LOCIRANJE ROBE U SKLADITU

Lociranje robe u skladitu je problem/zadatak vezan za donoenje

odluke o fizikom rasporeivanju - razmetanju robe u skladitu.

Ovaj zadatak je direktno povezan sa

efikasnou skladinog sistema i
moe da se razmatra sa aspekta:
- korisnika skladine usluge i
- davaoca skladine usluge.

Lociranje robe u skladitu

Korisnik usluge skladita je zainteresovan da se njegov zahtev za
nekom robom (robama), koja se nalazi na zalihama u skladitu,
realizuje to povoljnije, pre svega u odnosu na:
- ROBU - tanost vezanu za vrstu robe,
koliinu, stanje pri predaji (preuzimanju),
obezbeenje, ...

- VREME - to krae, odnosno prihvatljivo

vreme realizacije zahteva za izdavanje
traene robe po narudbini iz skladita

- INFORMACIJE - adekvatnu informacionu

podrku pri preuzimanju robe (mesto i
vreme prijema/utovara, dokumentacija, ...),

- TROKOVE - koliko treba da plati za

pruenu uslugu.

$J

Lociranje robe u skladitu

Davalac usluge skladitenja je zainteresovan da se njegovo

angaovanje realizuje to povoljnije, pre svega u odnosu na:
- Racionalnije korienje skladine opreme,

- Brzo pronalaenje uskladitene robe,

- Racionalnije korienje skladinog prostora,
- Veu efikasnost procesa komisioniranja,
- Veu bezbednost unutranjeg transporta u skladitu,
- Poboljanje proizvodnosti skladita,
- Bolje iskorienje ljudskih resursa,
- Efikasniji monitoring protoka robe i dr.

Lociranje robe u skladitu

Problem lociranja robe u skladitu tipino je vezan za komadnu, a u
znatno manjoj meri za rasutu robu.
Zadatak lociranja robe je zavisan od niza faktora i merodavnih
ogranienja, skupa komponenti prisutnih u skladinom sistemu, od
kojih pre svega mora da se respektuju karakteristike tri osnovna
podsistema skladita (obraena u prethodnom semestru):
ROBA (vrsta, pakovanje, koliina, ...)
OBJEKAT (sa lokacijama skladinih zona) i

ROBE
(MATERIJALI
KOJI SE
SKLADITE)

OBJEKAT/
OBJEKTI

TEHNOLOGIJA (rukovanje materijalom)

RUKOVANJE
MATERIJALIMA

Lociranje robe u skladitu

ROBA je bila predmet posebne lekcije u prethodnom ciklusu
predavanja. Ukratko, navodi se sledee:
Sa svojim karakteristikama roba je jedna od najbitnijih ulaznih veliina
za skladine procese. Ukratko, ona je definisana pojavnim oblikom,
dimenzijama, teinom, geometrijskim oblikom, fiziko-hemijskim
karakteristikama (neutralnost, trpeljivost, osetljivost, temperatura,
agresivnost, pakovanje...), ....
Posebno znaajan aspekt, koji je takoe vezan za robu, imaju
asortiman i koliina.
Asortiman po pravilu ima stalnu tendenciju rasta to oteava
logistike funkcije, ne samo u skladitima
Koliina se pri tome odnosi
- kako na nivo zaliha koje treba da se uskladite, tako i
- na obim protoka svakog artikla kroz skladite u definisanom
vremenu.

Lociranje robe u skladitu

OBJEKAT kao ulazna veliina se vezuje tipino za prostor koji je na
raspolaganju za smetaj zaliha. Pri tome se u skladitima pored
osnovne - skladine zone (zone rezervi), sree - u zavisnosti od
tehnologije rada i zadataka koji se postavljaju pred skladite (funkcije
skladita) - i komisiona zona, koja se oblikuje projektuje
odgovarajuom metodologijom.
Skladina zona se definie prostorom - geometrijskim oblikom povrinom, visinom, brojem etaa i nekim drugim graevinskim
karakteristikama objekta.
Tu se pre svega mora definisati / poznavati poloaj / odnos ulaza
izlaza u objekat (skladinu zonu), rampi, zidova, broj vrata i sl., jer oni
mogu znaajno da utiu na karakteristike zadatka lociranja robe u
skladitu.

