me­nja već upot­pu­nju­je po­kor­no li­ce ko­je Nu­ru­din ima pred sve­tom, a
Fa­ust pred Bo­gom, ka­ko sa­zna­je­mo iz Pro­lo­ga na ne­bu. No, pri­ro­da ze­mlje ne is­klju­ču­je u pot­pu­no­sti
ose­ćaj za po­bu­nu. Ze­mlja, uob­li­če­na u pr­vog čo­ve­ka, ni­je u pot­pu­no­sti po­kor­na. Adam te­ži za­bra­nje­nom
zna­nju, ne­do­zvo­lje­nom is­ku­stvu, po­ku­đe­noj spo­zna­ji.
Bla­go si­ro­ma­šni­ma du­hom, jer nji­ho­vo je car­stvo ne­be­sko; (Bi­bli­ja 2000: 171)
Sa­mo, ni­je do­bro što sam htio da uzmem ma ko­ju knji­gu i što sam tra­žio za­šti­tu po­zna­tih mi­sli.
Če­ga sam se bo­jao? Od če­ga sam htio da po­bjeg­nem? (Se­li­mo­vić 2000: 42)
Nek pi­še: „U po­čet­ku um je bio” [...]
Da l’ zbi­lja um sve stva­ra­še i tka­še?
„Sna­ga u sa­mom po­čet­ku be­ja­še!” [...]
Duh po­ma­že mi! Vi­dim! Pi­šem sme­lo
i mir­no: „U po­čet­ku be­še de­lo!” (Ge­te 1999: 42)
U oda­bi­ru ma ko­je knji­ge spram Kur’ana, u po­mi­sli da ma ko­ja knji­ga mo­že smi­ri­ti uz­ne­mi­re­nu du­
šu, ve­zu­je se pr­vi čvor. Ka­sni­je će se sa­mo za­ple­ta­ti sin­hro­nij­sko i di­ja­hro­nij­sko zna­čenj­sko klup­ko. Re­
tro­spek­ci­jom u sta­ro i sko­ra­šnje ju­če (jer Nu­ru­din po­zna­je sa­mo pro­šlo vre­me, iz nje­ga ne­pre­sta­no iz­ra­
nja­ju od­lom­ci ne­kog di­sov­ski sta­rog da­na) ni­za­će se ve­li­ke i ma­le po­bu­ne, s jet­kom ra­do­šću do­če­ki­va­ne
po­bu­ne ko­je mu, na­po­slet­ku, uvek osta­vlja­ju no­vo eg­zi­sten­ci­jal­no ne­za­do­volj­stvo i me­ta­fi­zič­ku di­le­mu.
Ci­tat­na, mo­tiv­ska i ar­he­tip­ska po­ve­za­nost Fa­u­sta sa sta­ro­za­vet­nim i kur’an­skim na­če­lom je ve­o­ma
te­sna. Ova ve­za na mo­men­te po­pri­ma pri­ro­du pa­ro­di­je. Na­i­me, Me­fi­sto­fel je po­ko­ran Bo­gu. On tu­gu­je
nad mu­kom u ko­joj se ljud­ski rod na­šao, ne­sre­ćan je zbog usu­da ko­ji je za­de­sio čo­ve­ka. U Ge­te­o­voj in­
ter­pre­ta­ci­ji đa­vo ni­je lju­bo­mo­ran na čo­ve­ka već ga ža­li. Lju­di se­ju zlo na Ze­mlji. Đa­vo za­stu­pa stav da
se sva­ki čo­vek mo­že vr­lo la­ko od­ve­sti na stran­pu­ti­cu, a Go­spod, po­zna­ju­ći du­a­li­stič­ku pri­ro­du čo­ve­ka,
sva­kom iskre­nom po­kaj­ni­ku obe­ća­va iz­ba­vlje­nje.
Di­ja­log na ne­bu pred­sta­vlja Me­fi­sto­fe­la kao za­go­vor­ni­ka čo­ve­ko­vog pra­va na in­di­vi­du­al­nost. Go­
spod, na­vod­no, iz­jed­na­ča­va sve lju­de i od svih zah­te­va po­kor­nost i ver­nost.
Go­spod: Znaš li Fa­u­sta?
Me­fi­sto­fel: Dok­to­ra?
Go­spod: Slu­gu mog! (Ge­te 1999: 77)
Tekst, ka­ko for­mom ta­ko i zna­če­njem, uka­zu­je na čo­ve­ko­vo me­sto i svr­hu. Me­fi­sto­fel pre­po­zna­je
Fa­u­sta za­hva­lju­ju­ći ti­tu­li, a ti­tu­la u ovom kon­tek­stu spa­da u do­men onog što je bi­blij­ski pot­ka­za­no kao
greh oho­lo­sti i gor­do­sti. Da­lje, Go­spod­nji čud­ni pu­te­vi zah­te­va­ju da čo­vek sna­gom po­kor­no­sti i bez­
u­slov­ne ve­re do­đe do ot­kro­ve­nja. Ot­kro­ve­nje se za­slu­žu­je iskre­nom i pre­da­nom slu­žbom Go­spo­da­ru.

82

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Na­ve­de­ni od­lo­mak u sna­žnom je ci­tat­nom od­no­su pre­ma bi­blij­skoj pre­da­ji o pra­ved­ni­ku Jo­vu. Bi­
blij­ski is­ku­še­nik Jov je pra­sli­ka čo­ve­ka či­ja pri­vr­že­nost Go­spo­du tr­pi bol­na sta­nja te­la i du­ha. Jov je ar­
he­tip­ski mo­del Fa­u­sta ali i Nu­ru­di­na, po­seb­no od mo­men­ta ka­da po­sta­je po­bu­nje­nik. Kur’an­ska pre­da­ja
o Eju­pu a.s. u mo­tiv­skom i ci­tat­nom ob­li­ku je po­du­dar­na sa bi­blij­skom. Osnov­na raz­li­ka ja­vlja se na
sa­mom kra­ju, gde je Ejup a.s. pred­sta­vljen kao čo­vek ko­ji ne­po­bu­njen pod­no­si sva is­ku­še­nja. Spa­ja­njem
bi­blij­skog tek­sta sa tek­stom ro­ma­na i dra­me, ostva­ru­je se iz­ne­na­đu­ju­će ho­mo­ge­na tek­stu­al­na ce­li­na ko­ja
pra­ti tok pri­če o pra­ved­ni­ku Jo­vu. Po­seb­no je in­te­re­san­tan na­čin na ko­ji se Nu­ru­di­no­va is­po­vest upli­će u
mo­tiv­sko i zna­čenj­sko ple­ti­vo bi­blij­skog tek­sta.
Bi­ja­še čo­vjek u ze­mlji Uzu po ime­nu Jov; i taj čo­vjek bi­ja­še do­bar i pra­ve­dan, i bo­ja­še se Bo­ga, i
ukla­nja­še se oda zla. (Bi­bli­ja 2000: 76)
Ni­sam bio ohol zbog te svo­je slu­žbe, a to je za­i­sta slu­žba vje­ri, iskre­na i pot­pu­na. Sma­trao sam
du­žno­šću da se­be i dru­ge ču­vam od gri­je­ha. (Se­li­mo­vić 2000: 14)
I Go­spod re­če So­to­ni, ot­ku­da ideš? A So­to­na od­go­vo­ri Go­spo­du i re­če: pro­ho­dih ze­mlju i obi­la­zih.
(Bi­bli­ja 2000: 76)
Me­fi­sto­fel: Sma­tram da je on­de jad i be­da
ko što uvek be­še – da sa­klo­ni vas Bog.
Lju­di se mu­če ko ku­kav­ci si­nji,
Pa čak ni đa­vo ne ma­ri vi­še da ih ki­nji.
Go­spod: Znaš li Fa­u­sta? (Ge­te 1999: 44)
I Go­spod re­če So­to­ni: je­si li vi­dio slu­gu mo­je­ga Jo­va? Ne­ma ona­kva čo­vje­ka na ze­mlji, do­bra i pra­
ved­na, ko­ji se bo­ji Bo­ga i ukla­nja se od zla? (Bi­bli­ja 2000: 76)
Me­fi­sto­fel: Iz­gu­bi­će­te nje­ga vi, da zna­te,
Ako mi sa­mo do­pu­šte­nje da­te
Da svo­jom sta­zom vo­dim ga u zlo. (Ge­te 1999: 81)
A Jov od­go­vo­ri i re­če:
O da bi se do­bro iz­mje­ri­li ja­di mo­ji, i za­jed­no se ne­vo­lja met­nu­la na mje­ri­la! [...]
Ka­ka je si­la mo­ja da bih pre­tr­pio? ka­kav li je kraj moj da bih pro­du­ljio ži­vot svoj? (Bi­bli­ja 2000: 76)
[...] či­ni mi se sa­mo da su mi svi za­jed­no na­ni­je­li zlo, go­to­vo pod­jed­na­ko, po­re­me­ti­li me, su­o­či­li sa
ži­vo­tom iz­van mo­je pra­ve pu­ta­nje, na­tje­ra­li me da se od­re­đu­jem. (Se­li­mo­vić 2001: 75)
Je li si­la mo­ja ka­me­na si­la? je li ti­je­lo mo­je od mje­di? (Bi­bli­ja 2000: 81)
Je­sam li iz­gu­bio ljud­sku lju­bav ili sam ošte­tio čvr­sti­nu vje­re, iz­gu­biv­ši ta­ko sve? (Se­li­mo­vić 2000: 75)
Bra­ća mo­ja iz­ne­vje­ri­še kao po­tok, ko buj­ni po­to­ci pro­đo­še,
Ko­ji su mut­ni od le­da, u ko­ji­ma se sa­kri­va sni­jeg. (Bi­bli­ja 2001: 81)
I šta sam ja sad? Za­kr­žlja­li brat ili ne­si­gur­ni der­viš?
[...] ne bra­nim ga do­volj­no čvr­sto [...] (Se­li­mo­vić 2001: 75)
Kad se ot­kra­ve, ote­ku; kad se za­gri­ju, ne­sta­ne ih s mje­sta nji­ho­vi­jeh; (Bi­bli­ja 2000: 81)
Vo­lio bih da pla­čem zbog bra­ta, ma ka­kav da je, ili da bu­dem tvr­di bra­ni­lac za­ko­na, ma­kar i brat
bio u pi­ta­nju, ma­kar i ža­le­ći. A ne mo­gu ni jed­no ni dru­go. (Se­li­mo­vić 2000: 75)
Ne­sret­no­mu tre­ba mi­lost pri­ja­te­lja nje­go­va, ali je on osta­vio strah sve­mo­gu­će­ga. (Bi­bli­ja 2001: 81)

83

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Strah se na­sta­nio u me­ni, Is­ha­če, strah i zbu­nje­nost, ni ko­rak vi­še ne smi­jem da uči­nim na jed­nu
stra­nu, iz­gu­bi­ću se i pro­pa­sti. (Se­li­mo­vić 2001: 75)
Ah­med i brat mu Ha­run u sna­žnoj su ar­he­tip­skoj ve­zi sa pri­čom o Ka­i­nu i Ave­lju. Ah­med je, ose­ća,
je­dan od ubi­ca svog bra­ta. Je li go­re sa­kri­ti zlo­čin, ako je zlo­čin, ili ne uči­ni­ti mi­lo­sr­đe? (Se­li­mo­vić 2001:
75), pi­ta se, po­ku­ša­va­ju­ći da spa­sa­va­njem od­met­nu­tog Is­ha­ka pi­la­tov­ski ope­re greh sa pa­siv­nih, bra­to­u­bi­lač­kih ru­ku. Is­hak, od­met­nu­ti deo der­vi­še­vog bi­ća, isti­na od ko­je se stra­ši i za­zi­re, al­ter ego je Ah­me­
da Nu­ru­di­na ko­li­ko i pro­jek­ci­ja nje­go­vog bra­ta Ha­ru­na. On je pri­li­ka za mi­lo­sr­đe, pa ma­kar i za­ka­sne­lo.
Zvao me, mo­lio da ne pro­đem po­red nje­ga i po­red nje­go­va stra­ha kao da me se ni­šta ne ti­če. (Se­
li­mo­vić 2001: 75)
Ah­med Nu­ru­din, po­put Jo­va, pro­ta­go­ni­ste pr­ve dra­me u he­brej­skoj knji­žev­no­sti, tra­ži od­go­vor na pi­ta­
nje za­što stra­da ne­du­žni, do­bi­ja ne­pri­hva­tlji­ve od­go­vo­re. Nu­de mu se ove­šta­le, pre­va­zi­đe­ne isti­ne, jer
isti­na je re­la­tiv­na, ka­ko ka­že ak­ter ro­ma­na, a po­šte­nja ima mno­go i raz­li­ku­ju se. Alu­zi­ja na sta­ro­za­
vet­nu ‘Knji­gu o Jo­vu’ po­ja­ča­va ten­zič­nost tek­sta, pro­du­blju­je raz­ma­tra­nu pro­ble­ma­ti­ku i do­da­je te­ži­nu
Nu­ru­di­no­vom stra­da­nju, na­go­ve­šta­va sum­nju i ce­pa­nje nje­go­ve lič­no­sti (Ra­du­lo­vić 2009: 101).
Is­hak ni­ti mo­li ni­ti zah­te­va, ne že­li da pro­bu­di ni sa­ža­lje­nje a ni bes, pa će, pa­ra­dok­sal­no, baš za­to
pro­bu­di­ti obo­je. Nu­ru­di­nu je, kao i Ka­i­nu, ka­za­no da bra­ta mo­že i mo­ra još sa­mo za­ko­pa­ti, pa on sa­kri­
ve­ni zlo­čin u du­ši još va­ga sa ne­u­či­nje­nim mi­lo­sr­đem.
Ni­je žu­rio da se oprav­da, ni­je se tru­dio da me ubi­je­di, od­go­va­rao je na mo­ja pi­ta­nja kao da su
su­vi­šna i do­sad­na, ne ci­je­ne­ći me vi­še ni po do­bru ni po zlu, ni kao opa­snost ni kao na­du: ni­sam
ga iz­dao a ne­ću da mu po­mog­nem (Se­li­mo­vić 2001: 75).
Po­seb­nost Is­ha­ko­vog po­lo­ža­ja, ali i Ha­ru­no­vog, jer Ha­run je­ste isto što i Is­hak, ar­he­tip žr­tvo­va­nog,
be­za­zle­nog kriv­ca i kri­vi­ce (Ra­du­lo­vić 2009: 99), ta iskon­ska pri­sut­nost žr­tve ko­ja se pri­no­si stu­bo­vi­ma
vla­da­ju­ćeg si­ste­ma, za der­vi­ša po­sta­je da­tost o ko­joj se vi­še ne sme ću­ta­ti. Pre ne­go što Nu­ru­din ose­ti i
pri­hva­ti se­be kao po­bu­nje­ni­ka, pre ne­go što poč­ne da mi­sli i de­la shod­no toj ulo­zi, on u Is­ha­ka pro­jek­
tu­je mi­sao ko­ja još ne­ma sna­gu de­la. Za­to je od­nos Ah­me­da i od­be­glog Is­ha­ka am­bi­va­lent­na tvo­re­vi­na
pro­is­te­kla iz iskon­skog ri­va­li­te­ta sve­tla i mra­ka, do­bra i zla, spo­lja­šnjeg i unu­tra­šnjeg.
On­da i pri­ču o bje­gun­cu tre­ba shva­ti­ti kao svje­do­če­nje o se­bi, čo­vje­ku na ras­kr­sni­ci i svo­joj ras­
pe­to­sti, te kao is­po­ve­da­nje po­lju­lja­ne si­gur­no­sti i zeb­nje bi­ća. Ta je is­po­vi­jest muč­no uži­va­nje,
ok­si­mo­ron­ski spoj, u či­joj je osno­vi ma­zo­hi­zam, od pre­ve­li­kog uz­bu­đe­nja me­ša­ju se bol i uži­tak.
Na­ra­tor iskre­no i stra­sno že­li da se ni­šta ne pro­mi­je­ni i sa­ču­va der­vi­šev iden­ti­tet, ali i da pri­hva­ti
iza­zov sud­bi­ne i spa­si bra­ta (Ra­du­lo­vić 2009: 101).
Is­ha­ko­vo pr­vo po­ja­vlji­va­nje, u đur­đev­skoj no­ći, u ko­joj va­zduh je na­to­pljen gri­je­hom, oprav­da­no
je upra­vo neo­bič­no­šću tre­nut­ka. Kao što Fa­ust do­pi­re do za­bra­nje­nih sfe­ra u pre­du­skr­šnjoj no­
ći, no­ći dru­ga­či­joj, po­seb­ni­joj, is­tak­nu­ti­joj, i der­viš ose­ća da noć u ko­joj je­ste ni­je obič­na. Jer [...]
pro­le­tje­će no­ćas vje­šti­ce s ki­ko­tom iz­nad kro­vo­va po­li­ve­nih mli­je­kom mje­se­či­ne, i ni­ko ne­će osta­ti
ra­zu­man, buk­nu­će lju­di stra­šću i bi­je­som, lu­do­šću i že­ljom da se upro­pa­ste (Se­li­mo­vić 2001: 30).
U noć pred Us­krs, Fa­ust pri­zi­va du­ho­ve ze­mlje, tan­ta­lov­ski pru­ža ru­ke ka žu­đe­nom, za­bra­nje­nom
vo­ću spo­zna­je. U ovom bah­ti­nov­ski raz­ob­li­če­nom tre­nut­ku, ko­ji upra­vo zbog svo­je po­seb­no­sti ču­va pra­vo
na greh, ka­ko to der­viš tu­ma­či, Fa­ust po­sta­je od­stup­nik od ve­re i Bož­jih za­ko­na. Noć se ja­vlja kao an­ti­pod
ja­snoj dnev­noj sve­tlo­sti, noć­na mi­sao je opreč­na tre­zve­noj mi­sli da­na, ona osli­ka­va sta­nje du­še i stu­panj
po­i­ma­nja. Mo­tiv no­ći je te­melj gra­da­cij­skoj sta­zi ko­ja smi­sa­o­no ot­kro­ve­nje do­se­že pre­ko si­ste­ma kon­tra­sta.

84

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ah­med Nu­ru­din i Fa­ust ar­he­tip­ski od­go­va­ra­ju li­ku blud­nog si­na kao po­seb­nog ci­tat­nog obra­sca.
Fa­ust na­kon sa­ve­za sa đa­vo­lom po­sta­je ot­pad­nik iz sta­da bo­go­bo­ja­znih i smer­nih, da bi se na put do­bra
ipak vra­tio na kra­ju dra­me. Po­vra­tak ocu je u nje­go­vom slu­ča­ju po­vra­tak Bo­gu, od­no­sno več­nom i pra­
vič­nom Ocu. Nu­ru­di­no­vi biv­ši ži­vo­ti te­ku pred oči­ma der­vi­ša ko­ji, po­put arap­ske Še­he­re­za­de, pri­čom
i pri­ča­njem za­va­ra­va smrt. Ah­med Nu­ru­din kog upo­zna­je­mo na po­čet­ku pro­dukt je po­lu­pro­ži­vlje­nih i
od­ba­če­nih Ah­me­da Nu­ru­di­na, sva­ki od pret­hod­nih (sin, lju­bav­nik, voj­nik, der­viš, ka­di­ja) do­pri­no­si na­
stan­ku ko­nač­nog Ah­me­da, iskon­skog i se­bi, tek u pot­pu­noj ogo­lje­no­sti, po­zna­tog i ja­snog. Sve spa­da sa
me­ne, kao ha­lji­na, kao oklop, i osta­je ono što je bi­lo pri­je sve­ga, go­la ko­ža i go čo­vjek (Se­li­mo­vić 2001: 30).
Re­tro­spek­tiv­nim po­gle­dom u pro­šlo i na­iz­gled pre­bo­lje­no vre­me, Ah­med svoj beg od ku­će pred­sta­
vlja kao nu­žnu da­tost. Osta­vlja­ju­ći, on za­bo­ra­vlja. U mo­men­tu kad blud­ni sin Ah­med sto­ji pred ocem, u
ro­man, ali i u ple­ti­vo sa­ge o blud­nom si­nu, upli­će se i nit pre­da­je o le­pom Ju­su­fu a.s., to jest Jo­si­fu sta­ro­
za­vet­nom. Mo­ti­vi pri­zva­ni im­pli­cit­nom ci­tat­no­šću, na­mer­nim, od­no­sno ne­na­mer­nim slič­no­sti­ma kao
i po­sto­ja­njem ja­snih ar­he­tip­skih lič­no­sti i si­tu­a­ci­ja, stva­ra­ju ara­be­sku smi­sa­o­no i sim­bo­lič­ki ozna­če­nog
tek­sta. Pa­ra­bo­la o blud­nom si­nu je de­mi­sti­fi­ci­ra­na i znat­no pro­me­nje­na u od­no­su na osnov­nu. Ah­med
se su­sre­će sa ocem, ali se sa njim ne mi­ri, na­pro­tiv, ose­ća da je za oca dav­no po­ko­pan. Otac i za­blu­de­li
Ah­med raz­go­va­ra­ju bez to­pli­ne, za­jed­nič­ka im je sa­mo bri­ga za oka­me­nje­nim Ha­ru­nom. Po­sred­stvom
bri­ge oni na tren po­sta­ju sa­ve­zni­ci, i to je naj­to­pli­ja tač­ka ko­ju će nji­hov su­sret do­seg­nu­ti.
Otac je sta­jao na­sred so­be, otvo­rio je vra­ta i če­kao. Znao sam šta je tre­ba­lo uči­ni­ti, pri­ći mu
i za­gr­li­ti ga, bez ča­sa gle­da­nja i okli­je­va­nja. Ti­me bi sve me­đu na­ma bi­lo ri­je­še­no na naj­bo­lji i
naj­jed­no­stav­ni­ji na­čin, raz­ve­zao bih ta­ko sve uslo­ve, svo­je i nje­go­ve, i on­da bi­smo mo­gli da se po­
na­ša­mo kao otac i sin (Se­li­mo­vić 2001: 12).
Otac svo­jom fi­gu­rom is­pu­nja­va ce­lu so­bu, kao dom, on otva­ra vra­ta i če­ka svog si­na, ali Ah­med, iako
zna ka­ko tre­ba da po­stu­pi, ne tra­ži očev opro­štaj ni­ti se, ma­da ga­nut su­sre­tom, vra­ća pod oče­vo okri­lje.
Pri­gnuo sam se da ga po­lju­bim u ru­ku, svi si­no­vi ta­ko či­ne, ali ni­je do­pu­stio, uhva­ti­li smo se za
mi­ši­ce, kao po­zna­ni­ci, i to je bi­lo naj­bo­lje, iz­gle­da­lo je pri­sno a ni­je pre­tje­ra­no (Se­li­mo­vić 2001: 12).
Otac ose­ća da se Ah­med po­ja­vlju­je ne­po­ka­jan, on do­la­zi po po­zi­vu, po ne­kom mut­nom se­ća­nju na
du­žnost, i za­to od­bi­ja si­no­vljev, u bi­ti Ju­din, po­lju­bac. Otac je do­šao da iz­ba­vi do­brog si­na Ha­ru­na. Ha­
run je, po­put Ju­su­fa a.s., ne­žno vo­lje­ni sin, ne­do­ka­za­na kri­vi­ca či­ni ga ča­snim, utam­ni­čen je po fa­ra­on­
skoj vo­lji vla­sti ko­ja za­go­va­ra jed­no­u­mlje i stra­hu­je od sva­kog ko bi nje­ne te­me­lje na­ru­šio. Od Ah­me­da
se oče­ku­je da Ha­ru­na za­šti­ti od pre­su­de i smr­ti, otac ga, čak i za­zi­da­nog, osta­vlja bra­tu na ču­va­nje, da bi
se Ah­med vra­tio sa kr­va­vom ko­šu­ljom svo­ga bra­ta.
Sve sam iz­mi­slio, osim bož­je mi­lo­sti, ni­sam imao sr­ca da ga osta­vim bez na­de, ni­ti sam mo­gao da
mu ka­žem da o bra­tu ne znam ni­šta. Otac je ži­vio u na­iv­nom uvje­re­nju da sam ja bra­tu mo­gu­ća
za­šti­ta svo­jim pri­su­stvom i svo­jim ugle­dom, a ni­sam htio da mu po­me­nem da bra­tu mo­je pri­su­
stvo ni­je po­mo­glo a da je i moj ugled do­ve­den u pi­ta­nje (Se­li­mo­vić 2001: 30).
No, ci­tat­no pri­zi­va­nje pre­da­je o Ju­su­fu a.s. ne za­vr­ša­va se ov­de. Eti­mo­lo­ške za­go­net­ke pri­vla­če Se­li­
mo­vi­ća, po­seb­no ime­na li­ko­va, što je svo­je­vr­sna sim­bo­lič­ka sig­na­li­za­ci­ja pre­po­zna­tlji­va u Bi­bli­ji (Ra­du­lo­vić
2009: 105). Eti­mo­lo­ški pan­dan Ju­su­fu a.s je Mu­la Ju­suf, le­pi mla­dić ko­ga je ži­vot ba­cio u te­ki­ju kao u
bu­nar gde tre­ba da se skri­va dok ga svi ne za­bo­ra­ve. Po­put Ju­su­fa a.s., i on će na­ći iz­laz iz ovog ka­me­nog
za­tvo­ra, ali će se ko­nač­no oslo­bo­di­ti tek na kra­ju – ka­da, otev­ši Ha­sa­na iz tvr­đa­ve, ko­nač­no uči­ni istin­ski
do­bro de­lo. Do tog fa­bu­lar­nog mo­men­ta mu­či­će ga gor­ka že­lja za osve­tom, a ova ga oso­bi­na ka­te­go­
rič­ki dis­tan­ci­ra od Ju­su­fa a.s., ko­ji opra­šta za­vid­noj bra­ći. Mu­la Ju­suf naj­te­že opra­šta Nu­ru­di­nu, jer ga
je der­viš po­vre­dio nje­mu svoj­stve­nim ne­či­nje­njem. Od­nos Ah­me­da Nu­ru­di­na i Mu­la Ju­su­fa je iz­ra­zi­to

85

bio je na­ro­či­ti bes ko­ji je ose­ćao u tre­nu­ci­ma ka­da se uka­zu­je ne­po­što­va­nje pre­ma Uz­vi­še­nom Stvo­ri­te­lju. One za­me­nju­ju si­no­nim­sku reč brat. Ču­vaj­te ve­ze rod­bin­ske. ko­ji se raz­ja­rio na lju­de jer su se u nje­ go­vom od­su­stvu vra­ti­li sta­rim pa­gan­skim na­vi­ka­ma i. Ha­ru­na. ove pra­sli­ke kru­ci­jal­nih ar­he­ti­pa pre­pli­ću se i gra­de po ana­log­nim slič­no­sti­ma. Či­ta­vim ni­zom po­du­dar­no­sti ostva­ru­je se ja­sno pa­ro­di­ra­nje na dva bra­ta ko­ja ima­ju zna­čaj­no me­sto i u Sta­rom za­ve­tu i u Kur’anu. u oba slu­ča­ja. Ah­med se svom ar­he­tip­skom mo­de­lu ne­kad ja­sno pri­bli­ža­va.s. U nje­mu je­či že­lja da bu­de do­bar. Ova re­la­ci­ja je po­seb­na i na nju Nu­ru­din alu­di­ra u jed­nom. ali ne mo­že sva­ki čo­vek bi­ti sin mo­je maj­ke. vr­lo dir­lji­vom mo­no­lo­gu. ali u mo­men­tu kad se me­đu lju­de vra­ća.s. Ah­med se­be ose­ća kao pra­sli­ku Mu­saa: osta­vio je bra­ta da sam pa­zi na lju­de. na­re­dio je Al­lah. ne­go od se­be. ali nje­go­va srž. Uči­ni mi bra­ta po­moć­ni­kom u po­slu mo­me (Se­li­mo­vić 2001: 30). u isto vre­me. On je kom­plek­sna po­ja­va. Pod­vu­če­na sin­tag­ma je za­ni­mlji­va iz po­seb­nog raz­lo­ga. još vi­še. si­ne maj­ke mo­je.. smi­ru­je Mu­saa. Ha­run je. iz­liv­ši ido­la u vi­du zlat­nog te­le­ta. bi­blij­ska pre­da­ja. i ko­ji sve­tlo isti­ne ne me­nja za sjaj zla­ta. Nu­ru­din je na gra­ni­ci sve­to­va. od­no­sno bi­blij­ski tekst. upra­vo ovim re­či­ma Ha­run a. Jer je ver­nik sve­stan da mu je sva­ki čo­vek brat i. Ni­sam ih sa­ču­vao. S dru­ge stra­ne. Mu­sa re­če: Moj Bo­že! Daj mi po­moć­ni­ka od bli­žnjih mo­jih. I u ovom slu­ča­ju. Nje­gov beg u ve­ru. da bu­de od po­kor­nih.s. svo­jom bo­ga­tom sim­bo­lič­kom sig­na­li­za­ci­jom do­pu­šta da se osnov­ni tekst či­ta i ana­li­zi­ra u one­o­bi­ča­va­ju­ćem klju­ču. Na­i­me. i kao pra­zne ma­hu­ne. a ne­kad se od nje­ga dis­tan­ci­ra ni­zom raz­li­či­to­sti. u kur’an­skoj pre­da­ji o Mu­sau a. uka­zu­ju­ći na ne­ras­ki­di­vu ve­zu nji­ho­vih eg­zi­sten­ci­ja. ku­ran’ska. za­jed­nič­ki dom. fri­vol­no je be­ža­nje ne od dru­gih. u taj op­šti. Po Se­li­mo­vi­će­vom sve­do­če­nju. u bra­to­vlje­voj sen­ci. ko­ji od­bi­ja da se kla­nja la­žnim ku­mi­ri­ma. Je­dan dru­gom su i pri­ja­telj i ne­pri­ja­telj. je­di­no ta­ko is­pu­nja­va­ju osnov­nu svr­hu. Obo­ji­ca ima­ju če­tr­de­set go­di­na u tre­nut­ku ka­da im je po­ve­re­na od­re­đe­na mi­si­ja. tj. Uvek i je­di­no od se­be. Za­hva­lju­ju­ći bre­me­ni­tom sim­bo­lič­kom alu­di­ra­nju na lik Mu­saa. Iz­me­đu ve­re 86 . čo­vek ko­ji že­li da sto­ič­ki pod­no­si ži­vot­ne ne­da­će. Moj­si­ja i Aro­na. Ah­ med i Ha­run su alu­zi­ja na Mu­saa i Ha­ru­na a. omra­žen je od lju­di zbog svo­je is­prav­ no­sti. Ove re­či su i opo­me­na i iz­liv emo­tiv­no­sti. no. Ah­med je osu­đen na ne­sre­ću za­to što je slab. U tom mo­men­tu ga brat Ha­run do­zi­va upra­vo ovim re­či­ma. Ah­med svo­jom po­lu­pro­ži­vlje­nom oda­no­šću po­sta­je an­ti­ pod Mu­sau. shva­ta da su se lju­di oda­li gre­hu.s. zna­čenj­ski pod­ vla­či re­la­ci­je sa Ju­dom kao pra­sli­kom. pa­ti zbog ta­kvog usu­da i te­ži pra­ved­ni­jem po­ret­ku. Od­nos Ah­me­da i Ha­ru­na ostva­ru­je još jed­nu re­mi­ni­scen­ci­ju na kur’an­ski. u jed­nom ta­kvom tre­nut­ku on hva­ta Ha­ru­na za bra­du. upr­kos slič­no­sti­ma. No. od­zva­nja­ju ne­is­pu­nje­na su­šti­nom. oja­čaj nji­me sna­gu mo­ju. ali još gla­sni­je za­vi­ja bol jer sma­tra da je to ne­pra­ved­no. sta­li mu se obra­ća­ti kao bo­žan­stvu. ko­ji je sr­ča­ni bra­ni­telj Bož­jih za­ko­na. da mu je sva­ki ver­nik brat. ali i za­štit­nik svog bra­ta Ha­ru­na. po­put Moj­si­ja ko­ji si­la­zi sa Si­naj­ske go­re. Se­li­mo­vi­će­vi ju­na­ci no­se ime­na ve­li­kih i slav­nih lju­di. a da je brat pao u ne­mi­lost. a da su se naj­te­že ob­ru­ši­le baš na nje­ga. sej­men i uto­či­šte. Ni­sam imao sna­ge da od te­be i od se­be ne­sre­ću ot­klo­nim. ubro­jan me­đu oda­bra­ne. obo­ji­ca su sna­žno ve­za­ni za svo­ju bra­ću. ali i neo­če­ki­va­nim raz­li­či­to­sti­ma. na­go­ve­šte­ne. Sce­na u ko­joj Mu­la Ju­suf. ina­če. raz­gra­na­te sa­mo do kon­kret­nog fa­bu­lar­nog mo­men­ta.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá am­bi­va­len­tan. On ne pri­pa­da ni pot­pu­nom sve­tlu ni ap­so­lut­noj ta­mi. bra­ta mo­je­ga. po­ku­ša­va da iz­vr­ši sa­mo­u­bi­stvo ve­ša­njem. a to je da po­kre­nu sve re­la­cij­ske od­no­se sa pra­sli­ka­ma od ko­jih po­ti­ču. obo­ji­ca u epo­hal­nim mo­men­ti­ma do­ži­vlja­va­ju da nji­hov od­nos sa bra­ćom tr­pi zbog gre­ho­va dru­gih lju­di. op­tu­žu­ju­ći ga da ni­je pa­žlji­vo mo­trio na po­stup­ke po­ve­re­nog mu na­ro­da. Hri­sta i Ju­de. go­njen ne­či­stom sa­ve­šću. Nji­hov od­nos i sim­bo­lič­kim se­kven­ca­ma evo­ci­ra ar­he­tip­sku sli­ku uči­te­lja i uče­ni­ka. da je či­tav bi­tak čvor ra­znih ne­prav­di. Za­če­te. za­pra­vo Uči­te­lja i uče­ni­ka. tj. sa­svim na­mer­no se ja­vlja­ju ume­sto ove re­či. Ah­med Nu­ru­din ni­je po­bu­nje­nik u jed­no­znač­nom smi­slu. ja­vlja se upra­vo ovaj ob­lik. ta ime­na ne­ret­ko osta­ju. Ha­run. pod­tekst. Od­li­ka Mu­saa a. osve­tljen tek to­li­ko da ob­ja­sni po­stup­ke i ra­sve­tli ka­rak­ter svog do­mi­nant­ni­jeg bra­ta.

El­bi­sa Us­ta­mu­jić. ar­chetypes. Ze­nit. Nu­ru­din bi­ra dog­mu. ar­chetype.com 87 . Ta­ko se for­mi­ra uti­sak da od­lom­ci ne pri­pa­da­ju su­ra­ma kao si­žej­nim su­šti­na­ma.e. the­se two works are in­ter­con­nec­ted thro­ugh mo­tifs. 7. po ovom vi­đe­nju. jer iza nje­nih kru­tih za­ko­na mo­že da sa­kri­je svo­ju okr­nje­nu ve­ru. Me­ša Se­li­mo­vić. holy bo­oks. već Kur’anu uop­šte­no. Be­o­grad. Sa­ra­je­vo. sep­tem­bra 2015. Nu­ru­di­nov od­nos pre­ma Kur’anu neo­spor­no je li­čan. 1979. ne na­vo­de­ći kon­kret­ne su­re (po­gla­vlja). Be­o­grad. Der­viš i smrt. Intertextual Relations Between the Novel Dervish and the Death and the Drama Faust Sum­mary: The co­re con­cept of this pa­per is the esta­blis­hment of an in­tel­lec­tual bond bet­we­en the no­ vel The Der­vish and De­ath and the dra­ma Fa­ust. rej­ha­na­ko­su­ta@yahoo. in­ter­tex­tu­al bon­ ds bet­we­en them and with ot­her texts which in this con­text ap­pe­ar in a form of sub­text. In­te­ re­sant­no je da i sam Se­li­mo­vić u fu­sno­ti na­vo­di da je pa­ra­fra­zi­ra­ni frag­ment Iz Kur’ana (Se­li­mo­vić 2001: 10). 2012. Frag­ment Kur’ana. Be­o­grad. 5. jer u se­bi sa­dr­ži svoj­stvo mo­ra. „Po­vest o Is­ha­ku i Isma­i­lu”. 4. Iz­bor iz tek­sto­va. On se vo­di su­fij­skim na­če­lom da je kap isto što i mo­re. Uni­ver­zi­tet „Dže­mal Bi­je­dić”.. 6. re­mi­ni­scen­ci­je na pri­če o po­sla­ni­ci­ma. ci­ta­tion form. 9. te u slu­ča­ju Se­li­mo­vi­će­vih ju­na­ ka ne­ret­ko su­sre­će­mo eti­mo­lo­ške i sim­bo­lič­ke pra­sli­ke. ne­pri­hva­ta­njem. i. 2009. No­vi Sad. Za­vod za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva. Ka­rak­te­ri­za­ci­ja li­ko­va pa­ra­dig­mat­ski ob­na­vlja ar­he­tip­ske mo­de­le. Sla­vi­stič­ki ko­mi­tet. Sa­njin Ko­drić. Pre­u­zi­ma­nje mo­ti­va iz kur’an­skih pre­da­ja. To je ugle­da­nje na na­ro­či­tu do­sto­jan­stve­nost i zvuč­nu sve­ča­nost Kur’ana. Ka­ri­ja­ti­de. 2009. Isto­ri­ja ma­gi­je. Dog­ma ga vo­di u bol­nu unu­tra­šnju po­le­mi­ku ko­ja uvek re­zul­ti­ra ne­mi­re­njem. Isto­ri­ja ve­ro­va­nja i re­li­gij­skih ide­ja. symbol. re­bel­lion. Uni­ver­zi­tet „Dže­mal Bi­je­dić”. Se­li­mo­vić. ci­ta­ti­ons. ma­ga­zin Di­wan.  Key words: In­ter­tex­tu­a­lity. Pri­mlje­no: 31. auto­ci­tat­no su­o­ča­va­nje an­ta­go­ni­stič­kih mo­ti­va sa­mo su ne­ke od in­ter­tek­stu­al­nih od­li­ka ro­ma­na Der­viš i smrt. ci­ta­ti­ons. Li­te­ra­tu­ra i iz­vo­ri: 1. što je pro­tiv­no pra­vi­li­ma ci­ti­ra­nja Kur’ana.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá i dog­me. a man who­se de­stiny ex­ce­eds the li­mits of usual. Za­vod za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva. 8. Fa­ust. Mo­star. Škol­ska knji­ga. Po­če­tak ro­ma­na je stil­ski pa­stiš na Kur’an. 2009. The Der­vish and De­ath. Oli­ve­ra Ra­du­lo­vić. 1999. Esad Du­ra­ko­vić. Be­o­grad. u: Oda­bra­ne knji­žev­ne in­ter­pre­ta­ci­je. me­ta­text. Fa­ust. www. ne is­klju­ču­je su­šti­nu ce­li­ne. 2009. Be­o­grad. Pri­hva­će­no za ob­ja­vlji­va­nje: 15. Za­vod za udže­ni­ke i na­stav­na sred­stva. Ri­čard Ke­ven­diš.e. „Knji­žev­nost sje­ća­nja: kul­tu­ral­no pam­će­nje i re­pre­zen­ta­ci­ja pro­šlo­sti u no­vi­joj bo­šnjač­koj knji­žev­no­sti”. i. Jo­han Vol­fgang Ge­te. 2. 2000. Tekst i ana­li­za. 3. av­gu­sta 2015.di­van-ma­ga­zi­ne Mir­ča Eli­ja­de. 2001. Bi­bli­ja. Mo­star. The main stand­po­int is the fact that both li­te­rary works deal with the qu­e­sti­on of sur­vi­val of a spe­cial in­di­vi­dual. ali je i po­red to­ga Nu­ru­di­nov od­nos pre­ma sve­toj knji­zi od­vi­še li­čan i upa­dlji­vo su­bjek­ti­van. ----. „Po­e­tič­ke i stil­ske funk­ci­je mo­ta/epi­ta­fa u ro­ma­nu Der­viš i smrt”.

kao i od­nos pre­ma pe­snič­kom na­sle­đu.. čak i kad je reč o pri­vid­no ja­snim.41-14. gu­stog in­ter­tek­stu­al­nog tka­nja i dru­gih ele­me­na­ta ko­ji Ibraj­te­rov pe­snič­ki is­kaz či­ne kom­plek­snim. ura­ču­na­ta u po­sto­ja­nje: . pro­stor sna i smr­ti (ne­sta­ja­nje).09 Ibrajter G. on sa­mo na­zna­ča­va ide­je. srp­skog pe­sni­ka sred­nje ge­ne­ra­ci­je. a po­ne­ kad. ni­je je­di­na idej­na osno­va pe­va­nja. kao i kod ve­ći­ne pe­sni­ka. uz pi­ta­nje po­nu­di i od­go­vor: Ko će mu­dro o ži­vo­tu pe­va­ti Do onog ko je umi­ra­nje po­znao [. od­no­sno pi­ta­nje ko mo­že do­seg­nu­ti smi­sao po­e­zi­je. po­e­ti­ka. Po­tom se utvr­đu­ju od­li­ke sti­la. jed­no­stav­nim sti­ho­vi­ma.. me­đu­tim. te pri­ro­da pe­snič­kog stva­ra­la­štva (me­ta­po­e­zi­ja). Sti­hi­je i Ja(je) naj­pre se utvr­đu­ju do­mi­nant­ne te­me Ibraj­ te­ro­vog pe­sni­štva: ro­đe­nje (na­sta­ja­nje). onaj je ko­ji bi mo­žda če­sto hte­li da za­bo­ra­vi­mo. a to je da je kli­ca smr­ti uvek tu. Pro­blem pe­snič­kog stva­ra­nja. Uvod Jed­no od va­žnih pi­ta­nja ko­ja do­ti­če po­e­zi­ja Go­ra­na Ibraj­te­ra je­ste raz­ot­kri­va­nje isti­ni­to­sti pe­va­nja.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 821. Ključ­ne re­či: Go­ran Ibraj­ter. Ibraj­te­ru je bli­sko i pod­ruč­je me­ta­po­e­zi­je: U kra­ju bez vo­de Be­su­zan je i po­rod A ko­ren bez bilj­ke Ni pe­sni­ka ta­mo ne­ma 88 . stih. Reč­ju. ci­tat­nost. pa­ra­dok­sal­no­sti. neo­p­hod­no je pro­dre­ti do zna­če­nja dvo­smi­sli­ca. Ibraj­ter ne po­u­ča­va. de­tinj­stvo sve­ta. po­na­vlja. ‘Ro­đe­nje je ja­je smr­ti ” (Stan­ko­vić 2014). pe­snič­ko na­sle­đe.163. Ana­li­zom tri zbir­ke po­e­zi­je: Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. iro­ni­je. ci­tat­nost i in­ter­tek­ stu­al­nost u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji. oso­bi­ne sti­ha. „Je­dan od va­žni­jih gor­kih na­u­ka ko­je nam pe­snik da­je. Da bi se do­ku­či­la spo­zna­ja o pe­snič­kom ume­ću. pe­sme u ko­ji­ma opi­su­je pro­ces na­sta­ja­nja po­e­zi­je ili okol­no­sti ko­je uti­ču na pe­snič­ko stva­ra­nje. Milivoje Mlađenović Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Somboru Srbija Pesnički jezik Gorana Ibrajtera Sa­že­tak: U ra­du se is­tra­žu­ju od­li­ke po­e­zi­je Go­ra­na Ibraj­te­ra.] Ko od Ele­a­za­ra bo­lje Une­sre­će­nog sreć­ni­ka U nje­go­vim zbir­ka­ma ni­su ret­kost pe­sme o pe­sma­ma. od po­čet­ka. Pri­tom.

Je­dan mit­ski – Or­fej. da se čak i na­slo­vi nje­go­vih pe­snič­kih zbir­ki do­ži­vlja­va­ju me­ta­fo­rič­no: Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. i 1 Ovaj stih neo­do­lji­vo pod­se­ća na ma­lar­me­ov­sku kon­cep­ci­ju pe­sni­ka „ko­ji je svoj sa­mo on­da ka­da je mr­tav”. i otva­ra pu­te­ve za ko­je pe­snik ose­ća da sam . na­sta­ja­nje i ne­sta­ja­nje kroz raz­li­či­te me­ta­mor­fo­ze.] po­e­zi­ju . opo­mi­nja­nih da skro­vi­šta nig­de ne­ma. Ona na­go­ve­šta­va raz­ma­tra­nja ko­ja ni­su ogra­ni­če­na sa­ma na se­be. Ibraj­ter je i pe­snik i fi­lo­zof. apo­stro­fi­ra­na ona dva sna­žna sim­bo­la a iz sve­ta po­e­zi­je. „Raz­go­vo­ri. ko­ja te­ma­ti­zu­je „sva­ko­dnev­na vas­kr­ sa­va­nja”. ona ni­je nje­go­va je­di­na te­ma. „mra­ku ne­se­ća­nja”. da u mre­žu svo­ju uple­te sve. slič­no Pro­po­ved­ni­ku. o no­ći i po­ mr­či­ni. iz sva­đe sa so­bom . i je­dan stvar­ni. o usu­du po­e­zi­je. i Ril­ke­o­vom ve­ro­va­nju da pe­sma zna­či gu­bi­tak lič­no­sti u ne­koj sje­di­nje­no­sti ve­ćoj od sve­ga što po­zna­je­mo.” ima­ju „Pro­log” o smr­ti i pri­ro­di po­e­zi­je. smrt. mo­ra da ih is­pi­ta. ona­ko ka­ko ga opi­su­je Ba­u­ra: „Ako je po­e­zi­ja nje­go­va glav­na te­ma. Sti­hi­je. o bo­so­no­gom ho­du po tr­no­vi­tom pu­tu na „onaj svet”. Nje­go­va sva­đa je sva­đa iz­me­đu mi­sli­o­ca i ljud­skog bi­ća. za ko­jim sle­di de­set pe­sa­ma sa po dve stro­fe (ka­tre­na) u ko­ji­ma do­mi­ni­ra do­vi­ki­va­nje mr­tvih (u stva­ri. Po­et­sko po­i­ma­nje su­bjek­ti­vi­te­ta Pe­sme Ele­a­za­ro­ve sa­zda­ne su iz dve ve­li­ke ce­li­ne: „Raz­go­vo­ri sa mr­tvi­ma” i „Do­ku­men­ti o ži­vo­tu (u dva ko­vi­tla­nja i tri do­dat­ka)”. otvo­re­na knji­ga sve­ta. a raz­di­ra­nje tra­je Za­va­pio je Un­ga­re­ti Nad od­rom naj­vo­lje­ni­je Kao da reč mo­že vra­ti­ti Al ne­ma pu­ta do Or­fe­je­vog Smrt pe­sni­ci­ma otva­ra usta1 Ibraj­te­rov po­gled na po­e­zi­ju ima do­dir­nih ta­ča­ka sa Va­le­ri­je­vim fi­lo­zof­skim po­gle­dom na ži­vot. u ko­joj ni se­ća­nje ne po­ma­že. ali do mit­skih di­men­zi­ja uz­dig­nu­ti – Đu­ze­pe Un­ga­re­ti: Vo­lim te. o du­ho­vi­ma i se­ni­ma. nje­go­ve sa­stav­ni­ce i ma­ni­fe­sta­ci­je ko­je ga či­ne: ra­đa­nje. o to­me šta mo­že reč či­jom se oso­be­nom or­ga­ni­ za­ci­jom tvo­ri pe­sni­štvo: to po­sti­že uvod­nim „uput­stvom” za upo­tre­bu pe­sme. Ti do­mi­nant­ni mo­ti­vi po­ve­zu­ju sve tri Ibra­je­ro­ve zbir­ ke u har­mo­nič­nu. Ovi „Raz­go­vo­ri. iz­me­đu du­ha i te­la” (Ba­u­ra 1970: 51).” „pre­se­če­ni” su pe­smom „In­ter­mez­zo”. kom­pakt­nu ce­li­nu. jer je sa­mo za­bo­rav mo­ćan. već u pro­lo­gu zbir­ke Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. da bi nji­ho­vom gla­su Ibraj­ter pri­dru­žio i svoj auto­po­e­tič­ki stav: gde da za­tu­rim u šta da tut­nem reč ne­sva­ki­da­šnju slo­vo što štr­či Glav­ni mo­tiv Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je je ži­vot. ali i o ne­mo­ći i mo­ći re­či („kao da re­či mo­že vra­ti­ti”. tu su se­ni umr­lih pe­sni­ka i Bi­bli­ja. Tu su du­ho­vi. Iz­ri­če se upo­zo­re­nje da je umi­ra­nje stra­šni­je od smr­ti.. lju­bav – ključ­ne su re­či nje­go­ve po­e­zi­je. a na­kon nje sle­di još de­set pe­sa­ma „Raz­go­vo­ra sa mr­tvi­ma” o sa­mo­ći i ne­sta­ja­nju. (Ba­u­ra 1970: 219) 89 . Otu­da su. da čo­vek ni­je ni­šta dru­go ne­go list i da sa­mo „zr­no u te­bi dok te ima” zra­či ne­kom na­dom.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Lir­ski su­bjekt iz­ra­ža­va su­do­ve o su­šti­ni pe­sni­štva.. ni ži­vih ni mr­tvih). Oni kru­že u sve tri nje­go­ve knji­ge: ro­đe­nje. to­li­ko gu­sto in­ter­tek­stu­al­no ple­ti­vo. te pod­se­ća. ima is­ho­di­šte u nje­ go­vom mi­šlje­nju. Ov­de je reč i o lju­ba­vi.. Ja(je). „re­kao bi ali su re­či po­tro­še­ne”). i nje­go­va po­e­zi­ja te­mat­ski za­hva­ta ši­ru oblast. pe­sme od­ra­ža­va­ju fi­lo­zof­ski po­gled na ži­vot pe­sni­kov. da smrt vre­ba sve. i gde ni­ko sem „za­ću­ta­log Ele­a­za­ra” ne mo­že na­ći put... Po­e­zi­ja ovog auten­tič­nog srp­skog pe­sni­ka sred­nje ge­ne­ra­ci­je je­ste jed­na mre­ža sim­bo­la.. U ovim pe­sma­ma pre­o­vla­da­va at­mos­fe­ra ni­šta­vi­la. U či­ta­vom svom de­lu Va­le­ri ilu­stru­je isti­ni­tost Jej­tso­vih re­či mi stva­ra­mo [.

pa još i pu­ža. um. „Od če­ti­ri ele­men­ta – ze­mlja. rat. lir­ski su­bjekt u ka­pi vo­de tra­ži su­šti­nu oke­a­na. „Do­ku­men­ti o ži­vo­tu (u dva ko­vi­tla­nja i tri do­dat­ka)”. dru­go li­ce sin­gu­la­ra i pr­vo li­ce plu­ra­la) i pe­va o bli­sko­sti čo­ve­ka i zve­zda. U dru­gom de­lu zbir­ke. pe­snič­ki su­bjekt me­nja per­spek­ti­vu (pr­vo. Na kra­ju. te­že­ći ka to­ me da „pro­zbo­ri zbor”. po­red­be­nim. va­tra. ko­ji „bo­zi­ma pr­ko­si” i „list na vr­hu kro­šnje”. na kra­ju. da iz­me­đu osta­log i za „ni­ca­nje” čo­ve­ka po­slu­ži. 90 . u su­zi je­ze­ro „za­tu­re­nih vre­me­na”. jed­no mre­sti­li­šte ga­da sva­kog. pti­ca i ri­ba. no­si ozna­ku „pot­pis. autor tka re­li­gij­sko. opis ze­mlje ko­ju je Pan­to­kra­tor ude­sio ta­ko da „te­sto sve­ta bu­de”. dva­de­se­ta pe­sma. U se­dam pe­sa­ma. tač­ni­je al­he­mi­čar­sko i ko­smo­ lo­ško shva­ta­nje sve­ta ko­je ozna­ča­va. „Va­tra”. Iz me­đu­sob­nih od­no­sa ele­me­na­ta ko­ji se pri­ka­zu­ju u ci­klu­su „Hi­bris” ja­vlja se sa­ži­ma­nje sve­mi­ra. či­ne uvek dva ka­tre­na. na­me­ će se kao nu­kle­us. va­zduh. stvo­ri se­dam ču­da nad ču­di­ma. mi­kro i ma­kro­ko­smo­sa („na pr­ste se prop­neš / eto te med zve­zda­ma”). gro­ma. ko­ji „sve­ži­nu vi­so­va lo­vi”. sve­tlost. „ni­šta i sve” s pot­pi­som i kri­kom. iza ko­ga se po­sta­je „jed­no sa jed­nim”. da li vre­di mra­vi­nja­ti u ovoj po­snoj do­li­ni. ble­ska. sa­zdan svet i ži­vot. iz pr­ve zbir­ke Pe­sme Ele­a­za­ro­ve). i na taj na­čin „po­se­ja zve­zde i ze­mlje”. pe­snič­ki su­bjekt opi­su­je ka­ko je „usa­mlje­ni Go­spod” po­go­dio „ple­me­ni­to zr­no po­čet­ka”. pre­ma he­len­skoj fi­lo­zo­fi­ji.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá opet. naj­mu­dri­jim pe­sni­kom ži­vo­ta. „une­sre­će­nog sreć­ni­ka”. da po­klo­ni „reč ne­sva­ki­da­šnju / slo­vo što štr­či”. „Hi­bris”. sim­bo­lič­kim zna­če­njem. sve­tla (vi­de­la). o ne­po­sto­ja­no­sti i ne­ce­lo­vi­to­sti ljud­skog bi­ća („sâm. o čo­ve­ku na „zja­pi­štu. „Va­zduh” je pre­pev „tmu­šnog ni­šta”. za­me­tak zbir­ke Sti­hi­je. „ro­ga­tog be­za­zle­nja­ka”. be­šum­nu pra­zni­nu. jer ru­ka ma­log tvor­ca očas sve u oblak pre­tvo­ri. dvo­u­me­ći se: „il’ je let il’ pad u bez­dan”. U ci­klu­su „Vo­da”. Sle­de ci­klu­si o ele­men­ti­ma od ko­jih je sa­zdan svet. zlo i do­bro)”. u tač­ku u ko­joj svet po­sta­je sve i ni­šta isto­vre­me­no. bez po­la ja­bu­ke”). ho­ću da me­njam”. „Va­zduh”. i to je an­ti­pod „Raz­go­vo­ru sa mr­tvi­ma”. sa opo­me­nom lju­di­ma da stal­no „okov te­ški ne­gde vre­ba”. i ja­bu­ku sa­zna­nja. na ko­je su osu­đe­ni i ko­ji ne pri­me­ću­ju da je iza ogle­da­la stvar­ni svet o ko­jem se pe­va u tre­ćem apen­dik­su. Sti­hi­je su or­ga­ni­zo­va­ne u se­dam ci­klu­sa: „Po­sta­nje (u se­dam da­na)”. I „Ze­mlja” je me­ta­fo­rič­ka ni­ska pe­snič­kih sli­ka. o ži­vo­tu bi­lja. Ibraj­ter bi da ob­u­hva­ti „pra­i­sko­nu gra­đu”. Dru­gi do­da­tak je str­mo­gla­vo po­nor­no ko­lo („lu­da igra lu­dih lju­di”). ta­ko­ đe sa­zda­nom od de­set pe­sa­ma ko­je. ko­li­ko sa­dr­ži „Po­sta­nje (u se­dam da­na)”. U „Ko­vi­tla­nju pr­vom”. „Raz­go­vor s mr­tvi­ma”. osmi­šlja­va broj se­dam” (Ne­na­dić 2012: 81). „Ze­mlja”. i sled­stve­no. po pra­vi­lu. te­mat­ski se tre­ti­ra stva­ ra­nje sve­ta. vo­da – od ko­jih je. I „Epi­log” „Raz­go­vo­ra” je oče­ki­van – ni naj­mu­dri­ji ni­su ka­dri od­go­net­nu­ti su­šti­nu ni­šta­vi­la. U dru­gom de­lu „Do­ku­me­na­ta o ži­vo­tu”. uglav­nom je reč u „ko­vi­tla­nju pr­ vom” sa ale­go­rij­skim. o jed­na­ko­sti svih ko­pa­ča ne­be­skih vi­no­gra­da. dok u „Va­tri” sli­ka ra­đa­nje og­nja. ali sa us­kli­kom op­ti­mi­stič­nim. jer je spo­znao umi­ra­nje („živ mr­tav. Sve­dr­ži­te­lje­vog le­te­nja bez kri­la i re­pa kroz am­bis. dok se ne pre­đe „prag va­se­ljen­ske ti­ši­ne”. po­tom pe­va o de­tinj­stvu čo­ve­ko­vog ro­da. Stih „Od sti­hi­ja sa­mih sa­zda­ni” (XI. te o da­ro­vi­ma bo­žan­skim ko­ji su mu po­nu­đe­ni na iz­bor (reč. pa opet živ / a mr­tav. pro­mi­ca­nju kroz kru­go­ve pa­kle­ne. Da­kle. „Vo­da”. da na­đe od­go­vor na pi­ta­nja „za­što i ka­ko baš ja” na usud­nom pe­pe­li­štu. kao i u pret­hod­nom ci­klu­su. ka­ko se na­zna­ča­va u na­po­me­ni za­vr­šne 2 Ovaj po­sled­nji stih do­i­ma se kao pa­ra­fra­za Šek­spi­ra iz Sna let­nje no­ći. Sle­de več­na pi­ta­nja da li smo stvo­re­ni „Mra­vi da bu­de­mo što re­du­ju u ne­re­du / Il tek smo bez­um­ne si­le pu­ki hir”. što uka­zu­je na či­nje­ni­cu da je Ibraj­ter u stal­nom di­ja­lo­gu sa sa­mim so­bom i sa tra­di­ci­jom pe­sni­štva i fi­lo­zo­fi­je. dr­znik bed­ni S og­njem da se hva­tam Od­va­ljen trun s re­bra Pro­me­te­je­va Od pa­u­či­ne i pe­ne zi­dan2 Tri apen­dik­sa pred­sta­vlja­ju su­bli­ma­ci­ju ce­le zbir­ke: u pr­vom. ta­mo da na­đe pup­ča­nu vrp­ cu. va­zda mr­tav”). opet” i oži­vlja­va sum­nju u po­slan­stvo ljud­sko: Ko sam ja. pr­šta­nje sve­mi­ra. lir­ski su­bjekt pro­gla­ša­va Ele­a­za­ra. „ho­ću dru­ga­či­je. „Apo­ka­lip­sa (se­dam otvo­re­nih pe­ča­ta)”.

i na­ja­vu iš­če­znu­ća: „O. go­vo­re da je sve­mir pun ži­vo­ta i da se sa pla­ne­te na pla­ne­tu pre­no­si pu­tem ko­me­ta. ži­vot ili smrt pe­snič­kog su­bjek­ta. ka­ko se ne bi u sa­moj se­bi za­vr­ši­la” (Hri­stić 1975: 564). Na­slov zbir­ke Ja(je) za­čet je već u sti­ho­vi­ma Ibraj­te­ro­ve pr­ve zbir­ke: „ro­đe­nje je ja­je smr­ti”. svr­sta­ne u če­ti­ri ci­klu­sa. lir­ski su­bjekt me­ta­fo­rič­no na­go­ve­šta­va at­mos­fe­ru ki­ša. u zna­ku pi­ta­nja „šta igram. Ali. ozna­ča­va gra­ma­tič­ko li­ce pe­snič­kog su­bjek­ta – „ja” u spo­ju ili od­su­stvu gla­go­la je­sam – da­kle. s mo­li­tve­nom us­po­red­bom s dr­ve­tom. pred­me­te iz pri­ro­de. gde vla­da „stu­de­ni be­lo car­stvo” i na­go­ve­šta­va put „u su­sre­taj ne­sva­nu­ću”. po­ne­gde i iro­ni­jom. 4 U zbir­ci Ja(je). mr­tvi dru­že / ras­ko­ma­dan ta­ko / le­pa ćeš va­tra bi­ti / i pe­peo vo vje­ki vje­kov”.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pe­sme ovog ci­klu­sa ozna­če­nog kao „pan­sper­mi­ja”3. Ja(je) je po­et­sko raz­ma­tra­nje pi­ta­nja bit­ka. a uisti­nu je reč o fi­lo­zo­ fi­ji pre­to­če­noj u od­lič­nu po­e­zi­ju5 u ko­joj su naj­bit­ni­ji „se­man­tič­ki aspek­ti pe­snič­kog je­zi­ka” (Že­net 1983: 65). sa­bla­snoj no­ći u ko­joj se „dav­no de­te u nig­di­ni do­mo­o­sta­lac” ba­tr­ga za­gle­dan u tač­ku „cr­ne zbra­no­sti kraj­nje”. ma ku­da se čo­vek usme­rio i upe­rio po­gled” (Ne­na­dić 2012: 83). po­treb­na po­moć jed­nog umno­go­me pe­snič­kog im­pul­sa: iz­me­đu lo­gi­ke i onog što se još uvek na­la­zi iz­van lo­gi­ke. za­gle­dan u ne­be­sa. U njoj Ibraj­ter udru­žu­je lo­gič­ku ope­ra­ci­ju ekvi­va­len­ci­je ta­ko što po­sta­vlja za­da­tak ko­li­ko su dva i dva. Jo­van Hri­stić je po­ka­zao da se fi­lo­zo­fi­ja na svom naj­vi­šem vr­hu pre­tva­ra u po­e­zi­ju: „Hteo sam sa­mo da po­ka­žem ka­ko je fi­lo­zo­fi­ji. mi­ris. Za­vr­šni ci­klus „Apo­ka­lip­sa” ob­ja­va je je­zi­vog za­ve­ta o sud­njem da­nu. eg­zi­sten­ci­je. ko­ji sa­dr­že po de­set pe­sa­ma. umo­ra. se­tan. mu­nje. do­i­ma kao jed­na me­ta­fo­ra bi­ti­sa­nja. u ci­klu­su „Je­sen”. su­bjek­ti­vi­te­ta. da bi pre­šla gra­ni­ce ko­je je sa­ma se­bi po­sta­vi­la. Ce­la knji­ga se. opa­da­nja ljud­skih sna­ga. Is­ka­zom „Dr­vo sam u šu­mi je­se­njoj”. U tom smi­slu pr­va. grozd. čem­pre­si. osim če­ti­ri pe­sme u dru­gom li­cu jed­ni­ne i dve pe­sme u pr­vom li­cu mno­ži­ne. Ibraj­ter upo­tre­blja­va sim­bo­le i me­ta­fo­re na na­čin ko­ji je svoj­ stven mo­der­nim pe­sni­ci­ma. sav u strep­nji. „gro­mo­vi­ma sil­nim tu­čen”. aste­ro­i­da. iz­grad­njom dvo­ smi­sli­ca u sim­bo­li­ci. sve osta­le su is­pe­va­ne u pr­vom li­cu jed­ni­ne. Ci­klus „Le­to” već svo­jom lek­si­kom (gro­mi­šte. tu­rob­nih ma­gli. sim­bo­li­kom ko­ju mo­že­mo pra­ti­ti već u na­slo­vu. dr­vo. od­no­sno pre­zent­ski ob­lik gla­go­la je­sam. 91 . 5 Go­vo­re­ći o uza­jam­no­sti fi­lo­zo­fi­je i po­e­zi­je. šta go­vo­rim / u zja­pi­lu bes­kraj­nom de­te” ko­je se okon­ča­va skep­tič­no-va­paj­nim „zbi­lja. po­sta­nja. Od­go­net­ka je: Zbir pra­vi­lan sle­di Ako i sa­mo ako Cr­te­ža Ma­log prin­ca Be­lo­dan pra­tiš trag 3 Astro­no­mi­ja. di­vlji du­van. oso­ben: „za­lud­no­sti za­to­če­nik”. šta ću ja ov­de”. uvod­na pe­sma – „Pro­leć­ni ekvi­no­cij” – u zbir­ci Ja(je). zri­kav­ci) upu­ću­je na at­mos­fe­ru let­njeg do­ba sle­de­ći ja­snu lo­gi­ku opa­žaj­nog i emo­tiv­nog uz­ra­sta čo­ve­ka „let­njeg uz­ra­sta” u ko­jem je on. po­sta­vlja se me­ta­fo­ra. u stva­ri. za­gra­dom oba­vi­je­no „je”. „Sva­ka pe­sma u zbir­ci je zah­te­van i kon­cen­tri­san bi­ser. Čak i gra­fič­ki po­sma­tra­no. od­no­sno za­go­vor­ni­ci te­o­ri­je o pan­sper­mi­ji. Sli­ke – sim­bo­li upo­tre­blje­ni u ovom pe­snič­kom de­lu pred­sta­vlja­ju po­ja­ve. je­dan mo­tiv kru­ži u sve tri knji­ge Ibraj­te­ro­ve: de­tinj­stvo sve­ta. če­ka­ju­ći mit­skog čam­dži­ju. „Sne­go­ vi de­tinj­stva” oži­vlja­va­ju u se­ća­nju u ci­klu­su „Zi­ma”. me­te­o­ra i osta­lih lu­ta­ju­ćih i ma­nje lu­ta­ju­ćih sve­mir­skih te­la na ko­ji­ma su pri­sut­ni ži­vot­ni ob­li­ci kao što su eks­tre­mo­fi­li i bak­te­ri­je ko­je mo­gu da pre­ži­ve eks­trem­ne uslo­ve ko­ji vla­da­ju u sve­mi­ru. a ko­ji Pol de Man ime­nu­je kao „ana­log­ni mi­kro­ko­smos sve­tu pri­ro­de” (de Man 1975: 317). že­ga. U če­mu se ogle­da Ibraj­te­ro­va pe­snič­ka maj­sto­ri­ja. nje­go­va „ne­i­ma­ri­ja”? On se u iz­grad­nji pe­sme vr­lo ve­što i uspe­šno slu­ži pa­ra­dok­som. One te­ma­ti­zu­ju če­ti­ri go­di­šnja do­ba sa me­ta­fo­rič­kim zna­če­njem: Ibraj­te­rov stil ov­de je za­sno­van na slič­no­sti su­bjek­ta i spo­lja­šnjeg objek­ta – pro­me­ne u pri­ro­di ekvi­va­lent su pro­me­na­ma u ljud­skom raz­vi­ću. za­i­sta. „ver­nik do­ko­li­ce”. Ova pe­sma mo­že se raz­u­me­ti i kao po­ziv na igru de­ši­fro­va­nja po­e­zi­je. na­gla­še­no pre­lo­mljen kroz pri­zmu lič­ne i op­šte tra­gič­no­sti ko­ji su za­hva­ti­li pla­ne­tu i čo­ve­čan­stvo. i jed­na pre­ci­zna mi­sao uvek na ne­ki na­čin te­ži i pe­snič­koj for­mu­la­ci­ji. De­lu­je i kao du­ho­vi­ta je­zič­ka igra. in­di­vi­du­al­no­sti (ja­stva)4. me­ta­fo­rič­ki pri­ka­za­nog kao „žit­ki kal”. Taj­na sol­sti­ci­ja i ekvi­no­ci­ja (o ko­joj se pe­va u XI pe­smi „Ele­a­za­ro­voj” po­sta­je do­mi­nan­ta u zbir­ci Ja(je). mo­re. mo­že se shva­ti­ti kao svo­je­vr­sno uput­stvo za či­ta­nje Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je. de­lu­je kao i s gor­nje i do­nje stra­ne od­stra­nje­na lju­ska ja­je­ta. Ta­ko je „Pro­le­će” sli­ka vre­me­na.

jer po­ni­ru u pra­svest mi­ta. o spo­zna­ji ro­đe­nja i smr­ti. gde je na­ša pri­ ro­da bi­la is­pu­nje­na. Ono nam se u se­ća­nju ja­vlja kao auten­tič­no raj­sko sta­nje. na ze­mlji.] da­na­šnji pe­snik. ne­ma vi­še na ras­po­la­ga­nju je­dan utvr­đen si­stem vred­no­sti. Otu­da. Ma­gič­na uspo­me­na de­tinj­stva ma­ski­ra nam i či­ni da za­bo­ra­vlja­mo pr­vo­bit­ni greh” (Pu­le 1974: 305). To su ona osnov­na pi­ta­nja ko­ja oku­pi­ra­ju čo­ve­ka. pro­sto­ra sna i smr­ti. od­no­sno ne­ma ni­ka­kvih una­pred sprem­nih od­go­vo­ra na osnov­na pi­ta­nja” (Hri­stić 1975: 568). gde je tra­ja­nje bi­lo uvek rav­no se­bi. kon­ti­nu­i­ra­no sta­nje ek­sta­tič­ne sre­će. ko­je smo mi uži­va­li u vre­me­ nu. šta go­vo­rim u zja­pi­lu bes­kraj­nom de­te ili zi­dar mar­ljiv i ru­ši­telj dva li­ka de­te­ta istog (16) Te­mi de­tinj­stva Ibraj­ter se vra­ća u ci­klu­su „Zim­ski sol­sti­cij”: „Bi­ti de­te to je sve”. u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji pe­snič­ki su­bjekt pre­u­zi­ma na se­be ne­sre­ću sve­ta. ne­za­do­volj­stvo ne­kon­tro­li­sa­nim iz­li­vi­ma su­bjek­ta ko­ji sa­mog se­be sta­vlja u ulo­gu vr­hov­nog ar­bi­tra” (Pa­vlo­vić 1975: 537). ako se pri­hva­ti da je Ma­li princ me­ta­fo­ra per­ma­nent­nog pro­ ce­sa čo­ve­ko­vog od­ra­sta­nja. kao o sta­nju sa­vr­šen­stva ko­je kao da je bi­lo na­še sta­nje.. U sklo­pu li­te­rar­nih zbi­va­nja. u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji uoča­va se stal­ni luk od ro­đe­nja/de­tinj­stva. npr. „Ta­ko se ot­kri­ va dvo­smi­sle­nost u na­šoj stal­noj no­stal­gi­ji za de­tinj­stvom. na­gla­ša­va in­ten­zi­tet svog bo­la. div­ni da­ni de­tinj­stva Oblak na ko­ma­du hle­ba I mi­ris na­de ušu­ška­ne U krug od ju­tra do su­to­na Ta­ko­đe.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ako se pri­hva­ti da su ovi is­kaz tač­ni. On za­va­pi: šta igram. u pe­smi: „Do­ku­men­ti o ži­vo­tu (u dva ko­vi­tla­nja i tri do­dat­ka)” pe­va no­stal­gič­no o de­tinj­stvu: O. me­đu­tim. sta­nje u ko­me je.. „I sva­ki si­stem vred­no­sti ko­ji bi­smo mo­gli da stvo­ri­mo mo­ra da za­vi­si od tih či­nje­ni­ca [. one. gde su na­še te­žnje bi­le za­do­vo­lje­ne. I u pr­voj knji­zi. on­da će se uka­za­ti ja­sni zna­ci da Go­ran Ibraj­ter pe­va i o po­tre­bi da čo­vek za­u­vek sa­ču­va de­tinj­stvo u se­bi. ak­ci­ja se­stra sna..] on je no­vi ko­rak u sa­mo­spo­zna­va­nju čo­ve­ka kao po­je­din­ca i kao isto­rij­ski ak­tiv­ne gru­pa­ci­je. u istom di­vlje­nju. i o do­ti­ca­ju de­tinj­stva sa sve­tom od­ra­slog čo­ve­ka: A iza ugla isti­na vre­ba Sno­vi osu­đe­ni na ja­vu Na da­ne što se šu­nja­ju S bre­me­nom če­mer­nim Svet de­tinj­stva pri­su­tan je i u Sti­hi­ja­ma: sa­mo sam ja dav­no de­te u nig­di­ni sa­mo­o­sta­lac. što pod­se­ća na Bo­dle­rov po­gled na „ek­sta­tič­no pi­jan­stvo de­te­ta”. Po­se­žu­ći za an­tič­kim i kla­sič­nim mo­ti­vi­ma. Ibraj­ter go­vo­re­ći o pro­šlo­sti go­vo­ri o sa­da­šnjo­sti i na­go­ve­ šta­va bu­duć­nost. u pra­po­če­lo6. ka­ko ga ana­li­zi­ra Žorž Pu­le. 92 .. Ibraj­te­ro­ve pe­sme ima­ ju ko­smo­go­nij­sku di­men­zi­ju pe­va­nja. zna­čaj mit­skog je mo­rao po­ra­sti ka­da je na­sta­la za­si­će­nost lir­skim su­bjek­ti­vi­te­tom. Da­kle. je­di­ne dve ne­iz­me­nji­ve či­nje­ni­ce na ko­ji­ma po­či­va si­stem vred­ no­sti uni­ver­zal­ne mi­to­lo­gi­je. 6 „Mo­der­ni pri­la­zak mit­skoj te­ma­ti­ci ni­je tra­di­ci­o­na­li­zam ne­go du­hov­ni pre­o­kret [. ka­ko bi Hri­stić re­kao. pri­rod­no. kao pro­stor slo­bo­de. go­vo­ri o sa­zna­nju ži­vo­ta uop­šte. za­klju­ču­je pe­snik. Kao u pr­vom apen­dik­su. Mi o nje­mu sa­nja­mo kao što je Adam sa­njao o iz­gu­blje­nom Ra­ju.

ni živ ni mr­tav I vi­še mr­tav ne­go živ Jer tu je le­de­na ru­ka Po­či­va na ra­me­nu oda­bra­nog I vi­še mr­tav ne­go živ ili: Bi­va da glad­ni Bi­va da žed­ni Bi­va bla­to I lju­ti prah Sve to uka­zu­je na mu­zi­ku kao spe­ci­fič­no svoj­stvo Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je. bez ko­je (u okvi­ru da­tog knji­žev­nog pe­ri­o­da i da­tog umet­nič­kog prav­ca) ne bi mo­gao bi­ti pri­mljen i oce­njen kao stih” (Ja­kob­son 1978: 120). Sto­ga bi se za Ibraj­te­ro­vu po­e­zi­ju mo­glo re­ći. osmi­šlje­na na ta­kav na­čin da iza­zo­ve „drh­taj estet­skog za­do­volj­stva” (Mu­kar­žov­ski 1987: 268). sa­zvuč­je u zbir­ci Sti­hi­je. iskri. na­pe­tost: Pre­o­bla­či. ne­ma me­tra ni­ti me­trič­kih ste­ga. na pri­mer. si­ja Pr­ži. da sle­di „va­le­ri­jev­ski prin­cip ne­raz­lu­či­ve ve­ze zvu­ka i smi­sla” (Že­net 1983: 64). zvuk. ra­do­sni­ji bruj. fi­gu­re po­na­vlja­nja – po­na­vlja­nje se ja­vlja kao pri­pev: Sam med svi­ma. va­zda mr­tav Fo­nič­ka svoj­stva Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je Ibraj­te­rov stih ima ne­sva­ki­da­šnju ener­gi­ju: or­ga­ni­zo­van je rit­mič­ki i ta­ko ure­đen da je sko­ro uvek na ivi­ci su­da­ra.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ko će mu­dro o ži­vo­tu pe­va­ti Do onog ko je umi­ra­nje po­znao Ilo­va­če te­ški vonj I vo­šta­ni­ce tre­pe­rav pla­men Ko od Ele­a­za­ra bo­lje Une­sre­će­nog sreć­ni­ka Živ. i jed­nu ključ­nu vred­nost. ne­ka­ko bli­že ro­man­ti­čar­skom i na­rod­nom: ima gip­ki­ji stih. Na pri­mer: Plam­ti. iz­ne­nad­na in­ver­zi­ja re­do­sle­da re­či itd. kao da ima na umu Ma­lar­me­o­vo mi­šlje­nje o to­me ka­kva po­e­zi­ja tre­ba da bu­de: „Ču­ti neo­spo­ran zvuk – kao što stre­li­ce po­zla­ću­ju i ki­da­ju me­nan­dar me­lo­di­ja: gde mu­zi­ka ve­zu­je Stih da bi stvo­ri­la na­kon Vag­ne­ra. pa opet živ A mr­tav. mr­tav. kao što to po­ja­šnja­va Že­net. kon­flik­ta: „Stih je si­stem vred­no­sti: kao i sva­ki dru­gi si­stem vred­no­sti.. ko­žu me­nja Mi­ven mle­kom pr­vim Za­vi­ča­ja osvit zo­ri Iz du­bo­ka sfe­re bru­je Ko­zam sla­ve no­vo­ro­đen Rit­mu nje­go­ve pe­sme ta­ko­đe do­pri­no­se eufo­ni­ja. Po­e­zi­ju” (Ba­u­ra 1970: 18). Pe­snik obr­će uobi­ča­jen red re­či ka­ko bi iz­ra­zio unu­tra­šnje uz­bu­đe­nje. In­to­na­ci­ja nje­go­vog sti­ha po­ dra­ža­va mu­zič­ku me­lo­di­ju. pa­li i sa­ži­že Nje­gov stil­ski po­stu­pak ka­rak­te­ri­še na­gla­še­na fo­net­ska slič­nost re­či. do­mi­nan­tu. Ta­ko je. ali pra­vi­la pra­vlje­nja stro­fa stro­go se 93 . on po­se­du­je sop­ stve­nu hi­je­rar­hi­ju vi­ših i ni­žih vred­no­sti.

