Alkani

(zasieni)

Alkeni
(olefini)

Alkini
(acetileni)

CnH2n+2

CnH2n

CnH2n-2

Ciklini
ugljovodonici
(aliciklini)

Ugljovodonici bez funkcionalne grupe

Molekul etana (hibridizacija, valencioni ugao i

duine veza
1.1 A

H
H

H
109,5

H
H

C H4

metan

C 2H 6

etan

C 3H 8

propan

1.54 A

Homologni niz alkana i promena fiziko hemijskih osobina

sa prirastom mase za po jednu -CH2-(metilensku) jedinicu
metan
etan

CH4
C2H6

propan
butan
pentan
Heksan
heptan
oktan
nonan
dekan
undekan

C3H8
C4H10
C5H12
C6H14
C7H16
C8H18
C9H20
C10H22
C11H24

dodekan
tridekan
tetradekan
pentadekan

C12H26
C13H28
C14H30
C15H32

gasovito agregatno
stanje

Tenosti
Za svaku uvedenu
CH2(metilensku)
jedinicu taka kljuanja se
poviava od 20-30 C

Izomerija alkana (izomerija niza)

Alkani normalnog niza
C H4

metan

C 2H 6

etan

Alkil gr. izvedene iz njih

Metil (Me)

H H
H C C

Etil (Et)

H H

C 3H 8
propan

H H H
H C C C H
H H H
2 C

1 C

CH3CH3CH2
propil

C 3H 8

CH3CH3CH2

propan

propil

H H H

1C

H C C C H
H H H
2C

CH3
CH3 CH

izopropil (i-Pr)

butan
n-butil (n-Bu)

CH3 CH2 CH2 CH3

n-butan

3 C

CH3 CH

CH3

sec-butil (s-Bu)

CH3
CH3 CH CH2
Izobutil (i-Bu)

CH3
izobutan

CH3 C CH3
Terc-butil (t-Bu)

CH3

1. Nadji najdui niz i imenuj ga

CH3CHCH2CH3
CH3

butan
(metil gr. je supstituent)
oktan
(etil gr. + 2 metil gr. supstituenti)

1. A) Niz sa vie supstituenata ima prednost

4 supstituenta

3 supstituenta

2. imenuj supstituente (kao alkil ili halogen)

a. Alkil gr sa normalnim nizom R: Metil, etil,

propil ...

b. Alkil gr sa ravastim nizom R:

ravast supstituenti: numeriu se od ugljenika
vezanog za glavni niz (C1)
Oznaava se 1

2
3

1. Nadji najdui niz u alkil gr. i numerii ga poinjui od

mesta vezivanja za glavni niz
1

2
3
1-metil propil

secbutil

2. Imenuj supstituente u njemu

2
3

izobutil =

Ravasti alkil supstituenti

Uobiajena (trivijalna)
imena
izopropil

CH3 CH
CH3

Sistematska (IUPAC)
imena
metiletil

CH3
Izo-butil

CH3 CH CH2

2-metilpropil

Sec-butil

CH3 CH2 CH
CH3

1-metilpropil

CH3
CH3 C
CH3

CH3
CH3 C CH2
CH3

c. Vie istih supstituenata:

za R = ravan niz, koristi prefix di-, tri-, tetra-,
penta-, ,,,
dimetilheksan

kada su supstiuenti ravasti i isti nizovi, ili iste

sloenije grupe koristi se prefiks: bis-, tris-,
tetrakis- i ime alkil gr. u zagradi:
CH2Cl
CH2Cl
Bis(1-metilpropil)

Bis(hlormetil)

P(C6H5)3
(C6H5)3P

Pd

Pd[P(C6H5)3]4

P(C6H5)3

P(C
P(C66H
H55))33
tetrakis(trifenilfosfin)paladijum

d. Koja se trivijalna imena mogu da koriste:

izopropil, izobutil, sec-butil, terc-butil,
neopentil

3. Numeracija poinje od onog kraja koji

je najblii supstituentu
2

6
5

1
4

Cl
Cl

Cl
Cl

5
3

7
6

Kada su oba kraja isto udaljena od supstituenata,

uzima se u obzir prvo mesto razlikovanja

4
3

2,4,5,8-tetrametilnonan

9
8

5
6

2,5,6,8-tetrametilnonan
netano

4. alkan se imenuje abecednim redosledom

supstituenata (ne numerikim).
Mesto supstituenata dato je brojem ispred
prefixa.
7
8

