Zavarivanje Aluminijuma-Opšte

ICI d.o.o.
- Zavarivanje aluminijuma-opte
http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/zavarivanje-alumin...
(/)
O nama (/o-nama)
Aparati za zavarivanje (/aprati-za-zavarivanje)
Potroni i pomoni materijal za zavarivanje (/potrosni-i-pomocni-materijal)
Vredi znati! (/vredi-znati)
Elektrode i ice za zavarivanje (/elektrode-i-zice-za-zavarivanje)
Znanje o zavarivanju (/znanje-o-zavarivanju)
Vi ste ovde: Poetak (/)
Zavarivanje aluminijuma-opte
Aluminijum je metal kojim je najbogatija zemljina kora. Pored ostalog i ovo je razlog za sve veu primenu aluminijuma. U zemljinoj kori je uvek u obliku nekog jedinjenja, nikada kao ist metal.
1886 je prerada aluminijuma postala industrijski proces. Najee se dobija iz rude boksita. Dalja prerada ima dve ili vie faza. U prvoj fazi se od rude izdvaja Al2O3 a u drugoj se elektrolizom uz
veliku potronju elektrine struje na temperaturama oko 950-1000C u jedinjenju kriolit Na2AlF6 dobija aluminjum istoe 90-95% uz primese Si i Fe. Daljim fazama prerade bilo daljom elektrolizom ili
topljenjem se dobija istoa vea od 99.9%.
Meutim poto je ist Al slab, sledi dalja metalurka obrada tj legiranje, termika obrada, valjanje, kovanje, plakiranje itd a sve cilju dobijanja materijala sa veom vrstoom i uopte boljim
svojstvima.
U 20-tom veku je razvijena jo jedna industrija dobijanja aluminjuma a to je reciklaa.
- Hemijski simbol je Al.

- Topi se na 660C a isparava na 2467C.
- Srebrenaste je boje.
- Pripada lakim metalima sa specifinom teinom 2.7 kg/dm3. Laki od aluminijuma su magnezijum, litijum i berilijum.
- U kontaktu sa vazduhom na povrini stvara tvrd, a proziran sloj aluminijum-oksida koja spreava dalju koroziju. Zato aluminijum ne ra.
- Taka topljenja aluminijum oksida je 2060C a tvrdoa je izuzetno velika, kae se da je najtvri posle dijamanta.
- Izuzetno brzo i jako vezuje kiseonik i oduzima ga od drugih metala. Npr pri termitnom zavarivanju, pomeaju se prahovi oksida gvoa i aluminijuma. Pri zagrevanju, aluminijum oduzima kiseonik
gvou a sve je praeno rekakcijom u kojoj se oslobaa velika temperatura, pa je ta hemijska reakcija dovoljna da istopi gvozdeni prah i krajeve kalupa, i da ih zavari a oksid aluminijuma ispliva na
povrinu kao ljaka.
- Komercijalni ingoti istog aluminijuma su istoe 99.5%, a mogu biti dalje rafinisini na 99.99%.
- ist aluminijum nema veliku vrstou ali se za poveanje vrstoe koriste legiranje sa raznim elementima, plastina deformacija (gnjeenje), termika obrada...
- kolska podela je na legure za livenje i legure za gnjeenje. Livenje moe biti u kalupima i pod pritiskom.
- Termoprovodnost je 6 puta vea od elika.
- Termike dilatacije su 2 puta vee od onih kod elika.
- Nije magnetian.
- Kada je zagrejan ne menja boju, pa se treba paziti da se ne dodirne vreo metal.
Visoki odnos vrstoe prema teini ine da je aluminujum veoma zastupljen kod vazduhoplova, cisterni, kamiona, automobila... kao i u svim primenama gde su bitne mala masa i tednja energije pri
prevozu. Naroito je u zadnje vreme primetan trend poveanja uea u auto i kamionskoj industriji.
Zbog velike toplotne provodljivosti, koristi se npr za posude za kuvanje u domainstvu, ali i za klipove u motorima sa unutranjim sagorevanjem.
Dobar je provodnik elektrine struje (oko 63% od one kod bakra), ali je daleko laki od bakra.
Koristi se u graevinarstvu, za nosee konstrukcije, za ukrase, za prozore...
to su temperature nie, aluminijum je jai a zadrava svoju ilavost pa se koristi u kriogeninoj industriji.
Lako se oblikuje i izvlai, pa se veoma koristi u prehrambenoj industriji kao konzerve za pia npr.
Dobra strana je da se aluminijum moe reciklirati, pa je i zbog toga danas poeljan.
Mogue je dobiti dosta vrsta legura, u obliku odlivaka, otkovaka, ekstrudiranih profila, limova...
Termiko seenje aluminijuma nije lako kao kod elika zbog velike termike provodnosti i vatrootpornog povrinskog oksida.
Danas se za kvalitetno i precizno rezanje koristi najvie rezanje testerama, vodom (water jet), plazma i unekoliko laser. Preporuuje se skidanje / bruenja ivica dobijenih plazmom ili laserom zbog
moguih mikro pukotina u njima nastalih usled lokalnog dejstva toplote.
ienje aluminijuma pre zavarivanja
Potrebne su dve operacije. Uklanjanje masnoe i prljavtine sa povrine i zatim skidanje, najee delimino, oxida sa povrine, i to tim redom.
Najee se masnoa i prljavtina skidaju industrijskim acetonom ili nekim blagim alkalnm rastvorom.
Paziti, aceton je veoma zapaljiv. Ako je neko ba paljiv, ili je sam zavareni spoj veoma bitan, preporuka je ienje sa tri krpe, jedna za drugom. Paziti da ne zaostane neto acetona, jer moe da se
zapali pri zavarivanju ili ako se koristi neki varniei alat.
Oksid aluminijuma se najee skida etkom sa otrim ekinjama od nerajueg elika ili grubom turpijom od tvrdog metala (dobri su oni alati za drvo izmeu ostalog). Mogue je koristiti i hemijska
sredstva koja su za to namenjena.
etkati samo u jednom pravcu da bi se izbeglo utrljavanje delia oksida u aluminijum a samu etku koristiti samo dok je otra i samo za aluminijum. Ne pritiskati previe, jer je potrebno samo razbiti
oksidni sloj, a nikako utrljati estice oksida u meki aluminijum. Samu etku koristiti samo za aluminijum i ni za ta vie. Posle nekih 8 sati ienja oistiti je acetonom koliko je mogue. istiti samo
zonu zavarivanja i blisku okolinu a ne ceo komad.
1 od 10
14.12.2015. 8:25
ICI d.o.o. - Zavarivanje aluminijuma-opte
ienje i skidanje oksida je najbolje izvesti pre samog zavarivanja, jer se oksidni sloj trenutno formira preko istog metala i postaje tokom vremena sve deblji. Treutno se stvara debljina od nekih
1,5-4 nm a tokom vremena dostie 25-50 nm. Sam oksid je elektrini izolator ali zbog male debljine mogue je upaliti luk na njemu. Po mogunosti, ivice ljeba isturpijati a kod suenog spoja ivice
korene strane takoe oboriti (ovo je jedan od tajnih trikova starih majstora. U nedostatku grube turpije od tvrdog metala koristili su turpiju za drvo) da bi se izbeglo skupljanje oksida po centralnoj liniji
ava (tzv efekat bebi guze).
Ako se ne ukloni barem vei deo povrinskog oksida, pri zavarivanju moe doi do velikih problema. Recimo da se kod tankih limova napravi rupa a ne metalno kupatilo, pojava gde se lim skvri tj
usled toplote aluminijum pree u teno stanje ali povrinski oksid ne, pa unutranjost promeni oblik a povrinski oksidni omota prati novi oblik. To je jedna od estih greki poetnika pri TIG
zavarivanju. Dalje taj oksid dovodi do etanja luka, mea se kao vrsto telo sa rastopljenim metalom, a poto je oksid porozan, u njemu uvek ima vlage (naroito su ovome skloni oksidi magnezijuma
u legurama tipa AlMg), samim tim se u rastopljeni metal unosi pre svega vodonik koji je kasnije kriv za poroznost metala ava, za kasnije curenje fluida, za prsline, manju vrstou...
Koristiti ploe za seenje, brusne ploe i roto glodala namenjenih za aluminijum a ne prve koje dou prod ruku. Prosto zavarivanje aluminijuma zahteva disciplinu i ozbiljnost.
Inae, oksid se moe ukloniti hemijski, jakim rastvorima ali je to tehnika koja nije poznata iroj publici. Ta sredstva sadre hloride i fluoride i mogu korodirati metal ako se ne uklone posle tretmana.
Mogue je koristiti zavarivanje u helijumu gde se velikim strujama postie topljenje oksida ali zbog velike cene, helijum se u praksi izbegava.
Pri reparaturnom zavarivanju odlivaka, koji su sami po sebi grubozrni i porozni tj tokom rada upili ulje i ko zna koje neistoe (recimo glave, blokovi, karteri, hladnjaci...), ienje je esto od kritine
vanosti za uspeno zavarivanje. I ovde postoje proverene tehnike ...!
Nekada se u radionicama za zavarivanje aluminijuma koristilo pravilo da odela i naroito rukavice za manipulaciju i zavarivanje moraju biti bele, da bi se lako videlo koliko su zaprljani i da bi se na
vreme promenile i izbeglo prljanje delova dodirima.
Za dalju zatitu od korozije i zbog estetike, radi se tzv anodizacija a taj sloj je recimo 1000 puta deblji od onog prvobitnog. Ovaj sloj zadaje velike probleme pri zavarivanju.
Evo nekih naznaka da je aluminijum prljav ili nije uklonjen oksid:
- Luk je nestabilan, eta...
- ica koja se kod TIG-a dodaje nee da se rastopi ve u obliku kuglice ode na stranu.
- est sluaj, kada se zavaruje tanak aluminijum, umesto da se stope ivice jedna za drugu, deava se da se skvre jedna od druge tj da se otvori rupa izmeu njih. (Evo ta se deava: Koliina
toplote je dovoljna da rastopi aluminijum ispod oksidne prevlake, ali ne i oksidnu prevlaku, koja se ponaa kao membrana, ili kao balon sa vodom I onda aluminijum menja oblik pod toplotom a
membrana oksida prati njegov oblik. A ako se membrana probije, rastopljeni aluminijum velikom brzinom izae iz balona tj membrane ali dalje od izvora toplote tj dalje od one druge ivice gde se
isto deava.
Napomena: Ne koristiti razne istae, neki od njih sadre hlor, tj ni perhlor ili trihloretilen. Ako zaostanu, pod dejstvom elektrinog luka se stvara vrlo otrovno jedinjenje fozgen, bojni otrov.
Prvi problem pri zavarivanju aluminijuma koji se sree u praksi je problem osnovnog materijala tj njegove identifikacije.
- Izgleda da je sve jedan te isti materijal-ALUMINIJUM! Tako mnogi i nazivaju svaki deo od aluminijuma. Ali nije tako! Odmah treba razumeti da postoji ist aluminijum (sa razliitm gradacijama
istoe i mikrolegirajuim elementima) i legure aluminijuma.
Aluminijum i njegove legure se dobijaju "gnjeenjem" tj plasticnom deformacijom (nekih 400 legura) i "livenjem" (nekih 200 legura). Svako moe da razazna sta je odlivak a sta je lim ili profil...
Dalje, neke legure aluminijuma svoju konanu vrstocu dobijaju deformacijom a neke termikom obradom. U oba sluaja, unos toplote zavarivanjem slabi osnovni materijal. Iz tog razloga,
konstruktori aluminijskih konstrukcija, pri projektovanju uzimaju u obzir ovo slabljenje materijala pa proraunom zahtevaju deblje profile i zavarene spojeve tee da sklone iz zona najveeg
optereenja.
Dalje... par legura aluminijuma su nezavarljive odnosno zavareni spoj nema vrstou blisku vrstoi osnovnog materijala.
Osnovna podela aluminijuma i legura je na tzv serije tj familije. Naziv materijala se sastoji od najmanje 4 cifre gde prva oznacava seriju tj familiju kod legura za gnjeenje i 3 cifre kod legura za
livenje. Kada se identifikuje serija onda se prema njoj bira i dodatni materijal i tehnologija zavarivanja. Problem identifikacije, tj koji je materijal je ponekad nereiv na prvi pogled. Ipak... zna se od
kojih legura se prave odlivci, zna se od kog su materijala najee ekstrudirani profili... postoji i iskustvo ta se koristi u brodogradnji, ta u auto industriji... postoje crtei sa identifikacijom materijala,
nekda postoji ugravirana legura materijala na samom delu pa ga treba paljivo pogledati, postoji internet, postoje upueni prijatelji... U svakom sluaju, potrebno je uiniti napor i pre zavarivanja
identifikovati materijal, jer jedni dodatni materijali (ice...) nisu metalurki kompatibilni sa nekim osnovnim materijalima, neki osnovni materijali su ba osetljivi na unos toplote, neki, kao to je reeno
su nezavarljivi ili se zavarivanje ne preporuuje zbog toga to unos toplote dovodi do velikog pada vrstoe, negde samo treba izbei veliko a negde malo meanje dodatnog i osnovnog materijala da
bi se izbegle prsline i pad vrstoe...
Oznaka se sastoji od 4 cifre, tipa xxxx. Prva cifra Xxxx oznaava seriju tj familiju prema glavnom legirajuem elementu. Druga cifra, ako je vea od 0, xXxx oznaava modifikaciju same legure, a
zadnje 2 cifre xxXX oznaavaju konkretnu leguru u svojoj familiji. Npr materijal 5183 oznaava sledee:
- 5 = familija legura sa glavnim legirajuim elementom magnezijom.
- 1 = prva modifikacija prethodnog materijala 5083,
- 83 = oznaka konkretnog materijala u familiji 5xxx...
Odstupanje je samo kod serije 1xxx gde dve zadnje cifre pokazuju procenat Al preko 99%. Npr 1050 znai da je istoa 99.50%
1) Serija 1xxx = ist aluminijum