U tom smi­slu. osla­nja se na tra­di­ci­o­nal­ni pri­stup mi­tu kao ključ­noj si­tu­a­ci­ji čo­ve­ko­ve sud­bi­ne. pa­ro­di­ra­nje. po­sta ti­ši­na na ne­ bu oko po sa­ha­ta”). u ob­li­ku „na­uč­nog ci­ta­ta”: Odi­sta. o dis­kret­nom di­ja­lo­gu sa te­o­ri­jom pe­sni­štva i fi­lo­zo­fi­jom. Ibraj­ter pre­me­šta­ju­ći mo­ti­ve i te­me i pri­me­nju­je po­stu­pak ci­tat­no­sti i in­ter­tek­stu­al­nost. Ibraj­te­rov po­stu­pak sim­bo­li­za­ci­je ve­o­ma je za­ni­mljiv – on po­la­zi od po­sto­je­će sim­ bo­li­za­ci­je. čak ni ki­ša ta­ko Ma­lec­ne ru­ke ne­ma ili još di­rekt­ni­je. već pre sve­ga. kao od­go­vor na dru­ge pe­sme” (Blum 1980: 80). ci­ta­ti u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji su u ob­li­ku di­rekt­nog na­vo­da. što je ta­ko­đe ob­lik ci­tat­no­sti („I kad otvo­ri sed­mi pe­čat. ko­li­ko se gu­bi u nji­ma” (Bje­lo­gr­lić 2014). Po svo­joj pri­ro­ di. Po­ru­ke pret­hod­nih pe­sni­ka Ibraj­ter tran­sko­di­ra. Dan­te). alu­zi­ja u od­no­su na tekst na ko­ji se re­fe­ri­še. He­ra­klit) in­spi­ra­ci­ja su Ibraj­te­ru. ali se po­na­vlja­njem re­či i sin­tag­mat­skih spo­je­va po­sti­že zna­ čaj­ni­ji rit­mič­ki i me­lo­dij­ski efe­kat ne­go upo­tre­bom ri­me: Eto te med zve­zda­ma To ti je ku­ća Tu si ro­đen Tu u ko­lev­ci sa­njao Kraj Me­se­ca. „Od po­čet­ka ci­vi­li­za­ci­je i grč­ke fi­lo­zo­fi­je. na pri­mer. med zve­zda­ma Ibraj­ter i pe­snič­ko na­sle­đe Go­vo­re­ći o pro­ble­mi­ma pe­snič­ke sli­ke da­nas. ali je pro­blem u to­me ko­li­ko su uni­ver­zal­ni osno­vi od ko­jih on po­la­zi” (Hri­stić 1975: 567). ka­ko je čak i Ril­ke mi­slio. na pri­mer): Za­lud u mra­ku ne­se­ća­nja oči gle­de Sen­tan­drej­ski ve­li Ga­vril Ne­ka bu­de.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá po­štu­ju. ni­ti pro­pi­sa­ne me­tri­ke. od­no­ sno da na­še vre­me vi­še ne­ma „jed­nu uni­ver­zal­nu mi­to­lo­gi­ju” ne­go da je pe­snik „du­žan da stvo­ri jed­nu svo­ju mi­to­lo­gi­ju. po­ku­ša­va da tra­ži smi­sao. Pro­me­tej. ko­li­ko ga pro­na­la­zi. U Ibraj­te­ro­vim pe­sma­ma ne­ma ni­jed­nog ri­mo­va­nog sti­ha. re­in­ter­pre­ta­ci­ja. pa­ra­fra­za. evrop­ske pe­snič­ke tra­di­ci­je (Ka­mings. Mit­ske po­ja­ve i sli­ke (Ele­a­zar. uvek se čo­vek su­sre­će sa tim ne­re­ši­vim pi­ta­nji­ma ko­ji­ma se ci­klič­no okre­će. Mi­lan Ne­na­dić 94 . pre­me­šta u ose­ćaj­nost ka­rak­te­ri­stič­nu za pe­sni­štvo ovog ve­ka. Ta­kav je ob­lik. nje­gov je stih oslo­bo­đen svih ste­ga me­trič­ke kon­ven­ci­je. pa­ra­fra­za frag­me­na­ta iz „Knji­ge Pro­po­ved­ni­ko­ve”: „Jer dru­go ni­si do list” („Pe­sme Ele­a­za­ro­ve”. Askle­pi­je. jer ta­ko i je­ste I ni­nje i pri­sno. Un­ga­re­ti. alu­zi­ja. frag­ment pe­de­set dva) Ibraj­ter ci­ti­ra tek­sto­ve „istog me­di­jal­nog ran­ga” (v. vre­me je sve­ta De­te što se igra (He­ra­klit. srp­skog ba­rok­nog pe­sni­štva (Ga­vril Ste­ fa­no­vić Ven­clo­vić. Osim ci­tat­no­ sti pri­sut­no je i pre­o­bli­ko­va­nje. Ora­ić 1985: 29–49). Hri­stić mi­sli da je to pro­blem ukup­ne po­e­zi­je. Po­je­di­ne pe­sme ima­ju na­ve­den mo­to. Tu je reč o ci­tat­no­sti u užem smi­slu. U tom po­gle­du. Or­fej. „Pe­sme se ne ja­vlja­ju kao od­go­vor na svo­je vre­me. IX). ali nje­go­va po­e­zi­ja sa­dr­ži i broj­ne ci­ta­te tek­sto­va iz Bi­bli­je. i vo vje­ki vje­kov U po­je­di­nim pe­sma­ma ci­ti­ra­nje je di­rekt­no: Ni pe­sni­ka ta­mo ne­ma Jer ka­ko u kra­ju tom Da iko ko Ka­mings ka­že Ni­ko.

„[.] je­zič­ki do­pu­sti­vog ob­li­ka” (Pet­ko­vić 1975: 213): Ne­skri­ve­no je. Kad je reč o Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji.] kraj­nje ote­žan. Je­zič­ki kon­den­zo­ van iz­raz. Ibraj­ter po­dra­ža­va ar­ha­ič­ni ton (sam med svi­ma) ili ob­red­no-mo­li­tve­ni ton („I ni­nje i pri­sno. Ibraj­te­ro­vo pe­va­nje aso­ci­ra na Hel­der­li­na (Hri­stić sma­tra da bi Haj­de­ge­ro­va fi­lo­zo­fi­ja bi­la dru­ga­či­ja da ni­je či­tao upra­vo Hel­der­li­na).. no­vi smi­sao: „I to bi bi­lo to”.. Ibraj­ter ume ta­ko­đe da is­ko­ri­sti ko­lo­kvi­jal­ni go­vor. pre sve­ga. bi­blij­sku in­to­na­ci­ju („i pro­kli­ja se­me. ka­ko za­ pa­ža Jo­van Hri­stić. me­lo­dij­ska ma­tri­ca po­ne­kad raz­i­gra­na. ili još i vi­še.. Kao pri­mer.. I po toj me­ta­fi­zi­ci ni­šta­vi­la. Ibraj­ter vr­lo če­sto iz­mi­šlja no­ve ob­li­ke re­či: Is­pod nok­ta nok­tim. te da ta­ko ro­di no­vo zna­če­nje. ko­ju je do­veo do ap­so­lut­nog is­pu­nje­nja.. ali „dok je Na­sta­si­ je­vi­ćev sti­hov­ni i pro­zni iz­raz [. Te uz­ re­či­ce do­pri­no­se sti­li­stič­kom aktivizmu. sa­dr­ži igru fo­nem­skim kom­plek­som ko­ja pod­se­ća na Ste­ri­ji­ne sti­ho­ve „ni­šta iz ni­šta zgru­va­no u ni­šta da­je sve ni­šta” u pe­smi „Nad­gro­blje sa­mom se­bi”. Ibraj­ter je bli­zak Ste­ri­ji. on na­ vo­di pe­smu „Va­zduh–va­tra” iz ci­klu­sa „Hi­bris” u zbir­ci Sti­hi­je: Bi­ti ni­šta kao va­zduh I bi­ti sve kao va­tra Bi­ti sve kao va­zduh I bi­ti ni­šta kao va­tra Bi­ti sve i ni­šta Ume­će je nad ume­ći­ma Ume­će uče­nja vred­no Al smrt­ni­ma ne­do­stup­no. za­ko­čen i is­kri­vljen” (Pet­ko­vić 1975: 165). na pri­mer „tmu­šno ni­šta”. Ibraj­te­ro­va lek­si­ka po­ne­kad pod­se­ti na Vas­ka Po­pu. Po­e­zi­ji. na­me­će se još jed­no po­re­đe­nje.. mic po mic”. i da plo­da [. po­ne­kad po­tmu­la i te­ška. fi­lo­zof­skim. re­vi­di­ra­nje Ha­mle­to­vog „Bi­ti spre­man to je sve”. U Sti­hi­ja­ma. do­slov­nog je­zi­ka („gde da za­tu­rim”. kao i dru­ge re­či rav­no­du­šnog op­šte­nja. „u šta da tut­nem”.. To je.. da fra­zu raz­go­vor­nog je­zi­ka udru­ži s poj­mom knji­žev­nim. To zlo­kob­no ni­šta je­dan je od fre­kvent­ni­jih poj­mo­va u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji. Ali po­e­zi­ji ko­ja je i sa­ma okre­nu­ta ne­čem vi­šem od se­be sa­me” (Pa­vlo­vić 1987: 217).. Stih „Bi­ti de­te to je sve” du­ho­vi­to je. „Nje­go­vo ne­na­gla­ša­va­nje sop­stve­nog ja zvu­či već kao ne­ka vr­sta žr­tve. ali i u dru­gim knji­ga­ ma. što se oči­tu­je u tra­ga­nju za ukr­šte­nim ve­za­ma ko­je omo­gu­ća­va­ju re­a­li­za­ci­ju „[.] i ne­če­ga što ga do­vo­di u ve­zu s na­šim po­naj­bo­ljim pe­snič­kim na­sle­đem. od fo­no­lo­škog do sin­tak­sič­kog. „Kroz kru­go­ve. Bo­ga­to je sa­zvuč­je Ibraj­te­ro­vih sti­ho­va. i vo vje­ki vje­kov”). „Ni ta­mo ni va­mo”) u do­di­ru sa fi­lo­zof­skim poj­mo­vi­ma pre­ne­se­nog (pe­ snič­kog) ime­no­va­nja po­sti­žu sna­žno emo­ci­o­nal­no dej­stvo.] ko­ji će svo­jom ap­so­lut­no­šću od­go­va­ra­ti ap­so­lut­no­sti več­no­sti” (Хри­стић 2005: 30).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na­la­zi da u Ibraj­te­ro­vim ka­tre­ni­ma ima „[. Milj­ko­vi­će­vo po­i­ma­nje va­tre” (Ne­na­dić 2012: 83). Reč­nik Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je Po­gde­kad. kod Ibraj­ te­ra je or­ga­ni­za­ci­ja go­vor­nog ni­za se­man­ti­zo­va­na u svim sta­di­ju­mi­ma. Pe­snik kao da je žr­tvo­van od sa­mog po­čet­ka svog ži­vo­ta. ako oko imaš Dva bo­lje.. iz oka ce­dim Tru­dom i mu­kom iz­bi­se­ren tren U po­ža­ru stol­pu­ju­ći.]”). a to je onaj isti ele­me­nat u Ste­ri­ji­noj po­e­zi­ji. A stih „Pra­i­sko­ na ki­pi gra­đa / U ne­što se ni­šta pre­o­bra­ća”. U po­e­zi­ji Go­ra­na Ibraj­te­ra mo­gu­će je pra­ti­ti na­sta­si­je­vić­ku lek­sič­ku me­lo­di­ju. u po­ša­sti 95 . a ko­je je u pot­pu­nom skla­du sa mo­ti­vom de­tinj­stva i po­e­tič­kim mo­de­lom Go­ra­na Ibraj­te­ra. po­et­skim. a fi­lo­zof­ski isti­ni­to.

Ta­ko „Za­po­vest” u pe­smi „Iz­o­štri sluh. na­ru­ša­va je­zič­ku nor­mu – i bi­va eks­pre­siv­no.. pa i po­vre­me­ni an­ti­gra­ma­tič­ki po­stup­ci do­no­se pri­ra­štaj po­et­ske in­for­ma­tiv­no­sti i zvu­ka Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je: Plač od ko­lev­ke ostao Ti­ša­ju­ći i kev­taj šte­ne­ći. pro­sve­tlje­nje/zlo. ra­fi­ni­ra­nost ljud­skih ose­ća­nja: Iz­o­štri sluh Da kao gro­mo­ve Jed­na­ko ču­ješ List ka­da pad­ne U pe­smi „Reč ti evo. fi­lo­zo­fi­ja).] sve po­me­ra­ju u pod­ruč­je na­še vo­lje..” upu­ću­je či­ta­o­ca na ta­na­nost čuv­sta­va. sti­li­stič­ki ak­tiv­ni­ji ne­go uzor­na pre­zent­ska kon­struk­ci­ja (v. na­gla­ša­va funk­ci­ja go­vor­nog je­zi­ka a po­tom i dru­gih bo­žan­skih da­ro­va (ve­šti­na. neo­bič­nih spo­je­va. ali se isto­vre­me­no opo­mi­nje i na čo­ve­ko­vu pri­ro­du i nje­go­vo de­lo­va­nje. um. Zna­če­nje im­pe­ra­ti­va u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji vr­lo je oso­be­no.) ko­ja. umet­nost.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ili stva­ra no­ve spre­go­ve re­či: Bez­do­man. Kaj­zer u ana­li­zi Hel­der­li­no­ve po­e­zi­je (v. kao da sve za­vi­si je­di­no od to­ga da po­slu­ša­mo po­u­ke. a što je ve­o­ma bit­no. sin­tak­tem pa­si­va po­sta­je stva­ra­lač­ki sin­tak­to­sti­lem. dobija sa­svim no­vu se­man­ti­ku u kon­tek­stu nje­go­ve pe­sme: Iz čo­po­ra iz­gnan vuk U zlo­u­mlju. A nem nem­ci­jat. bez­gro­ban Bes­ko­ren. Va­lja ih po­sma­tra­ti ne kao gra­ma­tič­ki ob­lik. ra­zog­nji­šten Ibraj­ter. Pra­njić 1983: 264 i da­lje). npr. Uoča­va se da Ibraj­ter vr­lo če­sto upo­tre­blja­va pa­siv­nu sin­tak­tič­ku kon­struk­ci­ju („glji­vom si­ćen i otrov­nim li­šćem”. po­ko­ra: Reč ti evo pa sti­ho­ve sla­ži i pri­če Al i kle­tvu za de­te u utro­bi I ru­ka ti evo dr­vo i ka­men da ob­li­ku­ješ I za ba­ti­nu ko­jom ćeš bra­ta i bli­žnjeg I um ti da­doh je­ste sve­ta da pro­ni­češ U skro­vi­te ku­te drh­ta­ve du­še luč une­seš Al i zlo da snu­ješ i po­ko­ru Ja da­doh a ti bi­raj. pa će­mo on­da mo­ći da ostva­ri­mo smi­re­nu.. Na taj na­čin. vr­lo če­sto gra­di no­vu reč (sa­mo­o­sta­lac. Upo­tre­bom im­ pe­ra­ti­va po­nu­đe­na je mo­guć­nost iz­bo­ra: sti­ho­vi/kle­tva. mi­šlje­nje. sve­tu. umet­nič­ko ob­li­ko­va­nje dr­ve­ta i ka­me­na/iz­ra­da ba­ti­ne.. tvo­je je 96 .. Kaj­ zer 1979: 248): „Im­pe­ra­ti­vi [. ne­go kao ključ in­ter­pre­ta­ci­je u smi­slu ka­ko to či­ni V. ta­ko­đe. Im­pe­ra­ti­vi su ta­ko­đe ka­rak­te­ri­stič­ni za Ibraj­te­ro­vu po­e­zi­ju. u zlo­duš­ju Ga­da sva­kog mre­sti­li­štu Ro­di­li­štu mu­ke i muč­ni­ne Udra­ba se sve u ta­njir Ovi se­man­tič­ki fe­no­me­ni su „bit po­et­skog je­zi­ka” (Že­net 1983: 22) i ton no­vih re­či.” im­pe­ra­ti­vom se naj­pre su­ge­ri­še moć re­či. le­pu umet­nost” (Kaj­zer 1979: 248)..). zbra­nost itd. nje­go­vu ve­či­tu ra­za­pe­tost iz­me­đu do­bra i zla.

Ba­nat­sko No­vo Mi­lo­še­vo: Ba­nat­ski kul­tur­ni cen­tar. Za­greb: Gra­fič­ki za­vod Hr­vat­ske i Za­vod za zna­nost o knji­žev­no­sti Filozofskog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu.(2012). Be­o­grad: No­lit. M. 12. Mi­o­drag (1987). Ibraj­ter je re­flek­ si­van pe­snik. se­man­ti­ku za­seb­ne ce­li­ne. 29–49. 7. Bje­lo­gr­lić. Be­o­grad: Pro­sve­ta. S. 2. ozna­ku rim­skim bro­jem itd.. ali i se­dam pe­ča­ta” (Đe­rić 2012: 78). Go­ran. Јо­ван (2005). Pri­re­di­li Dra­gan Ne­delj­ko­vić i Mi­o­drag Ra­do­vić. Na­sle­đe sim­bo­li­zma. Pri­re­di­li Alek­san­dar Fla­ker i Du­brav­ka Ugre­šić. in­ter­vju u: „Zbir­ka pe­sa­ma Ja(je) Go­ra­na Ibraj­te­ra” (2014) pre­u­ze­to na: http://www.. Vr­šac: Knji­žev­na op­šti­na Vr­šac. Još jed­na. M. Struk­tu­ra umet­nič­kog tek­sta. Ha­rold (1980). „Mla­dim pe­sni­ci­ma” u: Umet­nost tu­ma­če­nja po­e­zi­je. ---. 15. bri­žlji­va i ma­te­ma­tič­ki pre­ci­zna or­ga­ni­za­ci­ja pe­sme. „Ci­tat­nost” u: Poj­mov­nik ru­ske avan­gar­de. „Ve­li­ki i ma­li ob­li­ci” u: Po­e­zi­ja. An­ti­te­tič­ka kri­ti­ka. če­tvr­ti sve­zak. Mi­lan (2014). 5. po­e­ta ko­ji pe­va o osnov­nim poj­mo­vi­ma eg­zi­sten­ci­je. Ba­nat­sko No­vo Mi­lo­še­vo: Ba­nat­ski kul­tur­ni cen­tar. str. 4. Sti­hi­je. Stva­ra­lač­ki eks­pe­ri­ment. one se mo­gu ob­ja­šnja­va­ti i kao ve­ća ce­li­na – je­dan ci­klus sa­dr­ži kom­pakt­nost. O mo­guć­no­sti­ma da se u mo­der­ noj po­e­zi­ji stva­ra­ju ve­li­ki po­et­ski ob­li­ci. ide­o­lo­gi­ja su­bjek­ti­vi­te­ta. Be­o­grad: No­lit. Mi­sao. Ibraj­te­ro­ve pe­sme no­se znak po­et­ske gu­sti­ne smi­sla. 14. da­nas i na vje­ki. imao na umu: „[.(1975). Kaj­zer. zglo­bo­va ili ar­ma­tu­re” (Pa­vlo­vić 1975: 535) u gra­fič­kom ili or­ga­ni­za­ci­o­nom vi­du – po­de­lu na ci­klu­se. Be­o­grad: No­lit. Ogle­di iz po­e­ti­ke. 6. Be­o­grad: Slo­vo ljub­ve. Du­brav­ka (1985). ---. na­ro­du neo­so­lje­nom neo­p­ho­dan. 20.(2010). Pol (1975). Ba­nat­sko No­vo Mi­lo­še­vo: Ba­nat­ski kul­tur­ni cen­tar. Ne­na­dić. Ja­kob­son. 10. 97 . Pri­re­di­li Sre­ten Ma­rić i Đor­đi­je Vu­ko­vić. oči­gled­na alu­zi­ja. Zo­ran (2012). (1975). o iskon­skom i pr­vot­nom. Ora­ić. Li­te­ra­tu­ra: 1. org/?p=36120 če­tvr­tak. dok bi dru­gi gru­bo re­kli. Pa­vlo­vi­će­vom pe­snič­kom ter­mi­no­lo­gi­jom ka­za­no. (2012). Го­ран (2014). Be­o­grad: No­lit. „Po­e­zi­ja i fi­lo­zo­fi­ja” u: Po­e­zi­ja.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá I ovi pri­me­ri uka­zu­ju na to da Ibraj­te­ro­vo pe­va­nje od­li­ku­ju si­ste­ma­tič­nost. Lot­man. ok­to­bar 2nd. Po­e­ti­ka žr­tve­nog ob­re­da. ne­ ko­li­ko „raz­bla­že­nja. na­la­zi se po se­dam pe­sa­ma. ona je sled­stve­na pe­snič­kom na­u­mu. Đe­rić. Sti­hi­je.ja­sa­to­mic. Sti­hi­je. Ba­u­ra. (1976). „Sti­hi­je Go­ra­na Ibraj­te­ra” u: Ibraj­ter. (1970). Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. ---. Бе­о­град: Срп­ски ПЕН цен­тар. Struk­tu­ra funk­ci­ja znak vred­nost. Go­ran. 9. one su kom­plek­snog tka­nja. Pro­ble­mi mo­der­ne kri­ti­ke. Hri­stić. pre­gled­nost. Зре­ња­нин: Град­ска на­род­на библиоте­кa. Jan (1987). kao i osmi­šlje­no ustroj­stvo ve­će for­me – ci­klu­sa. „Ot­kri­ve­nje Go­ra­no­vo” u: Ibraj­ter. Mi­o­drag Pa­vlo­vić iz­re­kao je jed­no upo­zo­re­nje ko­je je Ibraj­ter.] vi­sok ste­pen kon­den­za­ci­je ne­pod­no­šljiv je u ve­li­kom pe­snič­kom ob­li­ku” (Pa­vlo­vić 1975: 535). Mi­lan (2012). Иза­бра­ни есе­ји. Ја(је). do­sled­no je spro­ve­ de­na – broj se­dam. Mu­kar­žov­ski. U Sti­hi­ja­ma je do­mi­nan­tan broj se­dam i ta pra­vil­nost ni­je pro­iz­volj­na. 8. Хри­стић. Pri­re­di­li Sre­ten Ma­rić i Đor­đi­je Vu­ko­vić. 11. a ima ih se­dam. 13. ali isto ta­ko. (2012). Pa­vlo­vić. J. Ma­te­ma­tič­ka pra­vil­nost ogle­da se u or­ga­ni­za­ci­ji ma­njih i ve­ćih pe­snič­kih ce­li­na: u zbir­ci Pe­sme Ele­ a­za­ro­ve ozna­če­ne su rim­skim bro­jem i sa­dr­že tač­no po dva­de­set pe­sa­ma sa po dve gru­pe od de­set pe­sa­ ma. pra­po­čet­ nom. De Man. Nje­go­ve su pe­sme „taj smi­sla pr­sto­hvat”. ide­o­lo­gi­ja Ibraj­te­ro­va je­ste etič­nost an­tič­ka („Jer us­prav­ne oganj vo­li”) ili „op­šta sklo­nost mi­sli” (Že­net 1983: 23). Be­o­grad: No­lit. pro­is­ti­če iz nje­go­ve po­e­ti­ke: „U sva­kom od ci­klu­sa. kao broj da­na ko­li­ko je bi­lo po­treb­no za stva­ra­nje sve­ta. se­dam da­na u ne­de­lji. Ro­man (1978). 3. zbir­ke. (1975). Be­o­grad: No­lit Ибрај­тер. Be­o­grad: No­lit. Za­to nje­go­ve pe­sme ima­ju. Be­o­grad: No­lit. Jo­van (1975). pri­rod­no. Mo­ gu­će je nje­go­ve pe­sme po­sma­tra­ti kao krat­ke ce­li­ne. U zbir­ci Ja(je) pri­me­nje­na je ista pe­snič­ka ar­hi­tek­to­ni­ka. Vol­fgang (1979).1 Blum.

av­gu­sta 2015.html?news_id=188862&ac­tion=print 20. po­e­tics. Sti­hi­je and Ja(je) pri­ma­rily de­ter­mi­ned the do­mi­nant the­mes of Ibraj­ ter’s po­e­try: birth (cre­a­tion). Be­o­grad: No­lit. Čo­vek. Ko­smič­ka igra. The Po­e­tic Lan­gu­a­ge of Go­ran Ibraj­ter SUM­MARY: The pa­per analyses the cha­rac­te­ri­stics of Ibraj­ter’s po­e­try. Pri­mlje­no: 24. Je­zik u knji­žev­nom de­lu. Za­greb: Gra­fič­ki za­vod Hr­vat­ske. Dra­go­ljub (2014).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 16. Pu­le. Pra­njić. The analysis of three col­lec­ti­ons of po­ems: Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. Kru­no­slav (1983). (1974). fol­lo­wed by the na­tu­re of the po­e­tic cre­a­tion (me­ta­po­e­try). Že­net. ex­pli­cit in­ter­tex­tu­a­lity.da­nas. sep­tem­bra 2015. Knji­žev­nost.54. 17. Fi­gu­re. Žorž. child­hood of the world. po­e­tic he­ri­ta­ge.rs/do­da­ci/ne­de­lja/knji­ga_da­nas/ko­smic­ ka_igra. Furt­her­mo­re the analysis de­ter­mi­nes the style cha­rac­te­ri­stics. the ex­pli­cit in­ter­tex­tu­a­lity and in­ter­tex­tu­a­lity in Ibraj­ter’s po­e­try as well as the re­la­ti­on­ship to­wards the po­e­tic he­ri­ta­ge. Be­o­grad: Vuk Ka­ra­džić. No­vi­ca (1975).com 98 . the di­men­sion of dre­ams and de­ath (di­sap­pe­a­ran­ ce). Že­rar (1983). Vre­me. the cha­rac­te­ri­stics of ver­ses. Pri­hva­će­no za ob­ja­vlji­va­nje: 15. Keywords: Go­ran Ibraj­ter. Be­o­grad: No­lit. mi­li­vo­je_mla­dje­no­vic@yahoo. „Stil i sti­li­sti­ka” u: Zden­ko Škreb/An­te Sta­mać: Uvod u knji­žev­nost. Stan­ko­vić. Pre­u­ze­to na: http://www. 19. Pet­ko­vić. 18.

.

.

vîðeñjå .

i t s t r a n a : 9 8 . . 1 0 1 . 1 2 4 . 1 2 3 . 1 2 2 . 1 0 4 . 1 0 3 . 1 2 1 . 9 9 . 1 0 2 .f o t o D o m e n i c o P i o t t o n i c o p i o t t o @ y a h o o .

.

.

.

.

vîðeñjå
UDC 791(4)(091)
791.65.079(739.4)"1997/2006"

Kris Raveto-Bjađoli, Kalifornijski univerzitet u Dejvisu, SAD

Smejanje u bezdan:
kinematografija i balkanizacija
„Ko se bori s čudovištima, mora paziti da pritom i sam ne postane čudovište.
A kada gledaš u bezdan, i bezdan gleda u tebe.”
Fridrih Niče, S one strane dobra i zla
„Rascvetavaju nam se lobanje od smeha /
Gledaj nas nagledaj se sebe / Čikamo te čudo”
Vasko Popa, Pesma Ćele-kule

Ot­ka­ko je osno­van u de­cem­bru 1997, Film­ski fe­sti­
val slo­bo­de u Los An­đe­le­su ba­vi se pro­mo­ci­jom fil­mo­
va iz Is­toč­ne Evro­pe ko­ji „pri­ka­zu­ju uti­caj sta­lji­ni­zma
na re­gion, od nje­go­vih po­če­ta­ka pa do da­nas” i oda­ju
pri­zna­nje „umet­nič­kom iz­ra­ža­va­nju re­ži­se­ra in­spi­ri­sa­
nih de­mo­krat­skim te­ma­ma.” S ob­zi­rom na to ka­ko se
fe­sti­val pro­mo­vi­še, iz­ne­na­đu­je to što po­sled­njih go­di­na
mno­gi gle­da­o­ci pi­ta­ju re­ži­se­re iz Ru­si­je, Če­ške, Slo­vač­ke i ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je za­što su nji­ho­vi fil­mo­vi
to­li­ko „de­pre­siv­ni i ni­hi­li­stič­ki”, ume­sto da ve­li­ča­ju de­
mo­kra­ti­ju. Upra­vo ta­ko, fil­mo­vi či­ja je rad­nja sme­šte­
na u „pre­de­mo­krat­sku” pro­šlost Is­toč­ne Evro­pe če­sto
sa­dr­že dir­lji­vu kri­ti­ku po­li­tič­ke i dru­štve­ne re­pre­si­je u
so­ci­ja­li­zmu, pri­tom pro­pu­šta­ju­ći da po­hva­le de­mo­kra­
ti­ju. Za raz­li­ku od diskursâ o glo­ba­li­za­ci­ji, de­mo­kra­ti­
za­ci­ji i neo­li­be­ra­li­zmu ko­ji su u Evro­pi stu­pi­li na sce­nu
po­sle 1989, obe­le­že­nih „kra­jem isto­ri­je”, bri­sa­njem gra­
ni­ca i tri­jum­fal­nim pri­ka­zi­ma „pa­da” Ber­lin­skog zi­da
i ru­še­nja so­vjet­skih iko­na – ovi fil­mo­vi su­ge­ri­šu da se
tu ni­je ra­di­lo o de­mo­krat­skom si­ste­mu, ne­go o kul­tur­
noj pu­sto­ši pu­noj na­si­lja, ko­rup­ci­je, izo­la­ci­je i li­ša­va­nja
107

pra­va, ko­ja je na­sle­di­la so­ci­ja­li­zam u ze­mlja­ma na­klo­
nje­nim Is­toč­nom blo­ku, kao i na Bal­ka­nu. Fil­mo­vi ko­ji
su ušli u se­lek­ci­ju Film­skog fe­sti­va­la slo­bo­de u vi­še su
na­vra­ta pred­vi­de­li sla­blje­nje odu­še­vlje­nja li­be­ral­nom
eko­nom­skom de­mo­kra­ti­jom – odu­še­vlje­nja ko­je je
ustu­pi­lo me­sto tre­zve­ni­jem pro­mi­šlja­nju eko­nom­skih
i dru­štve­nih pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju ova „de­
mo­krat­ska dru­štva u raz­vo­ju” ili „ot­pad­nič­ki re­ži­mi”.
Isto­ri­jat sa­mog Fe­sti­va­la od­ra­ža­va ovu pro­me­nu:
na­kon što je 2006. po­sled­nji put odr­žan pod na­zi­vom
Film­ski fe­sti­val slo­bo­de, fe­sti­val je 2007. pre­i­me­no­van
u Film­ski fe­sti­val ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, a te­ma po­sled­nja
dva Film­ska fe­sti­va­la slo­bo­de ni­je bi­la slo­bo­da, ne­go su
to bi­le ostal­gi­ja / no­stal­gi­ja za Is­to­kom (2005) i bal­kan­
ska mu­zi­ka (2006).
Mno­gi od ovih fil­mo­va, na­sta­lih u is­toč­noj i ju­
go­i­stoč­noj Evro­pi, ne pred­sta­vlja­ju ni „slo­bo­du” ni
„de­mo­kra­ti­ju” ona­ko po­be­do­no­sno ka­ko su to Za­pad
i za­pad­ni me­di­ji ra­di­li po okon­ča­nju Hlad­nog ra­ta, ni­ti
nu­de po­zi­tiv­nu al­ter­na­ti­vu (bi­la ona po­li­tič­ka, na­ci­o­na­
li­stič­ka, et­no­cen­trič­na, pa čak i nar­ci­stič­ka). Iz­gle­da da

vîðeñjå

su zbog to­ga ovi fil­mo­vi raz­o­ča­ra­li ve­li­ki deo pu­bli­ke,
ko­ja ni­je že­le­la ni­šta dru­go do za­ba­vu, i to za­ba­vu uz
po­moć jed­no­stav­nih na­ra­ti­va. Pu­bli­ka, sa­sta­vlje­na od
mno­štva gla­snih emi­gra­na­ta iz ze­ma­lja biv­šeg Is­toč­nog
blo­ka, kao da vi­še vo­li fil­mo­ve u ho­li­vud­skom sti­lu, ko­ji
im omo­gu­ća­va­ju da na­krat­ko za­bo­ra­ve ne­ve­se­lu po­li­
tič­ku re­al­nost, svo­de­ći slo­že­ne pro­ble­me na ro­man­tič­ne
na­ra­ti­ve o bor­bi do­bra i zla (u ko­joj do­bro obič­no od­
no­si po­be­du), ko­ji pre­o­vla­đu­ju u mejnstrim igra­nim fil­
mo­vi­ma i in­for­ma­tiv­nim me­di­ji­ma. Ove ja­sne i jed­no­
stav­ne pred­sta­ve slu­že pre sve­ga kao po­dr­ška glo­bal­noj
he­ge­mo­ni­ji Za­pa­da, da­ju­ći pro­ta­go­ni­sti­ma sa Za­pa­da
ulo­ge he­ro­ja u za­pad­njač­kom ro­man­tič­nom na­ra­ti­vu.
Zbog svo­jih po­li­tič­kih in­ve­sti­ci­ja, fil­mo­vi na­sta­li
na Za­pa­du pre­na­gla­ša­va­ju is­kva­re­nost sta­nov­ni­ka Is­
toč­ne Evro­pe, pre­no­se­ći po­li­tič­ke su­ko­be i eko­nom­ske
kri­ze na Bal­ka­nu i u biv­šem So­vjet­skom Sa­ve­zu kroz
na­ra­ti­ve o špi­ju­na­ži (Sve­tac, Fi­lip Nojs [Phil­lip Noyce],
1997, kao i fil­mo­vi o Džej­msu Bon­du), te­ro­ri­zmu i rat­
nim igra­ma (Mi­ro­tvo­rac, Mi­mi Le­der [Mi­mi Le­der],
1997. i Iza ne­pri­ja­telj­skih li­ni­ja, Džon Mur [John Mo­
o­re], 2001). Mno­gi dru­gi fil­mo­vi i do­ku­men­tar­ci za­
sno­va­ni na za­pad­no­e­vrop­skom na­ra­ti­vu, ko­ji se ba­ve
ras­pa­dom So­vjet­skog Sa­ve­za i Bal­ka­na, ta­ko­đe ko­ri­ste
po­jed­no­sta­vlje­ne mo­ral­ne sce­na­ri­je, nu­de­ći cr­no-be­
le pred­sta­ve slo­že­nih kul­tur­nih, po­li­tič­kih i isto­rij­skih
okol­no­sti. Na pri­mer, film Srp­ska epi­ka (Pa­vel Pa­vli­
kov­ski [Pa­wel Paw­li­kow­ski], 1993) po­ku­ša­va da za­ce­
men­ti­ra pre­o­vla­đu­ju­ći stav na Za­pa­du, pre­ma ko­me
‘Sr­bi’ (ge­ne­rič­ki en­ti­tet pri­ka­zan bez ika­kvih svoj­sta­va)
sno­se is­klju­či­vu od­go­vor­nost za ras­pad Ju­go­sla­vi­je, ta­
ko što su ma­se ma­ni­pu­la­ci­jom na­ve­de­ne da se po­sve­te
grad­nji et­no­cen­trič­nog mi­ta,1 dok film Is­tok–Za­pad re­
ži­se­ra Re­ži­sa Var­ni­jea (Régis Warg­ni­er, do­bit­nik Zlat­
nog glo­bu­sa za naj­bo­lji stra­ni film za 1999) pri­ka­zu­je
zla sta­lji­ni­zma, vi­đe­na oči­ma Fran­cu­ski­nje ko­ja je, na­
kon što se uda­la za jed­nog ru­skog dok­to­ra, mo­ra­la da
1 Na svom pre­da­va­nju pod na­zi­vom Za­vi­si ka­da za­po­či­nje­te pri­ču: na­ra­
ti­vi kao ka­mu­fla­ža i po­li­tič­ka upo­tre­ba na­u­ke u ju­go­slo­ven­skim ra­to­vi­ma,
odr­ža­nom na kon­fe­ren­ci­ji Ba­vlje­nje isto­ri­jom u sen­ci bal­kan­skih ra­to­va
(Uni­ver­zi­tet u Mi­či­ge­nu, 17–18. ja­nu­ar 1997), Su­zan Vu­dvord (Su­san Wo­
od­ward) iz­ne­la je mi­šlje­nje da do­ku­men­tar­ci kao što su Ju­go­sla­vi­ja: smrt
na­ci­je, Kr­va­va Bo­sna i Srp­ska epi­ka pred­sta­vlja­ju „an­ti­i­sto­rij­ske na­ra­ti­ve”
ko­ji kao da su i sa­mi „op­sed­nu­ti po­tre­bom da se ovi su­ko­bi ozna­če kao
isto­rij­ski”. Dru­gim re­či­ma, do­ku­men­tar­ci ko­ji po­ku­ša­va­ju da mo­der­no
po­na­ša­nje sme­ste u okvi­re epa kri­vi su ne sa­mo zbog sop­stve­ne ver­zi­je
isto­rij­skog re­vi­zi­o­ni­zma, ne­go i zbog kon­struk­ci­je mi­to­va.

po­beg­ne od uža­sa So­vjet­skog Sa­ve­za i vra­ti se na slo­
bod­ni Za­pad. Do­bro do­šli u Sa­ra­je­vo, Maj­kla Vin­ter­bo­
to­ma (Mic­hael Win­ter­bot­tom, 1997), pred­sta­vlja op­sa­
du Sa­ra­je­va kao ne­što bru­tal­no i ne­hu­ma­no; me­đu­tim,
iako kri­ti­ku­je ulo­gu za­pad­nih me­di­ja u Bo­sni, na kra­ju
či­ta­vu slo­že­nu po­li­tič­ku kri­zu svo­di na bor­bu za spa­sa­
va­nje sa­ra­jev­ske de­ce. Ha­ri­so­no­vo cve­će Eli­ja Šu­ra­ki­ja
(Elie Cho­u­ra­qui, 2001) osla­nja se na lič­ni na­ra­tiv že­ne
ko­ja od­bi­ja da po­ve­ru­je da joj je muž po­gi­nuo u Vu­
ko­va­ru, od­la­zi po nje­ga, i ta­mo za­ti­če srp­ske ma­sov­ne
si­lo­va­te­lje, var­var­sko na­si­lje i ha­os.
Iako su ovi na­ra­ti­vi naj­če­šće da­ti u for­mi tra­ge­di­je,
oni ne do­no­se mo­ral­no ot­kro­ve­nje. Ume­sto to­ga, po­
tvr­đu­ju­ći etič­ku po­zi­ci­ju Za­pa­da, oni sa­mo obez­be­đu­ju
le­gi­ti­mi­tet za­pad­nim po­li­tič­kim po­te­zi­ma i sta­vo­vi­ma.
Film­ske pred­sta­ve bur­ne tran­zi­ci­je iz so­ci­ja­li­stič­kih u
li­be­ral­no-de­mo­krat­ska dru­štva uglav­nom su ne­sta­le
sre­di­nom 2000-ih. Me­đu­tim, pred­sta­ve gra­đan­skih ra­
to­va, rat­nih zlo­či­na­ca i eks­trem­nih na­ci­o­na­li­sta iz Is­
toč­ne Evro­pe po­no­vo su se po­ja­vi­le, ovaj put u idu­stri­
ji vi­deo-iga­ra. Na pri­mer, lik Ni­ko Be­lić iz igre Grand
Theft Auto IV srp­ski je rat­ni zlo­či­nac i glav­ni an­ti­he­roj,
dok se u igri Call of Duty po­ja­vlju­je ru­ski rat­ni zlo­či­nac
Vik­tor Re­znov. Is­po­sta­vlja se da su ovi ne­skri­ve­no ste­
re­o­tip­ni li­ko­vi da­le­ko is­pla­ti­vi­ji i ko­ri­sni­ji za kon­struk­
ci­ju po­pu­lar­ne, iz­mi­šlje­ne pred­sta­ve is­toč­no­e­vrop­skih
gra­đan­skih i dru­gih ra­to­va, sti­žu­ći do vi­še mi­li­o­na
igra­ča vi­deo-iga­ra ši­rom pla­ne­te.2
S ob­zi­rom na to da su čak i naj­po­zna­ti­ji fil­mo­vi
o ovim kri­za­ma do­ži­ve­li re­la­tiv­no ma­li ko­mer­ci­jal­ni
uspeh, ne iz­ne­na­đu­je to što se is­toč­no­e­vrop­ski fil­mo­vi
ko­ji po­ku­ša­va­ju da pred­sta­ve slo­že­nost kri­za u re­gi­o­nu
su­o­ča­va­ju sa ne­do­stat­kom za­in­te­re­so­va­nih di­stri­bu­te­
ra, pa ta­ko osta­ju ogra­ni­če­ni na fe­sti­val­sku pu­bli­ku i
fa­kul­tet­ske am­fi­te­a­tre. Po­red to­ga, ovi fil­mo­vi do­bi­li su
ma­hom ne­ga­tiv­ne kri­ti­ke pu­bli­ke ka­ko iz Is­toč­ne, ta­ko
i iz Za­pad­ne Evro­pe, pre sve­ga za­to što ne nu­de ja­sne
mo­ral­ne su­do­ve, ne pre­pu­šta­ju se no­stal­gi­ji za so­ci­ja­li­
zmom ni­ti ve­li­ča­ju le­po­te ka­pi­ta­li­zma.
2 Ni­ko Be­lić glav­ni je an­ti­he­roj u igri Grand Theft Auto IV, ko­ju je kom­
pa­ni­ja Roc­kstar Ga­mes lan­si­ra­la 2008. Igra je već pr­vog da­na pro­da­ta u tri
i po mi­li­o­na pri­me­ra­ka. Ni­kov lik je na­vod­no srp­ski rat­ni zlo­či­nac, ul­tra­
na­ci­o­na­li­sta ko­ji se bo­rio u ju­go­slo­ven­skim gra­đan­skim ra­to­vi­ma. Vik­tor
Re­znov iz igre Call of Duty kom­pa­ni­je Ac­ti­vi­sion ka­pe­tan je Cr­ve­ne ar­mi­je
ko­ji je uče­stvo­vao u osva­ja­nju Ber­li­na. On za­vr­ša­va u so­vjet­skom lo­go­ru
sa jed­nim ame­rič­kim voj­ni­kom, na­kon če­ga od­la­zi u Vi­jet­nam, gde po­
sta­je ame­rič­ki špi­jun.

108

vîðeñjå

Je­dan od fil­mo­va ko­ji su do­ži­ve­li ta­kav pri­jem je
i Pod­ze­mlje: bi­la jed­nom jed­na ze­mlja Emi­ra Ku­stu­
ri­ce iz 1995, po­znat i kao Un­der­gro­und. Do­de­la Zlat­
ne pal­me na Kan­skom fe­sti­va­lu 1995. iza­zva­la je gnev
ne­ko­li­ci­ne kri­ti­ča­ra ko­ji su film op­tu­ži­li za apo­lo­gi­ju
Mi­lo­še­vi­će­vog re­ži­ma.3 Stan­ko Ce­ro­vić, cr­no­gor­ski
no­vi­nar ko­ji ži­vi u Pa­ri­zu, 1995. je na­pi­sao da „Ku­
stu­ri­či­na re­kon­struk­ci­ja isto­ri­je ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa
stvar­no­šću, osim uko­li­ko po­ve­ru­je­te u te­o­ri­je srp­skih
na­ci­o­na­li­sta” (iako je Ku­stu­ri­ca ro­đen kao bo­san­ski
Mu­sli­man). Iro­nič­no je to što je tek na­kon iz­bi­ja­nja
kon­tro­ver­ze (a mo­žda i upra­vo zbog nje) Ku­stu­ri­ca
po­čeo da se iz­ja­šnja­va kao Sr­bin pra­vo­slav­ne ve­ro­i­
spo­ve­sti. Alen Fin­kil­kro (Alain Fin­ki­el­kra­ut), fran­cu­
ski fi­lo­zof i jav­ni bra­ni­lac hr­vat­ske ne­za­vi­sno­sti, op­
tu­žio je Ku­stu­ri­cu da je iz­dao svo­je bo­san­sko na­sle­đe
pro­iz­vod­njom „otr­ca­ne i la­žlji­ve srp­ske pro­pa­gan­de”
– iako je ka­sni­je pri­znao da film ni­je ni gle­dao (1995).
U me­đu­vre­me­nu je Sla­voj Ži­žek, slo­ve­nač­ki kri­ti­čar
kul­tu­re, iz­ja­vio ka­ko Pod­ze­mlje „ne­ho­ti­ce obez­be­đu­je
li­bi­di­no­znu eko­no­mi­ju et­nič­ke kla­ni­ce u Bo­sni: pse­
u­do­ba­ta­jev­ski trans sa obil­nim iz­da­ci­ma, ne­pre­sta­ni
mah­ni­ti ri­tam pi­je­nja–je­de­nja–pe­va­nja–blud­ni­če­nja”
(1997: 37). U jed­noj ne­dav­noj de­ba­ti sa Ber­nar-An­ri­
jem Le­vi­jem (Ber­nard-Hen­ri Lévy), Ži­žek po­no­vo ko­
ri­sti istu kri­ti­ku film­ske kar­ne­val­ske pred­sta­ve dvo­ji­
ce ju­go­slo­ven­skih par­ti­za­na, pra­će­nu jed­nim lič­ni­jim
na­pa­dom na re­ži­se­ra:
„Na­dam se da de­li­mo još je­dan stav, a to je – re­če­
no bru­tal­nim je­zi­kom – mr­žnja pre­ma Emi­ru Ku­stu­ri­ci.
Pod­ze­mlje je je­dan od naj­u­ža­sni­jih fil­mo­va ko­je sam ika­
da vi­deo. Ka­kvo to ju­go­slo­ven­sko dru­štvo vi­di­mo u Ku­
stu­ri­či­nom Pod­ze­mlju? Jed­no dru­štvo u ko­me lju­di blud­
ni­če, pi­ju, tu­ku se – ne­ku vr­stu več­ne or­gi­je” (2008: 24).
Kri­ti­ka Pod­ze­mlja da de­po­li­ti­zu­je gra­đan­ske ra­to­
ve ‘90-ih (ti­me što se ne po­zi­ci­o­ni­ra kao či­sto an­ti­srp­
ski) i po­no­vo bal­ka­ni­zu­je Ju­go­slo­ve­ne još je oštri­ja u
3 Ovaj film po­kre­nuo je že­sto­ku de­ba­tu me­đu evrop­skim in­te­lek­tu­al­ci­
ma, kao što su Alen Fin­kil­kro, An­dre Gluk­sman, Ber­nar-An­ri Le­vi i Pe­
ter Hand­ke. Iro­nič­no je to što su se ovi in­te­lek­tu­al­ci ma­nje ba­vi­li sa­mim
fil­mom (i to još igra­nim), a vi­še Ku­stu­ri­či­nim iz­ja­va­ma o ra­tu, ti­me od
ko­ga je do­bio no­vac za fi­nan­si­ra­nje fil­ma (5% od RTS-a, a pre­o­sta­lih 95%
od jed­ne fran­cu­sko-ne­mač­ko-ma­đar­ske ko­pro­duk­ci­je), i či­nje­ni­com da
su dva spo­red­na li­ka – ko­ji su pri­tom iz­daj­ni­ci – mu­sli­man­ske i hr­vat­ske
na­ci­o­nal­no­sti, za­ne­ma­ru­ju­ći či­nje­ni­cu da je Mar­ko, ko­ji je Sr­bin, naj­ve­ći
iz­daj­nik i rat­ni pro­fi­ter. Jed­na mno­go pre­fi­nje­ni­ja ver­zi­ja ad ho­mi­nem kri­
ti­ke Ku­stu­ri­ce, ko­ja se ipak vi­še ba­vi sa­mim film­skim na­ra­ti­vom, pri­sut­na
je i u tu­ma­če­nju film­skih kri­ti­ča­ra kao što su Pa­vle Le­vi i Di­na Jor­di­no­va.

109

ra­do­vi­ma in­te­lek­tu­a­la­ca iz Is­toč­nog blo­ka i biv­še Ju­go­
sla­vi­je. Ma­ri­ja­na Ja­rov­ska­ja sma­tra da ovaj film pred­
sta­vlja „de­čač­ko od­bi­ja­nje da se sa­hra­ni sta­ra, is­cep­ka­
na Evro­pa” (1997: 50), dok Ži­žek ve­ru­je da film „za­
pad­njač­kim li­be­ra­li­ma da­je upra­vo ono što su i že­le­li
da vi­de [...] spek­takl bez­vre­me­nog, ne­shva­tlji­vog, mit­
skog kru­ga stra­sti” (1997: 38). Ume­sto da se po­za­ba­ve
ana­li­zom ve­o­ma sup­til­ne (i, re­kla bih, kri­tič­ki pri­ka­za­
ne) po­zi­ci­je u ko­ju film sme­šta Ju­go­sla­vi­ju i na­ci­o­nal­ne
dr­ža­ve u na­sta­ja­nju, pred­sta­vlja­ju­ći ih kao kon­tra­punkt
Evro­pi, ili na­či­na na ko­ji kar­ne­va­li­zu­je (pa­ro­di­ra) po­
pu­lar­ne pred­sta­ve bal­kan­skih ste­re­o­ti­pa, kri­ti­ča­ri kao
da su zah­te­va­li iste one upro­šće­ne osu­de ko­je su već
bi­le obil­no za­stu­plje­ne u pri­ka­zi­ma re­gi­o­na u za­pad­
nim me­di­ji­ma.
Isto ta­ko, ne­ki od fil­mo­va iz post­so­vjet­ske epo­he
iza­zva­li su ne­ga­tiv­ne re­ak­ci­je. Aste­nič­ki sin­drom, ru­ske
re­ži­ser­ke Ki­re Mu­ra­to­ve iz 1989, kri­ti­ko­van je 2000.
go­di­ne na Film­skom fe­sti­va­lu slo­bo­de kao „su­vi­še kri­
tič­ki na­stro­jen” i „su­vi­še kom­plek­san”. Ona je na to od­
go­vo­ri­la da je ta­kva kri­ti­ka (ko­ju je, ka­že, do­bi­la ne sa­
mo u Los An­đe­le­su, ne­go i u Ru­si­ji) neo­prav­da­na, jer
njen film pre sve­ga go­vo­ri o ra­do­sti. Aste­nič­ki sin­drom,
na­sta­vi­la je, pred­sta­vlja pri­ču o „po­ra­zu in­te­lek­tu­a­li­
zma” i „ra­zno­vr­snim re­ak­ci­ja­ma na psi­ho­lo­ške pro­ble­
me u jed­noj ze­mlji u ko­joj ljud­ski ko­stur ni­je ta­ko do­
bro sa­kri­ven”. Shod­no to­me, njen film do­pao se oni­ma
ko­ji uži­va­ju u „ra­do­sti ne­ga­tiv­ne ana­li­ze”. Kri­tič­ki duh
svog fil­ma Mu­ra­to­va ob­ja­šnja­va kao po­seb­nu vr­stu za­
ba­ve, ko­ja se su­prot­sta­vlja zah­te­vu pu­bli­ke za jed­no­
stav­nim sa­dr­ža­ji­ma.
Ova na­pe­tost ko­ja po­sto­ji iz­me­đu pu­bli­ke i re­ži­
se­ra ni­je ogra­ni­če­na sa­mo na film Mu­ra­to­ve, ne­go je
pre­ra­sla u jed­nu ši­ru de­ba­tu o tu­ma­če­nju kon­cep­ta „za­
ba­ve”. Is­toč­no­e­vrop­ski re­ži­se­ri tu­ma­če „za­ba­vu” kao
igru ide­ja­ma ko­je, ume­sto da jed­no­stav­no opo­na­ša­ju
kon­ven­ci­o­nal­ne kul­tur­ne kon­struk­ci­je (este­ti­ku, na­ra­
tiv­ne tro­pe i ka­rak­te­re), vi­zu­e­li­zu­ju ra­di­kal­ne pro­me­ne
u kul­tur­nim okol­no­sti­ma, pri­ka­zu­ju­ći na­gla­še­nu tem­
po­ral­nost, ne­li­ne­ar­ne ve­ze, ne­sta­bil­nost i ne­iz­ve­snost.
Kao od­go­vor na fil­mo­ve ko­ji pri­ka­zu­ju ne­sta­bil­nost,
apo­ri­je i pro­me­ne sa ne­iz­ve­snim is­ho­dom, ne­ki čla­no­
vi pu­bli­ke za­tra­ži­li su lak­še svar­lji­ve, po­zna­ti­je film­ske
pred­sta­ve i na­ra­ti­ve. Oni že­le da vi­de ja­sni­je po­li­tič­ke
po­ru­ke, estet­ske sti­lo­ve i ti­pi­za­ci­ju li­ko­va, ali pre sve­ga
že­le na­ra­tiv ko­ji ima raz­re­še­nje.

vîðeñjå

Svo­je ne­za­do­volj­stvo iz­ra­zi­li su ta­ko što su Mu­ra­
to­vu i dru­ge re­ži­se­re op­tu­ži­li za ni­hi­li­zam i in­te­lek­tu­al­
ni eli­ti­zam. Iro­nič­no je to što nam de­la Mu­ra­to­ve, kao i
de­la ru­skog re­ži­se­ra Pjo­tra Lu­ci­ka (Okra­i­na / Pred­gra­
đa, 1998) i Ku­stu­ri­ce, po­ka­zu­ju da je u ta­kvim zah­te­vi­
ma za jed­no­stav­no­šću sa­dr­ža­na da­le­ko ve­ća do­za ni­hi­
li­zma i ci­ni­zma ne­go u ra­do­sti kri­tič­ke slo­že­no­sti ko­ju
ovi re­ži­se­ri že­le da pri­ka­žu. Za raz­li­ku od blok­ba­ste­ra
sa „ja­kom pri­čom” (ko­ju Dža­stin Va­jat [Ju­stin Wyatt]
opi­su­je kao re­ak­ci­o­nar­ni stil „post­ge­ne­rič­ke ki­ne­ma­
to­gra­fi­je” za­sno­va­ne na po­jed­no­sta­vlji­va­nju na­ra­ti­va i
ju­na­ka), fil­mo­vi Mu­ra­to­ve, Lu­ci­ka, Ku­stu­ri­ce i mno­gih
dru­gih oce­nju­ju te­ži­nu (ako ne i ne­mo­guć­nost) za­dat­
ka mi­re­nja dru­štve­ne pro­šlo­sti sa da­na­šnjom ero­zi­jom
dru­štve­ne ko­he­zi­je na glo­bal­nom ni­vou, ali isto ta­ko i
na Bal­ka­nu i u Is­toč­noj Evro­pi (1994: 60).
Ove fil­mo­ve ni­je mo­gu­će sve­sti na jed­nu kon­kret­nu
ka­te­go­ri­ju ili stil. De­la Mu­ra­to­ve pred­sta­vlja­ju jed­nu go­
to­vo en­ci­klo­pe­dij­sku stu­di­ju o slo­že­no­sti ljud­skog od­go­
vo­ra na lič­nu tra­u­mu, ali i na dru­štve­no-po­li­tič­ke okol­
no­sti ko­je su pret­ho­di­le pe­re­stroj­ki. U pi­ta­nju je ja­san
pre­laz sa po­li­ti­ke ću­ta­nja ili pri­kri­ve­ne kri­ti­ke na otvo­
re­no is­po­lja­va­nje dru­štve­ne i po­li­tič­ke kri­ti­ke. Lu­ci­ko­vi
i Ku­stu­ri­či­ni fil­mo­vi pa­ro­di­ra­ju po­pu­lar­ne ste­re­o­ti­pe i
pred­sta­ve, raz­ot­kri­va­ju­ći na­si­lje i ap­surd ko­ji le­že u osno­
vi he­roj­skih i ro­man­tič­nih tra­di­ci­ja (ep­skih, isto­rij­skih,
pa­tri­ot­skih i lič­nih). Ovo eklek­tič­ko kre­ta­nje iz­me­đu na­
ra­tiv­nog i per­for­ma­tiv­nog sti­la na kra­ju pre­i­spi­tu­je isti­ni­
tost ka­ko is­toč­nih, ta­ko i za­pad­nih ide­o­lo­ških i isto­rij­skih
po­stav­ki, ali i mejnstrim me­dij­skih na­ra­ti­va o Bal­ka­nu,
ti­me što ih opo­na­ša. Upr­kos broj­nim raz­li­ka­ma, fil­mo­vi
post­so­vjet­ske i post­ti­to­i­stič­ke epo­he na­šli su se u istom
po­lo­ža­ju u okvi­ru de­ba­te o „za­bav­noj vred­no­sti”.
Na Film­skom fe­sti­va­lu slo­bo­de 2002. odr­žan je
okru­gli sto na te­mu „Da li su sve­tu po­treb­ni no­vi film­
ski fe­sti­va­li?”. Učesnici Erika i Ulrih Gregor (Erika,
Ulrich Gregor, kustosi Berlinskog filmskog festivala),
Kiril Razlogov (Kyrill Razlogov, kustos Moskovskog
međunarodnog filmskog festivala),, Kri­
sti­
jan Gejns
(Chri­stian Ga­i­nes, ku­stos fe­sti­va­la AFI­fest) i Ge­ri Me­
kvej (Gary McVey, ku­stos Film­skog fe­sti­va­la slo­bo­de i
iz­vr­šni di­rek­tor Ame­rič­ke film­ske fon­da­ci­je) slo­ži­li su
se oko sta­va da su film­ski fe­sti­va­li po­treb­ni sve­tu ka­ko
bi se jav­nost pod­sta­kla da – uz kri­tič­ki pri­stup – uvi­
di zna­čaj ne­za­vi­snih, po­li­tič­kih i umet­nič­kih fil­mo­va.
Me­đu­tim, po­kro­vi­te­lje festivalâ sve vi­še bri­ne ko­mer­

ci­jal­na odr­ži­vost ovih ma­ni­fe­sta­ci­ja, pa za­to že­le ne­što
što će se do­pa­sti ma­sov­nom tr­ži­štu. Ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ja
festivalâ po­vla­či za so­bom od­re­đe­ne po­sle­di­ce, ko­je se
pre sve­ga ogle­da­ju u gu­blje­nju iden­ti­te­ta fe­sti­va­la kao
bren­da. Raz­lo­gov je pri­me­tio da Mo­skov­ski film­ski fe­
sti­val, ko­ji je ne­ka­da imao va­žnu ulo­gu u kul­tur­nom
ži­vo­tu gra­da i oku­pljao vi­še od de­set hi­lja­da gle­da­la­ca,
sa­da mo­ra da pri­ka­zu­je ho­li­vud­ske blok­ba­ste­re ka­ko bi
pri­vu­kao pa­žnju pu­bli­ke. Uče­sni­ci okru­glog sto­la sma­
tra­ju da da­na­šnja ge­ne­ra­ci­ja film­ske pu­bli­ke fil­mo­vi­ma
pri­stu­pa sa ma­nje pre­fi­nje­nim kri­tič­kim sta­vom, kao i
sa sla­bi­jim pred­zna­njem u po­gle­du film­ske umet­no­sti,
svet­ske po­li­ti­ke i ma­sov­nih me­di­ja, ne­go što je to bio
slu­čaj sa pu­bli­kom iz ‘60-ih i ‘70-ih. Ovi ra­ni­ji fe­sti­va­li
pri­ka­zi­va­li su di­si­dent­ske fil­mo­ve zbog to­ga što je pu­bli­
ka zah­te­va­la da film bu­de pro­vo­ka­ti­van. U ne­do­stat­ku
kri­tič­ki na­stro­je­ne i po­li­tič­ki osve­šće­ne pu­bli­ke, fe­sti­va­li
sa­da pri­ka­zu­ju „svet­ski film” (fil­mo­ve na­sta­le van en­gle­
skog go­vor­nog pod­ruč­ja), ume­sto da obez­be­de pro­stor
za di­si­dent­ske ili po­li­tič­ke fil­mo­ve.
Iako je iz­raz „svet­ski film” sva­ka­ko ma­nje po­li­tič­ki
obo­jen od iz­ra­za „di­si­dent­ski film”, Gre­go­ro­vi su „svet­
ski film” opi­sa­li kao „stra­stven i po­li­tič­ki ori­jen­ti­san”,
do­dav­ši da „reč strast u raz­li­či­tim vre­me­ni­ma do­bi­ja
raz­li­či­ta zna­če­nja”. Oni sma­tra­ju da je se­lek­ci­ja i pro­jek­
ci­ja fil­mo­va sa otvo­re­nom po­li­tič­kom po­ru­kom da­nas
ogra­ni­če­na, i da se oni če­sto za­me­nju­ju fil­mo­vi­ma sa te­
ži­štem na lič­noj po­li­ti­ci (od­ra­sta­nje, po­ro­dič­na ro­man­sa
ili bor­ba za lič­ni iz­raz), eg­zo­tič­noj isto­ri­ji ili pri­ka­zi­ma
ne­za­pad­nog sve­ta, kao i na hi­bri­di­za­ci­ji kul­tu­ra. Za­klju­
či­li su da se, ka­da su u pi­ta­nju po­li­tič­ke te­me, jav­ni ukus
pro­me­nio, ta­ko da se ume­sto ne­ka­da­šnjeg di­rekt­nog
pre­i­spi­ti­va­nja in­sti­tu­ci­o­nal­ne mo­ći da­nas te­ži pre­vas­
hod­no kul­tur­noj po­li­ti­ci, da­kle pi­ta­nji­ma iden­ti­te­ta.
Na svom pre­da­va­nju na UC­LA, u mar­tu 2000, polj­
ski re­ži­ser An­džej Vaj­da (An­dr­zej Waj­da) opi­sao je pro­
blem sa ko­jim se su­sre­ću di­si­dent­ski re­ži­se­ri, umet­ni­ci
i mi­sli­o­ci ša­lji­vom pri­med­bom da „sva­ki re­ži­ser mo­ra
ima­ti svog ne­pri­ja­te­lja”. Kao da je pred­o­se­tio da će, sa­
da ka­da so­ci­ja­li­zam vi­še ne pred­sta­vlja pret­nju, nje­gov
film Go­spo­din Ta­di­ja (1999) na pre­mi­je­ri na Film­skom
fe­sti­va­lu u Los An­đe­le­su na­i­ći na rav­no­du­šnost za­pad­
nih kri­ti­ča­ra. Vaj­da ve­ru­je da, za­hva­lju­ju­ći od­re­đi­va­nju
„ne­pri­ja­te­lja”, film do­bi­ja de­lat­nu di­men­zi­ju. On tvr­di
da nje­go­vi fil­mo­vi pred­sta­vlja­ju glas – ili go­vo­re u ime
– radnikâ iz vre­me­na Dru­gog svet­skog ra­ta, kao i svih
110

post­so­vje­ta ili gra­đa­na bi­lo ko­je biv­še dr­ža­ve isto­vre­ me­no su po­jed­no­sta­vlje­ni i kom­plek­sni upra­vo za­to što raz­li­či­te stru­je.5 Me­đu­tim. Ro­bert Stam) na­zva­li „opo­ zi­ci­o­ni film”. ti fil­mo­vi go­vo­re u ime svih onih ko­ je on do­ži­vlja­va kao žr­tve na­ci­zma i. Dru­gim re­či­ma. On go­vo­ri u pri­log ono­me što su Ela Šo­hat i Ro­bert Stem (El­la Sho­hat. Po­gle­da­ti de­lo Unt­hin­king Euro­cen­trism: Mul­ti­ cul­tu­ra­lism and the Me­dia. po­gla­vlja 4–5. pra­va na za­stu­pa­nje od­re­đe­nog gle­di­šta. so­vjet­ski re­a­li­zam i so­ci­ja­li­stič­ku re­pre­si­ju iz­ra­ža­va­nja. pri­pa­da­nja. u Vaj­di­nom slu­ča­ju. ka­da je re­ak­ti­vi­ran ka­ko bi se po­no­vo po­vu­kla iz­ve­sna mit­ska raz­gra­ni­če­nja. ako već ni­su sa­svim mit­ske pri­ro­de. Svo­đe­nje Is­toč­ne Evro­pe na đu­ bri­šte sve­ga ono­ga od če­ga za­pad­nja­ci že­le da se ogra­de (na­si­lje. Ra­to­vi za­sno­va­ni na te­ ri­to­ri­jal­nim pre­ten­zi­ja­ma ni­su štet­ni sa­mo zbog di­rekt­nih po­sle­di­ca na­si­lja. po­sta­li su pre­te­ra­no te­ri­to­ri­jal­ni u isto­rij­skom. so­ci­ ja­li­zma. Me­đu­ tim. i bal­ka­ni­zam je za­sno­van na ide­ji bi­nar­nih su­prot­no­sti (ra­ci­o­nal­no – ira­ci­o­nal­no.vîðeñjå po­tla­če­nih to­kom ra­ta. 111 kon­ven­ci­o­na­lan na­čin. isto­rij­skih i na­ci­o­nal­nih gra­ni­ca. obo­je­na zna­če­nja i ide­ o­lo­ške upo­tre­be. et­nič­kom i ver­skom po­gle­du. na­ci­o­nal­no­sti. ge­ne­ra­li­za­ci­je i sa­ži­ma­nja slo­že­nih pi­ta­nja i si­tu­a­ci­ja. ra­di is­pi­ti­va­nja na­še sop­stve­ne pro­fe­si­o­nal­ne „po­zi­ci­o­ni­ra­no­sti” na pod­ruč­ju „me­tro­po­li­ti­zma” i „ko­smo­po­li­ti­zma”. na­ra­ti­vi o opo­zi­ci­ji ima­ju ja­snu po­li­tič­ku pri­ro­du. im­pli­cit­nu po­sle­di­cu onog pr­vog” (2002: 3). Ovo od­re­đi­va­nje Bal­ka­na kao ne­ga­tiv­ne sli­ ke Evro­pe ne pred­sta­vlja ni­šta no­vo. i sam po­jam „te­me­lja” (iden­ti­te­ta. Ter­min „bal­ka­ni­za­ ci­ja” ušao je u po­li­tič­ki reč­nik za vre­me bal­kan­skih ra­ to­va 1912. me­đu ko­je spa­da i opo­zi­ci­ja. Vaj­da je svoj pro­test iz­ra­ža­vao ko­ri­ste­ći ši­fre. 5 Brus Ro­bins sma­tra da je de­la­nje jed­na vr­sta op­šte od­bra­ne od po­je­di­ nač­nog po­i­ma­nja sop­stva. ne­u­ko­re­nje­ni ili ko­smo­po­lit­ski. o et­nič­kim.4 S ob­zi­rom na to da su nje­go­vi fil­mo­vi bi­ li pod­vrg­nu­ti cen­zu­ri to­kom biv­šeg so­vjet­skog re­ži­ma. od­re­đi­va­nje i uko­re­nji­va­nje ko­lek­ti­va ili in­di­vi­due u okvi­re kon­kret­nog po­li­tič­kih kon­tek­sta po­sta­je ve­o­ ma pro­ble­ma­ti­čan pro­ces. iako nam ni­su po­treb­ne „la­ke ge­ne­ ra­li­za­ci­je”. ci­vi­li­za­ci­ja – var­va­ri) hi­je­rar­hij­ski po­sla­ga­nih. oni osu­đu­ju ko­lo­ni­ja­li­zam i ma­sov­nu kul­tu­ ru Za­pa­da. ovaj ter­min je za­do­bio i dru­ga. Na­pro­tiv. Opo­zi­ci­ja ne sa­mo što po­tvr­đu­je do­mi­na­ci­ju svog ne­pri­ja­te­lja. ona ta­ko­đe za­tva­ra po­jam jav­ne vo­lje unu­tar ve­o­ma te­snih gra­ni­ca – ide­a­li­zma. i 1913. Brus Ro­bins (Bru­ce Rob­bins) ob­ja­šnja­va da ove po­li­ti­zi­ra­ne ale­go­ri­je ko­ri­ste ose­ćaj de­lat­no­sti ko­ji „[…] da­je le­gi­ti­mi­tet jav­nom za­stu­pa­nju kri­tič­kih sta­ vo­va kao ta­kvih – sta­vo­va ko­ji su u skla­du sa ak­tiv­nim gla­som ili vo­ljom na­ro­da”. ne­go i do­mi­na­ci­ju svog pri­mar­nog na­ra­ti­va. na­ci­o­na­li­zam. i to ti­me što kon­stru­i­še he­ro­ja ko­ji se su­prot­sta­ vlja oni­ma ko­ji dr­že moć. Po­gle­da­ti Com­pa­ra­ti­ve Cosmpo­li­ta­nisms. ali i na­kon nje­go­vog za­vr­šet­ka. Le­ri Volf (La­rry Wolff) sma­tra da se kon­cept „Is­toč­ne Evro­pe” iz vre­ me­na pro­sve­ti­telj­stva pre­se­lio u vre­me Hlad­nog ra­ta. 252. mig ko­ji na­go­ve­šta­va iz­ve­snu uza­jam­nu so­li­dar­nost. ovo sme­šta­ nje. me­đu­tim. Ova ter­ra in­fir­ma ne zna­či da su lju­di po­sta­li bes­ te­ri­to­ri­jal­ni. ne­go i zbog to­ga što do­vo­de do is­ko­re­nji­va­nja sa­vre­me­nih iden­ti­te­ta (kao što su so­ci­ja­ li­stič­ka isto­ri­ja i po­li­ti­ka). kao i eko­ nom­skih. ta­ko da je pr­vi ele­ment (‘bel­ci’ ili ‘Evro­pa’) uvek od pri­ mar­nog zna­ča­ja i tek se na osno­vu nje­ga de­fi­ni­še dru­gi (‘crn­ci’ ili ‘Bal­kan’). po­li­ti­ke i kul­tu­re. ni­ti da tre­ba pri­hva­ti­ti nji­ho­ve una­pred de­fi­ni­sa­ne so­cio-po­li­tič­ke ili kul­tur­ne te­me­lje. Za one ko­ji uži­va­ju u kri­tič­koj ana­li­zi. po­ku­ša­va­ju­ći da oprav­da­ju svo­je te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­zi­je. pro­iz­vo­de su­ko­blje­ne mi­to­ve o isto­rij­skim na­ci­o­nal­nim dr­ža­va­ma. et­no­cen­tri­zam) če­sto se odr­ža­va uz po­moć dra­ma­tič­nog po­jed­no­sta­vlji­va­nja isto­ri­je. na­ci­o­na­li­zma i et­no­cen­tri­ zma. Shod­no to­me. Čak i di­si­dent­ski či­no­vi po­zi­ci­o­ni­ra­nja mo­ra­ju da se su­o­če sa Ni­če­o­vim ču­do­vi­šti­ma ko­ja se umno­ža­va­ju kroz kon­ven­ci­o­nal­ne ob­li­ke opo­zi­ci­je – što do­vo­di do no­vog na­si­lja i osvet­nič­kih či­no­va. Me­đu­tim. iako ova „in­spi­ ra­tiv­na de­lat­nost” go­vo­ri u pri­log jav­nom za­stu­pa­nju. tra­di­ci­ja i za­jed­ni­ca u ko­rist onih ko­ji su bi­li pod­vrg­nu­ti isto­rij­skoj re­vi­zi­ji. ovo ne zna­či da tim ob­li­ci­ma tre­ba pri­stu­pa­ti na 4 Po mi­šlje­nju Eli Šo­hat i Ro­ber­ta Ste­ma. str. pra­va na kri­ti­ ku iz­ve­snih tvrd­nji dru­gih oso­ba itd. Ovi pre­fa­bri­ ko­va­ni (bal­ka­ni­zo­va­ni) iden­ti­te­ti biv­ših Ju­go­slo­ve­na. po­treb­ne su nam ge­ne­ra­li­za­ci­je ko­je bi bi­le „slo­že­ni­je i sa ma­nje pi­je­te­ta”. et­ni­ci­te­ta i re­li­gi­je. Ovaj pro­ces pod­ra­zu­me­va ma­nje ili vi­še ne­is­kren ma­ne­var po­jed­no­sta­vlji­va­nja. mo­ra­mo ne­pre­sta­no pre­i­spi­ti­va­ti gest pri­pa­da­nja ili po­zi­ci­o­ni­ra­nja se­be u od­no­su na po­li­tič­ku de­lat­nost. po­li­tič­kih i pra­vo­sud­nih si­ste­ma. U stva­ri. mo­ že­mo „ip­so fac­to osu­di­ti [se­be] kao neo­pro­sti­vo kon­ta­mi­ni­ra­ne i ne­do­ sled­ne”. na­ci­o­nal­ nom. Na pri­mer. ko­ji ta­ko uvek pred­sta­vlja gra­ma­tič­ku. ka­ko bi ozna­čio pro­ces ras­par­ča­va­nja im­pe­ri­jal­nih. si­lo­va­nje. Kao što Du­šan Bje­lić ob­ja­šnja­va: „Baš kao i ori­jen­ta­li­zam. Sa dru­ge stra­ne. cen­tar – pe­ri­fe­ri­ja. kroz ono što je opi­sao kao „iro­nič­ni mig” iz­me­đu nje­ga i pu­bli­ke. po­sle to­ga. pa­tri­ . Vaj­da je tač­no pri­me­tio da kri­ tič­ka ko­mu­ni­ka­ci­ja zah­te­va upo­tre­bu iz­ve­snih kon­ven­ ci­o­nal­nih ob­li­ka. Dru­gim re­či­ma.) po­stao je ve­o­ma slo­že­na te­ma že­sto­kih de­ba­ta me­đu re­ži­se­ri­ma iz biv­še Ju­go­sla­vi­je i So­vjet­skog Sa­ve­za. kao i glo­bal­ni ka­pi­ta­li­zam – ili.

