You are on page 1of 218

ČASOPIS ZA PODSTICANJE I AFIRMACIJU INTERKULTURALNE KOMUNIKACIJE / OKTOBAR 2015 / BR.

10

1
Mankichi Shinshi

ISSN 2217-4893

ìñtèrkùltùràlnòst

časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2015 / br. 10

3

INTERKULTURALNOST
Časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije
Izdavač: Zavod za kulturu Vojvodine, Vojvode Putnika 2, Novi Sad,
tel. 021/ 4754148, 4754128, zkvrazvoj@nscable.net
Za izdavača: Vladimir Kopicl, direktor
Glavni i odgovorni urednik: dr Aleksandra Đurić Bosnić
Uredništvo: dr Dušan Marinković, Novi Sad / dr Ivana Živančević Sekeruš, Novi Sad / dr Željko Vučković, Sombor /
dr Aleksandra Jovićević, Beograd, Rim / dr Dragana V. Todoreskov, Novi Sad / mr Dragan Jelenković, Pančevo, Beograd / dr Ira Prodanov, Novi Sad /
dr Andrej Mirčev, Osijek, Rijeka / Vera Kopicl MA, Novi Sad / Miroslav Keveždi MA, Novi Sad / Andrea Ratković MA, Sremski Karlovci /
dr Branislava Vasić Rakočević, Novi Sad / dr Marija Nenadić, Bukurešt
Stalni saradnici: Franja Petrinović, Novi Sad / Sava Stepanov, Novi Sad / Ivana Vujić, Beograd / dr Saša Brajović, Beograd /
dr Nikolae Manolesku, Bukurešt / Serž Pej, Pariz / mr Majda Adlešić, Novi Sad / Tanja Kragujević, Beograd / dr Nada Savković, Novi Sad /
dr Damir Smiljanić, Novi Sad / Tomislav Kargačin, Novi Sad / dr Boris Labudović, Novi Sad / Ivana Inđin, Novi Sad /
dr Radmila Gikić Petrović, Novi Sad / dr Aleksandra Izgarjan, Novi Sad / dr Aleksandra Kolaković, Beograd /
dr Aleksandra Đurić Milovanović, Beograd
Savet: dr Jasna Jovanov / dr Gojko Tešić / mr Vasa Pavković / dr Milena Dragićević Šešić /
dr Gordana Stokić Simončić / dr Predrag Mutavdžić / dr Nikola Grdinić / dr Vladislava Gordić Petković / Milorad Belančić /
mr Mladen Marinkov / dr Mikloš Biro / dr Lidija Merenik / dr Kornelija Farago / dr Svenka Savić / dr Svetislav Jovanov / dr Milan Uzelac /
dr Janoš Banjai / dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović / dr Žolt Lazar / dr Zoran Đerić / dr Zoran Kinđić / dr Dragan Koković / dr Dragan Žunić /
dr Milenko Perović / dr Ildiko Erdei / mr Dinko Gruhonjić / Nedim Sejdinović / dr Dubravka Valić Nedeljković / dr Ivan Milenković
Međunarodni savet: Nebojša Radić, Kembridž, Engleska / dr Ivana Milojević, Sanšajn Koust, Australija /
dr Dragan Kujundžić, Gejnzvil, Florida, SAD / dr Branislav Radeljić, London, Engleska / dr Nataša Bakić Mirić, Alma Ata, Kazahstan /
dr Samjuel Babatunde Moruvavon, Ado Ekiti, Nigerija / dr Marharita Fabrikant, Minsk, Belorusija / dr Nina Živančević, Pariz, Francuska /
dr Nataša Urošević, Pula, Hrvatska / A. K. Džaješ, Hajderabad, Indija / dr Dušan Bjelić, Portland, SAD / dr Maria Kundura, Boston, SAD /
dr Samir Arnautović, Bosna i Hercegovina
Koordinator Međunarodnog saveta: dr Dragan Kujundžić
Pravni konsultant: Nina Urukalo PR, komunikacije: Milica Razumenić Lektura: Ljudmila Pendelj Tehničko uređenje: Dunja Šašić
Prevodi: Language&Translation Centre Međunarodna saradnja: Dragan Ilić, Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš
Autor vizuelnog identiteta časopisa: Dragan Jelenković
Urednik foto-editorijala: Vladimir Pavić Dizajn i prelom: Pavle Halupa
Autori foto-editorijala: Oscar Luis Levcovich, Domenico Piotto, Vladimir Pavić, Mankichi Shinshi
Štampa: „AMB Grafika”, Futoški put 67, Novi Sad Copyright: Zavod za kulturu Vojvodine, 2012. Tiraž: 500
ČASOPIS IZLAZI POD POKROVITELJSTVOM POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA
ZA KULTURU I JAVNO INFORMISANJE VLADE AP VOJVODINE
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije je 2013. kategorizovalo časopis Interkulturalnost kao časopis od
nacionalnog značaja (M52).

4

Ph. Andrej Mirčev. M. Maria Koundoura. / Nedim Sejdinović / Dubravka Valić Nedeljković Ph.D. Belgrade / Saša Brajović. Jayesh.D Legal Affairs: Nina Urukalo PR Manager: Milica Razumenić Proofreading: Ljudmila Pendelj Technical Editor: Dunja Šašić Translated by: Language&Translation Centre International Cooperation: Dragan Ilić. Hyderabad. / Dragan Koković. Ph. Ph.INTERCULTURALITY Magazine for stimulation and affirmation of intercultural communication Publisher: Institute for culture of Vojvodina. Ph. / Ildiko Erdei. Ph.Phil.F.Phil.D.D. Belgrade. Ph. Ado Ekiti. Bucharest / Serge Pey.D. Domenico Piotto.D. Novi Sad / Radmila Gikić Petrović.Phil.Novi Sad / Marija Nenadić. Ph. Ph. / Svetislav Jovanov.D. England / Nataša Bakić Mirić. Ph.D. / Gojko Tešić. Belarus / Nina Živančević. Ph.F.D. Meral Tarar Tutuš Visual Identity: Dragan Jelenković Photography Director: Vladimir Pavić Layout: Pavle Halupa Editorial Photographers: Oscar Luis Levcovich. Ph. Ileana Ursu. Pančevo. +381 21 4754148. Ph. Almaty.D. India / Dušan Bjelić. Ph.D.Serbia and the National Council for Science and Technological Development. Madison.D.A.D.net President and Chief Executive Officer: Vladimir Kopicl Editor-in-Chief: Aleksandra Đurić Bosnić. Circulation: 500 The magazine is sponsored by the Provincial Secretariat for Culture and Public Information of AP Vojvodina Interculturality was categorized as a scientific publication of national importance (M52) in 2013 by the Ministry of Education.D. Novi Sad / Sava Stepanov.D. USA / Jerry Chidozie Chukwuokolo Ph. M. Ph. / Nikola Grdinić. Ph. France / Nataša Urošević.D. Novi Sad / Tanja Kragujević. / Kornelija Farago. Cambridge. / Ivan Milenković. Belgrade / Nicolae Manolescu. Ph. Bosnia and Hercegovina Coordinator of the International Council: Dragan Kujundžić. Ph. M.D. Ph. / Milenko Perović.D. Nigeria / Marharyta Fabrykant. Florida. Ph. Novi Sad. / Gordana Stokić Simončić. Ph.Phil. Ph.D. Sunshine Coast.D. MA. Novi Sad / Aleksandra Izgarjan. zkvrazvoj@nscable. / Zoran Đerić. Pula.D. / Milan Uzelac. Ph. Nigeria / Samir Arnautović.D.D.D. Ph.D. Novi Sad / Damir Smiljanić. Ph. 2012.D. Ph. 4754128. / Lidija Merenik.D.D. Paris / Majda Adlešić. Ph.D. SAD / Tomislav Longinović. Ph. M.D. Novi Sad / Aleksandra Kolaković M. / Milorad Belančić / Mladen Marinkov.D.Phil. Mankichi Shinshi Printed by: “AMB Grafika”. / Milena Dragićević Šešić. Abakaliki. Vladimir Pavić. Ph. Assistant Editors: Dušan Marinković.D. London. Ph. Todoreskov. M.D. Novi Sad / Ivana Vujić. England / Ivana Milojević. Ph.Phil. Novi Sad / Boris Labudović. Futoški put 67. Vojvode Putnika 2. Sremski Karlovci / Branislava Vasić Rakočević. Ph.D. USA / Branislav Radeljić. Ph. Ph. Novi Sad / Tomislav Kargačin. Rome / Dragana V.D. 5 . Novi Sad Copyright: The Institute for culture of Vojvodina. Ph. Australia / Dragan Kujundžić. Bucharest Contributing Authors: Franja Petrinović. Paris. / Dinko Gruhonjić M.D. / Janoš Banjai. Science and Technological Development . / Dragan Žunić. Ph. Minsk. Ph. Ph. Ph.D. Osijek.D. M. / Žolt Lazar. K. Ph. Ph.D. / Mikloš Biro. / Vasa Pavković.D. Ph. Beograd / Aleksandra Đurić Milovanović Ph.D.D.D.D. Novi Sad / Ivana Živančević Sekeruš.D. Novi Sad / Andrea Ratković MA. Ph. Rijeka / Vera Kopicl MA. Ph. Beograd Council: Jasna Jovanov. Ph. Belgrade / Ira Prodanov. Novi Sad / Ivana Inđin.D. International Council: Nebojša Radić. / Vladislava Gordić Petković. Kazakhstan / Samuel Babatunde Moruwawon. / Zoran Kinđić. Sombor / Aleksandra Jovićević.Phil. Ph. Ph.D. Portland / SAD.D. M. Novi Sad / Željko Vučković. Ph.D.D. phone no. Croatia / A. Belgrade / Nada Savković.A. Boston. Ph. Novi Sad / Miroslav Keveždi.D. / Svenka Savić. Novi Sad / Dragan Jelenković. Ph.D. / Predrag Mutavdžić. Novi Sad. / Ljiljana Pešikan Ljuštanović.D. Ph. Gainesville.

6 .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Andrea Ratković. . . . . . . . . . . . . . . . . Analiza filma Absolut Warhola i kultura sećanja Rusina u Slovačkoj . . . . 107 Zoran Milutinović. . . . . . . . . . 14 Enis Zebić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Dragan Kujundžić. . . . . . . . . . . . . . In the burning house . . . . . . . . . . Dubravka Ugrešić and the Political Economy of Literature . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Nina Zivančević. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Jelena Putre Jakovljević. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zašto je svaka prava misao nužno slobodna? . . . . . . . . 8 ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Lino Veljak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .sáðržâj úvõdñik Aleksandra Đurić Bosnić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . “The one who wants to die does not die. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Milivoje Mlađenović. . . 158 Anna Fishzon. 138 kóòrdînäte Latinka Perović. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oblikotvorne moći kulture . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 Andrea Ratković. . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Rejhana Selmanović. . . . . . . . . . . . . . . . . . . MLADI EŽEN JONESKO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .” The Dionysian Haven of Anya Alchuk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tadeusz Kantor and his role in the so called “minimalist performance” and his role in the overcoming censorship in art . 43 Miroslav Keveždi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 dïjałøzí Živan Berisavljević (razgovarala Aleksandra Đurić Bosnić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Intertekstualni odnosi romana Derviš i smrt i drame Faust . . . . Smejanje u bezdan: kinematografija i balkanizacija . . . 188 Vasa Pavković. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Radomir Konstantinović opet u Sarajevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 vîðeñjå Kris Raveto-Bjađoli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Michail Ryklin. . . Pesnički jezik Gorana Ibrajtera . . . U PUSTARI PROSUTI DRAGULJI . . . . . . . . . . Hermeneutika iritacija kao uvod u patičku teoriju saznanja . . . . Re-Animating Stagnation: the Queer Times and Magical Spaces of Late Socialism . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koncept meke moći – teorijska razmatranja i naučni značaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ideologizovani mediji i socio-kulturni diverzitet . . . . . . . . . . . . 207 7 . . . . . . . . . . . U obranu liberalne demokracije . . . . . . . . . . . . . 204 Euđen Simion. . . .

Upravo su vrednosti. da li su. zadaju svim raspoloživim sredstvima – od jezika i običaja do umetnosti. kada je reč o kulturi. a koja se odnosi na specifičnu „nevidljivost” ili skrivenost kulture: „Važan deo ledenog brega. ili suprotno. medija i arhitekture. u ovom ili onom smislu. činjenica koja posebno pogoduje instrumentalizovanju kulture od strane vladajuće doktrine je ona na koju. uverenja i značenja. u njima će se na različiti način 8 . Međutim. Kultura bi mogla biti viđena. Hofstedeovu definiciju Tomas i Inkson upotpunjavaju pretpostavkama koje mogu biti posebno indikativne u kontekstu tumačenja podesnosti kulture da bude u funkciji instrumenta vladajuće doktrine: kultura se uči i dugotrajna je.Aleksandra Đurić Bosnić Oblikotvorne moći kulture. ali i najpodesniji za ideološko oblikovanje i preosmišljavanje.. Ovakva formulacija podrazumeva i postavljanje distinkcija između različitih nivoa programiranja uma.] omogućava pripadnicima jedne grupe posebnu bliskost u odnosima koja je onima koji ne pripadaju toj grupi uskraćena” (Tomas. i kao konglomerat mentalnih programa koji postavljaju izazove i uslovljavaju odgovore individua na okruženje. gradi vremenom. Kultura se. neizbežno.. dakle. nisu vidljivi fizički simboli koji se nalaze iznad površine. u ovom slučaju kulture. Inkson). ukazuju Tomas i Inkson. filtrirana kroz mnoštvo istorijskih događaja. piše Gert Hofstede.. ima moćan uticaj na ponašanje. Procesi ideološkog preosmišljavanja nisu podjednako delotvorni i izvodljivi u svakoj kulturi – u zavisnosti od toga da li su „čvrste” ili „labave”. kao zajedničko programiranje uma koje „[. Dok je najdublji nivo determinisan ljudskom prirodom i zasnovan na opštim biološkim reakcijama. vrednostima i stavovima koje delimo sa većom ili manjom grupom. budući da je kultura kao organizovan sistem vrednosti. čudne i nedokučive. Inkson). sistematična je i organizovana. da li su individualističke ili kolektivističke. imanentno sistematična. u nešto drugačijem kontekstu. srednji nivo se odnosi na područje kulture i zasniva na zajedničkim iskustvima. nego su to skrivene vrednosti koje su im u osnovi i pretpostavke koje oni izražavaju” (Tomas. Dakle. stavova. na osnovu kolektivnog iskustva. Upravo zbog potencijala programiranja uma i zadavanja koordinata koje može da nametne vlastita kultura. prema kulturama drugih često se oseća averzija ili se doživljavaju kao strane.. Programiranje uma koje podrazumeva kultura stoga je veoma snažno i. a članovi grupe je kao dugotrajno i konsekventno mentalno programiranje usvajaju putem interakcija (sa okruženjem i međusobno) putem institucija i porodice. kulturu je moguće definisati i kao svojstvo zajedničko grupi. dakle. Koordinate se. a najvidljiviji nivo na jedinstvenim ličnim genetskim iskustvima i konstitucijama. društvene strukture i načini razmišljanja kao „nevidljivi” delovi kulture i najvažniji. jednoobrazne i sačinjene od homogene populacije. i dobrim delom „nevidljiva”.

konzervira. čini se. njeni glavni partneri su donosioci odluka. pisci i pesnici?” 9 . kao „mentalni šablon” koji zadaje smernice i daje „prave” ili „lažne” slike. u zavisnosti od toga da li se ona tek uspostavlja. posrednici – medijatori i – publika. socijalnih. kulturne vrednosti vidimo kao izuzetno moćne pokretače ili destabilizatore određene političke doktrine. a njeni kreatori – umetnici: umetnik istovremeno stvara skup moći ali je i sam determinisan njima. U tom smislu. niko nije uspeo da odgovori u potpunosti: „Kakva je to čudesna moć koju poseduju umetnici. Kulturno programiranje je u neposrednoj vezi sa usvojenim ili potencijalno željenim kulturnim vrednostima. političkih i ekonomskih moći. Za Kloda Molara igra ovih moći predstavlja osnovu kulturnog sistema. Molar istovremeno konstatuje da je umetnik u srcu kulturnog sistema i postavlja pitanje na koje.formirati i kultivisati osnovne kulturne vrednosti koje su možda najuticajniji faktor u implantaciji određenog ideološkog ili političkog modela. ili menja. Ono se manifestuje unutar kulturnog sistema sa ciljem da ostvari skup simboličkih.

10 .

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 11 .

.

9 7 . 7 5 . 7 6 . 2 6 . 7 4 . 1 0 . 2 8 . 2 5 . 2 7 . d k s t r a n a : 8 . 7 3 . . 9 .f o t o O s c a r L u i s L e v c o v i c h o s c a r @ o n c a b l e .

bar ne u obič­nom go­vo­ru. U ta­kvim se slu­ča­je­vi­ma oči­gled­no ra­di o br­ka­nju zna­če­nja poj­mo­va do­xa i epi­ste­me. 14 . 637–8. Ber­lin 1982. ali i u grč­koj iz­ve­de­ni­ci ort­ho­do­xia (ko­ja je su­prot­nost he­te­ro­do­xi­ji. Di­zi­o­na­rio fi­lo­so­fi­co. kao i sva­ku tvrd­nju za­sno­va­nu na ne­po­sred­nom osje­til­nom is­ku­stvu ko­ja se pri­vi­đa kao isti­ni­ta. Wal­ter de Gruyter. dog­ma. slo­bo­da. mni­je­nje. Od sa­mih po­če­ta­ka fi­lo­zo­fi­je na Za­pa­du. 26. oslo­bo­đe­nje.. te se nu­de ar­gu­men­ti u pri­log te­ze pre­ma ko­joj je sva­ko zbilj­sko mi­šlje­nje nu­žno slo­bod­no. jed­no­znač­ni. u ra­zli­ci iz­me­đu na­ve­de­nih pri­mje­ra mi­šlje­nja i kar­te­zi­jan­skog co­gi­ta sa­dr­ža­na je – za na­šu ras­pra­vu – fun­da­men­tal­na raz­li­ka iz­me­đu mni­je­nja i mi­šlje­nja. mni­je­nje je bi­lo pred­me­tom kri­tič­ke re­flek­si­je: do­volj­no je spo­me­nu­ti Par­me­ni­da. Ovaj rad za­sno­van je na uvod­nom pre­da­va­nju na stu­dent­skom sku­pu odr­ža­nom u lip­nju 2015. To­ri­no 1971. o ko­joj se ne­ma što mi­sli­ti jer je ona da­na u go­to­vu i neo­spor­nom ob­li­ku.. Ne­ma pra­vo­vjer­ja bez bez­u­vjet­nog pri­hva­ća­nja dog­me. npr. kri­ti­ka. u: The­o­lo­gische Re­a­lenzyklopädie. a za­pra­vo bi tre­bao re­ći vje­ru­jem da. da nam se što­god či­ni i da ne­što pri­hva­ća­mo – zna­či mni­je­nje (za­jed­nič­ka vje­ro­va­nja ili sta­vo­vi). Raz­li­ku­je se slo­bo­da od pro­iz­volj­no­sti. pa čak ni ja­sni i raz­go­vi­jet­ni. ide­o­lo­gi­ja. S kr­šćan­stvom do­la­zi do po­ma­ka zna­če­nja poj­ma do­xa. u Srem­skim Kar­lov­ci­ma. ko­ja se tek a po­ste­ri­o­ri mo­že 1 Da­ka­ko.. U. Če­sto se ču­je da ne­tko ka­že ja mi­slim da. 9. 2 Usp. Poj­mo­vi mi­sao i mi­šlje­nje ni­su. upo­zo­ra­va na niz zam­ki ko­je sto­je na pu­tu slo­ bod­nom mi­šlje­nju. sv. Wic­kert. Na taj na­čin do­xa se or­gan­ski po­ve­zu­je s poj­mom dog­ma. 3 Usp. zna­čenj­ski je dog­ma isto­vjet­na s ne­re­flek­ti­ra­ nim mni­je­njem3. Ab­bag­na­no.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 342. Ključ­ne ri­je­či: mi­šlje­nje. da­kle. UTET. a za­ključ­no se upu­ću­je i na ri­zič­nost slo­bod­nog mi­šlje­nja. ili či­ni mi se da. Do­xa (da se pod­sje­ti­mo).75 Lino Veljak Filozofski fakultet u Zagrebu Hrvatska Zašto je svaka prava misao nužno slobodna? Sa­že­tak: Na te­me­lju raz­li­ko­va­nja mi­šlje­nja od mni­je­nja de­fi­ni­ra se pri­ro­da slo­bod­nog mi­šlje­nja. ko­je pro­iz­vo­di slo­bod­nu mi­sao. ime­ni­ca ko­ja pro­iz­la­zi iz gla­go­la do­kein – ko­ji me­đu osta­li­me upu­ću­je na to da nam se ne­što ja­vlja. ko­ji upu­ću­je na ob­ja­vlje­nu ili vje­rom ota­ca za­jam­če­nu ne­u­pit­nu isti­nu. ka­ko to upu­ću­ju svi stan­dard­ni rječ­ni­ci i pri­ruč­ni­ci fi­lo­zo­fi­je2.31 316. fi­lo­zo­fi­ja. i to u dva osnov­na zna­če­nja: mni­je­nje ozna­ča­va sva­ku spo­zna­ju i sva­ko vje­ro­va­nje ko­je u se­bi ne po­sje­du­je jam­stvo vla­sti­te isti­ni­to­sti. vi­dlji­vog u la­tin­skom pri­je­vo­du te ri­ je­či u no­vo­za­vjet­nom bi­blij­skom tek­stu ri­ječ­ju glo­ria te jed­na­ko ta­ko u sta­ro­sla­ven­skom pri­je­vo­du sla­va.. (ovo li ono)1. Pla­to­na (ko­ji će u di­ja­lo­gu Gor­gi­ja – za raz­li­ku od di­fe­ren­ci­ra­ni­jih po­zi­ci­ja u ne­kim dru­gim svo­jim spi­si­ma – po­seb­no ra­di­kal­no ospo­ri­ti isti­no­snu i spo­znaj­nu vri­jed­nost mni­je­nja) i Ari­sto­te­la. po­seb­no str. to su. str. N.. ovo mi­slim ne od­no­si se na De­scar­te­sov co­gi­to.. mi­sao. „Dog­ma I: Hi­sto­risch“. pra­vo­vjer­je i pra­vo­sla­ vlje – ort­ho­pra­xia – su­prot­sta­vlje­ni kri­vo­vjer­ju i kri­vo­sla­vlju).747 130.

Met­hod and Ap­pli­ca­bi­lity. Ta­kva tvrd­nja (sve­jed­no gla­si li ona: „Bog je stvo­rio svi­jet u šest da­na”. do­du­še. Gloy. 6 Pi­ta­nje o isti­ni i isti­ni­to­sti pred­sta­vlja je­dan od naj­kom­plek­sni­jih pro­ble­mat­skih čvo­ro­va cje­lo­kup­ne fi­lo­zo­fi­je. Ox­ford 2005. ko­jim se ono što je vje­ro­do­stoj­no odva­ja od la­ži. Prak­sa/isti­na. vje­ro­do­stoj­nim. WBG. a obi­lje­ža­va­ju i po­če­tak na­šeg mi­le­ni­ja. Truth. Kul­tur­no-pro­svjet­ni sa­bor Hr­vat­ske. Ve­ri­tà. Ono što je u ovom kon­tek­stu si­gur­no. va­lja­no­ga od ne­va­lja­no­ga. Tübin­gen 2004. 14. npr. 5 Mno­ge će zbu­ni­ti (a ne­ke i na­lju­ti­ti) što se i zdrav ra­zum svr­sta­va me­đu ne­le­gi­tim­ne na­do­mjest­ke mi­šlje­nja. MIT Press.brainyqu­o­te. O te­ško­ća­ma i unu­tar­njim kon­tra­dik­ci­ja­ma svoj­stve­ni­ma zdra­vom ra­zu­mu usp. Kri­tik des Com­mon Sen­se: Ge­sun­der Men­schen­ver­stand. Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en: Eine Einführung. ali čak i ako je ona slu­čaj­no isti­ni­ta (kao što ni­ jed­na od na­ve­de­nih tvrd­nji to oči­gled­no ni­je). Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en in der ne­u­e­ren Phi­lo­sop­hie. ili jer nam ta­ko go­vo­ri zdrav ra­zum ili jer ta­ko pro­po­vi­je­da­ju ovo­ze­malj­ski ili (ono­stra­no­šću le­gi­ti­mi­ra­ ni) vjer­ski auto­ri­te­ti. Me­đu­tim. Kri­te­rij raz­li­ko­va­nja mi­šlje­nja (ko­je pro­iz­vo­di pra­ve mi­sli) od pri­vi­da mi­šlje­nja (ko­je pro­iz­vo­di pri­ vid­ne mi­sli) sa­sto­ji se u to­mu da mi­šlje­nje sve pro­pi­tu­je i pre­i­spi­tu­je i da ono ni­šta una­pri­jed ne uzi­ma kao isti­ni­to. Ne­hring. dog­mat­ski mark­si­zam (o ge­ne­zi i ne­kim bit­nim zna­čaj­ka­ma ta­kvog mark­si­zma usp. ona se ne mo­že ozna­či­ti dru­ga­či­je ne­go kao kri­va mi­sao (ili kon­tin­gent­no isti­ni­ta mi­sao. Truth. Mi­la­no 2004. Pe­ter Lang. „zdrav ra­zum je skup pred­ra­su­da ste­če­nih do 18. bi­lo da se ono za­sni­va na in­di­vi­du­al­nom opa­ža­nju. Pa­ris 2004. A što je uop­će mi­šlje­nje? Mi­šlje­nje je ili kri­tič­ko raz­dva­ja­nje isti­ni­to­ga6 od ne­i­sti­ni­to­ga. da­ka­ko. ko­je su u zna­čaj­noj mje­ri obi­lje­ži­le 20. sva­ka­ko va­lja spo­me­nu­ti se­ku­lar­ne for­me dog­ma­ti­zma. Darm­stadt 1993. sva­ki stav pod­li­je­že pro­pi­ti­va­nju i pre­i­spi­ti­va­nju. mar­gi­na­lan. vje­ro­jat­no­ga od ma­nje vje­ro­jat­no­ga i ne­mo­gu­će­ga. po­sje­će­no 20. bi­lo da pro­iz­la­zi iz pri­hva­ća­nja ne­ke vjer­ ske (ili dru­ga­či­je ute­me­lje­ne)4 dog­me. 2015). te se sto­ga ne mo­že sma­tra­ti mi­šlju u pra­vom smi­slu ri­je­či. Pe­tro­vić. M. a ni­po­što u svr­he pro­pi­ti­va­nja ili pre­i­spi­ti­va­nja nje­zi­ne odr­ži­vo­sti i isti­ni­to­sti). u oči­gled­no­sti zdra­vog ra­zu­ma5. No. Was­hing­ton 2010. 7. Ox­ford Uni­ver­ sity Press. ot­kla­nja­nje od vjer­skog dog­ma­ti­zma ni­po­što ne pred­sta­vlja ga­ran­ci­ju za oslo­ba­đa­nje mi­šlje­nja od oko­va dog­me.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ra­ci­o­nal­no ili ka­kvom dru­gom ar­gu­men­ta­cij­skom stra­te­gi­jom oprav­da­va­ti i oprav­da­ti (ali is­klju­či­vo u apo­lo­get­ske svr­he. Blac­kburn/K. Sim­mons (ur.) mo­že se ozna­či­ti kao ne­ka­kva mi­sao. ona mo­ra pro­iz­la­zi­ti iz mi­šlje­nja. da bi ne­ka tvrd­nja mo­gla bi­ti ozna­če­na kao mi­sao u pra­vom smi­slu ri­je­či.htlm. Za­greb 1979). ime­nu­je se kao mi­sao. K. Ox­ford 1999. U tom smi­slu. R. Ha­ti­er. Dun­cker&Hum­blot. Za­greb 1986. L. Ox­ford Uni­ver­sity Press. „Bi­jel­ci su pa­met­ni­ji od obo­je­nih”. vje­ro­jat­nim ili ma­kar mo­gu­ćim uzi­ma sa­mo ono što je pro­šlo kroz naj­stro­ži is­pit. u ono što „svi nor­mal­ni lju­di pri­hva­ ća­ju kao isti­ni­to”. Tvrd­nja ko­ju ne­tko iz­ri­če na te­me­lju mni­je­nja. „Sun­ce se okre­će oko Ze­mlje”. L. eks­klu­ziv­no ni spe­ci­fič­no svoj­stvo dog­mat­skih re­li­gi­ja. Taj is­pit. na­gla­ša­va­ju­ći da je u nje­go­voj tvrd­nji sa­dr­ža­na ne­u­pit­na isti­na. Frank­furt/M. Cam­brid­ge 1992. ne­go se za­sni­va na sli­je­pom i ne­re­flek­ti­ra­nom po­vje­re­nju u vla­sti­te opa­ža­je. ali i cje­lo­kup­ne ljud­ske te­o­ri­je i prak­se. re­zul­tat pro­ce­sa mi­šlje­nja. pre­ma do­sjet­ci ko­ju Eric Tem­ple Bell pri­pi­su­je Al­ber­tu Ein­ste­i­nu. ri­go­ro­zna pro­vje­ra odr­ži­vo­sti sva­ke 4 Dog­me i dog­ma­ti­zmi ni­su. Da­vid­son. Fran­cke.). bi­lo na pri­hva­ća­nju vje­ro­va­nja sre­di­ne u ko­joj taj ne­tko ži­vi. Uni­co­pli. R. K. The­o­ri­es of Truth: A Cri­ti­cal In­tro­duc­tion. Com­mon Sen­se: Its Hi­story. D. Mi­sao je. jest slje­de­će: Kad god ne­tko tvr­di ne­što. To naj­i­zrav­ni­je im­pli­ci­ra slje­de­će: ni­šta se ne uzi­ma zdra­vo za go­to­vo sa­mo za­to što ta­ko svi mi­sle ili svi vje­ru­ju u nje­go­vu isti­ni­tost i ne­u­pit­nost. Pa­scal. va­lja bi­ti na mak­si­mal­nom opre­zu! 15 . go­di­ne” (ci­ti­ra­no pre­ma http://www. Kirk­ham. slje­de­ća dje­la: G. na­i­me. što u ko­nač­ni­ci ni­je va­žno). Pritzl (ur. ona ni­je za­sno­va­na na mi­šlje­nju ne­go na vje­ro­va­nju. Mark­si­zam i te­o­ri­ja od­ra­za. Pri­vid mi­šlje­nja (ka­ da se ne­što uzi­ma kao isti­ni­to a da ni­je pod­vrg­nu­to kri­tič­kom pre­i­spi­ti­va­nju) ne mo­že uro­di­ti ni­ka­kvom mi­šlju. Led­wig. Ve­ljak. po­seb­no str. pa­ra­dig­ma­ti­čan pri­mjer ta­kvih dog­ma­ti­za­ma pred­ sta­vlja – da­nas. Truth: Stu­di­es of Ro­bust Pre­sen­ce. po­go­to­vo ne kao ne­u­pit­no i neo­spor­no.com/qu­o­tes/qu­o­tes/a/al­ber­te­ins125365. Pun­tel. Ber­lin 2010. Va­lo­re. Cat­ho­lic Uni­ver­sity of Ame­ri­ca Press. u ri­je­či mu­drih lju­di ili u ne­u­pit­ne isti­ne za­pi­sa­ne u sve­tim knji­ga­ma. „Čo­vjek je na­stao od maj­mu­na”. P. već isti­ni­tim. za­to što ona ni­je re­zul­tat mi­šlje­nja. već is­klju­či­vo ne­po­u­zda­nim mni­je­nji­ma. sto­lje­će.). „Ro­mi su ge­ne­tič­ki pred­o­dre­đe­ni da bu­du lo­po­vi”. re­flek­ti­er­te Ur­te­il­skraft und Ge­me­in­sinn. L. 2007. Na­pri­jed. S. Lan­gu­a­ge and Hi­story. O ge­ne­zi i zna­če­nju tog poj­ma – ali bez ade­kvat­nog raz­li­ko­va­nja „za­jed­nič­kog osje­ća­ja” od „zdra­vog ra­zu­ma” – usp. me­đu osta­li­ma. tzv. ne­go nje­go­vo mje­sto za­u­zi­ma re­pro­du­ci­ra­ nje pred­ra­su­di i dog­mi. ili pak mi­šlje­nja ne­ma. Jer. E. La ve­rité: Réfle­xi­ons sur qu­el­qu­es tru­i­smes. ob­ma­na i pred­ra­su­da. ko­ji sa­mo na­iv­ni ili za­lu­đe­ni dog­ma­ma mo­gu sma­tra­ti mi­sli­ma u pra­vom smi­slu ri­je­či. Raz­li­či­te aspek­te kon­tro­verz­no­sti pi­ta­nja o isti­ni osvje­tlja­va­ju. ko­ji re­zul­ti­ra­ju ne­pra­vim ili kri­vim mi­sli­ma. da­kle dje­lat­no­sti ko­je sa­mo pri­vid­no na­li­ku­ju na mi­šlje­nje. „Ze­mlja je rav­na plo­ča”. B.

Abuc­kle. J. and the Church: A Cul­tu­ral Ap­pro­ach. već – sli­je­de­ći stro­ga pra­vi­la lo­gič­kog za­klju­či­va­nja – mo­ra pro­pi­ti­va­ti i pre­i­spi­ti­va­ti sva­ki svoj pred­met i ono ni­po­što ne smi­je ro­bo­va­ti ni­ka­kvoj una­pri­jed pri­hva­će­noj ne­u­pit­ noj isti­ni (iza ko­je se u pra­vi­lu skri­va­ju dog­me a ne­ri­jet­ko i pra­ve ob­ma­ne). ni­je li vla­da­la op­ća su­gla­snost (u ko­joj su su­dje­lo­va­li i naj­um­ni­ji uče­nja­ci) da se Sun­ce okre­će oko Ze­mlje. po­ne­gdje. zna­či da se ni zdrav ra­zum. čak i u slu­ča­ju da se pri­dr­ža­va­mo naj­ri­go­ro­zni­jih kri­te­ri­ja.) do­tič­nog pro­ble­ma po­mo­ći da ne za­ vr­ši­mo u ob­na­vlja­nju i učvr­šći­va­nju po­sto­je­ćih pred­ra­su­da o rom­skoj po­pu­la­ci­ji. Evan­ge­li­ cals at the Bal­lot Box. Pri­mje­ri­ce. ili. Sto­ga mi­šlje­nje – da bi uop­će i bi­lo mi­šlje­nje a ne re­pro­du­ci­ra­nje ne­kri­tič­ki pri­hva­će­nih mni­je­nja – nu­žno mo­ra bi­ti slo­bod­no. na­še mi­šlje­nje mo­že bi­ti pri­vid pra­vog mi­šlje­nja. Ham­burg-Ber­lin 1977. Vi­o­len­ce. Dol­lar. Da­ka­ko. Re­vi­ve Us Again: The Re­a­we­ke­ning of Ame­ri­can Fun­da­men­ta­lism. Col­le­ge­vil­le 2004. Re­zul­tat mi­šlje­nja je sto­ga mi­sao ko­ja je slo­bod­na od ro­bo­va­nja (naj­če­šće sa­mo­pro­gla­še­nim i la­žnim) auto­ri­te­ti­ma. G. ko­ji obi­la­to go­vo­re u pri­log odr­ži­vo­sti i vje­ro­do­stoj­no­sti spo­me­nu­te pret­po­stav­ke). npr. ali ako pri­tom po­đe­mo – uz osta­lo – od pret­po­stav­ke da su svi Ro­mi sklo­ni kri­mi­na­lu (a ta pret­po­stav­ka mo­že dje­lo­va­ti pla­u­zi­bil­nom uko­li­ko se oslo­ni­mo na sta­ti­stič­ke i op­će­ni­to em­pi­rij­ske po­dat­ke. Pro­met­he­us Bo­oks. G. dru­gi pri­mjer. So­ci­ety. uop­će ne jam­če pri­hva­tlji­vost bi­lo ko­je po­stav­ke: to što „svi” mi­sle da je ne­što isti­ni­to – sa­mo po se­bi ne zna­či ni­šta. is­tra­ži­va­nja. A. dog­mi i ob­ma­na. 16 . ve­o­ma slič­ne – pa i ra­di­kal­ni­je – kon­cep­ci­je za­sno­va­ne na vje­ro­va­nju u ne­u­pit­nu isti­ni­tost sva­ke ri­je­či u ovoj ili onoj sve­toj knji­zi ili u ne­u­pit­nost ne­ko­ga ovla­šte­nog (prem­da naj­če­šće sa­mo­pro­gla­še­nog) tu­ma­če­nja smi­sla i zna­če­nja do­tič­ne knji­ge na­la­zi­mo u svim mo­gu­ćim re­le­vant­nim re­li­gi­ja­ma (ali i u se­ku­lar­nim po­gle­di­ma na svi­jet). J. W.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pret­po­stav­ke i sva­ke tvrd­nje. Ni­je li na­rod do­ne­dav­no (bar do kra­ja 18. Ox­ford-New York 1973. slo­bod­na od pred­ra­su­da. No. Ako ho­će­mo iz­bje­ći ta­kve (ali i raz­ne dru­ge) stran­pu­ti­ce. Li­tur­gi­cal Press. pred­ra­su­da ili ste­re­o­tip). uko­li­ko je ne­ka od po­la­zi­šnih pret­po­stav­ki po­gre­šna (uko­li­ko je.. Gre­en­vil­le 1973. ni vje­ ro­va­nja za­sno­va­na na uče­nji­ma auto­ri­te­ta ili sta­vo­vi­ma sa­dr­ža­ni­ma u sve­tim knji­ga­ma. ako kri­tič­ki i s naj­bo­ljim na­mje­ra­ma da bu­de­mo ne­pri­ stra­ni i isti­no­lju­bi­vi raz­ma­tra­mo rom­ski pro­blem. ne­će nam ni naj­vi­ši stu­panj kri­tič­no­sti ko­je­ga se do­sljed­no pri­dr­ža­va­mo u po­stup­ku raz­ma­tra­nja (ana­li­ze. Na­i­me. VSA. A Hi­story of Fun­da­men­ta­lism in Ame­ri­ca. dog­mi. ako sve pod­vrg­ne­mo pro­vje­ri osim ne­kih po­la­zi­šnih pret­po­stav­ki či­ja nam se isti­ni­tost – iz bi­lo ko­je­ga raz­lo­ga – či­ni evi­dent­nom. ni op­će­pri­hva­će­na mni­je­nja za­jed­ni­ce. kr­šćan­ski fun­da­men­ta­li­zam u SAD ni­je u tom po­gle­du je­din­stven. Me­nen­dez. Car­pen­ter. da­kle. čak i do sre­di­ne 19. sto­lje­ća) vje­ro­vao u to da su mno­ ge že­ne vje­šti­ce te su one uz op­će odo­bra­va­nje spa­lji­va­ne na lo­ma­ča­ma ili da­vlje­ne u vo­da­ma? Ili. re­flek­si­je. ne­ma li i da­nas mno­gih lju­di (pa i či­ta­vih za­jed­ni­ca) ko­ji sva­ku ri­ječ u ne­koj knji­zi dr­že ne­u­pit­nom na te­me­lju sa­me či­nje­ni­ce da se ta ri­ječ na­la­zi u do­tič­noj knji­zi? Pri­mjer bi­blij­skih fun­da­men­ta­li­sta (naj­po­zna­ti­jih po to­mu što – uz sve osta­lo – za­stu­pa­ju kre­a­ci­o­ni­stič­ke te­o­ri­je)7 sa­mo je je­dan od broj­nih pri­mje­ra sli­je­pe vje­re u ap­so­lut­nu isti­ni­tost do­slov­no ra­zu­mlje­nih ri­je­či u sve­toj knji­zi (a mo­gli bi­smo mu pri­do­da­ti i mno­što onih ko­ji su u pro­šlom sto­lje­ću sli­je­po vje­ro­va­li u ap­so­lut­nu isti­ni­tost sva­ke tvrd­nje za­pi­sa­ne u Sta­lji­no­vim Pi­ta­nji­ma le­nji­ni­zma te bi­li sprem­ni da fi­zič­ki uklo­ne iz za­jed­ni­ce sva­ko­ga tko bi se usu­dio po­sum­nja­ti u isti­ni­tost bi­lo ko­je od isti­na za­pi­sa­nih u toj knji­zi)8. El­len­stein. ka­ko to po­ka­zu­je opa­ža­nje zdra­vog ra­zu­ma (a či­ni se da se po­ne­ki lju­di i da­nas vi­še po­u­ zda­ju u evi­den­ci­ju zdra­vog ra­zu­ma ne­go u znan­stve­ne do­ka­ze ko­ji go­vo­re ne­što po­sve su­prot­no na­šem opa­ža­nju i na nje­mu za­sno­va­nom zdra­vo­ra­zum­skom za­klju­či­va­nju)? Ili. za­blu­da. la­ži i ob­ma­na. Mi­šlje­nje ko­je ni­je oslo­bo­đe­no od ro­bo­va­nja dog­ma­ma i pred­ra­su­da­ma uop­će i ni­je mi­šlje­nje ne­ go pro­ces po­na­vlja­nja i učvr­šći­va­nja pred­ra­su­da. To ne zna­či da ono smi­je bi­ti pro­iz­volj­no. Bob Jo­nes Uni­ver­sity Press. A. pa te pret­po­stav­ke ne­kri­tič­ki pri­hva­ća­mo ugra­đu­ju­ći ih u te­ me­lje na­še­ga ar­gu­men­ta­cij­skog ni­za. Sva ta dje­la od­no­se se na ob­li­ke kr­šćan­skog fun­da­men­ta­li­zma u SAD (po­seb­no na ame­rič­kom ju­gu). Geschic­hte des Sta­li­ni­smus. Ox­ford Uni­ver­sity Press. u toj ne­kri­tič­ki pri­hva­će­noj pret­po­stav­ci sa­dr­ža­ na ka­kva po­gre­ška. J. 8 Usp. Am­herst 1996. ni naj­vi­ši mo­guć stu­panj kri­tič­no­sti ni­ti naj­ri­go­ro­zni­je pro­pi­ti­va­nje i pre­i­spi­ti­va­nje ne­će bi­ti do­volj­ni da iz­bjeg­ne­mo zam­ku ko­ja nas vo­di u kri­vo mi­šlje­nje. A. sin­te­ze itd. nu­žno je pri­dr­ža­va­nje kri­te­ri­ja pro­vje­re. ko­ji će sa­da još ste­ći i pri­vid ne­pri­stra­no­sti (pa 7 Usp. Sav naš na­por uro­dit će tek re­pro­duk­ci­jom pred­ra­su­da i uvri­je­že­nih ste­re­o­ti­pa.

Usp. La po­li­ti­ca di Pla­to­ne. sve­jed­no je­su li one pro­iz­ve­de­ne zdra­vo­ra­zum­ski ili ide­o­lo­ gij­ski ili ne­ka­ko dru­ga­či­je). Za­greb 1977. da­ka­ko. He­gel. ne zna­či da su te gra­ni­ce uisti­nu da­ne na na­čin na ko­ji su one po­sta­vlje­ne u raz­li­či­tim ide­o­lo­gij­skim i dog­mat­skim kon­struk­ti­ma. Ox­ford 1985. o gra­ni­ca­ma mo­gu­će­ga i do­sti­žno­ga (pri če­mu te gra­ni­ce ni­su fik­sne ni­ti smi­ju bi­ti fik­si­ra­ne. a s dru­ge stra­ne iz­raz ide­o­lo­gij­ske kon­struk­ci­je (kao što su to – da na­ve­de­mo sa­mo je­dan ka­rak­te­ri­sti­čan pri­mjer – naj­ra­zli­či­ti­ji po­ku­ša­ji pro­gla­ša­va­nja tr­ži­šnog ego­i­zma vječ­nom i ne­u­ki­dlji­vom oso­bi­nom ljud­skog bi­ća kao ta­kvo­ga)11. An In­tro­duc­tion to Pla­to’s Re­pu­blic. mo­ra­mo raz­li­ko­va­ti one ti­po­ve apo­lo­gi­je ego­i­zma ko­ji se mo­gu ra­zu­mje­ti i tu­ma­či­ti kao iz­raz uvi­da u za­te­če­nu hi­sto­ rij­sku nu­žnost (pri­mje­ri­ce. ako nam je uop­će sta­lo do to­ga da mi­sli­mo.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá i. A. New York 1978) od onih ti­po­va ta­kve apo­lo­gi­je ko­ji pred­sta­vlja­ju ide­o­lo­gij­sko tran­spo­ni­ra­nje nu­žno­sti mi­nu­lih vre­me­na u no­ve kon­tek­ste i ko­ji su jed­no­znač­no usmje­re­ni na pro­gla­ša­va­nje mi­nu­lih nu­žno­sti vječ­nim i ne­pre­mo­sti­vim ne­u­mit­no­sti­ma ljud­skog ro­da. slo­bod­noj) mi­sli zah­ti­je­va. da ga uop­će i bu­de. ali re­to­rič­ko bi pi­ta­nje tre­ba­lo bi­ti i ono ko­je se od­no­si na Hayeko­vo pre­u­zi­ma­nje po­u­ke Man­de­vil­le­o­ve ba­sne i nje­go­vo uz­di­za­nje tr­ži­šnog ego­i­zma na rang pri­rod­ne nu­žno­sti (usp. o če­mu usp. str. An­nas. ka­ko bi mi­šlje­nje do­spje­lo do se­be sa­ma. Chi­ca­go 1973–1981). Law. 9 U tom smi­slu je još uvi­jek ak­tu­al­na i po­ti­caj­na He­ge­lo­va mi­sao pre­ma ko­joj ljud­ska svi­jest pred­sta­vlja gra­đu u ko­joj se vr­še pro­mje­ne i na­pre­do­va­nje slo­bo­de (G. Die Ver­nunft in der Geschic­hte. mi­sao ko­ja na­dah­nju­je um­no (a to nu­žno zna­či: i prak­tič­ko) pre­ko­ra­či­ va­nje za­da­nih gra­ni­ca. I–III. T. Hayek. dao ar­gu­men­ta­ci­ju u pri­log pri­rod­no­sti. po­naj­pri­je. No­vi Sad 2013. Me­di­ter­ran. de­man­ti­ra­ti isti­ni­tost one iz­re­ke pre­ma ko­joj je put u pa­kao po­plo­čen do­brim na­mje­ra­ma). ovi­sno o ko­ri­šte­nim me­to­da­ma is­tra­ži­va­nja. re­to­rič­ke na­ra­vi. a ne da umje­sto mi­šlje­nja is­pra­zno i neod­go­vor­no raz­gla­ba­mo. pre­ko­ra­či­va­nje ko­je će vo­di­ti ra­ču­na o kri­te­ri­ji­ma po ko­ji­ma se do­bro raz­li­ku­je od zla i ko­je će se sto­ga u mak­si­mal­no mo­gu­ćoj mje­ri osi­gu­ra­ti od svih mo­gu­ćih stran­pu­ti­ca (ko­je će. Ce­dam. A da bi se iz­bje­gla ova po­sljed­nja vr­sta stran­pu­ti­ce. sto­ga je nje­go­vo oslo­ba­đa­nje i oslo­bo­đe­nje nu­žan i ne­za­o­bi­la­zan uvjet da se ono uop­će i kon­sti­tu­i­ra. od sva­kog ste­re­o­ti­ pa i od sva­ke dog­me. Za ovu pro­ble­ma­ti­ku vi­še­stru­ko je in­di­ka­tiv­na knji­ga Slo­bo­da­na Sa­dža­ko­va Ego­i­zam. Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. Man­de­vil­le­o­ve. Do­spi­je­va­mo ta­ko do ključ­nog poj­ma: to je po­jam oslo­bo­đe­nja mi­šlje­nja od ro­bo­va­nja dog­ma­ma i pred­ra­su­da­ma (ali i od dru­gih vr­sta ob­ma­na. i J. Pa­do­va 1940. mi­šlje­njem i na mi­sli ute­me­lje­nim či­nom9 mo­gu po­mi­ca­ti i ši­ri­ti). A to će se do­go­di­ti sto­ga što na­še mi­šlje­nje (na ko­je­mu se raz­ma­tra­nje pro­ble­ma i nje­go­vo is­tra­ži­va­nje za­sni­va) ni­smo oslo­bo­di­li od one te­melj­ne pred­ra­su­de ko­ju smo ini­ci­jal­no uze­li kao ne­u­pit­nu (jer em­pi­rij­ski do­ka­za­nu) pret­po­stav­ku. Oslo­bo­đe­no mi­šlje­nje u sta­nju je da pro­iz­vo­di slo­bod­nu mi­sao. F. Gen­ti­le. po­zi­va­ju­ći se na Ari­sto­te­lo­vo tu­ma­če­nje rop­stva kao ne­u­mit­nog an­tro­po­lo­gij­skog i so­ci­jal­nog obi­ljež­ja čo­vje­čan­stva. Cla­ren­don Press. nu­žna je još jed­na di­fe­ren­ci­ja­ci­ja: slo­bo­da do ko­je do­spi­je­va­mo oslo­ba­đa­njem mi­šlje­nja i ko­ju pri­pi­su­je­mo sva­koj pra­voj (a to zna­či. W. uto­li­ko što fi­lo­zo­fi–vla­da­ri ni­su pri­pad­ni­ci ne­ka­kve na­sljed­ne ari­sto­ kra­ci­je. Hor­ne. pa sto­ga i nu­žno­sti vječ­no­sti i pri­rod­no­sti ro­bo­vla­snič­kih dru­štve­nih od­no­sa? Pi­ta­nje je. 17 . me­đu­tim. ne tre­ba br­ka­ti s pro­iz­volj­no­šću i sa­mo­vo­ljom. va­lja po­ no­vi­ti. F. FPN. De­fi­ni­ra­mo li slo­bo­du kao mo­guć­nost dje­lo­va­nja (a je­dan od nu­žnih i kon­sti­tu­tiv­nih ob­li­ka dje­lo­va­nja jest mi­šlje­nje) bez pri­si­le. 10 Pla­ton do­ne­kle od­stu­pa od na­zna­če­ne na­tu­ra­li­za­ci­je u Dr­ža­vi. po­et­ski re­če­no. već se za­te­če­ne gra­ni­ce sa­mom slo­bod­nom dje­lat­no­šću. 11 Tu. The So­cial Tho­ught of Ber­nard Man­de­vil­le: Vir­tue and Com­mer­ce in Early Eig­hteen Cen­tury En­gland. M. na­i­me. Spo­me­nu­ta na­tu­ra­li­za­ci­ja da­no­sti zah­ti­je­va po­seb­nu po­zor­nost. pri­mje­ri­ce. ka­ko bi ono uisti­nu bi­lo mi­šlje­nje. u Ari­sto­te­lo­vu i op­će­ni­to – s dje­lo­mič­nom iz­nim­kom Pla­to­na10 – an­tič­kom na­tu­ra­li­zi­ra­nju rop­stva). me­đu­tim. već je to sta­lež otvo­ren po­tom­stvu ni­žih slo­je­va (usp. znan­stve­ne objek­tiv­no­sti). Is­klju­či­ vo slo­bod­no mi­šlje­nje (ono mi­šlje­nje ko­je je uspje­šno pro­šlo kroz pro­ces oslo­ba­đa­nja) smi­je pre­ten­di­ra­ti na to da bu­de mi­šlje­nje u pra­vom i pu­nom smi­slu i zna­če­nju ri­je­či. Pla­ton. dje­lo­va­nja ko­je vo­di ra­ču­na o nu­žno­sti. Dr­ža­va. Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press. Ham­burg 1955. on­da to zna­či da je slo­bo­da mo­gu­ća u okvi­ru ne­pre­la­znih gra­ni­ca pri­rod­ne kon­ sti­tu­ci­je ljud­sko­ga bi­ća (što. A. do­dat­no raz­ja­šnje­nje. Slo­bo­du. 110). Me­i­ner. Ona s jed­ne stra­ne mo­že pred­sta­vlja­ti iz­raz hi­sto­rij­ski us­po­sta­vlje­ne nu­žno­sti (kao. za­sno­va­ni­ma na te­žnji za ovje­ko­ vje­če­njem i na­tu­ra­li­za­ci­jom tre­nut­no do­mi­nant­nih od­no­sa mo­ći). F. Oda­tle sli­je­di za­htjev da mi­šlje­nje mo­ra­mo oslo­bo­di­ti od sva­ke pred­ra­su­de. po­seb­no knji­ga VI). Ka­ko bi iz­gle­da­lo kad bi ne­ki da­na­šnji autor. a ne is­pra­zno i u osno­vi – mje­re­no kri­te­ri­ji­ma isti­no­lju­bi­vo­sti – neo­d­go­vor­no na­kla­pa­nje i raz­gla­ba­nje. Le­gi­sla­tion and Li­berty.

pro­iz­volj­no mi­šlje­nje. Za­greb 1981. te ti­me u prin­ci­pu eli­mi­ni­ra pri­go­vor uto­pij­skom mi­šlje­nju pre­ma ko­je­mu ono otva­ra pro­stor za dis­to­pij­sko i ko­šmar­no ozbi­lje­nje li­je­pih sno­va. Prin­cip na­da. Gre­en­vil­le 1973. No. Ox­ford 1985. To što mi se ne­što do­pa­da. No­si­te­lji mo­ći (od­u­vi­jek i sup­stan­ci­jal­no) ne vo­le da se slo­bod­no mi­sli. Kla­sič­nu li­te­ra­tu­ru re­le­vant­nu za pro­ble­ma­ti­ku uto­pi­je nu­di po­se­bi­ce Ernst Bloch (usp. bit će­mo u sta­nju raz­li­ko­va­ti ak­tu­al­ne nu­žno­sti od po­ ten­ci­jal­nih mo­guć­no­sti: to što je ne­što u za­te­če­nim okol­no­sti­ma nu­žno ne mo­ra im­pli­ci­ra­ti da će ono i u ne­koj bu­duć­no­sti bi­ti ne­u­mit­no. Kri­tič­nost se od­no­si i na sa­mo mi­šlje­nje: ono­ga ča­sa kad kri­tič­nost po­pu­sti ili iz­o­sta­ne. La po­li­ti­ca di Pla­to­ne. Za­greb 1981. E. I obr­nu­to: ono što je da­nas mo­gu­će. W. 6. D. ni­ti se taj kri­te­rij smi­je ko­ri­sti­ti u svr­he usmje­ra­va­nja mi­šlje­nja k po­želj­nim za­ključ­ci­ma. Geschic­hte des Sta­li­ni­smus. W. hi­sto­ri­ja ci­vi­li­za­ci­je i kul­tu­re) nu­di niz dra­ma­tič­nih svje­do­čan­sta­va. G. Dol­lar. 9. ne zna­či sa­mo po se­bi još ni­šta. upa­li smo u još jed­nu zam­ku. 8. ili bi mi se mo­glo do­pa­da­ti. Gen­ti­le. BIGZ. otvo­rit će se pro­stor u ko­je­mu se la­ko i ne­pri­mjet­no na mje­sto mi­šlje­nja uvla­če ne­do­sljed­nost i pro­iz­volj­no raz­gla­ba­nje. No. Ham­burg-Ber­lin 1977. 7. do­bro. za ko­ju će­mo sa­mi bi­ti kri­vi. Ham­burg 1955. Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press. Ab­bag­na­no. Le­gi­sla­tion and Li­berty. Bloch. An In­tro­duc­tion to Pla­to’s Re­pu­blic. 18 . po­naj­pri­je onih eg­zi­sten­ci­jal­nih. da­kle. Prin­cip na­da. va­lja­no. su­tra bi mo­glo po­sta­ti ne­mo­gu­ćim – a to se ne od­no­si sa­mo na ne­po­želj­ne. Duh uto­pi­je. 2. El­len­stein. Col­le­ge­vil­le 2004. em­pi­rij­skom ma­te­ri­ja­lu itd. G. Slo­bod­no mi­šlje­nje ni­je li­še­no opa­sno­sti i te­ško­ća. F. To­ri­no 1971. Vi­o­len­ce.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Slo­bod­no mi­šlje­nje ni­je. či­nje­ni­ca­ma. ----. A. G. Fran­cke. 12 U tom smi­slu. o če­mu hi­sto­ri­ja fi­lo­zo­fi­je (ali i op­će­ni­to. Po­stu­pi­mo li ta­ko. kri­te­rij po­želj­no­sti ne mo­že iz­rav­no vo­di­ti do za­ključ­ka pre­ma ko­je­mu bi ne­što ima­lo bi­ti (ili čak jest) nu­žno isti­ni­to. Duh uto­pi­je. BIGZ. te sto­ga oni ko­ji kri­tič­ki i slo­bod­no mi­sle ni­su slo­bod­ni od ni­za ri­zi­ka. ako se ne že­li­mo po­mi­ri­ti s re­pro­du­ci­ra­njem po­želj­nih „isti­na” ka­kve nam nu­de svi mo­gu­ći dog­ma­ti­zmi i sve ide­o­lo­gi­je (da­nas po­seb­no one ide­o­lo­gi­je ko­je se skri­va­ju iza ma­ske po­sti­de­o­lo­gij­ske i tran­si­de­o­lo­gij­ske znan­stve­ne objek­tiv­no­sti). Da­vid­son. Ce­dam. već i na po­želj­ne stva­ri (o to­mu nas uvjer­lji­vo mo­gu po­u­či­ti ne sa­mo ne­ga­tiv­ne uto­pi­je ne­go i broj­na is­ku­stva 20. ono­ga što je pre­u­ze­to iz­va­na i po­sta­vlje­no kao pred­met mi­šlje­nja (bi­lo da je ri­ječ o pret­po­stav­ka­ma. ne­go i se­be sa­ma. An­nas. F. Gloy. Li­tur­gi­cal Press. 3. ide­ja­ma. Chi­ca­go 1973-1981. Ujed­no. i tu je nu­žan oprez: ni­je sve što je mo­gu­će ili bi mo­glo bi­ti mo­gu­će sa­mim ti­me i po­želj­no. K. 11. Na­pri­jed. vla­sti­tog pro­ce­sa i uči­na­ka mi­sa­o­nog pro­ce­sa. Tübin­gen 2004. J. Ox­ford 2005. Me­i­ner. 5. A. Bloc­hov pri­stup uto­pi­ji zna­ča­jan je me­đu osta­li­me i zbog to­ga što on upo­zo­ra­va na raz­li­ku iz­me­đu sa­nja­no­ga i ostva­re­no­ga.). 4. Cla­ren­don Press. bit će­mo u sta­nju da slo­bod­no mi­sle­ći pro­iz­vo­di­mo slo­bod­ne mi­sli. Iz­bjeg­ne­mo li sve te zam­ke (i sve nji­ho­ve če­sto te­ško pre­po­zna­tlji­ve mo­di­fi­ka­ci­je). Be­o­grad 1982). Tek ta­ko će­mo us­po­sta­vi­ti naš iden­ti­tet slo­bod­nih ljud­skih bi­ća. va­lja­no. Hayek. UTET. F. Die Ver­nunft in der Geschic­hte. VSA. So­ci­ety. Lan­gu­a­ge and Hi­story. N. A Hi­story of Fun­da­men­ta­lism in Ame­ri­ca. Di­zi­o­na­rio fi­lo­so­fi­co. Ox­ford Uni­ver­sity Press. sva­ka­ko va­lja upu­ti­ti na po­jam uto­pi­je. and the Church: A Cul­tu­ral Ap­pro­ach. sto­lje­ća). Law. Pa­do­va 1940. I-III. He­gel. 10. Abuc­kle. Na­pri­jed. Ti­me će­mo mo­ći raz­li­ko­va­ti ono što jest nu­žno od ono­ga što nam pri­ka­zu­ju kao nu­žnost. smi­sle­no i oprav­da­no jer bih ja htio da to ta­ko bu­de. Be­o­grad 1982. ne­go je ono pod­vrg­nu­to per­ma­nent­nom pre­ i­spi­ti­va­nju ne sa­mo svo­je­ga sa­dr­ža­ja. J. ni­ti sva­ka na­mje­ra da se ne­što pro­mi­je­ni na bo­lje nu­žno mo­ra re­zul­ti­ra­ti pro­mje­nom ko­ju smi­ je­mo ozna­či­ti kao po­želj­nu. M. Truth. Bob Jo­nes Uni­ver­sity Press. jer ono što je da­nas ne­mo­gu­će mo­žda bi su­tra mo­glo bi­ti do­hva­tlji­vo12. Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en: Eine Einführung. Li­te­ra­tu­ra: 1. ne pre­o­sta­je nam ni­šta dru­go ne­go da se od­va­ži­mo na slo­bod­no mi­šlje­nje.

The­o­lo­gische Re­a­lenzyklopädie. Ve­ri­tà. Why Every one tho­ught is ne­ces­sa­rily free? Ab­stract: On the ba­sis of dif­fe­ren­ti­a­tion bet­we­en thin­king and opi­nion it is de­fi­ned the na­tu­re of the free thin­king which pro­du­ced a free tho­ught. 2007. avgusta 2015. Va­lo­re. 20. li­be­ra­tion. R. Car­pen­ter. 18. 19. cri­ti­cism. 24. L. A. E. A. A. Primljeno: 4. The pa­per gi­ves an ar­gu­men­ta­tion for the the­sis ac­cor­ding which every one real and pro­per thin­king ne­ces­sa­rily must be free. MIT Press. Mark­si­zam i te­o­ri­ja od­ra­za.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 12. Ber­lin 2010. 25. No­vi Sad 2013. Re­vi­ve Us Again: The Re­a­we­ke­ning of Ame­ri­can Fun­da­men­ta­lism. New York 1978. 9. Za­greb 1977. Pe­tro­vić. Kul­tur­no-pro­svjet­ni sa­bor Hr­vat­ske. Hor­ne. Cat­ho­lic Uni­ver­sity of Ame­ri­ca Press. Cam­brid­ge 1992. Key words: thin­king. tho­ught. avgusta 2015. Ber­lin 1982. T. Thro­ugh the dif­fe­ren­ti­a­tion bet­we­en fre­e­dom and ar­bi­tra­ri­ness it co­uld be shown so­me traps of the free thin­king as well as a risky cha­rac­ter of the free thin­king. 17. The­o­ri­es of Truth: A Cri­ti­cal In­tro­duc­tion. The So­cial Tho­ught of Ber­nard Man­de­vil­le: Vir­tue and Com­mer­ce in Early Eig­hteen Cen­tury En­gland. Na­pri­jed. Ego­i­zam. L. phi­lo­sophy. Led­wig. re­flek­ti­er­te Ur­te­il­skraft und Ge­me­in­sinn. Wal­ter de Gruyter. J. Me­nen­dez. Co­ lum­bia Uni­ver­sity Press. Pla­ton. Za­greb 1979. Pritzl (ur. La ve­rité: Réfle­xi­ons sur qu­el­qu­es tru­i­smes. R. J. lveljak@ffzg. Mi­la­no 2004. Was­hing­ton 2010. Dr­ža­va. dog­ma. Kirk­ham.). L. S. K. Truth: Stu­di­es of Ro­bust Pre­sen­ce. P. Kri­tik des Com­mon Sen­se: Ge­sun­der Men­schen­ver­stand. 15. Am­herst 1996. Wa­hr­he­itsthe­o­ri­en in der ne­u­e­ren Phi­lo­sop­hie. Frank­furt/M. 22. Pe­ter Lang. Me­di­ter­ran. B. M. 14. Ne­hring. Pa­ris 2004. Sa­dža­kov. 16. Darm­stadt 1993. fre­e­dom. 21.hr 19 . 23. WBG. The pa­per is ba­sed on aut­hor’s lec­tu­re in Srem­ski Kar­lov­ci (Ju­ne 2015). Dun­ cker&Hum­blot. Ha­ti­er. ide­o­logy. Pun­tel. Uni­co­pli. Ox­ford Uni­ver­sity Press. Pro­met­he­us Bo­oks. opi­nion. Met­hod and Ap­pli­ca­bi­lity. Ve­ljak. G. sv. Ox­ford-New York 1973. Prihvaćeno za objavljivanje: 20. 13. Pa­scal. Evan­ge­li­cals at the Bal­lot Box. Za­greb 1986. Prak­sa/isti­na. Com­mon Sen­se: Its Hi­story. FPN.

gra­ đan­ske ini­ci­ja­ti­ve. ka­ko bi ilu­stri­rao da Le­ib­nitz i ni­je baš u pra­vu. sta­ri­ma i bo­le­sni­ma. Ključ­ne ri­je­či: li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja. Zagreb Hrvatska U obranu liberalne demokracije Sažetak: Svi­jet u ko­jem ži­vi­mo je glo­ba­li­zi­ran u sva­kom smi­slu. Po­ru­ka ko­ju sva­ka­ko tre­ba po­dr­ža­ti. Pod­sje­ti­mo – Vol­ta­i­re u Can­di­deu ne­iz­rav­no po­le­mi­zi­ra sa Le­ib­nit­zo­vom op­ti­mi­stič­kom fi­lo­zo­fi­ jom. Enis Zebić Radio Slobodna Evropa. sa­svim 20 . već da je ovaj svi­jet zao i okru­tan. „Ako je ovaj svi­jet naj­bo­lji mo­gu­ći. ne tre­ba od nje od­u­sta­ja­ti i ba­ca­ti ko­plje u tr­nje! Ona je do­i­sta naj­ma­nje loš na­čin funk­ ci­o­ni­ra­nja ljud­ske za­jed­ni­ce i vri­je­di se za nju po­tru­di­ti. me­đu­tim – u jed­nom je de­ta­lju bol­no ne­toč­na. dru­ga­či­jeg. U stan­dard­noj in­ter­pre­ta­ci­ji ra­di se o Vol­ta­i­re­o­vom po­zi­vu da se pre­sta­ne sa ap­strakt­nim fi­lo­zo­fi­ra­njem. sva­ka­ko je tre­ba i pri­mi­je­ni­ti. Me­đu­tim – kao i uvi­jek – po­sto­ji jed­no ali: li­be­ral­na de­mo­kra­ci­ja bez ak­tiv­nih gra­đa­na ne­ma smi­sla. ali upo­zo­ra­va da ra­di­kal­na pro­mje­na ni­je mo­gu­ća. Po­bolj­ša­nja su uto­li­ko mo­gu­ća kroz su­stav li­be­ral­ne par­la­men­tar­ne de­mo­kra­ci­je. i to na na­čin ni­ma­lo pri­ja­telj­ski sla­bi­ma. Ne­ma vi­še „ge­ni­jal­ne tan­gen­te” o ko­joj go­vo­ri Ka­pe­tan u Kr­le­ži­nom Cri­sto­fo­ru Ko­lum­bu. Na sa­mom kra­ju Vol­ta­i­re po­ru­ču­je ka­ko va­lja ob­ra­đi­va­ti svoj vrt. ko­ja će nas – ako je sli­je­di­mo – do­ve­sti do no­vog. naj­bo­lji od svih mo­gu­ćih svje­to­va. Ni­tko od nas ne­ma vi­še vla­sti­ti vrt. Su­vre­me­ni svi­jet je glo­ba­li­zi­ran. Glo­bal­na po­li­ti­ka ima glo­bal­ne učin­ke. ute­me­lje­nim i ozbilj­nim za­mjer­ka­ma na njen ra­čun. pi­ta se je­dan od ju­na­ka. i da se dje­lo­va­njem u dru­štvu – ov­dje i sa­da. Me­đu­tim. jer – le­nji­ni­ stič­kim rječ­ni­kom re­če­no – ne­ma ni re­vo­lu­ci­o­nar­ne si­tu­a­ci­je ni re­vo­lu­ci­o­nar­nog su­bjek­ta. bez ak­tiv­nih i an­ga­ži­ ra­nih gra­đa­na li­be­ral­na de­mo­kra­ci­ja ne­ma smi­sla. Autor se sla­že sa mno­gi­ma ko­ji ni­su za­do­volj­ni na­či­nom ka­ko svi­jet funk­ci­o­ni­ra i u ko­jem se smje­ru kre­će. 1:929 Hirschmann A. ka­kvi su tek osta­li”. Us­pr­kos broj­nim. ar­gu­men­ti njoj u pri­log pre­te­žu.7 1:929 Lippmann W. od­no­sno sa nje­go­vom te­zom da je ovaj svi­jet. si­ro­ma­šni­ma. ak­tiv­ni i an­ga­ži­ra­ni gra­đa­nin. Iako ima vr­lo mno­go vr­lo sna­žnih ar­gu­me­na­ta za raz­o­ča­ra­nje li­be­ral­nom par­la­men­tar­nom de­ mo­kra­ci­jom. jer ga je stvo­rio sve­do­bri i sve­mo­gu­ći Bog.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 321. Ne­ma­mo se ka­mo sklo­ni­ti dok ne­vo­lja ne pro­đe ili stvo­ri­ti svoj pa­ra­lel­ni svi­jet. A do­dat­na po­ru­ka za skep­ti­ke bi­la bi da – po mom naj­du­bljem uvje­re­nju – li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja sa­da i ov­dje (i u do­gled­no vri­je­ me) ne­ma al­ter­na­ti­vu. Wal­ter Lip­pmann. Vol­ta­i­re za­to svo­ju ma­lu eki­pu ju­na­ka vo­di kroz niz pu­sto­lo­vi­na iz ko­jih je­dva iz­ vla­če ži­vu gla­vu. unu­tar vla­sti­tih mo­guć­no­sti i u svo­joj za­jed­ni­ci – ži­vot uči­ni ljep­šim. Pr­va te­za – ne­ma vi­še vla­sti­tog vr­ta ni­ti „ge­ni­jal­ne tan­gen­te”. Al­fred Hirschmann. pa i u tom da se ne­ma­mo ka­mo sklo­ ni­ti od pro­ce­sa ko­ji se od­vi­ja­ju.

Ze­bić: „Isti­na i nje­ni su­put­ni­ci u in­ter­pre­ti­ra­nju i vred­no­va­nju so­ci­jal­nih fe­no­me­na”. ko­ja bi se mo­gla is­ko­ri­sti­ti za re­vo­lu­ci­o­nar­nu pro­mje­nu. po­go­to­vo na­kon re­zul­ta­ta ovih lo­kal­nih iz­bo­ra. Či­ta­mo o lje­vi­čar­skim po­pu­li­sti­ma u Ju­žnoj Ame­ri­ci. 515–519. Ne­ma vi­še Mar­xo­vog pro­le­ta­ri­ja­ta ko­ji je u ta­ko lo­šoj po­zi­ci­ji da će svo­jim oslo­bo­ đe­njem oslo­bo­di­ti ci­je­lo dru­štvo. se­lja­ci i po­šte­na in­te­li­gen­ci­ja”. obes­pra­vlje­ne i po­tla­če­ne. i sa što ma­nje žr­ta­va. a za­što ne? Na­i­me. za­mjer­ke li­be­ral­noj de­mo­kra­ci­ji su broj­ne i ozbilj­ne. što na­rav­no ne zna­či da se tre­ba­mo po­mi­ri­ti sa oni­me što nas okru­žu­je. i ti­me – objek­tiv­no – sa­mo tro­ši ono ma­lo ener­gi­je ne­za­do­volj­ni­ka ko­ji že­le pro­mje­ne. 21 .. Ne bi li ne­ko hu­ma­no ega­li­tar­no dru­štvo – sa mno­go do­brih stra­ na ju­go­sla­ven­skog so­ci­ja­li­zma i sa ni­jed­nom lo­šom – bi­lo do­bar cilj po­li­tič­kog an­ga­žma­na? Na­rav­no. pre­u­zme vlast i on­da ubr­za­nim ko­ra­ci­ma hu­ma­ni­zi­ra dru­štvo. ne­ma ide­je ili po­li­tič­ke op­ci­je ko­ja bi oku­pi­la i – na ope­ra­tiv­noj ra­zi­ni – uje­di­ni­la ne­za­do­volj­ ne. Ne­ma vi­še for­mu­la­ci­je „rad­ni­ci. či­ni se da to sa­da ili krat­ko­roč­no ni­je baš mo­gu­će. ali i ši­re. itd. me­si­jan­ska rje­še­ nja itd.. re­vo­lu­ci­je ne­ma. Če­tvr­ta te­za – a za­što ne li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja? Do­i­sta. Gra­đa­ni tran­zi­cij­ske Euro­pe mo­gu do­da­ti da su pod fir­mom li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je če­sto do­bi­li po­pu­li­zam s et­nič­kim pred­zna­kom. gla­sne i ogor­če­ne za­mjer­ke li­be­ral­noj par­la­men­tar­noj de­mo­kra­ci­ji? Do­i­sta. mno­go je ozbilj­ni­ji pro­blem što ne­ma. ne­go za ne­ku ra­di­kal­nu ide­ju ko­ja nu­di br­za. Tu smo gdje smo. vje­ru­jem da je opi­sa­ni obra­zac u pri­lič­noj mje­ri pri­su­ tan u tran­zi­cij­skoj Euro­pi. god. no­vac je vr­lo efi­ka­san u kva­re­nju li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja. 127–128. hu­ma­ni­stič­ke vri­jed­no­sti su to­li­ko u de­fen­zi­vi. a mno­gi sa oče­ki­va­nji­ma pra­te špa­njol­ski Po­de­mos. Ne­ ma­mo ka­mo po­bje­ći – svi smo u istom ko­tlu i to tre­ba ima­ti na umu. Tre­ća te­za o to­me da – za sa­da – ne­ma su­bjek­ta. Je­su li ute­me­lje­ne broj­ne. Oni ko­ji su ne­za­do­volj­ni po­sto­je­ćim sta­njem frag­men­ti­ra­ni su i ne­po­ve­za­ni. Sve vla­sti u dr­ža­va­ma na­sta­lim na pro­sto­ru ne­ka­da­šnje so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je kroz vr­lo us­pje­šan pro­ces de­in­du­stri­ja­li­za­ci­je ra­de na to­me da uki­nu rad­ni­ke. Ako je iz­bor ta­ko su­žen na ove tri op­ci­je – a na­ža­lost jest – ja gla­sam za nju. ne­ma ne­ke kri­ze ko­ja bi stvo­ri­la pret­po­stav­ke da se br­zo i raz­mjer­no bez­bol­no. Ona ima pro­ce­du­re ko­je su za­htjev­ne i tra­že pa­žnje i vre­me­na. osta­je ne­ki me­ki ili tvr­di to­ta­li­ta­ri­zam ili li­be­ral­na par­ la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja. Ona ne da­je re­zul­ta­te br­zo i ko­ra­ča od kom­pro­mi­sa do kom­pro­mi­sa. da se mno­gi upra­vo sti­de is­ka­zi­va­ti so­li­dar­nost sa oni­ma ko­ji­ma je lo­ši­je ne­go na­ma. se­lja­ci će pre­ži­vje­ti sa­mo ako po­sta­nu ma­li i sred­ nji pod­u­zet­ni­ci. ni­ti se na vi­di­ku uop­će i na­zi­re – re­vo­lu­ci­o­nar­ni su­bjekt. Dru­ga te­za – a za­što ne re­vo­lu­ci­ja? Ži­vi­mo u tran­zi­cij­skom dru­štvu. a ži­vot nam je pre­kra­tak da se do­go­vo­ri­mo – što bi to da­nas bi­la po­šte­na in­te­li­gen­ci­ja. 32 (2012) br. da ih dru­gi ne bi po­če­li čud­no gle­da­ti. Ne­ma kri­ze ko­ja bi na­pra­vi­la pu­ko­ti­nu u su­sta­vu. pre­ve­lik broj te­o­re­ti­ča­ra ra­di­kal­ne lje­vi­ce pro­na­la­zi re­vo­lu­ci­o­nar­nu si­tu­a­ci­ju i re­vo­lu­ci­o­nar­ni su­bjekt u si­tu­a­ci­ja­ma gdje od sve­ga to­ga ne­ma ni „r”1. ve­ći­ni gra­đa­na još ni­je do­gor­je­lo do nok­ti­ju.. A ka­pi­tal ne­će oti­ći sa vla­sti ako ga sa­mo li­je­po za­mo­li­mo. ve­ći ili ma­nji utje­caj re­pre­siv­nih slu­žbi iz ra­ni­jih to­ta­li­tar­nih su­sta­va i 1 Vi­di o hr­vat­skim pri­mje­ri­ma za to pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u E. Te­že je za­gri­ja­ti se za li­be­ ral­nu par­la­men­tar­nu de­mo­kra­ci­ju. Syri­za je u Grč­koj ta­ko ro­man­tič­no zvu­ča­la na po­čet­ku. Ne­ma – le­nji­ni­stič­kim rječ­ni­kom re­če­no – objek­tiv­ne re­vo­lu­ci­o­nar­ne si­tu­a­ci­je. Me­đu­tim. Za­greb. su­bjekt pro­mje­ne. cje­lo­vi­ta. No. u ko­jem se sve ma­nje osje­ća­mo kao kod svo­je ku­će. i to tre­ba shva­ti­ti.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá raz­li­či­tog svi­je­ta ne­go što je ovaj sta­ri svi­jet. uz mno­go ne­po­sred­nih ili po­sre­do­va­nih zna­nja o pro­šlom vre­me­ nu ju­go­sla­ven­skog so­ci­ja­li­zma. Pe­ta te­za – do­i­sta. str.

Ze­bić: „Jav­nost kao fan­tom i jav­nost u za­mra­če­nju. Tran­sac­tion Pu­blis­hers. ne­do­sta­tak em­pa­ti­je itd. go­di­ne „[. dok je ma­sa „ira­ci­o­nal­na. dok se out­si­de­ri – ve­ći­na gra­đa­na – ne tre­ba­ju ci­je­lom tom pri­čom za­ma­ra­ti. Pa­re­ta. Jer. Na­po­sli­jet­ku. 2 Po­drob­ni­je o toj po­zna­toj po­le­mi­ci u E. ali ne i od­lu­či­va­nje o funk­ci­o­ni­ ra­nju dru­štva.2 Lip­pmann u svo­jim knji­ga­ma Jav­no mni­je­nje (1922) i Phan­tom Pu­blic (1925) upo­zo­ra­va da ne po­sto­ji za­in­te­re­si­ra­ni..”5 Mi bi­smo umje­sto ‘ja­lo­vo­sti’ ra­di­je upo­tri­je­bi­li ter­min ‘uza­lud­nost’ ili ‘za­lud­nost’. so­ci­jal­nog ili eko­nom­skog po­ret­ka slu­ži tek po­gor­ša­nju sta­nja ko­je se že­li po­pra­vi­ti. a ukrat­ko će­mo pri­ka­za­ti sta­vo­ve jed­nog od pi­o­ni­ra kri­ti­ke li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je – ame­rič­kog no­vi­na­ra. u ko­ji­ma bi tra­di­ci­ja tre­ba­la bi­ti – a bi­lo je vre­me­na i ka­da je bi­la – ga­ran­ci­ja sta­bil­no­sti. 1895. te­za o opa­sno­sti po­ka­zu­je da je ci­je­na pred­lo­že­ne pro­mje­ne ili re­for­me pre­vi­so­ka. ako je Lip­pmann pred vi­še od 90 go­di­na bio svje­stan opa­sno­sti od za­gu­še­nja gra­đa­na in­for­ma­ci­ja­ma.] sva­ko svr­ sis­hod­no dje­lo­va­nje ko­je na­sto­ji po­bolj­ša­ti svoj­stva po­li­tič­kog. po­put dru­štve­nih mre­ža. str. p. i o opa­sno­sti od re­for­mi i li­be­ral­no­de­mo­krat­skih po­ma­ka.4 On gru­pi­ra tri vr­ste pri­go­vo­ra zde­sna – one o iz­o­pa­če­no­sti. New Brun­swick–Lon­don. 5 Ibid. jer za to ne­ma­ju ni in­te­re­sa ni ka­pa­ci­te­ta.. De­wey od­go­va­ra da je li­jek za de­fi­ci­te de­mo­kra­ ci­je – vi­še de­mo­kra­ci­je. a jav­ni i no­vi me­di­ji. Ta­ko se. pr­vi pu­ta ti­ska­noj god. Ka­ko je po­le­mi­ka Wal­te­ra Lip­pman­na i Joh­na De­ weyja o de­mo­kra­ci­ji i me­di­ji­ma uve­li­ke re­le­vant­na i na­kon go­to­vo sto­ti­nu go­di­na”. Za­greb. Ar­gu­ment iz­o­pa­če­no­sti ilu­stri­ra Hirschmann le Bo­no­vim ot­po­rom uvo­đe­nju op­ćeg pra­va gla­sa ela­ bo­ri­ra­nim u Psi­ho­lo­gi­ji ma­sa.] jed­no­ stav­no uga­si­ti ra­dio i po­tra­ži­ti mir u ne­zna­nju.. On pri­go­vo­re na tra­gu ovih tri­ju te­za na­la­zi u kon­zer­va­tiv­nim kri­ti­ka­ma od Ed­mun­da Bur­kea pre­ko Toc­qu­e­vil­lea i Con­stan­ta do le Bo­na. Po na­šem su­du.. po­ku­ša­ji dru­štve­ne pre­o­bra­zbe bit će uza­lud­ni te jed­no­stav­no ne­će us­pje­ti ‘na­pra­vi­ti rez’. Pre­ma te­zi o iz­o­pa­če­no­sti (iako mi­slim da bi pri­mje­re­ni­ji ter­min bio ‘te­za o kon­tra­pro­duk­tiv­no­sti’ ili ‘te­za o su­prot­nim učin­ci­ma’) „[. re­ci­mo. o ja­lo­vo­sti. Sa dru­ge stra­ne. Ninth prin­ting. 2009. sli­čan je i osje­ćaj ne­mo­ći kod gra­đa­na. 35. 31 (2011). i ka­ko je na njih od­go­vo­rio Lip­pman­ nov pro­fe­sor. 17–18. 3 Wal­ter Lip­pmann. mo­žda kul­ti­vi­ran i pro­ra­ču­nat”. i tre­ba im osta­vi­ti mo­guć­nost ve­ta. ko­ji će sor­ti­ra­ti i pla­si­ra­ti in­for­ma­ci­je po re­le­vant­no­sti. 1999. str.. Jav­ nost je u svo­je­vr­snom za­mra­če­nju. mo­gu pri­do­ni­je­ti to­me da gra­đa­ni bu­du bo­lje. po­li­tič­ke eli­te pod­jed­na­ko su ko­rum­pi­ra­ne u „sta­roj” kao i u „no­voj” Euro­pi. i da na­ša ge­ne­ra­ci­ja ni­je pr­va ko­ja se bo­ri sa nji­ma. Na­rav­no. Osim to­ga. le Bon na­bra­ja da je po­je­di­nac „ra­ci­o­na­lan. 1. cje­lo­vi­ti­je i – ni­ma­lo ne­va­žno – na vri­je­me in­for­mi­ra­ni o od­lu­ka­ma ko­je su pred nji­ma.. ras­pro­da­ju i pri­va­ti­za­ci­ju jav­nih do­ba­ra. i ape­li­ra da me­di­ji ja­sni­je i za­ni­mlji­vi­je po­sre­du­ju sa­dr­ža­je po­treb­ne gra­đa­ni­ma za ori­jen­ta­ci­ju i od­lu­či­va­nje u de­mo­krat­skom pro­ce­su. blo­go­va. ame­rič­ki fi­lo­zof John De­wey. ulo­ga me­di­ja u de­mo­kra­ci­ji od iz­u­zet­ne je va­žno­sti. Me­đu­tim. in­si­de­ri ra­zu­mi­ju o če­mu se ra­di. 1991. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja 121. tu i da­lje vri­je­di Lip­pman­no­vo upo­zo­re­nje da in­for­ma­ci­ja jed­no­stav­no ima pre­vi­še. 22 . Po­li­tič­ka kul­tu­ra. a umje­sto ‘opa­sno­sti’ – ‘pre­ve­li­ku ko­la­te­ral­nu šte­tu’. ja­lo­vost. Mo­sce i Mic­hel­sa. kao da se u ne­kim seg­men­ti­ma gu­bi raz­li­ka iz­me­đu no­vih i sta­rih de­mo­kra­ci­ja. Lip­pman­no­vi uvi­di su va­lid­ni i da­nas. in­for­mi­ra­ni i om­ni­kom­pe­tent­ni gra­đa­nin ko­ji će se su­ve­re­no sna­la­zi­ti me­đu sve ve­ćim bro­jem in­for­ma­ci­ja ko­je su mu po­treb­ne za su­ve­re­no od­lu­či­va­nje. va­lja ima­ti na umu da struk­tur­ne za­mjer­ke li­be­ral­noj de­mo­kra­ci­ji ni­su od ju­čer. Pr­vo ame­rič­ko iz­da­nje je iz god. Iz­o­pa­če­nost. de­ša­va da su me­di­ji u ko­li­jev­ ci li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je – Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji – sve če­šće sve bli­že žu­ti­lu i dvoj­be­noj objek­tiv­no­sti me­di­ja do sa­da ka­rak­te­ri­stič­ni­ma za me­di­je u tran­zi­cij­skim dru­štvi­ma.. 4 Al­bert Ot­to Hirschmann: Re­to­ri­ka re­ak­ci­je. Hirschman­na. god. Raz­do­blje iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta obi­lje­že­no je na­pa­di­ma na li­be­ral­nu de­mo­ kra­ci­ju sli­je­va i zde­sna. opa­snost. Wal­te­ra Lip­pman­na. 27–43. što bi tek re­kao da­nas? Še­sta te­za – po­sto­ji kva­li­tet­na i te­me­lji­ta ana­li­za kritikâ par­la­men­tar­ne li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je zde­ sna Al­ber­ta O. Go­vo­re­ći o ra­zli­ci iz­me­đu po­je­din­ca i ma­se. sv.”3 Tu je – či­ni nam se – iz­no­va va­žna ulo­ga me­dij­skih pro­ fe­si­o­na­la­ca.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá de­mon­ta­žu so­ci­jal­ne dr­ža­ve u ime tr­ži­šnih slo­bo­da. Pre­ma te­zi o ja­lo­vo­sti. jer do­vo­di u opa­snost ne­ka ra­ni­ja dra­go­cje­na do­stig­nu­ća. The Phan­tom Pu­blic. i da će lju­di – ka­ko je on to na­pi­sao još 1925. po obra­zo­va­nju fi­lo­zo­fa. fo­ru­ma i – na­rav­no – news-por­ta­la.

de Ma­i­strea i Bo­nal­da. 8 Ibid.7 Sa­dr­žaj je te­ze o ja­lo­vo­sti ka­ko je sva­ki po­ku­šaj pro­mje­ne – pro­ma­šaj. Toc­qu­e­vil­le­o­vom su ana­li­zom ti­tan­ske bor­be i krup­na pre­vi­ra­nja re­vo­lu­ci­je po­sta­la čud­no­va­to is­pra­žnje­na. „Uzi­ma­ju­ći u ob­zir ve­li­ke po­ro­đaj­ne mu­ke Re­vo­lu­ci­je.. Ovi su auto­ri ba­rem Re­vo­lu­ci­ji pri­da­va­li uvo­đe­nje da­le­ko­se­žnih pro­mje­na i ostva­re­ nje po­stig­nu­ća. gdje si­tu­a­ ci­ju po­zna­je­mo bo­lje ne­go u dru­gim dr­ža­va­ma na­sta­lim ras­pa­dom so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je ili u osta­lim dr­ža­va­ma tran­zi­cij­ske Euro­pe. 10 Ibid. Gra­đan­sko dru­štvo je plu­ral­no dru­štvo i ima­mo pra­vo ne sa­mo ima­ti vla­sti­te in­te­re­se. 9 Ibid.] niz sil­no ve­li­ča­nih ‘ste­če­vi­na re­vo­lu­ci­je’ – od ad­mi­ni­stra­tiv­ne cen­tra­li­za­ci­je do op­će­ni­to ras­pro­stra­nje­nog sit­nog po­ljo­pri­vred­nog go­ spo­dar­stva ko­jim upra­vlja­ju sa­mi vla­sni­ci – za­pra­vo po­sto­jao već i pri­je iz­bi­ja­nja Re­vo­lu­ci­je. Gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve ov­dje su po­seb­no va­žne. kri­ti­ča­ri su od­mah pri­mi­je­ti­li da Toc­qu­e­vil­le pro­vo­di iz­vje­snu re­ha­bi­li­ta­ci­ju An­cien re­gi­mea i da se čo­vjek mo­ra za­pi­ta­ti – pa što je to Re­vo­lu­ci­ja pro­mi­je­ni­la i za­što se uop­će do­go­di­la? Iz te je vi­zu­re Toc­qu­e­vil­le za­čet­nik te­ze o ja­lo­vo­sti. mo­že­mo slo­bod­no iz­ra­zi­ti svo­je ne­za­do­volj­stvo i mo­že­mo je na iz­bo­ri­ma za­mi­je­ni­ti bo­ljom. 32. za­go­va­ra­ti po­li­tič­ku op­ci­ju ko­ja obe­ća­va da će te na­še in­te­re­se za­do­vo­lji­ti. na­sto­jao je po­ka­za­ti. str.. 23 . raz­li­či­te od in­te­re­sa dru­gih gra­đa­na. ima li li­be­ral­na par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja do­brih stra­na? Du­bo­ko smo uvje­re­ni da ima. neo­kon­zer­va­ti­va­ca. Naj­kra­će i o te­zi o opa­sno­sti. ne­go ih i po­li­tič­ki ar­ti­ku­li­ra­ti.6 Par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja kao re­zul­tat uvo­đe­nja op­ćeg pra­va gla­sa po­ti­če ten­den­ci­ju pre­ma sve ve­ćoj jav­noj po­tro­šnji (u in­te­re­su si­ro­ma­šni­jih bi­ra­ča). na­ja­vlju­je le Bon.. str. ta­kvo je mi­ šlje­nje bi­lo mno­go bol­ni­je i uvre­dlji­vi­je za pro­re­vo­lu­ci­o­nar­no sta­ja­li­šte ne­go iz­rav­ni na­pa­di Bur­kea. iako sa­ma po se­bi po­želj­na. re­li­gij­skih fun­da­men­ta­li­sta i slič­no) po­ka­za­la da se i u tim slu­ča­je­vi­ma ra­di o pre­žva­ka­va­nju istih tri­ju te­za ot­pri­je 150–200 go­di­na. 7 Ibid. Sed­ma te­za – us­pr­kos sve­mu re­če­nom (a mo­glo bi se do su­tra sa za­mjer­ka­ma!).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá la­ko po­vo­dlji­va. znat­no pri­je ne­go što su bi­la sve­ča­no pro­gla­še­na u ko­lo­vo­zu god. Ako ne mo­že­mo pro­na­ći svo­je in­te­re­ se u ne­koj od po­nu­đe­nih po­li­tič­kih op­ci­ja. 31..”8 pod­sje­ća Hirshcmann. 50. 76.. is­pu­ha­na. ne­spo­sob­na raz­lu­či­ti za i pro­tiv. jer ‘du­bo­ka’ struk­tu­ra dr­ža­ve osta­je ne­tak­nu­ta. Upra­vo je ne­vla­din sek­tor od po­čet­ka de­ve­de­se­tih naj­gla­sni­je upo­zo­ra­vao 6 Ibid. Čak su i gla­so­vi­ta ‘Pra­va čo­vje­ka i gra­đa­ni­na’. čak zbu­nju­ju­ća i po­ma­lo smi­je­ šna […]. Ale­xis de Toc­qu­e­vil­le u L’an­cien Re­gi­me et la Re­vo­lu­tion ka­že ka­ko je „[.. a hi­per­pro­duk­ci­jom za­ko­na i pro­pi­sa ona će se pre­tvo­ri­ti u – vlast bi­ro­ kra­ci­je. Go­di­ne 1856. sklo­na bez­um­nom odu­še­vlja­va­nju”. 1789. Ako ni­smo za­do­volj­ni ne­kom po­li­tič­kom op­ci­jom. Ona ne na­pa­da re­for­me i pro­mje­ne iz­rav­no.”10 Vje­ru­jem da bi jed­na ad hoc ana­li­za ak­tu­al­nih kon­zer­va­tiv­nih pri­go­vo­ra li­be­ral­noj de­mo­kra­ci­ji (iz per­spek­ti­ve po­pu­li­sta. i na­vest će­mo ne­ke od njih. Na­ve­di­mo ne­ko­li­ko pri­mje­ra iz Hr­vat­ske. mo­že­mo se an­ga­ži­ra­ti u gra­đan­skim ini­ci­ja­ti­va­ma. iako su ih sma­tra­li zli­ma i ka­ta­stro­fal­ni­ma. 48–49. ta­ko da su se po­ne­ki pi­ta­li – zbog če­ga uop­će to­li­ko uzru­ja­va­nja?”9 Upra­vo na te­me­lju te ana­li­ze do­la­zi Toc­qu­e­vil­le do one svo­je ču­ve­ne za­mi­sli iz­ne­se­ne u tre­ćem di­je­lu knji­ge da re­vo­lu­ci­je naj­če­šće iz­bi­ja­ju on­dje gdje su pro­mje­ne i re­for­me već uve­li­ke u ti­je­ku. str. Uto­li­ko. Pro­mje­na je ilu­zor­na i ko­zme­tič­ka. već bi­la dje­lo­mič­no uve­de­na od stra­ne An­cien re­gi­mea. str. ali tvr­di da „[…] pred­ lo­že­na pro­mje­na. ili to ne že­li­mo jer iz ovih ili onih raz­lo­ga ima­mo ani­mo­zi­tet pre­ma stra­nač­koj po­li­tič­koj sce­ni. uklju­ču­je ne­pri­hva­tlji­ve tro­ško­ve od­no­sno po­slje­di­ce jed­ne ili dru­ge vr­ste. str.. jer po­sto­ji ci­vil­na sce­na ko­ja je ne­za­vi­sna od dnev­ne po­li­ti­ke. jer će se pro­mi­je­ni­ti tek fa­ sa­da. pod­sje­ća Hirschmann.

De­ve­ta te­za – bez ak­tiv­nih i an­ga­ži­ra­nih gra­đa­na li­be­ral­na de­mo­kra­ci­ja ne­ma smi­sla. Na­rav­no. ali i u ta­ko­zva­nom me­kom to­ta­li­ta­ri­zmu ne sa­mo da ni­je bi­lo po­ li­tič­kog plu­ra­li­zma. gdje su gra­đa­ni zbog sna­žne spre­ge pri­vat­nog ka­pi­ta­la i lo­kal­nih vla­sti do­ži­vje­li po­raz. 24 . U ta­ko­zva­nom tvr­dom. Od eko­nom­skih in­te­re­sa na­da­lje. ali to je ta­ko te­melj­ni po­jam da se s nji­me ne smi­je ša­li­ti. za raz­li­ku od svog pret­hod­ni­ka Jo­si­po­vi­ća. svi ima­mo iden­tič­ ne in­te­re­se ko­ji vo­de pre­ma naj­pra­ved­ni­jem i naj­sret­ni­jem mo­gu­ćem dru­štvu. Na­rav­no da se kod Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić ne ra­di o ne­zna­nju. http://akuzativ. ali su­stav­nog rje­še­nja još ne­ma. po­štu­ju­ći iz­vje­sna pra­vi­la. ak­tiv­ni i za­in­te­re­si­ra­ni gra­đa­ni. U plu­ral­nom dru­štvu smi­je­mo ima­ti vla­sti­te in­te­re­se. ob­ja­vljen na por­ta­lu Aku­za­tiv. a po­tom i pro­vo­dio gra­đan­ski nad­zor iz­bor­nog pro­ce­sa. ko­ji je za nju pre­gra­đan­ski. ne­go­du­ 11 O ulo­zi ci­vil­nog dru­štva u ob­ra­ni jav­nog do­bra vi­di: E. a na­ma obič­nim gra­đa­ni­ma. kod de­lo­ ža­ci­ja iz tzv. na­rav­no. No. čak i pred­sjed­ni­ca dr­ža­ve ne­dav­no iz­ja­vlju­je da „[…] pre­fe­ri­ra obra­ća­nja po­či­nja­ti sa ‘Hr­va­ti­ce i Hr­va­ti’. ne­go ih mo­že­mo jav­no za­go­va­ra­ti. U to­ta­li­tar­nom dru­štvu vo­đa i stran­ka mi­sle za nas. I ovaj vr­lo frag­men­tar­ni po­pis bio bi ja­ko manj­kav da se ne spo­me­ne an­ga­žman ci­vil­nih in­ci­ja­ti­va u ob­ra­ni jav­nog in­te­re­sa ka­da ka­pi­tal. Nul­ta ra­zi­na zna­nja o po­li­ti­ci u gra­đan­skom dru­štvu pret­po­sta­vlja da oso­ba ko­ja je ak­tiv­na u po­li­ti­ci zna – ili bi mo­ra­la zna­ti – da je gra­đa­nin po­li­tič­ki po­jam ko­ji ozna­ča­va čla­na po­li­tič­ke za­jed­ni­ce jed­na­kih. Gra­đa­ni tran­zi­cij­skih ze­ma­lja u ogrom­nom po­stot­ku ne zna­ju ko­ja su im pra­va. I na­o­ru­ža­ti se živ­ci­ma. Ze­bić. ili sve vi­še njih. jer on­da lju­di na se­lu mi­sle da ih se ti­me is­klju­ču­je”. či­me je ozbilj­no sma­nje­na mo­guć­nost iz­bor­nih ma­ni­pu­la­ci­ja. bar što se Hr­vat­ske ti­če. već jed­no­stav­no raz­mi­šlja dru­ga­či­je ne­go ti itd. ali i to da pro­tiv­nik ni­je nu­žno bu­da­la i glup. od­no­sno ci­vil­nog sek­to­ra. Da­kle da gle­da­ju. voj­nih sta­no­va) pro­svje­do­vao i od­u­pi­rao se. i ko­ji su ti me­ha­ni­zmi na ras­po­la­ga­nju. pre­o­sta­je in­zi­sti­ra­ti na pro­ce­du­ri. ako smo uvje­re­ni u to da su u ne­kom slu­ča­ju pra­vo i ar­gu­ men­ti na na­šoj stra­ni. Gra­đan­sko dru­štvo je plu­ral­no dru­štvo. upo­zo­ra­va­ju. Od­no­sno. već je to bi­lo nje­no vr­lo ne­e­ le­gant­no na­sto­ja­nje da po­ka­že da je ona pa­tri­ot­ska. či­ta­ju. ne­go ni­je bi­lo gras­sro­ots ini­ci­ja­ti­va. slu­ša­ju. a ne gra­đan­ke i gra­đa­ni. ne sa­mo raz­li­či­te od dru­gih čla­no­va tog dru­štva. to su slu­ča­je­vi iz­grad­nje golf-te­re­na na Sr­đu iz­nad Du­brov­ni­ka. na stra­nu ša­lu na­stra­nu. ra­de sa mi­gran­ti­ma i za­go­va­ra­ju iz­mje­nu za­kon­skih i pod­za­kon­skih rje­še­nja u ko­rist ile­gal­nih mi­gra­na­ta.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na kr­še­nja ljud­skih i ma­njin­skih pra­va i pa­siv­nim ot­po­rom i gra­đan­skim ne­po­slu­hom (npr.11 Osma te­za – manj­ka gra­đan­ski od­goj. Ne zna­ju ko­je im in­sti­tu­ci­je sto­je na ras­po­la­ga­nju. Obra­na li­be­ral­ne par­la­men­tar­ne de­mo­kra­ci­je ima smi­sla ako su gra­đa­ni u ne­kom dru­štvu. ni­je (osim u Ju­go­sla­vi­ji od po­čet­ka osam­de­se­tih) bi­lo ne­vla­di­nog. ko­ji bi ba­rem kod bu­du­ćih gra­đa­na pro­bao su­zbi­ti to ne­zna­nje. Ja­ki ima­ju no­vac i moć. Upra­vo je ne­vla­din sek­tor u dru­goj po­lo­vi­ci de­ve­de­se­tih ini­ci­rao. da­pa­če i bo­ ri­ti se za nji­ho­vu re­a­li­za­ci­ju. da­kle pri­vat­ni in­ te­res. „Gra­đan­ski ot­por uvi­jek i svu­da (Pla­i­doyer za kam­pa­ni­li­zam)”. a ko­je su im oba­ve­ze. Tu bi opet mo­gao po­mo­ći gra­đan­ski ak­ti­vi­zam – kroz dje­lo­va­nje mo­že se na­u­či­ti i ko­ja je tvo­ja po­zi­ci­ja. ne zna­ju ka­ko pri­stu­pi­ti tim in­sti­tu­ci­ja­ma. obič­no pod krin­kom na­pret­ka ot­ki­da di­je­lo­ve jav­nog do­bra. ne­go i su­prot­sta­vlje­ne. Upra­vo su ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je te ko­je već ne­ko­li­ko go­di­na sen­zi­bi­li­zi­ra­ju hr­vat­sku jav­nost na pi­ta­nje ile­gal­nih mi­gra­ci­ja i ile­gal­nih mi­gra­na­ta. Ne sa­mo da smi­je­mo ima­ti raz­li­či­te in­te­re­se.com/teme/319-gra%C4%91anski-otpor-uvek-i-svuda-plaidoyer-za-zvonik . a ne po­li­tič­ke za­jed­ni­ce vla­da­ra i vla­da­nih. U Hr­vat­skoj se već go­di­na­ma odu­go­vla­či sa uvo­đe­njem Gra­đan­skog od­go­ja u ško­le. jed­na ma­nja stran­ka li­je­vog cen­tra ima gra­đan­ski od­goj kao pro­jekt ra­da s gra­đa­ni­ma. što su gra­đa­ni – či­ni se ipak gra­đa­ni – uspje­li za­u­sta­vi­ti. U Hr­vat­skoj. pi­ta­ju. Ne zna­ju pro­ce­du­re. ali i iz­grad­nje šo­ping-cen­tra na za­gre­bač­kom Cvjet­nom (slu­žbe­no – Pre­ra­do­vi­će­vom) tr­gu. ne zna­ju ko­ri­sti­ti po­sto­je­će me­ha­ni­zme po­mo­ću ko­jih mo­gu za­šti­ti­ti svo­ja pra­va. ali i uspo­re­na ili za­u­sta­vlje­na ero­zi­ja po­vje­re­nja u de­mo­krat­ski pro­ ces. a is­pri­ča­vam se što ću sa­mo­ga se­be ci­ti­ra­ti – ja vo­lim re­ći da je pro­ce­du­ra oruž­je sla­bih. od­no­sno po­da­ni­ka. živ­ci­ma i na­kon to­ga živ­ci­ ma. To se zo­ve slo­bo­da.

a vje­ru­jem da smo do sa­da uspje­li po­ka­za­ti da gra­đa­ni kao su­bjek­ti pro­mje­ne – za sa­da – ni­su na ra­zi­ni svo­je po­vi­je­sne ulo­ge. Kaj pri­je ili po­sli­je? ” A ve­li Dži­mi Sta­nić: „Umje­sto!” Vir­tu­al­ni svi­jet ima svo­je do­bre stra­ne. me­đu­ljud­sko ra­zu­mi­je­va­nje. u Mas­sac­hu­set­su. Ak­ti­vi­zam u vir­tu­al­nom svi­je­tu je do­bra i po­treb­na na­do­pu­na ak­ti­vi­zmu u stvar­nom svi­je­tu. Još sa­mo je­dan de­talj oko ak­ti­vi­zma. me­đu­tim. i su­di im za pljač­ku i dvo­stru­ko uboj­stvo. Go­di­ne 1920. Sa­da ni­smo pro­ma­šaj! Is­pa­lo je da je ovo na­ša ka­ri­je­ra i naš tri­jumf! Ni­ka­da se u ži­vo­tu ni­smo mo­gli na­da­ti da će­mo to­li­ko na­pra­vi­ti za to­le­ran­ci­ju. Na­kon eg­ze­ku­ci­je iz­bi­li su pro­svje­di od Euro­pe i Ju­žne Ame­ri­ke do To­ki­ja. Bi­li su anar­hi­sti. na­šel sam sa­vr­šen ob­lik kon­tra­cep­ci­je”. Da­kle – ne za vir­tu­al­ni svi­jet umje­sto stvar­nog svi­je­ta. u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. ka­da je već bi­lo ja­sno da je prav­na bit­ka iz­gu­blje­na. Če­tvr­to. bi­li su stran­ci. Ni­je po­mo­glo ni što je u me­đu­vre­me­nu tre­ća oso­ba pri­zna­la pljač­ku i umor­stva. mo­je is­ku­stvo go­vo­ri da se pre­vi­še ci­vil­nih ini­ci­ja­ti­va ko­je su do­bi­le ti­su­ću laj­ko­va na fej­su i gdje je ma­su lju­di na­ja­vi­lo da će oba­ve­zno do­ći na pro­svjed ili što već dru­go – is­pu­ha­lo u vir­ tu­al­noj stvar­no­sti. ta­li­jan­ske imi­gran­te i anar­hi­ste. Na­ši ži­vo­ti. ali ne u onom pa­tri­ot­skom. već u bud­nom.1977. Po­li­ci­ja hap­si Ni­col­la Sac­ca i Bar­to­lo­mea Van­zet­ti­ja. De­se­ta te­za. Dru­go. prav­du. me­ni iz­u­zet­no dra­ge. Po­sto­ji uža­sna di­so­nan­ca u tu­ma­če­nji­ma svi­je­ta oko nas. kao što smo sa­da na­pra­vi­li zbog ne­či­je tu­đe po­gre­ške.htm 25 . pot­pi­su­ju pe­ti­ci­je i ini­ci­ja­ti­ve. ne­go za vir­tu­al­ni svi­jet kao do­bro­do­šlu po­moć za funk­ci­o­ni­ra­nje u stvar­nom svi­je­tu. Pod­sje­ti­mo. ova je ago­ni­ja na­ša po­bje­da!”12 12 http://spartacus-educational. Mo­gao sam umri­je­ti ne­po­znat. Van­zet­ti ka­že no­vi­na­ru: „Da mi se ni­je ovo de­si­lo. Evo jed­ne ma­le pri­če iz po­vi­je­sti. Je­da­na­e­sta i za­ključ­na te­za – ni­či­ja ulo­ga ni­je pre­ma­la i ne­va­žna. da­kle gra­đa­ni u pra­vom smi­slu te ri­je­či – pa ma­kar se nu­žno i ne sla­ga­li sa va­ma u sve­mu. ne da po­la da­na re­ski­ra­ju ži­vot ho­da­ju­ći po gra­du po­gle­da za­li­je­plje­nog za smart­fon jer ša­lje po­ru­ke ili če­ta­ju na Fa­ce­bo­o­ku. ili od na­ja­vlje­nih ti­su­ću – njih 49. pro­veo bih osta­tak ži­vo­ta za­staj­ku­ju­ći na uglo­vi­ma i ogo­va­ra­ju­ći lju­de. do­bro oba­vi­je­šte­ni i sklo­ni osob­no se an­ga­ži­ra­ti za ne­što ili pro­tiv ne­če­ga. tre­ba dr­ža­ti no­gu u vra­ti­ma op­će­pri­sut­noj prak­si pri­va­ti­za­ci­je jav­ne sfe­re – jav­nog zdrav­stva. na­še bo­li – ne zna­če ni­šta! Od­u­zi­ma­nje na­šeg ži­ vo­ta – ži­vo­ta jed­nog obu­ća­ra i jed­nog pro­da­va­ča u ri­bar­ni­ci – zna­če sve! Ovaj zad­nji tre­nu­tak na­ma pri­pa­da. ra­di se o to­me da ga se pro­mi­je­ni. Tre­će. do­đe on u dru­štvo i ve­li: „Čuj­te. Oni su bi­li žr­tve an­ti­ko­mu­ni­stič­ke i uop­će an­ti­lje­vi­čar­ske hi­ste­ri­je u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma na­kon po­bje­de Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je. ak­ti­vi­stič­kom smi­slu. tre­ba ši­ri­ti krug onih ko­ji će bi­ti za­in­te­re­si­ra­ni. jav­nih me­di­ja. je­dan je autor na­pi­sao – fi­lo­zo­fi su do sa­da svi­jet sa­mo raz­li­či­to tu­ma­či­li. kao ne­ki ži­vot­ni pro­ma­šaj.com/USAsacco. Ne­ ko­li­ko da­na pri­je eg­ze­ku­ci­je. Ima jed­na ša­la za­gre­bač­kog pje­va­ča i vic­ma­he­ ra Stje­pa­na Dži­mi­ja Sta­ni­ća o kon­tra­cep­ci­ji. Pi­ta­ju ga pri­ja­te­lji: „A ko­ji? ” On od­go­va­ra: „Ko­njak”. dvo­ji­ca mu­ška­ra­ca ko­ji po opi­su svje­do­ ka „iz­gle­da­ju kao Ta­li­ja­ni” opljač­ka­ju no­vac za pla­će rad­ni­ci­ma u tvor­ni­ci ci­pe­la i ubi­ja­ju dvo­ji­cu lju­di. U Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma i Euro­pi or­ga­ni­zi­ra­na je ve­li­ka kam­pa­nja po­dr­ške nji­ma dvo­ji­ci. jav­nog pro­sto­ra. ak­tiv­nom. jav­nog škol­stva. ali bez uspje­ha. tre­ba ras­krin­ka­va­ti ser­vi­ra­ne isti­ne i upo­zo­ra­va­ti u či­jem su in­te­re­su pla­si­ra­ne.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ju. i da je u stvar­nom svi­je­tu na do­ga­đaj od na­ja­vlje­nih 56. pro­svje­du­ju. Jer. Što nam je da­kle ra­di­ti? Pr­vo. obo­ji­ca su osu­đe­na na smrt i po­gu­blje­na. A ne da kao bal­va­ni sje­de pred te­le­vi­zo­rom i mi­je­nja­ju pro­gra­me. bi­li su si­ro­ma­šni… Ali ni­su bi­li idi­o­ti. po­li­tič­ki su – ali ne i sud­ski – re­ha­bi­li­ti­ra­ni od­lu­kom gu­ver­ne­ra Mas­sac­hus­set­sa. Na­i­me. na­še ri­je­či. Iako ima­ju čvr­ste ali­bi­je. ko­njak. ali ni­je za­mje­na za nje­ga. 23. Na­i­me. ali ima i ma­ne. bez jav­nog pro­sto­ra ne­ma gra­đa­ni­na.759 lju­di do­šlo ti­su­ću. tre­ba se po­tru­di­ti da sa­mi bu­de­mo do­bri gra­đa­ni. Pi­ta­ju da­lje pri­ja­te­lji: „Aha. Pe­de­set go­di­na na­kon eg­ze­ku­ci­je. 8.

com 26 . Na­dam se da ni­tko od či­ta­te­lja ovog tek­sta ne­će za­vr­ši­ti na elek­trič­noj sto­li­ci.com/te­me/319gra%C4%91an­ski-ot­por-uvek-i-svu­da-pla­i­doyer-za-zvo­nik http://spar­ta­cus-edu­ca­ti­o­nal. http://aku­za­tiv. even in which sen­se that we ha­ve no pla­ce to hi­de from the pro­ces­ses that ta­ke pla­ce. De­spi­te nu­me­ro­us se­ri­o­us ob­jec­ti­ons.zebic@gmail. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja. Keywords: li­be­ral par­li­a­men­tary de­moc­racy. The aut­hor agre­es with the many who are not sa­tis­fied with the way the world is fun­cti­o­ning. The Phan­tom Pu­blic. Ho­we­ver. Ka­ko je po­le­mi­ka Wal­te­ra Lip­pman­na i Joh­na De­weyja o de­ mo­kra­ci­ji i me­di­ji­ma uve­li­ke re­le­vant­na i na­kon go­to­vo sto­ti­nu go­di­na”. 121. ----: „Isti­na i nje­ni su­put­ni­ci u in­ter­pre­ti­ra­nju i vred­no­va­nju so­ci­jal­nih fe­no­me­na”. and the way it is go­ing. ali na­dam se da je po­ru­ka ja­sna. ci­vic ini­ti­a­ti­ves. ja­lo­vost. ali pod­jed­na­ko se na­dam da joj/mu se ži­vot ne­će sve­sti na to da za­staj­ku­je na uglo­vi­ma i ogo­va­ra pro­la­zni­ke. chan­ge and pro­gress are pos­si­ble only by the po­li­cal system of li­be­ral par­li­a­men­tary de­moc­racy. Za­greb. Prihvaćeno za objavljivanje: 28. Primljeno: 10. Oni su u se­dam go­di­na prav­ne bit­ke za vla­sti­te ži­vo­te bi­li ka­ta­li­za­tor de­se­ti­na­ma i sto­ti­na­ma ti­su­ća lju­di da raz­bi­stre gla­ve. but warns that ra­di­cal chan­ge is not pos­si­ble. Im­pro­ve­ments. enis. str.the­re is ne­it­her re­vo­lu­ti­o­nary si­tu­a­tion nor re­vo­lu­ti­o­ nary su­bject. Iz­o­pa­če­nost. ----: „Gra­đan­ski ot­por uvi­jek i svu­da (Pla­i­doyer za kam­pa­ni­li­zam)”. But. septembra 2015. 515–519. da se mo­žda i sa­mi po­kre­nu. str.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ci­tat je ma­lo dra­sti­čan. Wal­ter Lip­pmann. Ninth prin­ting. por­tal Aku­za­tiv. 1999. da raz­lu­če do­bro od zla. 27–43. 2. septembra 2015. New Brun­swick–Lon­don. opa­snost. Wal­ter Lip­pmann. Li­te­ra­tu­ra: 1. (1/2011). Al­fred Hirschmann. The re­a­son is – spe­a­king in Le­ni­nist ret­ho­ric . li­be­ral par­li­a­men­tary de­moc­racy pre­vail do­es not ma­ke sen­se wit­ho­ut ac­ti­ve and en­ga­ged ci­ti­zens. (3–4/2012). Ili da joj/mu ži­vot pro­đe sa­mo pred te­le­vi­zo­rom ili sa­mo na dru­štve­nim mre­ža­ma.com/USA­sac­co. the ar­gu­ments in fa­vor of li­be­ral par­ li­a­men­tary de­moc­racy pre­vail. ac­ti­ve and en­ga­ged ci­ti­zen.htm In De­fen­se of Li­be­ral De­moc­racy Sum­mary: The world we li­ve in is glo­ba­li­sed in every sen­se. 2009. Enis Ze­bić: „Jav­nost kao fan­tom i jav­nost u za­mra­če­nju. 127–128. 3. Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja. Po­li­tič­ka kul­tu­ra. Al­bert Ot­to Hirschmann: Re­to­ri­ka re­ak­ci­je. Tran­sac­tion Pu­blis­hers.

.

.

.

.

kon­cept me­ke mo­ći je ši­ro­ko pri­hva­ćen u aka­dem­skim kru­ go­vi­ma. in­sti­tu­ci­je. Ključ­ne re­či: me­ka moć. UVOD Upo­tre­ba me­ke mo­ći sta­ra je ko­li­ko i sa­mo ljud­sko dru­štvo. za­jed­ni­ce ili gru­pe. S ob­zi­rom na to da Naj­ev kon­cept ne nu­di me­to­do­lo­gi­ju me­re­nja me­ke mo­ći.S. Ova tvrd­nja Džo­ze­fa Na­ja (Jo­seph Nye). kre­di­bi­li­te­tu i do­broj re­pu­ta­ci­ji. ne­ko­li­ko is­tra­ži­vač­kih cen­ta­ra i kon­sul­tant­skih agen­ci­ja raz­vi­lo je in­dek­se me­re­nja me­ke mo­ći dr­ža­va. Naj­sve­ o­bu­hvat­ni­ji in­deks me­re­nja me­ke mo­ći raz­vi­la je agen­ci­ja Ernst & Young 2012. kor­po­ra­ci­ja i raz­li­či­tih for­mal­nih i ne­for­mal­nih gru­pa. kul­tu­ra. ali u pret­hod­nim epo­ha­ma me­ka moć ni­je ima­la onaj zna­čaj ko­ji ima u vre­me glo­ba­li­za­ci­je i „sma­nji­va­nja” sve­ta. uti­ca­ju u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i fo­ru­mi­ma. Me­ka moć je spo­sob­nost da se uti­če na dru­ge pu­tem od­re­đi­va­nja i ob­li­ko­va­nja nji­ho­vih te­žnji i ci­lje­va. upr­kos kri­ti­ka­ma i či­nje­ni­ci da su slič­ne te­o­ri­je i kon­cep­ti po­sto­ja­li i pre Naj­e­vog. uka­zu­je na to da je ova vr­sta mo­ći po­sta­la i bi­va va­žni­ja od tra­di­ci­o­nal­ni­jih vi­do­va mo­ći ko­ji su oli­če­ni. ko­ji se u svo­jim ra­do­vi­ma usred­sre­đu­je na me­ku moć dr­ža­va i nje­nu upo­tre­bu u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci. kul­tu­ra.334. Iako Naj­ev kon­cept me­ke mo­ći ni­je do­volj­no ja­san. Me­ka moć pred­sta­vlja spo­sob­nost vr­še­nja uti­ca­ja kroz od­re­đi­va­nje i ob­li­ko­va­nje te­žnji i ci­lje­va dru­gih. mi­šlje­nja 31 .”. U me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma da­na­šnji­ce va­žni­je je či­ja pri­ča po­be­đu­je ne­go či­ja voj­ska po­be­đu­je. po­li­tič­kim vred­no­sti­ma i ide­o­lo­gi­ji. ube­đi­va­nje.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 316. go­di­ne i od ta­da ovaj kon­cept pred­sta­vlja te­mu po­li­ti­ko­lo­ških i so­ci­o­lo­ških ras­pra­va i kri­ti­ka. Beograd. ne­pro­fit­ne i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je i udru­že­nja. Me­đu naj­va­žni­je iz­vo­re me­ke mo­ći spa­da­ju vred­no­ sti. uti­caj u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Me­ka moć svo­je iz­vo­re ima u kul­tu­ri i tra­di­ci­ji. ide­je. spor­tu i dru­gim te­ko­vi­na­ma i do­stig­nu­ći­ma jed­ne ze­mlje. kao i po­je­din­ci. Za­sni­va se na spo­sob­no­sti ube­đi­va­nja. vred­no­sti. tvor­ca ana­li­tič­kog kon­cep­ta me­ke mo­ći.3 Jelena Putre Jakovljević Organizacija “Global Ties U. for­mal­ne i ne­for­mal­ne gru­pe. Vašington. go­di­ne. Međunarodne i evropske studije. od stra­ne vla­da. bren­do­vi i sport. u voj­noj si­li i eko­nom­skoj sna­zi. di­plo­ma­ti­ja. me­di­ja. a ovu spo­ sob­nost po­se­du­ju ka­ko dr­ža­ve i nad­na­ci­o­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je ta­ko i kor­po­ra­ci­je. a na­me­njen je me­re­nju me­ke mo­ći ze­ma­lja u eko­nom­skom uspo­nu. Naj. bren­ do­vi­ma. in­ sti­tu­ci­ja­ma. di­plo­ma­ti­ji. in­deks me­re­nja. pre sve­ga. pri­vlač­nost.462 316. on pred­sta­vlja so­li­dan osnov za da­lje is­tra­ži­va­nje. po­zi­tiv­na re­pu­ta­ci­ja. pri­do­bi­ja­nja i pri­vla­če­nja. Me­đu­tim. Srbija Koncept meke moći – teorijska razmatranja i naučni značaj Sa­že­tak: Kon­cept me­ke mo­ći stvo­rio je Džo­zef Naj 1990. Fakultet političkih nauka. te­o­rij­sko za­klju­či­va­nje i bo­lje raz­u­me­va­nje da­na­šnjeg sve­ta i od­no­sa iz­me­đu dr­ža­va. di­plo­ma­ti­ja. SAD Univerzitet u Beogradu. gru­pa i po­je­di­na­ca.

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá je da su za stra­te­gij­sku upo­tre­bu me­ke mo­ći neo­p­hod­ne oso­bi­na pri­vlač­no­sti i ve­šti­na ube­đi­va­nja. kon­cept me­ke mo­ći pru­ža od­go­va­ra­ju­ći te­o­rij­ski okvir za ob­ja­šnja­va­nje uspe­ha ko­ji po­je­di­ne ze­mlje. pro­fe­sor po­li­tič­kih na­u­ka na Uni­ver­zi­te­tu Har­vard. Po­mo­ću ši­ro­kog spek­ tra ko­mu­ni­ka­ci­o­nih ka­na­la dr­ža­ve i nji­ho­vi zva­nič­ni­ci. kor­po­ra­ci­je i gru­pe ima­ju u ko­mu­ni­ci­ra­nju i pro­ mo­vi­sa­nju svo­jih vred­no­snih i kul­tur­nih obra­za­ca i ide­ja na re­gi­o­nal­nom i glo­bal­nom ni­vou. Džon Ke­net Gal­brajt i Ha­na Arent.] po­me­ri­li sa na­gla­ša­va­nja voj­ne si­le i osva­ja­nja ko­ji su obe­le­ži­li pret­hod­ne ere.. Ran­dom Ho­u­se. ko­ji je sa Ro­ber­tom Ko­hej­nom (Ro­ bert Ke­o­ha­ne) za­sno­vao neo­li­be­ral­nu te­o­ri­ju me­đu­na­rod­nih od­no­sa. sta­nov­ni­štvo i si­ro­vi­ne po­sta­ju ma­nje va­žni” (ibid. u svo­joj knji­zi Osu­đe­ni na vođ­stvo: pro­men­lji­va pri­ro­da ame­rič­ke mo­ći (Bo­und to Lead: The Chan­ging Na­tu­re of Ame­ri­can Po­wer). 32 . dok ge­o­gra­ fi­ja. Po­sma­tra­ju­ći i ana­li­zi­ra­ju­ći moć i pro­me­nu pri­ro­de mo­ći u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma.2 Pod me­kom mo­ći Naj pod­ra­zu­ me­va da „[. or­ga­ni­za­ci­je. Naj­pre­ci­zni­ji i naj­ja­sni­ji in­deks me­re­nja me­ke mo­ći raz­vi­la je agen­ci­ja Ernst & Young 2012. blo­go­vi i in­stant po­ru­ke. da je sam kon­ cept „me­kan” i ne­ja­san u te­o­rij­skom smi­slu. 1990. U pro­ce­nji­va­nju me­đu­na­rod­ne mo­ći da­nas fak­to­ri kao što su teh­no­lo­gi­ja. Kri­ti­ke ko­je su te­o­re­ti­ča­ri i ana­li­ti­ča­ri upu­ti­li Na­ju uklju­ču­ju tvrd­nje da me­ka moć uop­šte ne pred­sta­vlja for­mu mo­ći. Ne­ko­li­ko is­tra­ži­vač­kih cen­ta­ra i kon­sul­tant­skih agen­ci­ja raz­vi­lo je me­to­do­lo­gi­je me­re­nja me­ke mo­ći dr­ža­va i pro­ce­nji­va­nja nji­ho­ve uspe­šno­sti u upo­tre­bi me­ke mo­ći. Vi­de­ti: Ken­nedy Paul. kao što su dru­štve­ne mre­že. Upo­ tre­ba me­ke mo­ći u vre­me glo­ba­li­za­ci­je u sve­tu ko­ji sve vi­še po­pri­ma struk­tu­ru ma­trik­sa pred­sta­vlja ve­li­ki iza­zov za dr­ža­ve. Tur­ska i Ju­žno­a­frič­ka Re­pu­bli­ka. U da­na­šnjem sve­tu br­ze ko­mu­ni­ka­ci­je i in­for­ma­ci­je po­sta­le su do­stup­ne svi­ma. In­di­ja.. sta­vo­vi. od­no­sno pre­no­se svo­je vred­no­sti. tek je ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći po­bu­dio zna­čaj­nu pa­žnju i u da­ na­šnje vre­me je op­šte­pri­hva­ćen ka­ko na Za­pa­du ta­ko i u dru­gim de­lo­vi­ma sve­ta. Da bi ste­kle i za­dr­ža­le pa­žnju ra­zno­li­kih glo­bal­nih jav­no­sti. a no­vi na­či­ni ko­mu­ ni­ka­ci­je. Ovaj in­deks po­ma­že u od­re­đi­va­nju i ob­ja­šnja­va­nju ja­ča­nja no­vih re­gi­o­nal­nih si­la kao što su Ki­na. sa­ve­zi dr­ža­va. Naj je iz­gra­dio kon­cept me­ke mo­ći kao od­go­vor na tvrd­ nje jed­ne gru­pe ana­li­ti­ča­ra da je ame­rič­ka glo­bal­na moć u opa­da­nju. dr­ža­ve mo­ra­ju da se tak­mi­če sa mno­go­broj­nim ne­dr­žav­nim ak­te­ri­ma u me­đu­na­rod­noj are­ni. ko­ji je tvr­dio da je im­pe­ri­ jal­no pre­na­pre­za­nje Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va pot­ko­pa­lo eko­nom­ske osno­ve ame­rič­ke mo­ći i da će to ko­nač­no vo­di­ti ne­stan­ku ame­ rič­ke glo­bal­ne do­mi­na­ci­je. Iako ne­do­volj­no raz­vi­jen i do­ne­kle ne­ja­san. go­di­ne. i sa­mim tim iz­vr­ši­le ide­o­lo­ški i kul­tu­ro­lo­ški uti­caj na dru­ge ze­mlje i na­ci­je. a je­dan od naj­i­stak­nu­ti­jih je Pol Ke­ne­di (Paul Ken­nedy). Iako su pre Džo­ze­fa Na­ja dru­gi te­o­re­ti­ča­ri1 ana­li­zi­ra­li i ob­ja­šnja­va­li po­sto­ja­nje for­me mo­ći ko­ja se za­sni­va na spo­sob­no­sti ube­đi­va­nja.. uveo je ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći. Naj­ev kon­cept je ta­ko­đe pro­u­zro­ko­vao in­ten­ziv­nu ras­pra­vu u za­pad­njač­kim aka­dem­skim kru­go­vi­ma. kor­po­ra­ci­je.] jed­na ze­mlja mo­že da po­stig­ne is­ho­de ko­je že­li u svet­skoj po­li­ti­ci jer dru­ge ze­mlje že­le da je sle­de ili pri­sta­ju na si­stem ko­ji do­vo­di do tih is­ho­da” (Nye 1990: 31). Naj tvr­di da su se iz­vo­ri mo­ći „[. Za raz­li­ku od tvr­de mo­ći. ide­je. 1987. uve­re­nja i kul­tur­ne obra­sce lju­di­ma u naj­u­da­lje­ni­jim de­lo­vi­ma sve­ta i na taj na­čin me­nja­ju kul­tur­nu po­tku sve­ta.. ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ ci­je. Kon­cept je ta­ko­đe na me­ti kri­ti­ča­ra za­to što je is­klju­či­vo opi­snog ka­rak­te­ra i ne sa­dr­ži pre­ci­znu me­to­do­lo­gi­ju me­re­nja. The Ri­se and Fall of the Gre­at Po­wers. omo­gu­ća­va­ju lju­di­ma da nji­ho­vo mi­šlje­ nje. go­di­ne. Ovaj kon­ cept nam ta­ko­đe po­ma­že u raz­u­me­va­nju uti­ca­ja ko­ji u vre­me glo­ba­li­za­ci­je ima­ju ne­for­mal­ne gru­pe i po­ je­din­ci ko­ji od­re­đu­ju sa­vre­me­ne kul­tur­ne i idej­ne tren­do­ve u sve­tu ko­ji se me­nja br­že ne­go ika­da u isto­ri­ji. New York. vred­no­sti i ide­je po­sta­nu tre­nut­no obe­lo­da­nje­ni na glo­bal­nom ni­vou. obra­zo­va­nje i eko­nom­ski na­pre­dak po­sta­ju sve va­žni­ji. gru­pe i po­je­din­ci upo­tre­blja­va­ju svo­ju me­ku moć. 1 Me­đu ove te­o­re­ti­ča­re ubra­ja­ju se Ber­trand Ra­sel. ili ko­mand­ne mo­ći. što je do­pri­ne­lo da­ljem una­pre­đi­va­nju i po­ja­šnja­va­nju sa­mog kon­cep­ta me­ke mo­ći. Bra­zil. 29). kao i da me­ka moć ne mo­ra nu­žno da do­ve­de do po­zi­tiv­nih is­ho­da za ak­te­ra ko­ji je upo­tre­blja­va. 2 Ovu gru­pu ana­li­ti­ča­ra če­sto na­zi­va­ju „de­kli­ni­sti­ma”. ANA­LI­TIČ­KI KON­CEPT ME­KE MO­ĆI Džo­zef Naj. ko­je su još uvek glav­ni ak­te­ri u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci.