Radi se o aluminijumu cistoce preko 99%... Obino za posude i cevi u prehrambenoj industriji, rezervoare itd...Ima dobru otpornost na atmosferske uticaje, odlian je provodnik struje, pa ga ima u
elektrinim ureajima... Ima malu vrstou... Ova familija se najesce zavaruje takoe dodatnim materijalom koji je ist aluminijum, ali moe i AlSi5, AlSi12, AlMg5... Ako je u pitanju neka posuda u
hemijskoj industriji ili elektroprovodnik onda je prvi izbor istorodni materijal tj ist aluminijum tipa Al99.5 ili Al99.8... Ako je u pitanju nebitna reparatura... mogu se koristiti i ove druge zice uz
potovanje minimalnog meanja sa osnovnim materijalom za ice AlMg5 pa i AlSi5... Kad se primenjuje AlSi12 opasnosti koju nosi meanje ovde nema (sama tehnologija zavarivanja je druga
tema...).
2) Serija 2xxx = legure aluminijuma sa bakrom 2-10% (duraluminijum)

Ovi materijali su svoju veliku vrstocu dobili termikom obradom kao i naknadnim starenjem i spadaju u teko zavarljive a par legura su jednostavno nezavarljive. Najvea primena je u
vazduhoplovstvu i najese je spajanje nitovanjem. Ako se radi o delu koji ima svrhu noenja u nekoj konstrukciji izbegavati zavarivanje. Ali ako je neto nebitno, za popravke, najbolje je koristiti
AlSi12 ili AlSi5 materijal. Inae za delove koji se zavaruju u odgovornim konstrukcijama koristi se najcesce istorodni materijal poznat kao ER2319. Treba rei da ipak postoje zavarljive legure u ovoj
klasi, recimo 2014, 2219, 2519... Teko se leme ali se lako zavaruju elektrootporno. Koroziona otpornost nije velika pa se esto plakiraju istim aluminijom (tzv Al-clad materijali). Osim avio industrije
koriste se u vojnoj industriji, a recimo da su neki klipovi za motore automobila izraeni od neke od ovih legura.
Materijali iz ove serije kao i serije 7xxx na granicama svojih zrna izluuju i niskotopiva jedinjenja to poveava interval solidifikacije tj ovravanja i ine ih izuzetno podlonim toplim prslinama pri
zavarivanju tj lako se deavaju prsline zbog napona nastalih skupljanjem posle zavarivanja jer na tim mestima te napone ta jedinjenja ne mogu da izdre.
3) Serija 3xxx = legure aluminijuma sa manganom
U principu se radi o istom aluminijumu sa nesto mangana koji podie otpornost na poviene temperature. Poseduje dobru korozionu otpornost. Legura AlMgMn je npr najee koriena legura za
2 od 10
14.12.2015. 8:25
konzerve za pie. Danas se delovi klima instalacija u kolima uglavnom rade od ovog materijala. Zavarivanje se radi ili cistim aluminijumom Al99.5.. ili AlSi5, AlSi12, AlMg5. Cesto se radi o tankim
cevicama koje se onda leme... Lem je ili na bazi AlSi12 ili specijalni tvrdi lem sa takom topljenja od 440C. Postoji na tritu i meki lem na bazi cinka, kalaja, koji se koristi za ovu namenu...
4) Serija 4xxx = legure aluminijuma sa silicijumom

Ovo su najee ice za zavarivanje ili lemljenje. Neki pogreno u ovu grupu svrstavaju odlivke tipa glave motora, blokova... ali oni ne pripadaju ovde. Oni pripadaju grupi 3xx iz legura za livenje.
5) Serija 5xxx = Legure aluminijuma sa magnezijumom
Nikada ih ne zavarivati sa AlSi icama!!! Pri zavarivanju sa AlSi icama dolazi do izluivanja jedinjenja Mg2Si koje dovodi do krtosti i prslina. Zato je neka preporuka da se AlSi ice koriste samo
na AlMg legurama sa max 2.5 %Mg. Legura AlMg5 nije dobra za primenu na temperaturama preko 60-70C. Uvek koristiti ice za zavarivanje tipa AlMg5 i ev. AlMg3 ili AlMg4.5Mn.... Radi se najese
o limovima i ploama... Tipian je primer limovi za brodove i camce... Ove legure se ve koriste u nekim konstrukcijama zbog svoje dovoljno dobre vrstoe. Legure sa vie od 2.5% Mg se teko
leme ili se ne mogu lemiti (...zbog Mg-oksida). Kada se stavlja zakrpa na recimo karter ili slino pri reparaturnom zavarivanju paziti da se ne stavi ovaj 5xxx materijal ve 6xxx.
6) Serija 6xxx = Legure aluminijuma sa magnezijumom i silicijumom
Ove legure se najee sreu kao ekstrudirani profili i limovi... Prvi izbor za zavarivanje je ica AlSi5 koja je u stvari i razvijena za zavarivanje serije 6xxx. Moe i sa AlSi12 mada zbog vee cene
nema nikakve potrebe. Moe i sa AlMg5. Ispitivanja su pokazala da nema neke velike razlike u vrstoci pri korienju AlSi5 i AlMg5 pri sueonim spojevima ali pri ugaonim AlMg5 daje vecu vrstocu
spoja. Napomena: Nikada ne zavarivati delove od ove legure bez dodatnog materijala. Na dole prikazanim dijagramima se vidi da pri takvom zavarivanju dolazi do prslina. Inae, sa dodatnim
materijalom su odlino zavarljive uz pravilan oblik i geometriju ljeba.
7) Serija 7xxx = Legure aluminijuma sa cinkom
Ovo su najjace legure aluminijuma (osim cinka imaju i magnezijuma i eventualno bakra), neke imaju vrstou elika, a od kojih su neke nezavarljive (tipino legura 7075). Najjae su one legure sa
bakrom. Jedan tipian primer su reetkasti antenski stubovi a takodje i delovi u vazduhoplovstvu, ramovi bicikala, bezbol palice.... One koje se mogu zavarivati, zavaruju se legurama na bazi AlMg i
to najcesce
AlMg4.5MnZr i AlMg4.5Mn... Unos toplote kao i termiki ciklus treba biti propisan od tehnologa.
8) Legure serije 8xxx su sve ostale legure sa poznatim elementima (npr sa Litijumom itd)... Tehnologiju zavarivanja traziti od proizvodjaca...
9) Legure serije 9xxx su one sa neutvrenim legirajuim grupama.
Serije 1xxx, 3xxx i 5xxx su legure koje svoju vrstou dobijaju plastinom deformacijom a ne termikom obradom. Ovo treba imati u vidu pri eventualnom izboru neke legure za neku konstrukciju.
Preporuka je izabrati leguru serije 5xxx jer ne povlai probleme pri zavarivanju kao legure koje vrstou dobijaju termikom obradom, a serija 5xxx ima prilino veu vrstou od serija 1xxx i 3xxx.
Jedino to neke legure serije 5xxx imaju pad vrstoe na temperaturama preko 60C.
Serije 2xxx, 6xxx i 7xxx su legure koje svoja svojstva dobijaju termikom obradom. Unosom toplote pri zavarivanju dolazi do pada vrstoe i eventualno potpune degradacije materijala tj njegove
strukture, pa se mnoge od legura iz serija 2xxx i 7xxx ne zavaruju ako je primena za nosee konstrukcije.
Legure serije 4xxx se sastoje i od onih koje se termiki obrauju i od onih koje se termiki ne tretiraju.
Napomena: Postoji i alfanumeriko oznaavanje npr AlMg1Si0.5 gde se koriste hemijski simboli i njihov sadraj.
Zasniva se na 3 cifre i jednim decimalnim mestom tipa XXX.X (npr 356.0).

Prva cifra Xxx.x oznaava glavni legirajui element i to prema tabeli:
Druga i trea cifra xXX.x su proizvoljni brojevi koji identifikuju konkretnu leguru.
Broj iza decimale oznaava formu odlivka. 0 = konkretan odlivak (npr nosa motora, glava...), 1 i 2 = ingot.
Veliko slovo ispred ove cifre oznaava modifikaciju konkretne legure. Npr legura A 356.0 znai: A = modifikacija legure, 3 oznaava leguru sa silicijumom plus bakar /ili magnezijum. 56 = je konkretna
legura u ovoj klasi, a .0 znai da je konana forma u obliku konkretnog predmeta (recimo glava motora) a nije ingot.
Legure 2xx.x, 3xx.x, 4xx.x i 7xx.x se termiki obrauju. A gnjeenje tj plastina deformacija se uglavnom ne primenjuje na odlivcima.
Naroito se esto sreu legure 3xx.x i 4xx.x (glave, blokovi, kuita...). Silicijum daje livkost i teljivost, sniava taku topljenja a po potrebi se doda malo Mg i/ili Cu radi dobijanja vece vrstoce...
Glave, blokovi, karteri, nosai motora... su uglavnom legure AlSi7 + ostalo pa do recimo AlSi13+... Zavarivanje se najbolje radi sa AlSi12. Neke glave motora su od legure AlSi7Mg(Cu) koje su
termiki obraene i koje mogu biti teko zavarljive, pogotovo ako postoje nevidljive prsline, ili ako postoji veliki zamor materijala tokom eksploatacije.
Zavarljivost aluminijuma se sutinski svodi na dobijanje jedrog, nepropusnog, besporoznog ava, bez prslina, sa to je mogue veom vrstoom istog metala ava ali i zone uticaja toplote (ZUT-a)
osnovnog materijala. Ve je reeno da jedne legure svoju vrstou dobijaju gnjeenjem tj plastinom deformacijom a druge termikom obradom. Unosom toplote pri zavarivanju, vea zona oko ava
biva izloena velikim temperaturama pa se ove prve odaruju i omekavaju u zoni pored metala ava a ove druge menjaju strukturu i takoe slabe. Konstruktori aluminijumskih struktura znaju za
ovo i u proraune ubacuju koefecijente slabljenja materijala ili zone sa zavarenim spojevima stavljaju dalje od mesta najveih naprezanja. Ovo bi morali da znaju i oni koji se bave reparaturnim
zavarivanjem, koji ne poznaju materijal kao oni konstruktori: Zavarivanjem aluminijumskih legura, se u najveem broju sluajeva oslabljuje mesto zavarivanja. esto ga zato treba ojaati npr rebrima
ili slinim reenjima, a tokom ekspolatacije paziti i izbegavati extremna optereenja tih mesta.
Neke karakteristike zavarivanja aluminijuma su:

- Velika toplotna provodnost tj odvoenje toplote. To je sutinsko svojstvo aluminijuma i mora se razumeti i mora mu se prilagoditi za perfektno zavarivanje.
Praktino to znai da iako je taka topljenja niska (oko 660C), potrebna je velika toplota za topljenje. Konkretno, kod REL, TIG i MIG je potreban visok hot-start za izbegavanje nalepljivanja u prvih
nekoliko milimetara ava. Struje tokom zavarivanja moraju biti jake. Kod MIG-a se uspeno koristi pulsno zavarivanje kod koga je recimo srednja struja (tj ona koja se vidi na displeju) 150A ali u
stvari postoji vrlo jaka kratkotrajna struja od npr 300A koja pada na recimo 50A. Ovo dovodi i do uenja kod poetnika koji su prvobitno imali posla sa elikom. Prosto na poetku zavarivanja su
potrebne vrlo velike struje, ponekad se mora iskoristiti i pomo predgrevanja, a onda kod manjih i tanjih delova poinje zasienje toplotom. Tako se mogu nai vrlo kontradiktorne preporuke, tipa
potrebna je struja od 45A za 1 mm debljine, koja ponekad nije dovoljna na poetku a onda tokom zavarivanja dolazi do progorevanja jer je to prevelika struja za dalji rad. Poetnik esto nema izbora,
pa da ne bi progoreo materijal mora da staje posle svakih 10-20-30 mm da bi saekao da se materijal ohladi, to veoma usporava i frustrira a esto su ti esti startovi i zaustavljanja mesto greaka a
opet esto ne moe da rei hot-start ili mu treba mnogo vremena za njegovo podeavanje.
Ovaj problem se inae prevazilazi konkretnom tehnikom zavarivanja, a koja se npr kod TIG zavarivanja smatra jednom od tajni vrhunskih majstora. Naravno radi se o razumevanju i prilagoavanju
svojstvu aluminijuma da je veliki provodnik toplote i konkretnom delu u smislu njegove debljine i geometrije.
Kupovinom TIG AC/DC aparata od nas, upoznaemo Vas sa ovom sutinski bitnom tehnikom! Veliki broj loih zavarivanja aluminijuma potie od neznanja za podeavanje aparata i
primene pravilne tehnike zavarivanja. (/tig-aparati-za-zavarivanje)
- Kod nekih legura irok je opseg ovravanja tj irok je razmak izmeu likvidus i solidus linije. Pojednostavljeno, rastopljena legura aluminijuma poinje ovravanje na nekoj temperaturi (npr
680C) a potpuno ga zavrava na nekoj nioj (npr 620C). U interval, pri hlaenju, od 680C do 620C postoje i vrsta faza ali i tena. vrstoa ovakve vrsto-tene faze je veoma mala i esto su
ovakve legure sklone prslinama, bilo zbog stvaranja unutranjih napona bilo i zbog tzv osetljivosti na tople prsline (jer tokom ovravanja prvo ovravaju kristali uz zidove ljeba a tena faza
zaostaje u sredini gde je najtoplije. U jednom momentu se deava da tena faza nosi tj bori se sa naprezanjem, a poto je vrstoa te faza vrlo mala, dolazi do prslina). (Zamislite da u jednom
3 od 10
14.12.2015. 8:25
momentu dva vrsta dela dri sloj tenog lepka, koji moe biti i jak ali i slab).
Da bi se izvelo uspeno zavarivanje ovakvih legura potrebno je znati sa kojom legurom imamo posla, koji je njen opseg ovravanja, prema ovome znati izabrati dodatni materijal u smislu korektnog
meanja radi izbegavanja niskotopivih faza i smanjenja osetljivosti na tople prsline, znati izabrati parametre zavarivanje za to bri (tj vremenski krai) prolazak kroz onaj interval ovravanja, a to
se postie brzim zavarivanjem, korienjem pulsnog MIG postupka i korektnim amperaama, znati izabrati pravilan ljeb radi korektnog meanja rastopljenog metala od dodatnog i osnovnog
materijala itd...
Osim opsega ovravanja bitna je i brzina ovravanja. Bre ovravanje e dati finije zrno i time bolja mehanika svojstva od sporog hlaenja..
- I kod legura koje svoju vrstou postiu termikom obradom i kod legura koje vrstou postiu plastinom deformacijom, moe se oekivati posle zavarivanja da e metal ava i ZUT imati niu
vrstou. Konstruktori moraju ovo znati i projektovati deblje preseke na mestu avova ili avove smestiti u zone nieg optereenja.
- Takoe, treba voditi rauna da su aluminijumske legure osetljive na koncentraciju napona, tj na otre prelaze i zareze. Zato ih treba izbegavati i na mestu zavarenih spojeva.
- Sklonost nekih legura ka toplim prslinama pri zavarivanju.
Ove slike pokazuju uticaj legirajuih elemenata Cu, Si, Mg i Si+Mg (Mg2Si) na sklonost ka prslinama. Odavde je lako izvui dva pravila. to je legura aluminijuma dalje od kritinih % uticajnih
elemenata (mesta na kojima kriva osetljivosti ima maximume), koristiti to sliniji dodatni materijal osnovnom. to legura ima hemijski sastav blii ovim kritinim vrednostima, potrebno je koristiti
dodatni materijal sa to viim % legirajuih elemenata (i plus geometrijom ljeba i amperaom) da bi se stvorio metal ava sa sadrajem uticajnih elemenata van kritinog podruja.
Opasnost od toplih prslina se smanjuje korienjem pogodnog dodatnog materijala i geometrije jeba kao i amperaom tj unosom toplote.
Gornje slike predstavljaju vodi za izbegavanje prslina pri zavarivanju aluminijuma. Imajui ovu sliku u vidu, prema osnovnom materijalu treba izabrati odgovarajui dodatni materijal, amperau i oblik
ljeba da bi se pobeglo od ovih kritinih vrednosti.
Primer kako koristiti ove slike. Uzmimo sliku br1 tj koja pokazuje da je legura aluminijuma sa oko 0.5 2.0% Si osetljiva na prsline. Zamislimo da zavarujemo isti aluminijum. Ako uzmemo dodatni
materijal AlSi5 (sa 5%Si) i ako zavarujemo sa malom amperaom, a ljeb je takav da metal ava sadri mnogo osnovnog materijala, dolazimo u opasno podruje jer e metal zavara koji je meavina
osnovnog materijala i ice imati tu negde oko opasnih 2% Si. U tom sluaju, zavarivanje istog Al sa icom AlSi5, potrebno je koristiti manju amperau radi manjeg meanja sa osnovnim materijalom
kao i oblik ljeba koji e omoguiti da metal ava bude veinom od AlSi5 ice, tj da sadri oko bezopasnih 2.5-3% Si.
Ovo je recimo esto izraeno kao problem pri zavarivanju sveprisutne serije 6xxx. Prema slikama se vidi da ako metal ava ima % Mg2Si od 0.5% do 3%, da e gotovo sigurno doi do toplih prslina.
Neki zavarivai bez pardona pokuavaju da ovaj materijal zavare bez dodatnog materijala ili da ga zavare tako to od istog materijala iseu jednu traku i dodaju je u metal ava. Rezultat je prslina.
Zato ovaj materijal treba obavezno zavarivati sa dodatnim materijalom koji je vie legiran. Konkretno, ba za ovaj materijal je razvijena legura AlSi5 kao ica tj kao dodatni materijal, a odlini
zavareni spojevi se mogu postii sa AlMg5 uz malo veu opreznost za izbegavanje prslina... Ovo dalje dovodi i da kada se plazmom seku limovi od 6xxx, mogua je pojava prslina, pa neki standardi
zahtevaju mehaniku obradu ivica materijala 6xxx posle plazma seenja.
Iste slike pokazuju problem zavarivanja legure AlMg5 sa vie od 2.8%Mg sa icama tipa AlSi5... Takav metal ava e sadati kritian procenat Mg2Si, i biti osetljiv na prsline. Zato se recimo legure
tipa AlMg5 zavaruju iskljuivo istorodnim AlMg5 (ili AlMg4.5Mn... ili slinim...).
Jo jedan dijagram, kojim se opte poznatom (!!!) metodom poluge, moe odrediti kritina zona sadraja Mg + Si u metalu ava.
Objanjenje ta se vidi na dijagramu: Zavarivanje legure 6061:

- Pri zavarivanju bez dodatnog materijala ili nekom trakom od istog materijala metal ava e biti u tamno sivoj zoni tj zoni sa velikom verovatnoom pojave prslina,
- Pri zavarivanju sa dodatnim materijalom tipa AlMg5 velika je verovatnoa da e metal ava biti u svetlo sivoj zoni (u zavisnosti od stepena meanja tj amperae i oblika ljeba i naina polaganja
gusenica kao i brzine voenja pitolja tj brenera tj unosa toplote).
4 od 10
14.12.2015. 8:25
- Pri zavarivanju sa dodatnim materijalom tipa AlSi5, velika je verovatnoa da e metal ava biti u beloj zoni tj zoni neosetljivoj na prsline.
Poroznost. Poroznost je esto neizbena, a nekad u izvesnoj meri i prihvatljiva. Stvaranje pora je mogue kod legura sa irokim pojasom temperature ovravanja, prosto jedan deo tenog metala
ne ispunjava prostor izmeu ve ovrslog. Pojava se deava kod istog aluminijuma, pre nego kod legura. Zato je ponekad lek za ovo manje kupatilo ili zavarivanje sa dodatnim materijalom koji ima
mali opseg temperature ovravanja.
Ipak, najvei krivac za poroznost su gasni ukljuci, koji vode poreklo iz vazduha (loa gasna zatita), od prljavtine sa osnovnog i/ili dodatnog materijala, iz oksida koji nije odstranjen, od loeg
zatitnog gasa...
Gasni ukljuci najee nastaju zbog vodonika koji upija teni metal pri zavarivanju. Aluminijum ima veliki afinitet ka redukciji tj ka vezivanju kiseonika. Tako iz vlage, aluminijum redukuje vlagu, tj
vodu tj oduzima joj kiseonik i ostaje vodonik. Rastvorljivost vodonika u aluminijumu opada sa padom temperature i tada nastaju gasne pore. Nastaju kako u unutranjosti tako i u zavrnom krateru pri
zavarivanju. Za ovaj drugi sluaj je lek popuna zavrnog kratera, to iskusniji zavarivai svakako rade i pri zavarivanju svih metala.
Treba rei da je sam oksid, tj oksidna prevlaka na aluminijumu higroskopna tj sadri vlagu, pa ako se dovoljno ne odstrani, ostaje opasnost da vodonik ue u metal ava i napravi pore. Poroznost je
nekada estetski runa, nekad sniava vrstou a nekad dovodi do proputanja fluida.
Lek za poroznost je temeljno ienje (otud bele rukavice i odela u radionicama za zavarivanje aluminijuma), predgrevanje, korienje argona visoke i proverene istoe, bri rad i u TIG-u i u MIG-u,
manje metalno kupatilo... Konkretno, sa invertorskim TIG aparatima je mogue raditi bre, sa manjim i koncentrisanijim lukom, time i manjim rastopljenim metalom a sa MIG aparatima sa pulsom.
Oksidni ukljuci. Pri zavarivanju, oksidni ukljuci koji se tope na 2050C, ponekad ne bivaju odstranjeni niti pretopljeni pa ulaze u metal ava kao vrste estice i imaju isti smisao kao ukljuci ljake
kod elika. Treba rei da se ponekad ne mogu izbei, zato treba stvoriti uslove da njihova koliina bude to manja.
Ukljuci volframa. Pri TIG zavarivanju, est je sluaj dodirivanja metalnog rastopa volfram elektrodom. Deava se da se pogreno uzme tanji volfram i da se potpuno zailji i pri zavarivanju otpadne
deo ili otpadaju delii. Naroito je simptomatina pojava volframa uasno loeg kvaliteta, iji se vrhovi prosto dezintegriu tokom zavarivanja. Ovaj volfram, zvani pla majke boije, treba izbegavati.
Kada se zavaruje aluminijum, nikada se ne kupuje najjeftiniji volfram, ve se izbor vri samo izmeu kvalitetnih.
Predgrevanje moe biti od pomoi i kod aluminijuma ali uvek treba potovati konkretnu leguru jer poenekad moe biti tetno pogotovo ako su temperature predgrevanja velike (npr legure tipa AlMg5
ne treba predgrevati na vie od 60-70C zbog velikog pada vrstoe na temperaturam veim od ovih). Prosto, nekad nije ni potrebno predgrevanje, jer predgrevanje nema uticaj na zatitu strukture
kao kod elika, ako je aparat za zavarivanje i podeena amperaa dovoljno velika. Predgrevanjem se moe postii isparavanje pojedinih neistoa, moe se spreiti nalepljivanje na samom poetku
zavarivanja, moe se pomoi utapanje tj penetracija pri zavarivanju aparatima sa slabim amperaama debelih preseka... Kod legura koje vrstou dobijaju termikom obradom, poveava se unos
toplote, vreme zavarivanja, smanjuje se vreme hlaenja to sve negativno utie na strukturu ZUT-a. Recimo kod serija 2xxx dolazi do rastvaranja izluenih faza koje daju vrstou, ili do pogrubljena
strukture i dodatnog izluivanja kod serije 6xxx.
Treba biti oprezan sa predgrevanje oksi-acetilenskim plamenom, jer se moe desiti da se materijal omeka tj oslabi u irokoj zoni a takoe da se temperaturom i kiseonikom iz plamena napravi jo
deblji oksid na povrini.
Ako imate dobar i jak TIG ili MIG aparat, moda se moe rei da Vam predgravanje nije potrebno a ako je potrebno, potrebno je kao pomo za bolju penetraciju, a ne za poboljanje strukture kao kod
eila. Sve se moe srediti jakim hot-startom i dovoljnom amperaom na poetku zavarivanja.
Sa druge strane, ponekad je poeljno imati bakarne podloke radi boljeg odvoenja toplote previe zagrejanog dela usled zavarivanja. Tek se u praksi moe sagledati ova udna osobina pri
zavarivanju aluminijuma. Zbog toga je i nezahvalno pominjati potrebne amperae (tipa 45-50A po 1 mm). Prosto na poetku su stvarno potrebne visoke amperae ali u jednom momentu, ono to se
moe opisati frazom aluminijum je veliki provodnik toplote i trebaju mu velike amperae na samom poetku zavarivanja, postaje posle nekog vremena zasien toplotom i sklon je omekavanju vrlo
iroke zone pored mesta zavarivanja i prokapljivanja na mestu zavarivanja ako se nastavi zavarivanje velikim strujama. Problem se moe sagledati samo u praksi i reiti prilagoavanjem, na poetku
je potrebna velika toplota a kod tanjih preseka na kraju, tj od jednog momenta su potrebne srednje ili male amperae a vea brzina zavarivanja.
Unos toplote i brzina zavarivanja. U principu, to je vea brzina hlaenja ava tj ovravanja dobija se povoljnija, finija struktura. Jedino se preporuuje oprez: tano je da metalno kupatilo manjih
dimenzija daje superiorniju strukturu, ali ako se pretera, pa bude manje od neke kritine vrednosti, mogue su prsline usled termikih napona tj napona pri hlaenju i skupljanju, a pogotovu pri veem
ukruenju zavarivanih delova tj debljih preseka. Takoe voditi rauna da se iz vee zapremine ava lake odvode gasovi koji inae mogu uzrokovati poroznost i nia mehanika svojstva.
Kod debljih preseka kada treba naneti nekoliko slojeva ipak se preporuuje da se ljeb popuni sa to manje slojeva, tj poeljnije je uraditi manji broj debljih slojeva nego vei broj manjih. Prosto,
vreme izlaganja temperaturi zavarivanja je manje i povoljnije po strukturu ZUT-a. Iz ovoga proizilazi da je za dobijanje najboljih mehanikih svojstava najbolje polagati pravolinijske zavare bez
njihanja i etanja.
Pad vrstoe legure aluminijuma u zavisnosti od unosa toplote