vîðeñjå

jar­hal­nim i isto­rij­skim kon­ti­nu­i­te­ti­ma za­sno­va­nim na
ko­la­žu na­teg­nu­tih isto­rij­skih do­ga­đa­ja, re­li­gij­skih ve­
ro­va­nja i mi­to­lo­gi­je. Ko­ri­stim reč „ko­laž” za­to što sve
ove za­va­đe­ne isto­ri­je skla­pa­ju ka­ko se­be ta­ko i svo­je
tak­ma­ce od za­jed­nič­kih pri­ča i is­ku­sta­va, re­de­fi­ni­šu­ći
svo­je ne­ka­da­šnje su­gra­đa­ne kao smrt­ne ne­pri­ja­te­lje na
osno­vu se­lek­tiv­nih poj­mo­va kao što su na­ci­o­na­li­zam,
et­no­cen­tri­zam, re­li­gi­ja, fol­klor i isto­ri­ja.
Po­sto­ji mno­go pri­me­ra ta­kvih se­lek­tiv­nih isto­ri­ja.
Go­vo­ri Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća, biv­šeg pred­sed­ni­ka Sa­
ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je, i nje­go­va knji­ga Go­di­ne
ras­ple­ta, pred­sta­vlja­ju srp­ski na­rod (na­teg­nut kon­strukt
sam po se­bi) kao „tra­gič­nu žr­tvu isto­ri­je”, dok et­nič­ki
ko­sov­ski Al­ban­ci, kao i Hr­va­ti i Slo­ven­ci, do­bi­ja­ju ulo­gu
isto­rij­skih pret­nji srp­skoj bez­bed­no­sti. Isto ta­ko, po­pu­
lar­na mi­to­lo­gi­ja pri­ka­zu­je ko­sov­ske i bo­san­ske Mu­sli­
ma­ne kao osman­ske tur­ske osva­ja­če – ko­ji su ko­lo­ni­zo­
va­li Sr­bi­ju iz­me­đu 14. i 19. ve­ka – ali, zbog to­ga što su
pre­šli u islam, i kao ot­pad­ni­ke od svog ro­đe­nog (pra­vo­
slav­nog) na­ro­da. Na sli­čan na­čin, sprem­nost Ne­mač­ke
da pri­zna ne­za­vi­snost Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je tu­ma­če­na je
kao an­ti­srp­ska kam­pa­nja sa ci­ljem po­na­vlja­nja uža­sa
hr­vat­ske usta­ške vla­de iz ‘40-ih, ko­ja je sa­ra­đi­va­la sa na­
ci­sti­ma. Me­đu­tim, u knji­ga­ma biv­šeg hr­vat­skog pred­
sed­ni­ka Fra­nje Tuđ­ma­na, kao što su Na­ci­o­nal­no pi­ta­nje
u su­vre­me­noj Euro­pi (1981) i Bes­pu­ća po­vje­sne zbilj­no­
sti: ras­pra­va o po­vje­sti i fi­lo­zo­fi­ji zlo­si­lja (1989), iz­ne­ta je
tvrd­nja da Ho­lo­ka­ust i is­tre­blje­nje Sr­ba, Je­vre­ja i Ro­ma
u Ja­se­nov­cu (usta­škom kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru iz Dru­
gog svet­skog ra­ta) pred­sta­vlja­ju pre­u­ve­li­ča­va­nje či­ji je
cilj tla­če­nje hr­vat­skog na­ro­da (još jed­na na­teg­nu­ta ka­te­
go­ri­ja). Po­red to­ga, na pr­vom sa­mi­tu HDZ-a (Hr­vat­ske
de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce), 24. fe­bru­a­ra 1990, Tuđ­man je
iz­ja­vio da usta­ška dr­ža­va ni­je bi­la zlo­či­nač­ka kon­struk­
ci­ja na­ci­sta, ne­go re­zul­tat isto­rij­skih te­žnji hr­vat­skog
na­ro­da da do­bi­je ne­za­vi­snost. Ta­da­šnji slo­ve­nač­ki pred­
sed­nik Mi­lan Ku­čan (ne­ka­da­šnji član Ko­mu­ni­stič­ke
par­ti­je) iz­ja­vio je 1989. da Slo­ve­ni­ja (ta „naj­ra­zvi­je­ni­ja”
re­pu­bli­ka), kul­tur­no, po­li­tič­ki i eko­nom­ski pri­pa­da Mit­
te­le­u­ro­pi. Isto ta­ko, bi­lo je po­treb­no raz­gra­ni­či­ti (i odvo­
ji­ti) Slo­ve­ni­ju od ono­ga što je on sma­trao pri­mi­tiv­ni­jim
re­pu­bli­ka­ma (dru­gim re­či­ma, od Bal­ka­na, an­ti­de­mo­
krat­skog pro­tiv­ni­ka neo­li­be­ral­nog man­da­ta slo­bod­ne
tr­go­vi­ne) biv­še Ju­go­sla­vi­je, pre sve­ga od Sr­bi­je i Ko­so­va.
Na­po­slet­ku, biv­ši pred­sed­nik Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Ali­
ja Izet­be­go­vić, iz­neo je na­teg­nu­tu tvrd­nju da je Bo­sna

uvek bi­la „slo­bod­na dr­ža­va” ko­ju su pri­zna­va­li osman­
ski Tur­ci, ko­ji su, ka­ko je re­kao, do­ne­li ci­vi­li­za­ci­ju u re­
gion i bi­li pri­mer „to­le­ran­ci­je”.
U sva­kom od ovih slu­ča­je­va, te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­
zi­je ovih sa­mo­de­fi­ni­sa­nih et­nič­kih gru­pa za­o­gr­nu­te su
dis­kur­som o „ljud­skim pra­vi­ma”. Dru­gim re­či­ma, na­
vod­ni vo­đa sva­ke gru­pe po­zvao se na „pra­vo na sa­mo­
o­pre­de­lje­nje”, „te­ri­to­ri­jal­nu auto­no­mi­ju” i dr­ža­vo­tvor­
nost bez ob­zi­ra na vo­lju gra­đa­na, i to na ra­čun ma­nji­
na i spor­nih te­ri­to­ri­ja. U Bo­sni i na Ko­so­vu, „zlo­či­ni
pro­tiv čo­več­no­sti” upo­tre­blje­ni su kao oprav­da­nje za
na­si­lje pod iz­go­vo­rom sa­mo­od­bra­ne (na pri­mer, uki­
da­nje auto­no­mi­je Ko­so­va 1989. oprav­da­no je ti­me što
su ne­ki ko­sov­ski Al­ban­ci na­vod­no si­lo­va­li i ubi­li ne­ke
Sr­be). No­vi­nar Mi­ša Gle­ni (Mis­ha Glenny) sma­tra da
ni­je iz­ne­na­đu­ju­će to što je Ju­go­sla­vi­ja po­to­nu­la u je­dan
od naj­go­rih ta­la­sa et­nič­kog na­si­lja na Bal­ka­nu, zbog
to­ga što „[...]de­mo­kra­ti­za­ci­ja dr­ža­va kra­jem ‘80-ih ni­je
do­ve­la do ja­ča­nja sa­mo dva su­prot­sta­vlje­na na­ci­o­nal­na
iden­ti­te­ta [...]. Srp­ski na­ci­o­na­li­zam se iz­ne­na­da su­ko­
bio sa slo­ve­nač­kim, hr­vat­skim, al­ban­skim, bo­san­skim
mu­sli­man­skim, ma­ke­don­skim itd.” (2000: 3).
Ova­kvi ne­sva­ki­da­šnje re­vi­zi­o­ni­stič­ki i re­ak­ci­o­
nar­ni ob­li­ci po­li­ti­ke iden­ti­te­ta ote­ža­va­ju „sme­šta­nje” ili
„od­re­đi­va­nje” se­be bez isto­vre­me­nog pri­hva­ta­nja jed­nog
de­la, a mo­žda i ce­lo­kup­nog po­li­tič­kog pr­tlja­ga ko­ji ta
tvrd­nja sa­dr­ži. Po­red to­ga, že­sto­ke de­ba­te o te­ri­to­ri­jal­
nim pra­vi­ma go­to­vo da one­mo­gu­ća­va­ju bi­lo ko­me da se
na bi­lo kom ni­vou kri­tič­ki uklju­či u bal­kan­ski dis­kurs a
da isto­vre­me­no na­iz­gled ne sta­ne na ne­ku od stra­na, po­
seb­no s ob­zi­rom na to da ra­zno­vr­sni su­ko­blje­ni iden­ti­te­ti
kao da se po­zi­va­ju na sta­ro pra­vi­lo: „Ako ni­si sa na­ma,
on­da si pro­tiv nas.” Me­đu­tim, zah­tev da se ne­ko iz­ja­sni
kao pri­pad­nik ove ili one stra­ne do­dat­no is­ti­če ogrom­ne
ne­do­sled­no­sti i kon­tra­dik­ci­je pri­sut­ne u ta­kvim et­nič­kim
ge­ne­ra­li­za­ci­ja­ma. Na pri­mer, gde svr­sta­ti one ko­ji se­be
i da­lje na­zi­va­ju Ju­go­slo­ve­ni­ma,6 one ko­ji se­be na­zi­va­ju
6 Ne­ki po­je­din­ci, kao što je Ku­stu­ri­ca, op­tu­že­ni su za srp­ski na­ci­o­na­
li­zam, iako se pred­sta­vlja­ju kao Ju­go­slo­ve­ni, dok ne­ki dru­gi, kao što je
hr­vat­ska spi­sa­te­lji­ca i no­vi­nar­ka Du­brav­ka Ugre­šić, va­že za no­stal­gič­ne i
na­iv­ne. Du­brav­ka Ugre­šić sma­tra da je do­mi­na­ci­ja na­ci­o­na­li­stič­kog dis­
kur­sa, ko­ji je do­ži­veo tri­jumf na svim biv­šim ju­go­slo­ven­skim te­ri­to­ri­ja­ma,
kao i ši­rom Za­pa­da, do­ve­la do kid­na­po­va­nja ko­lek­tiv­nog pam­će­nja i nje­
go­vog pod­vr­ga­va­nja raz­li­či­tim pro­jek­ti­ma an­ti­pam­će­nja. Za ko­lek­tiv­no
pam­će­nje biv­še Ju­go­sla­vi­je sko­van je ter­min ju­go­no­stal­gi­ja, za ko­ji Ugre­ši­
će­va ka­že da se „[…] ko­ri­sti za po­li­tič­ku i mo­ral­nu dis­kva­li­fi­ka­ci­ju: ju­go­
no­stal­gi­čar je sum­nji­va oso­ba, ‘jav­ni ne­pri­ja­telj’, ‘iz­daj­nik’, oso­ba ko­ja ža­li
zbog ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je […] [o­na] je ne­pri­ja­telj de­mo­kra­ti­je” (1996: 36).

112

vîðeñjå

Sr­bi­ma ali se su­prot­sta­vlja­ju srp­skim na­ci­o­na­li­sti­ma ili
su jed­no­stav­no pro­tiv Mi­lo­še­vi­ća, one ko­ji se­be na­zi­va­ju
Hr­va­ti­ma ali kri­ti­ku­ju Tuđ­ma­na (i nje­go­vog pret­hod­ni­ka
na funk­ci­ji pred­sed­ni­ka, Me­si­ća), pra­vo­slav­ne ko­sov­ske
Al­ban­ce, Bo­san­ce ko­ji su že­le­li da ži­ve u mul­ti­et­nič­koj
dr­ža­vi, de­cu iz „me­šo­vi­tih bra­ko­va”, ili gra­đa­ne Ru­si­je
ko­ji ve­ru­ju u ko­mu­ni­zam ili ose­ća­ju no­stal­gi­ju pre­ma
iko­na­ma so­vjet­skog re­ži­ma ali ne i pre­ma nji­ho­vim po­
li­tič­kim im­pli­ka­ci­ja­ma.7 Ka­ko na­zva­ti sve te lju­de, ka­da
su na­zi­vi kao što je Sr­bin, Hr­vat, Bo­sa­nac, So­vjet i Ju­go­
slo­ven to­li­ko du­bo­ko kom­pro­mi­to­va­ni lo­šim na­me­ra­ma,
ali i et­no­na­ci­o­na­li­stič­kom po­li­ti­kom i prak­som? I ka­ko
se obra­ća­ti tim lju­di­ma da­nas ka­da hr­vat­ski, srp­ski i bo­
san­ski va­že za tri za­seb­na je­zi­ka, uz ko­je idu i tri raz­li­či­
ta tu­ma­če­nja nji­ho­ve „za­jed­nič­ke” pro­šlo­sti, i ka­da čak
i na­ziv Ko­so­vo/a po­sta­je po­li­tič­ka iz­ja­va sa­ma po se­bi,
ko­ja u se­bi sa­dr­ži is­ti­ca­nje pra­va na te­ri­to­ri­ju („Ko­so­vo”
je srp­ski na­ziv re­gi­je, a „Ko­so­va” аlbanski)?
Osim to­ga, ka­ko de­fi­ni­sa­ti za­jed­nič­ku lič­nu pro­
šlost ili za­jed­nič­ko isto­rij­sko is­ku­stvo, ka­da ter­mi­ni kao
što je biv­ši ili eks Ju­go­slo­ven, kao i biv­ši ili post So­vjet,
da­nas slu­že za ozna­ča­va­nje isto­rij­skih sa­bla­sti, gra­đa­na
jed­ne isto­ri­je či­je je bri­sa­nje u to­ku? Te­ško je re­ći ko­ji je
na­ziv fan­ta­stič­ni­ji: gra­đa­nin biv­še dr­ža­ve li­šen bi­lo ka­
kve kre­di­bil­ne isto­rij­ske ili te­ri­to­ri­jal­ne iden­ti­fi­ka­ci­je,
ili „et­nič­ki oči­šćen” gra­đa­nin ko­ji opo­na­ša i kon­zer­vi­ra
jed­nu ima­gi­nar­nu za­jed­ni­cu.
I dok svi ovi gra­đa­ni pod­se­ća­ju na sa­bla­sti, sa­mo­
zva­ni eks-Ju­go­slo­ven ili biv­ši So­vjet dr­ži se svog se­ća­nja
da je „bi­la jed­nom jed­na ze­mlja”, pred­sta­vlja­ju­ći Ti­ta
kao li­be­ra­la a Gor­ba­čo­va, baš kao i Le­nji­na pre nje­ga,
kao ne­u­spe­šnog vi­zi­o­na­ra. Ta­ko ne­ka­da­šnji gra­đa­ni,
kao što je re­kao Du­šan Ma­ka­ve­jev, po­sta­ju „[…] gra­đa­
ni osta­ta­ka, [ko­ji] gle­da­mo ka­ko na­ša pro­šlost ne­sta­je
iza nas, a sa­da vi­di­mo i ka­ko na­ša bu­duć­nost ne­sta­je,
[ka­ko] gu­bi­mo na­šu za­jed­nič­ku bu­duć­nost”. Ume­sto
to­ga, po­be­du od­no­si et­no­na­ci­o­na­li­sta ko­ji po­tvr­đu­
je fan­ta­zi­je o tra­ge­di­ji pre­da­ka, ka­ko bi ti­me oprav­dao
svo­ju ulo­gu osvet­ni­ka ko­ji do­vr­ša­va za­da­tak osve­te po­
tla­če­nih ge­ne­ra­ci­ja. Mi­šel de Ser­to (Mic­hel de Certeau)
is­ti­če da ovaj is­klju­či­vi, ako ne i otvo­re­no ne­pri­ja­telj­ski
ob­lik isto­ri­o­gra­fi­je:

„[...] po­ku­ša­va da do­ka­že ka­ko me­sto nje­nog na­
stan­ka mo­že da ob­u­hva­ti i pro­šlost: to je neo­bič­na pro­
ce­du­ra ko­ja pret­po­sta­vlja smrt, pre­kid ko­ji se po­na­vlja
u sve­u­kup­nom dis­kur­su, ali ipak po­ri­če gu­bi­tak ta­ko
što sa­da­šnjo­sti do­de­lju­je pri­vi­le­gi­ju utvr­đi­va­nja pro­
šlo­sti kao jed­nog ob­li­ka zna­nja. To je smr­to­no­sni rad i
isto­vre­me­no rad pro­tiv smr­ti”8 (1988: 2).
U slu­ča­ju Ju­go­sla­vi­je, to je rad na stva­ra­nju no­vih
et­nič­kih dr­ža­va. Me­đu­tim, kao što ka­že Ve­sna Pe­šić:
„Na­sta­nak no­vih et­nič­kih dr­ža­va do­veo je do oru­
ža­nog su­ko­ba, ko­ji je oži­veo za­bo­ra­vlje­na na­ci­o­nal­na
pi­ta­nja [...] ta su pi­ta­nja od ključ­nog zna­ča­ja zbog to­ga
što slu­čaj Ju­go­sla­vi­je po­ka­zu­je da pro­ces stva­ra­nja no­
vih na­ci­o­nal­nih dr­ža­va mo­že do­ve­sti do et­nič­ke po­la­
ri­za­ci­je, ko­ja iz­gle­da mo­že da se ‘raz­re­ši’ je­di­no upo­tre­
bom si­le” (2000: 10).
Po­je­din­ce ko­je ni­je mo­gu­će od­re­di­ti kao pri­pad­
ni­ke ne­ke od gru­pa mo­gu pri­vre­me­no pri­svo­ji­ti ne­ke
dru­ge et­nič­ke, isto­rij­ske, ver­ske ili na­ci­o­nal­ne gru­pe. S
ob­zi­rom na krh­kost svo­jih iden­ti­te­ta, ove gru­pe očaj­
nič­ki po­ku­ša­va­ju da pri­kri­ju broj­ne raz­me­ne, pro­me­ne,
asi­mi­la­ci­je i tran­smu­ta­ci­je ko­je su bi­le i osta­le za­jed­
nič­ke za njih i nji­ho­ve „ne­pri­ja­te­lje”. In­di­vi­du­al­nost i
za­jed­nič­ke oso­bi­ne če­sto se žr­tvu­ju u ime jed­no­stav­
no­sti, ono­ga što je Ro­land Bart (Ro­land Bart­hes) na­
zvao „tri­jum­fal­nim je­zi­kom glu­po­sti”. Asi­mi­la­ci­ja, pre­
la­že­nje gra­ni­ca, me­šo­vi­ti bra­ko­vi i kul­tur­ni re­la­ti­vi­zam
ne do­vo­de do bri­sa­nja iden­ti­te­ta, ni­ti pod­ri­va­ju ose­ćaj
pri­pad­no­sti. Su­de­ći po Ro­bin­su, ni­je mo­gu­će ne pri­pa­
da­ti: „[…] ap­so­lut­na bez­dom­nost u stva­ri je mit, baš
kao i kosmopolitizam u svom stro­go ne­ga­tiv­nom zna­
če­nju oslo­bo­đe­no­sti od na­ci­o­nal­nih ogra­ni­če­nja i ve­za”
(1997: 250). Me­đu­tim, Ro­bins pre­vi­đa či­nje­ni­cu da pri­
pa­da­nje sa­mo po se­bi zah­te­va uče­šće u igri ime­no­va­
nja, a ni­je do kra­ja ja­sno mo­že li se u toj igri uče­stvo­va­ti
bez pre­po­zna­tlji­ve, po­li­tič­ki od­re­đe­ne, glo­bal­no odo­
bre­ne pri­pad­no­sti.
Pro­blem Is­toč­ne Evro­pe ogle­da se u to­me što se
na­ci­o­na­li­stič­ki po­kre­ti, kao što je onaj biv­šeg hr­vat­skog
pred­sed­ni­ka Fra­nje Tuđ­ma­na, ili Us­htria Çlirimtare e
Kosovës (UÇK ili OVK, Oslo­bo­di­lač­ka voj­ska Ko­so­va),
če­sto po­gre­šno pre­po­zna­ju kao pro­de­mo­krat­ski jed­

7 Ov­de mi­slim na zah­tev jav­no­sti da se vra­ti sta­tua zlo­gla­snog Fe­lik­sa
Der­žin­skog is­pred ne­ka­da­šnje zgra­de KGB-a, na me­sto oda­kle je tri­jum­
fal­no uklo­nje­na 22. av­gu­sta 1990.

8 De Sertoov cilj je pre­i­spi­ti­va­nje isto­rij­ske prak­se kao prak­se tu­ma­če­nja,
ko­ja je, po nje­go­vom mi­šlje­nju, za­ga­ran­to­va­na za­hva­lju­ju­ći ću­ta­nju dru­
gog. Upra­vo ovo ću­ta­nje omo­gu­ća­va pre­o­bra­žaj pro­sto­ra dru­gog u „pro­
iz­vod­ni si­stem”.

113

vîðeñjå

no­stav­no za­to što su an­ti­so­ci­ja­li­stič­ki ili an­ti­srp­ski. Na
pri­mer, Dej­vid Rod (Da­vid Roh­de) za­vr­ša­va svoj esej
pod na­zi­vom Ko­so­vo Se­et­hing tvr­de­ći da: „Mla­di Al­
ban­ci vo­le da no­se far­mer­ke, slu­ša­ju ame­rič­ku mu­zi­ku
i go­vo­re o po­slov­nim od­no­si­ma sa Za­pa­dom” (2000:
78). On oči­gled­no pret­po­sta­vlja da su ove ak­tiv­no­sti
isto što i raz­voj de­mo­krat­skih vred­no­sti. Na­rav­no, po­
sto­je i po­seb­ne kla­u­zu­le ovog ugo­vo­ra pre­ma ko­ji­ma,
ka­ko bi po­sta­li „po­za­pad­nja­če­ni”, Al­ban­ci mo­ra­ju pri­
hva­ti­ti ci­vi­li­za­cij­sku mi­si­ju Za­pa­da ta­ko što će od­u­sta­ti
od „ne­za­ko­ni­te od­ma­zde” (dru­gim re­či­ma, od ubi­ja­nja
pri­pad­ni­ka srp­ske i dru­gih ne­al­ban­skih na­ci­o­nal­nih
ma­nji­na na Ko­so­vu, kao i od krv­ne osve­te me­đu ple­
me­ni­ma). Po­red to­ga, mo­ra­ju i „shva­ti­ti kon­cept de­
mo­kra­ti­je” i „pri­hva­ti­ti na­če­la za­pad­nog sve­ta”. Ro­dov
ar­gu­ment kao da u se­bi sa­dr­ži tvrd­nju da de­mo­kra­ti­ja
pri­vla­či očaj­ni­ke, i da je de­mo­kra­ti­ja po­sta­la dik­tat ko­ji
ko­ri­sti ide­o­lo­ške iz­go­vo­re ka­ko bi ne­ve­što pri­kri­la in­
te­re­se Za­pa­da. Kao što je to Le­ri Volf re­kao, či­nje­ni­ca
da ne­dav­no „de­mo­kra­ti­zo­va­ne” dr­ža­ve Is­toč­ne Evro­pe
„[…] pri­be­ga­va­ju sa­ve­ti­ma struč­nja­ka i eko­nom­skoj
po­mo­ći iz ino­stran­stva si­gur­no će bi­ti pro­tu­ma­če­na
kao krun­sko oprav­da­nje na­šeg eko­nom­skog uspe­ha i
za­o­sta­lo­sti Is­toč­ne Evro­pe” (1994: 9).
Ma ko­li­ko pro­ble­ma­tič­ni u me­đu­vre­me­nu po­sta­li,
ter­mi­ni kao što su ‘Ju­go­slo­ven’ ili ‘So­vjet’ na­sta­li su ka­ko
bi se pre­va­zi­šle et­nič­ke raz­li­ke. Na­ža­lost, oni ni­su za­me­
nje­ni na­zi­vi­ma jed­na­ko li­še­nim et­nič­ke di­men­zi­je, ne­go
neo­na­ci­o­na­li­stič­kim i et­no­cen­trič­nim na­zi­vi­ma ko­ji če­
sto ko­ri­ste re­to­ri­ku de­mo­kra­ti­je ka­ko bi od Za­pa­da za­
tra­ži­li voj­nu in­ter­ven­ci­ju, fi­nan­sij­sku po­moć i ka­pi­tal­na
ula­ga­nja. Ako po­gle­da­mo et­nič­ki sa­stav dr­ža­va na­sta­lih
ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je, shva­ti­će­mo da na kra­ju ni­je do­
šlo do tri­jum­fa to­le­ran­ci­je, ne­go do et­nič­kog či­šće­nja i
agre­siv­nog ka­pi­ta­li­zma. U si­ro­ma­šni­jim re­gi­ja­ma, kao
što su Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Sr­bi­ja, Ko­so­vo i Cr­na Go­ra,
to je do­ve­lo do na­stan­ka dr­ža­va ko­ji­ma upra­vlja ma­fi­ja.
In­te­re­se ko­ji su do­ve­li do in­ter­ven­ci­je Za­pa­da ve­
ro­vat­no tre­ba po­tra­ži­ti ne­gde dru­gde – mo­žda u kom­
bi­na­ci­ji eko­nom­skih, po­li­tič­kih i dru­štve­nih po­du­hva­
ta. An­glo­a­me­rič­ki po­li­ti­ča­ri da­li su ne­do­sled­na, če­sto
i sa­svim kon­tra­dik­tor­na oprav­da­nja za in­ter­ven­ci­je u
Bo­sni, na Ko­so­vu, u Ku­vaj­tu, Ira­ku, Su­da­nu i Av­ga­ni­
sta­nu: „voj­na odr­ži­vost” i „kre­di­bi­li­tet NA­TO”, oruž­je
za ma­sov­no uni­šte­nje, pru­ža­nje uto­či­šta te­ro­ri­sti­ma,
„za­šti­ta svet­ske de­mo­kra­ti­je”, „za­šti­ta na­ci­o­nal­nih in­

te­re­sa”, „bor­ba za mir”, „za­stu­pa­nje na­ših vred­no­sti”,
„iz­be­ga­va­nje bu­re­ta ba­ru­ta u re­gi­o­nu”, „vra­ća­nje u ka­
me­no do­ba po­mo­ću bom­bar­do­va­nja”, „spre­ča­va­nje
glo­bal­ne kri­ze iz­be­gli­ca”, ili uop­šte­ni­je, „rat pro­tiv te­
ro­ri­zma”. Ove iz­ja­ve sve­do­čan­stvo su po­li­tič­ke – a ne
etič­ke – pri­ro­de ovih in­ter­ven­ci­ja. Dok su „ljud­ska pra­
va” mno­gim po­li­ti­ča­ri­ma po­slu­ži­la kao iz­go­vor da se
ume­ša­ju u po­li­ti­ku dru­gih su­ve­re­nih dr­ža­va, ova­kvo
za­la­ga­nje za ljud­ska pra­va je, u naj­ma­nju ru­ku, ne­ja­
sno; iz­gle­da da se tak­ti­ke NA­TO mno­go če­šće te­me­lje
na bri­zi za voj­nu stra­te­gi­ju ne­go za ljud­ski ži­vot.
Ovaj an­ta­go­ni­zam iz­me­đu eti­ke i po­li­ti­ke uka­zu­
je na pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju isto­ri­ča­ri, kul­
tur­ni kri­ti­ča­ri i re­ži­se­ri ko­ji po­ku­ša­va­ju da pred­sta­ve,
kri­ti­ku­ju ili raz­u­me­ju ove do­ga­đa­je. S ob­zi­rom na to
da etič­ki dis­kurs ne­pre­sta­no kli­zi ka po­li­ti­ci, po­treb­no
je pre­i­spi­ta­ti gra­ni­ce iz­me­đu prav­de i ne­prav­de, se­be i
dru­gog, do­bra i zla, ali ta­ko­đe i po­li­tič­ku agen­du ko­ja
se na­la­zi u po­za­di­ni ovih su­prot­sta­vlje­nih poj­mo­va. Ci­
ni­zam na ko­me po­či­va ma­ni­hej­ska su­prot­nost iz­me­đu
do­bra i zla, ili iz­me­đu pra­vič­nih i ne­pra­vič­nih ra­to­va,
po­sta­je oči­gle­dan za­hva­lju­ju­ći kon­tra­dik­ci­ja­ma: ši­re­nje
de­mo­kra­ti­je spro­vo­di se upo­tre­bom si­le, etič­ki le­gi­tim­
ne kri­ti­ke kr­še­nja ljud­skih pra­va me­ša­ju se sa mo­ra­li­
stič­kim gne­vom, odo­bra­va­ju se na­sil­ni kr­sta­ški po­ho­
di pro­tiv ne­pri­ja­te­lja ko­ji če­sto de­lu­je kao da je isu­vi­še
ja­sno od­re­đen. Kao što Ro­bin Blek­burn (Ro­bin Blac­
kburn) ka­že: „Oni ko­ji se raz­ma­hu­ju kr­sta­škim raz­lo­
zi­ma – kao što to či­ni To­ni Bler – mo­žda su naj­o­pa­sni­ji
od svih mi­li­ta­ri­sta, zbog to­ga što na­no­se stra­šnu šte­
tu oni­ma u či­je ime je [nji­hov pra­ved­ni rat] po­kre­nut”
(1999: 119). Ili, re­či­ma ru­skog no­vi­na­ra Alek­san­dra
Sa­fro­no­va: „[...] ovi va­tre­ni kr­sta­ši za­ne­ma­ru­ju ljud­ska
pra­va jed­ne gru­pe ka­ko bi ih osi­gu­ra­li dru­goj” (2000:
25). Slič­no to­me, u do­ku­men­tar­cu Že­ne u cr­nom (1995)
re­ži­se­ra Zo­ra­na So­lo­mu­na, jed­na srp­ska fe­mi­ni­stič­ka
ak­ti­vist­ki­nja ob­ja­šnja­va da ter­min „ljud­ska pra­va” Za­
pad pri­me­nju­je sa­mo na Mu­sli­ma­ne i Ko­sov­ce, i to is­
klju­či­vo u kon­tek­stu srp­ske re­pre­si­je. Dru­gim re­či­ma,
pra­vo Sr­ba, Cr­no­go­ra­ca, Mu­sli­ma­na i Ko­so­va­ca na slo­
bo­du go­vo­ra, slo­bo­du štam­pe i po­šte­ne iz­bo­re uve­li­ko
se za­ne­ma­ru­ju, osim uko­li­ko mo­gu po­slu­ži­ti in­te­re­si­
ma Za­pa­da kad že­li da po­dr­ži unu­tra­šnje opo­zi­ci­o­ne
stran­ke u Sa­ve­znoj Re­pu­bli­ci Ju­go­sla­vi­ji.
Prak­sa raz­li­ko­va­nja do­brog i lo­šeg na­ci­o­na­li­zma
po­či­va na jed­no­stav­noj kon­tra­dik­ci­ji ko­ja se ogle­da u
114

vîðeñjå

pri­hva­ta­nju jed­ne od stra­na, pa ta­ko obe­ća­va sop­stve­ni
„tri­jumf ” nad stra­nom ko­ja je ozna­če­na kao ču­do­vi­šte.
Me­đu­tim, či­nje­ni­ca da se Sa­ve­zna Re­pu­bli­ka Ju­go­sla­
vi­ja, Hr­vat­ska, Slo­ve­ni­ja, Ru­si­ja i dr­ža­ve NA­TO pak­ta
do­dvo­ra­va­ju „jav­no­sti” ko­ri­ste­ći po­pu­lar­ne na­ra­ti­ve –
pri­ka­zi­ma nad­i­sto­rij­skih he­ro­ja ili žr­ta­va u ro­man­tič­
nim bit­ka­ma sa ne­hu­ma­nim ne­pri­ja­te­ljem – po­ka­zu­je
da po­li­ti­ka u eri glo­bal­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja ne slu­ži sa­mo
za kon­tro­lu zna­nja („slo­bo­dan pro­tok in­for­ma­ci­ja”),
ne­go se mo­ra i estet­ski do­pa­sti sen­zi­bi­li­te­tu jav­no­sti
ta­ko što će pro­iz­vo­di­ti emo­ci­je i obez­be­đi­va­ti za­ba­vu.
Ova­kve ra­to­ve re­či i sli­ka, kao i tri­jum­fe žr­ta­va nad na­
sil­ni­ci­ma, pra­ti na­sta­nak sla­bih tam­pon-dr­ža­va, ko­je
ni­su u sta­nju da se od­bra­ne ka­ko od svo­jih su­se­da ta­ko
ni od raz­li­či­tih ob­li­ka in­sti­tu­ci­o­nal­ne ko­rup­ci­je.
Broj­ni fil­mo­vi iz Is­toč­ne Evro­pe vi­zu­e­li­zu­ju tran­
zi­ci­ju iz re­pre­siv­nih so­ci­ja­li­stič­kih si­ste­ma u ne­kon­
tro­li­sa­ni ka­pi­ta­li­zam. U fil­mo­ve ko­ji naj­bo­lje ilu­stru­ju
raz­voj kul­tu­re ka­pi­ta­li­stič­kog kri­mi­na­la spa­da­ju Ra­ne
Sr­đa­na Dra­go­je­vi­ća (1998), Lu­ci­ko­va Pred­gra­đa i Bu­
re ba­ru­ta Go­ra­na Pa­ska­lje­vi­ća (1998). Za raz­li­ku od
Bra­ta Alek­se­ja Ba­la­ba­no­va (1997), ko­ji spek­ta­ku­la­ri­
zu­je na­si­lje po­sta­vlje­no u mo­ral­ni okvir, ili Oli­gar­ha
Pa­ve­la Lun­gi­na (2002), u ko­me „si­ću­šni, oće­la­ve­li ru­
ski taj­kun Bo­ris Be­re­zov­ski”, ko­ga mno­gi Ru­si vi­de kao
„per­so­ni­fi­ka­ci­ju zla”, po­sta­je „bri­ljant­ni ha­ri­zma­tič­ni
ge­ni­je” u ulo­zi ko­ju tu­ma­či ru­ski seks-sim­bol Vla­di­mir
Ma­škov, Ra­ne i Bu­re ba­ru­ta uka­zu­ju na kon­tra­dik­ci­ju
pri­sut­nu u ova­kvim pri­ka­zi­ma.9 Ovi fil­mo­vi po­ka­zu­ju
ka­ko dis­kur­si o le­gi­ti­mi­te­tu i pra­vič­no­sti ko­la­bi­ra­ju u
eko­nom­ski dis­kurs, i ka­ko mla­di mu­škar­ci iz Is­toč­ne
Evro­pe, raz­o­ča­ra­ni ne­u­spe­si­ma pret­hod­nih ge­ne­ra­ci­ja
i na­vik­nu­ti na na­si­lje i ko­rup­ci­ju, do­spe­va­ju pod uti­caj
pri­vlač­nih, uglav­nom za­pad­njač­kih iko­na ma­čo kul­tu­
re, or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i gang­ster­skog ži­vo­ta kao
sim­bo­la ma­te­ri­jal­nog bo­gat­stva.

9 Po­gle­da­ti pri­kaz Taj­ku­na Sa­bri­ne Ta­ver­nis (Sa­bri­na Ta­ver­ni­se) u član­
ku pod na­slo­vom „Film o taj­ku­nu pri­ka­zu­je na­čin ži­vo­ta bo­ga­tih Ru­sa”,
ob­ja­vlje­nom u li­stu New York Ti­mes, 22. sep­tem­bra 2002, str. A7. Ta­ver­
ni­so­va oba­ve­šta­va či­ta­o­ca da: „G. Be­re­zov­ski i da­lje dr­ži ru­sku imo­vi­nu
vred­nu oko jed­nu i po mi­li­jar­du do­la­ra, uklju­ču­ju­ći i de­o­ni­ce jed­ne naft­
ne kom­pa­ni­je i kon­glo­me­rat za pro­iz­vod­nju alu­mi­ni­ju­ma.” Ovaj čla­nak
je za­ni­mliv zbog to­ga što uka­zu­je na kon­tra­dik­tor­na tu­ma­če­nja jed­ne
lič­no­sti po­put Be­re­zov­skog, ko­ja je – po uve­re­nju ru­ske jav­no­sti – is­ko­
ri­sti­la za­ko­ne o pri­va­ti­za­ci­ji, do­ne­te na zah­tev MMF, ka­ko bi se do­če­pa­la
ne­ka­da­šnje dru­štve­ne imo­vi­ne.

115

Mo­žda upra­vo zbog to­ga što ko­ri­ste za­pad­njač­ke
ste­re­o­ti­pe o Ru­si­ma, se­be pred­sta­vlja­ju kao an­ti­ko­mu­
ni­stič­ke, a svoj estet­ski stil pre­u­zi­ma­ju od Ho­li­vu­da,
fil­mo­vi Brat i Oli­garh do­ži­ve­li su re­la­tiv­no ši­ro­ku di­
stri­bu­ci­ju u Evro­pi i SAD. Ra­ne i Bu­re ba­ru­ta, sa dru­ge
stra­ne, is­tra­žu­ju pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va omla­
din­ska kul­tu­ra Is­toč­ne Evro­pe, a gang­ster­sku kul­tu­ru
i be­za­ko­nje iz­jed­na­ča­va­ju sa na­si­ljem ka­pi­ta­li­zma. U
oba fil­ma si­no­vi od­ba­cu­ju ideal na­por­nog ra­da i po­li­
tič­ka ube­đe­nja svo­jih oče­va. U Ra­na­ma, Pin­ki­jev otac
Sto­jan – po­sto­jan i mo­ra­lan, pen­zi­o­ni­sa­no voj­no li­ce
– pred­sta­vlja ide­a­le so­ci­ja­li­stič­ke, uje­di­nje­ne Ju­go­sla­vi­
je. Ka­da je ze­mlja po­če­la da se ras­pa­da, Pin­ki­jev otac
de­mon­stri­ra svoj pa­tri­o­ti­zam ver­bal­nim ti­ra­da­ma, ali
i ti­me što po­sta­je va­tre­ni sled­be­nik Mi­lo­še­vi­ća (u toj
me­ri da Ti­tov por­tret za­me­nju­je Mi­lo­še­vi­će­vim).
Pin­ki, ko­ga po­li­ti­ka ne in­te­re­su­je, za­jed­no sa svo­
jim dru­gom Šva­bom po­ma­že lo­kal­nom kri­mi­nal­cu ko­
ji se po­vre­me­no pri­dru­žu­je pa­ra­voj­nim gru­pa­ma ka­ko
bi uni­šta­vao i pljač­kao ku­će na­vod­nih „ne­pri­ja­te­lja”
(bo­san­skih Mu­sli­ma­na). Bu­re ba­ru­ta pri­ka­zu­je sli­čan
su­kob iz­me­đu iz­be­gli­ce iz Bo­sne (ko­ji je ne­ka­da bio
na­stav­nik, ali sa­da ra­di kao vo­zač auto­bu­sa) i nje­go­
vog si­na, ko­ji od­ba­cu­je očev ideal na­por­nog ra­da i po­
šte­nja ka­ko bi po­stao di­ler oruž­ja i dro­ge. Dok sta­ri­ja
ge­ne­ra­ci­ja že­li da ve­ru­je u Mi­lo­še­vi­ća ko­ji se­be pred­
sta­vlja kao spa­si­o­ca srp­skog na­ro­da (a za­jed­no sa njim
i so­ci­ja­li­stič­kih prin­ci­pa za ko­je su se bo­ri­li u Dru­gom
svet­skom i Hlad­nom ra­tu), mla­đa ge­ne­ra­ci­ja (ugle­da­
ju­ći se na Ar­ka­na) ko­ri­sti re­to­ri­ku gra­đan­skog ra­ta kao
iz­go­vor za pljač­ku, ko­ri­ste­ći na­ci­o­na­li­stič­ko na­si­lje kao
na­čin da za­ra­di.
Ume­sto da sta­vlja te­ži­šte na ma­lo­du­šnu omla­din­
sku kul­tu­ru u biv­šim so­ci­ja­li­stič­kim dr­ža­va­ma, film
Pred­gra­đa pred­sta­vlja or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal kao re­
zul­tat pre­o­bra­ža­ja so­vjet­skih apa­rat­či­ka, ko­ji od „pri­
vi­le­go­va­nih” so­ci­ja­li­stič­kih bi­ro­kra­ta po­sta­ju kar­tel
pred­u­zet­nič­kih ka­pi­ta­li­sta. Dok su u pro­šlo­sti ose­ća­li
oba­ve­zu da se­lja­ci­ma obez­be­de od­re­đe­ne ži­vot­ne po­
trep­šti­ne (hleb i ze­mlju), po­li­ti­ka de­re­gu­la­ci­je i pri­va­ti­
za­ci­je oslo­ba­đa ih te vr­ste ide­o­lo­ške od­go­vor­no­sti.
Moj cilj ni­je da ne­gde sme­stim sve ove kon­tra­
dik­ci­je, ne­go da „od­mi­slim” (ter­min po­zajm­lju­jem od
Haj­de­ge­ra) lo­gi­ku po­zi­ci­o­ni­ra­nja ko­ja omo­gu­ća­va pro­
pa­gi­ra­nje sop­stve­ne či­sto­će i pra­ved­no­sti, a de­lat­no se
is­po­lja­va sa­mo kroz na­si­lje. Moj cilj je da ospo­rim re­to­

Ume­sto to­ ga. za­pad­nja­ci. 1994) – „ne­po­pu­lar­ni” fil­mo­vi po­ku­ša­va­ju da ove mo­ral­ne im­pe­ra­ti­ve pred­sta­ve kao skan­dal. Kao što ka­že D. Dok ova kom­bi­na­ci­ja kar­ne­val­skog i pa­zo­li­ni­jev­ ski „ne­po­pu­lar­nog” zvu­či kao kon­tra­dik­ci­ja (jer je kar­ 116 . pri­be­ga­va­ju­ći bez­ um­nom na­si­lju ko­je je raz­dvo­ji­lo pri­ja­te­lje.N. Oni ne fal­si­fi­ku­ju sli­ ke. ona isto­vre­me­no hi­per­bo­li­zu­je ulo­gu ma­gar­ca/ umet­ni­ka u sop­stve­nom spek­ta­klu.10 Ova­kva ter­mi­no­lo­gi­ja sa­dr­ži isto ono na­si­lje za ko­je Za­pad op­tu­žu­je „ot­pad­nič­ke dr­ža­ve”. Oni po­ka­zu­ju da isti­na pred­sta­vlja deo ono­ga što Žil De­lez (Gil­les De­le­u­se) na­zi­va „moć la­žnog”.. to­le­ri­sa­nja jed­na­ko mo­gu­ćih ali ipak ne­kom­plet­nih i kon­tra­dik­tor­nih po­ gle­da na isti­ni­to. po­ro­di­ce i lo­kal­ne za­jed­ni­ce. Ona se sme­je u li­ce ono­me što Ni­če na­zi­va ta­ran­tu­la­ma – du­ho­vi­ma te­že ko­ji pro­po­ve­da­ju jed­na­kost ali su po­taj­no osve­to­lju­bi­vi. Pro­ce­som dis­kre­di­to­va­nja mo­no­lit­nih ka­rak­te­ri­za­ci­ja. Ovi fil­mo­vi ne kon­stru­i­šu mo­ral­no obo­je­ne (ni­ti ide­o­lo­ški i et­nič­ki pri­stra­sne) na­ra­tiv­ne for­me ko­je bi opo­na­ša­le kon­ven­ci­o­nal­nu este­ti­ku i do­mi­nant­ne pred­sta­ve stvar­ no­sti. Lo­gi­ka pra­zni­ ka ma­ga­ra­ca ne svo­di se na pu­ku opo­zi­ci­ju i su­prot­sta­ vlja­nje he­ge­mo­ni­ji. Spa­ si­telj Pre­dra­ga An­to­ni­je­vi­ća (1998) i Bo­sna! Ber­nar-An­ ri­ja Le­vi­ja i Ale­na Fe­ra­ri­ja (Ber­nard-Hen­ri Lévy i Alain Fer­ra­ri. i da „mi”. Isto ta­ko. ru­ša­va­nje dis­kur­sa o is­prav­no­sti. da su lju­di na Bal­ka­nu pri­mi­tiv­ni­ji od lju­di iz Za­pad­ne Evro­pe ili Ame­ri­ka­na­ca.com. Fil­mo­ve kao što su Go­ri­la se ku­pa u pod­ne Du­ša­na Ma­ka­ve­je­ va (1993). Za­hva­lju­ju­ći hu­mo­ru. Od­nos pre­ma isti­ni ko­ji sre­će­mo u ovim fil­mo­vi­ma vi­še pod­se­ća na ni­če­ov­ski pra­znik ma­ga­ra­ca ne­go na bah­ti­nov­sko sla­vlje­nje mno­go­stru­ko­sti. Ni­ti je pi­ta­nje ni­hi­li­zma po ko­me je isti­na ne­mo­gu­ća. Kao pot­pu­na su­prot­nost fil­mo­vi­ ma ko­ji dra­ma­ti­zu­ju i mo­ra­li­zu­ju na­si­lje na­sta­lo usled ras­pa­da So­vjet­skog Sa­ve­za – kao što je. ne­go ko­ri­ste kar­ne­val­ski ža­nr kao sred­stvo za na­ 10 Po­gle­da­ti čla­nak pod na­slo­vom “What Wo­uld it Ta­ke to Cle­an­se Ser­ bia?” auto­ra Blej­na Har­de­na (Blain Har­den) u ča­so­pi­su New York Ti­mes. ovi fil­mo­vi isme­va­ju ta­kve ge­ne­ra­li­za­ci­je bez ob­zi­ra na to da li one do­la­ze sa Is­to­ka ili sa Za­pa­da. Smeh ma­ga­ra­ca slu­ži da iz­ma­mi osa­mlje­ne dog­ma­ti­ča­re „iz nji­ho­vih ja­ zbi­na la­ži” i raz­ot­kri­je nji­ho­ve zah­te­ve za prav­dom kao zah­te­ve za „osve­tom nad svi­ma oni­ma ko­ji ni­su kao mi” (1995: 99–102). pot­pu­no ili fik­si­ ra­no. či­nje­ni­ce i na­ra­ti­ve. jed­nim sa­mo­kri­tič­nim po­ te­zom. iza­zi­va­nje kri­ze isti­ne (kao to­ta­li­te­ta i iden­ti­te­ta) „[. či­ne­ći ta­ko da se či­ta­o­ci i gle­da­o­ci ose­te ne­pri­jat­no u svo­joj ko­ži i zbog svo­jih sta­vo­va o pi­ta­nji­ma ko­ja do njih sti­žu pu­tem me­di­ja. ovi fil­mo­vi za­i­sta pred­sta­vlja­ju od­re­đe­ne gru­pe (po­de­lje­ne vi­še po­ li­tič­kim i eko­nom­skim ne­go et­nič­kim gra­ni­ca­ma) kao di­rekt­no od­go­vor­ne za na­si­lje na Bal­ka­nu i u ze­mlja­ma biv­šeg So­vjet­skog Sa­ve­za. kao što je tvrd­nja da je ras­pad Ju­go­ sla­vi­je re­zul­tat drev­ne et­nič­ke mr­žnje. Po­zi­vi da se svet „oči­sti” od „et­nič­kih či­sta­ča” po­no­vo otva­ra­ju po­nor – bes­kraj­ni krug na­si­lja.vîðeñjå ri­ku mo­ći ko­ja se­bi pri­sva­ja dis­kurs o le­gi­ti­mi­te­tu i nje­ go­va sim­bo­lič­ka. ima­ži­stič­ka ute­lo­vlje­nja. Pre­na­gla­še­na kar­ne­val­ska te­a­tral­nost pra­zni­ka ma­ga­ra­ca pri­ka­zu­je dru­štve­ne bri­ge kao či­sto per­for­ma­tiv­ne.] ni­je pi­ta­nje plu­ra­li­zma.. Lu­ci­ko­va Pred­gra­đa i Ku­stu­ri­či­no Pod­ze­mlje po­ve­zu­je to što svi oni ko­ri­ste cr­ni hu­mor ka­ko bi ana­li­ zi­ra­li ak­tu­el­nu si­tu­a­ci­ju na Bal­ka­nu i u Ru­si­ji. Ro­do­vik (D. mno­gi od ovih fil­mo­va isto­ vre­me­no su „po­pu­lar­ni” (ve­o­ma za­bav­ni) i „ne­po­pu­ lar­ni” (jer je nji­hov hu­mor u su­prot­no­sti sa etič­kim re­ a­li­zmom) – a upra­vo je to omi­lje­ni estet­ski obra­zac po ko­me me­di­ji Za­pa­da i Is­to­ka tu­ma­če bal­ka­ni­za­ci­ju. ma­ja 1999. ne­go ume­sto to­ga pred­sta­vlja­ju isti­nu kao ne­što što ni­je una­pred da­to. Ni­ti je isti­na ‘isto­rij­ska’ u tom smi­slu da sva­ka epo­ha ima sop­stve­nu isti­nu. na pri­mer. ko­jom za­me­nju­je do­ta­da­šnju” (1997: 85). Iako se ov­de ne­ću ba­vi­ti fil­mo­vi­ma Mu­ra­to­ve. Ne ka­žem da su fil­mo­vi ko­je sam oda­bra­la „ne­po­pu­lar­ni” u tom smi­slu da ni­su do­ži­ve­li iz­ve­stan ko­mer­ci­jal­ni uspeh ili po­zi­tiv­ne kri­ti­ke. Ro­do­wick). oni po­ka­ zu­ju ka­ko su na­ci­o­nal­ni i et­nič­ki ste­re­o­ti­pi na­ve­li lju­de da re­a­gu­ju na ap­surd­ne iz­mi­šljo­ti­ne. To zah­te­va raz­ot­kri­va­nje apo­ri­ja skri­ve­nih u vred­no­snim su­do­vi­ ma ovog dis­kur­sa. i ono­ga što je Pjer Pa­o­lo Pa­zo­li­ni na­zvao „ne­po­pu­lar­no raz­mi­ šlja­nje” – „ne­po­pu­lar­no” za­to što od­mi­šlja­va kon­ven­ci­ o­nal­na oče­ki­va­nja i tru­i­zme. ko­ji je ta­da bio do­stu­pan na adre­si nyti­mes. Me­đu­tim. da je Ju­go­sla­vi­ja bi­la ve­štač­ka dr­ža­va. jer je sve ilu­zi­ja ili fik­ci­ja. pi­ sa­ću u du­hu nje­ne „ra­do­sti ne­ga­tiv­ne ana­li­ze”. N. ob­ja­vljen 9. pri­tom ne oprav­da­va­ju­ći ni­ jed­no sta­no­vi­šte. ima­mo mo­ral­nu do­zvo­lu da „is­ko­re­ni­mo bo­lest” i „uni­šti­mo eks­trem­ni srp­ski na­ci­o­na­li­zam”. Oni se ne ba­ve re­pro­duk­ci­jom ono­ga što je bi­lo po­pu­lar­no u ma­sov­nim me­di­ji­ma ili po­li­tič­ki po­god­no za za­pad­ne in­ter­ven­ci­o­ni­ste – a što je u stva­ri bi­nar­na po­de­la na et­nič­ki ge­ne­ra­li­zo­van iden­ti­tet či­ste žr­tve i et­nič­ki de­fi­ni­sa­nu gru­pu zlo­či­na­ca.

11 U ovom mo­de­lu. ovi fil­mo­vi uče­stvu­ju u po­pu­lar­nim ri­tu­a­li­ma za ko­je Bah­tin ka­že da „sla­ve na­si­lje”. taj krug svih kru­go­va. i to na ra­čun to­le­ran­ci­je. ni­ti pred­sta­vlja sin­te­ tič­ki mo­del he­te­ro­ge­nih ide­ja i di­sci­pli­na. di­ja­lek­tič­ko mi­šlje­nje če­sto svo­di „[…] bes­ko­nač­nu ra­zno­li­kost isto­rij­ski da­tog dru­štva na je­ dan jed­no­sta­van unu­tra­šnji prin­cip kon­tra­dik­ci­je”.. dru­štve­nih hi­je­rar­hi­ja. Ovi „ne­po­pu­lar­ni” fil­mo­vi stva­ra­ju ose­ćaj neo­d­ re­đe­ne de­sta­bi­li­za­ci­je re­fe­rent­nih okvi­ra. Mit. na­rod­nih pe­sa­ma i na­ra­ti­va u ovim fil­mo­vi­ma ni na ko­ji na­čin ne is­klju­ču­je sla­vlje­nje „ra­do­sti ne­ ga­tiv­ne ana­li­ze”. [U­me­ sto to­ga] do­la­zi do su­da­ra svih jed­no­stra­nih pa­to­sa ili ozbilj­no­sti” (1984: 165). Kao što Al­ti­se (Alt­ hus­ser) ka­že. po­seb­no na fil­mo­ve di­si­dent­skih re­ži­se­ra kao što su Alek­san­dar Pe­tro­vić. sek­su­al­nih ste­ re­o­ti­pa. u stva­ri je pri­ča o ute­ me­lje­no­sti” (1990: 255). oni uka­zu­ju na neo­d­re­đe­no lu­di­lo na­si­lja i osta­ vlja­ju ve­o­ma ma­lo pro­sto­ra za ob­no­vu ili re­ge­ne­ra­ci­ju. mo­ra­la i ta­ko da­lje – dru­gim re­či­ma. u ko­joj sva­ka iz­ja­va mi­ni­ra pret­hod­nu. di­ja­lek­tič­ki kru­go­vi is­cr­ta­va­ju se oko je­din­stve­nog cen­tra. ci­vi­li­za­ci­je i var­var­stva.]. Ve­ru­jem da se Ar­tu­ro­va mi­sao jed­na­ko mo­že pri­me­ni­ti i na fil­mo­ve Ku­stu­ri­ce.vîðeñjå ne­val po de­fi­ni­ci­ji po­pu­la­ran). Al­ti­se tvr­di da za He­ge­la ne po­sto­je pra­va spo­lja­šnja od­re­đe­nja: „[…] svest. a „ono če­mu je po­treb­na ute­me­lje­nost ni­je ni­šta dru­go do je­dan po­ku­šaj zah­te­va­nja [. Dra­go­je­vi­ća. Ova me­ša­vi­na film­skih sti­lo­va – od ci­ne­ma ve­rité do no­u­vel­le va­gue. On da­lje ka­že: „He­ge­lov­ska kon­tra­dik­ci­ja ni­je ni­šta dru­go do od­raz jed­no­stav­no­sti ovog unu­tra­šnjeg prin­ci­pa jed­ nog na­ro­da. či­ji te­me­lji. Ume­sto to­ga. isto­rij­skih i kul­tur­nih iko­na. film­skih žur­na­la. se­be i dru­gog. kao i po­sle­rat­nu ko­mu­ni­stič­ku pro­pa­gan­du ka­ko bi na­pra­vi­li hi­brid­ni ki­ne­ma­to­graf­ski stil sa ele­men­ti­ma do­ku­men­ ta­ra­ca Grir­so­no­vog ti­pa (sa gla­vom go­vor­ni­ka u krup­ nom pla­nu). Ovaj po­kret ne za­sni­va se na di­ja­lek­tič­kom ili sin­te­tič­kom mo­de­lu tran­scen­dent­no­sti. su­de­ći po De­le­zo­vom mi­šlje­nju. ovi fil­mo­vi su­ spen­du­ju raz­re­še­nje na­sta­lo na osno­vu po­li­tič­ki mo­ti­ vi­sa­nih mo­ral­nih su­do­va. Ka­ko bi obo­ri­li la­ka raz­re­ še­nja. Bah­tin ob­ja­šnja­va da kar­ne­val­ske re­pre­zen­ta­ci­je „[…] is­klju­ču­ju sve jed­no­stra­ne ili dog­mat­ske po­lar­ne eks­tre­me ži­vo­ta i mi­sli. Pol Ar­tur (Paul Art­hur) sma­tra da „[…] ume­sto Ejzenštejnovog in­si­sti­ra­nja na mon­ta­ži kao sred­stvu za di­ja­lek­tič­ku ar­gu­men­ta­ci­ju. su­spen­zi­jom ko­ja obe­ća­va po­vra­tak jed­nom pod­mla­đe­nom po­ret­ku. „isme­va­ju dog­mu fa­na­ti­zma”. „an­der­gra­und” fil­mo­va i mo­nu­men­tal­nog vi­zu­el­nog sti­la so­ci­jal­nog re­a­li­zma i ho­li­vud­skog fil­ma. Na pri­mer. uz­dr­ža­va­ju­ći se od po­ja­šnja­va­ju­ćeg za­vr­šet­ka ko­ji bi obez­be­dio sin­te­ zu ili raz­ja­šnje­nje” (2001: 12). pret­hod­ne iz­ja­ve vra­ća­ju se kao ko­men­ta­ri na one ko­je su ih mi­ni­ra­le. Lu­ci­ka i dru­gih „ne­po­pu­lar­nih” re­ži­se­ra. on do­vo­di do po­re­me­ća­ja ose­ća­ja na­ra­tiv­no­sti. Ma­ka­ve­jev ne­gu­je kon­tra­dik­ci­ju za­rad nje sa­me. Za raz­li­ku od Bah­ti­no­ve de­fi­ ni­ci­je kar­ne­val­skog.. ko­pi­je i auten­tič­no­sti. uni­šta­va­ju­ći ta­ko mo­guć­nost her­me­ ne­u­tič­kog raz­re­še­nja. Oni na taj na­čin pre­i­spi­tu­ju tra­di­ci­o­nal­ne gra­ ni­ce duž ko­jih se vr­ši kon­struk­ci­ja dru­gog iz­me­đu Is­to­ ka i Za­pa­da. raz­vi­je­nih tr­ži­šta i tr­ži­šta u raz­vo­ju. ovi fil­mo­vi pr­ko­se stan­dard­noj aka­dem­skoj de­fi­ni­ci­ji ko­ja „po­pu­lar­no” iz­ jed­na­ča­va sa si­ro­vim i po­god­nim za ma­sov­nu upo­tre­ bu. „ko­ri­ste smeh da ome­tu i de­le­gi­ti­mi­zu­ju re­to­ri­ku auto­ri­te­ta” i „oba­ra­ju tra­di­ci­o­nal­ne hi­je­rar­ hi­je”. Po­zajm­lju­ju­ći od fol­klo­ra i ono­ga što Bah­tin na­zi­va „lo­kal­nim hu­mo­rom”.12 Ta­kva di­ja­lek­ti­ka slu­ži kao me­tod oču­va­nja una­pred for­mi­ra­nog mi­ta o isti­ni. eks­pe­ri­men­ti­šu­ći sa raz­li­či­tim film­skim sti­lo­vi­ma. Oni po­ku­ša­va­ju da se od­mak­nu od jed­no­stav­nih opo­ zi­ci­ja i uči­ne ko­rak u sme­ru slo­že­nih od­no­sa. . Upo­tre­ba po­pu­lar­nih iko­na. 12 De­lez ob­ja­šnja­va da je mo­de­li­ma uvek po­treb­na ute­me­lje­nost. rat­nih i gang­ster­skih fil­ mo­va – pod­se­ća na cr­ni ta­las is­toč­no­e­vrop­ske ki­ne­ma­ to­gra­fi­je od sre­di­ne ‘60-ih do sre­di­ne ‘70-ih. prin­ci­pa ko­ji ni­je nje­go­va ma­te­ri­jal­na stvar­nost ne­go nje­go­va pot­pu­no ap­strakt­na ide­lo­gi­ja” (1970: 101). iz­be­ga­ va­ju­ći ta­ko di­ja­lek­tič­ki pro­ces kon­struk­ci­je dru­gog ko­ji una­pre­đu­je upra­vo one raz­li­ke (ču­do­vi­šta) ko­je tre­ba da na­pad­ne. tek bi kru­go­vi sa dru­gim cen­tri­ma – eks­cen­trič­ni kru­go­vi – mo­gli svo­jom de­lat­no­šću uti­ca­ti na taj cen­tar”. ba­ve se „kri­tič­kom sve­šću”. 117 Ovi fil­mo­vi po­ku­ša­va­ju da od­mi­sle uvre­že­nu in­te­ lek­tu­al­nu prak­su „iden­ti­fi­ko­va­nja” pu­tem kon­struk­ci­je dru­gog. Me­đu­tim. mo­gu bi­ti uko­re­nje­ni sa­mo u mi­tu o isti­ni ko­ja je na­sta­la iz se­be i po se­bi. ko­ji su ap­so­lu­ti­zo­va­ni. ko­ji ga u pot­pu­no­sti od­re­đu­je. ko­ji je uvek ci­klič­ne pri­ro­de. Du­šan Ma­ka­ve­jev i La­zar Sto­ja­no­vić. Ume­sto to­ ga. fa­ši­stič­ke pro­pa­ gan­de i ho­li­vud­skih ak­ci­o­nih. ovi fil­mo­vi ne od­ra­ža­va­ju ono što on na­zi­va „pri­vre­me­nom su­spen­zi­jom” vre­me­na. Pe­tro­vi­će­vi Sku­plja­či per­ja (1967) ba­vi­li 11 Kri­ti­ku­ju­ći pre sve­ga He­ge­lo­vu in­ter­na­li­za­ci­ju di­ja­lek­ti­ke. Ti­to­vog uspo­na na vlast. Re­ži­se­ri cr­nog ta­la­sa is­tra­ži­va­li su te­me ko­je je so­ci­ja­li­stič­ka dr­ ža­va od­ba­ci­la. ko­ja osci­li­ra iz­me­đu ra­zno­rod­nih ge­o­po­li­tič­kih. Oni če­sto ko­ri­ste isto­rij­ske snim­ke iz vre­me­ na Dru­gog svet­skog ra­ta. ne­čim što za­ba­vlja ali ne kri­ti­ku­je. ima sa­mo je­dan cen­tar. ovo na­si­lje ni­je mo­gu­će u pot­pu­no­sti pre­va­zi­ći. Me­đu­tim. za­ko­ na.