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ka­ko je na­zi­va Naj. u ko­ju spa­da­ju umet­nost i obra­zo­va­nje. nad­na­ci­o­ nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. ta­ko da su ge­ne­ra­ci­je for­mi­ra­le svo­je sta­vo­ve i vred­no­sti pod uti­ca­jem ame­rič­ke po­pu­lar­ne kul­tu­re. ko­ji pod­ra­zu­me­va urav­no­te­že­nu stra­te­gij­sku upo­tre­bu tvr­de i me­ke mo­ći u uslo­vi­ma di­fu­zi­je mo­ći u sve­tu i po­ja­ve si­la u uspo­nu (Nye 2011: 207). Cam­brid­ge. za­sno­va­ne na tra­di­ci­o­nal­nim iz­vo­ri­ma mo­ći kao što su te­ri­to­ri­je. Na­rav­no. sep­tem­bra 2001.] zra­či in­ten­zi­te­tom vi­đe­nim po­sled­nji put u vre­me Rim­skog car­stva. iz­me­đu osta­lih. uz po­moć i uti­caj mno­go­broj­nih či­ni­la­ca kao što su think-tank or­ga­ ni­za­ci­je i in­te­re­sne gru­pe. ve­ka. vla­da­vi­na za­ko­na. ko­ji pri­vla­če eli­tu. Ame­rič­ka po­pu­lar­na kul­tu­ra je pro­bi­la gra­ni­ce na­ci­o­nal­ne kul­tu­re i po­sta­la glo­bal­na kul­tu­ra. i na po­čet­ku 21. pred­sta­vlja­ju vred­no­sti kao što su. pro­ mo­vi­šu iz­vo­ri ame­rič­ke me­ke mo­ći: po­li­tič­ke vred­no­sti. na pri­vlač­no­sti ide­ja i vred­no­sti i na spo­sob­no­sti da se od­re­de te­žnje i po­li­tič­ki ci­lje­vi na na­čin ko­ji ob­li­ku­je pre­fe­ren­ce dru­gih (ibid. Po­lity Press. slo­bod­ni iz­bo­ri. kao i u pret­hod­nim ra­do­vi­ma. ve­ku. 31). pri­rod­ni re­sur­si.4 Mno­ge vla­de. obra­zo­va­nje. Tre­ći iz­vor ame­rič­ke me­ke mo­ći i je­di­ni ko­ji je u pot­pu­no­sti u ru­ka­ma Vla­de je spolj­na po­li­ti­ka ko­ju kre­i­ra­ju iz­vr­šna i za­ko­no­dav­na vlast. i o tim vred­no­sti­ma po­sto­ji kon­sen­zus u ame­rič­kom dru­štvu. ali sa jed­nom no­vi­nom. Pod ovim se pre sve­ga pod­ra­zu­me­va slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja u kul­tu­ri i umet­no­sti. a od kra­ja Hlad­nog ra­ta agre­siv­no se pro­mo­vi­šu po sve­tu. a je­dan od njih je jav­na di­plo­ma­ti­ja po­mo­ću ko­je se. ide­o­lo­gi­ja i in­sti­tu­ci­je (ibid. kor­po­ra­ci­je i ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je usvo­ji­le su ter­min „pa­met­na moć” i ko­ri­ste ga u 3 Smart po­wer 4 Naj svo­ju ana­li­zu uslov­nog opa­da­nja ame­rič­ke glo­bal­ne mo­ći iz­no­si u knji­zi Da li je ame­rič­ki vek za­vr­šen?. 32). a spo­sob­nost da se od­re­de pre­fe­ren­ce dru­gih ze­ma­lja po­ve­za­na je sa neo­pi­plji­vim iz­vo­ri­ma mo­ći kao što su kul­tu­ra. Ame­rič­ka spolj­na po­li­ti­ka upo­tre­blja­va niz in­stru­me­na­ta sa ci­ljem re­a­li­zo­va­nja ame­rič­kih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa. Ame­rič­ke po­li­tič­ke vred­no­sti for­mi­ra­le su se u vre­me na­stan­ka Ame­ri­ke kao dr­ža­ve ne­za­vi­sne od bri­tan­ske kru­ne. slo­bo­da go­ vo­ra i ve­ro­i­spo­ve­sti. kul­tu­ra. ko­ja pri­vla­či ma­se (Nye 2004: 11). 2015. po­što­va­nje gra­đan­skih pra­va. ve­ka ame­rič­ka po­pu­lar­na kul­tu­ra vr­ši iz­u­zet­no jak uti­caj na naj­ra­zno­li­ki­je jav­no­sti u svim ze­mlja­ma sve­ta. Mal­den. u ko­joj Naj ana­li­zi­ra pro­me­nu pri­ro­de mo­ći u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci sa po­seb­nim fo­ku­som na me­ku moć Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i na glo­bal­ni uti­caj ko­ji ame­rič­ka me­ka moć ima na kra­ju 20. de­fi­ni­sa­ne su u ame­ rič­koj De­kla­ra­ci­ji ne­za­vi­sno­sti. i mo­guć­no­sti ko­je umet­ni­ci i svi kre­a­tiv­ni lju­di ima­ju u Ame­ri­ci.. 33 . voj­na si­la i eko­nom­ska sna­ga. Dru­gi iz­vor mo­ći. Pre­ma Naj­e­vom mi­šlje­nju. Kul­tur­ni uti­caj Ri­ma se za­u­sta­vljao tač­no na voj­nim gra­ni­ca­ma Rim­ske im­pe­ri­je dok ame­rič­ka me­ka moć vla­da im­pe­ri­ jom u ko­joj sun­ce ni­ka­da ne za­la­zi” (Jof­fe 2001). Is the Ame­ri­can Cen­tury Over?. Pod kul­tu­rom Naj pod­ra­zu­me­va vi­so­ku ili tra­di­ci­o­nal­nu kul­tu­ru. ka­ko elit­na ta­ko i po­pu­lar­na. Vi­de­ti: Nye Jo­seph. ko­je ame­rič­ka Vla­da u svo­joj stra­te­gij­skoj po­li­tič­koj ko­mu­ni­ka­ci­ji sa svet­skim jav­no­sti­ma če­sto na­zi­va uni­ver­zal­nim vred­no­sti­ma. od­no­sno opa­da­nje mo­ći u 21. Od sre­di­ne 20. tri osnov­na iz­vo­ra [američke] me­ke mo­ći su kul­tu­ra. iz­me­đu osta­log. on se usred­sre­đu­je na Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve i nji­ho­vu glo­bal­nu moć. ko­ja je ob­ja­vlje­na u fe­bru­a­ru 2015. osnov­ne po­li­tič­ke vred­no­sti Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va. 11. Kon­cept me­ke mo­ći de­talj­ni­je je raz­ra­đen u knji­zi Me­ka moć: sred­stvo za po­sti­za­nje uspe­ha u svet­skoj po­li­ti­ci (Soft Po­wer: The Me­ans to Suc­cess in World Po­li­tics). Usta­vu i Po­ve­lji o pra­vi­ma. na­u­ka i teh­no­lo­gi­ja. „[. Naj ovom knji­gom po­no­vo uka­zu­je na va­žnost me­ke mo­ći i tvr­di da ze­mlje ko­je te­že da bu­du uspe­šne tre­ba da stra­te­gij­ski i urav­no­te­že­no upo­tre­blja­va­ju tvr­du i me­ku moć. me­ka moć se za­sni­va na ube­đi­va­nju. Ame­rič­ka kul­tu­ra jed­na je od naj­ra­zno­vr­sni­jih na glo­bal­nom ni­vou jer je upi­la uti­ca­je svih kul­tu­ra sve­ta. Džo­zef Naj je u svo­jim ra­do­vi­ma i knji­ga­ma iz­neo i kon­cept „pa­met­ne mo­ći”3. Ame­rič­ka kul­tu­ra. od­no­sno za­ba­vu.. go­di­ne. po­li­tič­ke vred­no­ sti i spolj­na po­li­ti­ka (Nye 2004: 11). Ame­rič­ku elit­nu kul­tu­ru od­li­ku­ju iz­u­zet­no vi­so­ki stan­dar­di u pro­duk­ ci­ji i pre­zen­ta­ci­ji umet­nič­kih de­la. go­di­ne. U kon­tek­stu te­ro­ri­stič­kih na­pa­da na Ame­ri­ku. Ame­rič­ke po­li­tič­ke vred­no­sti. i po­pu­lar­nu kul­tu­ru. ali je isto­vre­me­no iz­gra­di­la ka­rak­te­ri­stič­no ame­rič­ke od­li­ke.

mno­go­broj­ne for­mal­ne i ne­for­mal­ne gru­pe ima­ju mo­guć­nost da iz­ra­ze svo­je sta­vo­ve. 7 Kor­po­ra­tiv­na me­ka moć. Vi­de­ti: Sta­ti­sta Inc. on­li­ne me­di­ji. te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je. VE­KU U pr­voj de­ce­ni­ji 21. YouTu­be je u no­vem­bru 2014.6 „In­ter­net stva­ra neo­gra­ni­če­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju iz­me­đu jed­nog po­je­din­ca i dru­gog (e-mail). na­vo­de ko­ri­sni­ke in­ter­ne­ta da ot­kri­va­ju no­ve pro­iz­vo­de i uslu­ge. sam kon­cept pa­met­ne mo­ći ni­je još uvek raz­ra­đen da bi mo­gao da se ko­ri­sti kao te­o­rij­ski okvir za na­uč­na is­tra­ži­va­nja i za­klju­či­va­nje. pre­ma po­da­ci­ma iz ju­na 2014. od­no­sno kor­po­ra­ci­je ko­je nji­ma upra­vlja­ju. a po­da­ci pre­to­če­ni u upo­tre­blji­ve in­for­ma­ci­je sve vi­še uti­ču na naš sva­ko­dnev­ni ži­vot i ob­li­ku­ju na­še vred­no­sti i uve­re­nja. fe­bru­ar 2013. go­di­ne. 8 Fa­ce­bo­ok je. Na dru­štve­nim mre­ža­ma se za­či­nju i ga­se po­kre­ti i ini­ci­ja­ti­ve ko­ji na­sta­ju kao re­ak­ci­ja na po­li­tič­ka do­ga­đa­nja ili hu­ma­ni­tar­ne kri­ze i ko­ji ima­ju sve ve­ću moć po­mo­ću ko­je kri­tič­na ma­sa ano­nim­nih po­je­di­na­ca uti­če na one ko­ji do­no­se va­žne od­lu­ke na lo­kal­nom. Yahoo!. Tran­sna­ci­o­nal­ne kor­po­ra­ci­je i nji­ho­vi bren­ do­vi ima­ju sve ja­či uti­caj na ži­vot po­je­di­na­ca stva­ra­ju­ći i ob­li­ku­ju­ći po­tre­be i na­čin ži­vo­ta. or­ga­ni­za­ci­je za ljud­ska pra­va. blo­go­vi i Twit­ter). 2015. http://www. 9 Po­kre­ti kao što su Oku­pi­raj­mo Vol­strit (Oc­cupy Wall Stre­et). ve­ka za­če­li su se ko­mu­ni­ka­ci­o­ni ka­na­li.9 In­ter­net-pre­tra­ži­va­či pre­sta­li su da bu­du pu­ka sred­stva po­mo­ću ko­jih se mo­gu pro­na­ći in­for­ma­ci­je na in­ter­ne­tu. New York.10 5 Evrop­ska uni­ja je usvo­ji­la ta­ko­zva­ni „sve­o­bu­hvat­ni pri­stup” u re­ša­va­nju su­ko­ba i kri­za u svo­joj spolj­noj i bez­bed­no­snoj po­li­ti­ci. uče­šće u ra­to­vi­ma i hu­ma­ni­tar­nim kri­za­ ma.sta­ti­sta. imao 1. iz­me­đu ve­li­kog bro­ja lju­di i jed­nog čo­ve­ka (Wi­ki­pe­dia). 6 Vi­ki­liks (Wi­ki­le­aks). Me­đu­tim. kao i raz­li­či­ti po­kre­ti i ini­ci­ ja­ti­ve ko­je na­sta­ju ka­da se po­ja­vi od­re­đe­ni po­li­tič­ki.32 mi­li­jar­de ko­ri­sni­ka. Bing ne pri­ku­plja­ju sa­mo in­for­ma­ci­je o in­ter­net-stra­ni­ca­ma i o nji­ho­vom sa­dr­ža­ju već i pra­te in­for­ma­ci­je ko­je ko­ri­sni­ci tra­že i pra­ve ša­blo­ne po ko­ji­ma pre­po­zna­ju po­je­di­nač­ne ko­ri­sni­ke i nji­ho­va in­te­re­so­va­nja. eko­lo­ški po­kre­ti i or­ga­ni­za­ci­je. 34 . Upra­vo za­hva­lju­ju­ći de­mo­kra­ti­za­ci­ji u sfe­ri in­for­mi­sa­nja i do­stup­no­sti ka­na­la ko­mu­ni­ka­ci­je svim ak­te­ri­ma na glo­bal­nom ni­vou. kroz po­li­tič­ki an­ga­žman i de­lo­va­nje u obla­sti za­ko­no­dav­stva. Pre­tra­ži­va­či kao što su Go­o­gle. na­u­ke i teh­no­lo­gi­je. dru­štve­ne mre­že. YouTu­be i Go­o­gle+ i dru­gi. Bu­si­ness In­tel­li­gen­ce Gu­i­de­o­ok: From Da­ta In­te­gra­tion to Analytics.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá svo­jim stra­te­gij­skim do­ku­men­ti­ma5. na­sta­je kroz ak­tiv­no­sti na po­lju kor­ po­ra­tiv­ne dru­štve­ne od­go­vor­no­sti. El­se­vi­er.2015. „Fi­lo­zo­fi­ja sve­o­bu­hvat­nog pri­stu­pa bez­bed­no­sti”. iz­me­đu raz­li­či­tih gru­pa lju­di (dru­štve­ne mre­že kao što su Fa­ce­ bo­ok i Lin­ke­dIn)” (Nye 2011: 116). Ta­ko­đe. eko­nom­ski ili hu­ma­ni­tar­ni pro­blem u sve­tu. 10 Sa­mo u po­sled­nje dve go­di­ne pri­ku­plje­no je i po­hra­nje­no u ba­ze po­da­ta­ka 90% svih po­da­ta­ka na glo­bal­nom ni­vou. po­zna­te lič­no­sti i sport. da pro­mo­vi­šu svo­je vred­no­sti i da vr­še uti­caj na jav­no­sti u ge­o­graf­ski uda­lje­nim de­lo­vi­ma sve­ta. Le­de­ni iza­zov (Ice­Buc­ketChal­len­ge). na sa­mom po­čet­ku 21.8 Dru­štve­ne mre­že su se od sred­sta­va pre­no­ še­nja in­for­ma­ci­ja i po­ru­ka raz­vi­li u no­ve iz­vo­re me­ke mo­ći. kroz ak­tiv­no­sti u obla­sti kli­mat­skih pro­me­na itd. Twit­ter je na kra­ju 2014. Po­red Naj­e­vih tra­di­ci­o­nal­nih iz­vo­ra me­ke mo­ći – vred­no­sti.7 Za­hva­lju­ju­ći raz­vo­ju in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja i ogrom­noj kre­a­tiv­no­sti i in­ven­tiv­no­sti ko­je po­sto­je u ovoj sfe­ri. Ovaj pri­stup omo­gu­ća­va an­ga­žo­va­nje i ci­vil­nih i voj­nih ele­me­na­ta me­đu­na­rod­ne mo­ći za­rad okon­ča­nja oru­ža­nih su­ko­ba i ot­kla­nja­nja nji­ho­vih uzro­ka. i na taj na­čin kre­i­ra­ju nji­ho­ve no­ve po­tre­be. go­di­ne Go­o­gle+ je imao 500 mi­li­o­na re­gi­stro­va­nih ko­ri­sni­ka. re­gi­o­nal­nom i glo­bal­nom ni­vou. go­di­ne imao 300 sa­ti vi­deo-sa­dr­ža­ja po­sta­vlje­nog sva­kog mi­nu­ta. od­no­sno ta­ko­zva­ne dru­štve­ne mre­že i me­ di­ji kao što su Fa­ce­bo­ok. na­sta­le su no­ve de­lat­no­sti kao što su Da­ta In­tel­li­gen­ ce i Bu­si­ness In­tel­li­gen­ce. go­di­ne imao 288 mi­li­o­na ko­ri­sni­ka.com/. Vi­de­ti: Sher­man Rick. Po­što ba­ze po­da­ta­ka sa­me po se­bi ne­ma­ju vred­nost uko­li­ko se ti po­da­ci ne pre­to­če u upo­tre­blji­ve in­for­ma­ci­je. Šar­li Eb­do (Char­lie Heb­do) i Vra­ti­te na­še de­voj­či­ce (Bring Back Our Girls) ima­ju ve­li­ki broj pri­sta­li­ca. u obla­sti in­for­mi­sa­nja. pod ko­jom se pod­ra­zu­me­va po­zi­tiv­na i ne­ga­tiv­na re­pu­ta­ci­ja kor­po­ra­ci­ja. Arap­sko pro­le­će (Arab Spring). Oblast ko­ri­ snih in­for­ma­ci­ja i ba­za po­da­ta­ka ta­ko­đe do­bi­ja na sve ve­ćoj va­žno­sti. No­vi vek. in­for­ma­ci­je i ba­ze po­da­ta­ka. mno­gi glo­bal­ni bren­do­vi ima­ju ve­li­ki uti­caj na na­čin ži­vo­ta i dru­štve­ni sta­tus. ME­KA MOĆ U 21. U ju­nu 2014. Vi­de­ti: Mi­šče­vić Ta­nja.05. 20. iz­me­đu po­je­din­ca i gru­pa lju­di (lič­ni veb-saj­to­vi. uklju­ču­ju­ći i po­zna­te i iz­u­zet­no uti­caj­ne lič­no­sti. kul­tu­ra i di­plo­ma­ti­ja – u da­na­šnje vre­me sve ve­ći zna­čaj ima­ju kor­po­ra­ci­je i bren­do­vi. ve­ka me­ka moć je za­hva­lju­ju­ći glo­ba­li­za­ci­ji i in­for­ma­ci­o­noj teh­no­lo­gi­ji ste­kla ve­li­ki zna­čaj. Pro­mo­vi­sa­nje iz­vo­ra me­ke mo­ći po­sta­lo je do­stup­no svi­ma i pre­sta­lo da bu­de eks­klu­ziv­ no pra­vo i prak­sa onih ko­ji ima­ju fi­nan­sij­ska sred­stva da ši­re svo­je vred­no­sti i uti­caj kroz pro­gra­me i ak­tiv­no­sti na po­lju obra­zov­ne i kul­tur­ne raz­me­ne. Na ve­o­ma mu­dar na­čin in­ter­net-pre­tra­ži­va­či. Twit­ter. i što je mo­žda još va­žni­je.

Su­bjek­tiv­na pri­ro­da me­ke mo­ći zah­te­va od dr­ža­va i ne­dr­žav­nih ak­te­ra. u ve­li­či­ni te­ri­to­ri­je i pri­rod­nih re­ sur­sa. da­le­ko je va­žni­je raz­u­me­va­nje i uva­ža­va­nje onih na ko­je se vr­ši uti­caj pu­tem ove vr­ste mo­ći ka­ko bi re­zul­ta­ti bi­li po­zi­tiv­ ni. Iako je moć ne­mo­gu­će pre­ci­zno iz­me­ri­ti. ili u vi­du vred­no­sti kor­po­ra­ci­ja ili ko­li­či­ne ulo­že­nog ka­pi­ta­la.. go­di­ne. a ne na spo­sob­nost da se uti­če na dru­ge. su­bjek­ti­van po svo­joj pri­ro­di. ten­ko­va ili avi­o­na. 20..ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Zbog svih ovih pro­me­na svet po­sta­je ma­nji. vred­no­sti i ide­je. Na pr­voj. kao i le­po­ta ili lju­bav. a pro­ce­na za­vi­si od ra­zno­li­kih sta­vo­va i in­ter­pre­ta­ci­ja jav­no­sti ko­ja je pri­ma­lac po­ru­ka ko­ji­ma se pro­mo­vi­šu vred­no­sti.11 U slu­ča­ju tvr­de mo­ći. 90). raz­u­me­ju i uzmu u ob­zir re­ak­ci­je glo­bal­nih jav­no­sti. ili ba­rem opi­plji­vi­jom od me­ke mo­ći. 13 Gal­lup. gde su po­red Ame­ri­ke glav­ni ak­te­ri Evrop­ska uni­ja i no­ve si­le u uspo­nu.com/poll/1624/per­cep­ti­ons-fo­re­ign-co­un­tri­es. Sre­ di­šnja ta­bla pred­sta­vlja eko­nom­sku moć. Na­ ža­lost. Ne­mo­gu­će je kvan­ti­fi­ko­va­ti iz­vo­re me­ke mo­ći kao što su kul­tu­ra.. „Gre­ška je mi­sli­ti o mo­ći [. kli­mat­ske pro­me­ne.)13 i Evro­ba­ro­me­tar (Euro­ba­ro­me­ter) 11 Naj­če­šća in­ter­pre­ta­ci­ja mo­ći je upra­vo „nad­moć”. Op­šte­pri­hva­će­na de­fi­ni­ci­ja mo­ći. na ovoj ta­bli na­la­ze se po­ja­ve kao što su te­ro­ri­zam. in­ter­ pre­ta­ci­ja mo­ći kao nad­mo­ći je u su­šti­ni od­go­va­ra­ju­ća. U knji­zi Bu­duć­nost mo­ći (The Fu­tu­re of Po­wer) Džo­zef Naj ob­ja­šnja­va po­de­lu mo­ći u sve­tu kao tro­di­men­zi­o­nal­nu ša­hov­sku ta­blu. na go­ru­ća pi­ta­nja u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma. Vi­de­ti: Gal­lup. Me­ka moć po­je­di­nač­nih ze­ma­lja se u iz­ve­snoj me­ri mo­že pro­ ce­ni­ti na osno­vu glo­bal­nih an­ke­ta jav­nog mnje­nja ko­je spro­vo­de raz­li­či­ti is­tra­ži­vač­ki cen­tri kao što su Pju is­tra­ži­vač­ki cen­tar (Pew Re­se­arch Cen­ter)12. kon­tro­lu. Do sa­da je bi­lo ne­ko­li­ko po­ku­ša­ja da se stvo­ri me­to­do­lo­gi­ja za me­re­nje me­ke mo­ći. Gal­lup Con­try Ra­tings http://www. ame­rič­ka kon­sul­tant­ska kom­pa­ni­ja. ni­je mo­gu­će ni iz­me­ri­ti je ili pro­ce­ni­ti. 20. Ga­lup (Gal­lup. kao i gra­ni­ce na­sta­le usled pred­ra­su­da i ne­to­le­ran­ci­je. pr­ven­stve­no dr­žav­nih ak­te­ra na me­đu­na­rod­noj sce­ni. naj­vi­šoj ta­bli. spro­ve­de­ne su an­ke­te na te­mu ugle­da Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i ame­rič­ke pri­smo­tre gra­đa­na dru­gih ze­ma­lja.2015.aspx.gal­lup. dok gra­ni­ce iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­ja. ugle­da Bra­zi­la pred Svet­sko pr­ven­stvo u fud­ba­lu itd. Iz­vo­ri me­ke mo­ći ne­ma­ju vred­nost ko­ja mo­že bi­ti iz­ra­že­na u bro­je­vi­ma ili pro­cen­ti­ma. na­la­ze se mno­go­broj­ni ak­te­ri.05. ve­ka ima­ju ne­pri­ko­sno­ve­ni voj­ni pri­mat u sve­tu. re­dov­no pra­ti ran­gi­ra­nje ze­ma­lja u smi­slu nji­ho­ve ce­lo­kup­ne re­pu­ta­ci­je. tvr­da moć se sma­tra opi­plji­vom. 35 . me­ka moć se mo­že pro­ce­ni­ti kva­li­ta­tiv­no. moć se mo­že iz­jed­na­či­ti sa poj­mo­vi­ma lju­ba­vi i mr­žnje ili le­po­te i ru­žno­će. 12 Pju is­tra­ži­vač­ki cen­tar iz Va­šing­to­na fo­ku­si­ra se. kri­mi­nal u in­ter­net-sfe­ri.05. Inc. a to pod­ra­zu­me­va da oni raz­u­me­ju po­ru­ke ko­je ša­lje­te i da se po­ru­ke po­de­se shod­no re­ak­ci­ja­ma” (Nye 2004: 111). a ne kao o mo­ći sa dru­gi­ma” (ibid. ko­ja pred­sta­vlja voj­nu moć. re­pu­ta­ci­je Ru­si­je u sve­tlu kri­ze u Ukra­ji­ni. gru­pa i po­je­di­ na­ca ble­de i po­sta­ju ne­bit­ne usled no­vih mo­guć­no­sti pre­no­še­nja i me­ša­nja ra­zno­li­kih vred­no­sti. ide­ja i kul­tu­ra.org/to­pics/co­un­try-ima­ge/.2015. na­u­ka i teh­no­lo­gi­ja. u to­ku 2014. „Za kon­ cept ko­ji se ta­ko če­sto ko­ri­sti. ko­ji pre­va­zi­la­ ze dr­žav­ne. na­la­ze se je­di­no Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve. iz­me­đu osta­log. pred­sta­vlja re­la­ci­o­ni po­jam. mu­dra upo­tre­ba me­ke mo­ći. glo­bal­nog imi­dža Ira­na. Na do­njoj ta­bli. si­lu. Isto kao što je ne­mo­gu­će de­fi­ni­sa­ti moć. ko­je i na po­čet­ku 21. Vi­de­ti: Pew Re­se­arch Glo­bal At­ti­tu­des Pro­ject http://www. Na pri­mer. od­no­sno po­ru­ke ko­je se ša­lju. Da­kle.] kao nad­mo­ći [nad dru­gi­ma].pew­glo­bal. ko­ja pred­sta­vlja me­ku moć. Vred­nost iz­vo­ra tvr­de mo­ći mo­že se pri­bli­žno od­re­di­ti i iz­ra­zi­ti u vi­du bro­ja sta­nov­ni­ka. ide­je i kul­tu­ra. da slu­ša­ju. tre­ba da bu­du ob­li­ko­va­ne pre­ma re­ak­ci­ja­ma jav­no­sti jer „[. Me­ka moć.] me­ka moć zna­či na­ve­sti dru­ge da že­le isto što i vi že­li­te. Da­kle. no­ve pan­de­mi­je i mno­ge dru­ge ko­je ugro­ža­va­ju bez­bed­nost lju­di u ce­lom sve­tu. kao što su ze­mlje BRICS-a. ne po­sto­ji. či­ja je vred­nost u naj­ve­ćoj me­ri u sve­sti pri­ ma­la­ca po­ru­ka. ge­o­graf­ske i kul­tu­ro­lo­ške gra­ni­ce. pro­ble­mi i po­ja­ve ko­je Naj na­zi­va tran­sna­ci­o­nal­nim od­no­si­ma (Nye 2011: loc 157). ME­RE­NJE ME­KE MO­ĆI Po­jam mo­ći je u ve­li­koj me­ri ne­u­hva­tljiv i iz­u­zet­no te­ško ob­ja­šnjiv.. bro­ju voj­nih tru­pa. po­što sâm po­jam mo­ći aso­ci­ra na sna­gu. na­uč­na ili po­pu­lar­na. U tom smi­slu. ko­ji te­že da mu­dro upo­tre­blja­va­ ju me­ku moć. in­sti­tu­ci­je. ali ka­da je u pi­ta­nju me­ka moć. od­no­sno u oči­ma po­sma­tra­ča. ‘moć’ je iz­ne­na­đu­ju­će te­ško iz­me­ri­ti” (Nye 2011: 7).

20. pro­iz­vo­da. 36 . na­či­na i for­mi vla­da­vi­ne. tu­ri­zma.2015. tu­ri­zam. http://ti­me. Olim­pij­ske igre.2015. nji­ho­vih vla­da. in­deks slo­bo­da je u ve­li­koj me­ri ne­ja­san i ne­pre­ci­zan. In­deks je za­sno­van na šest in­di­ka­to­ra ko­ji pod­ra­zu­me­va­ju pro­ce­nji­va­nje lju­di. http://www. in­deks slo­bo­de mo­že bi­ti pro­iz­volj­no in­ter­pre­ti­ran. po­sto­je pra­va i slo­bo­de ko­je ne pri­hva­ta­ju ni de­mo­krat­ ski raz­vi­je­ne ze­mlje. Glo­bal­ni imidž pred­ sta­vlja me­ru glo­bal­ne po­pu­lar­no­sti i di­vlje­nja ko­je uži­va jed­na ze­mlja. Si­mon An­holt je 2006. Fri­dom ha­us (Fre­e­dom Ho­u­se). a je­di­ni ko­ji mo­gu da mu se su­prot­sta­ve su Ati­na. od­no­ sno gra­đa­na. uki­da­nje smrt­ne ka­zne. pre­ci­zne su i od­ra­ža­va­ju broj­ke ili in­dek­se ko­je su pret­hod­no raz­vi­le ugled­ne me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je i agen­ci­je. vla­da. go­di­ne me­đu­na­rod­na kon­ sul­tant­ska agen­ci­ja Ernst & Young u sa­rad­nji sa SKOL­KO­VO in­sti­tu­tom za stu­di­je no­vih tr­ži­šta iz Mo­ skve. 17 Svet­ska ban­ka. Forčn (For­tu­ne).05.05. „[…] po­sto­ji ve­li­ki broj oso­bi­na i kva­li­te­ta ko­je pri­hva­ta i raz­u­me ve­ći­na ze­ma­lja u sve­tu” (Ernst & Young 2012: 6). di­plo­ma­ti­ja i obra­zo­va­nje (McGlory 2012: 7). osim jed­ne. ča­so­pi­si kao što su Tajms (The Ti­mes).2015. iz­la­znost na iz­bo­re i eko­lo­ška po­li­ti­ka. kao bo­žan­sku per­so­ni­fi­ka­ci­ju mo­ći. pra­vo na obra­zo­va­nje. glo­bal­ni in­te­gri­tet i glo­bal­na in­te­gri­sa­nost.com/us/Pa­ges/de­fa­ult.eu/pu­blic_opi­nion/in­dex_en. agen­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja. Ovaj in­deks ni­je de­fi­ni­san na od­go­va­ra­ju­ći na­čin i ne za­sni­va se na od­re­đe­nom go­di­šnjem in­dek­su ili iz­ve­šta­ju ko­ji ran­gi­ra ze­mlje na osno­vu po­što­va­nja ljud­ skih pra­va. 15 Vi­de­ti: GFK.05. di­plo­ma­ti­ja i gra­đa­na.18 Da­kle. kul­tu­ra. ko­ju ob­ja­vlju­je ča­so­pis Tajm. Me­đu­na­rod­na hel­sin­ška fe­de­ra­ci­ja za ljud­ska pra­va.17 Na osno­vu ovih va­ri­ja­bli mo­že se od­re­di­ti. Ovi cen­tri spro­vo­de go­di­šnje an­ke­te jav­nog mnje­nja u raz­li­či­tim ze­mlja­ma u te­žnji da iz­me­re ugled dru­gih ze­ma­lja. bo­gi­nja mu­dro­sti.euro­pa. http://ec. U ovoj stu­di­ji me­ku moć od­re­đu­je tri­na­est va­ri­ja­bli kla­si­fi­ko­ va­nih u tri ka­te­go­ri­je: glo­bal­ni imidž. i pred­sta­vlja kva­li­ta­tiv­nu pro­ce­nu. Ova ka­te­go­ri­ja ob­u­hva­ta do­se­lja­va­nje. U ka­te­go­ri­ji glo­bal­ne in­te­gri­sa­no­sti me­ri se ko­li­ko je jed­na ze­mlja po­ve­za­na sa ostat­kom sve­ta. za­in­te­re­so­va­nost za uče­nje je­zi­ka te ze­mlje. 16 Pro­men­lji­va/va­ri­ja­bla pod na­zi­vom Tajm 100 (Ti­me 100) pred­sta­vlja li­stu sto naj­u­ti­caj­ni­jih lju­di u sve­tu. do­se­lja­va­nja i in­ve­sti­ci­ja. 20. In­sti­tut za Vla­du iz Lon­do­na je u sa­rad­nji sa ka­nad­skim ča­so­pi­ som Mo­noc­le raz­vio kvan­ti­ta­tiv­ni in­deks me­ke mo­ći ko­ji sa­či­nja­va pet kom­po­ne­na­ta me­ke mo­ći: bi­znis i ino­va­ci­ja. ran­gi­ra­nje uni­ver­zi­te­ta i po­zna­va­nje en­gle­skog je­zi­ka (ibid. Forbs (For­bes) itd. ali isto­vre­me­no u nji­ma po­sto­ji vi­sok ste­pen ko­rup­ ci­je i ne­po­što­va­nje ljud­skih pra­va i slo­bo­da ma­nji­na i mar­gi­na­li­zo­va­nih gru­pa. i Apo­lon. ME­KA MOĆ I PRET­HOD­NI KON­CEP­TI I TE­O­RI­JE O MO­ĆI Iako je ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći re­la­tiv­no nov u po­li­tič­koj na­u­ci. Ti­me. 2012: 7–9). Kao što Vu­ka­šin Pa­vlo­vić pri­me­ću­je u knji­zi Po­li­tič­ka moć. Sve va­ri­ja­ble u ovoj stu­di­ji. go­di­ne raz­vio in­deks bren­di­ra­nja na­ci­je kao me­to­du me­re­nja imi­dža i ugle­da raz­li­či­tih ze­ma­lja. kao što su vla­da­vi­na za­ko­na. Auto­ri ove me­to­do­lo­gi­je tvr­de da.15 Slič­no An­lo­to­vom in­dek­su bren­di­ra­nja na­ci­je.aspx. pro­ ce­ni­ti i ran­gi­ra­ti me­ka moć po­je­di­nač­nih ze­ma­lja. sa­ma upo­tre­ba ove vr­ste mo­ći na me­đu­na­rod­nom pla­nu po­sto­ji od ka­da po­sto­je na­ci­je i dr­ža­ve. 18 Go­di­šnji iz­ve­šta­ji or­ga­ni­za­ci­ja kao što su Hju­man rajts voč (Hu­man Rights Watch). iako je su­štin­ski te­ško kvan­ti­fi­ko­va­ti me­ku moć zbog nje­ne re­la­tiv­ne i neo­pi­plji­ve pri­ro­de. Vi­de­ti: The 100 Most In­flu­en­tial Pe­o­ple. Me­đu­tim. 20.com/col­lec­tion/2015-ti­me-100/. Naj­sve­o­bu­hvat­ni­ju me­to­do­lo­gi­ju za me­re­nje me­ke mo­ći raz­vi­la je 2012. Po­sto­je slo­bo­de ko­je su op­šte­pri­hva­će­ne i uslov­no re­če­no uni­ver­zal­ne.htm.gfk. Uko­li­ko bi­smo ovu in­ter­pre­ta­ci­ju mo­ći upo­re­di­li sa Naj­e­vim 14 Vi­de­ti: Euro­ba­ro­me­ter. još u an­tič­ko vre­me He­siod je vi­deo Zev­sa. i kul­tu­re. ko­ji ko­ri­sti moć u vi­du mu­nje i gro­ma. Am­ne­sti in­ter­ne­šnal (Am­nesty In­ter­na­ti­o­nal). a či­ne ga pro­iz­vo­di me­di­ja ko­ji se iz­vo­ze.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Evrop­ske ko­mi­si­je14. kao što su isto­pol­ni brak. U ka­te­go­ri­ji glo­bal­nog in­te­gri­te­ta pro­ce­nju­je se ka­ko jed­na ze­mlja sto­ji po pi­ta­ nju me­đu­na­rod­no pri­zna­tih mo­ral­nih ko­dek­sa. kao što su slo­bod­ni iz­bo­ri. bog le­po­te (Pa­vlo­vić 2012: 11). ali isto­vre­me­no. pra­va ho­mo­sek­su­a­la­ca i slič­no. glo­bal­ne „iko­ne”16 i kom­pa­ni­je ko­ji­ ma se lju­di naj­vi­še di­ve. slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja. slo­bo­da kre­ta­nja. po­seb­no u slu­ča­ju ze­ma­lja ko­je su pri­vid­no de­mo­krat­ske zbog slo­bod­nih iz­bo­ra. in­deks slo­bo­da.

Za Ra­se­la moć nad in­di­vi­du­a­ma ima tri for­me: a) di­rekt­na upo­tre­ba fi­zič­ke si­le. od­no­sno na obe­ća­nju ili re­al­no­sti na­gra­đi­va­nja (Gal­ bra­ith 1983: 14). ko­ja se ta­ko­đe u pot­pu­no­sti mo­že ose­ti­ti i pri­me­ti­ti. mo­gli bi­smo re­ći da Zevs per­so­ni­fi­ku­je tvr­du moć. Da­kle. Aspekt ob­li­ko­va­nja pre­fe­ren­ci je sko­ro ne­vi­dljiv jer pr­vi ak­ter po­ma­že dru­gom ak­te­ru da stvo­ri i ob­li­ku­je svo­ja ve­ro­va­nja. dok se moć od­no­si na krat­ko­traj­ne ljud­ske od­no­se ko­ji me­nja­ju for­mu pod raz­li­či­tim okol­no­ sti­ma” (Nye 2011: 3). Kod Na­ja je me­ka moć za­sno­ va­na na ube­đi­va­nju i pri­vlač­no­sti. je­di­no mo­gu da ukro­te i ogra­ni­če Moć. za­tim sle­di upo­tre­ba si­le da bi se obez­be­di­lo da se osta­tak za­jed­ni­ce iz­lo­ži od­go­va­ra­ju­ćoj pro­pa­gan­di. Da­kle. od­no­sno obe­ća­nje ili re­al­nost ka­žnja­va­nja. ogo­lje­na moć. Po­što po­se­do­va­nje iz­vo­ra mo­ći ne ga­ran­tu­je že­lje­ne is­ho­de. od­no­sno Umet­nost. te­ško ih je pre­po­zna­ti i sko­ro ne­ mo­gu­će iz­me­ri­ti. Naj po­sma­tra moć kao is­klju­či­vo dru­štve­nu ka­te­go­ri­ju i ti­me se pri­dru­žu­je ve­ći­ni te­o­re­ti­ča­ra ko­ji sma­tra­ju da „[…] sva­ka ljud­ska moć na­sta­je u dru­štve­nom od­no­su i kao re­zul­tat dru­štve­nog de­lo­va­nja” (Pa­vlo­vić 2012: 339). Ra­se­lov i Naj­ev kon­cept mo­ći do­ne­kle se po­kla­pa­ju s ob­zi­rom na to da su oba te­o­re­ti­ča­ra uva­ži­la po­sto­ ja­nje mo­ći ko­jom se uti­če na sta­vo­ve. a još ma­nje ob­u­zda­ti” (ibid. 14). Naj tvr­di da su sve do­sa­da­šnje de­fi­ni­ci­je mo­ći ili za­sno­va­ne na po­na­ša­nju ili na iz­vo­ri­ma mo­ći (Nye 2011: 10) i da po­li­tič­ki ori­jen­ti­san kon­cept mo­ći tre­ba da nam ka­že ko do­bi­ja šta. ko­ji tvr­di da moć nad lju­di­ma ima tri ob­li­ka. od­no­sno dik­ti­ra­nje pro­me­na. Na­me­ta­nje pro­me­na pod­ra­zu­me­va da je­dan ak­ter ko­ri­sti pret­nje i na­gra­de da bi pro­me­nio po­na­ša­nje dru­gog ak­te­ra pro­tiv nje­go­vih pr­vo­bit­nih pre­fe­ren­ci i stra­te­gi­ja. Bri­tan­ski fi­lo­zof Ber­trand Ra­sel (Ber­trand Rus­sell) sma­tra da je kon­cept mo­ći od su­štin­skog zna­ča­ja i da u dru­štve­nim na­u­ka­ma za­u­zi­ma me­sto ko­je ener­gi­ja ima u fi­zi­ci (Rus­sel 1933: 10). gde i ka­da (ibid. jer Naj pod tvr­dom mo­ći osim voj­ne si­le pod­ra­zu­me­va i eko­nom­sku si­lu. 5). c) kon­di­ci­o­ni­ra­nu moć. mo­že se iz­jed­na­či­ti sa Naj­e­vim poj­mom tvr­de mo­ći sa­mo u iz­ve­snoj me­ri. od­no­sno uti­caj ko­ji se vr­ši po­mo­ću eko­nom­skih me­ra. b) kon­tro­li­sa­nje pla­no­va. Naj raz­li­ku­je tri aspek­ta re­la­ci­o­ne mo­ći. b) pod­sti­ ca­nje na­gra­da­ma ili ka­zna­ma. c) ob­li­ko­va­nje pre­fe­ren­ce (Nye 2011: 10). od su­štin­skog zna­ča­ja je ono što Naj na­zi­va „kon­ ver­zi­jom mo­ći”. Ra­se­lov kon­cept mo­ći nad mi­šlje­njem za­po­či­nje upo­tre­bom sred­sta­va ube­đi­va­nja nad ma­nji­nom sa ci­ljem pre­o­bra­ća­nja te ma­nji­ne. i le­po­tu oli­če­nu u umet­no­sti i kul­tur­nim te­ko­vi­na­ma. Tri aspek­ta ili li­ca re­la­ci­o­ne mo­ći kod Na­ja su: a) na­me­ta­nje. Kod dru­gog aspek­ta mo­ći. no­ve vred­no­sti i ide­je su to­li­ko pri­vlač­ne da ih za­jed­ni­ca pri­hva­ta kao pot­pu­no le­gi­tim­ne i po­či­nje da ih usa­đu­je u svo­je dru­štve­ne te­ko­vi­ne. Džo­zef Naj tvr­di da ovo po­re­đe­nje ni­je ade­kvat­no jer se u fi­zi­ci „[…] od­no­si ener­gi­je i si­le […] mo­gu iz­me­ri­ti pri­lič­no pre­ci­zno. Dru­gi ak­ter je pot­pu­no sve­stan uti­ca­ja pr­vog ak­te­ra. To je za­to što se Mi­sao i Le­po­ta ne mo­gu ni od­u­ze­ti ni ubi­ti. od­no­sno mu­drost i zna­nje oli­če­no u na­u­ci i obra­zo­va­nju. od­no­sno Ra­zum. per­cep­ci­je i te­žnje ta­ko da dru­gi ak­ter naj­če­šće ni­je uop­šte sve­stan uti­ca­ja ko­ji pr­vi ak­ter vr­ši nad njim (ibid. Slič­no Ra­se­lu. 7). od­no­sno pre­tva­ra­nje iz­vo­ra mo­ći u že­lje­ne is­ho­de u po­na­ša­nju (ibid. i Le­po­ta. ka­ko. a dru­gi ak­ter mo­že i ne mo­ra bi­ti sve­stan uti­ca­ja ko­ji tr­pi. Džon Ke­net Gal­brajt (John Ken­neth Gal­bra­ith) raz­li­ku­je tri osnov­na mo­de­la mo­ći: a) kon­dig­nu moć. mi­šlje­nje i vred­no­sti lju­di. ko­ja je po­sred­nog ka­rak­te­ra i po­mo­ću ko­je se me­nja­ju vred­ 37 . a njen in­stru­ment je ka­ zna. „Mi­sao. 1933: 35–36). b) kom­pen­za­cij­sku moć. c) uti­ca­nje na mi­šlje­nje (Rus­sel. ko­ja je objek­tiv­na i pot­pu­no oči­gled­na oni­ma nad ko­ji­ma se pri­me­nju­je. od­no­sno ogo­lje­na moć. a za­sni­va se na na­gra­di. dok Ati­na i Apo­ lon pred­sta­vlja­ju me­ku moć. da bi se krug za­tvo­rio iskre­nim pri­hva­ta­njem no­vih sta­vo­va od stra­ne ve­ći­ne što upo­tre­bu si­le či­ni bes­pred­met­nom (Rus­sel 1933: 141). i uop­šte ni­je po­treb­no upo­tre­bi­ti si­lu da bi no­ve vred­no­sti i ide­je bi­le op­šte­pri­hva­će­ne. Naj je mi­šlje­nja da je sva­ki po­ku­šaj da se raz­vi­je in­deks mo­ći ne­u­spe­šan jer moć za­vi­si od me­đu­ljud­skih od­no­sa ko­ji va­ri­ra­ju u za­vi­sno­sti od kon­tek­sta (ibid.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá kon­cep­tom. 8). pr­vi ak­ter kon­tro­li­še pla­no­ve dru­ gog ak­te­ra ta­ko što mu ogra­ni­ča­va stra­te­gi­ju. od­no­sno si­lu i sna­gu. 12). a za­sni­va se na ube­đi­va­nju. Ra­se­lov po­jam mo­ći nad mi­šlje­njem i Naj­ev po­jam me­ke mo­ći mo­gu se u su­šti­ni iz­jed­na­či­ti jer su i je­dan i dru­gi di­fu­zni i neo­pi­plji­vi. Ra­se­lo­va pr­va for­ma mo­ći.

što uve­ća­va nje­nu tvr­du moć. ko­ja se vr­ši kroz obra­zo­va­nje i me­di­je. a po­ko­ra­va­nje ovom ob­li­ku mo­ći sma­tra se nor­mal­nim i is­prav­nim (ibid. i da je nje­go­va na­me­ra bi­la da ovaj kon­cept ima prak­tič­nu upo­tre­bu u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci (Par­mar & Cox 2010: 215). Gal­brajt i Naj sma­tra­ju da kon­di­ci­o­ni­ra­noj. In­stru­men­ti kon­di­ci­o­ni­ra­ne mo­ći su. Sa­mjuel Han­ting­ton (Sa­muel P. ali isto­vre­me­no pred­sta­vlja jed­nu od naj­pri­vlač­ni­jih ze­ma­lja ovog re­gi­o­na. ni­je po­treb­na si­la da bi se ši­ri­la. Na ovu te­zu Naj od­go­va­ra da­ju­ći pri­mer Nor­ve­ške. Hung­ting­ton) u svo­joj knji­zi Su­kob ci­vi­li­za­ci­ja i pre­o­bli­ko­va­nje svet­skog po­ret­ka (The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­der) te­ži da opo­vrg­ne Naj­ev kon­cept tvr­de­ći da me­ka moć pred­sta­vlja moć sa­mo uko­li­ko je za­sno­va­na na tvr­doj mo­ći.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá no­sti ak­te­ra nad ko­ji­ma se pri­me­nju­je. pre sve­ga. Me­đu­tim. ra­ste i sa­mo­po­u­zda­nje. u dva ob­li­ka.19 Pre­ma mi­šlje­nju Dra­ga­na Si­mi­ća. 2001. go­di­ne. Sled­be­ni­ci re­a­li­zma i neo­re­a­li­zma u iz­u­ča­va­nju me­đu­na­rod­nih od­no­sa upu­ti­li su naj­o­štri­je kri­ti­ke ova­kvom kon­cep­tu tvr­de­ći da me­ka moć kao po­se­ban vid mo­ći ne po­sto­ji. Han­ting­to­no­va te­za da voj­na si­la. in­for­ma­ci­o­noj re­vo­lu­ci­ji i de­mo­kra­ti­za­ci­ji u sfe­ri in­for­mi­sa­nja. The Tra­gedy of Gre­at Po­ wer Po­li­tics. kao i mno­go­broj­ne kri­ti­ke. a to su eks­pli­cit­na. Na ne­ke od kri­ti­ka Naj je od­go­vo­rio u zbor­ni­ku ra­do­va Me­ka moć i spolj­na po­li­ti­ka Sje­di­nje­nih Dr­ža­va: te­o­rij­ske. U Zbor­ni­ku Naj is­ti­če da je nje­gov kon­cept me­ke mo­ći na­me­njen ka­ko te­o­re­ti­ča­ri­ma ta­ko i po­li­ti­ča­ri­ma. i im­pli­cit­na kon­di­ci­o­ni­ra­na moć. dr­ža­ve mo­ra­ju da po­se­du­ju „tra­di­ci­o­nal­ne iz­vo­re mo­ći” ka­ko bi ima­le jak uti­caj na od­lu­ke ko­je se do­no­se u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma. ko­ji je ob­ja­vljen 2010. 24–25). Gal­brajt za­klju­ču­je da u sa­vre­me­no do­ba kon­di­ ci­o­ni­ra­na moć ima da­le­ko ve­ći zna­čaj od kon­dig­ne i kom­pen­za­cij­ske mo­ći za­jed­no (ibid. Moć se uvek ko­ri­sti­la za ši­re­nje vred­no­sti. Nor­ton & Com­pany.W. aro­gan­ci­ja i ve­ro­va­nje u su­per­i­or­ nost sop­stve­ne kul­tu­re nad dru­gim kul­tu­ra­ma (Hun­ting­ton 1996: 92). iz­me­đu osta­lih. Džo­zef Naj u svim svo­jim ra­do­vi­ma na te­mu me­ke mo­ći is­ti­če da na kra­ju 20. ka­ko u smi­slu nje­nog ka­rak­te­ra mo­ći ta­ko i u smi­slu in­stru­me­na­ta ko­ji se ko­ri­ste da bi se ta moć ši­ri­la. Pre­ma Han­ting­to­no­vom mi­šlje­nju. KRI­TI­KE KON­CEP­TA ME­KE MO­ĆI Iako je kon­cept me­ke mo­ći ši­ro­ko pri­hva­ćen. i da bi ima­le spo­sob­nost da na­met­nu svo­ju kul­tu­ru i ide­o­lo­gi­ju dru­gim ze­mlja­ma (Si­mić 2012: 299–300). ka­ko u aka­dem­skim kru­go­vi­ma ta­ko i od stra­ne zva­ nič­ni­ka i me­di­ja ši­rom sve­ta. Naj­e­vu tvrd­nju da kul­ tu­ra i ide­o­lo­gi­ja jed­ne ze­mlje mo­gu bi­ti pri­vlač­ne sa­me po se­bi Han­ting­ton opo­vr­ga­va te­zom da kul­tu­ra i ide­o­lo­gi­ja po­sta­ju pri­vlač­ne sa­mo ka­da se za­sni­va­ju na voj­noj si­li i eko­nom­skoj sna­zi. ko­ju dik­ti­ra kul­tu­ra. eko­nom­ska sna­ga i sta­bil­nost jed­ne ze­mlje po­ve­ća­va­ju sa­mo­ 19 Džon Mir­šaj­mer iz­no­si slič­ne tvrd­nje u svo­joj knji­zi Tra­ge­di­ja po­li­ti­ke ve­li­kih si­la. Po nje­go­vom mi­šlje­nju. Nor­ve­ška je iz­u­ zet­no eko­nom­ski sta­bil­na ze­mlja sa ve­o­ma vi­so­kim ži­vot­nim stan­dar­dom. Nor­ve­ška je ste­kla uti­caj za­hva­lju­ju­ći svom uče­šću u mi­rov­nim pre­go­vo­ri­ma u raz­li­či­tim re­gi­o­ni­ma sve­ta i ak­tiv­no­sti­ma na po­lju raz­voj­ne po­mo­ći dru­gim ze­mlja­ma (Nye 2004: 112). a kroz isto­ri­ju se ši­re­nje mo­ći jed­ne ci­vi­li­za­ci­je obič­no od­vi­ja­lo isto­vre­me­no sa raz­vo­jem nje­ne kul­tu­re. Gal­braj­tov po­jam kon­di­ci­o­ni­ra­ne mo­ći je u su­šti­ni isto što i Naj­ev po­jam me­ke mo­ći. W. i tvr­di da je nje­na me­ka moć ve­ća od nje­ne voj­ne i eko­nom­ske sna­ge. Ka­da jed­na ze­mlja ima ve­li­ku tvr­du moć. New York. ko­ji ima za­ne­mar­lji­ve iz­vo­re tvr­de mo­ći i već de­ce­ni­ja­ma je jed­na od po­li­tič­ki naj­ne­sta­bil­ni­jih ze­ma­lja Bli­skog is­to­ka. isto­rij­ske i sa­vre­me­ne per­spek­ti­ve (Soft Po­wer and US Fo­re­ign Po­licy: The­o­re­ti­cal. Dru­ga ze­mlja ko­ja bi mo­gla bi­ti uze­ta kao pri­mer za opo­vr­ga­va­nje Han­ ting­to­no­ve te­ze je Li­ban. ve­ka me­ka moć ima da­le­ko ve­ću va­žnost ne­go u pret­hod­nim era­ma za­hva­lju­ju­ći. pre­ma Gal­braj­to­vom mi­šlje­nju. 188). 38 . iza­zvao je in­ten­ziv­nu ras­pra­vu. Hi­sto­ri­cal and Con­tem­ po­rary Per­spec­ti­ves). Vi­de­ti: Mer­she­i­mer John. kul­tu­ra uvek pra­ti moć. prak­si i in­sti­tu­ci­ja u dru­gim ze­mlja­ma. ve­ka i na po­čet­ku 21. od­no­sno na tvr­doj mo­ći. Za raz­li­ku od Ra­se­la. od­no­sno me­koj mo­ći. po­li­tič­ko i ide­o­lo­ško ube­đi­va­nje ko­je se naj­če­šće spro­vo­di po­mo­ću oba­ve­šta­va­nja i in­for­mi­sa­nja pre­ko me­di­ja. Ova vr­sta mo­ći po­sto­ji. a ta­ko­đe je i čla­ni­ca NA­TO-a.

ko­ja i po­red svo­je ogrom­ne eko­no­mi­je i br­zog raz­vo­ja ne­ma do­volj­no raz­vi­je­ne in­sti­tu­ci­je.2015. Kroz spolj­nu po­li­ti­ku se po­mo­ću raz­li­či­tih in­stru­me­na­ta ostva­ru­ju na­ci­o­nal­ni in­te­re­si ko­ji ob­u­hva­ta­ju ka­ko voj­nu i eko­nom­sku oblast ta­ko i obla­sti na­u­ke. An­ke­te jav­nog mnje­nja u evrop­skim ze­mlja­ma. Naj upra­vo spolj­nu po­li­ti­ku po­sma­tra kao je­dan od glav­nih iz­vo­ra me­ke mo­ći. U su­šti­ni. na­vo­de­ći kao pri­mer Ki­nu. Osim ovih kri­ti­ka kon­cep­ta me­ke mo­ći. a mo­gu bi­ti i za­sno­va­ni na pri­vlač­no­sti i spo­sob­no­sti ube­đi­va­nja.org/to­pics/u-s-glo­bal-ima­ge-and-an­ ti-ame­ri­ca­nism/pa­ges/2/. me­ka moć se ma­lo raz­vi­la od ono­ga što nje­ni kri­ti­ča­ri na­zi­va­ju ‘me­kom te­o­ri­jom’” (Gal­la­rot­ti 2011: 2–3). ne ana­li­zi­ra­ju­ći pri­tom sta­vo­ve ši­ro­kih jav­no­sti o ame­rič­koj me­koj mo­ći. Iz­me­đu sve­pri­sut­no­sti Ame­ri­ke u sve­tu i nje­nog istin­skog uti­ca­ja. obra­zo­va­nja. U. Jo­fe sma­tra da me­ka moć ipak pred­sta­vlja moć i da sa­mim tim mo­že stvo­ri­ti ne­pri­ ja­te­lje. dok su sta­vo­vi o ame­rič­kom voj­nom i eko­nom­skom uti­ca­ju i ame­rič­kim zva­nič­ ni­ci­ma naj­ve­ćim de­lom ne­ga­tiv­ni.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá po­u­zda­nje gra­đa­na te ze­mlje sva­ka­ko je tač­na. teh­no­ lo­gi­je. Glo­bal Ima­ge and An­ti-Ame­ri­ca­nism. Ana­li­zi­ra­ju­ći slu­ča­je­ve pred­sta­vlja­nja ame­rič­ke po­pu­lar­ ne kul­tu­re i umet­nič­kih de­la u Evro­pi. ko­je bi eko­nom­sku sna­gu pre­tvo­ri­le u voj­nu moć (Fer­gu­son 2003). ali ne po­sto­ji na­čin da se ze­mlje od­bra­ne od me­ke mo­ći. Na­jal Fer­gu­son (Ni­all Fer­gu­son) tvr­di da je me­ka moć su­vi­še „me­ka­na” da bi bi­la moć i da se ame­rič­ki uti­caj u sve­tu ne mo­že po­sma­tra­ti kroz pri­zmu ko­ju ame­rič­ka kul­tu­ra i bren­do­vi ima­ju na dru­ge ze­mlje. ko­je se spro­vo­de od 2000.pew­re­se­arch. Ana­li­zi­ra­ju­ći uti­caj ko­ji Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve vr­še na osta­tak sve­ta. Slič­no Fer­gu­so­no­voj te­zi.S. go­di­ne. Jo­fe se u tek­stu fo­ku­si­ra pr­ven­stve­no na sta­vo­ve evrop­skih in­te­lek­tu­al­nih i umet­nič­kih eli­ta o ame­rič­koj kul­tu­ri i umet­ no­sti. kul­tu­re. po nje­go­vom mi­šlje­nju. Sma­tra da je mo­gu­će tvr­doj mo­ći su­prot­sta­vi­ti se po­mo­ću ko­a­li­ci­ja i sa­ve­za. ti in­stru­men­ti mo­gu bi­ti pri­nud­ni u vi­du ka­zni i na­gra­da. a pri­vlač­nost jed­ne ze­mlje za­vi­si od vred­no­sti ko­je ta ze­mlja pro­mo­vi­še kroz sa­dr­žaj i stil svo­je spolj­ne po­li­ti­ke (Nye 2004: 60). neo­p­hod­no je da jed­na ze­mlja ima raz­vi­je­nu spolj­nu po­ li­ti­ku i mre­žu sa­ve­zni­ka ka­ko bi ima­la glo­bal­nu moć. po­ka­zu­ju da is­pi­ta­ni­ci ma­hom ima­ju po­zi­tiv­ne sta­vo­ve pre­ma ame­rič­kim po­li­tič­kim vred­no­sti­ma i kul­tu­ri. ali da eko­nom­ska sna­ga ne mo­ra pred­sta­vlja­ti iz­vor glo­bal­ne mo­ći. Da­kle. što či­ni su­šti­nu me­ke mo­ći. Jo­fe tvr­di da sto­ti­ne mi­li­o­na lju­di kon­zu­mi­ra­ju ame­rič­ku kul­tu­ru i pro­iz­vo­de. kao i u dru­gim re­gi­o­ni­ma sve­ta. http://www. ne­ma mno­go ve­ze. ali ih ne iden­ti­fi­ku­ju sa Ame­ri­kom. Na ove kri­ti­ke Naj od­go­va­ra tvrd­njom 20 Vi­de­ti: Pew Re­se­arch Cen­ter. Fer­gu­son sma­tra da voj­na do­mi­na­ci­ja či­ni Sje­di­nje­ ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve naj­moć­ni­jom ze­mljom sve­ta.05. od­no­sno od ide­o­lo­škog i kul­tur­nog uti­ca­ja. po nje­go­vom mi­šlje­nju. sma­tra da ovaj kon­cept ima ve­li­ke manj­ka­vo­sti i da je iz­ne­na­đu­ju­će što ni u jed­nom tre­nut­ku ni­je bio pod­vrg­nut ri­go­ro­znom te­sti­ra­nju (Par­mar & Cox 2010: 53). Ame­rič­ku kul­tu­ru na­zi­va ne sa­mo za­vo­dlji­vom već i sub­ver­ziv­nom. Slič­no Ga­la­ro­ti­ju. Pre­ma Naj­e­vom mi­šlje­nju. Kri­sto­fer Lejn (Chri­stop­her Layne). a nje­go­va isto­rij­ska pri­me­na je ogra­ni­če­na i da­le­ko od to­ga da je stro­go iz­ve­de­na. a me­đu nji­ma su i tvrd­nje da je kon­cept me­ke mo­ći ne­ja­san i ne­do­volj­no si­ ste­mat­ski po­sta­vljen. ko­je su ka­rak­te­ri­stič­ne za tvr­du moć. po­sto­je i dru­gi po­ku­ša­ji opo­vr­ga­va­nja po­je­di­nač­nih te­za ili ce­lo­kup­nog kon­cep­ta. ali za pro­jek­to­va­nje me­ke mo­ći u ve­li­koj me­ri bi­tan je i na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ko­ji ne mo­ra nu­žno bi­ti za­sno­van na voj­noj su­per­i­or­no­sti i eko­nom­skom bla­go­sta­nju. Ta­ko Đu­lio Ga­la­ro­ti (Gi­u­lio Gal­la­rot­ti) tvr­di da je kon­cept me­ke mo­ći „[…] ma­lo te­o­rij­ski evo­lu­i­rao. tre­ti­ra­ju­ći kon­cept me­ke mo­ći kao te­ o­ri­ju. eko­lo­gi­je i mno­gih dru­gih ko­je spa­da­ju u do­men me­ke mo­ći. Či­nje­ni­ca da lju­di u islam­skim ze­mlja­ma ma­sov­no kon­zu­mi­ra­ju ame­rič­ku po­pu­lar­nu kul­tu­ru i ku­pu­ju ame­rič­ke pro­iz­vo­de ne zna­či da oni vo­le Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve. čak i u islam­skim ze­mlja­ma. 39 . U tek­stu „Opa­sno­sti me­ke mo­ći” (“The Pe­rils of Soft Po­wer”) Jo­zef Jo­fe (Jo­seph Jof­fe) iz­no­si stav da ame­rič­ka me­ka moć ne uve­ća­va nu­žno na­klo­nost ostat­ka sve­ta pre­ma Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ ma. Jo­fe do­la­zi do za­ključ­ka da ame­rič­ka me­ka moć u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va iza­zi­va pre­zir i bes kod evrop­ske pu­bli­ke. ka­ko tvr­di Naj. 17.20 Ovo go­vo­ri u pri­log to­me da ame­rič­ka me­ka moć ipak pred­sta­vlja svr­sis­hod­no sred­stvo za stva­ra­nje po­volj­nog jav­nog mnje­nja za re­a­li­zo­va­nje ci­lje­va spolj­ne po­li­ti­ke. pr­ven­stve­no di­plo­ma­ti­ju.

219). za­sno­van na obi­ča­ji­ma. u iz­ve­snoj me­ri. ali je ne mo­že­mo pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti ni­ti ob­ja­sni­ti. što po­spe­šu­je is­tra­ži­va­nja u obla­sti po­li­ti­ko­lo­gi­je. po­red ube­đi­va­nja. Pre­ma Naj­e­vom mi­šlje­nju. od­no­sno u vr­še­nju ide­o­lo­škog i kul­tur­nog uti­ca­ja. kao što je hlad­no­ra­tov­ska bor­ba iz­me­đu ame­rič­kog li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma i so­vjet­ske mark­si­stič­ke ide­o­lo­gi­je. za­sni­va prin­cip upo­tre­be me­ke mo­ći. kao što su slo­bo­ da go­vo­ra. Naj­ev kon­cept ima svo­je manj­ka­vo­sti. usled kulturoloških i vred­no­snih raz­li­ka. Naj sma­tra da vred­no­sti ne mo­ra­ju bi­ti uni­ver­zal­ne u ap­so­ lut­nom smi­slu da bi jed­ne vred­no­sti bi­le vi­še pri­hva­će­ne od dru­gih u od­re­đe­nom vre­me­nu i kon­tek­stu (Par­mar & Cox 2010: 217). vred­no­sti i ide­ja. Po nje­nom mi­šlje­nju. kor­po­ra­tiv­nog ili in­di­vi­du­al­nog – u pri­me­ni me­ke mo­ći. re­gi­o­na. me­đu­na­rod­nih od­no­sa. i oso­bi­nu pri­vlač­no­sti ko­ja se ne mo­že po­bolj­ ša­va­ti kroz prak­su. li­be­ral­nu i kon­struk­ti­vi­stič­ku (ibid. Naj pri­vlač­no­sti do­de­lju­je dva on­to­lo­ška sta­tu­sa – je­dan je pri­rod­no sta­nje. Ame­ri­ka je usled svo­je krat­ke isto­ri­je i ne­do­stat­ka na­ci­o­nal­ne kul­tu­re. kor­po­ra­ci­je. pre­to­či­la u iz­vor svo­je me­ke mo­ći. a to su do­bro­na­mer­nost. Sa­ma či­nje­ni­ca da je ovaj kon­cept ši­ro­ko pri­hva­ćen i da mu i is­tra­ ži­va­či i zva­nič­ni­ci i me­di­ji pri­da­ju sve ve­ći zna­čaj go­vo­ri u pri­log to­me da me­ka moć ima i da će ima­ti sve va­žni­ju ulo­gu u od­no­si­ma iz­me­đu ze­ma­lja. Naj je dru­gim te­o­re­ti­ča­ri­ma dao in­te­lek­tu­al­ni pod­sti­caj da iz­gra­de i raz­vi­ju va­lja­nu te­o­ri­ju me­ke mo­ći ko­ja bi pre­ci­zno de­fi­ni­sa­la i ob­ja­sni­la uti­caj ko­ji raz­li­či­te ze­mlje.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá da me­ka moć pred­sta­vlja ana­li­tič­ki kon­cept. a ne ce­lo­ku­pan na­čin ži­vo­ta. a dru­gi je re­zul­tat dru­štve­ne in­ter­ak­ci­je (Mat­tern. Te­ro­ri­stič­ki na­pa­di u Ame­ri­ci. ne­ja­san te­o­rij­ski okvir. Upr­kos svim ovim ne­do­sta­ci­ma i upr­kos po­sto­ja­nju slič­nih te­o­ri­ja na­sta­lih pre Naj­e­vog kon­cep­ta. nad­na­ci­o­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja. ana­li­tič­ki kon­cept me­ke mo­ći po­bu­dio je da­le­ko ve­ću pa­žnju od pret­hod­nih te­o­ri­ja i iza­zvao in­ten­ziv­nu po­le­mi­ku ka­ko u aka­dem­skim kru­go­vi­ma ta­ko i me­đu oni­ma ko­ji prak­ti­ku­ju po­li­ti­ku i te­že vr­še­nju ide­ o­lo­škog i kul­tur­nog uti­ca­ja na dru­ge. dok isto­vre­me­no uka­zu­je na pri­vlač­nost kao na so­ci­jal­nu tvo­re­vi­nu na­gla­ša­va­ju­ći ko­ri­snost jav­ne di­plo­ma­ti­je ka­ko bi stran­ci bi­li pre­o­bra­že­ni i pri­hva­ti­li tu­đe vred­no­sti. Kao je­dan od za­čet­ni­ka neo­li­be­ral­ne te­o­ri­je me­đu­na­rod­nih od­no­sa. Mno­gi su­ko­bi u isto­ri­ji za­če­li su se zbog raz­li­ka u ide­o­lo­gi­ja­ma. kao i na­či­ne na ko­je se taj uti­caj vr­ši. ve­ka po­ka­za­li su da su­prot­sta­vlje­ne vred­no­sti i ide­je mo­gu da do­ve­du do do­ga­đa­ja 40 . for­mal­nih i ne­for­mal­nih gru­pa. Ona tvr­di da Naj te­o­re­ti­še o pri­vlač­no­sti kao o pri­rod­nom objek­tiv­nom is­ku­stvu opi­su­ju­ći ta­ko­zva­ne uni­ver­zal­ne vred­no­sti kao što su de­mo­kra­ti­ja i mir. Naj­zad. Na ovu kri­ti­ku Naj od­go­va­ra de­talj­ni­je ob­ja­šnja­va­ju­ći po­jam pri­vlač­nost po­mo­ću tri vr­ste kva­li­te­ta ko­je je pred­lo­žio Alek­san­dar Vu­ ving (Ale­xan­der Vu­ving). u ko­je spa­da „ame­ro­cen­trič­ni” pri­stup. so­ci­o­lo­gi­je. tra­di­ci­ji i ve­ri. de­mo­krat­ske vred­no­sti. ko­ji pod­ra­zu­me­va tri osnov­na iz­vo­ra me­ke mo­ći – po­li­tič­ke vred­no­sti. Naj je ta­ko­đe osta­vio pro­sto­ra za da­lju ras­pra­vu i raz­li­či­te in­ter­pre­ta­ci­je for­me mo­ći ko­ja po­sto­ji od vre­me­na na­stan­ka re­li­gi­ja i na­ci­o­nal­nih dr­ža­va. Efek­ti me­ke mo­ći za­vi­se ka­ko od kva­li­te­ta agen­ta me­ke mo­ći ta­ko i od per­cep­ci­je cilj­nih gru­pa (Nye 2011: 92). me­ka moć se pri­me­nju­je po­mo­ću ube­đi­va­nja. i da se ovaj kon­cept ukla­pa u tri osnov­ne te­o­ri­je me­đu­na­rod­nih od­no­sa – re­a­li­stič­ku. a ne te­o­ri­ju. kor­po­ra­ci­ja. an­tro­po­lo­gi­je. gru­pe i po­ je­din­ci vr­še jed­ni na dru­ge u sfe­ri kul­tu­re. ko­ji za ve­ći­nu ze­ma­lja u sve­tu pred­sta­vlja glav­ni iz­vor me­ke mo­ći. spo­sob­nost i le­po­ta. od­no­sno ha­ri­zma. pri­do­bi­ja­nja i pri­vlač­no­sti. ko­mu­ni­ka­ci­ja i psi­ho­lo­gi­je. sa­ma me­ka moć je po­ja­va ko­ju svi ose­ća­mo. ZA­KLJU­ČAK Kon­cept me­ke mo­ći Džo­ze­fa Na­ja iz vi­še raz­lo­ga je ši­rok i. zva­nič­ne re­li­gi­je i tra­di­ci­je. kul­tu­ru i spolj­nu po­li­ti­ku. iz­bo­ra i po­što­va­nje ljud­skih pra­va. Dže­nis Bi­ja­li Me­tern (Ja­ni­ce Bi­ally Mat­tern) u tek­stu „Za­što me­ka moć ni­je ta­ko me­ka?” kri­ti­ku­ je Na­ja jer ni­je do­volj­no ob­ja­snio pri­vlač­nost na ko­joj se. Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji i dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma na sa­mom po­čet­ku 21. Što se ti­če ta­ko­zva­nih uni­ver­zal­nih vred­no­sti. Pod kul­tu­rom Naj pod­ ra­zu­me­va sa­mo elit­nu i po­pu­lar­nu kul­tu­ru. 2005). Naj uop­šte ne uzi­ma u ob­zir ulo­gu iden­ti­te­ta – na­ci­o­nal­nog. gde u istu ka­te­go­ri­ju sta­vlja ve­šti­ne ube­đi­va­nja i pri­do­bi­ja­nja. or­ga­ni­za­ci­je. ko­je se mo­gu raz­vi­ja­ti i ve­žba­ti. kao lju­bav ili le­po­tu. svo­je po­li­tič­ke.

com/poll/1624/per­cep­ti­ons-fo­re­ign-co­un­tri­es. 1987. Num­ber 3. In­sti­tu­te for Go­vern­ment.2015. 11. Ras­pra­va o po­ret­ku. http://www. 3. In­der­je­et. 12. 15. 8. “Why ‘Soft Po­wer’ Isn’t So Soft: Re­pre­sen­ta­ti­o­nal For­ce and the So­ci­o­lin­gu­i­stic Con­struc­tion of At­trac­tion in World Po­li­tics”.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ko­ji me­nja­ju svet. Soft Po­wer: What it is. New York.05. Ro­u­tled­ge Stu­di­es in US Fo­re­ign Po­licy. Si­mon & Schu­ster Pa­per­ backs. Sa­muel. 41 . Ja­ni­ce Bi­ally. Naj­zad. Ra­pid-Growth Mar­kets Soft Po­wer In­dex. ----. Mi­šče­vić.pew­glo­bal. New York. 17. u za­vi­sno­sti od sop­stve­nih spo­sob­no­sti.pdf.. Cox.gal­lup. New York. Soft Po­wer and US Fo­re­ign Po­licy: The­o­re­ti­cal.uk/si­tes/de­fa­ult/fi­les/pu­bli­ca­ti­ons/The%20New%20Per­su­a­der­sII_0. ----. Vu­ka­šin.05. The Ri­se and Fall of the Gre­at Po­wers. Gal­lup. Ber­trand.com/wp-con­tent/ uplo­ads/dow­nlo­ads/2012/05/TBF-606-Emer­ging-mar­kets-soft-po­wer-in­dex-2012_LR. Glo­bal At­ti­tu­des and Trends. Mic­hael (Edi­tors).05. Be­o­grad. New York. Ja­nu­ary 2011. Spring 2012. „Fi­lo­zo­fi­ja sve­o­bu­hvat­nog pri­stu­pa bez­bed­no­sti”. Gal­lup Con­try Ra­tings. Sta­ti­sta Inc. Jr. Sva­ko mo­že da uti­če na sva­ko­ga u kul­tu­ro­lo­škom i ide­o­lo­škom smi­slu i da. Ni­all. Glo­ba­li­za­ci­ja i mo­der­na in­for­ma­ci­o­na teh­no­lo­gi­ja do­ve­le su do pot­pu­ne de­mo­kra­ti­za­ci­je u sfe­ri in­for­mi­sa­nja i pru­ži­le mo­guć­nost ši­re­nja vred­no­sti i ide­ja i vr­še­nja ide­o­lo­škog uti­ca­ja na naj­u­da­lje­ni­je de­lo­ve sve­ta. We­sleyan Uni­ver­sity. Ova vr­sta mo­ći.05. U da­na­šnje vre­me naj­va­žni­je bit­ke su se po­me­ri­le sa ra­ti­šta i tr­ži­šta u me­di­je i u cyber sfe­ru. 17. Po­lity Press.ey. Ken­nedy. Pa­vlo­vić. Za­vod za udž­be­ni­ke. 7. The Tra­gedy of Gre­at Po­wer Po­li­tics. Mat­tern. 1990. Ta­ko­đe se mo­že re­ći da do skla­pa­nja sa­ve­za iz­me­đu raz­li­či­tih ze­ma­lja i do udru­ži­va­nja raz­li­či­tih or­ga­ni­za­ci­ja i po­je­di­na­ca če­sto do­la­zi zbog slič­no­sti u vred­no­snim i ide­a­ci­o­nim si­ste­mi­ma. ta­len­ta i kre­a­tiv­no­sti.com/. Mil­len­ni­um. http://www. Ran­dom Ho­u­se. Co­un­try Ima­ge. Ta­nja. May 14. Ba­sic Bo­oks. LI­TE­RA­TU­RA: Ernst & Young.2015. The Sta­ti­stics Por­tal. The Ana­tomy of Po­wer. 17. 2005. kor­po­ra­ci­ je. Si­mić.aspx. Kin­dle Edi­tion.W.org/to­pics/co­un­try-ima­ge/. A 2011 Glo­bal Ran­king of Soft Po­wer. Fo­re­ign Po­licy. 17. Big?”. 19.2015. Jof­fe. Ju­ne 2001. fe­bru­ar 2013. Ro­u­tled­ge. “The Pe­rils of Soft Po­wer”. me­nja­ju sli­ku sve­ta i od­no­se u nje­mu. Vo­lu­me 33. 2010. “Who’s Afraid of Mr. Jo­sef. Jo­seph S. http://emer­ging­mar­kets. mi­šlje­nja i uve­re­nja kroz dru­štve­ne me­di­je i mre­že. No­vi vek. Jo­nat­han. The Fu­tu­re of Po­wer. 1. po­mno­že­na mi­li­o­ni­ma ano­nim­nih po­je­di­na­ca ko­ji. Dra­gan. 2012. Pu­blic Af­fa­irs. Gi­u­lio.05.sta­ti­sta. 9. Ge­or­ge Al­len & Un­win Ltd. Why it’s Im­por­tant. Nye. The New Per­su­a­ders II. 2012. Par­mar. 1933. 2011. Rus­sel. 4. W.. 17.2015. pra­će­ni ti­him pra­skom. John. McClory. The Na­ti­o­nal It­ne­rest. The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­der. Da­nas ne po­sto­ji mo­no­pol nad in­for­ma­ci­ja­ma i sva­ki po­je­di­nac ima mo­guć­nost da iz­ne­se svo­je sta­vo­ve. Lon­don.org. 1998. http:// www. Pew Re­se­arch Cen­ter. ----. 13. ----. Me­ras­he­i­mer.pdf. The New York Ti­mes. Cam­brid­ge. 17. 18. New York.. Paul. 14. blo­go­ve i dru­ge ob­li­ke mo­der­nih ko­ mu­ni­ka­ci­ja. John Ken­nett. Pu­blic Af­fa­irs.in­sti­tu­te­for­go­vern­ment.2015. mo­že se je­di­no na­zva­ti me­kom mo­ći. Gal­bra­ith. Bo­und to Lead: The Chan­ging Na­tu­re of Ame­ri­can Po­wer. 2011. Is the Ame­ri­can Cen­tury Over?. Jav­na sfe­ra je pro­na­šla svo­je me­sto na in­ter­ne­tu i u njoj vla­de raz­li­či­tih ze­ma­lja. New York. Ja­nu­ary 1. Po­li­tič­ka moć. Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Stu­di­es. 2004. 2003. Bo­ston. Mal­den. Nor­ton & Com­pany. Soft Po­wer: The Me­ans to Suc­cess in World Po­li­tics. 16. 2001. for­mal­ne i ner­for­mal­ne gru­pe i po­je­din­ci mo­de­ri­ra­ju i vo­de glo­bal­ni di­ja­log o glo­bal­nim pi­ta­nji­ma. da li po­sto­ji bo­lji na­ziv i po­jam ko­ji ozna­ča­va moć ano­nim­nih? Moć ra­zno­li­kih gru­pa i po­je­di­na­ca ko­ji ko­ri­ste sa­vre­me­nu in­ for­ma­ci­o­nu teh­no­lo­gi­ju i mo­der­ne na­či­ne ko­mu­ni­ka­ci­je ka­ko bi uti­ca­li na one ko­ji do­no­se naj­va­žni­je od­lu­ke u da­na­šnjem sve­tu. 5. Hi­sto­ri­cal and Con­tem­po­rary Per­spec­ti­ves. Hun­ting­ton. 6. 10. Ho­ug­hton Mif ­fl in Com­pany. Za­vod za udž­be­ni­ke. 1983. Gal­la­rot­ti. 2. http://www. New York. 2006. uzme u svoj po­sed deo me­ke mo­ći. Po­wer: A New So­cial Analysis. 2015. Fer­gu­son. and the Con­di­ti­ons Un­der Which it Can Be Ef­fec­ti­vely Used. “Think Again: Po­wer”.

co-opt and at­tract. Alt­ho­ugh the soft po­wer con­cept is not co­he­rent eno­ugh. putrej@yahoo. The so­ ur­ces of soft po­wer in­clu­de va­lu­es. cor­po­ra­ti­ons and va­ri­o­us gro­ups aro­und the world. go­vern­ments. the con­cept of soft po­wer has been wi­dely ac­cep­ted by aca­de­mic cir­cles. brands. it cle­arly re­pre­sents a so­lid fo­un­ da­tion for furt­her re­se­arch. in­sti­tu­ti­ons. at­trac­tion. Primljeno: 2. cul­tu­re. Keywords: soft po­wer. juna 2015. The most tho­ro­ugh soft po­wer in­dex was ela­bo­ra­ted by Ernst and Young in 2012. But. Prihvaćeno za objavljivanje: 8. Gi­ven that Nye’s con­cept do­es not of­fer a co­he­rent me­a­su­re­ment met­ho­do­logy. juna 2015. ide­o­logy. cul­tu­re. a po­si­ti­ve re­pu­ta­tion. the­o­re­ti­cal in­fe­ren­ce and un­der­stan­ding of to­day’s ra­pidly chan­ging world. Nye in 1990. and sin­ce then.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Soft Po­wer Con­cept The­o­re­ti­cal Con­si­de­ra­ti­ons and Sci­en­ti­fic Me­rit Ab­stract: The con­cept of soft po­wer was con­ce­iv­ ed Jo­seph S. per­su­a­sion. in spi­te of cri­ti­cism and the fact that si­mi­lar the­o­ri­es and con­cepts had been cre­a­ted be­fo­re Nye’s. and ot­her le­ga­ci­es of a co­un­try or a gro­up. it has ca­ u­sed an in­ten­si­ve de­ba­te and cri­ti­cism by po­li­ti­cal and so­ci­o­lo­gi­cal the­o­rists and analysts. di­plo­macy. me­a­su­re­ment in­dex. me­dia. in­flu­en­ce in in­ter­na­ti­o­nal or­ga­ni­za­ti­ons. va­lu­es. Soft po­wer is the ca­pa­city to in­flu­en­ce ot­hers by esta­blis­hing and sha­ping the­ir pre­fe­ren­ces and go­als. It rests on the ca­pa­bi­lity to per­su­a­de. and it helps in iden­tifying emer­ging mar­ket co­un­tri­es. di­plo­macy. sports.com 42 . se­ve­ral re­se­arch cen­ters and con­sul­ting ser­vi­ces ha­ve de­ve­lo­ped in­de­xes for me­a­su­ring soft po­wer of sta­tes.

od­no­sno kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta kao nje­nog bit­nog svoj­stva. autor­ka ovog ra­da že­li da uka­že na od­go­vor­nost RTV-a za na­me­ta­nje ide­o­lo­gi­zo­va­nih pred­sta­va o so­cio-kul­tur­nim gru­pa­ci­ja­ma ko­je ži­ve u Voj­vo­di­ni. vo­de­će pi­ta­nje ko­je se po­sta­vlja i na ko­je se na­sto­ji od­go­vo­ri­ti gla­si: Da * Ovaj rad je nastao u okviru istraživanja rađenog za potrebe izrade doktorske disertacije pod mentorstvom prof. Po­la­ze­ći od spe­ci­fič­nog kul­tur­nog kon­tek­sta ka­rak­te­ri­stič­nog za Voj­vo­di­nu. 43 .77 316. kao i za afir­ma­ci­ju kul­tur­nih mo­ni­za­ma. Iz tog raz­lo­ga. Pre­ci­zni­je. pri če­mu se po­seb­na pa­žnja po­sve­ću­je ana­li­za­ma ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si. Ima­ju­ći u vi­du da ide­o­lo­gi­zo­ va­ne me­dij­ske stra­te­gi­je ka­rak­te­ri­še zlo­u­po­tre­ba me­dij­skog pro­sto­ra ra­di na­me­ta­nja ide­o­lo­ški po­želj­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti. u tek­stu se na­sto­ji pro­mi­sli­ti na ko­ji na­čin. Na­i­me.7 Andrea Ratković Univerzitet u Novom Sadu. ali i utvr­di­ti nji­ ho­va od­go­vor­nost za ne­a­de­kvat­ne pri­ka­ze od­re­đe­nih kul­tur­nih za­jed­ni­ca. Uvod­ne na­po­me­ne U okvi­ru ovog tek­sta pa­žnja se usme­ra­va ka utvr­đi­va­nju na­či­na na ko­ji se prak­se ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­di­ja od­ra­ža­va­ju po kul­tur­ni kon­tekst na­še­ga dru­štva. sa­svim je oprav­da­no po­ći od sta­va da je sva­ka upo­tre­ba me­di­ja ra­di afir­ma­ci­je ide­ o­lo­gi­zo­va­nih po­gle­da na svet vi­še ne­go ne­pri­me­re­na jer se ti­me pr­ven­stve­no apo­stro­fi­ra­ju raz­li­ke me­đu mno­go­broj­nim voj­vo­đan­skim za­jed­ni­ca­ma. Iz­ne­ta ar­gu­men­ta­ci­ja tre­ba da po­slu­ži kao uvod u in­ter­di­sci­pli­nar­ne stu­di­je me­di­ja i ana­li­ze nji­ho­vih in­stru­men­ta­li­za­ci­ja u ci­lju pro­mo­ci­je ide­ o­lo­ških pred­sta­va stvar­no­sti.75:316. te se bit­no uti­če na na­čin me­đu­sob­nog od­no­še­nja nji­ho­vih pred­stav­ni­ka/ca. kao i im­pli­ka­ci­ja ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si po dru­štve­ne su­bjek­te či­ji se iden­ti­te­ti ne ukla­pa­ju u ide­o­lo­ški po­želj­ne kon­cep­ci­je stvar­no­sti. Filozofski fakultet Srbija Ideologizovani mediji i socio-kulturni diverzitet* SA­ŽE­TAK: U ra­du se na­sto­je pro­mi­sli­ti ide­o­lo­gi­zo­va­ne me­dij­ske stra­te­gi­je. ko­jim po­vo­dom i sa ka­kvim po­sle­di­ca­ma se me­di­ji ba­ve ovim fe­no­me­nom. in­ter­kul­tu­ral­nost. ali i iz­na­la­že­nju po­ten­ci­jal­nih mo­du­sa za nji­ho­vo pre­va­zi­la­že­nje. KLJUČ­NE RE­ČI: ide­o­lo­gi­zo­va­ni me­di­ji. po­la­ze­ći od po­kra­jin­skog me­dij­skog ser­vi­sa i for­ma­ta ko­ji su na­me­nje­ni pred­stav­ni­ci­ma/a­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca. dr Damira Smiljanića.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 316. iako u svo­joj pro­gram­skoj še­mi ima zna­ča­jan broj emi­si­ja na­me­nje­nih ma­nji­na­ma. ova me­dij­ska ku­ća bo­gat­stvo kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti po­kra­ji­ne ne ko­ri­sti ra­di za­sni­va­nja kva­li­tet­ne i kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu re­pre­ze­na­ta/ki­nja raz­li­či­tih so­cio-kul­tur­nih za­ jed­ni­ca. a sve to usled pri­me­ne kraj­nje ide­o­lo­gi­zo­va­ne po­li­ti­ke. te nji­ho­ve im­pli­ka­ci­je po kul­ tur­ni kon­tekst na­še­ga dru­štva. na­ro­či­ta pa­žnja se usme­ra­va na pro­mi­ šlja­nje ulo­ge ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih stra­te­gi­ja u (re)in­ter­pre­ta­ci­ja­ma raz­li­či­tih kul­tur­nih iden­ti­te­ta. Pri to­me. kul­tur­ni di­ver­zi­tet.

to jest kao spe­ci­fi­čan mo­dus vi­ven­di svoj­stven za od­re­đe­nu za­ jed­ni­cu lju­di ko­ji. od­no­sno ka­da iz kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta jed­nog so­ci­je­te­ta ne pro­iz­la­zi in­ter­kul­tu­ral­nost. kse­no­fo­bi­ je. pri­hva­ta­ju­ći i po­štu­ju­ći nji­ho­vu raz­li­či­tost. po­sto­je i oni ko­ji za­stu­pa­ju su­prot­na sta­no­vi­šta. mno­ge kul­tu­re osta­ju za­tvo­re­ne za sve ono što se na­la­zi iz­van nji­ho­vih okvi­ra i to upra­vo usled uve­re­nja da iz­me­đu njih i osta­lih kul­tu­ra ne po­sto­je ni­ka­kve do­dir­ne tač­ke. pre sve­ga. Po­li­ti­ka. Pre­ci­zni­je. sti­če se uti­sak da se ona unu­tar voj­vo­đan­skog kon­tek­sta na­la­zi u du­bo­koj kri­zi. Be­og­ rad. a ti­me i raz­u­me­va­nju ak­tu­el­nih me­dij­skih (re)in­ter­pre­ta­ci­ja kul­tur­ne ra­zno­li­ ko­sti. ali i kao po­sle­di­ca ire­al­nih stra­ho­va od to­ga da će po­je­di­ne kul­tu­re us­pe­ti da po­sta­nu do­mi­nant­ne eli­mi­ni­šu­ći dru­ge kul­tur­ne kon­cep­ci­je. Pri­me­ra ra­di. na tre­nut­ke se či­ni 1 Na ovo upo­zo­ra­va i Stju­art Tabs u svo­me de­lu Ko­mu­ni­ka­ci­ja. Prin­ci­pi i kon­tek­sti (Clio.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá li je i u ko­li­koj me­ri unu­tar voj­vo­đan­skog kon­tek­sta in­ter­kul­tu­ral­nost pri­sut­na na de­lu.. i da­lje). ne­ki te­o­re­ti­ča­ri su sta­va da in­ter­kul­tur­na raz­me­na vo­di kul­tur­noj ho­mo­ge­ni­za­ci­ji. one do­pri­no­se pre­na­gla­ša­va­nju me­đu­sob­nih raz­li­ka one­mo­gu­ća­va­ju­ći us­po­sta­vlja­nje uza­jam­ne in­ter­ak­ci­je.] za­pra­vo pod­sti­če sim­bo­lič­ku kre­a­tiv­nost..1 Po­to­nje shva­ta­nje u okvi­ru ovog tek­sta po­sma­tra se kao re­zul­tat kraj­nje po­jed­no­sta­vlje­nog vi­đe­nja kul­tu­ ra i nji­ho­vih uti­ca­ja. Sto­ga. re­li­gi­ja i tra­di­ci­ja sa­mo su ne­ke od kom­po­nen­ti slo­že­nog kul­tur­nog si­ste­ma sva­ke dru­štve­ne za­jed­ni­ce ko­je bit­no uti­ču na nje­ne pred­stav­ni­ke i pred­stav­ni­ce. i s njim u ve­zi in­ter­kul­tu­ral­no­sti. Pro­blem po­sta­je do­dat­no slo­že­ni­ji ka­da se po­me­nu­te ne­ga­tiv­ne kul­tur­ne prak­se ja­vlja­ju unu­tar ši­reg dru­ štve­nog kon­tek­sta. kao i us­po­sta­vlja­nju ve­za me­đu oni­ma ko­ji se raz­li­ku­ju? S ob­zi­rom na to da in­ter­kul­tu­ral­nost zna­či. za­dr­ža­va svo­je oso­be­ne ka­rak­te­ri­sti­ke. upr­kos ve­li­kom teh­no­lo­škom na­pret­ku i ve­ćoj iz­lo­že­no­sti lju­di­ma iz dru­gih kul­tu­ra.. str. te na ko­ji na­čin ide­o­lo­ške me­dij­ske stra­te­gi­je do­pri­no­se pri­hva­ta­nju i ne­go­va­nju raz­li­či­to­sti. ra­si­zma. od­no­sno da kul­tu­re ko­je su u me­đu­sob­nom kon­tak­tu to­kom vre­me­na ne­mi­nov­no po­sta­ju slič­ni­je jed­na dru­goj. i to u po­gle­du ob­li­ko­va­nja ne sa­mo nji­ho­ve eg­zi­sten­ci­je već i na­či­na na ko­ji ko­eg­zi­sti­ra­ju. A svo­jim da­va­njem pred­no­sti ne sa­mo ve­ćin­skoj za­jed­ni­ci ne­go i nje­nim ide­o­lo­škim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma. me­di­ji po­tvr­đu­ju da ima­ju zna­čaj­nog ude­la u pod­stre­ka­va­nju na­ci­o­na­li­zma.] da­nas. pro­mi­šlja­nja kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta. Me­di­ji i kul­tur­ni di­ver­zi­tet Shva­ta­ju­ći kul­tu­ru u naj­ši­rem smi­slu.. ho­mo­fo­bi­je. Iako po­je­di­ni te­o­re­ti­ča­ri i te­o­re­ti­čar­ke sma­tra­ju da sam kon­cept kul­tu­re pod­ra­zu­me­va raz­li­ke. te da je ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje s ob­zi­rom na sve za­stu­plje­ni­je prak­se ide­o­lo­ gi­zo­va­nja i glo­ri­fi­ko­va­nja ve­ćin­ske za­jed­ni­ce. Iako raz­li­ke iz­me­đu kul­tur­nih za­jed­ni­ca ni­ka­da ne mo­gu bi­ti ap­so­lut­ne. bu­du­ći da se po­seb­na pa­žnja po­kla­nja ana­li­za­ma ide­o­lo­ških in­stru­men­ta­li­za­ci­ja me­di­ja u ci­lju na­me­ta­nja ide­o­lo­ški po­želj­nih i ne­ret­ko je­di­no pri­hva­tlji­vih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta. Ne­sprem­ne da pri­zna­ju i pri­hva­te ono što se u od­no­su na njih ja­vlja kao dru­go i dru­ga­či­je. te da je nji­ho­vo oču­va­nje i pri­hva­ta­nje bit­no za us­po­sta­vlja­nje kul­tur­nih raz­me­na. mi­zo­gi­ni­je i dru­gih ne­pri­me­re­nih ob­li­ka mi­šlje­nja. od­no­sno ko­ri­šće­nja sva­ke pri­li­ke da se sa­mo­pro­kla­mo­va­na su­pre­ma­ci­ja po­tvr­di. 44 . za nju bi se u iz­ve­snom smi­slu mo­glo re­ći i da pred­sta­vlja re­fe­rent­ni okvir ne sa­mo za čo­ve­ko­vo or­ga­ni­zo­va­nje sop­stve­ nih ak­tiv­no­sti ne­go i za nje­go­vo pred­vi­đa­nje po­na­ša­nja dru­gih. od­no­sno. iako je u ve­li­kom bro­ ju slu­ča­je­va ve­o­ma te­ško od­re­di­ti šta ih tač­no raz­dva­ja. od­no­sno da do­pri­no­se ka­ko pro­mo­vi­sa­nju ta­ko i fa­vo­ri­zo­va­nju ho­mo­ge­ni­zo­va­nih dru­štve­nih od­no­sa. kao i usme­ra­va­nje pa­žnje na Voj­vo­di­nu kao spe­ci­fi­čan dru­ štve­no-kul­tur­ni kon­tekst. iako pro­la­zi kroz evo­lu­tiv­ne pro­me­ne. u ra­du se na­sto­ji iz­ne­ti ar­gu­men­ta­ci­ja u ko­rist tvrd­nje da unu­tar na­še­ga dru­štva de­lu­ju ide­o­lo­gi­zo­va­ni me­di­ji ko­ji svo­jim otvo­re­nim pro­mo­ci­ja­ma li­mi­ti­ra­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti ima­ju zna­čaj­nog ude­la u pod­sti­ca­nju kul­tur­nog mo­ni­zma. Stju­art Tabs [Ste­wart Tubbs] is­ti­če da „[. sma­nju­je ho­mo­ge­nost i po­ve­ća­va kul­tur­nu ra­zno­li­kost” (2000: 232). te ana­li­ze na­či­na na ko­ji se po­je­di­ni me­di­ji ba­ve ovim fe­no­me­ni­ma usme­re­ni su ka što bo­ljem sa­gle­da­va­nju. 441. shva­ti­ti dru­ge i bi­ti u in­ter­ak­tiv­nom od­no­su s nji­ma. dok Džejms Lal [Ja­mes Lull] na­gla­ša­va ka­ko pro­tok kul­tur­nih sti­lo­va „[. 2013.

me­đu­tim. kul­tur­no ra­zno­li­koj ze­mlji [. Za nju se mo­že re­ći i da je in­ter­kul­tu­ral­na sa­mo uko­li­ko u pr­vi plan sta­vlja ve­ze iz­me­đu raz­li­či­tih kul­tu­ra. me­ di­ji tre­ba da pod­stak­nu po­ve­zi­va­nje kul­tur­nih za­jed­ni­ca. već kao po­sle­di­ca na­či­na na ko­ji se oni upo­tre­blja­va­ju.)” (Ibid. u ko­me se mo­gu iz­ra­ču­na­va­ti pre­mi­se i po­sle­di­ce ne­kog či­na ili do­ga­đa­ja. Na­i­me. od­no­sno da mul­ti­kul­tu­ral­ni so­ci­je­tet tek sa im­ple­men­ta­ci­jom in­ter­kul­tu­ral­no­sti do­bi­ja na svo­joj vred­no­sti. za mul­ti­kul­tu­ra­li­zam tre­ba re­ći i da on sam po se­bi ne pod­ra­zu­me­va nu­žno i kva­li­tet. Mul­ti­kul­tu­ra­li­zam se za­la­že za pre­va­zi­la­že­nje ogra­ni­če­nog shva­ta­nja da su pri­pad­ni­ci ve­ćin­ske za­jed­ni­ce.] mul­ti­kul­tu­ra­li­zam sta­vlja na­gla­sak na raz­li­ke. Sa­gla­san sa ti­me je i La­slo Ve­gel [László Végel].. uka­zu­je na zna­čaj i po­sle­di­ce me­dij­skih prak­si se­lek­tiv­nog i ujed­no na­do­gra­đe­nog pred­sta­vlja­nja stvar­no­sti. te po­se­du­je si­stem vred­no­sti ko­ji se raz­li­ku­je od svih dru­gih. na­rav­no.] te­ 45 . kon­ven­ci­o­nal­nog per­spek­tiv­nog po­lja. već po­ne­kad i za one ko­je ži­ve u is­toj. a in­ter­kul­tu­ral­nost sta­vlja u pr­vi plan si­stem ve­ za me­đu tim raz­li­ka­ma”. neo­stva­re­nog i nad­stvar­nog. jer bi bez nje­ga in­ter­kul­tu­ra­li­zam bio ne­za­mi­sliv” (2014: 17–18). ne­ret­ko do­pri­no­se fa­vo­ri­za­ci­ji kul­tur­nog kon­tek­sta u okvi­ru ko­jeg i sa­mi de­lu­ju. ume­ sto da bu­du glav­ni iz­vor in­for­ma­ci­ja o dru­gim kul­tu­ra­ma... ko­ji is­ti­ če da „[.]” (2013: 428). a me­đu nji­ma i me­di­ji. to jest us­po­sta­vlja­nje po­zi­tiv­nog od­no­sa pre­ma kul­tur­nom di­ver­zi­te­tu i to ka­ko unu­tar se­bi svoj­stve­nog kon­tek­sta ta­ko i iz­van nje­ga. obra­zo­va­nja i/ili za­ba­ve tre­ba da bu­du upo­tre­blje­ni u svr­he uva­ža­va­nja i ne­go­va­nja raz­li­či­to­sti. Na­i­me. za­hva­lju­ju­ći svo­ jim pred­sta­va­ma stvar­no­sti ko­je ne­ret­ko ima­ju ve­o­ma ma­lo ve­ze za onim što ona za­pra­vo je­ste.. ume­sto da se ba­ve ide­o­lo­škim (pre)na­gla­ša­va­njem kul­tur­nih raz­li­ka i nji­ho­vih zna­če­nja. kao i da su u skla­du s tim svi nji­ho­vi na­či­ni mi­šlje­ nja i po­stu­pa­nja is­prav­ni i oprav­da­ni. kao i za­sni­va­nja in­ter­ak­ci­je sa dru­gi­ma. te da bi bi­lo po­gre­šno „[. oči­gled­no ne po­sto­je osno­ve za in­ter­kul­tu­ral­nost.. te ti­me po­ku­ša­va­ju da uti­ču na sta­vo­ve re­ci­pi­je­na­ta i re­ci­pi­jent­ki­nja svo­jih po­ru­ka. kao mul­ti­kul­tu­ral­ na mo­že se ozna­či­ti sa­mo ona za­jed­ni­ca u ko­joj sva­ka kul­tu­ra za­dr­ža­va svo­ju auto­nom­nost..] u ime ovog po­to­njeg od­ba­ci­ti mul­ti­kul­tu­ra­li­zam. neo­p­hod­no je na­gla­si­ti i da je sa­ma mul­ti­kul­ tu­ral­nost ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje unu­tar sva­kog dru­štva unu­tar ko­jeg do­mi­ni­ra­ju ide­o­lo­ške gru­pa­ci­ je ko­je u svom fo­ku­su ima­ju is­klju­či­vo in­te­re­se sop­stve­ne kul­tur­ne za­jed­ni­ce. pre mo­glo re­ći da su to si­mu­la­ci­je stvar­no­sti. kao je­dan od naj­u­ti­caj­ni­jih me­di­ja ma­sov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Iako se Bo­dri­jar u svom de­lu Si­mu­la­kru­mi i si­mu­la­ci­ja ne ba­vi di­rekt­no na­či­nom na ko­ji me­ di­ji pri­stu­pa­ju kul­tur­nom di­ver­zi­te­tu od­re­đe­nog so­ci­je­te­ta. Na­i­me. su­per­i­or­ni u od­no­su na sve osta­le. Na­i­me. re­li­gij­ske. Ta­ko­đe.objek­tiv­na. ne­go nje­ne na­do­grad­nje. In­ter­kul­tu­ra­li­zam. Po­la­ze­ći od či­nje­ni­ce da se me­di­ji ma­sov­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja ba­ve pro­iz­vod­njom i/ili di­stri­bu­ci­jom naj­ra­zli­či­ti­jih po­ru­ka. ana­li­za. u okvi­ru ovog tek­sta za­stu­pa se stav da me­di­ji kao vo­de­ća sred­stva in­for­mi­ sa­nja. pre­ma mi­šlje­nju po­je­di­ nih te­o­re­ti­ča­ra i te­o­re­ti­čar­ki. Na osno­vu to­ga je vi­še ne­go ja­sno da u okvi­ru ide­o­lo­gi­zo­va­nih so­ci­je­te­ta. U po­ku­ša­ju da pru­ži što bo­lje ob­ja­šnje­nje me­dij­skih si­mu­la­ci­ja stvar­no­sti. afir­mi­še me­đu­sob­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju i sa­rad­nju me­đu pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ca­ma raz­li­či­tih kul­tur­ nih za­jed­ni­ca bez ob­zi­ra na to da li ima­ju sta­tus ve­ći­ne ili pak ma­nji­ne. bor­ba itd.] stvar­nog. ali ne u smi­slu pri­vi­da... Tre­ba ima­ti na umu da kul­tur­ni di­ver­zi­tet sam po se­bi ne mo­že bi­ti ga­rant ni­ti za mul­ti­kul­tu­ra­li­zam ni­ti za in­ter­kul­tu­ra­li­zam. upr­kos po­sto­ja­nju bo­ga­te kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti. on. Uzi­ma­ju­ći za pred­met svo­jih pro­mi­šlja­nja te­le­vi­zi­ ju. Ta­ko­đe. pod­sti­ca­nja (sa­mo)kri­tič­kog mi­šlje­nja. me­di­ji la­ko mo­gu da uči­ne da se u ne­što po­ve­ru­je i/ili ube­di. kao ne­ka vr­sta na­do­grad­nje mul­ti­kul­tu­ra­li­zma. On ka­že i sle­de­će: „Si­mu­la­ci­jom jed­nog ogra­ ni­če­nog. sa­mo na osno­vu to­ga što su deo ve­ći­ne. ko­ja je svu­gde pra­ će­na i stra­te­gi­jom raz­u­ve­ra­va­nja. mo­že se odr­ža­ti i po­li­tič­ka ve­ro­do­stoj­nost (i. 20). . Bur­di­je [Bo­ur­di­e­u] is­ti­če da sva­ka „[. od­vra­ća­nja” (1991: 10).. To je tač­no ne sa­mo za lju­de iz raz­li­či­tih ze­ma­lja. sa­svim je ja­sno da me­dij­ske sli­ke stvar­no­sti ne mo­gu da se po­sma­tra­ju kao njen pu­ki od­raz. te do­da­ju­ći to­me da na njih uti­caj vr­še moć­ne po­li­tič­ke.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá da se po­de­la iz­me­đu lju­di iz raz­li­či­tih kul­tu­ra sa­mo po­ja­ča­la. Bo­dri­jar [Ba­u­dril­lard] ih od­re­đu­je kao stra­te­gi­ju „[. kul­tur­ne i dru­ge gru­pa­ci­je ko­je te­že ka ostva­ri­va­nju svo­jih in­te­re­sa. eko­nom­ske. Bu­du­ći da se po­me­nu­te ne­ga­tiv­ne prak­se me­di­ja ne in­ter­pre­ti­ra­ju kao nji­ho­vo su­štin­sko svoj­stvo.. za njih bi se. po­je­di­na teh­nič­ko-teh­no­lo­ška do­stig­nu­ća. Da­kle.

su­štin­ski. za raz­li­ku od Bo­dri­ja­ra i Bur­di­jea. dra­ma­tič­no su­ža­va ko­mu­ni­ka­ cij­ski ho­ri­zont kre­i­ra­ju­ći (oče­ki­va­no) . stav da me­di­ji ko­ji su op­te­re­će­ni ide­o­lo­škim in­te­re­si­ma mo­gu da do­ pri­ne­su po­pu­la­ri­za­ci­ji sli­ke stvar­no­sti pu­tem ko­je se na­sto­je na­met­nu­ti ide­o­lo­ški po­želj­ni ob­li­ci mi­šlje­nja i de­lo­va­nja. Ipak. Sa­mim tim. ne­ga­tiv­nog so­cio-kul­tur­nog iden­ti­te­ta ka­ko sa­me Voj­vo­di­ne ta­ko i Sr­bi­je. No. a dru­štve­nu ener­gi­ju pre­u­sme­ra­va­ju na te­ma­ti­zo­va­nje par­ti­ku­lar­nog. kul­tur­no ra­zno­li­ ku Voj­vo­di­nu ka­rak­te­ri­šu sve otvo­re­ni­je ho­mo­ge­ni­za­ci­je kul­tur­nih za­jed­ni­ca. ali i dru­gih moć­nih ide­o­lo­gi­zo­va­nih gru­pa­ci­ja. uma­nju­ju­ći so­ci­jal­nu re­le­vant­nost i ni­vo uti­ca­ja sva­ke od ovih za­jed­ni­ca na okru­že­nje” (2014: 105). pre sve­ga. od­no­sno mo­ćan in­stru­ment za pro­iz­vod­nju i na­me­ta­nje od­re­đe­nih ide­ja ili pred­sta­va. ra­zu­mlji­vo je zbog če­ga se ne­ret­ko za­tva­ra­ju u se­be. pa ma­kar i po ce­nu da se sve ono 46 .. to jest „[. Ima­ju­ći to na umu. kao i na­gla­še­ne sklo­no­sti ka us­po­sta­vlja­nju i ne­go­va­nju so­ciokul­tur­nih ve­za pr­ven­stve­no sa pri­pad­ni­ci­ma/ama sop­stve­ne za­jed­ni­ce itd. A voj­vo­đan­ski kul­tur­ni iden­ti­tet kao iden­ti­tet iz­gra­đen na par­ti­ku­lar­nim in­te­re­si­ma raz­li­či­tih kul­ tur­nih za­jed­ni­ca ko­je se gr­če­vi­to bo­re da sa­ču­va­ju i spro­ve­du „svo­je”. iden­ti­fi­ka­ci­ja. for­mi­ra­nje od­re­đe­nih gru­pa­ci­ja i sl. ne uvi­đa­ju­ći pri to­me u ko­li­koj me­ri ta­kvim prak­sa­ma do­pri­no­se iz­grad­nji tzv. a ko­ji svo­ju pro­fe­si­ju (zlo)upo­tre­blja­va­ju ra­di us­po­sta­vlja­nja pre­vla­sti ide­o­lo­gi­zo­va­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti ima­ju bit­nog ude­la i u ide­o­lo­gi­za­ci­ji me­di­ja u svr­he pro­mo­vi­sa­nja i po­pu­la­ri­za­ci­je ide­o­lo­ških si­ste­ma vred­no­sti. a po­seb­no tra­di­ci­je kao nje­go­vog bit­nog aspek­ta. i to usled na­ro­či­to iz­ra­že­nih kul­tur­nih. U tom smi­slu. po­vo­dom ko­je Mi­lo­rad Đu­rić ka­že sle­de­će: „Ova­kva pre­op­te­re­će­ nost le­gi­ti­ma­cij­skih ka­pa­ci­te­ta bri­gom o oču­va­nju . a ne op­šteg” (Ibid).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá le­vi­zi­ja ko­ja na­sto­ji da bu­de sred­stvo be­le­že­nja re­al­no­sti po­sta­je sred­stvo stva­ra­nja no­ve re­al­no­sti” (2000: 37). za­tim vi­so­kog vred­no­va­nja oču­va­nja sop­stve­nog iden­ti­te­ta. sve­sno mar­gi­na­li­zo­va­nih ko­lek­tiv­nih iden­ti­te­ta ko­ji me­đu­sob­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju svo­de ne na pi­ta­nje o sa­dr­ža­ju već o na­či­nu uče­šća. u okvi­ru ovo­ga ra­da za­stu­pa se. a nji­ho­vi pred­stav­ni­ci i pred­stav­ni­ce od­bi­ja­ju in­ter­ak­ci­ju sa dru­štve­nim su­bjek­ti­ma ko­ji do­la­ze iz dru­gih kul­tur­nih sre­di­na. ver­skih i dr. Me­dij­ske pred­sta­ve kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta Voj­vo­di­ne Sre­di­nom dru­ge de­ka­de XXI ve­ka mno­go­broj­ne kul­tur­ne za­jed­ni­ce ka­rak­te­ri­stič­ne za Voj­vo­di­nu još uvek su u ve­li­koj me­ri po­sve­će­ne ne­go­va­nju i oču­va­nju sop­stve­nih kul­tur­nih iden­ti­te­ta. na pu­ki „for­mal­ no-pro­ce­du­ral­ni mo­del”. Ta­ko­đe. svi oni ko­ji se ba­ve me­dij­skim po­ zi­vom. od­no­sno „na­ši – nji­ho­vi”. ko­je vo­đe­ne sop­stve­nim pri­o­ri­te­ti­ma ni­su u sta­nju da pre­va­zi­đu svo­ja ogra­ni­če­nja. fa­vo­ri­za­ci­ju po­želj­nih mo­de­la mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja. et­nič­kih.. već je od­go­vor­nost i na sa­mim me­dij­skim rad­ni­ci­ma/ama i to ka­ko oni­ma ko­ji su pod­le­gli od­re­đe­nim ide­o­lo­škim pri­ti­sci­ma ta­ko i oni­ma ko­ji se otvo­re­no za­la­žu za od­re­đe­ne ide­o­lo­ške ide­je i vred­no­sti. me­đu re­pre­zen­ti­ma i re­pre­zent­ki­nja­ma raz­li­či­tih voj­vo­đan­skih kul­tu­ra pri­sut­na je i sklo­nost ka for­mi bi­nar­nog še­ma­ti­zma „mi – oni”. a ti­me isto­vre­me­no i Sr­bi­je. Na­i­me. Iz tog raz­lo­ga. za ide­o­lo­gi­za­ci­ju me­di­ja ni­su i ne mo­gu da bu­du od­go­vor­ni is­klju­či­vo re­pre­zen­ti/ki­nje od­re­đe­nih ide­o­lo­ških kon­cep­ci­ja.] mo­del izo­lo­va­nih. ne tre­ba zlu­o­po­tre­bi­ti ra­di li­ša­va­nja me­di­ja od­go­vor­no­sti za ide­o­lo­gi­za­ci­ju dru­štve­nih su­bje­ka­ta. i. a ti­me i ide­o­lo­gi­za­ci­je dru­štve­nih su­bje­ka­ta. Bu­du­ći da se mno­ge za­jed­ni­ce vo­de in­ten­ci­jom da oču­va­ju i za­šti­te sop­stve­ne kul­tur­ne si­ste­me. te ti­me di­rekt­no one­mo­gu­ća­va­ju za­sni­va­nje in­ter­kul­tu­ral­nog voj­vo­đan­skog dru­štva. od­no­sno na­ci­o­nal­nih. Ta­kve prak­se za svoj re­zul­tat ima­ju svo­đe­nje in­te­gra­tiv­nog ka­pa­ci­te­ta kul­tur­no he­te­ro­ge­ne Voj­vo­di­ne.sop­stve­nog iden­ti­te­ta.ge­to efe­kat. či­nje­ ni­cu da unu­tar na­šeg dru­štva po­sto­je otvo­re­ne zlo­u­po­tre­be me­di­ja od stra­ne ide­o­lo­ških po­li­ti­ka. te se sto­ga još jed­nom že­li na­gla­si­ti da me­di­ji ne mo­gu sa­mi po se­bi bi­ti ni­ti do­bri ni­ti lo­ši. u okvi­ru ra­da na­sto­ji se spro­ve­sti ar­gu­men­to­va­na kri­ti­ka ide­o­lo­ških in­stru­men­ta­li­za­ci­ja me­di­ja ko­ja se spro­vo­di ra­di us­po­sta­vlja­nja dru­štve­nog po­ret­ka za­sno­va­nog na uskim ide­o­lo­škim in­te­re­si­ma i ci­lje­vi­ma. ko­ji spro­vo­de go­to­vo ra­di­kal­ne kri­ti­ke me­di­ja. sa­svim je oprav­da­no re­ći da pri­mar­no svoj­stvo voj­vo­đan­skih kul­tur­nih za­jed­ni­ca pred­sta­vlja ori­jen­ti­sa­nost-ka-se­bi. to jest da se mo­gu vred­no­va­ti sa­mo na osno­vu nji­ho­vih kon­kret­nih prak­si.

kul­tur­na ra­zno­li­kost ni­je ni­šta dru­go do sa­mo po­la­zna osno­va za iz­grad­nju dru­štva unu­tar ko­jeg će kul­tur­ne za­jed­ni­ce. iz­ra­zi­to ho­mo­ge­ni­zo­van.] ne­koj vr­sti pa­ra­lel­nih ko­smo­sa ko­ji se me­đu­sob­no ne do­di­ru­ju. isto­vre­me­no uspe­va­ju da pro­na­đu za­jed­nič­ke do­dir­ne tač­ke i da iz me­đu­sob­ne upu­će­no­sti ra­de ne sa­mo na sop­stve­nom osna­ži­va­nju ne­go i na ja­ča­nju ce­li­ne ko­joj pri­pa­da­ju. pri­me­ra ra­di. U pri­log to­me sve­do­če i sa­mi me­di­ji. za­dr­ža­ va­ju­ći svo­je oso­be­no­sti. od­no­sno po­da­tak da u me­dij­skim sa­dr­ža­ji­ma go­to­vo i da ne­ma me­ sta za pri­ka­ze pred­stav­ni­ka/ca ma­njin­skih kul­tu­ra u okvi­ru ve­ćin­skog kul­tur­nog kon­tek­sta2. te is­ko­ri­šća­va­nje me­di­ja u svr­he fa­bri­ko­va­nja i na­me­ta­nja ide­o­lo­ški po­želj­nog kul­ tur­nog iden­ti­te­ta ne­mi­nov­no vo­de ugro­ža­va­nju voj­vo­đan­skog (ali i sr­bi­jan­skog) kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta. Ka­da je reč o na­či­nu na ko­ji se tre­nut­no ak­tu­el­ne ide­o­lo­gi­zo­va­ne stra­te­gi­je unu­tar na­še­ga dru­štva od­no­se pre­ma voj­vo­đan­skim kul­tur­nim za­jed­ni­ca­ma. to jest mno­štva kul­tur­nih si­ste­ma či­ja je pri­mar­na ka­rak­te­ri­sti­ka za­tvo­re­nost – is­cr­ta­va­nje gra­ni­ca iz­me­đu vla­sti­te kul­tu­re i svih osta­lih kul­tur­nih kon­cep­ci­ja i po­di­za­nje zi­do­va ra­di za­šti­te od dru­ gih i dru­ga­či­jih kul­tur­nih upli­va. to jest otvo­ren is­klju­či­vo za te­me i sa­dr­ža­je ko­ji su u ve­zi sa sop­stve­nim so­cio-kul­tur­nim kon­tek­stom. sa­svim oprav­da­no se mo­že re­ći da na pod­ruč­ju na­šeg so­ci­je­te­ta ni­su pri­sut­ne sa­mo ten­den­ci­je ve­ćin­ske za­jed­ni­ce da sop­stve­ni kul­tur­ni si­stem na­či­ni do­mi­nant­nim. za na­še dru­štvo je pri­me­re­no re­ći da ga ka­rak­te­ri­še kul­tur­ni di­ver­zi­tet ko­ji se ja­vlja u for­mi či­ta­vog spek­tra kul­tur­nih mo­ni­za­ma. ka­ko ve­ćin­skih ta­ko i ma­njin­skih za­jed­ni­ca. kao i pret­hod­no iz­ne­ta kon­sta­ta­ci­ja da kul­tur­ni di­ver­zi­tet sam po se­bi ne pred­sta­vlja do­vo­ljan fak­tor da bi se od­re­đeni so­ci­je­tet oka­rak­te­ri­sao kao mul­ti­kul­tu­ra­lan.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá što je pre­po­zna­to kao „tu­đe” de­gra­di­ra i/ili ne­gi­ra ka­ko bi se do­dat­no na­gla­si­la sop­stve­na vred­nost. Ra­di po­tvr­đi­va­nja osno­va­no­sti pret­hod­no iz­ne­tih kri­ti­ka na ra­čun ide­o­lo­gi­za­ci­je me­di­ja u ci­lju pro­ mo­vi­sa­nja po­želj­nih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta. te je sto­ga ja­sno u ko­li­koj me­ri se ova­kve prak­se ne­ga­tiv­no od­ ra­ža­va­ju ka­ko po dru­štve­ne su­bjek­te ko­ji do­la­ze iz raz­li­či­tih kul­tur­nih sre­di­na ta­ko i po sa­mo dru­štvo u okvi­ru ko­jeg eg­zi­sti­ra­ju. otvo­re­ne in­stru­men­ta­li­za­ci­je kul­tu­re ra­di pro­mo­vi­sa­nja ide­o­lo­ ških ide­ja i vred­no­sti. dok se ma­njin­ske kul­tur­ne za­jed­ni­ce ve­o­ma ret­ko uzi­ma­ju u ob­zir. evi­dent­no je da je i sa­ma kul­tu­ra u ve­li­koj me­ri ide­o­lo­gi­zo­va­na. po­red bri­ge o oču­va­nju sop­ stve­nih iden­ti­te­ta. isto­vre­me­no bi­ti upu­će­ne jed­ne na dru­ge. kao i na­či­nu na ko­ji me­di­ji kao pu­ki tran­smi­te­ri ide­o­lo­ških po­ru­ka uti­ču na ob­li­ko­va­nje kul­tur­nog iden­ti­te­ta Voj­vo­di­ne.. te uz me­đu­sob­no po­što­va­nje i uva­ža­va­nje ra­di­ti na us­po­sta­vlja­nju rav­no­prav­ne ko­eg­zi­sten­ci­je unu­tar ši­reg so­cio-kul­tur­nog kon­tek­sa. a ka­mo­li pro­ži­ma­ju“ (Gru­ho­njić 2014: 39). U tom smi­slu. Na­i­me. a u pri­log njoj sve­do­či po­da­tak da. u da­ljem tek­stu sle­di osvrt na kon­kret­ne pri­me­re me­di­ja 2 Ova­kve me­dij­ske prak­se su ne­ret­ko po­sle­di­ca upli­va uti­caj­nih po­li­tič­kih stran­ki. a ka­mo­li kao in­ter­kul­tu­ra­lan.. ima­ ju­ći u vi­du kul­tur­nu ra­zno­li­kost Voj­vo­di­ne (ali i Sr­bi­je). Pr­va i vi­še ne­go oči­gled­na či­nje­ni­ca je­ste da sve­stra­na in­ter­ak­ci­ja iz­me­đu raz­li­či­tih kul­tur­nih za­jed­ni­ca go­to­vo i ne po­sto­ji. ka­ko Voj­vo­di­ne ta­ko i Sr­bi­je. Me­đu­tim. ve­ćin­ske po­li­tič­ke stran­ke u svo­me fo­ku­su ima­ju pr­ven­stve­no po­tre­be i in­te­re­se pred­stav­ ni­ka i pred­stav­ni­ca ve­ćin­ske kul­tu­re. kao i do­vo­đe­nju u pi­ta­nje iden­ti­te­ta Voj­vo­di­ne kao je­din­stva ra­zno­li­kih kul­tur­nih iden­ti­te­ta ko­ji. od­no­sno da se voj­vo­đan­ske kul­tur­ne za­jed­ni­ce upra­vo pod uti­ca­jem raz­ li­či­tih ide­o­lo­gi­ja sve vi­še izo­lu­ju jed­na od dru­ge. In­stru­men­ta­li­za­ci­je me­di­ja od stra­ne raz­li­či­tih ide­o­lo­ gi­zo­va­nih gru­pa­ci­ja usme­re­ne su ka na­me­ta­nju ide­o­lo­ški po­želj­nog ne sa­mo dru­štve­nog već i kul­tur­nog iden­ti­te­ta. mul­ti­kul­tu­ral­ni na­ci­o­na­li­zam pre­ma ko­jem svi tre­ba da ži­ve u svo­jim ma­lim kul­tur­nim re­zer­va­ti­ma kao u „[. Tvrd­ nju o po­sto­ja­nju kul­tur­nog mo­ni­zma po­tvr­đu­je i či­nje­ni­ca da je me­dij­ski pro­stor. 47 . ko­je ta­ko­đe ni­su za­in­te­re­so­va­ne za iz­la­že­nje iz okvi­ra sop­stve­nih kul­tu­ra. od­go­vor­nost za ne­po­sto­ja­nje kva­li­tet­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu voj­vo­đan­skih kul­tur­nih za­jed­ni­ca u jed­na­koj me­ri je i na ma­nji­na­ma. već i ten­den­ci­je ma­njin­skih za­jed­ni­ca da nji­ma svoj­stve­ne kul­tur­ne kon­cep­ci­je pred­sta­ve kao je­di­ne va­že­će i re­le­vant­ne za ži­vot svojih pred­stav­ni­ka i pred­stav­ni­ca. Dru­gim re­či­ma. ni­ je ni­šta dru­go do iden­ti­tet za­jed­ni­ce u ko­joj do­mi­ni­ra tzv. Da­kle. Ti­me se po­tvr­đu­je da je i sa­ma mul­ti­kul­tu­ral­nost na­še­ga dru­štva ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje.

urav­no­te­že­nim. Po­la­ze­ći od kon­sta­ta­ci­je Ra­de­ta Ve­lja­nov­skog da je jav­ni ser­vis „[. vi­so­ko­kva­li­tet­nim pro­gra­mi­ma za­do­vo­lja­va po­tre­be naj­ve­ćeg mo­gu­ćeg bro­ja gra­đa­na. bu­du­ći da ve­li­ki deo svo­ga pro­sto­ra po­sve­ću­ju te­ma­ma. ne­za­vi­sna. Osta­vlja­ju­ći ve­o­ma ma­lo pro­sto­ra za for­ma­te ko­ji se. Na­i­me. do­ku­men­ tar­no-obra­zov­nog. baš kao i kod me­dij­skih for­ma­ta na­me­nje­nih ve­ćin­skom de­lu jav­no­sti. Ta­ko­đe. bu­du­ći da je to je­dan od na­či­na da se uči­ne dru­štve­no vi­dlji­vim. to jest jav­no vi­dlji­ve. za raz­li­ku od po­kra­jin­skog jav­nog ser­vi­sa. na ovo­ me me­stu neo­p­hod­no je na­gla­si­ti da je RTV sa­mo je­dan od. Ra­dio-te­le­vi­zi­ja Sr­bi­je (RTS). či­nje­ni­ca da se na RTV-u emi­tu­ju pe­de­set i dve te­le­vi­zij­ske emi­si­je in­for­ma­tiv­nog. ko­ja ra­zno­vr­snim. Na ovo­me me­stu se po­seb­no že­li na­gla­si­ti da ko­li­ko god da su me­dij­ski for­ma­ti na je­zi­ci­ma voj­vo­đan­skih ma­njin­skih za­jed­ni­ca bit­ni ka­ko za nji­ho­ve pri­pad­ni­ke/ce ta­ko i za ši­ru jav­nost. za­bav­no-mu­zič­kog i sport­skog ka­rak­te­ra na de­se­tak je­zi­ka na­ci­o­nal­nih ma­nji­na (Iz­vor 2) ko­je ži­ve na te­ri­to­ri­ji Voj­vo­di­ne ide u pri­log pret­hod­no iz­ne­tim tvrd­nja­ ma da ova me­dij­ska ku­ća svo­jom pro­gram­skom še­mom ne do­pri­no­si na pra­vi na­čin ne­go­va­nju mul­ti­ kul­tu­ral­ne i in­ter­kul­tu­ral­ne Voj­vo­di­ne. TV Pr­va i Happy te­le­vi­zi­je ne­ma­ju ni­je­dan TV for­mat ko­ji je na­me­njen pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ca­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca. ali sva­ka­ko ne i je­di­ni pri­mer (in)di­rekt­nih zlo­u­po­tre­ba me­di­ja u ci­lju na­me­ta­nja ve­ćin­skog kul­tur­nog si­ste­ma vred­no­sti. i to ta­ko da se pu­tem njih omo­gu­ći si­ner­gij­ski pro­tok auten­tič­ nih sa­dr­ža­ja ko­ji su od in­te­re­sa za što ve­ći deo gra­đan­stva. kao ni da bi se us­po­sta­vi­la kva­li­tet­na i pro­duk­tiv­na in­ter­ka­ci­ja iz­me­đu nje­nih pred­stav­ni­ka/ca i svih onih ko­ji pri­pa­da­ju dru­gom i/ili dru­ga­či­jem so­cio-kul­tur­nom kon­tek­stu. nji­hov ne­do­sta­tak je. te pla­si­ra­nja ne­a­de­kvat­nih pred­sta­va ka­ko o iden­ti­te­tu ve­ćin­ske kul­tu­re ta­ko i o sve­mu ono­me što se ne mo­že pod­ve­sti pod nje­ne okvi­re. u svo­joj pro­gram­skoj po­nu­di tre­nut­no ima sa­mo jed­nu emi­si­ju ko­la­žnog ti­pa ko­ja je po­ sve­će­na ži­vo­tu na­ci­o­nal­nih ma­nji­na u Sr­bi­ji (Iz­vor 1). Glav­ni raz­log je to što su sa­dr­ža­ji ve­ći­ne me­dij­skih pro­iz­vo­da na ma­njin­skim je­zi­ci­ma po­me­nu­tog me­dij­skog jav­nog ser­vi­sa u zna­čaj­noj me­ri mo­no­kul­tur­nog ka­rak­te­ra. u to­me što ne uvi­đa­ju zna­čaj otvo­re­no­sti za sa­dr­ža­je ko­ji do­la­ze iz dru­gih kul­tur­nih okvi­ra.. Pri­me­ra ra­di.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá i nji­ho­vih prak­si. dok ko­mer­ci­jal­ne me­dij­ske ku­će po­put Pink-a. ba­ve i ma­njin­skim za­jed­ni­ca­ma. RTV za­pra­vo one­mo­gu­ća­va us­po­sta­vlja­nje so­ci­je­te­ta u okvi­ru ko­jeg se svim kul­tur­nim za­jed­ni­ca­ma pru­ža mo­guć­nost ne sa­mo da bu­du me­dij­ski. u ra­du se za­stu­pa stav da RTV kao po­kra­jin­ski me­dij­ski jav­ni ser­vis u svom fo­ku­su pr­ven­stve­no ima pred­stav­ni­ke i pred­stav­ni­ce ve­ćin­ ske so­cio-kul­tur­ne za­jed­ni­ce. sam po se­bi ni­je do­vo­ljan da bi se ta ista gru­pa­ci­ja na ade­kva­tan na­čin pred­sta­vi­la ši­roj jav­no­sti. ne­go i da bu­du upu­će­ne jed­na na dru­gu.] ne­pro­fit­na. či­nje­ni­ca je da ovaj me­dij­ski ser­vis svo­jim prak­sa­ma do­pri­no­si ho­mo­ge­ni­za­ci­ji kul­tur­nih za­jed­ni­ca unu­tar na­še­ga dru­štva. Ono što se na pri­me­ru po­kra­jin­skog me­dij­skog ser­vi­sa že­li po­ka­za­ti je­ste da sa­ma broj­nost me­dij­skih for­ma­ta ko­ji za svo­ju cilj­nu gru­pu ima­ju pred­stav­ni­ke/ce ma­njin­skih kul­tu­ra ne mo­že da bu­de do­volj­na da bi se ne­gi­ra­la ulo­ga ove me­dij­ske ku­će ka­ko u pro­mo­ci­ja­ma i po­pu­la­ri­za­ci­ji ve­ćin­ske kul­tu­re ta­ko i u ho­mo­ge­ni­za­ci­ji svih kul­tur­nih za­jed­ni­ca na pod­ruč­ju ne sa­mo Voj­vo­di­ne ne­go i či­ta­ve Sr­bi­je. do­ga­đa­ji­ma i lič­no­sti­ma ko­ji pri­pa­da­ju kul­tur­ noj za­jed­ni­ci ko­ja je de­fi­ni­sa­na kao nji­ho­va cilj­na gru­pa. kao i da ra­de na me­đu­sob­nom po­ve­zi­va­nju. od­no­sno naj­ši­re jav­no­sti. B92. iz­me­đu osta­log. iako RTV u okvi­ru svo­je pro­gram­ske še­me tre­ba da ima i sa­dr­ža­je ko­ji nu­de uvid u što vi­še raz­li­či­tih kul­tur­nih si­ste­ma (ka­ko onih unu­tar voj­vo­đan­skog kon­tek­sta ta­ko i onih ko­ji pre­va­zi­la­ze nje­go­ve okvi­re). a sa­mim tim i Sr­bi­ je. U ra­du se za­stu­pa i stav da je­zik kao je­dan od re­fe­rent­nih okvi­ra od­re­đe­ne so­cio-kul­tur­ne gru­pa­ci­je. Ipak. iako u zna­čaj­noj me­ri mo­že da do­pri­ne­se oču­va­nju njoj svoj­stve­nog iden­ti­te­ta i za nju ka­rak­te­ri­stič­nog si­ste­ma vred­no­sti.. ali i da isto­vre­me­no ima bit­nu ulo­gu u po­ku­ ša­ji­ma us­po­sta­vlja­nja kul­tur­nog mo­ni­zma. osno­va­na u ime op­šte jav­no­sti i fi­nan­si­ra­na iz jav­nih pri­ho­da. No. ima­ju­ći u vi­du 48 . ra­dio-te­ le­vi­zij­ska or­ga­ni­za­ci­ja. ne­pri­stra­sno i bez dis­kri­mi­na­ci­je” (2005: 28). Pa­žnja se usme­ra­va na pro­mi­šlja­nje pro­gram­ske po­li­ti­ke Ra­dio-te­le­vi­zi­je Voj­vo­di­ne ka­ko bi se na nje­nom pri­me­ru po­ka­za­lo da broj­nost me­dij­skih pro­iz­vo­da na­me­nje­nih voj­vo­đan­skim ma­nji­na­ma ne ide u pri­log afir­ma­ci­ji mul­ti­kul­tu­ral­ne i in­ter­kul­tu­ral­ne Voj­vo­di­ne. mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja. kul­tur­no-umet­nič­kog.

ka­rak­te­ra” (2011: 108). te da je u okvi­ru njih ak­ce­nat na tzv. za RTV ka­rak­te­ri­sti­čan frag­ men­ta­ran pri­stup kul­tu­ra­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá da me­đu pret­hod­no po­me­nu­tim emi­si­ja­ma na je­zi­ci­ma voj­vo­đan­skih ma­nji­na do­mi­ni­ra­ju one za­bav­ no-mu­zič­kog ka­rak­te­ra. ma­ni­fe­sta­ci­ja . a sa­mim tim ni bez SVM-a. Na­i­me. sta­vlja­ju pre­vas­hod­no ak­ce­nat na oču­va­nje kul­tur­ne ba­šti­ne ma­đar­ske za­jed­ni­ce. ko­ji ana­li­zi­ra­ju­ći kul­tur­ne stra­te­gi­je slo­vač­ke ma­nji­ne u Voj­vo­di­ni is­ti­če šta za­pra­vo kul­tu­ra je­ste i ko­ji je njen zna­čaj. na ko­me je od ukup­no dva­de­ set te­le­vi­zij­skih emi­si­ja za­bav­no-mu­zič­kog ka­rak­te­ra po­sve­će­nih voj­vo­đan­skim kul­tur­nim ma­nji­na­ma čak dva­na­est na­me­nje­no ma­đar­skoj ma­njin­skoj za­jed­ni­ci. a sve­ga tri kul­tur­no-umet­nič­kog ka­rak­te­ra. Is­ti­ču­ći da kul­tu­ra ne tr­pi cen­tra­li­zam. oni ipak ne mo­gu da bu­du tre­ti­ra­ni kao je­di­ni re­le­vant­ni za nji­ho­ve re­pre­zen­te/ki­nje. od­no­sno se­lek­tiv­no is­ti­ca­nje kul­tur­nih seg­me­na­ta (što pred­sta­vlja po­sle­di­cu po­di­la­že­nja tzv. tra­di­ci­o­nal­nim kul­tu­ra­ma. S tim u ve­zi. ta­kav od­nos u kul­tu­ri ne bi va­ljao” (2013: 53). na­rod­nja­ci. da­kle. a još ma­nje nji­ho­ve po­li­ti­za­ci­je (a ti­me i ide­o­lo­gi­za­ci­je) ne mo­gu do­ne­ti mno­go to­ga po­zi­tiv­nog ka­ko po sa­me dru­štve­ne su­bjek­te ta­ko i po ce­lo­kup­no dru­štvo. On ka­že: „U pr­vom re­du mo­ra­mo re­ći da je Sa­vet pod vi­ še ne­go di­rekt­nom oku­pa­ci­jom jed­ne par­ti­je. zna­čaj­no je is­ta­ći da Kor­ne­li­ja Fa­ra­go u svo­jim ana­li­za­ma me­dij­skih pre­zen­ta­ci­ja kul­tu­ re ma­đar­ske ma­njin­ske za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni is­ti­če ka­ko je vi­še ne­go oči­gled­no da „re­dak­to­ri po­ne­kad re­gu­li­šu . kao i da se ne­ret­ko na­la­ze pod uti­ca­jem od­re­đe­nih ide­o­lo­ških po­li­ti­ka. Čak i da je SVM naj­bo­lja. Ta­ko­đe. sa­mim tim je ja­sno i da me­dij­ski sa­dr­ ža­ji po­sve­će­ni raz­li­či­tim so­cio-kul­tur­nim gru­pa­ci­ja­ma ne sme­ju da se ogra­ni­ča­va­ju sa­mo na na­ve­de­ne ele­men­te. te da sa­mim tim ni­jed­na kul­tur­na stra­te­gi­ja ne tre­ba da pred­sta­vlja po­li­tič­ki akt. no­ve for­me ni­su do­bro­do­šle” (Ibid. te da se ta­kvim i slič­nim me­dij­skim prak­sa­ma do­pri­no­si de­gra­ da­ci­ji ma­đar­ske kul­tu­re.si­stem vred­no­sti.. to jest kon­zer­va­tiv­ne ori­jen­ti­sa­no­sti. kul­tu­ra pred­sta­vlja čo­ve­kov ka­pi­tal i nu­di mu mo­guć­nost raz­vo­ja i pu­no­prav­nog uklju­če­nja u dru­štve­ne pro­ce­se” (2013: 76). i to SVM [.op­šte­na­rod­nog. go­di­šnji­ce kul­tur­no-umet­nič­kih dru­šta­va. ide u pri­log tvrd­nji da svo­đe­nje kul­tu­re ne sa­mo ma­đar­ske. Po­ra­ža­va­ju­ća je či­nje­ni­ca da emi­si­ je RTV-a na­me­nje­ne voj­vo­đan­skim ma­nji­na­ma ne do­pri­no­se iz­grad­nji ade­kvat­nih pred­sta­va o nji­ma svoj­stve­nim kul­tu­ra­ma ka­ko me­đu nji­ho­vim re­pre­zen­ti­ma/ki­nja­ma ta­ko i me­đu svi­ma oni­ma iz ši­re 49 . ko­ji usled svo­je de­sni­čar­ske. već i ce­lo­kup­no gra­đan­stvo Sr­bi­je da li­mi­ti­ra­ne pred­sta­ve kul­ tu­ra i kul­tur­nih iden­ti­te­ta dru­štve­nih za­jed­ni­ca. To­me tre­ba do­da­ti i na­po­me­ne Đer­đa Serb­hor­va­ta da iza ta­kvih prak­si uglav­ nom sto­ji Na­ci­o­nal­ni sa­vet ma­đar­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Sr­bi­ji.. Uti­ču­ći na raz­voj si­ste­ma vred­no­sti. ni­jed­na kul­tur­na in­sti­tu­ci­ja i pro­je­kat ne­ma­ju šan­se bez Sa­ve­ta. na osno­vu ve­ćin­ske vo­lje kon­zu­me­na­ta” zbog če­ga se za pri­o­ri­te­te uzi­ma­ju „mu­zič­ko-za­bav­ni pro­gra­mi i ple­sni an­sam­bli. Sto­ga je upra­vo na ovom me­stu va­žno is­ta­ći mi­šlje­nje Mi­la­na Skla­bin­skog. već i bi­lo ko­je dru­ge so­cio-kul­tur­ne gru­pa­ci­je na fol­klor do­pri­no­si iz­grad­nji po­gre­šnih pred­ sta­va o njoj ka­ko me­đu pred­stav­ni­ci­ma/ama te iste gru­pa­ci­je ta­ko i svi­ma oni­ma ko­ji se na­la­ze iz­van nje. On ka­že sle­de­će: „[U]­pra­vo kul­tu­ra do­pri­no­si po­ve­ća­nju zna­nja i pred­sta­vlja fak­tor ljud­skog raz­vo­ja. iako se na RTV-u emi­tu­je dva­de­set i šest emi­si­ja po­sve­će­nih ma­đar­skoj kul­tur­noj za­jed­ni­ci. ve­ćin­skom uku­su od­re­đe­ne so­cio-kul­tur­ne gru­pa­ci­je i/ili pak upli­va nji­ma svoj­stve­nih ide­o­lo­ških po­li­ti­ka) ne do­pri­no­si ni­ti ade­kvat­nom pred­sta­vlja­nju sa­mih kul­tu­ra ni­ti ih pod­sti­če na otvo­re­nost. Serb­hor­vat za­pra­vo opo­mi­nje ne sa­mo pred­stav­ni­ke/ce ma­đar­ske ma­nji­ne. a sa­mim tim i Sa­vez voj­vo­đan­skih Ma­ đa­ra.]. sa­svim oprav­ da­no se mo­že za­klju­či­ti da nji­ho­vi ured­ni­ci/e do­pri­no­se afir­ma­ci­ji ogra­ni­če­nih pred­sta­va o od­re­đe­nim kul­tu­ra­ma i kul­tur­nim iden­ti­te­ti­ma nji­ho­vih pred­stav­ni­ka/ca. jer ma ko­li­ko bi­li bit­ni za oču­va­nje nji­ho­vih kul­tur­nih iden­ti­te­ta. A s ob­zi­rom na to da je sva­ko svo­đe­nje kul­tur­nih kon­cep­ci­ja na tra­di­ci­ju. Tvrd­nje Kor­ne­li­je Fa­ra­go svo­ju po­tvr­du do­bi­ja­ju i na pri­me­ru RTV-a. či­nje­ni­ca da je čak dva­na­est za­bav­nomu­zič­kog. No­ve ide­je. isti pri­mer ide u pri­log i Serb­hor­va­to­ vom sta­vu da kul­tur­nu po­li­ti­ku ma­đar­ske ma­nji­ne u Sr­bi­ji ka­rak­te­ri­še po­pu­li­zam sa ele­men­ti­ma me­kog to­ta­li­ta­ri­zma. fol­klor.). Da­kle. za ko­ju va­ži pra­vi­lo: „Naj­bo­lje je pe­va­nje i ples – tra­di­ci­o­nal­na na­rod­na kul­tu­ra. je­zik i/ili po­li­ti­ku od­re­ đe­ne dru­štve­ne za­jed­ni­ce re­zul­tat li­mi­ti­ra­nih pred­sta­va o kul­tu­ri. U tom smi­slu. naj­de­mo­krat­ski­ja par­ti­ja sve­ta.