(ve reeno, legure aluminijuma svoju vrstou dobijaju legiranjem, gnjeenjem, termikom obradom... Unosom toplote, tj zavarivanjem degradira se materijal tj gubi se deo vrstoe. Na ovoj slici se
vidi kako vei unos toplote vie obara vrstou materijala i to u iroj zoni od manjeg unosa toplote).
Izbegavanje krivljenja.
Za poetak, kao i uvek se preporuuje da se ne pretera sa ukupnim dimenzijama metala ava. Prosto, termiki naponi usled zagrevanja tj irenja i hlaenja tj skupljanja treba da budu to manji.
Dakle, od velike vanosti je proraunati tj odrediti korektnu veliinu preseka ava a ne preterivati po principu vie je bolje (to je obiaj kod zavarivanja ugaonih spojeva od samoukih majstora).
Potrebno je upoznati zavarivae sa ovom preporukom i snadbeti ih merilima ili ablonima da bi kontrolisali veliinu ava, naroito kod ugaonih spojeva. Kod sueonih, ljeb napraviti da bude manji, a
zazor takoe to manji. Izbei veliko nadvienje pokrivnog sloja.
Ako je mogue, koristiti X ljebove i dvostrano zavarivanje umesto V ljeba i jednostranog, tj ako mora jednostrano dati prednost U obliku ljeba u odnosu na V.
Ako se moe, dati prednost prekidnim avovima u odnosu na kontinualne.
Smanjiti broj slojeva i prolaza. Bolje je manji broj slojeva i prolaza u odnosu na vei broj.
Prednost dati brem procesu. Npr pulsni MIG je bolji od TIG-a a brzo zavarivanje sa TIG invertorom je bolje od sporog zavarivanja sa starim AC TIG trafoima (zbog mogueg korienja AC
frekvencije i asimetrinih amperaa pozitivne i negativne poluperiode kod invertroskih TIG aparata nove generacije, luk je stabilniji, fokusiraniji i mogue je bre raditi nego kod starih AC TIG trafoa).
Razmisliti i primeniti pogodan plan zavarivanja, sa povratnim korakom, sa preskocima...
Zavarivati od centra ka spolja i od fixiranog dela ka slobodnom.
esto se koriste stezna tela, tako da se ukruti struktura koja se zavaruje, i otputa se tek kada se deo ohladi.
Iskusni majstori nekad koriste odmicanje u jednu stranu oekujui da e za toliko da var povue na drugu stranu...
Koristiti pripoje, pri emu ih kasnije treba odstraniti ili pretopiti tokom zavarivanja. Ako se pretapaju, poeljno je obraditi ih radi lakeg pretapanja.
Zavrni krater
Ako se ne popuni pravilno, u zavrnom krateru e se pojaviti prsline, koje kasnije mogu da se proire. Razlog za pojavu ovog kratera je to ga pravi pritisak luka a pri gaenju luka, aluminijum se
brzo stee i ostaje takav sa kraterom. U tom krateru, dok je vru postoje veliki naponi skupljanja i sve moe dovesti do prslina. Izbegavanje se vri pravilnom popunom. Danas svi dobri TIG i MIG
aparati imaju programe za pomo za pravilno popunjavanje kratera pa ga zato i treba koristiti.
5 od 10
14.12.2015. 8:25
Da bi se izegla prslina u zavrnom krateru, osim pomenutih programa, mogue je koristiti i sledee tehnike:
- zavarivanje prekinuti van ava, na tzv zavrnoj ploici,
- vratiti var nazad na ve poloen av.
Podloke
Za zavarivanje sueonih spojeva mogue je korienje podloki od keramike, bakra, nerajueg elika, (anodiziranog aluminijuma...).
Podloke mogu biti privremene i trajne tj ulaze u metal ava (u ovom sluaju od istorodnog materijala kao osnovni). Kada se koriste privremene podloke obiaj je da nema zazora u ljebu a kada se
koristi trajna podloka da se ostavi prigodan zazor.
Vaenje korena i prevarivanje
est je sluaj da se posle zavarivanja sa jedne strane, bruenjem tj roto glodalom ili mainski odstrani korena strana i da se prevari u cilju dobijanja potpune penetracije. Ponekad, potrebno je
razjasniti da li se dozvoljava vaenje korena i prevarivanje.
Zavarivanje odlivaka i livenih legura
Ovaj segment je veoma zanimljiv svim zavarivaima jer mnogi delovi koji se polome i donesu na popravku su odlivci tipa: blokovi motora, glave, nosai motora, kuita alata i maina... Odlivci su
legure tipa AlSi sa Mg i/ili Cu. Karakterie ih prisustvo mikroporoznosti. Ovo predstavlja tekou jer su esto odlivci tretirani hemijskim sredstvom da popunjavanje ove poroznosti tj dobijanje
nepropusnosti. U drugom sluaju u ove mikropore ulaze razni gasovi, ulja, neistoe. Pri zavarivanju dolazi i do isparavanja i do meanja sa metalom ava to veoma oteava zavarivanje.
esto su odlivci sa komplikovanom geometrijom, sa dosta tankih i debelih zidova, pa je blagorodno primeniti predgrevanje oko 100-200C.
Zavarivanje-napomene o procesima
Zavarivanje aluminijuma i legura i nije teko ako se odmah prihvati da je drugaije od zavarivanja elika. Ali je zato skupo. Praktino, smatra se da je potrebno uloiti oko 4000-8000 EUR u pristojnu
opremu za jedno zavarivako mesto, gas visoke istoe, i proi obuku i vebanje od recimo 25-50 sati. Za poetak istoa je prioritet, treba ak i odvojiti radionicu za aluminijum od one za elik.
Obino se koristi ist argon, poviene istoe. Pominje se i helijum ali on je preskup.
Zavarivanje je mogue gasno plamenim postupkom, obloenim aluminijumskim elektrodama, TIG, MIG postupkom, elektrotporno kao i nekonvencionalnim postupcima (trenjem, ultrazvuk, laser,
elektronski snop).
Uvek je preporuka uraditi deblje pripoje, da bi izdrali napone skupljanja. Dalje, obavezno popuniti pravilno zavrni krater jer je on esto sklon pojavi prslina. Aluminijum je osetljiv na zarez tj
koncentraciju napona, pa ne preterivati sa AC frekvencijom i sa dodavanjem ice radi dobijanja izgleda ava u obliku ripni (krljuti).
Danas je zavarivanje aluminijuma i legura gasno plamenim postupkom potpuno zastarelo. Inae izvodi se icama za TIG tipa AlSi5 i AlSi12 i odgovarajuim topiteljom. Zavaruju se samo
legure koje se mogu zavarivati AlSi dodatnim materijalom. U Srbiji ga gotovo niko ne radi, eventualno se pojave entuzijasti, koji brzo odustanu. Nije zavarivanje, ali mogue je lemljenje aluminijuma,
pa oni koji ne uspeju da ovladaju gasnim zavarivanjem prilino dobro ovladaju lemljenjem (bie posebno opisano).
U Srbiji, a i ire, po principu snai se, neki majstori koriste AlSi5 ili AlSi12 obloenu elektrodu za gasno zavarivanje.
Zavarivanje obloenim elektrodama je veliki mamac za neupuene. Naime pri reklamiranju REL aparata za zavarivanje, esto se napomene da aparat moe zavarivati elektrodama za aluminijum.
injenica je da postoji 4 tipa aluminijumskih elektroda (ist Al, AlMn, AlSi5 i AlSi12, od kojih je ova poslednja najee koriena). Obloga elektrode sadri soli tj hemiju za rastvaranje oksida kao i
elemente za stabilizaciju luka i zatitu od atmosfere.
Ko je probao da zavaruje sa ovim elektrodama mogao je da primeti:
- Ne mogu svi REL aparati zavarivati sa aluminijumskim elektrodama, potreban je dobar prigodan ugraeni hot start i rezerva radnog napona. Preporuka je probati aparat pre kupovine, kako radi sa
alu elektrodom ako je to nekome bitno.
- kada se luk upali i povede se elektroda, njeno troenje je takvo da se mora bukvalno gurati i nabijati u av (naroito ona od 2.5 mm).
- Jako je teko razaznati ta se deava u metalnom kupatilu, tek po prekidanju zavarivanja i uklanjanju ljake vidi se rezultat.
- Poroznost je veoma izvesna kod ovog postupka,
- ljaka esto ostaje u metalu ava,
- ljaka je inae korozivna i potrebno ju je temeljno odstaniti, u praksi to izgleda ovako, zavari se jedna gusenica, ekiem se ukloni vei deo ljake a onda biaksom ili brusilicom se odstranjuje onaj
deo metala zavara koji ima ljaku.
Rezultat je najee takav da zavareni spoj dri ali gotovo nikada nije odlian, npr mereno nivoima kvaliteta po standardu, ispod je svakog nivoa. To ide toliko daleko da npr standard SRPS EN ISO
9606-2: 2009 (koji opisuje proceduru atestacije zavarivaa za zavarivanje aluminijuma) uopte ne priznaje REL postupak, ve samo TIG i MIG. Drugim reima, ne postoji mogunost da neko dobije
atest za zavarivanje aluminijuma REL postupkom.
Elektroda se prikljuuje na + pol. Voditi je vertikalno sa kratkim lukom, to praktino znai, zbog brze potronje bukvalno guranje elektrode tokom brzog voenja. Ovaj nain brzo guranje+brzo
voenje ne postoji ni kod jedne druge elektrode, pa i najvetiji zavariva mora da se uveba. Zbog malog ukupnog lokalnog unosa toplote, delove preko 4-5 mm je uvek preporuivo predgrejati,
100-250C. Metalno kupatilo se teko prati, pogotovo kod loijih aluminijumskih elektroda, pa se moe samo nagaati kakav e se var dobiti. Tek kada se ljaka skine, moe se tano videti rezultat.
ljaka je korozivna i treba je totalno ukloniti, znai i skidanje ekiem i etkom, ali ako treba i obrusiti deo metala sa zarobljenom ljakom. Ako je elektroda delimino potroena, pre paljenja skinuti
pokoricu koja se stvorila na vrhu elektrode pa tek onda kresati. U Srbiji je bilo nekoliko majstora koju su uspevali da postignu odline zavarene spojeve recimo pri reparaturnom zavarivanju glava i
blokova motora, koristei elektrode najvieg kvaliteta.
Obloga elektrode je higroskopna, tj sklona je upijanju vlage, pa se preporuuje oprez pri uvanju. Inae u livnicama se elektroda koristi za popravak lunkera tj upljina u odlivcima.
I kuriozitet, ponekad se obloena elektroda moe iskoristiti za ustersko zavarivanje:
- za zavarivanje gasnim plamenom, naroito AlSi12 tip. Obloga mu doe kao topitelj.
- za TIG zavarivanje sa wolframom na polu. pol daje penetraciju a obloga hemijski rastvara okside sa povrine.
6 od 10
14.12.2015. 8:25
Zakljuak je da je mogue zavarivati aluminijum REL postupkom, pre svega da bi neto dralo, mogue je prilino dobro navarivati udubljena mesta, uz ienje ljake i bruenje posle svakog
prolaza, mogue je uz dosta muke reparaturno zavarivati kartere, blokove, glave, ali ovaj postupak je prosto totalno inferioran u odnosu na TIG ili pulsni MIG.
TIG zavarivanje aluminijuma je jedan od dominantnih procesa pogotovo kada je bitna estetika, kada su u pitanju tanki delovi, precizni spojevi... U zadnje vreme deo TIG podruja je uzeo MIG uz
pomo naprednih funkcija elektronske kontrole luka.
TIG postupak je toliko atraktivan da e biti opisan sa svojim detaljima u posebnom obliku.
Ovde treba napomenuti da je za zavarivanje TIG-om potrebno imati AC/DC aparat, tj aluminijum se zavaruje u AC reimu. AC reim znai da struja u luku menja polaritet, tj as je negativna a as
pozitivna. U optem sluaju frekvencija AC struje luka prati frekvenciju struje iz mree a to je u Evropi 50 Hz. Razlog za ovo je priroda aluminijuma tj oksidni sloj kao i priroda TIG zavarivanja.
Kod TIG zavarivanja, kada je elektroda na polu smatra se da se u osnovni materijal unosi 70% toplote luka a 30% ide na volfram. Kada je elektroda na + polu, stvar je obrnuta, 70% toplote ide u
wolfram, a 30% u osnovni materijal. Konkretno to znai da je uvarivanje tj penetracija u materijal vea kada je elektroda na polu. Meutim ako bi se zavarivalo samo na polu u gasu argonu,
toplota ne bi bila dovoljna da razbije niti da rastopi oksidni sloj, ve bi ga unosila u metal ava. Pri zavarivanju na + polu deava se da se oksidni sloj razbija i razbacuje van mesta zavarivanja. Ranija
teorija je bila da elektroni istog aluminijuma udaraju u oksidni sloj i razbijaju ga. Nova teorija (jer stara teorija nije mogla da objasni kako elektroni koji praktino nemaju masu mogu neto da razbiju)
kae da joni gasa, koji imaju masu a time i znatnu kinetiku energju, udaraju i razbijaju oksidni sloj.
Zato se koristi naizmenina struja za zavarivanje aluminijuma argonom, u jednojfazi kada je elektroda na + polu, joni gasa razbijaju oksid a kada je elektroda na polu, sledi rastapanje osnovnog
materijala i duboko uvarivanje.
Prva slika pokazuje razbijanje oksidnog sloja jonima kada je elektroda na + polu, a druga pokazuje potencijal jonizacije oksida aluminijuma i iste legure ispod.
Nova teorija kae da elektroni ne razbijaju oksid jer nemaju masu a sa druge strane, potencijal jonizacije same legure je vei od potencijala jonizacije oksida. Ovo dovodi do paradoksa. ist metal
ukljuujui i onaj u rastopljenom stanju je lo emiter elektrona. Zato preporuku za skidanje oksida ne treba shvatiti bukvalno jer ako se sav oksid ukloni, luk e postati nestabilan. Iz razloga stabilnosti
luka, potrebno je da ostane neto oksida posle ienja.
O konkretnim specifinostima TIG zavarivanja e biti pisano u posebnom tekstu.
Sve to je reeno o ienju vai i ovde.