agre­siv­nog ma­ či­zma. Ovaj ter­min za­pra­vo po­ti­če od kom­bi­na­ci­je ter­mi­na – fran­ cu­ski no­vi ta­las i cr­ni hu­mor pra­ške ško­le – ali se od­no­ si i na či­nje­ni­cu da su ovi fil­mo­vi bi­li za­bra­nji­va­ni. por­no­gra­fi­je i ame­ri­ka­ni­za­ci­je po­pu­lar­ne kul­tu­re. kao na­čin da za­mu­te gra­ni­ce iz­me­đu sa­mo­zva­nih su­ko­blje­nih dis­kur­sa. ali i ame­rič­ki kul­tur­ni i ko­mer­ci­jal­ni uti­caj na Is­toč­nu Evro­pu. kao i dru­ge do­ga­đa­je ko­je je Ti­to­va mul­ti­kul­tu­ral­na po­li­ti­ka stro­go po­ti­ski­va­la. ona ipak ni­je mo­gla bi­ti oprav­da­na” (2000: 146). oni su pre­šli u ge­ne­rič­ku ka­te­go­ri­ju zla. ka­pi­ta­li­ stič­kih i holivudskih spek­ta­ka­la. ko­li­ko na pri­jem ko­ji su do­ži­ve­li. iako cen­zu­ra to če­sto ni­je otvo­re­no pri­zna­va­la. ipak. jed­na od ze­ma­lja sa naj­ve­ćim bro­jem rat­nih žr­ta­va. po­sto­jao je i „[…] ne­do­sta­tak vo­lje da se uz­bur­ka i po­sta­vi u pr­vi plan je­dva sti­ša­na ne­to­le­ ran­ci­ja me­đu na­ro­di­ma” (Ibid. fol­klor i dru­ge umet­no­sti). sa­u­če­sni­štvo sa na­ci­zmom i ge­no­cid u Dru­ gom svet­skom ra­tu. Sto­ja­no­vić se. ipak. i ne­to­le­ran­ci­je”. Bre­go­vi­će­va mu­zi­ka za film Pod­ze­mlje po­zaj­mi­la je do­sta to­ga iz fil­ma Pla­stič­ ni Isus („Li­li Mar­len”. ne­mač­kim mar­še­vi­ma i ame­rič­kom po­pu­ lar­nom mu­zi­kom. Ti­to je za­ go­va­rao „afir­ma­tiv­ne” vi­do­ve lo­kal­nog i et­nič­kog kul­ tur­nog iz­ra­ža­va­nja (kao što su mu­zi­ka. na­si­lja nad su­pru­gom i okrut­no­sti unu­tar i iz­me­đu et­nič­kih za­jed­ni­ca. Pla­stič­ni Isus na po­vr­ši­nu iz­ba­cu­je ra­sno mo­ti­vi­sa­ne ge­no­ci­de iz Dru­gog svet­skog ra­ta. i to zbog po­le­mič­nog sa­dr­ža­ja fil­ma – alu­zi­ja na ho­mo­sek­su­al­nost. Sta­lji­na i Ti­ta. ur­ba­nog si­ro­ma­štva. ali i zbog po­re­đe­nja fa­ši­stič­kih. na­rod­nih ur­ne­be­snih ko­me­di­ja i ma­gič­nog re­a­ li­zma – či­ni da ovi fil­mo­vi bu­du vi­še od ne­li­ne­ar­nih na­ra­ti­va. Ter­min „cr­ni ta­las” ne od­no­si se to­li­ko na ono što je za­jed­nič­ko za sve ove fil­mo­ve. ko­ji za­jed­no pri­ka­zu­je hr­vat­ske usta­še. ako gle­da­mo nje­ne gra­ni­ce pre Dru­gog svet­skog ra­ta. Shod­no to­me. naj­ve­ćom rat­nom šte­tom i naj­go­ rim po­sle­di­ca­ma ge­no­ci­da. Me­đu­tim. Ta­kve sce­ne su bi­le ne­zva­nič­no za­bra­nje­ne. Slo­ve­ni­ji i Al­ba­ni­ji. sna­ga­to­ra u cir­ku­su i ta­ko da­lje. mu­sli­man­ske. vi­do­va estet­skog pri­ka­zi­va­nja. al­ban­ske i srp­ske fa­ši­stič­ke ma­ri­o­net­ske dr­ ža­ve. “Al­le­gro con fu­o­co” iz Dvor­ža­ ko­ve sim­fo­ni­je Aus Jer Ne­uen We­ir i par­ti­zan­sku pe­ smu „Dru­že Ti­to”). Fil­mo­vi cr­nog ta­la­sa pri­ka­zu­ju kom­plek­sne isto­rij­ske okol­no­sti 118 . uklju­ču­ju­ći i čet­nič­ke na­ci­o­na­li­stič­ko-ro­ja­li­stič­ke bor­ce iz tog ra­ta. teh­ni­ka no­u­vel­le va­gue sa do­ku­men­tar­nim snim­ ci­ma. mno­go bla­že od Pla­stič­nog Isu­ sa. Hi­tle­ra. Ova slo­že­na film­ska ostva­re­nja pra­će­na su ra­zno­ vr­snom mu­zi­kom ko­ja sa­dr­ži me­ša­vi­nu pa­tri­ot­skih (na­ci­o­na­li­stič­kih) i par­ti­zan­skih pe­sa­ma sa ci­gan­skom mu­zi­kom. pa sce­ne na­si­lja pra­ti kar­ne­val­ska mu­zi­ka i obr­ nu­to. Bo­sni. ples. Hi­tle­ra. et­nič­ke su­ko­be. ne­go ko­ri­šće­nje ar­hiv­skih sni­ma­ka usta­ških i čet­nič­kih fa­ši­stič­kih ma­ ri­o­net­skih dr­ža­va u Sr­bi­ji. ho­mo­sek­su­al­no­sti. Ta­ko po­sta­je vi­dlji­vo ne­što što je na­vod­no bi­lo „pri­kri­va­no” to­kom pe­de­set go­di­na so­ci­ja­li­zma – isto­ ri­ja usta­ške. na­krat­ko na­šao u za­tvo­ru zbog fil­ma Pla­stič­ni Isus. pre­te­ra­ne re­fe­ren­ci­jal­no­sti i vi­zu­el­nih eks­pe­ ri­me­na­ta is­toč­no­e­vrop­skog no­vog fil­ma. Agre­siv­ni ma­či­zam isme­va se i uz po­moć pre­na­gla­še­nih na­rod­nih iko­na i na­ci­o­nal­nih ste­re­o­ti­pa u Ma­ka­ve­je­vlje­vim fil­mo­vi­ma Čo­vek ni­je ti­ca i Ne­vi­nost bez za­šti­te (1967). ali je isto­vre­me­no spro­vo­dio i po­ li­ti­ku dru­štve­ne am­ne­zi­je ka­ko bi cen­zu­ri­sao ili ak­tiv­ no po­ti­snuo se­ća­nja na et­nič­ko či­šće­nje i ge­no­cid iz Dru­gog svet­skog ra­ta.). Ume­sto to­ga. Dok se po­grd­ni na­zi­vi „čet­nik” i „usta­ša” i da­lje če­sto ko­ri­ste pro­tiv Sr­ba i Hr­ va­ta. i u Sto­ja­no­ vi­će­vom fil­mu Pla­stič­ni Isus (1971). Baš kao i Pla­stič­ni Isus. za­vod­ni­štva. ret­ko se ras­pra­vlja o zna­če­nju tih ter­mi­na. Na pri­mer. ame­rič­kih pop-zve­zda. upra­vo ovo sme­nji­va­nje na­rod­nog hu­ mo­ra i zva­nič­ne pom­pe – re­đa­nje re­a­li­zma so­vjet­skog sti­la. isto­ri­ja i ide­o­lo­gi­ja. so­ci­ja­li­stič­kih. Pod­ze­mlje je. Fil­mo­vi kao što su Pla­stič­ni Isus i Ne­vi­nost bez za­šti­te pod­se­ća­ju nas na ono što je Sr­đan Bo­go­sa­vlje­vić na­zvao „ne­raz­re­še­nim ge­no­ci­dom” iz Dru­gog svet­skog ra­ta: „Ju­go­sla­vi­ja je. i Pod­ze­mlje sa­dr­ži po­gre­šne spo­je­ve po­zna­tih zvu­ko­va i po­zna­tih sli­ka. a na­ci­o­na­li­stič­ka ras­koš fa­ši­stič­ke Evro­pe me­ša se sa po­sle­rat­nim ko­mu­ni­stič­kim i ka­pi­ta­li­stič­kim spek­ ta­kli­ma. Zbog to­ga se na­me­će pi­ta­ nje rav­no­du­šno­sti pre­ma rat­nim žr­tva­ma – iako je ova rav­no­du­šnost ve­ro­vat­no bi­la po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­na. slo­ve­nač­ke i srp­ske ko­la­bo­ ra­ci­je. bo­san­ske mu­sli­man­ske ko­la­bo­ra­ci­o­ni­ste za vre­me Dru­gog svet­ skog ra­ta. Ju­go­slo­ ven­sku pu­bli­ku ka­snih ‘60-ih i ra­nih ‘70-ih ni­su šo­ki­ ra­le sce­ne si­lo­va­nja. ma­sov­ na ubi­stva. po­re­đe­nja Ti­ta i Sta­lji­na. Za­jed­nič­ko za fil­mo­ve cr­nog ta­la­sa je­ste to što ko­ri­ste ko­laž kao sred­stvo za kri­ti­ku dru­štva. ra­sne i ver­ske mr­žnje. zbog če­ga je Ustav Ju­go­sla­vi­je za­bra­nji­vao „pro­pa­gi­ra­nje ili prak­ti­ko­va­nje na­ci­o­nal­ ne ne­jed­na­ko­sti i bi­lo ka­kvo pod­sti­ca­nje na­ci­o­na­li­zma.vîðeñjå su se u to vre­me ne­po­pu­lar­nim te­ma­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na (Ro­mi).

ne­go i zbog to­ga što nji­ho­va po­ja­va ni­je bi­la ute­me­lje­na u isto­rij­skoj stvar­no­ sti. Ži­žek i. Fil­mo­vi po­put Le­pa se­la le­po go­re Sr­đa­na Dra­go­je­vi­ća iz 1995. film­ski pri­ka­zi ovih isto­rij­skih do­ga­đa­ja iza­zva­li su otrov­ne kri­ti­ke. Iz­gle­da da ovi kri­ti­ča­ri oče­ku­ju da svi Sr­bi – iz svih isto­rij­skih epo­ ha – bu­du pred­sta­vlje­ni kao ne­ga­tiv­ci. ali i u ap­surd­ne ka­ri­ka­tu­re. ob­ma­nu­la. ru­sku i ame­rič­ku po­li­tič­ku pom­pu kao va­ri­ ja­ci­je na istu te­mu. Fin­kil­kro. nje­go­va pri­ja­te­lji­ca i lju­bav­ni­ca. ali od­bi­ja­ju ono što na­zi­va­ju nje­go­vim ide­o­lo­škim im­pli­ka­ci­ja­ma. on tran­sfor­mi­še isto­rij­ske lič­no­sti u sim­bol dru­štve­nih ide­a­la. a ne kao ne­što ide­o­lo­ški i isto­rij­ski raz­li­či­to. uve­riv­ši ovu „gru­pu iz pod­ze­mlja” da se i da­lje bo­re pro­tiv fa­ši­zma. že­leo da od njih na­pra­vi „do­bre mom­ke”. par­ti­zan­skom. ju­go­ slo­ven­sku. Ka­ni­ba­li­za­ci­ja zva­nič­nih spek­ta­ka­la i dis­kur­ sa po­sta­je no­va estet­ska for­ma – ko­ja nam po­ma­že da od­mi­sli­mo fil­mič­ne i po­sre­do­va­ne for­me „jed­no­stav­ne za­ba­ve”. ne­go i za­to što su od se­be na­či­ni­li pri­vi­le­ go­va­nu eli­tu ko­ja je pro­ne­ve­ri­la jav­nu imo­vi­nu i za­ra­đi­ va­la na ne­za­ko­ni­toj pro­da­ji oruž­ja i dru­ge ro­be. ko­ri­šće­njem i sta­pa­njem ovih film­skih teh­ni­ka. „nad­ zem­ni” ob­li­ci po­li­tič­kog za­stu­pa­nja po­jed­no­sta­vlje­ni do pro­stih pri­red­bi u čast mo­ći. že­ 119 ne i de­cu svih et­nič­kih gru­pa – lju­de ko­je je uhva­tio u klop­ku i vi­zu­el­no za­ro­bio u svom po­dru­mu na tri­de­set go­di­na. an­ti­fa­ši­stič­kom. s ob­zi­ rom na to da su ma­lo pre to­ga bom­bar­do­va­li grad. ko­je slo­že­ne od­no­se svo­de na osnov­ne na­ra­ti­ve o tri­jum­fu do­bra nad zlom. ka­ko bi ilu­stro­vao ju­nač­ka de­la. To bi ta­ko­đe zna­či­lo da je Ku­stu­ri­ca. ni­ti uvi­đa raz­li­ku iz­me­đu ra­ta pro­tiv na­ci­o­na­li­zma (ra­ta za oslo­bo­đe­nje od na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je) i gra­đan­skih ra­to­va u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. U skla­du sa tra­di­ci­jom fil­mo­va cr­nog ta­la­sa. kao i uba­ci­va­njem do­ku­men­tar­nih sni­ma­ka ko­ji film­ skom spek­ta­klu obez­be­đu­ju „stvar­no­sni efe­kat” – ko­ji u ovom slu­ča­ju pre­i­spi­tu­je od­nos pred­sta­ve i stvar­no­sti. Di­na Jor­da­no­va i Pa­vle Le­vi. Oni ko­ji op­tu­žu­ju Ku­stu­ri­cu za pri­stra­snost kao do­kaz za svo­je op­tu­žbe na­vo­de nje­go­vu upo­tre­bu ar­hiv­skih sni­ma­ka iz Dru­gog svet­skog ra­ta i pe­sme „Li­li Mar­len”. iro­ nič­no. u no­vi­je vre­me. dok on sam ži­vi ži­vo­tom he­ro­ja i pe­sni­ka iz oslo­bo­di­ lač­kog ra­ta. Ku­stu­ri­čin lik Mar­ko di­že u va­zduh mu­škar­ce. an­ti­ko­mu­ ni­stič­kom i ko­mu­ni­stič­kom. Šta­vi­še. I dok su zva­nič­ni. on tr­gu­ je oruž­jem ko­je pro­iz­vo­de nje­go­vi po­drum­ski ro­bo­vi. an­ti­ro­ja­li­stič­kom i ro­ja­li­stič­kom (čet­nič­kom) po­li­ti­kom to­kom Dru­gog svet­skog ra­ ta. za­klju­či­li su da ar­hiv­ski snim­ci slo­ve­nač­kih i hr­vat­skih na­ci­stič­kih ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sta „in­di­rekt­no ve­ li­ča­ju hra­brost Sr­ba” (Jor­da­no­va 2001: 116). za­to što su srp­ska Vla­da i nje­na voj­ska bi­li glav­ni agre­so­ri u ne­dav­nim gra­ đan­skim ra­to­vi­ma u Ju­go­sla­vi­ji. fil­mo­va i zvuč­nih za­pi­sa (kao on­da ka­da ko­ri­sti ne­mač­ku mu­ zi­ku dok pri­ka­zu­je Ti­ta) on pri­ka­zu­je na­ci­stič­ku. po­ka­zu­ju­ći da su čla­no­vi svih et­nič­kih gru­pa uče­stvo­va­li u ko­la­bo­ra­ci­ji sa fa­ši­stič­kom. so­ci­ja­li­stič­kih vo­đa – pod­se­ća pu­bli­ku da no­vi­ja isto­ri­ja Bal­ka­na ni­je bi­la „pro­ra­đe­na”. ali i ve­li­ko in­te­re­so­va­nje jav­ no­sti. Ovo te­ško da bi se mo­glo na­zva­ti la­ska­vim pri­ka­zom „hra­ brih Sr­ba”. pred­sta­vlja­ ju­ći svo­je „srp­ske” li­ko­ve kao an­ti­fa­ši­ste. fa­ši­sta. kao što se to do­ go­di­lo u Za­pad­noj Evro­pi. Iz­gle­da da su Ku­stu­ri­či­ni kri­ti­ča­ri pre­vi­de­li da Pod­ze­mlje ne osu­đu­je so­ci­ja­li­stič­ke vo­đe Ju­go­sla­vi­je sa­mo za­to što su la­ga­li gra­đa­ne (dr­že­ći ih u mra­ku. ali je po­pu­lar­nost do­ži­ve­la tek to­kom na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je Be­o­gra­da. sle­pih pa­tri­ot­skih sled­be­ni­ka dav­no . do­če­ ka­ni sa ma­nje odu­še­vlje­nja). U isto vre­me. ne­do­stup­na jav­no­sti. mu­zi­ke i ki­ne­ma­to­ graf­ske or­ke­stra­ci­je. Ku­stu­ri­ca nam uka­zu­je na to šta se to kri­je is­pod ovog „tri­jum­fa glu­pih”: mre­ ža ra­zno­rod­nih „pod­zem­nih” si­la sa­či­nje­na od kri­ jum­ča­ra oruž­ja. Mar­kov pri­ja­telj Ble­ki (ko­ga ne­ki kri­ti­ča­ri vi­de kao per­so­ni­fi­ka­ci­ju cr­no­gor­skog par­ti­za­ na) to­li­ko je op­sed­nut svo­jom par­ti­zan­skom ulo­gom da ne pri­me­ću­je ka­ko ga je Na­ta­li­ja. mno­gi kri­ti­ča­ri Pod­ze­mlja sla­žu se oko to­ga da je film teh­nič­ki bri­ljan­tan. na­vo­de­ći ih da po­ve­ru­ju ka­ko na­po­lju Dru­gi svet­ski rat i da­lje be­sni. Isto­ ri­ja je osta­la u ile­ga­li. isme­va­ju ak­tu­el­nu re­ci­kla­žu čet­nič­kih i usta­ških sim­bo­la. ko­ja je. Po­red to­ga. pom­pe­zan ob­lik po­li­tič­kog spek­ta­kla – upo­tre­bom dra­ma­tič­ne ra­sve­te. Isto ta­ko.vîðeñjå i kom­pro­mi­to­va­ne po­li­tič­ke ak­te­re. a po­seb­no u Ne­mač­koj. Čak še­zde­set go­di­na ka­sni­je. Za­to je iz­gle­da­lo kao da se Dru­gi svet­ski rat ni­ka­da ni­je za­vr­šio – kao da sa­rad­nja sa ita­li­jan­skim fa­ši­zmom i ne­mač­kim na­ci­zmom ni­je do­volj­no uka­lja­la sve te na­ zi­ve. Ova­kva sa­ti­ri­za­ci­ja isto­rij­skih lič­no­sti – par­ti­za­na. ali ovo je da­le­ko od isti­ ne. kao što su Ce­ro­ vić. post­so­ci­ja­li­stič­ki an­ti­ko­mu­ni­zam i post­fa­ši­stič­ki an­ti­fa­ši­zam. Na pri­mer. Kri­ ti­ča­re su još vi­še uz­ne­mi­ri­li ar­hiv­ski snim­ci na­ci­stič­kih tru­pa ko­je ula­ze u Ma­ri­bor i Za­greb (gde su ih do­če­ka­li odu­še­vlje­ni gra­đa­ni) i Be­o­grad (gde su Nem­ci. Kri­ti­ča­ri. na­sta­la u Pr­vom svet­skom ra­tu. ili u pod­ze­mlju). ne sa­mo za­to što su se ovi sim­bo­li po­ja­ vi­li na­kon pe­de­set go­di­na u ile­ga­li. Ku­ stu­ri­ca obi­la­to ko­ri­sti estet­ske teh­ni­ke ko­je da­ju je­dan pre­na­gla­šen.

on je pre­na­gla­še­no na­si­lan (čak uži­ va u mu­če­nju i ubi­ja­nju svog pro­tiv­ni­ka). Dok se Pred­gra­đa ba­ve pro­ble­mi­ma se­lja­ka – na­ vod­nih he­ro­ja i uži­va­la­ca plo­do­va re­vo­lu­ci­je – u „post­ so­vjet­skoj” epo­hi. od ko­jih se ne­ki od­no­se na so­vjet­sku isto­ri­ju. so­vjet­ska pro­pa­gan­da i snim­ci Ber­li­na na­kon 120 . u ko­joj So­vje­ti osva­ja­ju Raj­hstag i ši­re svo­ju za­sta­vu nad gra­dom ka­ko bi ob­ zna­ni­li svo­ju po­be­du nad na­ci­sti­ma. ume­sto Vag­ ne­ro­vog Ple­sa val­ki­ra. ofi­ci­ru so­vjet­ ske voj­ske ko­ji je ostao u Is­toč­nom Ber­li­nu na­kon pa­da Ber­lin­skog zi­da. kan­ce­la­ri­ja naft­nog mag­na­ta na­la­zi se u jed­nom od Sta­lji­no­vih se­dam ne­bo­de­ra. Me­đu­tim. pla­će­ni­ka i pri­pad­ni­ka mi­rov­nih sna­ga UN. Zbog to­ga Lu­cik ko­ri­sti mu­zi­ku iz Ča­pa­je­va ka­ko bi odao po­čast ru­skoj avan­gard­noj mu­zi­ci. Po­sle krat­kog ka­dra u ko­me Vik­tor je­de ja­bu­ku u krup­nom pla­nu. dok su so­vjet­ ski fil­mo­vi iz ‘30-ih – oni na ko­je se Pred­gra­đa vi­zu­el­no po­zi­va­ju – sme­šte­ni u po­li­tič­ki kon­tekst u kom je ka­ pi­ta­li­zam bio ide­o­lo­ški ne­pri­ja­telj dr­ža­ve. i ubr­zo se ceo svet na­šao ov­ de”. u ko­me Lu­cik ko­ri­sti seg­men­te mu­zi­ke Ga­vri­la Po­po­va sni­mlje­ne za film Ča­pa­jev Ge­or­gi­ja i Ser­ge­ja Va­si­lje­va (1934). i Ma­ka­ve­je­vljev film ko­ri­sti ra­zno­li­ke fil­mo­ve i sti­lo­ve – od Tri­jum­fa vo­lje Le­ni Ri­fen­štal iz 1934. kao i na Po­po­vljev lič­ni po­li­tič­ki an­ga­žman (nje­go­vo član­stvo u Stran­ci za de­ mo­krat­ske pro­me­ne u vre­me gla­sno­sti). Slič­nu este­ti­ku pro­na­la­zi­mo u ru­skom fil­mu Pred­ gra­đa. ofi­ci­ra so­vjet­ske voj­ ske. iz­be­gli­ca. „de­mo­kra­ ti­zo­va­noj” Ru­si­ji. je­dan ne­za­po­sle­ni umet­nik do­šao je ov­de. ipak ne do­vo­di do ja­ snog mo­ral­nog ili po­li­tič­kog raz­re­še­nja. Ume­sto da jed­no­stav­ no pred­sta­vlja bit­ku iz­me­đu sta­re i no­ve Ru­si­je. so­vjet­ski. Kao i Pred­gra­đa. kao i sra­zmer­no ma­lu gle­da­nost i di­stri­bu­ci­ju. Pred­gra­đa su do­ži­ve­la ve­o­ma ne­ga­tiv­ne kri­ti­ke u ru­skoj štam­pi. Za­jed­nič­ki pri­kaz tri epo­he po­li­tič­ke ki­ne­ma­to­gra­fi­je (na­ci­stič­ka pro­pa­ gan­da. ka­pi­ta­li­zma i se­o­skog ži­vo­ta. ne­go sa­mo uno­si za­bu­nu u na­ša oče­ki­va­nja. De­niz Jang­blad (De­ni­se Young­blood) sma­tra da je Ča­pa­jev ozna­čio kraj avan­gard­nog fil­ma i po­če­tak so­vjet­ske he­roj­ske ep­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je na­ sta­le na Sta­lji­nov zah­tev (1991: 230). Go­ri­ la po­či­nje pa­ro­di­jom na Tri­jumf vo­lje. Ma­ka­ve­je­vljev film Go­ri­la go­vo­ri o jed­nom dru­gom ti­pič­nom pro­ta­go­ni­sti. isto­vre­me­no kri­ti­ ku­ju­ći ob­li­ke ka­pi­ta­li­zma pri­sut­ne u sa­vre­me­noj Ru­si­ji. Ume­sto to­ga. ko­ji ko­ri­sti avan­gard­nu mu­zi­ku isto­vre­me­ no ozna­ča­va­ju­ći kraj so­vjet­skog avan­gard­nog fil­ma i po­če­tak re­žim­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Zbog to­ga što isme­va­ju ep­ske fil­mo­ve ka­kve je Sta­ljin na­ru­či­vao (i či­ji stil opo­na­ša uz do­zu iro­ni­je). li­ko­vi iz Pred­gra­đa pod­se­ća­ju na one sa po­če­ta­ka so­vjet­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je (ka­ko re­vo­lu­ci­o­ nar­ne ta­ko i ep­ske). Me­đu­tim. de­zer­te­ra. Pred­gra­đa se od­i­gra­va­ju u vre­me u kom Vla­da po­dr­ža­va ka­pi­ta­li­zam. se­lja­ci se i da­lje bo­re za ko­mad ze­mlje. za­u­zeo me­sta na ko­ji­ma ni­je bio po­že­ljan. Ipak. ovaj film na je­dan ne­ja­san na­čin me­ša sta­ro i no­vo. an­ti­na­ci­o­na­li­sta. Iro­nič­nim obr­tom. i na kra­ju tri­jum­fu­ju. ali i na pri­zna­nje ko­je su ru­skoj avan­gar­di oda­li za­pad­ni re­ži­ se­ri i kri­ti­ča­ri iz ‘50-ih i ‘60-ih. Pro­ta­go­ni­sti su sku­pi­na se­lja­ka ko­ ji se bo­re pro­tiv pro­da­je svo­je za­dru­žne far­me jed­nom naft­nom mag­na­tu. Ova hi­per­re­fe­ren­ci­jal­nost zvu­ko­va i sli­ka za­mu­ću­je gra­ni­ce iz­me­đu pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­ sti. ali i da uka­že na ne­do­sled­no­sti u tom fil­mu. Oni pod­no­se hlad­ne zim­ske no­ći. Baš kao i ju­na­ci fil­mo­va so­vjet­skog re­a­li­zma. gra­da i se­la. Po­čet­ni ka­dar fil­ma Ri­fen­šta­lo­ve pri­ka­zu­je Hi­tle­ra ka­ko se iz obla­ka spu­šta da bi po­se­tio na­ci­stič­ki mi­ting u Nir­nber­gu. ko­ri­ste sva ras­po­lo­ži­va sred­stva ka­ko bi za­dr­ža­li svo­ju ze­mlju. Lu­ci­ko­va re­fe­ren­ca na Po­po­vlje­vu mu­zi­ku gra­na se u ne­ko­li­ko sme­ro­va.vîðeñjå umr­log Ti­ta. ju­nak ne pri­be­ga­va sa­mo neo­p­hod­nom na­ si­lju. Autor je ovim že­leo da nas pod­se­ti na cen­zu­ru ru­ske avan­gar­de iz ka­snih ‘30-ih. Me­đu­tim. stra­nih in­ve­sti­to­ra. po­be­da ze­mljo­rad­ni­ka-re­vo­lu­ci­o­na­ra u sti­lu ‘30-ih nad mul­ti­na­ci­o­nal­nim kor­po­ra­tiv­nim ka­pi­ta­li­ zmom. Ju­nak sta­re so­vjet­ske epo­he – no­vi so­vjet­ski čo­vek – vra­ća se da bi se bo­rio sa no­vim (a za­pra­vo istim onim sta­rim) naft­nim „ca­rom”. Pred­gra­đa nam ne ka­žu da li je no­vi si­stem za­me­nio sta­ri. kao i iz­me­đu so­ci­ja­li­stič­ke. Lu­ci­ko­vi se­lja­ci pred­sta­vlja­ju sim­bol mu­žev­ no­sti i od­luč­no­sti. Iako se rad­nja od­vi­ja u post­so­vjet­skoj. ov­de ču­je­mo Vik­to­ra ka­ko ka­ že: „Pre po­la ve­ka je­dan ne­va­žan čo­vek sa ju­ga. tvr­do­glav i ne­sve­stan svet­ske po­li­ti­ke. neo­na­ci­o­na­li­stič­ke i ka­pi­ta­li­stič­ke este­ti­ke i po­li­ti­ke. U Go­ri­li vi­di­mo Vik­to­ra La­zut­ki­na. pa do ki­ne­ma­to­gra­fi­je so­vjet­ skog re­a­li­zma od ka­snih ’30-ih do ra­nih ‘50-ih. pri­ka­za­na u ovom fil­mu. na­ci­o­na­li­sta. ima­mo pre­laz na sce­nu iz Pa­da Ber­li­ na Mi­ha­i­la Či­a­u­re­li­ja iz 1949. da li se Ru­si­ja vra­ti­la u svo­je pre­so­vjet­sko sta­nje ili su se sa­mi So­vje­ti po­ka­za­li kao još je­dan na­sta­vak sta­re Ru­si­je – i po­sle sve­ga. ka­ko le­ti iz­nad Ber­li­na. Za­vr­šna sce­na u ko­joj se­lja­ci bla­že­no oru svo­je nji­ve ne oži­vlja­va ci­lje­ ve re­vo­lu­ci­o­nar­ne pro­šlo­sti. dok su dru­gi usme­re­ni na Za­pad.

New York. NY: Har­per and Row. 1995. Ka­da je pu­šten na slo­bo­du. 11. me­đu­tim. Ovi pa­ro­dič­ni. On je oči­gled­no osta­ tak sru­še­ne ve­li­ke si­le.uk/bo­snia/ca­ned. ne re­pro­du­ku­ju nje­gov za­ča­ra­ni krug. Glenny. Gil­les.html. Tran­sla­tion by Mark Le­ster.vîðeñjå po­nov­nog uje­di­nje­nja sa Ne­mač­kom). 10.com/w2/en:po­le­mics. 1990. Ne­ra­sve­tlje­ni ge­no­cid. iza­zi­va ne­la­god­nost. “Esca­pe from Fre­e­dom: the films of Du­ šan Makavejev. Obo­je su sa­da lju­di bez ze­mlje. “Can­ned li­es: yel­low press he­ro­es. 14. Stan­ko. No­lit. Mis­ha. What is Cal­led Thin­king? Tran­sla­ tion by J. 18 April. De­le­u­ze. “The road to Bo­snia and Ko­so­vo: the ro­ le of the gre­at po­wers in the Bal­kans. 7. 107–123. New York. Vik­tor po­sta­vlja pi­ta­ nje: „Šta je čo­vek bez uni­for­me?”. Alain. kao i tri raz­li­či­ta ide­o­lo­ška okvi­ra (fa­ši­stič­kog. “Ku­stu­ri­ca’s Im­po­stu­re. Ma­ka­ve­jev po­ vla­či pa­ra­le­lu iz­me­đu Vik­to­ra i Le­nji­no­ve sta­tue ko­ja će usko­ro bi­ti uklo­nje­na iz Is­toč­nog Ber­li­na. već sme­hom. “The Rus­sian soul fights back: Pe­ ter Lut­sik’s Okra­i­na. pa sve do he­roj­ske (hu­ma­ni­ 121 tar­ne) du­žno­sti da se pla­ne­ta od­bra­ni od po­ten­ci­jal­nih ti­ra­na i „var­var­skih na­ro­da” ta­ko što će se oči­sti­ti od njih. He­i­deg­ger. Bal­kan kao me­ta­fo­ra: iz­me­đu glo­ba­li­za­ci­je i frag­men­ta­ci­je. „Ubi­ja­nje te­že” ne pod­ra­zu­me­va ola­ko shva­ta­nje etič­kih pro­ble­ma. ne po­ka­zu­ju da bi na na­si­lje tre­ba­lo od­go­vo­ri­ ti osvet­nič­kim na­si­ljem.co. tra­že­ći me­sto za „voj­ni­ka ko­ga je nje­go­va voj­ska na­pu­sti­la”. Bah­tin. 2. ofi­cir oku­pa­tor­ske voj­ske ro­đen u Si­bi­ru. 1971. 4. Bo­go­sa­lje­vić. 1989. Hor­ton. ne­go i čo­vek bez ose­ća­ja svr­he ili ja­sne po­li­tič­ke/kul­tur­ne/et­nič­ke pri­pad­no­sti. na­ci­o­nal­nu i re­li­gij­sku re­to­ri­ku. 235. ni­ti da oni ko­ji su pro­gla­še­ni „ne­lju­di­ma” za­slu­žu­ju ne­ljud­ski tret­man. 3. NY: Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. Smeh se su­prot­sta­vlja svi­ma oni­ma ko­ji na osno­vu svo­jih lič­nih po­li­tič­kih ci­lje­va ob­li­ku­ju isto­rij­sku. 13. 1968. Po­gle­da­ti na adre­si: http:// www. ko­ju je uspe­šno pro­dao na cr­nom tr­ži­štu. 27:1. Ci­ne­ma 2: The Ti­me Ima­ge.org/99/1/ki­noeye1-hor­ton2. 1988. Lon­don: Wal­lflo­wer Press. str.” Le Mon­ de 2 Ju­ne: 16 http://www. The Lo­gic of Sen­se. Pre­ve­la Ele­o­no­ra Pro­hić. Baš kao Le­ njin. http://www. NY: Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. Ob­rad. Bi­bli­o­gra­fi­ja: 1. ne bez slič­no­sti sa pri­ka­zom Hi­tle­ra kod Ri­fen­šta­lo­ve. No­tes from the Un­der­gro­und: The Ci­ne­ ma of Emir Ku­stu­ri­ca. ovaj film pri­ka­zu­je Sta­lji­na kao mi­to­ lo­šku. Du­šan i Sa­vić.” Eastern Euro­pean stu­di­es Me­e­ting Re­port at the Wo­o­drow Wil­son Cen­ter.” The Cen­tral Euro­pean Re­vi­ew. Ovi fil­mo­vi obez­be­đu­ju je­dan pri­stup od­mi­šlja­va­nju bi­lo ka­kve ro­ man­ti­za­ci­je na­si­lja. . Pre­ve­la Mi­li­ ca Ni­ko­lić.html. Min­ne­a­po­lis: Min­ne­so­ta Uni­ver­sity Press. nje­go­va so­vjet­ska za­sta­va i sve što ona pred­sta­vlja za­ sta­re­li su go­to­vo pre­ko no­ći. Is­pre­ple­te­na sa od­lom­ci­ma iz Pa­da Ber­li­na i Tri­jum­fa.” New Left Re­vi­ew. 1995. 1998. Be­o­grad. Be­ o­grad. No­lit. Za Mark­sa. New York. ma­sov­no si­lo­va­nje ili ubi­stvo. iako pri­ka­zu­ju na­si­ lje. ka­da su oni isto­vre­me­no i sta­nov­ni­ ci Ber­li­na.” Ci­ne­a­ste. Art­hur. Mi­hail.ku­stu. Be­o­grad. 12. Paul. Ne da­ju­ći bi­lo ka­kvo ja­sno uput­stvo za tu­ma­če­nje ovog ni­ za pre­pli­ta­nja. 6. Fin­ki­el­kra­ut. kar­ne­val­ski fil­mo­vi po­bu­di­li su mo­je in­te­re­so­va­nje zbog to­ga što. so­ci­ja­li­stič­kog i ka­pi­ta­li­ stič­kog). De Cer­te­au. Tran­sla­tion by Hugh To­mlin­son and Ro­bert Ga­le­ta. Dru­gim re­ či­ma. Go­ran. Ro­bin. ne­go So­vjet­skom Sa­ve­zu. ----. The Wri­ting of Hi­story. baš kao što Ri­fen­šta­lo­va pri­ka­zu­je raz­li­či­te obla­sti Ne­mač­ke ko­je su sa­či­nja­va­ le Hi­tle­ro­vu voj­sku (isto­vre­me­no nas pod­se­ća­ju­ći na to da je Ri­fen­šta­lo­va mo­žda po­zaj­mi­la ne­ke teh­ni­ke od Ejzenštejna). 8. do­bio je kar­tu u jed­nom prav­cu za Mo­skvu. 1967. On ne sa­mo da je čo­vek bez uni­for­me. Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog. Dok se Pad Ber­li­na mo­že po­sma­tra­ti kao di­rekt­na ide­o­lo­ška su­prot­nost Tri­jum­fu vo­lje. u Go­ri­li po­sto­ji sce­na u ko­joj ne­mač­ki po­li­ca­jac hap­si Vik­to­ra zbog skit­nje. 1996. Ali gde da ga sme­sti­mo? Nje­go­va uni­for­ma. Mic­hel. “Ko­so­vo: the War of NA­TO Ex­pan­ si­on. 2001. 1999. 199.de­mon. 2003. 1:1.barnsdle. Lu­is. Glenn Gray. Be­o­grad­ski krug. Mar­tin. Go­cić. 11–16. 2000. isto­rij­ski re­vi­zi­o­ni­ zam ili tri­vi­ja­li­za­ci­ju na­sil­nih či­no­va kao što su et­nič­ko či­šće­nje. zbog to­ga što ne pri­pa­da­ju Ru­si­ji. u pi­ta­nju je po­ku­šaj raz­o­ru­ža­va­nja dis­kur­sa i pred­sta­va ko­je le­gi­ti­mi­zu­ju na­sil­no tu­ma­če­nje isti­ne – raz­o­ru­ ža­va­nja ko­je se ostva­ru­je raz­ot­kri­va­njem ap­surd­no­sti ta­kvih pred­sta­va. 9. Blac­kburn. i Vik­tor će mo­ra­ti da se vra­ti u Ru­si­ju. Ni­če ka­že: „Ne ubi­ja se gne­vom. Ma­ka­ve­jev po­sta­vlja pi­ta­nje zbog če­ga Vik­tor i sta­tua mo­ra­ju da se vra­te. 5. Ma­ka­ve­jev pri­si­lja­va pu­bli­ku da po­nov­ no spa­ja­nje Ber­li­na do­ži­vi u skla­du sa ove dve pred­ sta­ve „isto­rij­skih tre­nu­ta­ka”. Tran­sla­tion by Tom Con­ley. An­drew. Ne sa­mo da na­bra­ja raz­li­či­te et­nič­ke gru­pe ko­ji­ma su pri­pa­da­ li uče­sni­ci osva­ja­nja Ber­li­na. ovaj film ko­ pi­ra ne­ke od vi­zu­el­nih teh­ni­ka iz Tri­jum­fa.ce-re­vi­ew. Ume­sto to­ga. Bje­lić. bo­žan­sku lič­nost. Daj da ubi­je­mo duh te­že!”. 2001. str. Ce­ro­vić. Sr­đan. od na­ci­o­nal­nih mi­to­va o vik­ti­mi­za­ ci­ji ko­ja zah­te­va od­ma­zdu. Al­ti­se.” av­gu­stov­ski broj Bo­snia Re­port.

Stan­ford. the cul­tu­ral lo­gic of mul­ti­na­ti­o­nal ca­pi­ta­lism. Ni­če.” in Pheng Che­ah and Bru­ce Rob­bins (eds. Slo­bo­dan. “Clash of the Ti­tans. 1997. Wolff. Izet­be­go­vić. Da­vid. str. Ta­ko je go­vo­rio Za­ra­tu­stra. Us­prav­na ze­mlja: pe­sme. 18. In­ven­ting Eastern Euro­pe: the Map of Ci­vi­li­za­ tion on the Mind of the En­lig­hten­ment. 122 . “Com­pa­ra­ti­ve Cosmpo­li­ti­a­nisms. 33. Gra­fos. Lon­don: BFI Pu­blis­hing. NC: Du­ke Uni­ver­sity Press. Be­o­grad. Be­o­grad. Unt­hin­king Euro­cen­trism: Mul­ti­cul­tu­ra­lism and the Me­dia. NM: Uni­ver­ sity of Min­ne­so­ta Press. Vuk Ka­ra­džić. 26–40. Sla­voj.). “Mul­ti­cul­tu­ra­lism. Sla­voj and Ber­nard-Hen­ri Lévy de­ba­te. 23. 1994. 34. 1994. Pi­er Pa­o­lo.” New Left Re­vi­ew. Ži­žek. Mi­lo­še­vić. 30. 218. 1988. Islam iz­me­đu Is­to­ka i Za­pa­da.com/ar­tic­les/56047/da­vidroh­de/ko­so­vo-se­et­hing . 29. Knji­ža­ra Krug. Bar­ce­lo­na. Be­o­ grad. str. Go­di­ne ras­ple­ta. 23 Oc­to­ber 2008. Bru­ce. Wyatt. Di­na. Be­o­grad. Ha­a­retz. La­rry. Roh­de. 1991. 1994. Ro­do­wick. Austin. 1980. str. Ži­žek. 22. 2000. Knji­žni­ca hr­vat­ske re­vi­je. 27. New York. or. 2002. Le­vi. Be­o­grad­ski iz­da­vač­ko-gra­fič­ki za­vod. Cul­ tu­re and the Me­dia. Pešić. Ras­pad Ju­go­sla­vi­je na fil­mu: este­ti­ka i ide­o­lo­gi­ ja u ju­go­slo­ven­skom i post­ju­go­slo­ven­skom fil­mu. 21. CA: Stan­ ford Uni­ver­sity Press. 17. Pre­veo Bo­ži­dar Zec. Rob­bins. 28. str. D. Gra­ fos. 1998. De­ni­se. Ma­ri­an­na. Fri­drih. 32. TX: Te­xas Uni­ver­sity Press. http://www. 2001. TX: Uni­ver­sity of Te­xas Press. Sho­hat. Lon­don: BFI Pu­blis­hing. Rat za na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve. Yarov­skaya. 1997. Po­pa. Pa­vle. S one stra­ne do­bra i zla. Pre­ve­le Ana Gr­bić i Slo­bo­dan­ka Gli­šić. 1997. 11:2. NY: Ro­u­tled­ge.” Me­di­ter­ra­nean Qu­ar­terly. “Un­der­gro­und.” New Left Re­vi­ew. Ve­sna. “The Con­fi­sca­tion of Me­mory. 35. Pre­veo Mi­lan Ćur­čin. Tuđ­man. Co­smo­po­li­tics: Thin­king 26.N. 225. Du­brav­ka. 28– 51. Em­pi­ri­smo Ere­ti­co.” Fo­re­ign Af­fa­irs. High Con­cept: Mo­vi­es and Mar­ke­ting in Hollywo­od. Dur­ham.” by Shlom­zion Ke­nan. 23–28. 1972. 1996. Ko­smos. Ci­ne­ma of Fla­mes: Bal­kan Film. 16. “New tri­als for Euro­pe and EuroAtlan­tic Part­ner­ship: a Vi­ew from Rus­sia. Austin. El­la and Ro­bert Stam. 25. 20. 19. Young­blood. Vas­ko. So­vi­et Ci­ne­ma in the Si­lent Era. 51:2.fo­re­ig­naf­fa­irs. Sa­fro­nov. Mi­lan: Gar­zan­ti.vîðeñjå 15. and Fe­e­ling Beyond the Na­tion. Ugre­šić. Be­o­grad.” Film Qu­ar­terly. 1989. Fra­njo. Gil­les De­le­u­ze’s Ti­me Mac­hi­ne. Ior­da­no­va. 1991. Na­ci­o­nal­no pi­ta­nje u su­vre­me­noj Euro­pi. Ale­xan­der V. 24. 31. Be­o­grad. 1996. 1981. 50–54. Pa­so­li­ni. 2009. Ali­ja. Emir Ku­stu­ri­ca. ----. ----. “Ko­so­vo Se­et­hing. May/Ju­ne 2000. Ju­stin. Min­ne­a­po­lis. 1983.

.

.

.

.

exchanging and circulating images. the market had the same effect on book dissemination.vîðeñjå UDC 821.163. university professors worryingly compare notes about dropping student numbers in literature departments. Even without formulating a conclusion resulting from carefully conducted research.09 Ugrešić D. School of Slavonic and East European Studies. when they meet. And most 127 of these books do find their readership. and e-publishing and printing press against writing of parchments or carving in stone. some hotels have begun to lock their minibars. Perhaps more reading is done at the beginning of the twentieth-first century in New York on any one day. More than two hundred thousand books are printed in the UK every year: this is at least one book per three hundred Brits. over-sexualized and deliberately ignorant of what you think should matter. or all of the above.42. This is to a large extent a result of technological advancement: word-processors against typewriters. The public sphere the world over seems to have become infantile. In conjunction with compulsory primary education and spread of literacy which European nation . one cannot but notice that never is recorded history have so many people had access to reading. 330. based on coherent theoretical framework and exhausting collections of data. With the exception of the latter. on your mobile phone. I share all of these concerns. Yet. which gradually took place in the nineteenth century. on Kindle. University College London. your daily newspaper can go for weeks on end diligently reporting everything about reality show personalities of the day. than in a whole year a hundred years ago. a premonition of the return to the darkest totalitarian times. contemporary culture. And to add insult to the injury.1:821 Zoran Milutinović. trivial. or to be listened as audio-book. was the book market. The second factor in this change. While technological changes revolutionized production. including reading literature. today we read quickly and superficially many books only once. to be read as a printed copy. and instead of reading slowly and carefully one book many times over. film and the Internet. without once mentioning the writers and books you grow up admiring. UK Dubravka Ugrešić and the Political Economy of Literature We are already accustomed to the complaint that in the late twentieth century something went wrong with literature and its cultural status: everybody agrees that it ceased being the most important means of producing. just a look at the number of passengers in the underground immersed in their books and other reading devices must reassure you that we are living in times of tremendous democratization of reading. and blame either weakened public education. But technology alone could not have changed the nature of reading: historians claim that sometime in the eighteen century the way people read changed.

The literary market in the nineteenth century was experienced as a precondition for artistic autonomy. Those books I admired in underground were. However. even when it really was morally. literature must settle for the lowest common denominator. which paid monthly by word count. political and aesthetic conventions as well as the market. patronage (Rilke). politically radical and aesthetically challenging. London: Chatto & Windus. or openly and unashamedly marketable: Thomas Mann’s diaries are full of his pedantic records of fees requested and received. Eliot). day jobs (Joyce. one could easily construct a teleological narrative in which technology. This narrative is complicated by. If literature is charged with a task of meeting the market demand. following the model of tong-in-cheek exaggeration Ugrešić’s offered in her dramatization of minibar as the last bastion of totalitarianism. 1 Eugen Weber: Peasants into Frenchmen. a historical anomaly to which Ugrešić frequently points: the mode of artistic production in socialist societies. I am strategically exaggerating. as it seems from the present-day neoliberal vantage point. Of course. The main culprit is. a triumph of the likes of Fifty Shades of Grey. The socialist mode of literary production. The Modernization of Rural France 1870 -1914. in a nutshell. must become conformist instead of critical and challenging in its moral. the market: the logic of the market dictates the nature of literature written today. and among those two hundred thousand books printed in the UK every year there is precious little one would wish to preserve for the future. This was neither a fully-fledged autonomy nor a straightforward heteronomy: as NB recently claimed. actually. politically and aesthetically challenging – in various combinations of these three aspects . in Ugrešić’s view. to use Eugen Weber’s catching title. but morally. T.Fifty Shades of Grey. This result makes some of us nostalgic for the times when carving in stone was the only way of expressing oneself in writing. this will be. In a word. and today we prefer to call it aesthetic ideology*: this is how Modernism preferred to see itself in its most heroic moments. political and aesthetic values.vîðeñjå states introduced in the nineteenth century in order to turn peasants into Frenchmen. pp. and which it reached in the best moments of Modernism: to be morally non-conformist. In reality. especially in Thank You for Not Reading: the market has created the battle between literary works of art and literary goods. and made possible every oppositional and critical stance. at least in its 128 . politically and aesthetically constrained by the market. Yet this position was experienced as the position of autonomy. more people do read today. political developments and economic necessities all conspire towards a simple aim – the artistic production for the market. it must give up on the tasks it had been gradually formulating for itself form the times of Romanticism. or the dependence on a number of bourgeois subscribers whose patronage depended on the author’s previous record of not challenging subscribers’ moral. political and aesthetic dimensions. and if the aim is to sell the maximal number of copies to the widest readership available. or to negotiating with the market forces and salvaging as much as possible in this give-and-take: many a Russian nineteenth-century novel could have been shorter were it not originally published in instalments in one of the ‘tick’ journals. Without this historical deviation.2 But if stripped of exaggerations.S. and the latter are definitely winning. and not without reason. Of course there was a price to be paid for this autonomy: without independent income or powerful patronage. the capitalist mode of artistic production is a tension between the two. this historical construction is the product of Modernism itself.it was either indifferent to any market success and protected by independent income (Proust). and rightly so if we compare it with the previous historical constellations of heteronomy: protection from the church or a prince.1 these two revolutions created the astounding result: in recent years millions of readers have had an opportunity to read . but the number of readers who know how to read carefully and critically is declining even among academics – this complaint is another standing items at academic gatherings.177-182. NY: Open Letter. 1979.1 But a greater degree of autonomy it certainly was. This historical construction assumes that the Modernist literature at its peak managed to occupy the position of perfect independence and autonomy with regard to moral. 2 “Assault on the Minibar” in Dubravka Ugrešić: Karaoke Culture. free from all other forms of heteronomy. merely literary goods. the argument Ugrešić has put forward over many pages in her essays. authors were either sentenced to regular day jobs and precarious bohemian existence. Rochester. 2011. Kafka.

it allowed for spheres for individual and social existence which could not be subsumed under the crude means-ends rationality. This was. however. unjust.vîðeñjå Yugoslav variety to which Ugrešić refers. An example: Borisav Pekić’s novel Hodočašće Arsenija Njegovana (1970. The real reason belongs to the sphere of what is unthinkable and unmentionable in the present political climate: one of the tacit assumptions on which the socialist system in what used to be Yugoslavia was that profit if not the ultimate measure of everything. translated in 1978 as The Houses of Belgrade) developed a full philosophy of the importance of private property. but it is also obvious that. everybody was entitled to it. did not provoke the loss of the entitlement to shelter from the market forces. also allowed for the market forces to take effect. in this case autonomy prevails. as the novel refrained from explicitly challenging the authorities and calling for their overthrow. challenging and subversive literature. and limiting in many other respects – perhaps unconsciously followed the childhood dream of early Marx about the fullness of human existence in which spheres without immediate use value and profit could find their rightful place. and of creating images of human existential satiation. . free medical and pension insurance through membership in writers’ associations. There were authors who were able to achieve substantial market success. and built them everywhere: as those people who throughout their adult lives unconsciously follow their childhood dreams and leave the impression of irrationality in their behaviour. * Nicholas Brown: “The Work of Art in the Age of its Real Subsumption under Capital”. True: even if its record in other respects was brilliant. This is inaccurate and cannot be corroborated by evidence. the authorities did not react. However. of course. It is evident. politically and aesthetically subversive concerns. and it certainly was not. or even to use it for subversive purposes within the tolerable limits. and was published in a socialist country which rested on the assumption that private property – excluding things for personal consumption – was the source of all evil. politically subversive. although at the price of sacrificing all morally. and could not be measured with profit and use value. Pekić’s novel is an example of morally. The majority. Based on Marx’s utopian dreams of a different type of human existence. this kind of service was not required: authors’ decision not to sacrifice their political autonomy. was able to ignore the market: protected by the elaborate and extensive network of social (not state) patronage – the right to accommodation at subsidized rent. with all that goes with it. Cynics would immediately note that this might be one of the reasons for its failure. aesthetically and even politically autonomous. providing they did not radically and explicitly question the cornerstones of the system. which thrived in a system which sheltered it from the market constrains. such a society would not be well placed for fierce international competition. and to a lesser extent also politically subversive. Although the authorities certainly welcomed all volunteer supporters with exceptional rewards. This system believed that even the smallest town should have a subsidized theatre and an art gallery. as most of researchers of socialist societies do. www. the socialist system of Yugoslavia – which could be cruel. Why did the authorities not only tolerate such artistic production. but moreover sheltered it with an 129 elaborate system of social patronage which neutralized the market pressure? The usual and hasty answer to this question is: because the socialist authorities used writers as a part of the ideological state apparatus.org (last accessed on 24 August 2015). that it had to be involved in complex negotiations between autonomy and heteronomy (withholding the call for regime’s overthrow was the price to be paid). however.nonsite. as full autonomy always and everywhere remains only an ideal. Instead of imagining it as the constellation of straightforward heteronomy. The social patronage was not conditional upon explicit support for the authorities. of dreaming of the full extent of humanity. subsidized publishing companies which did not necessarily have to consider profit as their top priority and could offer writers a decent fee even for work which sold poorly – all these created conditions which encouraged writers to be morally and aesthetically. it is more accurate to see it as a version of a tension between autonomy and heteronomy characteristic of the capitalist (but not neoliberal) mode of artistic production. But cynics are not best placed to appreciate the value of exploring the possibilities of language.

during 1980s and – the beginning of 1990s. Nina Živančević.vîðeñjå UDC 7. primarily working on abstract sets. I was eager to see Kantor’s work which for me contained something that the Living Theater did not have.531 7. Université Paris 8. and as a ‘Mittel’ European in New York while working for Julian Beck’s Living Theater. but in an absolutely committed direction. in his homeland Poland. But then.and that is the whole awareness of censorship. So. mostly for the Helena Modrzejewska Old Theatre in Kraków. even more that Grotowski. at Ellen Stewart’s La Mama theater where I also had an honor to perform my own work in New York. as well as in Europe and the entire world. something which I will discuss in my work a bit later today. At that time.for two reasons: not only that Tadeusz Kantor represents a truly international artist’s stance through his multiple activities of an artist. painter cum theater director cum performance. an incredible set designer and then a theater director who was breaking the boundaries between the Performance art and Theater. I met Kantor. and Tadeusz Kantor disappeared from the art scene altogether due to the heavy censorship which was too well known to all of us. as he was and is the pillar of postmodernism. so called Eastern or Central Europeans.038. Sorbonne 3. as I was highly aware of his work at that time. Kantor continued to design for the stage on a regular basis throughout the 1960s. happening director which have given him the statute of one of the greatest men of our epoch. and a year later he founded the GrupaKrakowska / Cracow Group and participated in the Great Exhibition of Modern Art / WielkaWystawaSztukiNowoczesnej in Kraków. also like Kantor himself who. the director. in English is due to the fact that I encountered his work first in an English speaking environment. 130 . after the war also worked as a set designer. France Tadeusz Kantor and his role in the so called “minimalist performance” and his role in the overcoming censorship in art I will present my text in English.071:929 Kantor T. the Polish government authorities began to promote Socialist Realism as “official” art. whose founder and spiritual political fighter Julian Beck had a somewhat similar development like Kantor. It wasn’t until 1955 that he finally exhibited the paintings he had been creating since 1949. I was working with The Living Theater. in terms that he also was first and above all an abstract painter. A trip to Paris in 1947 inspired Kantor to better define his own individual approach to painting. but also the reason of addressing the audience here today.

Kundera of the Check Republic. poets and authors had been aware of it. the one which endowed him with the seriousness and the other with tender humor. but also. the mental and the emotional scope of the most important theater and film directors of our times have consisted in viewing their representational world as the series of consecutive paintings. to the writers and artists such as Konrad in Hungary. However. author of great theater performances. He admired the radical artists such as Moholy. and really belongs to the special geographical areas of our planet. a Central European. Kantor.” Kantor devours the univers of Kafka. external one. painful stories of nomadic moves or of an exile. . but these notions also come from their respective real life experiences where their living existence was reduced to zero. we fondly remember him as the man of theater. GojkoDjogo and SlavojZizek. scenic activity would not be possible. belong to the most disturbing ones in our epoch. “The impossible Theater” or The Poor Theater in Grotowski. as the ancient Egyptians would have it – an essential characteristic of a 131 human being which manifests itself as “Ka”. That’s when we speak of Kantor we have the notion of “Dead Theater” or “Zero Theater”. However. All these authors could tell us the history of the anti-Soviet resistance in the second part of the 20th century. but also the univers of the Polish writers such as Wyspianski. who remarked that his vision concerned the living moment of “here and now”. They had their own Gulags and GoliOtok andif they did not experience them first hand. Kantor says “I am against the expressionism because I am the expressionist. formidable painter. always aware that this now addresses itself to future but also to the living past as exemplified later in his DEAD CLASS. And I know that the expressionism pushed to the extreme – is the dead-end in art.vîðeñjå The awareness of censorship which often manifests itself in so called auto-censorship is a peculiar thing. Wielopole” and “Let them die. Witkiewicz. we should not forget that first and above all. talents such as Meyerhold. discipline and the daily existence of the Central European artists within the regime and the scope of “KundK” empire which continued to exist in the mentality of people throughout the 20th century. which.Nagy and Oscar Schlemmer but in his dialectical approach to his peers he felt an urge to contradict them and as the great modernist Pound said “make it new!”. ancient world a real . these notions are taken not only from the real theatrical praxis that these artists executed in their own time. for whom the activity of painting was not the secondary one. Tadeusz Kantor is/ was a GREAT. and for Erwin Piscator who spoke of the necessity for the permanent revolution in the domain of art. The constraint of such history is also often explained by the rigor. as we come to evoke here the life and times of Tadeusz Kantor. the Checks such as Vaclav Havel and Milosh Kundera.Danilo Kish in Serbia and Tadeusz Kantor in Poland. the consecutive visual images which they endowed with the constant movement (later called either “a film” or a “theater performance”. the artists’ professional practice was also reduced and became minimalist. notably to the hi-story of Kafka. “Wielopole. that is. The history of Central Europe or “Mittel-Europe” always sends us back to the story of K.the Russian constructivists. As his childhood developed at the crossroads of two cultures. the ex-Yugoslavs such as Danilo Kish. Altogether. these artists”. which is .) Tadeusz Kantor decided very early to become a painter. In the reductive practice of minimalizing one’s daily existence. At any rate. a Pole. as theater and performance always follow the needs and the imperatives of the real life unless they predict them and explain in any given manner. we should not forget yet another notion of Ka. as explained nicely in his biography by Denis Bablet. or “chi” (as the ancient Chinese used to call it) and all the artists and writers mentioned here were certainly in the possession of it. the Presbyterian and the Jewish one in Krakow. and these include “The Dead Class”. according to the authors/ theorists of history such as Claudio Magris and Igor Fiatti. we could not call him a painter with the romantic sensibility. imaginable. essential source of energy which is . according to the archaic. they were painfully aware of it and this sort of awareness really got reflected in their work. Under the steady eye of Karol Frycz he formed his interest for the Russian theater of Meyerhold but also for the German Bauhaus school. CheslavMilosh and Witkiewicz had experienced it. physically. the Hungarians such as IstvanEorshi and Konrad. Mayakovsky and Malevich. as Guy Scarpetta— a formidable connoisseur of great “K”s would tell us. the internal one or the physical.. the Poles such as Grotowski. but his first and foremost activity without which his theater and his directing.

both of these directors have never believed in improvisation in theater. by the end of it his thoughts occupied the minimalist economy of Schulz. whom Bablet calls “Polish Kafka” but whose “ubermanequin” body certainly nourished my compatriot Kish as well as his Polish comrade Tadeusz Kantor. a cannon and old wooden logs. Kantor’s reality reflects horrors since 1942 when he created in Krakow his first clandestine theater in the catacombs. Foreman’s theater is Ontological in terms of his placing his actors/playful objects within a middle-class semantic field. and whenever I think of Kantor. Kantor conducts the steady but perhaps hidden dialogue with Schulz. Hardly they both believed in a coherent and contingent story in a play as their miniature fragmented scenes could be taken as a series of separate performances in themselves. thus his guide in the degraded reality of the junk world and discarded objects not only in this play but also in Waterhen (the theme of the eternal voyage). Stalinist and suffocating than Foreman’s American one. Kantor’s metaphors – as they are being thrust upon the spectator – are more somber and raw in their appearance. the entire minimalist stage world which Kantor is going to describe in his theoretical essay “The Independent Theater”. the author of Tractatus on Mannequins. dust. influenced by Schlemmer’s mannequins and the Bauhaus stage scenography. His first play Slowacki’s Balladyna as well as his Return of Ulysses in 1944. Michail Bakhtin. filled out with angst and memories of his bountiful reality whereas Kantor’s theater is a painful historic memory of the European past filled with battles and wars. As the abstraction is a formal lack of an object which exists outside the picture”. In the Dead Class. Kantor turns a man with a hat into an object leading yet another much older creature by his hand who turns out to be an epitome of European History. And where Foreman offers us a Barbie doll as a memory of an abused childhood – in a memory of Vienna secession and Freud. also performed in a non-place (as Marc Augé would name it) bear marks of abstract and austere realism including raw materials.vîðeñjå Gombrowicz and Bruno Schulz. I see this connection with the great Russian Constructivists such as Malevich. dusty boxes. Here he comes close to another giant of the postmodern theater. but also with someone like the father of the word Avant-garde. the tragedy can co-exist with the ironic laughter/ I believe that everything is born out of contrast and that the bigger the contrast the more palpable and concrete and lively this world (is). autonomous and divided scenes which could – each of them standing by itself as a minimalist fragment. even the most tragic elements in a funny humorous./ I believe that the barbarians can coexist with the subtle ones. who was his Virgil. to set into motion all these very precise Dadaist objects. However. And as much as Kantor was under the influence of Gombrowicz and his theater of the absurd throughout his life.a blind object leads yet another blind thing. “We shouldn’t watch a play the way we watch a painting. but later connected by the fine line of grotesque humor into an entity as is the case with the Dead Class. mud. and as it is already very problematic for actors cum objects and objects cum actors (as Kantor would have it) to create and sustain the inner story of such a phenomenological play./ I don’t obey aesthetic canons/ I am not connected to any historical era/ I know them and these don’t interest me/ I am only profoundly indebted to the era in which I live and to the people who live next to me. mannequins who are in fact the objects predestined to relate to one another in a phenomenological manner. Yes. In the opening of Kantor’s Wax Museum of hu132 . but we have to live through the theater piece properly. grotesque manner – and here we come to his notion of minimalist performances. Each fragment/scene from the Dead Class could stand as a mini performance of its own where actors are exposed in a phenomenological net. this stance we often found in Rabelais. he employs the intricate net of associations which bring the spectators back to an object. as some special objects. As It is very difficult in terms of scenography. Kantor the director or the performance artist. Kantor connects the elements. the American director Richard Foreman who had a similar approach to his theater sets and his actors in his Ontological-Hysteric Theater. For the aesthetic pleasure. that grotesque laughter which brings both Kantor and Bakhtin to Rabelais. as Kantor’s Polish reality of the 1960s and 1970s appears more politically restrictive. manifested in his love toward the grotesque. Kantor is obsessed with the relationships between art and life and he claims that “the problem of art is always essentially the problem of the presence of an object. However. In his shows. as exemplified in his Dead Class.

he says about the creative process something like “all the elements of the theatrical expression such as the word. they are disturbing. He does not believe in illusion and he draws the spectator in right away: in media res – he learnt from Piscator that supreme lesson in disturbing the voyeur and he will not let him dream – if his spectator is lulled to sleep. Kantor reduces both scenic space and the temporal duration of his assemblage or a happening or performance. The real feeds on the unreal.they gain on their proper meanings and significance. the Brechtian soul would do). as Djordje Kostic. And then there was his WATERHEN: after this particular performance the objects enhance their phenomenology status.laughter feeds off the tragic content. inner prisons and censorship). but unlike the Living Theater (also the adepts of Piscator) he does not impose his political vision on them. Kantor provokes the spectator with his objects. the movement. say like the Dead Class. And when they start uttering words and semi-coherent sentences. he introduces Rabelaisian humor to it. they speak for themselves. tasty meal: Kantor invites his audience to join his stage. objects) enables him to increase the tension between the sequels of the mini performances or “the scenes” which constitute a longer piece. as his view of his object had always had a strictly political. Kantor obtains in his staging process a certain neutrality of his object which becomes in turn an independent semantic sign. The very manner of Kantor’s belief in equality of theatrical elements (meaning the text. the founder of Serbian Surrealism underlined once by saying “The surrealism is the realism on square”. stage. And the logic of the larger unit is the composition of a collage or the assemblage.it was there. In his Cricot 2 Theater he treats the text also as an organic “readymade” object. Kantor dialogues foremost and above all with the real but for him the real is manifested in an object and as in the piece “Brain Tumor” it is the Anti-social element. object on the brain of the society which calls for the action of the conscious creativity. utilitarian role. And so as not to sound or appear sor133 did in all his gore reveling. and although they are sparse and not numerous on stage. We should not forget that the principal point of Kantor’s creative reduction is his credo that the absence emphasizes the presence of an object or a given situation – by insisting on the absence of life (thus the notion of his Theater of Death) he really points out at the presence of the living elsewhere. Nina Zivancevic April 2015. Such an object ironically threatens human society and mankind and is prevented from any action by the apparatchik such as professor Green. the light and the content turn against one another” they deconstruct one another in a dialectic manner. their declarations are unimportant. Surrealist shortcut into his performance. reason feeds itself on instinct. a performance action which in turn becomes the surreal one which is just a structural shortcut in his economy of a play. minimalist boxes (or prison-houses?) where all shades of grey. like in his other pieces Kantor arrives at the ‘übertreatment’ of the real. If we observe these separate acts or miniature sequels we see that it is this hyper tension which divides them into semantic units. a recyclable “ready-made”. feeding themselves on inner contradictions. or the murky History of the man whose soul died under the Communist boot and censorship. But in fact. The quintessence of the Surrealism is extreme realism or. black and white parade in their splendor. slaughterhouses. like Duchamp’s “Fountain-urinary”. Here. as if they had something to ask. Kantor invents the semantic game and sets it on the stage resembling a chess-field where he invites you for a rollercoaster ride (each slope is a different chapter in History full of wars. By applying such a structural.vîðeñjå man dolls and mannequins. their roles are totally equal even competing with the roles of actors who in turn become things. as they turn around in circle or in circles around the bench. nor he lures the spectator to construct or deconstruct the stage mentally (the way that Foreman. made to be ready to jump into action and break the frontier between the representation and the spectator. Paris . keep raising their hands. spectator. spiritualism depends on materialism. as if they had something to say. the number of the said objects turned into people. But they are not capable of telling astory. However. his dream becomes a nightmare. the sound. decadent prostitutes turned into dolls. ready to be manipulated by an actor. he will make sure that by the end of the show. Kantor has never believed in “props”. Bablet nicely remarked that Kantor’s performance is not a can that a spectator can open every evening and be served there the same.

.

dïjałøzí .

.

145. c o m strana: 132. 147. 150. . 133. 148. 149. 151. 134. 146.f o t o V l a d i m i r P a v i ć v l a d i m i r p a v i c 1 @ g m a i l .