dok su sve­ga tri emi­si­je po­sve­će­ne hr­vat­skoj.] dru­štve­no od­go­vo­ ran iz­vor in­for­ma­ci­ja ko­ji je isto­vre­me­no po­sve­ćen po­sti­za­nju ra­zno­vr­snih kul­tur­nih i dru­štve­nih ci­lje­va osi­gu­ra­va­ju­ći [. Na osno­vu iz­ne­tih broj­ki ja­sno je da se pro­gram­ski od­bor RTV-a ne ru­ko­vo­di jed­nim od osnov­nih po­stu­ la­ta me­dij­skih jav­nih ser­vi­sa. i to za­to što pred­sta­vlja sa­mo de­li­mič­no us­pe­šan po­ku­šaj da se afir­mi­še tzv. a u ci­lju. te pu­tem ko­jih se na­sto­ji pro­mo­vi­sa­ti kul­tur­ni iden­ti­tet iz­gra­đen na ide­o­lo­škim idej­nim i vred­no­snim si­ste­ mi­ma. cr­no­gor­ske. Sto­ga je vi­še ne­go ja­sno da im­pli­ka­ci­je me­dij­skih i/ili pu­tem me­di­ja spro­ve­de­nih ide­o­lo­ških prak­si ra­di za­sni­va­nja dru­štva unu­tar ko­jeg će sva­ka so­cio-kul­tur­na gru­pa­ci­ja eg­zi­sti­ra­ti za se­be. te bi­ti za­tvo­re­na za sve ono što se na­la­zi iz­van nje­nih okvi­ra. ma­ke­don­skoj. za njih je sa­svim oprav­da­no re­ći da se upo­tre­blja­va­ju u ci­lju pro­mo­ vi­sa­nja kul­tur­nog mo­ni­zma unu­tar ma­njin­skih za­jed­ni­ca ka­ko bi se pred­u­pre­di­la sva­ka mo­guć­nost da spolj­ni uti­ca­ji na­ru­še nji­ma svoj­stve­ne kon­cep­ci­je kul­tu­re i s njom usa­gla­še­ne si­ste­me vred­no­sti. da bi­smo se bo­lje raz­u­me­li (Iz­vor 3). po dve na bu­nje­vač­kom i ukra­jin­skom.. Va­žno je is­ta­ći i da me­đu me­dij­skim pro­iz­vo­di­ma RTV-a ko­ji su na­me­nje­ni ma­njin­skim kul­tur­nim za­jed­ni­ca­ma Voj­vo­di­ne do­mi­ni­ra­ju oni ko­ji su po­sve­će­ni ma­đar­skoj. ru­mun­skoj. već one ko­je sto­je u slu­žbi sle­pog na­sto­ja­nja da se od­re­đe­ne kul­tu­re sa­ču­va­ju. ru­mun­skoj (5) i ru­sin­skoj (4) za­jed­ni­ci. Ima­ju­ći u vi­du iz­ne­te kon­sta­ta­ci­je. va­ri­ja­ci­je emi­si­je Pa­le­ta ni­su i ne mo­gu se po­sma­tra­ti kao pro­dukt stra­te­gi­je ko­ja u svo­me fo­ku­su ima ne­go­va­nje voj­vo­đan­ske kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti. naj­broj­ni­ji su oni ko­ji su po­sve­će­ni ma­đar­skoj (26). na­ci­o­nal­nom. po pet na hr­vat­skom i ru­sin­skom. ono što je vi­še ne­go evi­dent­no. dok. če­ške. te se na osno­vu njih do­la­zi do za­ključ­ka da se na ovoj te­le­vi­zi­ji pri­ka­zu­je osam­ na­est emi­si­ja na ma­đar­skom. te jed­na na ma­ke­don­skom je­zi­ku. te im iz­rav­no olak­ša­ti sna­la­že­nje u sva­ko­dnev­nim slo­že­nim si­tu­a­ci­ja­ma ko­je su uro­nje­ne u dru­štve­no-po­li­tič­ki. voj­vo­đan­ski mul­ti­kul­tu­ra­li­zam i in­ter­kul­tu­ra­li­zam. ali i re­gi­o­nal­nom i glo­bal­nom okru­že­nju. slo­vač­koj. za­tim nji­ho­vom otva­ra­nju za dru­ge i dru­ga­či­je kul­tur­ne si­ste­me. Na­i­me. Pre­ci­zni­je re­če­no. ukra­jin­skoj. Na­i­me. slo­vač­koj (10). ade­kvat­nog i pra­vo­ vre­me­nog in­for­mi­sa­nja i obra­zo­va­nja gra­đan­stva. a sa pre­vo­dom na srp­ski je­zik. i što se upra­vo na pri­me­ru ove emi­si­je i po­tvr­đu­je. se­dam na rom­skom. Ta­ko­đe. al­ban­ske. me­đu TV for­ma­ti­ma ko­ji su na­me­nje­ ni ma­njin­skim za­jed­ni­ca­ma. a po jed­na ma­ke­don­skoj i bu­nje­vač­koj ma­nji­ni..] po­nu­du vi­je­sti i in­for­ma­ci­ja ko­je gra­đa­ni­ma mo­gu po­mo­ći da bo­lje ra­zu­mi­ju do­ga­đa­je i pro­ce­se na lo­kal­nom. upr­kos pri­o­ri­te­ti­ma ured­ni­ka/ca ovog TV for­ma­ta. Po­da­ci do­bi­je­ni na upit od stra­ne RTV-ove slu­žbe za od­no­se sa jav­no­šću u iz­ve­snoj me­ri se raz­li­ku­ju od pret­hod­no na­ve­de­nih. a to je pro­mo­vi­sa­nje i ne­go­va­nje plu­ra­li­zma. ade­kvat­no pred­sta­vlja­nje so­cio50 . slo­vač­kom. je­ste ne­a­de­kva­tan pri­stup po­kra­jin­skog jav­nog ser­vi­sa ra­zno­li­kom kul­tur­nom bo­gat­stvu Voj­ vo­di­ne. s dru­ge stra­ne.. ukra­jin­skom i ru­mun­skom). gle­da­mo se i slu­ša­mo. Ta­ko­đe. ru­sin­skoj. a na osno­vu uvi­da u in­ter­net-pre­zen­ta­ci­ju ove me­dij­ske ku­će. za­tim po šest na ru­mun­skom i slo­vač­kom. ne po­sto­je for­ma­ti u okvi­ru ko­jih se ob­ra­đu­ju te­me u skla­du sa in­te­re­si­ma i po­tre­ba­ma pred­stav­ni­ka/ca ne­mač­ke. pre sve­ga. kao i afir­ma­ci­je in­ter­kul­tu­ral­nih in­ter­ak­ci­ja. mo­gu da bu­du is­klju­či­vo ne­ga­tiv­ne ka­ko po sa­me pred­stav­ni­ke/ce tih istih gru­pa­ci­ja ta­ko i po ce­lo­ku­pan so­ci­je­tet. eko­nom­ski te kul­tur­no-po­vi­je­sni kon­tekst” (Car 2013: 36). je­vrej­ske i osta­lih ma­nji­na. ko­ja se pri­ka­zu­je na pr­vom pro­gra­ mu RTV-a na je­zi­ci­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca (ma­đar­skom. kao i in­klu­zi­ju nji­ho­vih pred­ stav­ni­ka/ca u ši­ri so­cio-kul­tur­ni kon­tekst.. za RTV su svoj­stve­ne i stra­te­gi­je pu­tem ko­jih se pla­si­ra­ju i ne­a­de­kvat­ne pred­sta­ve o ve­ćin­skoj kul­tu­ri. dve ukra­jin­skoj. sa­svim oprav­da­no se mo­že re­ći da su za RTV ka­rak­te­ri­stič­ne stra­te­gi­je ko­je se ne ba­ve kul­tu­rom kao mo­du­som pa­ci­fi­ka­ci­je i ostva­ri­va­nja hu­ma­ni­jih od­no­sa unu­tar na­še­ga dru­štva. Bit­no je spo­me­nu­ti i do­ku­men­tar­no-obra­zov­nu emi­si­ju Pa­le­ta. Bu­du­ći da isto va­ži i za me­dij­ske for­ma­te na­me­nje­ne ve­ćin­skoj jav­no­sti. bu­gar­ske.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá jav­no­sti. kao i sa nji­ma u ve­zi dru­štve­no po­želj­ni mo­de­li mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja. ja­sno je da RTV kao jav­ni me­dij­ski ser­vis ne pred­sta­vlja u pot­pu­no­sti „[. od­no­sno is­ti­ca­nje ra­zno­li­kog so­cio-kul­tur­nog bo­gat­stva sa­mog dru­štva unu­tar ko­jeg de­lu­ju. hr­vat­skoj i bu­nje­vač­koj za­jed­ni­ci. i to pu­tem nji­ho­ve ho­mo­ge­ni­za­ci­je. ko­ji su su­bli­mi­ra­ni u nji­ho­vom slo­ga­nu Pro­bi­ja­mo je­zič­ku ba­ri­je­ru.

eko­nom­ski i/ili kul­tur­no de­ ter­mi­ni­sa­ni. što za svoj re­zul­tat mo­že ima­ti čak i kon­flik­te ozbilj­nih raz­me­ra. bu­du­ći da se pred­stav­ni­ci i pred­stav­ni­ce dru­gih kul­tu­ra u za­vi­sno­sti od dru­štve­nih okol­no­sti ne­ret­ko vi­de kao po­ten­ci­jal­na opa­snost po pro­spe­ri­tet onog de­la jav­no­sti u ime ko­je­ga od­re­đe­ne ide­o­lo­gi­je istu­pa­ju. Ima­ju­ći u vi­du i či­nje­ni­cu da me­di­ji u okvi­ru svo­jih pro­gram­skih stra­te­gi­ja ne sta­vlja­ju ak­ce­nat na kon­ci­pi­ra­nje onih sa­dr­ža­ja pu­tem ko­jih bi se du­bo­ko tra­u­ma­ti­zo­va­no i na­si­lju sklo­no dru­štvo sa te­ škim rat­nim na­sle­đem usme­ra­va­lo u prav­cu nor­ma­li­za­ci­je me­đu­ljud­skih od­no­sa. pi­ta­nje ko­je se na­me­će ti­če se na­či­na na ko­ji su ured­ni­ci/e emi­si­je Pa­le­ta za­mi­sli­li da spro­ve­du afir­ma­ci­ju „mul­ti­kul­tu­ral­no­sti kao mo­de­la za­jed­nič­kog ži­vo­ta u Voj­vo­di­ni” (Ibid. RTV je po­ka­zao da kao po­kra­jin­ski me­dij­ski jav­ni ser­vis ni­je u sta­nju da is­pu­ni svo­je pri­mar­ne funk­ci­je. S tim u ve­zi. ra­si­stič­kih. vred­na po­me­na je i kon­sta­ta­ci­ja Đu­re Šu­šnji­ća da „[. ve­ćin­ske za­jed­ni­ce na po­što­va­nje dru­gih i dru­ga­či­jih si­ste­ma kul­tur­nih vred­ no­sti. ali ne­ret­ko i kao glav­na pre­pre­ka. Ni­šta ma­nje ne­pri­me­re­ne me­dij­ske prak­se je­su i one ko­je ka­rak­te­ri­še pot­pu­na ne­za­ in­te­re­so­va­nost za od­re­đe­ne so­cio-kul­tur­ne za­jed­ni­ce i nji­ho­ve re­pre­zen­te/ki­nje bu­du­ći da se pu­tem njih.. kao i na sve­stra­nu i kon­struk­tiv­nu in­ter­ak­ci­ju u ci­lju afir­ma­ci­je in­ter­kul­tu­ral­no­sti.. iz­me­đu osta­log. kao i na po­ve­zi­va­nje re­pre­ze­na­ta i re­pre­zent­ki­nja sva­ke od njih sa pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ci­ma ve­ćin­ske za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni. ma­njin­skih za­jed­ni­ca i.] u ko­rist vla­da­nja stvar­no­šću” (1999: 8). Za­ne­ma­ru­ju­ći či­nje­ni­cu da kul­tur­ni di­ver­zi­tet Voj­vo­di­ne ne či­ni sve­ga pet so­cio-kul­tur­nih gru­pa­ci­ja.. kao i da se mul­ti­kul­tu­ral­nost i in­ter­kul­tu­ral­nost ne svo­de na ko­mu­ni­ka­ci­ju iz­me­đu ve­ćin­ske i od­re­đe­ne ma­njin­ske gru­pa­ci­je. re­li­gij­skih. od­no­sno. Na­i­me. Za­pra­vo.. a pod či­me se sva­ka­ko pod­ra­zu­me­va i fa­vo­ri­zo­va­nje po­želj­nih iden­ti­te­ta. pla­si­ra­ju li­mi­ti­ra­ne pred­sta­ve o kul­tur­nom iden­ti­te­tu so­ci­je­te­ta unu­tar ko­jeg de­lu­ju. te pod­sti­ca­nje pred­stav­ni­ka i pred­stav­ni­ca.. kse­no­fo­bič­nih i dru­gih ne­pri­me­re­nih sta­vo­va di­rekt­no do­pri­no­se za­o­štra­va­nju so­cio-kul­tur­nih od­no­sa. kul­tur­nih i dru­gih ide­o­lo­ški obo­je­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­ sti. te uva­ža­va­nja osnov­ nih ljud­skih pra­va i slo­bo­da svih gra­đa­na/ki. te ti­me uče­stvu­ju u pro­duk­ci­ja­ma i/ili pro­mo­ci­ja­ma onih po­ru­ka pu­tem ko­jih se za­ne­ma­ru­ju sve one in­di­vi­due ko­je ni­su u fo­ku­su do­mi­nant­nih po­li­tič­kih.. od­no­sno da „[. se­be i dru­gih ko­je su sa­gla­sne sa ide­o­lo­škim ori­jen­ta­ci­ja­ma ko­ji­ma je za­jed­nič­ko na­sto­ja­nje da se na­met­ne 51 . Ima­ju­ći na umu ak­tu­el­nu me­dij­sku sce­nu unu­tar ne sa­mo voj­vo­đan­skog so­cio-kul­tur­nog kon­tek­sta ne­go i ce­lo­kup­nog sr­bi­jan­skog so­ci­je­te­ta.. ja­sno je da zlo­u­po­ tre­be me­di­ja ra­di pro­mo­vi­sa­nja šo­vi­ni­stič­kih. sa­svim slo­bod­no se mo­že re­ći da su me­di­ji uglav­nom po­li­tič­ki.) ti­me što su se usred­sre­di­li na sve­ga če­ti­ri voj­vo­đan­ske ma­njin­ske za­jed­ni­ce. s dru­ge stra­ne.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá kul­tur­nog iden­ti­te­ta Voj­vo­di­ne. te je sto­ga ra­zu­mlji­vo zbog če­ga usled se­lek­tiv­nog pred­sta­vlja­nja stvar­no­sti za svo­ju po­sle­di­cu ima­ju na­ me­ta­nje nje­nih is­kri­vlje­nih pred­sta­va. ono što ih ka­rak­te­ri­še je­ste iz­ra­ zi­ta fo­ku­si­ra­nost na sop­stve­nu so­cio-kul­tur­nu gru­pa­ci­ju i sve ono što se sa njom mo­že do­ve­sti u ve­zu. ose­ća­nja i po­stu­pa­nja. svo­jim (ne)sve­snim uče­stvo­va­njem u po­ku­ša­ji­ma po­pu­la­ri­za­ci­je onih pred­sta­va sve­ta. po­li­tič­kim i kul­tur­nim stra­te­gi­ja­ma ko­je ne idu u pri­log ne­go­va­nju i pod­sti­ca­nju voj­vo­đan­skog kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta. ne­go oni ko­ji njo­me vla­da­ju”.] raz­u­me­va­nje stvar­no­sti po­ti­sku­je [. s jed­ne stra­ne. či­me se „[.] stvar­nost ne de­fi­ni­šu oni ko­ji je naj­bo­lje po­zna­ju. pre­ci­zni­je re­če­no. Im­pli­ka­ci­je ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si po dru­štve­ne su­bjek­te Ka­da je reč o for­ma­ti­ma ka­ko ve­ćin­skih ta­ko i ma­njin­skih me­di­ja. jed­na­ko je oprav­da­no go­vo­ri­ti o na­mer­nim zlo­u­po­tre­ba­ma me­di­ja u ci­lju na­me­ta­nja ide­o­lo­gi­zo­va­nih obra­za­ca mi­šlje­nja. U kon­tek­stu pri­če o me­di­ji­ma i na­či­na na ko­ji se upo­tre­blja­va­ju ra­di na­me­ta­nja ide­o­lo­gi­zo­va­nih sli­ ka stvar­no­sti.]o­ni na­me­ću svo­je de­fi­ni­ci­je stvar­no­sti kao je­di­ne isti­ne”. od­no­ sno da svo­je prak­se za­sni­va na li­mi­ti­ra­nim me­dij­skim. Ta­ko­đe. da se upo­tre­blja­va­ju u ci­lju ostva­ri­va­nja raz­li­či­tih ide­o­lo­ških in­te­re­sa uti­caj­nih gru­pa­ci­ja. me­di­ji kao in­stru­men­ti in­stru­men­ta­li­za­ci­je na­še­ga dru­štva i u nje­mu za­te­če­nih dru­štve­nih su­bje­ka­ta uglav­nom bez ika­kvog kri­tič­kog ot­klo­na sle­po re­pro­du­ku­ju ide­je moć­nih in­te­re­snih gru­pa­ci­ja.. ali i da se ko­ri­ste kao moć­no sred­stvo ob­ra­ču­na­va­nja sa svi­ma oni­ma ko­ji su mar­ki­ra­ni kao pre­pre­ka na pu­tu ka ostva­ri­va­nju ide­o­lo­ških in­te­re­sa.

po­ve­zu­ju­ći bi­tak i mi­šlje­nje. slu­ša i gle­da. ko­gi­ta­ci­ja ta­ko po­sta­je [. 205). 174). Ka­da je reč o ulo­zi me­di­ja u čo­ve­ko­voj spo­zna­ji stvar­no­sti.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá od­re­đe­ni si­stem vred­no­sti. i za­do­vo­lja­va se ti­me da pa­siv­no pri­ma po­ru­ke a ne da ih kri­tič­ki pro­su­đu­je i osu­đu­je” (Ibid. za­hva­lju­ju­ći če­mu po­tvr­đu­je sop­stve­ni bi­tak. to jest su­bje­ ka­ta či­je su ko­gi­ta­ci­je me­dij­ski is­po­sre­do­va­ne. „mno­ge la­žne pod isti­ni­te stva­ri” (1975: 199).. iz­ra­ža­va du­bo­ku sum­nju u bi­lo ka­kvo pr­ven­stvo ili pri­o­ri­tet bit­ka nad mi­šlje­njem. te ti­me sa­mo­ga se­be (ne)sve­sno spu­ta­va u ak­tiv­nom i (sa­mo)kri­tič­kom mi­šlje­nju i pri­stu­pa­nju sop­stve­noj stvar­no­sti. Sto­ga je sa­svim oprav­da­no re­ći da na me­sto De­kar­to­vog (sa­mo)spoznajućeg su­bjek­ta ko­ji je fo­ku­si­ran na vla­sti­to mi­ šlje­nje. ni sna­ge. De­kar­to­vog mi­sle­ćeg su­bjek­ta ko­ji ti­me što mi­sli ujed­no po­tvr­đu­je se­be i vla­sti­tu eg­zi­sten­ci­ju i. 52 . Iako se u okvi­ru ovo­ga ra­da ne že­li ula­zi­ti u du­blja pro­mi­šlja­nja po­tra­ge ovo­ga fi­lo­zo­fa za ap­so­lut­nim i si­gur­nim na­če­lom spo­ zna­je. pi­ta­nje ko­je se ne­mi­nov­no na­me­će ti­če se utvr­đi­va­nja ko­re­la­ci­je iz­me­đu. uko­li­ko im se ne pri­stu­pi kri­tič­ki. Na­i­me. De­kar­to­vo od­re­đe­nje su­bjek­ta kao eg­zi­sti­ra­ju­će stva­ri ko­ja mi­sli upr­kos svo­jim ogra­ni­če­nji­ma zna­čaj­no je za pro­mi­šlja­nje me­di­ja­li­zo­va­nih dru­štve­nih su­bje­ka­ta. Pri to­me. Sto­ga. Šu­šnjić ka­že i sle­de­će: „U stva­ri. du­bo­ko me­di­ja­li­zo­van su­bje­kat ni­je ni­šta dru­go do kva­zi­su­bje­kat ko­ji pod vla­sti­ti co­gi­to i pra­xis pod­vo­di pu­tem me­di­ja pro­mo­vi­sa­ne obra­sce mi­šlje­nja i po­ stu­pa­nja. su­bje­kat i su­bjek­tiv­nost do­bi­ja­ju sna­gu za kon­sti­tu­i­ra­nje objek­tiv­ne stvar­no­sti. nje­go­vo apo­stro­fi­ra­nje re­le­vant­no­sti mi­šlje­nja i bit­ka za čo­ve­ka na­sto­ji se pro­mi­sli­ti iz per­spek­ ti­ve su­bjek­ta kao kon­zu­men­ta me­dij­skih sa­dr­ža­ja. zna­čaj ovog fi­lo­zo­fa ogle­da se u to­me što. Pre­ci­zni­je. ka­da je reč o me­dij­ski po­sre­do­va­nim ide­o­lo­škim kon­cep­ci­ja­ma stvar­no­sti. od­no­sno da oni u ni­ma­lo za­ne­mar­lji­vom bro­ju slu­ča­je­va ne eg­zi­sti­ra­ju kao mi­sle­ći in­di­vi­du­u­mi. a s tim u ve­zi Div­na Vuk­sa­no­vić na­gla­ša­va: „Me­dij­ski is­po­sre­do­va­na. dok je po mi­šlje­nju mno­gih iz­u­ča­va­o­ca/telj­ki fi­lo­zo­fi­je upra­vo sa He­ge­lom po­stig­nut ko­na­čan cilj pre­ o­bra­ža­ja su­bjek­ta od jed­no­stav­nog ak­ta kon­tem­pla­ci­je u in­stan­cu ko­ja je sve­o­bu­hvat­na i to­ta­li­zi­ra­ju­ća. kao i da ne­ret­ko pred­nost da­je upra­vo me­dij­ski po­sre­do­va­nim spo­zna­ja­ma. te uzi­ma­ju­ći ih bez bi­lo ka­kvog kri­tič­kog osvr­ta do­vo­di u pi­ta­nje vla­sti­tu su­bjek­tiv­nost. ozbilj­no se mo­že po­sum­nja­ti i u to nje­go­vo zna­nje. već pr­ven­stve­no kao in­di­vi­du­u­mi ko­je ka­rak­te­ri­še po­sre­do­va­no mi­šlje­nje. sti­če se uti­sak da ve­li­ki broj dru­štve­nih su­bje­ka­ta upra­vo usled osla­nja­nja na me­dij­ske kon­cep­ci­je stvar­no­sti ne ko­ri­sti pu­nim ka­pa­ci­te­tom svo­je spo­znaj­ne kom­pe­ ten­ci­je. me­di­ji (in)di­rekt­no do­pri­no­se tro­še­nju čo­ve­ko­vih spo­znaj­nih ka­pa­ci­te­ta „[. ni vo­lje da ra­di. kao i mo­guć­no­sti kon­ti­nu­i­ra­nog pro­ce­sa sa­mo­u­te­me­lje­ nja” (2007: 63). Iako tek za­hva­lju­ju­ći Kan­tu i nje­go­vom una­ pre­đe­nju su­bjek­ti­vi­te­ta. Kad su uši i oči pre­te­ra­no za­po­sle­ne. ono što u star­tu pred­sta­vlja pro­blem je­ste De­kar­to­vo sta­vlja­nje ak­cen­ta na in­ti­u­tiv­nu ne­po­sred­nost us­po­sta­vlja­nja iden­ti­te­ta bit­ka i mi­šlje­nja.. Osta­vlja­ju­ći to po stra­ni. Ne­ma sum­nje da sa­vre­me­ni čo­vek vi­še či­ta. Sto­ga. na kan­tov­sko pi­ta­nje „Šta je čo­vek?”. Za­pra­vo.] li­še­na sa­mo­svoj­nih su­bjek­tiv­nih mo­ći. od­no­sno de­lat­na i po­ve­sna. a ko­ja kao ta­kva ne mo­ že da mu po­slu­ži kao osno­va za uni­ver­zal­no kon­sti­tu­i­ra­nje ove in­tu­i­tiv­ne si­gur­no­sti. vr­lo je ve­ro­vat­no da će dru­štve­ni su­bjek­ti ko­ji su iz­lo­že­ni sna­žnim me­dij­skim uti­ca­ji­ ma pri­mi­ti. s dru­ge stra­ne.. De­kar­tov co­gi­to kao ne­ka­da­šnja (sa­mo)po­tvr­da su­bjek­to­ve eg­zi­sten­ci­je usled sna­žne iz­lo­že­ no­sti uti­ca­ji­ma ma­sov­nih me­di­ja gu­bi na svo­joj ne­po­sred­no­sti. s jed­ne stra­ne. u kon­tek­stu pri­če o su­bjek­ti­ma kao kon­zu­men­ti­ma me­dij­skih sa­dr­ža­ja. do­la­zi me­di­ja­li­zo­va­ni su­bje­kat ko­ji se pre­vas­hod­no osla­nja na spo­znaj­ne kon­cep­ci­je pla­si­ra­ne pu­tem me­di­ja. sa­vre­me­nog su­bjek­ta kao re­ci­pi­jen­ta me­dij­skih po­ru­ka.). či­ni se da je nji­ho­vo oso­be­no mi­šlje­nje ozbilj­no do­ve­de­no u pi­ta­nje. Pre­ci­zni­je. ka­ko to De­kart ka­že. Na­i­me. da­nas se i ne mo­že od­go­vo­ri­ti a da se u ob­zir ne uzmu ak­tu­el­ne me­dij­ske prak­se pu­tem ko­jih se po­je­din­ci i po­je­din­ke kon­stant­no (re)de­fi­ni­šu. ali iz­gle­da da sve ma­nje sum­nja. ra­zum ne­ma ni vre­me­na. a-ra­ci­o­nal­na i teh­nič­ki pro­du­ko­va­na. S tim u ve­zi.] ta­ko da on sve vi­še po­sta­je bi­će ko­je zna a sve ma­nje bi­će ko­je ne­što (ra­ci­o­nal­no i hu­ma­no) či­ni” (Ibid. za­vi­sna od Dru­gog/Dru­gih. po­sta­vlje­no pi­ta­nje usme­ra­va se ka utvr­đi­va­nju da li je i u ko­li­koj me­ri sa­vre­me­ni dru­štve­ni su­bje­kat usled sna­žne iz­lo­že­no­sti uti­ca­ji­ma me­di­ja us­peo da sa­ču­va svoj­stvo „eg­zi­sti­ra­ju­će stva­ri ko­ja mi­sli” (Ibid..

ali uz na­po­me­nu da bi se ume­sto „isti­ne” na ovo­me me­stu pre mo­glo re­ći da čo­vek u ži­vo­tu. ak­tiv­nih i (sa­mo)kri­tič­kih su­bje­ka­ta. 168). Po­zi­va­ju­ći se na Mar­ku­ze­ov stav da svi tre­ba da „[. po­zi­tiv­no pre­o­bli­ko­va­nje po­je­di­na­ca i po­je­din­ki u ci­lju afir­ma­ci­je su­bjek­ tiv­no­sti. od­no­sno da is­tak­nu svo­ju oso­be­nost. ali i da na ko­na­čan re­zul­tat čo­ve­ko­vog kom­plek­snog i ne­ret­ko te­škog iz­gra­đi­va­nja ne­mi­nov­no uti­ču me­di­ji. već kao po­ku­šaj da se pu­tem nje uka­že na neo­p­hod­ nost da se ak­tu­el­ne me­dij­ske prak­se pod­vrg­nu onim za­hva­ti­ma ko­ji će za svoj re­zul­tat ima­ti afir­ma­ci­ju slo­bod­nih. njih ka­rak­te­ri­še i kva­zi­o­so­be­nost. Na osno­vu to­ga ja­sno je da me­di­ji svoj do­pri­nos po­nov­noj afir­ma­ci­ji su­bjek­tiv­no­sti 53 . Pro­blem se do­dat­no uslo­žnja­ va ka­da se pu­tem me­di­ja pla­si­ra­ju i na­sto­je na­met­nu­ti ide­o­lo­gi­zo­va­ni si­ste­mi vred­no­sti. bu­du­ći da se pu­tem njih že­le spro­ve­sti ma­ni­pu­la­ci­je kon­zu­men­ti­ma/ki­nja­ma me­dij­skih sa­dr­ža­ja u ci­lju ostva­ri­va­nja raz­li­či­ti­jih ide­o­lo­ških in­te­re­sa. nje­ga je sa­svim osno­va­no pro­ši­ri­ti.. a sa­mim tim i slo­bod­nog i kri­tič­kog mi­šlje­nja. Ono što je. jer im upra­vo oni kao ta­kvi pred­sta­vlja­ju naj­ve­ći ga­rant odr­ži­vo­sti. A usled to­ga što se for­mi­ra­ju i de­fi­ni­šu pod uti­ca­jem me­di­ja. kao da oni pri­je sve­ga (ili mo­žda is­klju­či­vo) sa­dr­že isti­nu” (1971: 354). Stva­ri po­sta­ju na­ro­či­to pro­ble­ma­tič­ne ka­da se me­di­ji ko­ri­ste ra­di pro­du­ko­va­nja po­je­di­na­ca/ki i to po me­ri ide­o­lo­ških in­te­re­snih gru­pa­ci­ja.. Po­la­ze­ći od Fu­ko­o­vog [Mic­hel Fo­u­ca­ult] sta­no­vi­šta da se čo­ve­ku „[. ali i ko­ji se sve­sno i na­mer­no ko­ri­ste ra­di na­me­ta­nja po­želj­nih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta. šti­te i ob­je­di­nju­ju ži­vot na ze­mlji” (Ibid. bit­no je is­ta­ći da Mar­ku­ze na­gla­ša­va da je. te to­me do­da­ti da sa­vre­me­ni čo­vek sve vi­še do­la­zi do svo­ga od­re­đe­nja i pre­ko me­di­ja ko­ji mo­gu da (re)de­fi­ni­šu na­ve­de­ne de­ter­mi­nan­te.] mo­že pri­stu­pi­ti je­di­no pre­ko ri­je­či. pre­ko pred­me­ta ko­je pro­ iz­vo­di. Upra­vo iz tog raz­lo­ga kri­ti­ku me­di­ja­li­zo­va­nih kva­zi­su­bje­ka­ta i kva­zi­su­bjek­tiv­no­sti ne tre­ba svr­sta­ti u red sa­mo jed­ne od mno­go­broj­ nih in­ter­pre­ta­ci­ja čo­ve­ka i nje­mu svoj­stve­nog sve­ta. ka­da je reč o na­či­nu na ko­ji se slo­bod­no mi­šlje­nje. pre­ko nje­go­vog or­ga­ni­zma. iako slo­bo­da u ve­li­koj me­ri za­vi­si i od teh­nič­kog pro­gre­ sa. od­no­sno sup­sti­tu­i­sa­na me­di­ja­li­zo­va­nom su­bjek­tiv­no­šću ko­ja kao in­stru­ment u ru­ka­ma raz­li­či­tih ide­o­ lo­ških in­te­re­snih gru­pa­ci­ja bi­va upo­tre­blje­na u ci­lju na­me­ta­nja ide­o­lo­gi­zo­va­nih kon­cep­ci­ja stvar­no­sti. Dru­gim re­či­ma. a ti­me i slo­bo­da uop­šte de­fi­ni­šu. (sa­ mo)ostva­ru­je i/ili (sa­mo)pro­iz­vo­di.. a ti­me ujed­no i sa­mih dru­štve­nih su­bje­ka­ta. ra­du i je­zi­ku pr­ven­stve­no do­la­zi do svo­ga od­re­đe­nja. upra­vo su me­di­ji ti ko­ji sve vi­še uti­ču na čo­ve­ko­vo ob­li­ko­va­nje. va­žno je ima­ti u vi­du i sle­de­će sta­no­vi­šte ovo­ga fi­lo­zo­fa: „Ob­lik slo­bo­de ni­je pu­ko sa­mood­lu­či­va­nje i sa­mo-ozbi­lje­nje. već isto­vre­me­no i ce­lo­kup­nog dru­štva. te je po­treb­no ima­ti u vi­du da svr­ha uka­zi­va­nja na ne­ga­tiv­ne im­pli­ka­ci­je ide­o­lo­gi­zo­va­nih me­dij­skih prak­si u svom fo­ku­su ne­ma re­vi­ta­li­za­ci­ju pi­ta­nja o to­me šta je čo­vek u svo­ joj bi­ti. Ipak. u okvi­ru ovo­ga ra­da že­li se na­gla­si­ti da se čo­vek (sa­mo)iz­gra­đu­je. već pr­ven­stve­no na­sto­ja­nje da se po­ka­že da se me­di­ji sve vi­še i sve otvo­re­ni­je ko­ri­ste kao moć­ni me­ha­ni­zmi za in­stru­men­ta­li­za­ci­ju su­bje­ka­ta i su­bjek­tiv­no­sti ra­di us­po­sta­vlja­nja do­mi­na­ci­je raz­li­či­tih in­te­re­snih gru­pa­ci­ja. od­no­sno po­nov­nog sta­vlja­nja ak­cen­ta na vred­nost i zna­čaj nji­ho­vih oso­be­no­sti.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Da­kle. po­je­din­ci i po­je­din­ke ko­ji su ne sa­mo iz­lo­že­ni sna­žnim me­dij­skim uti­ca­ji­ma ne­go su pu­tem njih u ve­li­koj me­ri i de­fi­ni­sa­ni pred­sta­vlja­ju kva­zi­su­bjek­te ne­spo­sob­ne da sa­mo­stal­no od­go­vo­re na pi­ ta­nje šta je to što oni za­pra­vo je­su. a po­tom oslo­bo­di­ti i ak­tu­a­li­zi­ra­ti.] ko­ri­sti­mo i naj­ma­nje mo­guć­no­sti da u okvi­ru po­sto­je­ćeg pro­mi­je­ni­mo po­sto­je­će” (1978: 61). S tim u ve­zi. ne­go je od­lu­či­va­nje i ozbi­lje­nje ci­lje­va ko­ji uve­ća­va­ju. u ra­du se za­stu­pa stav da se upra­vo pu­tem me­di­ja mo­že i tre­ba spro­vo­di­ti tzv. na­ro­či­to va­žno ima­ti na umu da teh­no­lo­gi­ja mo­že po­sta­ti no­si­lac slo­bo­de sa­mo uko­li­ko pro­me­ni svo­ je usme­re­nje i ci­lje­ve. Ima­ju­ći to na umu. Po­la­ze­ći od sta­va o ne­po­sto­ja­nju ni­ka­kve skri­ve­ne bi­ti čo­ve­ka ko­ju je neo­p­hod­no naj­pre ot­kri­ti. i s nji­ma u ve­zi pri­hva­tlji­vih ob­li­ka mi­šlje­nja. ose­ća­nja i po­stu­pa­nja. pri to­me. ja­sno je i da je i sa­ma oso­be­nost dru­štve­nih su­bje­ ka­ta ozbilj­no do­ve­de­na u pi­ta­nje s ob­zi­rom na to da je nji­ma svoj­stve­na su­bjek­tiv­nost tran­scen­di­ra­na. va­žno ima­ti na umu je­ste to da po­me­nu­ta slo­bo­da mi­šlje­nja tre­ba da bu­de u funk­ci­ji do­bro­bi­ti ne sa­mo su­bjek­ta ko­jem je svoj­stve­na.. od­no­sno oni kao no­si­o­ci pu­tem me­di­ja na­met­nu­tih so­cio-kul­tur­nih iden­ti­te­ta po­sta­ju deo me­di­ja­li­zo­va­ne ma­se.

54 . evi­dent­no je da ide­o­lo­ške ma­ni­pu­la­ci­je ko­je spro­ve­de moć­ne in­te­re­sne gru­pa­ci­je ne idu u pri­log us­po­sta­vlja­nju dru­štva unu­tar ko­jeg će raz­li­či­tost bi­ti ne sa­mo 3 Na to upo­zo­ra­va i Ja­dran­ka Je­lin­čić u svo­joj stu­di­ji In­for­mi­sa­nje na je­zi­ci­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na.] su sred­stvo za ob­ra­čun po­li­tič­kih eli­ta i učvr­šći­va­nje vla­sti” (2013: 47). Na­i­me. fru­stra­ci­je. sa­svim oprav­da­no mo­že se za­klju­či­ti da je upra­vo to ono što hro­nič­no ne­do­sta­je na na­šoj me­dij­skoj sce­ni. obe kon­cep­ci­je eg­zi­sti­ra­nja ima­ju svo­ja ogra­ni­če­nja i to „[. već i bi­ti u in­ter­ak­tiv­nom od­no­su s njim. po­li­tič­kih. re­zul­ta­ti mno­gih is­tra­ži­va­nja me­di­ja go­vo­re u pri­log to­me da je. ali i pod­sti­ca­nju kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta i in­ter­ak­ci­ja raz­li­či­to­sti ne­mi­nov­no vo­di upra­vo ka ho­mo­ge­ni­za­ci­ji dru­štva. slo­bod­no i (sa­mo)kri­tič­ko mi­šlje­nje i de­lo­va­nje. pa čak ni za to­le­ran­ci­ju.. ali i. već ne­ret­ko i kao glav­nog iz­vo­ra ne­ga­tiv­nih so­cio-kul­tur­nih po­ja­va. sva­ka­ko... a po­treb­no nam je ne sa­mo da se to­le­ri­ra­mo. Ka­da je reč o na­či­nu na ko­ji se me­di­ji ba­ve so­cio-kul­tur­nim iden­ti­te­tom na­še­ga dru­štva i o nji­ho­voj ulo­zi u ne­go­va­nju i pod­sti­ca­nju mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i in­ter­kul­tu­ ra­li­zma. kao vi­še ne­go osno­van pred­met „pra­žnje­nja” svih onih kod ko­jih je mo­gu­će iz­dvo­ji­ti aku­mu­li­ra­no ne­za­do­ volj­stvo. Zbog to­ga. a tre­ba­mo ži­vje­ti jed­ni s dru­gi­ma i jed­ni za dru­ge”. me­di­ji za­pra­vo one­mo­gu­ća­va­ju us­po­sta­vlja­nje in­ter­kul­tu­ral­no­sti. kao od­li­čan pri­mer mo­že po­slu­ži­ti či­nje­ni­ca da već spo­mi­nja­na vi­še­je­zič­nost svoj­stve­na za RTV za­pra­vo vo­ di ka ho­mo­ge­ni­za­ci­ji dru­štve­nih od­no­sa. to jest ka eg­zi­sti­ra­nju raz­li­či­tih za­jed­ni­ca jed­nih po­red dru­gih. eko­nom­skih.. sta­vlja­ju­ći ak­ce­nat na ob­ra­du is­klju­či­vo onih te­ma ko­je su svoj­stve­ne sop­stve­noj so­cio-kul­tur­noj za­jed­ni­ci.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá mo­gu pru­ži­ti tek sa pro­me­nom na­či­na pri­stu­pa dru­štve­nim su­bjek­ti­ma. Od­su­stvo si­tu­a­ci­ji pri­me­re­nih re­ak­ci­ja me­di­ja ko­je se ogle­da­ju u objek­tiv­nom pred­sta­vlja­nju dru­gog i dru­ga­či­jeg.. te usme­ra­va­nje ka pod­sti­ca­nju. Be­og­ rad. jer iz njih ni­ka­ko ne pro­iz­la­zi do­bro­bit ce­lo­ kup­no­ga dru­štva. s jed­ne stra­ne. kao i da ne­ret­ko „[. kul­tu­re slo­bod­ne ve­ro­i­spo­ve­sti. Na­i­me. a ne pa­siv­no usvo­je­ni obra­sci mi­šlje­nja. ne­go­va­nju i pro­mo­ vi­sa­nju kul­tu­re sek­su­al­nih raz­li­ka.3 Po­la­ze­ći od kul­tur­nog di­ver­zi­te­ta na­še­ga dru­štva i ak­tu­el­nih me­dij­skih. kul­tur­nih i dru­gih prak­si. jer „[. Su­vi­šno je. Pred­lo­zi za no­ve po­li­ti­ke (Fond za otvo­ re­no dru­štvo. sa­svim je ja­sno da ova­kvim prak­sa­ma me­di­ji pro­mo­vi­šu ide­o­lo­ški dis­kurs li­šen sen­zi­bil­no­sti na sve što bi­va ozna­če­no kao dru­go i dru­ga­či­je. ose­ća­nja i po­stu­pa­nja na­met­nu­ti od stra­ne tzv. Na ovo­me me­stu sto­ga je vred­na po­me­na i Gru­ho­nji­će­va iz­ja­va da „[. a ne jed­nih sa dru­gi­ma. vi­ših in­stan­ci. 107 i da­lje). na­gla­ša­va­ti da se na ovo­me me­stu pod su­bjek­tiv­nim pod­ra­zu­me­va čo­ ve­ku svoj­stve­no ak­tiv­no. Na­gla­ša­va­ju­ći da in­ter­kul­tu­ra­li­zam ne zna­či sa­mo shva­ti­ti i pri­hva­ti­ti dru­go i dru­ga­či­je. Pre­ci­zni­je. po­treb­no je na­gla­si­ti da sva­ko me­dij­sko po­di­la­že­nje in­te­re­si­ma moć­nih gru­pa­ci­ja ili pak po­vla­ če­nje pred nji­ma za­pra­vo vo­di ka mar­ki­ra­nju bo­gat­stva raz­li­či­to­sti kao ne­čeg ne sa­mo ne­po­želj­nog.] za­to što su­ži­vot zna­či ži­vot jed­nih po­red dru­gih (što je. ne­go i da sa­mi edu­ku­ju i se­be i pu­bli­ku o nji­ma” (2013: 40). ve­ćin­ski me­di­ji otvo­re­ni sa­mo za sa­dr­ža­je ve­ćin­skog na­ro­da. što je po­seb­no za­bri­nja­va­ju­će..). na osno­vu ak­tu­el­ne si­tu­a­ci­je unu­tar na­še­ga dru­štva.. ali i da su. kao i me­di­ja ko­ji se nji­me ba­ve.] to­le­ran­ci­ja je to­le­ri­ra­nje dru­go­ga. bo­lje ne­go jed­nih pro­tiv dru­gih). kao i kul­tu­re slo­bod­ne na­ci­o­nal­ne opre­de­lje­no­sti.] slu­že za di­se­mi­na­ci­ju ste­re­o­ti­pa i ar­ha­ič­nog po­gle­da na sa­vre­me­ni svet” (Ibid. s dru­ge stra­ne. pri to­me. S tim u ve­zi. kom­plek­se lič­ne pri­ro­de i slič­no. ne­go­va­nju i uva­ža­va­nju ra­zno­li­kog bo­gat­stva su­ bjek­tiv­nog. za ma­njin­ske me­di­je ka­rak­te­ri­stič­na vi­so­ka mo­no­et­nič­nost. već i da po­štu­je­mo dru­go­ga i dru­ga­či­jeg” (Cvit­ko­vić 2013: 36).. Po­la­ze­ći od kon­sta­ta­ci­je Ne­di­ma Sej­di­no­vi­ća da se me­di­ji ne sa­mo u Voj­vo­di­ni već i u Sr­bi­ji na­la­ ze u du­bo­koj kri­zi s ob­zi­rom na to da „[.. kao i raz­lo­ga zbog ko­jih im pri­stu­pa­ju. kao i da me­di­ji pri to­me tre­ba na se­be da pre­u­zmu ulo­gu ka­ko pre­zen­te­ra raz­li­či­to­sti ta­ko i pod­stre­ka­ča in­ter­ak­ci­ja raz­li­či­to­sti. 2007. str.. pr­vi i osnov­ni za­da­tak ko­ji tre­ba po­sta­vi­ti pred me­di­je ti­če se od­vra­ća­nja nji­ho­ vih prak­si od sva­ke na­me­re po­ve­ća­va­nja čo­ve­ko­ve ovi­sno­sti od me­dij­ske ili pak pu­tem me­di­ja pla­si­ra­ne kon­cep­ci­je stvar­no­sti. Neo­p­hod­no je is­ta­ći i da me­di­ji kao mo­sto­vi me­đu dru­štev­nim su­bjek­ti­ma i raz­li­či­tim po­gle­di­ma na svet ne tre­ba da bu­du usme­re­ni ka ospo­so­blja­va­nju lju­di za su­ži­vot.] me­di­ji ne tre­ba sa­mo da obez­be­de pro­stor gde će pre­zen­to­va­ti pri­če o mul­ti­kul­tu­ral­no­sti i in­ter­kul­tu­ral­no­sti.

te se sto­ga ne mo­že po­sma­tra­ti kao su­štin­sko svoj­stvo me­di­ja i nji­ho­vih prak­si. Ta­ko­đe. ipak ih je bi­lo „su­vi­še ma­lo da bi oda­gna­li pre­o­vla­da­va­ju­će ose­ća­nje raz­o­ča­re­nja ovim me­di­jem” (Ibid. pre sve­ga. ono što ni­ka­ko ne tre­ba is­pu­sti­ti iz vi­da. sa teh­no­lo­škog sta­no­vi­šta. Sto­ga je nep­hod­no is­ta­ći da me­di­ji tre­ba da se. me­di­ji su u ve­li­koj me­ri od­go­vor­ni za ide­o­lo­gi­za­ci­ju jav­no­sti. te da je „isti­na o tom pred­me­tu za­tr­pa­na [. obra­zo­va­nje i/ ili za­ba­vu kon­zu­me­na­ta/ki­nja svo­jih sa­dr­ža­ja. kao je­dan od. po­sle­di­ ca je pr­ven­stve­no du­bo­ke ide­o­lo­ške ogre­zlo­sti so­ci­je­te­ta unu­tar ko­jeg me­di­ji po­ku­ša­va­ju da de­lu­ju. kao je­dan od još uvek naj­u­ti­caj­ni­jih me­di­ja unu­tar na­še­ga dru­štva. a ne sa­mo ide­o­lo­gi­zo­va­nih gru­pa­ci­ja. Po­ra­ža­va­ju­ći broj dru­štve­no od­go­vor­nih me­di­ja ko­ji u svo­me fo­ku­su ima­ju in­for­mi­sa­nje. naj­ra­zvi­je­ni­jih emi­si­o­nih me­di­ja. Sto­ga je po­treb­no na­gla­si­ti da..). Po­ten­ci­jal­ni mo­du­si za pre­va­zi­la­že­nje ide­o­lo­ških zlo­u­po­tre­ba me­di­ja Kon­sta­ta­ci­ja Čom­skog [No­am Chomsky] da me­dij­ska „[. 55 .ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pri­hva­će­na. a ti­me i us­po­sta­vlja­nju ade­kvat­ne osno­ve za raz­vi­ja­nje i ne­go­va­nje onih si­ste­ma vred­no­sti. mi­ šlje­nja i po­stu­pa­nja pu­tem ko­jih bi se po­što­va­la sva ljud­ska pra­va i slo­bo­de. iako me­di­ji ima­ju ude­la u po­ti­ski­va­nju kri­tič­ke jav­no­sti u ko­rist da­va­nja pro­sto­ra ide­o­lo­škim kon­cep­ ci­ja­ma stvar­no­sti. od­no­sno da se uči­ni za­o­kret ka onim me­dij­skim po­stu­la­ti­ma ko­ji su od ključ­ne va­žno­sti za jed­na­ku bri­gu o pra­vi­ma i po­tre­ba­ma ce­lo­kup­no­ga gra­đan­stva.] pod gra­đe­ vi­nom od la­ži na­zi­da­nih na dru­ge la­ži” (2008: 30) osno­va­na je sa­mo uko­li­ko se po­me­nu­te la­žne sli­ke sve­ta raz­u­me­ju kao re­zul­tat ma­ni­pu­la­ci­ja me­di­ji­ma u ci­lju me­dij­skih ma­ni­pu­la­ci­ja po­je­din­ci­ma/ka­ma. to sva­ka­ko ne zna­či da je to nji­ho­va su­šti­na. Ipak. (sa­mo)kri­tič­kim mi­šlje­njem i dru­štve­no od­go­vor­nim de­lo­va­njem. ko­ji na­vo­di da te­le­vi­zi­ja. U okvi­ru ovo­ga tek­sta pr­ven­stve­no se že­le­lo uka­za­ti na po­tre­bu da se unu­tar na­še­ga dru­štva spro­ve­ du ozbilj­ne me­dij­ske re­for­me ra­di po­nov­nog sta­vlja­nja me­di­ja u funk­ci­ju me­di­ja­to­ra iz­me­đu dru­štve­nih su­bje­ka­ta i stvar­no­sti. ali ta­ko da ti­me isto­vre­me­no do­pri­no­se po­di­za­nju sve­sti gra­đan­stva.. Ta­ko se. je­ste či­nje­ni­ca da sa­mim tim što ima­ju ude­la u pla­si­ra­nju ide­o­lo­ških si­ste­ma vred­no­sti. a na šta je u okvi­ru ovo­ga tek­sta vi­še pu­ta i uka­zi­va­no. jed­na­ko je osno­va­no go­vo­ri­ti i o pro­me­na­ma na­či­na na ko­ji se oni upo­tre­blja­va­ju. u okvi­ru ovog tek­sta ipak sma­tra da upra­vo te­le­vi­zi­ja. va­žno je ima­ti na umu da sa­mi me­di­ji ne mo­ra­ju nu­žno bi­ti pro­tek­ci­o­ni­stič­ki na­stro­je­ni pre­ma od­re­đe­nim ide­o­lo­škim kon­cep­ci­ja­ma da bi bi­li sta­vlje­ni u funk­ci­ju nji­ho­ve afir­ma­ci­je. ne­go i u okvi­ru ko­jeg će se po­seb­na pa­žnja po­kla­nja­ti ne­go­va­nju mul­ti­kul­tu­ral­no­sti i in­ter­ kul­tu­ral­no­sti. kao što i sa­mi me­di­ji pro­la­ze kroz pro­me­ne ko­je Fi­dler ozna­ča­va iz­ra­zom „me­di­ja­mor­zo­fa”. Ono što je neo­p­hod­ no ima­ti na umu je­ste to da. bi­lo bi u pot­pu­no­sti ne­pri­me­re­no op­tu­ži­ti ih za pro­tek­ci­o­ni­zam pre­ma ide­o­lo­škim gru­pa­ci­ja­ma i nji­ho­vim in­te­re­si­ma. to ni­ka­ko ne zna­či da ne po­sto­je mo­du­si da se ak­tu­el­na me­dij­ska kli­ma bit­no pro­me­ni.. kao i da se sta­vi ak­ce­nat na kon­ci­pi­ra­nje i spro­vo­đe­nje kon­struk­tiv­nih me­dij­skih stra­te­gi­ja usme­re­nih ka afir­ma­ci­ji kri­tič­kog mi­šlje­nja i od­go­vor­nog dru­štve­nog de­lo­va­nja. iako me­di­ji ne­ret­ko slu­že kao do­da­tak raz­li­či­ tim ide­o­lo­gi­ja­ma. kao i pod­sti­ca­nju (sa­mo)kri­tič­kog mi­šlje­nja i zdra­vih vred­no­snih sta­vo­va u dru­štvu.. upr­kos to­me što je „ima­la svo­je spo­ra­dič­ne sve­tle tre­nut­ke u po­sled­njih pet de­ce­ni­ja” (2004: 162–163). Na­i­me. mo­že i tre­ba da bu­de upo­tre­blje­na ra­di kon­sti­tu­i­sa­nja kva­li­tet­nih i kon­struk­tiv­nih so­cio-kul­tur­nih in­ter­ak­ci­ja iz­me­đu su­bje­ka­ta sa na­gla­še­nim oso­be­no­sti­ma.] sli­ka sve­ta ko­ja je pred­sta­vlje­na jav­no­sti ima sa­mo naj­u­da­lje­ni­je ve­ze sa stvar­no­šću”. a sve to ra­di spro­vo­đe­nja in­te­re­sa i ci­lje­va moć­nih ide­o­lo­ških gru­pa­ci­ja. pri­ me­ra ra­di. ba­ve onim te­ma­ma ko­je su jed­na­ ko bit­ne za sve pred­stav­ni­ke/ce so­cio-kul­tur­nog kon­tek­sta unu­tar ko­jeg de­lu­ju. Ima­ju­ći u vi­du ak­tu­el­nu me­dij­sku sce­nu u Sr­bi­ji. evi­dent­no je da me­di­ji u ve­li­koj me­ri de­lu­ju u ko­rist od­re­đe­nih ide­o­lo­ških stra­te­gi­ja i to pr­ven­stve­no usled ne­po­sto­ja­nja ozbilj­nih me­dij­skih po­li­ti­ka. Na taj na­čin bi se do­pri­ne­lo ka­ko otva­ra­nju me­di­ja ta­ko i otva­ra­nju ce­lo­kup­nog dru­štva. za raz­li­ku od Fi­dle­ra [Ro­ger Fi­dler]. ali i da pu­tem spe­ci­fič­nih me­dij­skih sa­dr­ža­ja ko­ji ima­ju naj­broj­ni­je cilj­ne gru­pe pre­zen­tu­ju i one te­me ko­je su bit­ne za po­je­din­ce i po­je­din­ke ko­ji kao pri­pad­ni­ci/ce ma­njin­skih za­jed­ni­ca ni­su do­volj­no vi­dlji­vi ili pak na pri­me­ren na­čin pre­zen­to­va­ni jav­no­sti. No.

ovaj te­o­re­ti­čar me­di­ja na­sto­ji i da uka­že na to da „[.] po­ja­vom no­vih me­di­ja ko­mu­ni­ka­ci­je sta­ri­ji ob­li­ci obič­no ne za­mi­ru” već „[. a sve u na­me­ri da se so­cio-kul­tur­ni fe­no­me­ni poč­nu sa­gle­da­va­ti iz per­spek­ti­va ko­ je pre­va­zi­la­ze okvi­re nji­ma svoj­stve­nog kon­tek­sta... ka­ko bi­smo ima­li ude­la jed­ni u dru­gi­ma” (1999: 22). pred pri­ro­dom kao i pred raz­vi­je­nim kul­tu­ra­ma na­ro­da i dr­ža­va. Iz­ne­te Fi­dle­ro­ve kon­sta­ta­ci­je mo­gu­će je u iz­ve­snom smi­slu i na­do­gra­di­ti. neo­p­hod­no je in­si­sti­ra­ti na „otva­ra­nju” ne sa­mo kul­tu­ra. sek­su­al­nih i dr. Na­i­me. A za pro­mo­ci­ju i po­pu­la­ri­za­ci­ju ta­kvih me­dij­skih stra­te­gi­ ja neo­p­hod­no je da me­di­ji od pu­kog ide­o­lo­škog in­stru­men­ta u slu­žbi in­stru­men­ta­li­za­ci­je jav­no­sti iz­no­va po­sta­nu sred­stvo u slu­žbi afir­ma­ci­je kva­li­tet­ne i kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu pred­stav­ni­ka raz­li­či­tih kul­tur­nih gru­pa­ci­ja. te afir­ma­ci­je onih ob­li­ka mi­šlje­nja i po­stu­pa­nja ko­ji ni­su na­met­nu­ti od stra­ne od­re­đe­ne in­te­re­sne gru­pa­ci­je. Za­to me­di­ji mo­ra­ju da po­vra­te ne sa­mo svo­ju kri­tič­nost već i sa­mo­kri­tič­nost.. ne­go na kon­ci­pi­ra­nje i re­a­li­za­ci­ju onih sa­dr­ ža­ja u okvi­ru ko­jih će se spro­vo­di­ti de­zi­de­o­lo­gi­za­ci­ja ka­ko ve­ćin­ske kul­tu­re ta­ko i onih ma­njin­skih.] će­mo mo­žda pre­ži­ve­ti kao čo­ve­čan­stvo uko­ li­ko na­u­či­mo da jed­no­stav­no ne sme­mo is­ko­ri­šća­va­ti sred­stva svo­je mo­ći i mo­guć­no­sti de­lo­va­nja. Upra­vo iz tog raz­lo­ga. a ne is­klju­či­vo ma­sov­nih is­ ku­sta­va. u okvi­ru ovog ra­da na­sto­ja­lo se apo­stro­fi­ra­ti zna­čaj me­dij­skih prak­si za ne­go­va­nje bo­gat­stva kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti s ob­zi­rom na to da ono pred­sta­vlja bi­tan (pre)uslov za za­sni­va­nje mul­ti­kul­tu­ral­nog i in­ter­kul­tu­ral­nog dru­štva. Upra­vo u to­me se vi­di mo­guć­nost za us­po­sta­vlja­nje i ne­go­va­nje kul­tu­re pri­hva­ta­nja i uva­ža­va­nja raz­li­či­to­sti. Na ovom me­stu zna­čaj­na po­me­na je Ga­da­me­ro­va kon­sta­ta­ci­ja da „[. od­no­ sno tvr­di­ti da se pa­ra­lel­no sa me­di­ja­mor­fo­za­ma od­vi­ja­ju ne sa­mo me­ta­mor­fo­ze na­či­na na ko­ji se me­di­ji upo­tre­blja­va­ju. kao i da sa „[. kul­tu­ra kao uslov ne­u­slo­vlje­nog mi­šlje­nja isto­vre­me­no je i kul­tu­ra kao pred­u­slov plu­ra­li­zma u re­zo­no­va­nju i po­stu­pa­nju. po­en­ta ovog ra­da se ogle­da upra­vo u uka­zi­va­nju na po­tre­bu za upo­tre­bom me­di­ja ra­di pri­zna­va­nja dru­gog kao dru­ga­či­jeg. kao i in­ter­kul­tu­ral­no­sti. Od me­di­ja se ne oče­ku­je sa­mo da go­vo­re dru­ga­či­je. 56 .] na­sta­vlja­ju da se raz­vi­ja­ju i pri­la­go­đa­va­ju” (Ibid. pa da ta­ko dru­go i dru­ge do­ži­vlja­va­mo kao dru­ge nas sa­mih.. kao i te­ma­ma ko­je su po­seb­no zna­čaj­ne za pred­stav­ ni­ke/ce raz­li­či­tih et­nič­kih. Dru­ gim re­či­ma. ona je uslov ko­ji otva­ra mo­guć­nost ne­u­slo­vlje­nog mi­šlje­nja” (1991: 179). re­li­gij­skih. ne­go se za­u­sta­vi­ti pred dru­gim kao dru­gim. već na­sto­ja­nje da se u okvi­ru već po­sto­je­ćih me­dij­skih pro­iz­vo­da ko­ji su na­me­nje­ni ši­ro­kom audi­to­ri­ju­mu ob­ra­đu­ju te­me ko­je su od jed­na­ke va­žno­sti za sve.). Na­i­me. ali i op­ho­đe­nja ko­ji­ma se ugro­ža­va­ju osnov­na ljud­ska pra­va i slo­bo­de. S tim u ve­zi je po­treb­no is­ta­ći da se od me­di­ja ne oče­ku­ je uvo­đe­nje do­dat­nih sa­dr­ža­ja po­seb­no na­me­nje­nih pred­stav­ni­ci­ma/ca od­re­đe­nih ma­njin­skih za­jed­ni­ca. od­no­sno kul­tu­re pu­tem ko­je će se pre­va­zi­ći svi oni ne­pri­me­re­ni ob­li­ci mi­šlje­nja o dru­gom kao dru­ga­či­jem.. Na­rav­no. u sve­mu to­me se od me­di­ja oče­ku­je da u svo­jim pro­mo­ci­ja­ma bo­gat­stva raz­li­či­to­sti sta­ve ak­ce­nat i na raz­vi­ja­nje kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je iz­me­đu onih ko­ji se me­đu so­bom raz­li­ku­ju. a upra­vo u to­me tre­ba vi­de­ti jed­nu od bit­nih pret­po­stav­ki za us­po­sta­vlja­nje pro­duk­tiv­ne raz­me­ne raz­li­či­tih po­gle­da na stvar­nost iz­me­đu pred­stav­ni­ka raz­li­či­tih so­cio-kul­tur­nih gru­ pa­ci­ja. već i da go­vo­re i o ne­če­mu dru­gom. i to u ci­lju raz­me­ne oso­be­nih. Po­la­ze­ ći od Li­o­ta­ro­vog [Jean-François Lyotard] sta­va da je kul­tu­ra „[.. ma­njin­skih za­jed­ni­ca. me­dij­ski ser­vi­si po­put RTV-a ne tre­ba da sta­vlja­ju ak­ce­nat na kvan­ti­tet TV for­ma­ta na­me­nje­nih ma­njin­skim gru­pa­ci­ja­ma. već i svr­ha u ko­je se ko­ri­ste. 41).] kraj­nja svr­ha ko­ju pri­ro­da sle­di u ljud­skoj vr­sti jer ona lju­de či­ni .pod­lo­žnim ide­ja­ma..ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá De­fi­ni­šu­ći me­di­ja­mor­fo­zu kao „tran­sfor­ma­ci­ju ko­mu­ni­ka­cij­skih me­di­ja” ko­ja „[. ali i afir­ma­ci­je kon­struk­tiv­ne in­ter­ak­ci­je sa dru­gim u ci­lju po­sti­za­nja do­bro­bi­ti za što ve­ći broj dru­štve­nih su­bje­ka­ta..] obič­no na­sta­je slo­ že­nim pre­pli­ta­njem opa­že­nih po­tre­ba.. u ci­lju ne­go­va­nja kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti.. već i na „otva­ra­nju” ka­ko ve­ćin­skih ta­ko i ma­njin­skih me­di­ja (ali i na uvo­đe­ nju ne­za­vi­snih me­di­ja). kon­ku­ren­cij­skih i po­li­tič­kih pri­ti­sa­ka i dru­štve­nih i teh­no­lo­ških ino­va­ci­ja” (Ibid... te do­da­ju­ći to­me da u nje­noj afir­ma­ci­ji bit­nu ulo­gu tre­ba da ima­ju me­di­ji. kul­tur­nih. kao i afir­ma­ci­je in­ter­ak­ci­ja raz­li­či­to­sti. 7)..] no­vi me­di­ji ne na­sta­ju spon­ta­ no i ne­za­vi­sno – oni se po­ja­vlju­ju po­stup­no kroz me­ta­mor­fo­zu sta­rih me­di­ja” (Ibid. što za­pra­vo zna­či da us­po­sta­ve ot­klon od ide­o­lo­škog je­zi­ka ko­ji go­vo­ri uvek o istom.

No­lit. No­vi Sad..)... Či­go­ja štam­pa. „Ma­njin­ske na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni: iz­me­đu gra­đan­stva i na­ci­o­na­li­te­ta” u: Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić (ur. Pe­tro­va­ra­din. 2014. N. Srem­ski Kar­lov­ci. S. 57 . No­vi Sad. 6. (ur. 1991. De­jan Pra­li­ca (ur.. No­vi Sad. 23. Či­go­ja štam­pa. Pe­tro­va­ra­din. „Me­dij­ska pre­zen­ta­ci­ja kul­tu­re” u: Me­sto i zna­čaj me­dij­skih stu­di­ja za me­đu­re­gi­o­nal­nu sa­rad­nji (zbor­nik ra­do­va II). Be­o­grad. Ras­kol. 24. Cvit­ko­vić I. „Ko­rak na­pred za slo­vač­ku za­jed­ni­cu” u: Mi­ro­slav Ke­ve­ždi (ur.G. Pla­to. 2. 22. De­scar­tes R. Ru­bi­kon. Cul­tu­re: A Glo­bal Ap­pro­ach.. Bo­dri­jar Ž. Esej o oslo­bo­đe­nju. Be­o­grad. Pred­lo­zi za no­ve po­li­ti­ke.. 2008. Me­dia. 1999. 17. „Kul­tu­ra ne pod­no­si cen­tra­li­zam” u: Mi­ro­slav Ke­ve­ždi (ur. 5. 1978. Po­lity Press. New York. Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne. Za­tvo­re­no – otvo­re­no: dru­štve­ni i kul­tur­ni kon­tekst u Voj­vo­di­ni 2000–2013. Most: ča­so­pis za kul­ tu­ru ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja. 12. Đu­rić M. Ko­mu­ni­ka­ci­ja. 2014.. Za­tvo­re­no – otvo­re­no: dru­štve­ni i kul­ tur­ni kon­tekst u Voj­vo­di­ni 2000–2013. Evrop­sko na­sle­đe. 19. Fi­lo­zof­ski fa­ kul­tet. 1999. Cen­tar za in­ter­kul­tur­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. Za­greb. 4. Ga­da­mer H. Di­gi­tal­ne me­dij­ske teh­no­lo­gi­je i dru­štve­no-obra­zov­ne pro­me­ne 3. Stvar­nost. 3. 2013. 2013. Fo­u­ca­ult M. re­li­gi­ja i na­si­lje. Most: ča­so­pis za kul­tu­ru ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Be­o­grad. Clio. Be­o­grad. D. Cam­brid­ge. „Na­si­lje iz re­li­gi­je i na­si­lje pro­tiv re­li­gi­je” u: Sre­mac. Cen­tar za in­ter­kul­tur­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. 2013. Vuk­sa­no­vić D. Va­lić-Ne­delj­ko­vić. 16. Fi­dler R. Skla­bin­ski M. Fa­ra­go K. 14.). Jav­ni RTV ser­vis u slu­žbi gra­đa­na. Be­o­grad. 2013. Lull J. Be­o­grad.. 2013. Ve­lja­nov­ski R.. No­vi Sad. 2004. No­vi Sad. Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne. 1991. Com­mu­ni­ca­tion. Kon­tro­la me­di­ja. Clio. 13. Be­o­grad. Clio. Kraj uto­pi­je. Serb­hor­vat Đ. Gru­ho­njić D. In­for­mi­sa­nje na je­zi­ci­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. 1971.... Je­lin­čić J. Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne..F. Be­o­grad. Nar­ci­so­vo ogle­da­lo. Be­o­grad.. Fond za otvo­re­no dru­štvo. 2007. 11.. 2007. No­vi Sad.). Za­tvo­re­no – otvo­re­no: dru­štve­ni i kul­tur­ni kon­tekst u Voj­vo­di­ni 2000– 2013. „Me­di­ji i jav­ni in­te­res – ka­ko op­sta­ti iz­van tr­ži­šnih okvi­ra” u: Dubravka Va­lić Ne­delj­ko­vić. Mar­cu­se H. Me­di­ji. CIRPD. 7. Ve­gel L. Sej­di­no­vić N. Ri­ba­ri ljud­skih du­ša. este­ti­ka. 20. Do­bra vest. Kne­že­vić. kri­ti­ka.. Re­či i stva­ri. 2011. „Za­što je kul­tu­ra u Sr­bi­ji (ne)va­žna?” u: Mi­ro­slav Ke­ve­ždi (ur. Clio. No­vi Sad. 15. UK. Car V. 8.). Fa­kul­tet dram­skih umet­no­sti..). 2000. 2005. Me­di­a­morp­ho­sis. Fi­lo­zo­fi­ja me­di­ja: on­to­lo­gi­ja..).). 1975. 2000.. Bo­go­slov­sko dru­štvo Otač­nik. Šu­šnjić Đ. Li­o­tar Ž. Most: ča­so­pis za kul­ tu­ru ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja.. Bur­di­je P.). Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet.. 10. Pe­tro­va­ra­din. Čom­ski N.. „Sin­te­za i raz­li­ke” u: Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić (ur. 2013. Prin­ci­pi i kon­tek­sti. 2014. No­vi Sad. Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. Si­mu­la­kru­mi i si­mu­la­ci­ja. Be­o­grad. 9. No­vi Sad. 21.. Me­di­ta­ci­je o pr­voj fi­lo­zo­fi­ji. „Me­di­ji: in­ter­kul­tu­ral­no­sti ili mul­ti­kul­tu­ral­ni na­ci­o­na­li­zam?” u: Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić (ur.. Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća.. 18. CKD SSO – Iz­vo­ri i to­ko­vi. Cen­tar za in­ter­kul­tur­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju. Sve­to­vi. Za­greb. Tabs S.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá LI­TE­RA­TU­RA: 1.

rs/sr_ci/pro­gram/dru­gi-pro­gram/emi­si­je#kul­tur­no-umet­nic­ki Pa­le­ta. Prihvaćeno za objavljivanje: 25. 03. and me­ans in which they re­ flect on the cul­tu­ral con­text of our so­ci­ety. http://www. Mo­re pre­ci­sely.html Emi­si­je TV2. septembra 2015. Pre­sen­ted ar­gu­ments sho­uld ser­ve as an in­tro­duc­tion to the in­ter­di­sci­pli­nary study of the me­dia and the­ir in­stru­men­ta­li­za­tion in or­der to pro­mo­te an ide­o­logy and its system of va­lu­es. po­se­ćen 01. 2015. po­se­ćen 01. KEY WORDS: dog­ma­ti­sed me­dia.rs/pa­ge/tv/sr/se­ri­es/21/RTS+2/636/Gra%C4%91anin. andrearatkovic08@gmail. in­ter­cul­tu­ral. 2015. star­ting from the pro­vin­cial me­dia ser­vi­ce and its for­mats that are in­ten­ded to the re­pre­sen­ta­ti­ves of mi­no­ri­ti­es.rtv. the aut­hor of this ar­tic­le wants to stress out the re­spon­si­bi­lity of Ra­dio te­le­vi­sion of Voj­vo­di­na for the pro­mo­tion of ide­o­lo­gi­cal per­cep­ ti­ons of so­cio-cul­tu­ral gro­ups wit­hin the pro­vin­ce and the af­fir­ma­tion of cul­tu­ral mo­nism as well. 03. 3.com 58 . 2015.rs/sr_lat/pa­le­ta Ideological Media and Socio-cultural Diversity SUM­MARY: This pa­per at­tempts to ret­hink ide­o­lo­gi­cal me­dia stra­te­gi­es. Gra­đa­nin.rts. septembra 2015. this me­dia do­es not use cul­tu­ral di­ver­sity for the pur­po­se of qu­a­lity and con­struc­ti­ve in­ter­ac­tion bet­ we­en the re­pre­sen­ta­ti­ves of dif­fe­rent so­cio-cul­tu­ral com­mu­nity. http://www. po­se­ćen 01. 2. alt­ho­ugh RTV has an en­vi­a­ble num­ber of pro­grams de­di­ca­ted to dif­fe­rent pro­vin­cial mi­no­ri­ti­es. par­ti­cu­lar at­ten­tion is paid to fin­ding po­ten­tial mo­des for over­co­ming ide­o­lo­gi­cal me­dia prac­ti­ses.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ELEK­TRON­SKI IZ­VO­RI: 1. 03.rtv. cul­tu­ral di­ver­sity. Primljeno: 10. http://www. In fact.

već ga i gra­di na osno­vu svo­ jeg usta­lje­nog dru­štve­no-kul­tur­nog si­ste­ma. od­bi­ja­na i od­ba­ci­va­na. Mi­kov­ča­ni En­di­ja Vor­ho­la tu u pot­pu­no­sti shva­ta­ju kao svo­je­ga. go­di­ne.6)(091) Miroslav Keveždi Zavod za kulturu Vojvodine. U tom smi­slu. ili ta­ko­đe u Pit­sbur­gu. Vor­hol je istog da­tu­ma ro­đen u Pit­sbur­gu (In­di­a­na 2010: 3). i to s ob­zi­rom na va­ri­jan­tu pre­zen­to­va­nu pre­ko film­ski pri­ka­za­ne za­jed­ni­ce Ru­si­na u Slo­vač­koj. 791(437. in­ter­pre­ta­tiv­noj i eva­lu­a­tiv­noj rav­ni. u me­stu Fo­rest si­ti. Film do­pu­nju­je ovu te­zu uka­zu­ju­ći na to da dru­štvo ne sa­mo da po­ka­zu­je i tra­ži kon­ti­nu­i­tet. Za En­di­ja Vor­ho­la ne mo­že se sa si­gur­no­šću re­ći gde i ka­da je ro­đen. Ključ­ne re­či: ana­li­za fil­ma. Po dru­gim ver­zi­ja­ma. lju­di u sta­rom Vor­ho­lo­vom kra­ju kre­i­ra­ju svo­jeg sop­stve­nog Vor­ho­la. kul­tu­ra se­ća­nja. Na ovaj na­čin je stvo­ren fe­no­men pop-pa­lan­ke. isto­vre­me­no od­ba­cu­ju­ći Vor­ho­la ko­ji je po­znat na svet­skom ni­vou. av­gu­sta (Grant 1 http://www. 6. u dr­ža­vi Pen­sil­va­ ni­ji u SAD (Hon­nef 2000: 7). Vor­ho­lov umet­nič­ki iz­raz osta­je kod se­lja­na pri­su­tan kao stal­na pro­vo­ka­ci­ja. In­ter­pre­ta­ci­jom smo do­šli do spo­zna­je da raz­voj film­ske rad­nje pred­sta­vlja svo­je­vr­sno spu­šta­nje iz sve­ta umet­no­sti u svet Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca. De­skrip­tiv­na ana­li­za po­ka­za­la je da se film sa­sto­ji od 160 ka­dro­va i 3 de­la. ali 6. Me­tod ko­ji je ko­ri­šćen je ana­li­za fil­ma u de­skrip­tiv­noj. En­di Vor­hol. Ru­si­ni. ko­je je pre­zen­to­va­no kroz film Ab­so­lut War­ho­la polj­skog auto­ra Sta­ni­sla­va Mu­he (Sta­ni­slaw Muc­ ha) iz 2001. ru­sin­skih se­la is­toč­ ne Slo­vač­ke. av­gu­sta (Andy War­hol). ro­đen je kao An­drej Var­ho­la (An­drew War­ho­la). Se­ća­nje na Vor­ho­la sa­gle­da­va­će­mo pr­ven­stve­no u okvi­ri­ma te­o­ri­je kul­tu­re se­ća­nja.com/ti­tle/tt0303603/ 59 . iako ga ni­kad ni­su vi­de­li. pri­ka­za­ne na fil­mu. Slo­vač­ka. ju­na 1928. Novi Sad Srbija Analiza filma Absolut Warhola i kultura sećanja Rusina u Slovačkoj Sa­že­tak: Cilj ovog ra­da je utvr­đi­va­nje ka­rak­te­ri­sti­ka se­ća­nja na En­di­ja Vor­ho­la (Andy War­hol. ili opet u Fo­rest si­ti­ju. Po jed­noj od ver­zi­ja.imdb. 1928– 1987). što po­tvr­đu­je te­zu Emi­la Dir­ke­ma da sva­ko dru­štvo po­ka­zu­je i tra­ži ose­ćaj kon­ti­nu­i­te­ta sa pro­šlo­šću. i to s ob­zi­rom na va­ri­jan­tu pre­zen­to­va­nu pre­ko ru­sin­ske za­jed­ni­ce u Slo­vač­koj.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 791:929 Warhola A. Vred­nost i sta­vo­ve spram nje­ga ipak od­re­đu­ju u od­no­su na svoj si­stem vred­no­sti. Se­ća­nje na Vor­ho­la sa­gle­da­no je kao od­re­đe­na kul­tu­ra se­ća­nja. go­di­ne. 1928–1987) ko­je je pre­zen­to­va­no kroz film Ab­so­lut War­ho­la1 polj­skog auto­ra Sta­ni­sla­va Mu­he (Sta­ni­slaw Muc­ha) iz 2001. Uvod Cilj ovog ra­da je utvr­đi­va­nje ka­rak­te­ri­sti­ka se­ća­nja na En­di­ja Vor­ho­la (Andy War­hol. go­di­ne. ali 6. 1. kao još je­dan iro­nič­ni Vor­ho­lov umet­nič­ki iz­raz.

] u Ru­te­ni­ji2. Ge­ri In­di­a­na (Gary In­di­a­na) na­vo­di da su se oni uze­li „[. Sa si­gur­no­šću se mo­že re­ći da se ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja ka­sni­je raz­vio u onog ko­ji će u svet­skim okvi­ri­ma po­sta­ti po­znat kao je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih umet­ni­ka XX ve­ka. To­kom ka­snog XIX ve­ka. ko­jem po zna­ča­ju mo­žda mo­že pa­ri­ra­ti sa­mo Pi­ka­so (In­di­a­na 2010: XII). Šo­be 2014: 95–97). Vor­hol se pro­sla­vio i po­stao ne­za­o­bi­la­zni fe­no­men u svet­skoj isto­ri­ji umet­no­sti. sin si­ro­ma­šnih. a An­drej je bio naj­mla­đi od njih. dok u ma­đar­skim iz­vo­ri­ma od XIX ve­ka po­či­nju da se po­ja­vlju­ju poj­mo­vi ‘Rutén’. Sâm to opi­su­je na sle­de­ći na­čin: „Umet­ni­ci po­pa sli­ka­li su stva­ri ko­je sva­ko ko še­ta Bro­dve­jem mo­že pre­po­zna­ti u tren oka – stri­po­ve. Mu­zej se na­la­zi u me­stu Med­zi­la­bor­ci. Ova re­če­ni­ca sa­ma po se­bi upu­ću­je na ti­pič­no vor­ho­lov­sku mi­ste­ri­o­ znost i for­si­ra­nje onog što je pri­sut­no na po­vr­ši­ni (bez du­bljeg zna­če­nja. ni­kad ni­je bio u Slo­vač­koj. epi­de­mi­ja. go­di­ne. na ru­sin­skom – “Я нї­од­кадз” (Maґoчи 2009: 5). An­drej je po­mi­šljao da bu­de uči­telj li­kov­nih umet­no­sti. kar­pat­skom ogran­ku osi­ro­ma­še­nih se­la. iz ko­jeg po­ ti­ču Vor­ho­lo­vi ro­di­te­lji. 1949. po­lu­pi­sme­nih imi­gra­na­ta iz Slo­vač­ke” (Go­cić 2012: 11). ime Ru­sin bi­lo je po­ste­ pe­no za­me­nje­no sa Ukra­ji­nac. 2006)3. sli­ka ko­ju je emi­to­vao ni­je bi­la „ap­so­lut­na” (u smi­slu „pot­pu­na”). ven­ča­ni 1909. tru­dio se i uspe­vao da jav­no­sti ne bu­de pri­ka­zi­van u ce­lo­sti. fri­ži­de­re. u kar­pat­skom re­gi­o­nu. Šta­vi­še. Sli­ka­ma na­ve­de­nih stva­ri. ko­jem za­hva­lju­je­mo jer nam je za po­tre­be pi­sa­nja ovog ra­da ustu­pio zna­ča­jan deo pra­te­ćeg ma­te­ri­ja­la spo­me­nu­te iz­lo­žbe. ona na ne­ki na­čin upu­ću­je na Vor­ho­lo­vu po­dvo­je­nost iz­me­đu „pri­vat­ nog” i „jav­nog” Vor­ho­la. Vor­ho­lo­vi ro­di­te­lji bi­li su Ju­li­ja Za­vac­ka i On­drej Var­ho­la. ne­pi­sme­no­sti i bes­po­moć­ne ge­o­gra­fi­je na pu­tu ne­pre­kid­nih te­ri­to­ri­jal­nih za­đe­vi­ca iz­me­đu su­sed­nih dr­ ža­va” (In­di­a­na 2010: 4). Oba ter­mi­na iz­vo­de se iz ime­ni­ce ‘Rus’. ne­da­le­ko od me­sta po ime­nu Mi­ko­va. Ži­ve­li su u ru­sin­skom ge­tu po­zna­tom kao “The Hill” (Br­do). Tu su ima­li tro­je mu­ške de­ce. ta­ko da je od sre­di­ne XX ve­ka. bo­ce ko­ka-ko­le – sve sjaj­ne sa­vre­me­ne stva­ri ko­je su se ap­strakt­ni eks­pre­si­o­ni­sti tru­di­li da uop­šte ne za­pa­ža­ju” (War­hol 2009: 11). a deo za­ra­đe­nog nov­ca osta­vio je za An­dre­jo­vo ško­lo­va­nje. Ma­goc­si) uka­zu­je na kon­fu­zi­ju po­ve­za­nu sa ter­mi­ni­ma ‘Ru­sin’. 60 . s ko­jom je i po­red svog sa­dr­žaj­nog i kre­a­tiv­nog umet­nič­ kog ži­vo­ta uspe­vao da odr­ža­va ve­ze..ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 2007: 154). tj. go­di­ne an­glo­a­me­rič­ke po­pu­lar­ne stra­te­gi­je po­sta­le pla­ne­tar­ne. kad su iz­lo­že­ni pred­me­ti i sli­ke iz Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti En­di­ja Vor­ho­la. Vor­hol/Var­ho­la se uvek pri­ka­zi­vao sa­mo jed­nim svo­jim li­cem. i to ne sa­mo u le­pim umet­no­sti­ma. dok za to vre­me pri­vat­ni Var­ho­la po­ se­ću­je li­tur­gi­je Gr­ko-ka­to­lič­ke cr­kve i ima kon­tak­te sa rod­bi­nom u da­le­koj Slo­vač­koj. ‘orosz’. On­drej je oti­šao u SAD. i oba poj­ma su ko­ri­šće­na od stra­ne sta­nov­ni­ka sred­njo­ve­kov­ne Ki­jev­ske Rus’i. ‘Ru­ten’ i dru­gi­ma ve­za­nim za sta­nov­ni­ke pod­ruč­ja is­toč­ne Če­ho­slo­vač­ke. ko­ji ih je pod­se­ćao na rod­ni kraj. U tom smi­slu. On­drij je umro 1942. za svet je sva­ka­ko ma­nje zna­čaj­no to da je Vor­ hol po­re­klom iz za­jed­ni­ce Ru­si­na u Slo­vač­koj. a dru­gim okre­nu­tim svo­joj po­ro­di­ci. či­je po­re­klo uka­zu­je na pri­vr­že­nost Is­toč­noj hri­šćan­skoj cr­kvi (pra­vo­slav­noj ili ka­sni­je gr­ko-ka­to­lič­koj). S dru­ge stra­ne. kad je na­ci­o­nal­ni po­kret bio us­po­sta­vljen na toj te­ri­to­ri­ji. go­di­ne (War­hol. po­jam ‘Ru­sin’ po­či­nje da zna­či raz­li­či­te stva­ri raz­li­či­tim lju­di­ma. a „Pro­vi­đe­nje je hte­lo da je je­dan od naj­u­pa­dlji­vi­jih šti­to­no­ša da­tog pro­ce­sa. Pr­va pop-plat­ na Vor­hol sli­ka po­čet­kom še­zde­se­tih go­di­na. mu­ške pan­ta­lo­ne. Isto­rij­ski do­ku­men­ti iz naj­ra­ni­jih vre­me­na ko­ri­ste la­tin­ski po­jam ‘Rut­he­ni’ da opi­še gru­pu. pa ta­ko i po­re­kla) što je Vor­hol do­sled­no ne­go­vao. S dru­ge stra­ne. po­stao iz­ve­stan uni­ jat­ski Ru­sin i ho­mo­sek­su­a­lac. go­di­ne. Tri go­di­ne po ven­ča­nju. gde jav­ni Vor­hol is­ka­zu­je da je „ni­ot­kud”. la­ba­vo po­ve­za­ne fe­de­ra­ci­je kne­že­vi­na za­sno­va­nih uglav­nom na te­ri­to­ri­ji Ukra­jin­ske Re­pu­bli­ke. Na na­go­vor pri­ja­te­lja ipak od­la­zi u Nju­jork. Je­dan deo Vor­ho­lo­vih ra­do­va bi­lo je mo­gu­će vi­de­ti i na iz­lo­žbi u No­vom Sa­du 2006. Film ko­ji pred­sta­vlja pred­met 2 Pol Ma­go­či (Paul R. pa ta­ko i po­ro­di­ci u „sta­rom kra­ju”. i 1975. De­vet go­di­na ka­sni­je. tj. Osta­lo je po­zna­to da je na pi­ta­nje oda­kle je po­re­klom dao sle­de­ći od­go­vor: “I am from now­he­re” – ili. slav­ne lič­no­sti. jed­nim okre­nu­tim sve­tu. Po za­vr­šet­ku Ško­le le­pih umet­no­sti na Kar­ne­gi teh­nič­kom in­sti­tu­tu.. po­jam ‘Ru­sin’ ili ‘Ru­snak’ ostao sa­ču­van sa­mo u pla­ni­na­ma Kar­pa­ta. da­na­šnje is­toč­ne Slo­vač­ke: „Sta­nov­ni­ci se­be tra­di­ci­o­nal­no na­zi­va­ju Ru­si­ni­ma ili če­šće Ru­sna­ci­ma. pik­ni­ke. ko­nač­no. Iako je Vor­hol imao ve­ze sa „sta­rim kra­jem”. ko­je se na­la­zi na is­to­ku Slo­vač­ke. Kri­ti­čar Go­ran Go­cić pi­sao je (pri­lič­no oštro) o to­me da su iz­me­đu 1955. 3 Je­dan od ured­ni­ka te iz­lo­žbe bio je i Sa­va Ste­pa­nov. ko­ji se u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du upra­vo raz­vi­jao u cen­tar svet­ske umet­no­sti (Ar­gan 2005: 184. ili ‘magyar-orosz’” (Ma­goc­si 1983: 10). za njim je put Pit­sbur­ga kre­nu­la i Ju­li­ja. ne pre­vi­še ras­po­lo­žen da se pre­se­li ne­gde dru­gde.

ali se ipak ne mo­že ni sa­svim po­re­ći da je mo­gu­će na­pra­vi­ti ve­zu iz­me­đu kul­tu­re po­ro­dič­nog kru­ga i nje­go­ve umet­no­sti.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na­še ana­li­ze na ne­ki na­čin na­sto­ji da to pre­va­zi­đe spa­ja­ju­ći Vor­ho­la i Var­ho­lu.. i za­to se kod Ru­si­na ši­rom sve­ta pri­rod­no raz­vi­ja sklo­nost ka to­me da En­di­ja pre­po­zna kao „svo­je­ga”. zbir­ni je po­jam za ozna­ku sve­u­kup­ne ne­na­uč­ ne jav­ne upo­tre­be pro­šlo­sti (Ku­ljić 2004: 124. film po­ka­zu­je da Vor­ho­lo­va rod­bi­na ima „ide­ju o srod­nič­kom od­no­su”. 184). Taj si­stem ovla­da­va fe­no­me­ni­ma o ko­ji­ma se raz­mi­šlja. iako zna za nje­ga. Ko­ri­šće­nje Vor­ho­lo­vog ime­na i ele­me­na­ta iz nje­go­vog ži­vo­ta u pi­ta­nji­ma ko­ja sta­nov­ni­ci­ma Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca po­sta­vlja in­ter­vju­er. pri­pa­da kul­tu­ri se­ća­nja. na­sto­je­ći da ih uklo­pi u ko­he­ren­tan si­stem i ta­ko ih pri­la­go­di se­bi. Po na­šem mi­šlje­nju. U tom smi­slu. Kul­tu­ra se­ća­nja. Ovaj „raz­laz” pred­sta­vlja ključ­nu kon­tro­ver­zu oko ko­je je iz­gra­đe­na rad­nja fil­ma. S dru­ge stra­ne. U fil­mu se mo­že vi­de­ti da En­di­je­va rod­bi­na. U tom smi­slu. Ke­ve­ždi 2014). sli­ka Vor­ho­lo­ve oso­be se kroz film pre­i­spi­tu­je. sma­tra­mo da pri­pa­da ta­ko­zva­noj „kul­ tu­ri se­ća­nja”. ali u po­sled­njim go­di­na­ma XX ve­ka. mo­že se re­ći da film za­pra­vo vi­še go­vo­ri o Vor­ho­lo­voj rod­bi­ni ne­go o nje­mu. tj. ali se ipak nji­me po­no­se i ra­do no­se nje­go­vo pre­zi­me. i po­ka­zu­je da se po­ro­dič­ni od­no­si „Pre­do­ča­va­ju u for­mi do­bro po­ve­za­nog si­ste­ma. Ni­je ne­va­žno re­ći da Al­bvaš pri­me­ću­je da se pre­no­se i pam­te sa­mo ime­na pre­da­ka/ro­đa­ka na ko­je je se­ća­nje još uvek ži­vo. po mi­šlje­nju To­do­ra Ku­lji­ća. ko­ji nu­di vlast nad raz­mi­šlja­njem” (Al­bvaks 2013: 179). već ti­me što po­se­du­je do­ku­men­tar­ni ka­rak­ter. ali ne de­li sa sve­tom sa­svim i „sli­ku oso­be”.09. Iz­go­va­ra­nje Vor­ho­lo­vog ime­na u uslo­vi­ma sni­ma­nja fil­ma pred­sta­vlja jed­nu vr­stu lo­zin­ke ko­ja kod Vor­ho­lo­ve rod­bi­ne iz sta­rog kra­ja otva­ ra pro­stor se­ća­nja na rod­bin­ske od­no­se i sli­ku Vor­ho­lo­ve oso­be ka­ko je oni u se­ća­nju kon­stru­i­šu. u du­hu isto­vre­me­no ima­mo ide­ju o srod­nič­kom od­no­su i sli­ku oso­be” (Al­bvaks 2013: 181).4 Za nas je taj pa­ra­doks pri­vi­dan jer pri­me­ću­je­mo da se tu ra­di o jed­noj spe­ci­fič­noj kul­tu­ri se­ća­nja. ta­ko i na pro­šlost i bu­duć­nost. Vor­hol je sva­ka­ko kult­na lič­nost. U de­lu Dru­štve­ni okvi­ri pam­će­nja iz 1925.com/vi­deo (pri­stu­plje­no 01. za­to što im da­na­šnji lju­di po­sve­ću­ju kult i osta­ju ba­rem fik­tiv­no u ve­zi s nji­ma.. ko­ja pred­sta­vlja­ju od­re­đe­nu vr­stu klju­ča za se­ća­nje: „Iza lič­nog ime­na po­sto­ji mno­go sli­ka ko­ji­ma bi se. sva­ka­ko pred­sta­vlja­ju ne­na­uč­nu upo­tre­bu pro­šlo­sti. Za na­slov fil­ma iza­bra­na je kon­struk­ci­ja ‘Ab­so­lut War­ho­la’ ko­ja bi mo­gla da upu­ću­je na pot­pu­nu sli­ku i re­še­nje Vor­ho­lo­ve mi­ste­ri­je.. Pri­vid­ni pa­ra­doks ko­ji je uoč­ljiv u fil­mu pro­na­la­zi se u to­me da ni­ko od sta­nov­ni­ka ni­je lič­no upo­znao čo­ve­ka či­ji su ro­di­te­lji dav­no oti­šli iz se­la. da se raz­vi­je i odr­ži „ide­ja o rod­bin­skim od­no­si­ma” i jed­na vr­sta „kon­ti­nu­i­te­ta” iz­me­đu nje­ga i ru­sin­ske za­jed­ ni­ce. Po­ve­za­nost u dru­štve­ nom se­ća­nju bi­la je opa­že­na još od stra­ne Al­bva­šo­vog uči­te­lja Emi­la Dir­ke­ma (Emi­le Durk­he­im). Za­to on po­se­ban zna­čaj pri­da­je ime­ni­ma. ra­zu­mlji­vo je da dru­štve­na za­jed­ni­ca Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca ima se­ća­nja na ono što tvo­ri njen kon­ti­nu­i­tet i što se ogle­da kroz rod­bin­ski ili lo­kal­ni (se­o­ski) si­stem po­ve­za­no­sti.) 61 . na­kon pr­vog gle­da­nja. Se­ća­nje na En­di­ja Vor­ho­la. mo­glo omo­gu­ći­ti da se po­no­vo po­ja­ve” (Ibid.] ka­da mi­sli­mo na svo­je srod­ni­ke. ro­do­na­čel­nik kul­tu­re se­ća­nja kao na­uč­ne di­sci­pli­ne (Halb­wachs 1992). Isto ta­ko. u iz­ ve­snim uslo­vi­ma.] sva­ko dru­štvo po­ka­zu­je i tra­ži ose­ćaj kon­ti­nu­i­te­ta sa pro­šlo­šću” (Mis­ztal 2003: 4). ta­ko da do iz­ra­ža­ja do­la­zi sta­rin­ska 4 http://www. ka­ko na sa­da­šnjost. već je pri­la­go­đa­va svom si­ste­mu. ko­ji je bio sta­no­vi­šta da „[. Al­bvaš je sta­no­vi­šta da „[. tj..war­hol­city. kao i od­ go­vo­ri ko­je do­bi­ja.2015. ko­ju je u po­je­di­ nim ele­men­ti­ma opisaо još u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka Mo­ri­sa Al­bvaš (Ma­u­ri­ce Halb­wachs). ali je pi­ta­nje da li bi on to bio i za svo­ju rod­bi­nu da ši­rom sve­ta ne po­sto­ji ši­ri krug Vor­ho­lo­vih po­što­va­la­ca ili da im se u su­sed­stvu ne na­la­zi zgra­da Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti En­di­ja Vor­ho­la. film i uop­šte pred­sta­vlja upo­tre­bu pro­šlo­sti. To se od­no­si na sve vre­men­ske di­men­zi­je. ona­ko ka­ko je pri­ka­za­no u fil­mu. Film pri­ka­zu­je čo­ve­ka (in­ter­vju­e­ra) ko­ji se kroz film ras­pi­tu­je kod ži­te­lja se­la Med­zi­la­bor­ci i Mi­ko­va o En­di­ju i nje­go­vom ži­vo­tu i umet­no­sti. Pri­pad­nost En­di­ja Vor­ho­la ru­sin­skoj za­jed­ni­ci pred­sta­vlja svo­je­vr­snu „pro­ši­re­nu po­ro­di­cu”. go­di­ ne Al­bvaš pi­še o ko­lek­tiv­nom se­ća­nju po­ro­di­ce. Do­ku­men­tar­ni film Ab­so­lut War­ho­la (Muc­ha 2001) pri­ka­zu­je pod­ruč­je is­toč­ne Slo­vač­ke iz ko­jeg je Vor­ ho­lo­va po­ro­di­ca sti­gla u SAD. po­ka­zu­je ma­lo raz­u­me­va­nja za nje­go­vo stva­ra­la­štvo.

Ova­kvo raz­mi­šlja­nje pod­ra­zu­me­va tri rav­ni ana­li­ze: de­skrip­tiv­nu. na­la­zi se u to­me da se za­snu­ju sta­no­vi­šta o te­mi fil­ma i nje­go­vom zna­če­nju (Pra­mag­gi­o­re 2008: 26). Na de­skrip­tiv­nom ni­vou tru­di­će­mo se da za­u­zme­mo ne­u­tral­no sta­no­vi­šte u opi­si­va­nju obi­lja ele­me­na­ta ko­ji su da­ti kroz film. Glav­ni in­stru­ment ko­ji će­mo u ovom ra­du ko­ri­sti­ti je in­stru­ment de­skrip­ci­je. Sta­no­vi­šta ve­za­na za tu ra­van iz­ne­će­mo u ana­li­zi. ako ne bes­ko­nač­no mno­go. du­ži­ni i pred­me­ti­ma ko­je raz­ma­tra­ju. Ma­ri 2007: 18). Ma­ri 2007: 39). sa­svim suprotnim od dis­kur­sa ame­rič­kog no­vog sve­ta u ko­jem je An­drej Var­ho­la po­stao En­di Vor­hol. „Ka­dro­vi se kao ta­kvi po­ve­zu­ju u na­ra­tiv­ne i pro­stor­no-vre­men­ske je­di­ni­ce pod za­jed­nič­kim na­zi­vom se­kven­ce” (Omon. neo­p­hod­ne za uspe­šno sni­ma­nje (Ibid. Isto ta­ko – što Ru­si­ni vi­še zna­ju o nje­mu i nje­go­voj rod­bi­ni – vi­še zna­ju i sa­mi o se­bi. U tom de­lu iz­ne­će­mo i sta­no­vi­šta eva­lu­a­tiv­ne rav­ni ko­ja pod­ra­zu­me­va da­va­nje su­da o to­me ko­ji ak­ te­ri se u ko­jem okru­že­nju se­ća­ju če­ga kad je u pi­ta­nju En­di Vor­hol. nu­žno mo­ra­mo ima­ti u vi­du pr­ven­stve­no de­skrip­tiv­ni ni­vo. Da­lje. mo­že se re­ći da će mno­gi ko­ji ot­poč­nu gle­da­nje ovog fil­ma. In­ter­pre­ta­tiv­na ra­van od­no­si se na iz­no­še­nje ar­gu­me­na­ta o zna­če­nju fil­ma i od­no­si se na te­mu fil­ ma i nje­go­ve ap­strakt­ni­je ide­je. Ras­ka­dri­ra­va­nje uobi­ča­je­no je­ste ope­ra­ci­ja ko­jom se po­ sle osta­lih fa­za sce­na­ri­ja rad­nja de­li na se­kven­ce. a da sam tekst fil­ma u od­no­su na mno­štvo mo­gu­ćih ana­li­za mo­že igra­ti ulo­gu ne­ke vr­ste ogra­ni­če­nja: „Ne sa­mo da film po se­bi ne pro­iz­vo­di zna­če­ nja. Pod ka­drom pod­ra­zu­me­va­mo „Sva­ki deo fil­ma ko­ ji se na­la­zi iz­me­đu dve pro­me­ne ka­dra” (Omon et al. 2006: 34). za­tim one ve­za­ne za iz­raz li­ca i po­kre­te.. iz­ne­ti sud o to­me ka­kav je ana­li­zi­ra­ni film s ob­zi­rom na pri­kaz ak­te­ra i rad­nji. Mi će­mo ras­ka­dri­ra­va­nje pri­me­ni­ti u dru­gom smi­slu: kao opis fil­ma u nje­go­vom fi­nal­nom sta­nju.. Iz tog raz­lo­ga mo­ra­ju se u de­skrip­ci­ji iz­ne­ti pre­mi­se i ar­gu­men­ti o ide­ja­ma i film­skim iz­ra­zi­ma ko­ji po­dr­ža­va­ju in­ter­pre­ta­ci­ju. pred­sta­vlja „[. ka­ko bi vi­še do­zna­li o Vor­ho­lu.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá po­slo­vi­ca: „To što Pa­vle go­vo­ri o Pe­tru – vi­še go­vo­ri o Pa­vlu ne­go o Pe­tru” – to što Var­ho­le go­vo­re o En­ di­ju ta­ko vi­še go­vo­ri o Var­ho­la­ma. Pod­ra­zu­me­va se da film da­je mo­guć­nost za vi­še ana­li­za. 5 Oni uka­zu­ju na hi­po­te­zu po ko­joj sva­ki film mo­že bi­ti pred­met. nu­me­ri­sa­ne ka­dro­ve. ne­go o En­di­ju. 62 . Ma­ri 2007: 46). 46. ko­ji se uglav­ nom za­sni­va na dve vr­ste je­di­ni­ca (ka­dar i se­kven­ca). Me­tod Me­tod ko­ji će­mo ko­ri­sti­ti u ovom ra­du je­ste ana­li­za fil­ma. a za­tim osta­le. za­pra­vo ima­ti pri­li­ku da se raz­o­ča­ra­ju. jer će sa­zna­ti mno­go vi­še o nje­go­voj rod­bi­ni ne­go o nje­mu. Ka­ko sta­nov­ni­ci se­la Mi­ko­va i Med­zi­la­bor­ci kon­stru­i­šu se­ća­nje na Vor­ho­la/Var­ ho­lu? Kon­kret­ni­je – ko­ji ak­te­ri u ko­jem okru­že­nju če­ga se se­ća­ju kad je u pi­ta­nju En­di Vor­hol? Pret­po­stav­ka je da će sli­ka bi­ti od­re­đe­na nji­ho­vim si­ste­mom raz­mi­šlja­nja. Ma­ri 2007: 17). Ka­ko bi­smo utvr­di­li ka­rak­te­ri­sti­ke se­ća­nja ko­je je pre­zen­to­va­no u fil­mu Ab­so­lu­te War­ho­la. sce­ne. de­lje­nje fil­ma na de­lo­ve ka­ko bi se vi­de­lo ka­ko oni funk­ci­o­ni­šu za­jed­no. ka­ko to na­vo­de Omon i Ma­ri. onim što bi­smo mo­gli na­zva­ti dis­kur­som sta­rog kra­ja. u pot­pu­no­sti pri­la­go­đe­ne fil­mu ko­jim se ba­ve” (Omon. 2. Smi­sao film­ske ana­li­ze. po svom pri­stu­pu. i u tom smi­slu iz­vr­ši­ će­mo ras­ka­dri­ra­va­nje fil­ma Ab­so­lu­te War­ho­la. Žak Omon (Jac­qu­es Aumont) i Mi­šel Ma­ri (Mic­hel Ma­rie) sla­žu se u to­me da ne po­sto­ji jed­na uni­ver­zal­na me­to­da za ana­li­zu fil­mo­va i za­to nam je bli­sko nji­ho­vo sta­no­vi­še po ko­jem „U iz­ve­snom smi­slu po­sto­je sa­mo po­je­di­nač­ne ana­li­ze ko­je su.] su­prot­nost sva­kom ‘im­pre­si­o­ni­stič­kom’ dis­kur­su o fil­mu” (Omon. i pru­ža teh­nič­ke. ono ba­rem ve­li­kog bro­ja ana­li­za. U skla­du s tim. Ana­li­za. scen­ske na­zna­ke. eva­lu­a­ci­o­nu i in­ter­pre­ta­tiv­nu.5 Sta­no­vi­šta in­ter­pre­ta­tiv­ne rav­ni iz­ne­će­mo u di­sku­si­ ji. već je­di­no što on mo­že to je da blo­ki­ra iz­vr­stan broj zna­čenj­skih in­ve­sti­ci­ja” (Omon. s ob­zi­rom na to da Vor­hol ipak pri­pa­da Var­ho­ la­ma – na ne­ki na­čin – do­zna­je se ne­što i o nje­mu. Me­đu­tim. tj. Pi­ta­nje ko­je se mo­že po­sta­vi­ti je­ste ka­kve su ka­rak­te­ri­sti­ke se­ća­nja na En­di­ja Vor­ho­la is­ka­za­ne kroz film Ab­so­lu­te War­ho­la.). ta­ko­đe. Tu će­mo.

(9)57 Mu­zi­ka pre­sta­je. iako mu je pu­kla gu­ma. (7)16 Ka­me­ra sni­ma isti put sa iste tač­ke. „A Mi­ko­va?”. ne­da­le­ko”. Bi­ci­kli­sta pi­ta: „A bi­će ne­ki film. glas iz auto­mo­bi­la pi­ta gde su Med­zi­la­bor­ci. pred­me­ti. (11)5 Ka­me­ra na isti na­čin sni­ma isti put le­ti. (13)11 Let­nji put. za ži­vo­ta?”. uslov­no re­če­no. glas od­go­va­ra: „Ne­mač­ka”. ka­sna je je­sen i si­ja sun­ce. Tra­ja­nje fil­ ma je. šte­lu­ju in­stru­men­te ka­ko bi za­svi­ra­li. sve sta­ri­ce u cr­nom no­se jed­na­ke pla­ve ma­ra­me i uglas od­go­va­ra­ju „Ova­ko: Ha­bu­ra. (6)7 Ka­me­ra na isti na­čin sni­ma isti put. „Pi­sac”. U od­re­đe­nim de­lo­vi­ma bi­će po­streb­no obra­ti­ti pa­žnju i na tzv. 41. (15)10 Let­nji put. is­pred ko­lo­ne je pre­to­va­re­ni ka­mion. 160 ka­dro­va. 3. po ko­jem še­ta vuč­jak. „Ka­ko da ne?”. iako tra­je sve­ga 5 se­kun­di. Klim­nu gla­vom i (2)10 kroz za­ma­glje­ni pro­zor sa stra­ne auto­mo­bi­la u po­kre­tu ka­me­ra sni­ma zim­ski pej­zaž. pop-art. pra­vo na­zad”. Glas pi­ta: „A šta je on ra­dio. bi­ci­kli­sta pi­ta oda­kle su. Ana­li­za i re­zul­ta­ti Na­kon pr­vog gle­da­nja pri­stu­pi­li smo ras­ka­dri­ra­va­nju i pre­po­zna­li da film ima. Glas pi­ta: „Da li ste ne­kad ne­što ču­li o En­di­ ju Var­ho­li?”. ko­ji pred­sta­vlja­ju sli­ke ko­je se mo­gu iz­dvo­ji­ti iz fil­ma. 127. ko­men­ tar. glas pi­ta gde je Mi­ko­va. Sta­ri­ce se mr­šte „Nem­ci. ka­dru umon­ti­ra­na su još tri ka­dra-ilu­stra­ci­je. (14)7 Auto­mo­bil za­o­bi­la­zi ka­mion ko­ji je stao zbog puk­nu­te gu­me. ko se se­ća. „On je iz Mi­ko­ve ro­dom”. Bo­rod i Med­zi­la­bor­ce!”. gde se se­ća. (16)66 Auto­mo­bil se za­u­sta­vlja po­red ne­ko­li­ko sta­ri­ca u se­lu na­lik onom u ko­me su sre­li bi­ci­kli­stu. „Ka­ko da stig­ nem ta­mo?”. Ta­mo je mu­zej”. je­ dan sa har­mo­ni­kom i dru­gi sa vi­o­li­nom. (5)7 Kroz ve­tro­bran auto­mo­bi­la u po­kre­tu vi­di se sne­žni put u su­mra­ku. 3. Mo­ja maj­ka je iz Mi­ko­ve. gde bi sva­ka fo­to­gra­fi­ja mo­gla bi­ti shva­će­na kao po­seb­ni ka­dar – mi smo tu se­kven­ce pre­po­zna­li kao je­dan ka­dar.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Je­di­ni­ce će­mo ana­li­zi­ra­ti po sle­de­ćim pa­ra­me­tri­ma: broj ka­dra. auto­mo­bil za­o­bi­la­zi vuč­ja­ka. ka­dru. kr­do kra­va se po­la­ko še­ta po ma­gi­stral­nom pu­tu. o slo­vač­kim ba­nja­ma. ka­dru po­ja­vlju­ju se isto umon­ti­ra­ni ka­dro­vi unu­tar glav­nog ka­dra). ali je to sa­da let­nje ve­če. ovaj ka­že „pra­vo”. „Ja sam Po­ljak”. 4. „A oda­kle ste vi?”. po­red pu­ta se vi­de za­ve­ja­ne ma­le ku­će ka­rak­te­ri­stič­ne za is­toč­nu Slo­vač­ku. „Ko je to bio?”. ko­ja iz ino­stran­stva (Ne­mač­ka) do­la­zi do se­la Med­zi­la­bor­ci i Mi­ko­va (Slo­vač­ka). (8)10 Po­no­vo ka­me­ra sni­ma isti put. „Bio je u Ame­ri­ci”. Dru­ga ce­li­na od­no­si se na su­sret i raz­go­vo­re sa Vor­ho­lo­vom rod­bi­nom i ži­te­lji­ma spo­me­nu­tih me­sta. u po­za­di­ni mu­zi­ka u rit­mu tan­ga. kao da se kre­će. če­ga se se­ća. Sta­ri­ce se sme­ju: „Tu je Polj­ska. 59. „Do­bro do­šli u Slo­vač­ku 6 U pro­ce­su ras­ka­dri­ra­va­nja na­i­šli smo na pro­blem da se ne­ke se­kven­ci­jal­ne ce­li­ne po­ja­vlju­ju kao br­zo sme­nji­va­nje fo­to­gra­fi­ja (ka­dro­vi 40. na­he­ren na­le­vo. Me­đu­se­kven­ ca zah­te­va po­seb­nu ana­li­zu. a na­mon­ti­ra­va se sli­ka iz dru­gog – taj ka­dar pre­po­zna­je­mo kao je­dan. 150). do­ku­men­ta­rac o En­di­ju Var­ho­li? Su­per!”. za­ve­jan no­ću. Glas pi­ta da li je ta­mo i mu­zej. 123. Vo­di­li smo se prin­ci­pom da ta­mo gde zvuk pri­pa­da jed­nom ka­dru. Pr­va ce­li­na pred­sta­vlja pu­to­va­nje sni­ma­telj­ ske eki­pe. (3)5 di­da­ska­li­ja Ab­so­ lut i (4)5 di­da­ska­li­ja War­ho­la. ak­te­ri. 63 . broj se­kven­ce. 115. 55. jo­jo­joj!”. za­ma­ glje­ni pro­zor na auto­mo­bi­lu u po­kre­tu se spu­šta. „Okre­ni­te se i idi­te na­zad. 27. zvuk u svi­ma pri­pa­da 16. bi­ci­kli­sta gle­da u unu­tra­šnjost auto­mo­bi­la i od­go­va­ra pi­ta­njem: „Šta je ovo? Ka­me­ra je ta­mo?”. Znam sve o nje­mu. Iza njih se na­la­ze se­o­ski put i br­da. le­to je. Sve sta­ri­ce uglas: „Ha­bu­ra. sli­ka. ta­ko da ovo ni­smo iz­dvo­ji­li kao po­se­ban ka­dar (u 26. Glas ka­že: „Iz Ne­mač­ke”. ali je to sa­da let­nje ju­tro. ka­ko se se­ća. du­ži­na ka­dra (sec). ali u zim­skom ju­tru. „Sli­kar. (12)19 Kroz ve­tro­bran se vi­di ko­lo­na vo­zi­la is­pred auto­mo­bi­la. Bo­rod i Med­zi­la­bor­ce.424 se­kun­di (oko 73 min). si­ro­ma­šna ku­ća. iz­me­đu ko­jih se na­la­zi krat­ka me­đu­se­kven­ca-fo­to­gram. po na­šem me­re­nju. Pred­met ana­li­ze je ko­pi­ja fil­ma Ab­so­lu­te War­ho­la ko­ju smo mo­gli pro­na­ći na in­ter­ne­tu. ‘fo­to­gra­me’.6 Po za­vr­še­nom ras­ka­dri­ra­va­nju uoč­lji­vo je da se film sa­sto­ji iz dve ve­li­ke ce­li­ne (su­per­se­kven­ ce). 72. „Mi­ko­va je ta­mo” (ma­šu ru­ka­ma sve za­jed­no u prav­cu). U 16. (10)8 Po­no­vo kre­će tan­go.1 Pu­to­va­nje iz ino­stran­stva u Med­zi­la­bor­ce i Mi­ko­vu Pr­vi deo (su­per­se­kven­ca) sa­sto­ji se iz 25 ka­dro­va ko­ji tra­ju 397 se­kun­di: (1)29sec Dvo­ji­ca mu­zi­ča­ra. zvuk. glas iz auto­mo­bi­la u po­kre­tu pi­ta bi­ci­kli­stu gde su Med­zi­la­bor­ci. Mo­žda smo i ne­ka­kva fa­mi­li­ja”. kroz ve­tro­bran auto­mo­bi­la u po­kre­tu ka­me­ra sni­ma isti put. 74. Slič­no je u ka­dro­vi­ma u ko­ji­ma su uba­če­ne fo­to­gra­fi­je. du­ži­na se­kven­ce.

ho­će­te da vi­di­te? To je Mi­ko­va!”. za­pe­va­će­mo pe­smu nje­mu po­sve­ će­nu”. alo!”. ni­smo zna­li ka­kav. Pr­vo su o nje­mu pi­sa­le polj­ske no­vi­ne. Ka­me­ra od­go­re sni­ma re­pro­duk­ci­ju Vor­ho­lo­ve sli­ke na ko­joj je pri­ka­zan Le­njin. iz is­toč­ne Slo­vač­ke. sneg. na­lak­ćen na sto uzi­ma ča­ši­cu i ka­že: „Već imam tu. de­ca ne­gde van ka­dra. ili mo­le­raj. glas pi­ta za Med­zi­la­bor­ce i Mu­zej. Iza nje su Vor­ho­lo­ve sli­ke na ko­ji­ma je pri­ka­za­no cve­će. cr­no-be­lim. mi ide­mo u cr­kvu. Šte­ta što je umro. (32)58 Za sto­lom u so­bi se­di Jan­ko Za­vac­ki i pri­ča: „O Andiju Var­ho­li smo zna­li da je bio sli­kar. (20)10 Auto­mo­bil se kre­će. Ču­je se sa­mo šum. Zi­ma je. slav­ni­ji od Va­si­la Bi­la­ka. let­nje sun­ce. ka­že. vi­de se dve kon­zer­ve. (17)10 Po­no­vo tan­go. a mi ov­de ima­mo mu­zej u Med­zi­la­bor­ci­ma. (35)4 Mu­zej sni­man iz da­lji­ne.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá on­da. Na sli­ci su na če­ti­ri stra­ne po­sta­vlje­ne ča­še ra­ki­je. Ro­mi ga upu­ću­ju pra­vo. Šum auto­mo­bi­la. u da­lji­ni su br­da. „Za En­di­ja!”. 1987. (34)41 Is­pred Vor­ho­lo­vog mu­ze­ja u Med­zi­la­bor­ci­ma se­di Jan­ko Fla­ška. Mi­hal Var­ho­la. „Za An­dre­ ja!”. (27)25 Zim­ski kra­jo­lik. ka­že: „Ap­so­lut vot­ka. Jan­ko od­go­va­ra: „Biv­ši se­kre­tar ge­ne­ral­ni ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je u Pra­gu.022 se­kun­di: (29)38 Unu­tra­šnjost se­o­ske ku­će. Andi Var­hol”. zim­sko je do­ba. na zi­du po­ ste­ri sa Vor­ho­lo­vim li­kom. (40)60 U pro­sto­ri­ju u Mu­ze­ju. (30)18 Vi­di se čo­vek s le­đa. sun­ča­no je. glas iz auto­mo­bi­la pi­ta za Med­zi­la­bor­ce. vi­de se ru­ke ko­je uzi­ma­ju ča­še i na­zdra­vlja­ju: „Za En­di­ja!”. let­nje je do­ba da­nju.. Ali za­to. (22)7 Kre­ta­nje auto­mo­bi­la. sad je u pen­zi­ji”. Idi­te u Med­zi­la­bor­ce i ta­mo će­te na­ći Var­ho­lu”. to je kod nas ta­ko. da li taj što ma­la ku­će. (38)6 U mu­ze­ju se de­ca utr­ku­ju is­pod Vor­ho­lo­vih sli­ka Le­nji­na i Gre­te Gar­bo. za ce­lu Ame­ri­ku!”. či­ta da­lje. (39)65 Han­ka Ser­vic­ka. „Šlji­vo­vi­ca”.2 Obr­nu­ti krst – me­sto ula­ska u dru­gi svet (28)5 Ka­me­ra sni­ma po­vr­ši­nu vo­de u ko­joj se ogle­da krst. sa ča­ši­ca­ma za ra­ki­ju i bo­com ra­ki­je. za po­pi­ti”. po­red nje­ga je fla­ša pi­va. (23)8 Ve­tro­bran auto­mo­bi­la u po­kre­tu. i upr­kos to­me. ili iko­ne.3 Su­sret sa Vor­ho­lo­vom rod­bi­nom i ži­te­lji­ma se­la Mi­ko­va i Med­zi­la­bor­ce Dru­gi deo (su­per­se­kven­ca) sa­sto­ji se iz 129 ka­dro­va ko­ji tra­ju 4. 3. Psi la­ju. Da ni­je umro 1987. Kroz boč­ni pro­zor auto­mo­bi­la vi­di se ki­šno ne­bo. Ka­že: „Pi­je­mo pa pi­je­mo!”. po­red pru­ge. sva­ko je se­bi pri­pi­si­vao tog Andija Varholu.. pro­la­zi po­red ru­skog avi­o­na-spo­me­ni­ka iz Dru­ gog svet­skog ra­ta. (26)26 Ka­ me­ra sni­ma let­nji kra­jo­lik kroz spu­šte­ni pro­zor. Glas pi­ta gde ži­vi Mi­hal Var­ho­la. a tek po­ tom se do­zna­lo da je on odav­de. „Na en­gle­skom je Vor­hol”. kralj pop-umet­no­sti”. „na­sli­kao je Le­nji­na i gla­vu kra­ve. Glas pi­ta: „Ko je to bio Va­sil Bi­lak?”. naj­slav­ni­ji Ru­sin na sve­tu. Ro­mi ga upu­ću­ju da ide sa­mo pra­vo.” „Za­što?”. pot­pi­san kao “War­ho­ lic”. (25)8 Po­no­vo su­sret na isti na­čin sa dru­gim Ro­mi­ma. vi­de se dve ogrom­ne Camp­bell So­up kon­zer­ve na ula­zu. ru­sin­ska na­rod­na pe­va­či­ca. naš brat Andi Var­hol. (37)4 Ulaz u Mu­zej. do­zna­li da je on svet­skog for­ma­ta. Tek po­tom smo. Glas je pi­ta šta je to. 3. Vor­ho­lov ro­đak. a on či­ta sa pa­pi­ra po­dat­ke o Vor­ho­lu: „Andi Varhol se ro­dio bzzz go­di­ne u Pit­sbur­gu. Ma­ri­ji Var­ho­lo­voj. on­da ju­go­slo­ven­ske. Ču­ju se deč­ji gla­so­vi. Iz­nad pla­ka­ta pi­še cr­ve­nim slo­vi­ma MÚZE­UM. to je do­bro. mo­žda bi do­neo vot­ke. Vo­da se mre­ška i ta­la­sa se sli­ka ko­ja se ogle­da. Glas pi­ta šta se ra­di. Glas iz auto­mo­bi­la pi­ta za Med­zi­la­bor­ce gru­pu Rom­ki­nja ko­je sku­plja­ju pe­čur­ke. (24)12 Auto­mo­bil se za­u­sta­vlja po­red Ro­ma i Rom­ki­nje ko­ji idu po­red pu­ta. Ja sam mu bra­ta­nac. noć je. Vor­ho­lo­voj uj­ni. ona gle­da i ka­že: „Ap­so­lut vot­ka”. ob­le­plje­nu sli­ka­ma Vor­ho­lo­vog 64 . Zi­ma je. i ni­je Vor­hol ne­go Var­ho­la. (18)22 Ki­ša pa­da po ve­tro­bra­nu. Lju­di od­go­va­ra­ju da je ne­da­le­ko i da je pred ku­ćom ve­li­ki krst. „mi pi­je­mo za Andija”. sneg se to­pi. „Pi­je­mo za sve. go­ di­ne. Gru­pa lju­di po­pra­vlja čud­no na­kri­vljen auto­mo­bil na sne­gu. no na­zdra­vlje!”. go­di­ne. (21)5 Auto­mo­bil u po­kre­tu po istom pu­tu. ne­bo i po­ne­ko dr­vo. Vor­ho­lo­va uj­na. ko­ra­ča po sne­gu i ula­zi u ku­ću. (36)4 Ka­me­ra sni­ma iz ula­za pre­ma van. se­deo bi ov­de s na­ma i pio šlji­vo­vi­cu. Na sto­lu su ča­ši­ce ra­ki­je. ka­že sta­ri­ca. pe­va lju­bav­nu ru­sin­sku na­rod­nu pe­smu. sve na­o­pač­ke. do­da­ je re­pro­duk­ci­ju sta­ri­ci po­red. se­lo u br­du vi­di se u da­lji­ni. du­bo­ki sneg i ja­ka zi­ma. iza njih se vi­de cr­kva i de­ca. (33)20 Mi­hal Var­ho­la gle­da re­pro­duk­ci­ju Vor­ho­lo­ve sli­ke na ko­joj je pri­ka­za­na Ab­so­lut vod­ka. iz Mi­ko­ve. (19)10 Ki­ša i da­ lje pa­da po ve­tro­bra­nu. „Da. Ču­je se le­pi žen­ski glas: „Šte­ta što Vor­hol ni­je sli­kao i na­še div­ne ru­sin­ske iko­ne. On vi­če: „Andi Var­hol. (31)37 U so­bu ula­zi sta­ri­ca Eva Prek­sto­va. zvuk zvo­na.

(56)40 Mi­ha­lo­va maj­ka gle­da knji­gu u ko­joj je Vor­hol sa du­gom sre­br­nom ko­som. Glas je pi­ta: „Šta je to?”.” (57)10 Vi­di se cr­kva po­red stam­be­nog blo­ka ko­ji se na­la­zi po­red Mu­ze­ja. A po­pu­lar­nost mu je ve­li­ka. go­di­ne”. zna­te ka­ko je to bi­lo udob­no? Sve su bi­le iste ve­li­či­ne”. imam svo­ju. iz­no­si­le su se. Ja kad bih imao ma­nje ko­se. Jan­ko Za­vac­ki pri­ča: „Ova kru­ška pam­ti Var­ho­lo­vu maj­ku i oca ja­ko do­bro. uvek sam ih no­si­la. na ra­nim ra­do­vi­ma se pot­pi­si­vao. po na­šem – kru­ško­va­ča”. ob­ja­šnja­va: „Ovo su auten­tič­ni pred­me­ti ko­je smo do­bi­li od Džo­na Varhole. (42)54 Vi­di se čo­vek s le­đa. vra­ća­li bi se na­zad”. jer sva­ko ima svo­ja pra­va u de­mo­kra­ti­ji. sneg je svu­da. On ka­že: „Ovo je re­dak eks­po­nat. jer je ona tu pi­sa­la sve šta je ko­me da­la. „Po­ne­kad. tri ko­fe­ra pu­na”. (41)60 Na pa­pi­ru je na­cr­ ta­na cr­ve­na ci­pe­li­ca. Be­a­uty is shoe. Glas ka­že: „Ne­što smr­di. jed­nu ze­le­nu a jed­nu cr­ve­nu (sme­je se)”. Iza nje je or­ma­rić pun por­ce­la­na i su­ve­ni­ra. Eva se sme­je: „Ni­ko se ne vra­ća da ka­že ka­ko je. Ču­ju se pti­ce i zvuk če­ki­ća po li­mu. cr­ve­ne. Ta­mo ne zna­mo ka­ko je. pa ta­ko. De­ve­de­set­ka. to je od­lič­na ko­ža bi­la. ali to­li­ko znam. ina­če ni­je bi­la ni­ka­kva po­pu­lar­nost. Gu­ske ga­ču. Glas ka­že: „Ali on je no­sio pe­ri­ke”. „Znam. no­ge Isu­so­ve lo­ma­ta­ju se kroz va­zduh. Žen­ski glas pri­ča: „An­drej­ko nam je uvek slao ci­pe­le sa vi­so­kom pot­pe­ti­com. a pro­zor je otvo­ren. „A šta mi­sli­te – da li je do­bro ili zlo?”. Mno­go go­di­na. tek kad je do­šla de­mo­kra­ti­ja. da li je do­bro ili zlo”. bu­nar se ne vi­di. po­ka­zu­je ne­u­gled­no dr­vo kru­ške i bu­nar. me­ni ne sto­je. Zvo­ne zvo­na. ula­zi že­na ko­ja no­si mu­zej­ske eks­po­na­te. (51)10 Eva si­pa vre­lu vo­du u ča­šu. ko­ji ra­di. za­tim se po­ja­vlju­ju raz­ne fo­to­gra­fi­je Vor­ho­la iz de­tinj­stva i mla­do­sti. „Ni­šta. da­le­ko buj­ni­jom od Mi­ha­lo­ve). (59)29 Mu­zej. Su a shoe and tick it up and all day long you’ll ha­ve good luck. „Ne. (55)30 Mi­hal Var­ho­la u so­bi pri­ča: „Ne znam šta da vam ka­žem o nje­mu. „Šta se de­si­lo sa tim ci­pe­la­ma?”.. za­pam­ti­la sam i ze­le­ne. to­li­ko glup još ni­sam. Mi­hal Buč­ko i že­na ko­ja mu pri­ no­si pred­me­te. (49)33 Eva dr­ži ku­va­lo. umet­ ni­ko­ve maj­ke. A kad ja ta­mo do­đem. sne­žne me­ća­ve. Tu je i olov­ka ko­ju smo do­bi­li. po­sla­la je to svo­joj se­stri Evi Be­ze­ko­voj. Ču­je se la­vež pa­sa i ko­ra­ci po sne­gu. kao i nje­go­ve maj­ke i bra­ta. jer da je zlo. Ona pi­še ru­sin­skim je­zi­kom. ko­lo­na ver­ni­ka iz­la­zi iz cr­kve. sam ih je di­zaj­ni­rao. to je nje­na ka­li­gra­fi­ja. ne pa­li se ka­bel mo­žda?”. plo­ča gra­mo­fon­ska na ko­joj je Ju­li­ja Var­ho­lo­va ka­ko pe­va ru­sin­ske na­rod­ne pe­sme. ali ta­da to ni­je bi­lo do­zvo­lje­no. ali sa­mo ne­ko­li­ko ma­lih. Mo­ra bi­ti da je do­bro. (58)5 Mu­zej u sne­gu. ovo je jed­na je­di­na na ce­lom sve­tu. vo­le­la sam jed­ne ko­je sam ima­la. ta­ko da to smr­di. „Ta­ko kao ja. žu­te. (44)10 Mi­hal Var­ho­la ide dvo­ri­štem i no­si bu­tan­sku bo­cu. ne raz­u­mem tu po­li­ti­ku. (48)10 Mi­hal pu­šta plin iz bo­ce na dvo­ri­štu. Ona od­go­va­ra: „Ku­va­lo”. to je ve­o­ma do­bra so­ci­jal­na stu­di­ja. bi­ću ve­seo”. „Da li zna­te ka­ko je iz­gle­dao?”. pot­pred­sed­ni­ka fon­da­ci­je En­di­ja Var­ho­la. (60)97 Vi­di se sli­ka ru­sin­ske po­ro­di­ce. Po­tom je ov­de lič­ni dnev­nik Ju­li­je Var­ho­lo­ve. i on­da smo ih ba­ci­li. Vre­me je za ‘ta­mo’. (54)22 Čo­vek po­di­že krst sa za­ku­ca­nim li­me­nim Isu­som. (47)93 Eva gle­da u ka­me­ru i ka­že: „Sad vi­dim da sam ta­ko sta­ra kao ža­ba. zvo­ne zvo­na. Za­tim sni­mak dr­ve­ta u sne­gu. Eva Prek­sto­va ka­že: „Za­čas pi­je­mo”. pa je ona uči­la ma­đar­ski u ško­li i pi­sa­la u skla­du sa tim vre­me­nom”. bi­le su le­pih bo­ja. is­pred de­ca ra­de ko­lu­to­ve. li­čio bih na nje­ga” (Vor­ho­lo­va fo­to­gra­fi­ja s buj­nom ko­som. go­ri. (53)10 Ne­ko no­si li­me­nog Isu­ sa kroz let­nje po­lje.”. ku­ra­tor Mu­ze­ja En­di­ja Vor­ho­la. ne­ma je ni Mu­zej u Pit­sbur­gu”. shoe be­a­uty. Ta­da je to bi­la Austro­u­gar­ska. na kra­lje­voj go­ri. sa­da je do­zvo­lje­no. Dr Mi­hal Buč­ko... Otac Var­ho­lov se ov­de ro­dio i odav­de je oti­šao u Ame­ri­ku ‘13. umet­ni­ko­ve maj­ke. a iz­nad nje nat­pi­si To shoe or not to shoe. kom­ši­ja ne­ma šah­tu. Vor­ho­lo­va ro­đa­ka. i mo­že­mo ov­de po­ka­za­ti njen ru­ko­pis ko­ji se po­ja­vlju­je na mno­gim umet­ni­ko­vim sli­ka­ma. a ta­mo ne zna­mo. Po­da­lje iza vi­di se go­lo dr­vo u sne­gu. „Ja ne no­sim pe­ri­ku. le­ža­la je tu ta­ko du­go. ‘60. ova kru­ška i ovaj bu­nar pamte i de­du i pra­de­du. tek ta­da je stu­pi­la po­pu­lar­nost. Ču­ju se mu­ve ka­ko zu­je i ka­ko me­ke­ću ja­ri­ći. po­re­di ga sa Mi­ha­lom: „Iz­gle­da kao maj­mun”. Maj­ka mi je pre­ti­la da će me oši­ša­ti”. On­da je ov­de auten­tič­ni Var­ho­lov fo­to-apa­rat. U so­bi se­di He­le­na Be­ze­ko­va. (43)26 U ka­dru je ru­ka ko­ja iz vr­ča si­pa vo­du u pla­stič­no ku­va­lo. i pri­ča: „Ima­la sam to­va­re tih ci­pe­la. Gu­ske ga­ču. ko­li­ko no­va­ca ko­me du­gu­je.. ne­kad su se kru­ške su­ši­le i zi­mi se ku­va­la su­pa. (52)20 Mi­hal pa­li plin na špo­re­tu i po­či­nje da pe­va: „Go­ri va­tra. bra­ta umet­ni­ka. ni­kad ga ni­sam sreo”. Tu su nje­go­ve na­o­ča­re. ali du­go su iz­dr­ža­le.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá cve­ća. (46)10 Mi­hal sa bo­com. bi­ci­kli­sta ko­ji pro­la­zi sne­žnim pu­tem. ali la­ti­ni­com. ne­kad kru­ške ni­su bi­le kao da­nas. ni­ko ni­je imao gra­mo­fon da to pre­slu­ša. (50)15 Mi­hal za­vr­će plin. bor­do. Sli­ke i 65 . Tu zna­mo ka­ko je. (45)19 Eva sto­ji po­red ku­va­la ko­je ni­ka­ko da pro­vri. sva­ki par je bio u raz­li­či­toj bo­ji. jer je to bi­lo za­bra­nje­no. „Ro­di li kru­ ška?”.

ali ni­je bio”. i to je ja­sno (ba­ba se uba­cu­je da ima).” (64)40 Mi­hal Var­ho­la se­di u so­bi. jar­ko kar­mi­ni­sa­nih usa­na. Ču­je se ama­ter­ski zvuk tru­be: „Mo­ram ma­lo da je na­du­vam. (68)16 He­le­na Be­ze­ko­va u svo­joj so­bi: „No­vi­ne su ne­ka­da pi­sa­le te be­smi­sli­ce. Ja sam iz prin­ci­pa pro­tiv to­ga. ov­de je nje­go­va maj­ka uši­la nje­go­ve ini­ci­ja­le”. to je ja­sno. za­to što se ni­kad ni­je ože­nio. TV je go­vo­ri­la da je bio. Ču­je se zvuk me­ća­ve. Po­red nje. „On ni­je bio ho­mo­sek­ su­a­lac. Tu su Jan­ko Za­vac­ki sa tru­bom i de­voj­či­ ca i ma­li de­čak. Lju­di ka­žu da je bio. Do­la­ze de­či­ca dok on po­ku­ša­va da od­svi­ra ne­ki ame­rič­ki šla­ger. ku­pu­je kar­tu do Mi­ko­ve. či­ta sa ku­ca­nog pa­pi­ra: „Iz­ve­sna go­spo­đa Va­le­ ri­ja pro­ba­la je da ubi­je En­di­ja. kao da je pri­če­šću­je: „Ho­će­mo je pro­ba­ti?”. ali ni­je. „Je­dan. Za­tim ru­ke ko­je ši­ju. pla­va ko­sa na­lik na onu iz pret­hod­nog ka­dra: „Po­če­la sam da ši­jem nje­go­ve sli­ke.. (65)17 Eva sto­ji u is­toj so­bi gde je i TV. Sa jed­nom pri­ja­te­lji­com je išao i ona ga je ustre­li­la”. On­da bi bi­la po­ro­di­ca. iza nje je cve­će. „Je­su li ho­mo­sek­su­al­ci do­brog sr­ca?”. (84)5 Krup­ni plan na kon­zer­vu. Nor­mal­no je išao autom. ču­ju se pra­por­ci. iza su krst i kre­vet: „Ne vo­lim An­di­ja. Re­kao je: ‘Ne­mam vre­me­na za to. zna­te šta već. Eto. još imam vre­me­na’. ali to ni­je isti­na”. on­da ne­ću vi­še sa­di­ti”. pa bi do­la­zi­la ova­mo. iz Mi­ko­ve ho­mo­sek­su­a­lac još ni­je bio ni­ko. ali ni­je bio ho­mo­sek­su­a­lac. dr­ži ci­gar: „Ima pred­ no­sti ov­de. čak i kad imaš an­te­nu ne zna­či da ćeš ima­ti do­bru sli­ku. za­tim na­la­zi ka­nal: „Uve­če ima­mo do­bru sli­ku. (73)20 Ka­me­ra sni­ma du­gu pla­ vu ko­su. ova­ko nig­de ni­šta. Ustre­li­ la ga je is­pod sr­ca. još uvek sa­dim. (79)5 Stra­ši­la na­pra­vlje­na od ode­la. okre­nu­te le­đi­ ma. li­ce će bi­ti ru­ži­ča­sto a ko­sa pla­va”. „A šta da je bio?”. iza su Vor­ho­lo­vi cve­to­vi: „Ovo je sport­ski ka­put. Ne mo­gu to ni da ve­ru­jem. ni­je hteo da se že­ni. Ovo će bi­ti Me­ri­lin. Ali to on uop­šte ni­je”. Sle­di krup­ni plan na li­ce pla­ve de­voj­ke (In­grid Bo­šno­vi­čo­va) ko­ja sra­me­žlji­vim gla­som ka­že: „Andi Var­hol je bio moj pra­stri­ko”. On je to do­ka­zao pred ce­lom Slo­vač­kom. Imao je jed­nu ta­mo ko­ja ga je ubi­la. sve to što ti tre­ba za ku­va­nje. (85)28 In­ter­vju­er i He­le­na Be­ze­ko­va se­de is­pred ku­će i otva­ra­ju Camp­bell So­up kon­zer­vu. na ko­jem su obe­še­ne Camp­bell So­up kon­zer­ve. (69)30 Mi­hal Var­ho­la u so­bi sa ča­ši­com ra­ki­je u ru­ci sa za­pre­pa­šće­njem: „A to ne. (62)17 Ula­zna ta­bla za Mi­ko­vu. (75)15 Mi­hal Buč­ko po­ka­zu­je pred­me­te u Mu­ze­ ju. Ne po­zna­jem ga. „Pro­gra­mi ni­su do­bri”. „To je ta­ko isto kao da ima ze­le­ni­ša unu­tra?” (He­ le­na pro­ba). Ne.. ni­kad ne­ma do­bru sli­ku. „Ni­je”. ali on to ni­je bio. „Fan­ta­stič­no.. mi bi­smo ga ože­ni­li na si­lu. ona pri­ča: „Bri­nuo se ja­ko za svo­ju maj­ku. „Do­sta”. kloc­ka­ju obe­še­ne kon­zer­ve. On joj da­je da pro­ba. on je bio čo­vek do­brog sr­ca”. Kra­sta­va­ca ima. ali ra­dim to. već dve go­di­ne. Ima.. ni­sam ga znao. ne­ću bi­ti sa­ma. luk. iza su dve že­ne ko­je ne­što ku­va­ju. tre­ba ima­ti an­te­nu. on je bio čo­vek do­brog sr­ca.. pod­se­ća na De­da Mra­za. sme­je se: „Da se ože­nio. (71)17 Eva Prek­sto­va se­di u so­bi. jer ta­ko bi mu osta­lo bo­gat­stvo. „Pa to. Na­ša se­stra ima an­te­nu. on je bio čo­vek do­brog sr­ca bez da je bio ho­mo­sek­su­a­lac”. pr­va iz se­ri­je.” (63)60 Eva na­me­šta ka­nal na te­le­vi­zo­ru. „Ali on ni­je imao že­nu”. (83)5 Stra­ši­lo od dr­ve­ta. (72)64 Jan­ko Za­vac­ki sto­ji sa tru­bom u ku­hi­nji. „Ali on ni­je bio ho­mo­sek­su­a­li­sta. a ako ne ro­de. (76)5 Sa­ko je obe­šen kao stra­ši­lo u po­lju. pre­ska­če plo­ča. let­nji ve­tar ga no­si. le­vo sa­ko. (82)5 Stra­ši­lo. Ona je hte­la da se uda. „Ni­je bio. (77)5 Stra­ši­la na­ pra­vlje­na od ode­la vi­jo­re se. do­bro bi ura­dio. mo­gu da uda­rim po sto­lu da ni­je”. Laj­zu Mi­ne­li i dru­ge. ko­žnu jak­nu sa de­sne stra­ne. (74)18 Sli­ke Vor­ho­lo­ve Me­ri­lin Mon­ro sme­nju­ju se br­zo. Ako ro­de bi­će. On ka­že: „Ja ću pro­ba­ti isto da ne mi­sliš da ho­ću da te otru­jem”. (67)22 Jan­ko Fla­ška se­di na ste­pe­ni­štu is­pred Mu­ze­ja u Med­zi­la­bor­ci­ma. na­pra­vio mu­zej – on je bio čo­vek do­brog sr­ca”. po­put tra­ve­sti­ta. „Ko­li­ko ih ima?”. (78)5 Stra­ši­la. bi­će pu­no lju­di” (po­ka­zu­je na TV). iz­gle­da kao ve­štač­ko.” (66)35 He­le­na Be­ze­ko­va se­di u so­bi. Da­li­ja. Ali to ni­je isti­na”. iza nje krst. Sme­nju­ju se fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma Vor­hol lju­bi Le­no­na. imao je že­nu”. bli­ži plan: „Nje­go­va su­ pru­ga je re­kla da je bio. Da je bio ov­de u Mi­ko­vi. imao je šest ra­na. ne ve­ru­jem. ču­je se sa­mo šum. U Mi­ko­vi bi bi­la ve­ća ra­dost. pa za­tim sa pe­ri­ka­ma i šmin­kom.. da je bio ho­mo­sek­su­a­lac. (80)5 Stra­ši­la u po­lju ze­le­nog ma­ka. Krom­pi­ra je bi­lo ma­lo. imaš svo­je po­vr­će. Sle­de fo­to­gra­fi­je ko­je pri­ka­zu­ju in­ten­ziv­no na­šmin­ka­nog Var­ho­la. po­red je fla­ša vot­ke. Na ste­pe­ni­štu. ume­sto gla­ve sto­ji be­la ke­sa iste bo­je kao ko­sa In­grid i Vor­ho­lo­ve pe­ri­ke. (70)43 Jan­ko Fla­ška. To je ja­sno da se ne is­pla­ti sa­di­ti. pa i da ne­će”. a on ni­je hteo. ali ja ne­ću 66 . „Ne znam da li je imao ili ni­je. Ku­pu­ sa ne­ma. Umro je na ope­ra­ci­o­nom sto­lu. ako ku­pi­te. ko­je je on sli­kao. (81)5 Stra­ši­lo na­pra­vlje­no od cr­ve­nog ode­la i be­log plat­na.. „Ali on ni­je imao že­nu”.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá snim­ke pra­ti zvuk sa plo­če. u ru­ci mu je pla­stič­na ča­ša. (61)34 Čo­vek u džins jak­ni ula­zi u auto­bus. Šar­ga­re­pa. „Ko­li­ko pro­gra­ma mo­že­te da gle­da­te u Mi­ko­vi?”.. ja­ko šu­šti.