6
5

5-Etil-2-metil-oktan

1
8

6
5

5-Etil-2,2-dimetiloktan

problem

najdui niz i
numerisanje
8

I
6

7
I

(1-hloretil)
Cl

4
3

Br

6
5

Cl

1
Br

jod

Cl

supstituenti

dimetil

Br

....oktan

brom

1-brom-5-(1-hloretil)-7-jod-2,2-dimetil

7
6
5

Cl

4
3
2
1

Br

1-Brom-5-(1-hloretil)-7-iod-2,2-dimetiloktan

Cl
Cl
Cl

OMe OEt

Cl

Cl

Prostorni oblici alkana-konformacije alkana

Razliiti prostorni oblici molekula koji nastaju
slobodnom rotacijom supstituenata oko
C-C veze su konformacije

Predstavljanje konformacija etana (rotamera etana)

CH3 CH3
H

H C C
H
H

Perspektivno klinasta
formula

H
Prednji
ugljenik

H
H

zadnji
ugljenik

Newman-ova projekciona
formula

Rotacija oko -veze etana odvija se sa energetskom

barijerom ~3 Kcal mol-1
H

H
H
H

C C

60

H
H

H C C H
H
H

60

HH

60

stepeniasta

H
H

H
H

H
H
eklipsna

60

H
C C H
H
H

H
H

H
H

stepeniasta

Dijagram potencijalne energije rotamera

etana
eklipsna

stepeniasta

Stepen rotacije

eklipsna

Frakciona destilacija nafte (industrijske metode)

1. Hidrogenizacija alkena
H2/Pt
RCH2CH CHR ili
H2/Pd
H2/ Ni

RCH2CH2CH2R

2. Redukcija alkil-halogenida

RX

H
Zn

X = Br, Cl, I

RH

Zn2

3. Hidroliza Grignard-ovog reagensa

RX Mg

etar

RMgX

CH3CH2CHCH3
Br
sec-butil-bromid

CH3CH2CH2CH3
butan

H2O

RH

MgX(OH)

Mg
CH3CH2CHCH3 H2O
Et2O

MgBr

sec-butil-magnezijumbromid

MgX(OH)

Reakcije alkana (parafina)

Parum affinis-nedovoljno afiniteta: nereaktivni
1. Teko se oksiduju:
znaajan je uticaj grupa koje su susedne metil grupi
(CH3), metilenskoj (CH2-) i metinskoj (CH-)
Relativna brzina oksidacije
Primarni (C):sekundarni (C):tercijarni (C) = 1 : 110 : 7000

primeri

H3C H

H3C OH
KMnO4

H2O, 25 C
3

40%

CH3

COOH
KMnO4
H

Halogenovanje alkana
C H

X2

250 - 400 C

Ili svetlost (h)

X = F > Cl > Br

C X

HX

H = 3> 2 > 1 > CH3-H

Reakcija supstitucije (zamene)

Halogenovanje metana
CH4

+ Cl-Cl

CH3Cl; CH2Cl2; CHCl3; CCl4

vrste reakcija: slobodno-radikalske i jonske

1. Slobodno radikalska reakcija:
u prisustvu svetlosti ili uz zagrevanje dolazi do
homolize hemijske veze pri emu nastaju atomi
(atomske grupe) sa nesparenim elektronom radikali

A
Heteroliza
veze

A +
A

B
A+ +

B- joni

Mehanizam: detaljan opis svih promena u vezivanju

i raskidanju veza u toku reakcije
-redosled raskidanja i nastajanja veza
-promene energije za svaku fazu reakcije
-mogue transformacije sloenih molekula
-eksperimentalne uslove za svaku reakciju

Mehanizam halogenovanja alkana

I faza: inicijacija - nastajanje radikala halogena
Cl : Cl

Cl + Cl

II faza: propagacija - nastajanje radikala (alkil i

halogenih) u sudaru jedinjenja (neutralnih molekula)
sa radikalima; irenje lanane reakcije
CH4 + Cl
CH3 + Cl2
CH3Cl + Cl

HCl + CH3
CH3Cl + Cl
CH2Cl + HCl

III terminacija: preovladjuju medjusobni sudari

radikala pri emu nastaju jedinjenja (neutralni
molekuli) i zavrava se (gasi se) lanana reakcija:
Cl + Cl

Cl2

CH3 + CH3
CH3 + Cl

CH3-CH3
CH3Cl

Inhibitori: jedinjenja koja usporavaju ili prekidaju

tok reakcije (propagaciju)
CH3 + O2

CH3-O-O
Manje reaktivan od CH3

Kako izgleda alkil radikal:

sp2 hibridizovan - planaran
Preostali elektron smeten u p orbitali koja je
normalna na ravan 3 CH veze

Supstituenti stabilizuju radikal : R3C > R2CH >

3

RCH2 > CH3

1

??

Koliko je naelektrisan radikal?

R

4 e (valenciona)
C R - 4 e (efektivni zbir e)
R
0

Da li je on u elektronima bogata ili siromana

estica ?
R C R
R
7 elektrona umesto okteta
elektron siromana (deficitarna) estica

CH3
CH3
C
+I
+I
CH3
+I

Grupe sa +I efektom koje odbijaju

elektrone stabilizuju elektron-siromane
estice (radikal i katjon)

Kako to one ine?