MIG zavarivanje aluminijuma je uspean postupak, a naroito danas kada elektronika preuzima kontrolu nad elektrinim lukom i pojavom pulsnog zavarivanja i njegovih varijacija (puls- u jednom
momentu je struja jako velika, recimo 300 A, u drugom svega 80 A a prosena je recimo 180 A, a razlivanje je kao da se radi normalnim sprej reimom sa 250 A, to e rei, unos toplote je mali,
mogue je zavarivanje u vertikali, razlivanje i penetracija su odlini, ukupan negativni uticaj unosa toplote i zona uticaja toplote je manja samim tim i vea vrstoa spoja...)...
MIG zavarivanje je kao takvo prvobitno i bilo namenjeno zavarivanju aluminijuma.
Ako se setimo da postoje 4 najea tipa MIG/MAG zavarivanja (kratkim spojem, sprejom, pulsom, krupnokapljiasto), zavarivanje aluminijuma se ne moe raditi kratkim spojem jer je uneta toplota,
tj luk koji se pali i gasi je hladan i ne moe dovoljno istopiti ni osnovni materijal niti utopiti kapljicu sa ice, niti se oksid moe oistiti, ve se radi u spreju i pulsu.
Krupnokapljiasti prenos je naravno potpuno neprihvatljiv ovde.
Sprej se koristi za debljine vee od 3 mm, a dananji pulsni aparati ve mogu raditi i debljine od 1.0 mm.
Zahtevi za zavarivanje aluminijuma u spreju su: MIG/MAG aparat od barem 200 A (poeljno barem 300 A), sa finom ili kontinualnom regulacijom napona, 4 tokia za guranje aluminijumske ice sa
U ljebovima na svakom od njih, teflonski buir u polikablu, dizna za aluminujum, gas ist argon i naravno ica za zavarivanje aluminijuma. Najbolje se u spreju radi sa icama 1.2 mm mada je
mogue dobre rezultate dobiti i icom prenika 1.0 mm.
Sprej je struja malih kapljica, manjih od prenika ice, koje teku od ice ka rastopljenom metalu na osnovnom materijalu. Nema prtanja, uje se samo lepo utanje.
Sada treba samo lepo podesiti aparat tj ima tu nekih 10-tak podeavanja. Kupovinom aparata od nas bie Vam do detalja objanjena i praktino demonstrirana podeavanja za
perfektno MIG zavarivanje u spreju.
Kao to je reeno, problem sa sprejom je veliki unos toplote i opasnost od progorevanja materijala pa se praktino preporuuje za debljine iznad 3 mm. Jo jedna napomena je da je veliki problem
guranje mekane ice kroz tokie i polikabl i diznu.
- Neki kau da je guranje mekane aluminijumske ice tokiima kroz polikabl i diznu jednaka guranju konca kroz iglu na daljinu od 1 metra. Ako ima samo dva tokia, velika je verovatnoa da e
tokii gnjeiti icu, praviti je ovalnom i praviti veliki problem pri zavarivanju (ica e izlaziti kao da tuca, sa trzajima, luk e se poremeivati, zavar e biti napljuckan umesto da bude lep...). Zato je
najbolje imati 4 tokia da bi se sila rasporedila na 4 take umesto na dve i time pritisak na icu bio manji i izbeglo se gnjeenje ice. Treba znati npr da su AlMg5 i AlMg3 tvrde a da su Al95.5, AlSi5 i
AlSi12 meke ice. Praktino ove prve jo i mogu da se guraju sa dva tokia ako je prenik 1.2 mm, mada kada je 1.0 mm ve ima problema sa 2 tokia. Meke ice 1.0 je gotovo nemogue gurati
sa 2 tokia. Vrlo skupi aparati imaju posebne tzv push-pull pitolje, tako da se na samom pitolju nalaze dva tokia koji vuku a tokii na aparatu guraju icu. U principu, dananji aparati sa 4
tokia i merama opreza daju sasvim zadovoljavajue guranje ica 1.0 mm i 1.2 mm
- Buir mora biti teflonski da bi trenje sa icom bilo to manje kao i da se izbegne da klasini spiralni elini buir oteti icu.
- Preporuka je da duina polikabla za zavarianje aluminijuma bude to manja (recimo max 3.5 m) a tokom zavarivanja paziti da polikabl bude to je mogue vie prav.
- Dizna za aluminijum uvek ima vei otvor za icu nego ona za elik. Npr otvor na dizni 1.0 mm za aluminijum je jednak otvoru 1.2 dizne za elik. Otvor dizne 1.2 mm za aluminijum je jednak otvoru
dizni za elik 1.4 ili 1.6 mm. Poto se aluminijumska ica zagreva u zoni dizne ona se iri, i esto se deava da zaglavljuje u dizni. Razlog je najee da su tokii zgnjeili icu, od okrugle je
napravili elipsastu pa pri irenju ona vea dimenzija se toliko rairi da se zaglavljuje u dizni. Drugi razlog je da je dizna sa manjim otvorom, recimo neko uzme 1.2 diznu za elik za zavarivanje 1.2
mm aluminijumskom icom. Zaglavljivanje je vrlo brzo verovatno. Zato se trebaju uzimati prave i dobre dizne za aluminijum sa pravim otvorima ili uzimati za broj vee dizne za elik (za 1.0 mm alu
icu uzeti 1.2 mm diznu za elik i za 1.2 mm alu icu uzeti diznu 1.6 mm za elik). (Ne treba preterivati jer se moe desiti da doe do stvaranja luka izmeu dizne i ice).
- Uvek gurati pitolj (recimo pod 10-15 stepeni) a glavu malo iskriviti da se lepo vidi cela okolina kupatila. Nikada ne vui pitolj jer e se desiti poroznost, crnilo u metalu zavara zbog loe gasne
zatite i loeg ienja oksida jonima/elektronima... Potrebno je da joni argona razbiju oksid (kod MIG-a ica je uvek na + polu, tako je na svim aparatima po definiciji).
- esto se deava zalepljivanje ice za diznu. Reava se gore pomenutim podeavanjima (brzina ice, prepust ice, tzv run-in (creep start...), burn-back...(pod uslovom da aparat ima ova zadnja
dva).
- U principu, sve ice koje postoje za TIG, postoje i u MIG verziji.
- Paziti na to da ice AlSi bolje provode struju od ica AlMg (zato na pulsnim aparatima uvek postoji poseban program za AlSi ice i poseban za AlMg ice). Svako ko zna za Omov zakon U=R x I e
lako razumeti kako podesiti brzinu ice AlSi a kako AlMg.
- Bolje je raditi pravolinijsko voenje. Izbegavati iroka njihanja jer se tako izbegavaju nalepljivanja, poroznost itd.
- Pri zavarivanju tanjeg aluminijuma, u jednom momentu poveati brzinu i po potrebi stati jer se deo zasiuje toplotom i omekava u velikoj zoni, to dovodi do progorevanja i omekavanja, tj pada
vrstoe.
- Pametno je raditi sa prekidnim zavarima, sa povratnim korakom...
7 od 10
14.12.2015. 8:25
- Po potrebi postaviti neto ispod dela koji se zavaruje radi upijanja tj odvoenja toplote.
- Materijale iz serije 5xxx zavarivati sa kraim lukom a jaim strujama.
- Ne raditi sa prevelikim prepustima ice jer se tako gubi gasna zatita.
Danas, ko eli ozbiljnije da se bavi MIG zavarivanjem aluminijuma, koristi moderne invertorske pulsne MIG aparate. Sve to je gore reeno vai i za zavarivanje u pulsu, osim da je podeavanje
brzine ice i voltae ostavljeno kompjuteru u aparatu. Do zavarivaa je da izabere samo debljinu materijala, prenik ice i gas, a kompjuter sam prema programu u njemu proizvodi prigodan luk.
Naravno da je pulsno-sinergetsko zavarivanje stvar razvoja i znanja pa nisu svi aparati isti. Neki aparati su napravljeni na osnovu eksperimenata a neki na osnovu kopiranja ovih prvih. Zato je
preporuka, poto su ovi pulsni aparati skupi, uvek prvo probati, makar ceo dan, i proveriti da li pulsno zavarivanje daje eljeni rezultat.
Pri pulsnom zavarivanju postoji jedna vrsta talasanja rastopljenog metalo to je povoljno u smislu odvoenja gasova tj spreavanja ili smanjivanja poroznosti. Luk je vrlo stabilan. Mogue je
perfektno zavarivati tanke limove, i to recimo od 1.0 mm. Dobri aparati imaju programe gde se tanki limovi mogu raditi debljim icama, npr icom 1.2 mm se zavaruje lim od 1.0 mm, to znai niu
cenu ice, ali i manji unos oksida jer deblja ica ima manji odnos oksidirane povrine prema svojoj zapremini. Mogu je rad u prisilnim poloajima.
Neke preporuke za uspeno MIG pulsno zavarivanje bi bile:
- Puls je blagotvoran postupak za zavarivanje legura aluminijuma. Ukupna unesena toplota je manja nego kod spreja a time se smanjuje i omekavanje materijala tj gubitak vrstoe. Pri tome je
potpuno stabilan, bez prtanja i sa potpunom penetracijom.
- raditi sa amperaama na gornjem limitu a sa to kraim lukom koji je stabilan da bi energija plazme bila vea a time se izbeglo nalepljivanje i pobollalo ienje zone zavarivanja,
- voditi pravolinijski, bez mnogo njihanja.
- puls je odlian za zavarivanje vertikalno navie,
- puls vibrira i talasa metalno kupatilo to poboljava izbacivanje gasova koji prave poroznost,
Postoje obloene elektrode za zavarivanje aluminijuma i to 4 tipa: Al99.5% (za ist Al tj serije 1xxx i 3xxx), AlSi5 (za serije 1xxx, 3xxx, 6xxx i Al-Si legure do 7 % Si), AlSi12 (za serije 1xxx, 3xxx,
6xxx i sve AlSi legure kao i za raznorodne spojeve prethodnih) i AlMgMn (za seriju 1xxx, 3xxx i AlMg legure do 3% Mg).
(Uoiti da ne postoji elektroda za zavarivanje materijala sa vie od 3% Mg).
Ve je reeno da se u struci ne smatraju prihvatljivim nainom zavarivanja i uglavnom se koriste za teko pristupana mesta, za popravke povrinskih greaka u livnicama, kao i za zavarivanje tipa
bolje ikako nego nikako... Obloge sadre jedinjenja na bazi soli koja su potrebna za hemijsko nagrizanje i rastvaranje oksida na povrini dela koji se zavaruje. Soli su na bazi halogenih baznih
metala tipa K-Cl, Na-F, Na-Cl (kuhinjska so)... kao i Na3-Al-Fe koji se dodaje da bi se dobio prenos sitnijim kapljicama i stabilan luk...
Sama ica, tj metalno jezgro elektrode je slina osnovnim materijalima kojima je namenjena uz povean sadraj pojedinih elemenata jer neki od njih sagorevaju tokom zavarivanja (pa recimo ako
nekog elementa ima 5% moe se oekivati da e ga u metalu ava biti 4 % a 1 % e ispariti i sagoreti u luku. Zato se stavi recimo 6.5% tog elementa, pa 1.5% ispari, ostaje eljenih 5 % u metalu
ava).
A najbolje elektrode, smatra se da pravi jedna fabrika iz USA koja se smatra najmodernijom fabrikom za proizvodnju obloenih elektroda za aluminijum i mnogi brendovi prosto kupuju i preprodaju
pod svojim imenom njihove elektrode. Proizvodnja je organizovana na liniji tj mainama od nerajueg elika, elektrode se sue osim grejanjem jo i infracrvenim zracima, koristi se najmodernija
hemija za obloge elektroda (ve reeno, obloge alu elektroda su na bazi soli, uglavnom ostavljaju korozionu ljaku koju trebe potpuno odstraniti posle zavarivanja)... Pri zavarivanju, oseti se da su
neke elektrode bolje od drugih, prosto luk je lake odravati, i moe se unekoliko kontrolisati ljaka. Kod loih elektroda, ne moe se kontrolisati podlivanje ljake preko luka i rastopljenog metala.
Obloge ovih elektroda su osetljive na upijanje vlage (kae se struno higroskopne su), a kada upiju vlagu postanu neupotrebljive. Zato ih uvati u suvom okruenju u zatvorenoj kutiji
Zato jeste preporuka, uvek kupovati najbolje aluminijumske elektrode a nikad se ne voditi najjeftinijom cenom. Inae, za oekivati je da cena obloene elektrode bude 3-5 puta vea od cene TIG ica
ili MIG ica plus treba raunati na gubitak u ljaku, rasprsnute kapljice, pikavac.. pa ispadne da su skuplje oko 8 puta a daju var ispod prihvatljivog nivoa kvaliteta.
ice za MIG zavarivanje se prema nainu pravljenja mogu podeliti na one pravljenje od recikliranog aluminijuma kao i one pravljenje od devianski istog aluminijuma. Ove druge, nazovimo ih
najboljim na tritu, barem u Evropi se dobijaju iz rude iz jednog rudnika u Grkoj i jednog u Francuskoj. Kasnije se prerauju, legiraju... strogo kontrolisanim procesima. Najbolje ice se izvlae i
kalibriu metodom brijanja tj trostrukog brijanja. Pri prolasku ice kroz alate za kalibrisanje tokom izvlaenja, sami alati su od dijamanta. ice se tokom procesa izvlaenja vode preko raznih valjaka i
ureza, a podmazuju se raznim sapunima na tim mestima gde dolazi do jakog trenja. Ti sapuni tj lubrikanti se moraju odstraniti pre samog namotavanja. Loiji proces je hemijskim putem a najbolji
ultrazvunim ienjem.
ice dobijene direktno iz rude, tj od devianski istog aluminijuma, brijane pri kalibraciji, kao i ultrazvuno ienje daju daleko bolje performanse pri zavarivanju. Luk je stabilniji (nema fluktuacija
luka zbog loeg hemijskog sastava, nema sagorevanja hemikalija zaostalih posle ienja), nema opiljaka u dodavau (one loe ice se mnogo krune, jer su hrapave, pa se ti rapavi delii krzaju),
zbog kontrolisanog hemijskog sastava mehanika svojstva metala ava su bolja...
Pri proizvodnji dobrih i kvalitetnih ica se vri njihovo mikrolegiranje raznim elementima npr Zr, Ti, Cr... Razlog je dezoksidacija metala ava kao i poveanje centara kristalizacije tj to ima vie
centara kristalizacije (ovravanja) to e biti sitnije zrno i mehanika svojstva bolja (vea vrsto i ilavost).
Za ice za TIG zavarivanje vai sve reeno za ice za MIG zavarivanje.
Brodogradnja i amci
injenica da brodovi i amci laki znai da su bri, troe manje goriva, mogu due da plove sa istim rezervoarom, mogua je manja snaga motora...
Jo jedna od prednosti u odnosu na elik je ta to je daleko koroziono otporniji u vodi i renoj i morskoj, pa je stopa gubitka mase usled korozije daleko manja od one kod elika, pa se ne mora
predimenzionisati debljina zida.
8 od 10
14.12.2015. 8:25
Najproduktivniji i najlaki proces je MIG zavarivanje i to najee u pulsu. Po potrebi za neke nepropusne spojeve, koristi se TIG.
Najbolje je koristiti materijal iz serije 5xxx, zbog njegove velike vrstoe. A dodatni materijal se preporuuje AlMg4.5Mn ili AlMg5.
Problemi galvanske korozije (na dodiru elinih i aluminijumskih delova) se izbegavaju pravilnim odvajanjem i izolacijom.
Ipak, poto je ovaj materijal skup, mnogi za samogradnju koriste neki iz serije 6xxx.
Ogroman je porast primene aluminijuma u autoindustriji, poevi od motora, preko branika, do limarije.
Svest o zatiti ovekove okoline i smanjenju zagaenja kae da se sa teinom manjom za 10% tedi 8% goriva, a sa druge strane aluminijum je lako reciklirati.
Aluminijumske delove je lako ekstrudirati, tako da se konstruktorima omoguava da prave vrlo vrste konstrukcije na jeftiniji nain u odnosu na elik.
Evo primera koje materijale neki proizvoai automobila iz Evrope koriste za haube:
Haube kod raznih kola. Hauba se sastoji od unutranjeg lima (inner panel) i spoljnjeg (outer panel).
Aluminijumska asija Audi A8
Izgled spoljneg i unutranjeg lima haube kod Reanult lagune II i Peugeot 607
Mala teina branika kod automobila ima sledeu svrhu:
- apsorpcija energije udara na poetku sudara i sposobnost provoenja te energije na eljena ojaana mesta karoserije,
- pri malim i srednjim brzinama tete su male, to smanjuje trokove osiguranja,
- na veim brzinama, sile udara se vode ka jakim delovima karoserije tako da je verovatnoa raspadanja automobila mala a anse za preivljavanje vee,
- ponekad je sposobnost apsorpcije energije udara propisana direktivama jedino mogua branicima od aluminijuma.
9 od 10
14.12.2015. 8:25
Perfektna apsorpcija energije udara profil od aluminijuma
Materijal branika nekih automobila
U kamionskoj industriji, karoserije od aluminijuma drstino poveavaju profit preduzea koje se bave prevozom tereta. Nosivost korisnog tereta se drastino poveava sa aluminijumskom
karoserijom.
Reparatura oteenih panela na karoserijama kamiona je vrlo laka i brza pulsnim MIG aparatima.
Kratak pregled materijala od aluminijuma kod automobila i kamiona:
- Limarija sa spoljne strane je najee od 6111 legure a unutranji limovi od 5083 ili 5754,
- Haube kao to je predstavljeno gornjom tabelom od 6016 i 6111,
- delovi asija, limovi od 5182 ili 5754 a ekstrudirani delovi od 6061 i 6063,
- limarija na karoserijama kamiona i prikolica je najee od 5456,
- hladnjaci su najee od legura serije 3xxx a cevice od 6xxx,
Lako je nai pogodan dodatni materijal za zavarivanje kada se zna osnovni.
Reparaturno zavarivanje glava, blokova, felni, hladnjaka e biti posebno objavljena.
Tu spadaju tzv Friction Stir Welding, zavarivanje laserom, plazmom, elektronskim snopom...
Nekonvencionalni (usterski) postupci zavarivanja aluminijuma u Srbiji
A u Srbiji, zbog nemogunosti nabavke AC/DC TIG aparata, to su sledei postupci:
- TIG zavarivanje na REL/TIG aparatima sa paljenjem kresanjem a kontrolom gasa ventilom na breneru. Brener se povee na + pol a dodaje se potrebna TIG ica najee AlSi5 ili AlMg5. Ova
struja na + polu bukvalno dere wolfram, ali kakav takav spoj se moe postii. Voditi rauna da se minimalno koristi 3.2 mm wolfram i da e u materijal ii oko 30% podeene amperae (ako se na
tabli izabere 150 A, u materijal e ii oko 45-50 A), pa je poeljno predgrejati sve deblje od 2 mm.
- TIG zavarivanje na polu na REL/TIG aparatima, ali se dodaje obloena elektroda,
- Skine se prah sa obloene elektrode, smrvi i prospe preko ljeba pa se sa brenerom na polu na REL/TIG aparatima pokua zavarivanje dodavanjem TIG ice tipa AlSi5.
Bezbednost na radu:
Zavarivanje aluminijuma, kao i svako zavarivanje donosi opasnosti zbog razvijenih dimova i gasova (naroito kod TIG-a se razvija ozon, zatim NOx gasovi, CO, CO2 itd). Zato je apsolutna preporuka
za dugotrajnija zavarivanja koristiti maske sa dovodom filtriranog istog vazduha. Stvar postaje jo opasnija pri reparaturi delova koji su u svojim milroporama upili razna ulje i hemikalije, gde je
nemogue odstraniti svu farbu, pa tokom zavarivanja ta farba isparava i stvara otrovne gasove.
Moemo Vam ponuditi vrhunsku masku sa dovodom sveeg vazduha! (/maske-za-zavarivanje)
Vi ste ovde: Home (/)
Zavarivanje aluminijuma-opte
2015 ICI d.o.o.
10 od 10
Povratak na vrh
14.12.2015. 8:25
ICI d.o.o. - TIG zavarivanje aluminijuma
http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/tig-zavarivanje-alum...
(/)
O nama (/o-nama)
Aparati za zavarivanje (/aprati-za-zavarivanje)
Potroni i pomoni materijal za zavarivanje (/potrosni-i-pomocni-materijal)
Vredi znati! (/vredi-znati)
Elektrode i ice za zavarivanje (/elektrode-i-zice-za-zavarivanje)
Vi ste ovde: Poetak (/)
TIG zavarivanje aluminijuma
TIG zavarivanje aluminijuma komercijalni pristup