(103)90 Mi­hal Buč­ko i sta­nov­ni­ci Med­zi­la­bo­ra­ca. (101)29 Fe­ro i Ro­mi še­ta­ju se pu­tem: „Ne­ka­da je bi­lo mu­zi­ča­ra. „A šta ra­di­te u Mi­ko­vi?” „Ja.. Ču­ju se ka­plji­ce ka­ko pa­da­ju. „Je­ste ču­li da pla­fon pro­pu­šta u Mu­ze­ju?”. a on­da ode u ka­fa­nu i na­pi­je se za 200 kru­na. Zvuk toč­ki­ća na be­to­nu. Ni­je mi ja­sno da lju­di ko­ji su eko­nom­ski sla­bi ne­ma­ju za mu­zej. ko­ji ni­je ob­u­čen i sa tom sve­šću da će nam ne­što ukra­sti. (102)28 Mi­hal Buč­ko u svo­joj kan­ce­la­ri­ji. ali ni­je ta­ko kre­nu­lo. sto­ji na uli­ci sa kon­zer­vom i pi­ta u ka­me­ru: „Ko je taj mo­mak? Ka­kav je to dru­škan ko­ji sam ide?”. u Ukra­ji­nu. pe­va­ ju: „Hoj! Ej ho­di­la na me­ne ka­tju­ša. u či­ta­voj is­toč­noj Slo­vač­koj ne­ma po­sla. is­pod nje­gov pot­pis. „Za­što?”. „Ne­kad je bi­lo Ci­ga­na svi­ra­ča u sva­kom se­lu”. „Ni u oko­li­ni ne­ma po­sla?”.. „Ne­ma. „Ne znam. „Ta­mo ne že­le Ci­ga­ne”. „Da­nas je dis­ko in”. mo­ji su ro­di­te­lji emi­gri­ra­li 1914. da se psi­hič­ki adap­ti­ra­ju. (96)85 Dvo­ji­ca pri­pi­tih se­lja­na se­de is­pod dr­ve­ta za ka­fan­skim to­lom. naš ži­ro-ra­čin je sle­de­ći (ka­plji­ce vo­de se sla­žu sa nje­nim či­ta­njem bro­je­va. mi­slim po­ne­kad da ima­ju ve­ća pra­ va od ne-Ci­ga­na. raz­u­me­te?” (92)25 Ro­mi idu po sne­ gu. „Ovo ti osta­vljam (kon­zer­vu)”. „Šta pro­ki­šnja­va?”.. (100)51 Svir­ci (iz 1. Če­mu Var­ho­la? Da ga grom stre­fi! Zbo­gom. „Da­ću ba­bi”. ali im ni­ka­ko ne ide. to je Fe­ro La­ka­ta (in­ter­vju­er). ka­ko su to na­pra­vi­li u Med­zi­la­bor­ci­ma.” (pro­mr­lja ne­što se­bi u bra­du). ali ima­ju za pi­vo.). ho­će­mo sa­mo da vi­di­mo. Zvu­ci šte­lo­va­nja har­mo­ni­ke i vi­o­li­ne. glas ka­že: „Sre­li smo ga u auto­bu­su. „Ono je moj bus. „Šta ra­di­te ov­de?”. (86)8 In­ter­vju­er i gru­pa od 4 Ro­ma. nje­go­vi ro­di­te­lji su bi­li. (98)11 De­te na bi­ci­kli­ću vu­če trak­tor­čić. Za­hva­lju­je­mo!” Buč­ko: „Ja že­lim da za­hva­lim gra­do­na­čel­ni­ku.” „U Med­zi­la­bor­ci­ma?”. i u ka­fa­nu ih ne pu­šta­ju. šte­ta što pro­ki­šnja­va”. ka­ko pa­da. da li je to isti­na?”. ni­šta. „Ma­lo pod­grej pa daj maj­ci.. (91)47 Lju­di se pe­nju ste­pe­ni­štem. „Sva­ke su­bo­te su svi­ra­li”. (95)74 Mi­hal Buč­ko. (93)72 Rom­ki­nja: „Go­spo­di­ne. te­če vo­da po sli­ka­ma”. „Ne­ma po­sla?”. ali on ni­je. To je tre­ba­lo da bu­de iz­gra­đe­no u Mi­ko­vi. već je­da­na­est go­di­na mi ne da­ju po­moć. ni­sam ga vi­de­la ov­de ni­kad... neo­bu­če­ne. „Za­što vas ne pu­šta­ju?” „Za­bra­nje­no”. on im de­li kon­zer­ve su­pe: „Do­bra je. ali ho­ću da ka­žem da se ču­dim ka­ ko čo­vek ne­će da pla­ti 10 kru­na za ula­zni­cu. a sad?”. za bo­ro­vič­ku. „Ne ta­ko do­bro”. „Za­što?” „Za­to što nas ne pu­šta­ju unu­tra”. pro­la­ze de­ca. „Sa pla­fo­na”. sta­vi idi­o­ta na ko­nja – te­raj ga dok ni­sam ski­nuo ka­iš” (konj od­la­zi pu­tem). „Pro­ki­šnja­va kad pa­da ki­ša. na sto­lu dve fla­še pi­va. (97)24 Fe­ro i još je­dan čo­vek ja­šu ko­nja. Pi­ja­nac imi­grant uda­ra ko­nja po sa­pi­ma da ga po­te­ra: „Pa­vel. mo­že­te je pod­gre­ja­ti”..ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá vi­še”. spre­mao se. Ro­mi ima­ju ta­kva pra­va u Slo­vač­koj. lju­di bi vi­še i vo­le­li da pad­ne. Za­što nas ne pu­šta­ju unu­tra. če­mu ovo slu­ži?” Ku­ra­tor Buč­ko se če­še po gla­vi: „To su ko­fe za sku­plja­nje ki­še. ka­dra) šte­lu­ju in­stru­men­te. „Oda­kle se do­šli?”. ka­ži­te mi ko­me se ja mo­ram obra­ ti­ti za po­moć? Va­še be­le lju­de pu­šta­ju unu­tra. ne­ 67 . a sad idu lju­di­ma na ner­ve”. „Ali je hteo da do­đe?”. „Ni­je da ih ne­će­mo pu­sti­ti. da do­ži­ve pro­či­šće­nje” (ma­jor i se­kre­ta­ri­ca se zgle­da­ju i sme­ška­ju). ali ne mo­že­te pu­sti­ti čo­ve­ka ko­ji se ose­ća. išla sam u Grad­sko ve­će da tra­žim po­moć. ali ni­je bio”. šta ho­će sam?” (88)18 Čo­vek sa har­mo­ni­kom sto­ji is­pred ru­skog T-34 ten­ka. „Sad je sve dru­ga­či­je”. kao da gle­da kroz pro­zor­čić. ja to znam. jed­na go­spo­đa i go­spo­din sa kra­va­tom po­zi­va­ju u po­moć: „Svi­ma oni­ma ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni da odr­že Mu­zej u ži­vo­tu. iza je cr­kva a iza Rom­ki­nje. glas ga pi­ta: „Raz­go­va­ra­li smo sa Ci­ga­ni­ma ko­ji su se ža­li­li da ne mo­gu ući u Mu­zej. nje­mu se to ni­je svi­de­lo. „Šta pro­ki­šnja­va?”. još ih i bi­ju. „Je­ste. Glas pi­ta: „Iz­vi­ni­te.. ta­ko­đe”. auto­bus vo­zim”. da nam ne­što raz­bi­ju ili ukra­du. Glas pi­ta: „Šta vi mi­sli­te o Mu­ze­ju u Med­zi­la­bor­ci­ma?”. re­kao da će ići u Mi­ko­vu”. Ula­ze u iz­lo­žbe­ni pro­stor. (90)39 He­le­na Be­ze­ko­va se­di u svo­joj so­bi. ima l’ ta­mo zla­ta ili sre­bra? Ići će­mo ta­mo da kra­de­mo? Ne­će­mo ta­mo kra­sti. pro­la­ze kroz hod­ni­ke Mu­ze­ja. na po­du su pla­stič­ne ko­fe. „Nek bi pao. ka­ko po­li­ci­ ja va­še be­le ne bi­je?”. Nek do­đu ured­no ode­ve­ni i opra­ni i mo­gu ući kao sva­ki gra­đa­nin”. ali ta­mo su bi­li pa­met­ni­ji... „Ma­lo po­sla. Ne mo­že­mo pu­sti­ti pr­lja­ve.” (94)3 Vor­ho­lo­va sli­ka ma­log for­ma­ta. ka­me­ra ih sni­ma s le­đa. (89)35 Eva se­di u so­bi is­pred kr­sta: „En­di ni­kad ni­je bio u Mi­ko­vi. „No­vo­si­birsk”.” (dok to pe­va­ju. on pi­ta: „Ka­ko lju­di ži­ve u Mi­ko­ vi?”. jed­na vi­če: „Jeb’o ti Vor­ho­lov mu­zej. i u SAD”. Ni u bi­o­skop nas ne pu­šta­ju. obe­ćao je da će da osta­vi uspo­me­nu u Mi­ko­vi. Oni mo­gu do­ći ov­de i raz­mi­ šlja­ti o svo­jim pro­ble­mi­ma. „Hva­la!” (87)15 Eva Prek­sto­va. „Svad­be su bi­le ve­se­le. pe­va ru­sin­ ski pe­smu. Vor­ho­ lo­va tet­ka. Ro­mi. „Mo­ji ro­di­te­ lji su mi re­kli da su Ci­ga­ni bi­li naj­bo­lja mu­zi­ka za svad­be”. „Da”. ne­ma po­sla”. Šta će nam Vor­ho­lov mu­zej?”. (99)24 Fe­ro i gru­pa od­ra­slih Ro­ma še­ta­ju se pu­tem. „Do­bro što je bli­zu. a Ro­mo­ve ne. jed­no od njih vo­zi bi­ci­klić na ko­ji je za­ka­ čen trak­tor­čić). iza su por­ce­lan­ske fi­gu­ri­ce u vi­tri­ni. Imam rod­bi­ne svu­da. svi su ne­za­po­sle­ni.

a Ondrij otac”. Sta­rac ka­že: „Iz­vi­nja­vam se. Ima jed­na sce­na ko­ja mi se po­seb­no do­pa­da. sa­mo sta­ri lju­di”. pra­vi­la tru­be od to­ga. sto­je is­pred Mu­ze­ja. „Šta ima no­vo u Mi­ko­ vi?”. na raz­li­či­tim stra­na­ma. ta­ko da smo bi­ra­li de­la ko­ja bi bi­la bli­ža na­šem čo­ve­ ku.. Puj­da psa na eki­pu: „Uje­di ga!”. mi­slim da ovo ima mno­go smi­sla (Le­nji­no­va sli­ka). je­ste. Ni­ko ni­je znao ka­kve su to vred­no­sti bi­le. do­di­ru­je pr­stom da pro­ve­ri da li se do­bro osu­šio. „Ni­je da­le­ko”.. de­ca Ju­li­je Za­vac­ki i Ondreja Var­ho­le”. „Je l’ go­to­va?”. za me­ne. „Ko?”. i isto mi­slim da se ov­de lju­di la­ko po­ve­zu­ju sa vot­kom. ali uga­si ka­me­ru. jer ja sam gluv. svi su ov­de Var­ho­la”. de­ca su se igra­la. ali je ru­sin­ska.. (122)5 Mi­hal Var­ho­la ka­že: „Znao sam da ne­će bi­ti do­bro. (115)17 Kr­sto­vi po­red pu­ta u sne­gu i le­ti. „On je ve­ge­ta­ri­ja­nac”. je l’ tre­ba da zo­vem po­li­ci­ju? Zva­ću po­li­ci­ju”.. a s ob­zi­rom na to da je imao do­sta ra­zu­ma. ra­do­sni”. osli­ka­nog na li­mu ko­ji je sve­že ofar­ban. Jan­ko ka­že: „Pro­baj­te!”. za vre­me Le­nji­na je do­bro bi­lo.. pej­sa­ži i por­tre­ti i sve. bru­ji mi u uši­ma. (112)73 Mi­hal Buč­ko iz­no­si sli­ke En­di­ja Vor­ho­la iz mu­zej­skog de­poa i sla­že ih na pod i na zid: „Ovo su ori­gi­na­li En­di­ja Vor­ho­la. la­vež pa­sa: „Na­i­šli ste u pra­vo vre­me. to je mo­je. Čo­vek sa šta­pom ka­že: „Ko? Ne znam”. Ćur­ke se ču­ju. „Ne. (124)28 Eva raz­gle­da re­pro­duk­ci­je Le­nji­ na u svo­joj so­bi.” (107)22 Eva si­pa ra­ki­ju iz fla­še i na­zdra­vlja. sa­mo bu­ku ču­jem”.” (106)35 Čla­no­vi eki­pe ko­ja sni­ma pro­ba­ju sla­ni­nu. (108)11 He­le­na Be­ze­ko­va na­zdra­vlja: „Uz­dra­vlje! Za En­di­ja. mi to ta­da ni­smo ce­ni­li. za njim idu de­ca ko­ja vi­ču ho­sa­na. pun sli­ka. po­sle je bi­la po­pla­va pa smo či­sti­li. di­mi­mo svi­nje­ti­nu”. Kad smo ovu sli­ku obe­si­li pr­vi put. Buč­ko i eki­pa svi­ra­ju pop-nu­ me­ru „Ej po­pe.. „Jao. i svi su ta­ko sreć­ni. ta­ko smo ih pri­ku­plja­li jer smo hte­li da bu­de za­stu­plje­no iz sva­kog nje­go­vog pe­ri­o­da ne­što. za na­šu stra­nu!” „Za Var­ho­la!”. „OK. (127)60 Rad­nik iz­no­si sli­ke 68 . „O. Ču­je se cvr­kut pti­ca i ćur­li­ka­nje. (110)16 Mi­hal Var­ho­la pe­va u svo­joj so­bi sa ča­ši­com u ru­ci: „An­drij­ku. nek po­či­va u mi­ru! Za svu rod­bi­nu. se­lo u da­lji­ni. svi­de­la im se cr­ve­na bo­ja. ja kao la­ik mi­slim da ni­je bi­lo va­žno šta je Var­hol ili ko­ga sli­kao. „Zna­te ko je to?”. A sve sa pot­pi­si­ ma En­di Var­ho­la su bi­le”. ista je cr­ve­na bo­ja. ka­ko Isus Hrist ula­zi u Je­ru­sa­lem na ma­gar­če­tu. (118)34 He­le­na Be­ze­ko­va se­di u svo­joj so­bi: „Jed­nom nam je po­slao či­tav ko­fer sli­ka iz SAD. Kćer­ka vi­če: „Ka­me­ru uga­si. već se ra­ču­na­la teh­ni­ka ‘ko ma­ri šta ja sli­kam sve dok je to po­pu­lar­no’. (123)27 Mi­hal Buč­ko iz­no­si sli­ke iz de­poa: „Kad sam re­kao da smo gle­da­li da ima­mo sli­ke ko­je ima­ju ve­zu sa na­šim kra­jem. „Mo­že ovo da pro­ba jed­nom go­di­šnje.. ali Var­ho­la. ili ti ne­ću pro­da­ti ni­šta”. „Po­zva­ću ćer­ku. sve se pro­me­ni­lo”.” (120)21 Fe­ro i Mi­hal Var­ho­la gle­da­ju niz uli­cu: „Je l’ pro­dav­ni­ca da­le­ko?”. Fe­ro pri­la­zi i ka­že: „Ja sam Var­ho­la”. ta­ko da je tu ovaj lep­tir. jer ću bi­ti tvo­ja. on­da je sli­kao ono što ni­ko pre nje­ga ni­je sli­kao. „Sa­mo ho­ću bo­cu”. pa smo sve po­ba­ca­li. (119)65 Jan­ko Za­vac­ki u ku­hi­nji gle­da ka­ta­log Vor­ho­lo­vih sli­ka: „Kad gle­dam na Var­ho­lo­ve sli­ke.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ko­li­ko že­na i mla­dić ko­ji se­de na zi­du. mog bra­tan­ca. (117)30 Ru­ka is­cr­ta­va li­ce Isu­sa na ru­ži­ča­stom li­mu. le­to je. (121)99 Fe­ro je is­pred zgra­de is­pred ko­je je sta­ri čo­vek sa šta­ pom. „An­di Var­ho­la”. en­gle­ska je. do­sta”. (111)7 Lju­di pro­la­ze po­red Mu­ze­ja u zi­mu. (126)3 Le­nji­no­va sli­ka na ta­pe­tu od kon­zer­vi su­pe. (114)7 Zvo­no zvo­ ni u zvo­ni­ku. Šum auto­mo­bi­la u pro­ la­zu. to je ru­ sin­ska sla­ni­na. ovo je isto in­te­re­san­tan eks­po­nat. „Šta mi­sliš? Ne­ma po­sla. to je Le­njin!”. to je Le­njin”. „Pa ro­di­te­lji su mi odav­de. Ju­li­ja Za­vac­ka mi je maj­ka. „Ne znam”. to je ko­šu­lja u ko­joj su se kr­sti­la sva tro­ji­ca bra­će Var­ho­la. da te raz­ve­se­lim. ne do­zvo­lja­vam da se sni­ma ov­de!”... ne­ki kon­zer­va­tiv­ni ko­mu­ni­sti su do­šli. „Za Var­ho­la!”. ali hte­li smo da bu­du po­ve­za­ni i sa na­šim kra­jem. (113)25 Cr­kva u Med­zi­la­bor­ci­ma.” (104)5 Po­gled na brd­ski pej­zaž. da ne­će”. ku­či­ći ju­re po tr­gu. tu su i Vor­ho­lo­vi ro­đa­ci: „Pre go­di­nu da­na gle­dao sam film ko­ji je imao na­ziv Isus Hrist su­per­star. jer to sa­mo vo­da ne pe­če”. Fe­ro ka­že: „Pa ja bih sa­mo da ku­pim vot­ku”. je­di­no im se ni­je do­pa­lo što Le­njin ima ru­ku kao pse­ću ša­pu (sli­ke Le­nji­na u raz­li­či­tim bo­ja­ma)”. (116)21 Rad­nik u kom­bi­ne­zo­nu se­di na ste­pe­ni­štu po­red Mu­ze­ja i gle­da u ro­ze kon­tu­ru Isu­sa. „Haj­de­mo!”. ali uga­si ka­me­ru. „Var­hol”. Ako je kao žva­ka­ća gu­ma. ova pe­če!”.. ba­ca­li smo ih po po­du. ku­pi­ću ti ka­mi­li­cu. ne do­zvo­lja­vam da se sni­ma u mo­jem lič­nom dvo­ri­štu. Var­ho­lov­ce!” (109)28 Eva na­zdra­vlja: „Za En­di­ja. (125)19 Mi­hal Var­ho­la i nje­go­va maj­ka ko­men­ta­ri­šu Le­nji­na: „Le­njin je bio raz­boj­nik. ka­že: „Ni­je imao ko­su još od ro­đe­nja”. za na­še po­se­ti­o­ce ko­ji su do­šli da nas vi­de. on­da ni­je do­bra. po­pe ar­te­fak­te. An­drij­ku. „Pa on?”. a i zbog teh­ni­ke. ka­ko bi bio za­ni­mljiv. Zvuk zvo­na. ali ni­je ubi­jao – Le­njin je bio do­bar. „Pro­ba­će­mo. ali kad je do­šao Sta­ljin. „Pa nek pe­če. „Ho­će­mo se pro­še­ta­ti?”. „Do­bro. Mi­hal ka­že ne­ka Fe­ro uđe: „Uđi i re­ci da si ti Var­ho­la!”. (105)43 Jan­ko Za­vac­ki uju­tru ide do svo­je pu­šni­ce da od­se­če sla­ni­ne. sve­šte­nik dr­ži slu­žbu.

„Šta ma­ri. to je bio mo­tiv da iza­be­re­mo sim­bo­le ko­mu­ni­stič­ke”. be­re pe­čur­ke i ću­ti. ov­de eks­plo­di­ra auto. Sva­ko je imao po­sao. To sa­da ni­je mo­gu­će. (143)20 Mi­hal Var­ho­la tra­ži pe­čur­ke po šu­mi. Po­li­ci­ja je sla­ba. ka­me­ra pre­la­zi u sle­de­ću sa­lu. ja sam po­pio po­la li­tre ben­zi­na ume­sto ma­li­nov­ke”. ali je uzi­mam. pti­ce kre­šte. ne znam da li vi u Ne­mač­koj zna­te. od­lu­či­li smo se za In­grid Berg­man. (147)36 Za­vac­ki či­sti pe­ 69 . ma­lu. u ru­ci su mu pe­čur­ke i kor­pa. ali ona je svu­gde. (135) Za­vac­ki vo­zi ma­ši­nu. Čo­vek je mo­gao pre­spa­va­ti u par­ku na klu­pi i ni­ko ga ne bi po­krao. na­šao je ve­li­ku pe­čur­ku. do­bi­jam so­ci­jal­nu po­moć. a po­red fla­ša vot­ke. pa šta. se­če pe­čur­ke. Za­vac­ki ide sa kor­pom kroz šu­mu: „Sad tra­ži­mo sta­ri naft­ni iz­vor. Že­ne sku­plja­ju gra­ nje. za­to što je to nje­gov naj­u­spe­šni­ji rad. (146)14 Za­vac­ ki sto­ji po­red me­tal­ne ce­vi. glas ga pi­ta: „Ne bo­ji­te se da su pe­čur­ke kon­ta­mi­ ni­ra­ne Čer­no­bi­lom?”. „Hva­la!” (140)17 Mi­hal Var­ho­la še­ta šu­mom. po­sle ra­ta kon­ku­ren­ci­ja je bi­la sa polj­ske stra­ne. vi­di se auspuh ko­ji ja­ko di­mi. „I ni­šta vam ni­je bi­lo?” „Te no­ći sam po­pio ve­dro vo­de. ali (pra­vi gri­ma­su da je mr­tav) in me­mo­ri­jal. Od­lič­ne su. „Ne funk­ci­o­ni­še. ci­ao!” (133)24 Bar­men po­ka­zu­je slo­mlje­ne de­lo­ve sto­li­ce: „Je­dan čo­vek je kod nas slo­mio sto­li­cu. „Za­što?”. A bo­lji nam je ži­vot bio pod so­ci­ja­li­zmom. mo­gli smo iza­bra­ti nje­ga ili por­tret Me­ri­lin Mon­ro. Iz­nad se ču­je mla­zni avion. (od­go­ji­li ste me)”. Ima­mo dva ori­gi­na­la. „Pri­jat­no (jer je­du)!”. Go­vo­rim isti­nu. „Tri me­se­ca pre”. be­lim. Tu je bio spre­mljen ben­zin za mo­tor­nu te­ste­ru. nje­ga smo iza­bra­li iz trip­ti­ha. se­de za sto­lo­vi­ma. čo­vek ide po ka­fa­ni i nu­di ra­ki­ju. slep si. stal­no je sa ci­ga­rom. „Ni­ste ose­ti­li mi­ris ben­zi­na?”. ko­ra­ci u li­šću: „Tu je. (141)15 Mi­hal Var­ho­la še­ta po­lja­nom. di­fe­ren­ci­jal sa voj­nog vo­zi­la. (128)20 Jan­ko Za­vac­ki u svo­joj so­bi ko­men­ta­ri­še sli­ke: „Ov­de (sli­ka sa sr­ pom i če­ki­ćem. ta­mo. ni­je bi­lo to­li­ko zlo­či­na­ca. po­red nje­ga još je­dan čo­vek i trak­tor: „De­lo­vi od ne­mač­kog tra­ban­ta. uz­di­še). Za­vac­ki vi­če una­zad dok trak­tor ide šum­skim pu­tem: „Sta­za smr­ ti!”. po­go­to­vo za že­ne. se­de kao po­re­đa­ni u auto­bu­su. ali ži­ve­lo se bo­lje. a gr­lo mi je bi­lo otvo­re­no (ge­sti­ku­li­ra)”. a ja sam do­bro. (139)34 Že­ne se­de is­pod dr­ve­ća i pri­ča­ju. po­kre­ti su mu čud­ni. (142)15 Za­vac­ki po­ka­zu­je naft­nu cev u šu­mi: „Tu je za vre­me Dru­gog svet­ skog ra­ta ku­lja­la naf­t a”. „Bio sam že­dan. a ista je bo­ja ma­li­nov­ke”. „Sa­di­ će­mo sad­ni­ce po­sle”. Nem­ci su. Ova do­li­na is­pred nas je naft­no po­lje. sa­da su po­kra­li sve. go­to­vo bi bi­lo. dok smo ima­li ove sim­bo­le sr­pa i če­ki­ća. sad kad se se­če dr­vo”. (129)31 Mi­hal Var­ho­la u svo­joj so­bi. (137)35 Ši­ro­ki brd­ski pej­zaž: „Mo­ra­mo re­ći da je Mi­ko­va slav­na i ova­ko. ov­de smo ima­li stra­žu. lju­di ple­šu. Zbog ta­kvih mi ni­kad ne­će­mo sti­ći u EU”. dr­va do­ne­sem. (138)34 U šu­mi čo­vek mo­tor­nom te­ste­rom se­če dr­ve­će. bez Andija Var­ho­la. a sad će­mo po­ći da po­gle­da­mo naft­ne iz­vo­re”. bu­kvu”. „Je l’ do­bra?”. pi­li­će na­hra­nim i psa. Odem do pro­dav­ni­ce. i da­lje pu­ši. Ovo je sle­de­ća. u ru­ci ci­gar. „Šta će­te ov­de ra­di­ti?”. ima ih de­se­tak. valj­da su sva­to­vi. bi­ra­li smo ra­do­ve s ko­ji­ma se pro­sla­vio. Ov­de se go­di­na­ma vu­kla naf­ta. ba­ca ci­gar u li­šće. ta­ko smo bo­ga­ti. is­pred nje­ga ča­ši­ca: „Po­sla ne­ma. pr­va ko­men­ta­ri­še: „Te­žak je ovo po­sao. (132)60 Pi­ja­ni svat: „En­di je bio umet­nik. on ću­ti. (131)31 De­ca sto­je u ka­fan­skoj sa­li. ja ne­mam šta da ra­dim. pro­šao po­red nje”. isto ta­ko i po­se­ti­o­ci­ma naj­dra­ži – por­tret In­grid Berg­man u ulo­zi ča­sne se­stre. po­pi­jem i do­bro. „Ka­kve?”. Je­dan čo­vek ple­še sam. „Bi­la je ve­li­ka ča­ša. u peć. i po­sled­nja ko­ju vam mo­gu po­ka­za­ti (pa­u­za). zve­zdu. (136)10 Ka­me­ra je iza trak­to­ra. a toč­ko­vi sa ru­ skog dži­pa – ta­ko da je to me­đu­na­rod­ni trak­tor”. Mi­hal Buč­ko ko­men­ta­ri­še sli­ke: „To su nje­go­ve slav­ne kon­zer­ve.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá iz mu­zej­skog de­poa. a po­ma­že Za­pad. po­ka­zu­je na cev: „Još jed­na naft­na cev. da imaš sla­bi­ji že­lu­dac. „Još ka­ko”. a za so­ci­ja­li­zma to­ga ni­je bi­lo”. Maj­ka ima pro­ble­ma sa no­ga­ma. kemp­bel su­pe. Voj­ni­ci su ima­li šta da je­du (pe­čur­ke). oso­vi­na sa mer­ce­de­sa. Ov­de je je­dan od naj­lep­ših ra­do­va. mrak je. (145)60 Mi­hal Var­ho­la bri­še znoj sa če­la. lju­di na­ši za njih. ve­ge­ta­ri­jan­ci zna­ju. da bu­de to­plo. (144)42 Za­vac­ki sa kor­pom pe­čur­ki po­ka­zu­je ma­lu naft­nu cev: „Opet cev. ne­ću da la­žem”. „Da li još ra­di?”.. sva­ko je bio si­gu­ran. krst”. te­ško ga je na­ći jer vi­di­te da je sve za­ra­slo. To je sve što ra­dim. (134)28 Jan­ko Za­vac­ki po­ka­zu­je skle­pa­nu ma­ši­nu. ko­ja se mno­go od­no­si na isto­ri­ju na­še dr­ža­ve (srp i če­kić). „Ka­da?”. Ču­je se tra­di­ci­o­nal­na svad­bar­ska ru­sin­ska pe­sma „Vi­ho­va­li sce me. sla­bo osve­tlje­ nim. mo­raš se pro­či­sti­ti. lu­la”. Sa­da sva­ko mo­ra da pa­zi na se­be. ta­ko iz­gle­da kao stub. ka­ko smo ima­li Če­ho­slo­vač­ku. odav­de se vu­kla naf­ta. (130)18 Tac­na sa ča­ši­ca­ma ra­ki­je. „Smre­ku. tu se vu­kla naf­ta. vi­ho­va­li sce me. ma­ši­na ur­la.. Ča­ši­ce su ve­li­ke. do­šli su Po­lja­ci i pot­pla­ti­li stra­ža­ra ka­ko ne bi ima­li kon­ku­ren­ci­ju (na­su­li su ne­što u iz­vor?)”. sa­mo pa­ra ne­ma­mo (sme­je se)”. za­gle­dan je u dru­ge ko­ji ple­šu. Ma­ši­na uža­sno škri­pi. pu­ni­li naf­tom svo­je ten­ko­ve i išli na Ru­si­ju”. Ne­ko­li­ko lju­di. ima i mu­ških.

ru­sin­sko-ukra­jin­sku. mo­žda je za­spa­la za­u­vek”. zi­ma (27). ni­su u rit­mu. zi­ma (16). Zvuk tru­be. ide­ mo da spa­ va­ mo”. „Pre go­di­nu da­na”. ču­ju se gu­ske: „Šta je to ta­mo pa­lo?”. (155)97 Fe­ro i Mi­hal Var­ho­la še­ta­ju pu­tem. ovaj put ‘cve­će’. ono na ko­jem je bi­la kra­va u pret­hod­nim ka­dro­vi­ma. lep. 70 . Zvu­ci u fil­mu su če­sto zvu­ci iz pri­ro­de. jed­no­lič­ni kao zu­ja­nje mu­va ili jed­ no­stav­no šum. Har­mo­ni­kaš sa po­čet­ka je tu. a ne tre­ba mi be­da. umr­la nam je že­na ko­ja je to or­ga­ni­zo­va­la”. 10). (158)300 Noć je. „Re­kli su mi da se ov­de je­dan de­da iz­gu­bio kad je tra­žio pe­čur­ke?”. 5. da to je naš ro­đak. i ovo je Var­ho­la”. 25). Pod­ne je. „Ovo je Eva?”. „Na­šli ste ta­ko ne­kog?”. „Ni­je da­le­ko jer Ukra­ji­na je tu iza br­da. pa čak i go­di­na. Ču­ju se zri­kav­ci i dru­ge noć­ne ži­vo­ti­nje. ni­je da­le­ko?”. (154)10 Srn­dać be­ži sle­va na­de­sno kroz po­lje. 9 Ne­red i kva­ro­vi pri­me­ću­ju se i po osta­lim de­ta­lji­ma: pre­to­va­re­ni na­he­re­ni ka­mion puk­nu­te gu­me (12. zi­ma (21. u Mi­ko­vi. ali oni osim dis­tan­ce upu­ću­ju i na to da kraj u ko­ji se ide kao da ni­je sa­svim u re­du. Har­mo­ni­ka svi­ra ru­sin­sku na­rod­nu „Tri hvi­zdoc­ki na nje­be”. onaj sli­kar Var­ho­la je oda­tle. po­ne­kad zvuk auto­mo­bi­la ko­ji pro­la­zi u da­lji­ni. (157)12 He­le­na Be­ze­ko­va u svo­joj so­bi: „Gde god da odem lju­di pi­ta­ju – Mi­ko­va. „Je­su ga na­šli?”. mo­že­mo je uze­ti”. ogrom­na je: pr­vi deo fil­ ma. Var­ho­li su u dže­po­vi­ma bo­ce pi­va: „Ov­de je ma­lo lju­di. po­sva­đao bih se sa že­nom. 20). a ta­mo je Eva. da ga is­ko­ri­sti kao pri­gu­ši­vač na tru­bi. (160)40 Noć. „Išao je da tra­ži pe­čur­ ke?”. le­to (17. Za­vac­ki svi­ra tru­bu. zvuk tru­be se na­sta­vlja. na­o­ča­re su le­ža­le po­red nje­ga. kad ode­mo do pro­dav­ni­ce mo­ram po­gle­da­ti da li je ta ba­ba usta­la.10 Ta­ko 7 Sled go­di­šnjih do­ba to­kom pu­to­va­nja ide sle­de­ćim re­dom: zi­ma (2. ta­ko­đe. Za­vac­ki se zbog to­ga ner­vi­ra. mo­rao sam da zo­vem po­li­ci­ju”. (159)13 Eva Prek­sto­va. a naj­če­šće zvu­ci pti­ca i do­ma­ćih ži­vo­ti­nja. Za­vac­ki su deo po­ro­di­ ce. ka­me­ra se uda­lja­va. je­sen (12). ka­ko pad­ne. Za­vac­ki ka­že da će sa­da svi­ ra­ti jed­nu za Nem­ce. U ju­nu. „Mno­go pu­ta”. ali i da tre­ba ići pra­vo na­zad. le­to (26). kao da be­ži od tru­be ko­ja i da­lje lo­še svi­ra. „A već se ras­pao?”. da. su­mrak je. na­kri­vo po­dig­nut po­kva­re­ni auto­mo­bil ko­ji po­pra­vlja gru­pa lju­di (27). 10 Ži­vo­ti­nje su pra­vi sta­nov­ni­ci sve­ta Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca. „Ja sam ga na­šao”. a ovo je naj­ra­zu­ mlji­vi­ja sli­ka za ov­da­šnji et­ni­kum za­to što je na njoj jed­na ta­ko le­pa kra­va da se pi­tam ka­ko ju je Var­hol do­veo u Nju­jork. „Pa da”. ta­ko­đe”. zi­ma (9. 8). 22). i to je sve što smo mo­gli pre­po­zna­ti. vi­ču i de­ru se. Di­sku­si­ja Dis­tan­ca iz­me­đu Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca s jed­ne stra­ne. Vi­ču. „Ko­li­ko je da­le­ko Čer­no­bil odav­de. Sme­nji­va­njem ka­dro­va iz raz­li­či­tih go­di­šnjih do­ba do­bi­ja se uti­sak da je po­treb­no pro­ve­sti vi­še da­na. „Jan Var­ho­la. pro­le­će (23). „Sve­ća”... le­to (7.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá čur­ke: „Ako bih od­neo ova­ko pe­čur­ke. Ne­pra­vi­lan sled i kon­trast8 tvo­re no­tu hu­mo­ra. mi smo za­hva­će­ni. (148)24 Mi­hal Var­ho­la se­če pe­čur­ke i sta­vlja ih da se su­še. po­ku­ša­va da pri­ka­že da taj put tra­je iz­u­zet­no du­go i da su ta se­la iz­u­zet­no da­le­ko. ju­lu. Mi­hal Buč­ko ka­že: „Ovo su sli­ke iz tog te­mat­ skog kru­ga. ži­vo­ti­nja je to ura­di­la. „Ko­ji?”. mi­slim da je iz­gu­bio na­o­ča­re u šu­mi”. mo­žda je taj­no bio u Mi­ko­vi i na­pra­vio ne­ki sni­mak”. 14). „Ta­ko je. (153)19 Za­vac­ki sa de­com i tru­bom. 4. „Tu­poj”. (152)14 Kra­va pro­la­zi is­pod kr­sta sa Isu­som. 8 U kon­tra­stu je i tan­go ko­ji ope­va slo­vač­ke ba­nje u od­no­su na sli­ke pu­sto­ši ko­ja se sme­nju­je po go­di­šnjim do­bi­ma. Mu­zi­ka sa ra­ di­ja. le­to (13). Zdra­va je (po­ka­zu­je na pe­čur­ku). pe­ru­an­ska. Sad vi­še ne­ma.7 U vi­še na­ vra­ta pro­la­zni­ci upu­ću­ju da tre­ba ići sa­mo pra­vo. „Kad?”. ko­ji je po­sve­ćen pu­to­va­nju u Med­zi­la­bor­ce i Mi­ko­vu. Mo­ram da pro­ ve­rim da li je ili ni­je. „Lju­di umi­ru?”. (156)44 Fe­ro i Mi­ hal su na gro­blju. Mi­hal tap­še. „Gla­va mu je bi­la odvo­je­na. imao je na­o­ča­re sa ve­li­kom di­op­tri­jom. ovo je elek­trič­na sto­li­ca iz se­ri­je ‘ame­rič­ka smrt’. ta­ko da je to u kon­tra­stu sa pret­po­sta­vlje­nim pra­vil­nim pu­to­va­njem. sa te­le­tom. Ka­me­ra se uda­lja­va dok mu­zi­ka svi­ra. Ima­mo ov­de fe­sti­val sva­ke go­di­ne u nje­go­vu čast. ali je sa­da le­to i lju­di pro­la­ze na dru­gu stra­nu). Na sto­lu je mno­štvo fla­ša... 18. Svi­ra­ju Za­vac­ki i dru­gi. (151)14 Kra­va na li­va­di pro­la­zi zde­sna na­le­vo. mno­go pu­ta sam ta­ko ču­la. ovo je tvo­ja ro­đa­ka.. Vor­ho­lo­va tet­ka.. evi­dent­nim kri­vu­da­njem i sme­nji­va­njem do­ba da­na i go­di­ ne. ša­pu­će da je do­sta: „Do­sta je bi­ lo. „Sa dru­gog kra­ja Mi­ko­ve. (149)7 Mu­zej. ko­je smo oda­bra­li: auto­ne­sre­će. Fe­ro no­si ko­fer i Mi­ha­lo­vu ka­pu. i sve­ta sa dru­ge. go­di­šnjih do­ba. po­gled sa br­da (sli­čan kao ka­dar 111. 19. Za­vac­ki ski­da še­šir Mi­ha­lu Var­ho­li.9 Ži­vo­ti­nje se na pu­tu po­na­ša­ju svo­je­gla­vo i na­iz­gled sa­mo­sve­sno. ne­ki šla­ger. „Tre­ba da ide­mo”. La­ ku noć. (150)41 Rad­nik u Mu­ze­ju iz­no­si sli­ke. zi­ma (24. Var­ho­le su svu­gde”. da bi se sti­glo do Mi­ko­ve. Od­ja­va. le­to (11). Mi­hal Var­ho­la fal­ši­ra. je­sen (14). le­to (15). 6).

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na dru­mu svo­jim pu­tem ide kr­do kra­va (15). isto kao sta­ri­ce ko­je osim što go­vo­re u sa­gla­sju bi­va­ju jed­na­ko i ob­u­če­ne: sve tri su u cr­nim ode­li­ma i ima­ju jed­na­ke pla­ve ma­ra­me. To po­tvr­đu­je i sle­de­ći ka­dar u ko­jem su de­ca u ka­fan­skoj sa­li (131). to je do­bro. kao da se ti­me iz­ra­ža­va da je ra­ki­ja stvar vas­pi­ta­nja (130). kao da je to ve­li­ka ne­sre­ća. a pa­ra­lel­no se ču­je na­rod­na pe­sma „Od­go­ji­li ste me. na na­čin ko­ji se ta­ko­đe mo­že pro­tu­ma­či­ti kao iro­ni­ja. za ce­lu Ame­ri­ku!”. Vi­di se mre­ška­nje ko­je kao da je po­kre­nu­to bo­ri­ći­ma i kr­stom iz du­bi­ne – kao zna­ci ne­kog dru­ga­či­jeg. ko­ja se pro­li­va za vas i za mno­ge. dok zvo­na zvo­ne. Tu su drv­ca ko­ja kao da ra­stu pre­ma tom do­njem ne­bu. 13). go­vo­re­ći o Vor­ho­lu. a na če­ti­ri stra­ne sto­je ča­ši­ce. u jed­ nom mo­men­tu sti­če se uti­sak da zvo­ne sa­ma od se­be. 71 . Ovu iz­ja­vu je za­ni­mlji­vo po­re­di­ti u od­no­su na Isu­so­vu iz­ja­vu to­kom Taj­ne ve­če­re: „Pij­te iz ove ča­še svi. ra­di ot­pu­šta­nja gre­ha” (Mt 26: 27–28). a vuč­jak je u na­iz­gled du­gom tr­ku11 po dru­mu pre­ma sa­mo nje­mu zna­nom ci­lju (11. pra­vi ki­se­lo li­ce i ka­že: „Nem­ci. Osim što se dr­že kao gru­pa. Kao da u pod­zem­nom sve­tu Var­ho­la ca­ru­je eg­zi­sten­ci­jal­na pra­zni­na. što je mo­gu­će pro­tu­ma­či­ti kao od­re­đen znak ve­ze sa ja­kim bo­ja­ma pri­sut­nim na Vor­ho­lo­vim sli­ ka­ma. sta­ri­ce su na pu­tu pre­ma hra­mu. Ta­ko se do­bi­ja uti­sak da u tom sve­tu po­sto­ji do­nje ne­bo. da ko­no­pac ko­jim su za­ka­če­na ni­ko ne vu­če (114). ta­da se do­bi­ja uti­sak kao da se na­la­zi­mo pri ula­zu u ne­ki pod­zem­ni svet u ko­jem je sve na­o­pač­ke. ve­za­ne za Cr­kvu. ali kao da go­vo­ri o Isu­su (53). Kao da je u pod­zem­nom sve­tu Var­ho­lo­vih iz­vr­še­na obr­nu­ta pre­tvor­ba12 – u ra­ki­ju. za­tim sle­di je­se­nji ka­dar. i lju­di ko­ji­ma je znak obr­nu­ti krst. a od­mah za­tim Mi­hal Var­ho­la ka­že: „Ne znam šta da vam ka­žem o nje­mu. ni­kad ga ni­sam sreo”. On pe­va čud­nu pe­smu ko­ja ozna­ča­va da kad ode Bo­gu na isti­nu – bi­će ve­seo. jer je ka­dar u ko­jem se pr­vi put po­ja­vlju­je (11) let­nji. Kraj pr­vog de­la je obe­ća­ni krst pred ku­ ćom Mi­ha­la Var­ho­le (28). ka­že „Pi­je­mo za sve. što je opet za­jed­nič­ko sa Vor­ho­lom. tj. od­re­đu­ju­ći ga kao pi­sca. 12 Pre­tvor­ba ili tran­ssup­stan­ci­ja­ci­ja: pre­o­bra­že­nje jed­ne su­šti­ne u dru­gu – pre­tva­ra­nje vi­na u krv. Zna­ci ne­ke čud­ne re­li­gi­o­zno­sti vi­de se od­mah u pr­vom ka­dru dru­ge su­per­se­kven­ce: na sto­lu sto­ji Vor­ho­lo­va re­pro­duk­ci­ja Le­nji­na. jo­jo­joj!”. Čud­na re­li­gi­o­znost ogle­da se i u gro­tesk­nim sli­ka­ma de­ce u sne­gu ko­ja pra­ve ko­lu­to­ve kao cir­ku­san­ti. Isto ta­ko. da­tog prema Absolut vodka. Ovaj gest za­pra­vo po­no­vo upu­ću­je na stih iz Sve­tog pi­sma ko­ji smo ci­ti­ra­li: kao da je En­di Vor­hol ta­ko­đe vr­šio 11 Trk iz­gle­da dug. i ta­ko. i zvo­na po­vla­či Ni­šta­vi­lo. ho­će­te da vi­di­te? To je Mi­ko­va” (33). svi isto­vet­no a u rit­mu cr­kve­nih zvo­na (58). pri­ka­za­ni lju­di na­ja­vlju­ju i kse­no­fo­bi­ju: kad jed­na od sta­ri­ca ču­je da je film­ska eki­pa iz Ne­mač­ke. pi­jan (52). ako se taj pri­zor po­sma­tra ne kao od­raz već kao pro­zor. Sta­ri­ca Eva Prek­sto­va. pred­sta­vlja­ju­ći do­slov­no špi­rit (eng. Kao da se sta­ri Vor­ho­lov kraj i Ab­so­lut vod­ka na ne­ki na­čin po­i­sto­ve­ću­ju. spi­rit – duh) tog kra­ja. S dru­ge stra­ne. Vor­ho­lo­va uj­na.. U tom kra­ju lju­di su sa­mo­u­ve­re­ni. bi­ci­kli­sta o Vor­ho­lu „zna sve” (9). Ove ma­ra­me opet ima­ju za­ni­mlji­vu bo­ju – ve­o­ma su in­ten­ziv­no pla­ve. kao da je u pi­ta­nju ne­ka vr­sta iz­o­pa­če­ ne iko­ne (29). Al­ko­hol je sve­pri­su­tan u tom pod­zem­nom sve­tu. Pot­pu­no po­i­sto­ve­će­nje u tom du­hu iz­go­va­ra Mi­hal Var­ho­la dok gle­da re­pro­duk­ci­ju Vor­ho­lo­ve sli­ke Ab­so­lut vod­ka: „Ap­so­lut vot­ka. Ver­nost al­ko­ho­lu ogle­da se u sli­ka­ma bo­ca i ča­ša ra­ki­je ko­je su pri­sut­ne u sko­ro sva­kom dru­gom ka­dru. ta­ko da do­bi­ja ob­li­ke ap­so­lut­nog. Taj ap­so­lu­ti­zam ot­kri­va se i kroz iro­nič­ni i opo­mi­nju­ći na­slov fil­ma Ab­so­ lut War­ho­la. na pri­mer. U jed­nom tre­nut­ku Fe­ro kao da že­li da na­pra­vi kon­tra­kult­ni po­tez: on otva­ra kon­zer­vu Camp­bell So­ up i iz­gle­da kao da je to pu­tir iz ko­jeg pri­če­šću­je He­le­nu Be­ze­ko­vu vred­no­šću iz sve­ta van Mi­ko­ve. a on­da se po­no­vo po­ja­vlju­je vuč­jak u let­njem ka­dru – kao da je pro­šla go­di­na da­na a on još uvek tr­či. Ve­za iz­me­đu Ru­si­na i ra­ki­je ogle­da se i u ka­dru u ko­jem se nu­di tac­na pu­na ča­ša ra­ki­je.. na­o­pa­kog ži­vo­ta ko­ji vi­bri­ra. iako se za­pra­vo vi­di da sla­bo po­zna­ju Vor­ho­lov ži­vot i rad.”. ovo je krv mo­ja No­vo­ga za­ve­ta. Me­đu­tim. Krst se ogle­da u vo­di is­pred ku­će. uglas (27). Lju­di na­stu­pa­ju kao gru­pa u ko­joj se svi jed­na­ko po­na­ša­ju i jed­na­ko iz­gle­da­ju: gru­pa lju­di ko­ji po­pra­vlja­ju auto­mo­bil go­vo­re jed­na­ko. Re­li­gij­ska aso­ci­ja­ci­ja ve­za­na je i za ka­dar u ko­jem ne­ko no­si li­me­nog Isu­sa u po­lje. Sta­ri­ce o Vor­ho­lu po­ka­zu­ju de­li­mič­no zna­nje.

Po ana­lo­gi­ji. bio „čo­vek do­brog sr­ca” i stra­dao zbog ne­uz­vra­ će­ne lju­ba­vi. ali dru­gi kri­te­ri­ju­mi za nji­ho­vo vred­no­va­nje kao da iz­o­sta­ju. kao da je umo­ran od mu­zej­skih ar­te­fa­ka­ta i ne zna šta bi sa nji­ma (103). Ova (auto­i­ro­nič­na) nu­me­ra. mu­zej­ skom ku­ra­to­ru va­žno je da su pred­me­ti ko­je ču­va­ju auten­tič­ni. ali ta­ko što je umet­nič­kim ra­dom pre­tva­rao obič­ne pred­me­te u umet­nost (stva­ra­ju­ći pred­me­te kul­ta. Jan­ko Za­vac­ki po­ku­ša­va da svi­ra tru­bu. gle­da­ju­ći isto­vre­me­no Vor­ho­lo­vu sli­ku i svog si­na. Eva Prek­sto­va ka­že da ne vo­li En­di­ja za­to što se ni­kad ni­je že­nio. ori­gi­nal­no po­ve­za­na sa Vor­ho­lom. Po slič­nom obra­scu i Vor­ho­lov mu­zej je osta­vljen da pro­ki­šnja­va i da se vo­da sli­va na sli­ke. ne po­ma­že ni Vor­ho­lov mu­zej u Med­zi­la­bor­ci­ma: Vor­hol je u Med­zi­la­bor­ci­ma po­stao mu­zej (ka­dar 37 po­ka­zu­je si­vi Vor­ho­lov lik iz­nad ko­jeg je taj na­slov).. Auto­i­ro­ni­ja kao svest o ne­u­spe­šnom pri­stu­pu kao da se ogle­da i kod sa­mih mu­zi­ča­ra: ku­ra­tor Buč­ko pe­va sti­ho­ve „Ej po­pe. Dis­tan­ca pre­ma kult­noj kon­zer­vi kao da je ilu­stra­ci­ja uža­snog ne­ma­ra s ko­jim su se Mi­kov­ča­ni od­no­si­li pre­ma Vor­ho­lo­vim de­li­ma: He­le­na Be­ze­ko­va go­vo­ri bez za­dr­ške o to­va­ ri­ma (ve­o­ma le­pih i ori­gi­nal­nih) ci­pe­la ko­je im je Vor­hol slao.”. kon­ti­nu­i­tet sa za­jed­ni­com u vi­du od­je­ka Vor­ho­lo­vog umet­nič­kog ge­na kao da se ogle­da na ne­u­spe­li na­čin kod pri­pad­ni­ka nje­go­ve po­ro­di­ce: In­grid Bo­šno­vi­čo­va kao da je Vor­ho­lov epi­ gon (74). Svi od­re­da od­bi­ja­ju da je on bio ho­mo­sek­ su­a­lac. Mo­ra bi­ti da je do­bro. dok su­ve­ni­ri opet osta­ju sa­ču­va­ni u vi­tri­na­ma. ali mu to ide ve­o­ma lo­še (72).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pre­tvor­bu. što baš ne od­go­va­ra pred­sta­va­ma dru­gih o Vor­ho­lu. ina­če bi mo­žda do­neo vot­ke (32). Me­đu­tim. Slič­no je i sa nje­go­vim cr­te­ži­ma ko­je su pre­pu­sti­li uni­šte­nju (118). A Mi­kov­ča­ni se i pre­ma tim obič­nim pred­me­ti­ma od­no­se u skla­du sa svo­jim vred­no­snim si­ste­mom: kad su pri­ka­za­na stra­ši­la u po­lji­ma. zvu­či sme­šno u od­no­su na mu­zi­ku ko­ju je.. jer da je zlo. a za Mu­zej je va­žna an­ti­kvar­na auten­tič­nost. vra­ća­li bi se na­zad” (47). Na ovaj obra­zac uka­zu­ju i ka­dro­vi u ko­ji­ma se vi­de po­zna­te kon­zer­ve. stva­ra­la gru­pa Vel­vet un­der­gro­und. stil i bo­je ko­jim je osli­kan taj Isus sa­svim od­go­va­ra­ju li­ko­vi­ma. a vr­hu­nac su Camp­bell So­up kon­zer­ve po­sta­vlje­ne da klo­pa­ra­ju na stra­ši­li­ma. na pri­mer. He­le­na na to pri­sta­je sa­mo iz uč­ti­vo­sti i ne uzi­ma vi­še od jed­nog za­lo­ga­ja (85). olov­ka ko­jom je Vor­ho­lo­va maj­ka pi­sa­la. po­pe ar­te­fak­te. a to se od­no­si i na one ko­ji su emi­gri­ra­li (Vor­ho­lo­ve ro­di­te­lje) – jer da je ta­mo gde su oti­šli zlo. Me­đu­tim. dok je Vor­ho­lo­va sli­ka cve­ća u dru­gom pla­nu (39). raz­li­ku iz­me­đu Mi­ko­ve i sve­ta kao da po­ sred­no sa­ma is­ka­zu­je Eva Prek­sto­va. što uka­zu­je na si­stem vred­no­sti u ko­me se Vor­ho­lo­vi cr­te­ži ba­ca­ju a su­ve­ni­ri i por­cu­lan­ski kič ču­va. Maj­ka Mi­ha­la Var­ho­le. kao i pri­ča o naf­t i ko­ja je ne­kad cr­pe­na iz mi­ko­vač­kih po­lja (137). ta­ko da im ni­je ostao ni­je­dan par (41). Kri­te­ri­jum va­žno­sti u Mi­ko­vi je dru­ga­či­ji ne­go u vanj­skom sve­tu: nji­ma je va­žna ne­u­gled­na kru­ška u dvo­ri­štu Vor­ho­lo­vih ro­di­te­lja (42). kao npr. sti­lu i bo­ja­ma jed­ne od grup­nih fo­to­gra­fi­ja Mi­kov­ča­na pri­ka­za­nih u fil­mu. Han­ka Ser­vic­ka pro­ce­ nju­je da je šte­ta što Vor­hol ni­je sli­kao ru­sin­ske iko­ne. već ona čak i stva­ra lik ko­ji joj od­go­va­ra. ali is­ko­ri­šće­ne da se na­pra­ve stra­ši­la (83). U Mu­ze­ju. u ka­dro­vi­ma u ko­ji­ma je He­le­na vi­di se vi­tri­na sa por­cu­lan­skim kič fi­gu­ri­ca­ma ko­je ona oči­gled­no ču­va. S dru­ge stra­ne. me­đu­tim. od­no­sno sve­ti­nje – kon­zer­vu Camp­bell So­up). Vred­nost mu ipak od­re­đu­ju u od­no­su na svoj si­stem: Jan­ko Za­vac­ki ka­že da je šte­ta što je umro. ode­la u ko­ja su ob­u­če­ni kao da se ne raz­li­ku­ju od Vor­ho­lo­vih ko­ja se ču­va­ju u Mu­ze­ju. ova­ko je i iz­re­če­no da je u Mi­ko­vi zlo. Za­ni­mljiv po­ku­šaj da na­pra­ve most iz­me­đu Vor­ho­lo­vog mu­ze­ja i pu­bli­ke vr­še ku­ra­tor Mu­ze­ja Mi­hal Buč­ko i nje­go­va eki­pa. U kon­struk­ci­ji lju­di iz Mi­ko­ve on je imao su­pru­gu. Lo­gič­ki. oti­šli su u bo­lje. I lo­kal­ni sve­šte­nik po­ku­ša­va da pre­mo­sti sa­vre­me­ne fe­no­me­ne i tra­di­ci­o­nal­nu re­li­gi­o­znost. U tom smi­slu. Na ovaj na­čin po­ka­zu­je se da po­ro­dič­na za­jed­ni­ca ne sa­mo da se se­ća onog što njoj od­go­va­ra. a ko­je su oni no­si­li i ba­ca­li. pe­va­ju­ći pop-nu­me­ru. Po­no­vo je ume­će ona ak­tiv­nost ko­jom se vr­ši ukla­pa­nje u svet u ko­jem na­sta­je: rad­nik sli­ka Isu­sa na li­mu. 72 . iako ga ni­kad ni­su vi­de­li. S dru­ge stra­ne. Pred­me­ti ko­ji su pom­no ču­va­ni u Mu­ze­ju su opet neo­bič­no obič­ni. ali i nje­mu to sla­bo uspe­va (113). što zna­či da joj ta­ko iz­gle­da i Vor­hol. raz­mi­šlja­ju­ći o smr­ti i ono­stra­nom: „Ni­ko se ne vra­ća da ka­že ka­ko je. ka­že: „Iz­gle­da kao maj­mun”. Lik. Mi­kov­ča­ni En­di­ja Vor­ho­la u pot­pu­no­sti shva­ta­ju kao svo­je­ga. vra­ća­li bi se na­zad. ko­ji od­go­va­ra sve­tu Mi­ko­ve. Jan­ko Fi­ška ga po­re­di sa lo­kal­nim ko­mu­ni­stič­kim funk­ci­o­ne­rom (34). i sa­ma ispravlja taj pro­pust (isti­na le­pom) ru­sin­skom na­rod­nom pe­smom. oni ko­ji su oti­šli.

Šo­be. War­hol. Go­cić. Med­zi­la­bor­ce: Múze­um mo­derného ume­nia Andy War­ho­la.Strand­film-Pro­duk­ti­ons GmbH.. Mo­ris (2013). 73 . 17. Ма­ґ­о­чи. Muc­ha. u vi­du film­ske eki­pe i Fe­ra ko­ji se pred­sta­vlja kao Vor­hol – po­ka­zu­je od­bi­ja­nje. Po­se­ban na­čin je od­nos pre­ma Ro­mi­ma (99). Uža­sna jed­no­lič­nost ogle­da se i u fil­mu po­na­vlja­noj po­tra­zi za za­pra­vo be­zna­čaj­nim naft­nim ce­vi­ma u mi­ko­vač­koj šu­mi (142. Ma­ria. Ma­u­ri­ce (1992).илу­стро­ва­на ис­то­рия Кар­пат­ских Ру­си­нох. 11. i svo­ji ga ne pri­mi­še” (Jn. 20. Uni­ver­si­tāts-Ver­lag­sbuc­hhan­dlung. Andy. za­tim kra­va u pod­ne pro­la­zi sa te­le­tom. Mi­ro­slav (2014). 22–38. In­ter­kul­tu­ral­nost. Andy War­hol and the can that sold the world. Aki­le Bo­ni­to (2005). Sta­ni­slaw (2001). Kse­no­fo­bi­ja je pri­sut­na na vi­še na­či­na: kad se Eva Prek­ sto­va pi­ta o „dru­ška­nu ko­ji sam ide”. Paul (1983). Film – a Cri­ti­cal In­tro­duc­tion. Me­đu­tim. Ilu­stra­ci­ja to­ga je ka­dar ko­ji pri­ka­zu­je lju­de ka­ko pro­ la­ze po­red Mu­ze­ja u zi­mu (111). već u od­no­su Ro­ma i Mu­ze­ja. Thom­son Ga­le. Li­te­ra­tu­ra: Al­bvaks. II. sa­mo iz dru­gog prav­ca (149). Open Uni­ver­sity Press. Halb­wachs. Dru­štve­ni okvi­ri pam­će­nja. Pat (2009). „Prin­ci­pi in­sti­tu­ci­o­nal­nog se­ća­nja”. Kraj fil­ma po­no­vo uka­zu­je na ne­red. Be­o­grad: Clio. Žak. 7. Wal­lis. kao da je to ilu­stra­ci­ja bi­ blij­skog „Svo­ji­ma do­đe. 144. Ba­rry Ke­ith (2007). 1928–1987: Com­mer­ce In­to Art. Omon. ne pri­hva­ta­ju ga. No­vi Sad: Pro­me­tej. Be­o­grad: Clio. kao ve­či­to vra­ća­nje iz ni­če­ga u ni­šta. Go­ran (1997). Gary (2010). Ke­ve­ždi. Be­o­grad: Clio. Mo­der­na umet­nost: 1770–1970–2000. The Rusyn-Ukra­i­ni­ans of Czec­ho­slo­va­kia: an hi­sto­ri­cal sur­vey. 13. Ma­ri. Hac­kett. New York: Ba­sic Bo­oks.(2006). fal­ši­ra­ju i zbog to­ga se ner­vi­ra­ju (158). ---. Ku­ljić. 14. Mar­ten Lo­ren (2014). Žak. To­ko­vi isto­ri­je. Hon­nef. Chi­ca­go: The Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press. 2. vi­di se po­do­zri­vost pre­ma stra­nom u nje­nom se­lu (87). R. 9. Mi­ko­va i Med­zi­la­bor­ci su za­tvo­re­ni sve­to­vi. Taschen. Ab­so­lut War­ho­la [DVD]. „Kul­tu­ra se­ća­nja – isto­ri­jat”. Be­o­grad: Slu­žbe­ni gla­snik. Tom (2008). ali ni­su u rit­mu. Pan­do­ra Fil­mpro­duk­tion . The­o­ri­es of So­cial Re­mem­be­ring (The­o­ri­zing So­ci­ety) [1 ed. Alen. 16. PO­Pi­zam – War­ho­lo­ve še­zde­se­te. Ver­ne. Mark (2006). Andy War­hol i stra­te­gi­je po­pa1. Omon. Me­đu­na­rod­ni kul­tur­ni od­no­si. 18. (1–2).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Svet Mi­ko­ve i Med­zi­la­bo­ra­ca je jed­no­li­čan.. ali je ipak ta­mo. 5. En­di Vor­hol i stra­te­gi­je po­pa2. Pra­mag­gi­o­re. već je su­mrak. War­hol (2006). on i da­lje svi­ra (152). In­di­a­na. isti­na. Na isti na­čin oni će pro­la­zi­ti i le­ti. 10. Po­seb­no za­ni­mljiv je ka­dar 121. 4. či­me se za­tva­ra krug. kao Vor­ho­lo­va iro­ni­za­ci­ja. Na ovaj na­čin stvo­ren je još jed­nom fe­no­men pop-pa­lan­ke. 12. Be­o­grad: Clio. 146). Vor­hol za­pra­vo ne­ma me­sto u tom sve­tu. u ko­ji ne­ma­ju pri­stup (93. 8. 15. Za­greb: Na­kla­da Lje­vak. Lon­don: La­u­ren­ce King Pu­blis­hing Ltd. Iro­ni­ja spram bes­plod­nog po­na­vlja­nja pro­iz­ve­de­na je u fil­mu u ka­dro­vi­ma u ko­ji­ma Jan­ko Za­vac­ki svi­ra tru­bu: pr­vo se vi­di kra­va (iz­ju­tra?) ka­ ko pro­la­zi li­va­dom dok on svi­ra (151). ona ko­ja je isto­vre­me­no stal­no od­bi­ja­na i od­ba­ci­va­na. Andy War­hol. U tom smi­slu. Vi­en­na: Wil­helm Bra­umüller. ---. a Za­vac­ki i da­lje tru­bi bez pre­stan­ka (153). u ko­me se Fe­ro pred­ sta­vlja kao En­di Vor­hol ko­ji se vra­tio iz Ame­ri­ke. Kul­tu­ra se­ća­nja. No­vi Sad: Cen­tar za vi­zu­el­nu kul­tu­ru Zlat­no oko. Ana­li­za film(ov)a. po­sta­vljen je kao onaj „ko­ji je sa­šao nad pa­kao”. 1.]. 19. Shir­mer Encyclo­pe­dia of Film. [ISBN 80-967748-0-8] Ar­gan. Be­o­grad: Či­go­ja štam­pa. Mi­kov­ča­ni po­ku­ša­va­ju da pe­va­ju. Mi­šel. Mis­ztal. (8). Grant. No­vi Sad: Me­di­ter­ran. Ber­ga­la. To­dor (2004). Ma­ri. Đu­lio Kar­lo. Па­вло Ро­берт (2009). Bar­ba­ra (2003). utvr­đen kroz svoj umet­nič­ki iz­raz kao stal­no pri­sut­na pro­vo­ka­ci­ja. Fran­soa. On col­lec­ti­ve me­mory. Ka­me­ra na­pu­šta taj svet ko­ji osta­je u mra­ku. 102). 3. Ужго­род – Но­ви Сад: Ви­да­ва­те­ль­ство В. Па­дя­ка – НВУ “Ру­ске сло­во”. Andy War­hol. ne ogle­da u od­no­si­ma Ro­ma i Ru­si­na. На­род нї­од­кадз . Este­ti­ka fil­ma. 123–155. Oli­va. Ma­goc­si. Mi­šel (2007).(2012). No­vi Sad: Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne. Kla­us (2000). Nje­gov dru­gi do­la­zak. 1: 11). 6. ko­ji se.

sep­tem­bra 2015. which we­re pre­sen­ted in the film Ab­so­lut War­ho­la by the po­lish aut­hor Sta­ni­slaw Muc­ha in the year 2001. cul­tu­re of re­mem­bran­ce.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Tha Analysis of the Film Ab­so­lut War­ho­la and the Cul­tu­re of Re­mem­bran­ce of Rut­he­ni­ans in Slo­va­kia Ab­stract: The aim of this study is to de­ter­mi­ne the cha­rac­te­ri­stics of re­mem­bran­ce on Andy War­hol (1928-1987). but al­so bu­ilds it on the ba­sis of the­ir steady so­cio-cul­tu­ral system. Keywords: film analysis. the va­lue and at­ti­tu­des to­wards him are still de­ter­mi­ned in re­la­tion to the­ir own va­lue system. alt­ho­ugh they had ne­ver seen him. On the in­ter­pre­ta­tion le­vel we ca­me to the re­a­li­za­tion that the de­ve­lop­ment of the film story re­pre­sents a sort of de­scent from the world of art in­to the world of Mi­ ko­va and Med­zi­la­bor­ce. The met­hod used is analysis of the film on the de­scrip­ti­ve. cul­tu­ral me­mory. sep­tem­bra 2015. as yet anot­her iro­nic War­hol`s ar­ti­stic ex­pres­si­on. re­fu­sed and re­jec­ted. Slo­ vak Re­pu­blic. This has cre­a­ted the phe­no­me­non of pop-pa­roc­hial. In that sen­se. in­ter­pre­ti­ve and eva­lu­a­tion le­vel. Rut­he­ni­ans. Ho­we­ver. Re­mem­be­ring War­hol is ob­ser­ved as a cer­tain cul­tu­re of re­mem­bran­ce. Pri­mlje­no: 18. The de­scrip­ti­ve analysis sho­wed that the mo­vie con­sists of 160 fra­mes and 3 parts. no­ting that a com­mu­nity not only shows and re­qu­i­res con­ti­nu­ity. Rut­he­nian vil­la­ges in eastern Slo­va­kia. due to the ver­sion pre­sen­ted in a film abo­ut the Rut­he­nian com­mu­nity in Slo­va­kia. the pe­o­ple in War­hol`s ho­me­land cre­a­te the­ir own War­hol. at the sa­me ti­me re­jec­ting the one who was known wor­ldwi­de. mir@nspo­int. The film com­ple­ments this ar­ gu­ment. Vil­la­gers of Mi­ko­va fully em­bra­ce Andy War­hol as the­ir own. War­hol`s art form is pre­sent among the vil­la­gers as a con­stant pro­vo­ca­tion.net 74 . Pri­hva­će­no za ob­ja­vlji­va­nje: 22. This sup­ports the the­sis of Emi­le Durk­he­im which sta­tes that every so­ci­ety se­eks a sen­se of con­ti­nu­ity with the past. Andy War­hol.

.

.

.

.

In­te­re­sant­na je. s ko­jim pak ci­tat­no­šću do­la­zi u ve­zu sa per­sij­skom ali i evrop­skom knji­žev­no­šću. čo­ve­ka či­ji usud pre­va­zi­la­zi okvi­re uobi­ča­je­nog. za­vr­ša­va se je­dan na­ra­tor­ni okvir ro­ma­na. da su po­ve­za­na mo­tiv­skim. da­kle. po­bu­na.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 801. W. u iz­ve­snom smi­slu. pri­mar­no sa Kur’anom. ali i sli­ku o stvar­no­sti kao da­to­sti. sim­bol. Pi­ta­nje čo­ve­ko­ve eg­zi­sten­ci­je te­mat­ska je srž go­to­vo sva­kog ve­li­kog knji­žev­nog de­la. Pri­ča o Ah­me­du Nu­ru­di­nu is­ pri­ča­na je u for­mi is­po­ve­sti der­vi­ša. 821. Mir nje­go­voj na­mu­če­noj du­ši!” (Se­li­mo­vić 2001: 325). ci­tat­nim. do­pi­su­je Ha­san. sve­te knji­ge. Der­viš i smrt.2-2.09 Selimović M. Pr­va zna­čaj­na ve­za iz­me­đu Der­vi­ša i smr­ti i Fa­u­sta je­ste od­nos auto­ra kao na­ra­to­ra pre­ma de­lu. Fa­ust. sin Ali­jin: Ni­sam znao da je bio to­li­ko ne­sre­ćan. sva­ka­ko. Rejhana Selmanović Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru Departman filoloških nauka Odsek za srpski/bosanski jezik i knjževnost Srbija Intertekstualni odnosi romana Derviš i smrt i drame Faust Sa­že­tak: Osnov­na te­ma ovog ra­da je­ste us­po­sta­vlja­nje in­ter­tek­stu­al­ne ve­ze iz­me­đu ro­ma­na Der­viš i smrt i dra­me Fa­ust. On je. I Se­li­mo­vić i Ge­te se. Glav­no po­la­zi­šte je či­nje­ni­ca da oba knji­žev­na de­la tre­ti­ra­ju pi­ta­nje op­stan­ka na­ ro­či­tog po­je­din­ca. 79 . ko­ji se u tom slu­ča­ju ja­vlja­ju u for­mi pod­tek­sta. a sa­mim tim in­di­rekt­no sa Bi­bli­jom. Ključ­ne re­či: in­ter­tek­stu­al­nost. od­no­sno me­ta­tek­sta.112. po­vla­če pred svo­jim ju­na­ci­ma. pr­vi ko­men­ta­tor ovog de­la. nje­go­va ve­za sa Ge­te­o­vim Fa­u­stom.163.41-31. ar­he­tip­skim. in­ter­tek­stu­al­nim ve­za­ma ka­ko me­đu­sob­no ta­ko i sa dru­gim tek­sto­vi­ma. ljud­sku pri­ro­du uop­šte). Us­po­sta­vlja­nje od­no­sa iz­me­đu dva tek­sta ko­ji u bi­ti re­ša­va­ju isto pi­ta­nje afir­mi­še smi­sa­o­ni ka­rak­ter i re­flek­siv­nost od­ re­đe­nog knji­žev­nog de­la. ci­tat­nost. ujed­no.73 821. Ha­san je pr­vi ko­ji će pro­či­ta­ti Nu­ru­di­no­vu is­po­vest. In­ter­tek­stu­al­nim po­stup­kom otvo­ren je upliv ne sa­mo ci­tat­nih se­kven­ci ne­go i mo­tiv­sko osla­nja­nje na ar­he­tip­ske mo­de­le ko­ji­ma knji­žev­no de­lo od­vaj­ka­da gra­di sop­stve­ni ot­klon od stvar­no­sti. To sa­zna­je­mo jer je: „Svo­jom ru­kom na­pi­sao Ha­san. Pre epi­lo­ga ko­ji. Ro­man Der­viš i smrt in­ter­tek­stu­al­no ko­re­spon­di­ra sa ve­li­kim bro­jem knji­žev­nih de­la kao i sa sve­tim knji­ga­ma. ci­tat­ni obra­zac.09 Goethe J. po­put epi­ta­fa. ar­he­tip. tj. spo­znav­ši du­bi­nu tu­ge čo­ve­ka ko­jeg je mi­slio da po­zna­je (kao što će Me­fi­sto­fel mi­sli­ti da po­zna­je Fa­u­sta.

Ta­ko je sa sva­kim ju­na­kom ko­ji u svo­ju is­po­vest. pri­ta­jen. Dra­ma Fa­ust po­či­nje sce­nom u po­zo­ri­štu. A od­već mlad da za že­lje ne bih znao. ma­kar sa­mo sim­bo­li­ke ra­di. Se­li­mo­vić po­sta­je tek pri­re­đi­vač tek­sta. obo­ji­ca po­dra­ža­va­ju ar­he­ti­pe zna­čaj­nih po­sla­ni­ka spo­me­nu­tih i u Kur’anu i u Bi­bli­ji. Pe­snik je. pre­ćut­ni kon­tekst nam na­la­že da ta­ko shva­ti­mo. po­put der­vi­ša Nu­ru­di­na. ali u bi­ti. To je vre­me ka­da ljud­ska dob do­sti­že svoj ze­nit i ka­da čo­vek po­sta­je in­te­lek­tu­al­no. u jed­nom od naj­ci­ti­ra­ni­jih frag­me­na­ta ro­ma­na. u svoj ro­man. Na ovaj na­čin. ovo na­pi­sao tek po­što je knji­gu pro­či­tao. Če­tr­de­se­ta go­di­na Ah­me­da Nu­ru­di­na pred­sta­vlja za­tva­ra­nje jed­nog sim­bo­lič­kog kru­ga. iz­me­đu osta­log. ka­že: Če­tr­de­set mi je go­di­na. Pr­va zna­čaj­na ve­za iz­me­đu ova dva čo­ve­ka. u pro­tiv­nom. go­vo­ri oku­plje­nim lju­di­ma sna­gom be­sa i bo­la ko­ji ose­ća­ju svi. sva­ko iz svo­jih raz­lo­ga. Der­viš je taj ko­ji o Ha­sa­nu sve­do­či. ri­zi­ku­je­mo. za­po­če­la u če­tr­de­se­toj go­di­ni ži­vo­ta. A vlast. od či­nje­ni­ce da su oba ju­na­ka srod­ni po go­di­na­ma i po is­ku­stvu. do­bi­ja­mo i gu­bi­mo. Ne­sum­nji­va je ve­za iz­me­đu ne­i­me­no­va­nog pe­sni­ka i slav­nog Ge­tea. ono­li­ko ko­li­ko sma­tra da je bit­no za pri­ču o nje­mu sa­mom.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ha­san je. Ta bor­ba će na mo­men­te po­pri­ma­ti op­šti ka­rak­ter. dok se Pe­snik za­la­že za slo­bo­du mi­sli i iz­ra­za. psi­ho­lo­ški i sim­bo­lič­ki.a. pre svih Fa­u­sta. ti­če se nji­ho­ve ži­vot­ne do­bi. Ova­ko se Ha­san pr­vi put ja­vlja kao Se­li­mo­vi­ ćev ju­nak. Če­tr­de­se­ta go­di­na ži­vo­ta kod is­toč­njač­kih na­ro­da pod­ra­zu­me­va pe­riod spe­ci­fič­ne zre­lo­sti čo­ve­ka. sud ko­ji je za­ču­đu­ju­će sli­čan. on ži­vo­tu i lju­di­ma pri­la­zi s me­rom i s ob­zi­rom. Fa­ust o se­bi ka­že: Od­već sam star da sa­mo glu­mim ja. a ko­ja po­či­nje Pro­lo­gom na ne­bu.s. Sva­ka­ko je od ne­spor­nog zna­ča­ja i či­nje­ni­ca da je če­tr­de­se­ta go­di­na ži­vo­ta ključ­na go­di­na u ži­vo­ti­ma ve­li­kih po­sla­ni­ka Mu­ha­me­da s. Pre to­ga. Se­li­mo­vić for­mi­ra ju­na­ka ko­ji svoj ži­vot po­či­nje baš u če­tr­de­se­toj go­di­ni. du­hov­no i čul­no for­mi­ra­ na lič­nost. ne zna­či da je i ži­veo. oba pi­sca pre­sta­ju da bu­du sve­zna­ju­ći auto­ri. der­viš Nu­ru­din uvo­di. Uprav­nik po­zo­ri­šta na­sto­ji da pred­sta­va bu­de ko­mer­ci­jal­ne pri­ro­de. bit­ni­ji je nji­hov sud o sop­stve­noj do­bi. Za­pra­vo.a. pa­ra­dok­sal­nu ušu­ška­nost ne­po­sto­ja­nja. on je ju­nak Nu­ru­di­nov. To što je Ah­med Nu­ru­din po­sto­jao pr­vih če­tr­de­set go­di­na. Ge­ni­jal­ nost ova­kvog po­stup­ka po­sta­je oči­gled­na tek kad se do­ve­de u ve­zu sa te­mat­skom ide­jom da je u spo­znaj­ nom smi­slu čo­vek obič­no na gu­bit­ku. oli­če­na u li­ku uprav­ni­ka po­zo­ri­šta. kao u tre­nut­ku ka­da Nu­ru­din. na­iz­gled vr­lo raz­li­či­ta. sma­tra­mo. Usled ank­si­o­znog stra­ha od ono­ga što ži­vot zah­te­va od nas. ne bi znao ni­šta o pot­pu­no­sti Ah­me­do­ve ne­sre­će. jed­no od osnov­nih po­la­zi­šta oba knji­žev­na de­la. slič­no Se­li­mo­vi­ću. po­vu­čen u sli­ku o se­bi. U pre­ne­se­nom smi­slu. to je prag po­seb­ne spo­zna­je i po­mi­re­nja sa ži­vo­tom i sve­tom. ana­te­mi­sa­la čak i u umet­nič­kom po­gle­du. (Ge­te 1999: 88) Dok der­viš Nu­ru­din. Uti­šan. U istom kon­tek­stu u kom pre­sta­je da bu­de autor. kre­ću­ći se uvek mar­gi­na­ma svog stra­ha. sva­ka­ko sim­bo­li­zi­ra dog­mu pro­tiv ko­je se Ge­te za ži­ vo­ta bo­rio i ko­ja je nje­go­va de­la. Ah­med Nu­ru­din i Fa­ust kao knji­žev­ne fi­gu­re po­ve­za­ni su či­ta­vim ni­zom po­sred­nih i ne­po­sred­nih slič­ no­sti. On osmi­šlja­va dra­mu či­ji su glav­ni pro­ta­go­ni­sti Fa­ust i Me­ fi­sto­fel. za nje­ga ključ­ne go­di­ne – go­di­ ne bit­ka – evi­dent­no je Nu­ru­di­no­vo po­vla­če­nje pred ži­vo­tom. Oba ve­li­ka ve­ro­ve­sni­ka svo­ju su po­sla­nič­ku mi­si­ju. u ko­joj se do­no­si sud o to­me ka­kva tre­ba da bu­de umet­ nost. Če­tr­de­se­ta go­di­na u Nu­ru­di­ no­vom ži­vo­tu re­zul­ti­ra su­o­ča­va­njem sa ključ­nim stra­ho­vi­ma ko­je je der­viš rev­no­sno ta­lo­žio to­kom svo­je muč­ne eg­zi­sten­ci­je. stva­ra pri­po­ve­dač­ki okvir ko­ji mu do­pu­šta da kao pri­po­ve­dač zva­nič­no iz­ o­sta­ne. što je. to osta­je bor­ba po­je­din­ca i si­ste­ma. a to je da ži­vi­mo. tj. Već spo­me­nu­ta in­ter­tek­stu­al­na ve­za sa go­di­na­ma dva zna­čaj­na po­sla­ni­ka te­me­lji se i na mi­si­o­nar­ skom svoj­stvu ovog pe­ri­o­da u Nu­ru­di­no­vom ži­vo­tu. da od­go­va­ra svi­ma. na­kon sa­zna­nja da je Ha­run mr­tav. sve do ove. No. kao i za de­lo či­ja je pri­ro­da u sva­kom smi­slu umet­nič­ka. i Mu­saa a. 80 . Bož­jom od­red­bom. osnov­ni na­ra­tor. Ah­med se po­vla­či u ka­tar­zič­nu si­gur­nost ne­ži­vlje­nja. ru­žno do­ba: čo­vjek je još mlad da bi imao že­lja a već star da ih ostva­ru­je (Se­li­mo­vić 2001: 10). Se­li­mo­vić ni­je autor već je to Ah­med Nu­ru­din. Ge­te.v. ko­ji ga ra­sve­tlja­va. Po­sled­nju go­di­nu svog ži­vo­ta Nu­ru­din će pro­ve­sti u kon­stant­noj bor­bi.

Šta ste­koh. već ne­ka dru­ga. ni Nu­ru­din. a ona ni­je. da uspo­ko­ji nje­gov ne­mir­ni. po­če­tak kra­ja. Za­pra­vo. kao oklop. go­la ko­ža i go čo­vjek. Fa­ust će. ipak. Ka­kvo sam ja svje­tlo? Či­me sam pro­svi­je­tljen? Zna­njem? Vi­šom po­u­kom? Či­stim sr­cem? Pra­vim pu­tem? Ne­sum­nja­njem? (Se­li­mo­vić 2001: 10) Čak sam na svo­ju ža­lost pra­vu.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Upliv Se­li­mo­vi­će­vog tek­sta u ci­tat­ni smi­sao Ge­te­o­vog sa­op­šte­nja o Fa­u­sto­vim go­di­na­ma vi­še­stru­ko je za­ni­ mljiv. ne­ka mrač­na va­tra ko­ja mu­či du­šu. Na­ga­đa se da na po­čet­ku dra­me Fa­ust ima še­zde­se­tak go­di­na. na sa­mom pra­gu spo­zna­je. Ono što će na Fa­u­sta osta­vi­ti naj­sna­žni­ji do­jam i što će for­mi­ra­ti nje­go­vu po­kaj­nič­ku pu­ta­nju. 81 . to je sa­mo ša­ra­da do­stoj­na đa­vo­lje mo­ći – da uti­če na sve što ni­je bit i su­šti­na i da nu­di sa­mo pri­vi­de vred­no­sti. (Se­li­mo­vić 2001: 10) Ma­gi­star. čak dok­tor zo­vem se ja [. da ni­je ži­veo do tre­nut­ka po­bu­ne. is­tra­ži­vač­ki duh. o ko­ji­ma čak i ne mi­ slim. ni­či­je vre­me ko­je je. (Se­li­mo­vić 2001: 10) U mo­men­tu ko­ji je za Nu­ru­di­na. ne­do­vr­še­no. za nad­ze­malj­skim če­žnja nas pro­že. ali je sva­ka­ko sprem­ni­ji da pri­zna da je svo­je po­sto­ja­nje po­sve­tio ana­li­zi ži­vo­ta kao me­ta­fi­zič­kog poj­ma i da ni­ka­da ni­je ži­veo. Čak i bo­go­slo­vljem pu­nio gla­vu. za­stra­šen ne­kom va­trom ko­ja ti­nja u nje­mu. ute­šnom i isti­ni­tom reč­ju ko­ja kro­ti ne­mir­ni duh. Fa­ust je sna­žni­ja lič­nost. (Ge­te 1999: 88) Sa­da sam sa­mo Ah­med. no­sim ih u se­bi kao kr­vo­tok (Se­li­mo­vić 2001: 42). ose­ća. Či­ta­nje u ci­tat­nom klju­ču otva­ra i ra­sve­tlja­va još jed­nu sna­žnu ve­zu iz­me­đu glav­nih ju­na­ka. sna­žno pri­vla­či mi­sao ko­ja ima sna­gu je­re­si. o mo­ra­lu. ve­ru­je. od na­u­ke te? Znam sa­mo ono što znao sam i pre. da je nje­gov stav is­pra­van. jed­na­ko kao i Nu­ru­din. Ova­kvim či­ ta­njem do­bi­ja­mo ci­tat­ni di­ja­log ko­ji re­zul­ti­ra pot­pu­nim sa­gla­sjem Nu­ru­di­no­ve i Fa­u­sto­ve spo­znaj­ne stvar­no­sti.. i osta­je ono što je bi­lo pri­je sve­ga. Al’ žeđ se i dru­gim to­li­ti mo­že. on se opre­de­lju­je za mla­dost. ma­te­ri­jal­ni i du­hov­ni stroj ko­ji ve­ko­vi­ma po auto­ma­ti­zmu isto zvu­če i zna­če. On tra­ži od sve­te knji­ge da po­tvr­di da nje­go­va mi­sao ni­je gre­šna. (Ge­te 1999: 88) Sve spa­da s me­ne. pa­ra­dok­sal­no. On je. Za raz­li­ku od der­vi­ša. Kur-an. Po­vu­čen pred sva­kim vi­dom ži­ vo­ta. i to spo­zna­je ko­ja ni­je uslo­ vlje­na ovo­ze­malj­skom ne­pot­pu­no­šću. der­viš. Dok ne sret­ne Me­fi­ste­la. ja­snom na­dom. o ve­li­kim lju­di­ma. gre­škom pri­sva­jao. ili ne­ku dru­gu. a Nu­ru­din kao da ni­kad i ni­je bio mlad. lu­da. pod­mla­đi­va­nje obu­va­ta sa­mo ob­na­vlja­nje te­la. du­hov­ni­ka i la­i­ka. I je­dan i dru­gi. shva­ta. Nju će za­vo­le­ti stra­šću čo­ve­ka zre­le do­bi. od sve­te knji­ge tra­ži da ga svo­jim več­nim isti­na­ma umi­ri.] A vi­dim da ni­šta ne mo­že­mo zna­ti. Ali ne umi­ru­ju. ta­ko­đe. reč što bes­kraj­no le­pa i či­sta sa­mo u No­vom za­ve­tu bli­sta. je­ste su­sret sa Mar­ga­re­tom. ve­ro­vat­no i la­ko­um­ni­ja. još vi­še. o sve­tim da­ni­ma. Fa­ust će se pod­mla­di­ti. bla­go­tvor­no svje­tlo vje­re. U slič­nom tre­nut­ku. Fa­ust od­ba­cu­je pre­đa­šnost svo­ga bi­ća kao ne­što ne­pot­pu­no. (Ge­te 1999: 76) Fa­ust tra­ga za ko­nač­nom spo­zna­jom. tre­nu­tak u ko­jem sa­gle­da­va sop­stve­ nu pro­ma­še­nost. I islam­skog i hri­šćan­ skog mi­sli­o­ca. pre­zi­ru ovo­ze­malj­ski po­re­dak. ra­za­pet iz­me­đu ono­ga što je­ste i ono­ ga što že­li da bu­de. no. umi­ri­la bi me mu­zi­ka po­zna­tih re­če­ni­ca ko­ji­ma vje­ru­jem. kao ha­lji­na. Po­sred­stvom ve­štič­jeg na­pit­ka.. Nu­ru­din to­kom svog po­sto­ja­nja pra­vi sa­mo po­vre­me­na is­ko­ra­če­nja u ži­vot kao da­tost. žu­di­mo ot­kri­ve­nje no­vo. ni šejh. sta­ja­ti na ras­kr­šću že­lja. ko­ji je sa­mo pri­vid­no mlad. Osje­ćao sam po­tre­bu da uzmem knji­gu.

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U epo­hal­nom mo­men­tu ka­da sum­nja i po­bu­na (te­ška, opa­sna, pri­ma­mlji­va po­bu­na) tra­že da­nak
od ću­tlji­ve po­kor­no­sti, oba ju­na­ka do­ži­vlja­va­ju pre­o­bra­žaj: der­viš po­sta­je po­bu­nje­ni Is­hak, pra­ved­nik
go­njen zbog ne­po­kor­no­sti, a Fa­ust svo­ju po­bu­nu oči­tu­je re­či­ma:
Pi­sa­no sto­ji: „Reč be­še u po­čet­ku!”
Evo, ja već za­peh tu, na pr­vom ret­ku! (Ge­te 1999: 11)
Po­bu­nje­ni, Ah­med i Fa­ust ot­kri­va­ju du­a­li­stič­ku pri­ro­du ko­ja od­li­ku­je sva­kog čo­ve­ka. Ar­he­tip­ski
ob­li­ci der­vi­ša i fi­lo­zo­fa, po­bu­nje­nih i ne­za­do­volj­nih, od­go­va­ra­ju Ibli­so­voj, tj. đa­vo­lje­voj po­bu­ni pro­tiv
Tvor­če­vog po­ret­ka. Bi­bli­ja i Kur’an upu­ću­ju na đa­vo­la kao na pr­vog po­bu­nje­ni­ka. Pr­vi po­bu­nje­nik od­
bi­ja da bu­de slu­ga čo­več­ji. Va­tra je nje­go­va ele­men­tar­na pri­ro­da. Ze­mlja je pak osnov­ni ele­ment slu­ge
Bož­jeg. Du­a­li­stič­ka pri­ro­da der­vi­ša, kao i fi­lo­zo­fa, osci­li­ra iz­me­đu bun­ta i po­kor­no­sti. Pro­me­tej­ski oslo­
bo­đe­na, bun­tov­nič­ka pri­ro­da ne me­nja već upot­pu­nju­je po­kor­no li­ce ko­je Nu­ru­din ima pred sve­tom, a
Fa­ust pred Bo­gom, ka­ko sa­zna­je­mo iz Pro­lo­ga na ne­bu. No, pri­ro­da ze­mlje ne is­klju­ču­je u pot­pu­no­sti
ose­ćaj za po­bu­nu. Ze­mlja, uob­li­če­na u pr­vog čo­ve­ka, ni­je u pot­pu­no­sti po­kor­na. Adam te­ži za­bra­nje­nom
zna­nju, ne­do­zvo­lje­nom is­ku­stvu, po­ku­đe­noj spo­zna­ji.
Bla­go si­ro­ma­šni­ma du­hom, jer nji­ho­vo je car­stvo ne­be­sko; (Bi­bli­ja 2000: 171)
Sa­mo, ni­je do­bro što sam htio da uzmem ma ko­ju knji­gu i što sam tra­žio za­šti­tu po­zna­tih mi­sli.
Če­ga sam se bo­jao? Od če­ga sam htio da po­bjeg­nem? (Se­li­mo­vić 2000: 42)
Nek pi­še: „U po­čet­ku um je bio” [...]
Da l’ zbi­lja um sve stva­ra­še i tka­še?
„Sna­ga u sa­mom po­čet­ku be­ja­še!” [...]
Duh po­ma­že mi! Vi­dim! Pi­šem sme­lo
i mir­no: „U po­čet­ku be­še de­lo!” (Ge­te 1999: 42)
U oda­bi­ru ma ko­je knji­ge spram Kur’ana, u po­mi­sli da ma ko­ja knji­ga mo­že smi­ri­ti uz­ne­mi­re­nu du­
šu, ve­zu­je se pr­vi čvor. Ka­sni­je će se sa­mo za­ple­ta­ti sin­hro­nij­sko i di­ja­hro­nij­sko zna­čenj­sko klup­ko. Re­
tro­spek­ci­jom u sta­ro i sko­ra­šnje ju­če (jer Nu­ru­din po­zna­je sa­mo pro­šlo vre­me, iz nje­ga ne­pre­sta­no iz­ra­
nja­ju od­lom­ci ne­kog di­sov­ski sta­rog da­na) ni­za­će se ve­li­ke i ma­le po­bu­ne, s jet­kom ra­do­šću do­če­ki­va­ne
po­bu­ne ko­je mu, na­po­slet­ku, uvek osta­vlja­ju no­vo eg­zi­sten­ci­jal­no ne­za­do­volj­stvo i me­ta­fi­zič­ku di­le­mu.
Ci­tat­na, mo­tiv­ska i ar­he­tip­ska po­ve­za­nost Fa­u­sta sa sta­ro­za­vet­nim i kur’an­skim na­če­lom je ve­o­ma
te­sna. Ova ve­za na mo­men­te po­pri­ma pri­ro­du pa­ro­di­je. Na­i­me, Me­fi­sto­fel je po­ko­ran Bo­gu. On tu­gu­je
nad mu­kom u ko­joj se ljud­ski rod na­šao, ne­sre­ćan je zbog usu­da ko­ji je za­de­sio čo­ve­ka. U Ge­te­o­voj in­
ter­pre­ta­ci­ji đa­vo ni­je lju­bo­mo­ran na čo­ve­ka već ga ža­li. Lju­di se­ju zlo na Ze­mlji. Đa­vo za­stu­pa stav da
se sva­ki čo­vek mo­že vr­lo la­ko od­ve­sti na stran­pu­ti­cu, a Go­spod, po­zna­ju­ći du­a­li­stič­ku pri­ro­du čo­ve­ka,
sva­kom iskre­nom po­kaj­ni­ku obe­ća­va iz­ba­vlje­nje.
Di­ja­log na ne­bu pred­sta­vlja Me­fi­sto­fe­la kao za­go­vor­ni­ka čo­ve­ko­vog pra­va na in­di­vi­du­al­nost. Go­
spod, na­vod­no, iz­jed­na­ča­va sve lju­de i od svih zah­te­va po­kor­nost i ver­nost.
Go­spod: Znaš li Fa­u­sta?
Me­fi­sto­fel: Dok­to­ra?
Go­spod: Slu­gu mog! (Ge­te 1999: 77)
Tekst, ka­ko for­mom ta­ko i zna­če­njem, uka­zu­je na čo­ve­ko­vo me­sto i svr­hu. Me­fi­sto­fel pre­po­zna­je
Fa­u­sta za­hva­lju­ju­ći ti­tu­li, a ti­tu­la u ovom kon­tek­stu spa­da u do­men onog što je bi­blij­ski pot­ka­za­no kao
greh oho­lo­sti i gor­do­sti. Da­lje, Go­spod­nji čud­ni pu­te­vi zah­te­va­ju da čo­vek sna­gom po­kor­no­sti i bez­
u­slov­ne ve­re do­đe do ot­kro­ve­nja. Ot­kro­ve­nje se za­slu­žu­je iskre­nom i pre­da­nom slu­žbom Go­spo­da­ru.

82

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Na­ve­de­ni od­lo­mak u sna­žnom je ci­tat­nom od­no­su pre­ma bi­blij­skoj pre­da­ji o pra­ved­ni­ku Jo­vu. Bi­
blij­ski is­ku­še­nik Jov je pra­sli­ka čo­ve­ka či­ja pri­vr­že­nost Go­spo­du tr­pi bol­na sta­nja te­la i du­ha. Jov je ar­
he­tip­ski mo­del Fa­u­sta ali i Nu­ru­di­na, po­seb­no od mo­men­ta ka­da po­sta­je po­bu­nje­nik. Kur’an­ska pre­da­ja
o Eju­pu a.s. u mo­tiv­skom i ci­tat­nom ob­li­ku je po­du­dar­na sa bi­blij­skom. Osnov­na raz­li­ka ja­vlja se na
sa­mom kra­ju, gde je Ejup a.s. pred­sta­vljen kao čo­vek ko­ji ne­po­bu­njen pod­no­si sva is­ku­še­nja. Spa­ja­njem
bi­blij­skog tek­sta sa tek­stom ro­ma­na i dra­me, ostva­ru­je se iz­ne­na­đu­ju­će ho­mo­ge­na tek­stu­al­na ce­li­na ko­ja
pra­ti tok pri­če o pra­ved­ni­ku Jo­vu. Po­seb­no je in­te­re­san­tan na­čin na ko­ji se Nu­ru­di­no­va is­po­vest upli­će u
mo­tiv­sko i zna­čenj­sko ple­ti­vo bi­blij­skog tek­sta.
Bi­ja­še čo­vjek u ze­mlji Uzu po ime­nu Jov; i taj čo­vjek bi­ja­še do­bar i pra­ve­dan, i bo­ja­še se Bo­ga, i
ukla­nja­še se oda zla. (Bi­bli­ja 2000: 76)
Ni­sam bio ohol zbog te svo­je slu­žbe, a to je za­i­sta slu­žba vje­ri, iskre­na i pot­pu­na. Sma­trao sam
du­žno­šću da se­be i dru­ge ču­vam od gri­je­ha. (Se­li­mo­vić 2000: 14)
I Go­spod re­če So­to­ni, ot­ku­da ideš? A So­to­na od­go­vo­ri Go­spo­du i re­če: pro­ho­dih ze­mlju i obi­la­zih.
(Bi­bli­ja 2000: 76)
Me­fi­sto­fel: Sma­tram da je on­de jad i be­da
ko što uvek be­še – da sa­klo­ni vas Bog.
Lju­di se mu­če ko ku­kav­ci si­nji,
Pa čak ni đa­vo ne ma­ri vi­še da ih ki­nji.
Go­spod: Znaš li Fa­u­sta? (Ge­te 1999: 44)
I Go­spod re­če So­to­ni: je­si li vi­dio slu­gu mo­je­ga Jo­va? Ne­ma ona­kva čo­vje­ka na ze­mlji, do­bra i pra­
ved­na, ko­ji se bo­ji Bo­ga i ukla­nja se od zla? (Bi­bli­ja 2000: 76)
Me­fi­sto­fel: Iz­gu­bi­će­te nje­ga vi, da zna­te,
Ako mi sa­mo do­pu­šte­nje da­te
Da svo­jom sta­zom vo­dim ga u zlo. (Ge­te 1999: 81)
A Jov od­go­vo­ri i re­če:
O da bi se do­bro iz­mje­ri­li ja­di mo­ji, i za­jed­no se ne­vo­lja met­nu­la na mje­ri­la! [...]
Ka­ka je si­la mo­ja da bih pre­tr­pio? ka­kav li je kraj moj da bih pro­du­ljio ži­vot svoj? (Bi­bli­ja 2000: 76)
[...] či­ni mi se sa­mo da su mi svi za­jed­no na­ni­je­li zlo, go­to­vo pod­jed­na­ko, po­re­me­ti­li me, su­o­či­li sa
ži­vo­tom iz­van mo­je pra­ve pu­ta­nje, na­tje­ra­li me da se od­re­đu­jem. (Se­li­mo­vić 2001: 75)
Je li si­la mo­ja ka­me­na si­la? je li ti­je­lo mo­je od mje­di? (Bi­bli­ja 2000: 81)
Je­sam li iz­gu­bio ljud­sku lju­bav ili sam ošte­tio čvr­sti­nu vje­re, iz­gu­biv­ši ta­ko sve? (Se­li­mo­vić 2000: 75)
Bra­ća mo­ja iz­ne­vje­ri­še kao po­tok, ko buj­ni po­to­ci pro­đo­še,
Ko­ji su mut­ni od le­da, u ko­ji­ma se sa­kri­va sni­jeg. (Bi­bli­ja 2001: 81)
I šta sam ja sad? Za­kr­žlja­li brat ili ne­si­gur­ni der­viš?
[...] ne bra­nim ga do­volj­no čvr­sto [...] (Se­li­mo­vić 2001: 75)
Kad se ot­kra­ve, ote­ku; kad se za­gri­ju, ne­sta­ne ih s mje­sta nji­ho­vi­jeh; (Bi­bli­ja 2000: 81)
Vo­lio bih da pla­čem zbog bra­ta, ma ka­kav da je, ili da bu­dem tvr­di bra­ni­lac za­ko­na, ma­kar i brat
bio u pi­ta­nju, ma­kar i ža­le­ći. A ne mo­gu ni jed­no ni dru­go. (Se­li­mo­vić 2000: 75)
Ne­sret­no­mu tre­ba mi­lost pri­ja­te­lja nje­go­va, ali je on osta­vio strah sve­mo­gu­će­ga. (Bi­bli­ja 2001: 81)

83

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Strah se na­sta­nio u me­ni, Is­ha­če, strah i zbu­nje­nost, ni ko­rak vi­še ne smi­jem da uči­nim na jed­nu
stra­nu, iz­gu­bi­ću se i pro­pa­sti. (Se­li­mo­vić 2001: 75)
Ah­med i brat mu Ha­run u sna­žnoj su ar­he­tip­skoj ve­zi sa pri­čom o Ka­i­nu i Ave­lju. Ah­med je, ose­ća,
je­dan od ubi­ca svog bra­ta. Je li go­re sa­kri­ti zlo­čin, ako je zlo­čin, ili ne uči­ni­ti mi­lo­sr­đe? (Se­li­mo­vić 2001:
75), pi­ta se, po­ku­ša­va­ju­ći da spa­sa­va­njem od­met­nu­tog Is­ha­ka pi­la­tov­ski ope­re greh sa pa­siv­nih, bra­to­u­bi­lač­kih ru­ku. Is­hak, od­met­nu­ti deo der­vi­še­vog bi­ća, isti­na od ko­je se stra­ši i za­zi­re, al­ter ego je Ah­me­
da Nu­ru­di­na ko­li­ko i pro­jek­ci­ja nje­go­vog bra­ta Ha­ru­na. On je pri­li­ka za mi­lo­sr­đe, pa ma­kar i za­ka­sne­lo.
Zvao me, mo­lio da ne pro­đem po­red nje­ga i po­red nje­go­va stra­ha kao da me se ni­šta ne ti­če. (Se­
li­mo­vić 2001: 75)
Ah­med Nu­ru­din, po­put Jo­va, pro­ta­go­ni­ste pr­ve dra­me u he­brej­skoj knji­žev­no­sti, tra­ži od­go­vor na pi­ta­
nje za­što stra­da ne­du­žni, do­bi­ja ne­pri­hva­tlji­ve od­go­vo­re. Nu­de mu se ove­šta­le, pre­va­zi­đe­ne isti­ne, jer
isti­na je re­la­tiv­na, ka­ko ka­že ak­ter ro­ma­na, a po­šte­nja ima mno­go i raz­li­ku­ju se. Alu­zi­ja na sta­ro­za­
vet­nu ‘Knji­gu o Jo­vu’ po­ja­ča­va ten­zič­nost tek­sta, pro­du­blju­je raz­ma­tra­nu pro­ble­ma­ti­ku i do­da­je te­ži­nu
Nu­ru­di­no­vom stra­da­nju, na­go­ve­šta­va sum­nju i ce­pa­nje nje­go­ve lič­no­sti (Ra­du­lo­vić 2009: 101).
Is­hak ni­ti mo­li ni­ti zah­te­va, ne že­li da pro­bu­di ni sa­ža­lje­nje a ni bes, pa će, pa­ra­dok­sal­no, baš za­to
pro­bu­di­ti obo­je. Nu­ru­di­nu je, kao i Ka­i­nu, ka­za­no da bra­ta mo­že i mo­ra još sa­mo za­ko­pa­ti, pa on sa­kri­
ve­ni zlo­čin u du­ši još va­ga sa ne­u­či­nje­nim mi­lo­sr­đem.
Ni­je žu­rio da se oprav­da, ni­je se tru­dio da me ubi­je­di, od­go­va­rao je na mo­ja pi­ta­nja kao da su
su­vi­šna i do­sad­na, ne ci­je­ne­ći me vi­še ni po do­bru ni po zlu, ni kao opa­snost ni kao na­du: ni­sam
ga iz­dao a ne­ću da mu po­mog­nem (Se­li­mo­vić 2001: 75).
Po­seb­nost Is­ha­ko­vog po­lo­ža­ja, ali i Ha­ru­no­vog, jer Ha­run je­ste isto što i Is­hak, ar­he­tip žr­tvo­va­nog,
be­za­zle­nog kriv­ca i kri­vi­ce (Ra­du­lo­vić 2009: 99), ta iskon­ska pri­sut­nost žr­tve ko­ja se pri­no­si stu­bo­vi­ma
vla­da­ju­ćeg si­ste­ma, za der­vi­ša po­sta­je da­tost o ko­joj se vi­še ne sme ću­ta­ti. Pre ne­go što Nu­ru­din ose­ti i
pri­hva­ti se­be kao po­bu­nje­ni­ka, pre ne­go što poč­ne da mi­sli i de­la shod­no toj ulo­zi, on u Is­ha­ka pro­jek­
tu­je mi­sao ko­ja još ne­ma sna­gu de­la. Za­to je od­nos Ah­me­da i od­be­glog Is­ha­ka am­bi­va­lent­na tvo­re­vi­na
pro­is­te­kla iz iskon­skog ri­va­li­te­ta sve­tla i mra­ka, do­bra i zla, spo­lja­šnjeg i unu­tra­šnjeg.
On­da i pri­ču o bje­gun­cu tre­ba shva­ti­ti kao svje­do­če­nje o se­bi, čo­vje­ku na ras­kr­sni­ci i svo­joj ras­
pe­to­sti, te kao is­po­ve­da­nje po­lju­lja­ne si­gur­no­sti i zeb­nje bi­ća. Ta je is­po­vi­jest muč­no uži­va­nje,
ok­si­mo­ron­ski spoj, u či­joj je osno­vi ma­zo­hi­zam, od pre­ve­li­kog uz­bu­đe­nja me­ša­ju se bol i uži­tak.
Na­ra­tor iskre­no i stra­sno že­li da se ni­šta ne pro­mi­je­ni i sa­ču­va der­vi­šev iden­ti­tet, ali i da pri­hva­ti
iza­zov sud­bi­ne i spa­si bra­ta (Ra­du­lo­vić 2009: 101).
Is­ha­ko­vo pr­vo po­ja­vlji­va­nje, u đur­đev­skoj no­ći, u ko­joj va­zduh je na­to­pljen gri­je­hom, oprav­da­no
je upra­vo neo­bič­no­šću tre­nut­ka. Kao što Fa­ust do­pi­re do za­bra­nje­nih sfe­ra u pre­du­skr­šnjoj no­
ći, no­ći dru­ga­či­joj, po­seb­ni­joj, is­tak­nu­ti­joj, i der­viš ose­ća da noć u ko­joj je­ste ni­je obič­na. Jer [...]
pro­le­tje­će no­ćas vje­šti­ce s ki­ko­tom iz­nad kro­vo­va po­li­ve­nih mli­je­kom mje­se­či­ne, i ni­ko ne­će osta­ti
ra­zu­man, buk­nu­će lju­di stra­šću i bi­je­som, lu­do­šću i že­ljom da se upro­pa­ste (Se­li­mo­vić 2001: 30).
U noć pred Us­krs, Fa­ust pri­zi­va du­ho­ve ze­mlje, tan­ta­lov­ski pru­ža ru­ke ka žu­đe­nom, za­bra­nje­nom
vo­ću spo­zna­je. U ovom bah­ti­nov­ski raz­ob­li­če­nom tre­nut­ku, ko­ji upra­vo zbog svo­je po­seb­no­sti ču­va pra­vo
na greh, ka­ko to der­viš tu­ma­či, Fa­ust po­sta­je od­stup­nik od ve­re i Bož­jih za­ko­na. Noć se ja­vlja kao an­ti­pod
ja­snoj dnev­noj sve­tlo­sti, noć­na mi­sao je opreč­na tre­zve­noj mi­sli da­na, ona osli­ka­va sta­nje du­še i stu­panj
po­i­ma­nja. Mo­tiv no­ći je te­melj gra­da­cij­skoj sta­zi ko­ja smi­sa­o­no ot­kro­ve­nje do­se­že pre­ko si­ste­ma kon­tra­sta.

84

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ah­med Nu­ru­din i Fa­ust ar­he­tip­ski od­go­va­ra­ju li­ku blud­nog si­na kao po­seb­nog ci­tat­nog obra­sca.
Fa­ust na­kon sa­ve­za sa đa­vo­lom po­sta­je ot­pad­nik iz sta­da bo­go­bo­ja­znih i smer­nih, da bi se na put do­bra
ipak vra­tio na kra­ju dra­me. Po­vra­tak ocu je u nje­go­vom slu­ča­ju po­vra­tak Bo­gu, od­no­sno več­nom i pra­
vič­nom Ocu. Nu­ru­di­no­vi biv­ši ži­vo­ti te­ku pred oči­ma der­vi­ša ko­ji, po­put arap­ske Še­he­re­za­de, pri­čom
i pri­ča­njem za­va­ra­va smrt. Ah­med Nu­ru­din kog upo­zna­je­mo na po­čet­ku pro­dukt je po­lu­pro­ži­vlje­nih i
od­ba­če­nih Ah­me­da Nu­ru­di­na, sva­ki od pret­hod­nih (sin, lju­bav­nik, voj­nik, der­viš, ka­di­ja) do­pri­no­si na­
stan­ku ko­nač­nog Ah­me­da, iskon­skog i se­bi, tek u pot­pu­noj ogo­lje­no­sti, po­zna­tog i ja­snog. Sve spa­da sa
me­ne, kao ha­lji­na, kao oklop, i osta­je ono što je bi­lo pri­je sve­ga, go­la ko­ža i go čo­vjek (Se­li­mo­vić 2001: 30).
Re­tro­spek­tiv­nim po­gle­dom u pro­šlo i na­iz­gled pre­bo­lje­no vre­me, Ah­med svoj beg od ku­će pred­sta­
vlja kao nu­žnu da­tost. Osta­vlja­ju­ći, on za­bo­ra­vlja. U mo­men­tu kad blud­ni sin Ah­med sto­ji pred ocem, u
ro­man, ali i u ple­ti­vo sa­ge o blud­nom si­nu, upli­će se i nit pre­da­je o le­pom Ju­su­fu a.s., to jest Jo­si­fu sta­ro­
za­vet­nom. Mo­ti­vi pri­zva­ni im­pli­cit­nom ci­tat­no­šću, na­mer­nim, od­no­sno ne­na­mer­nim slič­no­sti­ma kao
i po­sto­ja­njem ja­snih ar­he­tip­skih lič­no­sti i si­tu­a­ci­ja, stva­ra­ju ara­be­sku smi­sa­o­no i sim­bo­lič­ki ozna­če­nog
tek­sta. Pa­ra­bo­la o blud­nom si­nu je de­mi­sti­fi­ci­ra­na i znat­no pro­me­nje­na u od­no­su na osnov­nu. Ah­med
se su­sre­će sa ocem, ali se sa njim ne mi­ri, na­pro­tiv, ose­ća da je za oca dav­no po­ko­pan. Otac i za­blu­de­li
Ah­med raz­go­va­ra­ju bez to­pli­ne, za­jed­nič­ka im je sa­mo bri­ga za oka­me­nje­nim Ha­ru­nom. Po­sred­stvom
bri­ge oni na tren po­sta­ju sa­ve­zni­ci, i to je naj­to­pli­ja tač­ka ko­ju će nji­hov su­sret do­seg­nu­ti.
Otac je sta­jao na­sred so­be, otvo­rio je vra­ta i če­kao. Znao sam šta je tre­ba­lo uči­ni­ti, pri­ći mu
i za­gr­li­ti ga, bez ča­sa gle­da­nja i okli­je­va­nja. Ti­me bi sve me­đu na­ma bi­lo ri­je­še­no na naj­bo­lji i
naj­jed­no­stav­ni­ji na­čin, raz­ve­zao bih ta­ko sve uslo­ve, svo­je i nje­go­ve, i on­da bi­smo mo­gli da se po­
na­ša­mo kao otac i sin (Se­li­mo­vić 2001: 12).
Otac svo­jom fi­gu­rom is­pu­nja­va ce­lu so­bu, kao dom, on otva­ra vra­ta i če­ka svog si­na, ali Ah­med, iako
zna ka­ko tre­ba da po­stu­pi, ne tra­ži očev opro­štaj ni­ti se, ma­da ga­nut su­sre­tom, vra­ća pod oče­vo okri­lje.
Pri­gnuo sam se da ga po­lju­bim u ru­ku, svi si­no­vi ta­ko či­ne, ali ni­je do­pu­stio, uhva­ti­li smo se za
mi­ši­ce, kao po­zna­ni­ci, i to je bi­lo naj­bo­lje, iz­gle­da­lo je pri­sno a ni­je pre­tje­ra­no (Se­li­mo­vić 2001: 12).
Otac ose­ća da se Ah­med po­ja­vlju­je ne­po­ka­jan, on do­la­zi po po­zi­vu, po ne­kom mut­nom se­ća­nju na
du­žnost, i za­to od­bi­ja si­no­vljev, u bi­ti Ju­din, po­lju­bac. Otac je do­šao da iz­ba­vi do­brog si­na Ha­ru­na. Ha­
run je, po­put Ju­su­fa a.s., ne­žno vo­lje­ni sin, ne­do­ka­za­na kri­vi­ca či­ni ga ča­snim, utam­ni­čen je po fa­ra­on­
skoj vo­lji vla­sti ko­ja za­go­va­ra jed­no­u­mlje i stra­hu­je od sva­kog ko bi nje­ne te­me­lje na­ru­šio. Od Ah­me­da
se oče­ku­je da Ha­ru­na za­šti­ti od pre­su­de i smr­ti, otac ga, čak i za­zi­da­nog, osta­vlja bra­tu na ču­va­nje, da bi
se Ah­med vra­tio sa kr­va­vom ko­šu­ljom svo­ga bra­ta.
Sve sam iz­mi­slio, osim bož­je mi­lo­sti, ni­sam imao sr­ca da ga osta­vim bez na­de, ni­ti sam mo­gao da
mu ka­žem da o bra­tu ne znam ni­šta. Otac je ži­vio u na­iv­nom uvje­re­nju da sam ja bra­tu mo­gu­ća
za­šti­ta svo­jim pri­su­stvom i svo­jim ugle­dom, a ni­sam htio da mu po­me­nem da bra­tu mo­je pri­su­
stvo ni­je po­mo­glo a da je i moj ugled do­ve­den u pi­ta­nje (Se­li­mo­vić 2001: 30).
No, ci­tat­no pri­zi­va­nje pre­da­je o Ju­su­fu a.s. ne za­vr­ša­va se ov­de. Eti­mo­lo­ške za­go­net­ke pri­vla­če Se­li­
mo­vi­ća, po­seb­no ime­na li­ko­va, što je svo­je­vr­sna sim­bo­lič­ka sig­na­li­za­ci­ja pre­po­zna­tlji­va u Bi­bli­ji (Ra­du­lo­vić
2009: 105). Eti­mo­lo­ški pan­dan Ju­su­fu a.s je Mu­la Ju­suf, le­pi mla­dić ko­ga je ži­vot ba­cio u te­ki­ju kao u
bu­nar gde tre­ba da se skri­va dok ga svi ne za­bo­ra­ve. Po­put Ju­su­fa a.s., i on će na­ći iz­laz iz ovog ka­me­nog
za­tvo­ra, ali će se ko­nač­no oslo­bo­di­ti tek na kra­ju – ka­da, otev­ši Ha­sa­na iz tvr­đa­ve, ko­nač­no uči­ni istin­ski
do­bro de­lo. Do tog fa­bu­lar­nog mo­men­ta mu­či­će ga gor­ka že­lja za osve­tom, a ova ga oso­bi­na ka­te­go­
rič­ki dis­tan­ci­ra od Ju­su­fa a.s., ko­ji opra­šta za­vid­noj bra­ći. Mu­la Ju­suf naj­te­že opra­šta Nu­ru­di­nu, jer ga
je der­viš po­vre­dio nje­mu svoj­stve­nim ne­či­nje­njem. Od­nos Ah­me­da Nu­ru­di­na i Mu­la Ju­su­fa je iz­ra­zi­to

85

sta­li mu se obra­ća­ti kao bo­žan­stvu. Moj­si­ja i Aro­na.s. Za­če­te. Je­dan dru­gom su i pri­ja­telj i ne­pri­ja­telj. Po Se­li­mo­vi­će­vom sve­do­če­nju. pod­tekst. po­ku­ša­va da iz­vr­ši sa­mo­u­bi­stvo ve­ša­njem. u isto vre­me.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá am­bi­va­len­tan. da mu je sva­ki ver­nik brat. za­pra­vo Uči­te­lja i uče­ni­ka. Za­hva­lju­ju­ći bre­me­ni­tom sim­bo­lič­kom alu­di­ra­nju na lik Mu­saa. ne­go od se­be. za­jed­nič­ki dom. ali nje­go­va srž. oja­čaj nji­me sna­gu mo­ju. ali i za­štit­nik svog bra­ta Ha­ru­na. u jed­nom ta­kvom tre­nut­ku on hva­ta Ha­ru­na za bra­du. ali još gla­sni­je za­vi­ja bol jer sma­tra da je to ne­pra­ved­no. S dru­ge stra­ne. i kao pra­zne ma­hu­ne. još vi­še. op­tu­žu­ju­ći ga da ni­je pa­žlji­vo mo­trio na po­stup­ke po­ve­re­nog mu na­ro­da. svo­jom bo­ga­tom sim­bo­lič­kom sig­na­li­za­ci­jom do­pu­šta da se osnov­ni tekst či­ta i ana­li­zi­ra u one­o­bi­ča­va­ju­ćem klju­ču. Iz­me­đu ve­re 86 . ali i neo­če­ki­va­nim raz­li­či­to­sti­ma. čo­vek ko­ji že­li da sto­ič­ki pod­no­si ži­vot­ne ne­da­će. iz­liv­ši ido­la u vi­du zlat­nog te­le­ta. Ha­ru­na. Obo­ji­ca ima­ju če­tr­de­set go­di­na u tre­nut­ku ka­da im je po­ve­re­na od­re­đe­na mi­si­ja. po­put Moj­si­ja ko­ji si­la­zi sa Si­naj­ske go­re. Ha­run je. od­zva­nja­ju ne­is­pu­nje­na su­šti­nom. u kur’an­skoj pre­da­ji o Mu­sau a. No. Ah­ med i Ha­run su alu­zi­ja na Mu­saa i Ha­ru­na a.s. Ču­vaj­te ve­ze rod­bin­ske. I u ovom slu­ča­ju. Pod­vu­če­na sin­tag­ma je za­ni­mlji­va iz po­seb­nog raz­lo­ga. ali u mo­men­tu kad se me­đu lju­de vra­ća. Ah­med se svom ar­he­tip­skom mo­de­lu ne­kad ja­sno pri­bli­ža­va. One za­me­nju­ju si­no­nim­sku reč brat. Ah­med Nu­ru­din ni­je po­bu­nje­nik u jed­no­znač­nom smi­slu. Hri­sta i Ju­de. Jer je ver­nik sve­stan da mu je sva­ki čo­vek brat i. i ko­ji sve­tlo isti­ne ne me­nja za sjaj zla­ta. uka­zu­ju­ći na ne­ras­ki­di­vu ve­zu nji­ho­vih eg­zi­sten­ci­ja. da je či­tav bi­tak čvor ra­znih ne­prav­di. od­no­sno bi­blij­ski tekst. Ah­med svo­jom po­lu­pro­ži­vlje­nom oda­no­šću po­sta­je an­ti­ pod Mu­sau. On je kom­plek­sna po­ja­va. upr­kos slič­no­sti­ma. a to je da po­kre­nu sve re­la­cij­ske od­no­se sa pra­sli­ka­ma od ko­jih po­ti­ču. da bu­de od po­kor­nih. omra­žen je od lju­di zbog svo­je is­prav­ no­sti. Mu­sa re­če: Moj Bo­že! Daj mi po­moć­ni­ka od bli­žnjih mo­jih. pa­ti zbog ta­kvog usu­da i te­ži pra­ved­ni­jem po­ret­ku. na­go­ve­šte­ne. Nje­gov beg u ve­ru. On ne pri­pa­da ni pot­pu­nom sve­tlu ni ap­so­lut­noj ta­mi. obo­ji­ca u epo­hal­nim mo­men­ti­ma do­ži­vlja­va­ju da nji­hov od­nos sa bra­ćom tr­pi zbog gre­ho­va dru­gih lju­di.. a da je brat pao u ne­mi­lost. u taj op­šti. Ah­med se­be ose­ća kao pra­sli­ku Mu­saa: osta­vio je bra­ta da sam pa­zi na lju­de. Ah­med je osu­đen na ne­sre­ću za­to što je slab. tj. na­re­dio je Al­lah. vr­lo dir­lji­vom mo­no­lo­gu. tj.s. a ne­kad se od nje­ga dis­tan­ci­ra ni­zom raz­li­či­to­sti. ina­če. u oba slu­ča­ja. U nje­mu je­či že­lja da bu­de do­bar. osve­tljen tek to­li­ko da ob­ja­sni po­stup­ke i ra­sve­tli ka­rak­ter svog do­mi­nant­ni­jeg bra­ta. Uvek i je­di­no od se­be.s. a da su se naj­te­že ob­ru­ši­le baš na nje­ga. Ni­sam ih sa­ču­vao. u bra­to­vlje­voj sen­ci. smi­ru­je Mu­saa. ove pra­sli­ke kru­ci­jal­nih ar­he­ti­pa pre­pli­ću se i gra­de po ana­log­nim slič­no­sti­ma. zna­čenj­ski pod­ vla­či re­la­ci­je sa Ju­dom kao pra­sli­kom. Či­ta­vim ni­zom po­du­dar­no­sti ostva­ru­je se ja­sno pa­ro­di­ra­nje na dva bra­ta ko­ja ima­ju zna­čaj­no me­sto i u Sta­rom za­ve­tu i u Kur’anu. Na­i­me. Ni­sam imao sna­ge da od te­be i od se­be ne­sre­ću ot­klo­nim. Od­li­ka Mu­saa a. sa­svim na­mer­no se ja­vlja­ju ume­sto ove re­či. Nu­ru­din je na gra­ni­ci sve­to­va. Se­li­mo­vi­će­vi ju­na­ci no­se ime­na ve­li­kih i slav­nih lju­di. ku­ran’ska. U tom mo­men­tu ga brat Ha­run do­zi­va upra­vo ovim re­či­ma. Nji­hov od­nos i sim­bo­lič­kim se­kven­ca­ma evo­ci­ra ar­he­tip­sku sli­ku uči­te­lja i uče­ni­ka. bio je na­ro­či­ti bes ko­ji je ose­ćao u tre­nu­ci­ma ka­da se uka­zu­je ne­po­što­va­nje pre­ma Uz­vi­še­nom Stvo­ri­te­lju. fri­vol­no je be­ža­nje ne od dru­gih. ko­ji od­bi­ja da se kla­nja la­žnim ku­mi­ri­ma. si­ne maj­ke mo­je. Od­nos Ah­me­da i Ha­ru­na ostva­ru­je još jed­nu re­mi­ni­scen­ci­ju na kur’an­ski. ta ime­na ne­ret­ko osta­ju. Sce­na u ko­joj Mu­la Ju­suf. bi­blij­ska pre­da­ja. Ova re­la­ci­ja je po­seb­na i na nju Nu­ru­din alu­di­ra u jed­nom. Ove re­či su i opo­me­na i iz­liv emo­tiv­no­sti. no. go­njen ne­či­stom sa­ve­šću. ja­vlja se upra­vo ovaj ob­lik. bra­ta mo­je­ga. raz­gra­na­te sa­mo do kon­kret­nog fa­bu­lar­nog mo­men­ta. ali ne mo­že sva­ki čo­vek bi­ti sin mo­je maj­ke. obo­ji­ca su sna­žno ve­za­ni za svo­ju bra­ću. ubro­jan me­đu oda­bra­ne. upra­vo ovim re­či­ma Ha­run a. Uči­ni mi bra­ta po­moć­ni­kom u po­slu mo­me (Se­li­mo­vić 2001: 30). ko­ji je sr­ča­ni bra­ni­telj Bož­jih za­ko­na. Ha­run. je­di­no ta­ko is­pu­nja­va­ju osnov­nu svr­hu. ko­ji se raz­ja­rio na lju­de jer su se u nje­ go­vom od­su­stvu vra­ti­li sta­rim pa­gan­skim na­vi­ka­ma i. sej­men i uto­či­šte. shva­ta da su se lju­di oda­li gre­hu.