Lociranje robe u skladitu

TEHNOLOGIJA u okviru lociranja, (uz respektovanje ostalih ulaznih
veliina) definie postupke realizacije lociranja robe u skladitu i
prateih operacija rukovanja materijalima.
U skladitu se, zavisno od karakteristika robe i tehnologije realizacije
procesa, primenjuje i razliita skladina oprema obuhvaena tipinim i
atipinim tehnologijama (one e biti predmet posebnog poglavlja).

ROBA

OBJEKAT

LOCIRANJE
ROBE

TEHNOLOGIJA
(Ruk. mat.)

Lociranje robe u skladitu

Zadatak (strategija) lociranja je da definie poziciju gde e po ulazu

(prijemu) u skladite da se smesti (uskladititi) prispela roba.
Pri tome treba imati u vidu da se pored ulaza robe u skladite
kasnije realizuje i njen izlaz (koji obino obuhvata i komisioniranje)
i jasno je da meu njima postoji znaajna uzrono posledina
veza.
U znatnom broju situacija se kao zadatak lociranja robe u skladitu
sree i premetanje robe (preseljenja/dislokacija dela zaliha ili
celokupnih zaliha sa jedne lokacije - pozicije u skladita na drugu).
Cilj premetanja robe je najee blagovremeno ostvarivanje
preduslova za povoljniju realizaciju nekog od narednih procesa
(prvenstveno kod aktivnosti vezanih za izlaz robe iz skladita).

Lociranje robe u skladitu

Za rasporeivanje roba u skladitu se u literaturi i praksi sree

veliki broj pristupa, pri emu treba uoiti nekoliko karakteristinih
faktora vezanih za robu koji pri tome mogu biti od uticaja.
Napominje se da ovi uticaji vezani za robu nemaju strogo
formulisanu matematiku potporu (sree se naziv inventivni
pristup), a odnose se na:
- komplementarnost robe
- kompatibilnost robe
- popularnost robe
- veliinu (oblik, dimenzije, teinu,..) robe

Lociranje robe u skladitu

Komplementarnost je od posebnog znaaja jer se logiki blisko lociraju
robe za koje se oekuje da e se po pravilu (sa velikom verovatnoom)
nai u jednoj narudbini. Primeri logike bliskosti artikala su npr: farbe
etke za farbanje, ileti kreme za brijanje, ...; ovakav pristup moe
znaajno da utie na potrebna kretanja radnika i/ili mobilne opreme u
skladinim procesima (potrebno vreme realizacije skladinog zadatka
prvenstveno komisioniranja, a time i same pripreme za otpremu).
Komplementarni su oni materijali ili robe ije je korienje povezano sa
korienjem neke srodne robe tako da kada zahtev za jednom robom
generie zahtev za nekom drugom robom (naprimer boja / razreiva /
etke ). Sree se pojava da ukoliko se cena jedne robe smanjuje, a time
je kupci vie uzimaju, tipino je da i pri tome vie kupuju
komplementarnu robu, ak i ako njena cena nije smanjena. Slino, kada
kada cenea neke robe raste i time redukuje tranju za njom, to takoe
moe redukovati zahteve za komplementarnom robom
Read more: http://www.businessdictionary.com/definition/complementarygood.html#ixzz3oO4je18Y

Lociranje robe u skladitu

Kompatibilnost ukazuje na meusobnu trpeljivost roba koje smeju ili

ne smeju pri skladitenju da se lociraju jedne uz drugu.
Nekompatibilne robe, zbog njihovog zahtevanog razdvajanja, utiu na
procese i tehnoloka reenja prijema / uvanja / otpreme u skladitu (npr.
gume/prehrambeni artikli, benzin/boce sa kiseonikom, razna druga
opasna roba, ....).
Kompatibilne su robe kod kojih nema restrikcija pri zajednikom
skladitenju (npr. razne vrste proizvoda od ita, konzervisani
prehrambeni proizvodi, neke grupe rezervnih delova, ...)