Uvod
Danas, pre svega na internetu, postoji ogroman broj saveta, tutorijala, vodia za zavarivanje aluminijuma. Ipak, malo je udno da ih ima ba toliko, i da recimo TIG zavarivanje aluminijuma privlai
daleko vie panje nego recimo zavarivanje obinom elektrodom. Moda se odgovor krije u injenici da je lako nauiti zavarivanje obinom elektrodom a da su dostupna uputstva dovoljna i tana, za
razliku od zavarivanja aluminijuma, koje je tee nauiti a dostupna uputstva prosto nisu dovoljna.
Naa firma ICI d.o.o. je poela sa distribucijom aparata za zavarivanje firme STEL iz Italije, izmeu ostalog i TIG AC/DC aparata, i potujui injenicu da je nekoga nemogue nauiti da perfektno
pliva ili igra preferans preko web stranice, namera nam je da kupcima TIG AC/DC aparata pruimo i konkretnu obuku za zavarivanje aluminijuma. A ovde bi eleli da skrenemo panju ta bi to nauili
kupca aparati koji prodajemo (pod uslovom da mu obuka treba).
Za poetak, pornografija!
Pogledajte ove slike, ovi ljudi su dostigli takav nivo slave da su na drutvenim mreama idoli, jedni ih zovu umetnicima, drugi genijima, a neki omladinci sve ovo zovu pornografijom (u pozitivnom
smislu):
http://marcellamanifolds.net/images/Images.html (http://marcellamanifolds.net/images/Images.html)
https://www.google.rs/search?q=marcella+manifold+pics&hl=en&biw=1680&bih=891&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=i2uJUdW9KYaRO7P0gbgJ&sqi=2&ved=0CCoQsAQ
(https://www.google.rs/search?q=marcella+manifold+pics&hl=en&biw=1680&bih=891&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=i2uJUdW9KYaRO7P0gbgJ&sqi=2&ved=0CCoQsAQ)
Neke nasumino odabrane slikice (vlasnitvo Marcella Manifolds) (uoiti vrlo usku zonu katodnog ienja-bele pruge sa obe strane ava):
(http://www.google.rs/imgres?sa=X&hl=en&biw=1680&bih=891&tbm=isch&tbnid=Wpnzl1O8PmLF0M:&imgrefurl=http://www.yellowbullet.com/forum
/showthread.php%3Ft%3D506854&docid=9jcM2MuhBTM1fM&imgurl=http://6061.com/DSC00672.JPG&w=750&h=596&ei=EtqKUYq_KczJPcWYgKAJ&zoom=1&ved=1t:3588,r:37,s:0,i:200&iact=rc&
dur=251&page=2&tbnh=187&tbnw=236&start=27&ndsp=32&tx=37&ty=100)
(http://www.google.rs/imgres?sa=X&hl=en&biw=1680&bih=891&
tbm=isch&tbnid=upG8acj6gIdPhM:&imgrefurl=http://www.yellowbullet.com/forum/showthread.php%3Fp%3D7149454&docid=EuN3nbqJfNmiLM&imgurl=http://i448.photobucket.com/albums/qq201
/Marcella_manifolds/IMG_0331.jpg%253Ft%253D1319600737&w=1024&h=768&ei=EtqKUYq_KczJPcWYgKAJ&zoom=1&ved=1t:3588,r:35,s:0,i:194&iact=rc&dur=207&page=2&tbnh=187&
tbnw=250&start=27&ndsp=32&tx=85&ty=84)
(http://www.google.rs/imgres?sa=X&hl=en&biw=1680&bih=891&tbm=isch&tbnid=ahksKhQczkqdZM:&imgrefurl=http://v8tvshow.com/forum
/index.php%3Ftopic%3D2016.0&docid=JQesCUytpxljuM&imgurl=http://www.v8tvshow.com/images/stories/ManifoldArt/IMG_0503.jpg&w=1024&h=768&ei=EtqKUYq_KczJPcWYgKAJ&zoom=1&
1 od 5
14.12.2015. 8:27
ved=1t:3588,r:17,s:0,i:131&iact=rc&dur=227&page=1&tbnh=175&tbnw=258&start=0&ndsp=27&tx=156&ty=87)
(http://www.google.rs/imgres?sa=X&
hl=en&biw=1680&bih=891&tbm=isch&tbnid=AaMa0i3OBRkypM:&imgrefurl=http://www.marcellamanifolds.net/Elbows.html&docid=pRzDV0t4FnA6QM&imgurl=http://www.marcellamanifolds.net
/images/fuelmanifolds001.jpg&w=1024&h=768&ei=EtqKUYq_KczJPcWYgKAJ&zoom=1&ved=1t:3588,r:12,s:0,i:116&iact=rc&dur=1159&page=1&tbnh=182&tbnw=231&start=0&ndsp=27&tx=91&
ty=99)
(http://www.google.rs/imgres?sa=X&hl=en&biw=1680&bih=891&tbm=isch&tbnid=NCN8uXpDJgkV0M:&imgrefurl=http://www.yellowbullet.com/forum
/showthread.php%3Fp%3D6088741&docid=w5bsZKvr6W1sdM&imgurl=http://i448.photobucket.com/albums/qq201/Marcella_manifolds/IMG_0004.jpg&w=1024&h=768&
ei=EtqKUYq_KczJPcWYgKAJ&zoom=1&ved=1t:3588,r:5,s:0,i:95&iact=rc&dur=595&page=1&tbnh=183&tbnw=242&start=0&ndsp=27&tx=70&ty=62)
(http://www.google.rs/imgres?sa=X&hl=en&biw=1680&bih=891&tbm=isch&tbnid=JHJytIR54RoypM:&imgrefurl=http://www.yellowbullet.com/forum/showthread.php%3Ft%3D127750&
docid=Nr9jpaWOs-5CeM&imgurl=http://i448.photobucket.com/albums/qq201/Marcella_manifolds/elbow001.jpg%253Ft%253D1239424255&w=1024&h=768&ei=EtqKUYq_KczJPcWYgKAJ&
zoom=1&ved=1t:3588,r:3,s:0,i:89&iact=rc&dur=3108&page=1&tbnh=183&tbnw=238&start=0&ndsp=27&tx=87&ty=84)
Zato bi neko ovo ba ovako radio, jer jasno je da e da dri i bez ovolike krasote.
Odgovor je: zato to eli, zato to moe-niko mu ne moe zabraniti, zato to ima opremu, zato to zna, zato to ga plaaju, iz inata i prkosa, iz ljubavi i strasti...
Malo o pozadini TIG aparata za ovakvo zavarivanje (Miller, Hitachi, Stel)