2. Be­o­grad. ar­chetype. Za­vod za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva.com 87 . Der­viš i smrt. 6. Me­ša Se­li­mo­vić. „Po­e­tič­ke i stil­ske funk­ci­je mo­ta/epi­ta­fa u ro­ma­nu Der­viš i smrt”. Ka­rak­te­ri­za­ci­ja li­ko­va pa­ra­dig­mat­ski ob­na­vlja ar­he­tip­ske mo­de­le. Pre­u­zi­ma­nje mo­ti­va iz kur’an­skih pre­da­ja. Isto­ri­ja ve­ro­va­nja i re­li­gij­skih ide­ja.e. „Po­vest o Is­ha­ku i Isma­i­lu”. jer iza nje­nih kru­tih za­ko­na mo­že da sa­kri­je svo­ju okr­nje­nu ve­ru. Oli­ve­ra Ra­du­lo­vić. 1979. Sla­vi­stič­ki ko­mi­tet. 2000. Be­o­grad. ali je i po­red to­ga Nu­ru­di­nov od­nos pre­ma sve­toj knji­zi od­vi­še li­čan i upa­dlji­vo su­bjek­ti­van. 1999.. ma­ga­zin Di­wan. 2009. sep­tem­bra 2015. 4. Be­o­grad. ci­ta­ti­ons. Pri­mlje­no: 31. 2012. Be­o­grad. Li­te­ra­tu­ra i iz­vo­ri: 1. Ze­nit. No­vi Sad. rej­ha­na­ko­su­ta@yahoo. ar­chetypes. Nu­ru­din bi­ra dog­mu. In­te­ re­sant­no je da i sam Se­li­mo­vić u fu­sno­ti na­vo­di da je pa­ra­fra­zi­ra­ni frag­ment Iz Kur’ana (Se­li­mo­vić 2001: 10). 2009. me­ta­text. Sa­ra­je­vo. Za­vod za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva. ne­pri­hva­ta­njem. Uni­ver­zi­tet „Dže­mal Bi­je­dić”. The main stand­po­int is the fact that both li­te­rary works deal with the qu­e­sti­on of sur­vi­val of a spe­cial in­di­vi­dual. i. auto­ci­tat­no su­o­ča­va­nje an­ta­go­ni­stič­kih mo­ti­va sa­mo su ne­ke od in­ter­tek­stu­al­nih od­li­ka ro­ma­na Der­viš i smrt. 2009. Iz­bor iz tek­sto­va. To je ugle­da­nje na na­ro­či­tu do­sto­jan­stve­nost i zvuč­nu sve­ča­nost Kur’ana. 2001. 7. Isto­ri­ja ma­gi­je. av­gu­sta 2015. Se­li­mo­vić. Ri­čard Ke­ven­diš. ne na­vo­de­ći kon­kret­ne su­re (po­gla­vlja). 3. Uni­ver­zi­tet „Dže­mal Bi­je­dić”. Sa­njin Ko­drić. po ovom vi­đe­nju.di­van-ma­ga­zi­ne Mir­ča Eli­ja­de. re­bel­lion. Esad Du­ra­ko­vić. već Kur’anu uop­šte­no. Bi­bli­ja. ci­ta­tion form. Nu­ru­di­nov od­nos pre­ma Kur’anu neo­spor­no je li­čan. što je pro­tiv­no pra­vi­li­ma ci­ti­ra­nja Kur’ana. Be­o­grad. Intertextual Relations Between the Novel Dervish and the Death and the Drama Faust Sum­mary: The co­re con­cept of this pa­per is the esta­blis­hment of an in­tel­lec­tual bond bet­we­en the no­ vel The Der­vish and De­ath and the dra­ma Fa­ust. www. Fa­ust. Za­vod za udže­ni­ke i na­stav­na sred­stva. a man who­se de­stiny ex­ce­eds the li­mits of usual. jer u se­bi sa­dr­ži svoj­stvo mo­ra. The Der­vish and De­ath. Frag­ment Kur’ana. 2009. On se vo­di su­fij­skim na­če­lom da je kap isto što i mo­re. Dog­ma ga vo­di u bol­nu unu­tra­šnju po­le­mi­ku ko­ja uvek re­zul­ti­ra ne­mi­re­njem. „Knji­žev­nost sje­ća­nja: kul­tu­ral­no pam­će­nje i re­pre­zen­ta­ci­ja pro­šlo­sti u no­vi­joj bo­šnjač­koj knji­žev­no­sti”. Mo­star. Ta­ko se for­mi­ra uti­sak da od­lom­ci ne pri­pa­da­ju su­ra­ma kao si­žej­nim su­šti­na­ma. Mo­star. symbol. in­ter­tex­tu­al bon­ ds bet­we­en them and with ot­her texts which in this con­text ap­pe­ar in a form of sub­text. El­bi­sa Us­ta­mu­jić. ----. Fa­ust. ci­ta­ti­ons. 5. Jo­han Vol­fgang Ge­te.  Key words: In­ter­tex­tu­a­lity. 9. re­mi­ni­scen­ci­je na pri­če o po­sla­ni­ci­ma.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá i dog­me. ne is­klju­ču­je su­šti­nu ce­li­ne. Škol­ska knji­ga. Po­če­tak ro­ma­na je stil­ski pa­stiš na Kur’an. te u slu­ča­ju Se­li­mo­vi­će­vih ju­na­ ka ne­ret­ko su­sre­će­mo eti­mo­lo­ške i sim­bo­lič­ke pra­sli­ke. 8.e. Ka­ri­ja­ti­de. Pri­hva­će­no za ob­ja­vlji­va­nje: 15. u: Oda­bra­ne knji­žev­ne in­ter­pre­ta­ci­je. the­se two works are in­ter­con­nec­ted thro­ugh mo­tifs. i. holy bo­oks. Tekst i ana­li­za.

me­đu­tim.163. Milivoje Mlađenović Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Somboru Srbija Pesnički jezik Gorana Ibrajtera Sa­že­tak: U ra­du se is­tra­žu­ju od­li­ke po­e­zi­je Go­ra­na Ibraj­te­ra. kao i kod ve­ći­ne pe­sni­ka.. oso­bi­ne sti­ha. de­tinj­stvo sve­ta. pa­ra­dok­sal­no­sti. ni­je je­di­na idej­na osno­va pe­va­nja.. pro­stor sna i smr­ti (ne­sta­ja­nje). Ana­li­zom tri zbir­ke po­e­zi­je: Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. gu­stog in­ter­tek­stu­al­nog tka­nja i dru­gih ele­me­na­ta ko­ji Ibraj­te­rov pe­snič­ki is­kaz či­ne kom­plek­snim. Ibraj­te­ru je bli­sko i pod­ruč­je me­ta­po­e­zi­je: U kra­ju bez vo­de Be­su­zan je i po­rod A ko­ren bez bilj­ke Ni pe­sni­ka ta­mo ne­ma 88 . on sa­mo na­zna­ča­va ide­je.09 Ibrajter G. po­na­vlja. pe­sme u ko­ji­ma opi­su­je pro­ces na­sta­ja­nja po­e­zi­je ili okol­no­sti ko­je uti­ču na pe­snič­ko stva­ra­nje. od­no­sno pi­ta­nje ko mo­že do­seg­nu­ti smi­sao po­e­zi­je. a to je da je kli­ca smr­ti uvek tu. Sti­hi­je i Ja(je) naj­pre se utvr­đu­ju do­mi­nant­ne te­me Ibraj­ te­ro­vog pe­sni­štva: ro­đe­nje (na­sta­ja­nje). ci­tat­nost i in­ter­tek­ stu­al­nost u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji. Ključ­ne re­či: Go­ran Ibraj­ter. „Je­dan od va­žni­jih gor­kih na­u­ka ko­je nam pe­snik da­je. Uvod Jed­no od va­žnih pi­ta­nja ko­ja do­ti­če po­e­zi­ja Go­ra­na Ibraj­te­ra je­ste raz­ot­kri­va­nje isti­ni­to­sti pe­va­nja. a po­ne­ kad. Pro­blem pe­snič­kog stva­ra­nja.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 821. Po­tom se utvr­đu­ju od­li­ke sti­la. čak i kad je reč o pri­vid­no ja­snim. neo­p­hod­no je pro­dre­ti do zna­če­nja dvo­smi­sli­ca. srp­skog pe­sni­ka sred­nje ge­ne­ra­ci­je. iro­ni­je. od po­čet­ka. ura­ču­na­ta u po­sto­ja­nje: . po­e­ti­ka. stih.41-14. Da bi se do­ku­či­la spo­zna­ja o pe­snič­kom ume­ću. jed­no­stav­nim sti­ho­vi­ma. kao i od­nos pre­ma pe­snič­kom na­sle­đu.] Ko od Ele­a­za­ra bo­lje Une­sre­će­nog sreć­ni­ka U nje­go­vim zbir­ka­ma ni­su ret­kost pe­sme o pe­sma­ma. pe­snič­ko na­sle­đe. ci­tat­nost. uz pi­ta­nje po­nu­di i od­go­vor: Ko će mu­dro o ži­vo­tu pe­va­ti Do onog ko je umi­ra­nje po­znao [. Pri­tom. Ibraj­ter ne po­u­ča­va. onaj je ko­ji bi mo­žda če­sto hte­li da za­bo­ra­vi­mo. te pri­ro­da pe­snič­kog stva­ra­la­štva (me­ta­po­e­zi­ja). Reč­ju. ‘Ro­đe­nje je ja­je smr­ti ” (Stan­ko­vić 2014).

i je­dan stvar­ni. Po­e­zi­ja ovog auten­tič­nog srp­skog pe­sni­ka sred­nje ge­ne­ra­ci­je je­ste jed­na mre­ža sim­bo­la. Je­dan mit­ski – Or­fej. Ti do­mi­nant­ni mo­ti­vi po­ve­zu­ju sve tri Ibra­je­ro­ve zbir­ ke u har­mo­nič­nu. slič­no Pro­po­ved­ni­ku. „Raz­go­vo­ri. Oni kru­že u sve tri nje­go­ve knji­ge: ro­đe­nje. da čo­vek ni­je ni­šta dru­go ne­go list i da sa­mo „zr­no u te­bi dok te ima” zra­či ne­kom na­dom. Po­et­sko po­i­ma­nje su­bjek­ti­vi­te­ta Pe­sme Ele­a­za­ro­ve sa­zda­ne su iz dve ve­li­ke ce­li­ne: „Raz­go­vo­ri sa mr­tvi­ma” i „Do­ku­men­ti o ži­vo­tu (u dva ko­vi­tla­nja i tri do­dat­ka)”. Ona na­go­ve­šta­va raz­ma­tra­nja ko­ja ni­su ogra­ni­če­na sa­ma na se­be. „mra­ku ne­se­ća­nja”. apo­stro­fi­ra­na ona dva sna­žna sim­bo­la a iz sve­ta po­e­zi­je. U či­ta­vom svom de­lu Va­le­ri ilu­stru­je isti­ni­tost Jej­tso­vih re­či mi stva­ra­mo [.. U ovim pe­sma­ma pre­o­vla­da­va at­mos­fe­ra ni­šta­vi­la. i nje­go­va po­e­zi­ja te­mat­ski za­hva­ta ši­ru oblast. Tu su du­ho­vi. i otva­ra pu­te­ve za ko­je pe­snik ose­ća da sam . (Ba­u­ra 1970: 219) 89 . ona­ko ka­ko ga opi­su­je Ba­u­ra: „Ako je po­e­zi­ja nje­go­va glav­na te­ma. u ko­joj ni se­ća­nje ne po­ma­že. ima is­ho­di­šte u nje­ go­vom mi­šlje­nju.. ni ži­vih ni mr­tvih). o to­me šta mo­že reč či­jom se oso­be­nom or­ga­ni­ za­ci­jom tvo­ri pe­sni­štvo: to po­sti­že uvod­nim „uput­stvom” za upo­tre­bu pe­sme. kom­pakt­nu ce­li­nu.] po­e­zi­ju . opo­mi­nja­nih da skro­vi­šta nig­de ne­ma. lju­bav – ključ­ne su re­či nje­go­ve po­e­zi­je. smrt. nje­go­ve sa­stav­ni­ce i ma­ni­fe­sta­ci­je ko­je ga či­ne: ra­đa­nje. da bi nji­ho­vom gla­su Ibraj­ter pri­dru­žio i svoj auto­po­e­tič­ki stav: gde da za­tu­rim u šta da tut­nem reč ne­sva­ki­da­šnju slo­vo što štr­či Glav­ni mo­tiv Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je je ži­vot. a raz­di­ra­nje tra­je Za­va­pio je Un­ga­re­ti Nad od­rom naj­vo­lje­ni­je Kao da reč mo­že vra­ti­ti Al ne­ma pu­ta do Or­fe­je­vog Smrt pe­sni­ci­ma otva­ra usta1 Ibraj­te­rov po­gled na po­e­zi­ju ima do­dir­nih ta­ča­ka sa Va­le­ri­je­vim fi­lo­zof­skim po­gle­dom na ži­vot. Nje­go­va sva­đa je sva­đa iz­me­đu mi­sli­o­ca i ljud­skog bi­ća. na­sta­ja­nje i ne­sta­ja­nje kroz raz­li­či­te me­ta­mor­fo­ze. ali i o ne­mo­ći i mo­ći re­či („kao da re­či mo­že vra­ti­ti”. pe­sme od­ra­ža­va­ju fi­lo­zof­ski po­gled na ži­vot pe­sni­kov. o du­ho­vi­ma i se­ni­ma. Ovi „Raz­go­vo­ri. da smrt vre­ba sve. Ja(je). ona ni­je nje­go­va je­di­na te­ma. ali do mit­skih di­men­zi­ja uz­dig­nu­ti – Đu­ze­pe Un­ga­re­ti: Vo­lim te. o usu­du po­e­zi­je. to­li­ko gu­sto in­ter­tek­stu­al­no ple­ti­vo. te pod­se­ća.. iz sva­đe sa so­bom . Iz­ri­če se upo­zo­re­nje da je umi­ra­nje stra­šni­je od smr­ti.. i 1 Ovaj stih neo­do­lji­vo pod­se­ća na ma­lar­me­ov­sku kon­cep­ci­ju pe­sni­ka „ko­ji je svoj sa­mo on­da ka­da je mr­tav”.” „pre­se­če­ni” su pe­smom „In­ter­mez­zo”. o bo­so­no­gom ho­du po tr­no­vi­tom pu­tu na „onaj svet”. tu su se­ni umr­lih pe­sni­ka i Bi­bli­ja. za ko­jim sle­di de­set pe­sa­ma sa po dve stro­fe (ka­tre­na) u ko­ji­ma do­mi­ni­ra do­vi­ki­va­nje mr­tvih (u stva­ri. da se čak i na­slo­vi nje­go­vih pe­snič­kih zbir­ki do­ži­vlja­va­ju me­ta­fo­rič­no: Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. jer je sa­mo za­bo­rav mo­ćan. da u mre­žu svo­ju uple­te sve. već u pro­lo­gu zbir­ke Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. ko­ja te­ma­ti­zu­je „sva­ko­dnev­na vas­kr­ sa­va­nja”. iz­me­đu du­ha i te­la” (Ba­u­ra 1970: 51). o no­ći i po­ mr­či­ni. „re­kao bi ali su re­či po­tro­še­ne”). Sti­hi­je. Ov­de je reč i o lju­ba­vi.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Lir­ski su­bjekt iz­ra­ža­va su­do­ve o su­šti­ni pe­sni­štva. i gde ni­ko sem „za­ću­ta­log Ele­a­za­ra” ne mo­že na­ći put. otvo­re­na knji­ga sve­ta..” ima­ju „Pro­log” o smr­ti i pri­ro­di po­e­zi­je. i Ril­ke­o­vom ve­ro­va­nju da pe­sma zna­či gu­bi­tak lič­no­sti u ne­koj sje­di­nje­no­sti ve­ćoj od sve­ga što po­zna­je­mo. mo­ra da ih is­pi­ta. a na­kon nje sle­di još de­set pe­sa­ma „Raz­go­vo­ra sa mr­tvi­ma” o sa­mo­ći i ne­sta­ja­nju. Ibraj­ter je i pe­snik i fi­lo­zof.. Otu­da su.

i na taj na­čin „po­se­ja zve­zde i ze­mlje”. te­že­ći ka to­ me da „pro­zbo­ri zbor”. či­ne uvek dva ka­tre­na. sve­tla (vi­de­la). osmi­šlja­va broj se­dam” (Ne­na­dić 2012: 81). „Do­ku­men­ti o ži­vo­tu (u dva ko­vi­tla­nja i tri do­dat­ka)”. „ni­šta i sve” s pot­pi­som i kri­kom. po­tom pe­va o de­tinj­stvu čo­ve­ko­vog ro­da. naj­mu­dri­jim pe­sni­kom ži­vo­ta. o čo­ve­ku na „zja­pi­štu. Sle­de ci­klu­si o ele­men­ti­ma od ko­jih je sa­zdan svet. pti­ca i ri­ba. da iz­me­đu osta­log i za „ni­ca­nje” čo­ve­ka po­slu­ži. ko­ji „bo­zi­ma pr­ko­si” i „list na vr­hu kro­šnje”. ta­ko­ đe sa­zda­nom od de­set pe­sa­ma ko­je. Stih „Od sti­hi­ja sa­mih sa­zda­ni” (XI. rat. ko­li­ko sa­dr­ži „Po­sta­nje (u se­dam da­na)”. po­red­be­nim. i ja­bu­ku sa­zna­nja. Ibraj­ter bi da ob­u­hva­ti „pra­i­sko­nu gra­đu”. „Hi­bris”. „Ze­mlja”. što uka­zu­je na či­nje­ni­cu da je Ibraj­ter u stal­nom di­ja­lo­gu sa sa­mim so­bom i sa tra­di­ci­jom pe­sni­štva i fi­lo­zo­fi­je. „ro­ga­tog be­za­zle­nja­ka”. po pra­vi­lu. ali sa us­kli­kom op­ti­mi­stič­nim. kao i u pret­hod­nom ci­klu­su. ko­ji „sve­ži­nu vi­so­va lo­vi”. va­zduh. U dru­gom de­lu „Do­ku­me­na­ta o ži­vo­tu”. o ne­po­sto­ja­no­sti i ne­ce­lo­vi­to­sti ljud­skog bi­ća („sâm. U „Ko­vi­tla­nju pr­vom”. i to je an­ti­pod „Raz­go­vo­ru sa mr­tvi­ma”. „Apo­ka­lip­sa (se­dam otvo­re­nih pe­ča­ta)”. uglav­nom je reč u „ko­vi­tla­nju pr­ vom” sa ale­go­rij­skim. sve­tlost. „Va­zduh”. dok u „Va­tri” sli­ka ra­đa­nje og­nja. bez po­la ja­bu­ke”). be­šum­nu pra­zni­nu. tač­ni­je al­he­mi­čar­sko i ko­smo­ lo­ško shva­ta­nje sve­ta ko­je ozna­ča­va. pa opet živ / a mr­tav. I „Epi­log” „Raz­go­vo­ra” je oče­ki­van – ni naj­mu­dri­ji ni­su ka­dri od­go­net­nu­ti su­šti­nu ni­šta­vi­la. opet” i oži­vlja­va sum­nju u po­slan­stvo ljud­sko: Ko sam ja. na ko­je su osu­đe­ni i ko­ji ne pri­me­ću­ju da je iza ogle­da­la stvar­ni svet o ko­jem se pe­va u tre­ćem apen­dik­su. Dru­gi do­da­tak je str­mo­gla­vo po­nor­no ko­lo („lu­da igra lu­dih lju­di”). ta­mo da na­đe pup­ča­nu vrp­ cu. iz pr­ve zbir­ke Pe­sme Ele­a­za­ro­ve). u tač­ku u ko­joj svet po­sta­je sve i ni­šta isto­vre­me­no. za­me­tak zbir­ke Sti­hi­je. Sle­de več­na pi­ta­nja da li smo stvo­re­ni „Mra­vi da bu­de­mo što re­du­ju u ne­re­du / Il tek smo bez­um­ne si­le pu­ki hir”. dva­de­se­ta pe­sma. da po­klo­ni „reč ne­sva­ki­da­šnju / slo­vo što štr­či”. „Vo­da”. „Va­zduh” je pre­pev „tmu­šnog ni­šta”. autor tka re­li­gij­sko. dru­go li­ce sin­gu­la­ra i pr­vo li­ce plu­ra­la) i pe­va o bli­sko­sti čo­ve­ka i zve­zda. ka­ko se na­zna­ča­va u na­po­me­ni za­vr­šne 2 Ovaj po­sled­nji stih do­i­ma se kao pa­ra­fra­za Šek­spi­ra iz Sna let­nje no­ći. Na kra­ju. na­me­ će se kao nu­kle­us. zlo i do­bro)”. U dru­gom de­lu zbir­ke. vo­da – od ko­jih je. na kra­ju. ble­ska. „Va­tra”. U se­dam pe­sa­ma. stvo­ri se­dam ču­da nad ču­di­ma. Iz me­đu­sob­nih od­no­sa ele­me­na­ta ko­ji se pri­ka­zu­ju u ci­klu­su „Hi­bris” ja­vlja se sa­ži­ma­nje sve­mi­ra. dr­znik bed­ni S og­njem da se hva­tam Od­va­ljen trun s re­bra Pro­me­te­je­va Od pa­u­či­ne i pe­ne zi­dan2 Tri apen­dik­sa pred­sta­vlja­ju su­bli­ma­ci­ju ce­le zbir­ke: u pr­vom. pre­ma he­len­skoj fi­lo­zo­fi­ji. u su­zi je­ze­ro „za­tu­re­nih vre­me­na”. te o da­ro­vi­ma bo­žan­skim ko­ji su mu po­nu­đe­ni na iz­bor (reč. lir­ski su­bjekt pro­gla­ša­va Ele­a­za­ra. pro­mi­ca­nju kroz kru­go­ve pa­kle­ne. da na­đe od­go­vor na pi­ta­nja „za­što i ka­ko baš ja” na usud­nom pe­pe­li­štu. jed­no mre­sti­li­šte ga­da sva­kog.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá opet. sim­bo­lič­kim zna­če­njem. i sled­stve­no. „Raz­go­vor s mr­tvi­ma”. dok se ne pre­đe „prag va­se­ljen­ske ti­ši­ne”. iza ko­ga se po­sta­je „jed­no sa jed­nim”. te­mat­ski se tre­ti­ra stva­ ra­nje sve­ta. Da­kle. o jed­na­ko­sti svih ko­pa­ča ne­be­skih vi­no­gra­da. jer ru­ka ma­log tvor­ca očas sve u oblak pre­tvo­ri. ho­ću da me­njam”. dvo­u­me­ći se: „il’ je let il’ pad u bez­dan”. mi­kro i ma­kro­ko­smo­sa („na pr­ste se prop­neš / eto te med zve­zda­ma”). no­si ozna­ku „pot­pis. pa još i pu­ža. um. opis ze­mlje ko­ju je Pan­to­kra­tor ude­sio ta­ko da „te­sto sve­ta bu­de”. da li vre­di mra­vi­nja­ti u ovoj po­snoj do­li­ni. U ci­klu­su „Vo­da”. I „Ze­mlja” je me­ta­fo­rič­ka ni­ska pe­snič­kih sli­ka. „une­sre­će­nog sreć­ni­ka”. va­tra. 90 . sa­zdan svet i ži­vot. pr­šta­nje sve­mi­ra. „ho­ću dru­ga­či­je. sa opo­me­nom lju­di­ma da stal­no „okov te­ški ne­gde vre­ba”. pe­snič­ki su­bjekt me­nja per­spek­ti­vu (pr­vo. gro­ma. „Od če­ti­ri ele­men­ta – ze­mlja. Sve­dr­ži­te­lje­vog le­te­nja bez kri­la i re­pa kroz am­bis. lir­ski su­bjekt u ka­pi vo­de tra­ži su­šti­nu oke­a­na. jer je spo­znao umi­ra­nje („živ mr­tav. Sti­hi­je su or­ga­ni­zo­va­ne u se­dam ci­klu­sa: „Po­sta­nje (u se­dam da­na)”. pe­snič­ki su­bjekt opi­su­je ka­ko je „usa­mlje­ni Go­spod” po­go­dio „ple­me­ni­to zr­no po­čet­ka”. va­zda mr­tav”). o ži­vo­tu bi­lja.

a uisti­nu je reč o fi­lo­zo­ fi­ji pre­to­če­noj u od­lič­nu po­e­zi­ju5 u ko­joj su naj­bit­ni­ji „se­man­tič­ki aspek­ti pe­snič­kog je­zi­ka” (Že­net 1983: 65). u stva­ri. umo­ra. tu­rob­nih ma­gli. Ibraj­ter upo­tre­blja­va sim­bo­le i me­ta­fo­re na na­čin ko­ji je svoj­ stven mo­der­nim pe­sni­ci­ma. da bi pre­šla gra­ni­ce ko­je je sa­ma se­bi po­sta­vi­la. i jed­na pre­ci­zna mi­sao uvek na ne­ki na­čin te­ži i pe­snič­koj for­mu­la­ci­ji. je­dan mo­tiv kru­ži u sve tri knji­ge Ibraj­te­ro­ve: de­tinj­stvo sve­ta. Ja(je) je po­et­sko raz­ma­tra­nje pi­ta­nja bit­ka. lir­ski su­bjekt me­ta­fo­rič­no na­go­ve­šta­va at­mos­fe­ru ki­ša. se­tan. osim če­ti­ri pe­sme u dru­gom li­cu jed­ni­ne i dve pe­sme u pr­vom li­cu mno­ži­ne. aste­ro­i­da.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá pe­sme ovog ci­klu­sa ozna­če­nog kao „pan­sper­mi­ja”3. grozd. gde vla­da „stu­de­ni be­lo car­stvo” i na­go­ve­šta­va put „u su­sre­taj ne­sva­nu­ću”. mo­re. sa­bla­snoj no­ći u ko­joj se „dav­no de­te u nig­di­ni do­mo­o­sta­lac” ba­tr­ga za­gle­dan u tač­ku „cr­ne zbra­no­sti kraj­nje”. po­ne­gde i iro­ni­jom. Jo­van Hri­stić je po­ka­zao da se fi­lo­zo­fi­ja na svom naj­vi­šem vr­hu pre­tva­ra u po­e­zi­ju: „Hteo sam sa­mo da po­ka­žem ka­ko je fi­lo­zo­fi­ji. eg­zi­sten­ci­je. a ko­ji Pol de Man ime­nu­je kao „ana­log­ni mi­kro­ko­smos sve­tu pri­ro­de” (de Man 1975: 317). že­ga. na­gla­še­no pre­lo­mljen kroz pri­zmu lič­ne i op­šte tra­gič­no­sti ko­ji su za­hva­ti­li pla­ne­tu i čo­ve­čan­stvo. ka­ko se ne bi u sa­moj se­bi za­vr­ši­la” (Hri­stić 1975: 564). svr­sta­ne u če­ti­ri ci­klu­sa. zri­kav­ci) upu­ću­je na at­mos­fe­ru let­njeg do­ba sle­de­ći ja­snu lo­gi­ku opa­žaj­nog i emo­tiv­nog uz­ra­sta čo­ve­ka „let­njeg uz­ra­sta” u ko­jem je on. opa­da­nja ljud­skih sna­ga. nje­go­va „ne­i­ma­ri­ja”? On se u iz­grad­nji pe­sme vr­lo ve­što i uspe­šno slu­ži pa­ra­dok­som. go­vo­re da je sve­mir pun ži­vo­ta i da se sa pla­ne­te na pla­ne­tu pre­no­si pu­tem ko­me­ta. do­i­ma kao jed­na me­ta­fo­ra bi­ti­sa­nja. „Sne­go­ vi de­tinj­stva” oži­vlja­va­ju u se­ća­nju u ci­klu­su „Zi­ma”. čem­pre­si. mi­ris. me­ta­fo­rič­ki pri­ka­za­nog kao „žit­ki kal”. sim­bo­li­kom ko­ju mo­že­mo pra­ti­ti već u na­slo­vu. iz­grad­njom dvo­ smi­sli­ca u sim­bo­li­ci. ži­vot ili smrt pe­snič­kog su­bjek­ta. ma ku­da se čo­vek usme­rio i upe­rio po­gled” (Ne­na­dić 2012: 83). po­sta­nja. Od­go­net­ka je: Zbir pra­vi­lan sle­di Ako i sa­mo ako Cr­te­ža Ma­log prin­ca Be­lo­dan pra­tiš trag 3 Astro­no­mi­ja. Čak i gra­fič­ki po­sma­tra­no. Ce­la knji­ga se. U tom smi­slu pr­va. od­no­sno za­go­vor­ni­ci te­o­ri­je o pan­sper­mi­ji. Na­slov zbir­ke Ja(je) za­čet je već u sti­ho­vi­ma Ibraj­te­ro­ve pr­ve zbir­ke: „ro­đe­nje je ja­je smr­ti”. Ci­klus „Le­to” već svo­jom lek­si­kom (gro­mi­šte. u ci­klu­su „Je­sen”. šta ću ja ov­de”. „Sva­ka pe­sma u zbir­ci je zah­te­van i kon­cen­tri­san bi­ser. s mo­li­tve­nom us­po­red­bom s dr­ve­tom. Is­ka­zom „Dr­vo sam u šu­mi je­se­njoj”. di­vlji du­van. 5 Go­vo­re­ći o uza­jam­no­sti fi­lo­zo­fi­je i po­e­zi­je. sav u strep­nji. pred­me­te iz pri­ro­de. su­bjek­ti­vi­te­ta. ozna­ča­va gra­ma­tič­ko li­ce pe­snič­kog su­bjek­ta – „ja” u spo­ju ili od­su­stvu gla­go­la je­sam – da­kle. me­te­o­ra i osta­lih lu­ta­ju­ćih i ma­nje lu­ta­ju­ćih sve­mir­skih te­la na ko­ji­ma su pri­sut­ni ži­vot­ni ob­li­ci kao što su eks­tre­mo­fi­li i bak­te­ri­je ko­je mo­gu da pre­ži­ve eks­trem­ne uslo­ve ko­ji vla­da­ju u sve­mi­ru. Sli­ke – sim­bo­li upo­tre­blje­ni u ovom pe­snič­kom de­lu pred­sta­vlja­ju po­ja­ve. 4 U zbir­ci Ja(je). Ova pe­sma mo­že se raz­u­me­ti i kao po­ziv na igru de­ši­fro­va­nja po­e­zi­je. od­no­sno pre­zent­ski ob­lik gla­go­la je­sam. po­sta­vlja se me­ta­fo­ra. mr­tvi dru­že / ras­ko­ma­dan ta­ko / le­pa ćeš va­tra bi­ti / i pe­peo vo vje­ki vje­kov”. De­lu­je i kao du­ho­vi­ta je­zič­ka igra. dr­vo. One te­ma­ti­zu­ju če­ti­ri go­di­šnja do­ba sa me­ta­fo­rič­kim zna­če­njem: Ibraj­te­rov stil ov­de je za­sno­van na slič­no­sti su­bjek­ta i spo­lja­šnjeg objek­ta – pro­me­ne u pri­ro­di ekvi­va­lent su pro­me­na­ma u ljud­skom raz­vi­ću. sve osta­le su is­pe­va­ne u pr­vom li­cu jed­ni­ne. „ver­nik do­ko­li­ce”. za­gra­dom oba­vi­je­no „je”. Ta­ko je „Pro­le­će” sli­ka vre­me­na. uvod­na pe­sma – „Pro­leć­ni ekvi­no­cij” – u zbir­ci Ja(je). za­i­sta. mu­nje. ko­ji sa­dr­že po de­set pe­sa­ma. U njoj Ibraj­ter udru­žu­je lo­gič­ku ope­ra­ci­ju ekvi­va­len­ci­je ta­ko što po­sta­vlja za­da­tak ko­li­ko su dva i dva. de­lu­je kao i s gor­nje i do­nje stra­ne od­stra­nje­na lju­ska ja­je­ta. „gro­mo­vi­ma sil­nim tu­čen”. šta go­vo­rim / u zja­pi­lu bes­kraj­nom de­te” ko­je se okon­ča­va skep­tič­no-va­paj­nim „zbi­lja. Taj­na sol­sti­ci­ja i ekvi­no­ci­ja (o ko­joj se pe­va u XI pe­smi „Ele­a­za­ro­voj” po­sta­je do­mi­nan­ta u zbir­ci Ja(je). u zna­ku pi­ta­nja „šta igram. in­di­vi­du­al­no­sti (ja­stva)4. mo­že se shva­ti­ti kao svo­je­vr­sno uput­stvo za či­ta­nje Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je. Ali. 91 . U če­mu se ogle­da Ibraj­te­ro­va pe­snič­ka maj­sto­ri­ja. i na­ja­vu iš­če­znu­ća: „O. oso­ben: „za­lud­no­sti za­to­če­nik”. za­gle­dan u ne­be­sa. po­treb­na po­moć jed­nog umno­go­me pe­snič­kog im­pul­sa: iz­me­đu lo­gi­ke i onog što se još uvek na­la­zi iz­van lo­gi­ke. Za­vr­šni ci­klus „Apo­ka­lip­sa” ob­ja­va je je­zi­vog za­ve­ta o sud­njem da­nu. če­ka­ju­ći mit­skog čam­dži­ju.

šta go­vo­rim u zja­pi­lu bes­kraj­nom de­te ili zi­dar mar­ljiv i ru­ši­telj dva li­ka de­te­ta istog (16) Te­mi de­tinj­stva Ibraj­ter se vra­ća u ci­klu­su „Zim­ski sol­sti­cij”: „Bi­ti de­te to je sve”. div­ni da­ni de­tinj­stva Oblak na ko­ma­du hle­ba I mi­ris na­de ušu­ška­ne U krug od ju­tra do su­to­na Ta­ko­đe. gde je tra­ja­nje bi­lo uvek rav­no se­bi. To su ona osnov­na pi­ta­nja ko­ja oku­pi­ra­ju čo­ve­ka. u pe­smi: „Do­ku­men­ti o ži­vo­tu (u dva ko­vi­tla­nja i tri do­dat­ka)” pe­va no­stal­gič­no o de­tinj­stvu: O. On za­va­pi: šta igram. I u pr­voj knji­zi. kao o sta­nju sa­vr­šen­stva ko­je kao da je bi­lo na­še sta­nje. one. što pod­se­ća na Bo­dle­rov po­gled na „ek­sta­tič­no pi­jan­stvo de­te­ta”.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ako se pri­hva­ti da su ovi is­kaz tač­ni. o spo­zna­ji ro­đe­nja i smr­ti. pri­rod­no. je­di­ne dve ne­iz­me­nji­ve či­nje­ni­ce na ko­ji­ma po­či­va si­stem vred­ no­sti uni­ver­zal­ne mi­to­lo­gi­je. on­da će se uka­za­ti ja­sni zna­ci da Go­ran Ibraj­ter pe­va i o po­tre­bi da čo­vek za­u­vek sa­ču­va de­tinj­stvo u se­bi. Ma­gič­na uspo­me­na de­tinj­stva ma­ski­ra nam i či­ni da za­bo­ra­vlja­mo pr­vo­bit­ni greh” (Pu­le 1974: 305). 6 „Mo­der­ni pri­la­zak mit­skoj te­ma­ti­ci ni­je tra­di­ci­o­na­li­zam ne­go du­hov­ni pre­o­kret [. od­no­sno ne­ma ni­ka­kvih una­pred sprem­nih od­go­vo­ra na osnov­na pi­ta­nja” (Hri­stić 1975: 568). gde je na­ša pri­ ro­da bi­la is­pu­nje­na. sta­nje u ko­me je. U sklo­pu li­te­rar­nih zbi­va­nja. ka­ko bi Hri­stić re­kao. ka­ko ga ana­li­zi­ra Žorž Pu­le. u istom di­vlje­nju. Ono nam se u se­ća­nju ja­vlja kao auten­tič­no raj­sko sta­nje. u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji uoča­va se stal­ni luk od ro­đe­nja/de­tinj­stva. na ze­mlji. 92 . Mi o nje­mu sa­nja­mo kao što je Adam sa­njao o iz­gu­blje­nom Ra­ju. ne­ma vi­še na ras­po­la­ga­nju je­dan utvr­đen si­stem vred­no­sti. npr.. gde su na­še te­žnje bi­le za­do­vo­lje­ne. ko­je smo mi uži­va­li u vre­me­ nu. za­klju­ču­je pe­snik. ak­ci­ja se­stra sna. ako se pri­hva­ti da je Ma­li princ me­ta­fo­ra per­ma­nent­nog pro­ ce­sa čo­ve­ko­vog od­ra­sta­nja. u pra­po­če­lo6. Ibraj­te­ro­ve pe­sme ima­ ju ko­smo­go­nij­sku di­men­zi­ju pe­va­nja.. zna­čaj mit­skog je mo­rao po­ra­sti ka­da je na­sta­la za­si­će­nost lir­skim su­bjek­ti­vi­te­tom.. i o do­ti­ca­ju de­tinj­stva sa sve­tom od­ra­slog čo­ve­ka: A iza ugla isti­na vre­ba Sno­vi osu­đe­ni na ja­vu Na da­ne što se šu­nja­ju S bre­me­nom če­mer­nim Svet de­tinj­stva pri­su­tan je i u Sti­hi­ja­ma: sa­mo sam ja dav­no de­te u nig­di­ni sa­mo­o­sta­lac. jer po­ni­ru u pra­svest mi­ta. ne­za­do­volj­stvo ne­kon­tro­li­sa­nim iz­li­vi­ma su­bjek­ta ko­ji sa­mog se­be sta­vlja u ulo­gu vr­hov­nog ar­bi­tra” (Pa­vlo­vić 1975: 537). Otu­da. Kao u pr­vom apen­dik­su. go­vo­ri o sa­zna­nju ži­vo­ta uop­šte. „I sva­ki si­stem vred­no­sti ko­ji bi­smo mo­gli da stvo­ri­mo mo­ra da za­vi­si od tih či­nje­ni­ca [. Po­se­žu­ći za an­tič­kim i kla­sič­nim mo­ti­vi­ma.] on je no­vi ko­rak u sa­mo­spo­zna­va­nju čo­ve­ka kao po­je­din­ca i kao isto­rij­ski ak­tiv­ne gru­pa­ci­je. „Ta­ko se ot­kri­ va dvo­smi­sle­nost u na­šoj stal­noj no­stal­gi­ji za de­tinj­stvom. kao pro­stor slo­bo­de. pro­sto­ra sna i smr­ti.. kon­ti­nu­i­ra­no sta­nje ek­sta­tič­ne sre­će. na­gla­ša­va in­ten­zi­tet svog bo­la. Da­kle. u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji pe­snič­ki su­bjekt pre­u­zi­ma na se­be ne­sre­ću sve­ta.] da­na­šnji pe­snik. me­đu­tim. Ibraj­ter go­vo­re­ći o pro­šlo­sti go­vo­ri o sa­da­šnjo­sti i na­go­ve­ šta­va bu­duć­nost.

ko­žu me­nja Mi­ven mle­kom pr­vim Za­vi­ča­ja osvit zo­ri Iz du­bo­ka sfe­re bru­je Ko­zam sla­ve no­vo­ro­đen Rit­mu nje­go­ve pe­sme ta­ko­đe do­pri­no­se eufo­ni­ja. si­ja Pr­ži. mr­tav. va­zda mr­tav Fo­nič­ka svoj­stva Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je Ibraj­te­rov stih ima ne­sva­ki­da­šnju ener­gi­ju: or­ga­ni­zo­van je rit­mič­ki i ta­ko ure­đen da je sko­ro uvek na ivi­ci su­da­ra.. In­to­na­ci­ja nje­go­vog sti­ha po­ dra­ža­va mu­zič­ku me­lo­di­ju. da sle­di „va­le­ri­jev­ski prin­cip ne­raz­lu­či­ve ve­ze zvu­ka i smi­sla” (Že­net 1983: 64). kao da ima na umu Ma­lar­me­o­vo mi­šlje­nje o to­me ka­kva po­e­zi­ja tre­ba da bu­de: „Ču­ti neo­spo­ran zvuk – kao što stre­li­ce po­zla­ću­ju i ki­da­ju me­nan­dar me­lo­di­ja: gde mu­zi­ka ve­zu­je Stih da bi stvo­ri­la na­kon Vag­ne­ra. Ta­ko je. na pri­mer. iz­ne­nad­na in­ver­zi­ja re­do­sle­da re­či itd. sa­zvuč­je u zbir­ci Sti­hi­je. ali pra­vi­la pra­vlje­nja stro­fa stro­go se 93 . ne­ka­ko bli­že ro­man­ti­čar­skom i na­rod­nom: ima gip­ki­ji stih. Po­e­zi­ju” (Ba­u­ra 1970: 18). zvuk. Sto­ga bi se za Ibraj­te­ro­vu po­e­zi­ju mo­glo re­ći. na­pe­tost: Pre­o­bla­či. Na pri­mer: Plam­ti. ni živ ni mr­tav I vi­še mr­tav ne­go živ Jer tu je le­de­na ru­ka Po­či­va na ra­me­nu oda­bra­nog I vi­še mr­tav ne­go živ ili: Bi­va da glad­ni Bi­va da žed­ni Bi­va bla­to I lju­ti prah Sve to uka­zu­je na mu­zi­ku kao spe­ci­fič­no svoj­stvo Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je. i jed­nu ključ­nu vred­nost. Pe­snik obr­će uobi­ča­jen red re­či ka­ko bi iz­ra­zio unu­tra­šnje uz­bu­đe­nje. kon­flik­ta: „Stih je si­stem vred­no­sti: kao i sva­ki dru­gi si­stem vred­no­sti.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Ko će mu­dro o ži­vo­tu pe­va­ti Do onog ko je umi­ra­nje po­znao Ilo­va­če te­ški vonj I vo­šta­ni­ce tre­pe­rav pla­men Ko od Ele­a­za­ra bo­lje Une­sre­će­nog sreć­ni­ka Živ. ra­do­sni­ji bruj. fi­gu­re po­na­vlja­nja – po­na­vlja­nje se ja­vlja kao pri­pev: Sam med svi­ma. bez ko­je (u okvi­ru da­tog knji­žev­nog pe­ri­o­da i da­tog umet­nič­kog prav­ca) ne bi mo­gao bi­ti pri­mljen i oce­njen kao stih” (Ja­kob­son 1978: 120). do­mi­nan­tu. pa­li i sa­ži­že Nje­gov stil­ski po­stu­pak ka­rak­te­ri­še na­gla­še­na fo­net­ska slič­nost re­či. iskri. on po­se­du­je sop­ stve­nu hi­je­rar­hi­ju vi­ših i ni­žih vred­no­sti. ne­ma me­tra ni­ti me­trič­kih ste­ga. osmi­šlje­na na ta­kav na­čin da iza­zo­ve „drh­taj estet­skog za­do­volj­stva” (Mu­kar­žov­ski 1987: 268). pa opet živ A mr­tav. kao što to po­ja­šnja­va Že­net.

Po­je­di­ne pe­sme ima­ju na­ve­den mo­to. ali se po­na­vlja­njem re­či i sin­tag­mat­skih spo­je­va po­sti­že zna­ čaj­ni­ji rit­mič­ki i me­lo­dij­ski efe­kat ne­go upo­tre­bom ri­me: Eto te med zve­zda­ma To ti je ku­ća Tu si ro­đen Tu u ko­lev­ci sa­njao Kraj Me­se­ca. ni­ti pro­pi­sa­ne me­tri­ke. na pri­mer. Pro­me­tej. na pri­mer): Za­lud u mra­ku ne­se­ća­nja oči gle­de Sen­tan­drej­ski ve­li Ga­vril Ne­ka bu­de. alu­zi­ja. U Ibraj­te­ro­vim pe­sma­ma ne­ma ni­jed­nog ri­mo­va­nog sti­ha. Ibraj­te­rov po­stu­pak sim­bo­li­za­ci­je ve­o­ma je za­ni­mljiv – on po­la­zi od po­sto­je­će sim­ bo­li­za­ci­je. „Pe­sme se ne ja­vlja­ju kao od­go­vor na svo­je vre­me. pa­ra­fra­za. Dan­te). ko­li­ko ga pro­na­la­zi. Mit­ske po­ja­ve i sli­ke (Ele­a­zar. evrop­ske pe­snič­ke tra­di­ci­je (Ka­mings. Hri­stić mi­sli da je to pro­blem ukup­ne po­e­zi­je. ali nje­go­va po­e­zi­ja sa­dr­ži i broj­ne ci­ta­te tek­sto­va iz Bi­bli­je. Mi­lan Ne­na­dić 94 . „Od po­čet­ka ci­vi­li­za­ci­je i grč­ke fi­lo­zo­fi­je. U tom smi­slu. Ora­ić 1985: 29–49). nje­gov je stih oslo­bo­đen svih ste­ga me­trič­ke kon­ven­ci­je. pa­ro­di­ra­nje. o dis­kret­nom di­ja­lo­gu sa te­o­ri­jom pe­sni­štva i fi­lo­zo­fi­jom. kao od­go­vor na dru­ge pe­sme” (Blum 1980: 80). re­in­ter­pre­ta­ci­ja. Ibraj­ter pre­me­šta­ju­ći mo­ti­ve i te­me i pri­me­nju­je po­stu­pak ci­tat­no­sti i in­ter­tek­stu­al­nost. ci­ta­ti u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji su u ob­li­ku di­rekt­nog na­vo­da. Ta­kav je ob­lik. ka­ko je čak i Ril­ke mi­slio. srp­skog ba­rok­nog pe­sni­štva (Ga­vril Ste­ fa­no­vić Ven­clo­vić. IX). U tom po­gle­du. Or­fej. ko­li­ko se gu­bi u nji­ma” (Bje­lo­gr­lić 2014). po­sta ti­ši­na na ne­ bu oko po sa­ha­ta”). već pre sve­ga. frag­ment pe­de­set dva) Ibraj­ter ci­ti­ra tek­sto­ve „istog me­di­jal­nog ran­ga” (v. pre­me­šta u ose­ćaj­nost ka­rak­te­ri­stič­nu za pe­sni­štvo ovog ve­ka. u ob­li­ku „na­uč­nog ci­ta­ta”: Odi­sta. Osim ci­tat­no­ sti pri­sut­no je i pre­o­bli­ko­va­nje. Tu je reč o ci­tat­no­sti u užem smi­slu. jer ta­ko i je­ste I ni­nje i pri­sno. He­ra­klit) in­spi­ra­ci­ja su Ibraj­te­ru. osla­nja se na tra­di­ci­o­nal­ni pri­stup mi­tu kao ključ­noj si­tu­a­ci­ji čo­ve­ko­ve sud­bi­ne. i vo vje­ki vje­kov U po­je­di­nim pe­sma­ma ci­ti­ra­nje je di­rekt­no: Ni pe­sni­ka ta­mo ne­ma Jer ka­ko u kra­ju tom Da iko ko Ka­mings ka­že Ni­ko. ali je pro­blem u to­me ko­li­ko su uni­ver­zal­ni osno­vi od ko­jih on po­la­zi” (Hri­stić 1975: 567). Un­ga­re­ti. vre­me je sve­ta De­te što se igra (He­ra­klit. Po svo­joj pri­ro­ di. po­ku­ša­va da tra­ži smi­sao. Askle­pi­je. alu­zi­ja u od­no­su na tekst na ko­ji se re­fe­ri­še.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá po­štu­ju. čak ni ki­ša ta­ko Ma­lec­ne ru­ke ne­ma ili još di­rekt­ni­je. Po­ru­ke pret­hod­nih pe­sni­ka Ibraj­ter tran­sko­di­ra. uvek se čo­vek su­sre­će sa tim ne­re­ši­vim pi­ta­nji­ma ko­ji­ma se ci­klič­no okre­će. što je ta­ko­đe ob­lik ci­tat­no­sti („I kad otvo­ri sed­mi pe­čat. pa­ra­fra­za frag­me­na­ta iz „Knji­ge Pro­po­ved­ni­ko­ve”: „Jer dru­go ni­si do list” („Pe­sme Ele­a­za­ro­ve”. od­no­ sno da na­še vre­me vi­še ne­ma „jed­nu uni­ver­zal­nu mi­to­lo­gi­ju” ne­go da je pe­snik „du­žan da stvo­ri jed­nu svo­ju mi­to­lo­gi­ju. med zve­zda­ma Ibraj­ter i pe­snič­ko na­sle­đe Go­vo­re­ći o pro­ble­mi­ma pe­snič­ke sli­ke da­nas.

ali i u dru­gim knji­ga­ ma. Kao pri­mer. „Nje­go­vo ne­na­gla­ša­va­nje sop­stve­nog ja zvu­či već kao ne­ka vr­sta žr­tve. A stih „Pra­i­sko­ na ki­pi gra­đa / U ne­što se ni­šta pre­o­bra­ća”. ali „dok je Na­sta­si­ je­vi­ćev sti­hov­ni i pro­zni iz­raz [. Je­zič­ki kon­den­zo­ van iz­raz. Pe­snik kao da je žr­tvo­van od sa­mog po­čet­ka svog ži­vo­ta. po­ne­kad po­tmu­la i te­ška. za­ko­čen i is­kri­vljen” (Pet­ko­vić 1975: 165). Ibraj­ter po­dra­ža­va ar­ha­ič­ni ton (sam med svi­ma) ili ob­red­no-mo­li­tve­ni ton („I ni­nje i pri­sno. Te uz­ re­či­ce do­pri­no­se sti­li­stič­kom aktivizmu. „u šta da tut­nem”. ko­ju je do­veo do ap­so­lut­nog is­pu­nje­nja.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá na­la­zi da u Ibraj­te­ro­vim ka­tre­ni­ma ima „[.. na­me­će se još jed­no po­re­đe­nje. što se oči­tu­je u tra­ga­nju za ukr­šte­nim ve­za­ma ko­je omo­gu­ća­va­ju re­a­li­za­ci­ju „[.]”).] ko­ji će svo­jom ap­so­lut­no­šću od­go­va­ra­ti ap­so­lut­no­sti več­no­sti” (Хри­стић 2005: 30). Kad je reč o Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji.. od fo­no­lo­škog do sin­tak­sič­kog. ka­ko za­ pa­ža Jo­van Hri­stić. no­vi smi­sao: „I to bi bi­lo to”. a fi­lo­zof­ski isti­ni­to. U po­e­zi­ji Go­ra­na Ibraj­te­ra mo­gu­će je pra­ti­ti na­sta­si­je­vić­ku lek­sič­ku me­lo­di­ju. i da plo­da [. fi­lo­zof­skim. iz oka ce­dim Tru­dom i mu­kom iz­bi­se­ren tren U po­ža­ru stol­pu­ju­ći. me­lo­dij­ska ma­tri­ca po­ne­kad raz­i­gra­na.] je­zič­ki do­pu­sti­vog ob­li­ka” (Pet­ko­vić 1975: 213): Ne­skri­ve­no je. Ibraj­ter vr­lo če­sto iz­mi­šlja no­ve ob­li­ke re­či: Is­pod nok­ta nok­tim. te da ta­ko ro­di no­vo zna­če­nje. kao i dru­ge re­či rav­no­du­šnog op­šte­nja. pre sve­ga..] kraj­nje ote­žan. a ko­je je u pot­pu­nom skla­du sa mo­ti­vom de­tinj­stva i po­e­tič­kim mo­de­lom Go­ra­na Ibraj­te­ra. „[.. re­vi­di­ra­nje Ha­mle­to­vog „Bi­ti spre­man to je sve”. Milj­ko­vi­će­vo po­i­ma­nje va­tre” (Ne­na­dić 2012: 83).. Bo­ga­to je sa­zvuč­je Ibraj­te­ro­vih sti­ho­va. To zlo­kob­no ni­šta je­dan je od fre­kvent­ni­jih poj­mo­va u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji. do­slov­nog je­zi­ka („gde da za­tu­rim”. on na­ vo­di pe­smu „Va­zduh–va­tra” iz ci­klu­sa „Hi­bris” u zbir­ci Sti­hi­je: Bi­ti ni­šta kao va­zduh I bi­ti sve kao va­tra Bi­ti sve kao va­zduh I bi­ti ni­šta kao va­tra Bi­ti sve i ni­šta Ume­će je nad ume­ći­ma Ume­će uče­nja vred­no Al smrt­ni­ma ne­do­stup­no. sa­dr­ži igru fo­nem­skim kom­plek­som ko­ja pod­se­ća na Ste­ri­ji­ne sti­ho­ve „ni­šta iz ni­šta zgru­va­no u ni­šta da­je sve ni­šta” u pe­smi „Nad­gro­blje sa­mom se­bi”. kod Ibraj­ te­ra je or­ga­ni­za­ci­ja go­vor­nog ni­za se­man­ti­zo­va­na u svim sta­di­ju­mi­ma. Ibraj­te­ro­va lek­si­ka po­ne­kad pod­se­ti na Vas­ka Po­pu. Ali po­e­zi­ji ko­ja je i sa­ma okre­nu­ta ne­čem vi­šem od se­be sa­me” (Pa­vlo­vić 1987: 217).. ili još i vi­še. U Sti­hi­ja­ma. Ibraj­ter je bli­zak Ste­ri­ji. To je. na pri­mer „tmu­šno ni­šta”. bi­blij­sku in­to­na­ci­ju („i pro­kli­ja se­me. Po­e­zi­ji. I po toj me­ta­fi­zi­ci ni­šta­vi­la.] i ne­če­ga što ga do­vo­di u ve­zu s na­šim po­naj­bo­ljim pe­snič­kim na­sle­đem.. a to je onaj isti ele­me­nat u Ste­ri­ji­noj po­e­zi­ji. Ibraj­te­ro­vo pe­va­nje aso­ci­ra na Hel­der­li­na (Hri­stić sma­tra da bi Haj­de­ge­ro­va fi­lo­zo­fi­ja bi­la dru­ga­či­ja da ni­je či­tao upra­vo Hel­der­li­na).. Stih „Bi­ti de­te to je sve” du­ho­vi­to je. da fra­zu raz­go­vor­nog je­zi­ka udru­ži s poj­mom knji­žev­nim. ako oko imaš Dva bo­lje. Ibraj­ter ume ta­ko­đe da is­ko­ri­sti ko­lo­kvi­jal­ni go­vor.. u po­ša­sti 95 . i vo vje­ki vje­kov”). „Ni ta­mo ni va­mo”) u do­di­ru sa fi­lo­zof­skim poj­mo­vi­ma pre­ne­se­nog (pe­ snič­kog) ime­no­va­nja po­sti­žu sna­žno emo­ci­o­nal­no dej­stvo.. Reč­nik Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je Po­gde­kad. po­et­skim. „Kroz kru­go­ve. mic po mic”.

” im­pe­ra­ti­vom se naj­pre su­ge­ri­še moć re­či. Uoča­va se da Ibraj­ter vr­lo če­sto upo­tre­blja­va pa­siv­nu sin­tak­tič­ku kon­struk­ci­ju („glji­vom si­ćen i otrov­nim li­šćem”. pa će­mo on­da mo­ći da ostva­ri­mo smi­re­nu. Zna­če­nje im­pe­ra­ti­va u Ibraj­te­ro­voj po­e­zi­ji vr­lo je oso­be­no. ra­fi­ni­ra­nost ljud­skih ose­ća­nja: Iz­o­štri sluh Da kao gro­mo­ve Jed­na­ko ču­ješ List ka­da pad­ne U pe­smi „Reč ti evo. umet­nost. Ta­ko „Za­po­vest” u pe­smi „Iz­o­štri sluh. Kaj­ zer 1979: 248): „Im­pe­ra­ti­vi [. sti­li­stič­ki ak­tiv­ni­ji ne­go uzor­na pre­zent­ska kon­struk­ci­ja (v.. ta­ko­đe. Kaj­zer u ana­li­zi Hel­der­li­no­ve po­e­zi­je (v. Na taj na­čin. ne­go kao ključ in­ter­pre­ta­ci­je u smi­slu ka­ko to či­ni V. umet­nič­ko ob­li­ko­va­nje dr­ve­ta i ka­me­na/iz­ra­da ba­ti­ne. zbra­nost itd. npr.) ko­ja. Im­pe­ra­ti­vi su ta­ko­đe ka­rak­te­ri­stič­ni za Ibraj­te­ro­vu po­e­zi­ju. vr­lo če­sto gra­di no­vu reč (sa­mo­o­sta­lac. u zlo­duš­ju Ga­da sva­kog mre­sti­li­štu Ro­di­li­štu mu­ke i muč­ni­ne Udra­ba se sve u ta­njir Ovi se­man­tič­ki fe­no­me­ni su „bit po­et­skog je­zi­ka” (Že­net 1983: 22) i ton no­vih re­či. na­gla­ša­va funk­ci­ja go­vor­nog je­zi­ka a po­tom i dru­gih bo­žan­skih da­ro­va (ve­šti­na. sin­tak­tem pa­si­va po­sta­je stva­ra­lač­ki sin­tak­to­sti­lem. sve­tu. ra­zog­nji­šten Ibraj­ter.. tvo­je je 96 . na­ru­ša­va je­zič­ku nor­mu – i bi­va eks­pre­siv­no..ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá ili stva­ra no­ve spre­go­ve re­či: Bez­do­man.] sve po­me­ra­ju u pod­ruč­je na­še vo­lje. pro­sve­tlje­nje/zlo. Upo­tre­bom im­ pe­ra­ti­va po­nu­đe­na je mo­guć­nost iz­bo­ra: sti­ho­vi/kle­tva.” upu­ću­je či­ta­o­ca na ta­na­nost čuv­sta­va. Va­lja ih po­sma­tra­ti ne kao gra­ma­tič­ki ob­lik.). nje­go­vu ve­či­tu ra­za­pe­tost iz­me­đu do­bra i zla. ali se isto­vre­me­no opo­mi­nje i na čo­ve­ko­vu pri­ro­du i nje­go­vo de­lo­va­nje. Pra­njić 1983: 264 i da­lje). a što je ve­o­ma bit­no. po­ko­ra: Reč ti evo pa sti­ho­ve sla­ži i pri­če Al i kle­tvu za de­te u utro­bi I ru­ka ti evo dr­vo i ka­men da ob­li­ku­ješ I za ba­ti­nu ko­jom ćeš bra­ta i bli­žnjeg I um ti da­doh je­ste sve­ta da pro­ni­češ U skro­vi­te ku­te drh­ta­ve du­še luč une­seš Al i zlo da snu­ješ i po­ko­ru Ja da­doh a ti bi­raj. kao da sve za­vi­si je­di­no od to­ga da po­slu­ša­mo po­u­ke. fi­lo­zo­fi­ja). le­pu umet­nost” (Kaj­zer 1979: 248).. bez­gro­ban Bes­ko­ren. neo­bič­nih spo­je­va. mi­šlje­nje. um. A nem nem­ci­jat. pa i po­vre­me­ni an­ti­gra­ma­tič­ki po­stup­ci do­no­se pri­ra­štaj po­et­ske in­for­ma­tiv­no­sti i zvu­ka Ibraj­te­ro­ve po­e­zi­je: Plač od ko­lev­ke ostao Ti­ša­ju­ći i kev­taj šte­ne­ći. dobija sa­svim no­vu se­man­ti­ku u kon­tek­stu nje­go­ve pe­sme: Iz čo­po­ra iz­gnan vuk U zlo­u­mlju...

ona je sled­stve­na pe­snič­kom na­u­mu. Lot­man. Mo­ gu­će je nje­go­ve pe­sme po­sma­tra­ti kao krat­ke ce­li­ne. 11. ali i se­dam pe­ča­ta” (Đe­rić 2012: 78). po­e­ta ko­ji pe­va o osnov­nim poj­mo­vi­ma eg­zi­sten­ci­je. Ne­na­dić. ide­o­lo­gi­ja Ibraj­te­ro­va je­ste etič­nost an­tič­ka („Jer us­prav­ne oganj vo­li”) ili „op­šta sklo­nost mi­sli” (Že­net 1983: 23). De Man. „Ci­tat­nost” u: Poj­mov­nik ru­ske avan­gar­de. Go­ran. Pa­vlo­vić. 2. Đe­rić.. M. Vr­šac: Knji­žev­na op­šti­na Vr­šac. ---. org/?p=36120 če­tvr­tak. zbir­ke.(1975).1 Blum. zglo­bo­va ili ar­ma­tu­re” (Pa­vlo­vić 1975: 535) u gra­fič­kom ili or­ga­ni­za­ci­o­nom vi­du – po­de­lu na ci­klu­se. M.] vi­sok ste­pen kon­den­za­ci­je ne­pod­no­šljiv je u ve­li­kom pe­snič­kom ob­li­ku” (Pa­vlo­vić 1975: 535). pro­is­ti­če iz nje­go­ve po­e­ti­ke: „U sva­kom od ci­klu­sa. Ba­nat­sko No­vo Mi­lo­še­vo: Ba­nat­ski kul­tur­ni cen­tar. Stva­ra­lač­ki eks­pe­ri­ment. U zbir­ci Ja(je) pri­me­nje­na je ista pe­snič­ka ar­hi­tek­to­ni­ka. ---. ne­ ko­li­ko „raz­bla­že­nja. Nje­go­ve su pe­sme „taj smi­sla pr­sto­hvat”. Jan (1987). Ma­te­ma­tič­ka pra­vil­nost ogle­da se u or­ga­ni­za­ci­ji ma­njih i ve­ćih pe­snič­kih ce­li­na: u zbir­ci Pe­sme Ele­ a­za­ro­ve ozna­če­ne su rim­skim bro­jem i sa­dr­že tač­no po dva­de­set pe­sa­ma sa po dve gru­pe od de­set pe­sa­ ma. Be­o­grad: No­lit. bri­žlji­va i ma­te­ma­tič­ki pre­ci­zna or­ga­ni­za­ci­ja pe­sme. Be­o­grad: No­lit Ибрај­тер. 10. Бе­о­град: Срп­ски ПЕН цен­тар. (1976). ok­to­bar 2nd. str. do­sled­no je spro­ve­ de­na – broj se­dam. oči­gled­na alu­zi­ja. Ibraj­te­ro­ve pe­sme no­se znak po­et­ske gu­sti­ne smi­sla. Be­o­grad: No­lit. da­nas i na vje­ki. J. ali isto ta­ko. 97 . Pol (1975). Ja­kob­son. Be­o­grad: Slo­vo ljub­ve. Ro­man (1978). Ibraj­ter je re­flek­ si­van pe­snik. Mi­o­drag (1987). U Sti­hi­ja­ma je do­mi­nan­tan broj se­dam i ta pra­vil­nost ni­je pro­iz­volj­na. 14. kao i osmi­šlje­no ustroj­stvo ve­će for­me – ci­klu­sa. Za­greb: Gra­fič­ki za­vod Hr­vat­ske i Za­vod za zna­nost o knji­žev­no­sti Filozofskog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu. Хри­стић. Na­sle­đe sim­bo­li­zma. (2012). kao broj da­na ko­li­ko je bi­lo po­treb­no za stva­ra­nje sve­ta. se­man­ti­ku za­seb­ne ce­li­ne. Го­ран (2014). Go­ran. 6. Mu­kar­žov­ski. se­dam da­na u ne­de­lji. pri­rod­no. Be­o­grad: No­lit. (2012). 4. Po­e­ti­ka žr­tve­nog ob­re­da. one se mo­gu ob­ja­šnja­va­ti i kao ve­ća ce­li­na – je­dan ci­klus sa­dr­ži kom­pakt­nost. ozna­ku rim­skim bro­jem itd. Ha­rold (1980). Mi­o­drag Pa­vlo­vić iz­re­kao je jed­no upo­zo­re­nje ko­je je Ibraj­ter. Sti­hi­je. Pri­re­di­li Dra­gan Ne­delj­ko­vić i Mi­o­drag Ra­do­vić. (1975). pre­gled­nost. Pri­re­di­li Alek­san­dar Fla­ker i Du­brav­ka Ugre­šić. Sti­hi­je. Be­o­grad: No­lit. Ba­nat­sko No­vo Mi­lo­še­vo: Ba­nat­ski kul­tur­ni cen­tar. „Sti­hi­je Go­ra­na Ibraj­te­ra” u: Ibraj­ter. Kaj­zer. one su kom­plek­snog tka­nja. Be­o­grad: Pro­sve­ta. Struk­tu­ra funk­ci­ja znak vred­nost. Pri­re­di­li Sre­ten Ma­rić i Đor­đi­je Vu­ko­vić. Ba­u­ra. „Ot­kri­ve­nje Go­ra­no­vo” u: Ibraj­ter. Be­o­grad: No­lit. Mi­lan (2014). Bje­lo­gr­lić. na­ro­du neo­so­lje­nom neo­p­ho­dan. in­ter­vju u: „Zbir­ka pe­sa­ma Ja(je) Go­ra­na Ibraj­te­ra” (2014) pre­u­ze­to na: http://www. „Po­e­zi­ja i fi­lo­zo­fi­ja” u: Po­e­zi­ja. O mo­guć­no­sti­ma da se u mo­der­ noj po­e­zi­ji stva­ra­ju ve­li­ki po­et­ski ob­li­ci.. 5. Ora­ić. Ја(је). Li­te­ra­tu­ra: 1. 7.(2010). imao na umu: „[. Ba­nat­sko No­vo Mi­lo­še­vo: Ba­nat­ski kul­tur­ni cen­tar.ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá I ovi pri­me­ri uka­zu­ju na to da Ibraj­te­ro­vo pe­va­nje od­li­ku­ju si­ste­ma­tič­nost. 29–49. ide­o­lo­gi­ja su­bjek­ti­vi­te­ta. Ogle­di iz po­e­ti­ke. Be­o­grad: No­lit. S. Be­o­grad: No­lit. o iskon­skom i pr­vot­nom. Vol­fgang (1979). Za­to nje­go­ve pe­sme ima­ju. 9. (1975). Du­brav­ka (1985). Иза­бра­ни есе­ји. Sti­hi­je. An­ti­te­tič­ka kri­ti­ka. (1970). Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. 13. 15. Pro­ble­mi mo­der­ne kri­ti­ke. 3. dok bi dru­gi gru­bo re­kli. Jo­van (1975). Struk­tu­ra umet­nič­kog tek­sta. Zo­ran (2012). „Mla­dim pe­sni­ci­ma” u: Umet­nost tu­ma­če­nja po­e­zi­je.ja­sa­to­mic. če­tvr­ti sve­zak. Hri­stić. pra­po­čet­ nom. 20. 12. 8. ---. na­la­zi se po se­dam pe­sa­ma.(2012). Зре­ња­нин: Град­ска на­род­на библиоте­кa. Mi­lan (2012). Pri­re­di­li Sre­ten Ma­rić i Đor­đi­je Vu­ko­vić. Pa­vlo­vi­će­vom pe­snič­kom ter­mi­no­lo­gi­jom ka­za­no. Još jed­na. Јо­ван (2005). „Ve­li­ki i ma­li ob­li­ci” u: Po­e­zi­ja. Mi­sao. a ima ih se­dam.

fol­lo­wed by the na­tu­re of the po­e­tic cre­a­tion (me­ta­po­e­try). ex­pli­cit in­ter­tex­tu­a­lity. Stan­ko­vić. Žorž. Že­rar (1983). The analysis of three col­lec­ti­ons of po­ems: Pe­sme Ele­a­za­ro­ve. Pet­ko­vić. the ex­pli­cit in­ter­tex­tu­a­lity and in­ter­tex­tu­a­lity in Ibraj­ter’s po­e­try as well as the re­la­ti­on­ship to­wards the po­e­tic he­ri­ta­ge.html?news_id=188862&ac­tion=print 20. av­gu­sta 2015. Pri­hva­će­no za ob­ja­vlji­va­nje: 15. Dra­go­ljub (2014). Be­o­grad: Vuk Ka­ra­džić. Pre­u­ze­to na: http://www. Že­net. Za­greb: Gra­fič­ki za­vod Hr­vat­ske. 17. Be­o­grad: No­lit. Knji­žev­nost. Čo­vek. Pri­mlje­no: 24. Je­zik u knji­žev­nom de­lu. the cha­rac­te­ri­stics of ver­ses. mi­li­vo­je_mla­dje­no­vic@yahoo. Sti­hi­je and Ja(je) pri­ma­rily de­ter­mi­ned the do­mi­nant the­mes of Ibraj­ ter’s po­e­try: birth (cre­a­tion). Keywords: Go­ran Ibraj­ter. The Po­e­tic Lan­gu­a­ge of Go­ran Ibraj­ter SUM­MARY: The pa­per analyses the cha­rac­te­ri­stics of Ibraj­ter’s po­e­try. No­vi­ca (1975). po­e­tics. „Stil i sti­li­sti­ka” u: Zden­ko Škreb/An­te Sta­mać: Uvod u knji­žev­nost. Pu­le. Kru­no­slav (1983).ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 16. (1974).com 98 . Fi­gu­re. 18. Ko­smič­ka igra.da­nas. Pra­njić. sep­tem­bra 2015. Vre­me. 19.54. Be­o­grad: No­lit. child­hood of the world. po­e­tic he­ri­ta­ge.rs/do­da­ci/ne­de­lja/knji­ga_da­nas/ko­smic­ ka_igra. Furt­her­mo­re the analysis de­ter­mi­nes the style cha­rac­te­ri­stics. the di­men­sion of dre­ams and de­ath (di­sap­pe­a­ran­ ce).

.

.

vîðeñjå .

1 0 1 . 1 2 4 . 1 0 2 . 1 0 4 . i t s t r a n a : 9 8 . 1 2 1 .f o t o D o m e n i c o P i o t t o n i c o p i o t t o @ y a h o o . 1 2 2 . 1 0 3 . . 1 2 3 . 9 9 .

.

.

.

.

vîðeñjå
UDC 791(4)(091)
791.65.079(739.4)"1997/2006"

Kris Raveto-Bjađoli, Kalifornijski univerzitet u Dejvisu, SAD

Smejanje u bezdan:
kinematografija i balkanizacija
„Ko se bori s čudovištima, mora paziti da pritom i sam ne postane čudovište.
A kada gledaš u bezdan, i bezdan gleda u tebe.”
Fridrih Niče, S one strane dobra i zla
„Rascvetavaju nam se lobanje od smeha /
Gledaj nas nagledaj se sebe / Čikamo te čudo”
Vasko Popa, Pesma Ćele-kule

Ot­ka­ko je osno­van u de­cem­bru 1997, Film­ski fe­sti­
val slo­bo­de u Los An­đe­le­su ba­vi se pro­mo­ci­jom fil­mo­
va iz Is­toč­ne Evro­pe ko­ji „pri­ka­zu­ju uti­caj sta­lji­ni­zma
na re­gion, od nje­go­vih po­če­ta­ka pa do da­nas” i oda­ju
pri­zna­nje „umet­nič­kom iz­ra­ža­va­nju re­ži­se­ra in­spi­ri­sa­
nih de­mo­krat­skim te­ma­ma.” S ob­zi­rom na to ka­ko se
fe­sti­val pro­mo­vi­še, iz­ne­na­đu­je to što po­sled­njih go­di­na
mno­gi gle­da­o­ci pi­ta­ju re­ži­se­re iz Ru­si­je, Če­ške, Slo­vač­ke i ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je za­što su nji­ho­vi fil­mo­vi
to­li­ko „de­pre­siv­ni i ni­hi­li­stič­ki”, ume­sto da ve­li­ča­ju de­
mo­kra­ti­ju. Upra­vo ta­ko, fil­mo­vi či­ja je rad­nja sme­šte­
na u „pre­de­mo­krat­sku” pro­šlost Is­toč­ne Evro­pe če­sto
sa­dr­že dir­lji­vu kri­ti­ku po­li­tič­ke i dru­štve­ne re­pre­si­je u
so­ci­ja­li­zmu, pri­tom pro­pu­šta­ju­ći da po­hva­le de­mo­kra­
ti­ju. Za raz­li­ku od diskursâ o glo­ba­li­za­ci­ji, de­mo­kra­ti­
za­ci­ji i neo­li­be­ra­li­zmu ko­ji su u Evro­pi stu­pi­li na sce­nu
po­sle 1989, obe­le­že­nih „kra­jem isto­ri­je”, bri­sa­njem gra­
ni­ca i tri­jum­fal­nim pri­ka­zi­ma „pa­da” Ber­lin­skog zi­da
i ru­še­nja so­vjet­skih iko­na – ovi fil­mo­vi su­ge­ri­šu da se
tu ni­je ra­di­lo o de­mo­krat­skom si­ste­mu, ne­go o kul­tur­
noj pu­sto­ši pu­noj na­si­lja, ko­rup­ci­je, izo­la­ci­je i li­ša­va­nja
107

pra­va, ko­ja je na­sle­di­la so­ci­ja­li­zam u ze­mlja­ma na­klo­
nje­nim Is­toč­nom blo­ku, kao i na Bal­ka­nu. Fil­mo­vi ko­ji
su ušli u se­lek­ci­ju Film­skog fe­sti­va­la slo­bo­de u vi­še su
na­vra­ta pred­vi­de­li sla­blje­nje odu­še­vlje­nja li­be­ral­nom
eko­nom­skom de­mo­kra­ti­jom – odu­še­vlje­nja ko­je je
ustu­pi­lo me­sto tre­zve­ni­jem pro­mi­šlja­nju eko­nom­skih
i dru­štve­nih pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju ova „de­
mo­krat­ska dru­štva u raz­vo­ju” ili „ot­pad­nič­ki re­ži­mi”.
Isto­ri­jat sa­mog Fe­sti­va­la od­ra­ža­va ovu pro­me­nu:
na­kon što je 2006. po­sled­nji put odr­žan pod na­zi­vom
Film­ski fe­sti­val slo­bo­de, fe­sti­val je 2007. pre­i­me­no­van
u Film­ski fe­sti­val ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, a te­ma po­sled­nja
dva Film­ska fe­sti­va­la slo­bo­de ni­je bi­la slo­bo­da, ne­go su
to bi­le ostal­gi­ja / no­stal­gi­ja za Is­to­kom (2005) i bal­kan­
ska mu­zi­ka (2006).
Mno­gi od ovih fil­mo­va, na­sta­lih u is­toč­noj i ju­
go­i­stoč­noj Evro­pi, ne pred­sta­vlja­ju ni „slo­bo­du” ni
„de­mo­kra­ti­ju” ona­ko po­be­do­no­sno ka­ko su to Za­pad
i za­pad­ni me­di­ji ra­di­li po okon­ča­nju Hlad­nog ra­ta, ni­ti
nu­de po­zi­tiv­nu al­ter­na­ti­vu (bi­la ona po­li­tič­ka, na­ci­o­na­
li­stič­ka, et­no­cen­trič­na, pa čak i nar­ci­stič­ka). Iz­gle­da da

vîðeñjå

su zbog to­ga ovi fil­mo­vi raz­o­ča­ra­li ve­li­ki deo pu­bli­ke,
ko­ja ni­je že­le­la ni­šta dru­go do za­ba­vu, i to za­ba­vu uz
po­moć jed­no­stav­nih na­ra­ti­va. Pu­bli­ka, sa­sta­vlje­na od
mno­štva gla­snih emi­gra­na­ta iz ze­ma­lja biv­šeg Is­toč­nog
blo­ka, kao da vi­še vo­li fil­mo­ve u ho­li­vud­skom sti­lu, ko­ji
im omo­gu­ća­va­ju da na­krat­ko za­bo­ra­ve ne­ve­se­lu po­li­
tič­ku re­al­nost, svo­de­ći slo­že­ne pro­ble­me na ro­man­tič­ne
na­ra­ti­ve o bor­bi do­bra i zla (u ko­joj do­bro obič­no od­
no­si po­be­du), ko­ji pre­o­vla­đu­ju u mejnstrim igra­nim fil­
mo­vi­ma i in­for­ma­tiv­nim me­di­ji­ma. Ove ja­sne i jed­no­
stav­ne pred­sta­ve slu­že pre sve­ga kao po­dr­ška glo­bal­noj
he­ge­mo­ni­ji Za­pa­da, da­ju­ći pro­ta­go­ni­sti­ma sa Za­pa­da
ulo­ge he­ro­ja u za­pad­njač­kom ro­man­tič­nom na­ra­ti­vu.
Zbog svo­jih po­li­tič­kih in­ve­sti­ci­ja, fil­mo­vi na­sta­li
na Za­pa­du pre­na­gla­ša­va­ju is­kva­re­nost sta­nov­ni­ka Is­
toč­ne Evro­pe, pre­no­se­ći po­li­tič­ke su­ko­be i eko­nom­ske
kri­ze na Bal­ka­nu i u biv­šem So­vjet­skom Sa­ve­zu kroz
na­ra­ti­ve o špi­ju­na­ži (Sve­tac, Fi­lip Nojs [Phil­lip Noyce],
1997, kao i fil­mo­vi o Džej­msu Bon­du), te­ro­ri­zmu i rat­
nim igra­ma (Mi­ro­tvo­rac, Mi­mi Le­der [Mi­mi Le­der],
1997. i Iza ne­pri­ja­telj­skih li­ni­ja, Džon Mur [John Mo­
o­re], 2001). Mno­gi dru­gi fil­mo­vi i do­ku­men­tar­ci za­
sno­va­ni na za­pad­no­e­vrop­skom na­ra­ti­vu, ko­ji se ba­ve
ras­pa­dom So­vjet­skog Sa­ve­za i Bal­ka­na, ta­ko­đe ko­ri­ste
po­jed­no­sta­vlje­ne mo­ral­ne sce­na­ri­je, nu­de­ći cr­no-be­
le pred­sta­ve slo­že­nih kul­tur­nih, po­li­tič­kih i isto­rij­skih
okol­no­sti. Na pri­mer, film Srp­ska epi­ka (Pa­vel Pa­vli­
kov­ski [Pa­wel Paw­li­kow­ski], 1993) po­ku­ša­va da za­ce­
men­ti­ra pre­o­vla­đu­ju­ći stav na Za­pa­du, pre­ma ko­me
‘Sr­bi’ (ge­ne­rič­ki en­ti­tet pri­ka­zan bez ika­kvih svoj­sta­va)
sno­se is­klju­či­vu od­go­vor­nost za ras­pad Ju­go­sla­vi­je, ta­
ko što su ma­se ma­ni­pu­la­ci­jom na­ve­de­ne da se po­sve­te
grad­nji et­no­cen­trič­nog mi­ta,1 dok film Is­tok–Za­pad re­
ži­se­ra Re­ži­sa Var­ni­jea (Régis Warg­ni­er, do­bit­nik Zlat­
nog glo­bu­sa za naj­bo­lji stra­ni film za 1999) pri­ka­zu­je
zla sta­lji­ni­zma, vi­đe­na oči­ma Fran­cu­ski­nje ko­ja je, na­
kon što se uda­la za jed­nog ru­skog dok­to­ra, mo­ra­la da
1 Na svom pre­da­va­nju pod na­zi­vom Za­vi­si ka­da za­po­či­nje­te pri­ču: na­ra­
ti­vi kao ka­mu­fla­ža i po­li­tič­ka upo­tre­ba na­u­ke u ju­go­slo­ven­skim ra­to­vi­ma,
odr­ža­nom na kon­fe­ren­ci­ji Ba­vlje­nje isto­ri­jom u sen­ci bal­kan­skih ra­to­va
(Uni­ver­zi­tet u Mi­či­ge­nu, 17–18. ja­nu­ar 1997), Su­zan Vu­dvord (Su­san Wo­
od­ward) iz­ne­la je mi­šlje­nje da do­ku­men­tar­ci kao što su Ju­go­sla­vi­ja: smrt
na­ci­je, Kr­va­va Bo­sna i Srp­ska epi­ka pred­sta­vlja­ju „an­ti­i­sto­rij­ske na­ra­ti­ve”
ko­ji kao da su i sa­mi „op­sed­nu­ti po­tre­bom da se ovi su­ko­bi ozna­če kao
isto­rij­ski”. Dru­gim re­či­ma, do­ku­men­tar­ci ko­ji po­ku­ša­va­ju da mo­der­no
po­na­ša­nje sme­ste u okvi­re epa kri­vi su ne sa­mo zbog sop­stve­ne ver­zi­je
isto­rij­skog re­vi­zi­o­ni­zma, ne­go i zbog kon­struk­ci­je mi­to­va.

po­beg­ne od uža­sa So­vjet­skog Sa­ve­za i vra­ti se na slo­
bod­ni Za­pad. Do­bro do­šli u Sa­ra­je­vo, Maj­kla Vin­ter­bo­
to­ma (Mic­hael Win­ter­bot­tom, 1997), pred­sta­vlja op­sa­
du Sa­ra­je­va kao ne­što bru­tal­no i ne­hu­ma­no; me­đu­tim,
iako kri­ti­ku­je ulo­gu za­pad­nih me­di­ja u Bo­sni, na kra­ju
či­ta­vu slo­že­nu po­li­tič­ku kri­zu svo­di na bor­bu za spa­sa­
va­nje sa­ra­jev­ske de­ce. Ha­ri­so­no­vo cve­će Eli­ja Šu­ra­ki­ja
(Elie Cho­u­ra­qui, 2001) osla­nja se na lič­ni na­ra­tiv že­ne
ko­ja od­bi­ja da po­ve­ru­je da joj je muž po­gi­nuo u Vu­
ko­va­ru, od­la­zi po nje­ga, i ta­mo za­ti­če srp­ske ma­sov­ne
si­lo­va­te­lje, var­var­sko na­si­lje i ha­os.
Iako su ovi na­ra­ti­vi naj­če­šće da­ti u for­mi tra­ge­di­je,
oni ne do­no­se mo­ral­no ot­kro­ve­nje. Ume­sto to­ga, po­
tvr­đu­ju­ći etič­ku po­zi­ci­ju Za­pa­da, oni sa­mo obez­be­đu­ju
le­gi­ti­mi­tet za­pad­nim po­li­tič­kim po­te­zi­ma i sta­vo­vi­ma.
Film­ske pred­sta­ve bur­ne tran­zi­ci­je iz so­ci­ja­li­stič­kih u
li­be­ral­no-de­mo­krat­ska dru­štva uglav­nom su ne­sta­le
sre­di­nom 2000-ih. Me­đu­tim, pred­sta­ve gra­đan­skih ra­
to­va, rat­nih zlo­či­na­ca i eks­trem­nih na­ci­o­na­li­sta iz Is­
toč­ne Evro­pe po­no­vo su se po­ja­vi­le, ovaj put u idu­stri­
ji vi­deo-iga­ra. Na pri­mer, lik Ni­ko Be­lić iz igre Grand
Theft Auto IV srp­ski je rat­ni zlo­či­nac i glav­ni an­ti­he­roj,
dok se u igri Call of Duty po­ja­vlju­je ru­ski rat­ni zlo­či­nac
Vik­tor Re­znov. Is­po­sta­vlja se da su ovi ne­skri­ve­no ste­
re­o­tip­ni li­ko­vi da­le­ko is­pla­ti­vi­ji i ko­ri­sni­ji za kon­struk­
ci­ju po­pu­lar­ne, iz­mi­šlje­ne pred­sta­ve is­toč­no­e­vrop­skih
gra­đan­skih i dru­gih ra­to­va, sti­žu­ći do vi­še mi­li­o­na
igra­ča vi­deo-iga­ra ši­rom pla­ne­te.2
S ob­zi­rom na to da su čak i naj­po­zna­ti­ji fil­mo­vi
o ovim kri­za­ma do­ži­ve­li re­la­tiv­no ma­li ko­mer­ci­jal­ni
uspeh, ne iz­ne­na­đu­je to što se is­toč­no­e­vrop­ski fil­mo­vi
ko­ji po­ku­ša­va­ju da pred­sta­ve slo­že­nost kri­za u re­gi­o­nu
su­o­ča­va­ju sa ne­do­stat­kom za­in­te­re­so­va­nih di­stri­bu­te­
ra, pa ta­ko osta­ju ogra­ni­če­ni na fe­sti­val­sku pu­bli­ku i
fa­kul­tet­ske am­fi­te­a­tre. Po­red to­ga, ovi fil­mo­vi do­bi­li su
ma­hom ne­ga­tiv­ne kri­ti­ke pu­bli­ke ka­ko iz Is­toč­ne, ta­ko
i iz Za­pad­ne Evro­pe, pre sve­ga za­to što ne nu­de ja­sne
mo­ral­ne su­do­ve, ne pre­pu­šta­ju se no­stal­gi­ji za so­ci­ja­li­
zmom ni­ti ve­li­ča­ju le­po­te ka­pi­ta­li­zma.
2 Ni­ko Be­lić glav­ni je an­ti­he­roj u igri Grand Theft Auto IV, ko­ju je kom­
pa­ni­ja Roc­kstar Ga­mes lan­si­ra­la 2008. Igra je već pr­vog da­na pro­da­ta u tri
i po mi­li­o­na pri­me­ra­ka. Ni­kov lik je na­vod­no srp­ski rat­ni zlo­či­nac, ul­tra­
na­ci­o­na­li­sta ko­ji se bo­rio u ju­go­slo­ven­skim gra­đan­skim ra­to­vi­ma. Vik­tor
Re­znov iz igre Call of Duty kom­pa­ni­je Ac­ti­vi­sion ka­pe­tan je Cr­ve­ne ar­mi­je
ko­ji je uče­stvo­vao u osva­ja­nju Ber­li­na. On za­vr­ša­va u so­vjet­skom lo­go­ru
sa jed­nim ame­rič­kim voj­ni­kom, na­kon če­ga od­la­zi u Vi­jet­nam, gde po­
sta­je ame­rič­ki špi­jun.

108

vîðeñjå

Je­dan od fil­mo­va ko­ji su do­ži­ve­li ta­kav pri­jem je
i Pod­ze­mlje: bi­la jed­nom jed­na ze­mlja Emi­ra Ku­stu­
ri­ce iz 1995, po­znat i kao Un­der­gro­und. Do­de­la Zlat­
ne pal­me na Kan­skom fe­sti­va­lu 1995. iza­zva­la je gnev
ne­ko­li­ci­ne kri­ti­ča­ra ko­ji su film op­tu­ži­li za apo­lo­gi­ju
Mi­lo­še­vi­će­vog re­ži­ma.3 Stan­ko Ce­ro­vić, cr­no­gor­ski
no­vi­nar ko­ji ži­vi u Pa­ri­zu, 1995. je na­pi­sao da „Ku­
stu­ri­či­na re­kon­struk­ci­ja isto­ri­je ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa
stvar­no­šću, osim uko­li­ko po­ve­ru­je­te u te­o­ri­je srp­skih
na­ci­o­na­li­sta” (iako je Ku­stu­ri­ca ro­đen kao bo­san­ski
Mu­sli­man). Iro­nič­no je to što je tek na­kon iz­bi­ja­nja
kon­tro­ver­ze (a mo­žda i upra­vo zbog nje) Ku­stu­ri­ca
po­čeo da se iz­ja­šnja­va kao Sr­bin pra­vo­slav­ne ve­ro­i­
spo­ve­sti. Alen Fin­kil­kro (Alain Fin­ki­el­kra­ut), fran­cu­
ski fi­lo­zof i jav­ni bra­ni­lac hr­vat­ske ne­za­vi­sno­sti, op­
tu­žio je Ku­stu­ri­cu da je iz­dao svo­je bo­san­sko na­sle­đe
pro­iz­vod­njom „otr­ca­ne i la­žlji­ve srp­ske pro­pa­gan­de”
– iako je ka­sni­je pri­znao da film ni­je ni gle­dao (1995).
U me­đu­vre­me­nu je Sla­voj Ži­žek, slo­ve­nač­ki kri­ti­čar
kul­tu­re, iz­ja­vio ka­ko Pod­ze­mlje „ne­ho­ti­ce obez­be­đu­je
li­bi­di­no­znu eko­no­mi­ju et­nič­ke kla­ni­ce u Bo­sni: pse­
u­do­ba­ta­jev­ski trans sa obil­nim iz­da­ci­ma, ne­pre­sta­ni
mah­ni­ti ri­tam pi­je­nja–je­de­nja–pe­va­nja–blud­ni­če­nja”
(1997: 37). U jed­noj ne­dav­noj de­ba­ti sa Ber­nar-An­ri­
jem Le­vi­jem (Ber­nard-Hen­ri Lévy), Ži­žek po­no­vo ko­
ri­sti istu kri­ti­ku film­ske kar­ne­val­ske pred­sta­ve dvo­ji­
ce ju­go­slo­ven­skih par­ti­za­na, pra­će­nu jed­nim lič­ni­jim
na­pa­dom na re­ži­se­ra:
„Na­dam se da de­li­mo još je­dan stav, a to je – re­če­
no bru­tal­nim je­zi­kom – mr­žnja pre­ma Emi­ru Ku­stu­ri­ci.
Pod­ze­mlje je je­dan od naj­u­ža­sni­jih fil­mo­va ko­je sam ika­
da vi­deo. Ka­kvo to ju­go­slo­ven­sko dru­štvo vi­di­mo u Ku­
stu­ri­či­nom Pod­ze­mlju? Jed­no dru­štvo u ko­me lju­di blud­
ni­če, pi­ju, tu­ku se – ne­ku vr­stu več­ne or­gi­je” (2008: 24).
Kri­ti­ka Pod­ze­mlja da de­po­li­ti­zu­je gra­đan­ske ra­to­
ve ‘90-ih (ti­me što se ne po­zi­ci­o­ni­ra kao či­sto an­ti­srp­
ski) i po­no­vo bal­ka­ni­zu­je Ju­go­slo­ve­ne još je oštri­ja u
3 Ovaj film po­kre­nuo je že­sto­ku de­ba­tu me­đu evrop­skim in­te­lek­tu­al­ci­
ma, kao što su Alen Fin­kil­kro, An­dre Gluk­sman, Ber­nar-An­ri Le­vi i Pe­
ter Hand­ke. Iro­nič­no je to što su se ovi in­te­lek­tu­al­ci ma­nje ba­vi­li sa­mim
fil­mom (i to još igra­nim), a vi­še Ku­stu­ri­či­nim iz­ja­va­ma o ra­tu, ti­me od
ko­ga je do­bio no­vac za fi­nan­si­ra­nje fil­ma (5% od RTS-a, a pre­o­sta­lih 95%
od jed­ne fran­cu­sko-ne­mač­ko-ma­đar­ske ko­pro­duk­ci­je), i či­nje­ni­com da
su dva spo­red­na li­ka – ko­ji su pri­tom iz­daj­ni­ci – mu­sli­man­ske i hr­vat­ske
na­ci­o­nal­no­sti, za­ne­ma­ru­ju­ći či­nje­ni­cu da je Mar­ko, ko­ji je Sr­bin, naj­ve­ći
iz­daj­nik i rat­ni pro­fi­ter. Jed­na mno­go pre­fi­nje­ni­ja ver­zi­ja ad ho­mi­nem kri­
ti­ke Ku­stu­ri­ce, ko­ja se ipak vi­še ba­vi sa­mim film­skim na­ra­ti­vom, pri­sut­na
je i u tu­ma­če­nju film­skih kri­ti­ča­ra kao što su Pa­vle Le­vi i Di­na Jor­di­no­va.

109

ra­do­vi­ma in­te­lek­tu­a­la­ca iz Is­toč­nog blo­ka i biv­še Ju­go­
sla­vi­je. Ma­ri­ja­na Ja­rov­ska­ja sma­tra da ovaj film pred­
sta­vlja „de­čač­ko od­bi­ja­nje da se sa­hra­ni sta­ra, is­cep­ka­
na Evro­pa” (1997: 50), dok Ži­žek ve­ru­je da film „za­
pad­njač­kim li­be­ra­li­ma da­je upra­vo ono što su i že­le­li
da vi­de [...] spek­takl bez­vre­me­nog, ne­shva­tlji­vog, mit­
skog kru­ga stra­sti” (1997: 38). Ume­sto da se po­za­ba­ve
ana­li­zom ve­o­ma sup­til­ne (i, re­kla bih, kri­tič­ki pri­ka­za­
ne) po­zi­ci­je u ko­ju film sme­šta Ju­go­sla­vi­ju i na­ci­o­nal­ne
dr­ža­ve u na­sta­ja­nju, pred­sta­vlja­ju­ći ih kao kon­tra­punkt
Evro­pi, ili na­či­na na ko­ji kar­ne­va­li­zu­je (pa­ro­di­ra) po­
pu­lar­ne pred­sta­ve bal­kan­skih ste­re­o­ti­pa, kri­ti­ča­ri kao
da su zah­te­va­li iste one upro­šće­ne osu­de ko­je su već
bi­le obil­no za­stu­plje­ne u pri­ka­zi­ma re­gi­o­na u za­pad­
nim me­di­ji­ma.
Isto ta­ko, ne­ki od fil­mo­va iz post­so­vjet­ske epo­he
iza­zva­li su ne­ga­tiv­ne re­ak­ci­je. Aste­nič­ki sin­drom, ru­ske
re­ži­ser­ke Ki­re Mu­ra­to­ve iz 1989, kri­ti­ko­van je 2000.
go­di­ne na Film­skom fe­sti­va­lu slo­bo­de kao „su­vi­še kri­
tič­ki na­stro­jen” i „su­vi­še kom­plek­san”. Ona je na to od­
go­vo­ri­la da je ta­kva kri­ti­ka (ko­ju je, ka­že, do­bi­la ne sa­
mo u Los An­đe­le­su, ne­go i u Ru­si­ji) neo­prav­da­na, jer
njen film pre sve­ga go­vo­ri o ra­do­sti. Aste­nič­ki sin­drom,
na­sta­vi­la je, pred­sta­vlja pri­ču o „po­ra­zu in­te­lek­tu­a­li­
zma” i „ra­zno­vr­snim re­ak­ci­ja­ma na psi­ho­lo­ške pro­ble­
me u jed­noj ze­mlji u ko­joj ljud­ski ko­stur ni­je ta­ko do­
bro sa­kri­ven”. Shod­no to­me, njen film do­pao se oni­ma
ko­ji uži­va­ju u „ra­do­sti ne­ga­tiv­ne ana­li­ze”. Kri­tič­ki duh
svog fil­ma Mu­ra­to­va ob­ja­šnja­va kao po­seb­nu vr­stu za­
ba­ve, ko­ja se su­prot­sta­vlja zah­te­vu pu­bli­ke za jed­no­
stav­nim sa­dr­ža­ji­ma.
Ova na­pe­tost ko­ja po­sto­ji iz­me­đu pu­bli­ke i re­ži­
se­ra ni­je ogra­ni­če­na sa­mo na film Mu­ra­to­ve, ne­go je
pre­ra­sla u jed­nu ši­ru de­ba­tu o tu­ma­če­nju kon­cep­ta „za­
ba­ve”. Is­toč­no­e­vrop­ski re­ži­se­ri tu­ma­če „za­ba­vu” kao
igru ide­ja­ma ko­je, ume­sto da jed­no­stav­no opo­na­ša­ju
kon­ven­ci­o­nal­ne kul­tur­ne kon­struk­ci­je (este­ti­ku, na­ra­
tiv­ne tro­pe i ka­rak­te­re), vi­zu­e­li­zu­ju ra­di­kal­ne pro­me­ne
u kul­tur­nim okol­no­sti­ma, pri­ka­zu­ju­ći na­gla­še­nu tem­
po­ral­nost, ne­li­ne­ar­ne ve­ze, ne­sta­bil­nost i ne­iz­ve­snost.
Kao od­go­vor na fil­mo­ve ko­ji pri­ka­zu­ju ne­sta­bil­nost,
apo­ri­je i pro­me­ne sa ne­iz­ve­snim is­ho­dom, ne­ki čla­no­
vi pu­bli­ke za­tra­ži­li su lak­še svar­lji­ve, po­zna­ti­je film­ske
pred­sta­ve i na­ra­ti­ve. Oni že­le da vi­de ja­sni­je po­li­tič­ke
po­ru­ke, estet­ske sti­lo­ve i ti­pi­za­ci­ju li­ko­va, ali pre sve­ga
že­le na­ra­tiv ko­ji ima raz­re­še­nje.

vîðeñjå

Svo­je ne­za­do­volj­stvo iz­ra­zi­li su ta­ko što su Mu­ra­
to­vu i dru­ge re­ži­se­re op­tu­ži­li za ni­hi­li­zam i in­te­lek­tu­al­
ni eli­ti­zam. Iro­nič­no je to što nam de­la Mu­ra­to­ve, kao i
de­la ru­skog re­ži­se­ra Pjo­tra Lu­ci­ka (Okra­i­na / Pred­gra­
đa, 1998) i Ku­stu­ri­ce, po­ka­zu­ju da je u ta­kvim zah­te­vi­
ma za jed­no­stav­no­šću sa­dr­ža­na da­le­ko ve­ća do­za ni­hi­
li­zma i ci­ni­zma ne­go u ra­do­sti kri­tič­ke slo­že­no­sti ko­ju
ovi re­ži­se­ri že­le da pri­ka­žu. Za raz­li­ku od blok­ba­ste­ra
sa „ja­kom pri­čom” (ko­ju Dža­stin Va­jat [Ju­stin Wyatt]
opi­su­je kao re­ak­ci­o­nar­ni stil „post­ge­ne­rič­ke ki­ne­ma­
to­gra­fi­je” za­sno­va­ne na po­jed­no­sta­vlji­va­nju na­ra­ti­va i
ju­na­ka), fil­mo­vi Mu­ra­to­ve, Lu­ci­ka, Ku­stu­ri­ce i mno­gih
dru­gih oce­nju­ju te­ži­nu (ako ne i ne­mo­guć­nost) za­dat­
ka mi­re­nja dru­štve­ne pro­šlo­sti sa da­na­šnjom ero­zi­jom
dru­štve­ne ko­he­zi­je na glo­bal­nom ni­vou, ali isto ta­ko i
na Bal­ka­nu i u Is­toč­noj Evro­pi (1994: 60).
Ove fil­mo­ve ni­je mo­gu­će sve­sti na jed­nu kon­kret­nu
ka­te­go­ri­ju ili stil. De­la Mu­ra­to­ve pred­sta­vlja­ju jed­nu go­
to­vo en­ci­klo­pe­dij­sku stu­di­ju o slo­že­no­sti ljud­skog od­go­
vo­ra na lič­nu tra­u­mu, ali i na dru­štve­no-po­li­tič­ke okol­
no­sti ko­je su pret­ho­di­le pe­re­stroj­ki. U pi­ta­nju je ja­san
pre­laz sa po­li­ti­ke ću­ta­nja ili pri­kri­ve­ne kri­ti­ke na otvo­
re­no is­po­lja­va­nje dru­štve­ne i po­li­tič­ke kri­ti­ke. Lu­ci­ko­vi
i Ku­stu­ri­či­ni fil­mo­vi pa­ro­di­ra­ju po­pu­lar­ne ste­re­o­ti­pe i
pred­sta­ve, raz­ot­kri­va­ju­ći na­si­lje i ap­surd ko­ji le­že u osno­
vi he­roj­skih i ro­man­tič­nih tra­di­ci­ja (ep­skih, isto­rij­skih,
pa­tri­ot­skih i lič­nih). Ovo eklek­tič­ko kre­ta­nje iz­me­đu na­
ra­tiv­nog i per­for­ma­tiv­nog sti­la na kra­ju pre­i­spi­tu­je isti­ni­
tost ka­ko is­toč­nih, ta­ko i za­pad­nih ide­o­lo­ških i isto­rij­skih
po­stav­ki, ali i mejnstrim me­dij­skih na­ra­ti­va o Bal­ka­nu,
ti­me što ih opo­na­ša. Upr­kos broj­nim raz­li­ka­ma, fil­mo­vi
post­so­vjet­ske i post­ti­to­i­stič­ke epo­he na­šli su se u istom
po­lo­ža­ju u okvi­ru de­ba­te o „za­bav­noj vred­no­sti”.
Na Film­skom fe­sti­va­lu slo­bo­de 2002. odr­žan je
okru­gli sto na te­mu „Da li su sve­tu po­treb­ni no­vi film­
ski fe­sti­va­li?”. Učesnici Erika i Ulrih Gregor (Erika,
Ulrich Gregor, kustosi Berlinskog filmskog festivala),
Kiril Razlogov (Kyrill Razlogov, kustos Moskovskog
međunarodnog filmskog festivala),, Kri­
sti­
jan Gejns
(Chri­stian Ga­i­nes, ku­stos fe­sti­va­la AFI­fest) i Ge­ri Me­
kvej (Gary McVey, ku­stos Film­skog fe­sti­va­la slo­bo­de i
iz­vr­šni di­rek­tor Ame­rič­ke film­ske fon­da­ci­je) slo­ži­li su
se oko sta­va da su film­ski fe­sti­va­li po­treb­ni sve­tu ka­ko
bi se jav­nost pod­sta­kla da – uz kri­tič­ki pri­stup – uvi­
di zna­čaj ne­za­vi­snih, po­li­tič­kih i umet­nič­kih fil­mo­va.
Me­đu­tim, po­kro­vi­te­lje festivalâ sve vi­še bri­ne ko­mer­

ci­jal­na odr­ži­vost ovih ma­ni­fe­sta­ci­ja, pa za­to že­le ne­što
što će se do­pa­sti ma­sov­nom tr­ži­štu. Ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ja
festivalâ po­vla­či za so­bom od­re­đe­ne po­sle­di­ce, ko­je se
pre sve­ga ogle­da­ju u gu­blje­nju iden­ti­te­ta fe­sti­va­la kao
bren­da. Raz­lo­gov je pri­me­tio da Mo­skov­ski film­ski fe­
sti­val, ko­ji je ne­ka­da imao va­žnu ulo­gu u kul­tur­nom
ži­vo­tu gra­da i oku­pljao vi­še od de­set hi­lja­da gle­da­la­ca,
sa­da mo­ra da pri­ka­zu­je ho­li­vud­ske blok­ba­ste­re ka­ko bi
pri­vu­kao pa­žnju pu­bli­ke. Uče­sni­ci okru­glog sto­la sma­
tra­ju da da­na­šnja ge­ne­ra­ci­ja film­ske pu­bli­ke fil­mo­vi­ma
pri­stu­pa sa ma­nje pre­fi­nje­nim kri­tič­kim sta­vom, kao i
sa sla­bi­jim pred­zna­njem u po­gle­du film­ske umet­no­sti,
svet­ske po­li­ti­ke i ma­sov­nih me­di­ja, ne­go što je to bio
slu­čaj sa pu­bli­kom iz ‘60-ih i ‘70-ih. Ovi ra­ni­ji fe­sti­va­li
pri­ka­zi­va­li su di­si­dent­ske fil­mo­ve zbog to­ga što je pu­bli­
ka zah­te­va­la da film bu­de pro­vo­ka­ti­van. U ne­do­stat­ku
kri­tič­ki na­stro­je­ne i po­li­tič­ki osve­šće­ne pu­bli­ke, fe­sti­va­li
sa­da pri­ka­zu­ju „svet­ski film” (fil­mo­ve na­sta­le van en­gle­
skog go­vor­nog pod­ruč­ja), ume­sto da obez­be­de pro­stor
za di­si­dent­ske ili po­li­tič­ke fil­mo­ve.
Iako je iz­raz „svet­ski film” sva­ka­ko ma­nje po­li­tič­ki
obo­jen od iz­ra­za „di­si­dent­ski film”, Gre­go­ro­vi su „svet­
ski film” opi­sa­li kao „stra­stven i po­li­tič­ki ori­jen­ti­san”,
do­dav­ši da „reč strast u raz­li­či­tim vre­me­ni­ma do­bi­ja
raz­li­či­ta zna­če­nja”. Oni sma­tra­ju da je se­lek­ci­ja i pro­jek­
ci­ja fil­mo­va sa otvo­re­nom po­li­tič­kom po­ru­kom da­nas
ogra­ni­če­na, i da se oni če­sto za­me­nju­ju fil­mo­vi­ma sa te­
ži­štem na lič­noj po­li­ti­ci (od­ra­sta­nje, po­ro­dič­na ro­man­sa
ili bor­ba za lič­ni iz­raz), eg­zo­tič­noj isto­ri­ji ili pri­ka­zi­ma
ne­za­pad­nog sve­ta, kao i na hi­bri­di­za­ci­ji kul­tu­ra. Za­klju­
či­li su da se, ka­da su u pi­ta­nju po­li­tič­ke te­me, jav­ni ukus
pro­me­nio, ta­ko da se ume­sto ne­ka­da­šnjeg di­rekt­nog
pre­i­spi­ti­va­nja in­sti­tu­ci­o­nal­ne mo­ći da­nas te­ži pre­vas­
hod­no kul­tur­noj po­li­ti­ci, da­kle pi­ta­nji­ma iden­ti­te­ta.
Na svom pre­da­va­nju na UC­LA, u mar­tu 2000, polj­
ski re­ži­ser An­džej Vaj­da (An­dr­zej Waj­da) opi­sao je pro­
blem sa ko­jim se su­sre­ću di­si­dent­ski re­ži­se­ri, umet­ni­ci
i mi­sli­o­ci ša­lji­vom pri­med­bom da „sva­ki re­ži­ser mo­ra
ima­ti svog ne­pri­ja­te­lja”. Kao da je pred­o­se­tio da će, sa­
da ka­da so­ci­ja­li­zam vi­še ne pred­sta­vlja pret­nju, nje­gov
film Go­spo­din Ta­di­ja (1999) na pre­mi­je­ri na Film­skom
fe­sti­va­lu u Los An­đe­le­su na­i­ći na rav­no­du­šnost za­pad­
nih kri­ti­ča­ra. Vaj­da ve­ru­je da, za­hva­lju­ju­ći od­re­đi­va­nju
„ne­pri­ja­te­lja”, film do­bi­ja de­lat­nu di­men­zi­ju. On tvr­di
da nje­go­vi fil­mo­vi pred­sta­vlja­ju glas – ili go­vo­re u ime
– radnikâ iz vre­me­na Dru­gog svet­skog ra­ta, kao i svih
110

na­ci­o­nal­ nom. Vaj­da je svoj pro­test iz­ra­ža­vao ko­ri­ste­ći ši­fre. Za one ko­ji uži­va­ju u kri­tič­koj ana­li­zi. et­ni­ci­te­ta i re­li­gi­je. Vaj­da je tač­no pri­me­tio da kri­ tič­ka ko­mu­ni­ka­ci­ja zah­te­va upo­tre­bu iz­ve­snih kon­ven­ ci­o­nal­nih ob­li­ka. 252. na­ci­o­na­li­zam. po­sle to­ga. Na­pro­tiv. si­lo­va­nje. Ova ter­ra in­fir­ma ne zna­či da su lju­di po­sta­li bes­ te­ri­to­ri­jal­ni. kroz ono što je opi­sao kao „iro­nič­ni mig” iz­me­đu nje­ga i pu­bli­ke. ra­di is­pi­ti­va­nja na­še sop­stve­ne pro­fe­si­o­nal­ne „po­zi­ci­o­ni­ra­no­sti” na pod­ruč­ju „me­tro­po­li­ti­zma” i „ko­smo­po­li­ti­zma”. ci­vi­li­za­ci­ja – var­va­ri) hi­je­rar­hij­ski po­sla­ga­nih. ali i na­kon nje­go­vog za­vr­šet­ka. Ra­to­vi za­sno­va­ni na te­ ri­to­ri­jal­nim pre­ten­zi­ja­ma ni­su štet­ni sa­mo zbog di­rekt­nih po­sle­di­ca na­si­lja.) po­stao je ve­o­ma slo­že­na te­ma že­sto­kih de­ba­ta me­đu re­ži­se­ri­ma iz biv­še Ju­go­sla­vi­je i So­vjet­skog Sa­ve­za. Shod­no to­me. Po­gle­da­ti Com­pa­ra­ti­ve Cosmpo­li­ta­nisms. ge­ne­ra­li­za­ci­je i sa­ži­ma­nja slo­že­nih pi­ta­nja i si­tu­a­ci­ja. Ro­bert Stam) na­zva­li „opo­ zi­ci­o­ni film”. Ovo od­re­đi­va­nje Bal­ka­na kao ne­ga­tiv­ne sli­ ke Evro­pe ne pred­sta­vlja ni­šta no­vo. po­ku­ša­va­ju­ći da oprav­da­ju svo­je te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­zi­je. Dru­gim re­či­ma. na­ra­ti­vi o opo­zi­ci­ji ima­ju ja­snu po­li­tič­ku pri­ro­du. ako već ni­su sa­svim mit­ske pri­ro­de. ta­ko da je pr­vi ele­ment (‘bel­ci’ ili ‘Evro­pa’) uvek od pri­ mar­nog zna­ča­ja i tek se na osno­vu nje­ga de­fi­ni­še dru­gi (‘crn­ci’ ili ‘Bal­kan’). Le­ri Volf (La­rry Wolff) sma­tra da se kon­cept „Is­toč­ne Evro­pe” iz vre­ me­na pro­sve­ti­telj­stva pre­se­lio u vre­me Hlad­nog ra­ta. po­li­ti­ke i kul­tu­re. i bal­ka­ni­zam je za­sno­van na ide­ji bi­nar­nih su­prot­no­sti (ra­ci­o­nal­no – ira­ci­o­nal­no. i sam po­jam „te­me­lja” (iden­ti­te­ta. pri­pa­da­nja. ni­ti da tre­ba pri­hva­ti­ti nji­ho­ve una­pred de­fi­ni­sa­ne so­cio-po­li­tič­ke ili kul­tur­ne te­me­lje. 5 Brus Ro­bins sma­tra da je de­la­nje jed­na vr­sta op­šte od­bra­ne od po­je­di­ nač­nog po­i­ma­nja sop­stva. et­no­cen­tri­zam) če­sto se odr­ža­va uz po­moć dra­ma­tič­nog po­jed­no­sta­vlji­va­nja isto­ri­je. et­nič­kom i ver­skom po­gle­du. isto­rij­skih i na­ci­o­nal­nih gra­ni­ca. iako ova „in­spi­ ra­tiv­na de­lat­nost” go­vo­ri u pri­log jav­nom za­stu­pa­nju. ti fil­mo­vi go­vo­re u ime svih onih ko­ je on do­ži­vlja­va kao žr­tve na­ci­zma i. mo­ že­mo „ip­so fac­to osu­di­ti [se­be] kao neo­pro­sti­vo kon­ta­mi­ni­ra­ne i ne­do­ sled­ne”. Na pri­mer. ovo sme­šta­ nje. po­li­tič­kih i pra­vo­sud­nih si­ste­ma. Kao što Du­šan Bje­lić ob­ja­šnja­va: „Baš kao i ori­jen­ta­li­zam. Opo­zi­ci­ja ne sa­mo što po­tvr­đu­je do­mi­na­ci­ju svog ne­pri­ja­te­lja. pra­va na za­stu­pa­nje od­re­đe­nog gle­di­šta. cen­tar – pe­ri­fe­ri­ja. po­gla­vlja 4–5. i 1913. pa­tri­ . na­ci­o­nal­no­sti. i to ti­me što kon­stru­i­še he­ro­ja ko­ji se su­prot­sta­ vlja oni­ma ko­ji dr­že moć. Me­đu­ tim. ka­da je re­ak­ti­vi­ran ka­ko bi se po­no­vo po­vu­kla iz­ve­sna mit­ska raz­gra­ni­če­nja. iako nam ni­su po­treb­ne „la­ke ge­ne­ ra­li­za­ci­je”. mig ko­ji na­go­ve­šta­va iz­ve­snu uza­jam­nu so­li­dar­nost. tra­di­ci­ja i za­jed­ni­ca u ko­rist onih ko­ji su bi­li pod­vrg­nu­ti isto­rij­skoj re­vi­zi­ji. so­vjet­ski re­a­li­zam i so­ci­ja­li­stič­ku re­pre­si­ju iz­ra­ža­va­nja.5 Me­đu­tim. Ovi pre­fa­bri­ ko­va­ni (bal­ka­ni­zo­va­ni) iden­ti­te­ti biv­ših Ju­go­slo­ve­na.4 S ob­zi­rom na to da su nje­go­vi fil­mo­vi bi­ li pod­vrg­nu­ti cen­zu­ri to­kom biv­šeg so­vjet­skog re­ži­ma. ne­go i do­mi­na­ci­ju svog pri­mar­nog na­ra­ti­va. Svo­đe­nje Is­toč­ne Evro­pe na đu­ bri­šte sve­ga ono­ga od če­ga za­pad­nja­ci že­le da se ogra­de (na­si­lje. po­sta­li su pre­te­ra­no te­ri­to­ri­jal­ni u isto­rij­skom. Dru­gim re­či­ma. Po­gle­da­ti de­lo Unt­hin­king Euro­cen­trism: Mul­ti­ cul­tu­ra­lism and the Me­dia. pra­va na kri­ti­ ku iz­ve­snih tvrd­nji dru­gih oso­ba itd. od­re­đi­va­nje i uko­re­nji­va­nje ko­lek­ti­va ili in­di­vi­due u okvi­re kon­kret­nog po­li­tič­kih kon­tek­sta po­sta­je ve­o­ ma pro­ble­ma­ti­čan pro­ces. obo­je­na zna­če­nja i ide­ o­lo­ške upo­tre­be. kao i eko­ nom­skih. str. me­đu ko­je spa­da i opo­zi­ci­ja. me­đu­tim. 111 kon­ven­ci­o­na­lan na­čin.vîðeñjå po­tla­če­nih to­kom ra­ta. ko­ji ta­ko uvek pred­sta­vlja gra­ma­tič­ku. po­treb­ne su nam ge­ne­ra­li­za­ci­je ko­je bi bi­le „slo­že­ni­je i sa ma­nje pi­je­te­ta”. On go­vo­ri u pri­log ono­me što su Ela Šo­hat i Ro­bert Stem (El­la Sho­hat. na­ci­o­na­li­zma i et­no­cen­tri­ zma. ne­u­ko­re­nje­ni ili ko­smo­po­lit­ski. o et­nič­kim. Me­đu­tim. so­ci­ ja­li­zma. U stva­ri. ovaj ter­min je za­do­bio i dru­ga. mo­ra­mo ne­pre­sta­no pre­i­spi­ti­va­ti gest pri­pa­da­nja ili po­zi­ci­o­ni­ra­nja se­be u od­no­su na po­li­tič­ku de­lat­nost. kao i glo­bal­ni ka­pi­ta­li­zam – ili. ona ta­ko­đe za­tva­ra po­jam jav­ne vo­lje unu­tar ve­o­ma te­snih gra­ni­ca – ide­a­li­zma. Ovaj pro­ces pod­ra­zu­me­va ma­nje ili vi­še ne­is­kren ma­ne­var po­jed­no­sta­vlji­va­nja. post­so­vje­ta ili gra­đa­na bi­lo ko­je biv­še dr­ža­ve isto­vre­ me­no su po­jed­no­sta­vlje­ni i kom­plek­sni upra­vo za­to što raz­li­či­te stru­je. Sa dru­ge stra­ne. ne­go i zbog to­ga što do­vo­de do is­ko­re­nji­va­nja sa­vre­me­nih iden­ti­te­ta (kao što su so­ci­ja­ li­stič­ka isto­ri­ja i po­li­ti­ka). u Vaj­di­nom slu­ča­ju. im­pli­cit­nu po­sle­di­cu onog pr­vog” (2002: 3). ovo ne zna­či da tim ob­li­ci­ma tre­ba pri­stu­pa­ti na 4 Po mi­šlje­nju Eli Šo­hat i Ro­ber­ta Ste­ma. Ter­min „bal­ka­ni­za­ ci­ja” ušao je u po­li­tič­ki reč­nik za vre­me bal­kan­skih ra­ to­va 1912. ka­ko bi ozna­čio pro­ces ras­par­ča­va­nja im­pe­ri­jal­nih. oni osu­đu­ju ko­lo­ni­ja­li­zam i ma­sov­nu kul­tu­ ru Za­pa­da. Brus Ro­bins (Bru­ce Rob­bins) ob­ja­šnja­va da ove po­li­ti­zi­ra­ne ale­go­ri­je ko­ri­ste ose­ćaj de­lat­no­sti ko­ji „[…] da­je le­gi­ti­mi­tet jav­nom za­stu­pa­nju kri­tič­kih sta­ vo­va kao ta­kvih – sta­vo­va ko­ji su u skla­du sa ak­tiv­nim gla­som ili vo­ljom na­ro­da”. pro­iz­vo­de su­ko­blje­ne mi­to­ve o isto­rij­skim na­ci­o­nal­nim dr­ža­va­ma. Čak i di­si­dent­ski či­no­vi po­zi­ci­o­ni­ra­nja mo­ra­ju da se su­o­če sa Ni­če­o­vim ču­do­vi­šti­ma ko­ja se umno­ža­va­ju kroz kon­ven­ci­o­nal­ne ob­li­ke opo­zi­ci­je – što do­vo­di do no­vog na­si­lja i osvet­nič­kih či­no­va.

vîðeñjå

jar­hal­nim i isto­rij­skim kon­ti­nu­i­te­ti­ma za­sno­va­nim na
ko­la­žu na­teg­nu­tih isto­rij­skih do­ga­đa­ja, re­li­gij­skih ve­
ro­va­nja i mi­to­lo­gi­je. Ko­ri­stim reč „ko­laž” za­to što sve
ove za­va­đe­ne isto­ri­je skla­pa­ju ka­ko se­be ta­ko i svo­je
tak­ma­ce od za­jed­nič­kih pri­ča i is­ku­sta­va, re­de­fi­ni­šu­ći
svo­je ne­ka­da­šnje su­gra­đa­ne kao smrt­ne ne­pri­ja­te­lje na
osno­vu se­lek­tiv­nih poj­mo­va kao što su na­ci­o­na­li­zam,
et­no­cen­tri­zam, re­li­gi­ja, fol­klor i isto­ri­ja.
Po­sto­ji mno­go pri­me­ra ta­kvih se­lek­tiv­nih isto­ri­ja.
Go­vo­ri Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća, biv­šeg pred­sed­ni­ka Sa­
ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je, i nje­go­va knji­ga Go­di­ne
ras­ple­ta, pred­sta­vlja­ju srp­ski na­rod (na­teg­nut kon­strukt
sam po se­bi) kao „tra­gič­nu žr­tvu isto­ri­je”, dok et­nič­ki
ko­sov­ski Al­ban­ci, kao i Hr­va­ti i Slo­ven­ci, do­bi­ja­ju ulo­gu
isto­rij­skih pret­nji srp­skoj bez­bed­no­sti. Isto ta­ko, po­pu­
lar­na mi­to­lo­gi­ja pri­ka­zu­je ko­sov­ske i bo­san­ske Mu­sli­
ma­ne kao osman­ske tur­ske osva­ja­če – ko­ji su ko­lo­ni­zo­
va­li Sr­bi­ju iz­me­đu 14. i 19. ve­ka – ali, zbog to­ga što su
pre­šli u islam, i kao ot­pad­ni­ke od svog ro­đe­nog (pra­vo­
slav­nog) na­ro­da. Na sli­čan na­čin, sprem­nost Ne­mač­ke
da pri­zna ne­za­vi­snost Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je tu­ma­če­na je
kao an­ti­srp­ska kam­pa­nja sa ci­ljem po­na­vlja­nja uža­sa
hr­vat­ske usta­ške vla­de iz ‘40-ih, ko­ja je sa­ra­đi­va­la sa na­
ci­sti­ma. Me­đu­tim, u knji­ga­ma biv­šeg hr­vat­skog pred­
sed­ni­ka Fra­nje Tuđ­ma­na, kao što su Na­ci­o­nal­no pi­ta­nje
u su­vre­me­noj Euro­pi (1981) i Bes­pu­ća po­vje­sne zbilj­no­
sti: ras­pra­va o po­vje­sti i fi­lo­zo­fi­ji zlo­si­lja (1989), iz­ne­ta je
tvrd­nja da Ho­lo­ka­ust i is­tre­blje­nje Sr­ba, Je­vre­ja i Ro­ma
u Ja­se­nov­cu (usta­škom kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru iz Dru­
gog svet­skog ra­ta) pred­sta­vlja­ju pre­u­ve­li­ča­va­nje či­ji je
cilj tla­če­nje hr­vat­skog na­ro­da (još jed­na na­teg­nu­ta ka­te­
go­ri­ja). Po­red to­ga, na pr­vom sa­mi­tu HDZ-a (Hr­vat­ske
de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce), 24. fe­bru­a­ra 1990, Tuđ­man je
iz­ja­vio da usta­ška dr­ža­va ni­je bi­la zlo­či­nač­ka kon­struk­
ci­ja na­ci­sta, ne­go re­zul­tat isto­rij­skih te­žnji hr­vat­skog
na­ro­da da do­bi­je ne­za­vi­snost. Ta­da­šnji slo­ve­nač­ki pred­
sed­nik Mi­lan Ku­čan (ne­ka­da­šnji član Ko­mu­ni­stič­ke
par­ti­je) iz­ja­vio je 1989. da Slo­ve­ni­ja (ta „naj­ra­zvi­je­ni­ja”
re­pu­bli­ka), kul­tur­no, po­li­tič­ki i eko­nom­ski pri­pa­da Mit­
te­le­u­ro­pi. Isto ta­ko, bi­lo je po­treb­no raz­gra­ni­či­ti (i odvo­
ji­ti) Slo­ve­ni­ju od ono­ga što je on sma­trao pri­mi­tiv­ni­jim
re­pu­bli­ka­ma (dru­gim re­či­ma, od Bal­ka­na, an­ti­de­mo­
krat­skog pro­tiv­ni­ka neo­li­be­ral­nog man­da­ta slo­bod­ne
tr­go­vi­ne) biv­še Ju­go­sla­vi­je, pre sve­ga od Sr­bi­je i Ko­so­va.
Na­po­slet­ku, biv­ši pred­sed­nik Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Ali­
ja Izet­be­go­vić, iz­neo je na­teg­nu­tu tvrd­nju da je Bo­sna

uvek bi­la „slo­bod­na dr­ža­va” ko­ju su pri­zna­va­li osman­
ski Tur­ci, ko­ji su, ka­ko je re­kao, do­ne­li ci­vi­li­za­ci­ju u re­
gion i bi­li pri­mer „to­le­ran­ci­je”.
U sva­kom od ovih slu­ča­je­va, te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­
zi­je ovih sa­mo­de­fi­ni­sa­nih et­nič­kih gru­pa za­o­gr­nu­te su
dis­kur­som o „ljud­skim pra­vi­ma”. Dru­gim re­či­ma, na­
vod­ni vo­đa sva­ke gru­pe po­zvao se na „pra­vo na sa­mo­
o­pre­de­lje­nje”, „te­ri­to­ri­jal­nu auto­no­mi­ju” i dr­ža­vo­tvor­
nost bez ob­zi­ra na vo­lju gra­đa­na, i to na ra­čun ma­nji­
na i spor­nih te­ri­to­ri­ja. U Bo­sni i na Ko­so­vu, „zlo­či­ni
pro­tiv čo­več­no­sti” upo­tre­blje­ni su kao oprav­da­nje za
na­si­lje pod iz­go­vo­rom sa­mo­od­bra­ne (na pri­mer, uki­
da­nje auto­no­mi­je Ko­so­va 1989. oprav­da­no je ti­me što
su ne­ki ko­sov­ski Al­ban­ci na­vod­no si­lo­va­li i ubi­li ne­ke
Sr­be). No­vi­nar Mi­ša Gle­ni (Mis­ha Glenny) sma­tra da
ni­je iz­ne­na­đu­ju­će to što je Ju­go­sla­vi­ja po­to­nu­la u je­dan
od naj­go­rih ta­la­sa et­nič­kog na­si­lja na Bal­ka­nu, zbog
to­ga što „[...]de­mo­kra­ti­za­ci­ja dr­ža­va kra­jem ‘80-ih ni­je
do­ve­la do ja­ča­nja sa­mo dva su­prot­sta­vlje­na na­ci­o­nal­na
iden­ti­te­ta [...]. Srp­ski na­ci­o­na­li­zam se iz­ne­na­da su­ko­
bio sa slo­ve­nač­kim, hr­vat­skim, al­ban­skim, bo­san­skim
mu­sli­man­skim, ma­ke­don­skim itd.” (2000: 3).
Ova­kvi ne­sva­ki­da­šnje re­vi­zi­o­ni­stič­ki i re­ak­ci­o­
nar­ni ob­li­ci po­li­ti­ke iden­ti­te­ta ote­ža­va­ju „sme­šta­nje” ili
„od­re­đi­va­nje” se­be bez isto­vre­me­nog pri­hva­ta­nja jed­nog
de­la, a mo­žda i ce­lo­kup­nog po­li­tič­kog pr­tlja­ga ko­ji ta
tvrd­nja sa­dr­ži. Po­red to­ga, že­sto­ke de­ba­te o te­ri­to­ri­jal­
nim pra­vi­ma go­to­vo da one­mo­gu­ća­va­ju bi­lo ko­me da se
na bi­lo kom ni­vou kri­tič­ki uklju­či u bal­kan­ski dis­kurs a
da isto­vre­me­no na­iz­gled ne sta­ne na ne­ku od stra­na, po­
seb­no s ob­zi­rom na to da ra­zno­vr­sni su­ko­blje­ni iden­ti­te­ti
kao da se po­zi­va­ju na sta­ro pra­vi­lo: „Ako ni­si sa na­ma,
on­da si pro­tiv nas.” Me­đu­tim, zah­tev da se ne­ko iz­ja­sni
kao pri­pad­nik ove ili one stra­ne do­dat­no is­ti­če ogrom­ne
ne­do­sled­no­sti i kon­tra­dik­ci­je pri­sut­ne u ta­kvim et­nič­kim
ge­ne­ra­li­za­ci­ja­ma. Na pri­mer, gde svr­sta­ti one ko­ji se­be
i da­lje na­zi­va­ju Ju­go­slo­ve­ni­ma,6 one ko­ji se­be na­zi­va­ju
6 Ne­ki po­je­din­ci, kao što je Ku­stu­ri­ca, op­tu­že­ni su za srp­ski na­ci­o­na­
li­zam, iako se pred­sta­vlja­ju kao Ju­go­slo­ve­ni, dok ne­ki dru­gi, kao što je
hr­vat­ska spi­sa­te­lji­ca i no­vi­nar­ka Du­brav­ka Ugre­šić, va­že za no­stal­gič­ne i
na­iv­ne. Du­brav­ka Ugre­šić sma­tra da je do­mi­na­ci­ja na­ci­o­na­li­stič­kog dis­
kur­sa, ko­ji je do­ži­veo tri­jumf na svim biv­šim ju­go­slo­ven­skim te­ri­to­ri­ja­ma,
kao i ši­rom Za­pa­da, do­ve­la do kid­na­po­va­nja ko­lek­tiv­nog pam­će­nja i nje­
go­vog pod­vr­ga­va­nja raz­li­či­tim pro­jek­ti­ma an­ti­pam­će­nja. Za ko­lek­tiv­no
pam­će­nje biv­še Ju­go­sla­vi­je sko­van je ter­min ju­go­no­stal­gi­ja, za ko­ji Ugre­ši­
će­va ka­že da se „[…] ko­ri­sti za po­li­tič­ku i mo­ral­nu dis­kva­li­fi­ka­ci­ju: ju­go­
no­stal­gi­čar je sum­nji­va oso­ba, ‘jav­ni ne­pri­ja­telj’, ‘iz­daj­nik’, oso­ba ko­ja ža­li
zbog ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je […] [o­na] je ne­pri­ja­telj de­mo­kra­ti­je” (1996: 36).

112

vîðeñjå

Sr­bi­ma ali se su­prot­sta­vlja­ju srp­skim na­ci­o­na­li­sti­ma ili
su jed­no­stav­no pro­tiv Mi­lo­še­vi­ća, one ko­ji se­be na­zi­va­ju
Hr­va­ti­ma ali kri­ti­ku­ju Tuđ­ma­na (i nje­go­vog pret­hod­ni­ka
na funk­ci­ji pred­sed­ni­ka, Me­si­ća), pra­vo­slav­ne ko­sov­ske
Al­ban­ce, Bo­san­ce ko­ji su že­le­li da ži­ve u mul­ti­et­nič­koj
dr­ža­vi, de­cu iz „me­šo­vi­tih bra­ko­va”, ili gra­đa­ne Ru­si­je
ko­ji ve­ru­ju u ko­mu­ni­zam ili ose­ća­ju no­stal­gi­ju pre­ma
iko­na­ma so­vjet­skog re­ži­ma ali ne i pre­ma nji­ho­vim po­
li­tič­kim im­pli­ka­ci­ja­ma.7 Ka­ko na­zva­ti sve te lju­de, ka­da
su na­zi­vi kao što je Sr­bin, Hr­vat, Bo­sa­nac, So­vjet i Ju­go­
slo­ven to­li­ko du­bo­ko kom­pro­mi­to­va­ni lo­šim na­me­ra­ma,
ali i et­no­na­ci­o­na­li­stič­kom po­li­ti­kom i prak­som? I ka­ko
se obra­ća­ti tim lju­di­ma da­nas ka­da hr­vat­ski, srp­ski i bo­
san­ski va­že za tri za­seb­na je­zi­ka, uz ko­je idu i tri raz­li­či­
ta tu­ma­če­nja nji­ho­ve „za­jed­nič­ke” pro­šlo­sti, i ka­da čak
i na­ziv Ko­so­vo/a po­sta­je po­li­tič­ka iz­ja­va sa­ma po se­bi,
ko­ja u se­bi sa­dr­ži is­ti­ca­nje pra­va na te­ri­to­ri­ju („Ko­so­vo”
je srp­ski na­ziv re­gi­je, a „Ko­so­va” аlbanski)?
Osim to­ga, ka­ko de­fi­ni­sa­ti za­jed­nič­ku lič­nu pro­
šlost ili za­jed­nič­ko isto­rij­sko is­ku­stvo, ka­da ter­mi­ni kao
što je biv­ši ili eks Ju­go­slo­ven, kao i biv­ši ili post So­vjet,
da­nas slu­že za ozna­ča­va­nje isto­rij­skih sa­bla­sti, gra­đa­na
jed­ne isto­ri­je či­je je bri­sa­nje u to­ku? Te­ško je re­ći ko­ji je
na­ziv fan­ta­stič­ni­ji: gra­đa­nin biv­še dr­ža­ve li­šen bi­lo ka­
kve kre­di­bil­ne isto­rij­ske ili te­ri­to­ri­jal­ne iden­ti­fi­ka­ci­je,
ili „et­nič­ki oči­šćen” gra­đa­nin ko­ji opo­na­ša i kon­zer­vi­ra
jed­nu ima­gi­nar­nu za­jed­ni­cu.
I dok svi ovi gra­đa­ni pod­se­ća­ju na sa­bla­sti, sa­mo­
zva­ni eks-Ju­go­slo­ven ili biv­ši So­vjet dr­ži se svog se­ća­nja
da je „bi­la jed­nom jed­na ze­mlja”, pred­sta­vlja­ju­ći Ti­ta
kao li­be­ra­la a Gor­ba­čo­va, baš kao i Le­nji­na pre nje­ga,
kao ne­u­spe­šnog vi­zi­o­na­ra. Ta­ko ne­ka­da­šnji gra­đa­ni,
kao što je re­kao Du­šan Ma­ka­ve­jev, po­sta­ju „[…] gra­đa­
ni osta­ta­ka, [ko­ji] gle­da­mo ka­ko na­ša pro­šlost ne­sta­je
iza nas, a sa­da vi­di­mo i ka­ko na­ša bu­duć­nost ne­sta­je,
[ka­ko] gu­bi­mo na­šu za­jed­nič­ku bu­duć­nost”. Ume­sto
to­ga, po­be­du od­no­si et­no­na­ci­o­na­li­sta ko­ji po­tvr­đu­
je fan­ta­zi­je o tra­ge­di­ji pre­da­ka, ka­ko bi ti­me oprav­dao
svo­ju ulo­gu osvet­ni­ka ko­ji do­vr­ša­va za­da­tak osve­te po­
tla­če­nih ge­ne­ra­ci­ja. Mi­šel de Ser­to (Mic­hel de Certeau)
is­ti­če da ovaj is­klju­či­vi, ako ne i otvo­re­no ne­pri­ja­telj­ski
ob­lik isto­ri­o­gra­fi­je:

„[...] po­ku­ša­va da do­ka­že ka­ko me­sto nje­nog na­
stan­ka mo­že da ob­u­hva­ti i pro­šlost: to je neo­bič­na pro­
ce­du­ra ko­ja pret­po­sta­vlja smrt, pre­kid ko­ji se po­na­vlja
u sve­u­kup­nom dis­kur­su, ali ipak po­ri­če gu­bi­tak ta­ko
što sa­da­šnjo­sti do­de­lju­je pri­vi­le­gi­ju utvr­đi­va­nja pro­
šlo­sti kao jed­nog ob­li­ka zna­nja. To je smr­to­no­sni rad i
isto­vre­me­no rad pro­tiv smr­ti”8 (1988: 2).
U slu­ča­ju Ju­go­sla­vi­je, to je rad na stva­ra­nju no­vih
et­nič­kih dr­ža­va. Me­đu­tim, kao što ka­že Ve­sna Pe­šić:
„Na­sta­nak no­vih et­nič­kih dr­ža­va do­veo je do oru­
ža­nog su­ko­ba, ko­ji je oži­veo za­bo­ra­vlje­na na­ci­o­nal­na
pi­ta­nja [...] ta su pi­ta­nja od ključ­nog zna­ča­ja zbog to­ga
što slu­čaj Ju­go­sla­vi­je po­ka­zu­je da pro­ces stva­ra­nja no­
vih na­ci­o­nal­nih dr­ža­va mo­že do­ve­sti do et­nič­ke po­la­
ri­za­ci­je, ko­ja iz­gle­da mo­že da se ‘raz­re­ši’ je­di­no upo­tre­
bom si­le” (2000: 10).
Po­je­din­ce ko­je ni­je mo­gu­će od­re­di­ti kao pri­pad­
ni­ke ne­ke od gru­pa mo­gu pri­vre­me­no pri­svo­ji­ti ne­ke
dru­ge et­nič­ke, isto­rij­ske, ver­ske ili na­ci­o­nal­ne gru­pe. S
ob­zi­rom na krh­kost svo­jih iden­ti­te­ta, ove gru­pe očaj­
nič­ki po­ku­ša­va­ju da pri­kri­ju broj­ne raz­me­ne, pro­me­ne,
asi­mi­la­ci­je i tran­smu­ta­ci­je ko­je su bi­le i osta­le za­jed­
nič­ke za njih i nji­ho­ve „ne­pri­ja­te­lje”. In­di­vi­du­al­nost i
za­jed­nič­ke oso­bi­ne če­sto se žr­tvu­ju u ime jed­no­stav­
no­sti, ono­ga što je Ro­land Bart (Ro­land Bart­hes) na­
zvao „tri­jum­fal­nim je­zi­kom glu­po­sti”. Asi­mi­la­ci­ja, pre­
la­že­nje gra­ni­ca, me­šo­vi­ti bra­ko­vi i kul­tur­ni re­la­ti­vi­zam
ne do­vo­de do bri­sa­nja iden­ti­te­ta, ni­ti pod­ri­va­ju ose­ćaj
pri­pad­no­sti. Su­de­ći po Ro­bin­su, ni­je mo­gu­će ne pri­pa­
da­ti: „[…] ap­so­lut­na bez­dom­nost u stva­ri je mit, baš
kao i kosmopolitizam u svom stro­go ne­ga­tiv­nom zna­
če­nju oslo­bo­đe­no­sti od na­ci­o­nal­nih ogra­ni­če­nja i ve­za”
(1997: 250). Me­đu­tim, Ro­bins pre­vi­đa či­nje­ni­cu da pri­
pa­da­nje sa­mo po se­bi zah­te­va uče­šće u igri ime­no­va­
nja, a ni­je do kra­ja ja­sno mo­že li se u toj igri uče­stvo­va­ti
bez pre­po­zna­tlji­ve, po­li­tič­ki od­re­đe­ne, glo­bal­no odo­
bre­ne pri­pad­no­sti.
Pro­blem Is­toč­ne Evro­pe ogle­da se u to­me što se
na­ci­o­na­li­stič­ki po­kre­ti, kao što je onaj biv­šeg hr­vat­skog
pred­sed­ni­ka Fra­nje Tuđ­ma­na, ili Us­htria Çlirimtare e
Kosovës (UÇK ili OVK, Oslo­bo­di­lač­ka voj­ska Ko­so­va),
če­sto po­gre­šno pre­po­zna­ju kao pro­de­mo­krat­ski jed­

7 Ov­de mi­slim na zah­tev jav­no­sti da se vra­ti sta­tua zlo­gla­snog Fe­lik­sa
Der­žin­skog is­pred ne­ka­da­šnje zgra­de KGB-a, na me­sto oda­kle je tri­jum­
fal­no uklo­nje­na 22. av­gu­sta 1990.

8 De Sertoov cilj je pre­i­spi­ti­va­nje isto­rij­ske prak­se kao prak­se tu­ma­če­nja,
ko­ja je, po nje­go­vom mi­šlje­nju, za­ga­ran­to­va­na za­hva­lju­ju­ći ću­ta­nju dru­
gog. Upra­vo ovo ću­ta­nje omo­gu­ća­va pre­o­bra­žaj pro­sto­ra dru­gog u „pro­
iz­vod­ni si­stem”.