H
C

H
H

Hiperkonjugacija
je preklapanje p-orbitale
radikala sa -orbitalom C-H
veze iz susedne CH3 grupe

Relativna reaktivnost prilikom halogenovanja

alkana
1. reaktivnost razliitih reagenasa (F2, Cl2, Br2)
prema jedinjenju (alkanu)
2. reaktivnost razliitih poloaja u jedinjenju
prema istom reagensu regioselektivnost

Relativna reaktivnost razliitih halogena prema etiri

tipa C-H veze kod alkana

C-H

F (25C)

H3C-H

0.5

0.004

0.002

RH2C-H

R2HC-H

1.2

80

R3C-H

1.4

1700

neselektivan

Cl (25)

slabije
selektivan

Br(150)

visoko
selektivan

primer
Hlorovanje izobutana: regioselektivnost reakcije i
sastav smee izomernih hloralkana ?
CH3
H 3C

C H
CH3

Cl2
h

CH3

CH3
ClH2C

C H
CH3

1-hlor-2-metilpropan

64%

H3 C

Cl

CH3
2-hlor-2-metilpropan

36%

Sagorevanje alkana
CnH2n+2

O2 (viak)

plamen

nCO2 + (n+1) H2O +

H (toplota sagorevanja)

Podela: 1. mali prstenovi (ciklopropan, ciklobutan)

2. obini prstenovi (C5 C7)
3. srednji prstenovi (C8 C12)
4. veliki prstenovi ( C13 ...)

Mali prstenovi- napon prstena (ugaoni + torzioni

napon) smanjuje stabilnost u odnosu na homologne
alkane.

115

60

ugaoni napon je odstupanje ugla u

1.51 A
prstenu od valencionog ugla 109.5

H
H 1.09 A H

Za 27 Kcalmol-1
nestabilniji od
C3H8

H2

Pd

CH3CH2CH3

ciklobutan

Obini prstenovi (prstenovi bez napona)

Konformacija koverte

Ciklopentan nije
planaran

Konformacijom se oslobadja
ugaonog i smanjuje torzioni napon

cikloheksan

Planaran cikloheksan
ugao veza 120 i 12
eklipsnih (zaklonjenih)
vodonika

Konformacija stolice
Aksijalne valence
ugao veza blizak tetraedarskom
i nema eklipsnih (zaklonjenih)
vodonika

cikloheptan

ciklooktan

Nomenklatura i izomerija
Osnova za ime je prsten

Osnova za ime je vei prsten

1
1

1-metil-1-(metiletil)ciklopropan

ciklobutilcikloheksan

OCH3
CH2OH

HOH2C

CH3O
trans-1,3-dimetoksi
ciklopentan

cis-1,2-bis-hidroksimetil
ciklopropan

Disupstitusani derivati cis-trans izomerija

Policiklini alkani Biciklini sistemi:

a) Kondenzovana biciklina jedinjenja
b) Premotena biciklina jedinjenja
c) Spiro jedinjenja
Kondenzovana biciklina jedinjenja sastoje se od dva
prstena koji imaju dva zajednika ugljenika (vorni ugljenici)
H
vorni ugljenici

heksahidroindan

trans-dekalin

Nomenklatura:
1. uzima se ciklini alkanski niz kome se dodaje prefix biciklo
2. Numerisanje poinje od vornog atoma i ide preko veeg
prstena
2
3

Et

10
8

4
5

biciklo[4,3,0]nonan

9
8
7

1
6

3
4

10-etil-2-oksabiciklo[4,4,0]deka-3,9-dien

Heteroatom u prstenu prefixi su za: S-tia, O-oksa, N-aza

H2N

S
2

CO2H
6-amino-3,3-dimetil-7-okso -1-aza-4-tiabiciklo
[3,2,0] heptan-2-karbonska kiselina

Premotena biciklina jedinjenja: 2 prstena + 2 zajednika

(vorna) ugljenika + most (sastoji se od C ili heteroatoma)
izmedju vornih
7
1

6
5

CH3
CH3

CH2

2,2-dimetil-3-metilen biciklo[2,2,1]heptan

7
4

5
6

3
1

kamfor O

1,7,7-trimetilbiciklo[2,2,1]heptan-2-on

Spiro jedinjenja imaju jedan zajedniki (vorni) ugljenik

Numerisanje poinje od prvog ugljenika do vornog C
i ide preko manjeg prstena
7

H3C
8

H3C
6
5

10

H3C C 1

CH3

CH3

H3C C
CH3

CH3
1-izopropiliden-4,8-dimetil spiro[4,5]dec-7-en