Jedna od tajni ovih zlatnih rukotvorina sa gornjih slika je da su (prvobitno) nastale radom sa aparatima za zavarivanje Miller Aerowave i kasnije na njihovoj mlaoj brai.
Miller Aerowave je bio neto najbolje to se pojavilo na zapadu (USA i Evropa) u oblasti TIG zavarivanja aluminijuma, pravi ok za to vreme. Pojavio se na tritu 1996 god, mada je razvijen neto
ranije.
Legenda kae da je u jednom trenutku u fabrici avio i kosmike opreme Boeing u USA dolo do zastoja u razvoju aluminijumskih delova i sklopova a kao problem je identifikovano zavarivanje
aluminijuma, npr problemi velikog pada vrstoe usled zavarivanja, produktivnost itd... Skupili su se svi odgovorni inenjeri i svako je navodio detaljno probleme zavarivanja aluminijuma u svojoj
nadlenosti kao i eljena reenja... Miller je prihvatio izazov i napravio pomenuti Aerowave i zadovoljio sve zahteve i elje. Bio je to hibridni aparat, imao je i transformatorski ali i jo jedan invertorski
izvor struje kojim se totalno kontrolisala AC modulacija elektrinog luka na wolframu. Bilo je to neto toliko napredno za to vreme da je omoguilo skok u razvoju primene zavarivanja u pomenutim
avio, kosmikim, vojnim industrijama, a van tih krugova su retki znali za postojanje takvog ureaja...
Uproeno, mogunosti pomenutog aparata moete videti na strani 4
http://www.millerwelds.com/pdf/spec_sheets/AD6-0.pdf (http://www.millerwelds.com/pdf/spec_sheets/AD6-0.pdf)
Za to doba, imao je fantastine mogunosti podeavanja AC balansa (katodnog ienja oksida da traje taman koliko treba a ne onoliko koliko je aparat ogranien) kao i AC frekvencije (dobijanje
koncentrisanijeg luka, manjeg unosa toplote, breg rada, mogunost sigurnog provara u unutranjem ugaonom spoju...) ali i neto to do dana dananjeg nema gotovo niko na tritu a to je
asimetrini AC luk, tj nezavisno podeavanje amplitude kako pozitivne poluperiode tako i negativne. (Inae pomenute funkcije imaju dananji savremeni aparati ovog slavnog proizvoaa od 350 A i
700 A).
Sa druge strane svi znamo za tehnoloki napredni Japan ali informacije ta tano oni imaju i koriste u svetu zavarivanja nisu uglavnom dostupne. Firma Hitachi iz Japana je takoe imala aparat za
zavarivanje aluminijuma sa svim ovim karakteristikama ali prosto nisu bili zainteresovani da takve aparate plasiraju na trita irom sveta. (Nedavno, Hitachi je odluio da izae iz posla sa aparatima
za zavarivanje).
Firma STEL iz Italije, je jedna od velikih tajni u svetu zavarivanja. Firma je kao brend nepoznata irokoj publici ali je po svom vrhunskom kvalitetu i reenjima veoma poznata u tzv OEM biznisu.
Prosto, za njih znaju oni koji imaju mogunost da pod svojim brendovima prodaju proizvode koje u stvari drugi proizvode. Sam STEL je svoju raunicu naao da ulae u razvoj i istraivanje i da radi
za velike brendove a da ne razvija sopstveni. Proizvodnja STEL-a je odobrena od CSA za izvoz u severnu Ameriku a pojedini proizvodi su konkretno ispitivani po kompletnim performansama,
izdrljivosti, pouzdanosti od mnogih nezavisnih kontrolnih institucija (npr TUV) kao i samih velikih brendova-naruioca njihovih proizvoda. Danas se njihovi proizvodi smatraju kao jedni od
najpouzdanijih na svetu, sa najmanjim brojem kvarova, uz vrhunske performanse u svojim klasama a pre svega ono to se u struci zove dinamike karakteristike elektrinog luka.
Npr STEL REL aparati imaju savrene tj idealne tj vertikalne a ne strmo padajue strujno-naponske karakteristike. Tako npr nisu potrebni posebni prekidai, sklopke... releji za TIG na REL
aparatima. Aparat sam detektuje kada je luk upaljen elektrodom a kada wolframom u argonu, prostom detekcijom luka po Omovom zakonu. Ili prostije, iskoriena je TIG statika strujno-naponska
karakteristika za REL zavarivanje.
A jedno od vrhunskih dostignua je upravo ugradnja Asimetrine AC funkcije u monofazni AC/DC TIG aparat, funkcija koju poseduje svega danas nekoliko trofaznih aparata za zavarivanje
aluminijuma.
Aparat se zove STEL dp TIG 221 Hpa AC/DC.
2 od 5
14.12.2015. 8:27
STEL dp TIG 221 Hpa AC/DC
U ovaj aparat je ugraena najmodernija tehnologija:

- PFC modul za angaovanje samo aktivne elektrine energije, tj povlaenje manje amperae iz mree (do 30% u odnosu na klasine invertore i daleko manje u odnosu na stare trafoe), to
konkretno znai utedu u raunima za elektrinu struju ali zbog manje ulazne amperae u aparat i manje grejanje komponenti aparata samim tim i veu pouzdanost, mogunost rada na kunoj
strujnoj instalaciji sa ovim sjajnim ureajem...
- Auto-sensing modul za prihvatanje bilo kojeg napona od 90V do 280 V ime se drastino poveava pouzdanost aparata jer nema opasnosti od prljave struje, niskog/visokog napona,
talasastog napona..., mogu je rad na dugim produnim kablovima, mogu rad na bilo kojoj monofaznoj struji bilo gde u svetu...
- WindTunnel tehnologija, kompletno reenje hlaenja komponenti koje ukljuuje blok od aluminijuma sa prorezima kroz koje se izduvava vreo vazduh, kao i prainu, senzore koje prate kritina
mesta, lociranje osetljivijih komponenti dalje od vrelih taaka, optimalan razmak grejnih komponenti da se ne bi kumulirala toplota, poloaj elektronskih kartica u takav poloaj da se praina ne
taloi na njima ve da koliko je mogue kliza sa njih, ventilatorima koji rade kada je potrebno...
- H klasa izolacije elektronskih komponenti ...
- Asimetrini AC reim potpuno nezavisno podeavanje pozitivne i negativne poluperiode, AC frekvencija, AC balans, sve na izvolte tj nema skrivenih menija za ove funkcije zbog kojih se i
kupuje ovakav aparat, izraene u opte prihvaenim jedinicama npr balans u EN % ili frekvencija u Hz... a ne u kodnim oznakama koje niko ne moe da deifruje...
- mogue je i pulsiranje u AC reimu,
- VRD funkcija za bezbedan rad...
- DSP, digitalna obrada signala povratnom spregom u deliima sekunde...
Koristi Asimetrinog AC reima