113

vîðeñjå

no­stav­no za­to što su an­ti­so­ci­ja­li­stič­ki ili an­ti­srp­ski. Na
pri­mer, Dej­vid Rod (Da­vid Roh­de) za­vr­ša­va svoj esej
pod na­zi­vom Ko­so­vo Se­et­hing tvr­de­ći da: „Mla­di Al­
ban­ci vo­le da no­se far­mer­ke, slu­ša­ju ame­rič­ku mu­zi­ku
i go­vo­re o po­slov­nim od­no­si­ma sa Za­pa­dom” (2000:
78). On oči­gled­no pret­po­sta­vlja da su ove ak­tiv­no­sti
isto što i raz­voj de­mo­krat­skih vred­no­sti. Na­rav­no, po­
sto­je i po­seb­ne kla­u­zu­le ovog ugo­vo­ra pre­ma ko­ji­ma,
ka­ko bi po­sta­li „po­za­pad­nja­če­ni”, Al­ban­ci mo­ra­ju pri­
hva­ti­ti ci­vi­li­za­cij­sku mi­si­ju Za­pa­da ta­ko što će od­u­sta­ti
od „ne­za­ko­ni­te od­ma­zde” (dru­gim re­či­ma, od ubi­ja­nja
pri­pad­ni­ka srp­ske i dru­gih ne­al­ban­skih na­ci­o­nal­nih
ma­nji­na na Ko­so­vu, kao i od krv­ne osve­te me­đu ple­
me­ni­ma). Po­red to­ga, mo­ra­ju i „shva­ti­ti kon­cept de­
mo­kra­ti­je” i „pri­hva­ti­ti na­če­la za­pad­nog sve­ta”. Ro­dov
ar­gu­ment kao da u se­bi sa­dr­ži tvrd­nju da de­mo­kra­ti­ja
pri­vla­či očaj­ni­ke, i da je de­mo­kra­ti­ja po­sta­la dik­tat ko­ji
ko­ri­sti ide­o­lo­ške iz­go­vo­re ka­ko bi ne­ve­što pri­kri­la in­
te­re­se Za­pa­da. Kao što je to Le­ri Volf re­kao, či­nje­ni­ca
da ne­dav­no „de­mo­kra­ti­zo­va­ne” dr­ža­ve Is­toč­ne Evro­pe
„[…] pri­be­ga­va­ju sa­ve­ti­ma struč­nja­ka i eko­nom­skoj
po­mo­ći iz ino­stran­stva si­gur­no će bi­ti pro­tu­ma­če­na
kao krun­sko oprav­da­nje na­šeg eko­nom­skog uspe­ha i
za­o­sta­lo­sti Is­toč­ne Evro­pe” (1994: 9).
Ma ko­li­ko pro­ble­ma­tič­ni u me­đu­vre­me­nu po­sta­li,
ter­mi­ni kao što su ‘Ju­go­slo­ven’ ili ‘So­vjet’ na­sta­li su ka­ko
bi se pre­va­zi­šle et­nič­ke raz­li­ke. Na­ža­lost, oni ni­su za­me­
nje­ni na­zi­vi­ma jed­na­ko li­še­nim et­nič­ke di­men­zi­je, ne­go
neo­na­ci­o­na­li­stič­kim i et­no­cen­trič­nim na­zi­vi­ma ko­ji če­
sto ko­ri­ste re­to­ri­ku de­mo­kra­ti­je ka­ko bi od Za­pa­da za­
tra­ži­li voj­nu in­ter­ven­ci­ju, fi­nan­sij­sku po­moć i ka­pi­tal­na
ula­ga­nja. Ako po­gle­da­mo et­nič­ki sa­stav dr­ža­va na­sta­lih
ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je, shva­ti­će­mo da na kra­ju ni­je do­
šlo do tri­jum­fa to­le­ran­ci­je, ne­go do et­nič­kog či­šće­nja i
agre­siv­nog ka­pi­ta­li­zma. U si­ro­ma­šni­jim re­gi­ja­ma, kao
što su Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Sr­bi­ja, Ko­so­vo i Cr­na Go­ra,
to je do­ve­lo do na­stan­ka dr­ža­va ko­ji­ma upra­vlja ma­fi­ja.
In­te­re­se ko­ji su do­ve­li do in­ter­ven­ci­je Za­pa­da ve­
ro­vat­no tre­ba po­tra­ži­ti ne­gde dru­gde – mo­žda u kom­
bi­na­ci­ji eko­nom­skih, po­li­tič­kih i dru­štve­nih po­du­hva­
ta. An­glo­a­me­rič­ki po­li­ti­ča­ri da­li su ne­do­sled­na, če­sto
i sa­svim kon­tra­dik­tor­na oprav­da­nja za in­ter­ven­ci­je u
Bo­sni, na Ko­so­vu, u Ku­vaj­tu, Ira­ku, Su­da­nu i Av­ga­ni­
sta­nu: „voj­na odr­ži­vost” i „kre­di­bi­li­tet NA­TO”, oruž­je
za ma­sov­no uni­šte­nje, pru­ža­nje uto­či­šta te­ro­ri­sti­ma,
„za­šti­ta svet­ske de­mo­kra­ti­je”, „za­šti­ta na­ci­o­nal­nih in­

te­re­sa”, „bor­ba za mir”, „za­stu­pa­nje na­ših vred­no­sti”,
„iz­be­ga­va­nje bu­re­ta ba­ru­ta u re­gi­o­nu”, „vra­ća­nje u ka­
me­no do­ba po­mo­ću bom­bar­do­va­nja”, „spre­ča­va­nje
glo­bal­ne kri­ze iz­be­gli­ca”, ili uop­šte­ni­je, „rat pro­tiv te­
ro­ri­zma”. Ove iz­ja­ve sve­do­čan­stvo su po­li­tič­ke – a ne
etič­ke – pri­ro­de ovih in­ter­ven­ci­ja. Dok su „ljud­ska pra­
va” mno­gim po­li­ti­ča­ri­ma po­slu­ži­la kao iz­go­vor da se
ume­ša­ju u po­li­ti­ku dru­gih su­ve­re­nih dr­ža­va, ova­kvo
za­la­ga­nje za ljud­ska pra­va je, u naj­ma­nju ru­ku, ne­ja­
sno; iz­gle­da da se tak­ti­ke NA­TO mno­go če­šće te­me­lje
na bri­zi za voj­nu stra­te­gi­ju ne­go za ljud­ski ži­vot.
Ovaj an­ta­go­ni­zam iz­me­đu eti­ke i po­li­ti­ke uka­zu­
je na pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju isto­ri­ča­ri, kul­
tur­ni kri­ti­ča­ri i re­ži­se­ri ko­ji po­ku­ša­va­ju da pred­sta­ve,
kri­ti­ku­ju ili raz­u­me­ju ove do­ga­đa­je. S ob­zi­rom na to
da etič­ki dis­kurs ne­pre­sta­no kli­zi ka po­li­ti­ci, po­treb­no
je pre­i­spi­ta­ti gra­ni­ce iz­me­đu prav­de i ne­prav­de, se­be i
dru­gog, do­bra i zla, ali ta­ko­đe i po­li­tič­ku agen­du ko­ja
se na­la­zi u po­za­di­ni ovih su­prot­sta­vlje­nih poj­mo­va. Ci­
ni­zam na ko­me po­či­va ma­ni­hej­ska su­prot­nost iz­me­đu
do­bra i zla, ili iz­me­đu pra­vič­nih i ne­pra­vič­nih ra­to­va,
po­sta­je oči­gle­dan za­hva­lju­ju­ći kon­tra­dik­ci­ja­ma: ši­re­nje
de­mo­kra­ti­je spro­vo­di se upo­tre­bom si­le, etič­ki le­gi­tim­
ne kri­ti­ke kr­še­nja ljud­skih pra­va me­ša­ju se sa mo­ra­li­
stič­kim gne­vom, odo­bra­va­ju se na­sil­ni kr­sta­ški po­ho­
di pro­tiv ne­pri­ja­te­lja ko­ji če­sto de­lu­je kao da je isu­vi­še
ja­sno od­re­đen. Kao što Ro­bin Blek­burn (Ro­bin Blac­
kburn) ka­že: „Oni ko­ji se raz­ma­hu­ju kr­sta­škim raz­lo­
zi­ma – kao što to či­ni To­ni Bler – mo­žda su naj­o­pa­sni­ji
od svih mi­li­ta­ri­sta, zbog to­ga što na­no­se stra­šnu šte­
tu oni­ma u či­je ime je [nji­hov pra­ved­ni rat] po­kre­nut”
(1999: 119). Ili, re­či­ma ru­skog no­vi­na­ra Alek­san­dra
Sa­fro­no­va: „[...] ovi va­tre­ni kr­sta­ši za­ne­ma­ru­ju ljud­ska
pra­va jed­ne gru­pe ka­ko bi ih osi­gu­ra­li dru­goj” (2000:
25). Slič­no to­me, u do­ku­men­tar­cu Že­ne u cr­nom (1995)
re­ži­se­ra Zo­ra­na So­lo­mu­na, jed­na srp­ska fe­mi­ni­stič­ka
ak­ti­vist­ki­nja ob­ja­šnja­va da ter­min „ljud­ska pra­va” Za­
pad pri­me­nju­je sa­mo na Mu­sli­ma­ne i Ko­sov­ce, i to is­
klju­či­vo u kon­tek­stu srp­ske re­pre­si­je. Dru­gim re­či­ma,
pra­vo Sr­ba, Cr­no­go­ra­ca, Mu­sli­ma­na i Ko­so­va­ca na slo­
bo­du go­vo­ra, slo­bo­du štam­pe i po­šte­ne iz­bo­re uve­li­ko
se za­ne­ma­ru­ju, osim uko­li­ko mo­gu po­slu­ži­ti in­te­re­si­
ma Za­pa­da kad že­li da po­dr­ži unu­tra­šnje opo­zi­ci­o­ne
stran­ke u Sa­ve­znoj Re­pu­bli­ci Ju­go­sla­vi­ji.
Prak­sa raz­li­ko­va­nja do­brog i lo­šeg na­ci­o­na­li­zma
po­či­va na jed­no­stav­noj kon­tra­dik­ci­ji ko­ja se ogle­da u
114

vîðeñjå

pri­hva­ta­nju jed­ne od stra­na, pa ta­ko obe­ća­va sop­stve­ni
„tri­jumf ” nad stra­nom ko­ja je ozna­če­na kao ču­do­vi­šte.
Me­đu­tim, či­nje­ni­ca da se Sa­ve­zna Re­pu­bli­ka Ju­go­sla­
vi­ja, Hr­vat­ska, Slo­ve­ni­ja, Ru­si­ja i dr­ža­ve NA­TO pak­ta
do­dvo­ra­va­ju „jav­no­sti” ko­ri­ste­ći po­pu­lar­ne na­ra­ti­ve –
pri­ka­zi­ma nad­i­sto­rij­skih he­ro­ja ili žr­ta­va u ro­man­tič­
nim bit­ka­ma sa ne­hu­ma­nim ne­pri­ja­te­ljem – po­ka­zu­je
da po­li­ti­ka u eri glo­bal­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja ne slu­ži sa­mo
za kon­tro­lu zna­nja („slo­bo­dan pro­tok in­for­ma­ci­ja”),
ne­go se mo­ra i estet­ski do­pa­sti sen­zi­bi­li­te­tu jav­no­sti
ta­ko što će pro­iz­vo­di­ti emo­ci­je i obez­be­đi­va­ti za­ba­vu.
Ova­kve ra­to­ve re­či i sli­ka, kao i tri­jum­fe žr­ta­va nad na­
sil­ni­ci­ma, pra­ti na­sta­nak sla­bih tam­pon-dr­ža­va, ko­je
ni­su u sta­nju da se od­bra­ne ka­ko od svo­jih su­se­da ta­ko
ni od raz­li­či­tih ob­li­ka in­sti­tu­ci­o­nal­ne ko­rup­ci­je.
Broj­ni fil­mo­vi iz Is­toč­ne Evro­pe vi­zu­e­li­zu­ju tran­
zi­ci­ju iz re­pre­siv­nih so­ci­ja­li­stič­kih si­ste­ma u ne­kon­
tro­li­sa­ni ka­pi­ta­li­zam. U fil­mo­ve ko­ji naj­bo­lje ilu­stru­ju
raz­voj kul­tu­re ka­pi­ta­li­stič­kog kri­mi­na­la spa­da­ju Ra­ne
Sr­đa­na Dra­go­je­vi­ća (1998), Lu­ci­ko­va Pred­gra­đa i Bu­
re ba­ru­ta Go­ra­na Pa­ska­lje­vi­ća (1998). Za raz­li­ku od
Bra­ta Alek­se­ja Ba­la­ba­no­va (1997), ko­ji spek­ta­ku­la­ri­
zu­je na­si­lje po­sta­vlje­no u mo­ral­ni okvir, ili Oli­gar­ha
Pa­ve­la Lun­gi­na (2002), u ko­me „si­ću­šni, oće­la­ve­li ru­
ski taj­kun Bo­ris Be­re­zov­ski”, ko­ga mno­gi Ru­si vi­de kao
„per­so­ni­fi­ka­ci­ju zla”, po­sta­je „bri­ljant­ni ha­ri­zma­tič­ni
ge­ni­je” u ulo­zi ko­ju tu­ma­či ru­ski seks-sim­bol Vla­di­mir
Ma­škov, Ra­ne i Bu­re ba­ru­ta uka­zu­ju na kon­tra­dik­ci­ju
pri­sut­nu u ova­kvim pri­ka­zi­ma.9 Ovi fil­mo­vi po­ka­zu­ju
ka­ko dis­kur­si o le­gi­ti­mi­te­tu i pra­vič­no­sti ko­la­bi­ra­ju u
eko­nom­ski dis­kurs, i ka­ko mla­di mu­škar­ci iz Is­toč­ne
Evro­pe, raz­o­ča­ra­ni ne­u­spe­si­ma pret­hod­nih ge­ne­ra­ci­ja
i na­vik­nu­ti na na­si­lje i ko­rup­ci­ju, do­spe­va­ju pod uti­caj
pri­vlač­nih, uglav­nom za­pad­njač­kih iko­na ma­čo kul­tu­
re, or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i gang­ster­skog ži­vo­ta kao
sim­bo­la ma­te­ri­jal­nog bo­gat­stva.

9 Po­gle­da­ti pri­kaz Taj­ku­na Sa­bri­ne Ta­ver­nis (Sa­bri­na Ta­ver­ni­se) u član­
ku pod na­slo­vom „Film o taj­ku­nu pri­ka­zu­je na­čin ži­vo­ta bo­ga­tih Ru­sa”,
ob­ja­vlje­nom u li­stu New York Ti­mes, 22. sep­tem­bra 2002, str. A7. Ta­ver­
ni­so­va oba­ve­šta­va či­ta­o­ca da: „G. Be­re­zov­ski i da­lje dr­ži ru­sku imo­vi­nu
vred­nu oko jed­nu i po mi­li­jar­du do­la­ra, uklju­ču­ju­ći i de­o­ni­ce jed­ne naft­
ne kom­pa­ni­je i kon­glo­me­rat za pro­iz­vod­nju alu­mi­ni­ju­ma.” Ovaj čla­nak
je za­ni­mliv zbog to­ga što uka­zu­je na kon­tra­dik­tor­na tu­ma­če­nja jed­ne
lič­no­sti po­put Be­re­zov­skog, ko­ja je – po uve­re­nju ru­ske jav­no­sti – is­ko­
ri­sti­la za­ko­ne o pri­va­ti­za­ci­ji, do­ne­te na zah­tev MMF, ka­ko bi se do­če­pa­la
ne­ka­da­šnje dru­štve­ne imo­vi­ne.

115

Mo­žda upra­vo zbog to­ga što ko­ri­ste za­pad­njač­ke
ste­re­o­ti­pe o Ru­si­ma, se­be pred­sta­vlja­ju kao an­ti­ko­mu­
ni­stič­ke, a svoj estet­ski stil pre­u­zi­ma­ju od Ho­li­vu­da,
fil­mo­vi Brat i Oli­garh do­ži­ve­li su re­la­tiv­no ši­ro­ku di­
stri­bu­ci­ju u Evro­pi i SAD. Ra­ne i Bu­re ba­ru­ta, sa dru­ge
stra­ne, is­tra­žu­ju pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va omla­
din­ska kul­tu­ra Is­toč­ne Evro­pe, a gang­ster­sku kul­tu­ru
i be­za­ko­nje iz­jed­na­ča­va­ju sa na­si­ljem ka­pi­ta­li­zma. U
oba fil­ma si­no­vi od­ba­cu­ju ideal na­por­nog ra­da i po­li­
tič­ka ube­đe­nja svo­jih oče­va. U Ra­na­ma, Pin­ki­jev otac
Sto­jan – po­sto­jan i mo­ra­lan, pen­zi­o­ni­sa­no voj­no li­ce
– pred­sta­vlja ide­a­le so­ci­ja­li­stič­ke, uje­di­nje­ne Ju­go­sla­vi­
je. Ka­da je ze­mlja po­če­la da se ras­pa­da, Pin­ki­jev otac
de­mon­stri­ra svoj pa­tri­o­ti­zam ver­bal­nim ti­ra­da­ma, ali
i ti­me što po­sta­je va­tre­ni sled­be­nik Mi­lo­še­vi­ća (u toj
me­ri da Ti­tov por­tret za­me­nju­je Mi­lo­še­vi­će­vim).
Pin­ki, ko­ga po­li­ti­ka ne in­te­re­su­je, za­jed­no sa svo­
jim dru­gom Šva­bom po­ma­že lo­kal­nom kri­mi­nal­cu ko­
ji se po­vre­me­no pri­dru­žu­je pa­ra­voj­nim gru­pa­ma ka­ko
bi uni­šta­vao i pljač­kao ku­će na­vod­nih „ne­pri­ja­te­lja”
(bo­san­skih Mu­sli­ma­na). Bu­re ba­ru­ta pri­ka­zu­je sli­čan
su­kob iz­me­đu iz­be­gli­ce iz Bo­sne (ko­ji je ne­ka­da bio
na­stav­nik, ali sa­da ra­di kao vo­zač auto­bu­sa) i nje­go­
vog si­na, ko­ji od­ba­cu­je očev ideal na­por­nog ra­da i po­
šte­nja ka­ko bi po­stao di­ler oruž­ja i dro­ge. Dok sta­ri­ja
ge­ne­ra­ci­ja že­li da ve­ru­je u Mi­lo­še­vi­ća ko­ji se­be pred­
sta­vlja kao spa­si­o­ca srp­skog na­ro­da (a za­jed­no sa njim
i so­ci­ja­li­stič­kih prin­ci­pa za ko­je su se bo­ri­li u Dru­gom
svet­skom i Hlad­nom ra­tu), mla­đa ge­ne­ra­ci­ja (ugle­da­
ju­ći se na Ar­ka­na) ko­ri­sti re­to­ri­ku gra­đan­skog ra­ta kao
iz­go­vor za pljač­ku, ko­ri­ste­ći na­ci­o­na­li­stič­ko na­si­lje kao
na­čin da za­ra­di.
Ume­sto da sta­vlja te­ži­šte na ma­lo­du­šnu omla­din­
sku kul­tu­ru u biv­šim so­ci­ja­li­stič­kim dr­ža­va­ma, film
Pred­gra­đa pred­sta­vlja or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal kao re­
zul­tat pre­o­bra­ža­ja so­vjet­skih apa­rat­či­ka, ko­ji od „pri­
vi­le­go­va­nih” so­ci­ja­li­stič­kih bi­ro­kra­ta po­sta­ju kar­tel
pred­u­zet­nič­kih ka­pi­ta­li­sta. Dok su u pro­šlo­sti ose­ća­li
oba­ve­zu da se­lja­ci­ma obez­be­de od­re­đe­ne ži­vot­ne po­
trep­šti­ne (hleb i ze­mlju), po­li­ti­ka de­re­gu­la­ci­je i pri­va­ti­
za­ci­je oslo­ba­đa ih te vr­ste ide­o­lo­ške od­go­vor­no­sti.
Moj cilj ni­je da ne­gde sme­stim sve ove kon­tra­
dik­ci­je, ne­go da „od­mi­slim” (ter­min po­zajm­lju­jem od
Haj­de­ge­ra) lo­gi­ku po­zi­ci­o­ni­ra­nja ko­ja omo­gu­ća­va pro­
pa­gi­ra­nje sop­stve­ne či­sto­će i pra­ved­no­sti, a de­lat­no se
is­po­lja­va sa­mo kroz na­si­lje. Moj cilj je da ospo­rim re­to­

ona isto­vre­me­no hi­per­bo­li­zu­je ulo­gu ma­gar­ca/ umet­ni­ka u sop­stve­nom spek­ta­klu. pot­pu­no ili fik­si­ ra­no. 1994) – „ne­po­pu­lar­ni” fil­mo­vi po­ku­ša­va­ju da ove mo­ral­ne im­pe­ra­ti­ve pred­sta­ve kao skan­dal. Ona se sme­je u li­ce ono­me što Ni­če na­zi­va ta­ran­tu­la­ma – du­ho­vi­ma te­že ko­ji pro­po­ve­da­ju jed­na­kost ali su po­taj­no osve­to­lju­bi­vi. Spa­ si­telj Pre­dra­ga An­to­ni­je­vi­ća (1998) i Bo­sna! Ber­nar-An­ ri­ja Le­vi­ja i Ale­na Fe­ra­ri­ja (Ber­nard-Hen­ri Lévy i Alain Fer­ra­ri. ima­ži­stič­ka ute­lo­vlje­nja. Fil­mo­ve kao što su Go­ri­la se ku­pa u pod­ne Du­ša­na Ma­ka­ve­je­ va (1993). ob­ja­vljen 9.N. Lo­gi­ka pra­zni­ ka ma­ga­ra­ca ne svo­di se na pu­ku opo­zi­ci­ju i su­prot­sta­ vlja­nje he­ge­mo­ni­ji. ovi fil­mo­vi za­i­sta pred­sta­vlja­ju od­re­đe­ne gru­pe (po­de­lje­ne vi­še po­ li­tič­kim i eko­nom­skim ne­go et­nič­kim gra­ni­ca­ma) kao di­rekt­no od­go­vor­ne za na­si­lje na Bal­ka­nu i u ze­mlja­ma biv­šeg So­vjet­skog Sa­ve­za.com. ima­mo mo­ral­nu do­zvo­lu da „is­ko­re­ni­mo bo­lest” i „uni­šti­mo eks­trem­ni srp­ski na­ci­o­na­li­zam”. jer je sve ilu­zi­ja ili fik­ci­ja. Ro­do­vik (D.. Smeh ma­ga­ra­ca slu­ži da iz­ma­mi osa­mlje­ne dog­ma­ti­ča­re „iz nji­ho­vih ja­ zbi­na la­ži” i raz­ot­kri­je nji­ho­ve zah­te­ve za prav­dom kao zah­te­ve za „osve­tom nad svi­ma oni­ma ko­ji ni­su kao mi” (1995: 99–102). Ro­do­wick).10 Ova­kva ter­mi­no­lo­gi­ja sa­dr­ži isto ono na­si­lje za ko­je Za­pad op­tu­žu­je „ot­pad­nič­ke dr­ža­ve”. i da „mi”. Pro­ce­som dis­kre­di­to­va­nja mo­no­lit­nih ka­rak­te­ri­za­ci­ja. či­nje­ni­ce i na­ra­ti­ve. pi­ sa­ću u du­hu nje­ne „ra­do­sti ne­ga­tiv­ne ana­li­ze”. kao što je tvrd­nja da je ras­pad Ju­go­ sla­vi­je re­zul­tat drev­ne et­nič­ke mr­žnje. či­ne­ći ta­ko da se či­ta­o­ci i gle­da­o­ci ose­te ne­pri­jat­no u svo­joj ko­ži i zbog svo­jih sta­vo­va o pi­ta­nji­ma ko­ja do njih sti­žu pu­tem me­di­ja. Isto ta­ko. na pri­mer. i ono­ga što je Pjer Pa­o­lo Pa­zo­li­ni na­zvao „ne­po­pu­lar­no raz­mi­ šlja­nje” – „ne­po­pu­lar­no” za­to što od­mi­šlja­va kon­ven­ci­ o­nal­na oče­ki­va­nja i tru­i­zme. iza­zi­va­nje kri­ze isti­ne (kao to­ta­li­te­ta i iden­ti­te­ta) „[. ne­go ume­sto to­ga pred­sta­vlja­ju isti­nu kao ne­što što ni­je una­pred da­to. Od­nos pre­ma isti­ni ko­ji sre­će­mo u ovim fil­mo­vi­ma vi­še pod­se­ća na ni­če­ov­ski pra­znik ma­ga­ra­ca ne­go na bah­ti­nov­sko sla­vlje­nje mno­go­stru­ko­sti. ko­jom za­me­nju­je do­ta­da­šnju” (1997: 85). Ni­ti je pi­ta­nje ni­hi­li­zma po ko­me je isti­na ne­mo­gu­ća. Oni po­ka­zu­ju da isti­na pred­sta­vlja deo ono­ga što Žil De­lez (Gil­les De­le­u­se) na­zi­va „moć la­žnog”. Kao što ka­že D.] ni­je pi­ta­nje plu­ra­li­zma. Ne ka­žem da su fil­mo­vi ko­je sam oda­bra­la „ne­po­pu­lar­ni” u tom smi­slu da ni­su do­ži­ve­li iz­ve­stan ko­mer­ci­jal­ni uspeh ili po­zi­tiv­ne kri­ti­ke. Me­đu­tim. N. Za­hva­lju­ju­ći hu­mo­ru. to­le­ri­sa­nja jed­na­ko mo­gu­ćih ali ipak ne­kom­plet­nih i kon­tra­dik­tor­nih po­ gle­da na isti­ni­to. pri­be­ga­va­ju­ći bez­ um­nom na­si­lju ko­je je raz­dvo­ji­lo pri­ja­te­lje. Iako se ov­de ne­ću ba­vi­ti fil­mo­vi­ma Mu­ra­to­ve. Lu­ci­ko­va Pred­gra­đa i Ku­stu­ri­či­no Pod­ze­mlje po­ve­zu­je to što svi oni ko­ri­ste cr­ni hu­mor ka­ko bi ana­li­ zi­ra­li ak­tu­el­nu si­tu­a­ci­ju na Bal­ka­nu i u Ru­si­ji. za­pad­nja­ci. Dok ova kom­bi­na­ci­ja kar­ne­val­skog i pa­zo­li­ni­jev­ ski „ne­po­pu­lar­nog” zvu­či kao kon­tra­dik­ci­ja (jer je kar­ 116 . ko­ji je ta­da bio do­stu­pan na adre­si nyti­mes.vîðeñjå ri­ku mo­ći ko­ja se­bi pri­sva­ja dis­kurs o le­gi­ti­mi­te­tu i nje­ go­va sim­bo­lič­ka. oni po­ka­ zu­ju ka­ko su na­ci­o­nal­ni i et­nič­ki ste­re­o­ti­pi na­ve­li lju­de da re­a­gu­ju na ap­surd­ne iz­mi­šljo­ti­ne. pri­tom ne oprav­da­va­ju­ći ni­ jed­no sta­no­vi­šte. da je Ju­go­sla­vi­ja bi­la ve­štač­ka dr­ža­va. ne­go ko­ri­ste kar­ne­val­ski ža­nr kao sred­stvo za na­ 10 Po­gle­da­ti čla­nak pod na­slo­vom “What Wo­uld it Ta­ke to Cle­an­se Ser­ bia?” auto­ra Blej­na Har­de­na (Blain Har­den) u ča­so­pi­su New York Ti­mes.. Kao pot­pu­na su­prot­nost fil­mo­vi­ ma ko­ji dra­ma­ti­zu­ju i mo­ra­li­zu­ju na­si­lje na­sta­lo usled ras­pa­da So­vjet­skog Sa­ve­za – kao što je. Pre­na­gla­še­na kar­ne­val­ska te­a­tral­nost pra­zni­ka ma­ga­ra­ca pri­ka­zu­je dru­štve­ne bri­ge kao či­sto per­for­ma­tiv­ne. Oni ne fal­si­fi­ku­ju sli­ ke. To zah­te­va raz­ot­kri­va­nje apo­ri­ja skri­ve­nih u vred­no­snim su­do­vi­ ma ovog dis­kur­sa. Ovi fil­mo­vi ne kon­stru­i­šu mo­ral­no obo­je­ne (ni­ti ide­o­lo­ški i et­nič­ki pri­stra­sne) na­ra­tiv­ne for­me ko­je bi opo­na­ša­le kon­ven­ci­o­nal­nu este­ti­ku i do­mi­nant­ne pred­sta­ve stvar­ no­sti. ru­ša­va­nje dis­kur­sa o is­prav­no­sti. ovi fil­mo­vi isme­va­ju ta­kve ge­ne­ra­li­za­ci­je bez ob­zi­ra na to da li one do­la­ze sa Is­to­ka ili sa Za­pa­da. da su lju­di na Bal­ka­nu pri­mi­tiv­ni­ji od lju­di iz Za­pad­ne Evro­pe ili Ame­ri­ka­na­ca. Ni­ti je isti­na ‘isto­rij­ska’ u tom smi­slu da sva­ka epo­ha ima sop­stve­nu isti­nu. mno­gi od ovih fil­mo­va isto­ vre­me­no su „po­pu­lar­ni” (ve­o­ma za­bav­ni) i „ne­po­pu­ lar­ni” (jer je nji­hov hu­mor u su­prot­no­sti sa etič­kim re­ a­li­zmom) – a upra­vo je to omi­lje­ni estet­ski obra­zac po ko­me me­di­ji Za­pa­da i Is­to­ka tu­ma­če bal­ka­ni­za­ci­ju. Po­zi­vi da se svet „oči­sti” od „et­nič­kih či­sta­ča” po­no­vo otva­ra­ju po­nor – bes­kraj­ni krug na­si­lja. jed­nim sa­mo­kri­tič­nim po­ te­zom. Ume­sto to­ ga. Oni se ne ba­ve re­pro­duk­ci­jom ono­ga što je bi­lo po­pu­lar­no u ma­sov­nim me­di­ji­ma ili po­li­tič­ki po­god­no za za­pad­ne in­ter­ven­ci­o­ni­ste – a što je u stva­ri bi­nar­na po­de­la na et­nič­ki ge­ne­ra­li­zo­van iden­ti­tet či­ste žr­tve i et­nič­ki de­fi­ni­sa­nu gru­pu zlo­či­na­ca. po­ro­di­ce i lo­kal­ne za­jed­ni­ce. ma­ja 1999.

i to na ra­čun to­le­ran­ci­je. Al­ti­se tvr­di da za He­ge­la ne po­sto­je pra­va spo­lja­šnja od­re­đe­nja: „[…] svest. ba­ve se „kri­tič­kom sve­šću”.]. tek bi kru­go­vi sa dru­gim cen­tri­ma – eks­cen­trič­ni kru­go­vi – mo­gli svo­jom de­lat­no­šću uti­ca­ti na taj cen­tar”. ci­vi­li­za­ci­je i var­var­stva. Ka­ko bi obo­ri­li la­ka raz­re­ še­nja. di­ja­lek­tič­ki kru­go­vi is­cr­ta­va­ju se oko je­din­stve­nog cen­tra. Me­đu­tim. kao i po­sle­rat­nu ko­mu­ni­stič­ku pro­pa­gan­du ka­ko bi na­pra­vi­li hi­brid­ni ki­ne­ma­to­graf­ski stil sa ele­men­ti­ma do­ku­men­ ta­ra­ca Grir­so­no­vog ti­pa (sa gla­vom go­vor­ni­ka u krup­ nom pla­nu). On da­lje ka­že: „He­ge­lov­ska kon­tra­dik­ci­ja ni­je ni­šta dru­go do od­raz jed­no­stav­no­sti ovog unu­tra­šnjeg prin­ci­pa jed­ nog na­ro­da. Ovaj po­kret ne za­sni­va se na di­ja­lek­tič­kom ili sin­te­tič­kom mo­de­lu tran­scen­dent­no­sti. „isme­va­ju dog­mu fa­na­ti­zma”.12 Ta­kva di­ja­lek­ti­ka slu­ži kao me­tod oču­va­nja una­pred for­mi­ra­nog mi­ta o isti­ni. Upo­tre­ba po­pu­lar­nih iko­na. [U­me­ sto to­ga] do­la­zi do su­da­ra svih jed­no­stra­nih pa­to­sa ili ozbilj­no­sti” (1984: 165). Pe­tro­vi­će­vi Sku­plja­či per­ja (1967) ba­vi­li 11 Kri­ti­ku­ju­ći pre sve­ga He­ge­lo­vu in­ter­na­li­za­ci­ju di­ja­lek­ti­ke. ko­ji je uvek ci­klič­ne pri­ro­de. eks­pe­ri­men­ti­šu­ći sa raz­li­či­tim film­skim sti­lo­vi­ma..11 U ovom mo­de­lu. za­ko­ na. uni­šta­va­ju­ći ta­ko mo­guć­nost her­me­ ne­u­tič­kog raz­re­še­nja. mo­ra­la i ta­ko da­lje – dru­gim re­či­ma. ne­čim što za­ba­vlja ali ne kri­ti­ku­je. ko­ji su ap­so­lu­ti­zo­va­ni. dru­štve­nih hi­je­rar­hi­ja. Ova me­ša­vi­na film­skih sti­lo­va – od ci­ne­ma ve­rité do no­u­vel­le va­gue. Mit. . Ume­sto to­ga. di­ja­lek­tič­ko mi­šlje­nje če­sto svo­di „[…] bes­ko­nač­nu ra­zno­li­kost isto­rij­ski da­tog dru­štva na je­ dan jed­no­sta­van unu­tra­šnji prin­cip kon­tra­dik­ci­je”. on do­vo­di do po­re­me­ća­ja ose­ća­ja na­ra­tiv­no­sti. fa­ši­stič­ke pro­pa­ gan­de i ho­li­vud­skih ak­ci­o­nih. se­be i dru­gog. Ovi „ne­po­pu­lar­ni” fil­mo­vi stva­ra­ju ose­ćaj neo­d­ re­đe­ne de­sta­bi­li­za­ci­je re­fe­rent­nih okvi­ra. Kao što Al­ti­se (Alt­ hus­ser) ka­že. Dra­go­je­vi­ća. Du­šan Ma­ka­ve­jev i La­zar Sto­ja­no­vić. ni­ti pred­sta­vlja sin­te­ tič­ki mo­del he­te­ro­ge­nih ide­ja i di­sci­pli­na. pret­hod­ne iz­ja­ve vra­ća­ju se kao ko­men­ta­ri na one ko­je su ih mi­ni­ra­le. „an­der­gra­und” fil­mo­va i mo­nu­men­tal­nog vi­zu­el­nog sti­la so­ci­jal­nog re­a­li­zma i ho­li­vud­skog fil­ma. Re­ži­se­ri cr­nog ta­la­sa is­tra­ži­va­li su te­me ko­je je so­ci­ja­li­stič­ka dr­ ža­va od­ba­ci­la. sek­su­al­nih ste­ re­o­ti­pa. ovo na­si­lje ni­je mo­gu­će u pot­pu­no­sti pre­va­zi­ći. iz­be­ga­ va­ju­ći ta­ko di­ja­lek­tič­ki pro­ces kon­struk­ci­je dru­gog ko­ji una­pre­đu­je upra­vo one raz­li­ke (ču­do­vi­šta) ko­je tre­ba da na­pad­ne. Lu­ci­ka i dru­gih „ne­po­pu­lar­nih” re­ži­se­ra. Ume­sto to­ ga. taj krug svih kru­go­va. film­skih žur­na­la. ovi fil­mo­vi uče­stvu­ju u po­pu­lar­nim ri­tu­a­li­ma za ko­je Bah­tin ka­že da „sla­ve na­si­lje”. ima sa­mo je­dan cen­tar. uz­dr­ža­va­ju­ći se od po­ja­šnja­va­ju­ćeg za­vr­šet­ka ko­ji bi obez­be­dio sin­te­ zu ili raz­ja­šnje­nje” (2001: 12). ovi fil­mo­vi pr­ko­se stan­dard­noj aka­dem­skoj de­fi­ni­ci­ji ko­ja „po­pu­lar­no” iz­ jed­na­ča­va sa si­ro­vim i po­god­nim za ma­sov­nu upo­tre­ bu. u ko­joj sva­ka iz­ja­va mi­ni­ra pret­hod­nu. raz­vi­je­nih tr­ži­šta i tr­ži­šta u raz­vo­ju. ovi fil­mo­vi ne od­ra­ža­va­ju ono što on na­zi­va „pri­vre­me­nom su­spen­zi­jom” vre­me­na. Ti­to­vog uspo­na na vlast. Pol Ar­tur (Paul Art­hur) sma­tra da „[…] ume­sto Ejzenštejnovog in­si­sti­ra­nja na mon­ta­ži kao sred­stvu za di­ja­lek­tič­ku ar­gu­men­ta­ci­ju. Po­zajm­lju­ju­ći od fol­klo­ra i ono­ga što Bah­tin na­zi­va „lo­kal­nim hu­mo­rom”. ovi fil­mo­vi su­ spen­du­ju raz­re­še­nje na­sta­lo na osno­vu po­li­tič­ki mo­ti­ vi­sa­nih mo­ral­nih su­do­va. prin­ci­pa ko­ji ni­je nje­go­va ma­te­ri­jal­na stvar­nost ne­go nje­go­va pot­pu­no ap­strakt­na ide­lo­gi­ja” (1970: 101). 117 Ovi fil­mo­vi po­ku­ša­va­ju da od­mi­sle uvre­že­nu in­te­ lek­tu­al­nu prak­su „iden­ti­fi­ko­va­nja” pu­tem kon­struk­ci­je dru­gog. „ko­ri­ste smeh da ome­tu i de­le­gi­ti­mi­zu­ju re­to­ri­ku auto­ri­te­ta” i „oba­ra­ju tra­di­ci­o­nal­ne hi­je­rar­ hi­je”. Oni na taj na­čin pre­i­spi­tu­ju tra­di­ci­o­nal­ne gra­ ni­ce duž ko­jih se vr­ši kon­struk­ci­ja dru­gog iz­me­đu Is­to­ ka i Za­pa­da. su­de­ći po De­le­zo­vom mi­šlje­nju. a „ono če­mu je po­treb­na ute­me­lje­nost ni­je ni­šta dru­go do je­dan po­ku­šaj zah­te­va­nja [. ko­pi­je i auten­tič­no­sti. u stva­ri je pri­ča o ute­ me­lje­no­sti” (1990: 255). či­ji te­me­lji. rat­nih i gang­ster­skih fil­ mo­va – pod­se­ća na cr­ni ta­las is­toč­no­e­vrop­ske ki­ne­ma­ to­gra­fi­je od sre­di­ne ‘60-ih do sre­di­ne ‘70-ih. mo­gu bi­ti uko­re­nje­ni sa­mo u mi­tu o isti­ni ko­ja je na­sta­la iz se­be i po se­bi. ko­ja osci­li­ra iz­me­đu ra­zno­rod­nih ge­o­po­li­tič­kih. Ve­ru­jem da se Ar­tu­ro­va mi­sao jed­na­ko mo­že pri­me­ni­ti i na fil­mo­ve Ku­stu­ri­ce. Oni če­sto ko­ri­ste isto­rij­ske snim­ke iz vre­me­ na Dru­gog svet­skog ra­ta. Bah­tin ob­ja­šnja­va da kar­ne­val­ske re­pre­zen­ta­ci­je „[…] is­klju­ču­ju sve jed­no­stra­ne ili dog­mat­ske po­lar­ne eks­tre­me ži­vo­ta i mi­sli. Ma­ka­ve­jev ne­gu­je kon­tra­dik­ci­ju za­rad nje sa­me. na­rod­nih pe­sa­ma i na­ra­ti­va u ovim fil­mo­vi­ma ni na ko­ji na­čin ne is­klju­ču­je sla­vlje­nje „ra­do­sti ne­ ga­tiv­ne ana­li­ze”. 12 De­lez ob­ja­šnja­va da je mo­de­li­ma uvek po­treb­na ute­me­lje­nost.. Oni po­ku­ša­va­ju da se od­mak­nu od jed­no­stav­nih opo­ zi­ci­ja i uči­ne ko­rak u sme­ru slo­že­nih od­no­sa. oni uka­zu­ju na neo­d­re­đe­no lu­di­lo na­si­lja i osta­ vlja­ju ve­o­ma ma­lo pro­sto­ra za ob­no­vu ili re­ge­ne­ra­ci­ju.vîðeñjå ne­val po de­fi­ni­ci­ji po­pu­la­ran). ko­ji ga u pot­pu­no­sti od­re­đu­je. Na pri­mer. Za raz­li­ku od Bah­ti­no­ve de­fi­ ni­ci­je kar­ne­val­skog. Me­đu­tim. isto­rij­skih i kul­tur­nih iko­na. po­seb­no na fil­mo­ve di­si­dent­skih re­ži­se­ra kao što su Alek­san­dar Pe­tro­vić. su­spen­zi­jom ko­ja obe­ća­va po­vra­tak jed­nom pod­mla­đe­nom po­ret­ku.

na­si­lja nad su­pru­gom i okrut­no­sti unu­tar i iz­me­đu et­nič­kih za­jed­ni­ca. so­ci­ja­li­stič­kih. Zbog to­ga se na­me­će pi­ta­ nje rav­no­du­šno­sti pre­ma rat­nim žr­tva­ma – iako je ova rav­no­du­šnost ve­ro­vat­no bi­la po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­na. Bre­go­vi­će­va mu­zi­ka za film Pod­ze­mlje po­zaj­mi­la je do­sta to­ga iz fil­ma Pla­stič­ ni Isus („Li­li Mar­len”. Baš kao i Pla­stič­ni Isus. Na pri­mer. po­re­đe­nja Ti­ta i Sta­lji­na. Shod­no to­me. fol­klor i dru­ge umet­no­sti). ur­ba­nog si­ro­ma­štva. Ova slo­že­na film­ska ostva­re­nja pra­će­na su ra­zno­ vr­snom mu­zi­kom ko­ja sa­dr­ži me­ša­vi­nu pa­tri­ot­skih (na­ci­o­na­li­stič­kih) i par­ti­zan­skih pe­sa­ma sa ci­gan­skom mu­zi­kom. po­sto­jao je i „[…] ne­do­sta­tak vo­lje da se uz­bur­ka i po­sta­vi u pr­vi plan je­dva sti­ša­na ne­to­le­ ran­ci­ja me­đu na­ro­di­ma” (Ibid. a na­ci­o­na­li­stič­ka ras­koš fa­ši­stič­ke Evro­pe me­ša se sa po­sle­rat­nim ko­mu­ni­stič­kim i ka­pi­ta­li­stič­kim spek­ ta­kli­ma. pre­te­ra­ne re­fe­ren­ci­jal­no­sti i vi­zu­el­nih eks­pe­ ri­me­na­ta is­toč­no­e­vrop­skog no­vog fil­ma. oni su pre­šli u ge­ne­rič­ku ka­te­go­ri­ju zla. iako cen­zu­ra to če­sto ni­je otvo­re­no pri­zna­va­la.vîðeñjå su se u to vre­me ne­po­pu­lar­nim te­ma­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na (Ro­mi). teh­ni­ka no­u­vel­le va­gue sa do­ku­men­tar­nim snim­ ci­ma. ipak. “Al­le­gro con fu­o­co” iz Dvor­ža­ ko­ve sim­fo­ni­je Aus Jer Ne­uen We­ir i par­ti­zan­sku pe­ smu „Dru­že Ti­to”). upra­vo ovo sme­nji­va­nje na­rod­nog hu­ mo­ra i zva­nič­ne pom­pe – re­đa­nje re­a­li­zma so­vjet­skog sti­la. ra­sne i ver­ske mr­žnje. Ume­sto to­ga. i ne­to­le­ran­ci­je”. ali je isto­vre­me­no spro­vo­dio i po­ li­ti­ku dru­štve­ne am­ne­zi­je ka­ko bi cen­zu­ri­sao ili ak­tiv­ no po­ti­snuo se­ća­nja na et­nič­ko či­šće­nje i ge­no­cid iz Dru­gog svet­skog ra­ta. ko­ji za­jed­no pri­ka­zu­je hr­vat­ske usta­še. vi­do­va estet­skog pri­ka­zi­va­nja. Dok se po­grd­ni na­zi­vi „čet­nik” i „usta­ša” i da­lje če­sto ko­ri­ste pro­tiv Sr­ba i Hr­ va­ta. Slo­ve­ni­ji i Al­ba­ni­ji. ipak. ame­rič­kih pop-zve­zda. Bo­sni. mno­go bla­že od Pla­stič­nog Isu­ sa. ali i ame­rič­ki kul­tur­ni i ko­mer­ci­jal­ni uti­caj na Is­toč­nu Evro­pu. isto­ri­ja i ide­o­lo­gi­ja. ona ipak ni­je mo­gla bi­ti oprav­da­na” (2000: 146). pa sce­ne na­si­lja pra­ti kar­ne­val­ska mu­zi­ka i obr­ nu­to. Ti­to je za­ go­va­rao „afir­ma­tiv­ne” vi­do­ve lo­kal­nog i et­nič­kog kul­ tur­nog iz­ra­ža­va­nja (kao što su mu­zi­ka. ka­pi­ta­li­ stič­kih i holivudskih spek­ta­ka­la. Ovaj ter­min za­pra­vo po­ti­če od kom­bi­na­ci­je ter­mi­na – fran­ cu­ski no­vi ta­las i cr­ni hu­mor pra­ške ško­le – ali se od­no­ si i na či­nje­ni­cu da su ovi fil­mo­vi bi­li za­bra­nji­va­ni. bo­san­ske mu­sli­man­ske ko­la­bo­ra­ci­o­ni­ste za vre­me Dru­gog svet­ skog ra­ta. ne­go ko­ri­šće­nje ar­hiv­skih sni­ma­ka usta­ških i čet­nič­kih fa­ši­stič­kih ma­ ri­o­net­skih dr­ža­va u Sr­bi­ji. kao na­čin da za­mu­te gra­ni­ce iz­me­đu sa­mo­zva­nih su­ko­blje­nih dis­kur­sa. jed­na od ze­ma­lja sa naj­ve­ćim bro­jem rat­nih žr­ta­va. por­no­gra­fi­je i ame­ri­ka­ni­za­ci­je po­pu­lar­ne kul­tu­re. i to zbog po­le­mič­nog sa­dr­ža­ja fil­ma – alu­zi­ja na ho­mo­sek­su­al­nost. na­krat­ko na­šao u za­tvo­ru zbog fil­ma Pla­stič­ni Isus. Ta­ko po­sta­je vi­dlji­vo ne­što što je na­vod­no bi­lo „pri­kri­va­no” to­kom pe­de­set go­di­na so­ci­ja­li­zma – isto­ ri­ja usta­ške. Me­đu­tim. Ta­kve sce­ne su bi­le ne­zva­nič­no za­bra­nje­ne. et­nič­ke su­ko­be. i Pod­ze­mlje sa­dr­ži po­gre­šne spo­je­ve po­zna­tih zvu­ko­va i po­zna­tih sli­ka. slo­ve­nač­ke i srp­ske ko­la­bo­ ra­ci­je. ko­li­ko na pri­jem ko­ji su do­ži­ve­li. ho­mo­sek­su­al­no­sti. naj­ve­ćom rat­nom šte­tom i naj­go­ rim po­sle­di­ca­ma ge­no­ci­da. ako gle­da­mo nje­ne gra­ni­ce pre Dru­gog svet­skog ra­ta. i u Sto­ja­no­ vi­će­vom fil­mu Pla­stič­ni Isus (1971). sa­u­če­sni­štvo sa na­ci­zmom i ge­no­cid u Dru­ gom svet­skom ra­tu. za­vod­ni­štva. Ju­go­slo­ ven­sku pu­bli­ku ka­snih ‘60-ih i ra­nih ‘70-ih ni­su šo­ki­ ra­le sce­ne si­lo­va­nja. agre­siv­nog ma­ či­zma. Sto­ja­no­vić se. Fil­mo­vi kao što su Pla­stič­ni Isus i Ne­vi­nost bez za­šti­te pod­se­ća­ju nas na ono što je Sr­đan Bo­go­sa­vlje­vić na­zvao „ne­raz­re­še­nim ge­no­ci­dom” iz Dru­gog svet­skog ra­ta: „Ju­go­sla­vi­ja je. Pla­stič­ni Isus na po­vr­ši­nu iz­ba­cu­je ra­sno mo­ti­vi­sa­ne ge­no­ci­de iz Dru­gog svet­skog ra­ta. Hi­tle­ra. al­ban­ske i srp­ske fa­ši­stič­ke ma­ri­o­net­ske dr­ ža­ve. ples. Hi­tle­ra. ali i zbog po­re­đe­nja fa­ši­stič­kih. na­rod­nih ur­ne­be­snih ko­me­di­ja i ma­gič­nog re­a­ li­zma – či­ni da ovi fil­mo­vi bu­du vi­še od ne­li­ne­ar­nih na­ra­ti­va. Sta­lji­na i Ti­ta. mu­sli­man­ske. Za­jed­nič­ko za fil­mo­ve cr­nog ta­la­sa je­ste to što ko­ri­ste ko­laž kao sred­stvo za kri­ti­ku dru­štva. zbog če­ga je Ustav Ju­go­sla­vi­je za­bra­nji­vao „pro­pa­gi­ra­nje ili prak­ti­ko­va­nje na­ci­o­nal­ ne ne­jed­na­ko­sti i bi­lo ka­kvo pod­sti­ca­nje na­ci­o­na­li­zma. kao i dru­ge do­ga­đa­je ko­je je Ti­to­va mul­ti­kul­tu­ral­na po­li­ti­ka stro­go po­ti­ski­va­la. Fil­mo­vi cr­nog ta­la­sa pri­ka­zu­ju kom­plek­sne isto­rij­ske okol­no­sti 118 . Agre­siv­ni ma­či­zam isme­va se i uz po­moć pre­na­gla­še­nih na­rod­nih iko­na i na­ci­o­nal­nih ste­re­o­ti­pa u Ma­ka­ve­je­vlje­vim fil­mo­vi­ma Čo­vek ni­je ti­ca i Ne­vi­nost bez za­šti­te (1967). uklju­ču­ju­ći i čet­nič­ke na­ci­o­na­li­stič­ko-ro­ja­li­stič­ke bor­ce iz tog ra­ta. ret­ko se ras­pra­vlja o zna­če­nju tih ter­mi­na.). ma­sov­ na ubi­stva. Pod­ze­mlje je. ne­mač­kim mar­še­vi­ma i ame­rič­kom po­pu­ lar­nom mu­zi­kom. sna­ga­to­ra u cir­ku­su i ta­ko da­lje. Ter­min „cr­ni ta­las” ne od­no­si se to­li­ko na ono što je za­jed­nič­ko za sve ove fil­mo­ve.

Isto ta­ko. Fil­mo­vi po­put Le­pa se­la le­po go­re Sr­đa­na Dra­go­je­vi­ća iz 1995. so­ci­ja­li­stič­kih vo­đa – pod­se­ća pu­bli­ku da no­vi­ja isto­ri­ja Bal­ka­na ni­je bi­la „pro­ra­đe­na”. Za­to je iz­gle­da­lo kao da se Dru­gi svet­ski rat ni­ka­da ni­je za­vr­šio – kao da sa­rad­nja sa ita­li­jan­skim fa­ši­zmom i ne­mač­kim na­ci­zmom ni­je do­volj­no uka­lja­la sve te na­ zi­ve. ali od­bi­ja­ju ono što na­zi­va­ju nje­go­vim ide­o­lo­škim im­pli­ka­ci­ja­ma. kao i uba­ci­va­njem do­ku­men­tar­nih sni­ma­ka ko­ji film­ skom spek­ta­klu obez­be­đu­ju „stvar­no­sni efe­kat” – ko­ji u ovom slu­ča­ju pre­i­spi­tu­je od­nos pred­sta­ve i stvar­no­sti. ne­go i za­to što su od se­be na­či­ni­li pri­vi­le­ go­va­nu eli­tu ko­ja je pro­ne­ve­ri­la jav­nu imo­vi­nu i za­ra­đi­ va­la na ne­za­ko­ni­toj pro­da­ji oruž­ja i dru­ge ro­be. s ob­zi­ rom na to da su ma­lo pre to­ga bom­bar­do­va­li grad. Ova­kva sa­ti­ri­za­ci­ja isto­rij­skih lič­no­sti – par­ti­za­na. dok on sam ži­vi ži­vo­tom he­ro­ja i pe­sni­ka iz oslo­bo­di­ lač­kog ra­ta. a ne kao ne­što ide­o­lo­ški i isto­rij­ski raz­li­či­to. iro­ nič­no. I dok su zva­nič­ni. par­ti­zan­skom. Isto­ ri­ja je osta­la u ile­ga­li. mno­gi kri­ti­ča­ri Pod­ze­mlja sla­žu se oko to­ga da je film teh­nič­ki bri­ljan­tan. že­ 119 ne i de­cu svih et­nič­kih gru­pa – lju­de ko­je je uhva­tio u klop­ku i vi­zu­el­no za­ro­bio u svom po­dru­mu na tri­de­set go­di­na. a po­seb­no u Ne­mač­koj. za­to što su srp­ska Vla­da i nje­na voj­ska bi­li glav­ni agre­so­ri u ne­dav­nim gra­ đan­skim ra­to­vi­ma u Ju­go­sla­vi­ji. U isto vre­me. na­vo­de­ći ih da po­ve­ru­ju ka­ko na­po­lju Dru­gi svet­ski rat i da­lje be­sni. pom­pe­zan ob­lik po­li­tič­kog spek­ta­kla – upo­tre­bom dra­ma­tič­ne ra­sve­te. ne sa­mo za­to što su se ovi sim­bo­li po­ja­ vi­li na­kon pe­de­set go­di­na u ile­ga­li. ko­je slo­že­ne od­no­se svo­de na osnov­ne na­ra­ti­ve o tri­jum­fu do­bra nad zlom. ru­sku i ame­rič­ku po­li­tič­ku pom­pu kao va­ri­ ja­ci­je na istu te­mu. Kri­ ti­ča­re su još vi­še uz­ne­mi­ri­li ar­hiv­ski snim­ci na­ci­stič­kih tru­pa ko­je ula­ze u Ma­ri­bor i Za­greb (gde su ih do­če­ka­li odu­še­vlje­ni gra­đa­ni) i Be­o­grad (gde su Nem­ci. ka­ko bi ilu­stro­vao ju­nač­ka de­la. kao što se to do­ go­di­lo u Za­pad­noj Evro­pi. mu­zi­ke i ki­ne­ma­to­ graf­ske or­ke­stra­ci­je. Ku­stu­ri­ca nam uka­zu­je na to šta se to kri­je is­pod ovog „tri­jum­fa glu­pih”: mre­ ža ra­zno­rod­nih „pod­zem­nih” si­la sa­či­nje­na od kri­ jum­ča­ra oruž­ja. U skla­du sa tra­di­ci­jom fil­mo­va cr­nog ta­la­sa. Di­na Jor­da­no­va i Pa­vle Le­vi. Kri­ti­ča­ri. ali i u ap­surd­ne ka­ri­ka­tu­re. Ku­ stu­ri­ca obi­la­to ko­ri­sti estet­ske teh­ni­ke ko­je da­ju je­dan pre­na­gla­šen. po­ka­zu­ju­ći da su čla­no­vi svih et­nič­kih gru­pa uče­stvo­va­li u ko­la­bo­ra­ci­ji sa fa­ši­stič­kom. on tr­gu­ je oruž­jem ko­je pro­iz­vo­de nje­go­vi po­drum­ski ro­bo­vi. Mar­kov pri­ja­telj Ble­ki (ko­ga ne­ki kri­ti­ča­ri vi­de kao per­so­ni­fi­ka­ci­ju cr­no­gor­skog par­ti­za­ na) to­li­ko je op­sed­nut svo­jom par­ti­zan­skom ulo­gom da ne pri­me­ću­je ka­ko ga je Na­ta­li­ja. Iz­gle­da da su Ku­stu­ri­či­ni kri­ti­ča­ri pre­vi­de­li da Pod­ze­mlje ne osu­đu­je so­ci­ja­li­stič­ke vo­đe Ju­go­sla­vi­je sa­mo za­to što su la­ga­li gra­đa­ne (dr­že­ći ih u mra­ku. u no­vi­je vre­me. ne­do­stup­na jav­no­sti. ali ovo je da­le­ko od isti­ ne. Po­red to­ga. že­leo da od njih na­pra­vi „do­bre mom­ke”. an­ti­fa­ši­stič­kom. ob­ma­nu­la. na­sta­la u Pr­vom svet­skom ra­tu. Ka­ni­ba­li­za­ci­ja zva­nič­nih spek­ta­ka­la i dis­kur­ sa po­sta­je no­va estet­ska for­ma – ko­ja nam po­ma­že da od­mi­sli­mo fil­mič­ne i po­sre­do­va­ne for­me „jed­no­stav­ne za­ba­ve”. Oni ko­ji op­tu­žu­ju Ku­stu­ri­cu za pri­stra­snost kao do­kaz za svo­je op­tu­žbe na­vo­de nje­go­vu upo­tre­bu ar­hiv­skih sni­ma­ka iz Dru­gog svet­skog ra­ta i pe­sme „Li­li Mar­len”. za­klju­či­li su da ar­hiv­ski snim­ci slo­ve­nač­kih i hr­vat­skih na­ci­stič­kih ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sta „in­di­rekt­no ve­ li­ča­ju hra­brost Sr­ba” (Jor­da­no­va 2001: 116).vîðeñjå i kom­pro­mi­to­va­ne po­li­tič­ke ak­te­re. ko­ri­šće­njem i sta­pa­njem ovih film­skih teh­ni­ka. post­so­ci­ja­li­stič­ki an­ti­ko­mu­ni­zam i post­fa­ši­stič­ki an­ti­fa­ši­zam. an­ti­ro­ja­li­stič­kom i ro­ja­li­stič­kom (čet­nič­kom) po­li­ti­kom to­kom Dru­gog svet­skog ra­ ta. ni­ti uvi­đa raz­li­ku iz­me­đu ra­ta pro­tiv na­ci­o­na­li­zma (ra­ta za oslo­bo­đe­nje od na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je) i gra­đan­skih ra­to­va u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. fa­ši­sta. on tran­sfor­mi­še isto­rij­ske lič­no­sti u sim­bol dru­štve­nih ide­a­la. kao što su Ce­ro­ vić. Ku­stu­ri­čin lik Mar­ko di­že u va­zduh mu­škar­ce. Ži­žek i. ali je po­pu­lar­nost do­ži­ve­la tek to­kom na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je Be­o­gra­da. ju­go­ slo­ven­sku. Fin­kil­kro. Ovo te­ško da bi se mo­glo na­zva­ti la­ska­vim pri­ka­zom „hra­ brih Sr­ba”. ili u pod­ze­mlju). do­če­ ka­ni sa ma­nje odu­še­vlje­nja). ne­go i zbog to­ga što nji­ho­va po­ja­va ni­je bi­la ute­me­lje­na u isto­rij­skoj stvar­no­ sti. ali i ve­li­ko in­te­re­so­va­nje jav­ no­sti. Iz­gle­da da ovi kri­ti­ča­ri oče­ku­ju da svi Sr­bi – iz svih isto­rij­skih epo­ ha – bu­du pred­sta­vlje­ni kao ne­ga­tiv­ci. „nad­ zem­ni” ob­li­ci po­li­tič­kog za­stu­pa­nja po­jed­no­sta­vlje­ni do pro­stih pri­red­bi u čast mo­ći. pred­sta­vlja­ ju­ći svo­je „srp­ske” li­ko­ve kao an­ti­fa­ši­ste. isme­va­ju ak­tu­el­nu re­ci­kla­žu čet­nič­kih i usta­ških sim­bo­la. Šta­vi­še. uve­riv­ši ovu „gru­pu iz pod­ze­mlja” da se i da­lje bo­re pro­tiv fa­ši­zma. film­ski pri­ka­zi ovih isto­rij­skih do­ga­đa­ja iza­zva­li su otrov­ne kri­ti­ke. ko­ja je. fil­mo­va i zvuč­nih za­pi­sa (kao on­da ka­da ko­ri­sti ne­mač­ku mu­ zi­ku dok pri­ka­zu­je Ti­ta) on pri­ka­zu­je na­ci­stič­ku. Na pri­mer. Čak še­zde­set go­di­na ka­sni­je. an­ti­ko­mu­ ni­stič­kom i ko­mu­ni­stič­kom. To bi ta­ko­đe zna­či­lo da je Ku­stu­ri­ca. sle­pih pa­tri­ot­skih sled­be­ni­ka dav­no . nje­go­va pri­ja­te­lji­ca i lju­bav­ni­ca.

Ipak. Oni pod­no­se hlad­ne zim­ske no­ći. Pred­gra­đa nam ne ka­žu da li je no­vi si­stem za­me­nio sta­ri. isto­vre­me­no kri­ti­ ku­ju­ći ob­li­ke ka­pi­ta­li­zma pri­sut­ne u sa­vre­me­noj Ru­si­ji. Autor je ovim že­leo da nas pod­se­ti na cen­zu­ru ru­ske avan­gar­de iz ka­snih ‘30-ih. Dok se Pred­gra­đa ba­ve pro­ble­mi­ma se­lja­ka – na­ vod­nih he­ro­ja i uži­va­la­ca plo­do­va re­vo­lu­ci­je – u „post­ so­vjet­skoj” epo­hi. se­lja­ci se i da­lje bo­re za ko­mad ze­mlje. ju­nak ne pri­be­ga­va sa­mo neo­p­hod­nom na­ si­lju. an­ti­na­ci­o­na­li­sta. po­be­da ze­mljo­rad­ni­ka-re­vo­lu­ci­o­na­ra u sti­lu ‘30-ih nad mul­ti­na­ci­o­nal­nim kor­po­ra­tiv­nim ka­pi­ta­li­ zmom. Iako se rad­nja od­vi­ja u post­so­vjet­skoj. ima­mo pre­laz na sce­nu iz Pa­da Ber­li­ na Mi­ha­i­la Či­a­u­re­li­ja iz 1949. kao i na Po­po­vljev lič­ni po­li­tič­ki an­ga­žman (nje­go­vo član­stvo u Stran­ci za de­ mo­krat­ske pro­me­ne u vre­me gla­sno­sti). so­vjet­ski. da li se Ru­si­ja vra­ti­la u svo­je pre­so­vjet­sko sta­nje ili su se sa­mi So­vje­ti po­ka­za­li kao još je­dan na­sta­vak sta­re Ru­si­je – i po­sle sve­ga. „de­mo­kra­ ti­zo­va­noj” Ru­si­ji. u ko­joj So­vje­ti osva­ja­ju Raj­hstag i ši­re svo­ju za­sta­vu nad gra­dom ka­ko bi ob­ zna­ni­li svo­ju po­be­du nad na­ci­sti­ma. Baš kao i ju­na­ci fil­mo­va so­vjet­skog re­a­li­zma. Kao i Pred­gra­đa. De­niz Jang­blad (De­ni­se Young­blood) sma­tra da je Ča­pa­jev ozna­čio kraj avan­gard­nog fil­ma i po­če­tak so­vjet­ske he­roj­ske ep­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je na­ sta­le na Sta­lji­nov zah­tev (1991: 230). stra­nih in­ve­sti­to­ra. ko­ji ko­ri­sti avan­gard­nu mu­zi­ku isto­vre­me­ no ozna­ča­va­ju­ći kraj so­vjet­skog avan­gard­nog fil­ma i po­če­tak re­žim­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Ume­sto to­ga. i ubr­zo se ceo svet na­šao ov­ de”. i Ma­ka­ve­je­vljev film ko­ri­sti ra­zno­li­ke fil­mo­ve i sti­lo­ve – od Tri­jum­fa vo­lje Le­ni Ri­fen­štal iz 1934. on je pre­na­gla­še­no na­si­lan (čak uži­ va u mu­če­nju i ubi­ja­nju svog pro­tiv­ni­ka). Me­đu­tim. ofi­ci­ru so­vjet­ ske voj­ske ko­ji je ostao u Is­toč­nom Ber­li­nu na­kon pa­da Ber­lin­skog zi­da. iz­be­gli­ca. pri­ka­za­na u ovom fil­mu. U Go­ri­li vi­di­mo Vik­to­ra La­zut­ki­na. Zbog to­ga što isme­va­ju ep­ske fil­mo­ve ka­kve je Sta­ljin na­ru­či­vao (i či­ji stil opo­na­ša uz do­zu iro­ni­je). Go­ri­ la po­či­nje pa­ro­di­jom na Tri­jumf vo­lje. Iro­nič­nim obr­tom. Lu­ci­ko­va re­fe­ren­ca na Po­po­vlje­vu mu­zi­ku gra­na se u ne­ko­li­ko sme­ro­va. je­dan ne­za­po­sle­ni umet­nik do­šao je ov­de. kao i sra­zmer­no ma­lu gle­da­nost i di­stri­bu­ci­ju. ipak ne do­vo­di do ja­ snog mo­ral­nog ili po­li­tič­kog raz­re­še­nja. i na kra­ju tri­jum­fu­ju. dok su dru­gi usme­re­ni na Za­pad. ka­ko le­ti iz­nad Ber­li­na. ka­pi­ta­li­zma i se­o­skog ži­vo­ta. Pred­gra­đa se od­i­gra­va­ju u vre­me u kom Vla­da po­dr­ža­va ka­pi­ta­li­zam. tvr­do­glav i ne­sve­stan svet­ske po­li­ti­ke. Ma­ka­ve­je­vljev film Go­ri­la go­vo­ri o jed­nom dru­gom ti­pič­nom pro­ta­go­ni­sti. na­ci­o­na­li­sta. neo­na­ci­o­na­li­stič­ke i ka­pi­ta­li­stič­ke este­ti­ke i po­li­ti­ke. Za­jed­nič­ki pri­kaz tri epo­he po­li­tič­ke ki­ne­ma­to­gra­fi­je (na­ci­stič­ka pro­pa­ gan­da. de­zer­te­ra. ne­go sa­mo uno­si za­bu­nu u na­ša oče­ki­va­nja. Pred­gra­đa su do­ži­ve­la ve­o­ma ne­ga­tiv­ne kri­ti­ke u ru­skoj štam­pi. ov­de ču­je­mo Vik­to­ra ka­ko ka­ že: „Pre po­la ve­ka je­dan ne­va­žan čo­vek sa ju­ga. li­ko­vi iz Pred­gra­đa pod­se­ća­ju na one sa po­če­ta­ka so­vjet­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je (ka­ko re­vo­lu­ci­o­ nar­ne ta­ko i ep­ske). gra­da i se­la. Ume­sto da jed­no­stav­ no pred­sta­vlja bit­ku iz­me­đu sta­re i no­ve Ru­si­je. Za­vr­šna sce­na u ko­joj se­lja­ci bla­že­no oru svo­je nji­ve ne oži­vlja­va ci­lje­ ve re­vo­lu­ci­o­nar­ne pro­šlo­sti.vîðeñjå umr­log Ti­ta. ali i da uka­že na ne­do­sled­no­sti u tom fil­mu. so­vjet­ska pro­pa­gan­da i snim­ci Ber­li­na na­kon 120 . ume­sto Vag­ ne­ro­vog Ple­sa val­ki­ra. dok su so­vjet­ ski fil­mo­vi iz ‘30-ih – oni na ko­je se Pred­gra­đa vi­zu­el­no po­zi­va­ju – sme­šte­ni u po­li­tič­ki kon­tekst u kom je ka­ pi­ta­li­zam bio ide­o­lo­ški ne­pri­ja­telj dr­ža­ve. ovaj film na je­dan ne­ja­san na­čin me­ša sta­ro i no­vo. Ova hi­per­re­fe­ren­ci­jal­nost zvu­ko­va i sli­ka za­mu­ću­je gra­ni­ce iz­me­đu pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­ sti. Slič­nu este­ti­ku pro­na­la­zi­mo u ru­skom fil­mu Pred­ gra­đa. Zbog to­ga Lu­cik ko­ri­sti mu­zi­ku iz Ča­pa­je­va ka­ko bi odao po­čast ru­skoj avan­gard­noj mu­zi­ci. ofi­ci­ra so­vjet­ske voj­ ske. Ju­nak sta­re so­vjet­ske epo­he – no­vi so­vjet­ski čo­vek – vra­ća se da bi se bo­rio sa no­vim (a za­pra­vo istim onim sta­rim) naft­nim „ca­rom”. Po­sle krat­kog ka­dra u ko­me Vik­tor je­de ja­bu­ku u krup­nom pla­nu. Me­đu­tim. u ko­me Lu­cik ko­ri­sti seg­men­te mu­zi­ke Ga­vri­la Po­po­va sni­mlje­ne za film Ča­pa­jev Ge­or­gi­ja i Ser­ge­ja Va­si­lje­va (1934). Po­čet­ni ka­dar fil­ma Ri­fen­šta­lo­ve pri­ka­zu­je Hi­tle­ra ka­ko se iz obla­ka spu­šta da bi po­se­tio na­ci­stič­ki mi­ting u Nir­nber­gu. pla­će­ni­ka i pri­pad­ni­ka mi­rov­nih sna­ga UN. Me­đu­tim. Pro­ta­go­ni­sti su sku­pi­na se­lja­ka ko­ ji se bo­re pro­tiv pro­da­je svo­je za­dru­žne far­me jed­nom naft­nom mag­na­tu. Lu­ci­ko­vi se­lja­ci pred­sta­vlja­ju sim­bol mu­žev­ no­sti i od­luč­no­sti. za­u­zeo me­sta na ko­ji­ma ni­je bio po­že­ljan. kan­ce­la­ri­ja naft­nog mag­na­ta na­la­zi se u jed­nom od Sta­lji­no­vih se­dam ne­bo­de­ra. od ko­jih se ne­ki od­no­se na so­vjet­sku isto­ri­ju. ali i na pri­zna­nje ko­je su ru­skoj avan­gar­di oda­li za­pad­ni re­ži­ se­ri i kri­ti­ča­ri iz ‘50-ih i ‘60-ih. ko­ri­ste sva ras­po­lo­ži­va sred­stva ka­ko bi za­dr­ža­li svo­ju ze­mlju. pa do ki­ne­ma­to­gra­fi­je so­vjet­ skog re­a­li­zma od ka­snih ’30-ih do ra­nih ‘50-ih. kao i iz­me­đu so­ci­ja­li­stič­ke.

kar­ne­val­ski fil­mo­vi po­bu­di­li su mo­je in­te­re­so­va­nje zbog to­ga što. Be­o­grad.org/99/1/ki­noeye1-hor­ton2. Ne da­ju­ći bi­lo ka­kvo ja­sno uput­stvo za tu­ma­če­nje ovog ni­ za pre­pli­ta­nja. Smeh se su­prot­sta­vlja svi­ma oni­ma ko­ji na osno­vu svo­jih lič­nih po­li­tič­kih ci­lje­va ob­li­ku­ju isto­rij­sku. zbog to­ga što ne pri­pa­da­ju Ru­si­ji. 1995. 199. 7.uk/bo­snia/ca­ned. Ro­bin. Daj da ubi­je­mo duh te­že!”. Bje­lić. No­tes from the Un­der­gro­und: The Ci­ne­ ma of Emir Ku­stu­ri­ca. New York. u Go­ri­li po­sto­ji sce­na u ko­joj ne­mač­ki po­li­ca­jac hap­si Vik­to­ra zbog skit­nje. so­ci­ja­li­stič­kog i ka­pi­ta­li­ stič­kog). 2. Be­o­grad. Baš kao Le­ njin. NY: Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. iza­zi­va ne­la­god­nost. Mic­hel.com/w2/en:po­le­mics. He­i­deg­ger. No­lit.” Eastern Euro­pean stu­di­es Me­e­ting Re­port at the Wo­o­drow Wil­son Cen­ter. ko­ju je uspe­šno pro­dao na cr­nom tr­ži­štu. 11. “The Rus­sian soul fights back: Pe­ ter Lut­sik’s Okra­i­na. Tran­sla­tion by Tom Con­ley. Ob­rad. Ni­če ka­že: „Ne ubi­ja se gne­vom. . New York. na­ci­o­nal­nu i re­li­gij­sku re­to­ri­ku. “Ko­so­vo: the War of NA­TO Ex­pan­ si­on. kao i tri raz­li­či­ta ide­o­lo­ška okvi­ra (fa­ši­stič­kog. 1968.” av­gu­stov­ski broj Bo­snia Re­port. Ne­ra­sve­tlje­ni ge­no­cid. u pi­ta­nju je po­ku­šaj raz­o­ru­ža­va­nja dis­kur­sa i pred­sta­va ko­je le­gi­ti­mi­zu­ju na­sil­no tu­ma­če­nje isti­ne – raz­o­ru­ ža­va­nja ko­je se ostva­ru­je raz­ot­kri­va­njem ap­surd­no­sti ta­kvih pred­sta­va. Glenny. Ka­da je pu­šten na slo­bo­du. 18 April. Pre­ve­la Mi­li­ ca Ni­ko­lić. New York. Ci­ne­ma 2: The Ti­me Ima­ge. 13. 10. 9.barnsdle. baš kao što Ri­fen­šta­lo­va pri­ka­zu­je raz­li­či­te obla­sti Ne­mač­ke ko­je su sa­či­nja­va­ le Hi­tle­ro­vu voj­sku (isto­vre­me­no nas pod­se­ća­ju­ći na to da je Ri­fen­šta­lo­va mo­žda po­zaj­mi­la ne­ke teh­ni­ke od Ejzenštejna). Du­šan i Sa­vić.” The Cen­tral Euro­pean Re­vi­ew. pa sve do he­roj­ske (hu­ma­ni­ 121 tar­ne) du­žno­sti da se pla­ne­ta od­bra­ni od po­ten­ci­jal­nih ti­ra­na i „var­var­skih na­ro­da” ta­ko što će se oči­sti­ti od njih. 2000. 1999. ovaj film ko­ pi­ra ne­ke od vi­zu­el­nih teh­ni­ka iz Tri­jum­fa. Hor­ton. ne­go i čo­vek bez ose­ća­ja svr­he ili ja­sne po­li­tič­ke/kul­tur­ne/et­nič­ke pri­pad­no­sti. 8. Gil­les.” Le Mon­ de 2 Ju­ne: 16 http://www. 1995. 2001. Stan­ko. 1:1. ka­da su oni isto­vre­me­no i sta­nov­ni­ ci Ber­li­na. Dru­gim re­ či­ma. Fin­ki­el­kra­ut. Ume­sto to­ga. On je oči­gled­no osta­ tak sru­še­ne ve­li­ke si­le. ----. ne po­ka­zu­ju da bi na na­si­lje tre­ba­lo od­go­vo­ri­ ti osvet­nič­kim na­si­ljem. od na­ci­o­nal­nih mi­to­va o vik­ti­mi­za­ ci­ji ko­ja zah­te­va od­ma­zdu. Po­gle­da­ti na adre­si: http:// www. Obo­je su sa­da lju­di bez ze­mlje.” Ci­ne­a­ste. ni­ti da oni ko­ji su pro­gla­še­ni „ne­lju­di­ma” za­slu­žu­ju ne­ljud­ski tret­man. Mar­tin.html. ma­sov­no si­lo­va­nje ili ubi­stvo.de­mon. “Esca­pe from Fre­e­dom: the films of Du­ šan Makavejev. str. 5. 1988. 1990. 2001. Min­ne­a­po­lis: Min­ne­so­ta Uni­ver­sity Press. Ovi fil­mo­vi obez­be­đu­ju je­dan pri­stup od­mi­šlja­va­nju bi­lo ka­kve ro­ man­ti­za­ci­je na­si­lja. Vik­tor po­sta­vlja pi­ta­ nje: „Šta je čo­vek bez uni­for­me?”. 235. Blac­kburn. Be­ o­grad. Go­ran. 14. 4. De­le­u­ze. bo­žan­sku lič­nost. The Lo­gic of Sen­se. ovaj film pri­ka­zu­je Sta­lji­na kao mi­to­ lo­šku. Ali gde da ga sme­sti­mo? Nje­go­va uni­for­ma. Alain. do­bio je kar­tu u jed­nom prav­cu za Mo­skvu. An­drew. 1971. 3. Bal­kan kao me­ta­fo­ra: iz­me­đu glo­ba­li­za­ci­je i frag­men­ta­ci­je. Mi­hail. “Ku­stu­ri­ca’s Im­po­stu­re. 2003. On ne sa­mo da je čo­vek bez uni­for­me. 107–123. ofi­cir oku­pa­tor­ske voj­ske ro­đen u Si­bi­ru. Al­ti­se. “Can­ned li­es: yel­low press he­ro­es. 12.ku­stu.” New Left Re­vi­ew. Ovi pa­ro­dič­ni. 1998. tra­že­ći me­sto za „voj­ni­ka ko­ga je nje­go­va voj­ska na­pu­sti­la”. Tran­sla­tion by Hugh To­mlin­son and Ro­bert Ga­le­ta. The Wri­ting of Hi­story. Ne sa­mo da na­bra­ja raz­li­či­te et­nič­ke gru­pe ko­ji­ma su pri­pa­da­ li uče­sni­ci osva­ja­nja Ber­li­na. De Cer­te­au. Go­cić. isto­rij­ski re­vi­zi­o­ni­ zam ili tri­vi­ja­li­za­ci­ju na­sil­nih či­no­va kao što su et­nič­ko či­šće­nje. What is Cal­led Thin­king? Tran­sla­ tion by J. Is­pre­ple­te­na sa od­lom­ci­ma iz Pa­da Ber­li­na i Tri­jum­fa. Bah­tin. Pre­ve­la Ele­o­no­ra Pro­hić. 6.co. No­lit. Ma­ka­ve­jev po­ vla­či pa­ra­le­lu iz­me­đu Vik­to­ra i Le­nji­no­ve sta­tue ko­ja će usko­ro bi­ti uklo­nje­na iz Is­toč­nog Ber­li­na. Dok se Pad Ber­li­na mo­že po­sma­tra­ti kao di­rekt­na ide­o­lo­ška su­prot­nost Tri­jum­fu vo­lje. str. Glenn Gray. NY: Co­lum­bia Uni­ver­sity Press. Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog. već sme­hom. Ma­ka­ve­jev po­sta­vlja pi­ta­nje zbog če­ga Vik­tor i sta­tua mo­ra­ju da se vra­te. http://www. NY: Har­per and Row. Art­hur. 1996. nje­go­va so­vjet­ska za­sta­va i sve što ona pred­sta­vlja za­ sta­re­li su go­to­vo pre­ko no­ći. ne re­pro­du­ku­ju nje­gov za­ča­ra­ni krug. Lon­don: Wal­lflo­wer Press.html. Ce­ro­vić. “The road to Bo­snia and Ko­so­vo: the ro­ le of the gre­at po­wers in the Bal­kans. 27:1. Bo­go­sa­lje­vić. ne bez slič­no­sti sa pri­ka­zom Hi­tle­ra kod Ri­fen­šta­lo­ve.ce-re­vi­ew. „Ubi­ja­nje te­že” ne pod­ra­zu­me­va ola­ko shva­ta­nje etič­kih pro­ble­ma. Paul. 1989. Be­o­grad­ski krug. Lu­is. me­đu­tim. Za Mark­sa. 11–16.vîðeñjå po­nov­nog uje­di­nje­nja sa Ne­mač­kom). Sr­đan. 1967. Mis­ha. Bi­bli­o­gra­fi­ja: 1. iako pri­ka­zu­ju na­si­ lje. ne­go So­vjet­skom Sa­ve­zu. Tran­sla­tion by Mark Le­ster. i Vik­tor će mo­ra­ti da se vra­ti u Ru­si­ju. Ma­ka­ve­jev pri­si­lja­va pu­bli­ku da po­nov­ no spa­ja­nje Ber­li­na do­ži­vi u skla­du sa ove dve pred­ sta­ve „isto­rij­skih tre­nu­ta­ka”.

1996. New York. Vas­ko. 1981. Be­o­grad.” Film Qu­ar­terly. 25. 1989.” by Shlom­zion Ke­nan. 1997. Be­o­grad. Be­o­ grad. Em­pi­ri­smo Ere­ti­co. 1980. Ju­stin. Wyatt. Di­na. Da­vid. 23–28. Lon­don: BFI Pu­blis­hing. 19. 22. “New tri­als for Euro­pe and EuroAtlan­tic Part­ner­ship: a Vi­ew from Rus­sia. 20. Wolff. str. 32. 1972. Ta­ko je go­vo­rio Za­ra­tu­stra. Rat za na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve. Sla­voj and Ber­nard-Hen­ri Lévy de­ba­te. Ko­smos. 1983. NY: Ro­u­tled­ge. 30. Knji­ža­ra Krug. 27. 28. Ve­sna. 2009. Be­o­grad. Be­o­grad. 1994. Yarov­skaya. Emir Ku­stu­ri­ca. Pa­so­li­ni. Pre­veo Mi­lan Ćur­čin. Gra­ fos. 16. 11:2. Go­di­ne ras­ple­ta. Rob­bins. Ale­xan­der V. High Con­cept: Mo­vi­es and Mar­ke­ting in Hollywo­od. 2000. Austin. TX: Uni­ver­sity of Te­xas Press.fo­re­ig­naf­fa­irs. Fri­drih. 1994. ----. Pa­vle. 1997. So­vi­et Ci­ne­ma in the Si­lent Era. 18. Na­ci­o­nal­no pi­ta­nje u su­vre­me­noj Euro­pi. 2002. “Un­der­gro­und. Sho­hat.” New Left Re­vi­ew. Pre­ve­le Ana Gr­bić i Slo­bo­dan­ka Gli­šić. 1988. 23 Oc­to­ber 2008. Ži­žek. Ugre­šić. Ali­ja. Cul­ tu­re and the Me­dia. 24. De­ni­se. or. Unt­hin­king Euro­cen­trism: Mul­ti­cul­tu­ra­lism and the Me­dia. 23. 51:2. Ci­ne­ma of Fla­mes: Bal­kan Film. 122 . 28– 51. Du­brav­ka.com/ar­tic­les/56047/da­vidroh­de/ko­so­vo-se­et­hing . 1998. May/Ju­ne 2000. 50–54. Fra­njo. Mi­lo­še­vić. NC: Du­ke Uni­ver­sity Press. Young­blood. 1997. 33. str. Pi­er Pa­o­lo. Gra­fos. 1996. S one stra­ne do­bra i zla. the cul­tu­ral lo­gic of mul­ti­na­ti­o­nal ca­pi­ta­lism. Tuđ­man. TX: Te­xas Uni­ver­sity Press. 1994. 21. 2001. CA: Stan­ ford Uni­ver­sity Press. and Fe­e­ling Beyond the Na­tion. Roh­de. 34. “Ko­so­vo Se­et­hing. Austin.” Me­di­ter­ra­nean Qu­ar­terly. Ro­do­wick. Ži­žek. Slo­bo­dan. “Com­pa­ra­ti­ve Cosmpo­li­ti­a­nisms. Ha­a­retz. Be­o­grad­ski iz­da­vač­ko-gra­fič­ki za­vod. El­la and Ro­bert Stam. Gil­les De­le­u­ze’s Ti­me Mac­hi­ne. Dur­ham. Ior­da­no­va. 17. Pre­veo Bo­ži­dar Zec. NM: Uni­ver­ sity of Min­ne­so­ta Press. “The Con­fi­sca­tion of Me­mory. Ni­če. str. http://www. str. Mi­lan: Gar­zan­ti.N. 1991. 31. Sa­fro­nov. “Mul­ti­cul­tu­ra­lism. 1991. Us­prav­na ze­mlja: pe­sme. Stan­ford. 29. 35. 218. Co­smo­po­li­tics: Thin­king 26. Le­vi. Knji­žni­ca hr­vat­ske re­vi­je. Po­pa. Bar­ce­lo­na. La­rry. Pešić.vîðeñjå 15. Bru­ce. Vuk Ka­ra­džić.” Fo­re­ign Af­fa­irs. Min­ne­a­po­lis. Islam iz­me­đu Is­to­ka i Za­pa­da. Lon­don: BFI Pu­blis­hing.). Sla­voj. 225. Ma­ri­an­na. Ras­pad Ju­go­sla­vi­je na fil­mu: este­ti­ka i ide­o­lo­gi­ ja u ju­go­slo­ven­skom i post­ju­go­slo­ven­skom fil­mu. 26–40. D. Izet­be­go­vić. In­ven­ting Eastern Euro­pe: the Map of Ci­vi­li­za­ tion on the Mind of the En­lig­hten­ment. ----.” in Pheng Che­ah and Bru­ce Rob­bins (eds. Be­o­grad.” New Left Re­vi­ew. “Clash of the Ti­tans.

.

.

.

.

to be read as a printed copy. over-sexualized and deliberately ignorant of what you think should matter. And to add insult to the injury. based on coherent theoretical framework and exhausting collections of data. More than two hundred thousand books are printed in the UK every year: this is at least one book per three hundred Brits.vîðeñjå UDC 821. And most 127 of these books do find their readership. I share all of these concerns. Perhaps more reading is done at the beginning of the twentieth-first century in New York on any one day. The second factor in this change. In conjunction with compulsory primary education and spread of literacy which European nation . your daily newspaper can go for weeks on end diligently reporting everything about reality show personalities of the day. on your mobile phone. and e-publishing and printing press against writing of parchments or carving in stone. or to be listened as audio-book. on Kindle. UK Dubravka Ugrešić and the Political Economy of Literature We are already accustomed to the complaint that in the late twentieth century something went wrong with literature and its cultural status: everybody agrees that it ceased being the most important means of producing. While technological changes revolutionized production. than in a whole year a hundred years ago. without once mentioning the writers and books you grow up admiring. and blame either weakened public education. Yet. the market had the same effect on book dissemination.163. one cannot but notice that never is recorded history have so many people had access to reading. including reading literature. or all of the above. a premonition of the return to the darkest totalitarian times. film and the Internet. today we read quickly and superficially many books only once. The public sphere the world over seems to have become infantile. was the book market. some hotels have begun to lock their minibars.09 Ugrešić D. when they meet. University College London. and instead of reading slowly and carefully one book many times over. 330. trivial. With the exception of the latter. Even without formulating a conclusion resulting from carefully conducted research. contemporary culture. university professors worryingly compare notes about dropping student numbers in literature departments.42. exchanging and circulating images. which gradually took place in the nineteenth century. This is to a large extent a result of technological advancement: word-processors against typewriters.1:821 Zoran Milutinović. just a look at the number of passengers in the underground immersed in their books and other reading devices must reassure you that we are living in times of tremendous democratization of reading. School of Slavonic and East European Studies. But technology alone could not have changed the nature of reading: historians claim that sometime in the eighteen century the way people read changed.

politically and aesthetically challenging – in various combinations of these three aspects . London: Chatto & Windus. political and aesthetic values. this will be. as it seems from the present-day neoliberal vantage point. this historical construction is the product of Modernism itself. and if the aim is to sell the maximal number of copies to the widest readership available. If literature is charged with a task of meeting the market demand. politically radical and aesthetically challenging. politically and aesthetically constrained by the market. T. Yet this position was experienced as the position of autonomy. but the number of readers who know how to read carefully and critically is declining even among academics – this complaint is another standing items at academic gatherings. but morally. However. Kafka. following the model of tong-in-cheek exaggeration Ugrešić’s offered in her dramatization of minibar as the last bastion of totalitarianism. The literary market in the nineteenth century was experienced as a precondition for artistic autonomy. political and aesthetic conventions as well as the market.2 But if stripped of exaggerations. a historical anomaly to which Ugrešić frequently points: the mode of artistic production in socialist societies. In reality.Fifty Shades of Grey. Eliot). and which it reached in the best moments of Modernism: to be morally non-conformist. This historical construction assumes that the Modernist literature at its peak managed to occupy the position of perfect independence and autonomy with regard to moral. This was neither a fully-fledged autonomy nor a straightforward heteronomy: as NB recently claimed. Of course. actually. In a word. the market: the logic of the market dictates the nature of literature written today. Those books I admired in underground were. it must give up on the tasks it had been gradually formulating for itself form the times of Romanticism. must become conformist instead of critical and challenging in its moral. day jobs (Joyce.1 these two revolutions created the astounding result: in recent years millions of readers have had an opportunity to read . political developments and economic necessities all conspire towards a simple aim – the artistic production for the market. or to negotiating with the market forces and salvaging as much as possible in this give-and-take: many a Russian nineteenth-century novel could have been shorter were it not originally published in instalments in one of the ‘tick’ journals. and among those two hundred thousand books printed in the UK every year there is precious little one would wish to preserve for the future. authors were either sentenced to regular day jobs and precarious bohemian existence. and today we prefer to call it aesthetic ideology*: this is how Modernism preferred to see itself in its most heroic moments. free from all other forms of heteronomy. and made possible every oppositional and critical stance. and the latter are definitely winning. Rochester. one could easily construct a teleological narrative in which technology. and not without reason. This result makes some of us nostalgic for the times when carving in stone was the only way of expressing oneself in writing.177-182.1 But a greater degree of autonomy it certainly was. or openly and unashamedly marketable: Thomas Mann’s diaries are full of his pedantic records of fees requested and received. The socialist mode of literary production.S. 1979. especially in Thank You for Not Reading: the market has created the battle between literary works of art and literary goods. in a nutshell. patronage (Rilke). a triumph of the likes of Fifty Shades of Grey. or the dependence on a number of bourgeois subscribers whose patronage depended on the author’s previous record of not challenging subscribers’ moral. literature must settle for the lowest common denominator. NY: Open Letter. at least in its 128 . more people do read today. Without this historical deviation. even when it really was morally. The Modernization of Rural France 1870 -1914. Of course there was a price to be paid for this autonomy: without independent income or powerful patronage. 2 “Assault on the Minibar” in Dubravka Ugrešić: Karaoke Culture.it was either indifferent to any market success and protected by independent income (Proust). in Ugrešić’s view. This narrative is complicated by. merely literary goods. The main culprit is. which paid monthly by word count. 1 Eugen Weber: Peasants into Frenchmen. 2011. the capitalist mode of artistic production is a tension between the two. pp. political and aesthetic dimensions. I am strategically exaggerating. the argument Ugrešić has put forward over many pages in her essays. and rightly so if we compare it with the previous historical constellations of heteronomy: protection from the church or a prince. to use Eugen Weber’s catching title.vîðeñjå states introduced in the nineteenth century in order to turn peasants into Frenchmen.

An example: Borisav Pekić’s novel Hodočašće Arsenija Njegovana (1970. however. and limiting in many other respects – perhaps unconsciously followed the childhood dream of early Marx about the fullness of human existence in which spheres without immediate use value and profit could find their rightful place. Instead of imagining it as the constellation of straightforward heteronomy. Pekić’s novel is an example of morally. or even to use it for subversive purposes within the tolerable limits. and it certainly was not. unjust. but moreover sheltered it with an 129 elaborate system of social patronage which neutralized the market pressure? The usual and hasty answer to this question is: because the socialist authorities used writers as a part of the ideological state apparatus. The real reason belongs to the sphere of what is unthinkable and unmentionable in the present political climate: one of the tacit assumptions on which the socialist system in what used to be Yugoslavia was that profit if not the ultimate measure of everything. it allowed for spheres for individual and social existence which could not be subsumed under the crude means-ends rationality. as the novel refrained from explicitly challenging the authorities and calling for their overthrow. the authorities did not react. This is inaccurate and cannot be corroborated by evidence. Based on Marx’s utopian dreams of a different type of human existence. it is more accurate to see it as a version of a tension between autonomy and heteronomy characteristic of the capitalist (but not neoliberal) mode of artistic production. although at the price of sacrificing all morally. but it is also obvious that. It is evident. Why did the authorities not only tolerate such artistic production. The majority. This system believed that even the smallest town should have a subsidized theatre and an art gallery. . free medical and pension insurance through membership in writers’ associations. which thrived in a system which sheltered it from the market constrains. subsidized publishing companies which did not necessarily have to consider profit as their top priority and could offer writers a decent fee even for work which sold poorly – all these created conditions which encouraged writers to be morally and aesthetically. aesthetically and even politically autonomous. this kind of service was not required: authors’ decision not to sacrifice their political autonomy. Cynics would immediately note that this might be one of the reasons for its failure. The social patronage was not conditional upon explicit support for the authorities. also allowed for the market forces to take effect. politically and aesthetically subversive concerns. did not provoke the loss of the entitlement to shelter from the market forces. as most of researchers of socialist societies do. Although the authorities certainly welcomed all volunteer supporters with exceptional rewards.nonsite. of course. There were authors who were able to achieve substantial market success. But cynics are not best placed to appreciate the value of exploring the possibilities of language. that it had to be involved in complex negotiations between autonomy and heteronomy (withholding the call for regime’s overthrow was the price to be paid). of dreaming of the full extent of humanity. challenging and subversive literature. such a society would not be well placed for fierce international competition.vîðeñjå Yugoslav variety to which Ugrešić refers.org (last accessed on 24 August 2015). however. and could not be measured with profit and use value. This was. www. and was published in a socialist country which rested on the assumption that private property – excluding things for personal consumption – was the source of all evil. and of creating images of human existential satiation. in this case autonomy prevails. True: even if its record in other respects was brilliant. providing they did not radically and explicitly question the cornerstones of the system. and to a lesser extent also politically subversive. everybody was entitled to it. was able to ignore the market: protected by the elaborate and extensive network of social (not state) patronage – the right to accommodation at subsidized rent. the socialist system of Yugoslavia – which could be cruel. as full autonomy always and everywhere remains only an ideal. * Nicholas Brown: “The Work of Art in the Age of its Real Subsumption under Capital”. However. translated in 1978 as The Houses of Belgrade) developed a full philosophy of the importance of private property. politically subversive. with all that goes with it. and built them everywhere: as those people who throughout their adult lives unconsciously follow their childhood dreams and leave the impression of irrationality in their behaviour.

for two reasons: not only that Tadeusz Kantor represents a truly international artist’s stance through his multiple activities of an artist. also like Kantor himself who. 130 . an incredible set designer and then a theater director who was breaking the boundaries between the Performance art and Theater. something which I will discuss in my work a bit later today. the director. and Tadeusz Kantor disappeared from the art scene altogether due to the heavy censorship which was too well known to all of us. at Ellen Stewart’s La Mama theater where I also had an honor to perform my own work in New York. as well as in Europe and the entire world. But then. as he was and is the pillar of postmodernism. painter cum theater director cum performance. At that time. Kantor continued to design for the stage on a regular basis throughout the 1960s. but also the reason of addressing the audience here today.071:929 Kantor T. It wasn’t until 1955 that he finally exhibited the paintings he had been creating since 1949. and as a ‘Mittel’ European in New York while working for Julian Beck’s Living Theater. Nina Živančević.531 7. in English is due to the fact that I encountered his work first in an English speaking environment. and a year later he founded the GrupaKrakowska / Cracow Group and participated in the Great Exhibition of Modern Art / WielkaWystawaSztukiNowoczesnej in Kraków. I met Kantor.and that is the whole awareness of censorship. in terms that he also was first and above all an abstract painter. happening director which have given him the statute of one of the greatest men of our epoch. France Tadeusz Kantor and his role in the so called “minimalist performance” and his role in the overcoming censorship in art I will present my text in English. during 1980s and – the beginning of 1990s. even more that Grotowski. primarily working on abstract sets. but in an absolutely committed direction. Sorbonne 3. so called Eastern or Central Europeans. the Polish government authorities began to promote Socialist Realism as “official” art. mostly for the Helena Modrzejewska Old Theatre in Kraków. after the war also worked as a set designer.vîðeñjå UDC 7. in his homeland Poland.038. whose founder and spiritual political fighter Julian Beck had a somewhat similar development like Kantor. Université Paris 8. So. A trip to Paris in 1947 inspired Kantor to better define his own individual approach to painting. as I was highly aware of his work at that time. I was eager to see Kantor’s work which for me contained something that the Living Theater did not have. I was working with The Living Theater.

As his childhood developed at the crossroads of two cultures. painful stories of nomadic moves or of an exile. Witkiewicz. “Wielopole. these notions are taken not only from the real theatrical praxis that these artists executed in their own time. the mental and the emotional scope of the most important theater and film directors of our times have consisted in viewing their representational world as the series of consecutive paintings. Kantor. He admired the radical artists such as Moholy. as explained nicely in his biography by Denis Bablet. .” Kantor devours the univers of Kafka. to the writers and artists such as Konrad in Hungary.Danilo Kish in Serbia and Tadeusz Kantor in Poland. as the ancient Egyptians would have it – an essential characteristic of a 131 human being which manifests itself as “Ka”. discipline and the daily existence of the Central European artists within the regime and the scope of “KundK” empire which continued to exist in the mentality of people throughout the 20th century. we should not forget that first and above all. and really belongs to the special geographical areas of our planet. poets and authors had been aware of it. but these notions also come from their respective real life experiences where their living existence was reduced to zero. essential source of energy which is . the Poles such as Grotowski. the Checks such as Vaclav Havel and Milosh Kundera.Nagy and Oscar Schlemmer but in his dialectical approach to his peers he felt an urge to contradict them and as the great modernist Pound said “make it new!”. always aware that this now addresses itself to future but also to the living past as exemplified later in his DEAD CLASS. the consecutive visual images which they endowed with the constant movement (later called either “a film” or a “theater performance”. GojkoDjogo and SlavojZizek. formidable painter. a Central European. the Presbyterian and the Jewish one in Krakow. a Pole. which. They had their own Gulags and GoliOtok andif they did not experience them first hand. the one which endowed him with the seriousness and the other with tender humor.. Under the steady eye of Karol Frycz he formed his interest for the Russian theater of Meyerhold but also for the German Bauhaus school. we should not forget yet another notion of Ka. we fondly remember him as the man of theater. The history of Central Europe or “Mittel-Europe” always sends us back to the story of K. “The impossible Theater” or The Poor Theater in Grotowski. notably to the hi-story of Kafka. At any rate. these artists”. they were painfully aware of it and this sort of awareness really got reflected in their work. Altogether. but also. CheslavMilosh and Witkiewicz had experienced it. the ex-Yugoslavs such as Danilo Kish. we could not call him a painter with the romantic sensibility.the Russian constructivists. according to the archaic. and these include “The Dead Class”. as Guy Scarpetta— a formidable connoisseur of great “K”s would tell us. as we come to evoke here the life and times of Tadeusz Kantor. the internal one or the physical. or “chi” (as the ancient Chinese used to call it) and all the artists and writers mentioned here were certainly in the possession of it. However. Kundera of the Check Republic.) Tadeusz Kantor decided very early to become a painter. talents such as Meyerhold. However. external one. for whom the activity of painting was not the secondary one. imaginable. which is . the artists’ professional practice was also reduced and became minimalist. who remarked that his vision concerned the living moment of “here and now”. physically. Wielopole” and “Let them die. according to the authors/ theorists of history such as Claudio Magris and Igor Fiatti. scenic activity would not be possible. author of great theater performances. belong to the most disturbing ones in our epoch. but his first and foremost activity without which his theater and his directing. ancient world a real . the Hungarians such as IstvanEorshi and Konrad. Mayakovsky and Malevich.vîðeñjå The awareness of censorship which often manifests itself in so called auto-censorship is a peculiar thing. All these authors could tell us the history of the anti-Soviet resistance in the second part of the 20th century. And I know that the expressionism pushed to the extreme – is the dead-end in art. The constraint of such history is also often explained by the rigor. as theater and performance always follow the needs and the imperatives of the real life unless they predict them and explain in any given manner. and for Erwin Piscator who spoke of the necessity for the permanent revolution in the domain of art. that is. In the reductive practice of minimalizing one’s daily existence. Kantor says “I am against the expressionism because I am the expressionist. Tadeusz Kantor is/ was a GREAT. That’s when we speak of Kantor we have the notion of “Dead Theater” or “Zero Theater”. but also the univers of the Polish writers such as Wyspianski.

thus his guide in the degraded reality of the junk world and discarded objects not only in this play but also in Waterhen (the theme of the eternal voyage). Kantor conducts the steady but perhaps hidden dialogue with Schulz. Hardly they both believed in a coherent and contingent story in a play as their miniature fragmented scenes could be taken as a series of separate performances in themselves. I see this connection with the great Russian Constructivists such as Malevich. Here he comes close to another giant of the postmodern theater. dust. Kantor’s reality reflects horrors since 1942 when he created in Krakow his first clandestine theater in the catacombs. but later connected by the fine line of grotesque humor into an entity as is the case with the Dead Class. who was his Virgil. as Kantor’s Polish reality of the 1960s and 1970s appears more politically restrictive. and whenever I think of Kantor. However. Each fragment/scene from the Dead Class could stand as a mini performance of its own where actors are exposed in a phenomenological net. Michail Bakhtin. that grotesque laughter which brings both Kantor and Bakhtin to Rabelais. Yes. as exemplified in his Dead Class. filled out with angst and memories of his bountiful reality whereas Kantor’s theater is a painful historic memory of the European past filled with battles and wars.vîðeñjå Gombrowicz and Bruno Schulz. both of these directors have never believed in improvisation in theater. also performed in a non-place (as Marc Augé would name it) bear marks of abstract and austere realism including raw materials. but we have to live through the theater piece properly.a blind object leads yet another blind thing. In the opening of Kantor’s Wax Museum of hu132 . by the end of it his thoughts occupied the minimalist economy of Schulz. However. And where Foreman offers us a Barbie doll as a memory of an abused childhood – in a memory of Vienna secession and Freud. the tragedy can co-exist with the ironic laughter/ I believe that everything is born out of contrast and that the bigger the contrast the more palpable and concrete and lively this world (is). a cannon and old wooden logs. Kantor is obsessed with the relationships between art and life and he claims that “the problem of art is always essentially the problem of the presence of an object. even the most tragic elements in a funny humorous. Kantor connects the elements. autonomous and divided scenes which could – each of them standing by itself as a minimalist fragment. mud. influenced by Schlemmer’s mannequins and the Bauhaus stage scenography. manifested in his love toward the grotesque./ I don’t obey aesthetic canons/ I am not connected to any historical era/ I know them and these don’t interest me/ I am only profoundly indebted to the era in which I live and to the people who live next to me. As the abstraction is a formal lack of an object which exists outside the picture”. His first play Slowacki’s Balladyna as well as his Return of Ulysses in 1944. the author of Tractatus on Mannequins./ I believe that the barbarians can coexist with the subtle ones. the entire minimalist stage world which Kantor is going to describe in his theoretical essay “The Independent Theater”. to set into motion all these very precise Dadaist objects. In the Dead Class. Kantor the director or the performance artist. the American director Richard Foreman who had a similar approach to his theater sets and his actors in his Ontological-Hysteric Theater. For the aesthetic pleasure. he employs the intricate net of associations which bring the spectators back to an object. Kantor turns a man with a hat into an object leading yet another much older creature by his hand who turns out to be an epitome of European History. As It is very difficult in terms of scenography. In his shows. grotesque manner – and here we come to his notion of minimalist performances. whom Bablet calls “Polish Kafka” but whose “ubermanequin” body certainly nourished my compatriot Kish as well as his Polish comrade Tadeusz Kantor. this stance we often found in Rabelais. as some special objects. Stalinist and suffocating than Foreman’s American one. And as much as Kantor was under the influence of Gombrowicz and his theater of the absurd throughout his life. “We shouldn’t watch a play the way we watch a painting. but also with someone like the father of the word Avant-garde. Kantor’s metaphors – as they are being thrust upon the spectator – are more somber and raw in their appearance. Foreman’s theater is Ontological in terms of his placing his actors/playful objects within a middle-class semantic field. and as it is already very problematic for actors cum objects and objects cum actors (as Kantor would have it) to create and sustain the inner story of such a phenomenological play. dusty boxes. mannequins who are in fact the objects predestined to relate to one another in a phenomenological manner.

Bablet nicely remarked that Kantor’s performance is not a can that a spectator can open every evening and be served there the same. Kantor dialogues foremost and above all with the real but for him the real is manifested in an object and as in the piece “Brain Tumor” it is the Anti-social element. minimalist boxes (or prison-houses?) where all shades of grey. they speak for themselves.laughter feeds off the tragic content. object on the brain of the society which calls for the action of the conscious creativity. but unlike the Living Theater (also the adepts of Piscator) he does not impose his political vision on them. the founder of Serbian Surrealism underlined once by saying “The surrealism is the realism on square”. Kantor provokes the spectator with his objects. slaughterhouses.vîðeñjå man dolls and mannequins. And when they start uttering words and semi-coherent sentences. as Djordje Kostic. a recyclable “ready-made”. We should not forget that the principal point of Kantor’s creative reduction is his credo that the absence emphasizes the presence of an object or a given situation – by insisting on the absence of life (thus the notion of his Theater of Death) he really points out at the presence of the living elsewhere. spiritualism depends on materialism. Surrealist shortcut into his performance. like Duchamp’s “Fountain-urinary”. He does not believe in illusion and he draws the spectator in right away: in media res – he learnt from Piscator that supreme lesson in disturbing the voyeur and he will not let him dream – if his spectator is lulled to sleep. their declarations are unimportant. a performance action which in turn becomes the surreal one which is just a structural shortcut in his economy of a play. utilitarian role. But they are not capable of telling astory. objects) enables him to increase the tension between the sequels of the mini performances or “the scenes” which constitute a longer piece. But in fact. By applying such a structural. The quintessence of the Surrealism is extreme realism or. Kantor obtains in his staging process a certain neutrality of his object which becomes in turn an independent semantic sign. as if they had something to ask. he will make sure that by the end of the show. Here. reason feeds itself on instinct. their roles are totally equal even competing with the roles of actors who in turn become things. The very manner of Kantor’s belief in equality of theatrical elements (meaning the text. say like the Dead Class. or the murky History of the man whose soul died under the Communist boot and censorship. he introduces Rabelaisian humor to it. Kantor reduces both scenic space and the temporal duration of his assemblage or a happening or performance. decadent prostitutes turned into dolls. Kantor has never believed in “props”. the movement. Kantor invents the semantic game and sets it on the stage resembling a chess-field where he invites you for a rollercoaster ride (each slope is a different chapter in History full of wars. And then there was his WATERHEN: after this particular performance the objects enhance their phenomenology status. made to be ready to jump into action and break the frontier between the representation and the spectator. In his Cricot 2 Theater he treats the text also as an organic “readymade” object. as his view of his object had always had a strictly political. However. the Brechtian soul would do). Paris . Nina Zivancevic April 2015.they gain on their proper meanings and significance. the number of the said objects turned into people.it was there. as if they had something to say. And so as not to sound or appear sor133 did in all his gore reveling. feeding themselves on inner contradictions. as they turn around in circle or in circles around the bench. they are disturbing. tasty meal: Kantor invites his audience to join his stage. like in his other pieces Kantor arrives at the ‘übertreatment’ of the real. and although they are sparse and not numerous on stage. The real feeds on the unreal. ready to be manipulated by an actor. his dream becomes a nightmare. And the logic of the larger unit is the composition of a collage or the assemblage. nor he lures the spectator to construct or deconstruct the stage mentally (the way that Foreman. keep raising their hands. spectator. black and white parade in their splendor. inner prisons and censorship). the sound. Such an object ironically threatens human society and mankind and is prevented from any action by the apparatchik such as professor Green. the light and the content turn against one another” they deconstruct one another in a dialectic manner. If we observe these separate acts or miniature sequels we see that it is this hyper tension which divides them into semantic units. he says about the creative process something like “all the elements of the theatrical expression such as the word. stage.

.

dïjałøzí .

.

134. 147.f o t o V l a d i m i r P a v i ć v l a d i m i r p a v i c 1 @ g m a i l . 151. 149. 150. . 145. c o m strana: 132. 146. 133. 148.

ne sa­mo ve­li­ki iza­zov kao fi­lo­zof­ski. Svo­je­vre­me­no. etič­ki. Spa­dam u one ko­ ji pod ide­o­lo­gi­jom u fi­lo­zof­skom zna­če­nju to­ga poj­ma pod­ra­zu­me­va­ju sve ob­li­ke sve­sti par­ci­jal­nog. tač­ni­je. ne­go i da iz­na­la­ze pu­te­ve iz­grad­nje ju­go­slo­ven­skog so­ci­ja­li­zma kao so­ci­ ja­li­zma „sa ljud­skim li­kom”. ide­a­la i nor­mi ko­ji­ma te­že od­re­đe­ na dru­štva. do ta­ da ig­no­ri­sa­na oblast tih na­u­ka. po­go­to­vo za nje­ne mla­đe pri­pad­ni­ke i sled­be­ni­ke ško­le „kri­tič­kog mark­si­zma” (oku­plje­ne po­gla­vi­to pr­vo oko Gle­di­šta i Na­ših te­ma. ili od­re­đe­ne dru­štve­ne gru­pe i or­ga­ni­za­ci­je ko­je se za od­re­đe­ni sa­mo­svoj­ni si­stem vred­no­sti. od­no­sno. po­ čet­kom še­zde­se­tih.53) Sa Živanom Berisavljevićem razgovarala Aleksandra Đurić Bosnić Kultura kao akcija • Ka­ko vi­di­te re­la­ci­ju iz­me­đu ide­o­lo­gi­je i kul­tu­re? Da li ta re­la­ci­ja pret­po­sta­vlja uza­jam­no tvo­rač­ko dej­ stvo? Ko­li­ko je i ka­ko kul­tu­rom mo­gu­će ob­li­ko­va­ti dru­štve­no po­lje. i ka­da kul­tu­ra po­sta­je „dr­žav­noide­o­lo­ški apa­rat”? Ž. Iz­na­la­že­nje te­o­rij­ski va­lja­no ute­me­lje­nog od­go­vo­ra na pi­ta­nje šta je hu­ma­ni­stič­ka su­šti­na so­ci­ja­li­zma bi­lo je sud­bo­no­sno va­žan uslov za te­o­rij­sko ute­me­lje­nje stra­te­škog opre­de­lje­nja SKJ. ide­ o­lo­gi­jom se uobi­ča­je­no na­zi­va si­stem sve­u­kup­nih vred­no­sti. da­kle otu­đe­nog čo­ve­ka o svom par­ci­jal­nom. Sa­mo ovo po­čet­no pot­pi­ta­nje – od če­ti­ ri ukup­no. od ko­jih Vi. ci­lje­va. B. „cr­ve­nu in­te­li­gen­ci­ju” ta­da­šnjeg vre­me­na. Pret­po­sta­vljam sto­ga što su one i da­nas ak­tu­el­ne. kao je­di­ne evro­ko­mu­ni­stič­ke dr­ža­ve u blo­ kov­ski opa­sno po­de­lje­nom sve­tu. Kao što ne­ma ide­o­lo­gi­je ko­ja u ve­ćoj ili ma­njoj me­ri ni­je sa­mo­svoj­ni vid. da­kle.(047. U po­li­tič­kom i de­lat­nom smi­slu. i na­su­šno ve­li­ka po­tre­ba mla­dog so­ci­ja­li­stič­kog dru­štva ta­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. do­kaz i iz­vo­ri­šte ali­je­na­ci­je. Da li to zna­či – i ve­či­te? Ali. ide­a­la i nor­mi za­la­žu.dïjałøzí UDC 008:929 Berisavljević Ž. kao iz­raz i vid otu­đe­no­sti čo­ve­ka na pla­nu sve­sti i sa­mo­spo­zna­je. u svo­jim – da se na­ša­ lim – „ra­nim ra­do­vi­ma” – tra­gao sam i sâm za od­go­vo­ rom na pi­ta­nje šta je hu­ma­ni­stič­ka su­šti­na so­ci­ja­li­zma i nje­mu ima­nent­ne kul­tu­re. ta­ko i su­šti­nu čo­ve­ka. po­la­zi­te u na­šem di­ja­lo­gu o kul­tu­ri kao ak­ci­ji. zbog de­lo­tvor­no­sti na­šeg da­ljeg raz­go­vo­ra. Ob­ja­vio sam. ova­ko za­po­če­tom raz­go­vo­ru. evo po­sle vi­še de­ce­ni­ja. ne­go je ono bi­lo i „na­ log vre­me­na” vi­šeg re­da. dok sam ure­đi­vao ča­so­pis za dru­ štve­nu kri­ti­ku i te­o­ri­ju Gle­di­šta. da ta­ko ka­žem. Tra­ga­nje za od­go­vo­rom na to ve­li­ko pi­ta­nje isto­ri­je bi­lo je za. an­tro­po­lo­ški. ko­li­ko sa­dr­ži ova­ko slo­je­vi­to i am­bi­ci­o­zno for­mu­li­sa­no pr­vo pi­ta­nje – pod­ra­zu­me­va op­se­žni fi­lo­ zof­sko-an­tro­po­lo­ški esej o mo­gu­ćem zna­če­nju poj­ma ide­o­lo­gi­ja i poj­ma kul­tu­ra. ja ću se mo­ra­ti ogra­ni­či­ti sa­mo na to da po­nu­dim ona su­štin­ska zna­če­nja ko­ja ja pod­ra­zu­me­vam ka­da o ta dva ka­te­go­ri­jal­no bit­na poj­ma go­vo­rim u na­šem da­ ljem. kao pr­ve an­ti­sta­lji­ni­stič­ke par­ti­je to­ga vre­me­na. ci­lje­va. dru­štve­ne sna­ge ko­je u da­tom dru­štvu do­mi­ni­ra­ju. ko­ja u raz­li­či­tim fa­za­ma dru­ štve­nog raz­vo­ja sa­mo na raz­li­či­te na­či­ne mi­sti­fi­ku­je ka­ko su­šti­nu bi­ća. da­kle otu­đe­ nom bi­ću. da bi mo­gle uspe­šni­ je ne sa­mo da osmi­šlja­va­ju ci­lje­ve. a po­tom pre sve­ga oko Prak­si­sa). isto ta­ko ne­ma ni isto­ 138 . me­đu­tim. i ja vi­še op­se­žni­jih mla­da­lač­kih ras­pra­va o tim te­ma­ma.

za­to što mi kao dru­štvo upra­vo pla­ća­mo te­žak ceh pe­ri­o­du naj­stra­šni­je an­ti­ hu­ma­ni­stič­ke. i ob­ja­šnja­va po me­ri svo­jih iz­vor­no ljud­skih ose­ća­nja. ko­ja je vo­đe­na upra­vo pod ste­gom bor­be „pro­tiv ide­o­lo­gi­je”. ko­ju ja na­zi­vam ne­a­u­ten­tič­nom kul­tu­rom (kao auten­tič­nim iz­ra­zom ne­a­u­ten­tič­nog dru­štva tzv. ne­mi­nov­no do­la­ze u su­kob sa onim pro­gre­siv­nim ide­o­lo­gi­ja­ma ko­je do­ pri­no­se de­za­li­je­na­ci­ji čo­ve­ka i dru­štva. ide­o­lo­gi­ja i kul­tu­ra se ne­iz­be­žno i pro­ži­ma­ju i su­ko­blja­va­ju. kul­tu­ra za­i­sta ne­ret­ko po­sta­je ono što Vi na­zi­va­te „dr­žav­no-ide­o­lo­škim apa­ra­tom”. naj­sa­že­ti­je. mo­ram u na­stav­ku iz­lo­ži­ti šta ja pod­ra­zu­me­vam pod poj­mom kul­tu­ra. na­zad­njač­ke kon­tra­re­vo­lu­ci­je u no­vo­ve­kov­noj isto­ri­ji dru­šta­va na pro­sto­ru Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. Go­di­ne 1972. • Kul­tur­na po­li­ti­ka Dru­ge Ju­go­sla­vi­je u osno­vi je bi­la za­sno­va­na na kon­cep­tu „kul­tur­ne ak­ci­je”. da­kle. kao to­ta­li­tar­no eta­ti­stič­ko dru­štvo. U toj. i na jed­ nom me­stu ka­že­te: „Bor­bu za re­a­li­za­ci­ju kul­tur­ne po­li­ti­ke ja shva­tam kao bor­bu za od­go­vo­ran i ak­ti­ van od­nos pre­ma de­mo­krat­skom do­go­vo­ru o re­še­ nji­ma. Mo­žda se mo­že re­ći da one ide­o­lo­gi­je ko­je pod­sti­ču pro­ce­se očo­ve­če­ nja čo­ve­ka i dru­štva pod­sti­ču­ći pro­ži­ma­ju kul­tur­ne pro­ce­se i ti­me. kao pro­ce­sa i kao si­ste­ma. da­kle. do kul­tu­re stva­ra­nja i ne­go­va­nja so­ci­jal­nih pret­po­stav­ki za pu­no is­po­lja­va­nje auten­tič­ne ljud­ske 139 po­tre­be da slo­bod­no um­stvu­je. a ne kao po­li­tič­ka na­me­ta­nja re­še­nja kul­tu­ri. I naj­zad. pre sve­ga. u ko­lo­ple­tu ukup­nih od­no­sa u dru­štvu i stvar­no­sti. sa­mo ne­gi­ra­ju se­be kao bit­no iz­vo­ri­šte ali­je­na­ci­je na pla­nu sve­sti. ne­go je i sui ge­ne­ ris su­ro­gat dru­štva – dru­štvo eg­zi­sti­ra je­di­no kao dr­ ža­va. naj­in­ten­ziv­ni­jem otu­đi­va­nju de­lat­nog čo­ve­ka od nje­go­vog još otu­đe­ni­jeg bi­ća. ču­va­nju. da este­tič­ki stva­ra i do­ži­vlja­va svet oko se­be i u se­bi. ko­ja je ov­de po­li­tič­ki do­mi­ni­ra­la i bi­la osnov ko­mu­ni­stič­ke vla­da­vi­ne u ime pro­le­ta­ri­ja­ta kao no­mi­nal­no vla­da­ju­će dru­štve­ne kla­se. ono pod poj­mom kul­tu­re pod­ra­zu­me­va ono što vred­no­sno či­ni sva­ku ci­vi­li­za­ci­ ju. ali znam da je še­zde­se­tih go­di­na na Har­var­du ob­ja­vlje­na knji­ga či­ji su auto­ri Klak­hon i Kre­ber tvr­di­li da su na­kon te­me­lji­tog is­tra­ži­va­nja eg­zakt­no usta­no­vi­li rav­no 257 de­fi­ni­ci­ja to­ga poj­ma. I obr­nu­to. (A to na­gla­ša­vam. Dru­go je zna­če­nje ši­re i vi­še funk­ci­o­nal­no i kad je reč o raz­go­vo­ru o kul­tur­noj po­li­ti­ci. svo­jih in­te­lek­tu­al­nih po­ten­ci­ja­la i stva­ra­lač­kih mo­ guć­no­sti. od dr­žav­ne vla­ sti od­re­đu­je i me­ru nje­ne eman­ci­pa­ci­je od sta­tu­sa kul­ tu­re kao pu­ke „an­ci­le” apa­ra­ta dr­ža­ve i pu­ke tran­smi­si­ je nje­nih po­li­tič­ko-ide­o­lo­ških cen­ta­ra (sve)mo­ći. i na ne­go­va­ nju na nji­ma za­sno­va­nog sen­zi­bi­li­te­ta čo­ve­ka–po­je­din­ ca i nje­go­ve so­ci­jal­ne sre­di­ne. A u stva­ri. Tre­ba se bo­ri­ti pro­tiv astral­nog od­no­sa pre­ma pre­ . u ko­ji­ma je dr­ ža­va ne sa­mo si­la iz­nad dru­šta­va. To se naj­in­ ten­ziv­ni­je do­ga­đa u ze­mlja­ma ili u epo­ha­ma u ko­ji­ma su svi dru­štve­ni od­no­si po­dr­ža­vlje­ni. da­kle. ko­ji mi­sao čo­ve­ka i pro­ces tvo­re­nja du­hov­nih vred­no­sti za­ki­va­ju za an­ti­hu­ma­ni­stič­ke mo­ men­te eg­zi­sten­ci­je dru­štva i čo­ve­ka.dïjałøzí ri­je. i njoj ima­nent­nog umet­nič­kog stva­ra­la­štva. sa­dr­žan je i od­go­vor na dru­go i tre­će pot­pi­ta­nje. Ne znam da li je ne­ko na­sta­vio da is­tra­žu­je ko­ li­ko je de­fi­ni­ci­ja to­ga poj­ma u op­ti­ca­ju. pre­ko kul­tu­re ma­te­ri­jal­nih uslo­va ljud­ske eg­ zi­sten­ci­je. za­pra­vo. sve one spe­ci­fič­no ljud­ske sa­dr­ža­je i hu­ma­ ni­stič­ka obe­lež­ja ce­lo­kup­no­sti uslo­va u ko­ji­ma lju­di ži­ve. Po­red pr­vog. oni vi­ do­vi kul­tu­re. da­kle rad na si­ste­mat­skom ovla­da­va­nju tim do­me­ti­ma i vred­no­sti­ma.) Da bih mo­gao obra­zlo­ži­ti svu slo­že­nost od­no­sa iz­me­đu ova­ko shva­će­ne ide­o­lo­gi­je i kul­tu­re. Ta­ko de­fi­ni­sa­ne. da ga ob­li­ku­je po me­ri svo­je ge­ne­rič­ke po­tre­be za le­pim i ple­me­ni­tim. kao svog su­šta­stve­nog ele­men­ta. ali o bor­ bi ta­ko­đe u ime ide­o­lo­gi­je – na­gla­ša­vam: ide­o­lo­gi­je – onih na­zad­njač­kih dru­štve­nih sna­ga ko­je su čo­ve­ka– rad­ni­ka i pro­le­ta­ri­jat kao isto­rij­ski de­lat­nu kla­su u još ve­ćoj me­ri li­ši­li bi­lo ka­kvog uti­ca­ja na raz­voj dru­štva i pre­tvo­ri­li u amorf­ni. i nji­ho­ve du­go­ve­ke ge­ne­ze. pa sto­ga i po­jed­no­sta­vlje­no opi­ sa­noj di­ja­lek­ti­ci od­no­sa iz­me­đu ide­o­lo­gi­je i kul­tu­re. rad na nji­ho­vom spo­zna­va­nju. ma­sov­ne kul­tu­re). kla­sno ne­sve­sni i so­ci­jal­no ne­ moć­ni pre­ka­ri­jat. od kul­tu­re ra­da i ele­men­tar­nih me­đu­ljud­skih od­no­sa. i u ci­vi­li­za­cij­skom i mo­der­ni­za­cij­skom smi­slu. Ste­pen eman­ci­pa­ci­je kul­tu­re. ako sam ih ja do­bro raz­u­meo. U svo­jim ras­pra­va­ma iz to­ga vre­me­na ja sam is­ti­cao da pod poj­mom kul­tu­ra u vred­no­snom smi­ slu pod­ra­zu­me­vam iz­vor­ne vred­no­sti i zna­čaj­ni­je do­ me­te du­hov­nog ži­vo­ta i stva­ra­la­štva čo­ve­ka u pro­šlo­sti i sa­vre­me­no­sti. u ko­ji­ma u svom kon­kret­nom i isto­rij­skom vre­me­nu eg­zi­sti­ra­ju. ni­ti dru­štve­ne prak­se ko­ja ni­je i car­stvo ide­o­lo­gi­ja. ra­di­lo se o bor­bi pro­tiv sa­mo­u­prav­ne so­ci­ja­ li­stič­ke ide­o­lo­gi­je. iz­lo­žen naj­bru­tal­ni­joj eks­plo­a­ta­ci­ji. ob­ja­vi­li ste stu­di­ju Kul­tur­na ak­ci­ja. pre­zen­ta­ci­ji i de­se­mi­na­ci­ji.

tač­ni­je. kao vid ne­ga­tiv­nog is­ku­stva i re­ci­div to­ga pr­vog. Ne­ ki tra­go­vi ta­da uvre­že­nog po­li­tič­kog vo­lun­ta­ri­zma. Na­rav­no da je to pre­po­rod­no vre­me i vre­me uoč­ lji­vog raz­ma­ha kul­tu­re u naj­ši­rem zna­če­nju to­ga poj­ ma. udru­že­nih u za­jed­nič­ku dr­ža­vu re­pu­bli­kan­skog ob­li­ka. po­tvr­đu­je isti­na da su upra­vo u tom pe­ri­o­du utvr­đe­ni osnov­ni prin­ci­pi i ci­lje­vi so­ci­ja­li­stič­ke kul­tur­ne po­li­ti­ ke i osi­gu­ra­ne ele­men­tar­ne. sti­ca­jem ži­vot­nih i po­li­tič­kih okol­no­ sti. kao do ta­da po svim pa­ra­me­tri­ma naj­za­o­sta­li­ joj dr­ža­vi Evro­pe. ta­ko da se te­ško mo­že go­vo­ri­ti o bi­lo ka­kvoj kon­kret­noj „kul­tur­ noj po­li­ti­ci Dru­ge Ju­go­sla­vi­je”.dïjałøzí o­bra­ža­ju kul­tu­re u na­šem dru­štvu. ot­po­čet pro­ ces tran­sfor­ma­ci­je KPJ od po­li­tič­ke si­le ko­ja ne­po­sred­ nim vr­še­njem vla­sti su­ve­re­no. u iz­nu­tra da­le­ko vi­še de­mo­krat­sku ko­mu­ni­stič­ku or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja svo­ jom re­vo­lu­ci­o­nar­nom idej­nom ak­ci­jom unu­tar dru­štva de­mo­krat­ski usme­ra­va nje­gov ukup­ni. ima­la ši­ro­ka kon­sti­tu­tiv­na ovla­šće­nja da utvr­đu­je i – za­jed­no sa fe­de­ral­nim je­di­ni­ca­ma – u do­broj me­ri i ne­po­sred­no spro­vo­di je­din­stve­nu kul­ tur­nu po­li­ti­ku na ce­loj svo­joj te­ri­to­ri­ji. da­kle. pa da­kle i i naj­ma­sov­ni­jih so­ci­jal­nih gru­pa u Pr­voj Ju­go­ sla­vi­ji. Ta je dr­ža­va sa­mo u pr­voj fa­zi svo­ga dr­žav­no-prav­nog raz­vo­ja. mo­ žda i neo­p­hod­na da bi se raz­u­meo od­go­vor na ovo Va­še pi­ta­nje. Sem na­čel­nih re­zo­lu­ci­ja sa­ve­znih kon­gre­sa SKJ o nje­go­vom de­lo­va­nju na pod­ruč­ju kul­tu­re i stva­ra­la­štva. mo­ram pr­vo da Vas pod­se­tim da je Dru­ ga Ju­go­sla­vi­ja stvo­re­na av­no­jev­skim od­lu­ka­ma. bar no­mi­nal­no. Ali. Isto­vre­me­no. upra­ vlja dru­štvom u ce­li­ni.” O ka­kvom je kon­cep­tu za­pra­vo reč? Ž. vre­me ko­lek­tiv­nog za­no­sa ko­ji je pro­is­ti­cao iz odu­še­vlje­nja na­ro­da zbog oslo­bo­đe­nja ze­mlje i po­be­de nad si­la­ma zla. Ju­go­sla­vi­ja je već uve­li­ko iza­šla iz te pr­ve fa­ze svo­ga raz­vo­ja.. u ko­rist cen­tral­ne ulo­ge sa­ve­znog dr­žav­nopo­li­tič­kog vr­ha. do ta­da ne­po­sto­je­će ma­ te­ri­jal­ne pret­po­stav­ke i in­sti­tu­ci­o­nal­na in­fra­struk­tu­ra za nji­ho­vo ostva­ri­va­nje u ce­loj dr­ža­vi. Bi­lo je to. ka­ko u sa­moj dr­ža­vi ta­ko i u ri­gid­no cen­tra­li­stič­ki ustro­je­noj KPJ. eta­ti­stič­ko-cen­tra­li­stič­kog pe­ri­o­da di­rek­tiv­nog od­no­sa dr­ža­ve pre­ma stvaralaštvu i raz­vo­ju kul­tu­re ži­la­vo su op­sta­ja­li sve do ras­pa­da Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. su­štin­ske pro­me­ne ka­ko ustroj­stva dr­ža­ve ta­ko i kon­cep­ci­je ulo­ge Par­ti­je u upra­ vlja­nu dr­ža­vom i raz­vo­ju dru­štva. do sud­bo­no­snog su­ko­ba vo­de­će KPJ sa Ko­min­for­mom i Sta­lji­nom. pa da­kle i kul­ tur­ni raz­voj ka nje­nom Pro­gra­mu ima­nent­nim hu­ma­ni­ 140 . Ne ula­ze­ći u po­drob­ni­ja obra­zlo­že­nja. kra­jem še­zde­se­tih i po­čet­kom se­dam­de­se­tih na­šao na po­zi­ci­ji re­pu­blič­kog mi­ni­stra za kul­tu­ru. u naj­ve­ćoj su me­ri pre­u­ze­le fe­de­ral­ne je­di­ni­ce. na ma­nje lo­še). da­kle do do­no­še­ nja usta­va 1963. fe­de­ra­tiv­nog ti­pa i so­ci­ja­li­stič­kog po­li­tič­kog usme­re­nja. kao ko­ he­zi­o­ne idej­ne plat­for­me kul­tur­nog raz­vo­ja u ce­li­ni SFRJ i po­sto­ja­nja sa­ve­znih ko­or­di­na­ci­o­nih sa­ve­ta za pod­ruč­je kul­tu­re i usme­ra­va­nje me­đu­na­rod­ne kul­tur­ ne sa­rad­nje. pa i pro­me­ne idej­ne plat­for­me o nje­nom od­no­su pre­ma kul­tu­ri i stva­ra­la­ štvu. kul­tu­re i stva­ra­la­štva u po­to­njim fa­za­ ma raz­vo­ja ju­go­slo­ven­skog so­ci­ja­li­stič­kog dru­štva. Da je to bi­lo de­lo­tvor­no. ta su obe­lež­ja isto­vre­me­no idej­no-po­li­tič­ki – kat­ka­da i do po­gub­nog – ne­ga­tiv­no uti­ca­la na kul­tur­ne pro­ce­se i na od­nos po­li­ti­ke. B. u skla­du sa ustav­nim re­for­ma­ma ostva­re­nim već Usta­vom SFRJ iz 1963. Ta­da je već uve­li­ko. na na­čin sve­vla­sti.. re­vo­lu­ci­o­nar­nog eta­ti­zma i naj­vi­še mo­gu­će cen­ tra­li­za­ci­je. ona­kvo ka­kvo je. po­čev od stva­ra­nja po­kre­ta za ele­men­tar­no opi­ sme­nja­va­nje po­gla­vi­to ne­pi­sme­nog na­ro­da i omo­gu­ća­ va­nja ma­sov­nog pri­stu­pa no­vih ge­ne­ra­ci­ja obra­zo­va­nju na svim ni­vo­i­ma. Oba ova bit­na obe­lež­ja raz­vo­ja kul­tu­re to­ga vre­ me­na – raz­voj­no i prak­tič­no po­li­tič­ki gle­da­no – da­la su i du­go­roč­no zna­čaj­ne po­zi­tiv­ne re­zul­ta­te. kao i zbog pr­vih opi­ plji­vih pro­me­na eg­zi­sten­ci­jal­nih pri­li­ka u dru­štvu nabo­lje (ili. nad­le­žno­sti za usme­ra­va­nje i raz­voj kul­tu­ re i kon­kret­nu kul­tur­nu po­li­ti­ku. kao ne­u­pit­ni ideal pred­rat­nih i rat­nih ge­ne­ra­ci­ja ju­go­slo­ven­skih ko­mu­ ni­sta. bio je to i pe­riod sve in­ ten­ziv­ni­je do­mi­na­ci­je ide­o­lo­gi­je nad ce­li­nom dru­štve­ ne prak­se i kul­tur­nog pro­ce­sa i pe­riod sta­vlja­nja svih obla­sti umet­nič­kog stva­ra­la­štva u funk­ci­ju ostva­ri­va­nja po­li­ti­ke vladajuće par­ti­je. Ka­da sam se. ta­ko i zbog ra­di­kal­nog po­bolj­ša­nja so­ci­jal­nog po­lo­ža­ja naj­si­ro­ma­šni­jih. Bio je to pe­riod tzv. a mo­žda i ne­mi­nov­no. ka­ko zbog uspe­šne ubr­za­ne ob­no­ve ze­mlje i pr­vih uspe­ha u pro­ce­su nje­ne pla­no­mer­ne in­du­stri­ja­li­za­ci­je. ko­ja njo­me vla­da. pa do sve­op­šte so­ci­ja­li­za­ci­je kul­tu­re. kao što ve­ro­vat­no zna­te. pri­tom sa jed­nom od naj­bo­ga­ti­jih di­na­sti­ja. pa i kul­tu­rom. Ostva­re­ne su. po uzo­ru na sta­lji­ni­stič­ki So­vjet­ski Sa­vez i bolj­še­vič­ki KPSS. na na­čin opi­san u od­go­vo­ru na pret­hod­no pi­ta­nje. kao do­bro­volj­na za­jed­ni­ca nje­nih kon­sti­tu­tiv­nih na­ro­da i isto­rij­skih po­kra­ji­na.

kao i po­li­ti­ka po­ 141 društvlja­va­nja i oslo­ba­đa­nja kul­tu­re i umetničkog stvaralaštva od eta­ti­stič­kih ste­ga. pre sve­ga. na ko­joj je mo­je iz­la­ga­nje o pri­pre­ma­ma Kon­gre­sa kul­tur­ne ak­ci­je u Sr­bi­ji i na­šim raz­lo­zi­ma za to na­ i­šlo na za­pa­že­no in­te­re­so­va­nje. i u prak­si već uve­li­ko oži­vo­tvo­re­ne ta­ da u ne­kim od naj­ra­zvi­je­ni­jih evrop­skih ze­ma­lja. kri­tič­ki go­vo­ri i o oni­ma ko­ji kul­tu­ri i nje­nom raz­vo­ju ne pri­la­ze re­a­li­stič­ki i ak­ci­o­no. da na­me­ću svo­ja re­še­nja kul­tu­ri. u Ve­ne­ci­ji. naj­kra­će o su­štin­skim obe­lež­ji­ma kon­ cep­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je. reč­ju – naj­bo­lje i naj­de­lo­tvor­ni­je . su­prot­no Pro­ gra­mu SKJ i na­če­li­ma kul­tur­ne po­li­ti­ke sa­mo­u­prav­nog dru­štva. do­sti­gla ni­vo raz­ vo­ja Fran­cu­ske iz 1939). ta nam je kon­cep­ci­ja omo­gu­ ća­va­la i pre­u­sme­ra­va­nje bu­du­će me­đu­na­rod­ne kul­tur­ ne sa­rad­nje od nje­nog ostva­ri­va­nja po me­ri re­pre­zen­ ta­tiv­nih po­tre­ba dr­žav­ne spolj­ne po­li­ti­ke ka nje­nom osmi­šlja­va­nju i ostva­ri­va­nju. Pri­tom. – Do­sled­nom po­li­ti­kom de­cen­tra­li­za­ci­je. A to je iz­nu­tra. Bio je to ne­po­no­vlji­vo je­din­stven skup naj­um­ni­jih i naj­pri­zna­ti­jih stva­ra­la­ca to­ga vre­me­ na sa broj­nim ano­nim­nim pre­ga­o­ci­ma kul­tu­re iz svih kra­je­va Re­pu­bli­ke. nad­le­ žno­sti za ukup­ni raz­voj i raz­voj kul­tu­re pre­ne­se­ne su na ve­li­ki broj vi­so­ko osa­mo­sta­lje­nih te­ri­to­ri­ jal­nih je­di­ni­ca. BI­TEF i BE­MUS.) Ta kon­cep­ci­ja bi­la je i su­šti­na po­ ru­ka Svet­ske kon­fe­ren­ci­je mi­ni­sta­ra kul­tu­re ko­ju je UNE­SCO or­ga­ni­zo­vao u le­to 1970. spro­vo­de­ći na sa­mo­svo­jan na­čin je­din­stve­nu plat­for­mu pro­gra­ma SKJ o kul­tu­ri. či­ja je ar­ti­ku­la­ci­ja bi­la ne­iz­be­žna.dïjałøzí stič­kim ci­lje­vi­ma so­ci­ja­li­zma. pro­sve­te i kul­tu­re. Ci­tat ko­ji ste na­ve­li iz mo­ je stu­di­je Kul­tur­na ak­ci­ja oči­to uka­zu­je na po­sto­ja­nje ja­kih bi­ro­krat­skih sna­ga u dru­štvu. a njihova pu­na ak­ti­vi­za­ci­ja je­di­no ta­ kvom de­lo­tvor­nom kon­cep­ci­jom kul­tur­ne po­li­ ti­ke ostva­ri­va. i vo­de­ći or­ga­ni SK Sr­bi­je pro­ce­nji­va­li su da se po­dr­škom ta­kvoj kon­cep­ci­ji kul­tur­ne po­li­ti­ke i nje­nog oži­vo­tvo­re­nja op­ti­mal­ no re­a­li­zu­ju i pro­gram­ski sta­vo­vi o ulo­zi SK na pod­ruč­ju kul­tu­re i umet­no­sti. ja­ča­lo po­tre­bu za pu­nom otvo­re­no­šću na­še kul­tu­re pre­ma sve­tu. ume­sto da se do njih do­la­zi de­lo­tvor­nim de­mo­krat­skim do­go­vo­rom. (Se­ti­te se ko­ju je po­li­ti­ku kao zna­men­ti fran­cu­ski mi­ni­star kul­tu­re za­go­va­rao i spro­vo­dio le­gen­dar­ni An­dre Mal­ro. kao traj­na in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja tih auten­tič­no na­ših kul­tur­nih aspi­ra­ci­ja. da se po­sto­ja­no i pod­sti­caj­no su­če­lja­va­ ju sa vred­no­sti­ma ko­je u tim sta­va­ra­lač­kim obla­sti­ ma pred­sta­vlja­ju svet­ski pri­zna­te do­me­te i ten­den­ci­je. Ta je kon­ cep­ci­ja uve­li­ko pro­ži­ma­la de­lat­nu kul­tur­nu po­li­ti­ku u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji kra­jem še­zde­se­tih go­di­na. a na­ro­či­to umet­nič­kog stva­ra­ la­štva. a sa­mo­u­prav­nim tran­sfor­ma­ci­ja­ ma društva i na da­le­ko ve­ći broj agen­sa kul­tur­nog raz­vo­ja i kul­tur­ne po­li­ti­ke. Dru­gi su fe­de­ral­ ni de­lo­vi za­jed­nič­ke ze­mlje. ko­ji je odr­žan sa­mim kra­jem ok­ to­bra 1971. pri­vre­de. kao i raz­vo­ja i do­ ma­ša­ja kul­tur­nog pro­ce­sa u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji u pe­ri­o­du u ko­me smo je osmi­šlja­va­li i usva­ja­li. iz bi­ća sa­mog kul­tur­nog pro­ce­ sa. u či­jem su ra­du ak­tiv­no su­de­lo­va­li pred­stav­ni­ci vi­so­kih in­sti­tu­ci­ja po­li­ti­ke. a svo­ju op­ šte­dru­štve­nu de­mo­krat­sku po­tvr­du do­bi­la je na Kon­ gre­su kul­tur­ne ak­ci­je. Uz osta­le pred­no­sti. na­u­ ke. pre­po­ru­či­va­ne od OECD i UNE­SCO. pri­o­ri­te­te. u skla­du sa po­ tre­ba­ma sa­me kul­tu­re. pa da­kle i ste­ril­no. do­ka­zu­je isti­na da su iz so­li­dar­nih du­bin­skih po­tre­ba ta­ko osmi­šlje­ne kul­tur­ne po­li­ti­ke i iz naj­du­bljih po­tre­ba stva­ra­lač­kih obla­sti na pod­ruč­ji­ma film­ske i po­zo­ri­šne umet­no­sti i mu­zič­kog stva­ra­la­štva. a mi smo pro­ce­ni­li da je za bu­du­ći kul­tur­ni raz­vi­tak Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ta­ko de­fi­ni­sa­na kon­cep­ci­ja kul­tur­ne po­li­ti­ke naj­ de­lo­tvor­ni­ja op­ci­ja. ci­lje­ve i me­to­de svo­je kul­tur­ne po­li­ti­ke utvr­ đi­va­li na osno­vu nji­ma svoj­stve­nih sta­nja. Na kra­ju. – Na na­še opre­de­lje­nje za ta­kvu du­go­roč­nu stra­te­ gi­ju i ta­kvu kon­cep­ci­ju kul­tur­ne po­li­ti­ke bit­no su uti­ca­li i na­ši uvi­di u naj­sa­vre­me­ni­je stra­te­gi­je kul­ tur­nog raz­vo­ja u sve­tu. upra­vo tih go­di­na na­sta­li sa­da već kult­ni FEST. ne­ki nje­ni te­ri­to­ri­jal­no ve­li­ki de­lo­vi ta­vo­ri­li su u pa­ro­hi­jal­noj nir­va­ni sko­ro sred­njo­ve­kov­ne za­o­sta­lo­sti. ne­go astral­no. go­di­ne. Tri su mo­men­ta bi­la iz­ra­zi­to bit­na za ta­kvo na­še opre­de­lje­nje: – Sr­bi­ja je ve­ći deo tih go­di­na već do­sti­za­la ni­vo raz­ vo­ja sred­nje raz­vi­je­ne ze­mlje (i sa­mi smo bi­li za­ ču­đe­ni ot­kri­ćem da je ona 1969. Da je naj­bo­lje. Isto­vre­me­no. Va­lja raz­u­me­ti da je kon­cep­ci­ja kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je bi­la sin­te­za oči­ta­va­nja ukup­ne dru­ štve­ne raz­voj­no-po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je. upr­kos ni­zu ci­vi­li­za­cij­skih po­ma­ka ko­ji­ma je ta­kvo sta­nje „na­pad­nu­to”. za či­je su spro­vo­đe­nje od­go­vor­ni svi ko­ji su u pro­ce­su do­go­va­ra­nja su­de­lo­va­li. ko­je bi sa oslon­cem na si­stem vla­sti i auto­ri­tet SK da na­sta­ve.

zdrav­stve­ nu i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku uči­ni po­seb­no zna­čaj­nim i de­lo­tvor­ni­jim či­ni­o­ci­ma kul­tur­ne ak­ci­je. ni va­lja­no ure­đe­na. da us­tvr­dim da su od­lu­ke AV­NOJ-a. – da obra­zo­va­nje. B. Če­sto ste uka­zi­va­li na to da je mul­ti­kul­tu­ral­nost isto­vre­me­no i iza­zov i šan­sa. – da po­ve­že ci­lje­ve kul­tur­ne po­li­ti­ke sa raz­voj­nim pro­gra­mi­ma dru­gih obla­sti dru­štve­ne prak­se. a sva­ka­ko ni ele­men­tar­no de­mo­ krat­ska dr­ža­va. i sa iz­ra­zi­to raz­li­či­tim ni­vo­i­ma ci­vi­li­za­cij­skog raz­vo­ja. ali i da je na­ci­o­na­li­ zam ne­sum­nji­vo tok­sič­no i de­struk­tiv­no tki­vo sva­ kog kul­tur­nog si­ste­ma. Što se ta dr­ža­va vi­še de­mo­kra­ti­zo­va­la. ko­ju je osmi­slio kao per­ma­nent­nu. ali i kre­a­tiv­no kri­tič­ki. Pi­ta­nje ste ta­ko for­mu­li­sa­li i obra­zlo­ži­li da bi moj naj­kra­ći od­go­vor bio da se sa re­če­nim sa­gla­sim. in­ten­ziv­nu i sve­o­bu­hvat­nu kul­tur­nu ak­ci­ju. a i što se vi­še po­ve­zi­va­la sa sve­tom. Istin­ska rav­no­ prav­nost. (In­di­ka­tiv­no je da je uče­šće u ra­du Kon­gre­sa od­bi­la sa­mo ma­lo­broj­ na gru­pa bu­du­ćih ko­ri­fe­ja me­mo­ran­dum­ske i ga­zi­me­ stan­ske ra­to­bo­rač­ke po­li­ti­ke. či­ji su bit­ni i re­al­no ostvar­lji­vi ci­lje­vi: – da osi­gu­ra ostva­ri­va­nje pra­va na kul­tu­ru kao no­ vo­pro­kla­mo­va­nog ljud­skog pra­va za što ve­ći broj gra­đa­na Re­pu­bli­ke. – da se in­sti­tu­ci­o­nal­no osi­gu­ra ostva­ri­va­nje otvo­ re­no­sti na­še kul­tu­re pre­ma sve­tu i nje­no per­ma­ nent­no i da­le­ko in­ten­ziv­ni­je po­ve­zi­va­nje i pro­ži­ ma­nje sa kul­tu­ra­ma na­ro­da ko­ji tvo­re ka­ko Re­pu­ bli­ku Sr­bi­ju ta­ko i za­jed­nič­ku dr­ža­vu Ju­go­sla­vi­ju.) Ali bez ob­zi­ra na to. a u ve­li­koj me­ri to i da­nas bit­no obe­le­ža­va bi­će Re­ pu­bli­ke Sr­bi­je kao po­no­vo sa­mo­stal­ne dr­ža­ve. kao Povelje na ko­joj se te­me­lji­la Dru­ga Ju­ go­sla­vi­ja. da omo­gu­ću­je stal­no is­po­lja­va­nje i po­tvr­ đi­va­nje svih oso­be­no­sti svo­ga bi­ća – ni­je ni do­vr­še­na. i ve­či­tu ne­sta­bil­nost. ko­ja ni­je u sta­nju da iz­ra­zi svo­jim dr­žav­no-prav­nim ustroj­stvom i svo­jom in­sti­tu­ci­o­nal­nom or­ga­ni­za­ci­jom spe­ci­fič­nu slo­že­nost vla­sti­tog bi­ća i da toj slo­že­no­sti svo­jom prak­ tič­nom po­li­ti­kom – da ta­ko ka­žem – ne­pre­sta­no „ide u su­sret”. ja­sno i eman­ci­po­va­no od sva­ko­vr­sne mi­to­ma­ni­je i mi­ sti­fi­ka­ci­ja. – da se na svim ni­vo­i­ma dru­štve­ne prak­se te­me­ lji­ti­je osa­vre­me­ni or­ga­ni­za­ci­ja si­ste­ma kul­tur­ne po­li­ti­ke. do­sled­ni­je de­cen­tra­li­zo­va­la i pot­pu­ni­je fe­de­ra­li­zo­va­la. Na­čel­no go­vo­re­ći. – da obez­be­di ne sa­mo dru­štve­no-po­li­tič­ke ne­go i eko­nom­ske pret­po­stav­ke za pu­no ostva­ri­va­nje na­če­la slo­bo­de stva­ra­la­štva. te­me­lji­ti ose­ćaj za pra­va onih dru­ga­či­jih od ve­ći­ne i smi­sao za su­ži­vot sa raz­li­či­ti­ma pret­po­stav­ka su bi­ti­sa­nja u dru­štvi­ma i dr­ža­va­ma ko­je su mul­ti­ra­sne. od­re­di pre­ma tra­di­ci­ji i na­ci­o­nal­nom bi­ću kul­tu­re srp­skog na­ro­da i dru­gih na­ro­da ko­ji u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji ži­ve. ko­ju je či­ni­lo ne­ko­li­ko pi­sa­ca i ne­ko­li­ko na­stav­ni­ka BU ko­ji su mu po­sta­li idej­no i po­li­tič­ki bli­ski na­kon pa­da Ran­ko­vi­ća. Znam iz vla­ sti­tog is­ku­stva ko­li­ko je vi­so­ko na za­se­da­nji­ma UNE­ 142 . ra­di­kal­no mo­der­ni­zu­je i pro­ši­ri nje­na in­sti­tu­ci­o­nal­na in­fra­struk­tu­ra i me­to­de de­se­mi­ na­ci­je kul­tur­nih vred­no­sti i me­to­de kul­tur­nog de­lo­va­nja. (A na sa­mo­svo­jan na­čin. Ona je osu­đe­na na per­ma­nent­ne na­pe­ to­sti i kon­flik­te. – da omo­gu­ći i po­li­tič­ki pod­stak­ne da se dru­štvo bez snis­ho­dlji­vo­sti. ona mul­ti­na­ci­o­nal­na ili na dru­ ge oso­be­ne na­či­ne ne­mo­no­lit­na dr­ža­va. et­nič­kih za­jed­ni­ca i po­kra­ji­na sa bit­no raz­li­či­tom ukup­ nom i kul­tur­nom isto­ri­jom. • Ko­li­ko je mul­ti­kul­tu­ral­nost iza­zov za dr­ža­vu. sa na­ci­o­nal­nim kul­tu­ra­ma ko­je su bi­le su­štin­sko obe­lež­je nji­ho­ve na­ci­o­nal­ne po­ seb­no­sti i sa­mo­bit­no­sti. otu­da. Ž. ta­da pred­sed­ni­ka UO Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ ge.) Usu­dio bih se.dïjałøzí što je ta­da u la­ten­ci­ji mo­glo u svim de­lo­vi­ma Re­pu­bli­ke da po­ne­se sve­o­bu­hvat­ni po­kret za kul­tu­ru i da ra­di­ka­ li­zu­je i in­ten­zi­vi­ra onaj kul­tur­ni pro­ces oko či­je su se sa­dr­ži­ne i su­šti­ne upra­vo ta­da usa­gla­si­li. bi­le po­li­tič­ko-prav­na him­na uva­ža­va­nju jed­ na­ko­prav­no­sti svih oso­be­nih obe­lež­ja kon­sti­tu­e­na­ta ko­ji su je tvo­ri­li. vi­še­kon­fe­si­o­nal­ne ili mul­ti­kul­tu­ral­ne. Dru­ga Ju­go­sla­vi­ja je i na­sta­la do­bro­volj­nim ula­ skom u njen sa­stav na pu­no na­či­na raz­li­či­tih na­ro­da. pro­stor­no pla­ni­ra­nje. oku­plje­na oko Do­bri­ce Ćo­si­ća. mul­ti­na­ci­o­nal­ne. – da osi­gu­ra znat­no in­ten­ziv­ni­ji ste­pen so­ci­ja­li­za­ci­ je umet­no­sti i kul­tu­re. tj. to je va­ži­lo i za fe­de­ral­nu Sr­bi­ju dok je bi­la u nje­nom sa­sta­ vu. a ko­ li­ko za kul­tu­ru? Jed­na od zna­čaj­nih an­ti­ci­pa­ci­ja kul­tur­ne po­li­ti­ke Dru­ge Ju­go­sla­vi­je bio je te­o­rij­ski i prak­tič­ni kon­cept in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. to je vi­še objek­tiv­no po­tvr­đi­va­la da u sve pu­ni­joj me­ri uva­ža­va sa­mo­svoj­ nost i rav­no­prav­nost na­ro­da ko­ji je tvo­re. taj je skup bio ne­sum­nji­ vo čin naj­i­zra­zi­ti­je de­mo­kra­ti­za­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ ke.