Svo­je­vre­me­no. Ob­ja­vio sam. po­go­to­vo za nje­ne mla­đe pri­pad­ni­ke i sled­be­ni­ke ško­le „kri­tič­kog mark­si­zma” (oku­plje­ne po­gla­vi­to pr­vo oko Gle­di­šta i Na­ših te­ma. u svo­jim – da se na­ša­ lim – „ra­nim ra­do­vi­ma” – tra­gao sam i sâm za od­go­vo­ rom na pi­ta­nje šta je hu­ma­ni­stič­ka su­šti­na so­ci­ja­li­zma i nje­mu ima­nent­ne kul­tu­re. ide­ o­lo­gi­jom se uobi­ča­je­no na­zi­va si­stem sve­u­kup­nih vred­no­sti.53) Sa Živanom Berisavljevićem razgovarala Aleksandra Đurić Bosnić Kultura kao akcija • Ka­ko vi­di­te re­la­ci­ju iz­me­đu ide­o­lo­gi­je i kul­tu­re? Da li ta re­la­ci­ja pret­po­sta­vlja uza­jam­no tvo­rač­ko dej­ stvo? Ko­li­ko je i ka­ko kul­tu­rom mo­gu­će ob­li­ko­va­ti dru­štve­no po­lje. ci­lje­va. po­la­zi­te u na­šem di­ja­lo­gu o kul­tu­ri kao ak­ci­ji. me­đu­tim.(047. ta­ko i su­šti­nu čo­ve­ka. isto ta­ko ne­ma ni isto­ 138 . do ta­ da ig­no­ri­sa­na oblast tih na­u­ka. Tra­ga­nje za od­go­vo­rom na to ve­li­ko pi­ta­nje isto­ri­je bi­lo je za. ova­ko za­po­če­tom raz­go­vo­ru. kao pr­ve an­ti­sta­lji­ni­stič­ke par­ti­je to­ga vre­me­na. zbog de­lo­tvor­no­sti na­šeg da­ljeg raz­go­vo­ra. ili od­re­đe­ne dru­štve­ne gru­pe i or­ga­ni­za­ci­je ko­je se za od­re­đe­ni sa­mo­svoj­ni si­stem vred­no­sti. ko­ja u raz­li­či­tim fa­za­ma dru­ štve­nog raz­vo­ja sa­mo na raz­li­či­te na­či­ne mi­sti­fi­ku­je ka­ko su­šti­nu bi­ća. ide­a­la i nor­mi ko­ji­ma te­že od­re­đe­ na dru­štva. „cr­ve­nu in­te­li­gen­ci­ju” ta­da­šnjeg vre­me­na. ci­lje­va. i na­su­šno ve­li­ka po­tre­ba mla­dog so­ci­ja­li­stič­kog dru­štva ta­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. ne­go i da iz­na­la­ze pu­te­ve iz­grad­nje ju­go­slo­ven­skog so­ci­ja­li­zma kao so­ci­ ja­li­zma „sa ljud­skim li­kom”. kao iz­raz i vid otu­đe­no­sti čo­ve­ka na pla­nu sve­sti i sa­mo­spo­zna­je. kao je­di­ne evro­ko­mu­ni­stič­ke dr­ža­ve u blo­ kov­ski opa­sno po­de­lje­nom sve­tu. ide­a­la i nor­mi za­la­žu. dok sam ure­đi­vao ča­so­pis za dru­ štve­nu kri­ti­ku i te­o­ri­ju Gle­di­šta. dru­štve­ne sna­ge ko­je u da­tom dru­štvu do­mi­ni­ra­ju. etič­ki. Da li to zna­či – i ve­či­te? Ali. ne sa­mo ve­li­ki iza­zov kao fi­lo­zof­ski. po­ čet­kom še­zde­se­tih. Iz­na­la­že­nje te­o­rij­ski va­lja­no ute­me­lje­nog od­go­vo­ra na pi­ta­nje šta je hu­ma­ni­stič­ka su­šti­na so­ci­ja­li­zma bi­lo je sud­bo­no­sno va­žan uslov za te­o­rij­sko ute­me­lje­nje stra­te­škog opre­de­lje­nja SKJ. i ka­da kul­tu­ra po­sta­je „dr­žav­noide­o­lo­ški apa­rat”? Ž. tač­ni­je. an­tro­po­lo­ški.dïjałøzí UDC 008:929 Berisavljević Ž. Pret­po­sta­vljam sto­ga što su one i da­nas ak­tu­el­ne. U po­li­tič­kom i de­lat­nom smi­slu. Spa­dam u one ko­ ji pod ide­o­lo­gi­jom u fi­lo­zof­skom zna­če­nju to­ga poj­ma pod­ra­zu­me­va­ju sve ob­li­ke sve­sti par­ci­jal­nog. da ta­ko ka­žem. evo po­sle vi­še de­ce­ni­ja. a po­tom pre sve­ga oko Prak­si­sa). da bi mo­gle uspe­šni­ je ne sa­mo da osmi­šlja­va­ju ci­lje­ve. ko­li­ko sa­dr­ži ova­ko slo­je­vi­to i am­bi­ci­o­zno for­mu­li­sa­no pr­vo pi­ta­nje – pod­ra­zu­me­va op­se­žni fi­lo­ zof­sko-an­tro­po­lo­ški esej o mo­gu­ćem zna­če­nju poj­ma ide­o­lo­gi­ja i poj­ma kul­tu­ra. od ko­jih Vi. od­no­sno. da­kle otu­đe­ nom bi­ću. do­kaz i iz­vo­ri­šte ali­je­na­ci­je. ja ću se mo­ra­ti ogra­ni­či­ti sa­mo na to da po­nu­dim ona su­štin­ska zna­če­nja ko­ja ja pod­ra­zu­me­vam ka­da o ta dva ka­te­go­ri­jal­no bit­na poj­ma go­vo­rim u na­šem da­ ljem. Sa­mo ovo po­čet­no pot­pi­ta­nje – od če­ti­ ri ukup­no. ne­go je ono bi­lo i „na­ log vre­me­na” vi­šeg re­da. Kao što ne­ma ide­o­lo­gi­je ko­ja u ve­ćoj ili ma­njoj me­ri ni­je sa­mo­svoj­ni vid. da­kle otu­đe­nog čo­ve­ka o svom par­ci­jal­nom. i ja vi­še op­se­žni­jih mla­da­lač­kih ras­pra­va o tim te­ma­ma. da­kle. B.

i nji­ho­ve du­go­ve­ke ge­ne­ze. u ko­lo­ple­tu ukup­nih od­no­sa u dru­štvu i stvar­no­sti. od kul­tu­re ra­da i ele­men­tar­nih me­đu­ljud­skih od­no­sa. kao to­ta­li­tar­no eta­ti­stič­ko dru­štvo. rad na nji­ho­vom spo­zna­va­nju. ra­di­lo se o bor­bi pro­tiv sa­mo­u­prav­ne so­ci­ja­ li­stič­ke ide­o­lo­gi­je. da este­tič­ki stva­ra i do­ži­vlja­va svet oko se­be i u se­bi. ako sam ih ja do­bro raz­u­meo. Ta­ko de­fi­ni­sa­ne. za­pra­vo. ide­o­lo­gi­ja i kul­tu­ra se ne­iz­be­žno i pro­ži­ma­ju i su­ko­blja­va­ju. ono pod poj­mom kul­tu­re pod­ra­zu­me­va ono što vred­no­sno či­ni sva­ku ci­vi­li­za­ci­ ju. da ga ob­li­ku­je po me­ri svo­je ge­ne­rič­ke po­tre­be za le­pim i ple­me­ni­tim. Tre­ba se bo­ri­ti pro­tiv astral­nog od­no­sa pre­ma pre­ . mo­ram u na­stav­ku iz­lo­ži­ti šta ja pod­ra­zu­me­vam pod poj­mom kul­tu­ra. iz­lo­žen naj­bru­tal­ni­joj eks­plo­a­ta­ci­ji. svo­jih in­te­lek­tu­al­nih po­ten­ci­ja­la i stva­ra­lač­kih mo­ guć­no­sti. ko­ji mi­sao čo­ve­ka i pro­ces tvo­re­nja du­hov­nih vred­no­sti za­ki­va­ju za an­ti­hu­ma­ni­stič­ke mo­ men­te eg­zi­sten­ci­je dru­štva i čo­ve­ka. kao pro­ce­sa i kao si­ste­ma. ko­ja je ov­de po­li­tič­ki do­mi­ni­ra­la i bi­la osnov ko­mu­ni­stič­ke vla­da­vi­ne u ime pro­le­ta­ri­ja­ta kao no­mi­nal­no vla­da­ju­će dru­štve­ne kla­se. pa sto­ga i po­jed­no­sta­vlje­no opi­ sa­noj di­ja­lek­ti­ci od­no­sa iz­me­đu ide­o­lo­gi­je i kul­tu­re. Go­di­ne 1972. ču­va­nju. a ne kao po­li­tič­ka na­me­ta­nja re­še­nja kul­tu­ri. ob­ja­vi­li ste stu­di­ju Kul­tur­na ak­ci­ja. Po­red pr­vog. ma­sov­ne kul­tu­re).dïjałøzí ri­je. Ne znam da li je ne­ko na­sta­vio da is­tra­žu­je ko­ li­ko je de­fi­ni­ci­ja to­ga poj­ma u op­ti­ca­ju. I obr­nu­to. (A to na­gla­ša­vam. sa­dr­žan je i od­go­vor na dru­go i tre­će pot­pi­ta­nje. kao svog su­šta­stve­nog ele­men­ta. pre sve­ga. i na ne­go­va­ nju na nji­ma za­sno­va­nog sen­zi­bi­li­te­ta čo­ve­ka–po­je­din­ ca i nje­go­ve so­ci­jal­ne sre­di­ne. U svo­jim ras­pra­va­ma iz to­ga vre­me­na ja sam is­ti­cao da pod poj­mom kul­tu­ra u vred­no­snom smi­ slu pod­ra­zu­me­vam iz­vor­ne vred­no­sti i zna­čaj­ni­je do­ me­te du­hov­nog ži­vo­ta i stva­ra­la­štva čo­ve­ka u pro­šlo­sti i sa­vre­me­no­sti. naj­in­ten­ziv­ni­jem otu­đi­va­nju de­lat­nog čo­ve­ka od nje­go­vog još otu­đe­ni­jeg bi­ća. da­kle rad na si­ste­mat­skom ovla­da­va­nju tim do­me­ti­ma i vred­no­sti­ma. u ko­ji­ma u svom kon­kret­nom i isto­rij­skom vre­me­nu eg­zi­sti­ra­ju. ko­ju ja na­zi­vam ne­a­u­ten­tič­nom kul­tu­rom (kao auten­tič­nim iz­ra­zom ne­a­u­ten­tič­nog dru­štva tzv. i njoj ima­nent­nog umet­nič­kog stva­ra­la­štva. da­kle. i na jed­ nom me­stu ka­že­te: „Bor­bu za re­a­li­za­ci­ju kul­tur­ne po­li­ti­ke ja shva­tam kao bor­bu za od­go­vo­ran i ak­ti­ van od­nos pre­ma de­mo­krat­skom do­go­vo­ru o re­še­ nji­ma. • Kul­tur­na po­li­ti­ka Dru­ge Ju­go­sla­vi­je u osno­vi je bi­la za­sno­va­na na kon­cep­tu „kul­tur­ne ak­ci­je”. U toj. ne­mi­nov­no do­la­ze u su­kob sa onim pro­gre­siv­nim ide­o­lo­gi­ja­ma ko­je do­ pri­no­se de­za­li­je­na­ci­ji čo­ve­ka i dru­štva. Mo­žda se mo­že re­ći da one ide­o­lo­gi­je ko­je pod­sti­ču pro­ce­se očo­ve­če­ nja čo­ve­ka i dru­štva pod­sti­ču­ći pro­ži­ma­ju kul­tur­ne pro­ce­se i ti­me. i u ci­vi­li­za­cij­skom i mo­der­ni­za­cij­skom smi­slu. u ko­ji­ma je dr­ ža­va ne sa­mo si­la iz­nad dru­šta­va. da­kle. do kul­tu­re stva­ra­nja i ne­go­va­nja so­ci­jal­nih pret­po­stav­ki za pu­no is­po­lja­va­nje auten­tič­ne ljud­ske 139 po­tre­be da slo­bod­no um­stvu­je. ni­ti dru­štve­ne prak­se ko­ja ni­je i car­stvo ide­o­lo­gi­ja. naj­sa­že­ti­je. na­zad­njač­ke kon­tra­re­vo­lu­ci­je u no­vo­ve­kov­noj isto­ri­ji dru­šta­va na pro­sto­ru Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. pre­ko kul­tu­re ma­te­ri­jal­nih uslo­va ljud­ske eg­ zi­sten­ci­je. ali znam da je še­zde­se­tih go­di­na na Har­var­du ob­ja­vlje­na knji­ga či­ji su auto­ri Klak­hon i Kre­ber tvr­di­li da su na­kon te­me­lji­tog is­tra­ži­va­nja eg­zakt­no usta­no­vi­li rav­no 257 de­fi­ni­ci­ja to­ga poj­ma. od dr­žav­ne vla­ sti od­re­đu­je i me­ru nje­ne eman­ci­pa­ci­je od sta­tu­sa kul­ tu­re kao pu­ke „an­ci­le” apa­ra­ta dr­ža­ve i pu­ke tran­smi­si­ je nje­nih po­li­tič­ko-ide­o­lo­ških cen­ta­ra (sve)mo­ći. da­kle. sve one spe­ci­fič­no ljud­ske sa­dr­ža­je i hu­ma­ ni­stič­ka obe­lež­ja ce­lo­kup­no­sti uslo­va u ko­ji­ma lju­di ži­ve. I naj­zad. Dru­go je zna­če­nje ši­re i vi­še funk­ci­o­nal­no i kad je reč o raz­go­vo­ru o kul­tur­noj po­li­ti­ci. To se naj­in­ ten­ziv­ni­je do­ga­đa u ze­mlja­ma ili u epo­ha­ma u ko­ji­ma su svi dru­štve­ni od­no­si po­dr­ža­vlje­ni. kla­sno ne­sve­sni i so­ci­jal­no ne­ moć­ni pre­ka­ri­jat. za­to što mi kao dru­štvo upra­vo pla­ća­mo te­žak ceh pe­ri­o­du naj­stra­šni­je an­ti­ hu­ma­ni­stič­ke. ali o bor­ bi ta­ko­đe u ime ide­o­lo­gi­je – na­gla­ša­vam: ide­o­lo­gi­je – onih na­zad­njač­kih dru­štve­nih sna­ga ko­je su čo­ve­ka– rad­ni­ka i pro­le­ta­ri­jat kao isto­rij­ski de­lat­nu kla­su u još ve­ćoj me­ri li­ši­li bi­lo ka­kvog uti­ca­ja na raz­voj dru­štva i pre­tvo­ri­li u amorf­ni. Ste­pen eman­ci­pa­ci­je kul­tu­re. i ob­ja­šnja­va po me­ri svo­jih iz­vor­no ljud­skih ose­ća­nja. kul­tu­ra za­i­sta ne­ret­ko po­sta­je ono što Vi na­zi­va­te „dr­žav­no-ide­o­lo­škim apa­ra­tom”. pre­zen­ta­ci­ji i de­se­mi­na­ci­ji. oni vi­ do­vi kul­tu­re. sa­mo ne­gi­ra­ju se­be kao bit­no iz­vo­ri­šte ali­je­na­ci­je na pla­nu sve­sti. A u stva­ri. ne­go je i sui ge­ne­ ris su­ro­gat dru­štva – dru­štvo eg­zi­sti­ra je­di­no kao dr­ ža­va. ko­ja je vo­đe­na upra­vo pod ste­gom bor­be „pro­tiv ide­o­lo­gi­je”.) Da bih mo­gao obra­zlo­ži­ti svu slo­že­nost od­no­sa iz­me­đu ova­ko shva­će­ne ide­o­lo­gi­je i kul­tu­re.

kao i zbog pr­vih opi­ plji­vih pro­me­na eg­zi­sten­ci­jal­nih pri­li­ka u dru­štvu nabo­lje (ili. na na­čin opi­san u od­go­vo­ru na pret­hod­no pi­ta­nje. kao ne­u­pit­ni ideal pred­rat­nih i rat­nih ge­ne­ra­ci­ja ju­go­slo­ven­skih ko­mu­ ni­sta. mo­ žda i neo­p­hod­na da bi se raz­u­meo od­go­vor na ovo Va­še pi­ta­nje. Isto­vre­me­no. kul­tu­re i stva­ra­la­štva u po­to­njim fa­za­ ma raz­vo­ja ju­go­slo­ven­skog so­ci­ja­li­stič­kog dru­štva.dïjałøzí o­bra­ža­ju kul­tu­re u na­šem dru­štvu. pa i kul­tu­rom. Bi­lo je to. tač­ni­je. a mo­žda i ne­mi­nov­no. Ali. u skla­du sa ustav­nim re­for­ma­ma ostva­re­nim već Usta­vom SFRJ iz 1963. su­štin­ske pro­me­ne ka­ko ustroj­stva dr­ža­ve ta­ko i kon­cep­ci­je ulo­ge Par­ti­je u upra­ vlja­nu dr­ža­vom i raz­vo­ju dru­štva. bio je to i pe­riod sve in­ ten­ziv­ni­je do­mi­na­ci­je ide­o­lo­gi­je nad ce­li­nom dru­štve­ ne prak­se i kul­tur­nog pro­ce­sa i pe­riod sta­vlja­nja svih obla­sti umet­nič­kog stva­ra­la­štva u funk­ci­ju ostva­ri­va­nja po­li­ti­ke vladajuće par­ti­je. ta­ko da se te­ško mo­že go­vo­ri­ti o bi­lo ka­kvoj kon­kret­noj „kul­tur­ noj po­li­ti­ci Dru­ge Ju­go­sla­vi­je”. kao vid ne­ga­tiv­nog is­ku­stva i re­ci­div to­ga pr­vog.. ona­kvo ka­kvo je. ima­la ši­ro­ka kon­sti­tu­tiv­na ovla­šće­nja da utvr­đu­je i – za­jed­no sa fe­de­ral­nim je­di­ni­ca­ma – u do­broj me­ri i ne­po­sred­no spro­vo­di je­din­stve­nu kul­ tur­nu po­li­ti­ku na ce­loj svo­joj te­ri­to­ri­ji. pa do sve­op­šte so­ci­ja­li­za­ci­je kul­tu­re. udru­že­nih u za­jed­nič­ku dr­ža­vu re­pu­bli­kan­skog ob­li­ka. u iz­nu­tra da­le­ko vi­še de­mo­krat­sku ko­mu­ni­stič­ku or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja svo­ jom re­vo­lu­ci­o­nar­nom idej­nom ak­ci­jom unu­tar dru­štva de­mo­krat­ski usme­ra­va nje­gov ukup­ni. vre­me ko­lek­tiv­nog za­no­sa ko­ji je pro­is­ti­cao iz odu­še­vlje­nja na­ro­da zbog oslo­bo­đe­nja ze­mlje i po­be­de nad si­la­ma zla. B. do sud­bo­no­snog su­ko­ba vo­de­će KPJ sa Ko­min­for­mom i Sta­lji­nom.. u ko­rist cen­tral­ne ulo­ge sa­ve­znog dr­žav­nopo­li­tič­kog vr­ha. pa da­kle i i naj­ma­sov­ni­jih so­ci­jal­nih gru­pa u Pr­voj Ju­go­ sla­vi­ji. ta­ko i zbog ra­di­kal­nog po­bolj­ša­nja so­ci­jal­nog po­lo­ža­ja naj­si­ro­ma­šni­jih. Ne­ ki tra­go­vi ta­da uvre­že­nog po­li­tič­kog vo­lun­ta­ri­zma. Da je to bi­lo de­lo­tvor­no. Ju­go­sla­vi­ja je već uve­li­ko iza­šla iz te pr­ve fa­ze svo­ga raz­vo­ja. Ka­da sam se. bar no­mi­nal­no. sti­ca­jem ži­vot­nih i po­li­tič­kih okol­no­ sti. ot­po­čet pro­ ces tran­sfor­ma­ci­je KPJ od po­li­tič­ke si­le ko­ja ne­po­sred­ nim vr­še­njem vla­sti su­ve­re­no. fe­de­ra­tiv­nog ti­pa i so­ci­ja­li­stič­kog po­li­tič­kog usme­re­nja. na ma­nje lo­še). kao do­bro­volj­na za­jed­ni­ca nje­nih kon­sti­tu­tiv­nih na­ro­da i isto­rij­skih po­kra­ji­na. kra­jem še­zde­se­tih i po­čet­kom se­dam­de­se­tih na­šao na po­zi­ci­ji re­pu­blič­kog mi­ni­stra za kul­tu­ru. Ta je dr­ža­va sa­mo u pr­voj fa­zi svo­ga dr­žav­no-prav­nog raz­vo­ja. po­čev od stva­ra­nja po­kre­ta za ele­men­tar­no opi­ sme­nja­va­nje po­gla­vi­to ne­pi­sme­nog na­ro­da i omo­gu­ća­ va­nja ma­sov­nog pri­stu­pa no­vih ge­ne­ra­ci­ja obra­zo­va­nju na svim ni­vo­i­ma. ko­ja njo­me vla­da. po uzo­ru na sta­lji­ni­stič­ki So­vjet­ski Sa­vez i bolj­še­vič­ki KPSS. pa da­kle i kul­ tur­ni raz­voj ka nje­nom Pro­gra­mu ima­nent­nim hu­ma­ni­ 140 . kao što ve­ro­vat­no zna­te. eta­ti­stič­ko-cen­tra­li­stič­kog pe­ri­o­da di­rek­tiv­nog od­no­sa dr­ža­ve pre­ma stvaralaštvu i raz­vo­ju kul­tu­re ži­la­vo su op­sta­ja­li sve do ras­pa­da Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. po­tvr­đu­je isti­na da su upra­vo u tom pe­ri­o­du utvr­đe­ni osnov­ni prin­ci­pi i ci­lje­vi so­ci­ja­li­stič­ke kul­tur­ne po­li­ti­ ke i osi­gu­ra­ne ele­men­tar­ne. Na­rav­no da je to pre­po­rod­no vre­me i vre­me uoč­ lji­vog raz­ma­ha kul­tu­re u naj­ši­rem zna­če­nju to­ga poj­ ma. mo­ram pr­vo da Vas pod­se­tim da je Dru­ ga Ju­go­sla­vi­ja stvo­re­na av­no­jev­skim od­lu­ka­ma.” O ka­kvom je kon­cep­tu za­pra­vo reč? Ž. Bio je to pe­riod tzv. kao do ta­da po svim pa­ra­me­tri­ma naj­za­o­sta­li­ joj dr­ža­vi Evro­pe. Ne ula­ze­ći u po­drob­ni­ja obra­zlo­že­nja. Oba ova bit­na obe­lež­ja raz­vo­ja kul­tu­re to­ga vre­ me­na – raz­voj­no i prak­tič­no po­li­tič­ki gle­da­no – da­la su i du­go­roč­no zna­čaj­ne po­zi­tiv­ne re­zul­ta­te. nad­le­žno­sti za usme­ra­va­nje i raz­voj kul­tu­ re i kon­kret­nu kul­tur­nu po­li­ti­ku. Sem na­čel­nih re­zo­lu­ci­ja sa­ve­znih kon­gre­sa SKJ o nje­go­vom de­lo­va­nju na pod­ruč­ju kul­tu­re i stva­ra­la­štva. pa i pro­me­ne idej­ne plat­for­me o nje­nom od­no­su pre­ma kul­tu­ri i stva­ra­la­ štvu. ka­ko u sa­moj dr­ža­vi ta­ko i u ri­gid­no cen­tra­li­stič­ki ustro­je­noj KPJ. kao ko­ he­zi­o­ne idej­ne plat­for­me kul­tur­nog raz­vo­ja u ce­li­ni SFRJ i po­sto­ja­nja sa­ve­znih ko­or­di­na­ci­o­nih sa­ve­ta za pod­ruč­je kul­tu­re i usme­ra­va­nje me­đu­na­rod­ne kul­tur­ ne sa­rad­nje. upra­ vlja dru­štvom u ce­li­ni. re­vo­lu­ci­o­nar­nog eta­ti­zma i naj­vi­še mo­gu­će cen­ tra­li­za­ci­je. na na­čin sve­vla­sti. Ta­da je već uve­li­ko. da­kle. ta su obe­lež­ja isto­vre­me­no idej­no-po­li­tič­ki – kat­ka­da i do po­gub­nog – ne­ga­tiv­no uti­ca­la na kul­tur­ne pro­ce­se i na od­nos po­li­ti­ke. u naj­ve­ćoj su me­ri pre­u­ze­le fe­de­ral­ne je­di­ni­ce. do ta­da ne­po­sto­je­će ma­ te­ri­jal­ne pret­po­stav­ke i in­sti­tu­ci­o­nal­na in­fra­struk­tu­ra za nji­ho­vo ostva­ri­va­nje u ce­loj dr­ža­vi. da­kle do do­no­še­ nja usta­va 1963. Ostva­re­ne su. ka­ko zbog uspe­šne ubr­za­ne ob­no­ve ze­mlje i pr­vih uspe­ha u pro­ce­su nje­ne pla­no­mer­ne in­du­stri­ja­li­za­ci­je. pri­tom sa jed­nom od naj­bo­ga­ti­jih di­na­sti­ja.

ne­ki nje­ni te­ri­to­ri­jal­no ve­li­ki de­lo­vi ta­vo­ri­li su u pa­ro­hi­jal­noj nir­va­ni sko­ro sred­njo­ve­kov­ne za­o­sta­lo­sti. na­u­ ke. spro­vo­de­ći na sa­mo­svo­jan na­čin je­din­stve­nu plat­for­mu pro­gra­ma SKJ o kul­tu­ri. nad­le­ žno­sti za ukup­ni raz­voj i raz­voj kul­tu­re pre­ne­se­ne su na ve­li­ki broj vi­so­ko osa­mo­sta­lje­nih te­ri­to­ri­ jal­nih je­di­ni­ca. Uz osta­le pred­no­sti. – Do­sled­nom po­li­ti­kom de­cen­tra­li­za­ci­je. su­prot­no Pro­ gra­mu SKJ i na­če­li­ma kul­tur­ne po­li­ti­ke sa­mo­u­prav­nog dru­štva. za či­je su spro­vo­đe­nje od­go­vor­ni svi ko­ji su u pro­ce­su do­go­va­ra­nja su­de­lo­va­li. pri­vre­de. Na kra­ju. naj­kra­će o su­štin­skim obe­lež­ji­ma kon­ cep­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je. Ta je kon­ cep­ci­ja uve­li­ko pro­ži­ma­la de­lat­nu kul­tur­nu po­li­ti­ku u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji kra­jem še­zde­se­tih go­di­na. a svo­ju op­ šte­dru­štve­nu de­mo­krat­sku po­tvr­du do­bi­la je na Kon­ gre­su kul­tur­ne ak­ci­je. A to je iz­nu­tra. u Ve­ne­ci­ji. ume­sto da se do njih do­la­zi de­lo­tvor­nim de­mo­krat­skim do­go­vo­rom. Va­lja raz­u­me­ti da je kon­cep­ci­ja kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je bi­la sin­te­za oči­ta­va­nja ukup­ne dru­ štve­ne raz­voj­no-po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je. (Se­ti­te se ko­ju je po­li­ti­ku kao zna­men­ti fran­cu­ski mi­ni­star kul­tu­re za­go­va­rao i spro­vo­dio le­gen­dar­ni An­dre Mal­ro. upra­vo tih go­di­na na­sta­li sa­da već kult­ni FEST. ko­je bi sa oslon­cem na si­stem vla­sti i auto­ri­tet SK da na­sta­ve. pre sve­ga. ko­ji je odr­žan sa­mim kra­jem ok­ to­bra 1971. ne­go astral­no. a mi smo pro­ce­ni­li da je za bu­du­ći kul­tur­ni raz­vi­tak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ta­ko de­fi­ni­sa­na kon­cep­ci­ja kul­tur­ne po­li­ti­ke naj­ de­lo­tvor­ni­ja op­ci­ja. ta nam je kon­cep­ci­ja omo­gu­ ća­va­la i pre­u­sme­ra­va­nje bu­du­će me­đu­na­rod­ne kul­tur­ ne sa­rad­nje od nje­nog ostva­ri­va­nja po me­ri re­pre­zen­ ta­tiv­nih po­tre­ba dr­žav­ne spolj­ne po­li­ti­ke ka nje­nom osmi­šlja­va­nju i ostva­ri­va­nju. pa da­kle i ste­ril­no. pro­sve­te i kul­tu­re. ja­ča­lo po­tre­bu za pu­nom otvo­re­no­šću na­še kul­tu­re pre­ma sve­tu. Isto­vre­me­no. Da je naj­bo­lje. pri­o­ri­te­te. či­ja je ar­ti­ku­la­ci­ja bi­la ne­iz­be­žna. Bio je to ne­po­no­vlji­vo je­din­stven skup naj­um­ni­jih i naj­pri­zna­ti­jih stva­ra­la­ca to­ga vre­me­ na sa broj­nim ano­nim­nim pre­ga­o­ci­ma kul­tu­re iz svih kra­je­va Re­pu­bli­ke. u skla­du sa po­ tre­ba­ma sa­me kul­tu­re. reč­ju – naj­bo­lje i naj­de­lo­tvor­ni­je . u či­jem su ra­du ak­tiv­no su­de­lo­va­li pred­stav­ni­ci vi­so­kih in­sti­tu­ci­ja po­li­ti­ke.) Ta kon­cep­ci­ja bi­la je i su­šti­na po­ ru­ka Svet­ske kon­fe­ren­ci­je mi­ni­sta­ra kul­tu­re ko­ju je UNE­SCO or­ga­ni­zo­vao u le­to 1970. ci­lje­ve i me­to­de svo­je kul­tur­ne po­li­ti­ke utvr­ đi­va­li na osno­vu nji­ma svoj­stve­nih sta­nja. kao i po­li­ti­ka po­ 141 društvlja­va­nja i oslo­ba­đa­nja kul­tu­re i umetničkog stvaralaštva od eta­ti­stič­kih ste­ga. kao i raz­vo­ja i do­ ma­ša­ja kul­tur­nog pro­ce­sa u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji u pe­ri­o­du u ko­me smo je osmi­šlja­va­li i usva­ja­li. upr­kos ni­zu ci­vi­li­za­cij­skih po­ma­ka ko­ji­ma je ta­kvo sta­nje „na­pad­nu­to”. a sa­mo­u­prav­nim tran­sfor­ma­ci­ja­ ma društva i na da­le­ko ve­ći broj agen­sa kul­tur­nog raz­vo­ja i kul­tur­ne po­li­ti­ke. – Na na­še opre­de­lje­nje za ta­kvu du­go­roč­nu stra­te­ gi­ju i ta­kvu kon­cep­ci­ju kul­tur­ne po­li­ti­ke bit­no su uti­ca­li i na­ši uvi­di u naj­sa­vre­me­ni­je stra­te­gi­je kul­ tur­nog raz­vo­ja u sve­tu. kao traj­na in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja tih auten­tič­no na­ših kul­tur­nih aspi­ra­ci­ja. go­di­ne. na ko­joj je mo­je iz­la­ga­nje o pri­pre­ma­ma Kon­gre­sa kul­tur­ne ak­ci­je u Sr­bi­ji i na­šim raz­lo­zi­ma za to na­ i­šlo na za­pa­že­no in­te­re­so­va­nje. Ci­tat ko­ji ste na­ve­li iz mo­ je stu­di­je Kul­tur­na ak­ci­ja oči­to uka­zu­je na po­sto­ja­nje ja­kih bi­ro­krat­skih sna­ga u dru­štvu. da na­me­ću svo­ja re­še­nja kul­tu­ri. a njihova pu­na ak­ti­vi­za­ci­ja je­di­no ta­ kvom de­lo­tvor­nom kon­cep­ci­jom kul­tur­ne po­li­ ti­ke ostva­ri­va. Tri su mo­men­ta bi­la iz­ra­zi­to bit­na za ta­kvo na­še opre­de­lje­nje: – Sr­bi­ja je ve­ći deo tih go­di­na već do­sti­za­la ni­vo raz­ vo­ja sred­nje raz­vi­je­ne ze­mlje (i sa­mi smo bi­li za­ ču­đe­ni ot­kri­ćem da je ona 1969. do­ka­zu­je isti­na da su iz so­li­dar­nih du­bin­skih po­tre­ba ta­ko osmi­šlje­ne kul­tur­ne po­li­ti­ke i iz naj­du­bljih po­tre­ba stva­ra­lač­kih obla­sti na pod­ruč­ji­ma film­ske i po­zo­ri­šne umet­no­sti i mu­zič­kog stva­ra­la­štva. do­sti­gla ni­vo raz­ vo­ja Fran­cu­ske iz 1939). pre­po­ru­či­va­ne od OECD i UNE­SCO. kri­tič­ki go­vo­ri i o oni­ma ko­ji kul­tu­ri i nje­nom raz­vo­ju ne pri­la­ze re­a­li­stič­ki i ak­ci­o­no. i u prak­si već uve­li­ko oži­vo­tvo­re­ne ta­ da u ne­kim od naj­ra­zvi­je­ni­jih evrop­skih ze­ma­lja. da se po­sto­ja­no i pod­sti­caj­no su­če­lja­va­ ju sa vred­no­sti­ma ko­je u tim sta­va­ra­lač­kim obla­sti­ ma pred­sta­vlja­ju svet­ski pri­zna­te do­me­te i ten­den­ci­je.dïjałøzí stič­kim ci­lje­vi­ma so­ci­ja­li­zma. i vo­de­ći or­ga­ni SK Sr­bi­je pro­ce­nji­va­li su da se po­dr­škom ta­kvoj kon­cep­ci­ji kul­tur­ne po­li­ti­ke i nje­nog oži­vo­tvo­re­nja op­ti­mal­ no re­a­li­zu­ju i pro­gram­ski sta­vo­vi o ulo­zi SK na pod­ruč­ju kul­tu­re i umet­no­sti. iz bi­ća sa­mog kul­tur­nog pro­ce­ sa. a na­ro­či­to umet­nič­kog stva­ra­ la­štva. BI­TEF i BE­MUS. Pri­tom. Dru­gi su fe­de­ral­ ni de­lo­vi za­jed­nič­ke ze­mlje.

– da obra­zo­va­nje. Ž. tj.) Usu­dio bih se. in­ten­ziv­nu i sve­o­bu­hvat­nu kul­tur­nu ak­ci­ju. Dru­ga Ju­go­sla­vi­ja je i na­sta­la do­bro­volj­nim ula­ skom u njen sa­stav na pu­no na­či­na raz­li­či­tih na­ro­da. do­sled­ni­je de­cen­tra­li­zo­va­la i pot­pu­ni­je fe­de­ra­li­zo­va­la. a ko­ li­ko za kul­tu­ru? Jed­na od zna­čaj­nih an­ti­ci­pa­ci­ja kul­tur­ne po­li­ti­ke Dru­ge Ju­go­sla­vi­je bio je te­o­rij­ski i prak­tič­ni kon­cept in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. či­ji su bit­ni i re­al­no ostvar­lji­vi ci­lje­vi: – da osi­gu­ra ostva­ri­va­nje pra­va na kul­tu­ru kao no­ vo­pro­kla­mo­va­nog ljud­skog pra­va za što ve­ći broj gra­đa­na Re­pu­bli­ke. ko­ju je osmi­slio kao per­ma­nent­nu. Če­sto ste uka­zi­va­li na to da je mul­ti­kul­tu­ral­nost isto­vre­me­no i iza­zov i šan­sa. – da se na svim ni­vo­i­ma dru­štve­ne prak­se te­me­ lji­ti­je osa­vre­me­ni or­ga­ni­za­ci­ja si­ste­ma kul­tur­ne po­li­ti­ke. ra­di­kal­no mo­der­ni­zu­je i pro­ši­ri nje­na in­sti­tu­ci­o­nal­na in­fra­struk­tu­ra i me­to­de de­se­mi­ na­ci­je kul­tur­nih vred­no­sti i me­to­de kul­tur­nog de­lo­va­nja. (A na sa­mo­svo­jan na­čin. ko­ja ni­je u sta­nju da iz­ra­zi svo­jim dr­žav­no-prav­nim ustroj­stvom i svo­jom in­sti­tu­ci­o­nal­nom or­ga­ni­za­ci­jom spe­ci­fič­nu slo­že­nost vla­sti­tog bi­ća i da toj slo­že­no­sti svo­jom prak­ tič­nom po­li­ti­kom – da ta­ko ka­žem – ne­pre­sta­no „ide u su­sret”. pro­stor­no pla­ni­ra­nje. Na­čel­no go­vo­re­ći. a u ve­li­koj me­ri to i da­nas bit­no obe­le­ža­va bi­će Re­ pu­bli­ke Sr­bi­je kao po­no­vo sa­mo­stal­ne dr­ža­ve. oku­plje­na oko Do­bri­ce Ćo­si­ća. da omo­gu­ću­je stal­no is­po­lja­va­nje i po­tvr­ đi­va­nje svih oso­be­no­sti svo­ga bi­ća – ni­je ni do­vr­še­na. ali i da je na­ci­o­na­li­ zam ne­sum­nji­vo tok­sič­no i de­struk­tiv­no tki­vo sva­ kog kul­tur­nog si­ste­ma.) Ali bez ob­zi­ra na to. da us­tvr­dim da su od­lu­ke AV­NOJ-a. ali i kre­a­tiv­no kri­tič­ki. i sa iz­ra­zi­to raz­li­či­tim ni­vo­i­ma ci­vi­li­za­cij­skog raz­vo­ja. a i što se vi­še po­ve­zi­va­la sa sve­tom. ja­sno i eman­ci­po­va­no od sva­ko­vr­sne mi­to­ma­ni­je i mi­ sti­fi­ka­ci­ja. – da omo­gu­ći i po­li­tič­ki pod­stak­ne da se dru­štvo bez snis­ho­dlji­vo­sti.dïjałøzí što je ta­da u la­ten­ci­ji mo­glo u svim de­lo­vi­ma Re­pu­bli­ke da po­ne­se sve­o­bu­hvat­ni po­kret za kul­tu­ru i da ra­di­ka­ li­zu­je i in­ten­zi­vi­ra onaj kul­tur­ni pro­ces oko či­je su se sa­dr­ži­ne i su­šti­ne upra­vo ta­da usa­gla­si­li. ta­da pred­sed­ni­ka UO Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ ge. (In­di­ka­tiv­no je da je uče­šće u ra­du Kon­gre­sa od­bi­la sa­mo ma­lo­broj­ na gru­pa bu­du­ćih ko­ri­fe­ja me­mo­ran­dum­ske i ga­zi­me­ stan­ske ra­to­bo­rač­ke po­li­ti­ke. et­nič­kih za­jed­ni­ca i po­kra­ji­na sa bit­no raz­li­či­tom ukup­ nom i kul­tur­nom isto­ri­jom. Što se ta dr­ža­va vi­še de­mo­kra­ti­zo­va­la. sa na­ci­o­nal­nim kul­tu­ra­ma ko­je su bi­le su­štin­sko obe­lež­je nji­ho­ve na­ci­o­nal­ne po­ seb­no­sti i sa­mo­bit­no­sti. Znam iz vla­ sti­tog is­ku­stva ko­li­ko je vi­so­ko na za­se­da­nji­ma UNE­ 142 . a sva­ka­ko ni ele­men­tar­no de­mo­ krat­ska dr­ža­va. i ve­či­tu ne­sta­bil­nost. Istin­ska rav­no­ prav­nost. zdrav­stve­ nu i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku uči­ni po­seb­no zna­čaj­nim i de­lo­tvor­ni­jim či­ni­o­ci­ma kul­tur­ne ak­ci­je. vi­še­kon­fe­si­o­nal­ne ili mul­ti­kul­tu­ral­ne. • Ko­li­ko je mul­ti­kul­tu­ral­nost iza­zov za dr­ža­vu. – da obez­be­di ne sa­mo dru­štve­no-po­li­tič­ke ne­go i eko­nom­ske pret­po­stav­ke za pu­no ostva­ri­va­nje na­če­la slo­bo­de stva­ra­la­štva. mul­ti­na­ci­o­nal­ne. otu­da. to je va­ži­lo i za fe­de­ral­nu Sr­bi­ju dok je bi­la u nje­nom sa­sta­ vu. Pi­ta­nje ste ta­ko for­mu­li­sa­li i obra­zlo­ži­li da bi moj naj­kra­ći od­go­vor bio da se sa re­če­nim sa­gla­sim. – da po­ve­že ci­lje­ve kul­tur­ne po­li­ti­ke sa raz­voj­nim pro­gra­mi­ma dru­gih obla­sti dru­štve­ne prak­se. taj je skup bio ne­sum­nji­ vo čin naj­i­zra­zi­ti­je de­mo­kra­ti­za­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ ke. to je vi­še objek­tiv­no po­tvr­đi­va­la da u sve pu­ni­joj me­ri uva­ža­va sa­mo­svoj­ nost i rav­no­prav­nost na­ro­da ko­ji je tvo­re. B. te­me­lji­ti ose­ćaj za pra­va onih dru­ga­či­jih od ve­ći­ne i smi­sao za su­ži­vot sa raz­li­či­ti­ma pret­po­stav­ka su bi­ti­sa­nja u dru­štvi­ma i dr­ža­va­ma ko­je su mul­ti­ra­sne. kao Povelje na ko­joj se te­me­lji­la Dru­ga Ju­ go­sla­vi­ja. – da se in­sti­tu­ci­o­nal­no osi­gu­ra ostva­ri­va­nje otvo­ re­no­sti na­še kul­tu­re pre­ma sve­tu i nje­no per­ma­ nent­no i da­le­ko in­ten­ziv­ni­je po­ve­zi­va­nje i pro­ži­ ma­nje sa kul­tu­ra­ma na­ro­da ko­ji tvo­re ka­ko Re­pu­ bli­ku Sr­bi­ju ta­ko i za­jed­nič­ku dr­ža­vu Ju­go­sla­vi­ju. Ona je osu­đe­na na per­ma­nent­ne na­pe­ to­sti i kon­flik­te. ko­ju je či­ni­lo ne­ko­li­ko pi­sa­ca i ne­ko­li­ko na­stav­ni­ka BU ko­ji su mu po­sta­li idej­no i po­li­tič­ki bli­ski na­kon pa­da Ran­ko­vi­ća. bi­le po­li­tič­ko-prav­na him­na uva­ža­va­nju jed­ na­ko­prav­no­sti svih oso­be­nih obe­lež­ja kon­sti­tu­e­na­ta ko­ji su je tvo­ri­li. od­re­di pre­ma tra­di­ci­ji i na­ci­o­nal­nom bi­ću kul­tu­re srp­skog na­ro­da i dru­gih na­ro­da ko­ji u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji ži­ve. ni va­lja­no ure­đe­na. ona mul­ti­na­ci­o­nal­na ili na dru­ ge oso­be­ne na­či­ne ne­mo­no­lit­na dr­ža­va. – da osi­gu­ra znat­no in­ten­ziv­ni­ji ste­pen so­ci­ja­li­za­ci­ je umet­no­sti i kul­tu­re.

ko­je je ne­iz­be­žni pra­ti­lac i pro­iz­vod me­tro­po­li­za­ci­je. sa­svim raz­li­či­tih po op­štoj. 3 tri naj­ve­ća ur­ba­na i kul­tur­na cen­tra van pre­sto­nog gra­da – re­đe sve­snom vo­ljom su­ve­re­nih upra­vlja­ča dr­ža­vom i dru­štvom. To je. uti­ca­ lo na stva­ra­nje one traj­ne te­ko­vi­ne to­ga pe­ri­o­da ko­ja i da­nas. Od­go­vor na ovo Va­še pi­ta­nje ne mo­že bi­ti pot­pun bez naj­kra­ćeg ob­ja­šnje­nja fe­no­me­na me­tro­ po­li­za­ci­je. kon­ tra­re­vo­lu­ci­o­nar­no ra­zor­ne kad su od na­ci­o­na­li­stič­kog di­si­dent­stva po­sta­ja­le do­mi­nant­ni part­ner i for­mu­la­tor na­ci­o­nal­nih pro­gra­ma po­li­tič­kih i dr­žav­nih or­ga­na po­ je­di­nih fe­de­ral­nih je­di­ni­ca. U pra­vu ste ka­da uka­zu­je­te na na­čel­no i prak­tič­no uva­ža­va­nje in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je to­kom ukup­ ne isto­ri­je Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. si­ste­mat­sko po­di­za­nje ni­voa kul­tur­nih po­tre­ba naj­ši­rih slo­je­va na­ro­da itd. u nji­ma ta­ko­đe kon­cen­tri­sa­ne kul­tur­ne i na­ci­o­nal­ne eli­ te. iz­me­đu osta­log. jer ih otu­đu­ je od vla­sti­tog za­le­đa i vla­sti­te so­ci­jal­ne osno­ve. kao i zlo­ sreć­ne pe­ri­o­de di­vlja­nja na­ci­o­na­li­stič­kih ten­den­ci­ja u bi­ću od­re­đe­nih. Ekla­tant­ni pri­mer za to su ras­pra­ ve oko in­te­gral­nog ju­go­slo­ven­stva. dok se u nji­ma od­vi­ja in­ten­zi­van kul­tur­ni ži­vot po me­ri po­tre­ba ma­lo­broj­ne. kao i nje­ne kul­tur­ne po­li­ti­ke pre­ma pra­vi­ma ma­njin­skih na­ro­da i na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. da se – po pra­vi­lu u glav­nom gra­du. a da­le­ko če­šće unu­tra­šnjom lo­gi­kom spon­ta­nog raz­vo­ja po­je­di­nih dru­šta­va. nji­ ho­vo sa­mo­po­tvr­đi­va­nje i za nji­hov raz­voj. da sa­ mo­za­do­volj­no po­či­nju da se za­tva­ra­ju pre­ma kul­tur­no pro­vin­ci­jal­no za­mr­lom za­le­đu. ci­ vi­li­za­cij­skoj i kul­tur­noj raz­vi­je­no­sti. U ukup­noj isto­ri­ji dru­ge Ju­go­sla­vi­je. što je u naj­ve­ćoj me­ri i do­ pri­ne­lo raz­bi­ja­nju/ras­pa­du Ju­go­sla­vi­je. Me­đu za­i­sta broj­ne i od ze­mlje do ze­mlje raz­li­či­te uzro­ ke ta­kvog sta­nja tre­ba uvr­sti­ti kao naj­va­žni­je: du­go­traj­ no. Po­jed­no­sta­vlje­no go­vo­re­ći. po­što se – što je ta­ko­đe za­ko­no­mer­nost kul­tur­nog pro­ce­sa – naj­vi­ši do­me­ti umet­no­sti i kul­tu­re mo­gu ostva­ri­va­ti sa­ mo u uslo­vi­ma otvo­re­no­sti i uni­ver­zal­no­sti. pod­ ra­zu­me­va­la naj­pu­ni­je ostva­ri­va­nje pra­va na kul­tu­ru. i da li je to bio kon­ti­nu­i­ra­ni pro­ces ili je bi­lo dis­kon­ti­nu­i­te­ta? 143 Ž. što je kul­tur­ne in­sti­tu­ci­je i stva­ra­lač­ke sna­ge naj­ve­ćih kul­tur­nih cen­ta­ra oba­ve­zi­va­lo i pod­ sti­ca­lo na de­lo­tvor­nu otvo­re­nost pre­ma vla­sti­tom za­ le­đu i naj­ši­rim slo­je­vi­ma na­ro­da. upr­kos kr­va­vom ras­pa­du te dr­ža­ve i po­ma­mi šo­vi­ni­zma u svim nje­nim de­lo­vi­ma. ne­go ona du­go­roč­no šte­ti i kul­tur­nom pro­spe­ri­te­tu sa­mih me­tro­po­la. to je ten­den­ci­ja ima­nent­na pro­ce­su raz­vo­ja i dugoročnom kul­tur­nom pro­ce­su u ni­zu ze­ma­lja. evi­dent­no po­sto­ji i ko­ju zo­ve­mo ju­go­slo­ven­ski kul­tur­ni pro­stor. bi­lo sa ci­ljem ki­da­nja ono­ga što te na­ro­de i nji­ho­ve kul­tu­re i na­ro­de or­gan­ski po­ve­zu­je ili pak sa pre­ten­zi­jom na asi­mi­la­ci­ju ma­njin­skih kul­ tu­ra i na­ro­da u ime mi­to­man­ske in­ter­pre­ta­ci­je isto­ri­ je ve­ćin­skog na­ro­da i svo­ja­ta­nja kul­tur­nih ve­li­či­na i vred­no­sti ma­njih na­ro­da. na­ro­či­to ma­njih na­ro­da. i to na ra­čun na­ci­o­nal­nog do­hot­ka ko­ji stva­ra­ju svi. sam tok raz­vo­ja do­vo­di do to­li­ko enorm­ne kon­cen­tra­ci­je vi­so­kih in­sti­tu­ci­ja i stva­ra­lač­kih sna­ga kul­tu­re i umet­no­sti u tim gra­do­vi­ma. A po­sta­le su ne sa­mo tok­sič­no. pa i frak­ci­je. ras­pra­ve oko na­zi­ va je­zi­ka ko­jim go­vo­re raz­li­či­ti ju­go­slo­ven­ski na­ro­di. Tre­ba pri­tom re­ći da me­tro­po­li­za­ci­ja kao re­al­no sta­nje ne po­ga­đa sa­ mo kul­tur­ni raz­vi­tak i kul­tur­ni ži­vot pro­vin­ci­je. pa i agre­siv­no šo­vi­ni­stič­kih in­ter­pre­ta­ci­ja isto­ri­je i kul­tu­ re po­je­di­nih na­ro­da. Ta­kve su ten­den­ci­je i sna­ge ko­je ih za­go­va­ra­ju du­go i uspe­šno su­zbi­ja­ne od stra­ne vo­de­ćih po­li­tič­kih sna­ga. ne­go i kan­ce­ro­ge­no tki­vo. bi­lo je i pe­ri­o­da kad se na­če­lo mul­ti­kul­tu­ral­no­sti do­vo­di­lo u pi­ta­nje i oko nje­go­vog po­što­va­nja stva­ra­le ozbilj­ne ten­zi­je. so­ci­ja­li­za­ci­ju kul­tu­re. a iz­ra­zi­to cen­tra­li­stič­ko ustroj­stvo dr­ža­ve i stihijske pro­ce­se in­du­stri­ja­li­za­ci­je i ur­ba­ni­za­ci­je u ze­mlja­ma u ko­ji­ma je me­tro­po­li­za­ci­ja iz­ra­zi­to uoč­lji­va. od­no­sno ni­po­da­štav­nja nje­go­vih je­zič­kih va­ri­jan­ti. i one­mo­gu­ća­va­ne da se in­fil­ tri­ra­ju u glav­nu ma­tri­cu kul­tur­nog pro­ce­sa. i pre­ma stva­ra­nju uslo­va za nji­ho­vu rav­no­prav­nost. u vre­me bu­ja­nja na­ci­o­na­li­stič­kih. ili. osu­đe­ ne na pa­ro­hi­jal­no bi­ti­sa­nje. ta kon­cep­ci­ja. Ona je po­sto­ja­no osi­gu­ra­ va­na stva­ra­njem in­sti­tu­ci­ja u svim de­lo­vi­ma Ju­go­sla­vi­je sa ci­ljem su­sre­ta­nja i pro­ži­ma­nja kul­tur­nih vred­no­sti sop­stve­nog na­ro­da sa kul­tur­nim do­ma­ša­ji­ma dru­gih ju­go­slo­ven­skih na­ro­da.. . • Šta bi­ste re­kli o kon­cep­tu de­me­tro­po­li­za­ci­je kul­tu­re? Ko­li­ko je ta­kav kon­cept re­a­li­zo­van od se­dam­de­se­tih go­di­na do da­nas. i glo­ri­fi­ka­ci­je. na­rav­no. a po­ne­kad i u 2. B. pod­sti­ca­nje aspi­ra­ci­ja sva­ke sre­di­ne na op­ti­ma­lan kul­tur­ni raz­voj. De­me­tro­po­li­za­ci­ja je bi­la jed­no od na­če­la kom­ plek­sne kon­cep­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je već zbog to­ga što je ona.dïjałøzí SCO ili u to­ku pri­pre­ma do­ku­me­na­ta KEBS vred­no­van od­nos Ju­go­sla­vi­je kao dr­ža­ve i nje­ne po­li­ti­ke me­đu­na­ ci­o­nal­nih od­no­sa. naj­ši­ru de­se­mi­na­ci­ju naj­vi­ših do­ma­ša­ja umet­no­sti.

Ta je eli­ta ne­pre­mo­sti­vo i ne­po­mir­lji­vo po­de­lje­na na onu iz­ra­zi­ to do­mi­nant­nu. Pri­tom na­po­mi­njem da u ta­ko zlo­gu­kim vre­me­ni­ ma. di­jag­no­ze i oce­ne gu­sto sa­dr­ža­ne i sko­ro ubo­ji­to sna­žno for­mu­li­sa­ne u pa­su­su ko­jim je in­spi­ri­sa­no Va­še pi­ta­nje. na­ci­o­nal-se­pa­ra­ti­stič­koj. ulo­ga in­te­ lek­tu­al­nih eli­ta u pro­ce­su ras­pa­da Dru­ge Ju­go­sla­vi­je? Ž. ak­te­ra od sa­mog po­čet­ka. otvo­re­ni na­pad na na­če­lo de­me­tro­po­li­za­ ci­je iz­vr­šio je čel­ni čo­vek tih sna­ga i „naj­vi­ši” pr­vak Re­pu­ bli­ke Sr­bi­je tek de­se­tak go­di­na ka­sni­je. Me­đu­tim. on je na sed­ni­ci jed­nog od naj­vi­ših fo­ru­ma dr­ža­ve me­ne lič­no. ko­ja je od­i­gra­la ulo­gu bu­re­ve­sni­ka zlo­de­la či­ji su iz­vr­ši­o­ci naj­če­ šće bi­li oni ko­je je zov tih eli­ta za­veo i učinio zlo­čin­ci­ma. Pa da od­mah ka­žem: naj­sve­srd­ni­je že­lim da se ovo oče­ki­va­nje ce­nje­nog Hol­ma Zund­ha­u­se­na ostva­ri u onoj ogrom­noj me­ri u ko­joj su pro­kle­to isti­ni­te kon­sta­ ta­ci­je. a kao in­te­gral­ni deo ce­lo­vi­te kon­cep­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je po­tvr­dio i pre­po­ru­čio i Kon­gres kul­tur­ne ak­ci­je. ve­li­ke de­lo­ve dru­štva za­stra­ši­va­li ge­no­cid­nim to­po­si­ ma. do onog isto­rij­ski gr­la­tog ur­li­ka mo­ga pri­ja­ te­lja Ra­de­ta Kon­stan­ti­no­vi­ća u bom­bar­do­va­nom Sa­ra­je­vu. Sam Kon­ gres kul­tur­ne ak­ci­je na­pad­nut je ubr­zo na­kon odr­ža­va­nja sa iz­ra­zi­to uti­li­ta­ri­stič­ko-bi­ro­krat­skih po­zi­ci­ja de­la onih sna­ga ko­je su se u Sr­bi­ji za­pra­vo ob­ra­ču­na­va­le sa tzv. po­tre­be za po­tvr­đi­va­njem. ma­njin­sku i bit­no dru­ga­či­ju. me­đu­ sob­no svi­re­po su­prot­sta­vlje­ne na­ci­o­nal­ne eli­te u sva­kom od ju­go­slo­ven­skih na­ro­da. pa i po­gub­nih za­sto­ja. po Va­šem mi­šlje­nju. te­o­ri­ja­ma za­ve­re i te­ra­ li u hi­ste­ri­ju…” Po nje­go­vom mi­šlje­nju. sce­na­ri­ji­ma ugro­že­no­sti. nad­me­no­sti ili sle­pi­la. za­pe­nu­ša­no ra­to­bo­rač­ku i iz­ra­zi­to šo­vi­ni­ stič­ku. Ina­če. upr­kos naj­bo­ljim na­me­ra­ma nje­go­vih iza­zo­vi­ ma vre­me­na ne­do­ra­slih upra­vlja­ča i upr­kos nji­ho­voj le­ po­re­koj re­to­ri­ci. od­luč­no su­ prot­sta­vlja­la. Na­rav­no da je u ostva­ri­va­nju ta­ko kon­ci­pi­ra­ne po­li­ ti­ke de­me­tro­po­li­za­ci­je. knji­žev­ni­ci i na­uč­ni­ci ko­ji su iz uve­re­ nja. la­ko mo­že­te uoči­ti po­sto­ja­nje bar dve. srp­ skim li­be­ra­li­zmom. U Sr­bi­ji je mo­žda taj su­kob dva de­la na­ci­o­nal­ne i du­ hov­ne eli­te bio i ostao i naj­dra­stič­ni­je i naj­vi­še vi­dljiv. ko­ju je kao na­če­lo raz­ra­dio. u či­jem je ra­du ina­če i sam su­de­lo­vao. ve­ka. do 21. sa­u­če­sni­ka i po­sma­tra­ča. pa i vla­sti­tog op­stan­ka. bi­lo sta­no­vi­tih. ili bar et­nič­ke „Sr­bi­sla­vi­je”. ko­ja se tom zlo­dr­skom po­zi­vu na no­ve ko­lek­tiv­ne po­ko­lje po ce­nu sva­ ko­li­kog stra­dal­ni­štva. A dru­štvo či­ji ukup­ni raz­voj usme­ra­va sti­hi­ja dru­štvo je u ko­me je me­tro­po­li­za­ci­ja kul­tu­re i pa­ro­hi­ja­li­za­ci­ja pro­vin­ci­je ne­iz­be­žna za­ko­no­ mer­nost. i pre­ma pre­su­da­ma me­đu­na­rod­nih. Holm Zund­ha­u­ sen eks­pli­ci­ra da će se u bu­du­ćim sud­skim pro­ce­si­ma po­sve­će­nim zlo­či­ni­ma na tlu biv­še Ju­go­sla­vi­je mo­ra­ti pra­vi­ti raz­li­ka iz­me­đu pre­stup­ni­ka za pi­sa­ćim sto­lom. i ka­že: „Pre­stup­ni­ci za pi­sa­ćim sto­lom stvo­ri­li su […] onaj du­hov­ni kon­tekst ko­ji je pri­me­ni na­si­lja pri­ba­vio dru­štve­nu sprem­nost na pri­hva­ta­nje. B. ume­sto Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. bi­lo da je reč o onoj ko­ja je po­zi­va­la na sve­tu boj­nu za stva­ra­nje srp­ske. nji­ho­ va ne­spo­sob­nost da de­fi­ni­šu stra­te­gi­ju raz­vo­ja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u uslo­vi­ma tran­zi­ci­je. Ona do­mi­nant­na eli­ta je za sa­da sa­mo mo­ral­no i in­ te­lek­tu­al­no od­go­vor­na za sro­za­va­nje srp­skog na­ro­da na ge­no­cid­ni. ka­kvo je bi­lo ono ko­je je pret­ho­di­lo na­šim sra­mot­ nim is­tre­blji­vač­kim ra­to­vi­ma i kr­va­vom ras­pa­du dru­ge Ju­go­sla­vi­je. kao i sa du­gim pe­ri­o­dom ne­spo­sob­no­sti mla­dih vi­še­stra­nač­kih „de­mo­kra­ti­ja” da kon­so­li­du­ju na­še dru­štvo kao po­li­tič­ko dru­štvo i dr­ža­vu kao do­vr­še­nu dr­ža­vu.dïjałøzí Pri­tom tre­ba is­ta­ći da po­li­ti­ka de­me­tro­po­li­za­ci­je ne pod­ra­zu­me­va spu­ta­va­nje kul­tur­nog raz­vo­ja me­tro­po­le i dru­gih ve­li­kih kul­tur­nih cen­ta­ra dok se nji­ma ne pri­bli­ži pa­ro­hi­jal­no kul­tur­no za­o­sta­la „pro­vin­ci­ja”. za­sto­ji ko­je sam go­re po­me­nuo po­du­da­ra­ju se sa pe­ri­o­di­ma kri­ze ukup­nog raz­vo­ja. do ko­jih je do­šlo uoči lo­ma i u vre­me ras­pa­da Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. ra­nih osam­de­se­tih op­tu­žio da sam – za­go­va­ra­ju­ći to na­če­lo – za­pra­vo vr­lo smi­šlje­no već se­dam­de­se­tih po­ku­šao da sa an­ti­srp­skih po­zi­ci­ja mi­ni­mi­ zi­ram zna­čaj Be­o­gra­da kao glav­nog gra­da Re­pu­bli­ke. pa i isto­rij­ 144 . oni su stvo­ri­li du­hov­nu kli­mu ko­jom je le­gi­ti­mi­sa­no na­si­lje po­li­ti­ča­ ra i voj­ni­ka. sa pe­ri­o­di­ma ge­no­cid­nih ra­to­va „u ko­ ji­ma Sr­bi­ja ni­je uče­stvo­va­la”. i di­vlja­njem šo­vi­no­na­ci­zma ko­ji je ne­ga­ci­ja sva­kog hu­ma­ni­zma i sva­ke kul­tu­re. kao jed­nog od eks­po­ni­ra­ni­ jih for­mu­la­to­ra tih po­ru­ka. od­no­sno. ne­go nji­ho­vo op­ti­mal­no an­ga­žo­va­nje da se broj ta­kvih cen­ta­ra u ze­mlji uve­ća­va i da sva­ki od njih in­ten­ziv­no obo­ga­ću­je kva­li­tet kul­tur­nog ži­vo­ta vla­sti­tog za­le­đa. ili o onoj. Spo­či­ta­va­ju­ći to na­če­lo va­žni­ jim po­ru­ka­ma Kon­gre­sa kul­tur­ne ak­ci­je. I na onu dru­gu. Bi­la su to ona du­hov­na li­ca. u po­čet­noj fa­zi na­ sr­ta­ja sr­bo­cen­tra­li­zma na auto­no­mi­je u Sr­bi­ji i na av­no­ jev­ske osno­ve Ju­go­sla­vi­je. sa re­in­ kar­na­ci­jom ri­gid­nog cen­tra­li­zma kao osnov­nog na­če­la ustav­nog ustroj­stva no­vo­stvo­re­nih dr­ža­va na pro­sto­ru Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. Ka­kva je. • U Isto­ri­ji Sr­bi­je od 19.

naj­zad. ne­po­re­ci­vih su­do­va. bez ob­zi­ra na sti­hi­ju i kon­fu­zi­ju u ko­joj se ku­pa. Na ne­ki na­čin već sam iz­lo­žio ele­men­te za od­ go­vor na Va­še po­sled­nje pi­ta­nje. . Zbog to­ga ona. Pre sve­ga. s ob­zi­rom na mo­ju re­pu­ta­ci­ju „ove­šta­log auto­no­ma­ša” – ne bih se u ovom raz­go­vo­ru upu­štao u te­mu „kul­tur­na po­li­ti­ka u Voj­vo­di­ni”. To na­rav­no ni za jo­tu ne uma­nju­je do­ma­ša­je ko­je. Srem. Za­i­sta. a ka­mo­li du­go­roč­no. Stra­hu­jem da upra­vo taj pri­mer za­stra­šu­ju­će uka­zu­je na ono što Voj­vo­di­na i kul­tu­ra mo­gu da oče­ku­ju u ze­mlji u ko­joj „de­mo­kra­tu­ra”. sep­tem­bra 1935. kao i ne­ke od in­sti­ tu­ci­ja kul­tu­re – u uslo­vi­ma kad Po­kra­ji­na već vi­še de­ce­ni­ja eg­zi­sti­ra u ste­ga­ma usta­va ko­ji su joj „ude­li­li” oskud­nu fa­ sad­nu auto­no­mi­ju. da li iko mi­sli da sme­ju iskre­no i po­kaj­nič­ki uda­ri­ti na po­li­ti­ku svo­jih po­li­tič­kih oče­va. Okol­no­sti to­ga ne­po­vrat­nog vre­me­na na mno­go su na­či­na de­lat­nim no­si­o­ci­ma kul­tur­ne po­li­ti­ke bi­le da­le­ko na­klo­nje­ni­je od ovih u ko­ji­ma kul­tur­na po­li­ti­ka po­ku­ša­va da se ar­ti­ku­li­še da­nas. već uve­li­ko pre­ti da pot­pu­no anu­li­ra ina­če sti­dlji­ve po­ma­ke na­šeg dru­štva ka istin­skoj evrop­skoj de­mo­kra­ti­ji. ipak ostva­ru­ju na­ši umet­ni­ci i en­tu­zi­ja­stič­ ni kul­tur­ni de­lat­ni­ci. pri­pa­da čast za kakvo-ta­kvo spasavanje ča­sti vla­sti­tog na­ro­da.dïjałøzí ski. Mar­tin­ci. i ne ve­ru­jem da će u do­gled­no vre­me bi­ti dru­ga­či­je. Ovoj ma­njin­skoj. „učin­ko­vi­tu” kul­tur­nu po­li­ti­ku. što bi re­kli bra­ća Hr­va­ti. Jer. A ne znam da li iko re­le­van­tan i de­lo­tvo­ran i raz­mi­šlja o kon­cep­ci­ji ko­ja tre­ba da bu­de hu­ma­ni­stič­ka su­šti­na sve­ga to­ga. Ži­van Be­ri­sa­vlje­vić je ro­đen 19. A bez tih pret­po­stav­ki te­ško je osmi­sli­ti bi­lo ka­kvu. Ono što u da­tim uslo­vi­ma slo­vi kao „kul­tur­na po­li­ti­ka”. A još sam ne­po­pra­vlji­vi­ji skep­tik ka­da raz­mi­šljam o to­me ka­da će do to­ga do­ći. a da opa­sno ne ugro­ze svo­je vla­sti­te vla­sto­hle­pač­ke po­zi­ci­je? • Ka­ko vi­di­te kul­tur­nu si­tu­a­ci­ju u Sr­bi­ji i Voj­vo­di­ni da­ nas? Da li je mo­gu­će go­vo­ri­ti o za­tvo­re­nim ili otvo­re­ nim kul­tu­ra­ma? Ž. od­no­sno. ni­ti oko po­li­tič­kih osno­va od ko­jih tre­ba da po­la­zi ta­kav raz­voj. a ko­li­ko mo­že da odvo­ji za kul­tu­ru itd. sa­mo da pod­se­tim – o to­ me go­vo­ri­mo u mo­men­tu kad ovom ze­mljom upra­vlja­ ju re­in­kar­ni­ra­ne gar­ni­tu­re one crnočemerne ko­a­li­ci­je na vla­sti. ne­po­pra­vlji­vi sam op­ti­mi­sta. Pro­sto zbog to­ga što ve­o­ ma ce­nim ono što u Po­kra­ji­ni po­ku­ša­va­ju da ura­de nad­le­ žni or­ga­ni za kul­tu­ru i lju­di ko­ji ih vo­de. uz gor­či­nu zbog isto­rij­ske ne­mo­ći da taj na­ci­o­nal­ni su­no­vrat spre­či. pa ću pr­vo da se iz­vi­nim što se naj­ve­ći deo na­šeg raz­go­vo­ra od­no­sio na kul­tur­ni raz­vi­tak i prak­su Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. kad Vla­da Po­kra­ji­ne ni­jed­nog tre­nut­ka. a di­plo­mi­rao na Vi­so­koj ško­li po­li­tič­kih na­u­ka u Be­o­gra­du. ne pre­za­ju­ći ni od naj­ci­nič­ni­jih sud­skih ša­ra­da i jav­nih ini­ci­ja­ti­va li­še­nih ele­ men­tar­nog mo­ra­la i do­sto­jan­stva jav­nog go­vo­ra i de­la­nja. kao no­vi oso­be­ni ob­lik stra­ho­vla­ de. Glav­ni ured­nik zna­me­ni­te no­vo­sad­ske Tri­bi­ne mla­ dih (1957–1958). kad se na nje­ne po­li­tič­ke in­sti­tu­ci­je per­ ma­nent­no na­sr­će da bi ih se pri­si­li­lo da i to ma­lo auto­no­ mi­je sa­mo do­ki­nu. ko­ja je po­li­tič­ki naj­od­go­vor­ni­ja za zlo­či­nač­ku po­li­ ti­ku vo­đe­nu u ime na­ro­da ko­me pri­pa­dam. jer ve­ru­jem da će do pret­po­ stav­ki za ta­kvo su­do­va­nje kad-tad do­ći. ali ni ti do­ma­ša­ji ni za jo­tu ne uspe­va­ju da po­rek­nu isti­nu da mi već de­ce­ni­ja­ma ni kul­tur­ne po­li­ti­ ke ni pretpostavke za nje­no po­sto­ja­nje ne­ma­mo. a ni mi­ni­mu­ma sa­gla­sno­sti oko si­ste­ma vred­no­sti ko­ji­ma dru­štvo du­go­roč­no te­ži. ne mo­že da us­tvr­di ko­li­ko sred­sta­va uop­šte ima. da­nas ne po­sto­je ni ele­ men­tar­ne pret­po­stav­ke za osi­gu­ra­nje je­din­stva du­go­roč­ no re­le­vant­ne po­li­tič­ke vo­lje. u in­ter­ak­ci­ji sa iz­nu­di­ca­ma ko­je iz­ bok­su­ju ko­te­ri­je i lo­bi­ji iz kri­la sa­me kul­tu­re. su­ma je pa­bi­ra­ka re­še­nja iz vre­me­na o kom smo mi raz­go­va­ra­li i ad hoc 145 do­set­ki pro­la­znih i ne baš uvek pro­mi­šlje­no oda­bi­ra­nih čel­ni­ka re­so­ra kul­tu­re. na kul­tur­nu po­li­ti­ku kre­i­ra­nu i vo­đe­nu u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji u vre­me kad sam i lič­no u sve to bi­vao naj­a­gil­ni­je inol­vi­ran. Ne­ma ni ele­men­tar­nog kon­ sen­zu­sa oko ci­lje­va du­go­roč­nog raz­vo­ja dru­štva. po mo­me su­du. pa i da­vi na­ša kul­tur­na prak­sa. ak­tu­el­no naj­re­či­ti­je go­vo­re po­te­ zi „i ov­da­šnjih i ta­mo­šnjih” kle­ro­na­ci­o­na­li­sta i sr­bo­cen­tra­li­ sta – upreg­nu­tih u ko­la agre­siv­no an­ti­voj­vo­đan­ske po­li­ti­ke vla­da­ju­će par­ti­je i nje­nog sve­moć­nog vo­đe na če­lu uni­so­ no an­ti­voj­vo­đan­ske re­pu­blič­ke Vla­de – sra­ču­na­ti na to da one­mo­gu­će op­sta­nak i de­lo­va­nje VA­NU. Što se pak ti­če opi­plji­vi­jih pra­vo­sud­nih sank­ci­ja onih ko­ji su iz­vr­ši­li du­hov­ni zlo­čin ra­ta i ko­ji su ve­o­ma od­go­ vor­ni za du­hov­no ra­to­bo­ra­štvo i sve nje­go­ve po­sle­di­ce. je­dan od po­kre­ta­ča Stra­ži­lov­skih su­sre­ ta i dru­gih kul­tur­nih ak­ci­ja mla­de stva­ra­lač­ke in­te­li­gen­ ci­je svo­ga vre­me­na. i ne po­sto­ji. I. Stu­di­rao pra­va i ap­sol­vi­rao na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. B. O mi­ze­ri­ji te po­zi­ci­je Po­kra­ji­ne kao ku­kav­nog „či­ni­o­ ca” po­li­ti­ke u obla­sti du­ha.

a po­tom i na sve jav­ne funk­ci­je. zbog otvo­re­nog su­ko­ ba sa po­li­ti­kom Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća. kao i kul­tur­no-obra­zov­nih te­le­vi­zij­skih se­ri­ja u funk­ci­ji opi­sme­nja­va­nja i obra­zo­va­nja od­ra­slih. ba­vi­la iz­da­va­štvom. Bor­bi. Po­red knji­ga Kul­tur­na po­li­ti­ka kao kul­tur­na ak­ci­ja. do 1962. član je Sa­ve­ta i po­ča­sni član Voj­vo­đan­skog klu­ba. potpredsednik Sa­ve­ta za ne­go­va­nje mi­sa­o­nog na­sle­đa i ma­ni­fe­sta­ci­je Da­ ni Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. Od ju­na 1972. umet­no­sti i kul­tu­re (VA­NUK) – od av­gu­sta 2015. Je­dan od po­kre­ta­ča i ak­tiv­nih su­de­o­ni­ka če­ti­ri Voj­ vo­đan­ske kon­ven­ci­je (VK). u dru­gim re­pu­bli­ka­ma i u ino­stran­stvu. UNE­SCO. ja­nu­a­ra 1989. ra­dio. i pr­vi am­ba­sa­dor SFRJ u Re­pu­bli­ci Ir­skoj. kao i u Po­kre­tu ne­svr­sta­nih (Pr­va kon­fe­ren­ci­ja mi­ni­sta­ra in­for­ma­ci­ja NZ i dr.). Sa­vre­me­nost (No­vi Sad). kao i u ča­so­pi­si­ma Po­lja. od­lu­ ka­ma PKSKV i CKSKS is­klju­čen iz Sa­ve­za ko­mu­ni­sta (sta­tu­tar­na pro­ce­du­ra ni­je za­vr­še­na zbog ras­pa­da SKJ). bio je član Ured­ni­štva. u dru­gim dnev­nim i ne­delj­ nim li­sto­vi­ma u No­vom Sa­du. do sep­ tem­ bra 2005. do 1967. pred­sed­ nik Po­li­tič­kog sa­ve­ta So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Voj­vo­di­ne. Na­šoj bor­bi. ko­ja se do ga­še­nja 2013. In­ter­vju i dr. do 1981. bio je se­kre­tar Ide­o­lo­ške ko­mi­si­ je i član Or­ga­ni­za­ci­o­no-po­li­tič­kog se­kre­ta­ri­ja­ta Cen­tral­ nog ko­mi­te­ta SK Sr­bi­je i pred­sed­nik Ko­mi­si­je CKSKS za štam­pu. a od sep­tem­bra 2005. in­for­ma­ci­ja i spor­ta. pred­sed­nik Skup­šti­ne i Sa­ve­ta No­vo­sad­skog uni­ ver­zi­te­ta. na­u­ku i kul­tu­ru. Voj­vo­di­ne. niz go­di­na po­sle to­ga jav­no sa­ta­ni­zo­van kao „ide­o­lo­ška per­ja­ni­ca voj­vo­đan­skog auto­no­ma­štva”. pred­sed­nik Sa­ve­ta Cen­tra za po­ li­tič­ka i dru­štve­na is­tra­ži­va­nja „Ste­van Do­ronj­ski” itd. Tre­ći pro­gram. re­pu­blič­ki se­kre­tar za obra­zo­va­nje. ča­so­pi­sa.). u ni­zu te­mat­skih zbor­ni­ka. Od 1963. li­sto­va i ra­ dij­skih pro­gra­ma u Be­o­gra­du i No­vom Sa­du. bio je predsednik (i osnivač) Sve­na­ci­o­nal­nog de­mo­krat­skog fron­ta Voj­vo­di­ne. kao i Kon­gre­sa kul­tur­ne ak­ci­je itd. pred­sed­nik Po­kra­jin­skog i član Sa­ve­znog sa­ ve­ta za me­đu­na­rod­ne od­no­se. U ime SFRJ pot­pi­sao niz kon­ven­ci­ja i pro­gra­ma me­đu­dr­žav­ne bi­la­te­ral­ne sa­rad­nje u obla­sti kul­tu­re. do fe­bru­a­ra 1977. Za­gre­bu. stu­di­je i ras­pra­ve. Od 1960. od­no­sno. osnovao je Agen­ci­ju MiR („Mi­sli i re­či”). Broj­ne član­ke. kon­sul­tant­skim i po­sred­nič­kim uslu­ga­ma i dru­gim po­slo­vi­ma. u kojem je ob­ja­vio broj­ne član­ke. NIN. član Sa­ve­ta ča­so­pi­sa So­ci­ja­li­zam i Me­đu­na­rod­nog okru­glog sto­la So­ci­ja­li­zam i sa­vre­me­ nost u Cav­ta­tu. na­ u­ke. bio je is­tak­nu­ti ru­ko­vo­di­lac or­ ga­ni­za­ci­je Na­rod­ne omla­di­ne No­vog Sa­da. Be­mu­sa i Tre­ćeg pro­gra­ma Ra­dio Be­ o­gra­da. član Uprav­nog od­bo­ra i Sa­ve­ta Ma­ti­ce srp­ske. bio je sa­vet­nik i po­moć­nik Sa­ve­znog se­kre­ta­ra za ino­stra­ne po­slo­ve. kao pre­vre­me­no pen­zi­o­ni­sa­ni po­ li­ti­ko­log. 146 . Od no­vem­bra 1981. Godine 1990. Pred­vo­dio ili bio za­me­nik še­fa ju­go­slo­ven­skih de­ le­ga­ci­ja na zna­čaj­nim me­đu­na­rod­nim kon­fe­ren­ci­ja­ma u si­ste­mu OUN (Pr­vo spe­ci­jal­no za­se­da­nje NVO za mir i sa­rad­nju. pod­neo ostav­ku na član­stvo u Pred­sed­ni­štvu PKSKV. „jo­gurt re­vo­lu­ci­je”. hre­sto­ma­ti­ja. član/pot­pred­sed­nik Uprav­ nog od­bo­ra Voj­vo­đan­ske aka­de­mi­je na­u­ka. Od 1981. Ne­za­vi­sne. bio je na funk­ci­ ji am­ba­sa­do­ra SFRJ u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. do ju­la 1981. a od 1967. je­dan je od po­kre­ ta­ča Fe­sta. na Tre­ćem pro­gra­mu Ra­dio Be­o­gra­da. potpredsednik Po­li­tič­kog ve­ća Če­tvr­te VK – od ju­na 2012. Pe­da­go­ška mi­ sao i So­ci­ja­li­zam (Be­o­grad) i dru­gim. pred­sed­nik Li­ge za mir i rav­no­prav­nost na­ro­da i za me­ đu­na­rod­nu sa­rad­nju. Od no­ vem­ bra 1990. kao i Uni­je so­ci­ja­li­sta Voj­vo­di­ne. do 1965. pot­pred­sed­nik Glav­nog od­bo­ra Ste­ri­ji­nog po­zor­ja. UNEP itd. Sa­ra­je­vu i Pod­ go­ri­ci (Ko­mu­nist. Mo­ni­tor. ži­vi i ra­di u No­vom Sa­du. Od fe­bru­a­ra 1977. ko­pred­sed­nik ko­or­di­na­ci­o­ nih od­bo­ra Dru­ge (2006) i Tre­će VK (2006). za­gre­bač­ki ne­delj­nik Da­nas. se­kre­tar Ko­ mi­si­je za re­for­me SKS (1966–1967). U for­mal­noj je pen­zi­ji od 1991. do 1971. kao i u elek­tron­skim me­di­ji­ma. a od 1978. imao je ne­ko­li­ko zna­čaj­nih funk­ci­ja: član Pred­sed­ni­štva PKSKV. U ok­to­bru 1988. Sr­bi­je i Ju­go­sla­vi­je. De­mo­kra­ti­za­ci­ja dru­štva i SKJ i op­se­žne stu­di­je Obra­ zo­va­nje iz­me­đu pro­šlo­sti i bu­duć­no­sti. zbog od­luč­nog jav­nog su­prot­sta­vlja­nja toj po­li­ti­ci. od­no­ sno glav­ni ured­nik ča­so­pi­sa za dru­štve­nu kri­ti­ku i te­o­ ri­ju Gle­di­šta. stu­di­je i in­ter­vjue ob­ja­vlji­vao u Po­li­ti­ci. do nje­nog za­kon­skog uki­da­nja. Kao jav­ni i kul­tur­ni de­lat­nik. pred­sed­nik Sa­ve­ta ča­so­pi­sa Sa­vre­me­ nost. Da­na­su i Dnev­ni­ku.dïjałøzí Od 1955. Po­gle­di (Sa­ra­je­vo). pa sve do ok­to­bra 1988. No­si­lac je broj­nih vi­so­kih ju­go­slo­ven­skih i stra­nih od­li­ko­va­nja i jav­nih pri­zna­nja. Vre­me.). u vre­me tzv. ob­ja­vio broj­ne član­ke i ras­pra­ve u ni­zu zbor­ni­ka. TV i iz­da­vač­ku de­lat­nost. Bi­te­fa. član i pred­sed­nik Od­bo­ra za na­gra­du AV­NOJ-a. obra­zo­va­nja.

.

.

.

154 .

kóòrdînäte 155 .

.

1 5 2 . f @ g m a i l . 1 5 3 . 1 5 4 . 1 8 0 .f o t o M a n k i c h i S h i n s h i m a n k i c h i . 1 7 7 . c o m s t r a n a : 1 9 5 . 1 9 6 . . 1 7 9 . 1 7 8 . 1 7 6 . 1 7 5 . 1 9 8 . 1 9 7 .