Poznato je da se za vreme negativne poluperiode (- pol na wolframu) vri unos toplote u osnovni materijal, penetracija, odravanje metalnog kupatila, koncentracija luka sa ue zone (sa naotrenog
vrha) ka iroj zoni (materijalu), da se materijalu predaje nekih, grubo reeno, 70% toplote luka, a 30% toplote se prenosi na wolfram. Meutim, za vreme pozitivne poluperiode (+pol na wolframu)
deava se katodno ienje materijala (bele pruge pored ava), a na wolfram se prenosi 70% toplote luka a svega 30% ide u materijal.
Recimo primer zavarivanja aluminijuma debljine 2.5 mm, recimo amperaom od 100A, koja je ista i za pozitivnu i negativnu poluperiodu to je tipino za klasine AC/DC aparate. Za vreme pozitivne
poluperiode, toplota koja ide u materijal nije dovoljna da pravi metalno kupatilo, ali poto postoji, deluje u vrlo irokoj zoni pored metala ava. Potpuno bespotrebno jer poto tu nema metala ava to
je potpuno jalovo tj nepotrebno. Sa druge strane, ta amperaa tj toplota jako nagriza wolfram i razara ga. Za vreme te poluperiode, luk je nestabilniji jer elektricitet sa malopre pomenute iroke zone
na koje se vri ienje ide ka wolframu. Plus razaranje wolframa doprinosi nestabilnom luku i estom odlasku na otrenje. Plus emisija elektrona sa materijala je tea nego sa wolframa na
materijal... U svakom sluaju ova poluperioda jeste delom korisna jer vri ienje oksida ali je nekako recimo nekontrolisana tako da daje i pomenute tetne efekte (razara wolfram, rasipa se u irinu
nepotrebno, daje nestabilan luk, ne vri penetraciju, ne moe da rastopi materijal...).
Jedan od naina deliminog smanjenja ovih nepoeljnih efekata jeste ograniavanje vremena trajanja ove poluperiode (funkcijom balansa pozitivne i negativne poluperiode), tako da se
podeavanjem trajanja recimo 25-30-35% ove poluperiode u jednom ciklusu smanjuje ovaj negativni uticaj a uopte se ne smanjuje njen korisni deo koji se odnosi na katodno ienje.
Meutim, ovaj nain ima svoja ogranienja jer iako je vreme krae, intenzitet amperae ove poluperiode je jo uvek takav da ostaje mnogo prostora za poboljavanje.
Uvoenjem mogunosti nezavisnog podeavanja amperae za pozitivnu poluperiodu tako i za negativnu, omoguena je kompletna kontrola zavarivanja aluminijuma, potpuno izbacivanje jalovog tj
tetnog uticaja.
Omogueno je da pozitivna poluperioda bude aktivna vremenski koliko treba tj da se vri samo ienje i to onoliko dugo koliko treba, a intenzitet njene amperae takoe taman koliko treba, a
takoe je mogue maksimalno poveati (koliko treba) amperau negativne poluperiode.
Ukupan rezultat je lako osetiti pri zavarivanju:
- Radi se mnogo bre,
- Penetracija je vea, a mogue je kontrolisati irinu kupatila tj smanjiti ga na eljenu,
- Wolfram se troi maltene kao kod zavarivanja elika, tj primetno due zadrava otar vrh,
- Mogue je dugo raditi sa tanjim prenikom wolframa u odnosu na klasine AC/DC aparate to dodatno poboljava fokusiranje luka tj penetraciju tj izbegavanja rasipanja toplote u nepotrebno
irok av, a takoe tanji wolframi su jeftiniji od debljih,
- Smanjuje se vreme odlazaka na otrenje wolframa,
- Smanjuje se potronja wolframa,
- Reava se paradoks: Smatra se da klasini AC/DC aparati od 220 A bez funkcije Asimetrinog AC mogu zavarivati debljine aluminijuma do 4-5-6 mm, iako je taka topljenja aluminijuma dosta
niska, recimo oko 680 C. Sa ovom funkcijom, koja jako fokusira luk, umesto da ga iri, mogue je zavarivati debljine 8-10 mm, ime se ulazi u sferu 300 A trofaznih klasinih AC aparata,
- Luk je izuzetno stabilan, kao kod elika, prava je milina raditi u ovom reimu,
- Luk se stvara bre, ime se izbegava omekavanje materijala i smanjuje opasnost od nalepljivanja,
- Pogotovo je sada lako upaliti luk u samom uglu T ava.
- Nema onog skakanja tenog aluminijuma na wolfram tzv kontaminacije tokom voenja, tipinog za klasine AC/DC,
- Radi se znaajno bre, ime se poveava produktivnost i ekonominost, smanjuje potronja gasa,
- Unos toplote je manji zbog breg rada, tako da se moe oekivati vea vrstoa ava i ZUT-a tj zona omekavanja materijala je manja nego pri radu sa klasinim AC/DC aparatom.
- Utapanje ivica spoja (efekat kvaenja) je primetno bolje i vizuelno lepe a gusenica je vizuelno bolje definisana.
U svakom sluaju, ova funkcija je sada postala dostupna i to u aparatu firme poznate po tome to ogromnu panju poklanja bezbednosti, pouzdanosti i performansama.
Posedujemo demo aparat i pozivamo Vas na probu. Imamo sve, aparat, ice, gas, radno mesto, moete poneti slobodno svoje parie.
ta nudimo uz aparat
Ceo radni dan o TIG zavarivanju aluminijuma. Metalurke osnove, problemi iz prakse, objanjavanja konkretnih detalja, objanjenja svakog dugmia na aparatu u smislu koju funkciju vri kada se
dugme podesi na jednu stranu a ta kada na drugu, itd...
Izmeu ostalog na primer:
0) (Npr imamo razne legure aluminjuma ali se istiu odlivci i extrudirani i valjani delovi). (Imamo razne debljine, ograniimo se na 10 mm). Imamo 4 tipa spoja (sueoni, ugaoni unutranji, ugaoni
spoljni, preklopni)... (Poloaj zavarivanja, predgrevanje, preipoji, zazori ... da zanemarimo zaas... ienje hemijom i etkom).
3 od 5
14.12.2015. 8:27
etka za ienje aluminijuma sa ekinjama od inoxa
1) Koja amperaa za svaki od ovih sluaja? Recimo za ugaoni unutranji av, debljina 2 mm, materijal serije 6xxx... Vai li pravilo 40-45 po 1 mm pa je to za 2 mm = 80-90 A... Ne ide najbolje? A
kako se u stvari podeava amperaa? Po kom pravilu?
2) Koji materijal wolframa? 2%torijuma, cerijum? Zlatni? Plavi? Mix? Bilo koji, sve je to isto?
3) Koji prenik wolframa je najbolje reenja za svaki konkretan sluaj?
4) Kako naotriti vrh? Ostaviti loptasti vrh? Zailjiti ga vrlo otro ili tuplje? A Lorencove sile kako utiu? Pin efekat? Kako se formira plazma oko vrha wolframa?
Loptast vrh
Pod kojim uglom iljiti wolfram?

Koji ugao je bolji za penetraciju i
fokusiraniji luk, npr za ugaoni
spoj?
5) Da li i koliko zatupiti zailjeni wolfram?

6) Koji # obe za izabrani prenik wolframa? Koristiti gas-lens (sito) ili ne, ili je svejedno?
7) Koji prenik ice za svaki konkretan sluaj?
8) Koji protok gasa?
9) Koliko je optimalno da viri wolfram iz obe?
10) Koju duinu luka?
11) Kako poeti? Startovati luk pa polako dizati ampetau? Tj soft start + blagi ili jaki slope-up?
12) Koju AC frekvenciju???
Za monofazni aparat opseg podeavanja AC frekvencije 20-200 Hz je optimalan. Za struje do 220 A, sve preko bi moglo da dovede do slabe penetracije u ivice ava i
smrznuto lice sa usecima koji predstavljaju opasnost po koncentraciju napona.
13) Koji balans poluperioda?
iroka zona ienja, velika vrednost (vreme i

amperaa) pozitivne poluperiode, veliki unos toplote,
veliko smanjenje vrstoe materijala
Uska zona ienja (preporuka 1.2-2.0 mm), uklonjen jalovi,

bespotrebni, deo pozitivne poluperiode, brzo voenje, velika
penetracija, povoljno za vrstou, a ienje nije ugroeno
(postignuto Asimetrinim AC reimom)
Podeavanje balansa, u opsegu 10-90% po negativnoj poluperiodi. Jasno, bez ikakvih kodnih jedinica.
4 od 5
14.12.2015. 8:27
14) Koliko isticanje gasa pre paljenja luka?

15) Down-slope?
16) Zavrna struja, za spreavanje prsline u zavrnom krateru?
17) Isticanje gasa posle zavarivanja, koliko sekundi? to ne bi bilo samo par sekundi da utedimo neto gasa?
18) Nain voenja? Nain dodavanja ice? Brzina voenja? Uglovi voenja pitolja i ice?
Kontaminacija metala ava (uzroci mogu biti razni... loa gasna zatita zbog gasa ili zbog dugog luka, loe oien materijal, oksidirana ica za dodavanje, odlamanje delia
wolframa u metal ava, loe podeen balans ili amperaa pozitivne poluperiode...)
Kako napraviti izgled krljuti?
Ripne, krljut....
Na engleskom postoji opis za ovaj efekat izgleda lica ava = stack of dimes. Dime je novi, metalna kovanica, recimo kao novi od 10 para. Kada se naslau jedan preko
drugog, dobija se ovaj izgled. Slaganje novia je omiljeni estetski efekat na kome insistiraju majstori iz USA. injenica je da se strogo gledano moe nai mana ovakvom
izgledu ava, prosto aluminijum je osetljiv na zarez tj koncentraciju napona (naroito ako je AC frekvencija previe podeena pa se dobija manja penetracija na ivicama ava),
ali TIG zavarivanje aluminijuma je definitivno zanat za sebe i majstori prosto ele da nekako prenesu svoju ljubav i strast i ugrade svoj ponos u svaki zavar, pa to rade na ovaj
nain.
19) igrati se u AC zavarivanju pulsom? Kau manji unos toplote, manje deformacije, ako nita drugo.
20) Memorisanje programa?
21) Bezbednost, odvratni smrad ozona, guenje argonom, otrovni gasovi iz odlivaka nastalim sagorevanjem ulja ili farbe...?
22) Kako drati pitolj? Kao olovku ili kao sekire?
23) Kako vebati produktivno, tj kako vebom brzo dizati svoju vetinu a ne traiti vreme?
24) Proba zavarivanja legure Magnezijuma, mnogo je lako a podie samopouzdanje kada poetnik oseti da je sposoban da zavari i egzotiku.
25) ...I naravno rad u asimetrinom AC reimu...
Vi ste ovde: Home (/)
TIG zavarivanje aluminijuma
2015 ICI d.o.o.
5 od 5
Povratak na vrh
14.12.2015. 8:27

Zavarivanje Aluminijuma-Opšte

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zavarivanje Aluminijuma-Opšte

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ICI d.o.o.

Vi ste ovde: Poetak (/)

Znanje o zavarivanju (/znanje-o-zavarivanju)

- Hemijski simbol je Al.

ICI d.o.o. - Zavarivanje aluminijuma-opte

1) Serija 1xxx = ist aluminijum

2) Serija 2xxx = legure aluminijuma sa bakrom 2-10% (duraluminijum)

ICI d.o.o. - Zavarivanje aluminijuma-opte

4) Serija 4xxx = legure aluminijuma sa silicijumom

Zasniva se na 3 cifre i jednim decimalnim mestom tipa XXX.X (npr 356.0).

Neke karakteristike zavarivanja aluminijuma su:

ICI d.o.o. - Zavarivanje aluminijuma-opte

Objanjenje ta se vidi na dijagramu: Zavarivanje legure 6061:

ICI d.o.o. - Zavarivanje aluminijuma-opte

Pad vrstoe legure aluminijuma u zavisnosti od unosa toplote

ICI d.o.o. - Zavarivanje aluminijuma-opte

ICI d.o.o. - Zavarivanje aluminijuma-opte

Sve to je reeno o ienju vai i ovde.

ICI d.o.o. - Zavarivanje aluminijuma-opte

ICI d.o.o. - Zavarivanje aluminijuma-opte

Aluminijumska asija Audi A8

ICI d.o.o. - Zavarivanje aluminijuma-opte

Perfektna apsorpcija energije udara profil od aluminijuma

Materijal branika nekih automobila

Vi ste ovde: Home (/)

Znanje o zavarivanju (/znanje-o-zavarivanju)

2015 ICI d.o.o.

ICI d.o.o. - TIG zavarivanje aluminijuma

Vi ste ovde: Poetak (/)

Znanje o zavarivanju (/znanje-o-zavarivanju)

TIG zavarivanje aluminijuma

TIG zavarivanje aluminijuma komercijalni pristup

ICI d.o.o. - TIG zavarivanje aluminijuma

Malo o pozadini TIG aparata za ovakvo zavarivanje (Miller, Hitachi, Stel)

ICI d.o.o. - TIG zavarivanje aluminijuma

STEL dp TIG 221 Hpa AC/DC

U ovaj aparat je ugraena najmodernija tehnologija:

Koristi Asimetrinog AC reima

ICI d.o.o. - TIG zavarivanje aluminijuma

etka za ienje aluminijuma sa ekinjama od inoxa

Pod kojim uglom iljiti wolfram?

5) Da li i koliko zatupiti zailjeni wolfram?

13) Koji balans poluperioda?

iroka zona ienja, velika vrednost (vreme i

Uska zona ienja (preporuka 1.2-2.0 mm), uklonjen jalovi,

ICI d.o.o. - TIG zavarivanje aluminijuma

14) Koliko isticanje gasa pre paljenja luka?

Kako napraviti izgled krljuti?

Vi ste ovde: Home (/)

Znanje o zavarivanju (/znanje-o-zavarivanju)

TIG zavarivanje aluminijuma

2015 ICI d.o.o.

You might also like