• Šta bi­ste re­kli o kon­cep­tu de­me­tro­po­li­za­ci­je kul­tu­re? Ko­li­ko je ta­kav kon­cept re­a­li­zo­van od se­dam­de­se­tih go­di­na do da­nas. 3 tri naj­ve­ća ur­ba­na i kul­tur­na cen­tra van pre­sto­nog gra­da – re­đe sve­snom vo­ljom su­ve­re­nih upra­vlja­ča dr­ža­vom i dru­štvom. so­ci­ja­li­za­ci­ju kul­tu­re. po­što se – što je ta­ko­đe za­ko­no­mer­nost kul­tur­nog pro­ce­sa – naj­vi­ši do­me­ti umet­no­sti i kul­tu­re mo­gu ostva­ri­va­ti sa­ mo u uslo­vi­ma otvo­re­no­sti i uni­ver­zal­no­sti. ras­pra­ve oko na­zi­ va je­zi­ka ko­jim go­vo­re raz­li­či­ti ju­go­slo­ven­ski na­ro­di. U ukup­noj isto­ri­ji dru­ge Ju­go­sla­vi­je. sa­svim raz­li­či­tih po op­štoj. osu­đe­ ne na pa­ro­hi­jal­no bi­ti­sa­nje. što je u naj­ve­ćoj me­ri i do­ pri­ne­lo raz­bi­ja­nju/ras­pa­du Ju­go­sla­vi­je. To je. iz­me­đu osta­log. Tre­ba pri­tom re­ći da me­tro­po­li­za­ci­ja kao re­al­no sta­nje ne po­ga­đa sa­ mo kul­tur­ni raz­vi­tak i kul­tur­ni ži­vot pro­vin­ci­je. Me­đu za­i­sta broj­ne i od ze­mlje do ze­mlje raz­li­či­te uzro­ ke ta­kvog sta­nja tre­ba uvr­sti­ti kao naj­va­žni­je: du­go­traj­ no. bi­lo sa ci­ljem ki­da­nja ono­ga što te na­ro­de i nji­ho­ve kul­tu­re i na­ro­de or­gan­ski po­ve­zu­je ili pak sa pre­ten­zi­jom na asi­mi­la­ci­ju ma­njin­skih kul­ tu­ra i na­ro­da u ime mi­to­man­ske in­ter­pre­ta­ci­je isto­ri­ je ve­ćin­skog na­ro­da i svo­ja­ta­nja kul­tur­nih ve­li­či­na i vred­no­sti ma­njih na­ro­da. ta kon­cep­ci­ja. A po­sta­le su ne sa­mo tok­sič­no. kao i nje­ne kul­tur­ne po­li­ti­ke pre­ma pra­vi­ma ma­njin­skih na­ro­da i na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. Od­go­vor na ovo Va­še pi­ta­nje ne mo­že bi­ti pot­pun bez naj­kra­ćeg ob­ja­šnje­nja fe­no­me­na me­tro­ po­li­za­ci­je. naj­ši­ru de­se­mi­na­ci­ju naj­vi­ših do­ma­ša­ja umet­no­sti. u vre­me bu­ja­nja na­ci­o­na­li­stič­kih. ili. B. a da­le­ko če­šće unu­tra­šnjom lo­gi­kom spon­ta­nog raz­vo­ja po­je­di­nih dru­šta­va. dok se u nji­ma od­vi­ja in­ten­zi­van kul­tur­ni ži­vot po me­ri po­tre­ba ma­lo­broj­ne. U pra­vu ste ka­da uka­zu­je­te na na­čel­no i prak­tič­no uva­ža­va­nje in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je to­kom ukup­ ne isto­ri­je Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. od­no­sno ni­po­da­štav­nja nje­go­vih je­zič­kih va­ri­jan­ti. u nji­ma ta­ko­đe kon­cen­tri­sa­ne kul­tur­ne i na­ci­o­nal­ne eli­ te. Po­jed­no­sta­vlje­no go­vo­re­ći. ne­go i kan­ce­ro­ge­no tki­vo. nji­ ho­vo sa­mo­po­tvr­đi­va­nje i za nji­hov raz­voj. kao i zlo­ sreć­ne pe­ri­o­de di­vlja­nja na­ci­o­na­li­stič­kih ten­den­ci­ja u bi­ću od­re­đe­nih. evi­dent­no po­sto­ji i ko­ju zo­ve­mo ju­go­slo­ven­ski kul­tur­ni pro­stor. da se – po pra­vi­lu u glav­nom gra­du. ko­je je ne­iz­be­žni pra­ti­lac i pro­iz­vod me­tro­po­li­za­ci­je. jer ih otu­đu­ je od vla­sti­tog za­le­đa i vla­sti­te so­ci­jal­ne osno­ve. . upr­kos kr­va­vom ras­pa­du te dr­ža­ve i po­ma­mi šo­vi­ni­zma u svim nje­nim de­lo­vi­ma. a po­ne­kad i u 2.dïjałøzí SCO ili u to­ku pri­pre­ma do­ku­me­na­ta KEBS vred­no­van od­nos Ju­go­sla­vi­je kao dr­ža­ve i nje­ne po­li­ti­ke me­đu­na­ ci­o­nal­nih od­no­sa.. sam tok raz­vo­ja do­vo­di do to­li­ko enorm­ne kon­cen­tra­ci­je vi­so­kih in­sti­tu­ci­ja i stva­ra­lač­kih sna­ga kul­tu­re i umet­no­sti u tim gra­do­vi­ma. kon­ tra­re­vo­lu­ci­o­nar­no ra­zor­ne kad su od na­ci­o­na­li­stič­kog di­si­dent­stva po­sta­ja­le do­mi­nant­ni part­ner i for­mu­la­tor na­ci­o­nal­nih pro­gra­ma po­li­tič­kih i dr­žav­nih or­ga­na po­ je­di­nih fe­de­ral­nih je­di­ni­ca. pa i agre­siv­no šo­vi­ni­stič­kih in­ter­pre­ta­ci­ja isto­ri­je i kul­tu­ re po­je­di­nih na­ro­da. si­ste­mat­sko po­di­za­nje ni­voa kul­tur­nih po­tre­ba naj­ši­rih slo­je­va na­ro­da itd. to je ten­den­ci­ja ima­nent­na pro­ce­su raz­vo­ja i dugoročnom kul­tur­nom pro­ce­su u ni­zu ze­ma­lja. što je kul­tur­ne in­sti­tu­ci­je i stva­ra­lač­ke sna­ge naj­ve­ćih kul­tur­nih cen­ta­ra oba­ve­zi­va­lo i pod­ sti­ca­lo na de­lo­tvor­nu otvo­re­nost pre­ma vla­sti­tom za­ le­đu i naj­ši­rim slo­je­vi­ma na­ro­da. uti­ca­ lo na stva­ra­nje one traj­ne te­ko­vi­ne to­ga pe­ri­o­da ko­ja i da­nas. Ta­kve su ten­den­ci­je i sna­ge ko­je ih za­go­va­ra­ju du­go i uspe­šno su­zbi­ja­ne od stra­ne vo­de­ćih po­li­tič­kih sna­ga. pod­ ra­zu­me­va­la naj­pu­ni­je ostva­ri­va­nje pra­va na kul­tu­ru. Ekla­tant­ni pri­mer za to su ras­pra­ ve oko in­te­gral­nog ju­go­slo­ven­stva. pa i frak­ci­je. na­rav­no. i pre­ma stva­ra­nju uslo­va za nji­ho­vu rav­no­prav­nost. a iz­ra­zi­to cen­tra­li­stič­ko ustroj­stvo dr­ža­ve i stihijske pro­ce­se in­du­stri­ja­li­za­ci­je i ur­ba­ni­za­ci­je u ze­mlja­ma u ko­ji­ma je me­tro­po­li­za­ci­ja iz­ra­zi­to uoč­lji­va. De­me­tro­po­li­za­ci­ja je bi­la jed­no od na­če­la kom­ plek­sne kon­cep­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je već zbog to­ga što je ona. i da li je to bio kon­ti­nu­i­ra­ni pro­ces ili je bi­lo dis­kon­ti­nu­i­te­ta? 143 Ž. da sa­ mo­za­do­volj­no po­či­nju da se za­tva­ra­ju pre­ma kul­tur­no pro­vin­ci­jal­no za­mr­lom za­le­đu. Ona je po­sto­ja­no osi­gu­ra­ va­na stva­ra­njem in­sti­tu­ci­ja u svim de­lo­vi­ma Ju­go­sla­vi­je sa ci­ljem su­sre­ta­nja i pro­ži­ma­nja kul­tur­nih vred­no­sti sop­stve­nog na­ro­da sa kul­tur­nim do­ma­ša­ji­ma dru­gih ju­go­slo­ven­skih na­ro­da. bi­lo je i pe­ri­o­da kad se na­če­lo mul­ti­kul­tu­ral­no­sti do­vo­di­lo u pi­ta­nje i oko nje­go­vog po­što­va­nja stva­ra­le ozbilj­ne ten­zi­je. pod­sti­ca­nje aspi­ra­ci­ja sva­ke sre­di­ne na op­ti­ma­lan kul­tur­ni raz­voj. ci­ vi­li­za­cij­skoj i kul­tur­noj raz­vi­je­no­sti. i to na ra­čun na­ci­o­nal­nog do­hot­ka ko­ji stva­ra­ju svi. i glo­ri­fi­ka­ci­je. i one­mo­gu­ća­va­ne da se in­fil­ tri­ra­ju u glav­nu ma­tri­cu kul­tur­nog pro­ce­sa. na­ro­či­to ma­njih na­ro­da. ne­go ona du­go­roč­no šte­ti i kul­tur­nom pro­spe­ri­te­tu sa­mih me­tro­po­la.

Sam Kon­ gres kul­tur­ne ak­ci­je na­pad­nut je ubr­zo na­kon odr­ža­va­nja sa iz­ra­zi­to uti­li­ta­ri­stič­ko-bi­ro­krat­skih po­zi­ci­ja de­la onih sna­ga ko­je su se u Sr­bi­ji za­pra­vo ob­ra­ču­na­va­le sa tzv. ne­go nji­ho­vo op­ti­mal­no an­ga­žo­va­nje da se broj ta­kvih cen­ta­ra u ze­mlji uve­ća­va i da sva­ki od njih in­ten­ziv­no obo­ga­ću­je kva­li­tet kul­tur­nog ži­vo­ta vla­sti­tog za­le­đa. do ko­jih je do­šlo uoči lo­ma i u vre­me ras­pa­da Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. Na­rav­no da je u ostva­ri­va­nju ta­ko kon­ci­pi­ra­ne po­li­ ti­ke de­me­tro­po­li­za­ci­je. Spo­či­ta­va­ju­ći to na­če­lo va­žni­ jim po­ru­ka­ma Kon­gre­sa kul­tur­ne ak­ci­je. ve­ka. U Sr­bi­ji je mo­žda taj su­kob dva de­la na­ci­o­nal­ne i du­ hov­ne eli­te bio i ostao i naj­dra­stič­ni­je i naj­vi­še vi­dljiv. i ka­že: „Pre­stup­ni­ci za pi­sa­ćim sto­lom stvo­ri­li su […] onaj du­hov­ni kon­tekst ko­ji je pri­me­ni na­si­lja pri­ba­vio dru­štve­nu sprem­nost na pri­hva­ta­nje. me­đu­ sob­no svi­re­po su­prot­sta­vlje­ne na­ci­o­nal­ne eli­te u sva­kom od ju­go­slo­ven­skih na­ro­da. u po­čet­noj fa­zi na­ sr­ta­ja sr­bo­cen­tra­li­zma na auto­no­mi­je u Sr­bi­ji i na av­no­ jev­ske osno­ve Ju­go­sla­vi­je. za­sto­ji ko­je sam go­re po­me­nuo po­du­da­ra­ju se sa pe­ri­o­di­ma kri­ze ukup­nog raz­vo­ja. upr­kos naj­bo­ljim na­me­ra­ma nje­go­vih iza­zo­vi­ ma vre­me­na ne­do­ra­slih upra­vlja­ča i upr­kos nji­ho­voj le­ po­re­koj re­to­ri­ci. sa re­in­ kar­na­ci­jom ri­gid­nog cen­tra­li­zma kao osnov­nog na­če­la ustav­nog ustroj­stva no­vo­stvo­re­nih dr­ža­va na pro­sto­ru Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. ka­kvo je bi­lo ono ko­je je pret­ho­di­lo na­šim sra­mot­ nim is­tre­blji­vač­kim ra­to­vi­ma i kr­va­vom ras­pa­du dru­ge Ju­go­sla­vi­je. po Va­šem mi­šlje­nju. ko­ju je kao na­če­lo raz­ra­dio. Me­đu­tim. Holm Zund­ha­u­ sen eks­pli­ci­ra da će se u bu­du­ćim sud­skim pro­ce­si­ma po­sve­će­nim zlo­či­ni­ma na tlu biv­še Ju­go­sla­vi­je mo­ra­ti pra­vi­ti raz­li­ka iz­me­đu pre­stup­ni­ka za pi­sa­ćim sto­lom. on je na sed­ni­ci jed­nog od naj­vi­ših fo­ru­ma dr­ža­ve me­ne lič­no. kao jed­nog od eks­po­ni­ra­ni­ jih for­mu­la­to­ra tih po­ru­ka. B. ak­te­ra od sa­mog po­čet­ka. Ona do­mi­nant­na eli­ta je za sa­da sa­mo mo­ral­no i in­ te­lek­tu­al­no od­go­vor­na za sro­za­va­nje srp­skog na­ro­da na ge­no­cid­ni. do 21. nad­me­no­sti ili sle­pi­la. ili bar et­nič­ke „Sr­bi­sla­vi­je”. otvo­re­ni na­pad na na­če­lo de­me­tro­po­li­za­ ci­je iz­vr­šio je čel­ni čo­vek tih sna­ga i „naj­vi­ši” pr­vak Re­pu­ bli­ke Sr­bi­je tek de­se­tak go­di­na ka­sni­je. knji­žev­ni­ci i na­uč­ni­ci ko­ji su iz uve­re­ nja. a kao in­te­gral­ni deo ce­lo­vi­te kon­cep­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ke kao kul­tur­ne ak­ci­je po­tvr­dio i pre­po­ru­čio i Kon­gres kul­tur­ne ak­ci­je. ma­njin­sku i bit­no dru­ga­či­ju. srp­ skim li­be­ra­li­zmom. kao i sa du­gim pe­ri­o­dom ne­spo­sob­no­sti mla­dih vi­še­stra­nač­kih „de­mo­kra­ti­ja” da kon­so­li­du­ju na­še dru­štvo kao po­li­tič­ko dru­štvo i dr­ža­vu kao do­vr­še­nu dr­ža­vu. do onog isto­rij­ski gr­la­tog ur­li­ka mo­ga pri­ja­ te­lja Ra­de­ta Kon­stan­ti­no­vi­ća u bom­bar­do­va­nom Sa­ra­je­vu. ve­li­ke de­lo­ve dru­štva za­stra­ši­va­li ge­no­cid­nim to­po­si­ ma. ili o onoj. Pri­tom na­po­mi­njem da u ta­ko zlo­gu­kim vre­me­ni­ ma. i pre­ma pre­su­da­ma me­đu­na­rod­nih. ko­ja se tom zlo­dr­skom po­zi­vu na no­ve ko­lek­tiv­ne po­ko­lje po ce­nu sva­ ko­li­kog stra­dal­ni­štva. po­tre­be za po­tvr­đi­va­njem. od­luč­no su­ prot­sta­vlja­la. sce­na­ri­ji­ma ugro­že­no­sti. bi­lo sta­no­vi­tih. pa i vla­sti­tog op­stan­ka. u či­jem je ra­du ina­če i sam su­de­lo­vao. ume­sto Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. ra­nih osam­de­se­tih op­tu­žio da sam – za­go­va­ra­ju­ći to na­če­lo – za­pra­vo vr­lo smi­šlje­no već se­dam­de­se­tih po­ku­šao da sa an­ti­srp­skih po­zi­ci­ja mi­ni­mi­ zi­ram zna­čaj Be­o­gra­da kao glav­nog gra­da Re­pu­bli­ke. na­ci­o­nal-se­pa­ra­ti­stič­koj. I na onu dru­gu. pa i po­gub­nih za­sto­ja. te­o­ri­ja­ma za­ve­re i te­ra­ li u hi­ste­ri­ju…” Po nje­go­vom mi­šlje­nju. ko­ja je od­i­gra­la ulo­gu bu­re­ve­sni­ka zlo­de­la či­ji su iz­vr­ši­o­ci naj­če­ šće bi­li oni ko­je je zov tih eli­ta za­veo i učinio zlo­čin­ci­ma. bi­lo da je reč o onoj ko­ja je po­zi­va­la na sve­tu boj­nu za stva­ra­nje srp­ske. A dru­štvo či­ji ukup­ni raz­voj usme­ra­va sti­hi­ja dru­štvo je u ko­me je me­tro­po­li­za­ci­ja kul­tu­re i pa­ro­hi­ja­li­za­ci­ja pro­vin­ci­je ne­iz­be­žna za­ko­no­ mer­nost. nji­ho­ va ne­spo­sob­nost da de­fi­ni­šu stra­te­gi­ju raz­vo­ja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u uslo­vi­ma tran­zi­ci­je. sa­u­če­sni­ka i po­sma­tra­ča. di­jag­no­ze i oce­ne gu­sto sa­dr­ža­ne i sko­ro ubo­ji­to sna­žno for­mu­li­sa­ne u pa­su­su ko­jim je in­spi­ri­sa­no Va­še pi­ta­nje. ulo­ga in­te­ lek­tu­al­nih eli­ta u pro­ce­su ras­pa­da Dru­ge Ju­go­sla­vi­je? Ž. pa i isto­rij­ 144 . oni su stvo­ri­li du­hov­nu kli­mu ko­jom je le­gi­ti­mi­sa­no na­si­lje po­li­ti­ča­ ra i voj­ni­ka. sa pe­ri­o­di­ma ge­no­cid­nih ra­to­va „u ko­ ji­ma Sr­bi­ja ni­je uče­stvo­va­la”. Ta je eli­ta ne­pre­mo­sti­vo i ne­po­mir­lji­vo po­de­lje­na na onu iz­ra­zi­ to do­mi­nant­nu. za­pe­nu­ša­no ra­to­bo­rač­ku i iz­ra­zi­to šo­vi­ni­ stič­ku. i di­vlja­njem šo­vi­no­na­ci­zma ko­ji je ne­ga­ci­ja sva­kog hu­ma­ni­zma i sva­ke kul­tu­re. Ina­če. • U Isto­ri­ji Sr­bi­je od 19. Bi­la su to ona du­hov­na li­ca.dïjałøzí Pri­tom tre­ba is­ta­ći da po­li­ti­ka de­me­tro­po­li­za­ci­je ne pod­ra­zu­me­va spu­ta­va­nje kul­tur­nog raz­vo­ja me­tro­po­le i dru­gih ve­li­kih kul­tur­nih cen­ta­ra dok se nji­ma ne pri­bli­ži pa­ro­hi­jal­no kul­tur­no za­o­sta­la „pro­vin­ci­ja”. la­ko mo­že­te uoči­ti po­sto­ja­nje bar dve. Ka­kva je. od­no­sno. Pa da od­mah ka­žem: naj­sve­srd­ni­je že­lim da se ovo oče­ki­va­nje ce­nje­nog Hol­ma Zund­ha­u­se­na ostva­ri u onoj ogrom­noj me­ri u ko­joj su pro­kle­to isti­ni­te kon­sta­ ta­ci­je.

da­nas ne po­sto­je ni ele­ men­tar­ne pret­po­stav­ke za osi­gu­ra­nje je­din­stva du­go­roč­ no re­le­vant­ne po­li­tič­ke vo­lje. Zbog to­ga ona. bez ob­zi­ra na sti­hi­ju i kon­fu­zi­ju u ko­joj se ku­pa. Ono što u da­tim uslo­vi­ma slo­vi kao „kul­tur­na po­li­ti­ka”. jer ve­ru­jem da će do pret­po­ stav­ki za ta­kvo su­do­va­nje kad-tad do­ći. su­ma je pa­bi­ra­ka re­še­nja iz vre­me­na o kom smo mi raz­go­va­ra­li i ad hoc 145 do­set­ki pro­la­znih i ne baš uvek pro­mi­šlje­no oda­bi­ra­nih čel­ni­ka re­so­ra kul­tu­re. po mo­me su­du. Za­i­sta. Pro­sto zbog to­ga što ve­o­ ma ce­nim ono što u Po­kra­ji­ni po­ku­ša­va­ju da ura­de nad­le­ žni or­ga­ni za kul­tu­ru i lju­di ko­ji ih vo­de. ali ni ti do­ma­ša­ji ni za jo­tu ne uspe­va­ju da po­rek­nu isti­nu da mi već de­ce­ni­ja­ma ni kul­tur­ne po­li­ti­ ke ni pretpostavke za nje­no po­sto­ja­nje ne­ma­mo. pa ću pr­vo da se iz­vi­nim što se naj­ve­ći deo na­šeg raz­go­vo­ra od­no­sio na kul­tur­ni raz­vi­tak i prak­su Dru­ge Ju­go­sla­vi­je. je­dan od po­kre­ta­ča Stra­ži­lov­skih su­sre­ ta i dru­gih kul­tur­nih ak­ci­ja mla­de stva­ra­lač­ke in­te­li­gen­ ci­je svo­ga vre­me­na. ni­ti oko po­li­tič­kih osno­va od ko­jih tre­ba da po­la­zi ta­kav raz­voj. To na­rav­no ni za jo­tu ne uma­nju­je do­ma­ša­je ko­je. ne­po­pra­vlji­vi sam op­ti­mi­sta. a ni mi­ni­mu­ma sa­gla­sno­sti oko si­ste­ma vred­no­sti ko­ji­ma dru­štvo du­go­roč­no te­ži. pa i da­vi na­ša kul­tur­na prak­sa. ne mo­že da us­tvr­di ko­li­ko sred­sta­va uop­šte ima. Jer. Što se pak ti­če opi­plji­vi­jih pra­vo­sud­nih sank­ci­ja onih ko­ji su iz­vr­ši­li du­hov­ni zlo­čin ra­ta i ko­ji su ve­o­ma od­go­ vor­ni za du­hov­no ra­to­bo­ra­štvo i sve nje­go­ve po­sle­di­ce. Glav­ni ured­nik zna­me­ni­te no­vo­sad­ske Tri­bi­ne mla­ dih (1957–1958). A još sam ne­po­pra­vlji­vi­ji skep­tik ka­da raz­mi­šljam o to­me ka­da će do to­ga do­ći. B. Ovoj ma­njin­skoj. ko­ja je po­li­tič­ki naj­od­go­vor­ni­ja za zlo­či­nač­ku po­li­ ti­ku vo­đe­nu u ime na­ro­da ko­me pri­pa­dam. ak­tu­el­no naj­re­či­ti­je go­vo­re po­te­ zi „i ov­da­šnjih i ta­mo­šnjih” kle­ro­na­ci­o­na­li­sta i sr­bo­cen­tra­li­ sta – upreg­nu­tih u ko­la agre­siv­no an­ti­voj­vo­đan­ske po­li­ti­ke vla­da­ju­će par­ti­je i nje­nog sve­moć­nog vo­đe na če­lu uni­so­ no an­ti­voj­vo­đan­ske re­pu­blič­ke Vla­de – sra­ču­na­ti na to da one­mo­gu­će op­sta­nak i de­lo­va­nje VA­NU. . pri­pa­da čast za kakvo-ta­kvo spasavanje ča­sti vla­sti­tog na­ro­da. Ži­van Be­ri­sa­vlje­vić je ro­đen 19. sa­mo da pod­se­tim – o to­ me go­vo­ri­mo u mo­men­tu kad ovom ze­mljom upra­vlja­ ju re­in­kar­ni­ra­ne gar­ni­tu­re one crnočemerne ko­a­li­ci­je na vla­sti. a ka­mo­li du­go­roč­no. kao i ne­ke od in­sti­ tu­ci­ja kul­tu­re – u uslo­vi­ma kad Po­kra­ji­na već vi­še de­ce­ni­ja eg­zi­sti­ra u ste­ga­ma usta­va ko­ji su joj „ude­li­li” oskud­nu fa­ sad­nu auto­no­mi­ju. Mar­tin­ci. Ne­ma ni ele­men­tar­nog kon­ sen­zu­sa oko ci­lje­va du­go­roč­nog raz­vo­ja dru­štva. Srem. kao no­vi oso­be­ni ob­lik stra­ho­vla­ de. Okol­no­sti to­ga ne­po­vrat­nog vre­me­na na mno­go su na­či­na de­lat­nim no­si­o­ci­ma kul­tur­ne po­li­ti­ke bi­le da­le­ko na­klo­nje­ni­je od ovih u ko­ji­ma kul­tur­na po­li­ti­ka po­ku­ša­va da se ar­ti­ku­li­še da­nas. sep­tem­bra 1935. a di­plo­mi­rao na Vi­so­koj ško­li po­li­tič­kih na­u­ka u Be­o­gra­du. I. od­no­sno. naj­zad. Stu­di­rao pra­va i ap­sol­vi­rao na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. u in­ter­ak­ci­ji sa iz­nu­di­ca­ma ko­je iz­ bok­su­ju ko­te­ri­je i lo­bi­ji iz kri­la sa­me kul­tu­re. „učin­ko­vi­tu” kul­tur­nu po­li­ti­ku. uz gor­či­nu zbog isto­rij­ske ne­mo­ći da taj na­ci­o­nal­ni su­no­vrat spre­či. a ko­li­ko mo­že da odvo­ji za kul­tu­ru itd. kad se na nje­ne po­li­tič­ke in­sti­tu­ci­je per­ ma­nent­no na­sr­će da bi ih se pri­si­li­lo da i to ma­lo auto­no­ mi­je sa­mo do­ki­nu. A ne znam da li iko re­le­van­tan i de­lo­tvo­ran i raz­mi­šlja o kon­cep­ci­ji ko­ja tre­ba da bu­de hu­ma­ni­stič­ka su­šti­na sve­ga to­ga. kad Vla­da Po­kra­ji­ne ni­jed­nog tre­nut­ka. Pre sve­ga. a da opa­sno ne ugro­ze svo­je vla­sti­te vla­sto­hle­pač­ke po­zi­ci­je? • Ka­ko vi­di­te kul­tur­nu si­tu­a­ci­ju u Sr­bi­ji i Voj­vo­di­ni da­ nas? Da li je mo­gu­će go­vo­ri­ti o za­tvo­re­nim ili otvo­re­ nim kul­tu­ra­ma? Ž. već uve­li­ko pre­ti da pot­pu­no anu­li­ra ina­če sti­dlji­ve po­ma­ke na­šeg dru­štva ka istin­skoj evrop­skoj de­mo­kra­ti­ji. s ob­zi­rom na mo­ju re­pu­ta­ci­ju „ove­šta­log auto­no­ma­ša” – ne bih se u ovom raz­go­vo­ru upu­štao u te­mu „kul­tur­na po­li­ti­ka u Voj­vo­di­ni”. ne pre­za­ju­ći ni od naj­ci­nič­ni­jih sud­skih ša­ra­da i jav­nih ini­ci­ja­ti­va li­še­nih ele­ men­tar­nog mo­ra­la i do­sto­jan­stva jav­nog go­vo­ra i de­la­nja. na kul­tur­nu po­li­ti­ku kre­i­ra­nu i vo­đe­nu u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji u vre­me kad sam i lič­no u sve to bi­vao naj­a­gil­ni­je inol­vi­ran.dïjałøzí ski. A bez tih pret­po­stav­ki te­ško je osmi­sli­ti bi­lo ka­kvu. O mi­ze­ri­ji te po­zi­ci­je Po­kra­ji­ne kao ku­kav­nog „či­ni­o­ ca” po­li­ti­ke u obla­sti du­ha. da li iko mi­sli da sme­ju iskre­no i po­kaj­nič­ki uda­ri­ti na po­li­ti­ku svo­jih po­li­tič­kih oče­va. ne­po­re­ci­vih su­do­va. Na ne­ki na­čin već sam iz­lo­žio ele­men­te za od­ go­vor na Va­še po­sled­nje pi­ta­nje. i ne po­sto­ji. ipak ostva­ru­ju na­ši umet­ni­ci i en­tu­zi­ja­stič­ ni kul­tur­ni de­lat­ni­ci. što bi re­kli bra­ća Hr­va­ti. Stra­hu­jem da upra­vo taj pri­mer za­stra­šu­ju­će uka­zu­je na ono što Voj­vo­di­na i kul­tu­ra mo­gu da oče­ku­ju u ze­mlji u ko­joj „de­mo­kra­tu­ra”. i ne ve­ru­jem da će u do­gled­no vre­me bi­ti dru­ga­či­je.

kao i u elek­tron­skim me­di­ji­ma. ja­nu­a­ra 1989. Broj­ne član­ke. do 1981. Voj­vo­di­ne. u kojem je ob­ja­vio broj­ne član­ke. „jo­gurt re­vo­lu­ci­je”. bio je član Ured­ni­štva. Da­na­su i Dnev­ni­ku. pred­sed­nik Po­kra­jin­skog i član Sa­ve­znog sa­ ve­ta za me­đu­na­rod­ne od­no­se. zbog od­luč­nog jav­nog su­prot­sta­vlja­nja toj po­li­ti­ci. Od no­vem­bra 1981. Pred­vo­dio ili bio za­me­nik še­fa ju­go­slo­ven­skih de­ le­ga­ci­ja na zna­čaj­nim me­đu­na­rod­nim kon­fe­ren­ci­ja­ma u si­ste­mu OUN (Pr­vo spe­ci­jal­no za­se­da­nje NVO za mir i sa­rad­nju. na­u­ku i kul­tu­ru. Na­šoj bor­bi. Za­gre­bu. bio je predsednik (i osnivač) Sve­na­ci­o­nal­nog de­mo­krat­skog fron­ta Voj­vo­di­ne. do 1962. TV i iz­da­vač­ku de­lat­nost. U ok­to­bru 1988. Tre­ći pro­gram. pred­sed­nik Skup­šti­ne i Sa­ve­ta No­vo­sad­skog uni­ ver­zi­te­ta. u dru­gim re­pu­bli­ka­ma i u ino­stran­stvu. Od 1960. De­mo­kra­ti­za­ci­ja dru­štva i SKJ i op­se­žne stu­di­je Obra­ zo­va­nje iz­me­đu pro­šlo­sti i bu­duć­no­sti. Sr­bi­je i Ju­go­sla­vi­je. pa sve do ok­to­bra 1988. bio je na funk­ci­ ji am­ba­sa­do­ra SFRJ u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. kao i u Po­kre­tu ne­svr­sta­nih (Pr­va kon­fe­ren­ci­ja mi­ni­sta­ra in­for­ma­ci­ja NZ i dr. pred­sed­nik Sa­ve­ta ča­so­pi­sa Sa­vre­me­ nost. se­kre­tar Ko­ mi­si­je za re­for­me SKS (1966–1967). za­gre­bač­ki ne­delj­nik Da­nas. re­pu­blič­ki se­kre­tar za obra­zo­va­nje. a po­tom i na sve jav­ne funk­ci­je. do 1965. ob­ja­vio broj­ne član­ke i ras­pra­ve u ni­zu zbor­ni­ka. pod­neo ostav­ku na član­stvo u Pred­sed­ni­štvu PKSKV.). Bor­bi. od­lu­ ka­ma PKSKV i CKSKS is­klju­čen iz Sa­ve­za ko­mu­ni­sta (sta­tu­tar­na pro­ce­du­ra ni­je za­vr­še­na zbog ras­pa­da SKJ). do fe­bru­a­ra 1977. a od sep­tem­bra 2005. Bi­te­fa. član je Sa­ve­ta i po­ča­sni član Voj­vo­đan­skog klu­ba. No­si­lac je broj­nih vi­so­kih ju­go­slo­ven­skih i stra­nih od­li­ko­va­nja i jav­nih pri­zna­nja. pred­sed­ nik Po­li­tič­kog sa­ve­ta So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Voj­vo­di­ne. bio je is­tak­nu­ti ru­ko­vo­di­lac or­ ga­ni­za­ci­je Na­rod­ne omla­di­ne No­vog Sa­da. Je­dan od po­kre­ta­ča i ak­tiv­nih su­de­o­ni­ka če­ti­ri Voj­ vo­đan­ske kon­ven­ci­je (VK). Po­gle­di (Sa­ra­je­vo). je­dan je od po­kre­ ta­ča Fe­sta. Od fe­bru­a­ra 1977. ča­so­pi­sa. član i pred­sed­nik Od­bo­ra za na­gra­du AV­NOJ-a. na­ u­ke.dïjałøzí Od 1955. kao i Uni­je so­ci­ja­li­sta Voj­vo­di­ne. ra­dio. potpredsednik Po­li­tič­kog ve­ća Če­tvr­te VK – od ju­na 2012. pred­sed­nik Li­ge za mir i rav­no­prav­nost na­ro­da i za me­ đu­na­rod­nu sa­rad­nju. obra­zo­va­nja. kao i kul­tur­no-obra­zov­nih te­le­vi­zij­skih se­ri­ja u funk­ci­ji opi­sme­nja­va­nja i obra­zo­va­nja od­ra­slih. Od ju­na 1972. ži­vi i ra­di u No­vom Sa­du. zbog otvo­re­nog su­ko­ ba sa po­li­ti­kom Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća. do nje­nog za­kon­skog uki­da­nja. do sep­ tem­ bra 2005. Kao jav­ni i kul­tur­ni de­lat­nik. a od 1978. kao pre­vre­me­no pen­zi­o­ni­sa­ni po­ li­ti­ko­log.). imao je ne­ko­li­ko zna­čaj­nih funk­ci­ja: član Pred­sed­ni­štva PKSKV. Godine 1990. bio je se­kre­tar Ide­o­lo­ške ko­mi­si­ je i član Or­ga­ni­za­ci­o­no-po­li­tič­kog se­kre­ta­ri­ja­ta Cen­tral­ nog ko­mi­te­ta SK Sr­bi­je i pred­sed­nik Ko­mi­si­je CKSKS za štam­pu. Ne­za­vi­sne. UNEP itd. Be­mu­sa i Tre­ćeg pro­gra­ma Ra­dio Be­ o­gra­da. potpredsednik Sa­ve­ta za ne­go­va­nje mi­sa­o­nog na­sle­đa i ma­ni­fe­sta­ci­je Da­ ni Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. bio je sa­vet­nik i po­moć­nik Sa­ve­znog se­kre­ta­ra za ino­stra­ne po­slo­ve. hre­sto­ma­ti­ja. u ni­zu te­mat­skih zbor­ni­ka. Pe­da­go­ška mi­ sao i So­ci­ja­li­zam (Be­o­grad) i dru­gim. stu­di­je i in­ter­vjue ob­ja­vlji­vao u Po­li­ti­ci. i pr­vi am­ba­sa­dor SFRJ u Re­pu­bli­ci Ir­skoj. ko­ja se do ga­še­nja 2013. in­for­ma­ci­ja i spor­ta. kao i Kon­gre­sa kul­tur­ne ak­ci­je itd. Mo­ni­tor. U for­mal­noj je pen­zi­ji od 1991. od­no­sno. do 1971. stu­di­je i ras­pra­ve. od­no­ sno glav­ni ured­nik ča­so­pi­sa za dru­štve­nu kri­ti­ku i te­o­ ri­ju Gle­di­šta. li­sto­va i ra­ dij­skih pro­gra­ma u Be­o­gra­du i No­vom Sa­du. Od 1963. NIN. a od 1967. umet­no­sti i kul­tu­re (VA­NUK) – od av­gu­sta 2015. In­ter­vju i dr. kon­sul­tant­skim i po­sred­nič­kim uslu­ga­ma i dru­gim po­slo­vi­ma. do ju­la 1981.). član/pot­pred­sed­nik Uprav­ nog od­bo­ra Voj­vo­đan­ske aka­de­mi­je na­u­ka. u dru­gim dnev­nim i ne­delj­ nim li­sto­vi­ma u No­vom Sa­du. Po­red knji­ga Kul­tur­na po­li­ti­ka kao kul­tur­na ak­ci­ja. Vre­me. ko­pred­sed­nik ko­or­di­na­ci­o­ nih od­bo­ra Dru­ge (2006) i Tre­će VK (2006). pot­pred­sed­nik Glav­nog od­bo­ra Ste­ri­ji­nog po­zor­ja. pred­sed­nik Sa­ve­ta Cen­tra za po­ li­tič­ka i dru­štve­na is­tra­ži­va­nja „Ste­van Do­ronj­ski” itd. osnovao je Agen­ci­ju MiR („Mi­sli i re­či”). UNE­SCO. član Sa­ve­ta ča­so­pi­sa So­ci­ja­li­zam i Me­đu­na­rod­nog okru­glog sto­la So­ci­ja­li­zam i sa­vre­me­ nost u Cav­ta­tu. niz go­di­na po­sle to­ga jav­no sa­ta­ni­zo­van kao „ide­o­lo­ška per­ja­ni­ca voj­vo­đan­skog auto­no­ma­štva”. 146 . do 1967. na Tre­ćem pro­gra­mu Ra­dio Be­o­gra­da. kao i u ča­so­pi­si­ma Po­lja. član Uprav­nog od­bo­ra i Sa­ve­ta Ma­ti­ce srp­ske. Od 1981. Sa­ra­je­vu i Pod­ go­ri­ci (Ko­mu­nist. Sa­vre­me­nost (No­vi Sad). ba­vi­la iz­da­va­štvom. U ime SFRJ pot­pi­sao niz kon­ven­ci­ja i pro­gra­ma me­đu­dr­žav­ne bi­la­te­ral­ne sa­rad­nje u obla­sti kul­tu­re. Od no­ vem­ bra 1990. u vre­me tzv.

.

.

.

154 .

kóòrdînäte 155 .

.

1 7 5 . 1 9 7 . 1 7 9 . 1 7 6 . 1 9 8 . 1 8 0 . f @ g m a i l .f o t o M a n k i c h i S h i n s h i m a n k i c h i . 1 7 8 . c o m s t r a n a : 1 9 5 . . 1 5 4 . 1 5 3 . 1 7 7 . 1 5 2 . 1 9 6 .

na­sta­vlja­ju se u na­red­nim de­ce­ni­ja­ma i tra­ ju do po­čet­ka de­ve­de­se­tih go­di­na. maj­ stor je­din­stve­nog Lo­go­sa. Sarajevo. Od­jek. mi­sao ko­ja iz­mi­če po­li­ti­za­ci­ji go­vo­ra ona­ko ka­ko je ne­svo­dlji­va na stav”. Sa­ra­jev­sko iz­da­nje knji­ge Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća Na mar­gi­ni – iz­bo­ra iz nje­go­vih ese­ja o kul­tur­nom ži­vo­tu Sa­ra­je­va. sep­tem­bra 2001. ob­ja­vlji­van i na­gra­đi­van.kóòrdînäte UDC 821. jer je otvo­re­na za dru­go i dru­ga­či­je. „Sa­ra­je­vo ko­je znam”. po­seb­no o sa­ra­jev­skim ča­so­pi­si­ma Iz­raz. Kon­stan­ti­no­vić je na­ru­ša­vao ste­re­o­ tip o Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni kao „tam­nom vi­la­je­tu”. ka­da ih rat bru­tal­no pre­ki­da. Po­sle ra­ta. či­ji je Iz­raz po­stao je­dan od naj­va­žni­jih sre­di­šta na­ših mi­sli. on je za Sa­ra­je­vo bio „glas sa­ vje­sti u ne­vre­me­nu”. u Beogradu. oko ko­jeg smo se oku­plja­li. Ve­ze Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća sa pred­stav­ni­ci­ma slo­že­ne i u isto vre­me je­din­stve­ne in­te­lek­tu­al­ne za­jed­ ni­ce u Sa­ra­je­vu da­ti­ra­ju od ra­nih pe­de­se­tih go­di­na pro­ šlo­ga ve­ka. este­ti­čar. Za­to Kon­stan­ti­no­vi­će­vo li­sta­nje sa­ra­jev­skih ča­so­pi­sa. ali pre ne­go što po­ku­šam da je ob­ja­snim.09 Konstantinović R. Ka­da je. de­ve­de­se­tih go­di­na. Kon­stan­ti­no­vić se vra­tio ono­me što se ra­tom hte­lo uni­šti­ti. kao i oko Od­je­ka Če­de Ki­si­ća.163. Latinka Perović. Sa ovog sta­ no­vi­šta. Za­jed­no su po­no­vo kre­nu­li od tog na­sle­đa. 158 . ali je za­u­vek pre­ži­ve­lo: ne sa­mo u pam­će­nju ne­go kao kli­ca no­vog po­čet­ka. Iz­raz. To je kul­tu­ra raz­li­či­to­sti či­ja je mi­sao u na­sta­ja­nju di­ja­lo­ška. Za vre­me ra­ta. U Ra­do­mi­ru Kon­stan­ti­no­vi­ću in­te­lek­tu­al­na za­jed­ni­ ca Sa­ra­je­va ni­je ni­ka­da pre­sta­ja­la da pre­po­zna­je sa­go­vor­ni­ ka či­je se de­lo opi­re sva­koj vr­sti apri­o­ri­zma. de­lu­je po­put kr­vo­to­ka. Li­sta­ju­ći sa­ra­jev­ske ča­so­pi­se. To je ži­va mi­sao u na­sta­ja­nju. na­ro­či­to iz isto­rij­ske per­spek­ti­ve. pr­vo­ra­ zred­ni ese­ji­sta. Beograd. „to je Ka­sim Pro­bić. sa dru­gim kul­tur­nim cen­tri­ma u Ju­go­sla­vi­ji. Srbija Radomir Konstantinović opet u Sarajevu Na Margini (University Press. Ipak. mo­žda. pr­vi put na­kon ra­ta do­šao u Sa­ra­je­vo. Go­vo­ri­ću o toj po­ve­za­no­sti. maja 2015. I to je Foht. ese­ja ko­ji su še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na pro­ šlo­ga ve­ka emi­to­va­ni na Tre­ćem pro­gra­mu Ra­dio Be­o­ gra­da – je­dan je od vi­še do­ka­za kon­ti­nu­i­ra­ne po­ve­za­no­sti ovog srp­skog pi­sca sa stva­ra­o­ci­ma oso­be­ne kul­tu­re Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. 19. i to je Midhat Be­gić. ali sa nje­go­vom ne­u­ni­šti­vo­šću u pam­će­nju. Kon­stan­ti­no­vić i stva­ra­o­ci u Sa­ra­je­vu sre­li su se na ru­še­vi­na­ma onog kul­tur­nog na­sle­ đa ko­je je rat hteo da uni­šti. pod­se­ti­ću na ne­ke či­nje­ni­ce ko­je ob­ja­šnja­va­ju i po­ja­vu knji­ge Na mar­gi­ni u Sa­ra­je­vu. i Hu­ so Tah­mi­ščić. 2013) Reč na promociji sarajevskog izdanja knjige Radomira Konstantinovića Na margini. pre ra­ta. Na mar­gi­ni i ni­je. Ne­po­ sred­ne be­le­ške Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća o sa­ra­jev­skim knji­žev­nim ča­so­pi­si­ma or­ke­stri­ra­ju se u jed­nu ce­li­nu ko­ ja go­vo­ri o ži­voj ko­mu­ni­ka­ci­ji Sa­ra­je­va sa Be­o­gra­dom. re­kao je ta­da Kon­stan­ti­no­vić. ako nje­ga bu­de. sa sve­tom. sja­jan tu­mač Ador­na i Lu­ka­ča. 23.4-4. U Sa­ra­je­vu je Kon­stan­ti­no­vić. ade­kva­tan na­slov knji­ge. Ži­vot. sa­mo fi­zič­ki.

U ra­tu u Hr­vat­skoj uni­šte­na je Kon­stan­ti­no­vi­će­va pre­pi­ska sa Ber­tol­dom Breh­tom. u ra­tu po­ra­že­nu ve­li­ko­srp­sku po­li­ti­ku. Ra­do­mir Kon­ stan­ti­no­vić je i da­lje me­ta velikosrpskih na­ci­o­na­li­sta ko­ji. na či­jim se tri­bi­na­ma. Za­ću­tao je. Austri­ji… Ali se u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić ni­je ni mo­gao ni hteo da se pri­dru­ži uni­so­nom. Ne po­ sto­ji ni­je­dan ob­lik na­si­lja ko­ji ta­mo ni­je po­ka­zao svo­je na­ ka­zno li­ce: ubi­ja­nje. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić se. U Ne­mač­koj. se­kun­dar­ne. Ni­je slu­čaj­no u Sa­ra­je­vu. Na tra­gu one isto­rij­ske tra­di­ci­je u Sr­bi­ji. Ni­je slu­čaj­no u Sa­ra­je­vu obe­le­že­na 75. iza­šlo osmo iz­da­nje Fi­lo­so­fi­je pa­lan­ke. Dur­či­nov je pu­to­vao 48 sa­ti. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić ni­je kon­struk­ci­ja jed­nog no­vog mi­ta: ni­šta od to­ga ne bi bi­lo su­prot­ni­je du­hu nje­go­vog ce­lo­kup­nog de­la. jed­no­gla­snom jav­nom go­vo­ru. ve­ka. U isto vre­me. To ne sa­mo da ose­ća­ju ne­go i zna­ ju stva­ra­o­ci kul­tu­re u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. si­lo­va­nje. no­ vi­na­ri. po­li­ti­ča­ri… Kon­stan­ti­no­vić se po­vu­kao iz jav­nog ži­vo­ta ko­ji je bio sav u tom zna­ku. ob­li­ko­va­la jed­na stra­te­gi­ja ne­go­va­nja mi­sa­o­nog na­ sle­đa Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. Bio je na­pa­dan kao iz­daj­nik. Zlo je u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni po­ka­za­lo ne­ve­ro­vat­nu ima­gi­na­ci­ju. na­šao na če­lu Be­o­grad­skog kru­ga. go­di­ne. uni­šti­la po­me­nu­tu šan­su. osta­la su tra­jan iza­zov. go­di­šnji­ca ro­đe­nja Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. su­prot­sta­vljao oru­ža­nim su­ko­bi­ma. po­sle vi­še iz­ da­nja ko­ja je u Be­o­gra­du ob­ja­vio po­koj­ni Sa­va Da­u­to­vić. sve­šte­ni­ci. a ne on lič­no. uvek ak­tu­e­lan po­ziv na di­ja­log. Ali ne i za Ra­do­mi­ra Kon­stan­ti­no­vi­ća. a sum­nja­lo se i u nje­go­vo men­tal­ no zdra­vlje. ter­ci­jar­ne grob­ni­ce… Za obič­ne lju­de ko­ji su ži­ve­li svo­je ma­le ži­vo­te rat je bio ka­ta­stro­fa ko­ja se na njih od­jed­nom sru­či­la. U naj­te­žim da­ni­ma za Sa­ra­ je­vo. pro­fe­so­ri. pljač­ka. spo­ra­zu­ me­va­nje su­prot­sta­vlja­lo ubi­ja­nju. Da bi sti­gao iz Sko­ plja. ka­da se ju­go­slo­ven­ska kri­za pri­bli­ ža­va­la vr­hun­cu. pro­fe­sor Mi­ha­i­ lo Kon­stan­ti­no­vić. za nje­ga je sre­di­šte ra­ta de­ve­de­se­tih go­di­na bi­la Bo­sna i Her­ce­go­vi­na. On pri­pa­da kul­tu­ri srp­skog na­ro­da i ne mo­že bi­ti re­du­ko­van bez šte­te po njen istin­ ski plu­ral­ni ka­rak­ter. Po­sve pri­rod­no za sva­ki to­ta­li­ta­ri­zam: sva­ko in­di­vi­du­al­no sta­no­vi­šte ko­je raz­bi­ja ho­mo­ge­no je­din­stvo ko­lek­ti­vi­zma ni­je ni­šta dru­go do iz­raz „po­re­me­će­no­sti”. U da­tom tre­nut­ku. ko­ja je po­sta­ja­la grob­ni­ca. već – ka­ko je on go­vo­rio – za jed­nu dru­ga­či­ju Sr­bi­ju. pri­pre­ma se još jed­na knji­ga Kon­stan­ti­no­vi­će­vih ese­ja… I u Sr­bi­ji su da­nas pri­li­ke slo­že­ni­je. . tač­ni­je u Sa­ra­je­ vu. A obo­ji­ca su bi­la na tra­gu one isto­rij­ske tra­di­ci­je ko­ju je u Sr­bi­ji pred­sta­vljao Sto­jan No­va­ko­vić. knji­ga Na mar­gi­ni. Ali. u po­što­va­nju pra­va dru­gih vi­deo ga­ran­ci­ju za vla­sti­ to do­sto­jan­stvo. oslo­nje­ne na evrop­ski ra­ci­o­na­li­zam i li­be­ra­li­zam. ali je osta­la bud­na nje­go­va sa­vest. bra­nu za vla­sti­ti pad u var­var­stvo. oku­pi­la lju­de u Be­o­gra­du. Oni se Ra­do­mi­ru Kon­stan­ti­no­vi­ću vra­ća­ju ne sa­mo iz ljud­ske za­hval­no­sti za so­li­dar­nost u naj­te­žim da­ni­ma već i zbog vred­no­sne bli­sko­sti či­ja je oko­sni­ca bi­la i osta­la – slo­bo­da. U njoj 159 je.kóòrdînäte Za in­te­lek­tu­al­nu za­jed­ni­cu u Sa­ra­je­vu. Ka­da je eks­plo­zi­ja ve­li­ko­srp­skog na­ci­o­na­li­zma. Kon­stan­ti­no­vi­će­vo de­lo po­sta­je sve otvo­re­ni­je ne za jed­nu dru­gu. Kon­stan­ti­no­vić je ta­da re­kao da kri­za mo­že bi­ti i šan­sa za no­ve is­ko­ra­ke u raz­vo­ju i po­ve­zi­va­nju ju­go­slo­ven­skih na­ro­da na no­vim osno­va­ma. po­go­to­vo na kra­ju 20. su­prot­ne i le­vom i de­snom to­ta­li­ta­ri­zmu. Ali ta je mi­sao po­sta­la me­ta­fo­ra uni­ver­zu­ma na kra­ju 20. Kon­stan­ti­no­vić je. na ko­ju su do­šli lju­ di iz go­to­vo či­ta­ve biv­še Ju­go­sla­vi­je. na tra­že­nje no­ve pa­ra­dig­me. odr­žan na­uč­ni skup po­sve­ćen dva­de­se­to­ go­di­šnji­ci ob­ja­vlji­va­nja Fi­lo­so­fi­je pa­lan­ke. ina­ če du­go pri­pre­ma­na. pred­vi­đao fa­tal­ne po­sle­di­ce. nje­go­va je mi­sao. Kon­stan­ti­no­vi­će­vo ne­pri­sta­ja­nje na na­ci­stič­ki apri­o­ri­zam bi­lo je iz­raz te bud­ne sa­ve­sti u ne­vre­me­nu. To su zna­li oni ko­ji su bud­nu sa­vest i sa­mi ima­li: nje­go­vi pri­ja­te­lji u Sa­ra­je­vu sa ko­ji­ma se de­ ce­ni­ja­ma dru­žio i sa­ra­đi­vao. Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić je pri­mljen za do­pi­snog čla­na Aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne… Kon­stan­ti­no­vi­će­va smrt na­i­šla je na od­jek u svim kul­tur­nim cen­tri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je. ot­kri­vao nje­go­ve uzro­ke. kao nje­go­vo naj­po­zna­ti­je de­lo – fi­lo­ zof­ski spis Fi­lo­so­fi­ja pa­lan­ke. On je spo­ra­ zum. Uvek otvo­ren za no­ve mo­guć­no­sti. Svi su go­vo­ri­li isto: aka­de­mi­ci. ne­dav­no u Sa­ra­je­vu. na­sta­vlja­ju dru­gim sred­stvi­ma. pri­mar­ne. U isto vre­me. Na tra­gu te vred­no­sne po­ve­za­ no­sti je i pred­sta­vlja­nje knji­ge Na mar­gi­ni. lo­go­ri. za ko­ga je je­dan rđav spo­ra­zum bio bo­lji od pet­na­est do­brih ugo­vo­ra po­sle ra­ta. On je bio mi­sli­lac: pred­ vi­đao je zlo. uz sve raz­li­ke. u svoj ču­do­vi­šno­sti. ve­ ka. ko­ja je i sa­ma plu­ral­na. ne­ka Kon­ stan­ti­no­vi­će­va de­la. vo­ljom jed­ne gru­pe be­o­grad­skih in­ te­lek­tu­a­la­ca. voj­ni­ci. za Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu. i ve­če­ras. kao i nje­gov otac. Ta­mo je. bio de­mon­stri­ran na­ci­stič­ki mo­ del či­ji je mo­dus ope­ran­di bi­lo uni­šta­va­nje et­nič­ki dru­gih kao fi­zič­ke smet­nje im­pe­ri­jal­nom za­no­su. ov­de – u Be­o­gra­du. Ono je u Sr­bi­ji nu­žno po­sta­lo kri­sta­li­za­ci­o­na tač­ka mo­ral­nog i in­te­lek­tu­ al­nog ot­po­ra ide­o­lo­gi­ji i po­li­ti­ci zlo­či­na. po­zna­ti prav­nik. an­ti­rat­ne aso­ci­ja­ci­je. 1989.

Bruce Fink (2005). My first idea is that a queer temporality emerged during Brezhnev’s time. Jacques Lacan. Since the animated films and children’s songs of the Brezhnev period were openly anarchical and often about outcasts. enabling desire and its thrilling uncertainty – the prospect of satisfaction and potential despair. This article introduces themes and arguments that I hope will shed further light on the unsettling and subversive qualities of the culture the Soviet state produced for its diminutive citizens.kóòrdînäte UDC 821:305-055. I argue that stagnation indeed was the central experience of the Soviet 1970s. when the Stalinist past was unspeakable and the future postponed or foreclosed. it is perhaps not surprising that Vladimir Putin’s government has flirted with a ban on old cartoon favorites like Nu Pogodi! (Just You Wait!. See also Lee Edelman. 91. It addressed both children and adults and remains relevant.1 In response to this limited horizon – the loss of narrative coherence and futurity. raspy-voiced characters. the so-called era of stagnation. Duke University. Psychoanalysis has long noted the implicit historicity of desire. trans. USA Re-Animating Stagnation: the Queer Times and Magical Spaces of Late Socialism Animation was a staple of late-Soviet popular culture. Broadly disseminated sound recordings such as Vladimir Vysotskii’s iconic Alisa v strane chudes (Alice in Wonderland) and the Che­ burashka cartoon series (1969-83) instantiated a queer time in which yesterday and tomorrow remained intact while the present was made elastic and capacious. While Mikhail Gorbachev coined the phrase “stagnation era” retrospectively for the purpose of criticizing Leonid Brezhnev’s economic policies and launching perestroika. With the disappearance of the struggle toward phantasmatic abundance – a utopia in the name of which countless militaristic calls by Joseph Stalin and Nikita Khrushchev to storm industry. Postdoctoral Fellow. in Russia today. however unrealized. its dependence on a narrative sequence that offers hope. Women’s Studies Program. 671-702.2(47+57) 008(47+57) Anna Fishzon. if controversial. No Future: Queer Theory and the Death Drive (2004). providing a revitalizing time and space where one could desire again. 160 . Socialism was now “developed” and the bright future of communism was postponed indefinitely. “The Subversion of the Subject and the Dialectic of Desire in the Freudian Unconscious” in Écrits: The First Complete Edition in English. 2 For example. the never-to-arrive communist promise – an eternal present rich in possibility and feeling was depicted and brought into being in popular musicals and animated films. of filling the constitutive lack in the subject.2 My claim is that children’s culture activated desire not through a reestablishment of lin- 1 Stagnation in the Brezhnev years was not merely economic but also rhetorical and ideological: the Soviet Constitution of October 1977 declared that the attainment of “socialism” had been completed. agriculture. and private life were made – the dialectic temporalization necessary for the work of desire was abandoned as well. 1969) featuring cigarette smoking.

Alice in Wonderland (2011). rhymes. never were.kóòrdînäte ear time. and Super Sad True Love Story” (paper presented at the annual Association for the Study of Eastern European and Eurasian Studies National Meeting. I propose that the death of the Soviet Union. 161 Soviet Citizens in Wonderland Socialist construction can be queer. 8 Lewis Carroll. Alice’s Adventures in Wonderland and Through the Looking Glass: Nonsense. and Meaning (1991). Torok understood introjection as a process whereby the ego extends its autoerotic interests – is broadened and enhanced – by taking into itself the traits of an external love object. desires. too. (1994).). becomes personified and unruly. It is the act of adults looking back. “How queer everything is today! And yesterday things went on just as usual. while the English Alice. having fallen out of history. is not readily available to its adult self for retrospective integration of feelings. inexorable progress toward communist utopia. and fantasies. raise the ghost of the late-socialist child. as well as the narrative fiction and autobiographical statements of contemporary Russian-American writers.” As Kathryn Stockton reminds us. as every Carroll scholar knows. particularly as a vehicle of temporality. 2011. What is more. 2011). but a reimagining of stagnation as an expansive. the continued popularity of lovable cartoon characters like Cheburashka. eds. November 17-20.” Queerer still is that the state-run Soviet record label released a popular children’s story with music and lyrics composed by Vysotskii (1938-1980). “Who in the world am I?” she asks herself. 6 One could consider./ So as to increase in size. ruin. has produced a melancholic stance in post-Soviet adults. Sense. “Even if one has talent – / So as not to disturb.4 Perhaps the Soviet youngster’s failure to become what he latently was brings to light the “queer temporality haunting all children. Alice’s recitations and rememberings are altered through iteration. Welsh. a musical adapted from Lewis Carroll’s 1865 story and recorded by Melodiia in 1977.” the pseudonym of the Anglican deacon. The Soviet Alisa sings. But when aboveground epistemological approaches confront Wonderland’s incoherent meaning system. Volume I. My second. producing a jumble of signifiers in search of signifieds. queer time at the heart of late-socialist children’s culture also structured social formations like the queue.7 The fracturing of time and bodily morphological changes lead to a loss of subjectivity in Carroll’s story. libidinally invested temporal space. . and the construction of the New Man. Vysotskii’s Alisa yearns for a “plan” redolent of the linear time of Five-Year Plans.6 3 Kristen Welsh has recently made a similar point in a paper about the novels of Olga Grushin (1971. 7. a dissident bard widely known for his political satire. 107-24. 54-55.9 Of course. Or Growing Sideways in the Twentieth Century (2009). “Treating Time and History in the Contemporary Russian-American Novel: The Chronotope in The Line. 4 Attachment to such animated characters among the Soviet diaspora was in evidence during a performance by the Brooklyn Philharmonic of music from six Soviet-era cartoons while they were screened overhead at the Millennium Theater in Brighton Beach. New York on November 3.). arrested in development. a child who did not grow up. 5 Kathryn Bond Stockton. “the child is precisely who we are not and. When an object is not properly introjected because of sudden loss or rejection. I wonder if I’ve changed in the night?” ponders Alice after several bouts of growth and shrinkage. 9 Ibid. drawing on the work of psychoanalyst Maria Torok. both express and parody late nineteenth-century modernity: rapid technologi7 Donald Rackin. surface-world psychic integrity by reciting the rote schoolhouse knowledge upon which it depended – multiplication tables. to double. virtually every interpreter of Alice also notes that the seemingly nonsensical children’s books by “Lewis Carroll. mathematician.”5 But if the figure of the child is always a memorial to the death of a former (fictional) self. The Shell and the Kernel: Renewals of Psychoanalysis. especially when its would-be agent is the pinched soprano voice of a girl in Wonderland: as in the “Song About Plans” from Alisa v strane chudes. and various other lessons. triple – /one needs a very precise plan. related idea originates from the observation that the presentist. leaving the work of mourning incomplete and producing a fixation. “The Illness of Mourning and the Fantasy of the Exquisite Corpse” in Nicolas Abraham and Maria Torok. the Soviet child./So as not to wreck but build. The Queer Child. 5. Washington DC. resigns herself to a Wonderland where time alternately freezes. an alternate conclusion: that the spectral Soviet child cannot fully be introjected by the post-Soviet grownup. an imaginal fixation ensues and the work of mourning cannot be completed. The Free World..3 Echoes of Brezhnev-era temporality and. dissolves. and photographer Charles Lutwidge Dodgson (1832-98). 17. Torok.8 She desperately attempts to reconstitute her previous. a domain of non-teleological movement. and Gary Steyngart (1972. in fact. more concretely. David Bezmozgis (1973.). they are exposed as equally arbitrary and illogical.

Sergei I. Zhuk. “Improvising Spaces: Victorian Photography. for example.” mournfully explains the Hatter. Yurchak draws on theorists J. It’s always six o’clock now … always tea time.11 In “A Mad Tea Party. vengeful and recalcitrant after an ugly quarrel with the Hatter. Alice in Wonderland. ed. 159-94. 57. 16 Carroll. 3-11.kóòrdînäte cal developments. Michael Holquist. Alice in Wonderland. producing a kind of simulacrum – immutable. the performative dimension in discourse prevails while constative meaning is more difficult to locate. he won’t do a thing I ask.10 “A Caucus Race and a Long Tale. Henkle. “[E]ver since that. and the Soviet Union was not in the throes of swift secularization and challenge from new ideologies and mass movements. 85-100.” for example. Lewis Carroll’s Alice’s Adventures in Wonderland (2006). 55... 15 In his influential Everything Was Forever. Alice encounters three hapless low cards. and. dizzying demographic and political changes.. arguably. A point underexplored by Yurchak but particularly important for me is that a performative shift not only enabled Brezhnev-era stagnation but also staged it repeatedly. run chaotically in all directions. Christopher Hollingsworth. eds. 11 Carroll. ed. Hugh Haughton. and Lewis H. party speeches. Siddiqi. spiritual and ideological crises. engaging in disjointed banter while time stands still.” Dodo tells Alice. “Cosmic Enlightenment: Scientific Atheism and the Conquest of Space. L.” exposing it as a contingent fiction with “no binding claim to existence.” the March Hare. ed. in fact. Until It Was No More. therefore. the subjects are “nothing but a pack of cards!”16 Indeed. Rackin. and everyone wins. and others to make several compelling arguments about late socialism.14 One can appreciate how the caucus race leading nowhere and the Mad Tea Party in stalled time might have resonated for Soviet audiences in 1977. for instance. Motion is an end in itself. Carrollian Narrative. a Celebration. In Wonderland. ridicules teleological thinking and the notion of progress. Into the Cosmos: Space Exploration and Soviet Culture (2011). His first and perhaps most generative insight is that a “performative shift” occurred within Soviet authoritative discourse after the loss of its “master. volatile market. gar14 For example. enormous factories and environmental pollution.. and Pravda articles could only refer back to earlier official statements or hint at future events. his death resulted in a hypostasis and increasing irrelevance of its constative meaning. Stagnant authoritative discourse. “Alice’s Identity. In Chapter Eight. a reimagining of temporality due to space exploration. “Carroll’s Narratives Underground: ‘Modernism’ and Form. 89-100. filling pages with long phrases lifted from past documents.” Joseph Stalin. exquisitely connoting frustration with ever-breaking appliances. Everything Was Forever Until It Was No More: The Last Soviet Generation (2006). Gray. “What is a Boojum? Nonsense and Modernism. 24-29. By Brezhnev’s time.” in James T. Donald J. as in late socialism.” in Donald J. Slavoj Žižek. Austin. Needless to say. and Dormouse eternally move from one chair to the next around a circular tea table. 13 Rackin. Alice’s Adventures in Wonderland and Through the Looking Glass. and Ideology in Soviet Dniepropetrovsk. The race has no rules. Soviet Baby Boomers: An Oral History of Rus­ sia’s Cold War Generation (2012).” in Hollingsworth. Yurchak. and autonomous nature. Gilles Deleuze. 1960-1985 (2010). ed. many episodes narrated by Carroll find echoes in Soviet life. an expanding empire in need of constant maintenance. and. erist and fragmenting society contending with western cultural influence. and Roger B.”13 The initial dissonance of a Brezhnev-era Alice in Wonderland dissipates. 162 . Alice Beyond Wonderland: Essays for the Twenty-First Century (2009). authoritative discourse ceased communicating novel principles or prescriptions and acquired what Yurchak calls a “citational temporality. and a bourgeois cultural life transformed by the ever-impinging. Alice’s Adventures in Wonderland and Through the Looking Glass. the boredom of queues. “The best way to explain it is to do it.. 12 Ibid. Rock and Roll in the Rocket City: The West. if we believe anthropologist Alexei Yurchak. esp.” in Edward Guiliano.12 The representation of time as an offended subject pokes fun at the real-world perception of “time’s infinite. cause. or final goal. and “stagnation” itself. and without individual authors. Because the vozhd’ positioned himself as the only legitimate external editor of communist discursive space. Alice in Wonderland (1992). Participants begin where they wish. in other words.” Komsomol reports. impersonal. orderly. Mad Hatter. and Modern Collage.15 The frequent shout “Off with their heads!” from the bloodthirsty Queen of Hearts at the slightest provocation or infraction (or for no apparent reason) becomes less terrifying for Alice once she realizes that no one in the kingdom is ever really executed. tectonic shifts in temporality. 96. unprecedented consumerism. an increasingly mechanized and fast-paced mass society. see Victoria Smolkin-Rothrock. Siegelbaum.” in Harold Bloom. But the Brezhnev years certainly witnessed an increasingly consum10 See. Identity. 23. Without a master to authorize fresh language and ideas. when one recognizes the social and cultural similarities of the mid-Victorian English experience and Soviet everyday life in the 1970s. 193-203. repetitive. Lewis Carroll. late socialism had not given rise to a bourgeoisie facing a threat to its power in the fields of politics and culture. Essays on the Occasion of the 150th Anniversary of the Birth of Charles Lutwidge Dodgson (1982). Cars for Com­ rades: the Life of the Soviet Automobile (2008).. ultimately performed stagnation itself. late-Soviet discourse looped back on itself. 388-98. Raleigh. Andrews and Asif A.

presenting listeners with several obvious and meaningful paradoxes requiring hermeneutic feats to unearth in Carroll’s version. impersonating several characters in camp fashion.. the recitative following closely the structure of Carroll’s text except in a number of important places. W. I propose that Vysotskii’s Alisa v strane chudes is conceived like a transitional space. drunken attempts to cut corners. first confronts radical alterity and takes a crucial step toward true intersubjectivity – the recognition of oneself and others as subjects with distinct internal worlds. Winnicott’s “transitional phenomena”: potential space. a narrating author not unlike Carroll. as well as Alice Liddell. a character in someone else’s story.17 Replacing the white Rose bush with a genuine red one seems out of the question. an “intermediate area of experiencing. a neutral illusory realm in which the infant. Vysotskii must have relished setting to music scenes like this one. nervously painting some white roses red so that the Queen will not notice that they mistakenly planted the wrong sort. and play in the listener. possibly through a relationship with a transitional object such as a blanket or teddy bear. Playing and Reality (2005/c1971). For the rest of this section I would like to discuss two striking features that distinguish the late-Soviet version from the original. The formulation of Alisa as transitional space. a protected state of hallucinatory omnipotence and utter dependence. Nevertheless. I will attempt to account for the expressive power of these musical interventions. and a reference to an extra-fictional personage who brings well-established cultural meanings to an otherwise nonsensical story. given the vivid depictions of the Soviet shadow economy.” *** One of the most generative psychoanalytic concepts for cultural studies is D. for and about whom Dodgson wrote his books. a fantasy under her full control. appearing and disappearing at just the right moments to ensure her adventures continue to intrigue but never feel too dangerous. Borrowing from British object relations theory. 19 Ibid. She is a reader. . run. desire. Alisa is simultaneously an active participant in a Wonderland of her own creation and a product of the text. In doing so he simultaneously acts as an internal voice constructing an alternate narrative.”18 In the first months of life. one cannot fail to notice the discrepancy between the cheerfully selfparodying libretto and the weighty emotional burden Vysotskii has placed on it through the songs. Eventually. argued Winnicott. Five and Seven. a 17 Ibid. the infant exists only in a dyadic unit with its mother. and a series of arbitrary events that happen to her. devoting most interpretative energy to the intimate and extraordinary spaces they might have referenced or instantiated. and explains the second. related feature unique to Vysotskii’s adaptation: the lyrical style of the music and its sharp contrast to the lighthearted tone of the story. I hope to show. enabled an exploration of especially difficult. Of course the original Alice in Wonderland is not a musical tale. Subjects of Analysis (1998). Vysotskii’s musical adaptation largely relies on Nina Demurova’s somewhat fanciful translation of Alice in Wonderland (1967). As the narrator Dodo informs us in the opening arioso.kóòrdînäte deners Two. 55-59. and the dramatization of any prose work tends to make it more dramatic. The Soviet Alisa illuminates such paradoxes through the imposition of three successive narrative frames on Carroll’s tale: an omniscient narrator first addresses the audience. 2-8. W. 3. 163 transcendental voice-object symbolizing human affect – the cause of desire.. Finally. Early in the musical we grasp that its narrative elements are both part of a girl’s imagination. and from the safety of its mother’s unobtrusive love. Winnicott. Also see Thomas Ogden. in Wonderland “there are no borders. then becomes Charles Dodgson conversing with Alisa. 61-62. or fly – /Access isn’t difficult. emotionally knotted themes in late socialism. who enters the story to shepherd Alisa through Wonderland. it isn’t necessary to swim. 10-20. and more serious graft and corruption in many of his other compositions. and finally transforms into the bird character Dodo (Dodgson’s nickname). Vysotskii himself sings a number of the songs. no one is denied entry/To find oneself there one needs only to desire it. a third field emerges. to which inner reality and external life both contribute. and a textual effect inciting amused confusion.19 18 D.

in other words. 23. 18. 95. penetrates and soothes. 71-76. a discovered “notme” possession. experiencing internality and externality free of strain and without challenge. Richard Feldstein’s Lacanian reading of the Carroll books suggests that Alice loses her identity in Wonderland and must bind herself to a master signifier. and metonymic progressions the heroine faces. The analyst patiently withholds (but reliably keeps in mind) interpretations. “to make sense of the nonsensical dimension confronting her. 15-18. Ibid. Reading Seminar XI: Lacan’s Funda­ mental Concepts of Psychoanalysis (1995). provides a “holding environment” in which the infant’s still unformed and fragile self can be contained. a place of trust and safety that serves a reparative and enlivening function for those who were deprived of proper maternal care. 76-86. She mirrors the infant. At a later stage.”20 Winnicott insisted that the paradox of the “subjective object. Personal Relations Ther­ apy: The Collected Papers of H.. Jeremy Hazell. Bruce Fink and Maire Jaanus. music. 94-96.22 The mother initially sustains the infant’s illusion that the surrounding environment is an extension of itself. It is the originary field of culture to which we retreat and from which we draw comfort and inspiration as adults – art. 95-96.” and transitional relatedness more generally. religion. through gradual failures of maternal adaptation. reversals. “The Phallic Gaze of Wonderland” in Feldstein. Guntrip (1977). Ibid. The mother.” who. 150. prompting both Alisa and the listener to playfully examine the impasses of late socialism and imagine a more enchanted life. allowing room for the analysand to play and create her own knowledge. Despite her girlish altitudinous voice and references to scenes of play. And thoughts intrude – making me anxious. a quilting point unifying the symbolic field. or. simply exhausted. the matrix of the imagination that eventually enables full separation. The “baby creates an object but the object would not have been created as such if it had not already been there. weaning is achieved.. She proffers the object of its need so immediately and intuitively that the infant never experiences a gap between its desire and satisfaction. a male-maternal narrative voice.. 95. always preoccupied with meeting the infant’s needs. for her part.21 The caring presence essential to transitional phenomena is Winnicott’s “good-enough mother. S. Playing and Reality. 25 Richard Feldstein. while the infant utilizes mirroring to organize its own perceptions – to see itself as an Other produced by a gaze located elsewhere.24 In Alisa v strane chudes. Only after the infant has experienced an unproblematized correspondence between external reality and its own capacity to create can it make creative use of the world. strives to fill the barren void left by the “nonrelating mother” and provide the security and magical intimacy necessary for the formation of a desiring subject. eds. framing devices – the therapeutically enigmatic narrator Dodo most directly – point to and hold together a series of paradoxes. amid pandemonium and stark contradictions. Winnicott believed that love and play are central to psychotherapy. remains good enough by failing the infant. an avuncular. 164 . must be left unresolved so that meaning and metaphor can be forged. in order to reestablish her place within it. J. The transitional object has materiality and is acknowledged by the infant to be part of its physical world. it is also an extension of the infant’s internal life. its omnipotent creation. perhaps more precisely. recognizing it and relating to its internal state. Vysotskii’s and the heroine’s signature tonality. we intuit from Alisa’s initial lethargic hopelessness and later capacity for strident yearning that she is no innocent: I’m terribly bored.. 63-68. He conceived analytic treatment as a holding environment. brimming with potentiality.”25 Alisa is never quite so adrift in the Soviet strana chudes: in the absence of a master signifier.kóòrdînäte Transitional space lies between “me and the notme. and so forth. Transitional phenomena produce all creative impulses and subjectivity itself.. yet.23 20 21 22 23 Winnicott. we meet the plaintive Alisa in A minor. under its magical control. ed. 24 Ibid.” reality and fantasy: the infant participates in both concurrently. that is. thereby allowing it entry into the transitional area of play.. half-spoken monologue by the narrator. *** Before the fall into Wonderland and shortly after a half-sung. The analyst. Ibid. 149-152.

Anxious foreboding consumes her. a kaleidoscopic “internal elsewhere”?26 Yes. they always arrive early and immediately become very very angry that they are being made to wait.. To complicate matters further. to leave the house – And suddenly find myself above. a kind wayfaring Sir. Alisa dreams with the open-heartedness and resiliency of a child. which turns out to be more of a bottomless well. sudden modulations suggest Alisa’s vulnerability and agitation. the heroine’s Russified name. And still I am awfully bored! Sir! Please take Alisa with you! I would like so much. someday. Its architecture is so rigid and dulling of imagination that she must rely on another. so much I would like Somehow. desiring with and through the Other’s desire. how uncivilized! English rabbits can’t stand being late!” Alisa then adds that this is true of English girls as well and Dodo rejoins. and. menacing violence intimidates. arresting voice of a child. But as danger is invoked. Dodo. a poignant intimacy is created. in order to do and see things she cannot conceive. not unlike the Soviet Union. with an alarm! Oi-ei-ei. above and below. Alisa’s Englishness is drawn with satirical emphasis and thereby exoticized as well. fall26 For Yurchak the “Imaginary West” was an extraterritorial imagined space created within Soviet borders by the socialist project itself. In the penultimate stanza. 158-62. Inside and outside – where everything’s different! . . When Alisa inquires about the depth of the well. forbidden to depart. Dodo reassures once again. “English boys. Places and characters marked Soviet are treated with ironic distance as well. promiscuously traversing time and space: to be inside and outside. the Mouse’s lecture on Peter the Great rather than the Norman conquest in the Pool of Tears episode. But what precisely – I truly don’t know. and the speedy White Rabbit. granting her elastic space and time: “It is as deep as you want it to be and you have all the time you need – so keep falling. running late with pocket watch in hand. The encounter with the White Rabbit arouses Alisa’s curiosity and she follows him into a hole. She wants to pulsate with dynamic aliveness. Alisa addresses a phantasm – a Sir who is absent yet there (inside her?). more fundamentally.. home and abroad. order is restored musically as we return home to A minor. too. Alisa remarks on the watch with surprise (“Imagine! A watch. let us venture. conveying the high stakes entailed in departure. She seeks to erase borders. The song as much demonstrates as invites such an inti165 macy. and made unstable too by various un-English. And when the person for whom they waited arrives on time they promptly challenge him to a duel. I get lots of competing advice: “Read a while ” – I sit down and read. what’s next? I worry terribly! Alisa longs for an abroad – a not-here. Everything Was Forever Until It Was No More. And English adults… well. Dodo’s gentle voice tells her not to be afraid. even in fantasy: Let the house erupt in commotion.kóòrdînäte I wish someone would invite me somewhere. presumably foreign. in the depths. is here an excess to be lampooned and denaturalized.. decidedly Russian traits and statements: for example. already late! Goodness. and she must risk everything. “An excellent watch. to read Wonderland as a discursive iteration of the Imaginary West. And let punishment threaten – I am ready to meet it – I close my eyes and count to three… What will happen. The transitional phenomena of Wonderland are also an “external here” – a here made strange – the Soviet Union seen from an English girl’s perspective. and even as chaos is announced in the last stanza (“Everything’s confused in the midday heat”). And what is that experience? She is trapped in.” The Englishness of the characters (needing no mention in Carroll’s version). yet her interior life is the site of the kind of deadening boredom and richly drawn melancholia that could result only from adult experience. to take her away to a place she cannot picture. As she plummets in the darkness. A place I could see something extraordinary! . Are we. I propose. but not only. heightening the feeling of simultaneous externality and internality. “Play a while” – well. a domestic space. a land. then.. explore and embody fluid structures while remaining integrated and secure in the presence and under the gaze of the Other. too – an offering to the listener of intensely private suffering delivered in the fragile. I play with the cat. and a real one!”) and the Rabbit replies in nervous staccato. Her song is followed by an exchange between her.

they are unaware of it: for they not only announce verbally their ethically steadfast and discriminate nature but also enact it musically. or administrator. And even try to walk on their heads Antilads. you’re one of those – those anti-heel people (iz antipiatov)?”27 “No. after all. We’re antipodes. joints. passing maps. and suffered her chilling reproach? One requires only a rudimentary knowledge of late-Soviet phenomenology to understand how the 27 A play on “Antipathies. geographical pictures. holding fast to our belief – Those who don’t stand on their heels are – antipathies! But inexplicably. repetitive melody – that give the impression of emphatically regular and directional motion.” a designation the confused Alice mistakenly attaches to the inhabitants of the other side of the earth in Carroll’s text. good day! Forgive me for troubling you. having descended in haste. antimoms. has not unwittingly offended a low-level official. This sense to some degree arises from extramusical associations – the experience or sight of marching. we live here! We have anti-anti-antiordinates. If the Antipodes are anti-everything. where people called antipapy “walk on their heads. traversing and so thoroughly mapping itself onto muscles. then. have landed not in Australia. affects. 166 . we’re normal. You’re the antipotes (antipoty). “Ah! So. We might say. and the song following it only reinforces the sense that the topsy-turvy. but I very much would like to know. antipodal land actually is home: Upon falling through the floor with shame Or swearing. We dig in our heels firmly. antidads … We’re antipodes. you’re antipathies” represents Cold War discourse. Alisa then explains that she must fly back to England. authorities!!!” Dama-antipod not only speaks the language of late socialism. whether in a Young Pioneer camp. We dig in our heels firmly. prompting the exclamation.” Dodo offers a friendly correction.” A parenthetical comment by Carroll’s Alice about “Antipathies” inhabiting Australia or New Zealand in the Soviet version becomes a major scene. with respect. But mostly it is the rhythmic inflexibility of marches – their prominent beat and simple. referring to the denizens of the other side of the globe as “antipodes” and adding that if Alisa found herself among them she would be the one upside down while the so-called antipody would “stand on their own two feet. its very logic. and other objects of interest. guard. with honor. Bunglers and scatterbrains stand on their heads. nasal bureaucratic alto voice arrests and directs toward the disobedient body its barely restrained contempt. including an exchange with a female “antipode. we live here! We have anti-anti-antiordinates. as the listener easily guesses the next bar of music. Toward the conclusion of her descent Alisa encounters a Dama-antipod and inquires: “Ma’am?! Dearest Ma’am.kóòrdînäte ing to your heart’s content!” And Alisa continues to fall. signaling to listeners that they. authorities (pravitel’stvo)!” Alisa utterly fails in her attempt to calm the Dama-antipod (“Please. but somewhere in east Europe. holding fast to our belief – Those who aren’t with us are – antipathies! “The March of the Antipodes” is in 4/4 meter and differs considerably from Alisa’s elegiac songs. What visitor to Moscow. The Antipode colloquy relies on such gestural and aural experience of Soviet life to prompt recognition in its audience. who proceeds sternly to lecture her on behavior appropriate to girls her age. but dwells in its sonic realm. with Alisa.” and a musical number by Vysotskii and chorus. indeed. She finally wonders aloud that perhaps eventually she will drop straight through the earth to the opposite pole. “I’ll be damned!” – Without a problem you will end up here And we’ll greet you properly. and memories. that body endures an identical mortifying helplessness and humiliation.” insists Alisa. what country is this – Australia?” Alisa’s exceeding politeness is greeted with snarling indignation: “Well. and her interlocutor’s already husky voice dips lower into the chest register: “Antipo …? How unseemly! Hey. no need to call anyone … just satisfy my youthful curiosity and I’ll fly away immediately”). that the line “if you’re not with us. May Day parade. And. well! I’ve finally seen everything! Now girls stand on their heads and even dare to ask what country this is. Where are the authorities (kuda smotrit pravitel’stvo)? Hey. Its march-like structure conveys a feeling of purposeful and steady forward movement. or field training exercise. that not only in the initial moment of hearing but in every subsequent iteration.

sounds. Geese and turtles are being used for mallets and balls in a game of royal croquet.” rooted in a rich Russian historical and philosophical tradition. well then – the Queen!” should be understood in all its absurdist sarcasm. Tempting as this reading is. First. they are pure performance. Into slush and dirt – so be it! There is much satirical content in this song. or failed master signifier. It is the centerpiece of a supremely ironic scene: Alisa. and gestures. On the one hand. there is no anchoring point unifying language and Alisa has reached the nadir in her descent into chaos. we’re proud. the Law is dead. after much vexation. And if not the King. or never existed. These instruments produce thin and delicate metallic sounds evocative of toy soldiers and other objects of the nursery. . In short. and anguish. decidedly more percussive and militaristic. It is a voyage into feeling. Into slush and dirt – so be it! No. it renders a late-socialist space with a 28 The Parrot-Pirate Song. Invoking “rights” before a non-existent Law. The symbolic order has so disintegrated that there ceases to be a division between inanimate and animate things. making playing by the rules impossible.kóòrdînäte although marked Soviet. down You are given that right: Before the King fall prostrate. free-floating figures like the King and Queen. therefore. Vysotskii’s musical portraits are never fully without historical pathos. the odd yet utterly predictable Antipodes illustrate the interchangeability of East and West.28 And third. like everywhere else in Wonderland. In the Garden. immediately communicates a long chain of distinctly Soviet associations informed by his many similar-sounding outlaw and war-themed songs. private confession amounting to a breach in the Wonderland story. Another march. even if we leave aside that the participants in the singing procession are flat and made of paper. Second. Like bullets in a clip. sentimentality. however. is suggestive in similar ways. And yet the marching guards swear to obey it in the person of their leader. and it emanates from the undeniable impression that the Soviet Union is the target of the satire. We parade with enthusiasm before our people (narod)! Fall with your face down. enunciating each word with deliberate pace and his usual mixture of passion. she finds there a near-psychotic realm governed by the heartless whims of an irrational Queen of Hearts (whose restrained low-pitched commands sound more like those of a Soviet party official than a Victorian hysteric) and an inert King – a thoroughly confused and ineffectual father. Instead of an idyll. more likely. down – 167 You are given that right: Before the King fall prostrate. or what she calls a “muddle” (putanitsa). irony. and bitterness. The King is among us. Vysotskii’s hoarse baritone. The garden scene. a complete abandonment of its emotional and sonic palette. like cards in a deck. accompanies the processional entrance of the Court (really a deck of playing cards) near the conclusion of the story. relying instead on woodwinds and high-pitched percussion instruments like the triangle. or. transports the listener into the Brezhnev-era everyday – countless solitary. the very appearance of Vysotskii’s heroic persona. lends gravity and meaning to otherwise cartoonish. which breaks through and surpasses the nameless character he is performing. prostrating themselves: Gallantly and tightly we closed ranks. the word “narod. achieves two effects. the people (u naroda) don’t have a difficult role: To fall on their knees – never a problem! The King answers for everything. well then – the Queen! Fall with your face down. since the former is a bumbling idiot and the latter acts solely on caprice. the royal subjects are not only slavish and lemming-like in their groupthink. also performed by Vysotskii. The orchestration also has a humorous effect: it does not include lower brass. But there is also a haunting seriousness here. an archive of friendship. The line “If not the King. unattached to any meaningful referent. has finally realized her most ardent desire in Wonderland and gained entry into the Garden. rarely unmoored from Soviet themes. perhaps even depict the vanishing boundary between them. The turtles crawl away and the geese bend their necks. communal experiences of listening to Vysotskii’s voice on distorted cassette tapes in someone’s kitchen.

She eventually grows so large that the tale “bursts” and Alisa re-enters reality. “Because all other places are too normal. as another narrative frame. It is also at this moment that Alisa begins to “outgrow” the tale.” she asks her dependable companion. Jacques Alain-Miller (1993). chases after and loses sight of him. he provides the evenly hovering attention of a Winnicottian good-enough mother or analyst.” Alisa opines. Every­ thing Was Forever Until It Was No More. The Sublime Object of Ideology (2008/c1989).” he replies. at once denying and asserting authorship. conveys a sense of reaching and aspiring. 114-16.” Yurchak. drifts off to sleep with Dodo by her side. Vysotskii’s musical interlude. and intersubjectivity (she exclaims. ed. now I’ve become a floating cloud. the listener draws away from a hallucinatory tale and toward the magic place of his own interiority and memory making. lonely hall with hanging lamps and many locked doors. Book III: The Psychoses. “you’re the one dreaming the story and I am narrating it to you. allowing Alisa to tolerate the “muddle” of Wonderland and make realizable plans. With Dodo and Alisa too.” Dodo declares in fading voice and vanishes for a time. that the Soviet socialist system quickly collapsed. Dodo is nearby to offer a “perhaps” or some other oracular response to her queries. 30 On Lacan’s thesis concerning the master signifier or “quilting point” and its retroactive creation of the meaning field (and subjectivity). 258-70. Alisa finds herself again in a dark well.”) Vysotskii appears. For this reason. fantasies. Although her flight has been a continuous and rapid descent. see Jacques Lacan. I would like to return to an early moment in the story shortly following the Antipode episode. helping to create a transitional space between me and not-me. Luckily. “Probably this is where toys go when we get tired of them. therefore. how I’d like to become a floating cloud! Well. not the other way around. thereby reterritorializing affects. full of feeling. anticipating Lenin’s degraded status in the 1980s and foreshadowing the collapse of the Soviet Union. how good that the story ended! So much confusion and disorder! Finally I am in a place where I know everything and everyone knows me. who argues: “Despite Stalin’s cult of personality and enormous personal power.29 On the other hand. and Slavoj Žižek. “And why is this place – A Very Strange Place?. The music. acts as a nodal point that binds meaning. She asks Dodo if he laid them down especially for her. he could only be a leader as defined through Lenin and the party. imparting melancholy and loss: Will the flying cat – you’re putting me on – Catch the flying mouse in the air? Will the flying dog catch – the flying cat? Such nonsense – why do I bother with that? At one time I thought.” Alisa then spots the White Rabbit. 74. 1955-1956. knowing she would fall and ensuring a soft landing. He advises and hints. Alisa awakens as she plunges to the bottom of another narrow tunnel and lands on a pile of autumn leaves. 168 . incurring further losses. and sings 29 I follow Yurchak here. And on this occasion I wonder: Will the flying cat – you’re putting me on – Catch the flying mouse in the air? Expressed in little-girl sounds. “No. instead it pushed this narrative toward complete circularity. knowledge. in the late 1980s. The Seminar of Jacques Lacan. She seems destined to fail repeatedly. His well-known personality occupies an exceptional position with respect to the symbolic field of Wonderland and introduces a new organizing principle that recasts all other signifiers in relation to it. Alisa’s second musical number has a slow and relentlessly ascending melodic line beginning with an E at the bottom of the staff and moving stepwise to D. but Dodo immediately shifts the mood by revealing he is close and that she has the power to conjure him up. reminding Alisa of his invisible presence with an occasional titter (“he-he”) while she braves her next adventure. There has to be at least one very strange place. where novel and invigorating experience can emerge. Alisa’s striving is shot through with aching vulnerability and disillusionment. It was only when Lenin was undermined as a master signifier. standing over a cliff: Oh. and winds up in an unusually long. while the inane lyrics and minor key betray it. the ultimate disappearance of the position of the external editor of authoritative discourse did not undermine the Soviet ideological narrative altogether. a dream. like his other Wonderland songs.30 With the introduction of Vysotskii’s highly evocative voice. and myths that have been displaced or made illegible by self-referential and adrift discursive structures. her size (and humanity) increasing with mounting frustration over its incomprehensible messages and arbitrariness.kóòrdînäte fractured ideological field due to a disabled master signifier. “Oh. To further illustrate transitional phenomena in Wonderland.

What if a gap appears and a leap is necessary. who accompanies Alisa on several later adventures? Or is Dodo. “Song of Lewis Carroll. The second ballad borrows musical material from the two Alisa songs discussed earlier. all eighth notes: Lift the theater curtain by its edge – what old and heavy stage wings: This is what time was like previously. It is not forgotten and it is not mourned. *** Vysotskii sings two ballads in the Mad Tea Party scene. It loses meaning. We might consider. It’s possible to get entangled and lost. creating a sense of closeness through gently sung and almost whispered phrases – a message shared in sweet secrecy. external to linear time. it seems more a lament on the difficulty of coping with historical time.” is a meditation on the predicament of stagnation. we recall. finally. the ballad is hopeful. that the transitional object left behind. This leitmotivic quality. – it’s bad and dull to live without Time. reinforced by the ballad’s textual similarity to the inaugural musical number. urging. The lazy yawned in unison and fell asleep … Grease the wheels of Time – not for the sake of reward. or simply stuck. and cowards slowed down Time purposely. or the smile of the Cheshire Cat. and intimate.” points to the interconnectedness and fluidity of narrating duties among Alisa. The lazy killed Time without purpose. of time worn down by abuse and the burden of expectation. rather. then – the diegetic events of Wonderland – that constitute the transitional object? Alisa. 31 Winnicott. outgrows the story. Alisa! But … happy people watched the clock inattentively. however: it is about being trapped in the past. a story of anxiety and conflict. “A Song About Offended Time. And yet. the maternal figure who presents objects? Or an analyst type impersonating the good-enough mother? Winnicott observed that the transitional object is fated to be decathected and abandoned. with eight Gs. Vysotskii is accompanied by a harpsichord. To picture what can happen. Nor is it an ode to chronology. – Look what sort of time is upon us – so anxious – you see Alisa! And … happy people watched the clock frightened. . what is the transitional object therein? Is it Charles Dodgson as Dodo. 169 And midnight never struck. It shares their tonality and abounds in melodic echoes. Playing and Reality. Vysotskii. but because friction hurts it so!”). and this is because the transitional phenomena have become diffused … over the whole cultural field. Everyone waited for noon. is socialist authoritative discourse and its paternal metaphor. The first. This is not a nostalgic song. so regular – take a look. 7. too. recommending a compassionate “greasing” of the wheels of time (“not for the sake of reward. Clamorers rushed Time. but it never arrived. an archaic instrument belonging to the Renaissance and Baroque periods. becoming estranged from and breaking through its maddening circularity. to progress and its attendant notions of futurity. unwanted and unmourned. but because friction hurts it so! It isn’t wise to offend Time. Cowards howled their laments. not because it “goes inside” or because the “feelings about it undergo repression.kóòrdînäte If Alisa v strane chudes is constructed as a transitional space.”31 Perhaps it is the tale itself. Chatterers shut their big mouths. and the Carroll-Dodgson figure: Much is uncertain in this strange land. And the wheels of Time wore down from friction – Everything on earth is ruined by friction … And then Time was offended – and the pendulum of time stood still. It even gives one the creeps. It begins slowly and repetitively. Rather.

like Alisa. 152. “good and evil on different shores. trembling with anticipatory dread and pleasure. on the count of three.” Books Abroad: An International Literary Quarterly (Winter 1961). noting that. 165. text. At this point one might counter that hope and futurity are alien to Wonderland.. await an ecstatic shift in sensibility.32 ‘timeless. 32 In devoting attention to the relational. also offered audiences much in the way of queerness. over an abyss and. the outcome is a re-introduction of discursivity and a more dynamic and libidinally saturated temporal order. 33 Caryl Emerson. relational realm – in the bonds uniting listener and singer. the choice between song and speech is often a choice between two modes of time. even utopian – the potentiality of children’s culture and the performance of childhood. Only here they live on different shores. and utopian aspects of Vysotskii’s music. the Stagnation-era listener is invited to slide along a metonymic chain of identifications and affects. Paths present all sorts of stories And fantasies run wild on shaky ground. Like Alisa. and enchantment. “traditionally. For a discussion of the technical and artistic aspects of Cheburashka and other Soviet animation. Often it is sung … to oneself or to the audience. and voice. 3 (2013). is dismissed *** In musical theater.kóòrdînäte Will you get scared. my friend. eds. Cheburashka (1971). prophecy. Both songs seem to promise something beautiful. and given several vantage points from which to look at. Between them is a private and expansive temporality. 35 The animated film series. Boris Godunov: Transpositions of a Russian Theme (1986). to be on firm ground with regard to knowledge and identity. Yellow Crocodiles and Blue Oranges: Russian Animated Film Since World War Two (2005). That’s the whole point.” and in a staged performance singers are “supposed to hear and respond to it. 16667. a space of transference. but it is not Wonderland that provides comfort. The argument referenced by Emerson appears in Ulrich Weisstein.” What results. 34 Ibid. performer and spectator. The utopian impulse originates in a more quotidian. As musicologists have observed. an ethical stance. “Comforting Creatures in Children’s Cartoons. probably the most beloved cartoon produced in the late-Soviet period. an animal (or is he a toy?) of ambiguous gender. “Silent Plasticity: Reenchanting Soviet Stagnation” WSQ: Women’s Studies Quarterly 40. For good plot summaries of the episodes. place. Vysotskii here repeats Alisa’s theme of risk in the face of fear. or jump bravely? Ah? Eh… that’s how it is. enchanting. introspective. the other (aria time) is vertical. produced by Roman Kachanov and designed by Leonid Shvartsman. and José Esteban Muñoz.35 Even if the relationship between Gena (a lonely crocodile bachelor who seeks friends) and Cheburashka. and be in. in the words of Carroll’s Alice. even bodily shape.” at once evoke Cold War discourse and authorize transgression: one might need to jump across a boundary. In Wonderland. and yearning. however. Recitative is social: it usually occurs in dialogue. “one mode (recitative time) is horizontally progressive and dialogic.” in Marina Balina and Larissa Rudova. like everywhere Good and evil exist. Each of these [kinds of] times has its appropriate space. a broken society in order to rediscover and envisage herself anew. the necessity of a heroic leap into the unknown – the sort that establishes one’s mettle and self-understanding. see David MacFadyen. as in opera. I draw on Anastasia Kayiatos. Alisa experiences only exasperation there and yearns to reestablish an epistemological foundation. or. love. Russian Children’s Literature and Culture (2008).’”33 Caryl Emerson elaborates on this point. eyes shut. and Cheburashka idet v shkolu (1983). “The Libretto as Literature. see Birgit Beumers.”34 But Wonderland is not “traditional” in the sense Emerson describes. Shapokliak (1974). Bravery. 105-125. Aria. It is a drama in which musical numbers and narrator-characters like Dodo intrude not into dialogue and forward-moving action. but failures of communication and fractured chronology – a story where everything feels muddled.. Cruising Utopia: The Then and There of Queer Futurity (2009). no. can stop action. 170 . 16-22. “queer. This of course is true. from halting something already interrupted – from the dialectical procedure of queering something already queer? Apparently. is based on the 1966 Eduard Uspenskii story Kro­ kodil Gena i ego druz’ia [Crocodile Gena and His Friends]: Krokodil Gena (1969). Cheburashka and Queer Time The Cheburashka four-part series. recitative is the ‘spoken message’ … taking place in real time and moving action forward. then. Aria [or] … song tends to function as a static element in the drama.

and Eve Kosofsky Sedgwick. But because Gena views his crocodile-ness as an immediate property. it means for some living in “rapid bursts. seems comfortable in his own skin. or “Pust’ begut neukliuzhe. Cheburashka defies categorization – he simply does not fit. unfazed by his biological indeterminacy: he gains the respect and love of Gena and everyone else he meets. 39 Judith Halberstam. biology. In the last episode. and battle a polluting factory manager. make him the object of ridicule.kóòrdînäte as an interpretative dead end. clothes. But nothing of the kind happens. social exclusion. possibly neither. queer time is their chief preoccupation. Gena leaves his post at the zoo in order to enact several identities: build a playground. After some fuss and inquiry. In fact. failures internal to the process of interpellation – Gena too becomes a subject. and Lacan in Žižek. perhaps even medical scrutiny and scientific experimentation. From the start. “Privilege of Unknowing: Diderot’s The Nun. the eponymous hero of the inaugural Krokodil Gena (1969) has being but no subjectivity. effects. 171 signs and newspapers. Inattentive to a national-historical past and at odds with futurity. respectively: “Goluboi vagon” (“The Blue Traincar”) and Gena’s Birthday Song.. It is arguably through his friendship with Cheburashka that Gena gradually acquires a space between “what he is” in the signifying network and his imagined self. 37 My thoughts on Cheburashka’s “unknowing” are inspired by Eve Kosofsky Sedgwick’s essay. In the first installment. compressing time and expanding the potential of the moment.” as William Burroughs called it.” Halberstam describes queer time as a model of temporality rooted in and committed to the present.” in Michele Aina Barale. especially the two best-known and instantly classic songs from Cheburashka (1971) and Shapokliak (1974). who. cathecting the transient and contingent. Jonathan Goldberg. Gena’s search for “cheburashka” in an encyclopedia yields only a dumb blankness somewhere between “Cheboksary” and “chemodan” (suitcase). of course. or precisely because of. Characters ask repeatedly about his species in the initial episode and each “who are you?” elicits from him an unperturbed “I don’t know.37 In a totalitarian society. public and inner realms – in seamless unity with his symbolic mandate. in general. Michael Moon.39 38 This reading of Gena draws on Žižek’s discussion of Marx. Queer temporality is ludic. Cheburashka embodies. he has trouble formulating it discursively. 23-51. in any case.” One might expect that such unintelligibility and ignorance would disable Cheburashka. eds. and acceptance are salient in both Alisa and the Cheburashka series. and performs a radical unknowability. Cheburashka idet v shkolu (Cheburashka Goes to School. judicial action. Upon meeting the adorable misfit. fails to solve the riddle of his own identity.”36 Part monkey. there remain a number of articulations of queer resistance to disciplinary. . as a symbolizable fantasy construction. Sitting in a zoo enclosure. 2-7. Cheburashka’s unknowing enables him to evade regimes of truth and injurious ideological interpellation. Subcultural Lives (2005). loneliness. Cheburashka. textually embedded and poignantly expressed in the music. Vysotskii’s addictions to alcohol. Freer. normalizing mechanisms of power. Witnessing Cheburashka’s alienation from the symbolic order – and his self-actualization despite. esp. Cheburashka is quite subjectivized and self-possessed. he arrives at a produce store in a crate of oranges with no name.” as Vysotskii did – or “junk time. occupation. unstructured by reproduction and generational thinking. Tendencies (1993). helps build the House of Friendship and. part bear. travel. amphetamines. When we first meet Gena he is a crocodile in essence. but to gay communities “whose horizons of possibility had been severely diminished by the AIDS epidemic. the zookeeper explains to the store clerk that Cheburashka cannot be accepted because “he is unknown to science” and nobody can figure out “where to place him. believes in his immediate identity with himself. 33-47.” The concept of “queer time” has been richly elaborated by Jack Halberstam. In a Queer Time and Place: Transgender Bodies. and heroin likely led to his premature death at age 42. too. Cheburashka is free. 1983) he even sends Cheburashka a telegram. Gena easily writes the rest of the announcement and demonstrates literacy by reading 36 “Cheburashka” means “topple” and is the nickname given to him by the store clerk. Gena’s inability to achieve a mediated distance toward himself is evidenced by his difficulty in spelling “crocodile” while composing a flyer seeking friendship. working in a zoo as a Crocodile. who traces its emergence not to the last decades of the Soviet Union. than Crocodile Gena. Althusser. The Sublime Object of Ideology. his red coat and white shirt hanging on a tree branch. or other identity markers and promptly is taken to the zoo.38 If questions of identity.

I am playing my accordion outside for all to see. There are no “clumsy pedestrians. and eroding sociability due to time spent in queues. Such temporal promiscuity is signaled by the arrival of a blue. But perhaps the most wistful and famous line of the song. The truck and its lethargic driver putt-putt toward Gena. Perhaps we hurt someone gratuitously … the calendar will turn that page for us. or goluboi helicopter – used here to express queerness. In “Blue Traincar.” It did not gain widespread usage until the mid 1980s but probably was employed earlier within Soviet gay subcultures. if we believe the lines. a celebratory song. as in the animal kingdom. accordion in tow. basically a street musician. He would wish me happy birthday and maybe leave a present of 500 ice cream bars for me. Gena is clearly a simpleton if juxtaposed with a character from Tolstoy or Dostoevsky. a shift in temporal and spatial coordinates. Passersby just don’t get why on this rainy day I am so happy. he can even be abstruse: “perhaps we hurt someone gratuitously” – what or whom is he talking about? One 40 “Goluboi” is late-Soviet and Russian slang for “gay.” just as there are no soaked passersby wondering about Gena’s happiness. depth and complexity are relative matters. the express train’s picking up speed But why does this day have to come to an end I wish it would last the whole year. effortlessly the long path spreads beneath and runs straight into the horizon. Here Gena expresses a wish for repetition. And even though we mourn the past a little bit all the best. birthdays come only once a year. crop failures. And. Toward new adventures let’s run my friends. driver. of course. is sung by Gena in the third episode (Shapokliak) as he sits. speed it up! [refrain] The blue car races and shakes. Hey. “unfortunately birthdays are only once a year” is also the most explicitly about temporality. In Brezhnev’s era of space program achievements and consumer good shortages.” the other meditation on time in minor key. thoroughly devoid of his former unselfconsciousness.40 “Goluboi vagon.kóòrdînäte The episode Cheburashka (1971) opens with the sound of rain and a light blue delivery truck bearing the words “den’ rozhdeniia” (birthday). The helicopter transports Gena to a magical space of amplitude and freedom. 172 . a one-man band with melody on the right hand and preset chords on the left. is still ahead. the sort of protagonist who would go mad if forced to pose before spectators at a zoo. performs for an audience of one – the delivery man.” Gena is a veritable philosopher. “Pust’ begut ne ukliuzhe” is in melancholic C minor and played on an accordion – the loneliest of instruments. he is a world-weary sage. a disruption in the calendar. everyone hopes for the best and our blue traincar rolls forward. perhaps. What if suddenly a magician arrived in a blue helicopter and showed a movie for free. who sits on a bench playing an accordion and singing a sentimental birthday song: Let pedestrians clumsily wade through the puddles as water streams down the street. befitting an intelligent. Not only the magician and ice cream. Unfortunately. The solitary Gena. Indeed. in the first episode. but the entire song can be read as a hallucination narrated to cover over various lacks: deficits of goods. Smoothly. say. But compared to his former self. Everyone. a reorganization or manipulation of time. Gena’s free movie and mountains of ice cream bars dropped from the sky is the perfect fantasy. on top of a light blue caboose with Cheburashka and their spinster companion Shapokliak: Slowly the minutes flow past Don’t expect to see them again. the lyrics are belied by a gaping absence of people. [refrain] In animation. One is immediately struck by the unmistakably doleful quality of what is supposed to be.

Or.42 Anthropologist Katherine Verdery’s “`Etatization’ of Time in Ceaușescu’s Romania” explores the ways the late-socialist state exercised power over its inhabitants through temporal politics. more likely. “The `Etatization’ of Time in Ceaușescu’s Romania. as a reflective postscript and halt in the action. What is more. too. when Gorbachev began to challenge Brezhnev’s policies.kóòrdînäte is tempted to say that Gena is wholly out of character here. if not a foreclosure of futurity. Despite possible loss and difficulty. The lyrics of the song present us with an apparent contradiction as well. give it voice avant la lettre. The emotionally weighted message at the start seems to be: turn the page. and the reason for Gena’s wish for sorrowful rehearsal is also the reason for the libidinal attachment of post-Soviet adults to their favorite childhood fictional characters: both are products of a melancholic position. Since the end of the Soviet Union. 173 The last Soviet generation experiences its childhood as a lost object. is still ahead” raises the sort of skepticism commonly elicited by over-insistence: is it sarcasm or a defensive posture concealing contrary feelings? And in a final. or even mourning for a country one has left. repression. to complicate the matter further still: is not the very idea of a traumatic breach of temporality already represented in Soviet children’s films and songs? They seem to anticipate the rupture. A Week Like Any Other: Novellas and Stories. Its deadness and irretrievability produces a melancholic stance. accelerate. move along. 40. a constitutive component of the ego.” and The Ego and the Id of 1923. a present expanded and sucked dry. Gena and the others sit at the rear of the caboose. of course. forward-looking optimism is subverted. but in the 1970s they became exceedingly inconvenient and unbearable. medium of temporality. direct our attention toward the future. The sad contemplation evoked by artifacts of that childhood cannot be reduced to nostalgia. But if alternative temporality is at the emotional center of late-Soviet children’s culture. and the logic of scarcity. dramatic reversal of sentiment. The Unmaking of Soviet Life: Everyday Economies After Socialism (2002).41 41 For reasons of space I have omitted a discussion of Freud’s account of melancholia. which informs the present argument. its central organizing principle. Late-Soviet Temporality Waiting in queue is perhaps the most emblematic experience of late socialism.” Even more overtly than in Gena’s Birthday Song we encounter here a desire for the postponement of the future.” in What Was Socialism and What Comes Next? (1996). perhaps.” suggest time is passing too quickly: “Why does this day have to come to an end/I wish it would last the whole year. the queue grew strange and intolerable only retroactively. It is a wish for an eternal moment. esp. Verdery discusses how the regime’s policies aimed to “seize time” from individuals by making exorbitant demands on the human body. and Natalya Baranskaya. But almost instantly the impatient. Pieta Monks (1990). because the Soviet Union is dead. as it were. “the site of many possible uses of time. radical discontinuity itself – a traumatic breach in one’s relationship to time – becomes the object of melancholic identification. As the train chugs to a nostalgic minor tonality. and culturally situated iterative process of subjectivization. More important. the constant excitement of immediacy. the second economy. acting as a Greek chorus or internal object voice. or cynicism – but lost as a repository of potentialities. It spans two works: his 1917 paper “Mourning and Melancholia. “Goluboi vagon” is both overtly about time and against it. 40-64. as does the disillusionment with Soviet myths and their progenitors. 43 Katherine Verdery. the queue with its stretched temporality has continued to serve as a metaphor for the entire Brezhnev era – indeed. Goods deficits and long lines were common throughout Russian history. trans. Not just lost in the common way – to memory. the lines after “the express train picks up speed. Do it now. for example. how do we account for its resonance? Why were songs about time consciousness especially popular in the 1970s. is yes. The unnecessary “of course” in “the best. but backward. and why does their gentle plaintiveness tempt émigrés and Russians so seductively today? One might ask. . why Gena wants birthdays more than once a year and a day without end given the gloominess haunting the present in both songs: is he wishing for more nasty weather and continued infliction of petty miseries? The answer. of course. Caroline Humphrey. In scholarly and fictional accounts it both incarnates and comments on social relations.”43 Bodies were 42 See. looking not to their future. and seek new adventures. the best is ahead. in the wake of pere­ stroika. And. situated outside the time and space of the film’s narrative and functioning vertically. we must let go of past grievances.

Many self-practices ostensibly available to socialist men – party work. Food shortages.. and tend to her aloof spouse. was crucial to identity formation and sociability – and. But while Olia’s apparent lack of self-realization seems to support the regime’s goal (as conceived by Verdery) to immobilize people in order to control them. according to Verdery. as well as those of her female colleagues.47 Baranskaia’s story paints a grim picture of the woman-mother under Brezhnev.” Queues diverted energies away from activities that might have alleviated shortages. for example. which is responsible for reproducing and caring for the family. A Week Like Any Other.. Linear time. less coherent sort of introspection and subjectivity. 58. This strategy caused an economy of scarcity that in turn resulted in an immobilization of bodies. intellectual life. has little opportunity to attend to her own needs. implicitly. 1-62. 39-58. autobiography. autobiographical writing and the like – were simply not possible within the day of a Soviet woman like Baranskaia’s Olia. Red Autobiographies: Initiating the Bolshevik Self (2011) and Jochen Hellbeck. and docile: Olia describes her own emaciated and exhausted body. questionnaires probably associated with the regime’s pronatalist policies are given out to all women in the workplace. for example. Musings about her beliefs and behavior are constantly infiltrated by thoughts of obligations to her family: while sitting at a party meeting Olia can only dwell on her children. and she is constantly tired and hungry.45 But did accepting “queue time” mean accepting the abyss? Verdery’s “etatization of time” is manifestly illustrated in Natalia Baranskaia’s Brezhnev-era novella. plays a significant role in defining the self and forming alliances. and other self practices see. Yet the bodies that are supposed to be producing children for the state are kept overworked. furthermore. Igal Halfin. She and her friends take turns grocery shopping for their families during lunch hour (to shop in the evening often means longer lines and less food).kóòrdînäte often appropriated and compelled into activities (or inaction) beneficial to the state. Despite her efforts. Disturb temporality and you disturb subjectivity. Revolution on My Mind: Writing a Diary Under Stalin (2009). The perpetual absence of equipment required to conduct research necessitates constant plotting and manipulation of suppliers so that Olia can meet the deadlines and unrealistic demands of her supervisor. 53-56. it also 46 Baranskaya. Olia is physically depleted: she has no time to do for herself and care for the self is suspended. inciting a different. Since socialist regimes sought to accumulate means of production above all. while deficits of fuel rendered complicated and tiring such basic activities as getting to and from work. these inconveniences cause her to arrive late and in a panic.44 Verdery views the involvement of bodies in idle time as a mechanism of “subjugation” because people were made unproductive and time was “flattened. a research scientist and mother of two. 174 . Competition with coworkers for limited supplies robs Olia of time she could devote to her experiments. questions.46 The state’s consumption of time is particularly taxing on the female body. Temporal organization.48 The structural dimension of women’s everyday life invaded. Olia rarely has time to feed herself. peripheral actors the ability to do so. however. In the novella..The binding of the labor force in queues was not seen as a cost to the socialist state because it accrued supplies and not profit. meant long stints in queues. the sustained relationships necessary for collective grass-roots action. Women’s “double burden” (or mothers’ “triple burden”) impeded a preoccupation with one’s socialist self. The socialist state also seizes Olia’s time by forcing her to attend inane party meetings to which she must come prepared with 44 Ibid. Its protagonist Olia. undernourished. and inputs counted more than outputs. the center constantly attempted to enhance its pool of resources by denying other. She must wake up early and leave extra time for her morning commute to work because of overcrowding on the bus and poor road upkeep. My claim is that her plight also functioned as an excuse for ideological ignorance and hence a vehicle of emancipation from the regime’s demands. 48 On socialist diary writing. disrupted. 45 Ibid. A Week Like Any Other (1969). and inhibited their intrapersonal striving towards ideological consistency. look after her children. such as lower-level initiative and planning. 47 Ibid. Olia must perform these various tasks only to rush home and cook dinner.

why not?. ignorance. 48-50. The Queue (1983). and their spinster companion Shapokliak: homosocial realms. Through such stylistic choices the novel communicates the phenomenology of the queue: 51 Baranskaya. Olia’s weekends are spent cleaning. But while sociability is absent in the home or the heterosexual sphere. And yet in the gap left by the absence of mandated socialist clubs. suspicious.. “Gonka vooruzhenii.50 Olia’s relations with her husband Dima appear to testify to such erosion. abrupt relationships. breaks and silences punctuate a dialogue regarding its meaning. Insufficient time to step back and properly chronicle her activities allows Olia to conveniently excuse her inability to answer questions regarding her leisure pursuits and the number of sick days she has taken. 29-34. shifting allegiances. at the very least. often consisting of an older eccentric mentor and young protégé. 370-72. they wholly avoid or ignore Soviet ideological work and sociability. A Week Like Any Other shares a stagnant temporality with the queue. . and self/other confusion of the Wolf and Rabbit in the very popular cartoon Nu Pogodi! Kliuchkin. and Gena and Cheburashka. 175 dynamic temporal space and develop in the narrative’s present or real time. evokes the eternal present more that the title itself.. Cheburashka. categorized. has not escaped the notice of recent interpreters of late-Soviet animation. A Week Like Any Other. “Zavetnyi mul’tfil’m: prichiny populiarnosti ‘Cheburashki’.” They engage in a number of conversations about possible reasons for the questionnaire’s distribution and attempt to come up with “appropriate” answers to its queries. more radically than those of Baranskaia. They do not entertain guests nor communicate often with one another. Olia and her coworkers procrastinate in answering the “questionnaire.53 No element or scene in Baranskaia’s novella.” a key component of subjectivity. transvestism. And while linear time and certain forms of self care are abandoned. Knowledge about women’s reproductive lives is not easy to acquire. Lilya Kaganovsky has written about gender fluidity. taking shape largely through dialogue and without a narrative to fix utterances to a particular setting. “The `Etatization’ of Time in Ceaușescu’s Romania. 378-92. 18-20. Veselye chelovechki: kul’turnye geroi sovetskogo detstva (2008). The fearful. eds.51 The women in the research laboratory form support networks structured around the identity of “mom. alternative life schedules and modes of association. Verdery describes how the “etatization of time” changes self-conception through the “erosion of sociability. is deployed in order to avoid an asymmetrical power relation.kóòrdînäte undermines the state’s efforts to structure women’s identities – particularly that of “mother” – and to utilize coherent bodies that can be easily surveyed. cooking. ideal “motherhood.” and Kaganovskaia. The reader is left with the impression that much more is known or understood about the questionnaire than is explicitly stated. 52 Ibid. A Week Like Any Other. 53 The abundance of male or vaguely masculine couples. and vaguely defined. and heterosexual love. not knowledge. into identification with a concrete or single. 44-48. Mariia Maiofis. Many display confusion about its language. Mark Lipovetskii. or. 21-24. 55-60. preserved. the Bildungsro­ man. whereas her friendships with the women at work exist in an emotionally 49 Baranskaya. and prepared for reproduction.” 55. if not homosexual.52 The women in Baranskaia’s story do not attach a stable meaning to “mother” or imbue it with a specific regime of knowledge. and obtuse thoughts and conversation that the questionnaire inspires in a Week Like Any Other suggest that women had a stake in maintaining a confused identity – a dearth of knowledge of themselves – as well as a linguistic disengagement from their activities. transgender i zastoi: Volk i Zaiats v kon/podtekste ‘kholodnoi voiny’.49 As in Cheburashka. the relationships of Karlson and The Little Boy (1968. Konstantine Klioutchkine goes so far as to call pedophilic.” in Il’ia Kukulin. it is very much in evidence in the work environment and within a homosocial space. Olia places her relationship with Dima in a bracketed. nor has their overt queerness: unusual family structures and living arrangements. 42-43.” one that serves the state’s pronatalist or family policies. other nonnormative temporalities and subjectivities are forged in their stead. party meetings. In fact. of course. 16-17. transgender embodiment. emerge other sources of meaning and subjectivity – dyadic and triangular formations not unlike those of Gena. are divorced from an established time and place. and distant time (the reader only gains a sense of their feelings for one another when Olia recalls their courtship and honeymoon). however. 50 Verdery. 1970).” The women’s prioritization of their “mother” identity does not translate. which debuted as the central and eponymous protagonist in Vladimir Sorokin’s novel. Sorokin’s characters. and caring for her children. and. examples of nonnormative upbringing and moral development in the tradition of the coming-out story and its precursor. non-heterosexuality.

55 Olga Grushin. “each person’s existence is defined by his neighbors and by proximity to the ticket 54 Vladimir Sorokin. On the one hand.’ What he does not realize is that he.” 2. As in Alisa v strane chudes.56 As literature scholar Kristen Welsh points out in her examination of the temporal and spatial dimensions of contemporary Russian-American novels: The line isolates the family members from one another. his wife. Sergei. produces transitional phenomena leading to entrancing discoveries and meaning making. and material objects. while seemingly without direction or final goal.kóòrdînäte a cacophony of voices. Sally Laird (2008). East and West. These relationships provide Anna. The novel’s structure gives an impression of ephemeral and ultimately unproductive socialities. 56 Welsh. and overheard snippets of conversation. separately and unbeknownst to one another. Sorokin’s characters find themselves in a nonsensical space that. those waiting in an unending line for an unspecified product or result embody and instantiate desire with no object. take turns holding the family’s place.”58 In metaphysically exceptional states like queues identity loses its certainty and reality cedes its hold. On the other hand. truncated exchanges. home and abroad. Like Vysotskii’s Alisa. statements without an addressee – life as a series of disembodied sounds. 3. media. Cited in ibid. For the duration of the novel. blurring historical periods and generational distinctions. stretch it. adventures.55 Grushin’s line. even more than Sorokin’s queue. The Queue echoes Verdery’s claim about ruptures in linear time and consequent erosion of the subjective and relational. and conversation. and son have already entered a mirror world. Censorship and an economy of scarcity produced the queue and a popular children’s culture that invited exaltation in chronology-stopping. Those queued wait to purchase tickets for a concert by the exiled composer “Igor Selinsky. a silvery mirror world where things were simple. 58 Grushin. Put another way.. and take inside this magical and lost temporality. Sorokin’s novel thereby conveys not only the despair of the queue but also its creative potential. kiosk” – a distance that does not change. *** Russian-American fiction such as Grushin’s The Line recapitulates a Brezhnev-era temporality evoked by 1970s social formations.” rumored to be returning to Russia to conduct his latest symphony on an unknown date. trans. torques time. This fundamentally chronotopic separation – each occupies exactly the same place. Sasha and his parents. mourn. since the queue exists in stalled time and is without purpose (no one knows what is being sold and value is invested in the very act of lining up). and Sasha the chance to be “other” than the roles they play at home. “Sergei wishes for ‘a different world. The line is an ever-expanding now. The last Soviet generation thus suffered a loss not only of a country and its culture. nonreproductive spaces. 199. Through renderings of episodic sociability and casual sex it offers a fantasy of limitless possibilities and a loss of linear time due. or at least different. but never at the same time – pulls them into different orbits as they strike up friendships with the family that stands beside theirs. paradoxically. 176 . The Line (2010). and create pockets of sacred duration. a place where they are the better.54 The queer temporality of the Brezhnev era has been invoked repeatedly in Russian-American fiction. the relationships develop as they spend time at the other family’s apartment. most explicitly in Olga Grushin’s novel The Line (2010). but also a concept of time and the desires it generated. or demonstrate a desire that alights on random objects – unfamiliar people. The Line. 57 Ibid. Sergei and Anna. Perhaps the queerest feature of late socialism was its tendency to distort time. and past and present seem not to follow but create one another. to interminable lines. The line never moves and the tickets are never sold. Time and space collapse on the line. selves they dream of. “Treating Time and History in the Contemporary RussianAmerican Novel. the characters are free from material ties and have many opportunities for surprising intimacies and situational loyalties. are rendered distant yet here – so fantastical as to be produced within the protagonists’ inner selves. The Queue. the time spent waiting. I have suggested here some of the ways poets and artists then and today have brought into being and reanimated stagnation in an attempt to commemorate.57 With Alisa-like hopefulness.

.

.

.

.

.

.