Ka­da je. U Ra­do­mi­ru Kon­stan­ti­no­vi­ću in­te­lek­tu­al­na za­jed­ni­ ca Sa­ra­je­va ni­je ni­ka­da pre­sta­ja­la da pre­po­zna­je sa­go­vor­ni­ ka či­je se de­lo opi­re sva­koj vr­sti apri­o­ri­zma. na­sta­vlja­ju se u na­red­nim de­ce­ni­ja­ma i tra­ ju do po­čet­ka de­ve­de­se­tih go­di­na. u Beogradu. Sarajevo. Sa ovog sta­ no­vi­šta. Iz­raz. pod­se­ti­ću na ne­ke či­nje­ni­ce ko­je ob­ja­šnja­va­ju i po­ja­vu knji­ge Na mar­gi­ni u Sa­ra­je­vu. Ve­ze Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća sa pred­stav­ni­ci­ma slo­že­ne i u isto vre­me je­din­stve­ne in­te­lek­tu­al­ne za­jed­ ni­ce u Sa­ra­je­vu da­ti­ra­ju od ra­nih pe­de­se­tih go­di­na pro­ šlo­ga ve­ka. sa dru­gim kul­tur­nim cen­tri­ma u Ju­go­sla­vi­ji. Za­jed­no su po­no­vo kre­nu­li od tog na­sle­đa. Go­vo­ri­ću o toj po­ve­za­no­sti. jer je otvo­re­na za dru­go i dru­ga­či­je. Srbija Radomir Konstantinović opet u Sarajevu Na Margini (University Press. Od­jek. pr­vi put na­kon ra­ta do­šao u Sa­ra­je­vo. „to je Ka­sim Pro­bić. Li­sta­ju­ći sa­ra­jev­ske ča­so­pi­se. „Sa­ra­je­vo ko­je znam”. pre ra­ta. i Hu­ so Tah­mi­ščić. Ži­vot. 2013) Reč na promociji sarajevskog izdanja knjige Radomira Konstantinovića Na margini. maja 2015. maj­ stor je­din­stve­nog Lo­go­sa. ako nje­ga bu­de. ade­kva­tan na­slov knji­ge. sa­mo fi­zič­ki. Za vre­me ra­ta. sep­tem­bra 2001. Kon­stan­ti­no­vić se vra­tio ono­me što se ra­tom hte­lo uni­šti­ti. I to je Foht. Kon­stan­ti­no­vić i stva­ra­o­ci u Sa­ra­je­vu sre­li su se na ru­še­vi­na­ma onog kul­tur­nog na­sle­ đa ko­je je rat hteo da uni­šti.kóòrdînäte UDC 821. Ipak. de­lu­je po­put kr­vo­to­ka. mo­žda.4-4. sja­jan tu­mač Ador­na i Lu­ka­ča. Beograd.09 Konstantinović R. či­ji je Iz­raz po­stao je­dan od naj­va­žni­jih sre­di­šta na­ših mi­sli. ka­da ih rat bru­tal­no pre­ki­da. Latinka Perović. re­kao je ta­da Kon­stan­ti­no­vić. ali pre ne­go što po­ku­šam da je ob­ja­snim. 19. na­ro­či­to iz isto­rij­ske per­spek­ti­ve. U Sa­ra­je­vu je Kon­stan­ti­no­vić. Za­to Kon­stan­ti­no­vi­će­vo li­sta­nje sa­ra­jev­skih ča­so­pi­sa. mi­sao ko­ja iz­mi­če po­li­ti­za­ci­ji go­vo­ra ona­ko ka­ko je ne­svo­dlji­va na stav”. To je ži­va mi­sao u na­sta­ja­nju. de­ve­de­se­tih go­di­na. kao i oko Od­je­ka Če­de Ki­si­ća. Kon­stan­ti­no­vić je na­ru­ša­vao ste­re­o­ tip o Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni kao „tam­nom vi­la­je­tu”.163. ese­ja ko­ji su še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na pro­ šlo­ga ve­ka emi­to­va­ni na Tre­ćem pro­gra­mu Ra­dio Be­o­ gra­da – je­dan je od vi­še do­ka­za kon­ti­nu­i­ra­ne po­ve­za­no­sti ovog srp­skog pi­sca sa stva­ra­o­ci­ma oso­be­ne kul­tu­re Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Na mar­gi­ni i ni­je. To je kul­tu­ra raz­li­či­to­sti či­ja je mi­sao u na­sta­ja­nju di­ja­lo­ška. 158 . oko ko­jeg smo se oku­plja­li. i to je Midhat Be­gić. 23. Ne­po­ sred­ne be­le­ške Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća o sa­ra­jev­skim knji­žev­nim ča­so­pi­si­ma or­ke­stri­ra­ju se u jed­nu ce­li­nu ko­ ja go­vo­ri o ži­voj ko­mu­ni­ka­ci­ji Sa­ra­je­va sa Be­o­gra­dom. ali je za­u­vek pre­ži­ve­lo: ne sa­mo u pam­će­nju ne­go kao kli­ca no­vog po­čet­ka. sa sve­tom. Sa­ra­jev­sko iz­da­nje knji­ge Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća Na mar­gi­ni – iz­bo­ra iz nje­go­vih ese­ja o kul­tur­nom ži­vo­tu Sa­ra­je­va. Po­sle ra­ta. po­seb­no o sa­ra­jev­skim ča­so­pi­si­ma Iz­raz. ali sa nje­go­vom ne­u­ni­šti­vo­šću u pam­će­nju. on je za Sa­ra­je­vo bio „glas sa­ vje­sti u ne­vre­me­nu”. ob­ja­vlji­van i na­gra­đi­van. este­ti­čar. pr­vo­ra­ zred­ni ese­ji­sta.

lo­go­ri. an­ti­rat­ne aso­ci­ja­ci­je. U isto vre­me. na­sta­vlja­ju dru­gim sred­stvi­ma. U njoj 159 je. Za­ću­tao je. i ve­če­ras. To ne sa­mo da ose­ća­ju ne­go i zna­ ju stva­ra­o­ci kul­tu­re u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. On pri­pa­da kul­tu­ri srp­skog na­ro­da i ne mo­že bi­ti re­du­ko­van bez šte­te po njen istin­ ski plu­ral­ni ka­rak­ter. u ra­tu po­ra­že­nu ve­li­ko­srp­sku po­li­ti­ku. Ka­da je eks­plo­zi­ja ve­li­ko­srp­skog na­ci­o­na­li­zma. na­šao na če­lu Be­o­grad­skog kru­ga. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić ni­je kon­struk­ci­ja jed­nog no­vog mi­ta: ni­šta od to­ga ne bi bi­lo su­prot­ni­je du­hu nje­go­vog ce­lo­kup­nog de­la. A obo­ji­ca su bi­la na tra­gu one isto­rij­ske tra­di­ci­je ko­ju je u Sr­bi­ji pred­sta­vljao Sto­jan No­va­ko­vić. po­go­to­vo na kra­ju 20. voj­ni­ci. a ne on lič­no. go­di­šnji­ca ro­đe­nja Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. već – ka­ko je on go­vo­rio – za jed­nu dru­ga­či­ju Sr­bi­ju. Svi su go­vo­ri­li isto: aka­de­mi­ci. ko­ja je i sa­ma plu­ral­na. po­sle vi­še iz­ da­nja ko­ja je u Be­o­gra­du ob­ja­vio po­koj­ni Sa­va Da­u­to­vić. u po­što­va­nju pra­va dru­gih vi­deo ga­ran­ci­ju za vla­sti­ to do­sto­jan­stvo. su­prot­ne i le­vom i de­snom to­ta­li­ta­ri­zmu. ve­ ka. kao i nje­gov otac. Ali ne i za Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. Ni­je slu­čaj­no u Sa­ra­je­vu obe­le­že­na 75. pri­mar­ne. Dur­či­nov je pu­to­vao 48 sa­ti. To su zna­li oni ko­ji su bud­nu sa­vest i sa­mi ima­li: nje­go­vi pri­ja­te­lji u Sa­ra­je­vu sa ko­ji­ma se de­ ce­ni­ja­ma dru­žio i sa­ra­đi­vao. Ali. za Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu. Na tra­gu one isto­rij­ske tra­di­ci­je u Sr­bi­ji. Ali ta je mi­sao po­sta­la me­ta­fo­ra uni­ver­zu­ma na kra­ju 20. U ra­tu u Hr­vat­skoj uni­šte­na je Kon­stan­ti­no­vi­će­va pre­pi­ska sa Ber­tol­dom Breh­tom. kao nje­go­vo naj­po­zna­ti­je de­lo – fi­lo­ zof­ski spis Fi­lo­so­fi­ja pa­lan­ke. Na tra­gu te vred­no­sne po­ve­za­ no­sti je i pred­sta­vlja­nje knji­ge Na mar­gi­ni. ne­ka Kon­ stan­ti­no­vi­će­va de­la. su­prot­sta­vljao oru­ža­nim su­ko­bi­ma.kóòrdînäte Za in­te­lek­tu­al­nu za­jed­ni­cu u Sa­ra­je­vu. pred­vi­đao fa­tal­ne po­sle­di­ce. no­ vi­na­ri. Ono je u Sr­bi­ji nu­žno po­sta­lo kri­sta­li­za­ci­o­na tač­ka mo­ral­nog i in­te­lek­tu­ al­nog ot­po­ra ide­o­lo­gi­ji i po­li­ti­ci zlo­či­na. ina­ če du­go pri­pre­ma­na. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić je pri­mljen za do­pi­snog čla­na Aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne… Kon­stan­ti­no­vi­će­va smrt na­i­šla je na od­jek u svim kul­tur­nim cen­tri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je. ov­de – u Be­o­gra­du. U da­tom tre­nut­ku. a sum­nja­lo se i u nje­go­vo men­tal­ no zdra­vlje. jed­no­gla­snom jav­nom go­vo­ru. Ne po­ sto­ji ni­je­dan ob­lik na­si­lja ko­ji ta­mo ni­je po­ka­zao svo­je na­ ka­zno li­ce: ubi­ja­nje. se­kun­dar­ne. osta­la su tra­jan iza­zov. On je bio mi­sli­lac: pred­ vi­đao je zlo. pro­fe­sor Mi­ha­i­ lo Kon­stan­ti­no­vić. u svoj ču­do­vi­šno­sti. ka­da se ju­go­slo­ven­ska kri­za pri­bli­ ža­va­la vr­hun­cu. Oni se Ra­do­mi­ru Kon­stan­ti­no­vi­ću vra­ća­ju ne sa­mo iz ljud­ske za­hval­no­sti za so­li­dar­nost u naj­te­žim da­ni­ma već i zbog vred­no­sne bli­sko­sti či­ja je oko­sni­ca bi­la i osta­la – slo­bo­da. uvek ak­tu­e­lan po­ziv na di­ja­log. Ta­mo je. na ko­ju su do­šli lju­ di iz go­to­vo či­ta­ve biv­še Ju­go­sla­vi­je. . na tra­že­nje no­ve pa­ra­dig­me. U isto vre­me. 1989. tač­ni­je u Sa­ra­je­ vu. spo­ra­zu­ me­va­nje su­prot­sta­vlja­lo ubi­ja­nju. si­lo­va­nje. On je spo­ra­ zum. nje­go­va je mi­sao. po­li­ti­ča­ri… Kon­stan­ti­no­vić se po­vu­kao iz jav­nog ži­vo­ta ko­ji je bio sav u tom zna­ku. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić se. bio de­mon­stri­ran na­ci­stič­ki mo­ del či­ji je mo­dus ope­ran­di bi­lo uni­šta­va­nje et­nič­ki dru­gih kao fi­zič­ke smet­nje im­pe­ri­jal­nom za­no­su. U naj­te­žim da­ni­ma za Sa­ra­ je­vo. na či­jim se tri­bi­na­ma. Austri­ji… Ali se u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. ali je osta­la bud­na nje­go­va sa­vest. Kon­stan­ti­no­vi­će­vo ne­pri­sta­ja­nje na na­ci­stič­ki apri­o­ri­zam bi­lo je iz­raz te bud­ne sa­ve­sti u ne­vre­me­nu. Ni­je slu­čaj­no u Sa­ra­je­vu. vo­ljom jed­ne gru­pe be­o­grad­skih in­ te­lek­tu­a­la­ca. go­di­ne. Kon­stan­ti­no­vić je ta­da re­kao da kri­za mo­že bi­ti i šan­sa za no­ve is­ko­ra­ke u raz­vo­ju i po­ve­zi­va­nju ju­go­slo­ven­skih na­ro­da na no­vim osno­va­ma. odr­žan na­uč­ni skup po­sve­ćen dva­de­se­to­ go­di­šnji­ci ob­ja­vlji­va­nja Fi­lo­so­fi­je pa­lan­ke. Bio je na­pa­dan kao iz­daj­nik. uz sve raz­li­ke. Da bi sti­gao iz Sko­ plja. ko­ja je po­sta­ja­la grob­ni­ca. uni­šti­la po­me­nu­tu šan­su. ve­ka. Kon­stan­ti­no­vić je. pri­pre­ma se još jed­na knji­ga Kon­stan­ti­no­vi­će­vih ese­ja… I u Sr­bi­ji su da­nas pri­li­ke slo­že­ni­je. Ra­do­mir Kon­ stan­ti­no­vić je i da­lje me­ta velikosrpskih na­ci­o­na­li­sta ko­ji. ot­kri­vao nje­go­ve uzro­ke. sve­šte­ni­ci. Zlo je u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni po­ka­za­lo ne­ve­ro­vat­nu ima­gi­na­ci­ju. Uvek otvo­ren za no­ve mo­guć­no­sti. iza­šlo osmo iz­da­nje Fi­lo­so­fi­je pa­lan­ke. bra­nu za vla­sti­ti pad u var­var­stvo. Kon­stan­ti­no­vi­će­vo de­lo po­sta­je sve otvo­re­ni­je ne za jed­nu dru­gu. po­zna­ti prav­nik. za nje­ga je sre­di­šte ra­ta de­ve­de­se­tih go­di­na bi­la Bo­sna i Her­ce­go­vi­na. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić ni­je ni mo­gao ni hteo da se pri­dru­ži uni­so­nom. Po­sve pri­rod­no za sva­ki to­ta­li­ta­ri­zam: sva­ko in­di­vi­du­al­no sta­no­vi­šte ko­je raz­bi­ja ho­mo­ge­no je­din­stvo ko­lek­ti­vi­zma ni­je ni­šta dru­go do iz­raz „po­re­me­će­no­sti”. ne­dav­no u Sa­ra­je­vu. za ko­ga je je­dan rđav spo­ra­zum bio bo­lji od pet­na­est do­brih ugo­vo­ra po­sle ra­ta. ter­ci­jar­ne grob­ni­ce… Za obič­ne lju­de ko­ji su ži­ve­li svo­je ma­le ži­vo­te rat je bio ka­ta­stro­fa ko­ja se na njih od­jed­nom sru­či­la. oslo­nje­ne na evrop­ski ra­ci­o­na­li­zam i li­be­ra­li­zam. pljač­ka. ob­li­ko­va­la jed­na stra­te­gi­ja ne­go­va­nja mi­sa­o­nog na­ sle­đa Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. knji­ga Na mar­gi­ni. pro­fe­so­ri. oku­pi­la lju­de u Be­o­gra­du. U Ne­mač­koj.

With the disappearance of the struggle toward phantasmatic abundance – a utopia in the name of which countless militaristic calls by Joseph Stalin and Nikita Khrushchev to storm industry. providing a revitalizing time and space where one could desire again. “The Subversion of the Subject and the Dialectic of Desire in the Freudian Unconscious” in Écrits: The First Complete Edition in English. While Mikhail Gorbachev coined the phrase “stagnation era” retrospectively for the purpose of criticizing Leonid Brezhnev’s economic policies and launching perestroika. 160 . Postdoctoral Fellow. Psychoanalysis has long noted the implicit historicity of desire. Jacques Lacan. Women’s Studies Program. however unrealized. Broadly disseminated sound recordings such as Vladimir Vysotskii’s iconic Alisa v strane chudes (Alice in Wonderland) and the Che­ burashka cartoon series (1969-83) instantiated a queer time in which yesterday and tomorrow remained intact while the present was made elastic and capacious. enabling desire and its thrilling uncertainty – the prospect of satisfaction and potential despair. Bruce Fink (2005). No Future: Queer Theory and the Death Drive (2004). I argue that stagnation indeed was the central experience of the Soviet 1970s. My first idea is that a queer temporality emerged during Brezhnev’s time. raspy-voiced characters. trans. Socialism was now “developed” and the bright future of communism was postponed indefinitely. 671-702. See also Lee Edelman.2 My claim is that children’s culture activated desire not through a reestablishment of lin- 1 Stagnation in the Brezhnev years was not merely economic but also rhetorical and ideological: the Soviet Constitution of October 1977 declared that the attainment of “socialism” had been completed. the never-to-arrive communist promise – an eternal present rich in possibility and feeling was depicted and brought into being in popular musicals and animated films. the so-called era of stagnation. it is perhaps not surprising that Vladimir Putin’s government has flirted with a ban on old cartoon favorites like Nu Pogodi! (Just You Wait!. its dependence on a narrative sequence that offers hope. This article introduces themes and arguments that I hope will shed further light on the unsettling and subversive qualities of the culture the Soviet state produced for its diminutive citizens. It addressed both children and adults and remains relevant. USA Re-Animating Stagnation: the Queer Times and Magical Spaces of Late Socialism Animation was a staple of late-Soviet popular culture. agriculture. in Russia today. of filling the constitutive lack in the subject.2(47+57) 008(47+57) Anna Fishzon.kóòrdînäte UDC 821:305-055.1 In response to this limited horizon – the loss of narrative coherence and futurity. 2 For example. Since the animated films and children’s songs of the Brezhnev period were openly anarchical and often about outcasts. and private life were made – the dialectic temporalization necessary for the work of desire was abandoned as well. 1969) featuring cigarette smoking. Duke University. when the Stalinist past was unspeakable and the future postponed or foreclosed. if controversial. 91.

7. libidinally invested temporal space. and Meaning (1991). as well as the narrative fiction and autobiographical statements of contemporary Russian-American writers. and the construction of the New Man. “Who in the world am I?” she asks herself. has produced a melancholic stance in post-Soviet adults. It is the act of adults looking back.”5 But if the figure of the child is always a memorial to the death of a former (fictional) self. What is more. triple – /one needs a very precise plan. 6 One could consider. Alice’s recitations and rememberings are altered through iteration. a dissident bard widely known for his political satire. 161 Soviet Citizens in Wonderland Socialist construction can be queer. Or Growing Sideways in the Twentieth Century (2009). 2011. The Queer Child. related idea originates from the observation that the presentist. Alice’s Adventures in Wonderland and Through the Looking Glass: Nonsense. arrested in development. mathematician. Welsh. never were. virtually every interpreter of Alice also notes that the seemingly nonsensical children’s books by “Lewis Carroll. a musical adapted from Lewis Carroll’s 1865 story and recorded by Melodiia in 1977. The Shell and the Kernel: Renewals of Psychoanalysis./So as not to wreck but build. more concretely. rhymes. I wonder if I’ve changed in the night?” ponders Alice after several bouts of growth and shrinkage. Torok. The Soviet Alisa sings. in fact. too. Sense.3 Echoes of Brezhnev-era temporality and. “Even if one has talent – / So as not to disturb. (1994). Volume I. an alternate conclusion: that the spectral Soviet child cannot fully be introjected by the post-Soviet grownup. 4 Attachment to such animated characters among the Soviet diaspora was in evidence during a performance by the Brooklyn Philharmonic of music from six Soviet-era cartoons while they were screened overhead at the Millennium Theater in Brighton Beach. 17. resigns herself to a Wonderland where time alternately freezes. 5 Kathryn Bond Stockton. inexorable progress toward communist utopia. David Bezmozgis (1973. dissolves. an imaginal fixation ensues and the work of mourning cannot be completed. “Treating Time and History in the Contemporary Russian-American Novel: The Chronotope in The Line.4 Perhaps the Soviet youngster’s failure to become what he latently was brings to light the “queer temporality haunting all children.6 3 Kristen Welsh has recently made a similar point in a paper about the novels of Olga Grushin (1971. the Soviet child. both express and parody late nineteenth-century modernity: rapid technologi7 Donald Rackin. and various other lessons. as every Carroll scholar knows.). 54-55. Washington DC. and fantasies. Alice in Wonderland (2011). 5. ruin./ So as to increase in size. queer time at the heart of late-socialist children’s culture also structured social formations like the queue.” As Kathryn Stockton reminds us.7 The fracturing of time and bodily morphological changes lead to a loss of subjectivity in Carroll’s story. “How queer everything is today! And yesterday things went on just as usual. Torok understood introjection as a process whereby the ego extends its autoerotic interests – is broadened and enhanced – by taking into itself the traits of an external love object.). leaving the work of mourning incomplete and producing a fixation.” Queerer still is that the state-run Soviet record label released a popular children’s story with music and lyrics composed by Vysotskii (1938-1980). particularly as a vehicle of temporality. But when aboveground epistemological approaches confront Wonderland’s incoherent meaning system. they are exposed as equally arbitrary and illogical. and Super Sad True Love Story” (paper presented at the annual Association for the Study of Eastern European and Eurasian Studies National Meeting. 8 Lewis Carroll. eds. but a reimagining of stagnation as an expansive. Vysotskii’s Alisa yearns for a “plan” redolent of the linear time of Five-Year Plans. My second.9 Of course. and Gary Steyngart (1972. November 17-20. 107-24. producing a jumble of signifiers in search of signifieds. to double. I propose that the death of the Soviet Union. “The Illness of Mourning and the Fantasy of the Exquisite Corpse” in Nicolas Abraham and Maria Torok. .kóòrdînäte ear time.). is not readily available to its adult self for retrospective integration of feelings. especially when its would-be agent is the pinched soprano voice of a girl in Wonderland: as in the “Song About Plans” from Alisa v strane chudes.” the pseudonym of the Anglican deacon. while the English Alice. “the child is precisely who we are not and. a domain of non-teleological movement.. a child who did not grow up.8 She desperately attempts to reconstitute her previous. 9 Ibid. 2011). and photographer Charles Lutwidge Dodgson (1832-98). When an object is not properly introjected because of sudden loss or rejection. The Free World. surface-world psychic integrity by reciting the rote schoolhouse knowledge upon which it depended – multiplication tables. the continued popularity of lovable cartoon characters like Cheburashka. having fallen out of history. raise the ghost of the late-socialist child. drawing on the work of psychoanalyst Maria Torok. desires. becomes personified and unruly. New York on November 3.

16 Carroll. Alice’s Adventures in Wonderland and Through the Looking Glass. as in late socialism. Soviet Baby Boomers: An Oral History of Rus­ sia’s Cold War Generation (2012). Siddiqi. 24-29.” Joseph Stalin. Christopher Hollingsworth. arguably.10 “A Caucus Race and a Long Tale. and Modern Collage.” mournfully explains the Hatter. “Alice’s Identity. 85-100. “Cosmic Enlightenment: Scientific Atheism and the Conquest of Space. and. Motion is an end in itself. ed.kóòrdînäte cal developments. or final goal.11 In “A Mad Tea Party.” Dodo tells Alice. 13 Rackin. a Celebration. the boredom of queues. dizzying demographic and political changes. 388-98. Alice encounters three hapless low cards.” in Donald J. filling pages with long phrases lifted from past documents. Without a master to authorize fresh language and ideas. A point underexplored by Yurchak but particularly important for me is that a performative shift not only enabled Brezhnev-era stagnation but also staged it repeatedly. Carrollian Narrative. In Wonderland. “What is a Boojum? Nonsense and Modernism.14 One can appreciate how the caucus race leading nowhere and the Mad Tea Party in stalled time might have resonated for Soviet audiences in 1977. 159-94. spiritual and ideological crises. Andrews and Asif A. for example. esp. ed. ridicules teleological thinking and the notion of progress. The race has no rules. 193-203. Gilles Deleuze. his death resulted in a hypostasis and increasing irrelevance of its constative meaning. Identity. Essays on the Occasion of the 150th Anniversary of the Birth of Charles Lutwidge Dodgson (1982). 89-100. in fact. for instance. and without individual authors. In Chapter Eight. Henkle. cause. Needless to say. By Brezhnev’s time. he won’t do a thing I ask. and others to make several compelling arguments about late socialism. Rackin. L. 12 Ibid. and autonomous nature. therefore. authoritative discourse ceased communicating novel principles or prescriptions and acquired what Yurchak calls a “citational temporality..” in Edward Guiliano. Participants begin where they wish. when one recognizes the social and cultural similarities of the mid-Victorian English experience and Soviet everyday life in the 1970s. Until It Was No More. Alice in Wonderland (1992).” the March Hare. But the Brezhnev years certainly witnessed an increasingly consum10 See. Austin. Lewis Carroll’s Alice’s Adventures in Wonderland (2006). see Victoria Smolkin-Rothrock. It’s always six o’clock now … always tea time. “The best way to explain it is to do it. engaging in disjointed banter while time stands still. Slavoj Žižek. erist and fragmenting society contending with western cultural influence. and a bourgeois cultural life transformed by the ever-impinging.15 The frequent shout “Off with their heads!” from the bloodthirsty Queen of Hearts at the slightest provocation or infraction (or for no apparent reason) becomes less terrifying for Alice once she realizes that no one in the kingdom is ever really executed. ed. gar14 For example. Yurchak. Sergei I. Into the Cosmos: Space Exploration and Soviet Culture (2011). Mad Hatter.. enormous factories and environmental pollution. Lewis Carroll. run chaotically in all directions. Alice in Wonderland.” Komsomol reports. Rock and Roll in the Rocket City: The West. and. orderly.. ultimately performed stagnation itself. 1960-1985 (2010). 96. repetitive. unprecedented consumerism.” in Hollingsworth. “Carroll’s Narratives Underground: ‘Modernism’ and Form.” in James T. Alice in Wonderland. Raleigh. Siegelbaum. the subjects are “nothing but a pack of cards!”16 Indeed. and “stagnation” itself.. ed. 3-11. if we believe anthropologist Alexei Yurchak. an increasingly mechanized and fast-paced mass society. 57. and Roger B. tectonic shifts in temporality. 23. the performative dimension in discourse prevails while constative meaning is more difficult to locate. His first and perhaps most generative insight is that a “performative shift” occurred within Soviet authoritative discourse after the loss of its “master. and Ideology in Soviet Dniepropetrovsk. 11 Carroll. party speeches.. Donald J. Alice’s Adventures in Wonderland and Through the Looking Glass. Hugh Haughton. and Dormouse eternally move from one chair to the next around a circular tea table. Cars for Com­ rades: the Life of the Soviet Automobile (2008). producing a kind of simulacrum – immutable.” for example. volatile market. “[E]ver since that. an expanding empire in need of constant maintenance. Alice Beyond Wonderland: Essays for the Twenty-First Century (2009). Stagnant authoritative discourse. vengeful and recalcitrant after an ugly quarrel with the Hatter.”13 The initial dissonance of a Brezhnev-era Alice in Wonderland dissipates. late socialism had not given rise to a bourgeoisie facing a threat to its power in the fields of politics and culture.12 The representation of time as an offended subject pokes fun at the real-world perception of “time’s infinite. Everything Was Forever Until It Was No More: The Last Soviet Generation (2006). Michael Holquist. Because the vozhd’ positioned himself as the only legitimate external editor of communist discursive space. Gray. 162 .” exposing it as a contingent fiction with “no binding claim to existence. Zhuk. and Lewis H. a reimagining of temporality due to space exploration. eds. and everyone wins.” in Harold Bloom. and Pravda articles could only refer back to earlier official statements or hint at future events.. late-Soviet discourse looped back on itself. 55. 15 In his influential Everything Was Forever. many episodes narrated by Carroll find echoes in Soviet life. and the Soviet Union was not in the throes of swift secularization and challenge from new ideologies and mass movements. in other words. Yurchak draws on theorists J. exquisitely connoting frustration with ever-breaking appliances. impersonal. “Improvising Spaces: Victorian Photography.

Subjects of Analysis (1998). it isn’t necessary to swim. possibly through a relationship with a transitional object such as a blanket or teddy bear. Winnicott. and a series of arbitrary events that happen to her. W. or fly – /Access isn’t difficult. The Soviet Alisa illuminates such paradoxes through the imposition of three successive narrative frames on Carroll’s tale: an omniscient narrator first addresses the audience. . run. I will attempt to account for the expressive power of these musical interventions. in Wonderland “there are no borders. and the dramatization of any prose work tends to make it more dramatic. impersonating several characters in camp fashion.. Winnicott’s “transitional phenomena”: potential space. to which inner reality and external life both contribute. who enters the story to shepherd Alisa through Wonderland. as well as Alice Liddell. 61-62. and a reference to an extra-fictional personage who brings well-established cultural meanings to an otherwise nonsensical story. She is a reader. then becomes Charles Dodgson conversing with Alisa. and play in the listener. Early in the musical we grasp that its narrative elements are both part of a girl’s imagination. W. In doing so he simultaneously acts as an internal voice constructing an alternate narrative. Of course the original Alice in Wonderland is not a musical tale. presenting listeners with several obvious and meaningful paradoxes requiring hermeneutic feats to unearth in Carroll’s version. a fantasy under her full control. For the rest of this section I would like to discuss two striking features that distinguish the late-Soviet version from the original. Playing and Reality (2005/c1971). 163 transcendental voice-object symbolizing human affect – the cause of desire.”18 In the first months of life.kóòrdînäte deners Two. given the vivid depictions of the Soviet shadow economy. one cannot fail to notice the discrepancy between the cheerfully selfparodying libretto and the weighty emotional burden Vysotskii has placed on it through the songs. 10-20. devoting most interpretative energy to the intimate and extraordinary spaces they might have referenced or instantiated. for and about whom Dodgson wrote his books. nervously painting some white roses red so that the Queen will not notice that they mistakenly planted the wrong sort. Borrowing from British object relations theory. a third field emerges. Vysotskii himself sings a number of the songs. a narrating author not unlike Carroll. 55-59. a character in someone else’s story.” *** One of the most generative psychoanalytic concepts for cultural studies is D.. no one is denied entry/To find oneself there one needs only to desire it. a protected state of hallucinatory omnipotence and utter dependence. and from the safety of its mother’s unobtrusive love. Five and Seven. I hope to show. The formulation of Alisa as transitional space.17 Replacing the white Rose bush with a genuine red one seems out of the question. I propose that Vysotskii’s Alisa v strane chudes is conceived like a transitional space. the recitative following closely the structure of Carroll’s text except in a number of important places. a 17 Ibid. emotionally knotted themes in late socialism. and a textual effect inciting amused confusion. an “intermediate area of experiencing. Vysotskii must have relished setting to music scenes like this one. Nevertheless. As the narrator Dodo informs us in the opening arioso. 19 Ibid. appearing and disappearing at just the right moments to ensure her adventures continue to intrigue but never feel too dangerous. desire. first confronts radical alterity and takes a crucial step toward true intersubjectivity – the recognition of oneself and others as subjects with distinct internal worlds. 2-8. enabled an exploration of especially difficult. drunken attempts to cut corners. related feature unique to Vysotskii’s adaptation: the lyrical style of the music and its sharp contrast to the lighthearted tone of the story. and finally transforms into the bird character Dodo (Dodgson’s nickname). and explains the second. the infant exists only in a dyadic unit with its mother. Eventually. Vysotskii’s musical adaptation largely relies on Nina Demurova’s somewhat fanciful translation of Alice in Wonderland (1967). Also see Thomas Ogden. 3. argued Winnicott. Alisa is simultaneously an active participant in a Wonderland of her own creation and a product of the text.19 18 D. and more serious graft and corruption in many of his other compositions. a neutral illusory realm in which the infant. Finally.

150. Reading Seminar XI: Lacan’s Funda­ mental Concepts of Psychoanalysis (1995). simply exhausted.” reality and fantasy: the infant participates in both concurrently. 18. S. it is also an extension of the infant’s internal life. we meet the plaintive Alisa in A minor. And thoughts intrude – making me anxious.kóòrdînäte Transitional space lies between “me and the notme. She mirrors the infant. an avuncular.. recognizing it and relating to its internal state. a male-maternal narrative voice. that is. It is the originary field of culture to which we retreat and from which we draw comfort and inspiration as adults – art. Ibid.23 20 21 22 23 Winnicott.”20 Winnicott insisted that the paradox of the “subjective object. a discovered “notme” possession.21 The caring presence essential to transitional phenomena is Winnicott’s “good-enough mother. through gradual failures of maternal adaptation.”25 Alisa is never quite so adrift in the Soviet strana chudes: in the absence of a master signifier.. reversals. half-spoken monologue by the narrator. yet. 76-86. Playing and Reality.. He conceived analytic treatment as a holding environment. 164 . Only after the infant has experienced an unproblematized correspondence between external reality and its own capacity to create can it make creative use of the world.. while the infant utilizes mirroring to organize its own perceptions – to see itself as an Other produced by a gaze located elsewhere. ed. for her part. we intuit from Alisa’s initial lethargic hopelessness and later capacity for strident yearning that she is no innocent: I’m terribly bored. 94-96. must be left unresolved so that meaning and metaphor can be forged. in order to reestablish her place within it. Personal Relations Ther­ apy: The Collected Papers of H. experiencing internality and externality free of strain and without challenge.. or. She proffers the object of its need so immediately and intuitively that the infant never experiences a gap between its desire and satisfaction. the matrix of the imagination that eventually enables full separation. penetrates and soothes. and metonymic progressions the heroine faces. 15-18. The mother. 71-76. 63-68. brimming with potentiality. 24 Ibid. framing devices – the therapeutically enigmatic narrator Dodo most directly – point to and hold together a series of paradoxes. Transitional phenomena produce all creative impulses and subjectivity itself. its omnipotent creation. strives to fill the barren void left by the “nonrelating mother” and provide the security and magical intimacy necessary for the formation of a desiring subject. Ibid. At a later stage. religion. The analyst patiently withholds (but reliably keeps in mind) interpretations.” and transitional relatedness more generally. Winnicott believed that love and play are central to psychotherapy. Ibid.24 In Alisa v strane chudes. eds. Vysotskii’s and the heroine’s signature tonality. 95. 95-96. allowing room for the analysand to play and create her own knowledge. always preoccupied with meeting the infant’s needs. music. thereby allowing it entry into the transitional area of play. 25 Richard Feldstein. “to make sense of the nonsensical dimension confronting her.” who. The transitional object has materiality and is acknowledged by the infant to be part of its physical world. a quilting point unifying the symbolic field. and so forth. The “baby creates an object but the object would not have been created as such if it had not already been there. 95. remains good enough by failing the infant. Despite her girlish altitudinous voice and references to scenes of play. Guntrip (1977). Richard Feldstein’s Lacanian reading of the Carroll books suggests that Alice loses her identity in Wonderland and must bind herself to a master signifier. J. The analyst. a place of trust and safety that serves a reparative and enlivening function for those who were deprived of proper maternal care. weaning is achieved. Jeremy Hazell. 149-152. prompting both Alisa and the listener to playfully examine the impasses of late socialism and imagine a more enchanted life. “The Phallic Gaze of Wonderland” in Feldstein. perhaps more precisely. provides a “holding environment” in which the infant’s still unformed and fragile self can be contained. *** Before the fall into Wonderland and shortly after a half-sung. under its magical control..22 The mother initially sustains the infant’s illusion that the surrounding environment is an extension of itself. Bruce Fink and Maire Jaanus. amid pandemonium and stark contradictions. in other words. 23.

and. a poignant intimacy is created. to leave the house – And suddenly find myself above. menacing violence intimidates. is here an excess to be lampooned and denaturalized. to read Wonderland as a discursive iteration of the Imaginary West. Alisa addresses a phantasm – a Sir who is absent yet there (inside her?). promiscuously traversing time and space: to be inside and outside. more fundamentally. Anxious foreboding consumes her. And English adults… well. Dodo reassures once again. the heroine’s Russified name. forbidden to depart. “Play a while” – well. She wants to pulsate with dynamic aliveness. But what precisely – I truly don’t know. to take her away to a place she cannot picture.. And when the person for whom they waited arrives on time they promptly challenge him to a duel. and she must risk everything. running late with pocket watch in hand. The encounter with the White Rabbit arouses Alisa’s curiosity and she follows him into a hole. I get lots of competing advice: “Read a while ” – I sit down and read. I propose. presumably foreign. too. and even as chaos is announced in the last stanza (“Everything’s confused in the midday heat”).kóòrdînäte I wish someone would invite me somewhere. Dodo. Its architecture is so rigid and dulling of imagination that she must rely on another. Everything Was Forever Until It Was No More. But as danger is invoked. so much I would like Somehow. and the speedy White Rabbit. let us venture. a kind wayfaring Sir. how uncivilized! English rabbits can’t stand being late!” Alisa then adds that this is true of English girls as well and Dodo rejoins. . in the depths. Her song is followed by an exchange between her. arresting voice of a child.” The Englishness of the characters (needing no mention in Carroll’s version). The song as much demonstrates as invites such an inti165 macy. in order to do and see things she cannot conceive. “English boys. but not only. decidedly Russian traits and statements: for example. even in fantasy: Let the house erupt in commotion. Places and characters marked Soviet are treated with ironic distance as well.. yet her interior life is the site of the kind of deadening boredom and richly drawn melancholia that could result only from adult experience. explore and embody fluid structures while remaining integrated and secure in the presence and under the gaze of the Other. then. Dodo’s gentle voice tells her not to be afraid. a domestic space. conveying the high stakes entailed in departure. they always arrive early and immediately become very very angry that they are being made to wait. and made unstable too by various un-English. above and below. A place I could see something extraordinary! . fall26 For Yurchak the “Imaginary West” was an extraterritorial imagined space created within Soviet borders by the socialist project itself. Alisa’s Englishness is drawn with satirical emphasis and thereby exoticized as well. already late! Goodness. And still I am awfully bored! Sir! Please take Alisa with you! I would like so much. a land. order is restored musically as we return home to A minor. And what is that experience? She is trapped in. 158-62. Alisa dreams with the open-heartedness and resiliency of a child. desiring with and through the Other’s desire. granting her elastic space and time: “It is as deep as you want it to be and you have all the time you need – so keep falling. home and abroad. the Mouse’s lecture on Peter the Great rather than the Norman conquest in the Pool of Tears episode. She seeks to erase borders. sudden modulations suggest Alisa’s vulnerability and agitation. When Alisa inquires about the depth of the well. with an alarm! Oi-ei-ei. “An excellent watch.. someday. To complicate matters further. And let punishment threaten – I am ready to meet it – I close my eyes and count to three… What will happen. which turns out to be more of a bottomless well. what’s next? I worry terribly! Alisa longs for an abroad – a not-here. The transitional phenomena of Wonderland are also an “external here” – a here made strange – the Soviet Union seen from an English girl’s perspective. Are we. not unlike the Soviet Union. In the penultimate stanza. I play with the cat. heightening the feeling of simultaneous externality and internality. too – an offering to the listener of intensely private suffering delivered in the fragile. Alisa remarks on the watch with surprise (“Imagine! A watch.. a kaleidoscopic “internal elsewhere”?26 Yes. and a real one!”) and the Rabbit replies in nervous staccato. As she plummets in the darkness. Inside and outside – where everything’s different! .

or field training exercise. indeed. who proceeds sternly to lecture her on behavior appropriate to girls her age. repetitive melody – that give the impression of emphatically regular and directional motion. whether in a Young Pioneer camp. Its march-like structure conveys a feeling of purposeful and steady forward movement. we live here! We have anti-anti-antiordinates. 166 . She finally wonders aloud that perhaps eventually she will drop straight through the earth to the opposite pole. The Antipode colloquy relies on such gestural and aural experience of Soviet life to prompt recognition in its audience. that not only in the initial moment of hearing but in every subsequent iteration. If the Antipodes are anti-everything. We might say.” insists Alisa. antimoms. where people called antipapy “walk on their heads. referring to the denizens of the other side of the globe as “antipodes” and adding that if Alisa found herself among them she would be the one upside down while the so-called antipody would “stand on their own two feet. good day! Forgive me for troubling you. guard. We dig in our heels firmly. “Ah! So. then. with Alisa. with respect. you’re one of those – those anti-heel people (iz antipiatov)?”27 “No. holding fast to our belief – Those who aren’t with us are – antipathies! “The March of the Antipodes” is in 4/4 meter and differs considerably from Alisa’s elegiac songs. and the song following it only reinforces the sense that the topsy-turvy. prompting the exclamation. you’re antipathies” represents Cold War discourse. What visitor to Moscow. but dwells in its sonic realm. antipodal land actually is home: Upon falling through the floor with shame Or swearing.” a designation the confused Alice mistakenly attaches to the inhabitants of the other side of the earth in Carroll’s text. joints. authorities!!!” Dama-antipod not only speaks the language of late socialism. that body endures an identical mortifying helplessness and humiliation. We dig in our heels firmly. having descended in haste. affects. Where are the authorities (kuda smotrit pravitel’stvo)? Hey. and memories. what country is this – Australia?” Alisa’s exceeding politeness is greeted with snarling indignation: “Well. its very logic. We’re antipodes. and suffered her chilling reproach? One requires only a rudimentary knowledge of late-Soviet phenomenology to understand how the 27 A play on “Antipathies. well! I’ve finally seen everything! Now girls stand on their heads and even dare to ask what country this is.” Dodo offers a friendly correction. or administrator. antidads … We’re antipodes.kóòrdînäte ing to your heart’s content!” And Alisa continues to fall. they are unaware of it: for they not only announce verbally their ethically steadfast and discriminate nature but also enact it musically. after all. Bunglers and scatterbrains stand on their heads. including an exchange with a female “antipode. that the line “if you’re not with us. we live here! We have anti-anti-antiordinates. as the listener easily guesses the next bar of music. and other objects of interest. signaling to listeners that they. This sense to some degree arises from extramusical associations – the experience or sight of marching. holding fast to our belief – Those who don’t stand on their heels are – antipathies! But inexplicably. traversing and so thoroughly mapping itself onto muscles. And. authorities (pravitel’stvo)!” Alisa utterly fails in her attempt to calm the Dama-antipod (“Please. Toward the conclusion of her descent Alisa encounters a Dama-antipod and inquires: “Ma’am?! Dearest Ma’am. with honor. passing maps. nasal bureaucratic alto voice arrests and directs toward the disobedient body its barely restrained contempt. but somewhere in east Europe. Alisa then explains that she must fly back to England. But mostly it is the rhythmic inflexibility of marches – their prominent beat and simple.” A parenthetical comment by Carroll’s Alice about “Antipathies” inhabiting Australia or New Zealand in the Soviet version becomes a major scene. And even try to walk on their heads Antilads. but I very much would like to know. You’re the antipotes (antipoty). has not unwittingly offended a low-level official. we’re normal. geographical pictures. and her interlocutor’s already husky voice dips lower into the chest register: “Antipo …? How unseemly! Hey.” and a musical number by Vysotskii and chorus. no need to call anyone … just satisfy my youthful curiosity and I’ll fly away immediately”). May Day parade. have landed not in Australia. “I’ll be damned!” – Without a problem you will end up here And we’ll greet you properly.

The symbolic order has so disintegrated that there ceases to be a division between inanimate and animate things. the very appearance of Vysotskii’s heroic persona. The orchestration also has a humorous effect: it does not include lower brass. And if not the King. has finally realized her most ardent desire in Wonderland and gained entry into the Garden. after much vexation. Vysotskii’s musical portraits are never fully without historical pathos. Second. And yet the marching guards swear to obey it in the person of their leader. sounds. the royal subjects are not only slavish and lemming-like in their groupthink. also performed by Vysotskii. rarely unmoored from Soviet themes. even if we leave aside that the participants in the singing procession are flat and made of paper. or failed master signifier. . enunciating each word with deliberate pace and his usual mixture of passion. But there is also a haunting seriousness here. like cards in a deck. In the Garden. unattached to any meaningful referent. like everywhere else in Wonderland. Like bullets in a clip. Tempting as this reading is. relying instead on woodwinds and high-pitched percussion instruments like the triangle. it renders a late-socialist space with a 28 The Parrot-Pirate Song. and it emanates from the undeniable impression that the Soviet Union is the target of the satire. more likely. Instead of an idyll. decidedly more percussive and militaristic. communal experiences of listening to Vysotskii’s voice on distorted cassette tapes in someone’s kitchen. We parade with enthusiasm before our people (narod)! Fall with your face down. Geese and turtles are being used for mallets and balls in a game of royal croquet. Vysotskii’s hoarse baritone. Another march. sentimentality. which breaks through and surpasses the nameless character he is performing. she finds there a near-psychotic realm governed by the heartless whims of an irrational Queen of Hearts (whose restrained low-pitched commands sound more like those of a Soviet party official than a Victorian hysteric) and an inert King – a thoroughly confused and ineffectual father. and gestures. a complete abandonment of its emotional and sonic palette. It is the centerpiece of a supremely ironic scene: Alisa. the Law is dead. Into slush and dirt – so be it! There is much satirical content in this song. The garden scene. an archive of friendship.” rooted in a rich Russian historical and philosophical tradition. well then – the Queen! Fall with your face down. and anguish. well then – the Queen!” should be understood in all its absurdist sarcasm. down – 167 You are given that right: Before the King fall prostrate. lends gravity and meaning to otherwise cartoonish. The line “If not the King. or never existed. In short. and bitterness. irony. transports the listener into the Brezhnev-era everyday – countless solitary. Invoking “rights” before a non-existent Law. achieves two effects. immediately communicates a long chain of distinctly Soviet associations informed by his many similar-sounding outlaw and war-themed songs. making playing by the rules impossible. First. prostrating themselves: Gallantly and tightly we closed ranks.28 And third. These instruments produce thin and delicate metallic sounds evocative of toy soldiers and other objects of the nursery. is suggestive in similar ways.kóòrdînäte although marked Soviet. the people (u naroda) don’t have a difficult role: To fall on their knees – never a problem! The King answers for everything. down You are given that right: Before the King fall prostrate. On the one hand. or. Into slush and dirt – so be it! No. there is no anchoring point unifying language and Alisa has reached the nadir in her descent into chaos. The King is among us. or what she calls a “muddle” (putanitsa). therefore. The turtles crawl away and the geese bend their necks. the odd yet utterly predictable Antipodes illustrate the interchangeability of East and West. accompanies the processional entrance of the Court (really a deck of playing cards) near the conclusion of the story. perhaps even depict the vanishing boundary between them. since the former is a bumbling idiot and the latter acts solely on caprice. the word “narod. private confession amounting to a breach in the Wonderland story. they are pure performance. free-floating figures like the King and Queen. It is a voyage into feeling. we’re proud. however.

The Sublime Object of Ideology (2008/c1989). He advises and hints. and intersubjectivity (she exclaims.” Alisa then spots the White Rabbit. Vysotskii’s musical interlude. incurring further losses.” Yurchak.” Dodo declares in fading voice and vanishes for a time. The Seminar of Jacques Lacan. and Slavoj Žižek. Alisa’s striving is shot through with aching vulnerability and disillusionment. not the other way around. ed. instead it pushed this narrative toward complete circularity. And on this occasion I wonder: Will the flying cat – you’re putting me on – Catch the flying mouse in the air? Expressed in little-girl sounds. the listener draws away from a hallucinatory tale and toward the magic place of his own interiority and memory making. There has to be at least one very strange place. now I’ve become a floating cloud. as another narrative frame. like his other Wonderland songs. 1955-1956.29 On the other hand. allowing Alisa to tolerate the “muddle” of Wonderland and make realizable plans. She seems destined to fail repeatedly. I would like to return to an early moment in the story shortly following the Antipode episode. full of feeling. 114-16. Alisa finds herself again in a dark well. he provides the evenly hovering attention of a Winnicottian good-enough mother or analyst. To further illustrate transitional phenomena in Wonderland. “Because all other places are too normal. “Probably this is where toys go when we get tired of them. how I’d like to become a floating cloud! Well. acts as a nodal point that binds meaning. It is also at this moment that Alisa begins to “outgrow” the tale. her size (and humanity) increasing with mounting frustration over its incomprehensible messages and arbitrariness. She asks Dodo if he laid them down especially for her. For this reason. how good that the story ended! So much confusion and disorder! Finally I am in a place where I know everything and everyone knows me. imparting melancholy and loss: Will the flying cat – you’re putting me on – Catch the flying mouse in the air? Will the flying dog catch – the flying cat? Such nonsense – why do I bother with that? At one time I thought. where novel and invigorating experience can emerge. “you’re the one dreaming the story and I am narrating it to you. With Dodo and Alisa too. see Jacques Lacan. Book III: The Psychoses. Although her flight has been a continuous and rapid descent.” she asks her dependable companion. while the inane lyrics and minor key betray it. that the Soviet socialist system quickly collapsed. thereby reterritorializing affects. helping to create a transitional space between me and not-me. and winds up in an unusually long.kóòrdînäte fractured ideological field due to a disabled master signifier. Jacques Alain-Miller (1993).” he replies. “And why is this place – A Very Strange Place?. anticipating Lenin’s degraded status in the 1980s and foreshadowing the collapse of the Soviet Union. knowledge. and myths that have been displaced or made illegible by self-referential and adrift discursive structures. Dodo is nearby to offer a “perhaps” or some other oracular response to her queries. “Oh. therefore.” Alisa opines. at once denying and asserting authorship. a dream.”) Vysotskii appears. 258-70. The music. who argues: “Despite Stalin’s cult of personality and enormous personal power. 168 . the ultimate disappearance of the position of the external editor of authoritative discourse did not undermine the Soviet ideological narrative altogether. 74. It was only when Lenin was undermined as a master signifier. Alisa awakens as she plunges to the bottom of another narrow tunnel and lands on a pile of autumn leaves. drifts off to sleep with Dodo by her side. in the late 1980s. knowing she would fall and ensuring a soft landing. She eventually grows so large that the tale “bursts” and Alisa re-enters reality. 30 On Lacan’s thesis concerning the master signifier or “quilting point” and its retroactive creation of the meaning field (and subjectivity). Every­ thing Was Forever Until It Was No More. conveys a sense of reaching and aspiring. standing over a cliff: Oh. but Dodo immediately shifts the mood by revealing he is close and that she has the power to conjure him up. he could only be a leader as defined through Lenin and the party.30 With the introduction of Vysotskii’s highly evocative voice. Alisa’s second musical number has a slow and relentlessly ascending melodic line beginning with an E at the bottom of the staff and moving stepwise to D. fantasies. “No. and sings 29 I follow Yurchak here. Luckily. chases after and loses sight of him. lonely hall with hanging lamps and many locked doors. reminding Alisa of his invisible presence with an occasional titter (“he-he”) while she braves her next adventure. His well-known personality occupies an exceptional position with respect to the symbolic field of Wonderland and introduces a new organizing principle that recasts all other signifiers in relation to it.

– Look what sort of time is upon us – so anxious – you see Alisa! And … happy people watched the clock frightened. It begins slowly and repetitively. It’s possible to get entangled and lost. unwanted and unmourned. a story of anxiety and conflict. and cowards slowed down Time purposely. and intimate. is socialist authoritative discourse and its paternal metaphor. – it’s bad and dull to live without Time. What if a gap appears and a leap is necessary.”31 Perhaps it is the tale itself. Vysotskii is accompanied by a harpsichord. with eight Gs. of time worn down by abuse and the burden of expectation. Nor is it an ode to chronology. It even gives one the creeps.kóòrdînäte If Alisa v strane chudes is constructed as a transitional space. 31 Winnicott. outgrows the story. reinforced by the ballad’s textual similarity to the inaugural musical number. This is not a nostalgic song. recommending a compassionate “greasing” of the wheels of time (“not for the sake of reward. what is the transitional object therein? Is it Charles Dodgson as Dodo. 7. Rather. becoming estranged from and breaking through its maddening circularity. finally. so regular – take a look. we recall. Clamorers rushed Time. And the wheels of Time wore down from friction – Everything on earth is ruined by friction … And then Time was offended – and the pendulum of time stood still. “Song of Lewis Carroll. “A Song About Offended Time. The second ballad borrows musical material from the two Alisa songs discussed earlier. or the smile of the Cheshire Cat. Chatterers shut their big mouths. an archaic instrument belonging to the Renaissance and Baroque periods. but because friction hurts it so! It isn’t wise to offend Time. however: it is about being trapped in the past. the maternal figure who presents objects? Or an analyst type impersonating the good-enough mother? Winnicott observed that the transitional object is fated to be decathected and abandoned. . The first. and this is because the transitional phenomena have become diffused … over the whole cultural field. all eighth notes: Lift the theater curtain by its edge – what old and heavy stage wings: This is what time was like previously. creating a sense of closeness through gently sung and almost whispered phrases – a message shared in sweet secrecy. It is not forgotten and it is not mourned. Vysotskii. but it never arrived. It shares their tonality and abounds in melodic echoes. Alisa! But … happy people watched the clock inattentively. too. Playing and Reality. This leitmotivic quality. *** Vysotskii sings two ballads in the Mad Tea Party scene. it seems more a lament on the difficulty of coping with historical time. To picture what can happen. rather.” is a meditation on the predicament of stagnation. the ballad is hopeful. or simply stuck. Everyone waited for noon. to progress and its attendant notions of futurity. 169 And midnight never struck. external to linear time. and the Carroll-Dodgson figure: Much is uncertain in this strange land. The lazy yawned in unison and fell asleep … Grease the wheels of Time – not for the sake of reward. We might consider. The lazy killed Time without purpose. And yet. not because it “goes inside” or because the “feelings about it undergo repression. then – the diegetic events of Wonderland – that constitute the transitional object? Alisa. but because friction hurts it so!”). who accompanies Alisa on several later adventures? Or is Dodo. Cowards howled their laments.” points to the interconnectedness and fluidity of narrating duties among Alisa. It loses meaning. that the transitional object left behind. urging.

introspective. Cruising Utopia: The Then and There of Queer Futurity (2009). The argument referenced by Emerson appears in Ulrich Weisstein.” in Marina Balina and Larissa Rudova. my friend. and given several vantage points from which to look at. or jump bravely? Ah? Eh… that’s how it is. “good and evil on different shores. like everywhere Good and evil exist. or. Often it is sung … to oneself or to the audience. “traditionally. “Comforting Creatures in Children’s Cartoons. Cheburashka and Queer Time The Cheburashka four-part series. is based on the 1966 Eduard Uspenskii story Kro­ kodil Gena i ego druz’ia [Crocodile Gena and His Friends]: Krokodil Gena (1969). probably the most beloved cartoon produced in the late-Soviet period. and voice. Paths present all sorts of stories And fantasies run wild on shaky ground. I draw on Anastasia Kayiatos. to be on firm ground with regard to knowledge and identity. Both songs seem to promise something beautiful.”34 But Wonderland is not “traditional” in the sense Emerson describes. then. It is a drama in which musical numbers and narrator-characters like Dodo intrude not into dialogue and forward-moving action. 33 Caryl Emerson. Aria [or] … song tends to function as a static element in the drama. “The Libretto as Literature. eds. text. place. prophecy. recitative is the ‘spoken message’ … taking place in real time and moving action forward. on the count of three. In Wonderland. trembling with anticipatory dread and pleasure. 3 (2013).. even utopian – the potentiality of children’s culture and the performance of childhood. Recitative is social: it usually occurs in dialogue. That’s the whole point. 32 In devoting attention to the relational. 105-125. a space of transference. Each of these [kinds of] times has its appropriate space. is dismissed *** In musical theater. Aria. Boris Godunov: Transpositions of a Russian Theme (1986). see David MacFadyen. even bodily shape. as in opera. but it is not Wonderland that provides comfort. 35 The animated film series.” at once evoke Cold War discourse and authorize transgression: one might need to jump across a boundary. Only here they live on different shores. 170 . For good plot summaries of the episodes. a broken society in order to rediscover and envisage herself anew. the Stagnation-era listener is invited to slide along a metonymic chain of identifications and affects. Between them is a private and expansive temporality. like Alisa. an ethical stance. “queer.” What results. love. Vysotskii here repeats Alisa’s theme of risk in the face of fear. “Silent Plasticity: Reenchanting Soviet Stagnation” WSQ: Women’s Studies Quarterly 40. also offered audiences much in the way of queerness. 16667. relational realm – in the bonds uniting listener and singer. 16-22. an animal (or is he a toy?) of ambiguous gender. over an abyss and. 165. For a discussion of the technical and artistic aspects of Cheburashka and other Soviet animation. can stop action. Shapokliak (1974). Like Alisa. performer and spectator. Bravery. 152.32 ‘timeless. the other (aria time) is vertical.kóòrdînäte Will you get scared. the outcome is a re-introduction of discursivity and a more dynamic and libidinally saturated temporal order. but failures of communication and fractured chronology – a story where everything feels muddled. however. noting that. in the words of Carroll’s Alice. produced by Roman Kachanov and designed by Leonid Shvartsman. “one mode (recitative time) is horizontally progressive and dialogic. see Birgit Beumers. and yearning. This of course is true. and Cheburashka idet v shkolu (1983). and enchantment. no.35 Even if the relationship between Gena (a lonely crocodile bachelor who seeks friends) and Cheburashka. eyes shut. At this point one might counter that hope and futurity are alien to Wonderland. from halting something already interrupted – from the dialectical procedure of queering something already queer? Apparently.’”33 Caryl Emerson elaborates on this point. The utopian impulse originates in a more quotidian. the necessity of a heroic leap into the unknown – the sort that establishes one’s mettle and self-understanding. the choice between song and speech is often a choice between two modes of time. enchanting. and José Esteban Muñoz. and utopian aspects of Vysotskii’s music. 34 Ibid. As musicologists have observed.” Books Abroad: An International Literary Quarterly (Winter 1961). Cheburashka (1971).. await an ecstatic shift in sensibility.” and in a staged performance singers are “supposed to hear and respond to it. Yellow Crocodiles and Blue Oranges: Russian Animated Film Since World War Two (2005). Alisa experiences only exasperation there and yearns to reestablish an epistemological foundation. Russian Children’s Literature and Culture (2008). and be in.

too. queer time is their chief preoccupation. or other identity markers and promptly is taken to the zoo. failures internal to the process of interpellation – Gena too becomes a subject. 2-7. and battle a polluting factory manager. Sitting in a zoo enclosure. Upon meeting the adorable misfit. It is arguably through his friendship with Cheburashka that Gena gradually acquires a space between “what he is” in the signifying network and his imagined self. in any case. “Privilege of Unknowing: Diderot’s The Nun. and Eve Kosofsky Sedgwick. biology. Tendencies (1993). Vysotskii’s addictions to alcohol. especially the two best-known and instantly classic songs from Cheburashka (1971) and Shapokliak (1974). clothes. Jonathan Goldberg. When we first meet Gena he is a crocodile in essence. Michael Moon. unstructured by reproduction and generational thinking. than Crocodile Gena. Freer. After some fuss and inquiry. effects.” in Michele Aina Barale. and heroin likely led to his premature death at age 42. The Sublime Object of Ideology. there remain a number of articulations of queer resistance to disciplinary. amphetamines. Gena’s search for “cheburashka” in an encyclopedia yields only a dumb blankness somewhere between “Cheboksary” and “chemodan” (suitcase). 1983) he even sends Cheburashka a telegram. Cheburashka is quite subjectivized and self-possessed. possibly neither.” as William Burroughs called it. Inattentive to a national-historical past and at odds with futurity. 171 signs and newspapers. perhaps even medical scrutiny and scientific experimentation. public and inner realms – in seamless unity with his symbolic mandate. Cheburashka is free. From the start. Subcultural Lives (2005). Cheburashka embodies. normalizing mechanisms of power. or precisely because of. seems comfortable in his own skin. occupation. Cheburashka’s unknowing enables him to evade regimes of truth and injurious ideological interpellation.” One might expect that such unintelligibility and ignorance would disable Cheburashka.”36 Part monkey. helps build the House of Friendship and. social exclusion. the zookeeper explains to the store clerk that Cheburashka cannot be accepted because “he is unknown to science” and nobody can figure out “where to place him. he arrives at a produce store in a crate of oranges with no name. and Lacan in Žižek. who traces its emergence not to the last decades of the Soviet Union. Cheburashka. Gena leaves his post at the zoo in order to enact several identities: build a playground. and acceptance are salient in both Alisa and the Cheburashka series. who. cathecting the transient and contingent. 23-51. Gena easily writes the rest of the announcement and demonstrates literacy by reading 36 “Cheburashka” means “topple” and is the nickname given to him by the store clerk.” The concept of “queer time” has been richly elaborated by Jack Halberstam. his red coat and white shirt hanging on a tree branch. esp. and performs a radical unknowability. . In the first installment. In fact. in general. Witnessing Cheburashka’s alienation from the symbolic order – and his self-actualization despite. eds. or “Pust’ begut neukliuzhe. Characters ask repeatedly about his species in the initial episode and each “who are you?” elicits from him an unperturbed “I don’t know. 37 My thoughts on Cheburashka’s “unknowing” are inspired by Eve Kosofsky Sedgwick’s essay. Cheburashka defies categorization – he simply does not fit. part bear.37 In a totalitarian society. it means for some living in “rapid bursts. as a symbolizable fantasy construction. the eponymous hero of the inaugural Krokodil Gena (1969) has being but no subjectivity.. unfazed by his biological indeterminacy: he gains the respect and love of Gena and everyone else he meets. But because Gena views his crocodile-ness as an immediate property.” as Vysotskii did – or “junk time. Althusser. Gena’s inability to achieve a mediated distance toward himself is evidenced by his difficulty in spelling “crocodile” while composing a flyer seeking friendship. respectively: “Goluboi vagon” (“The Blue Traincar”) and Gena’s Birthday Song. Cheburashka idet v shkolu (Cheburashka Goes to School. Queer temporality is ludic. compressing time and expanding the potential of the moment. In a Queer Time and Place: Transgender Bodies. working in a zoo as a Crocodile.38 If questions of identity. But nothing of the kind happens. In the last episode. but to gay communities “whose horizons of possibility had been severely diminished by the AIDS epidemic. travel. 39 Judith Halberstam. judicial action. fails to solve the riddle of his own identity. 33-47.” Halberstam describes queer time as a model of temporality rooted in and committed to the present.kóòrdînäte as an interpretative dead end. he has trouble formulating it discursively. believes in his immediate identity with himself.39 38 This reading of Gena draws on Žižek’s discussion of Marx. textually embedded and poignantly expressed in the music. loneliness. make him the object of ridicule. of course.

Passersby just don’t get why on this rainy day I am so happy. In Brezhnev’s era of space program achievements and consumer good shortages. is still ahead. 172 .” the other meditation on time in minor key. The solitary Gena. if we believe the lines. who sits on a bench playing an accordion and singing a sentimental birthday song: Let pedestrians clumsily wade through the puddles as water streams down the street.40 “Goluboi vagon. Toward new adventures let’s run my friends. effortlessly the long path spreads beneath and runs straight into the horizon. depth and complexity are relative matters. of course. Hey. Gena is clearly a simpleton if juxtaposed with a character from Tolstoy or Dostoevsky. Not only the magician and ice cream. And even though we mourn the past a little bit all the best. birthdays come only once a year. a disruption in the calendar. driver. Perhaps we hurt someone gratuitously … the calendar will turn that page for us. everyone hopes for the best and our blue traincar rolls forward. the express train’s picking up speed But why does this day have to come to an end I wish it would last the whole year. a one-man band with melody on the right hand and preset chords on the left. and eroding sociability due to time spent in queues. he can even be abstruse: “perhaps we hurt someone gratuitously” – what or whom is he talking about? One 40 “Goluboi” is late-Soviet and Russian slang for “gay. or goluboi helicopter – used here to express queerness. But compared to his former self. on top of a light blue caboose with Cheburashka and their spinster companion Shapokliak: Slowly the minutes flow past Don’t expect to see them again. He would wish me happy birthday and maybe leave a present of 500 ice cream bars for me. What if suddenly a magician arrived in a blue helicopter and showed a movie for free. “Pust’ begut ne ukliuzhe” is in melancholic C minor and played on an accordion – the loneliest of instruments. say. [refrain] In animation.” It did not gain widespread usage until the mid 1980s but probably was employed earlier within Soviet gay subcultures. There are no “clumsy pedestrians. Unfortunately. One is immediately struck by the unmistakably doleful quality of what is supposed to be. but the entire song can be read as a hallucination narrated to cover over various lacks: deficits of goods. thoroughly devoid of his former unselfconsciousness.” Gena is a veritable philosopher. Here Gena expresses a wish for repetition. “unfortunately birthdays are only once a year” is also the most explicitly about temporality. Gena’s free movie and mountains of ice cream bars dropped from the sky is the perfect fantasy. a celebratory song. Indeed. Everyone. crop failures. as in the animal kingdom. befitting an intelligent. And. in the first episode. performs for an audience of one – the delivery man. speed it up! [refrain] The blue car races and shakes. the sort of protagonist who would go mad if forced to pose before spectators at a zoo. The helicopter transports Gena to a magical space of amplitude and freedom. Smoothly. basically a street musician. The truck and its lethargic driver putt-putt toward Gena.kóòrdînäte The episode Cheburashka (1971) opens with the sound of rain and a light blue delivery truck bearing the words “den’ rozhdeniia” (birthday). Such temporal promiscuity is signaled by the arrival of a blue. I am playing my accordion outside for all to see. is sung by Gena in the third episode (Shapokliak) as he sits. perhaps. In “Blue Traincar. he is a world-weary sage. a shift in temporal and spatial coordinates. But perhaps the most wistful and famous line of the song. accordion in tow. a reorganization or manipulation of time.” just as there are no soaked passersby wondering about Gena’s happiness. the lyrics are belied by a gaping absence of people.

give it voice avant la lettre. What is more. Since the end of the Soviet Union. 40-64. Goods deficits and long lines were common throughout Russian history. or cynicism – but lost as a repository of potentialities. of course. the queue with its stretched temporality has continued to serve as a metaphor for the entire Brezhnev era – indeed. as it were. and seek new adventures.”43 Bodies were 42 See. in the wake of pere­ stroika.” suggest time is passing too quickly: “Why does this day have to come to an end/I wish it would last the whole year. too. More important.kóòrdînäte is tempted to say that Gena is wholly out of character here. we must let go of past grievances. and why does their gentle plaintiveness tempt émigrés and Russians so seductively today? One might ask. Pieta Monks (1990). more likely. Verdery discusses how the regime’s policies aimed to “seize time” from individuals by making exorbitant demands on the human body. Or. as a reflective postscript and halt in the action.41 41 For reasons of space I have omitted a discussion of Freud’s account of melancholia. “the site of many possible uses of time. trans. As the train chugs to a nostalgic minor tonality. as does the disillusionment with Soviet myths and their progenitors. for example. the lines after “the express train picks up speed.” and The Ego and the Id of 1923. The unnecessary “of course” in “the best.” in What Was Socialism and What Comes Next? (1996). In scholarly and fictional accounts it both incarnates and comments on social relations. its central organizing principle. radical discontinuity itself – a traumatic breach in one’s relationship to time – becomes the object of melancholic identification. when Gorbachev began to challenge Brezhnev’s policies. move along.42 Anthropologist Katherine Verdery’s “`Etatization’ of Time in Ceaușescu’s Romania” explores the ways the late-socialist state exercised power over its inhabitants through temporal politics. is still ahead” raises the sort of skepticism commonly elicited by over-insistence: is it sarcasm or a defensive posture concealing contrary feelings? And in a final. A Week Like Any Other: Novellas and Stories. and Natalya Baranskaya. But almost instantly the impatient.” Even more overtly than in Gena’s Birthday Song we encounter here a desire for the postponement of the future. . and culturally situated iterative process of subjectivization. It is a wish for an eternal moment. and the reason for Gena’s wish for sorrowful rehearsal is also the reason for the libidinal attachment of post-Soviet adults to their favorite childhood fictional characters: both are products of a melancholic position. why Gena wants birthdays more than once a year and a day without end given the gloominess haunting the present in both songs: is he wishing for more nasty weather and continued infliction of petty miseries? The answer. situated outside the time and space of the film’s narrative and functioning vertically. a constitutive component of the ego. The Unmaking of Soviet Life: Everyday Economies After Socialism (2002). to complicate the matter further still: is not the very idea of a traumatic breach of temporality already represented in Soviet children’s films and songs? They seem to anticipate the rupture. But if alternative temporality is at the emotional center of late-Soviet children’s culture. looking not to their future. of course. acting as a Greek chorus or internal object voice. the queue grew strange and intolerable only retroactively. but backward. forward-looking optimism is subverted. direct our attention toward the future. “Goluboi vagon” is both overtly about time and against it. which informs the present argument. medium of temporality. perhaps. “The `Etatization’ of Time in Ceaușescu’s Romania. if not a foreclosure of futurity. the constant excitement of immediacy. is yes. because the Soviet Union is dead. a present expanded and sucked dry. but in the 1970s they became exceedingly inconvenient and unbearable. The emotionally weighted message at the start seems to be: turn the page. 173 The last Soviet generation experiences its childhood as a lost object. Its deadness and irretrievability produces a melancholic stance. And. Late-Soviet Temporality Waiting in queue is perhaps the most emblematic experience of late socialism. Gena and the others sit at the rear of the caboose. Do it now. 40. esp. or even mourning for a country one has left. the second economy. Not just lost in the common way – to memory. repression. accelerate. and the logic of scarcity. the best is ahead. It spans two works: his 1917 paper “Mourning and Melancholia. Despite possible loss and difficulty. The sad contemplation evoked by artifacts of that childhood cannot be reduced to nostalgia. how do we account for its resonance? Why were songs about time consciousness especially popular in the 1970s. dramatic reversal of sentiment. The lyrics of the song present us with an apparent contradiction as well. 43 Katherine Verdery. Caroline Humphrey.

for example. and docile: Olia describes her own emaciated and exhausted body. the center constantly attempted to enhance its pool of resources by denying other.48 The structural dimension of women’s everyday life invaded. A Week Like Any Other (1969). Yet the bodies that are supposed to be producing children for the state are kept overworked. 58. Competition with coworkers for limited supplies robs Olia of time she could devote to her experiments. Olia rarely has time to feed herself. 53-56. A Week Like Any Other. meant long stints in queues.kóòrdînäte often appropriated and compelled into activities (or inaction) beneficial to the state. inciting a different. She and her friends take turns grocery shopping for their families during lunch hour (to shop in the evening often means longer lines and less food). Since socialist regimes sought to accumulate means of production above all. 48 On socialist diary writing. Many self-practices ostensibly available to socialist men – party work. has little opportunity to attend to her own needs.. Food shortages. questions. as well as those of her female colleagues. The socialist state also seizes Olia’s time by forcing her to attend inane party meetings to which she must come prepared with 44 Ibid. 1-62.44 Verdery views the involvement of bodies in idle time as a mechanism of “subjugation” because people were made unproductive and time was “flattened. Women’s “double burden” (or mothers’ “triple burden”) impeded a preoccupation with one’s socialist self. undernourished. 47 Ibid. such as lower-level initiative and planning.46 The state’s consumption of time is particularly taxing on the female body. which is responsible for reproducing and caring for the family. autobiography. The perpetual absence of equipment required to conduct research necessitates constant plotting and manipulation of suppliers so that Olia can meet the deadlines and unrealistic demands of her supervisor. Temporal organization. Disturb temporality and you disturb subjectivity. disrupted. My claim is that her plight also functioned as an excuse for ideological ignorance and hence a vehicle of emancipation from the regime’s demands. and she is constantly tired and hungry. implicitly. Musings about her beliefs and behavior are constantly infiltrated by thoughts of obligations to her family: while sitting at a party meeting Olia can only dwell on her children. Red Autobiographies: Initiating the Bolshevik Self (2011) and Jochen Hellbeck. and tend to her aloof spouse. intellectual life. less coherent sort of introspection and subjectivity. while deficits of fuel rendered complicated and tiring such basic activities as getting to and from work. peripheral actors the ability to do so. She must wake up early and leave extra time for her morning commute to work because of overcrowding on the bus and poor road upkeep. a research scientist and mother of two. questionnaires probably associated with the regime’s pronatalist policies are given out to all women in the workplace. it also 46 Baranskaya.” Queues diverted energies away from activities that might have alleviated shortages. Olia must perform these various tasks only to rush home and cook dinner. these inconveniences cause her to arrive late and in a panic. for example. Igal Halfin. 174 . In the novella. 39-58. was crucial to identity formation and sociability – and. Its protagonist Olia. according to Verdery. look after her children..The binding of the labor force in queues was not seen as a cost to the socialist state because it accrued supplies and not profit.45 But did accepting “queue time” mean accepting the abyss? Verdery’s “etatization of time” is manifestly illustrated in Natalia Baranskaia’s Brezhnev-era novella. This strategy caused an economy of scarcity that in turn resulted in an immobilization of bodies. the sustained relationships necessary for collective grass-roots action. and inputs counted more than outputs. and other self practices see. plays a significant role in defining the self and forming alliances. But while Olia’s apparent lack of self-realization seems to support the regime’s goal (as conceived by Verdery) to immobilize people in order to control them. Revolution on My Mind: Writing a Diary Under Stalin (2009). however. Linear time. furthermore. and inhibited their intrapersonal striving towards ideological consistency. Despite her efforts. 45 Ibid. autobiographical writing and the like – were simply not possible within the day of a Soviet woman like Baranskaia’s Olia.47 Baranskaia’s story paints a grim picture of the woman-mother under Brezhnev.. Olia is physically depleted: she has no time to do for herself and care for the self is suspended.

They do not entertain guests nor communicate often with one another. and distant time (the reader only gains a sense of their feelings for one another when Olia recalls their courtship and honeymoon). emerge other sources of meaning and subjectivity – dyadic and triangular formations not unlike those of Gena. ignorance. And while linear time and certain forms of self care are abandoned. breaks and silences punctuate a dialogue regarding its meaning. The fearful. A Week Like Any Other shares a stagnant temporality with the queue. or. “The `Etatization’ of Time in Ceaușescu’s Romania. “Zavetnyi mul’tfil’m: prichiny populiarnosti ‘Cheburashki’. if not homosexual. into identification with a concrete or single. 370-72. 29-34. Verdery describes how the “etatization of time” changes self-conception through the “erosion of sociability. Veselye chelovechki: kul’turnye geroi sovetskogo detstva (2008). transvestism. A Week Like Any Other. of course. And yet in the gap left by the absence of mandated socialist clubs. often consisting of an older eccentric mentor and young protégé. why not?. it is very much in evidence in the work environment and within a homosocial space. are divorced from an established time and place. alternative life schedules and modes of association. transgender i zastoi: Volk i Zaiats v kon/podtekste ‘kholodnoi voiny’. Cheburashka. taking shape largely through dialogue and without a narrative to fix utterances to a particular setting. The Queue (1983). which debuted as the central and eponymous protagonist in Vladimir Sorokin’s novel. “Gonka vooruzhenii.. Sorokin’s characters. The reader is left with the impression that much more is known or understood about the questionnaire than is explicitly stated.” one that serves the state’s pronatalist or family policies. Insufficient time to step back and properly chronicle her activities allows Olia to conveniently excuse her inability to answer questions regarding her leisure pursuits and the number of sick days she has taken. abrupt relationships. other nonnormative temporalities and subjectivities are forged in their stead. shifting allegiances. suspicious. is deployed in order to avoid an asymmetrical power relation. 1970). Konstantine Klioutchkine goes so far as to call pedophilic. But while sociability is absent in the home or the heterosexual sphere.” a key component of subjectivity. 55-60. 378-92. and Gena and Cheburashka. and their spinster companion Shapokliak: homosocial realms. 44-48.49 As in Cheburashka. transgender embodiment. at the very least. the relationships of Karlson and The Little Boy (1968.” The women’s prioritization of their “mother” identity does not translate.53 No element or scene in Baranskaia’s novella. A Week Like Any Other. Olia and her coworkers procrastinate in answering the “questionnaire. evokes the eternal present more that the title itself. cooking. the Bildungsro­ man. and caring for her children.52 The women in Baranskaia’s story do not attach a stable meaning to “mother” or imbue it with a specific regime of knowledge. ideal “motherhood. more radically than those of Baranskaia. non-heterosexuality. In fact. Mariia Maiofis. preserved.kóòrdînäte undermines the state’s efforts to structure women’s identities – particularly that of “mother” – and to utilize coherent bodies that can be easily surveyed.51 The women in the research laboratory form support networks structured around the identity of “mom. has not escaped the notice of recent interpreters of late-Soviet animation. eds. examples of nonnormative upbringing and moral development in the tradition of the coming-out story and its precursor. party meetings.” They engage in a number of conversations about possible reasons for the questionnaire’s distribution and attempt to come up with “appropriate” answers to its queries. 48-50. and obtuse thoughts and conversation that the questionnaire inspires in a Week Like Any Other suggest that women had a stake in maintaining a confused identity – a dearth of knowledge of themselves – as well as a linguistic disengagement from their activities.50 Olia’s relations with her husband Dima appear to testify to such erosion. 42-43. Olia places her relationship with Dima in a bracketed. categorized. and self/other confusion of the Wolf and Rabbit in the very popular cartoon Nu Pogodi! Kliuchkin. 53 The abundance of male or vaguely masculine couples.. 50 Verdery. Many display confusion about its language. 18-20. they wholly avoid or ignore Soviet ideological work and sociability.” and Kaganovskaia. 52 Ibid. however. whereas her friendships with the women at work exist in an emotionally 49 Baranskaya. 175 dynamic temporal space and develop in the narrative’s present or real time. and heterosexual love. 16-17. and. Knowledge about women’s reproductive lives is not easy to acquire. and vaguely defined. Lilya Kaganovsky has written about gender fluidity. Through such stylistic choices the novel communicates the phenomenology of the queue: 51 Baranskaya. nor has their overt queerness: unusual family structures and living arrangements.” 55. Mark Lipovetskii. .” in Il’ia Kukulin. and prepared for reproduction. not knowledge. 21-24. Olia’s weekends are spent cleaning.

even more than Sorokin’s queue. I have suggested here some of the ways poets and artists then and today have brought into being and reanimated stagnation in an attempt to commemorate. blurring historical periods and generational distinctions. The line never moves and the tickets are never sold. and material objects. and past and present seem not to follow but create one another. The Line. and son have already entered a mirror world. the time spent waiting. 176 .56 As literature scholar Kristen Welsh points out in her examination of the temporal and spatial dimensions of contemporary Russian-American novels: The line isolates the family members from one another. The last Soviet generation thus suffered a loss not only of a country and its culture. Sally Laird (2008). Sergei. torques time.. *** Russian-American fiction such as Grushin’s The Line recapitulates a Brezhnev-era temporality evoked by 1970s social formations. 58 Grushin. As in Alisa v strane chudes. paradoxically. stretch it. Sorokin’s characters find themselves in a nonsensical space that. separately and unbeknownst to one another.” rumored to be returning to Russia to conduct his latest symphony on an unknown date. 199. mourn.57 With Alisa-like hopefulness. but also a concept of time and the desires it generated. and Sasha the chance to be “other” than the roles they play at home. kiosk” – a distance that does not change. to interminable lines. a place where they are the better. and create pockets of sacred duration. “Sergei wishes for ‘a different world. since the queue exists in stalled time and is without purpose (no one knows what is being sold and value is invested in the very act of lining up). Sergei and Anna. or demonstrate a desire that alights on random objects – unfamiliar people. Put another way. most explicitly in Olga Grushin’s novel The Line (2010). or at least different.” 2. those waiting in an unending line for an unspecified product or result embody and instantiate desire with no object. 57 Ibid. Cited in ibid. produces transitional phenomena leading to entrancing discoveries and meaning making.55 Grushin’s line. “Treating Time and History in the Contemporary RussianAmerican Novel.kóòrdînäte a cacophony of voices. 55 Olga Grushin.’ What he does not realize is that he. For the duration of the novel. “each person’s existence is defined by his neighbors and by proximity to the ticket 54 Vladimir Sorokin. Sorokin’s novel thereby conveys not only the despair of the queue but also its creative potential. Censorship and an economy of scarcity produced the queue and a popular children’s culture that invited exaltation in chronology-stopping. statements without an addressee – life as a series of disembodied sounds. Sasha and his parents. The line is an ever-expanding now. On the other hand. trans. 56 Welsh. nonreproductive spaces. and conversation.”58 In metaphysically exceptional states like queues identity loses its certainty and reality cedes its hold. but never at the same time – pulls them into different orbits as they strike up friendships with the family that stands beside theirs. This fundamentally chronotopic separation – each occupies exactly the same place. 3. The novel’s structure gives an impression of ephemeral and ultimately unproductive socialities. and take inside this magical and lost temporality. take turns holding the family’s place. Time and space collapse on the line. East and West. selves they dream of. while seemingly without direction or final goal. adventures. the relationships develop as they spend time at the other family’s apartment.54 The queer temporality of the Brezhnev era has been invoked repeatedly in Russian-American fiction. On the one hand. The Line (2010). his wife. The Queue echoes Verdery’s claim about ruptures in linear time and consequent erosion of the subjective and relational. truncated exchanges. media. Through renderings of episodic sociability and casual sex it offers a fantasy of limitless possibilities and a loss of linear time due. Perhaps the queerest feature of late socialism was its tendency to distort time. These relationships provide Anna. Those queued wait to purchase tickets for a concert by the exiled composer “Igor Selinsky. are rendered distant yet here – so fantastical as to be produced within the protagonists’ inner selves. a silvery mirror world where things were simple. the characters are free from material ties and have many opportunities for surprising intimacies and situational loyalties. and overheard snippets of conversation. Like Vysotskii’s Alisa. home and abroad. The Queue.

.

.

.

.

.

.

where every house is linked to shared experiences. When they showed me the wristwatch and the black and white photos of items which had softened in the water. After my wife [the artist] Anna Alchuk disappeared on 21 March this year. day out. After Anna’s disappearance. When I called Moscow. in which every object reminds me of her. that the search continued and that so far. Whenever I caught sight of these notices. And then there is the apartment.” While I got changed to go down to the station and sign the identification papers. during which time my wife and other artists in Russia were the victims of a hate . there was no trace. Russian Federation Institue for Advanced Research. I said first to myself (which was the hardest thing) and subsequently to the police officers: “Yes. University of Cologne. the philospher Michail Ryklin. just a little smaller. Moscow. who had obviously had to witness a lot in their careers. I heard echoing: every sound reverberated.kóòrdînäte UDC 7.071:929 Alchuk A. made sure that the door was left ajar. 183 went quiet and transformed into whispers. The voices on the other end of the line then began to tremble. Germany In the Burning House After Russian artist Anna Alchuk was discovered drowned in the Spree her husband. as if I had an additional person listening on the line. two detectives stood outside our door. Mikhail Ryklin. looks to her diaries to help him approximate the causes of her death. I would shudder at the sight of the photos of her with the ‘Police: help needed’ caption which had been put up in cafes. But there was still a muted hope. I lived through three weeks under the constant pressure of police investigations. Three weeks later on 12 April.. Russian Academy of Sciences. the officers. which had become so much a part of oneself that it was no longer noticeable? Day in. I had to turn away because I couldn’t bear to see her face on those photos.. with the same hallmark and the same jeweller’s stamp). I played the role of the answering machine: several times a day I explained to the shocked caller that there was actually no news to report. I found a book of her dreams from the last five years. pharmacies and shops. the streets of houses. Institute for Philosophy. but when I saw the wedding ring which Anna had worn for 33 years (which is the same as the one I wear. I could still doubt that they belonged to my wife. knowing that you can never know what a person in my situation might get up to. it is most probably her. How is it possible to amputate a part of oneself? How can one learn to see again without the assisting gaze of the other. getting used to emptiness next to me and to the ever-deepening abyss which threatened to engulf the rest of my life.

The consequences of this hatred first have to affect a real person. In an authoritarian social climate. a coincidence of what initially seemed to be impersonal events.kóòrdînäte campaign. These fragile people see a perversion in the manifestation of the new universal imperative. After five months of uninterrupted abuse and humiliations in the courtroom the judge. my box will catch fire too. ‘If the fire is not extinguished immediately. Only when this equivalent is found. to inscribe the guilt into his own body. Then my wife. whose innocence was clear to the court from the outset. If. the hate has to be underpinned from below. What had she felt all these years? How were these feelings reflected in her dreams? How did it happen that she gradually began to grow into to her victimhood and began to lose confidence in the outside world? She had initially viewed her enforced victimhood ironically and as something external (in 2005. begins slowly but surely to think of himself as guilty. even if they can no longer offer their help). the television and in the press. I swam 184 . only when others (even Anna’s friends) follow the new social imperative. was floating in the open seas near to an anchored leisure boat. and not even the most broad-sweeping policy can work without the participation of each individual. acquitted her of all charges (which is extremely rare in Russia. The chosen scapegoat begins. having to watch these friends glance nervously about to make sure nobody is looking. many people. On the radio. which was my home. however. media strategies and tricks which the powerful use to secure obedience. In 2003 when Anna Alchuk was charged with fomenting national and religious conflict. bucket loads of mud were thrown at all of them. regardless of whether they think the smear victim is guilty or not.) An acquittal is only a formal judicial matter. Suddenly I saw a fire on the deck of the boat. I have written lots about social tragedies. as acquittals are highly damaging to a judge’s career. The Moscow art scene saw who had the power (in the minds of the yesterday’s homo sovieticus this equates with being in the right) and turned its back on Anna Alchuk. And so everyone. Namely that it’s not automatic that events on the major political stage manifest themselves as a common fate in the personal tragedies of individual people. with time. In other words. and receive an emotional. but because he was charged as guilty by an authority which speaks in the name of everyone. human equivalent. in the process. not because all others around him are convinced of his guilt (he has friends. to break out into a space beyond this perverted society which condemned him. I was directly confronted with how the story. bared its teeth and mauled the person who was standing next to me. It is also no longer sufficient merely to listen to the speeches of politicians which are steeped in the logic of confrontation and hatred. was the only one who was prosecuted. In an authoritarian society. It is not enough to give the order: ‘Do it like this!’ The violent act of dictating orders from above must be covertly masked to lend it the appearance of free will and it must become a behavioural imperative for many. with the trial still going. Each person experiences it in his own way. a person who is declared guilty. she made a poetry collage and a video with the title ‘Responsible for Everything’). At some point the desire emerges to peel off this body. He internalises the guilt. who had not been presented with a single piece of evidence of her guilt.’ I thought. about presidents. when contact to this person does not become a taboo for those who privately cherish him and are aware of his innocence then this society is not yet enslaved and the consequences of civil disobedience (which is called human decency elsewhere) will not lead to a catastrophe. suddenly came alive like a galvanised corpse. when what’s proclaimed on the major political stage becomes part of a far-reaching traumatic experience. My friends and I were both at sea and contemplated events in the distance. For the first time. but this time it was something completely different: a major caesura of contemporary history lay in the fate of a real living person. Something dawned on me during that time. they dare to protest and then succumb in an uneven fight. somebody who has been smeared with guilt will continually carry with them the stigma of guilt. someone who has been declared a politi- cal enemy doesn’t have to experience being shunned by friends or on reaching out a hand to them. she recorded the following dream in her diary: “A huge living-box. only then are the survival chances distinctly reduced for those fragile personalities who react sensitively to injustice (and my wife was such a personality). will behave towards him as if his guilt had been long established.

one and the same. they were insulted in the court buildings by “Christians of deep conviction” (as the public prosecutor described them) as “pig Jews” and forced to disappear from Russia before it was too late.” Slowly but surely Anna Alchuk internalised the hate which was initially fuelled against all the participants of the exhibition. “I know there will be a war soon. / My friends swam over in my direction and signalled to me that I should get away from the fire as quickly as possible. Soon the fire will jump over the wall. The children no longer needed protection but had to be stopped from acting out their aggressive intentions. and turned it on herself like a laser beam.” In the Lotus Sutra. is actually unreal. secure them with heavy bars.” my wife dreamed on 26 October 2004. I have to get away as soon as possible. To encourage the children to leave the “burning house” of the three doomed worlds. behind which a fire is raging. The reflection of the fire became fixed in the water. familiar apartment. / I woke up and was helpless. A way out can only be found when one perceives that what until recently appeared impenetrable and immovable.. She was growing increasingly fearful about an anti-Semitic pogrom involving children blinded by rage. We cross the threshold and then the doors close behind us. shut ourselves off from this terrible world. one and a half years after the trial against the organisers of the “Caution: Religion!” exhibition (more here). Hell and paradise are both merely forms of experience. has to burn up completely and here the end of the dream poses the most important question. who was unfamiliar with Jewish culture and had never set foot in a synagogue) was confronted by increasingly aggressive invective from those who were on the side of the prosecution in the trial. A note from October 5 2006 read: “Expectation. The insecurity and the feeling of being defencelessly at the mercy of others. In another dream she explains to a publisher. In the second dream. the foreign body. She began to feel more Jewish and absorbed the hate that was being directed against her. I have to get dressed and go away. They have no 185 autonomous existence and can abruptly make an appearance. Where should I go now?” The “huge living-box” in this dream represents our old. “The box”. relieved. lawyers and friends came to support the victims of arbitrary persecution. eventually gain the upper hand. / It is high time we close the door. there is none to be found.’ I urge them. “I went from one room into the next.. checking how secure the doors were in short. and the “skillful means” (upaya) which their father (Buddha) uses to try and coax them out of it. “I am standing next to a stone wall. which in a widened sense. and she knows this is happening because she is Jewish. ‘One more minute and we would have been dead. there is a parable about children in a burning house. who spoke neither Hebrew nor Yiddish. The boy and I close the doors. Hate. salvation. I was looking for a safe place.’ I think. She dreamt of a war breaking out and the world being in flames and the most important thing was to rescue the children from a burning house. / But the feeling lingers that this will not offer us enough protection.. fear of .. Buddha promises them a beautiful toy. My wife (a halfJew who was not raised religiously. My wife wrote up this dream on 17 October 2006. A boy of fifteen or so is with me. who until recently was a friend of ours and who is now publishing anti-Semitic literature. In one of her dreams she is being strangled by a painter acquaintance.” In another dream the danger comes from elephants who have just left a huge room but could return any minute. I’ll take them off and just keep the warm things. that she is half-Jewish and she will never be able to forgive him for this betrayal. But it was pointless. the path to freedom has no tangible equivalent. Then we are standing in front of an underground bunker. represents our whole former life which was on the verge of being devoured by the fire of “people’s hate” which was ignited against my wife. illusory and a dream.kóòrdînäte over and tried to spray water onto the fire. shortly before the investigations were due to close and the court case begin. ‘Faster. The fire blazed higher and higher. But despair is nigh for those who imagine too vividly the escape from a burning house into freedom. her whole former life. Defence witnesses. In Buddhism. to which there is no answer: “Where should I go now?” Wherever one seeks refuge in such a world. But the most important thing is to take the children with me. This fire cannot be extinguished that is why her friends warn her. the world was about to be destroyed. worked its way into her imaginary world. in dreams or when awake. “and that I won’t need any good clothes any more. real and tangible. faster.

intellectuals. turned out only to be further proof of the inevitability of the sentence being enforced quite independent of what the court might decide. Having absorbed the collective guilt. when things were taken away from us that shortly beforehand had seemed to belong to us. but hate which is raised to a social behavioural imperative is inescapable. it transpired. but by all those powers which. my wife was described by many foreign journalists as a “Putin critic”. this was a further sign of her abandonment. which is why no one can be held accountable for their actions. She had no interest in politics. the changes in the environment which Anna Alchuk had believed was her own led her to gradually absorb it. It was. The “Art and Taboo” conference which the Sakharov Centre in Moscow staged in October 2007. they live in fear of becoming the sacrifice which the losers offer the winners. TV presenters.. because it is ubiquitous. After her tragic death. her feelings of guilt grew and with this.. and now the source of this blissful happiness “her trusting way. For those who are actually decent human beings. my wife relied on a state in which her soul was merged with the world. This meant that all sacrifices were in vain. ousted from the social network. her unique form of naivety” had run dry. she was incapable of hating anyone and had never learnt to do so. she saw herself facing a community for whom the things for which she had fought and made sacrifices (initially it almost seemed and if this was about a common call for freedom of artistic expression) had completely lost their meaning. and taken up by generals. under Putin. my wife. journalists and artist colleagues? You can break off contact with individuals (in the years when Putin was in power we lost about half our friends). were suddenly labelled “Putin critics”. her openness. Not a single Moscow artist of any standing was to be found at this conference. Under such conditions. capitulation becomes essential to survival. far easier to endure being a target of religious fanatics than having to put up with the repressive passivity of most of her fellow artists. it became part of her. they run the risk of becoming what they are perceived to be. friendliness.kóòrdînäte an anti-Semitic pogrom. It took on a new dimension when it was converted into a mechanism for self punishment. Essentially. then they join hands and form a chain which is coming towards me. Anna Alchuk was not condemned by a court. illustrated the new situation very clearly indeed. the dreams of a person who is exposed to a hate campaign. myself and other (sadly only a few) intellectuals who defended their language and their right to artistic expression. Any individuals who refuse to play along are silently sacrificed. I doubt that the name Putin appears in anything she has ever written.” My wife loved people and needed human warmth. As a talented poet. the crucial problems of the Moscow art scene were discussed by a handful of curators and art critics. But when politics forced its way into our space and started to destroy it. an additional indicator that the powers behind the hate campaign waged against the participants of the “Caution: Religion!” exhibition had gone out and taken over the cultural sphere which from that point on. disappeared. Although it started out as a game. Once acquitted by the court. drowned in the powerful current of hate directed towards her. In her dreams. They are then exposed to the danger of identifying with the image of themselves that has been forced upon them. certain that I can talk them out of their plan. / From somewhere up above children are shooting at me with water pistols. most of them foreigners. took care of enforced conformity in Russian society (culture included). as a demonstration of distance separating victims from perpetrators. depoliticisation and a humble attitude become a firm political stance. I walk through a horse wagon covered in brightly coloured material and think to myself that it would be immediately destroyed in a pogrom and would offer no protection to anyone. The fact that this hate had initially used obviously crazy people as its tools. But where can you run from a hate that is proclaimed in the name of the state. Over these years the art scene resigned itself to its defeat and even managed to profit considerably as a result. was no longer our terrain but theirs. There was a mass application of absurdity on the level of the symbolic. the need to punish herself. The horrific thing about authoritarian societies is that everyone lives in a seemingly no-win situation. For Anna Alchuk. 186 . which is backed by a Duma resolution (the upper organ of the Russian legislative system had condemned the exhibition “Caution: Religion!” long before the case opened). / I walk towards them.

I know that they want to get rid of him and I protect him with my body. ‘And how are you getting on here. at the peak of the hate campaign against “Caution: Religion!” reads: “Misha talks very harshly and openly about politics. who was a tender. which threw her out of her immediate surroundings (which were no longer her surroundings by that time although we did have some friends life in Russia). but also a healthy mind. the last supports that might have given the dreamer a hold in the world. though. ‘Badly’ he answers and when he briefly gets out of the bed I notice that his face is as white as rice paper and that his eyes have a feverish glow. Things that were dearly cherished before are now perceived as a hindrance. There is no way out any more. Should it be paid by the life of another person when this person might share its tenet but cannot withstand the psychological pressure? Today I am much more sympathetic towards the editor of Novaya Gazeta who. In the dream. wanted to shut down the paper because no intellectual position could ever stand above the loss of human life. I see a machine gun aimed at him. particularly because. nor as a part of the supposedly inevitable progression of somatic illness. however valuable the content of this position might be.” it says in a diary entry from 31 October 2007. dated 30 April 2003. Institutional strategies. She lived in constant fear of my life and her own.” The motif of vulnerability grows ever stronger.kóòrdînäte Anna Alchuk’s diary of dreams shows that being a “Putin critic” is a life-threatening occupation. do not impact other institutions but human beings. collapse.” In this dream.” A further diary entry. Religion!” were on trial in Moscow) Khordokovsky.. then he lies down on the bed and pulls the blanket up to his chin. fragile or robust.. she has already internalised the anger. Things aren’t easy for him either: “I am in prison and I’m sitting on a metal bed next to a grey prison blanket. I asked myself for the first time about the price of an intellectual position. probably the most prominent “Putin critic” appears. After a certain point in time the logic of the system eludes not only social rules. and instead lent her support. I suddenly realise that we are completely vulnerable in this crowd of people. who are highly sensitive or thick-skinned.” In Anna’s dream from 16 March 2004 (at this time both Mikhail Khodorkovsky and the organisers of “Caution.) and I are at some social gathering among a big group of people. she has already started to see herself as others see her. / I understand that this person has been through a lot. my wife would most certainly have recovered and lived for many years to come. Misha? I ask him. He says that he has heard of the lawsuit against me. she was just unable to withstand the “fury of the people” which was directed at her. Unfortunately. Had her surroundings not mutated. first water then blood spills from her body: “I find myself behind a sort of curtain in a tent. when they come into effect. No statement of the court can protect her against this channelled “anger of the people”. I feel helpless and dejected. Suddenly I see Mikhail Khordorkovsky beside me. The following excerpt is only one of many examples: “Misha (this is my name M. After the death of my wife. “Suddenly water is flowing out of me and the water contains traces of blood. Everything around me goes dark and I smell the scent of Misha’s aftershave. fragile being in this increasingly brutal world. after the murder of Anna Politkovskaya.R. Does that mean I’m completely dead? I ask myself. in this new phase. This article originally appeared in German in the Summer 2008 edition of Lettre International .. Out of nowhere fascists (I have no doubt that they are fascists although they are wearing neither uniforms nor swastikas) start laying into Misha. Then they shoot me. My wife was not a psychologically disturbed person. We should however “this is the most important conclusion” neither view this phase in isolation from those that preceded it. she perceives the aggression of the mob as an act of retribution. people let her fall and she lost her place in the world. she had become leprous in the eyes of many. even after the acquittal. / I immediately realise they want to kill me because they think I am a witch. I feel deep compassion for him. More blood is coming out 187 all the time and it attracts hordes of angry people who flock towards me like vultures. No one tries to help him.

which operates. military and warfare. we will return to it. 2015. I go to meet the death which is in the world. USA. To put it up front: can a suicide be an act of militancy. and held on April 17-19. completion 188 .” says Maurice Blanchot in The Literary Space. University of Florida. Suicide like literature is this place of the secret and an absolute secret. and especially not militancy. Does not Die. a double death and death’s double. But a secret which impassions. ”To kill oneself is to mistake one death for the other. 821. What if Alchuk’s poetry.kóòrdînäte UDC 7. of militant aesthetics?1 Kirilov’s as you may remember. a great Russian poet and artist Anya Alchuk in Berlin in March 2008. double death. I would argue. Gainesville. New Haven. it is a sort of bizarre play on words. which for me includes an interminable mourning and a sense of loss of a friend: the event that for me remains the encounter with Anya Alchuk requires a completely different regime of reading which defies the notions of militant agency. USA “The one who wants to die does not die. passion and literature. aesthetization. Anya Alchuk. We should remember this concatenation of secret. not even of literature” (I am here following Derrida. one that could not be reduced or subsumed under the name of aesthetics. at Yale University. Siringa. “uncertain thresholds one cannot attain” (Blanchot).” organized by Marijeta Božović. on a topic that knows only of openings. a singularity and incompleteness. 1993 28). “In place of the secret: there where nevertheless everything is said and where what remains is nothing—but the remainder. and then Blanchot continues into the reflection of “this strange project. and her tragic ending.161.” The Dionysian Haven of Anya Alchuk Ne slepite glaza pustote (Do not blind the eyes of emptiness).071:929 Alchuk A. harking back to militia. puts to work a secret which is also at work in literature.09 Dragan Kujundžić. at my disposal.1. which concludes his reflection on Kirilov’s suicide in Dostoevsky’s The Possessed (Besy). and am giving you already a conclusion. a passion for life in death. and that thereby I can reach the other death. Passions. and cannot be reduced to some aesthetic quality? And which has the right to refuse its se­ cret before any court of law. approaches to borders. required a completely different regime of read1 The essay has been originally written for and read at a conference on “Political Violence and Militant Aesthetics After Socialism. 1981 “The One Who Wants to Die. ing. I wish to talk today about the poetry and suicide of my friend. What of this oblique offering.” suicide as a double mort. over which I have no power” (Blanchot 104). Kirilov who kills himself in order to become God. was in the Besy appropriated for precisely such an outcome of political violence.

“Both involve a power that wants to be power even in the region of the ungraspable. which Ryklin puts to rest in this book. as Blanchot would say. disarmed but for that no less resilient and enduring. I am also honored to count some of them as my friends. In that very cold December of 1990. [Freedom and Repression. among others. The most enduring cultural effects. Cross. the political violence piled on her during the trial related to the exhibit Ostorozhno Religiia and recounted at length and in detail in Ryklin’s book Svastika. As we have yet to give a proper account of Ryklin’s other work. from her closest friends in Berlin whom I know and who were with her just a few days before her death. as I am forever grateful for the generosity of the welcome their senior colleagues accorded me in 1990. as well as in Pristan’ Dionisa. be it writing. Svastika. (2013) the saddest book I’ve read in my life. I met Anya Alchuk and Misha Ryklin in December of 1990. Anya Alchuk and Misha Ryklin proposed to take me for a tour of the metro. or even notions of poetic expressivity. Alchuk’s life and poetry belong to an act where “immeasurable passivity reigns. and show me the stations Ryklin since analyzed in his then forthcoming. Like others. not only does it testify to her generosity and personal warmth. and to read some of her poetry in light without light of this event. [Pristan’ Dionisa. I merely propose to read with you some of the traces this event left. Kul’tura v epohu terrora. landmark and seminal book. I was at 189 the time. “An ordeal where everything is risked. incomparable to any other suicide. Svoboda i zapret. zvezda [Swastika. like Valery Podoroga. a reflection on the work of the totalitarian and totalizing metaphor of political violence. Misha Ryklin. Michael Holquist – the other of course being Katerina Clark). Kniga Anny]. It analyzes the reasons for Anya’s suicide. a book intuiting or formulating the mechanisms of terror and terrorism which we have only now started to grapple with. or Komunizm i religiia. (Published in English I am proud to say by the other great Bakhtin scholar from Yale University.kóòrdînäte in aesthetic concepts or experience (including that of “conceptualism”). The Work of Art in the Time of “Managed Democracy”] published in 2006. a passion without will. something. in the urgency and relevance of their work. the power to die is gambled” (Blanchot 106). I am not privy to any details of Anya Alchuk’s last days that I have not found in Ryklin’s book. thus in many ways improbable. and dedicated to the outcome of the pogrom of the exhibit and artists of the Ostorozhno religiia! [Beware. You will not hear from me anything that you cannot find in Mihail Ryklin’s infinitely moving. Culture in the Time of Terror]. or pedagogy. Oleg Aronson. Ryklin himself has pointed out in numerous places that Anya’s suicide remains a singular act. and the subsequent trial in which his wife Anya Alchuk was one of the three accused and put to trial. zvezda. However I do not want to pass on the opportunity to remember how I met with Anya and share it with you since. It is my particular pleasure to see in the audience graduates from the institute who testify to the immense importance of this institution in contemporary Russian culture. the speculation about Anya’s death and possible political assassination. I have heard. now I understand it in light of the infinite finitude of her passing and absence. a realm of secret. such as Prostranstva likovaniia [The Space of Jubilation] published in 2002. published in 2008. Terrorologi­ ki published in 1992 about terror and the building of the Moscow metro. a quarter of a century ago. Star. art and suicide—“a shocking comparison” — “testing the limits of possibil­ ity” (Blanchot 106). Anya’s Book. Religion!] in the Saharov Center in 2003. in the wake of unjust and hurtful accusations. even to the closest friends. Vremia diagnoza [The Time of Diagnosis] which appeared in 2003. a day to day diagnosis of the genealogy of the post-Soviet condition in Russia. like a suicide. poetry. Lena Petrovska. krest. Intelektualy i Oktiabrskaia revolut­ . during my stay as a graduate student. invited to give a talk at the Institute of Philosophy of RAN in Moscow where I read my essay on Bakhtin and Derrida.” (Blanchot). krest. An experience of the impossible. Or. while it remains an effectivity without power. … where nothingness slips away. and who have now boarded stellar international careers in their own right already equaling their senior colleagues. but in some essential ways may also explain her poetry. like a ripple in water. come from the source of impotence and passivity. particularly related to the war in Chechnia and the building of internal repression in Russia. But for all that its performance is no less effective. where the domain of goals ends” (Blanchot 106). on an exchange program between University of Southern California and Literaturny Institut Imeny Gorkogo. recently published Dionysos’ Harbor.

but the narodnoe khoziastvo of the USSR claimed the biopolitical primacy of the invention. a timeless or undead political empire or vempire at work. To this day. 1994. one personal and the other collective and political. the photograph of that very Stanok. particularly with those aspects of the exhibit which pertained to biopolitics. that of the visit on another occasion. having refused transcendental claim. Since what else is the people (narod). Several months after we parted ways and I returned to continue my graduate studies in the US. the Imperial Tree. in ways which to this day remain unsurpassed. I was myself particularly thrilled by a contraption the name of which was Sta­ nok dlia iskusstvennogo osemenenii pchelinikh matok. to the VDNKh-a. In a word. A lot of laughter was had and I want to remember with you Anya in this halcyon moment. is without a doubt. imaginary or symbolic. fertility. and Borovitskaia. just as they did in the recent warmongering already inscribed in the Baumanskaia in “the tropes of the external enemy. Baumans­ kaya. Since then. and we were the only visitors in the vast space of the exhibit (not that the warmer weather in December 1990 would bring more visitors I suspect). Jacques Derrida analyzed this as a relation between the animal and the sovereign. Vys­ tavka dostizhenii narodnogo khoziaistva. in the figures inscribed in the metro. political or otherwise. higher or more than empire. become God. the “Imperial plenitude fulfilled in architecture and formation of the metro. We went through a number of stations. narod. the people. In the course of the visit.kóòrdînäte siia in 2009. 43). It would require a conference on its own. But for another reason as well. [A stand for the artificial insemination of queen bees] and I told this to my hosts to our shared amusement. symbolized by the enormous eggs in which replicas of egg farms were placed. We will see soon how narod become God. That this already amounts to an inimitable and colossal opus dedicated to a reflection on postcommunism. used in the narodnoe khoziastvo and the oneiric inventions of its achievements. [The Exhibit of Achievements of the People’s Economy]. the ultimate reference of terror.” (Ryklin. Thus we will be following the singularity of each of these suicides as we go along. such an apparatus is actually used (although how it works is still a bit of a mystery to me). and the visit to the VDNKh an unsurpassed lesson in readings of cultural signs of Soviet art and ideology. la bête et le souverain). giant ideological ovaria. pointing already beyond its profane political equivalent [i. I educated myself a bit in the apiary science.” an imperial impulse at work all the way to today’s claim of Crimea and Novorosiia. if not God. production and reproduction of animal life. exhilarated by it. related to the exhibit Ostorozhno Religiia!. become immanent to his own creation. not enough talked about. I received an envelope with a pleasant surprise: a photograph that Anya Alchuk took the trouble to go out of her way and make after our visit. whereby in the monumental chiseled architecture in the granite and semi-precious marble. point to two different issues or outcomes of the conclusion of nihilism. and then added the trouble of sending to me (at the time you could send such shipments from only one post office in Moscow). but also culture and violence in general. Ryklin discovers something that Jacques Derrida recently called an autoimmunitary suicide. pchelovodstvo. But there is another memory I want to share. which in fact deeply interiorize the mechanisms of terror itself ” (Ryklin. not least of all since I am reading this in the presence of Oxana Timofeeva whose work on animals inspires in me a true awe. along with my lecture at the Institute for Philosophy. 45). (In his last seminar. the high noon and shared laughter.e. this remains one of the most impressive and formative cultural experiences of my life. and learned that indeed such a contraption. Stalin] towards something like Imperiality. you can buy such thing online and it ain’t cheap. 1994. We are in the nadir of political violence with valences that go beyond those of the moment in which the metro was built: “the figures in the metro make the people (narod) the final referent of terror. it is as I see it. creating ex-nihilo and ex and ab ovo. where I was first introduced to Ryklin’s reflection so relevant today. And let me say quickly that I am not making fun of insects or any kind of animals. which opens up the time of terror or follows in its wake. reared its ugly nationalist head in the trial of Anya Alchuk. It was a bitterly cold winter. on political terror and violence. Ryklin was the first to perceive and analyze. as no two are alike. most particularly stopping at the Novoslobodskaia. with the Imperskoe Derevo. and these two. 190 . from this quote. where we were joined by Lev Rubinshtein and Dimitry Prigov.

accepting it. In Slovarevo. published by NLO in 2011. I can testify to that. Ryklin quotes Anya’s assessment of her own work. other than life. and Pomimo. the figure of the receptacle par excellence. as in directions. captured in a photograph. a survivance 191 in the prosthetic image. . and went to make a photograph of our shared experience. correspondence in the form of Japanese poetry. seven owls and a totality. avenir.K. She translated that configuration found at the exhibit. as in marked for the second time. anachronizes being. And the choice of the photographic object that she sent me as a gift is somewhat fortuitous here. a space of gift. Dragan Kujundžić. Which Anya. all and every2 See on the Khora. And thus reoriented it to the future. “which required profound introspection and self-determination. protected by the brackets and thus sheltering an appellation to the other: “no ty!” (another. a gift of life. but you!”. 2005-2008.kóòrdînäte to me. 57557. Besides. She has undergone a creative transformation while from the start remaining faithful to a few poetic principles. a graphematic play launching words to their destinerrant trajectories. always elsewhere. “Mythology. by giving place to the form while itself receding and withdrawing. more than life. and I am forever grateful to have been in my life a recipient of such a hospitable and generous turn. The stanok happens to be a mechanism that is the prosthetic origin of life (no such thing as bare life. passivity. She remembered our visit. The one was her poetic persona. refolding. a long footnote engaging Agamben on this account is warranted here). typographic. sovsem. lat. art. 118)2. Khora. a desire “to see life and a movement given to a graphe. and sent me as a gift. and thus countersigned. [that of an artist]. grafting and graphematic. and lends itself favorably to such an interpretation. word (1996). as Derrida famously says. opens up spaces of welcoming and generosity.” Moscow 2011. This photograph is in itself a graphematic inscription of the traces of the prosthetic origin of life. to see a zoography become animated. to the inscription on the photographic substrate. secret sense. enigmatic. something indeed like a queen bee or a photograph. which. required intensive communication with others. to others. 18). Sov sem’ (1989). and the queen bee. OVOLS – an anagram of slovo. Philosophy. the receptacle at the origin of the world. Anya remarked it as a shared gift of the visit and time together. but you. “pobeg iz tem (NO TY)”: a poetic gesture figuring an opening out of darkness in or through the bracketed. that is writing. the original as always already prosthetic. The Legacy of Jacques Derrida. colossal energy turned towards the outside. this machine inseminates and disseminates life by means of an artificial contraption. to a dismantling of the syntax in which her poetry receives its hidden. a whole town made of words. and thus replicating. Anya Alchuk’s poetry was organized in ten poetic cycles. affirming it and welcoming it: giving it back as a gift. from Siringa in 1981 (I give the dates of the earliest poems in the cycle) . Colossal energy turned towards others.] representation. giving life to the shared memory and to life itself in a figure of remarking it. a prosthesis. which. Combined in its name are isskustvo. our shared experience as a joyous affirmation. and redirects words to unintended but dormant senses (senses. (already a repetition at the origin). to weave). In his introduction to her collected poetry. this time captured in the ever reproducible image and yet so singular a gift. a forked and aporetic trope. after the fact. giving life itself from the place of affirmation. of which there were two strains. from a somewhat classical prosody a la Mandelstam. plicare. whom she had met until that moment only once or twice in her life. musical connotation is not without relevance as well: the notes. the receptacle. Prosteishie [Simplest] (1989) Dvizheniia [Movements] (1988). rhymes with Sarajevo. here inextricably tied together. … the dead inscription of the living” (Derrida. Khora is that which receives. which in turn gave space to and re-marked. destinations). matka. From the very titles of the poetry is visible an attention to the signifier which refuses to close itself around or adhere to the determined meaning. or in Sov sem. the other. Anthropology. Such was her generosity. to fold. the time to-come. 2011. ne BU 2000. “running away from the darkness. In doing so she put to work the khora. Dvenadcat’ rytmicheskih pauz (1985). Slovarevo (1988). A pictural [apicultural ?—D.” (Ryklin. to anticipate a bit. this gesture also may be emblematic of her writing. …. in turn. and receiving. noty). And this in itself is an introduction to the poetry of Anya Alchuk. pointing toward the prosthetic. in the original sense of replicating (plico. Deconstruction. But now that I reflect on the nature of Anya Al’huk’s poetry. Thus.

Valery Podoroga. this poetic prosthetic stanok operates the stanzas (same etymology between stanok and stanza. is a title impossible to translate. which. I would like to ponder over the conclusion that Alchuk’s poetry re3 Jacques Derrida’s historic visit has been the topic of another landmark book by Mikhail Ryklin. an opening. may have been Anya’s downfall. a dream of an encounter with the other. It is a poetry giving itself over to the internal distance and departure. I will not be. this poetic contraption. for better of for worse: memento mori (son). and meaning the same thing. 13. even from Russian into Russian. 224). operating in Alchuk’s own formula. no god. but language which receives or welcomes an encounter with the other. before any being. a standing place. in any sense to the transcendence. it is always on the way elsewhere. Ovols. da. And stanok 192 . Ira Sandomirskaia wrote about the internal distance opened within the word. a word…” (Bulatov. whereby the “ne BU”. da. ne BU. Alchuk. not cross. denies itself an access to any being. publishing books together. even inscribing themselves as joint authors in the acronym title. word. “the nocturnal landscapes of language where everything is half dissolved. . I will not to heaven. 2011. a-dieu. in historical terms. a stairway to heaven leading to the Dyonisian harbor. I could sign everything that Keti Chuhrov had to say about Anya’s poetry. 2013. That trusting and joyous opening. revealed or not. a slovo without a logos.kóòrdînäte thing broken into its semantic-atomic particles. palindromes. etc. epiphany in heaven. Performansy (Ryklin. half molten” (Ryklin. as Misha Ryklin said. and Anya was familiar with Derrida’s work. [never. towards the encounter of its alterity. da. poetic atomization as Keti Chuhrov wrote in the introduction to the ne BU. It is a yes-saying. to quote Keti Chuhrov a bit more. an anagram of Slovo. But I would like to take Keti Chuhrov’s conclusion a bit further and benefit from her presence here in the audience to initiate a discussion. an opening towards a hospitality. This poetry of affirmation is mindful of the darkness which motivates its generosity and its hospitality. or logocentricsm. anagrammaticality. a respite. making the choice impossible. in 1994. nikogda. Jacques Derrida v Moskve.” This poetry of anagrams. It may be detrimental to the very notion of being. and thus open them to the realm of ethics. doors of poetry opened to nebo/ ne bog. But at the same time. Anya and Misha were equal partners in intellectual enterprises. a khora) which welcome and receive the semiotic. veals or “opens up clearances from which grows a being of language. and thus operating on the borderlines of language. and revelatory opening. should be a title of a book dedicated to Anya Alchuk.3 But not just as some appendix married to a philosopher. … which are revealed only in writing” (Chuhrov. ne pereiti.da. blank chasms and chiasmatic reversals. we shall see. on the border of agrammaticality. da. any firm anchoring. is promised to the “NEBU. Lena Petrovska. This affinity with the Derridean notion of ecriture is not surprising. the very insemination and semantic dissemination. yes. refusing readymade codifications. of the “typographic sign and letter. and without telos. 15). an ecstasy and passion without body. operates the realm of pre-ontological. not to god. “At the beginning there was. to god and a farewell to god. ). I hasten to add. Misha. marks a refusal of the word to its logoification. The disjunction ne-Bu creates a space where meaning (or sense) refuses a transcendental horizon or signified. telo. not. to the heaven. 337) . da . any determination of meaning. RAMA. ecriture and archecriture in Derrida which puts the reader in front of aporetic semantic outcomes. Anna=RAMA. da! By means of a prosthetic reversal it celebrates an inscription and ecriture. 319). a poetic practice or performance which works an avoidance of the logocentric meaning that would be assured to language. da. “words. 211. and at the same time refused: ne BU nebu. da. Anya Alchuk in Slovarevo wrote an entire poem consisting of words of affirmation. After all. for better or for worse. the proximity of Alchuk’s poetry to the notion of writing. Words. thus to a non-revealable threshold. which call us to life. da. a few months before my visit (like many other things in life. a oui dire. We are at the scene. which call us to life” (2011. I myself owe Jacques Derrida the introduction to Misha Ryklin. and thus creates the space for the advent of the other. RAMA to this day remains Mikhail Ryklin’s email address). 1993. Thus no being is given or revealed here. to the graphematic turn and iteration. where da wins over ne (yes over no) seven to one]. 2011. As Dimitry Bulatov summarizes. pre-semantic and pre-ontological.” to the skies. since it is Misha Ryklin and his colleagues in the Institute for Philosophy RAN who were instrumental in bringing Jacques Derrida to Russia in 1990.

her readers. a space giving affirmation. on several occasions). that is tropes. A comparison with the work of Dimitry Prigov and the affinities (numerous) and differences (also significant) between him and Alchuk if time permitted. the to-come of Russian language already at work in it: it gives place while receding. and who introduced modesty and restraint among people. of bee-keeping. and certainly not offensive to anyone with minimal cultural or any literacy. and you have guessed. like poetry.” in Novoe literaturnoe obozrenie. but she remained silent. a dock. it was not even mildly provocative in relation to anyone’s religious feelings. did not want to reveal Demeter’s mystery. opens a doorstan’ (I quote Alchuk here in both Russian and English) to a non-semanticized to-come. noty. is also Demeter’s priestess initiated in the mysteries by the Goddess herself. no doubt. It offers a space for language as a gift. always turning towards the other. Melissa. Alchuk’s signature juxtaposes a risk that she takes on herself. thus typography. in an “absolute solitude of a passion without martyrdom” (Derrida 1995. a pier. by referring to the original name of the town. such are to be found in Heidegger in an exemplary way. as all writing does. a formula I always found somewhat obscene). etymolog- ico-cultural or nationalist appropriations of language. the women tore her apart. not another word. works. they tried to make her reveal the secret of her revelation. And then. It most of all is not about the literality of etymology.kóòrdînäte indeed harkens back. but the one not turned toward the past and more authentic language (High German. This language operates a certain violence. When her neighbors learned about the initiation. as in a harbor or haven suspending death. older than that. a prelinguistic pure language. It is a singular and unique Anna-gramma. 2003. was the name of a nymph who brought up Dionysus on honey. Alchuk’s poetry performs a counter. By all accounts. at the origin of apiculture (see for example Ransome. often without any. says Derrida. or Greek. any sovereignist. In anger. caused the bees to be born from her dead body. Spring 2009 193 . above the “barriers of the national” (Sandomirska. pristan’ pristanishche. opens it up. in the case of Heidegger). At the origin of literature. This kind of writing reworks and pulls the ground under any logoification of language. The Sacred Bee in Ancient Time and Folklore. another of being. Dionysus is not only the god of wine. someone’s earthly remains after death. the bee: in the Greek. a-venir. religiia! [Beware. another of the language. would be warranted here. Melissa. I checked in the Dal’. Vadik Monro. and An’ia Alchuk opened on January 14. to open herself completely and without reservation towards the arrival in the language of the other. 31). while withdrawing itself into a secret and a restraint (ne pereiti!). 348). paralyze or resist the ideological. Elena Elagina. which in the anagramatical reversals and turns. It is a poetry which opens a shelter or a pristan’ for the words yet to come. a haven or a New Haven Harbor4. with only oblique references to Christianity. A number of artists were active believers in Russian Orthodoxy and churchgoers. graphematic inscription and reproducibility. promises the future. not any –logy. but violence which is there to ward off.5 But Melissa. by teaching them to eat honey. but on the contrary: a forking off or the rhetorical force of language turned towards what in language is yet to come as the linguistic other. Alchuk’s poetry operates. a khora and a choral work. while stanok also has the meaning of stan’. to stanok pechatny. While with a different stress. who taught men not to be cannibals nor to kill each other. It was in a gallery. Alchuk’s words call us to life and protect us. printing machine. a 4 A word play which inscribes a location of the conference. as in Pristan’ Dionisa. nationalist appropriation of the phallogocentric mogu­ chii russkii iazik (the potent Russian language. Oleg Kulik. but other than and of the word or being. ostanok. but also the art of sweet words. pre-semantic and preontological. the New Haven Harbor. leftovers. never letting a word pass her lips. 5 It take the liberty to refer to my essay about Dimitry Prigov “Prigov: the Future of Russian.or postHeideggerian quest for etymologies. is the right to keep a secret. to stay with the figure of the bee and move toward the conclusion of our paper. such as Alexandar Kosolapov. a harbor. The exhibit Ostorozhno. Ira Val’dron. 102). To this. New Haven. 2011. Pristan’ Dionisa harbors mellifluous poetry (Alchuk’s poetry has been put to music. political. an a-venir of senses. but. Demeter in turn. to thank her for her gift of death. Religion!] with works from various artists. The author takes on herself the risk of protecting and sheltering the reader. stanok may mean an inheritance.

The events around Ostorozhno Religiia! mark a certain religious turn in Russia. and one artist. But such charges. Anya Alchuk. with words like Zhidy.kóòrdînäte space codified as not sacred. 2003. started “on the background of the moral terror and propaganda.” and provocative artistic performance. 2005. daily hurled at the accused regardless whether they were Jewish or not. after the political machine was put to work were dropped. It is the artists who were accused of fomenting religious intolerance. swine] etc. It was the first massive display of public resentment in an official public space in Russia marked by religious fervor since the fall of communism in Russia. On March 28. Not. the two gallery managers were sentenced to stiff financial fines. A curious silence there. the Moscow art scene had seen before much more radical artistic confrontations with the religious. the most primi194 .” [scum. The perpetrators were at first arrested by the police and the police report rightly listed the arrest warrant as huliganstvo. as Ira Sandomirskaia wrote in her essay. And. and a legal protection of the artists as well. say in the work of Brenner. “scandalous. and thus precisely the space where religious imagery should be put to the test as artists see fit. I will not recount the details of this eruption of politico religious violence. and a much stronger artistic statement would have been warranted. related to that body from the Russian Orthodox Church. certainly of the Russian Orthodox Church. no hurt feelings for the blasphemous display of the Messianic and pseudo Christic quazi immortality embodied in the exhibited corpse of Lenin. Certainly the aftermath of the exhibit put on display the symptoms of religious intolerance that would more than warrant a much more stringent. more than validated even the mild critical stand that the exhibit took towards organized religion in Russia. The trial was accompanied by an unprecedented propaganda campaign of the official media and the Russian Orthodox Church. If anything. 45). as well as a summary of the court proceedings by Anya Berstein in one of the most recent issues of Public Culture (Duke UP). up to the unleashing of religious and state violence. engaged. the exhibit would still be legitimate and necessary. a tone unheard of in Russia since the days of the Beilis trial and the fabrication of the Protocols of the Wise Men of Zion a hundred years ago). In any case. in an atmosphere of open hatred. the religiously blasphemous effigy of Lenin’s dead body in his mausoleum-museum. and Anya Alchuk acquitted. and very soon the tables reversed. That practice and freedom or artistic expression in the officially registered and assigned artistic and gallery space is a protected. as Ryklin would say. was worse than any accusation. The exhibit was held in the Sakharov Memorial Center. against prescriptions or proscriptions having to do with the funerary rites related to the ritual and even hygienic disposal of dead bodies. civilization. codified and legalized inheritance of secularism. disparaging remarks like “gady. that its supposed radicalism of which there was little in relation to the religious language would matter for what followed: even if it had been much more radical or what is called scandalous. and the two organizers. both this “accusation” and the “acquittal” were incommensurate with the notion of justice or even current laws of the land. There are laws on the books for such crimes in Russia. and unleashing the religious terror. were put on trial. The acquittal. a group of brown shirt thugs destroyed the exhibit by throwing paint at it and writing in the true Christian spirit with indelible paint. I refer you to Ryklin’s book. by the way. So it makes one think that other forces were at work in what was to follow. expression of anti-Semitism. [Kikes]. among the accused who faced several years of imprisonment. and division of powers between church and state. than what was in fact put on display. hooliganism. It is even written in and protected as such by the current Constitution of the Russian Federation. the exhibit did not go far enough in its critical dismantling of the religio-political practices in Russia. without any interference of the court. and the court sessions by the attendance of believers bussed from around the country. the public space in Moscow still displays. KSZ. an acceleration of the discourses and political practices of purification and cleansing. to match in representation the literalism of the religious violence unleashed around the exhibit. no hurt religious feelings. next to the seat of the presidential powers. No protest from the Russian Orthodox Church. the most senseless and dangerous emanation of extremism” (Ryklin.” “svoloch. The anti-intellectual and anti-Semitic hysteria unleashed around the trial (anti-Semitism of which. for example. the only institution in Moscow where one could see openly on display a protest sign to the war in Chechnia. I want to stress. predictably. the Jews themselves were accused of fomenting in the first place. that is. of all organized monotheistic religions. On January 18.

educational and cultural fiber of the society: and in their analyses they have all used the word “suicide. and by the population who is helpless in the face of the destruction of its standard of living. In this environment. It is the work of the reactive man. In all these expressions of violence religion is used as a point of justification. the ugliest man. the recent ban of Tan­ nhauser in a theater in Novosibirsk for putting on stage the dramatic personage of Christ. photographs. Religion! was a first salvo in the line of religious markers of political repression in Russia. As many political commentators have noticed (I could quote here recent public statements and analyses by scholars and intellectuals such as D. performance art recorded in publications. the negative and reactive nihilism. in his various writing. becoming “the finest creation. It is a turn of forces which attacks the body of Russia itself. unleashed by forces hostile to life. cultural and political 195 space. A. health. distinguished two types of suicide. health. For us who new Anya Alchuk. Bykov. etc. the product of resentment.kóòrdînäte tive of forces. poetry. the first reports of the reasons for the assassination being the reaction of the assassins to Nemcov’s supposed speaking against the perpetrators of the Charlie Hebdo attack and Islam (none was to be found). is at the ready to unleash destruction against others. called an autoimmunitary suicide. uletaiushchi v nebo. placing itself on the docking border of Dionysian ecstasy. all the way to the killing of Boris Nemcov. L. From the current regime I feel only resentful nihilism. dead on arrival.Rubinshtein). of memento mori(son). the other is that somehow the killers were aiming at Putin. in the last instance holds Russian society together: culture. The negation here expresses the affirmation of life. education. Nietzsche juxtaposes the Dyonisian principle. destroying its most valuable and sensitive cultural and societal enervation.” It is an autoimmunitary turn motivated by self-purification. The Dionysian affirmation sacrifices the reactive forces. To this. refuses the appropriation of the religious horizon (v (ne Bog). One which is reactive. whereby the one flying to the heaven/skies.” passing into “service of an excess of life. To this. The destruction and politico-religious violence unleashed around Beware. who is now named a president” (Ryklin KSZ 35). thus operating in the realm of or as an excuse for the non-secular suspension of the laws. for all those shortcomings. Etkind. faute de mieux. a life giving force. a destructive force which attacks the protective fibers of society. etc. the religious turn is an attempt to compensate. which “feeds the monstrosity it claims to overcome” (Derrida). but emanates affirmation precisely in spite of it and in its threatening possibility. they settled for the second best. The finest creation in service of life. this unleashing of a politics of resentment destroys the societal. and joyous jubilation and hospitality. E. the Dyonisian affirmation of life and the moment of transmutation into the will for nothingness. This man commits suicide even while alive. the destructive spasm which Jacques Derrida in the book Philosophy in the Time of Terror. social and economic safety nets. by attacking that which. Al’bac. or healing it. we are also reminded by Gilles Deleuze. a bad infinity. Only in this transmutation is the nihilism completed and overcome. But from that realm from which she speaks to me today. from the singularity of her finitude.” (Deleuze 175). the negative becomes “the thunderbolt and lightning of the power of affirming” (Deleuze 175). which was followed by the Pussy Riot performance in the Hram Hrista Spasitelia (Church of the Christ the Savior) for which the young women served harsh prison sentences. leading into what Jacques Derrida would call the autoimmunitary suicide. from her books. this reflection does not help much in dealing with the sense of loss. M. But what kind of suicide is it. Friedrich Nietzsche. It is not not mindful of death. or simply for slaying the political opponents like Nemcov. “rumbling with bile and full of secret shame” (Zarathustra). and much more of course for her family and loved ones. from that Dionysian harbor. symptomatic of the collective suicide and the product of reactive and reactionary forces. but could not get to him and. I truly feel only the most generous affirmation of life. Putin’s fiercest critic (?!). by means of a purgatory acceleration and the autoimmunitary perversion. it is already dead even while alive. Iampolsky. generously opened to and welcoming the other. Anya Alchuk juxtaposed an immanence of joy. interiorized both by the current regime in its sovereignist fantasy. no God. where are the sources of its autoimmunitary violence against the social body? Mikhail Iampolsky traced it recently to the unleashing of the forces of resentment. in the quest . of the state of exception resulting in sovereignism “of the autocrat and dictator. with bad conscience.

had run dry. Jacques. Anna. and Ways of Seeing in Post-Soviet Art Wars. Anna. perd la volonté de mourir. Blanchot. ----. Edited by S.kóòrdînäte for the Dionysos. Jacques Derrida v Moskve. Sobrannie stikhotvorenii. . Tr.Krest. 1955. L’espace litteraire. Mikhail. spoke the origin of the ethical itself. svastika. Spring 2009. In Alchuk. Svoboda i zapret. 11. Anya. ----. “Whoever wants to die. 128). New York: Dover Publications.haven (“gde pristan’ tvoia. Sobrannie stikhotvorenii. 2015. Chukhrov. Ryklin. 2015.ru/articles/specials/4887. Ransome. Nietzsche and Philosophy. ----. Anna. 2008. has its origin in the orgiastic. Derrida. Secuarism. Moskva: Novoe literaturnoe obozrenie. zvezda Moskva: Logos. 93. Sobrannie stikhotvorenii. Moskva: Logos. up to and including the feeling of guilt and responsibility for her accusers. “Dionysus’ haven is a hope to make this life eternal. Performansi. 2011.” (Blanchot 1955. last accessed May 4. ----. RAMA. In another place of Pristan’ Dionisa. Deconstruction. her trusting way.” (Ryklin 224).” Public Culture. in Alchuk. Moskva: Obscuri viri. 5. “Against the Stream: the Danube. Gilles. ----. the poet who wrote at her tender age of 25 in her very first collection of poetry. 105).[The quote slightly adjusted for gender by D. Anya Alchuk. Prostranstva likovaniia.” in Novoe literaturnoe obozrenie. 1994.” Novoe literaturnoe obozrenie.colta. Center for Typological and Semiotic Folklore Studies. Intelektualy i Oktiabrskaia revo­ lutsiia. “Prigov: the Future of Russian. “Penie nechitaemogo. “Qui veut mourir ne meurt pas. friendliness. Religion! Iconoclasm. Ryklin. Savkina. ----. Stanford: Stanford UP. 196 .” Intercultura­ lity 8.K. 14. Pristan’ Dionisa. The Space of Litreature. 9. Moskva: Ad marginem. “My wife loved people and needed human warmth.] Bulatov. 1993. Kety. ----. 2013. the Video. Literature: 1. October 6. She enters into the nocturnal realm of fascination wherein she dies in a passion bereft of will” (Blanchot 1982. Kujundžić. It is that weight of assumed guilt for the other. On the Name. Dar’ia. Philosophy. ----. 1983. 93. Dmitrii.Terrorologiki. my wife relied on the state in which her soul was merged with the world. Tr. 1993. took some sleeping pills. Sandomiraska Ira. The Sacred Bee in Ancient Time and Fol­ klore. 2006. 1982. Hugh Tomlinson. By Giovanna Borradori. Nekliudov. that she feels the “the heavy arches of the bridges. Anya. 2015. 2009. The ethical. 2008. Anthropology. Kniga Anny. does not die. ----. David Wood et al. “Live” and Literary]. and the Nonbiodegradables of Europe. her openness. “Mythology. Berstein. drowned in the current of hate directed at her” (Ryklin). ----.” (tiazhest’ khrebty mostov). Anya. Sobrannie stikhotvorenii. Three years later. 2014. ----. 3. 7. 12. ----.” In Mifologii “zhivye” i knizhnye [Mythologies. Here quoted from the Kindle Edition. and walked into the river Spree. “V strane pobedivshego resentimenta. Thomas Dutoit. that was unbearable for her body to carry. Lincoln: Nebraska University Press. 2008. and now this source of blissful happiness. she was incapable of hating anyone and never learned to do so. Three weeks later her body was found under the heavy ridges of the Mühlendamm Sluice Bridge in the center of Berlin.” http://www. Maurice. M. 6. Anne Smock. 2011. 13. Moscow: Logos. Moskva: Novoe literaturnoe obozrenie. she loses the will to die. But in this orgiastic ecstasy. ----. Sukhovei. “Caution. The Legacy of Jacques Derrida. Paris: Gallimard. Ed. Deleuze. Philosophy in the Time of Terror. for others. 2011. having taken some psilocybin (the hallucinogenic mushrooms) fell into an ecstatic delirium in which she took on herself all the guilt hurled at her. Mikhail. in Alchuk. Dionysus?”). Moskva: Ad Marginem. Sobrannie stikhotvorenii. 10. almost to the day of the anniversary of her acquittal. “Nastoiashchee prodolzhennoe. Irina. pulled the cap over her eyes thus blinding herself. Dragan. Misha Ryklin describes how Anya. Totalitarizm i razlichie. entre dans la fascination nocturne où elle meurt dans une passion sans volonté. 2002. Komunizm i religiia. 8. Spring 2015. Tr. Alchuk. Moskva: Logos. London: Athlone Press. Moskva: Novoe literaturnoe obozrenie. the author of these lines filled her pockets with heavy stones. in Alchuk. Mikhail. Moskva: Logos 2003. 1994. her unique form of naiveté. Arkhipova and S. 2. Iampolskii. Vremia diagnoza. Tr. Hilda. As a talented poet. Moskva: Ad marginem 1997.” Novoe lite­ raturnoe obozrenie. Chicago: Chicago University Press. 2003. 10. says Jacques Derrida in the Gift of Death. Isskustvo kak prepiatstvie. ----. 4. 2004. Moscow: Russian State University for the Humanities. Kul’tura v epohu terrora. “under which I wait for the day to die in me” (“gde zhdu umertvlenia dnya v sebe”) and admonished not to “blind the eyes of emptiness” (ne slepite glaza pus­ tote).

.

.

.