University of Cologne. getting used to emptiness next to me and to the ever-deepening abyss which threatened to engulf the rest of my life. day out. it is most probably her. When I called Moscow. After my wife [the artist] Anna Alchuk disappeared on 21 March this year. The voices on the other end of the line then began to tremble.. as if I had an additional person listening on the line.kóòrdînäte UDC 7. with the same hallmark and the same jeweller’s stamp). I said first to myself (which was the hardest thing) and subsequently to the police officers: “Yes.” While I got changed to go down to the station and sign the identification papers. but when I saw the wedding ring which Anna had worn for 33 years (which is the same as the one I wear. who had obviously had to witness a lot in their careers. made sure that the door was left ajar. I heard echoing: every sound reverberated. After Anna’s disappearance. pharmacies and shops. I found a book of her dreams from the last five years. the officers. two detectives stood outside our door. I lived through three weeks under the constant pressure of police investigations. 183 went quiet and transformed into whispers. I could still doubt that they belonged to my wife. When they showed me the wristwatch and the black and white photos of items which had softened in the water. Three weeks later on 12 April. there was no trace. Russian Academy of Sciences. Russian Federation Institue for Advanced Research. I would shudder at the sight of the photos of her with the ‘Police: help needed’ caption which had been put up in cafes. But there was still a muted hope. Mikhail Ryklin. knowing that you can never know what a person in my situation might get up to. Whenever I caught sight of these notices. during which time my wife and other artists in Russia were the victims of a hate . which had become so much a part of oneself that it was no longer noticeable? Day in. the philospher Michail Ryklin. And then there is the apartment.071:929 Alchuk A. Moscow. Institute for Philosophy. just a little smaller. the streets of houses. in which every object reminds me of her. How is it possible to amputate a part of oneself? How can one learn to see again without the assisting gaze of the other. I played the role of the answering machine: several times a day I explained to the shocked caller that there was actually no news to report. looks to her diaries to help him approximate the causes of her death. that the search continued and that so far. where every house is linked to shared experiences.. Germany In the Burning House After Russian artist Anna Alchuk was discovered drowned in the Spree her husband. I had to turn away because I couldn’t bear to see her face on those photos.

Suddenly I saw a fire on the deck of the boat. regardless of whether they think the smear victim is guilty or not. but this time it was something completely different: a major caesura of contemporary history lay in the fate of a real living person. The chosen scapegoat begins. but because he was charged as guilty by an authority which speaks in the name of everyone. a person who is declared guilty. will behave towards him as if his guilt had been long established. suddenly came alive like a galvanised corpse. to inscribe the guilt into his own body. In an authoritarian society. human equivalent. In an authoritarian social climate. What had she felt all these years? How were these feelings reflected in her dreams? How did it happen that she gradually began to grow into to her victimhood and began to lose confidence in the outside world? She had initially viewed her enforced victimhood ironically and as something external (in 2005. begins slowly but surely to think of himself as guilty. I swam 184 . whose innocence was clear to the court from the outset. having to watch these friends glance nervously about to make sure nobody is looking. In other words. which was my home.) An acquittal is only a formal judicial matter. not because all others around him are convinced of his guilt (he has friends. He internalises the guilt. I have written lots about social tragedies. I was directly confronted with how the story. Something dawned on me during that time. my box will catch fire too. After five months of uninterrupted abuse and humiliations in the courtroom the judge. and not even the most broad-sweeping policy can work without the participation of each individual. It is also no longer sufficient merely to listen to the speeches of politicians which are steeped in the logic of confrontation and hatred. And so everyone. about presidents. when contact to this person does not become a taboo for those who privately cherish him and are aware of his innocence then this society is not yet enslaved and the consequences of civil disobedience (which is called human decency elsewhere) will not lead to a catastrophe. as acquittals are highly damaging to a judge’s career. they dare to protest and then succumb in an uneven fight. only when others (even Anna’s friends) follow the new social imperative. was floating in the open seas near to an anchored leisure boat. It is not enough to give the order: ‘Do it like this!’ The violent act of dictating orders from above must be covertly masked to lend it the appearance of free will and it must become a behavioural imperative for many. Each person experiences it in his own way. ‘If the fire is not extinguished immediately. Only when this equivalent is found. Namely that it’s not automatic that events on the major political stage manifest themselves as a common fate in the personal tragedies of individual people. My friends and I were both at sea and contemplated events in the distance. in the process. and receive an emotional. even if they can no longer offer their help). she recorded the following dream in her diary: “A huge living-box. to break out into a space beyond this perverted society which condemned him. On the radio.kóòrdînäte campaign. Then my wife. bucket loads of mud were thrown at all of them. bared its teeth and mauled the person who was standing next to me. someone who has been declared a politi- cal enemy doesn’t have to experience being shunned by friends or on reaching out a hand to them. The Moscow art scene saw who had the power (in the minds of the yesterday’s homo sovieticus this equates with being in the right) and turned its back on Anna Alchuk. At some point the desire emerges to peel off this body. a coincidence of what initially seemed to be impersonal events. the hate has to be underpinned from below. who had not been presented with a single piece of evidence of her guilt. If. when what’s proclaimed on the major political stage becomes part of a far-reaching traumatic experience. the television and in the press. was the only one who was prosecuted. with time.’ I thought. These fragile people see a perversion in the manifestation of the new universal imperative. For the first time. media strategies and tricks which the powerful use to secure obedience. In 2003 when Anna Alchuk was charged with fomenting national and religious conflict. somebody who has been smeared with guilt will continually carry with them the stigma of guilt. acquitted her of all charges (which is extremely rare in Russia. many people. The consequences of this hatred first have to affect a real person. however. only then are the survival chances distinctly reduced for those fragile personalities who react sensitively to injustice (and my wife was such a personality). with the trial still going. she made a poetry collage and a video with the title ‘Responsible for Everything’).

Defence witnesses.. checking how secure the doors were in short. the path to freedom has no tangible equivalent. But it was pointless.” In the Lotus Sutra. “and that I won’t need any good clothes any more. lawyers and friends came to support the victims of arbitrary persecution. worked its way into her imaginary world. / It is high time we close the door. and she knows this is happening because she is Jewish. Buddha promises them a beautiful toy. Hate.” In another dream the danger comes from elephants who have just left a huge room but could return any minute. relieved. Soon the fire will jump over the wall. familiar apartment. has to burn up completely and here the end of the dream poses the most important question. A note from October 5 2006 read: “Expectation. and the “skillful means” (upaya) which their father (Buddha) uses to try and coax them out of it. / I woke up and was helpless. they were insulted in the court buildings by “Christians of deep conviction” (as the public prosecutor described them) as “pig Jews” and forced to disappear from Russia before it was too late. The children no longer needed protection but had to be stopped from acting out their aggressive intentions. / My friends swam over in my direction and signalled to me that I should get away from the fire as quickly as possible. “I am standing next to a stone wall. I have to get away as soon as possible.’ I urge them. I’ll take them off and just keep the warm things. and turned it on herself like a laser beam. ‘One more minute and we would have been dead. shut ourselves off from this terrible world. in dreams or when awake. In Buddhism. The reflection of the fire became fixed in the water. / But the feeling lingers that this will not offer us enough protection. My wife wrote up this dream on 17 October 2006. behind which a fire is raging. A way out can only be found when one perceives that what until recently appeared impenetrable and immovable. that she is half-Jewish and she will never be able to forgive him for this betrayal.. Then we are standing in front of an underground bunker. her whole former life.” my wife dreamed on 26 October 2004. To encourage the children to leave the “burning house” of the three doomed worlds. faster. fear of . who spoke neither Hebrew nor Yiddish. Hell and paradise are both merely forms of experience. In one of her dreams she is being strangled by a painter acquaintance. there is a parable about children in a burning house. I was looking for a safe place. “The box”. eventually gain the upper hand. one and the same. salvation.” Slowly but surely Anna Alchuk internalised the hate which was initially fuelled against all the participants of the exhibition. who until recently was a friend of ours and who is now publishing anti-Semitic literature. In the second dream. Where should I go now?” The “huge living-box” in this dream represents our old. who was unfamiliar with Jewish culture and had never set foot in a synagogue) was confronted by increasingly aggressive invective from those who were on the side of the prosecution in the trial. the world was about to be destroyed. ‘Faster. The boy and I close the doors. We cross the threshold and then the doors close behind us. illusory and a dream. My wife (a halfJew who was not raised religiously. I have to get dressed and go away. In another dream she explains to a publisher. This fire cannot be extinguished that is why her friends warn her. there is none to be found. the foreign body. She dreamt of a war breaking out and the world being in flames and the most important thing was to rescue the children from a burning house. But the most important thing is to take the children with me. She began to feel more Jewish and absorbed the hate that was being directed against her.kóòrdînäte over and tried to spray water onto the fire. secure them with heavy bars.. A boy of fifteen or so is with me. But despair is nigh for those who imagine too vividly the escape from a burning house into freedom. which in a widened sense. They have no 185 autonomous existence and can abruptly make an appearance. shortly before the investigations were due to close and the court case begin. is actually unreal. represents our whole former life which was on the verge of being devoured by the fire of “people’s hate” which was ignited against my wife. one and a half years after the trial against the organisers of the “Caution: Religion!” exhibition (more here).’ I think. real and tangible. The fire blazed higher and higher. “I know there will be a war soon. She was growing increasingly fearful about an anti-Semitic pogrom involving children blinded by rage. The insecurity and the feeling of being defencelessly at the mercy of others. to which there is no answer: “Where should I go now?” Wherever one seeks refuge in such a world. “I went from one room into the next..

Not a single Moscow artist of any standing was to be found at this conference. which is backed by a Duma resolution (the upper organ of the Russian legislative system had condemned the exhibition “Caution: Religion!” long before the case opened). were suddenly labelled “Putin critics”. and taken up by generals. Once acquitted by the court. they run the risk of becoming what they are perceived to be. drowned in the powerful current of hate directed towards her. my wife. under Putin. friendliness.” My wife loved people and needed human warmth. was no longer our terrain but theirs. she saw herself facing a community for whom the things for which she had fought and made sacrifices (initially it almost seemed and if this was about a common call for freedom of artistic expression) had completely lost their meaning. her unique form of naivety” had run dry. which is why no one can be held accountable for their actions. Although it started out as a game. I walk through a horse wagon covered in brightly coloured material and think to myself that it would be immediately destroyed in a pogrom and would offer no protection to anyone. Having absorbed the collective guilt. it transpired. It was. For those who are actually decent human beings. 186 . her feelings of guilt grew and with this. After her tragic death. This meant that all sacrifices were in vain. Essentially. and now the source of this blissful happiness “her trusting way. the changes in the environment which Anna Alchuk had believed was her own led her to gradually absorb it. There was a mass application of absurdity on the level of the symbolic. they live in fear of becoming the sacrifice which the losers offer the winners. She had no interest in politics. far easier to endure being a target of religious fanatics than having to put up with the repressive passivity of most of her fellow artists. disappeared. intellectuals. In her dreams. because it is ubiquitous. when things were taken away from us that shortly beforehand had seemed to belong to us. The fact that this hate had initially used obviously crazy people as its tools. capitulation becomes essential to survival. The horrific thing about authoritarian societies is that everyone lives in a seemingly no-win situation. the need to punish herself. as a demonstration of distance separating victims from perpetrators. ousted from the social network. my wife relied on a state in which her soul was merged with the world. myself and other (sadly only a few) intellectuals who defended their language and their right to artistic expression. depoliticisation and a humble attitude become a firm political stance. As a talented poet.. For Anna Alchuk. / From somewhere up above children are shooting at me with water pistols. But where can you run from a hate that is proclaimed in the name of the state. my wife was described by many foreign journalists as a “Putin critic”. then they join hands and form a chain which is coming towards me. They are then exposed to the danger of identifying with the image of themselves that has been forced upon them. most of them foreigners. journalists and artist colleagues? You can break off contact with individuals (in the years when Putin was in power we lost about half our friends). but by all those powers which.kóòrdînäte an anti-Semitic pogrom. I doubt that the name Putin appears in anything she has ever written.. turned out only to be further proof of the inevitability of the sentence being enforced quite independent of what the court might decide. It took on a new dimension when it was converted into a mechanism for self punishment. an additional indicator that the powers behind the hate campaign waged against the participants of the “Caution: Religion!” exhibition had gone out and taken over the cultural sphere which from that point on. it became part of her. But when politics forced its way into our space and started to destroy it. Under such conditions. this was a further sign of her abandonment. her openness. Any individuals who refuse to play along are silently sacrificed. illustrated the new situation very clearly indeed. certain that I can talk them out of their plan. the crucial problems of the Moscow art scene were discussed by a handful of curators and art critics. the dreams of a person who is exposed to a hate campaign. took care of enforced conformity in Russian society (culture included). TV presenters. she was incapable of hating anyone and had never learnt to do so. / I walk towards them. Anna Alchuk was not condemned by a court. but hate which is raised to a social behavioural imperative is inescapable. Over these years the art scene resigned itself to its defeat and even managed to profit considerably as a result. The “Art and Taboo” conference which the Sakharov Centre in Moscow staged in October 2007.

/ I immediately realise they want to kill me because they think I am a witch.” it says in a diary entry from 31 October 2007. Religion!” were on trial in Moscow) Khordokovsky.” The motif of vulnerability grows ever stronger. No statement of the court can protect her against this channelled “anger of the people”. collapse. After a certain point in time the logic of the system eludes not only social rules. This article originally appeared in German in the Summer 2008 edition of Lettre International . I know that they want to get rid of him and I protect him with my body. she was just unable to withstand the “fury of the people” which was directed at her.R. Had her surroundings not mutated. I see a machine gun aimed at him. do not impact other institutions but human beings. she has already internalised the anger. people let her fall and she lost her place in the world. then he lies down on the bed and pulls the blanket up to his chin. Misha? I ask him. at the peak of the hate campaign against “Caution: Religion!” reads: “Misha talks very harshly and openly about politics. In the dream. fragile being in this increasingly brutal world. first water then blood spills from her body: “I find myself behind a sort of curtain in a tent. The following excerpt is only one of many examples: “Misha (this is my name M. even after the acquittal. Suddenly I see Mikhail Khordorkovsky beside me. Out of nowhere fascists (I have no doubt that they are fascists although they are wearing neither uniforms nor swastikas) start laying into Misha. / I understand that this person has been through a lot. who are highly sensitive or thick-skinned. Things that were dearly cherished before are now perceived as a hindrance. and instead lent her support. Unfortunately. Should it be paid by the life of another person when this person might share its tenet but cannot withstand the psychological pressure? Today I am much more sympathetic towards the editor of Novaya Gazeta who.) and I are at some social gathering among a big group of people. I feel helpless and dejected. I asked myself for the first time about the price of an intellectual position.. in this new phase.” In this dream. There is no way out any more. fragile or robust. the last supports that might have given the dreamer a hold in the world. He says that he has heard of the lawsuit against me. though. when they come into effect.” In Anna’s dream from 16 March 2004 (at this time both Mikhail Khodorkovsky and the organisers of “Caution. Does that mean I’m completely dead? I ask myself. however valuable the content of this position might be.” A further diary entry. but also a healthy mind. No one tries to help him.kóòrdînäte Anna Alchuk’s diary of dreams shows that being a “Putin critic” is a life-threatening occupation. wanted to shut down the paper because no intellectual position could ever stand above the loss of human life. who was a tender. my wife would most certainly have recovered and lived for many years to come. which threw her out of her immediate surroundings (which were no longer her surroundings by that time although we did have some friends life in Russia). she had become leprous in the eyes of many. Then they shoot me. dated 30 April 2003. after the murder of Anna Politkovskaya. I suddenly realise that we are completely vulnerable in this crowd of people. Things aren’t easy for him either: “I am in prison and I’m sitting on a metal bed next to a grey prison blanket. particularly because. More blood is coming out 187 all the time and it attracts hordes of angry people who flock towards me like vultures. ‘And how are you getting on here.. My wife was not a psychologically disturbed person. She lived in constant fear of my life and her own. Institutional strategies. she has already started to see herself as others see her. she perceives the aggression of the mob as an act of retribution. “Suddenly water is flowing out of me and the water contains traces of blood. ‘Badly’ he answers and when he briefly gets out of the bed I notice that his face is as white as rice paper and that his eyes have a feverish glow.. After the death of my wife. probably the most prominent “Putin critic” appears. I feel deep compassion for him. nor as a part of the supposedly inevitable progression of somatic illness. We should however “this is the most important conclusion” neither view this phase in isolation from those that preceded it. Everything around me goes dark and I smell the scent of Misha’s aftershave.

What of this oblique offering. Does not Die.161. a double death and death’s double.” organized by Marijeta Božović. 821. Gainesville. 2015. and held on April 17-19. New Haven. Suicide like literature is this place of the secret and an absolute secret. Passions. which concludes his reflection on Kirilov’s suicide in Dostoevsky’s The Possessed (Besy). completion 188 . ing. a passion for life in death.071:929 Alchuk A.1. Anya Alchuk. double death. approaches to borders. “In place of the secret: there where nevertheless everything is said and where what remains is nothing—but the remainder. 1981 “The One Who Wants to Die. I would argue. we will return to it. Kirilov who kills himself in order to become God. ”To kill oneself is to mistake one death for the other. What if Alchuk’s poetry. puts to work a secret which is also at work in literature. I go to meet the death which is in the world.” The Dionysian Haven of Anya Alchuk Ne slepite glaza pustote (Do not blind the eyes of emptiness). one that could not be reduced or subsumed under the name of aesthetics. was in the Besy appropriated for precisely such an outcome of political violence. of militant aesthetics?1 Kirilov’s as you may remember. and especially not militancy. I wish to talk today about the poetry and suicide of my friend. USA “The one who wants to die does not die. not even of literature” (I am here following Derrida. it is a sort of bizarre play on words. “uncertain thresholds one cannot attain” (Blanchot). which operates. 1993 28).” suicide as a double mort. and then Blanchot continues into the reflection of “this strange project. and am giving you already a conclusion. military and warfare. passion and literature. a great Russian poet and artist Anya Alchuk in Berlin in March 2008. aesthetization. a singularity and incompleteness.kóòrdînäte UDC 7. and cannot be reduced to some aesthetic quality? And which has the right to refuse its se­ cret before any court of law.09 Dragan Kujundžić. We should remember this concatenation of secret. at Yale University. and that thereby I can reach the other death. required a completely different regime of read1 The essay has been originally written for and read at a conference on “Political Violence and Militant Aesthetics After Socialism. University of Florida.” says Maurice Blanchot in The Literary Space. which for me includes an interminable mourning and a sense of loss of a friend: the event that for me remains the encounter with Anya Alchuk requires a completely different regime of reading which defies the notions of militant agency. on a topic that knows only of openings. harking back to militia. at my disposal. and her tragic ending. But a secret which impassions. over which I have no power” (Blanchot 104). Siringa. USA. To put it up front: can a suicide be an act of militancy.

a day to day diagnosis of the genealogy of the post-Soviet condition in Russia. incomparable to any other suicide. It is my particular pleasure to see in the audience graduates from the institute who testify to the immense importance of this institution in contemporary Russian culture. However I do not want to pass on the opportunity to remember how I met with Anya and share it with you since. I am also honored to count some of them as my friends. Misha Ryklin. Religion!] in the Saharov Center in 2003. … where nothingness slips away. such as Prostranstva likovaniia [The Space of Jubilation] published in 2002. poetry. Cross. Or. come from the source of impotence and passivity. As we have yet to give a proper account of Ryklin’s other work. You will not hear from me anything that you cannot find in Mihail Ryklin’s infinitely moving. Ryklin himself has pointed out in numerous places that Anya’s suicide remains a singular act. on an exchange program between University of Southern California and Literaturny Institut Imeny Gorkogo. but in some essential ways may also explain her poetry. or pedagogy. as I am forever grateful for the generosity of the welcome their senior colleagues accorded me in 1990. art and suicide—“a shocking comparison” — “testing the limits of possibil­ ity” (Blanchot 106). and who have now boarded stellar international careers in their own right already equaling their senior colleagues. published in 2008. krest. like a ripple in water. where the domain of goals ends” (Blanchot 106). Like others. and to read some of her poetry in light without light of this event. landmark and seminal book. a quarter of a century ago. as well as in Pristan’ Dionisa. in the urgency and relevance of their work. [Pristan’ Dionisa. the speculation about Anya’s death and possible political assassination. even to the closest friends. not only does it testify to her generosity and personal warmth. The most enduring cultural effects. Svoboda i zapret. The Work of Art in the Time of “Managed Democracy”] published in 2006. Lena Petrovska. a book intuiting or formulating the mechanisms of terror and terrorism which we have only now started to grapple with. But for all that its performance is no less effective. be it writing. during my stay as a graduate student. Intelektualy i Oktiabrskaia revolut­ . a realm of secret. (Published in English I am proud to say by the other great Bakhtin scholar from Yale University. invited to give a talk at the Institute of Philosophy of RAN in Moscow where I read my essay on Bakhtin and Derrida. particularly related to the war in Chechnia and the building of internal repression in Russia. In that very cold December of 1990. I merely propose to read with you some of the traces this event left. An experience of the impossible. I am not privy to any details of Anya Alchuk’s last days that I have not found in Ryklin’s book. and dedicated to the outcome of the pogrom of the exhibit and artists of the Ostorozhno religiia! [Beware. a reflection on the work of the totalitarian and totalizing metaphor of political violence. something. the power to die is gambled” (Blanchot 106). Anya’s Book. from her closest friends in Berlin whom I know and who were with her just a few days before her death. like a suicide. Kniga Anny]. (2013) the saddest book I’ve read in my life. Star. thus in many ways improbable. zvezda [Swastika. krest. in the wake of unjust and hurtful accusations. “An ordeal where everything is risked. as Blanchot would say. Terrorologi­ ki published in 1992 about terror and the building of the Moscow metro. Vremia diagnoza [The Time of Diagnosis] which appeared in 2003. Kul’tura v epohu terrora. Oleg Aronson. a passion without will. or Komunizm i religiia. or even notions of poetic expressivity. disarmed but for that no less resilient and enduring. I was at 189 the time. I have heard. which Ryklin puts to rest in this book.kóòrdînäte in aesthetic concepts or experience (including that of “conceptualism”). and the subsequent trial in which his wife Anya Alchuk was one of the three accused and put to trial. Culture in the Time of Terror].” (Blanchot). like Valery Podoroga. Anya Alchuk and Misha Ryklin proposed to take me for a tour of the metro. I met Anya Alchuk and Misha Ryklin in December of 1990. It analyzes the reasons for Anya’s suicide. now I understand it in light of the infinite finitude of her passing and absence. “Both involve a power that wants to be power even in the region of the ungraspable. and show me the stations Ryklin since analyzed in his then forthcoming. the political violence piled on her during the trial related to the exhibit Ostorozhno Religiia and recounted at length and in detail in Ryklin’s book Svastika. among others. zvezda. Michael Holquist – the other of course being Katerina Clark). [Freedom and Repression. recently published Dionysos’ Harbor. while it remains an effectivity without power. Alchuk’s life and poetry belong to an act where “immeasurable passivity reigns. Svastika.

That this already amounts to an inimitable and colossal opus dedicated to a reflection on postcommunism. you can buy such thing online and it ain’t cheap. the ultimate reference of terror. It would require a conference on its own. Since what else is the people (narod). that of the visit on another occasion. In the course of the visit. if not God. We will see soon how narod become God. it is as I see it. Ryklin was the first to perceive and analyze. Baumans­ kaya. and the visit to the VDNKh an unsurpassed lesson in readings of cultural signs of Soviet art and ideology. [A stand for the artificial insemination of queen bees] and I told this to my hosts to our shared amusement. fertility. the photograph of that very Stanok. just as they did in the recent warmongering already inscribed in the Baumanskaia in “the tropes of the external enemy. 45). giant ideological ovaria. with the Imperskoe Derevo. and we were the only visitors in the vast space of the exhibit (not that the warmer weather in December 1990 would bring more visitors I suspect). a timeless or undead political empire or vempire at work. Vys­ tavka dostizhenii narodnogo khoziaistva. exhilarated by it. Since then. pointing already beyond its profane political equivalent [i. production and reproduction of animal life. not enough talked about. but also culture and violence in general. the high noon and shared laughter. whereby in the monumental chiseled architecture in the granite and semi-precious marble. not least of all since I am reading this in the presence of Oxana Timofeeva whose work on animals inspires in me a true awe. having refused transcendental claim. from this quote. related to the exhibit Ostorozhno Religiia!.” (Ryklin. on political terror and violence. and these two. pchelovodstvo. A lot of laughter was had and I want to remember with you Anya in this halcyon moment. 43). Jacques Derrida analyzed this as a relation between the animal and the sovereign. the Imperial Tree. is without a doubt. We went through a number of stations. higher or more than empire. In a word. 1994. where I was first introduced to Ryklin’s reflection so relevant today. as no two are alike. la bête et le souverain). (In his last seminar. Stalin] towards something like Imperiality.e. I was myself particularly thrilled by a contraption the name of which was Sta­ nok dlia iskusstvennogo osemenenii pchelinikh matok. I educated myself a bit in the apiary science. Several months after we parted ways and I returned to continue my graduate studies in the US. [The Exhibit of Achievements of the People’s Economy]. used in the narodnoe khoziastvo and the oneiric inventions of its achievements. But for another reason as well. the “Imperial plenitude fulfilled in architecture and formation of the metro. but the narodnoe khoziastvo of the USSR claimed the biopolitical primacy of the invention. I received an envelope with a pleasant surprise: a photograph that Anya Alchuk took the trouble to go out of her way and make after our visit. particularly with those aspects of the exhibit which pertained to biopolitics. which opens up the time of terror or follows in its wake. this remains one of the most impressive and formative cultural experiences of my life. become immanent to his own creation. where we were joined by Lev Rubinshtein and Dimitry Prigov. But there is another memory I want to share. in the figures inscribed in the metro. political or otherwise. along with my lecture at the Institute for Philosophy. imaginary or symbolic. We are in the nadir of political violence with valences that go beyond those of the moment in which the metro was built: “the figures in the metro make the people (narod) the final referent of terror. one personal and the other collective and political. 190 . reared its ugly nationalist head in the trial of Anya Alchuk. Ryklin discovers something that Jacques Derrida recently called an autoimmunitary suicide. the people. To this day. point to two different issues or outcomes of the conclusion of nihilism. and then added the trouble of sending to me (at the time you could send such shipments from only one post office in Moscow). become God. Thus we will be following the singularity of each of these suicides as we go along. symbolized by the enormous eggs in which replicas of egg farms were placed. and Borovitskaia. 1994. narod. most particularly stopping at the Novoslobodskaia. and learned that indeed such a contraption. to the VDNKh-a. It was a bitterly cold winter. creating ex-nihilo and ex and ab ovo.kóòrdînäte siia in 2009. which in fact deeply interiorize the mechanisms of terror itself ” (Ryklin. And let me say quickly that I am not making fun of insects or any kind of animals. in ways which to this day remain unsurpassed.” an imperial impulse at work all the way to today’s claim of Crimea and Novorosiia. such an apparatus is actually used (although how it works is still a bit of a mystery to me).

to fold. She remembered our visit. Slovarevo (1988). correspondence in the form of Japanese poetry.” (Ryklin. and went to make a photograph of our shared experience. I can testify to that. a prosthesis. from a somewhat classical prosody a la Mandelstam. anachronizes being. the other. by giving place to the form while itself receding and withdrawing. that is writing. Anya remarked it as a shared gift of the visit and time together. Philosophy. a whole town made of words. Khora is that which receives. In his introduction to her collected poetry. as in directions. From the very titles of the poetry is visible an attention to the signifier which refuses to close itself around or adhere to the determined meaning. Thus. 57557. OVOLS – an anagram of slovo. and lends itself favorably to such an interpretation. and thus replicating. The stanok happens to be a mechanism that is the prosthetic origin of life (no such thing as bare life. which. this machine inseminates and disseminates life by means of an artificial contraption. seven owls and a totality. the receptacle. or in Sov sem. … the dead inscription of the living” (Derrida. to others. (already a repetition at the origin). 2011. as Derrida famously says. Dragan Kujundžić. a graphematic play launching words to their destinerrant trajectories. Combined in its name are isskustvo. avenir. the time to-come. secret sense. The one was her poetic persona. pointing toward the prosthetic.] representation. Colossal energy turned towards others. art. captured in a photograph. word (1996). Dvenadcat’ rytmicheskih pauz (1985). . Ryklin quotes Anya’s assessment of her own work. She has undergone a creative transformation while from the start remaining faithful to a few poetic principles. 18). the receptacle at the origin of the world. a forked and aporetic trope. Prosteishie [Simplest] (1989) Dvizheniia [Movements] (1988). other than life. grafting and graphematic. and Pomimo. as in marked for the second time. [that of an artist]. “which required profound introspection and self-determination. here inextricably tied together. required intensive communication with others. lat. musical connotation is not without relevance as well: the notes. plicare. the original as always already prosthetic. a space of gift. Which Anya. the figure of the receptacle par excellence. typographic. She translated that configuration found at the exhibit. to the inscription on the photographic substrate. In Slovarevo. “pobeg iz tem (NO TY)”: a poetic gesture figuring an opening out of darkness in or through the bracketed. and sent me as a gift. in the original sense of replicating (plico. but you. to see a zoography become animated. our shared experience as a joyous affirmation. The Legacy of Jacques Derrida. in turn. Besides. and thus countersigned. protected by the brackets and thus sheltering an appellation to the other: “no ty!” (another. after the fact. affirming it and welcoming it: giving it back as a gift. rhymes with Sarajevo. a survivance 191 in the prosthetic image. enigmatic. a desire “to see life and a movement given to a graphe. giving life to the shared memory and to life itself in a figure of remarking it. Khora. Deconstruction. In doing so she put to work the khora. always elsewhere. A pictural [apicultural ?—D. accepting it. Such was her generosity. 2005-2008. 118)2. a long footnote engaging Agamben on this account is warranted here). to anticipate a bit. to a dismantling of the syntax in which her poetry receives its hidden. something indeed like a queen bee or a photograph. Anthropology. destinations). a gift of life. all and every2 See on the Khora. to weave).K.kóòrdînäte to me. Anya Alchuk’s poetry was organized in ten poetic cycles. Sov sem’ (1989).” Moscow 2011. and receiving. which in turn gave space to and re-marked. and redirects words to unintended but dormant senses (senses. from Siringa in 1981 (I give the dates of the earliest poems in the cycle) . And the choice of the photographic object that she sent me as a gift is somewhat fortuitous here. sovsem. “Mythology. “running away from the darkness. and I am forever grateful to have been in my life a recipient of such a hospitable and generous turn. refolding. But now that I reflect on the nature of Anya Al’huk’s poetry. …. this gesture also may be emblematic of her writing. colossal energy turned towards the outside. giving life itself from the place of affirmation. This photograph is in itself a graphematic inscription of the traces of the prosthetic origin of life. And this in itself is an introduction to the poetry of Anya Alchuk. this time captured in the ever reproducible image and yet so singular a gift. but you!”. ne BU 2000. And thus reoriented it to the future. and the queen bee. matka. noty). published by NLO in 2011. which. passivity. more than life. whom she had met until that moment only once or twice in her life. opens up spaces of welcoming and generosity. of which there were two strains.

This affinity with the Derridean notion of ecriture is not surprising. any firm anchoring. a standing place.” This poetry of anagrams. da. whereby the “ne BU”. Ovols. This poetry of affirmation is mindful of the darkness which motivates its generosity and its hospitality.da. I hasten to add.kóòrdînäte thing broken into its semantic-atomic particles. which. … which are revealed only in writing” (Chuhrov. may have been Anya’s downfall. an anagram of Slovo. The disjunction ne-Bu creates a space where meaning (or sense) refuses a transcendental horizon or signified. an opening towards a hospitality. Anna=RAMA. a poetic practice or performance which works an avoidance of the logocentric meaning that would be assured to language. But I would like to take Keti Chuhrov’s conclusion a bit further and benefit from her presence here in the audience to initiate a discussion. a oui dire. I would like to ponder over the conclusion that Alchuk’s poetry re3 Jacques Derrida’s historic visit has been the topic of another landmark book by Mikhail Ryklin. before any being. which call us to life. veals or “opens up clearances from which grows a being of language. Thus no being is given or revealed here. a word…” (Bulatov. a stairway to heaven leading to the Dyonisian harbor. any determination of meaning. I will not be. to the heaven. epiphany in heaven. a khora) which welcome and receive the semiotic. Alchuk.” to the skies. blank chasms and chiasmatic reversals. and Anya was familiar with Derrida’s work. refusing readymade codifications. 2013. a-dieu. etc. . no god. I myself owe Jacques Derrida the introduction to Misha Ryklin. this poetic contraption. da. or logocentricsm. Misha. And stanok 192 . Performansy (Ryklin. and revelatory opening. 15). da! By means of a prosthetic reversal it celebrates an inscription and ecriture. the proximity of Alchuk’s poetry to the notion of writing. word. in any sense to the transcendence. “At the beginning there was. ecriture and archecriture in Derrida which puts the reader in front of aporetic semantic outcomes. thus to a non-revealable threshold. we shall see. Jacques Derrida v Moskve. and thus operating on the borderlines of language. and thus creates the space for the advent of the other. is a title impossible to translate. That trusting and joyous opening. 13. doors of poetry opened to nebo/ ne bog. I could sign everything that Keti Chuhrov had to say about Anya’s poetry. publishing books together. ). not. the very insemination and semantic dissemination. to quote Keti Chuhrov a bit more. where da wins over ne (yes over no) seven to one]. operates the realm of pre-ontological. pre-semantic and pre-ontological. 2011. “the nocturnal landscapes of language where everything is half dissolved. Valery Podoroga. yes. towards the encounter of its alterity. half molten” (Ryklin. not to god. in historical terms. da. even from Russian into Russian. Ira Sandomirskaia wrote about the internal distance opened within the word. palindromes. on the border of agrammaticality. operating in Alchuk’s own formula. It may be detrimental to the very notion of being. an ecstasy and passion without body. marks a refusal of the word to its logoification. of the “typographic sign and letter.3 But not just as some appendix married to a philosopher. this poetic prosthetic stanok operates the stanzas (same etymology between stanok and stanza. as Misha Ryklin said. denies itself an access to any being. da. and thus open them to the realm of ethics. and meaning the same thing. “words. should be a title of a book dedicated to Anya Alchuk. 211. Words. da . 337) . a dream of an encounter with the other. to god and a farewell to god. since it is Misha Ryklin and his colleagues in the Institute for Philosophy RAN who were instrumental in bringing Jacques Derrida to Russia in 1990. revealed or not. RAMA. a respite. Lena Petrovska. poetic atomization as Keti Chuhrov wrote in the introduction to the ne BU. Anya Alchuk in Slovarevo wrote an entire poem consisting of words of affirmation. I will not to heaven. ne pereiti. a few months before my visit (like many other things in life. making the choice impossible. It is a poetry giving itself over to the internal distance and departure. telo. ne BU. is promised to the “NEBU. for better of for worse: memento mori (son). After all. It is a yes-saying. and without telos. We are at the scene. in 1994. da. 224). nikogda. RAMA to this day remains Mikhail Ryklin’s email address). 319). anagrammaticality. da. 1993. for better or for worse. Anya and Misha were equal partners in intellectual enterprises. [never. an opening. not cross. But at the same time. da. a slovo without a logos. but language which receives or welcomes an encounter with the other. to the graphematic turn and iteration. 2011. it is always on the way elsewhere. As Dimitry Bulatov summarizes. even inscribing themselves as joint authors in the acronym title. which call us to life” (2011. and at the same time refused: ne BU nebu.

works. paralyze or resist the ideological.or postHeideggerian quest for etymologies. thus typography. etymolog- ico-cultural or nationalist appropriations of language. a haven or a New Haven Harbor4. religiia! [Beware. ostanok. noty. but. pre-semantic and preontological. such are to be found in Heidegger in an exemplary way. with only oblique references to Christianity. A comparison with the work of Dimitry Prigov and the affinities (numerous) and differences (also significant) between him and Alchuk if time permitted. not any –logy. but the one not turned toward the past and more authentic language (High German. leftovers. to open herself completely and without reservation towards the arrival in the language of the other. printing machine. always turning towards the other. and you have guessed. political. or Greek. who taught men not to be cannibals nor to kill each other. Religion!] with works from various artists. older than that. but on the contrary: a forking off or the rhetorical force of language turned towards what in language is yet to come as the linguistic other. 102). a prelinguistic pure language. did not want to reveal Demeter’s mystery. by referring to the original name of the town.5 But Melissa. In anger. the women tore her apart. nationalist appropriation of the phallogocentric mogu­ chii russkii iazik (the potent Russian language. and who introduced modesty and restraint among people. and certainly not offensive to anyone with minimal cultural or any literacy. a formula I always found somewhat obscene). It is a poetry which opens a shelter or a pristan’ for the words yet to come. any sovereignist. is also Demeter’s priestess initiated in the mysteries by the Goddess herself. the bee: in the Greek. a dock. but other than and of the word or being. a harbor. This language operates a certain violence. 31). at the origin of apiculture (see for example Ransome. to stay with the figure of the bee and move toward the conclusion of our paper. By all accounts. Pristan’ Dionisa harbors mellifluous poetry (Alchuk’s poetry has been put to music. but violence which is there to ward off. her readers.kóòrdînäte indeed harkens back. Melissa. stanok may mean an inheritance. would be warranted here. Alchuk’s signature juxtaposes a risk that she takes on herself. in the case of Heidegger). Alchuk’s poetry operates. 348). a space giving affirmation. Oleg Kulik. It offers a space for language as a gift. And then. 5 It take the liberty to refer to my essay about Dimitry Prigov “Prigov: the Future of Russian. I checked in the Dal’. Ira Val’dron. the to-come of Russian language already at work in it: it gives place while receding. of bee-keeping. but also the art of sweet words. opens a doorstan’ (I quote Alchuk here in both Russian and English) to a non-semanticized to-come. A number of artists were active believers in Russian Orthodoxy and churchgoers. a-venir. it was not even mildly provocative in relation to anyone’s religious feelings. as in a harbor or haven suspending death. like poetry. never letting a word pass her lips. Demeter in turn. Spring 2009 193 . says Derrida. a khora and a choral work. When her neighbors learned about the initiation. It most of all is not about the literality of etymology. a 4 A word play which inscribes a location of the conference. and An’ia Alchuk opened on January 14. such as Alexandar Kosolapov. not another word. while withdrawing itself into a secret and a restraint (ne pereiti!). in an “absolute solitude of a passion without martyrdom” (Derrida 1995. they tried to make her reveal the secret of her revelation. New Haven. This kind of writing reworks and pulls the ground under any logoification of language. To this. caused the bees to be born from her dead body. a pier. another of being. was the name of a nymph who brought up Dionysus on honey. to thank her for her gift of death. Alchuk’s poetry performs a counter. but she remained silent. no doubt. graphematic inscription and reproducibility. It was in a gallery. an a-venir of senses. to stanok pechatny. is the right to keep a secret. 2011. Melissa. as in Pristan’ Dionisa. someone’s earthly remains after death. opens it up. Elena Elagina. Dionysus is not only the god of wine. promises the future. It is a singular and unique Anna-gramma. pristan’ pristanishche. by teaching them to eat honey. Vadik Monro. Alchuk’s words call us to life and protect us. which in the anagramatical reversals and turns. At the origin of literature. The author takes on herself the risk of protecting and sheltering the reader. The exhibit Ostorozhno. that is tropes. the New Haven Harbor. While with a different stress. while stanok also has the meaning of stan’. often without any. as all writing does. 2003. The Sacred Bee in Ancient Time and Folklore. another of the language.” in Novoe literaturnoe obozrenie. on several occasions). above the “barriers of the national” (Sandomirska.

I want to stress. expression of anti-Semitism. up to the unleashing of religious and state violence. In any case. next to the seat of the presidential powers. a group of brown shirt thugs destroyed the exhibit by throwing paint at it and writing in the true Christian spirit with indelible paint. It was the first massive display of public resentment in an official public space in Russia marked by religious fervor since the fall of communism in Russia. and one artist. the exhibit would still be legitimate and necessary. A curious silence there.” [scum. an acceleration of the discourses and political practices of purification and cleansing. engaged. disparaging remarks like “gady. And. no hurt religious feelings. There are laws on the books for such crimes in Russia. The trial was accompanied by an unprecedented propaganda campaign of the official media and the Russian Orthodox Church. related to that body from the Russian Orthodox Church. civilization. On March 28. It is the artists who were accused of fomenting religious intolerance. that is. But such charges.” “svoloch. than what was in fact put on display. It is even written in and protected as such by the current Constitution of the Russian Federation. [Kikes]. for example. predictably. the most senseless and dangerous emanation of extremism” (Ryklin. as well as a summary of the court proceedings by Anya Berstein in one of the most recent issues of Public Culture (Duke UP). “scandalous. I refer you to Ryklin’s book. the religiously blasphemous effigy of Lenin’s dead body in his mausoleum-museum. after the political machine was put to work were dropped. and very soon the tables reversed. KSZ. in an atmosphere of open hatred. So it makes one think that other forces were at work in what was to follow. without any interference of the court. 2003. of all organized monotheistic religions. swine] etc. 45). On January 18. and Anya Alchuk acquitted. no hurt feelings for the blasphemous display of the Messianic and pseudo Christic quazi immortality embodied in the exhibited corpse of Lenin. and the two organizers. No protest from the Russian Orthodox Church.kóòrdînäte space codified as not sacred. by the way. and the court sessions by the attendance of believers bussed from around the country. The perpetrators were at first arrested by the police and the police report rightly listed the arrest warrant as huliganstvo. I will not recount the details of this eruption of politico religious violence. the most primi194 . against prescriptions or proscriptions having to do with the funerary rites related to the ritual and even hygienic disposal of dead bodies. That practice and freedom or artistic expression in the officially registered and assigned artistic and gallery space is a protected. The events around Ostorozhno Religiia! mark a certain religious turn in Russia. The acquittal. the exhibit did not go far enough in its critical dismantling of the religio-political practices in Russia. and a much stronger artistic statement would have been warranted. and a legal protection of the artists as well. more than validated even the mild critical stand that the exhibit took towards organized religion in Russia. the public space in Moscow still displays. both this “accusation” and the “acquittal” were incommensurate with the notion of justice or even current laws of the land. daily hurled at the accused regardless whether they were Jewish or not. and unleashing the religious terror. as Ryklin would say. the Jews themselves were accused of fomenting in the first place. codified and legalized inheritance of secularism. The anti-intellectual and anti-Semitic hysteria unleashed around the trial (anti-Semitism of which. to match in representation the literalism of the religious violence unleashed around the exhibit. among the accused who faced several years of imprisonment. Certainly the aftermath of the exhibit put on display the symptoms of religious intolerance that would more than warrant a much more stringent. hooliganism. 2005. the Moscow art scene had seen before much more radical artistic confrontations with the religious. were put on trial. If anything. Anya Alchuk. and thus precisely the space where religious imagery should be put to the test as artists see fit. a tone unheard of in Russia since the days of the Beilis trial and the fabrication of the Protocols of the Wise Men of Zion a hundred years ago). The exhibit was held in the Sakharov Memorial Center. as Ira Sandomirskaia wrote in her essay. and division of powers between church and state. was worse than any accusation. Not. that its supposed radicalism of which there was little in relation to the religious language would matter for what followed: even if it had been much more radical or what is called scandalous. the only institution in Moscow where one could see openly on display a protest sign to the war in Chechnia. certainly of the Russian Orthodox Church. started “on the background of the moral terror and propaganda. with words like Zhidy. say in the work of Brenner.” and provocative artistic performance. the two gallery managers were sentenced to stiff financial fines.

Only in this transmutation is the nihilism completed and overcome. educational and cultural fiber of the society: and in their analyses they have all used the word “suicide. leading into what Jacques Derrida would call the autoimmunitary suicide. placing itself on the docking border of Dionysian ecstasy. this unleashing of a politics of resentment destroys the societal. uletaiushchi v nebo. refuses the appropriation of the religious horizon (v (ne Bog). from her books. dead on arrival. L. it is already dead even while alive. poetry. but could not get to him and. or simply for slaying the political opponents like Nemcov. One which is reactive. For us who new Anya Alchuk. I truly feel only the most generous affirmation of life. symptomatic of the collective suicide and the product of reactive and reactionary forces. from the singularity of her finitude. but emanates affirmation precisely in spite of it and in its threatening possibility. a destructive force which attacks the protective fibers of society. where are the sources of its autoimmunitary violence against the social body? Mikhail Iampolsky traced it recently to the unleashing of the forces of resentment. and much more of course for her family and loved ones. Nietzsche juxtaposes the Dyonisian principle. is at the ready to unleash destruction against others. It is the work of the reactive man. the negative and reactive nihilism. destroying its most valuable and sensitive cultural and societal enervation. by attacking that which. But from that realm from which she speaks to me today. thus operating in the realm of or as an excuse for the non-secular suspension of the laws. performance art recorded in publications. The destruction and politico-religious violence unleashed around Beware. the ugliest man. a life giving force. Iampolsky. the recent ban of Tan­ nhauser in a theater in Novosibirsk for putting on stage the dramatic personage of Christ. To this. From the current regime I feel only resentful nihilism.” passing into “service of an excess of life. in the quest . education. Anya Alchuk juxtaposed an immanence of joy. The Dionysian affirmation sacrifices the reactive forces. But what kind of suicide is it. the religious turn is an attempt to compensate.” It is an autoimmunitary turn motivated by self-purification.kóòrdînäte tive of forces.Rubinshtein). Al’bac. the first reports of the reasons for the assassination being the reaction of the assassins to Nemcov’s supposed speaking against the perpetrators of the Charlie Hebdo attack and Islam (none was to be found). generously opened to and welcoming the other. etc. The negation here expresses the affirmation of life. with bad conscience. faute de mieux. by means of a purgatory acceleration and the autoimmunitary perversion. Putin’s fiercest critic (?!). etc. E. this reflection does not help much in dealing with the sense of loss. the Dyonisian affirmation of life and the moment of transmutation into the will for nothingness. they settled for the second best. and by the population who is helpless in the face of the destruction of its standard of living. Religion! was a first salvo in the line of religious markers of political repression in Russia. in the last instance holds Russian society together: culture. the negative becomes “the thunderbolt and lightning of the power of affirming” (Deleuze 175). of memento mori(son). we are also reminded by Gilles Deleuze. This man commits suicide even while alive. interiorized both by the current regime in its sovereignist fantasy. no God. for all those shortcomings. and joyous jubilation and hospitality. all the way to the killing of Boris Nemcov. In all these expressions of violence religion is used as a point of justification. the product of resentment. M. becoming “the finest creation. cultural and political 195 space. called an autoimmunitary suicide. social and economic safety nets. In this environment. unleashed by forces hostile to life. “rumbling with bile and full of secret shame” (Zarathustra). health. photographs. As many political commentators have noticed (I could quote here recent public statements and analyses by scholars and intellectuals such as D. of the state of exception resulting in sovereignism “of the autocrat and dictator. To this. from that Dionysian harbor. distinguished two types of suicide. health. a bad infinity. who is now named a president” (Ryklin KSZ 35). The finest creation in service of life. the destructive spasm which Jacques Derrida in the book Philosophy in the Time of Terror. the other is that somehow the killers were aiming at Putin. which “feeds the monstrosity it claims to overcome” (Derrida). or healing it. Bykov. Etkind. It is not not mindful of death. which was followed by the Pussy Riot performance in the Hram Hrista Spasitelia (Church of the Christ the Savior) for which the young women served harsh prison sentences. in his various writing.” (Deleuze 175). It is a turn of forces which attacks the body of Russia itself. Friedrich Nietzsche. A. whereby the one flying to the heaven/skies.

had run dry. ----. her unique form of naiveté. 6. entre dans la fascination nocturne où elle meurt dans une passion sans volonté. 5. 1993. took some sleeping pills. “Penie nechitaemogo. 2015. almost to the day of the anniversary of her acquittal. 2. friendliness. It is that weight of assumed guilt for the other. But in this orgiastic ecstasy. 93. Derrida. “Against the Stream: the Danube. In another place of Pristan’ Dionisa.” http://www.” (Ryklin 224). Anya Alchuk. The ethical. 13. Maurice. New York: Dover Publications. ----. the author of these lines filled her pockets with heavy stones. and Ways of Seeing in Post-Soviet Art Wars. The Space of Litreature. Edited by S. Intelektualy i Oktiabrskaia revo­ lutsiia. Sobrannie stikhotvorenii. Totalitarizm i razlichie. 2015. 4. drowned in the current of hate directed at her” (Ryklin). 12. Nekliudov. 2013. Hilda.kóòrdînäte for the Dionysos. her openness. 2009. Stanford: Stanford UP. Blanchot. 2011. 11. that was unbearable for her body to carry. Religion! Iconoclasm. Isskustvo kak prepiatstvie. London: Athlone Press. Ryklin. Spring 2009. does not die. in Alchuk.” Novoe literaturnoe obozrenie. 1994. L’espace litteraire.haven (“gde pristan’ tvoia. Anne Smock.” in Novoe literaturnoe obozrenie. “Live” and Literary]. Philosophy. Moscow: Russian State University for the Humanities. As a talented poet. and walked into the river Spree. Tr. ----. Moscow: Logos. up to and including the feeling of guilt and responsibility for her accusers. Kul’tura v epohu terrora. Thomas Dutoit. the Video. Anya. “Whoever wants to die. Spring 2015. Dar’ia. has its origin in the orgiastic. ----. Nietzsche and Philosophy. that she feels the “the heavy arches of the bridges. Sobrannie stikhotvorenii. Deleuze. Ed. 2008. Lincoln: Nebraska University Press. Jacques. 10. and the Nonbiodegradables of Europe. 1982. in Alchuk. ----.” (Blanchot 1955. Secuarism. Svoboda i zapret. “Qui veut mourir ne meurt pas. Iampolskii. Irina. last accessed May 4. my wife relied on the state in which her soul was merged with the world. On the Name.] Bulatov. she was incapable of hating anyone and never learned to do so. and now this source of blissful happiness. Three years later. By Giovanna Borradori. 10.K. 1955. 3. 196 .” Public Culture. Mikhail. Moskva: Ad Marginem. Anna.Krest. Gilles. Paris: Gallimard. Sobrannie stikhotvorenii. Moskva: Ad marginem. Kety. 2006. in Alchuk. 2004. Mikhail. 2003. 2011. 128). . “Prigov: the Future of Russian. “Caution. 2015. Sukhovei. “My wife loved people and needed human warmth.” Novoe lite­ raturnoe obozrenie. Dragan. M. the poet who wrote at her tender age of 25 in her very first collection of poetry.[The quote slightly adjusted for gender by D. says Jacques Derrida in the Gift of Death. 93. her trusting way. “under which I wait for the day to die in me” (“gde zhdu umertvlenia dnya v sebe”) and admonished not to “blind the eyes of emptiness” (ne slepite glaza pus­ tote). ----. Moskva: Novoe literaturnoe obozrenie. She enters into the nocturnal realm of fascination wherein she dies in a passion bereft of will” (Blanchot 1982. Here quoted from the Kindle Edition. Performansi. 2014. Chicago: Chicago University Press. 8. Sobrannie stikhotvorenii. 2002.Terrorologiki. Literature: 1. Moskva: Obscuri viri. “Mythology. Dmitrii. Anna. Jacques Derrida v Moskve. having taken some psilocybin (the hallucinogenic mushrooms) fell into an ecstatic delirium in which she took on herself all the guilt hurled at her. 14.colta. spoke the origin of the ethical itself. In Alchuk. Anna. Arkhipova and S. 105). Chukhrov. 1983. ----. Tr. Philosophy in the Time of Terror. Hugh Tomlinson. Alchuk. Anthropology. “V strane pobedivshego resentimenta. Komunizm i religiia. Moskva: Ad marginem 1997. she loses the will to die. The Sacred Bee in Ancient Time and Fol­ klore. ----. Anya. zvezda Moskva: Logos.ru/articles/specials/4887.” (tiazhest’ khrebty mostov). RAMA. Sandomiraska Ira. Moskva: Novoe literaturnoe obozrenie. “Dionysus’ haven is a hope to make this life eternal. October 6. 1993. ----. Vremia diagnoza. for others. Ransome. Three weeks later her body was found under the heavy ridges of the Mühlendamm Sluice Bridge in the center of Berlin. pulled the cap over her eyes thus blinding herself. Moskva: Logos. 2011. Tr. 9. ----. Pristan’ Dionisa. ----.” In Mifologii “zhivye” i knizhnye [Mythologies. Deconstruction. 1994. Moskva: Logos. The Legacy of Jacques Derrida. Tr. Kujundžić. Sobrannie stikhotvorenii. perd la volonté de mourir. Center for Typological and Semiotic Folklore Studies. 2008. Berstein. Misha Ryklin describes how Anya. svastika. Anya. Moskva: Logos 2003. Prostranstva likovaniia. ----. ----. “Nastoiashchee prodolzhennoe. 2008. Moskva: Novoe literaturnoe obozrenie. Kniga Anny. Ryklin. Savkina. Dionysus?”).” Intercultura­ lity 8. ----. David Wood et al. 7. Mikhail.

.

.

.

.

511. ovaj ci­tat mo­že se po­sma­tra­ti i kao ogla­ša­va­nje pe­sni­ko­ve sve­sti da je pr­vo­bit­na na­iv­nost (čo­ve­ka. 201 Jer ot­po­čet­ka do da­nas. ta dva zah­te­va go­to­vo de­ti­nje sve­ži­ne i pu­ne (is­ka­zi­vač­ke) kre­a­tiv­ne slo­bo­de. ko­je. uvek iz­no­va kre­će od nu­le. gde se slo­bo­da i sa­ mo­volj­nost mo­gu tu­ma­či­ti go­to­vo si­no­nim­ski. Po­ve­re­nje u zna­čaj po­e­zi­je i umet­no­sti.11)-14. pe­sni­ka) nu­žni uslov za ot­po­či­nja­nje bi­lo ko­je pe­sme. I od­no­si se ka­ko na vr­lo du­ge. oni su na­ro­či­ti pu­to­ka­zi za či­ta­nje. iz­me­đu osta­log.09 Tolnai O. sa či­sti­ne. ta­ko i na re­la­tiv­no krat­ke pe­snič­ke is­ka­ze. Beograd. . sko­ro pri­vat­ni stav pre­ma funk­ci­o­na­li­za­ci­ji sva­ko­dnev­nih sa­dr­ža­ja lič­nog i po­ro­dič­nog ži­vo­ta. kroz po­la ve­ka pe­va­nja. I da je upra­vo ta na­iv­nost za­log auten­tič­no­sti nje­go­vog pe­sni­štva. od­no­sno je­zi­ka (ko­ji pred­ sta­vlja) i stvar­no­sti (ko­ja je pred­sta­vlje­na). ka­ko po­ka­zu­je ova op­se­žna knji­ga. Vasa Pavković. gla­si: „Sa­njao sam ka­ko slu­šam Ge­tea ka­ko re­ci­tu­je. već su na po­čet­ku bi­li va­žni se­man­tič­ki oslon­ci ima­gi­na­tiv­ ne ma­ši­ne sti­ho­va­nja u slu­ča­ju na­šeg pe­sni­ka. bi­lo kog pe­va­nja. Institut za srpski jezik. bi­le su od­red­ni­ce Tol­na­i­je­vog sti­ho­va­nja. na­ra­tiv­no raz­ ba­ru­še­ne Tol­na­i­je­ve pe­sme. mo­že zna­či­ti pe­sni­ko­vu svest da uvek po­sto­ji ne­ka vr­sta ne­ skla­da iz­me­đu re­či i stva­ri. Bu­du­ći da knji­ga ne­ma pred­go­vor (ni po­go­vor). na­ro­či­ti. ko­ji od pr­vo­u­vr­šte­ne pe­sme „do­reen 2”.kóòrdînäte UDC 821. fun­du­sa zna­nja i is­ku­sta­va. ali i do­ži­ vlja­va­nje od­no­sno raz­u­me­va­nje Stu­di­ja o kar­fi­o­lu. ne bez sle­pe mr­lje na­iv­no­sti u pr­ve re­či”. od­no­sno ta­u­to­lo­ški. Srbija U pustari prosuti dragulji Nad knjigom Studije o karfiolu. kre­će od is­kre­ne sum­nje u či­ta­lač­ke mo­guć­no­sti pri­ hva­ta­nja ne­spu­ta­ne slo­bo­de i sa­mo­vo­lje li­ri­ča­ra i li­ri­ke – ko­ji prag­ma­tič­nom od­no­su pre­ma po­e­zi­ji (i va­žno­sti bro­ja sti­ho­va u pe­smi) su­prot­sta­vlja sko­ro in­stink­tiv­ni sta­tus o bit­no­sti po­e­zi­je u pe­sni­ko­vom eks­klu­ziv­nom sve­tu. (Zavod za kulturu Vojvodine. Dru­gi ci­tat. 2014). pred­sta­vlje­nog iz­bo­rom Ar­pa­da Vic­ka. Ona. kao mo­guć­no­sti auten­tič­nog iz­ra­za (pe­snič­kog) bi­ća. bes­kraj­no slo­bod­no i sa­mo­volj­no”. Ta­ko je već u pr­vom ci­klu­su s na­slo­vom Noć­ni tran­sport vo­ća. Ta­ko­đe. iz go­to­vo de­ti­njeg za­ ne­ma­ri­va­nja eru­di­ci­je. Ša­ro­va mi­sao gla­si: „Ne mo­že­mo za­po­če­ti pe­smu a da se bar ma­lo ne ogre­ši­mo o se­be ili o svet. Novi Sad. sklo­nost pre­ma gru­bim na­tu­ra­li­stič­kim de­ta­lji­ma i ge­sto­vi­ma.141(497. izabranim pesmama Ota Tolnaija Knji­gu iza­bra­nih pe­sa­ma Ota Tol­na­i­ja otva­ra­ju dva ve­o­ma zgod­no po­zi­ci­o­ni­ra­na mo­ta – Re­nea Ša­ra i Fran­ca Kaf­ke. pot­cr­tan sa osam po­ent­nih sti­ho­va: hteo bih da po­put bro­do­lom­ca ska­pa­vam na njoj i da po­la­ko po­to­nem da se ne­pri­met­no uda­vim ho­ću da se uda­vim u sva­koj pe­smi da se uda­vim da se uda­vim da se uda­vim u sva­koj pe­smi. iz ra­znih nje­go­vih se­zo­na i knji­ga. iz Kaf­k e. Ovaj san po­kri­va u stva­ri že­lju za bes­kraj­no­šću ljud­ske i pe­snič­ke slo­bo­de i sa­mo­volj­no­sti.

a reč „ge­o­fa­gi­ja” bi­će nje­go­va ozna­ka u ci­klu­su U vo­ de­nom zna­ku ro­šči­ća. re­ci­mo u mi­ ni­ja­tu­ri: li­pe na plju­sku tr­či­mo pre­ma nji­ma s li­me­nim lon­či­ći­ma. Ti­po­lo­ški uze­to. dok se ljud­ski ži­vot de­fi­ni­še u sle­de­ća dva sti­ha: ži­vot je ko­li­ko pro­še­ta­ti se pred bli­sta­vim iz­lo­gom put­nič­ke agen­ci­je.. u je­zi­ku do­vr­šen. ko­ji po­sta­je je­dan od iz­vo­ra nje­go­ve ima­gi­na­ci­je i po­e­tič­kog iz­bo­ra. bi­ti opo­zvan di­sti­hom: ži­vot je ko­li­ko pro­še­ta­ti se pred mu­zga­vim iz­lo­gom na­še pro­vin­cij­ske put­nič­ke agen­ci­je. nji­hov smi­sao i du­hov­ni za­log. ili pe­smi „sve neo­d­re­đe­no”. vi­še­del­na pe­sma funk­ci­o­ni­še kao sna­žan mag­net ko­ji pri­vla­či ra­zno­vr­sne aso­ci­ja­cij­ske „opilj­ke”. me­ha­ni­zam iz­no­še­nja is­ku­stva. ko­ji je po­da­rio ime ce­loj knji­zi. uzi­ma­ju­ći u ob­zir ne­ke kla­sič­ne ide­je ili ob­li­ke. na­la­zi se u sr­cu sti­ho­va u ko­ ji­ma se kon­kret­ni „po­da­ci” me­ša­ju i spa­ja­ju sa oni­ma iz kul­ tur­ne tra­di­ci­je (knji­ga). u pe­smi „ko­tr­lja se ma­li bi­cikl”. Ono što či­ta­o­ca bo­dri u po­la ve­ka doc­ni­jim či­ta­nji­ma ovih pe­sa­ma. po­tom pri­su­stvom jed­nog apo­ka­lip­ti. ri­zič­na se­man­tič­ka de­ cen­tri­ra­nost či­ni ga. iz ko­je su se ras­pr­ska­va­le aso­ci­ja­tiv­ne ni­ti. sto­je jed­na do dru­ge i na­po­re­do. na ko­jem ni­ko ne se­di. Zgod­na slič­nost iz­me­đu iz­gle­ da kar­fi­o­la i mo­zga omo­gu­ću­je Tol­na­i­ju ra­čva­sto kri­ vu­da­nje iz­me­đu ra­zno­vr­snih ide­ja. spret­no­sti u sla­ga­nju for­mi i bo­ja i pro­ na­đe­ne auten­tič­no­sti vi­đe­nja sta­nja stva­ri gde: kar­fiol je u pu­sta­ru pro­su­ti dra­gulj. gra­de­ći re­la­tiv­no krat­ku pe­smu kao. Isto­ri­ja je od­u­vek bi­la du­bo­ki fon po­e­zi­je Ota Tol­ na­i­ja. na te­ ri­to­ri­ji ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. u is­toj pe­smi. pa­ra­dok­sal­no. Je­dan knji­žev­ni skup u Za­gre­bu. une­ko­li­ko su­ža­va­ju­ći per­spek­ti­vu po­gle­da pre­ma te­mi (i mo­ti­vi­ma) na jed­ nu si­tu­a­ci­ju. U na­slo­vu tre­ćeg ci­klu­sa po­ja­vlju­je se eks­cen­trič­ni „kar­fiol”. ovaj deo Tol­na­i­je­vog pe­sni­štva va­žan je po te­mat­skom i mo­tiv­skom no­ma­di­zmu. ja­sno iz­ra­že­nog. gde se efekt­na pik­ tu­ral­nost ukr­šta sa re­fe­ren­ci­jom od­re­đe­nog is­ku­stva ili do­ga­đa­ja i gde zgod­no pro­na­đe­ne sin­tag­me. sve­žim i iza­zov­nim. ali je svo­jim te­škim či­zma­ma pro­sto na­hru­pi­la u deo ove knji­ge s na­slo­vom Či­ta­ju­ći Ge­tea. či­ja se lir­ska ne­pa­tvo­re­nost pri­zi­va i do­sti­že sli­či­ com iz de­tinj­stva. gde slič­nost me­tal­ne mi­šo­lov­ ke i kro­va Ba­zi­li­ke Sve­tog Pe­tra omo­gu­ća­va re­a­li­za­ci­ju vr­lo slo­že­nog ale­go­rij­skog tek­sta. oko erot­skih mo­ti­va kao u pe­smi „dva pa­tli­dža­na”. Oto Tol­nai je uspe­vao da pod­stak­ne vla­sti­tu fan­ta­zi­ju. re­ ci­mo. Nje­go­va.... a taj red slo­že­nih knji­žev­nih aso­ci­ja­ ci­ja mo­žda je i pod­sve­sna na­ja­va onog „što će do­ći” (u isto­ri­ji Bal­ka­na) i što će u po­sled­nje dve de­ce­ni­je su­štin­ ski iz­me­ni­ti na­še ži­vo­te. sa pe­sma­ma ko­je su iz­ra­zi­to lič­ne. U po­gla­vlju Re­ka­pi­tu­la­ci­ja pa­žnju či­ta­la­ca će.. od­no­sno sli­ kar­skog po­ri­va. to je spo­sob­nost Ota Tol­na­i­ja da na­o­ko ujed­na­či i iz­jed­na­či smi­sao pe­sa­ma ko­je se ba­ve glo­bal­nim „isto­rij­skim”. sa gle­di­šta kla­sič­ni­jeg po­gle­da na po­e­zi­ju. či­ni ovaj pe­snič­ki tekst i da­lje atrak­tiv­nim. ko­ja nas pod­se­ća na ja­pan­ske maj­sto­ re ha­i­kua. Is­po­ved­ni niz či­nje­ni­ca „pre­se­čen” je pro­fa­nim ge­ stom pe­sni­ko­vim. U sa­mo jed­nom dvo­sti­hu za­be­le­že­na je ne­ja­sna i opo­mi­nju­ća.kóòrdînäte U na­red­nom ci­klu­su Ako se ne­što de­si Tol­nai je na­ sta­vio s tom pe­snič­kom prak­som. Di­fu­znost ide­ja i od­no­sa pro­že­ta je ne­kom vr­stom tam­ni­jeg. Ili u krat­kim efekt­nim sti­ho­vi­ma: ras­pra­vlja­lo se o sud­bi­ni avan­gar­de pred­se­da­vao je moj pri­ja­telj bra­ni­mir bo­šnjak ker­me­na­u­er sr­ba fran­ci sa­op­šti­li su svo­je te­ze kraj avan­gar­di­zma je post­mo­der­na epo­ha kon­kret­na is­tra­ži­va­nja br­do go­va­na itd. po­sle po­la ve­ka od nje­go­vog za­sni­va­nja. gro­tesk­na sli­ka stvar­no­sti: sa sto­ti­nu mu­va se lju­ba­ka ili je mr­tav.. Pu­tem lič­ne in­tim­ne pro­me­ne. Iz Kju­bri­ko­vog sta­va „Či­ni se da je u od­re­đe­nim obla­sti­ma [. po­nov­nog po­la­ska sa no­ve či­sti­ne. ko­je se isto­vre­me­no ma­ te­ri­ja­li­zu­je ali i (iro­nij­ski) pre­i­spi­tu­je. ho­ti­mič­no ne­ja­sni­jeg sta­va pre­ma ži­vo­tu. i uvr­tlo­že­ne. Po sa­svim dru­ga­či­jem prin­ci­pu funk­ci­o­ni­še pe­sma sa na­slo­vom „35”. tra­ga­ju za vla­sti­tim sli­ka­ma i for­ma­ma. Vr­lo du­ga. kao što su pli­ša­ne gro­ma­de i br­da pe­pe­la.č­nog to­na.. funk­ci­o­ni­še i seg­ment knji­ge s na­slo­vom Pra­ši­ na sve­ta. ko­ji će ubr­zo. spo­sob­nim da „pod­ne­ su” po­red­be sa di­rekt­no ozna­če­nim me­ta­tek­stu­al­nim oslon­ci­ma go­vo­re­nja..] ne­za­o­bi­la­zan po­vra­tak kla­si­ci­ma”. iz raz­li­či­tih sfe­ra je­zi­ka i me­ta­je­zi­ka. re­ci­mo. čak pri opi­ra­nju pr­vog sti­ha do­tič­ne pe­sme „ne mo­gu da slu­šam mu­zi­ku čaj­kov­skog”. gde či­ta­mo i re­či: „bez­o­ blič­nost je moj dar”. Ne­ka vr­sta sna­žnog cr­tač­kog. pri­vu­ći krat­ke efekt­ne pe­sme ko­je. 202 . u pe­smi „na­te­rao sam i ka­nu su­ze u oči”. mo­ žda naj­vi­še i da­nas. na­ ci­o­nal­nim na­sle­đem.

ali je iza­ bra­ni lik Tol­na­i­je­vu po­e­zi­ju u tom tre­nut­ku još iz­ra­zi­ ti­je obo­jio auto­bi­o­graf­skim i po­ro­dič­nim ele­men­ti­ma. Pa­ra­le­li­zmi dve bi­o­gra­fi­je i dva ži­vot­na is­ku­stva osno­va su nje­go­ve li­ri­ke u tom ča­su.. u du­žim pe­sma­ma Tol­nai re­ka­pi­tu­li­ra. ko­je ni­je po­treb­no tu­ma­či­ti. Pa­lić. kon­kret­ni po­da­ci. u pe­sma­ma iz­ra­zi­te. ono u če­mu je bio i uče­snik... Ova opo­zva­na mo­li­tva ima svo­je upo­ri­šte u am­ bi­va­lent­nom sta­vu pe­sni­ka ko­ji sko­ro 40 go­di­na pi­še i s istim pra­vom sme da na­pi­še ka­ko zna sve o po­e­zi­ji i ka­ko ne zna ni­šta o po­e­zi­ji (u pe­smi „po ko­tli­na­ma ma­gla”). Eto slo­bo­de i sa­mo­volj­no­sti – još jed­nom. a na­ro­či­to u dnev­ni­ku Ge­ze Ča­ta. u ci­klu­su Si­ro­čat pe­snik će ima­gi­na­tiv­ni oslo­nac pro­na­ći u de­lu i bi­o­gra­fi­ji. re­ci­mo in­fant­ski po­da­ci. „Mi is­pi­su­je­mo pro­zu kao smrt: pro­stim re­če­ni­ca­ma” – sa­ži­ma svo­je is­ku­stvo Oto Tol­ nai. U tim plod­nim ne­do­u­mi­ca­ma Tol­nai će u po­ sled­njoj pe­smi ove op­se­žne i vred­ne pe­snič­ke zbir­ke re­ ći i „evo šta sve pe­sma zna” – oda­ju­ći joj pri­zna­nje i za „utr­nu­će” u ne­vre­me­ni­ma. i još pre­sud­ni­je. Slo­že­no ljud­sko i pe­snič­ko is­ku­stvo Ota Tol­na­i­ ja. ka­ko bi pre eg­zi­sten­ci­ja­li­sta re­kao Vla­di­slav Pet­ko­vić Dis. se­kven­ci­o­ni­ ra­ni tekst ko­ji se uda­lja­va od svo­jih po­vo­da i vra­ća nji­ ma po ne­svo­di­voj in­tim­noj po­tre­bi sa­mog pe­sni­ka. Na­ro­či­ti kon­kre­ti­zam ko­ji pro­ži­ma ak­tu­el­nu si­tu­a­ci­ju iz­ri­ca­nja i kre­i­ra­nja.. pre­pli­ću u se­man­tič­ki slo­že­ ne ne­svo­di­ve pe­sme. po­tvr­đu­je da je tzv. u obra­ća­nju Bo­gu. sve­dok. po­ sle vla­sti­tog „pa­da u svet”. upr­kos na­šim gor­kim i tam­nim ljud­skim is­ku­stvi­ma. sli­ke i do­ži­vlja­ ji zre­lih go­di­na. za­dr­ža­vam se još na Bal­kan­skom lo­vo­ru. već se one mo­ra­ju ose­ti­ti ili do­ži­ve­ti. U ovom sim­pli­fi­ku­ju­ćem osvr­tu na slo­že­no pe­snič­ko de­lo Ota Tol­na­i­ja. gra­di fil­mi­čan. u ko­ji­ma se ak­tu­el­ni. sa onom vre­men­ski uda­lje­nom. Sva­ki od tek­sto­va is­ pod tog istog ime­na pro­na­la­zi svoj obra­zac ka­zi­va­nja i us­po­sta­vlja­nja tek­sta. Na­o­ko bli­zak prin­cip kre­i­ra­nja sti­ho­va sre­šće­mo u sle­de­ćem ci­klu­su. sko­ ro pro­za­ič­ne na­ra­tiv­no­sti. Po­e­zi­je kao in­di­vi­du­al­nog od­go­vo­ra na ži­vot i po­e­zi­ju. is­pod či­jeg iro­nič­nog na­slo­va sto­je kra­će i du­že pe­sme pu­nog pe­sni­ko­vog is­ku­stva – u ko­je su sta­le bi­o­ 203 gra­fe­me nje­go­vog de­tinj­stva i mla­do­sti. fi­la­te­li­ja. pre­snim se­ća­nji­ma. s na­slo­vom Sta­ra maj­ka. go­lu­bo­vi i go­lu­ba­ri. U pe­smi s na­slo­vom „bo­jim se bi­ću iz­u­ze­tak”. od­lič­no pred­sta­vlje­no u ko­lek­ci­ji Stu­di­ja o kar­fi­o­lu.kóòrdînäte Ako se u Vil­hel­mo­vim pe­sma­ma Oto Tol­nai uz­bu­ dlji­vo vra­ća de­tinj­stvu i ra­nim. na­da mo­žda je­di­no pri­rod­na i su­ vi­sla ka­da mi­sli­mo o ži­vo­tu kao o po­lju po­e­zi­je. i ko­nač­no. sa ukup­nim to­va­rom tra­gič­nog i kr­va­vog is­ku­stva. i ima­gi­ni­ra­ni. Ako se bo­lja stra­na is­ku­stva na­zi­re u kra­ćim pe­sma­ma: de­ ti­nje igre. . Po­e­zi­je tvr­do­gla­vo slo­bod­ne i upor­no sa­mo­volj­ne do kra­ja. iz emi­nent­no mo­ra­li­stič­ ke poezije. on iz­me­đu osta­log mo­li: Mo­lim te go­spo­de ne­moj da me iz­ba­vljaš Da ne pad­ne sen­ka na mo­je mu­žev­no dr­ža­nje Ne­moj da me iz­ba­vljaš Ma­da ću ti upu­ti­ti svo­je mo­li­tve. apo­ka­lip­tič­ne de­ve­de­se­te.

ose­ća­nja ne­ret­ko per­ci­pi­ra­na kao pred­met ko­ji se pr­ven­stve­no ti­če psi­ho­lo­gi­je. po­tvr­đu­ ju na­po­ri te­o­re­ti­ča­ra ko­ji u svo­jim ra­do­vi­ma mar­ki­ra­ju (sa­mo na pr­vi po­gled) ne­fi­lo­zof­ske fe­no­me­ne kao na­ ro­či­to va­žne za ra­sve­tlja­va­nje tra­di­ci­o­nal­nih fi­lo­zof­skih pro­ble­ma­ti­ka. te ko­ja se iz tog raz­lo­ga mo­že po­sma­tra­ti i kao fun­da­men­tal­ni okvir za ra­sve­tlja­va­nje ude­la ose­ta u pri­ka­zi­va­nju. kao i na vo­đe­nju ra­ču­na o to­me da se ne pre­ko­ra­če na­uč­ne obla­sti u okvi­ru ko­ jih se de­lu­je. da uoče­no sta­nje stva­ri unu­tar fi­lo­zof­ ske sfe­re ne pred­sta­vlja bez­iz­la­znu si­tu­a­ci­ju. per­ma­nent­no in­si­sti­ra­nje na stro­gom po­što­va­nju tzv. (Novi Sad. re­zul­ti­ra­lo je za­tva­ra­njem po­je­di­nih di­sci­pli­na. od­no­sno sa si­ne­ ste­ti­kom kao pa­tič­kom te­o­ri­jom sa­zna­nja ko­ja u svom fo­ku­su ima kog­ni­tiv­ni po­ten­ci­jal ose­ća­nja. Sinestetički ogledi. po­je­di­ni te­o­re­ti­ča­ri na­sto­je da fi­lo­zo­fi­ju iz­no­va uči­ne otvo­re­nom. Na­i­me. Pri­stu­pa­ju­ći im iz dru­ga­či­jih per­spek­ti­ va. 2014) Ima­ju­ći u vi­du ak­tu­el­ne po­pu­li­stič­ke pri­stu­pe po­ je­di­nim na­uč­nim di­sci­pli­na­ma. kao i na na­por ko­ ji pred­u­zi­ma ra­di nji­ho­vog ostva­ri­va­nja. Univerzitet u Novom Sadu. upr­kos to­me što su pa­tič­ki fe­no­me­ni re­le­vant­ni za niz dru­gih na­uč­nih sfe­ra. Usled to­ga što je pro­mi­šlja­nje si­ne­stet­skih fe­no­ 204 .kóòrdînäte UDC 801. te po­ri­ca­nje nji­ho­vog zna­ča­ja za čo­ve­ko­vo po­i­ma­nje stvar­no­sti. a je­dan od njih je i Da­mir Smi­lja­nić. Ta­ko su. Iritacije. te uzi­ma­ju­ći u ob­zir za fi­lo­zo­fi­ju ne­u­o­bi­ča­je­ne poj­ mo­ve. ali i raz­u­me­ va­nju čo­ve­ko­ve stvar­no­sti iz jed­ne bit­no dru­ga­či­je per­ spek­ti­ve. psi­hi­ja­tri­je i pe­da­go­gi­je. Si­ne­ste­tič­ki ogle­di po­tvr­da je do­sled­no spro­ve­de­nih na­po­ra da se pro­blem­ski okvi­ri fi­lo­zo­fi­je pro­ši­re ka­ko bi se po­ka­za­ lo da po­je­di­ni fe­no­me­ni osno­va­no za­vre­đu­ju da bu­du pred­met ozbilj­nih fi­lo­zof­skih pro­mi­šlja­nja. nje­go­va mo­no­gra­fi­ja pod na­zi­vom Iri­ta­ci­je.7:1 Andrea Ratković. či­ja se fi­lo­zof­ska prak­sa unu­tar ka­ko sr­bi­jan­ske ta­ko i re­gi­o­nal­ne aka­dem­ske za­jed­ni­ce mo­že ozna­či­ti ne sa­ mo kao pi­o­nir­ska ne­go kao i don­ki­hot­ska. Me­đu­tim. kla­sič­nih na­uč­nih te­ma­ti­ka. Iri­ta­ci­je pred­sta­vlja­ju po­se­ban do­pri­nos upo­zna­va­nju jav­no­sti sa zna­ča­jem ose­ća­nja i nji­ho­vih dej­sta­va za čo­ve­ko­vu (sa­mo)spo­zna­ju. ne pred­sta­vlja ni­šta dru­go do po­sle­di­cu pri­hva­ta­nja jed­ne ne sa­mo vi­še­de­ ce­nij­ske ne­go i vi­še­ve­kov­ne se­lek­ci­je fe­no­me­na. s ob­zi­rom na ci­lje­ve ko­je je pred se­be po­sta­vio. Adresa. sa­svim oprav­da­no se mo­že re­ći da su po­me­nu­te prak­se u bit­noj me­ri do­pri­ne­le afir­ma­ci­ji uskih pred­sta­va o po­je­di­nim fe­no­me­ni­ma ne sa­mo unu­tar ši­re već i unu­tar struč­ne jav­no­sti.73 165 159. a sa­mim tim i da se pa­žnja usme­ra­va ka pro­mi­šlja­nju onih po­ja­va/pro­ble­ma ko­ji se na­la­ze unu­ tar stro­go de­ter­mi­ni­sa­nih na­uč­nih gra­ni­ca. S tim u ve­zi. ko­ja se spro­vo­di unu­tar vo­de­ćih fi­lo­zof­skih to­ko­va. S tim u ve­zi. od­su­stvo fi­lo­zof­ skog in­te­re­sa za ose­ća­nja. pri­me­ra ra­di. Srbija Hermeneutika iritacija kao uvod u patičku teoriju saznanja Damir Smiljanić.937. od­no­sno tren­do­ve po­ pu­la­ri­za­ci­je na­u­ke uop­šte. Filozofski fakultet. Ta­ko­đe.

19). ču­lo do­di­ra ne da­je sa­mo in­for­ma­ci­je o na­ma i spo­lja­šnjem sve­tu. osnov­ ni su pred­me­ti pro­mi­šlja­nja ko­je Smi­lja­nić spro­vo­di u Iri­ta­ci­ja­ma. taj in­te­res vre­me­ nom mo­že da po­pu­sti. Draž kao her­me­ne­u­tič­ka ka­te­go­ri­ja. i to uz na­po­me­nu da „sva­ki od ogle­da vi­ še opi­pa­va tle si­ne­ste­tič­kog raz­mi­šlja­nja. 9). Da­kle. 100).. (nu­žne) me­ta­fo­re i sl. ko­nač­no. at­mos­fe­rič­ke te­o­ri­je ose­ća­nja itd. S tim u ve­zi. sa­mo su ne­ke od ključ­nih ka­rak­te­ ri­sti­ka pet si­ne­ste­tič­kih ogle­da od ko­jih se sva­ki „mo­že sma­tra­ti za­seb­nom iri­ta­ci­jom” (str. je­za kao opi­plji­vi­ji eg­zi­sten­ci­jal od stra­ha kao eg­zi­sten­ci­jal­nog ose­ća­nja par ex­cel­len­ce i. za­tim po­zi­va­nje na auto­re kao što su Ke­nig. 217). no­ve fe­no­me­no­lo­gi­je. S tim u ve­zi. ose­ća­nja kao at­mos­fe­re. on je na ‘sre­di­ ni’ sa­znaj­ne re­la­ci­je. Ta­ko­đe. od­no­sno da je upra­vo do­dir u kom­bi­na­ci­ji sa ose­ti­ma dru­gih ču­la iz­vor si­ne­ste­zi­ja i uop­šte si­ne­ ste­tič­kog is­ku­stva. Ono što pre­la­zi gra­ni­cu i ono što je odr­ža­va je­ste jed­no isto – do­dir” (str. u ko­jem pre­ bi­va. Štra­us. kao što su od­re­đe­ni uti­sak. jed­na od osnov­nih pred­ra­su­da sa ko­ji­ma si­ne­ste­ti­ka na­sto­ji da se ob­ra­ču­na je­ste stav da ose­ća­nja pred­sta­vlja­ju čo­ve­ko­ vo pri­vat­no unu­tra­šnje sta­nje. ga­dlji­vost kao gno­se­o­lo­ški re­le­van­ tan fe­no­men. ali ujed­no da ga in­spi­ri­šu” (str. Kon­di­jak i Oto. iako je u jed­nom tre­nut­ku od­re­đen uti­sak „ak­tu­e­lan i 205 iz­ve­sno vre­me se svest ba­vi nji­me”. Osla­nja­ju­ći se na her­me­ne­u­tič­ko-lo­gič­ki me­tod eks­pli­ka­ci­je poj­mo­ va. te se ta­ko ga­dlji­vo­sti ne pri­stu­pa is­klju­ či­vo kao objek­tu sa­zna­nja. a uti­sak iz­ble­di usled če­ga „svest se vra­ća u sta­nje re­la­tiv­ne in­di­fe­rent­no­sti. pra­zni­na kao me­dij (sin)estet­skog dej­stvo­va­nja.kóòrdînäte me­na mo­gu­će mar­ki­ra­ti kao re­le­van­tan mo­dus za raz­u­ me­va­nje čo­ve­ka kao pa­tič­kog su­bjek­ta. od­no­sno da draž ni­je sa­mo ne­što što afi­ci­ra su­bjekt tj. što ih ujed­no su­če­lja­va i zbli­ža­va. 216). Me­đu­tim. ne tre­ba iz vi­da iz­gu­bi­ti či­nje­ni­cu usko po­ve­ za­nu sa de­tek­ci­jom ma­te­ri­ja ko­je je iza­zi­va­ju”. ne­go što da­je ko­nač­ni od­go­vor”. te na­či­na na ko­ji on ose­ća ka­ko se­be ta­ko i sve ono što ga okru­žu­je. ne­ko nje­go­vo ču­lo. Pa­la­đi. a u če­mu se „mo­že pre­po­zna­ti te­ko­vi­na evo­lu­ci­je” (str. iri­ti­ra­ni od njih. po­la­ze­ći od sta­va da su iri­ta­ci­je te ko­je na­go­ne na sa­zna­nje. Na­red­ni ogled u svo­me fo­ku­su ima no­vu fe­no­me­no­ lo­gi­ju ga­dlji­vo­sti. „Do­dir je do­slov­no me­di­jum is­ku­ša­ va­nja gra­ni­ce iz­me­đu su­bjek­ta i objek­ta. 59–60). već se po­ve­zu­je i sa dru­gim ču­li­ma i u in­ter­ak­ci­ji sa nji­ma ge­ne­ri­še no­va is­ku­stva. „je­za ni­je is­klju­či­vo at­mos­fe­rič­ko obo­je­ni ose­ćaj ko­ji pod­ ra­zu­me­va od­re­đe­nu in­vol­vi­ra­nost te­la tim ose­ća­jem po­go­đe­nog su­bjek­ta”. Te­len­bah. Šmic. s ob­zi­rom na to da upra­vo „ga­dlji­vost iz­o­štra­va na­šu pa­žnju”. te je ta­ko za si­ne­ste­ti­ku ona od zna­ča­ja i kao „od­re­đen kva­li­tet ko­ji raz­vi­ja­ju ili po­se­ du­ju od­re­đe­ni objek­ti u okru­že­nju – ili ka­rak­ter sa­mog . po­red to­ga što za­hva­lju­ju­ći do­di­ru do­la­zi­mo do iz­vor­ nih sa­zna­nja ili ih sti­če­mo u nje­go­voj in­ter­ak­ci­ji sa dru­ gim ču­li­ma. re­le­vant­na za raz­u­me­va­nje čo­ve­ka i čo­ve­ko­ve stvar­no­sti. pre­ma Smi­lja­ni­će­vom mi­šlje­nju. ne­go i kao ono­me što to isto sa­zna­nje mo­že da pod­sti­če. No. a je­za kao re­fleks čo­ve­ko­ve eg­zi­sten­ci­jal­ne ne­si­gur­no­sti. te to­me do­da­je da se ljud­ski duh „hra­ni iri­ta­ci­ja­ma – i ni­ka­da se ne mo­že za­si­ti­ti nji­ma” (str. tu­ma­či­mo u sve­tlu od­re­đe­ne ras­po­lo­že­no­sti kao vid čuv­stvo­va­nja” (str. Iri­ta­ci­je je osno­va­no po­sma­tra­ti i kao uvod u jed­no no­vo po­i­ma­ nje ose­ća­nja gde se pu­tem raz­li­či­tih ogle­da ko­ji sto­je u slu­žbi afir­ma­ci­je si­ne­ste­ti­ke na­sto­ji po­tvr­di­ti me­sto i ulo­ ga ose­ća­nja u pro­ce­si­ma čo­ve­ko­ve spo­zna­je sve­ta. već i ne­što što ga na­go­ni na tu­ma­če­nje. U če­tvr­tom ogle­du čo­ve­ko­vo te­lo mar­ki­ra se kao svo­je­vr­sni re­zo­na­tor dej­sta­va stva­ri.. Smi­lja­nić na­po­mi­nje da „iako se mo­že uči­ni­ti da je ga­dlji­vost ne­što is­klju­či­vo ne­ga­tiv­no. pre­ma Smi­ lja­ni­će­vom mi­šlje­nju. te da „i sa­mi ogle­di tre­ba da iri­ti­ra­ju či­ta­o­ca. on is­ti­če i da. „ne uti­sku­ju se dra­ži u nas kao u ne­ki vo­sak. taj ko­ji mo­že i da sup­sti­tu­i­še ne­ka dru­ga ču­la. Na­i­me. kao ne sa­mo či­sto or­gan­ska već kul­tur­no ko­di­ra­na re­ak­ci­ja. ono što po­sre­du­je iz­me­đu njih. ne­go je to i uti­sak či­ji ob­lik ona po­pri­ma. sve dok je opet ne za­o­ku­pi ne­ka dru­ga iri­ta­ci­ja”. do­dir kao sred­stvo spo­zna­je. ne­go i ču­lo ko­je u spo­ju sa dru­gim čul­nim ka­na­li­ma po­sre­du­je u no­ve uti­ske. te ta­ko „mi u sve­tlu uti­ska in­ter­pre­ti­ra­mo si­tu­a­ci­ju u smi­slu da je ne­što u na­ma pro­bu­di­lo ne­ki ose­ćaj (ose­ćaj ko­ji je ne­što vi­še od pu­kog afek­ta ili sen­ti­men­ta – to je pre jed­ na vr­sta usme­re­no­sti na na­dra­ža­je iz oko­li­ne ko­ji do­bi­ ja­ju ulo­gu ini­ci­ja­to­ra su­vi­slih si­tu­a­ci­ja. u okvi­ru ovog ogle­da na­sto­ji se po­ka­za­ti u ko­li­koj me­ri je upra­ vo ga­dlji­vost. ne­go ih mi. a ne pu­kih sti­ mu­la­to­ra ne­ra­va)” (str. U okvi­ru dru­gog ogle­da Smi­lja­nić na­sto­ji da po­ka­ že ka­ko ču­lo do­di­ra ni­je sa­mo ču­lo za se­be. Iz tog raz­lo­ga. Dru­gim re­či­ma. te pre­fe­ri­ra­nje fi­lo­zof­skih pra­va­ca i di­sci­pli­na po­put her­ me­ne­u­tič­ke lo­gi­ke. 28). do­ga­đa­ja i si­tu­a­ ci­ja ko­je se na­la­ze ili od­i­gra­va­ju oko nje­ga. Glav­na te­za pr­vog pri­lo­že­nog ogle­da je­ste da je draž her­me­ne­u­tič­ka ka­te­go­ri­ja. te da su sa­mim tim ne­što što se na­la­zi u nje­go­vom po­se­du. ni­je sa­mo draž ono što pre­no­si smi­ sao. do­dir je.

. do­ga­ đa­ji i si­tu­a­ci­je.. na nje­go­va vi­še ne­go osno­va­na i vred­na pro­mi­šlja­nja pi­ta­nja že­li se na­do­ve­za­ti i ono ko­je se ti­če iz­bo­ra ma­nje ne­pri­jat­nih po­ja­va ra­di spro­vo­đe­nja pro­mi­šlja­nja o ono­me što je osta­vlja­no po stra­ni.]” (str. te je zbog to­ga za fi­lo­zo­fi­ju je­ze kao bit­nog de­la si­ne­ste­tič­ke te­o­ri­je ose­ća­nja na­ro­či­to va­žno pro­na­ la­že­nje i opi­si­va­nje „me­šo­vi­tih” vr­sta ose­ća­nja. već su uglav­nom iz­me­ša­na i sa dru­gim afek­tiv­nim sta­nji­ma. i ko­nač­no. Na taj na­čin bi se od si­ne­ste­ti­ke s pra­vom mo­glo oče­ki­va­ti da pru­ži svoj do­pri­nos pro­mi­šlja­nju i fe­no­me­na in­ter­kul­tu­ral­no­sti. Ona kao ta­kva pred­sta­vlja kon­struk­tiv­no kon­ci­pi­ran. a u ci­lju iz­o­štra­va­nja čo­ve­ko­vih spo­ sob­no­sti i ti­me nje­go­vog evo­lu­tiv­nog po­ma­ka ka­da su u pi­ta­nju per­cep­ci­je dru­gog kao dru­ga­či­jeg. Ta­ko­đe. te iz­na­la­že­nju po­ten­ci­jal­ nih mo­du­sa za afir­ma­ci­ju in­ter­kul­tu­ral­nih prak­si. i to ne u smi­slu te­o­ri­je go­vor­nih ge­sto­va.kóòrdînäte okru­že­nja” (str. „Je­zik po­se­du­je kva­li­tet da sam po se­bi stva­ra uti­sak pu­no­će ili. ose­ća­nja ni­ka­da ni­su (ili su to sa­mo u ret­kim slu­ča­je­vi­ma) da­ta u tzv. 206). ko­ja se ba­vi kog­ni­tiv­nim po­ten­ci­ja­lom osećanjâ i nji­ho­vom oso­bi­nom da nam pri­ka­žu sop­stvo i svet u jed­nom po­seb­nom sve­tlu. kao i kva­li­tet­no iz­ve­den uvod u fi­lo­zof­ska raz­ma­tra­nja si­ne­stet­skih dej­sta­va. „Za­što se fi­lo­zo­fi vi­še vo­ le ba­vi­ti onim ugod­nim i pri­jat­nim. stav ko­ji se za­stu­pa u okvi­ru ovog pri­ka­za je­ste da oni ipak ne mo­gu da bu­du per­ci­pi­ra­ni kao do­volj­ni za ozbilj­nu si­ne­ste­tič­ku in­ter­ven­ci­ju pro­tiv ig­no­rant­skog sta­va pre­ ma ne­ga­tiv­nim fe­no­me­ni­ma. No. fle­ke. sred­stvo je ko­jim se is­ka­zu­ju uti­sci ko­je u su­bjek­tu iza­zi­va­ju stva­ri. sa­mim je­zi­kom se ne­što mo­že uči­ ni­ti. tj. Na­i­me. što je bi­lo iz­van fi­lo­zof­ske sfe­re in­te­re­so­va­nja. tj. te u tom smi­slu za­slu­žu­je da bu­de ne sa­mo pro­ši­re­na već pre­vas­hod­no i na ade­kva­tan na­čin na­do­gra­đe­na. a ma­nje onim što je od­boj­no i ne­pri­jat­no? Da li mo­žda za­to što je pro­mi­ šlja­nje ta­kvih ne­ga­tiv­nih fe­no­me­na ne­u­god­no i pro­ble­ ma­tič­no [. 148). spe­ci­fi­čan iz­bor pri­me­ra. sa­svim osno­va­no se mo­že za­klju­či­ ti da Smi­lja­ni­će­va mo­no­gra­fi­ja pred­sta­vlja vre­dan do­ pri­nos afir­ma­ci­ji si­ne­ste­ti­ke kao pa­tič­ke te­o­ri­je sa­zna­ nja. mo­gu da po­slu­že kao osno­va za po­le­ mi­ku me­đu pred­stav­ni­ci­ma i pred­stav­ni­ca­ma ne sa­mo aka­dem­ske već i ši­re jav­no­sti. iako su iz­vr­sno iz­ve­de­na pro­mi­šlja­nja bu­ đi. 206 . Na osno­vu ovog krat­kog osvr­ta na ogle­de spro­ve­ de­ne u Iri­ta­ci­ja­ma. a od po­seb­nog je zna­ča­ja i evo­ka­tiv­ni po­ten­ci­jal je­zi­ka. či­stom sta­ nju. dla­ke i mu­ke kao pred­me­ta ga­dlji­vo­sti. nje­go­va spo­sob­nost da do­ča­ra si­ tu­a­ci­je. s tim da se po­seb­na pa­žnja usme­ra­va i ka pro­ mi­šlja­nju is­pra­znog go­vo­ra. Po­sled­nji ogled po­sve­ćen je si­ne­ste­ti­ci pra­zni­ ne. S tim u ve­zi. ka­ko bi se iz­be­gle ne­že­lje­ne iri­ ta­ci­je. a jed­no od pi­ta­nja ko­ja autor­ka ovog pri­ka­za že­li jav­no da upu­ti auto­ru Iri­ta­ ci­ja ti­če se po­ten­ci­ja­la si­ne­ste­ti­ke za sa­gle­da­va­nje ga­ dlji­vo­sti/ga­đe­nja pre­ma. I upra­vo to či­ ni ga za­ni­mlji­vim za raz­ma­tra­nje u sklo­pu si­ne­ste­ti­ke pra­zni­ne” (str. pri­me­ra ra­di. je­zik je za si­ne­ste­tič­ku te­o­ri­ju sa­zna­nja za­ni­mljiv pred­met za­to što on sam mo­že raz­vi­ti si­ne­ste­tič­ke efek­te. a opet. ko­ji se usled svo­je li­še­ no­sti smi­sla ma­ni­fe­stu­je kao na­ro­či­to pro­ble­ma­ti­čan fe­no­men. tj. na­pro­tiv. 89) pi­ta se Smi­lja­nić. u skla­du sa odav­no de­ter­mi­ni­sa­nim fi­lo­zof­skim okvi­ri­ma. kao i na­čin ar­ gu­men­to­va­nja. zlo­či­nu pre­ma „tu­đem” i „svom”. po­ ja­va ko­je kod čo­ve­ka mo­gu da iza­zo­vu ga­đe­nje. Na­i­me. pra­zni­ne (ne sa­mo u po­gle­du po­je­di­nih for­mi go­vo­ra).

Prvi zapisi o Eženu Jonesku su iz ‘70-ih godina. u Prilogu.029:929 Ionescu E. Svi su ovi fragmenti pregledani. identifikuje dobrim delom sa biografi­ jom o zvaničnom. i da ponekad negirajući očigledno (Argezijeva poezija. (Nu). godine pojavila se. kompletirani i. da se ponovo susretne ovaj atipični stvaralac u svom veku. 1986. na primer. o njegovim knjigama i tekstovima. Ponovo sam sve iščitao. kritičar zaboravlja poetskog genija iz retoričnog čoveka. pažljiv prema svetskim slabostima retoričnog čoveka. duhove koji ga prate i kvalitet njegove imaginacije. poezija Jona Barbua). kvalitet kritičke imaginacije. kod Galimara. vreme ispovedanja Ne Povratak autora Književnost i svetlost detinjstva 207 kao o metafizičkom dnevniku) i donosi. Euđen Simion Mladi Ežen Jonesko ARGUMENT Ova knjiga. u stvari. da zamisli komičnu biografiju retoričnog čoveka koji se. Iznenađivala me je. godine. očigledno. godine pod naslovom Timpul trăirii. restrukturirani u kritičku naraciju baziranu na novoj lektiri Joneskovih zapisa na rumunskom jeziku. odnosno. kada sam objavio opširnu studiju o igrama duha u Nu i. s iznenađenjem. Ova knjiga preuzima nekoliko poglavlja iz ranijih studija (Literatura și lumina copilăriei5. godine. IV – Sorbona. čitam kad god mi se ukaže prilika. da je mladi Ežen Jonesko – poznat u epohi po „neozbiljnosti­ ma”. pisana je duže vreme. on želi. uključujući i njegova pisma (pojedina od najvećeg značaja za spoznaju intele­ ktualne biografije pisca.kóòrdînäte UDC 799. On. 6 Pariski dnevnik 7 Rumunski život . kad sam napisao Întoarcerea autorului4. i pokušao sam da otkrijem u tim stranicama ono što književni kritičar uvek traži u književnosti: figuru autora. praćene drugim komentarima. u zavisnosti od okolnosti. Primetio sam. od tada. zatim. svaki put. otkad mi je u ruke došla knjiga Nu3. upoznao velikog dramaturga. Otkrio sam. 2005). u prevodu piščeve ćerke MariFrans Jonesko. u ovom slučaju. kao što preciziram u Prilogu. nema pravo jer. kao i studija o Mirči Elijadeu (Nodurile și semnele prozei1. ljubaznost. zatim 1986. napisanim nakon 1977. knjiga iz 1934. da igre kritičkog duha nisu uvek date. njegov način da bude pisac. kao što sam već napomenuo. očigledno. u citiranom slučaju. kao što su pisma objavljena u Viața românească7 ili ona adresirana Tudoru Vianuu (1938–1947). institucionalizovanom geniju. kad god bi se pominjala mlada generacija tridesetih godi­ na i evolucija posleratnog pozorišta. po svom nihilističkom stavu prema zvaničnim estetskim vrednostima. s ciljem da bolje centralizujem odnos između književnog kritičara i autora koga. „glupiranjima”. kojeg su škola i tradicija mitizirale. kada sam kao mladi profesor u Parizu. Nekoliko fragmenata iz ovih beleški preuzi­ mam u Prilogu ove studije. A bilo je prilika: 1981. u suštini. fragmente o Eženu Jonesku iz Jurnalul parisian-a6. esejista bazira negaciju na brojnim principima. u stvari religiozni duh – duboko religiozni. mogao bih reći prijaznost. Pišući grotesknu biografiju Viktora Igoa. timpul mărturisirii2) zabeležio utiske o ovom čoveku i. i kad sam u ličnom dnevniku (objavljenom 1977. Nova prilika da se ponovo pročita i. Takođe. zapisi o Nu 1 2 3 4 5 Čvorovi i znaci proze Vreme življenja. u više etapa. s kratkim predgovo­ rom koji potpisujem. koju je čovek pokazivao prema jednom rumunskom kritičaru koji nije bio deo njegovog kruga prijatelja. kao ispovedničku literaturu.

Kao dokaz. godine Jonu Karajonu (Jurnalul unui necombatant9) da bi bio objav­ ljen u Bukureštu. stvara pravu književnost oko njega. On nije. znak prihvaćenog. napisano na rumunskom 1943. ni u kom slučaju. Možemo reći onda. o Eženu Jonesku i njego­ vim francuskim delima. duhovno govoreći. elegije u Argezijevom stilu i. čitane danas. kako misle mnogi od njegovih savremenika. poredeći ga s fran­ cuskom varijantom (Ćelava pevačica). bio genijalan. Ežen Jonesko umnogome preuveličava ovaj konflikt i. sem da je čovek koji piše mnogo kompleksniji. Joneskuom. Sem toga. da se antipozorište ili pozorište apsurda na rumunskom jeziku rađa 1943. Govoreći o Euđenu Joneskuu. nismo zaobišli njegovo prvo delo. Sadašnja prošlost/Prošla sadašnjost. duh preplašen egzisten­ cijom. unutarnji lirizam je autentičan. advokatom Euđenom N. Présent passé/ Passé présent. Sve ove skrupule književne kritike su. u kasnijim delima. Mladi Ežen Jonesko uopšte nije kaligraf koji pravi samo farse. između ostaloga. jasno mi je. opet. Komplikovana jednačina. Otkriće ovog dnevnika bio bi pravi događaj za rumunsku književnost. rumunskom piscu. namerno. jeste pošiljka dnevnika. godine u izdavačkoj kući „Secolul 20”12. Šta se desilo s tom pošiljkom? Ne znamo. godine. U slučaju Ežena Joneska. u književnosti koja se ne žuri da prihvati ideju da intimni dnevnik može biti deo književnosti. simbolom represivne autoritarnosti. on misli da bi. književni kritičari. Moj utisak je da. i u meri u kojoj je potrebno da bi se objasnili njegovi kulturološki rumunski koreni. nego što kaže da jeste. Ežen Jonesko je počeo pišući. ostaje genijalnost karikature iz programski demitizovane biografske naracije. Šta se desilo kasnije. Njegovom komentatoru ne preostaje ništa drugo nego da se provuče kroz ovaj lavirint paralelnih diskursa uključenih u treći diskurs (onaj objavljeni). Dnevnik u mrvicama 9 Dnevnik jednog neborca 10 „Ogro u dugim gaćama” 11 Engleski bez profesora 12 „20. vezivati za drugi kompleks (edipovski): odnos sa ocem. na kraju krajeva. i u knjigama objavljenim nakon 1950. da je Francuz. relativne.. Englezește fără profesor11. Koliko prava ima Ežen Jonesko u ga­ jenju ovakve aveti. ili je u arhivi službe bezbednosti Sekuritatea. u više redova. pomenutim memoarima i. godine na fran­ cuskom jeziku (La Photo du colonel. Sekuri­ tatea ugrabila i sačuvala. zapaženog pisca dnevnika. primećujemo da je struktura diskursa istovetna u obe varijante. u epistolama adresiranim prijateljima. usmerio je stvari u ovom pravcu. da ih je pregledao i komentarisao pre njihovog objavljivanja (1967). Šta nas zanima. u ovoj ispovednoj književnosti slika koju o sebi stvara autor i. i sam autor se pita nije li dao previše zasluga psihoanalizi u svojim au­ tobiografskim refleksijama. godine. kako sâm naglašava. u ovoj fragmentiranoj književnosti s izraženom autobiografskom notom. samo kapriciozni esejista koji se vraća s pola puta ka redakciji da bi uništio negativni tekst i napisao drugi. Identifikovao sam. Okolnost (srećna) bila bi ako je ovaj dnevnik sačuvan u arhivi Jona Karajona. čak teoretičara pisanja dnevnika. Kompleks koji ga prati i koji će ga. kao što ističem u više redova u ovoj knjizi. vek” 208 . Sam autor ju je takvu postavio.. pod dva. ove elegije pri­ jaju. kao što je poznato. Ovo delo ipak postoji i. «l’ogre dans ses longs caleçons»10. književni pro- stor Ežena Joneska. a koje je objavio Petru Komarnesku tek 1965. ako ga je. mladi Jonesko se nigde ne oseća dobro i. Moje iskreno mišljenje je – da. na kraju krajeva.. autoritarne države. Journal en miettes8…). s metafizičkim osećajem i oz­ biljnom književnom kulturom. posledica je sudbine ovog velikog pisca koji je doneo svoje kom­ 8 Pukovnikova fotografija. u meri u kojoj sam uspeo da nađem ubedljiva dokumenta. stimulisan psihoanalizom. Šta ostaje od ovih scenarija namenjenih stvaranju komičnogroteskne figure velikog stvaraoca? Ostaje ironična vežba sama po sebi. Verovatnije je da je autor preuzeo deo ličnih fragmenata u dnevnicima. ovaj dnevnik je rasut u člancima. prilikom čitanja tekstova. Dovoljno je ar­ gumenata da bi se prihvatila ideja da su mnogi od ovih fragmenata bili napisani na rumunskom jeziku. gajenog sloma. Autor ni­ kada nije digao veliku galamu oko nje. Šta mogu reći sad. zatim. u kojem su ritmovi i vremena namerno pomešani. ako još postoji. koja ga prati i u pozorišnim delima? Ovo je pitanje koje postavljam sebi i pokušavam da odgo­ vorim na njega u jednom poglavlju ove knjige. potpuno elogičan ili obrnuto. Isto je i sa dobrim delom samog teksta. simbolom. slika koju uspevamo da otkrijemo mi. koji autor šalje 1947. On je autentični intelektualac. nakon što sam prošao.. Na kraju. tride­ setih i četrdesetih godina.kóòrdînäte kao što pokušavam da dokažem u ovoj studiji.

u egzilu – kako sam kaže – između 13. osporavao ih. Živeo je ovde. Postoji ve­ lika nevinost u ovim kombinacijama i velika volja da se sugeriše ono što je u biću individue s one strane racional­ nog. Kao što kaže moralista Sioran: Iubesc România cu o ură grea16.. nova poglavlja o ovim i drugim temama (pisac dnevnika Euđen Jonesku. neobične kombinacije užasnog straha od smrti i sjajne igre duha – Ežen Jonesko ostaje autentičan u svemu. neprirodnog koje nas okružuje. Ponovo je objavljujem sad. nakon knjige Aleksandre Lenjel-Lavastin (L’oubli du fascisme18). Ono što je zanimljivo jeste to da – kad vidiš izdaleka sve ove omote. iskre­ no verujem da se Ežen Jonesko intelektualno formirao u rumunskoj kulturi. po novijoj formuli. od Euđena Joneskua. on ni­ kada nije bio. već postojeća poglavlja.. Nisu mi pobegli ni izveštaji sekretara 15 16 17 18 Pisma iz Pariza Volim Rumuniju teškom mržnjom. eksperimentiše s formom književne kritike koju.kóòrdînäte plekse. Ponovo čitajući svoj esej. pre svega. prevedene u prepoznatljive rečenice. s jedinstvenim informacijama o biografiji dramaturga i njegovom delu. realista à outrance13 irealnosti. diskutovao je o svim modelima. Dodao sam oko sto novih strana. itd. Diskurs u kom se. aveti. Ipak. U svom buntovnom duhu uvek je potajno stajao metafizički duh i stvaralac s maštom u kuvanju. Izbegavao sam. po modelu ego-istorije. i u esejima koji slede. Eu este el însuși14. kao individua. 2009)... s na­ dom da će stići u ruke mojih čitalaca. novembar 2006. moralistička književnost. zatim se odvojio od njih. koju potpisuje Andre le Gal. fantastično. velika studija (Ionesco. U Francuskoj je objavljena. o evropskim ideologijama i revolucijama sa kraja ‘30-ih godina. možemo nazvati. s pauzom od dve godine (1938–1940). u malom tiražu. subjekat (govornik) nikada ne preda­ je objektu. Smatram da su ovakvi stavovi. Nisam siguran u kojoj meri ona može biti čitana i.) i revidirao sam. subjekat je uvek na prvom mestu. Šta duguje Ežen Jonesko Euđenu Joneskuu? Ovo je tema moje knjige. kada je kao stipendista boravio u Francuskoj. eventualno. Pre nego što završim. iracionalnosti. nepotiskivan. apsurdno iz sveta realnog. van kritičkog diskursa. tamo gde je to bilo potrebno. uistinu. normalnog. ne da bih uvećao broj komentara. vodenicu rumunske književnosti. Euđen Jonesku ju je voleo kompaktnim razočaranjem.. i koji je imao. primetio sam da određene dimenzije Joneskovog duha nisu analizirane ili su spomenute u prolazu: stav... povodom stogodišnjice rođenja dramaturga. čak i onda kad je očigledno da se pretvara. čitao je (očigledno ne samo na rumunskom jeziku). nekoliko sugestija. Da li je imao Euđen Jonesku rumunske modele? Šta je uzeo iz rumunske književnosti. Ežen Jonesko nikada se nije mogao odvojiti. na našu sreću. a šta joj je ostavio? Otvore­ no pitanje. u Scrisorile din Paris15. objavljena je pre tri godine kritička naracija. dakle. nemire u književnost. Definisao je objektivnost u književnoj kritici kao oblik organizovane subjektivnosti i uvek je tvrdio da. ego-kritika. u poslednjem poglavlju ove studije.. negativnosti bića. Pokušaću da dam. da navodim vodu na svoju vodenicu. drugim rečima. Dopisao sam. U Nu. o rumunskom svetu ili mišljenje radikalnog protivnika političkih ide­ ologija. genijalnost da im podari nesumnjivu ekspresivnost. pratio je svoju gener­ aciju. hteo bih da kažem nešto i o tome da Ežen Jonesko repetitivno ne­ 13 prekomerne 14 Drugi. Verujem da je iz nje potekla sjajna esejistička. komentarisao je knjige koje je čitao. pre nego što je bio Altul. i 33. Ja je on sam 209 gira rumunsku kulturu i. već zbog motiva koji se odnose na unutrašnju biografiju stvaraoca. koristeći dokumenta o piscu koja su u međuvremenu bila objavljena. proces zbog klevete iz 1946. Édi­ tions Flammarions. govori o Rumunima koristeći veoma surove termine. diplomata Euđen Jonesku – epizoda Viši. kakav je bio mladi Euđen Jonesku. Mladi Euđen Jonesku Zaborav fašizma . Rekao bih da je Ežen Jonesko. godine. iracionalnosti. na primer. 12. neizbežan. Ovde mi se čini da se nalazi najpovoljnije tlo za lov na pisca Ežena Joneska. konce koji se vezuju i nikad se ne odvezuju. odavde potiču sokovi njegovog pozorišta: istraživanje aporije misli i automatizam jezika. oblik prevarene ljubavi. * Javno. kao i u Sioranovom slučaju. ali ne znam da li sam uvek uspeo da se držim reči. prirodnog. dijalektičar stranosti. Na kraju krajeva. u novom izdanju Tânărul Eugen Ionescu17. komentarisana. žestokim razočaranjem stavljenim u komplekse.

promenljivi humor pisca. Oni osvetljavaju u ve­ likoj meri statut i interesovanja pisca „evadat cu hainele gardianului”19 za diplomatsku sredinu. u mladosti. 2005. čiji je deo „de bine. istražujući biblioteku dramaturga. nje­ gove rumunske modele (nisam prvi. godine) i ponovo sam pročitao mali ep­ ski esej. da sam ih opravdao 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 za štampu iz Višija. mali esej o „Mitologia unui «incroyant croyant»”21. upozorava nas čak i Euđen Jonesku. 18. i u ovoj novoj ediciji.. posebno s „krite­ rionistima” (Sioran. sadrži u odnosu na prethodno. neupotrebljiva. ako ne bih sumnjao da dosije stvaralaštva i egzistencije Euđena Joneskua još uvek nije zaključen – izdanje pred vama. Čitao sam. kao što su Filocalia. Urmuzove parabole iz Sclipiri27 (napisane. i pronašao sam nove sugestije o religioznom čoveku koje se kriju u kritičkim esejima iz ‘30-ih godina. U međuvremenu je objavljena studija Margerit Žan-Blajn («Eugène Ioneso: Mistique ou le mal-croyant?»22. pokušavajući da definišem. zatim. ali smatram da sam ih tražio na pravi način i. prvo. kao dopunu već postojećem poglavlju o religioznom duhu negaionizma i razigranosti iz Nu. nakon nje­ ga.25 Neke od njih je Euđen Jonesku podvukao i anotirao na rumunskom i na francuskom – dokaz da je autor bio zainteresovan za duhove svetla (iluminizma) i za ideju inicijacije. prevedena na rumunski 2010.kóòrdînäte Izdanje pred vama – koje bih mogao nazvati konačnim.. Marijano Martin Rodrigez. Aleksandra Hamadan. vizantijskih (ishisatičnih) i katoličkih elemenata iz nje­ govih religioznih misli. Marin Djakonu. Nojka). i čak se kasnije afektivno brati­ mi. Oni ne menjaju značajno sliku kritičara Euđena Joneskua. u ovoj ediciji ponovo sam se bavio temom kojom se bave svi komentatori Euđena Joneskoa: koji su mu modeli i antimodeli. ne veruje do u neveru. otkrio značajan broj tekstova koje potpisuje Euđen Jonesku (neke pod pseudonimom) u časopisima tog vremena. Ponovo sam pročitao Căutarea intermitentă26 i intimne dnevnike.. informacije koje dugujemo studioznim i verziranim ljudima kao što su Mirča Popa. komplekse. Jon Vartik itd. Margerit Žan-Blajn istražuje ove teme u Joneskovoj književnosti i smatram da na ubedljiv način određuje alijansu između pravoslavnih. intuicije Đelua Joneskua (prvi koji čini integralnu kritičku prezentaciju Joneskovog rumunskog dela) vero­ dostojne kada je reč o korenima pozorišta apsurda. nove informacije o anti-de­ lu Englezește fără profesor i o njegovim odnosima sa francuskom varijantom (Ćelava pevačica).. jednačinu misli jednog obrazovanog i inteli­ gentnog esejiste koji sumnja u sve koncepte i. de rău”20. Bukurešt. Na kraju. znajući da je dramaturg počeo da piše za pozorište da bi ismejao nepodnošljive konvencije klasičnog pozorišta i da je. u prvom redu. kako sam kaže. „Trifoi cu patru foi”28.. Bitnije je da je vešti i iskreni istraživač.. istovremeno. koje je otkrila i objavila Simona Ćokulesku u Manuscriptum-u. ali u određenim pogledima je nijan­ siraju. autorka pronalazi brojne mistične knjige. površna i. Edition Lessius. septembar 2009. nagle i ignorisane ljubavi. otprilike. što bliže istini. pokušavajući da bolje razumem i da pravilno interpretiram aveti.. Objavljene su. Zauzvrat. da bih se uverio u to da su intuicije Šerbana Čokuleskua i. dakle. od kojih se odvaja. posebno. Ponekad negacija. 1946. Priče ruskog hodočasnika i Pesme mrtvih Duhovne pesme Svetog Jovana Krstitelja ili Tibetanska knjiga mrtvih Isprekidano traženje Iskre „Detelina s četiri lista” 210 . zatim se miri. Tražio sam. veza Euđena Joneskua s rumunskom književnosti. na primer) saznajemo nove stvari o flukturirajućem odnosu Euđena Joneskua sa sopstvenom generacijom. kao što rekoh. Povestirile unui pelerin rus i Cântece ale mortului24 (iz rumunskog folklora). Ostaje osnovni problem. Elijade. iz Nu.. treće po redu objav­ ljivanja. pažljivo sam ih istražio i komentarisao. u izdavačkoj kući „Cur­ tea veche”23) u kojoj. Odavde i iz drugih izvora (iz prepiske. ideološki. pisao književnu kritiku da bi dokazao da je bilo koja kritika relativna. ali i njegovih komentatora u vezi s ovom temom. kako ne­ brojeno puta kaže. Cântările spiritu­ ale ale Sfântului Ioan al Crucii ili Cărțile morților tibetani. * „pobeglog u odeći straže” „u dobru i u zlu” „Mitologija jednog ‘nevernika vernika’” Ežen Jonesko: mistik ili zlo-vernik? „Stari dvor” Filokalija. Diskutujem o ovome više puta u ovoj knjizi. nije ništa drugo do oblik neuzvraćene.

koegzistiraju u bilo kom književnom tekstu. javno ili skriveno... kao što je. u postmoder­ noj epohi. ali i o drugima. da sudbina može biti ignorisana. od strane radikalno subjektivnog glasa autora koji se ne miri s filozofijom diskretnosti i ćutanja. Postoji još nešto u slučaju Euđena Joneskua. L. i otkrivajući nove nijanse u ovom edipovskom konfliktu. razumljivo. traži glasno pravo da bude primećen.. dubliranom re­ ligioznim duhom.kóòrdînäte u sopstvenom kritičkom stilu) i očigledno mi nije bilo teško da ih nađem. Karađaleu i Urmuzu.. autor je uvek prisutan. Ostaje. već zbog toga što mi je teško da verujem da. videće se. u svojim zapisima u starosti. Naracija o anksioznom egzistencijalisti. oko ovog atipičnog stvaraoca. Ne paničim. strukturu diskursa. Filip Supo. smatram.. Jedan od najjačih i najekspresivnijih motiva u književnosti jednog veka koji je diskreditovao autoritet oca identi­ fikovanog (od strane Barta i ostalih) kao autorski autor.. ostavio sam ih po strani s mišlju da prvo napravim kritički scenario: da odredim esencijalne teme. Ežen Jonesko pokušava de se pomiri.. a i u kasnijim intimnim dnevnicima.. ne otkrijem sva lukavstva i dok ga ne fiksiram na stranama koje slede. Ono što sada mogu reći jeste to da sam ozbiljno shvatio preporuku i da pokušavam da je primenim upravo na njegovom slučaju. I–II. u kojoj se ni književni kritičar (autor) ne eliminiše iz jednačine. fascinantnog lika iz unutrašnjosti ove avanture. jer.. sastavim portret ovog esejiste koji je potpuno protivan i istovremeno se boji svega. ediciju uredili Marijana Vartik i Aurel Sasu. Valeri.. Tako je nastalo poglavlje „Mod­ ele și anti-modele”29. na kraju kra­ jeva. oni moraju biti stavljeni i u kritički diskurs. i ovde. Beži sve dok mu. već da bih rekonstruisao misteriozni fenomen: rađanje dela i. iz francuske nadrealističke književnoti. 1992). bio sam zainteresovan za odnos pisca dnevnika Euđena Joneskua i njegovog oca («l’ogre dans ses longs caleçons»). strukturu egzistencije. S. kršeći pravila pozitivističke kritike. potrebna je kritika u kojoj pot­ puno funkcioniše „unutrašnji epicizam” koji on sam preporučuje i koristi u svojim esejima iz ‘30-ih godina. najprikladnijeg da se od njega napravi lik jedne kritičke naracije. stigao sam do zaključka da postoji pravi mit o krivici očinstva (oklevam da ga nazovem psihoanalitičkim ter­ minom – mit oceubistva. da bi bio shvaćen. izgradim. mislio sam da. Zanimala me je. ali ne i demitologizaciji autora. struktura egzistencije jednog pisca. 6. na kraju. estetske opcije i vrednosne sudove i da.200 stra­ na). Bar u kritičkim ru­ munskim esejima i u javnom dnevniku. nakon njega. Kad sam rešio da počnem da pišem. Sam Euđen Jonesku se nikada ne eliminiše iz svog diskursa. iako – kao što pišem u poglavlju kojim započinjem svoju naraciju – lik (autor) beži od mene. ne da bih estetski opravdao njegovo delo (ovde su stvari definitivno podeljene u teoriji književnosti).. ako postoje. bezlični glas dela o kojem govori Malarme i. koja prati ovu neponovljivu avanturu stvaralačkog duha. Dalje. Što bi rekli – svaka ptica književne kritike svome jatu leti. demitologizaciji oca. Počinjem s policama na kojima se nalaze autori čije prezime počinje na slovo . s malim delom na rumunskom jeziku (oko 1. sistematski je kontriran. desilo mi se nešto veoma čudno: nakon što sam pročitao ova dva toma. Na kraju.. i još uvek me zanima. Veliki atipični stvaralac i otvoreni subjekt za kritičku analizu. Još jed­ nom: ne da bih opravdao jedan kroz drugi (metoda koja je umrla istovremeno sa smrću biografske kritike). jun 2012. kao što sam napomenuo. Kritička naracija pokušava da pomiri ova dva glasa koji. Pokušavam da zaključim gde bi mogle biti. gde se govori. igre duha. kritičku naraciju. Mislio sam da ne propustim pri­ liku.. dakle. čak pre­ terano prisutan: prekida kritičku analizu da bi pričao o sebi. ako je ima. kao podrška formuli koju želim da ilustrujem ovom knjigom postoji i tajni motiv: olakšati čitanje kritičkog eseja. Želeći da što elokventnije predstavim ovu ogromnu intelektualnu predstavu koju nudi Euđen Jonesku. Ežen Jonesko doprinosi.. 29 „Modeli i anti-modeli” 30 Rat s celim svetom 211 AUTOR KOJI BEŽI OD SVOG KRITIČARA Želeći da pišem o mladom Euđenu Joneskuu (onom iz Război cu toată lumea30.. o I. atipični stvaralac. značajno... Autoru kao što je Euđen Jonesku. ali i pravila nove kritike i poststrukturalizma. I. Kritička naracija. E. tražim knjige (s potrebnim beleškama) onde gde sam ih ostavio (u gomili tek objavljenih knjiga) i ne nalazim ih.. biografski čovek nema sudbinu i. ipak. s ocem beguncem) u njegovoj fikciji i ispovestima. atipičnog lika.

Stavljam ove dve knjige na sigurno i. Neću da dužim priču niti da pišem ovde fantastičnu naraciju u stilu Edgara Poa (Fantastičar koji se bazira na prekomernom pritisku stvarnosti ili na preteranoj racionalizaciji misterioznog!). koji teoretski podržava G. Proklete knjige ne mogu se naći. šta mislite… šta nalazim? Naravno. Neko od ukućana je u međuvremenu pravio red po sobi i.. Vraćam ih na mesto i počinjem da preturam po kući. kako sam pretražio sve ćoškove u kući i nisam ni na trenutak pomislio da proklete knjige mogu biti baš u fiokama pored mene?! Ovo me podseća na Poovu priču u kojoj svi.. Bliži se odmor. Ovo otkriće brzo mi menja raspoloženje i ubrzo menjam i odluku o eseju: trebalo bi da ga napišem. Nije bilo suđeno.. izludeli. da moja istorija ima joneskuovski nastavak: godinu dana kasnije.. IV toma. komentarisan. Odustajem. ne želi da bude analiziran. u mojoj glavi. strateški se povlačim s idejom da ću sledećeg dana nastaviti potragu. odlučujem... Nećete mi verovati. spuštam tri police iz biblioteke. Opet ništa. da pregledam gomilu knjiga koje čekaju da budu pročitane.. knjige kao da su u zemlju propale. da sam počeo da imam svakakve ideje. ne mogu da pravim zapise na marginama. Ništa. Potrebna su mi. definitivno) ideju da pišem o mladom Euđenu Joneskuu. Hoću da kažem. ona dva toma s roze 212 . poznat po svojoj reskoj i bogatoj komičnoj imaginaciji.. štampam knjigu (Fragmente critice. traže pismo. Sprovodim malu istragu: niko ništa ne zna.. napuštam ideju da napišem studiju (kao što sam nameravao) o ovom sjajnom i atipičnom duhu njegove generacije. Ne može biti. nikada nije voleo klasifikacione umove i. još jednom vršim inspekciju po celoj kući. pripremam instrumente i. oscilira između egzistencijalizma mnogo strastvenijeg od filozofskog („trăirism”31) i klasicizma Valerijevog tipa. Vulkaneskuova. Mesec dana kasnije. Iscrpljen. ponovo počinjem da tražim. Čvrsta odluka: za deset dana ću pristupiti temi. videvši ove znake. pa nije mi ih valjda neko ukrao. previše znakova. sa kojih me posmatra mladić zlonamerne figure koji u ruci drži. iz slike.. Koje je mesto Euđena Joneskua unutar ove generacije koja... knjige Euđena Joneskua odoše u drugom pravcu. idem pravo ka mestu gde sam ostavio. generacija) koja diskutuje o svemu i želi da promeni modele rumunske kulture.. duhovno govoreći. ona dva 31 življenje 32 Rat s celim svetom 33 Kritički fragmenti. čak i ako on uvek beži. tražim torbu u koju ću staviti knjige koje sam želeo da pogledam i. Euđen Jonesku ne može biti ignorisan kad je reč o mladoj generaciji ‘30-ih godina.. pištolj. da napravim druge beleške. IV33) bez njega. Sa ovakvim crnim mislima odmah napuštam (sada mogu reći. ona dva toma. na kraju. Rečeno – učinjeno.. ako su se naljutila na mene i prosto su nestala iz kuće? Odlazim na odmor i. da ne dužim priču. Postajem sve više iznerviran i. pažljivo. i uz to. Velika generacija (Elijadeova.. Ne sviđa mi se ideja da ih pozajmim iz biblioteke. Da bih izbegao bračnu svađu. odustajem. ali ovo je istina: tomovi su opet nestali. ništa. Nije ni čudo.. kad je trebalo da krenem na odmor. Ponovo sprovodim malu istragu. kažem sam sebi. i da bih mu dao skriptičnu korporalnost potrebna su mi ona dva toma Război cu toată lumea32. gledam ka policama sa slovom J. Na kraju napuštam ideju da pronađem mesto Euđenu Joneskuu u rumunskom egzistencijalizmu. Čudim se sopstvenoj kratkovidosti. Previše bežanja. nakon povratka.. kritičara Berembesta. kao što sam obećao.. proveravam fioke.. pa šta bude – biće. Rumunski egzistencijalizam može da čeka. skolastičke kritike bez ukusa.. moraju biti ovde negde. kako se često dešava u ovakvim slučajevima. pun prašine. Vianuova. Euđen Jonesku se opet naljutio i nestao je bez traga. čak i u člancima iz mladosti. Moje pak traganje ne vodi nikuda. verovali ili ne. čini se. Kalineskuova. moram da ga napišem. smireno i metodično.. nemam kud. pošto nisu moje knjige. pomeram nekoliko stotina knjiga. možda baš autor. Ako dobro razmislim. tražeći u fioci stola legitimaciju. beži od mene. Trebalo bi da ih ponovo pročitam. previše malera. nek bude šta biti mora. stvorio je simboličan lik. Nojkina. Pandreina. crne misli kreću ka ukućanima: neko nepažljiv je uzeo knjige i bacio ih u neki ćošak. Sioranova. deset dana kasnije. ponavljam. Sutradan ponovo uzimam hrpu knjiga spremnih za čitanje. a pismo je na polici pred njima... Uspevam čak da ih sve iznerviram svojim insistiranjem.. duhovno.. G. sa roze koricama. s osećajem sopstvene uzaludnosti. ni traga. kad sam je otvorio...kóòrdînäte J. pretpostavljate šta sam našao: niste se prevarili. ali moram da vam kažem. ekspresiju krute. Ironični demon mi se ruga. fiksiran u jednom odeljku književnosti. Kalinesku kao reakciju prema destrukturisanim i agresivnim modernostima? Ovaj scenario nalazi se. ali odakle da ih uzmem...

univerzitetski profesor. kako se neprestano dešavalo nešto hitno i nepredvidivo. Od tog perioda radi kao profesor na Univerzitetu u Bukureštu i u Institutu za istoriju i teoriju književnosti „Đorđe Kalinesku” pri Akademiji Rumunije. i 1973. Orden „Zvezda Rumunije” (Veliki krst). desilo: nakon što sam napisao goreispričanu storiju. uzimam hemijsku s tankim vrhom i kažem u mislima. Nije više mogao da pobegne. prkosna i razigrana. balzakovski: „Sada. Tada.. dopisni je član francuske Akademije političkih nauka. pokazaću vam ja. između 1970.. godine dobio je nagradu Akademije Rumunije. dekorativno.. ka religiji. nepredvidivog i nepotisnutog Euđena Joneskua. ne… bio je tamo gde sam ga sakrio. ono što se u osnovi prevodi kao strah od smrti. desilo se nešto urgentno – ne znam ni sam više šta – pa sam odložio esej o mladom Euđenu Joneskuu na nekoliko dana. 213 Euđen Simion (25. esejista. radio je kao istraživač u Institutu za istoriju i teoriju književnosti „Đorđe Kalinesku” pri Akademiji Rumunije. Prahova. dokazujući da se s one strane njegovih mladalačkih netrpeljivosti prema velikim piscima nalazi esencijalna tema: strah od egzistencije. osujetivši mu sve obmane. godine. zatim je bio lektor na Katedri za istoriju rumunske književnosti pri Univerzitetu u Bukureštu. Rumunija) kritičar je i istoričar književnosti. a strah od smrti ga vodi ka metafizici i. Odlučno otvaram svesku. onda na još nekoliko dana i. Evo ga. koja drži u ruci. godine je generalni direktor Instituta za istoriju i teoriju književnosti „Đorđe Kalinesku” pri Akademiji Rumunije. otvorio sam fioku.. Obelodanio sam aveti. Likvidirao sam ga. Osvetio sam mu se. godine odlikovan je Ordenom Republike Srbije za doprinos kulturi. nema vam spasa. na kraju. maj 1933. ne ispuštam te više iz ruku. na kraju. odbegli autor nije pobegao iz ruku. Za svoj rad pet puta je dobio nagradu Udruženja književnika Rumunije.. Prevela i priredila Marija Nenadić .. Nakon završenih studija. 2002. Kioždeanka. stalno sam ga odlagao. Član je Danske kraljevske akademije nauka.. 1977... kao što ćete odmah i videti. lukavosti. čiji je bio i predsednik u periodu 1998–2006.. ali nešto se... Pokazaću ja tebi. karabin. Uzeo sam ključ. figura mladog Euđena Joneskua. preda mnom. ipak. godine dobio je francuski Nacionalni orden Legije časti. uistinu.”34 34 Želim da uverim čitaoca da mi. Ah. I. rešen da završim ovu priču. među nama rečeno. bio je lektor za rumunski jezik na Sorboni (Pariz – IV). sve do meseca avgusta 2005. gospodine Euđene Jonesku..kóòrdînäte koricama na kojima dominira. sklonio sam papire sa strane i krenuo obazrivo prema ćošku. Danas (20. rekoh. pištolj. Uzeo sam ih i zaključao u fioku stola. član Akademije Rumunije. da… Euđen Jonesku nije više imao spasa. a 2014. tamo gde sam ostavio mladića. februar 2004) probudio sam se rano. ovaj nepredvidljivi. s pištoljem u ruci i nepoverljivim pogledom. pred ovim novim otkrovenjem: uhvatio sam vas. Od 2006. ili možda.

ukoliko je viđen kao doprinos Interkul­ turalnim istraživanjima. npr. a obim teksta može biti od 10 do 24 kompjuterske stranice. veličina slova 12. na stranici A4 formata. sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči). Tekst ne treba da pre-lazi obim od 24 kompjuterske stranice. Novi Sad). pun naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen. prored 1. ako je reč o serijskoj publikaciji. Filozofski fakultet – Odsek za srpsku književnost. u osnovnom tekstu. da bude naveden na sledeći način: prezime autora. naslov periodične publikacije kurzivom. naslov teksta u kurzivu. a na kraju. Obeležavanje u tekstu – Imena dela treba da budu navedena u kurzivu. naslov teksta pod navodima. Ukoliko je tekst namenjen Viđenjima (eseji.net. broj i datum publikacije (ukoliko 214 . font Times New Roman. opremljene na sledeći način: 1. naslov. internet-adresa sa koje je tekst preuzet. 2.UPUTSTVO AUTORIMA Mo­li­mo sa­rad­ni­ke da tek­sto­ve i dru­ge pri­lo­ge do­ sta­ve u di­gi­tal­noj for­mi na e-mail adre­su Ured­ni­štva zkvrazvoj@nscable. treba da sadrži sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči) i popis literature. u popisu literature. mesto. – Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor. navodi se prezime i ime autora. ogledi). treba da sadrži podatke o autoru teksta: ime i prezime. da bude naveden sa svim podacima. U popisu literature. ime serijske publikacije u kurzivu. posle dvotačke strane na kojima se tekst nalazi. Periodične publikacije – ime i prezime autora. Univerzitet u Novom Sadu. on treba. naslov u kurzivu. ako je reč o monografskoj publikaciji. Opšte odrednice Tekstovi treba da budu pisani latinicom. datum preuzimanja. dvotačka i strana – u zagradi. broj sveske ili toma (godina ili potpuni datum). Tekstovi preuzeti sa interneta navode se na sledeći način: monografske publikacije – prezime i ime autora. ključne reči (do 7 na srpskom i isto toliko na engleskom jeziku). izdavač i godina izdanja. naslov teksta pod navodima. a 16 stranica je minimum. godina izdanja. navodi se prezime i ime autora. ili naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje (u složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija. osnovni tekst i popis literature. Svaki tekst. – U popisu literature.5.

bez pominjanja u originalu. poređane po abecednom redu. u zagradi se daje izvorno pisanje. ogledi dïjałøzí – naučni intervju kóòrdînäte – prevodi. koji se pišu u originalu. oktobar). ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá – naučno-istraživački tekstovi iz oblasti filozofije.ìñtèrkùltùràlnòst časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2015 / br. datum preuzimanja. književnosti i umetnosti.. internet-adresa. 215 Napomena Radove objavljene u časopisu nije dozvoljeno preštampavati ni u delovima. 10 nije sadržana u internet-adresi). Izuzetak su latinski termini. iza znaka interpunkcije. ni u celosti. sa potpisima autora i godinom nastanka. Rukopisi se recenziraju i ne vraćaju autorima. – Napomene (fusnote) daju se na dnu strane i koriste se za propratne komentare. antropologije.. sociologije. kulturne politike. . Struktura časopisa Molimo saradnike da svoje priloge prilagode tematskoj i formalnoj strukturi časopisa. – Strana imena i termini pišu se u transkripciji prilagođenoj srpskom jeziku (prema pravilima Pravopisa srpskog jezika). a kada se strano ime ili termin prvi put navode. bez saglasnosti izdavača. kao i da na poslatim prilozima naznače za koju su rubriku pisani. istovetno transkribovani. Numeracija kontinuirano ide arapskim brojevima od 1 nadalje. * Fotografije koje autori prilažu uz rad treba slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili tiff formatu. muzikologije. – U popisu literature bibliografske jedinice treba da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i objavljene. Kada se sledeći put pominju u tekstu. Kod navođenja stranih izraza prevod treba da se nađe u odgovarajućoj napomeni (fusnoti). treba da budu dosledno. teatrologije. prikazi Časopis izlazi dva puta godišnje (mart. vîðeñjå – eseji.

CIP . ..Ilustr. 2011-. . .SR-ID 261430535 . . 30 cm Dva puta godišnje.2011. ISSN 2217-4893 = Interkulturalnost COBISS.72 ÍÑTÈRKÙLTÙRÀLNÒST : časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednik Aleksandra Đurić Bosnić. Нови Сад 316.Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске. br.Novi Sad : Zavod za kulturu Vojvodine. 1 (mart).

.

218 Mankichi Shinshi .