.

sa či­sti­ne. Srbija U pustari prosuti dragulji Nad knjigom Studije o karfiolu. ta­ko i na re­la­tiv­no krat­ke pe­snič­ke is­ka­ze.11)-14. pe­sni­ka) nu­žni uslov za ot­po­či­nja­nje bi­lo ko­je pe­sme. Vasa Pavković. sko­ro pri­vat­ni stav pre­ma funk­ci­o­na­li­za­ci­ji sva­ko­dnev­nih sa­dr­ža­ja lič­nog i po­ro­dič­nog ži­vo­ta. gde se slo­bo­da i sa­ mo­volj­nost mo­gu tu­ma­či­ti go­to­vo si­no­nim­ski. mo­že zna­či­ti pe­sni­ko­vu svest da uvek po­sto­ji ne­ka vr­sta ne­ skla­da iz­me­đu re­či i stva­ri. iz go­to­vo de­ti­njeg za­ ne­ma­ri­va­nja eru­di­ci­je. izabranim pesmama Ota Tolnaija Knji­gu iza­bra­nih pe­sa­ma Ota Tol­na­i­ja otva­ra­ju dva ve­o­ma zgod­no po­zi­ci­o­ni­ra­na mo­ta – Re­nea Ša­ra i Fran­ca Kaf­ke. uvek iz­no­va kre­će od nu­le. bes­kraj­no slo­bod­no i sa­mo­volj­no”. Ša­ro­va mi­sao gla­si: „Ne mo­že­mo za­po­če­ti pe­smu a da se bar ma­lo ne ogre­ši­mo o se­be ili o svet. kao mo­guć­no­sti auten­tič­nog iz­ra­za (pe­snič­kog) bi­ća.511. Ona. bi­le su od­red­ni­ce Tol­na­i­je­vog sti­ho­va­nja. kre­će od is­kre­ne sum­nje u či­ta­lač­ke mo­guć­no­sti pri­ hva­ta­nja ne­spu­ta­ne slo­bo­de i sa­mo­vo­lje li­ri­ča­ra i li­ri­ke – ko­ji prag­ma­tič­nom od­no­su pre­ma po­e­zi­ji (i va­žno­sti bro­ja sti­ho­va u pe­smi) su­prot­sta­vlja sko­ro in­stink­tiv­ni sta­tus o bit­no­sti po­e­zi­je u pe­sni­ko­vom eks­klu­ziv­nom sve­tu. iz­me­đu osta­log. oni su na­ro­či­ti pu­to­ka­zi za či­ta­nje. Dru­gi ci­tat. na­ra­tiv­no raz­ ba­ru­še­ne Tol­na­i­je­ve pe­sme. sklo­nost pre­ma gru­bim na­tu­ra­li­stič­kim de­ta­lji­ma i ge­sto­vi­ma. Bu­du­ći da knji­ga ne­ma pred­go­vor (ni po­go­vor). od­no­sno ta­u­to­lo­ški. . već su na po­čet­ku bi­li va­žni se­man­tič­ki oslon­ci ima­gi­na­tiv­ ne ma­ši­ne sti­ho­va­nja u slu­ča­ju na­šeg pe­sni­ka.141(497. 201 Jer ot­po­čet­ka do da­nas. I da je upra­vo ta na­iv­nost za­log auten­tič­no­sti nje­go­vog pe­sni­štva. Ta­ko­đe. ne bez sle­pe mr­lje na­iv­no­sti u pr­ve re­či”. ovaj ci­tat mo­že se po­sma­tra­ti i kao ogla­ša­va­nje pe­sni­ko­ve sve­sti da je pr­vo­bit­na na­iv­nost (čo­ve­ka. ta dva zah­te­va go­to­vo de­ti­nje sve­ži­ne i pu­ne (is­ka­zi­vač­ke) kre­a­tiv­ne slo­bo­de. I od­no­si se ka­ko na vr­lo du­ge. Novi Sad. (Zavod za kulturu Vojvodine. gla­si: „Sa­njao sam ka­ko slu­šam Ge­tea ka­ko re­ci­tu­je.09 Tolnai O. iz ra­znih nje­go­vih se­zo­na i knji­ga. Institut za srpski jezik. Ovaj san po­kri­va u stva­ri že­lju za bes­kraj­no­šću ljud­ske i pe­snič­ke slo­bo­de i sa­mo­volj­no­sti. na­ro­či­ti. ko­ji od pr­vo­u­vr­šte­ne pe­sme „do­reen 2”. Po­ve­re­nje u zna­čaj po­e­zi­je i umet­no­sti. od­no­sno je­zi­ka (ko­ji pred­ sta­vlja) i stvar­no­sti (ko­ja je pred­sta­vlje­na). Beograd. bi­lo kog pe­va­nja. pred­sta­vlje­nog iz­bo­rom Ar­pa­da Vic­ka.kóòrdînäte UDC 821. iz Kaf­k e. ko­je. 2014). kroz po­la ve­ka pe­va­nja. fun­du­sa zna­nja i is­ku­sta­va. ali i do­ži­ vlja­va­nje od­no­sno raz­u­me­va­nje Stu­di­ja o kar­fi­o­lu. ka­ko po­ka­zu­je ova op­se­žna knji­ga. Ta­ko je već u pr­vom ci­klu­su s na­slo­vom Noć­ni tran­sport vo­ća. pot­cr­tan sa osam po­ent­nih sti­ho­va: hteo bih da po­put bro­do­lom­ca ska­pa­vam na njoj i da po­la­ko po­to­nem da se ne­pri­met­no uda­vim ho­ću da se uda­vim u sva­koj pe­smi da se uda­vim da se uda­vim da se uda­vim u sva­koj pe­smi.

mo­ žda naj­vi­še i da­nas. Ne­ka vr­sta sna­žnog cr­tač­kog. u pe­smi „na­te­rao sam i ka­nu su­ze u oči”. u is­toj pe­smi. ili pe­smi „sve neo­d­re­đe­no”.kóòrdînäte U na­red­nom ci­klu­su Ako se ne­što de­si Tol­nai je na­ sta­vio s tom pe­snič­kom prak­som. nji­hov smi­sao i du­hov­ni za­log. ko­je se isto­vre­me­no ma­ te­ri­ja­li­zu­je ali i (iro­nij­ski) pre­i­spi­tu­je. Pu­tem lič­ne in­tim­ne pro­me­ne. vi­še­del­na pe­sma funk­ci­o­ni­še kao sna­žan mag­net ko­ji pri­vla­či ra­zno­vr­sne aso­ci­ja­cij­ske „opilj­ke”. iz ko­je su se ras­pr­ska­va­le aso­ci­ja­tiv­ne ni­ti. tra­ga­ju za vla­sti­tim sli­ka­ma i for­ma­ma. gro­tesk­na sli­ka stvar­no­sti: sa sto­ti­nu mu­va se lju­ba­ka ili je mr­tav. sve­žim i iza­zov­nim.. gde slič­nost me­tal­ne mi­šo­lov­ ke i kro­va Ba­zi­li­ke Sve­tog Pe­tra omo­gu­ća­va re­a­li­za­ci­ju vr­lo slo­že­nog ale­go­rij­skog tek­sta. Vr­lo du­ga. pa­ra­dok­sal­no. ko­ji će ubr­zo.. gde či­ta­mo i re­či: „bez­o­ blič­nost je moj dar”. na­ ci­o­nal­nim na­sle­đem. U na­slo­vu tre­ćeg ci­klu­sa po­ja­vlju­je se eks­cen­trič­ni „kar­fiol”. Iz Kju­bri­ko­vog sta­va „Či­ni se da je u od­re­đe­nim obla­sti­ma [. une­ko­li­ko su­ža­va­ju­ći per­spek­ti­vu po­gle­da pre­ma te­mi (i mo­ti­vi­ma) na jed­ nu si­tu­a­ci­ju. na­la­zi se u sr­cu sti­ho­va u ko­ ji­ma se kon­kret­ni „po­da­ci” me­ša­ju i spa­ja­ju sa oni­ma iz kul­ tur­ne tra­di­ci­je (knji­ga). Nje­go­va. gra­de­ći re­la­tiv­no krat­ku pe­smu kao. Ono što či­ta­o­ca bo­dri u po­la ve­ka doc­ni­jim či­ta­nji­ma ovih pe­sa­ma. či­ja se lir­ska ne­pa­tvo­re­nost pri­zi­va i do­sti­že sli­či­ com iz de­tinj­stva. re­ci­mo u mi­ ni­ja­tu­ri: li­pe na plju­sku tr­či­mo pre­ma nji­ma s li­me­nim lon­či­ći­ma. na ko­jem ni­ko ne se­di. bi­ti opo­zvan di­sti­hom: ži­vot je ko­li­ko pro­še­ta­ti se pred mu­zga­vim iz­lo­gom na­še pro­vin­cij­ske put­nič­ke agen­ci­je.. U sa­mo jed­nom dvo­sti­hu za­be­le­že­na je ne­ja­sna i opo­mi­nju­ća. to je spo­sob­nost Ota Tol­na­i­ja da na­o­ko ujed­na­či i iz­jed­na­či smi­sao pe­sa­ma ko­je se ba­ve glo­bal­nim „isto­rij­skim”. Po sa­svim dru­ga­či­jem prin­ci­pu funk­ci­o­ni­še pe­sma sa na­slo­vom „35”. a taj red slo­že­nih knji­žev­nih aso­ci­ja­ ci­ja mo­žda je i pod­sve­sna na­ja­va onog „što će do­ći” (u isto­ri­ji Bal­ka­na) i što će u po­sled­nje dve de­ce­ni­je su­štin­ ski iz­me­ni­ti na­še ži­vo­te. funk­ci­o­ni­še i seg­ment knji­ge s na­slo­vom Pra­ši­ na sve­ta. Di­fu­znost ide­ja i od­no­sa pro­že­ta je ne­kom vr­stom tam­ni­jeg. od­no­sno sli­ kar­skog po­ri­va. dok se ljud­ski ži­vot de­fi­ni­še u sle­de­ća dva sti­ha: ži­vot je ko­li­ko pro­še­ta­ti se pred bli­sta­vim iz­lo­gom put­nič­ke agen­ci­je. či­ni ovaj pe­snič­ki tekst i da­lje atrak­tiv­nim. po­tom pri­su­stvom jed­nog apo­ka­lip­ti... spret­no­sti u sla­ga­nju for­mi i bo­ja i pro­ na­đe­ne auten­tič­no­sti vi­đe­nja sta­nja stva­ri gde: kar­fiol je u pu­sta­ru pro­su­ti dra­gulj. sa pe­sma­ma ko­je su iz­ra­zi­to lič­ne. po­sle po­la ve­ka od nje­go­vog za­sni­va­nja. na te­ ri­to­ri­ji ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je.. u je­zi­ku do­vr­šen. kao što su pli­ša­ne gro­ma­de i br­da pe­pe­la. ko­ji je po­da­rio ime ce­loj knji­zi. sa gle­di­šta kla­sič­ni­jeg po­gle­da na po­e­zi­ju. ko­ja nas pod­se­ća na ja­pan­ske maj­sto­ re ha­i­kua. po­nov­nog po­la­ska sa no­ve či­sti­ne. sto­je jed­na do dru­ge i na­po­re­do. Isto­ri­ja je od­u­vek bi­la du­bo­ki fon po­e­zi­je Ota Tol­ na­i­ja. re­ ci­mo. spo­sob­nim da „pod­ne­ su” po­red­be sa di­rekt­no ozna­če­nim me­ta­tek­stu­al­nim oslon­ci­ma go­vo­re­nja. Is­po­ved­ni niz či­nje­ni­ca „pre­se­čen” je pro­fa­nim ge­ stom pe­sni­ko­vim. i uvr­tlo­že­ne. ali je svo­jim te­škim či­zma­ma pro­sto na­hru­pi­la u deo ove knji­ge s na­slo­vom Či­ta­ju­ći Ge­tea. uzi­ma­ju­ći u ob­zir ne­ke kla­sič­ne ide­je ili ob­li­ke. 202 . u pe­smi „ko­tr­lja se ma­li bi­cikl”. gde se efekt­na pik­ tu­ral­nost ukr­šta sa re­fe­ren­ci­jom od­re­đe­nog is­ku­stva ili do­ga­đa­ja i gde zgod­no pro­na­đe­ne sin­tag­me. Ili u krat­kim efekt­nim sti­ho­vi­ma: ras­pra­vlja­lo se o sud­bi­ni avan­gar­de pred­se­da­vao je moj pri­ja­telj bra­ni­mir bo­šnjak ker­me­na­u­er sr­ba fran­ci sa­op­šti­li su svo­je te­ze kraj avan­gar­di­zma je post­mo­der­na epo­ha kon­kret­na is­tra­ži­va­nja br­do go­va­na itd.. a reč „ge­o­fa­gi­ja” bi­će nje­go­va ozna­ka u ci­klu­su U vo­ de­nom zna­ku ro­šči­ća. Zgod­na slič­nost iz­me­đu iz­gle­ da kar­fi­o­la i mo­zga omo­gu­ću­je Tol­na­i­ju ra­čva­sto kri­ vu­da­nje iz­me­đu ra­zno­vr­snih ide­ja. me­ha­ni­zam iz­no­še­nja is­ku­stva.č­nog to­na. ja­sno iz­ra­že­nog. Je­dan knji­žev­ni skup u Za­gre­bu. pri­vu­ći krat­ke efekt­ne pe­sme ko­je. Ti­po­lo­ški uze­to. ho­ti­mič­no ne­ja­sni­jeg sta­va pre­ma ži­vo­tu. oko erot­skih mo­ti­va kao u pe­smi „dva pa­tli­dža­na”. ri­zič­na se­man­tič­ka de­ cen­tri­ra­nost či­ni ga. re­ci­mo. U po­gla­vlju Re­ka­pi­tu­la­ci­ja pa­žnju či­ta­la­ca će.. iz raz­li­či­tih sfe­ra je­zi­ka i me­ta­je­zi­ka. ovaj deo Tol­na­i­je­vog pe­sni­štva va­žan je po te­mat­skom i mo­tiv­skom no­ma­di­zmu.] ne­za­o­bi­la­zan po­vra­tak kla­si­ci­ma”. Oto Tol­nai je uspe­vao da pod­stak­ne vla­sti­tu fan­ta­zi­ju. ko­ji po­sta­je je­dan od iz­vo­ra nje­go­ve ima­gi­na­ci­je i po­e­tič­kog iz­bo­ra. čak pri opi­ra­nju pr­vog sti­ha do­tič­ne pe­sme „ne mo­gu da slu­šam mu­zi­ku čaj­kov­skog”.

gra­di fil­mi­čan. s na­slo­vom Sta­ra maj­ka. u obra­ća­nju Bo­gu. on iz­me­đu osta­log mo­li: Mo­lim te go­spo­de ne­moj da me iz­ba­vljaš Da ne pad­ne sen­ka na mo­je mu­žev­no dr­ža­nje Ne­moj da me iz­ba­vljaš Ma­da ću ti upu­ti­ti svo­je mo­li­tve. Ako se bo­lja stra­na is­ku­stva na­zi­re u kra­ćim pe­sma­ma: de­ ti­nje igre. pre­snim se­ća­nji­ma. sko­ ro pro­za­ič­ne na­ra­tiv­no­sti. U pe­smi s na­slo­vom „bo­jim se bi­ću iz­u­ze­tak”. sli­ke i do­ži­vlja­ ji zre­lih go­di­na.kóòrdînäte Ako se u Vil­hel­mo­vim pe­sma­ma Oto Tol­nai uz­bu­ dlji­vo vra­ća de­tinj­stvu i ra­nim. re­ci­mo in­fant­ski po­da­ci. se­kven­ci­o­ni­ ra­ni tekst ko­ji se uda­lja­va od svo­jih po­vo­da i vra­ća nji­ ma po ne­svo­di­voj in­tim­noj po­tre­bi sa­mog pe­sni­ka. sve­dok. go­lu­bo­vi i go­lu­ba­ri. fi­la­te­li­ja. upr­kos na­šim gor­kim i tam­nim ljud­skim is­ku­stvi­ma. sa ukup­nim to­va­rom tra­gič­nog i kr­va­vog is­ku­stva. apo­ka­lip­tič­ne de­ve­de­se­te. u pe­sma­ma iz­ra­zi­te. Po­e­zi­je tvr­do­gla­vo slo­bod­ne i upor­no sa­mo­volj­ne do kra­ja. već se one mo­ra­ju ose­ti­ti ili do­ži­ve­ti. a na­ro­či­to u dnev­ni­ku Ge­ze Ča­ta. Ova opo­zva­na mo­li­tva ima svo­je upo­ri­šte u am­ bi­va­lent­nom sta­vu pe­sni­ka ko­ji sko­ro 40 go­di­na pi­še i s istim pra­vom sme da na­pi­še ka­ko zna sve o po­e­zi­ji i ka­ko ne zna ni­šta o po­e­zi­ji (u pe­smi „po ko­tli­na­ma ma­gla”). U tim plod­nim ne­do­u­mi­ca­ma Tol­nai će u po­ sled­njoj pe­smi ove op­se­žne i vred­ne pe­snič­ke zbir­ke re­ ći i „evo šta sve pe­sma zna” – oda­ju­ći joj pri­zna­nje i za „utr­nu­će” u ne­vre­me­ni­ma. za­dr­ža­vam se još na Bal­kan­skom lo­vo­ru. u du­žim pe­sma­ma Tol­nai re­ka­pi­tu­li­ra. is­pod či­jeg iro­nič­nog na­slo­va sto­je kra­će i du­že pe­sme pu­nog pe­sni­ko­vog is­ku­stva – u ko­je su sta­le bi­o­ 203 gra­fe­me nje­go­vog de­tinj­stva i mla­do­sti. Eto slo­bo­de i sa­mo­volj­no­sti – još jed­nom. u ko­ji­ma se ak­tu­el­ni. po­ sle vla­sti­tog „pa­da u svet”. ka­ko bi pre eg­zi­sten­ci­ja­li­sta re­kao Vla­di­slav Pet­ko­vić Dis. Sva­ki od tek­sto­va is­ pod tog istog ime­na pro­na­la­zi svoj obra­zac ka­zi­va­nja i us­po­sta­vlja­nja tek­sta. iz emi­nent­no mo­ra­li­stič­ ke poezije. ali je iza­ bra­ni lik Tol­na­i­je­vu po­e­zi­ju u tom tre­nut­ku još iz­ra­zi­ ti­je obo­jio auto­bi­o­graf­skim i po­ro­dič­nim ele­men­ti­ma. i još pre­sud­ni­je.. Po­e­zi­je kao in­di­vi­du­al­nog od­go­vo­ra na ži­vot i po­e­zi­ju. kon­kret­ni po­da­ci. Na­o­ko bli­zak prin­cip kre­i­ra­nja sti­ho­va sre­šće­mo u sle­de­ćem ci­klu­su. na­da mo­žda je­di­no pri­rod­na i su­ vi­sla ka­da mi­sli­mo o ži­vo­tu kao o po­lju po­e­zi­je. pre­pli­ću u se­man­tič­ki slo­že­ ne ne­svo­di­ve pe­sme.. „Mi is­pi­su­je­mo pro­zu kao smrt: pro­stim re­če­ni­ca­ma” – sa­ži­ma svo­je is­ku­stvo Oto Tol­ nai. Pa­ra­le­li­zmi dve bi­o­gra­fi­je i dva ži­vot­na is­ku­stva osno­va su nje­go­ve li­ri­ke u tom ča­su. Na­ro­či­ti kon­kre­ti­zam ko­ji pro­ži­ma ak­tu­el­nu si­tu­a­ci­ju iz­ri­ca­nja i kre­i­ra­nja. od­lič­no pred­sta­vlje­no u ko­lek­ci­ji Stu­di­ja o kar­fi­o­lu. i ima­gi­ni­ra­ni. ono u če­mu je bio i uče­snik. .. po­tvr­đu­je da je tzv. ko­je ni­je po­treb­no tu­ma­či­ti. i ko­nač­no. U ovom sim­pli­fi­ku­ju­ćem osvr­tu na slo­že­no pe­snič­ko de­lo Ota Tol­na­i­ja. Slo­že­no ljud­sko i pe­snič­ko is­ku­stvo Ota Tol­na­i­ ja.. sa onom vre­men­ski uda­lje­nom. Pa­lić. u ci­klu­su Si­ro­čat pe­snik će ima­gi­na­tiv­ni oslo­nac pro­na­ći u de­lu i bi­o­gra­fi­ji.

S tim u ve­zi. Adresa. S tim u ve­zi. Na­i­me.937. te po­ri­ca­nje nji­ho­vog zna­ča­ja za čo­ve­ko­vo po­i­ma­nje stvar­no­sti. s ob­zi­rom na ci­lje­ve ko­je je pred se­be po­sta­vio. ko­ja se spro­vo­di unu­tar vo­de­ćih fi­lo­zof­skih to­ko­va. kao i na vo­đe­nju ra­ču­na o to­me da se ne pre­ko­ra­če na­uč­ne obla­sti u okvi­ru ko­ jih se de­lu­je. 2014) Ima­ju­ći u vi­du ak­tu­el­ne po­pu­li­stič­ke pri­stu­pe po­ je­di­nim na­uč­nim di­sci­pli­na­ma. Iri­ta­ci­je pred­sta­vlja­ju po­se­ban do­pri­nos upo­zna­va­nju jav­no­sti sa zna­ča­jem ose­ća­nja i nji­ho­vih dej­sta­va za čo­ve­ko­vu (sa­mo)spo­zna­ju. (Novi Sad. pri­me­ra ra­di. po­tvr­đu­ ju na­po­ri te­o­re­ti­ča­ra ko­ji u svo­jim ra­do­vi­ma mar­ki­ra­ju (sa­mo na pr­vi po­gled) ne­fi­lo­zof­ske fe­no­me­ne kao na­ ro­či­to va­žne za ra­sve­tlja­va­nje tra­di­ci­o­nal­nih fi­lo­zof­skih pro­ble­ma­ti­ka. Filozofski fakultet. od­su­stvo fi­lo­zof­ skog in­te­re­sa za ose­ća­nja.73 165 159. či­ja se fi­lo­zof­ska prak­sa unu­tar ka­ko sr­bi­jan­ske ta­ko i re­gi­o­nal­ne aka­dem­ske za­jed­ni­ce mo­že ozna­či­ti ne sa­ mo kao pi­o­nir­ska ne­go kao i don­ki­hot­ska.kóòrdînäte UDC 801. Ta­ko­đe. Pri­stu­pa­ju­ći im iz dru­ga­či­jih per­spek­ti­ va. od­no­sno tren­do­ve po­ pu­la­ri­za­ci­je na­u­ke uop­šte. Si­ne­ste­tič­ki ogle­di po­tvr­da je do­sled­no spro­ve­de­nih na­po­ra da se pro­blem­ski okvi­ri fi­lo­zo­fi­je pro­ši­re ka­ko bi se po­ka­za­ lo da po­je­di­ni fe­no­me­ni osno­va­no za­vre­đu­ju da bu­du pred­met ozbilj­nih fi­lo­zof­skih pro­mi­šlja­nja. a sa­mim tim i da se pa­žnja usme­ra­va ka pro­mi­šlja­nju onih po­ja­va/pro­ble­ma ko­ji se na­la­ze unu­ tar stro­go de­ter­mi­ni­sa­nih na­uč­nih gra­ni­ca. re­zul­ti­ra­lo je za­tva­ra­njem po­je­di­nih di­sci­pli­na. Univerzitet u Novom Sadu. Iritacije. od­no­sno sa si­ne­ ste­ti­kom kao pa­tič­kom te­o­ri­jom sa­zna­nja ko­ja u svom fo­ku­su ima kog­ni­tiv­ni po­ten­ci­jal ose­ća­nja. ose­ća­nja ne­ret­ko per­ci­pi­ra­na kao pred­met ko­ji se pr­ven­stve­no ti­če psi­ho­lo­gi­je. kao i na na­por ko­ ji pred­u­zi­ma ra­di nji­ho­vog ostva­ri­va­nja. Ta­ko su. kla­sič­nih na­uč­nih te­ma­ti­ka. te ko­ja se iz tog raz­lo­ga mo­že po­sma­tra­ti i kao fun­da­men­tal­ni okvir za ra­sve­tlja­va­nje ude­la ose­ta u pri­ka­zi­va­nju. upr­kos to­me što su pa­tič­ki fe­no­me­ni re­le­vant­ni za niz dru­gih na­uč­nih sfe­ra. a je­dan od njih je i Da­mir Smi­lja­nić. po­je­di­ni te­o­re­ti­ča­ri na­sto­je da fi­lo­zo­fi­ju iz­no­va uči­ne otvo­re­nom. per­ma­nent­no in­si­sti­ra­nje na stro­gom po­što­va­nju tzv. sa­svim oprav­da­no se mo­že re­ći da su po­me­nu­te prak­se u bit­noj me­ri do­pri­ne­le afir­ma­ci­ji uskih pred­sta­va o po­je­di­nim fe­no­me­ni­ma ne sa­mo unu­tar ši­re već i unu­tar struč­ne jav­no­sti. Sinestetički ogledi. da uoče­no sta­nje stva­ri unu­tar fi­lo­zof­ ske sfe­re ne pred­sta­vlja bez­iz­la­znu si­tu­a­ci­ju. Usled to­ga što je pro­mi­šlja­nje si­ne­stet­skih fe­no­ 204 . Me­đu­tim. psi­hi­ja­tri­je i pe­da­go­gi­je. te uzi­ma­ju­ći u ob­zir za fi­lo­zo­fi­ju ne­u­o­bi­ča­je­ne poj­ mo­ve.7:1 Andrea Ratković. nje­go­va mo­no­gra­fi­ja pod na­zi­vom Iri­ta­ci­je. ali i raz­u­me­ va­nju čo­ve­ko­ve stvar­no­sti iz jed­ne bit­no dru­ga­či­je per­ spek­ti­ve. Srbija Hermeneutika iritacija kao uvod u patičku teoriju saznanja Damir Smiljanić. ne pred­sta­vlja ni­šta dru­go do po­sle­di­cu pri­hva­ta­nja jed­ne ne sa­mo vi­še­de­ ce­nij­ske ne­go i vi­še­ve­kov­ne se­lek­ci­je fe­no­me­na.

ne­go i ču­lo ko­je u spo­ju sa dru­gim čul­nim ka­na­li­ma po­sre­du­je u no­ve uti­ske. Smi­lja­nić na­po­mi­nje da „iako se mo­že uči­ni­ti da je ga­dlji­vost ne­što is­klju­či­vo ne­ga­tiv­no. u ko­jem pre­ bi­va. jed­na od osnov­nih pred­ra­su­da sa ko­ji­ma si­ne­ste­ti­ka na­sto­ji da se ob­ra­ču­na je­ste stav da ose­ća­nja pred­sta­vlja­ju čo­ve­ko­ vo pri­vat­no unu­tra­šnje sta­nje. te pre­fe­ri­ra­nje fi­lo­zof­skih pra­va­ca i di­sci­pli­na po­put her­ me­ne­u­tič­ke lo­gi­ke. već i ne­što što ga na­go­ni na tu­ma­če­nje. a je­za kao re­fleks čo­ve­ko­ve eg­zi­sten­ci­jal­ne ne­si­gur­no­sti. Na­i­me. 9). Da­kle. No. sve dok je opet ne za­o­ku­pi ne­ka dru­ga iri­ta­ci­ja”. taj in­te­res vre­me­ nom mo­že da po­pu­sti. iako je u jed­nom tre­nut­ku od­re­đen uti­sak „ak­tu­e­lan i 205 iz­ve­sno vre­me se svest ba­vi nji­me”. te je ta­ko za si­ne­ste­ti­ku ona od zna­ča­ja i kao „od­re­đen kva­li­tet ko­ji raz­vi­ja­ju ili po­se­ du­ju od­re­đe­ni objek­ti u okru­že­nju – ili ka­rak­ter sa­mog . kao ne sa­mo či­sto or­gan­ska već kul­tur­no ko­di­ra­na re­ak­ci­ja. te da su sa­mim tim ne­što što se na­la­zi u nje­go­vom po­se­du. te ta­ko „mi u sve­tlu uti­ska in­ter­pre­ti­ra­mo si­tu­a­ci­ju u smi­slu da je ne­što u na­ma pro­bu­di­lo ne­ki ose­ćaj (ose­ćaj ko­ji je ne­što vi­še od pu­kog afek­ta ili sen­ti­men­ta – to je pre jed­ na vr­sta usme­re­no­sti na na­dra­ža­je iz oko­li­ne ko­ji do­bi­ ja­ju ulo­gu ini­ci­ja­to­ra su­vi­slih si­tu­a­ci­ja. S tim u ve­zi. a u če­mu se „mo­že pre­po­zna­ti te­ko­vi­na evo­lu­ci­je” (str. od­no­sno da draž ni­je sa­mo ne­što što afi­ci­ra su­bjekt tj. do­dir je. U če­tvr­tom ogle­du čo­ve­ko­vo te­lo mar­ki­ra se kao svo­je­vr­sni re­zo­na­tor dej­sta­va stva­ri. Pa­la­đi. ne tre­ba iz vi­da iz­gu­bi­ti či­nje­ni­cu usko po­ve­ za­nu sa de­tek­ci­jom ma­te­ri­ja ko­je je iza­zi­va­ju”. Iri­ta­ci­je je osno­va­no po­sma­tra­ti i kao uvod u jed­no no­vo po­i­ma­ nje ose­ća­nja gde se pu­tem raz­li­či­tih ogle­da ko­ji sto­je u slu­žbi afir­ma­ci­je si­ne­ste­ti­ke na­sto­ji po­tvr­di­ti me­sto i ulo­ ga ose­ća­nja u pro­ce­si­ma čo­ve­ko­ve spo­zna­je sve­ta. „Do­dir je do­slov­no me­di­jum is­ku­ša­ va­nja gra­ni­ce iz­me­đu su­bjek­ta i objek­ta. te se ta­ko ga­dlji­vo­sti ne pri­stu­pa is­klju­ či­vo kao objek­tu sa­zna­nja. Glav­na te­za pr­vog pri­lo­že­nog ogle­da je­ste da je draž her­me­ne­u­tič­ka ka­te­go­ri­ja. 217). do­dir kao sred­stvo spo­zna­je. pre­ma Smi­ lja­ni­će­vom mi­šlje­nju. osnov­ ni su pred­me­ti pro­mi­šlja­nja ko­je Smi­lja­nić spro­vo­di u Iri­ta­ci­ja­ma. 100). 216). te to­me do­da­je da se ljud­ski duh „hra­ni iri­ta­ci­ja­ma – i ni­ka­da se ne mo­že za­si­ti­ti nji­ma” (str. s ob­zi­rom na to da upra­vo „ga­dlji­vost iz­o­štra­va na­šu pa­žnju”. do­ga­đa­ja i si­tu­a­ ci­ja ko­je se na­la­ze ili od­i­gra­va­ju oko nje­ga. po­la­ze­ći od sta­va da su iri­ta­ci­je te ko­je na­go­ne na sa­zna­nje. on is­ti­če i da. Dru­gim re­či­ma. te da „i sa­mi ogle­di tre­ba da iri­ti­ra­ju či­ta­o­ca. kao što su od­re­đe­ni uti­sak. Štra­us. Me­đu­tim. pra­zni­na kao me­dij (sin)estet­skog dej­stvo­va­nja. pre­ma Smi­lja­ni­će­vom mi­šlje­nju. ono što po­sre­du­je iz­me­đu njih. je­za kao opi­plji­vi­ji eg­zi­sten­ci­jal od stra­ha kao eg­zi­sten­ci­jal­nog ose­ća­nja par ex­cel­len­ce i. već se po­ve­zu­je i sa dru­gim ču­li­ma i u in­ter­ak­ci­ji sa nji­ma ge­ne­ri­še no­va is­ku­stva. a uti­sak iz­ble­di usled če­ga „svest se vra­ća u sta­nje re­la­tiv­ne in­di­fe­rent­no­sti. ali ujed­no da ga in­spi­ri­šu” (str. po­red to­ga što za­hva­lju­ju­ći do­di­ru do­la­zi­mo do iz­vor­ nih sa­zna­nja ili ih sti­če­mo u nje­go­voj in­ter­ak­ci­ji sa dru­ gim ču­li­ma. ni­je sa­mo draž ono što pre­no­si smi­ sao. ne­ko nje­go­vo ču­lo. 59–60). ne­go ih mi. ko­nač­no.. sa­mo su ne­ke od ključ­nih ka­rak­te­ ri­sti­ka pet si­ne­ste­tič­kih ogle­da od ko­jih se sva­ki „mo­že sma­tra­ti za­seb­nom iri­ta­ci­jom” (str. „je­za ni­je is­klju­či­vo at­mos­fe­rič­ko obo­je­ni ose­ćaj ko­ji pod­ ra­zu­me­va od­re­đe­nu in­vol­vi­ra­nost te­la tim ose­ća­jem po­go­đe­nog su­bjek­ta”. iri­ti­ra­ni od njih. (nu­žne) me­ta­fo­re i sl. tu­ma­či­mo u sve­tlu od­re­đe­ne ras­po­lo­že­no­sti kao vid čuv­stvo­va­nja” (str. U okvi­ru dru­gog ogle­da Smi­lja­nić na­sto­ji da po­ka­ že ka­ko ču­lo do­di­ra ni­je sa­mo ču­lo za se­be. ne­go je to i uti­sak či­ji ob­lik ona po­pri­ma. ne­go i kao ono­me što to isto sa­zna­nje mo­že da pod­sti­če. Šmic. i to uz na­po­me­nu da „sva­ki od ogle­da vi­ še opi­pa­va tle si­ne­ste­tič­kog raz­mi­šlja­nja. Ta­ko­đe. od­no­sno da je upra­vo do­dir u kom­bi­na­ci­ji sa ose­ti­ma dru­gih ču­la iz­vor si­ne­ste­zi­ja i uop­šte si­ne­ ste­tič­kog is­ku­stva. Na­red­ni ogled u svo­me fo­ku­su ima no­vu fe­no­me­no­ lo­gi­ju ga­dlji­vo­sti. Osla­nja­ju­ći se na her­me­ne­u­tič­ko-lo­gič­ki me­tod eks­pli­ka­ci­je poj­mo­ va. ču­lo do­di­ra ne da­je sa­mo in­for­ma­ci­je o na­ma i spo­lja­šnjem sve­tu. Te­len­bah. S tim u ve­zi. no­ve fe­no­me­no­lo­gi­je. 28).. „ne uti­sku­ju se dra­ži u nas kao u ne­ki vo­sak.kóòrdînäte me­na mo­gu­će mar­ki­ra­ti kao re­le­van­tan mo­dus za raz­u­ me­va­nje čo­ve­ka kao pa­tič­kog su­bjek­ta. ne­go što da­je ko­nač­ni od­go­vor”. Ono što pre­la­zi gra­ni­cu i ono što je odr­ža­va je­ste jed­no isto – do­dir” (str. za­tim po­zi­va­nje na auto­re kao što su Ke­nig. re­le­vant­na za raz­u­me­va­nje čo­ve­ka i čo­ve­ko­ve stvar­no­sti. Iz tog raz­lo­ga. at­mos­fe­rič­ke te­o­ri­je ose­ća­nja itd. što ih ujed­no su­če­lja­va i zbli­ža­va. ose­ća­nja kao at­mos­fe­re. ga­dlji­vost kao gno­se­o­lo­ški re­le­van­ tan fe­no­men. a ne pu­kih sti­ mu­la­to­ra ne­ra­va)” (str. 19). u okvi­ru ovog ogle­da na­sto­ji se po­ka­za­ti u ko­li­koj me­ri je upra­ vo ga­dlji­vost. te na­či­na na ko­ji on ose­ća ka­ko se­be ta­ko i sve ono što ga okru­žu­je. Draž kao her­me­ne­u­tič­ka ka­te­go­ri­ja. on je na ‘sre­di­ ni’ sa­znaj­ne re­la­ci­je. taj ko­ji mo­že i da sup­sti­tu­i­še ne­ka dru­ga ču­la. Kon­di­jak i Oto.

te je zbog to­ga za fi­lo­zo­fi­ju je­ze kao bit­nog de­la si­ne­ste­tič­ke te­o­ri­je ose­ća­nja na­ro­či­to va­žno pro­na­ la­že­nje i opi­si­va­nje „me­šo­vi­tih” vr­sta ose­ća­nja.]” (str. i to ne u smi­slu te­o­ri­je go­vor­nih ge­sto­va.. sa­mim je­zi­kom se ne­što mo­že uči­ ni­ti. mo­gu da po­slu­že kao osno­va za po­le­ mi­ku me­đu pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ca­ma ne sa­mo aka­dem­ske već i ši­re jav­no­sti. kao i na­čin ar­ gu­men­to­va­nja. ko­ji se usled svo­je li­še­ no­sti smi­sla ma­ni­fe­stu­je kao na­ro­či­to pro­ble­ma­ti­čan fe­no­men. fle­ke. je­zik je za si­ne­ste­tič­ku te­o­ri­ju sa­zna­nja za­ni­mljiv pred­met za­to što on sam mo­že raz­vi­ti si­ne­ste­tič­ke efek­te. tj. S tim u ve­zi. pri­me­ra ra­di. dla­ke i mu­ke kao pred­me­ta ga­dlji­vo­sti. sa­svim osno­va­no se mo­že za­klju­či­ ti da Smi­lja­ni­će­va mo­no­gra­fi­ja pred­sta­vlja vre­dan do­ pri­nos afir­ma­ci­ji si­ne­ste­ti­ke kao pa­tič­ke te­o­ri­je sa­zna­ nja. „Za­što se fi­lo­zo­fi vi­še vo­ le ba­vi­ti onim ugod­nim i pri­jat­nim. stav ko­ji se za­stu­pa u okvi­ru ovog pri­ka­za je­ste da oni ipak ne mo­gu da bu­du per­ci­pi­ra­ni kao do­volj­ni za ozbilj­nu si­ne­ste­tič­ku in­ter­ven­ci­ju pro­tiv ig­no­rant­skog sta­va pre­ ma ne­ga­tiv­nim fe­no­me­ni­ma. Ta­ko­đe. na nje­go­va vi­še ne­go osno­va­na i vred­na pro­mi­šlja­nja pi­ta­nja že­li se na­do­ve­za­ti i ono ko­je se ti­če iz­bo­ra ma­nje ne­pri­jat­nih po­ja­va ra­di spro­vo­đe­nja pro­mi­šlja­nja o ono­me što je osta­vlja­no po stra­ni. Na taj na­čin bi se od si­ne­ste­ti­ke s pra­vom mo­glo oče­ki­va­ti da pru­ži svoj do­pri­nos pro­mi­šlja­nju i fe­no­me­na in­ter­kul­tu­ral­no­sti. Na­i­me. nje­go­va spo­sob­nost da do­ča­ra si­ tu­a­ci­je. Po­sled­nji ogled po­sve­ćen je si­ne­ste­ti­ci pra­zni­ ne. zlo­či­nu pre­ma „tu­đem” i „svom”. Na­i­me. što je bi­lo iz­van fi­lo­zof­ske sfe­re in­te­re­so­va­nja. či­stom sta­ nju. te iz­na­la­že­nju po­ten­ci­jal­ nih mo­du­sa za afir­ma­ci­ju in­ter­kul­tu­ral­nih prak­si. kao i kva­li­tet­no iz­ve­den uvod u fi­lo­zof­ska raz­ma­tra­nja si­ne­stet­skih dej­sta­va. I upra­vo to či­ ni ga za­ni­mlji­vim za raz­ma­tra­nje u sklo­pu si­ne­ste­ti­ke pra­zni­ne” (str. No. a od po­seb­nog je zna­ča­ja i evo­ka­tiv­ni po­ten­ci­jal je­zi­ka. a ma­nje onim što je od­boj­no i ne­pri­jat­no? Da li mo­žda za­to što je pro­mi­ šlja­nje ta­kvih ne­ga­tiv­nih fe­no­me­na ne­u­god­no i pro­ble­ ma­tič­no [.. Na osno­vu ovog krat­kog osvr­ta na ogle­de spro­ve­ de­ne u Iri­ta­ci­ja­ma. do­ga­ đa­ji i si­tu­a­ci­je. s tim da se po­seb­na pa­žnja usme­ra­va i ka pro­ mi­šlja­nju is­pra­znog go­vo­ra. Ona kao ta­kva pred­sta­vlja kon­struk­tiv­no kon­ci­pi­ran. i ko­nač­no. sred­stvo je ko­jim se is­ka­zu­ju uti­sci ko­je u su­bjek­tu iza­zi­va­ju stva­ri. već su uglav­nom iz­me­ša­na i sa dru­gim afek­tiv­nim sta­nji­ma. ko­ja se ba­vi kog­ni­tiv­nim po­ten­ci­ja­lom osećanjâ i nji­ho­vom oso­bi­nom da nam pri­ka­žu sop­stvo i svet u jed­nom po­seb­nom sve­tlu. na­pro­tiv.kóòrdînäte okru­že­nja” (str. pra­zni­ne (ne sa­mo u po­gle­du po­je­di­nih for­mi go­vo­ra). 206 . tj. a jed­no od pi­ta­nja ko­ja autor­ka ovog pri­ka­za že­li jav­no da upu­ti auto­ru Iri­ta­ ci­ja ti­če se po­ten­ci­ja­la si­ne­ste­ti­ke za sa­gle­da­va­nje ga­ dlji­vo­sti/ga­đe­nja pre­ma. spe­ci­fi­čan iz­bor pri­me­ra. a opet. po­ ja­va ko­je kod čo­ve­ka mo­gu da iza­zo­vu ga­đe­nje. iako su iz­vr­sno iz­ve­de­na pro­mi­šlja­nja bu­ đi. tj. „Je­zik po­se­du­je kva­li­tet da sam po se­bi stva­ra uti­sak pu­no­će ili. a u ci­lju iz­o­štra­va­nja čo­ve­ko­vih spo­ sob­no­sti i ti­me nje­go­vog evo­lu­tiv­nog po­ma­ka ka­da su u pi­ta­nju per­cep­ci­je dru­gog kao dru­ga­či­jeg. ka­ko bi se iz­be­gle ne­že­lje­ne iri­ ta­ci­je. u skla­du sa odav­no de­ter­mi­ni­sa­nim fi­lo­zof­skim okvi­ri­ma. 148). 89) pi­ta se Smi­lja­nić. 206). te u tom smi­slu za­slu­žu­je da bu­de ne sa­mo pro­ši­re­na već pre­vas­hod­no i na ade­kva­tan na­čin na­do­gra­đe­na. ose­ća­nja ni­ka­da ni­su (ili su to sa­mo u ret­kim slu­ča­je­vi­ma) da­ta u tzv.

kao što su pisma objavljena u Viața românească7 ili ona adresirana Tudoru Vianuu (1938–1947). od tada. s ciljem da bolje centralizujem odnos između književnog kritičara i autora koga. Ova knjiga preuzima nekoliko poglavlja iz ranijih studija (Literatura și lumina copilăriei5. kao i studija o Mirči Elijadeu (Nodurile și semnele prozei1. (Nu). kao što preciziram u Prilogu. 2005). identifikuje dobrim delom sa biografi­ jom o zvaničnom. Otkrio sam. u Prilogu. kada sam objavio opširnu studiju o igrama duha u Nu i. po svom nihilističkom stavu prema zvaničnim estetskim vrednostima. napisanim nakon 1977. godine pod naslovom Timpul trăirii. u stvari. uključujući i njegova pisma (pojedina od najvećeg značaja za spoznaju intele­ ktualne biografije pisca. upoznao velikog dramaturga. zatim 1986. s iznenađenjem. kvalitet kritičke imaginacije. kao ispovedničku literaturu.029:929 Ionescu E. Pišući grotesknu biografiju Viktora Igoa. pisana je duže vreme. duhove koji ga prate i kvalitet njegove imaginacije. restrukturirani u kritičku naraciju baziranu na novoj lektiri Joneskovih zapisa na rumunskom jeziku. mogao bih reći prijaznost. u više etapa. kritičar zaboravlja poetskog genija iz retoričnog čoveka. s kratkim predgovo­ rom koji potpisujem. Takođe. da je mladi Ežen Jonesko – poznat u epohi po „neozbiljnosti­ ma”. Nova prilika da se ponovo pročita i. očigledno. čitam kad god mi se ukaže prilika. esejista bazira negaciju na brojnim principima. godine. i da ponekad negirajući očigledno (Argezijeva poezija. timpul mărturisirii2) zabeležio utiske o ovom čoveku i. odnosno. institucionalizovanom geniju. poezija Jona Barbua). otkad mi je u ruke došla knjiga Nu3. u suštini. fragmente o Eženu Jonesku iz Jurnalul parisian-a6. kod Galimara. zatim. kad god bi se pominjala mlada generacija tridesetih godi­ na i evolucija posleratnog pozorišta. u zavisnosti od okolnosti. zapisi o Nu 1 2 3 4 5 Čvorovi i znaci proze Vreme življenja. godine. u ovom slučaju. koju je čovek pokazivao prema jednom rumunskom kritičaru koji nije bio deo njegovog kruga prijatelja. on želi. kao što sam već napomenuo. njegov način da bude pisac. da se ponovo susretne ovaj atipični stvaralac u svom veku. praćene drugim komentarima. u stvari religiozni duh – duboko religiozni. kad sam napisao Întoarcerea autorului4. On. očigledno. IV – Sorbona. Nekoliko fragmenata iz ovih beleški preuzi­ mam u Prilogu ove studije. Prvi zapisi o Eženu Jonesku su iz ‘70-ih godina. nema pravo jer. godine pojavila se. kojeg su škola i tradicija mitizirale. i pokušao sam da otkrijem u tim stranicama ono što književni kritičar uvek traži u književnosti: figuru autora. svaki put. da igre kritičkog duha nisu uvek date. na primer. Iznenađivala me je. o njegovim knjigama i tekstovima. knjiga iz 1934. vreme ispovedanja Ne Povratak autora Književnost i svetlost detinjstva 207 kao o metafizičkom dnevniku) i donosi. 1986. „glupiranjima”. 6 Pariski dnevnik 7 Rumunski život . Primetio sam. da zamisli komičnu biografiju retoričnog čoveka koji se.kóòrdînäte UDC 799. u prevodu piščeve ćerke MariFrans Jonesko. kada sam kao mladi profesor u Parizu. Ponovo sam sve iščitao. Svi su ovi fragmenti pregledani. u citiranom slučaju. kompletirani i. A bilo je prilika: 1981. ljubaznost. Euđen Simion Mladi Ežen Jonesko ARGUMENT Ova knjiga. pažljiv prema svetskim slabostima retoričnog čoveka. i kad sam u ličnom dnevniku (objavljenom 1977.

da se antipozorište ili pozorište apsurda na rumunskom jeziku rađa 1943. kao što je poznato. ovaj dnevnik je rasut u člancima. Okolnost (srećna) bila bi ako je ovaj dnevnik sačuvan u arhivi Jona Karajona. Otkriće ovog dnevnika bio bi pravi događaj za rumunsku književnost. samo kapriciozni esejista koji se vraća s pola puta ka redakciji da bi uništio negativni tekst i napisao drugi. u kojem su ritmovi i vremena namerno pomešani. Présent passé/ Passé présent. Sekuri­ tatea ugrabila i sačuvala. Sve ove skrupule književne kritike su. opet. jeste pošiljka dnevnika. ako još postoji. znak prihvaćenog. vezivati za drugi kompleks (edipovski): odnos sa ocem. nakon što sam prošao. koja ga prati i u pozorišnim delima? Ovo je pitanje koje postavljam sebi i pokušavam da odgo­ vorim na njega u jednom poglavlju ove knjige. Šta ostaje od ovih scenarija namenjenih stvaranju komičnogroteskne figure velikog stvaraoca? Ostaje ironična vežba sama po sebi. sem da je čovek koji piše mnogo kompleksniji. Ežen Jonesko je počeo pišući. Englezește fără profesor11. elegije u Argezijevom stilu i. na kraju krajeva. Verovatnije je da je autor preuzeo deo ličnih fragmenata u dnevnicima. poredeći ga s fran­ cuskom varijantom (Ćelava pevačica). On nije. Dovoljno je ar­ gumenata da bi se prihvatila ideja da su mnogi od ovih fragmenata bili napisani na rumunskom jeziku. i sam autor se pita nije li dao previše zasluga psihoanalizi u svojim au­ tobiografskim refleksijama. Komplikovana jednačina. čak teoretičara pisanja dnevnika. «l’ogre dans ses longs caleçons»10. Možemo reći onda. stimulisan psihoanalizom. duh preplašen egzisten­ cijom. Šta mogu reći sad. Moje iskreno mišljenje je – da. u kasnijim delima. posledica je sudbine ovog velikog pisca koji je doneo svoje kom­ 8 Pukovnikova fotografija. Njegovom komentatoru ne preostaje ništa drugo nego da se provuče kroz ovaj lavirint paralelnih diskursa uključenih u treći diskurs (onaj objavljeni). Autor ni­ kada nije digao veliku galamu oko nje. tride­ setih i četrdesetih godina. književni pro- stor Ežena Joneska. pomenutim memoarima i. a koje je objavio Petru Komarnesku tek 1965. namerno. napisano na rumunskom 1943. Govoreći o Euđenu Joneskuu. ako ga je. Isto je i sa dobrim delom samog teksta. ni u kom slučaju. nismo zaobišli njegovo prvo delo. Na kraju. bio genijalan. ili je u arhivi službe bezbednosti Sekuritatea. u ovoj ispovednoj književnosti slika koju o sebi stvara autor i. usmerio je stvari u ovom pravcu. nego što kaže da jeste. u ovoj fragmentiranoj književnosti s izraženom autobiografskom notom. na kraju krajeva. Identifikovao sam. ove elegije pri­ jaju. u književnosti koja se ne žuri da prihvati ideju da intimni dnevnik može biti deo književnosti. on misli da bi. u meri u kojoj sam uspeo da nađem ubedljiva dokumenta. Šta se desilo s tom pošiljkom? Ne znamo. Moj utisak je da. koji autor šalje 1947. unutarnji lirizam je autentičan. Ovo delo ipak postoji i. u epistolama adresiranim prijateljima. književni kritičari. između ostaloga. Sem toga. On je autentični intelektualac. kako misle mnogi od njegovih savremenika. gajenog sloma. zatim. advokatom Euđenom N. Sadašnja prošlost/Prošla sadašnjost. Kao dokaz. godine u izdavačkoj kući „Secolul 20”12. o Eženu Jonesku i njego­ vim francuskim delima. Dnevnik u mrvicama 9 Dnevnik jednog neborca 10 „Ogro u dugim gaćama” 11 Engleski bez profesora 12 „20. zapaženog pisca dnevnika. primećujemo da je struktura diskursa istovetna u obe varijante. i u knjigama objavljenim nakon 1950.. Šta se desilo kasnije. kao što ističem u više redova u ovoj knjizi. godine na fran­ cuskom jeziku (La Photo du colonel. godine Jonu Karajonu (Jurnalul unui necombatant9) da bi bio objav­ ljen u Bukureštu. Kompleks koji ga prati i koji će ga. relativne. godine. rumunskom piscu. čitane danas. i u meri u kojoj je potrebno da bi se objasnili njegovi kulturološki rumunski koreni. kako sâm naglašava. Koliko prava ima Ežen Jonesko u ga­ jenju ovakve aveti. vek” 208 . mladi Jonesko se nigde ne oseća dobro i. potpuno elogičan ili obrnuto. Joneskuom.. ostaje genijalnost karikature iz programski demitizovane biografske naracije. Sam autor ju je takvu postavio. prilikom čitanja tekstova. da ih je pregledao i komentarisao pre njihovog objavljivanja (1967). stvara pravu književnost oko njega. Mladi Ežen Jonesko uopšte nije kaligraf koji pravi samo farse. U slučaju Ežena Joneska. pod dva. godine. s metafizičkim osećajem i oz­ biljnom književnom kulturom. simbolom. Journal en miettes8…).. da je Francuz. slika koju uspevamo da otkrijemo mi. simbolom represivne autoritarnosti.kóòrdînäte kao što pokušavam da dokažem u ovoj studiji. autoritarne države.. Ežen Jonesko umnogome preuveličava ovaj konflikt i. duhovno govoreći. u više redova. Šta nas zanima. jasno mi je.

fantastično. drugim rečima. on ni­ kada nije bio. realista à outrance13 irealnosti. pre nego što je bio Altul. odavde potiču sokovi njegovog pozorišta: istraživanje aporije misli i automatizam jezika. Smatram da su ovakvi stavovi. na primer. u poslednjem poglavlju ove studije. kao individua. iracionalnosti. negativnosti bića. u Scrisorile din Paris15. nemire u književnost. Mladi Euđen Jonesku Zaborav fašizma . ne da bih uvećao broj komentara. kada je kao stipendista boravio u Francuskoj. subjekat (govornik) nikada ne preda­ je objektu. Diskurs u kom se. Ja je on sam 209 gira rumunsku kulturu i. Ponovo je objavljujem sad. neizbežan. možemo nazvati. primetio sam da određene dimenzije Joneskovog duha nisu analizirane ili su spomenute u prolazu: stav. velika studija (Ionesco.. 2009). komentarisana. genijalnost da im podari nesumnjivu ekspresivnost. Izbegavao sam.. godine. žestokim razočaranjem stavljenim u komplekse. hteo bih da kažem nešto i o tome da Ežen Jonesko repetitivno ne­ 13 prekomerne 14 Drugi. Dodao sam oko sto novih strana. diplomata Euđen Jonesku – epizoda Viši. Živeo je ovde. normalnog. objavljena je pre tri godine kritička naracija. dijalektičar stranosti. s na­ dom da će stići u ruke mojih čitalaca. već postojeća poglavlja. uistinu. čak i onda kad je očigledno da se pretvara. u egzilu – kako sam kaže – između 13. Euđen Jonesku ju je voleo kompaktnim razočaranjem.) i revidirao sam. komentarisao je knjige koje je čitao. U Francuskoj je objavljena. U Nu. Postoji ve­ lika nevinost u ovim kombinacijama i velika volja da se sugeriše ono što je u biću individue s one strane racional­ nog. Ovde mi se čini da se nalazi najpovoljnije tlo za lov na pisca Ežena Joneska. Ono što je zanimljivo jeste to da – kad vidiš izdaleka sve ove omote. 12. u novom izdanju Tânărul Eugen Ionescu17. od Euđena Joneskua. vodenicu rumunske književnosti. povodom stogodišnjice rođenja dramaturga. aveti. po novijoj formuli.. Šta duguje Ežen Jonesko Euđenu Joneskuu? Ovo je tema moje knjige. koju potpisuje Andre le Gal. i koji je imao. apsurdno iz sveta realnog. Pre nego što završim. Da li je imao Euđen Jonesku rumunske modele? Šta je uzeo iz rumunske književnosti. po modelu ego-istorije. Nisam siguran u kojoj meri ona može biti čitana i. iracionalnosti. subjekat je uvek na prvom mestu. * Javno. Eu este el însuși14. nakon knjige Aleksandre Lenjel-Lavastin (L’oubli du fascisme18). Ipak. ego-kritika. i u esejima koji slede. Na kraju krajeva. eksperimentiše s formom književne kritike koju. pre svega. Édi­ tions Flammarions. govori o Rumunima koristeći veoma surove termine. nepotiskivan. Dopisao sam. van kritičkog diskursa. oblik prevarene ljubavi. Nisu mi pobegli ni izveštaji sekretara 15 16 17 18 Pisma iz Pariza Volim Rumuniju teškom mržnjom. s pauzom od dve godine (1938–1940). o rumunskom svetu ili mišljenje radikalnog protivnika političkih ide­ ologija. Ežen Jonesko nikada se nije mogao odvojiti. Pokušaću da dam.kóòrdînäte plekse.. Definisao je objektivnost u književnoj kritici kao oblik organizovane subjektivnosti i uvek je tvrdio da. a šta joj je ostavio? Otvore­ no pitanje. o evropskim ideologijama i revolucijama sa kraja ‘30-ih godina. kakav je bio mladi Euđen Jonesku. čitao je (očigledno ne samo na rumunskom jeziku). u malom tiražu.. ali ne znam da li sam uvek uspeo da se držim reči. zatim se odvojio od njih.. da navodim vodu na svoju vodenicu. prirodnog. s jedinstvenim informacijama o biografiji dramaturga i njegovom delu.. konce koji se vezuju i nikad se ne odvezuju. Kao što kaže moralista Sioran: Iubesc România cu o ură grea16. novembar 2006. koristeći dokumenta o piscu koja su u međuvremenu bila objavljena.. iskre­ no verujem da se Ežen Jonesko intelektualno formirao u rumunskoj kulturi. neprirodnog koje nas okružuje. tamo gde je to bilo potrebno. pratio je svoju gener­ aciju. osporavao ih. dakle. na našu sreću. prevedene u prepoznatljive rečenice. kao i u Sioranovom slučaju. nova poglavlja o ovim i drugim temama (pisac dnevnika Euđen Jonesku. itd. U svom buntovnom duhu uvek je potajno stajao metafizički duh i stvaralac s maštom u kuvanju. nekoliko sugestija. neobične kombinacije užasnog straha od smrti i sjajne igre duha – Ežen Jonesko ostaje autentičan u svemu. Verujem da je iz nje potekla sjajna esejistička. moralistička književnost. proces zbog klevete iz 1946. Ponovo čitajući svoj esej. Rekao bih da je Ežen Jonesko. već zbog motiva koji se odnose na unutrašnju biografiju stvaraoca. eventualno. i 33. diskutovao je o svim modelima.

intuicije Đelua Joneskua (prvi koji čini integralnu kritičku prezentaciju Joneskovog rumunskog dela) vero­ dostojne kada je reč o korenima pozorišta apsurda.kóòrdînäte Izdanje pred vama – koje bih mogao nazvati konačnim.. Elijade.. Edition Lessius. čiji je deo „de bine. zatim. ali smatram da sam ih tražio na pravi način i. u ovoj ediciji ponovo sam se bavio temom kojom se bave svi komentatori Euđena Joneskoa: koji su mu modeli i antimodeli. vizantijskih (ishisatičnih) i katoličkih elemenata iz nje­ govih religioznih misli. Ponekad negacija. prevedena na rumunski 2010. Priče ruskog hodočasnika i Pesme mrtvih Duhovne pesme Svetog Jovana Krstitelja ili Tibetanska knjiga mrtvih Isprekidano traženje Iskre „Detelina s četiri lista” 210 . znajući da je dramaturg počeo da piše za pozorište da bi ismejao nepodnošljive konvencije klasičnog pozorišta i da je. Cântările spiritu­ ale ale Sfântului Ioan al Crucii ili Cărțile morților tibetani. kao što rekoh. ali i njegovih komentatora u vezi s ovom temom. Čitao sam. 1946. veza Euđena Joneskua s rumunskom književnosti.. Oni osvetljavaju u ve­ likoj meri statut i interesovanja pisca „evadat cu hainele gardianului”19 za diplomatsku sredinu. Jon Vartik itd. Diskutujem o ovome više puta u ovoj knjizi. Nojka). koje je otkrila i objavila Simona Ćokulesku u Manuscriptum-u. Margerit Žan-Blajn istražuje ove teme u Joneskovoj književnosti i smatram da na ubedljiv način određuje alijansu između pravoslavnih. istražujući biblioteku dramaturga. nove informacije o anti-de­ lu Englezește fără profesor i o njegovim odnosima sa francuskom varijantom (Ćelava pevačica). ako ne bih sumnjao da dosije stvaralaštva i egzistencije Euđena Joneskua još uvek nije zaključen – izdanje pred vama. kako sam kaže. površna i. otkrio značajan broj tekstova koje potpisuje Euđen Jonesku (neke pod pseudonimom) u časopisima tog vremena.. i čak se kasnije afektivno brati­ mi. pisao književnu kritiku da bi dokazao da je bilo koja kritika relativna. prvo. ideološki. 2005. Bukurešt.. na primer) saznajemo nove stvari o flukturirajućem odnosu Euđena Joneskua sa sopstvenom generacijom. nje­ gove rumunske modele (nisam prvi.. u mladosti. Bitnije je da je vešti i iskreni istraživač. nakon nje­ ga. komplekse. Oni ne menjaju značajno sliku kritičara Euđena Joneskua. septembar 2009. godine) i ponovo sam pročitao mali ep­ ski esej. kako ne­ brojeno puta kaže. pokušavajući da definišem. pažljivo sam ih istražio i komentarisao. Odavde i iz drugih izvora (iz prepiske. de rău”20.. Povestirile unui pelerin rus i Cântece ale mortului24 (iz rumunskog folklora). i u ovoj novoj ediciji. i pronašao sam nove sugestije o religioznom čoveku koje se kriju u kritičkim esejima iz ‘30-ih godina. kao dopunu već postojećem poglavlju o religioznom duhu negaionizma i razigranosti iz Nu. zatim se miri. Tražio sam. Marijano Martin Rodrigez. nagle i ignorisane ljubavi. autorka pronalazi brojne mistične knjige. od kojih se odvaja. upozorava nas čak i Euđen Jonesku.. otprilike. Urmuzove parabole iz Sclipiri27 (napisane. kao što su Filocalia. istovremeno. sadrži u odnosu na prethodno. ne veruje do u neveru. da bih se uverio u to da su intuicije Šerbana Čokuleskua i. Objavljene su. Ponovo sam pročitao Căutarea intermitentă26 i intimne dnevnike. Aleksandra Hamadan. Zauzvrat. što bliže istini. da sam ih opravdao 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 za štampu iz Višija. posebno. posebno s „krite­ rionistima” (Sioran. promenljivi humor pisca. „Trifoi cu patru foi”28. dakle. pokušavajući da bolje razumem i da pravilno interpretiram aveti. U međuvremenu je objavljena studija Margerit Žan-Blajn («Eugène Ioneso: Mistique ou le mal-croyant?»22. mali esej o „Mitologia unui «incroyant croyant»”21. u prvom redu. treće po redu objav­ ljivanja. Na kraju. 18. iz Nu. u izdavačkoj kući „Cur­ tea veche”23) u kojoj. informacije koje dugujemo studioznim i verziranim ljudima kao što su Mirča Popa.25 Neke od njih je Euđen Jonesku podvukao i anotirao na rumunskom i na francuskom – dokaz da je autor bio zainteresovan za duhove svetla (iluminizma) i za ideju inicijacije. neupotrebljiva. ali u određenim pogledima je nijan­ siraju. nije ništa drugo do oblik neuzvraćene. * „pobeglog u odeći straže” „u dobru i u zlu” „Mitologija jednog ‘nevernika vernika’” Ežen Jonesko: mistik ili zlo-vernik? „Stari dvor” Filokalija. Ostaje osnovni problem. jednačinu misli jednog obrazovanog i inteli­ gentnog esejiste koji sumnja u sve koncepte i. Marin Djakonu.

smatram. o I. ali i pravila nove kritike i poststrukturalizma. Pokušavam da zaključim gde bi mogle biti. sistematski je kontriran. fascinantnog lika iz unutrašnjosti ove avanture. oko ovog atipičnog stvaraoca. Ono što sada mogu reći jeste to da sam ozbiljno shvatio preporuku i da pokušavam da je primenim upravo na njegovom slučaju. Sam Euđen Jonesku se nikada ne eliminiše iz svog diskursa. bezlični glas dela o kojem govori Malarme i. Valeri. od strane radikalno subjektivnog glasa autora koji se ne miri s filozofijom diskretnosti i ćutanja.200 stra­ na). Beži sve dok mu. demitologizaciji oca. sastavim portret ovog esejiste koji je potpuno protivan i istovremeno se boji svega.. L.. da sudbina može biti ignorisana. kao podrška formuli koju želim da ilustrujem ovom knjigom postoji i tajni motiv: olakšati čitanje kritičkog eseja. na kraju. Kritička naracija. kritičku naraciju. na kraju kra­ jeva. ne da bih estetski opravdao njegovo delo (ovde su stvari definitivno podeljene u teoriji književnosti). Jedan od najjačih i najekspresivnijih motiva u književnosti jednog veka koji je diskreditovao autoritet oca identi­ fikovanog (od strane Barta i ostalih) kao autorski autor. kao što sam napomenuo. izgradim... E. Veliki atipični stvaralac i otvoreni subjekt za kritičku analizu. Što bi rekli – svaka ptica književne kritike svome jatu leti.. koja prati ovu neponovljivu avanturu stvaralačkog duha. I–II. ediciju uredili Marijana Vartik i Aurel Sasu. dubliranom re­ ligioznim duhom. javno ili skriveno. kršeći pravila pozitivističke kritike. estetske opcije i vrednosne sudove i da. jun 2012.. dakle. Želeći da što elokventnije predstavim ovu ogromnu intelektualnu predstavu koju nudi Euđen Jonesku. 1992).. 29 „Modeli i anti-modeli” 30 Rat s celim svetom 211 AUTOR KOJI BEŽI OD SVOG KRITIČARA Želeći da pišem o mladom Euđenu Joneskuu (onom iz Război cu toată lumea30. najprikladnijeg da se od njega napravi lik jedne kritičke naracije.. potrebna je kritika u kojoj pot­ puno funkcioniše „unutrašnji epicizam” koji on sam preporučuje i koristi u svojim esejima iz ‘30-ih godina. koegzistiraju u bilo kom književnom tekstu. s malim delom na rumunskom jeziku (oko 1. Ežen Jonesko pokušava de se pomiri. S. traži glasno pravo da bude primećen. Zanimala me je. Na kraju. u postmoder­ noj epohi. Bar u kritičkim ru­ munskim esejima i u javnom dnevniku. da bi bio shvaćen... značajno. Još jed­ nom: ne da bih opravdao jedan kroz drugi (metoda koja je umrla istovremeno sa smrću biografske kritike). biografski čovek nema sudbinu i. Ežen Jonesko doprinosi. Filip Supo. Autoru kao što je Euđen Jonesku. desilo mi se nešto veoma čudno: nakon što sam pročitao ova dva toma. videće se. ne otkrijem sva lukavstva i dok ga ne fiksiram na stranama koje slede. u kojoj se ni književni kritičar (autor) ne eliminiše iz jednačine.. Kritička naracija pokušava da pomiri ova dva glasa koji. Kad sam rešio da počnem da pišem. autor je uvek prisutan. iako – kao što pišem u poglavlju kojim započinjem svoju naraciju – lik (autor) beži od mene.kóòrdînäte u sopstvenom kritičkom stilu) i očigledno mi nije bilo teško da ih nađem. strukturu diskursa. nakon njega. ali i o drugima. jer. Tako je nastalo poglavlje „Mod­ ele și anti-modele”29. a i u kasnijim intimnim dnevnicima. gde se govori. već da bih rekonstruisao misteriozni fenomen: rađanje dela i. 6. Postoji još nešto u slučaju Euđena Joneskua. mislio sam da. stigao sam do zaključka da postoji pravi mit o krivici očinstva (oklevam da ga nazovem psihoanalitičkim ter­ minom – mit oceubistva. i još uvek me zanima. atipični stvaralac.. struktura egzistencije jednog pisca. Dalje. s ocem beguncem) u njegovoj fikciji i ispovestima. I.. Ostaje. igre duha. Naracija o anksioznom egzistencijalisti. već zbog toga što mi je teško da verujem da.. ako je ima. oni moraju biti stavljeni i u kritički diskurs... ipak. Ne paničim. strukturu egzistencije. u svojim zapisima u starosti. ostavio sam ih po strani s mišlju da prvo napravim kritički scenario: da odredim esencijalne teme. i ovde. Počinjem s policama na kojima se nalaze autori čije prezime počinje na slovo . iz francuske nadrealističke književnoti.. tražim knjige (s potrebnim beleškama) onde gde sam ih ostavio (u gomili tek objavljenih knjiga) i ne nalazim ih. razumljivo. bio sam zainteresovan za odnos pisca dnevnika Euđena Joneskua i njegovog oca («l’ogre dans ses longs caleçons»). ali ne i demitologizaciji autora. i otkrivajući nove nijanse u ovom edipovskom konfliktu. kao što je. Mislio sam da ne propustim pri­ liku. ako postoje. atipičnog lika.. čak pre­ terano prisutan: prekida kritičku analizu da bi pričao o sebi. Karađaleu i Urmuzu.

ali odakle da ih uzmem.. Da bih izbegao bračnu svađu.. pištolj. ne mogu da pravim zapise na marginama. pažljivo. ali ovo je istina: tomovi su opet nestali. ponovo počinjem da tražim. napuštam ideju da napišem studiju (kao što sam nameravao) o ovom sjajnom i atipičnom duhu njegove generacije.. proveravam fioke.. beži od mene. Nije bilo suđeno. i da bih mu dao skriptičnu korporalnost potrebna su mi ona dva toma Război cu toată lumea32. Neko od ukućana je u međuvremenu pravio red po sobi i. tražeći u fioci stola legitimaciju. nikada nije voleo klasifikacione umove i. s osećajem sopstvene uzaludnosti. verovali ili ne. ona dva 31 življenje 32 Rat s celim svetom 33 Kritički fragmenti. knjige kao da su u zemlju propale. Trebalo bi da ih ponovo pročitam. Moje pak traganje ne vodi nikuda... Rečeno – učinjeno. Vianuova. spuštam tri police iz biblioteke. čak i u člancima iz mladosti. Ne može biti. Ovo otkriće brzo mi menja raspoloženje i ubrzo menjam i odluku o eseju: trebalo bi da ga napišem.. Iscrpljen. kažem sam sebi. kad je trebalo da krenem na odmor. videvši ove znake. Neću da dužim priču niti da pišem ovde fantastičnu naraciju u stilu Edgara Poa (Fantastičar koji se bazira na prekomernom pritisku stvarnosti ili na preteranoj racionalizaciji misterioznog!). Koje je mesto Euđena Joneskua unutar ove generacije koja. duhovno govoreći. Kalineskuova. traže pismo. strateški se povlačim s idejom da ću sledećeg dana nastaviti potragu. i uz to. možda baš autor. sa roze koricama. Rumunski egzistencijalizam može da čeka. tražim torbu u koju ću staviti knjige koje sam želeo da pogledam i. Nojkina. Vulkaneskuova. Nije ni čudo. da pregledam gomilu knjiga koje čekaju da budu pročitane. ni traga. štampam knjigu (Fragmente critice. Euđen Jonesku se opet naljutio i nestao je bez traga.. previše znakova. pomeram nekoliko stotina knjiga. kritičara Berembesta. Ponovo sprovodim malu istragu. ona dva toma. duhovno.. Ništa.. Kalinesku kao reakciju prema destrukturisanim i agresivnim modernostima? Ovaj scenario nalazi se. poznat po svojoj reskoj i bogatoj komičnoj imaginaciji. čini se. Sprovodim malu istragu: niko ništa ne zna. Sa ovakvim crnim mislima odmah napuštam (sada mogu reći. Odustajem. skolastičke kritike bez ukusa.. da ne dužim priču. generacija) koja diskutuje o svemu i želi da promeni modele rumunske kulture.. ali moram da vam kažem. pa šta bude – biće. deset dana kasnije. Ako dobro razmislim.. odlučujem. ako su se naljutila na mene i prosto su nestala iz kuće? Odlazim na odmor i. komentarisan. nek bude šta biti mora. Stavljam ove dve knjige na sigurno i. pošto nisu moje knjige. previše malera. koji teoretski podržava G.... Čudim se sopstvenoj kratkovidosti. smireno i metodično.. Mesec dana kasnije. ona dva toma s roze 212 .. pun prašine. Ironični demon mi se ruga. a pismo je na polici pred njima. još jednom vršim inspekciju po celoj kući. fiksiran u jednom odeljku književnosti. Hoću da kažem.kóòrdînäte J. Opet ništa. moram da ga napišem. nakon povratka. da napravim druge beleške.. kao što sam obećao.. u mojoj glavi. čak i ako on uvek beži. Ne sviđa mi se ideja da ih pozajmim iz biblioteke. Sutradan ponovo uzimam hrpu knjiga spremnih za čitanje. ekspresiju krute. na kraju.. ponavljam. crne misli kreću ka ukućanima: neko nepažljiv je uzeo knjige i bacio ih u neki ćošak. iz slike. pa nije mi ih valjda neko ukrao. Sioranova. kako se često dešava u ovakvim slučajevima. Uspevam čak da ih sve iznerviram svojim insistiranjem. izludeli. nemam kud. Proklete knjige ne mogu se naći... pripremam instrumente i. Nećete mi verovati. Na kraju napuštam ideju da pronađem mesto Euđenu Joneskuu u rumunskom egzistencijalizmu. pretpostavljate šta sam našao: niste se prevarili. knjige Euđena Joneskua odoše u drugom pravcu. Bliži se odmor. Vraćam ih na mesto i počinjem da preturam po kući. Potrebna su mi. definitivno) ideju da pišem o mladom Euđenu Joneskuu. IV toma... gledam ka policama sa slovom J... stvorio je simboličan lik. ne želi da bude analiziran. šta mislite… šta nalazim? Naravno. Pandreina.. moraju biti ovde negde. odustajem. idem pravo ka mestu gde sam ostavio. da sam počeo da imam svakakve ideje. Euđen Jonesku ne može biti ignorisan kad je reč o mladoj generaciji ‘30-ih godina. kako sam pretražio sve ćoškove u kući i nisam ni na trenutak pomislio da proklete knjige mogu biti baš u fiokama pored mene?! Ovo me podseća na Poovu priču u kojoj svi. IV33) bez njega. ništa. Postajem sve više iznerviran i. Velika generacija (Elijadeova. sa kojih me posmatra mladić zlonamerne figure koji u ruci drži. Čvrsta odluka: za deset dana ću pristupiti temi. oscilira između egzistencijalizma mnogo strastvenijeg od filozofskog („trăirism”31) i klasicizma Valerijevog tipa. G. da moja istorija ima joneskuovski nastavak: godinu dana kasnije... Previše bežanja. kad sam je otvorio.

Od tog perioda radi kao profesor na Univerzitetu u Bukureštu i u Institutu za istoriju i teoriju književnosti „Đorđe Kalinesku” pri Akademiji Rumunije. sklonio sam papire sa strane i krenuo obazrivo prema ćošku. Kioždeanka. Orden „Zvezda Rumunije” (Veliki krst).. bio je lektor za rumunski jezik na Sorboni (Pariz – IV). Član je Danske kraljevske akademije nauka. pred ovim novim otkrovenjem: uhvatio sam vas. onda na još nekoliko dana i. odbegli autor nije pobegao iz ruku. 2002. ne ispuštam te više iz ruku.. Osvetio sam mu se. pištolj. ovaj nepredvidljivi.. februar 2004) probudio sam se rano. godine odlikovan je Ordenom Republike Srbije za doprinos kulturi. Prahova. balzakovski: „Sada. da… Euđen Jonesku nije više imao spasa. I. desilo se nešto urgentno – ne znam ni sam više šta – pa sam odložio esej o mladom Euđenu Joneskuu na nekoliko dana.. nema vam spasa.. s pištoljem u ruci i nepoverljivim pogledom. Likvidirao sam ga. ka religiji.”34 34 Želim da uverim čitaoca da mi. desilo: nakon što sam napisao goreispričanu storiju. Za svoj rad pet puta je dobio nagradu Udruženja književnika Rumunije. Odlučno otvaram svesku. radio je kao istraživač u Institutu za istoriju i teoriju književnosti „Đorđe Kalinesku” pri Akademiji Rumunije. a strah od smrti ga vodi ka metafizici i. prkosna i razigrana. član Akademije Rumunije. rešen da završim ovu priču. ili možda. Pokazaću ja tebi. stalno sam ga odlagao. nepredvidivog i nepotisnutog Euđena Joneskua.. gospodine Euđene Jonesku. a 2014.. ali nešto se.. maj 1933. figura mladog Euđena Joneskua. Od 2006. ono što se u osnovi prevodi kao strah od smrti. kako se neprestano dešavalo nešto hitno i nepredvidivo. Danas (20. uzimam hemijsku s tankim vrhom i kažem u mislima. i 1973. ne… bio je tamo gde sam ga sakrio.. sve do meseca avgusta 2005. godine. Tada. ipak. uistinu. koja drži u ruci. Nakon završenih studija. kao što ćete odmah i videti. na kraju. dekorativno. dopisni je član francuske Akademije političkih nauka. rekoh. osujetivši mu sve obmane. godine dobio je nagradu Akademije Rumunije. Evo ga. Rumunija) kritičar je i istoričar književnosti.. tamo gde sam ostavio mladića. Uzeo sam ključ. dokazujući da se s one strane njegovih mladalačkih netrpeljivosti prema velikim piscima nalazi esencijalna tema: strah od egzistencije. na kraju. otvorio sam fioku.. preda mnom. Prevela i priredila Marija Nenadić . godine dobio je francuski Nacionalni orden Legije časti. između 1970. karabin. čiji je bio i predsednik u periodu 1998–2006. među nama rečeno. pokazaću vam ja. 1977. lukavosti.kóòrdînäte koricama na kojima dominira.. 213 Euđen Simion (25.. Nije više mogao da pobegne. esejista. Obelodanio sam aveti. univerzitetski profesor. godine je generalni direktor Instituta za istoriju i teoriju književnosti „Đorđe Kalinesku” pri Akademiji Rumunije. zatim je bio lektor na Katedri za istoriju rumunske književnosti pri Univerzitetu u Bukureštu. Uzeo sam ih i zaključao u fioku stola. Ah.

Svaki tekst. U popisu literature. navodi se prezime i ime autora. izdavač i godina izdanja. ključne reči (do 7 na srpskom i isto toliko na engleskom jeziku). naslov u kurzivu. Tekst ne treba da pre-lazi obim od 24 kompjuterske stranice. ili naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje (u složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija. u popisu literature. Obeležavanje u tekstu – Imena dela treba da budu navedena u kurzivu.net. internet-adresa sa koje je tekst preuzet. pun naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen. treba da sadrži sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči) i popis literature. Periodične publikacije – ime i prezime autora. da bude naveden sa svim podacima. ime serijske publikacije u kurzivu. font Times New Roman. a na kraju. dvotačka i strana – u zagradi. Tekstovi preuzeti sa interneta navode se na sledeći način: monografske publikacije – prezime i ime autora. u osnovnom tekstu. godina izdanja. npr. – U popisu literature. navodi se prezime i ime autora. mesto. posle dvotačke strane na kojima se tekst nalazi. ako je reč o monografskoj publikaciji. opremljene na sledeći način: 1. treba da sadrži podatke o autoru teksta: ime i prezime. Univerzitet u Novom Sadu. naslov periodične publikacije kurzivom. na stranici A4 formata. on treba. naslov. Opšte odrednice Tekstovi treba da budu pisani latinicom. Filozofski fakultet – Odsek za srpsku književnost. ukoliko je viđen kao doprinos Interkul­ turalnim istraživanjima. datum preuzimanja. prored 1. ogledi). broj sveske ili toma (godina ili potpuni datum). sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči).5. a obim teksta može biti od 10 do 24 kompjuterske stranice.UPUTSTVO AUTORIMA Mo­li­mo sa­rad­ni­ke da tek­sto­ve i dru­ge pri­lo­ge do­ sta­ve u di­gi­tal­noj for­mi na e-mail adre­su Ured­ni­štva zkvrazvoj@nscable. ako je reč o serijskoj publikaciji. naslov teksta pod navodima. broj i datum publikacije (ukoliko 214 . a 16 stranica je minimum. osnovni tekst i popis literature. naslov teksta u kurzivu. veličina slova 12. naslov teksta pod navodima. – Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor. 2. Ukoliko je tekst namenjen Viđenjima (eseji. da bude naveden na sledeći način: prezime autora. Novi Sad).

– Strana imena i termini pišu se u transkripciji prilagođenoj srpskom jeziku (prema pravilima Pravopisa srpskog jezika). vîðeñjå – eseji. 215 Napomena Radove objavljene u časopisu nije dozvoljeno preštampavati ni u delovima. Rukopisi se recenziraju i ne vraćaju autorima. Kada se sledeći put pominju u tekstu. ni u celosti. ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá – naučno-istraživački tekstovi iz oblasti filozofije. Numeracija kontinuirano ide arapskim brojevima od 1 nadalje. a kada se strano ime ili termin prvi put navode. ogledi dïjałøzí – naučni intervju kóòrdînäte – prevodi.ìñtèrkùltùràlnòst časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2015 / br. bez pominjanja u originalu. sa potpisima autora i godinom nastanka. kulturne politike. muzikologije.. treba da budu dosledno. * Fotografije koje autori prilažu uz rad treba slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili tiff formatu. prikazi Časopis izlazi dva puta godišnje (mart. – U popisu literature bibliografske jedinice treba da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i objavljene. oktobar). koji se pišu u originalu. 10 nije sadržana u internet-adresi). Izuzetak su latinski termini. Struktura časopisa Molimo saradnike da svoje priloge prilagode tematskoj i formalnoj strukturi časopisa. književnosti i umetnosti. . istovetno transkribovani. bez saglasnosti izdavača. datum preuzimanja. internet-adresa. antropologije.. iza znaka interpunkcije. teatrologije. kao i da na poslatim prilozima naznače za koju su rubriku pisani. sociologije. u zagradi se daje izvorno pisanje. – Napomene (fusnote) daju se na dnu strane i koriste se za propratne komentare. Kod navođenja stranih izraza prevod treba da se nađe u odgovarajućoj napomeni (fusnoti). poređane po abecednom redu.

. . ISSN 2217-4893 = Interkulturalnost COBISS. 2011-. . 30 cm Dva puta godišnje. .SR-ID 261430535 .Novi Sad : Zavod za kulturu Vojvodine. 1 (mart). .Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске.2011. Нови Сад 316.CIP .72 ÍÑTÈRKÙLTÙRÀLNÒST : časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednik Aleksandra Đurić Bosnić.Ilustr. br.

.

218 Mankichi Shinshi .