Lociranje robe u skladitu

Popularnost (frekvencija) ukazuje da razliite robe imaju drugaiji obrt

u skladitu; shodno tome utiu i na obim / zadatke kretanja opreme i/ili
radnika pri komisioniranju. Kada su isporuke jednog artikla este, u
manjim koliinama, trokovi mogu da se redukuju sa lociranjem ovih
roba blie frontu otpreme, na povoljnijoj visini za zahvat (i obrnuto).
Veliina (dimenzije) artikla moe da bude od znaaja pri reavanu
lociranja esto se primenjuje pravilo da se veliki broj malih artikala
locira to blie frontu otpreme (primer sitnica kod kasa u
prodavnicama). Jasno, ovaj pristup moe biti primenjen i za robe sa
malim obrtom ali koje su veoma gabaritne ili velike teine; pri njihovom
lociranju u udaljene zone bi se potencijalno generisao niz nepovoljnosti
vezanih za unutranji transport u skladitu.

Lociranje robe u skladitu

Strategije rasporeivanja - alociranja robe u skladitu

U praksi se sree nekoliko glavnih strategija rasporeivanja
robe u skladitu, a koje e u ovom kursu biti detaljnije obraene.
To su:
INDIFERENTNI PRISTUP
ODREENI (DEDICATED) PRISTUP
sa nekoliko podvarijanti
SLUAJAN (RANDOM) PRISTUP

Lociranje robe u skladitu

INDIFERENTNI (neformalni) PRISTUP
Ovo je strategija za koju se moe rei da je, u sutini,
bez pravila (tako da se moe postaviti pitanje da li je
to uopte strategija).
Bazira se na proizvoljnom odlaganju prispele robe
na sluajan nain u okviru zone skladitenja,
najee bez respektovanja homogenizacije po
nekom od parametara u okviru zone (sem
trpeljivosti).
Pri ovoj strategiji, ukoliko je primenjen princip zona, po pravilu dolazi do
zatrpavanja robe u okviru zona, intenzivnog meanja raznih roba i veoma
esto do haosa (efekat enske torbe, zamrzivaa, ...).
To je izuzetno nepovoljna strategija u kojoj se teko zna gde se ta
nalazi, iskladitenje traene robe generie velike probleme, informacioni
sistem praktino ne postoji i nivo realizacije procesa u skladitu zavisi
iskljuivo od spretnosti i znanja/pamenja ljudi koji u njemu rade.
Sree se esto u malim skladitima, gde je u najveoj meri obezbeeno
vizuelno uoavanje prisutnih artikala u skladinoj zoni.

Lociranje robe u skladitu

Ovo je strategija koju ne prati dokumentacija
odnosno informaciona podrka.
Proizvod se smeta gde ima mesta, a kontrola je
teko izvodljiva. Nema nikakvih informacija gde je
smeten neki artikal.
Strategija zavisi iskljuivo od personala u skladitu
koji po pravilu u glavi pamti ega ima na zalihama,
gde se ta nalazi i sl.
Prednosti:
nema odravanja;
visoka fleksibilnost;
nema potrebe za obukom

Obino, nakon
nekog perioda
vremena skladina
zona izgleda ovako

Mane:
teko nalaenje robe;
nalaenje robe zavisi od znanja jedne osobe;
neefikasnost (viestruke/nepotrebne aktivnosti) pri
skladitenju, zahvatanju, otpremi, esta oteenja,
gubitak robe, problem odgovornosti,...

Lociranje robe u skladitu

ODREENI (DEDICATED) PRISTUP

Ova strategija zahteva da se jedinice uskladite samo na unapred
odreene lokacije u skladinoj zoni, a koje zavise od vrste jedinica (robe).
Ovu strategiju karakterie da:
- zahteva vie skladinih mesta od sluajnog pristupa jer dodeljuje broj
lokacija svakoj vrsti robe u odnosu na njen maksimalni nivo zaliha,
- u sluaju da roba zahteva vie skladinih mesta (ima vie paleta), svaka
paleta se moe uskladititi na sluajan nain na pozicije koje pripadaju
toj vrsti robe,
- prazna lokacija ne moe da se koristi za smetaj robe koja je pristigla
ako ta roba nije namenjena toj praznoj lokaciji
Kriterijumi na osnovu kojih se vri rezervisanje lokacija mogu biti vezani
za karakteristike robe kao to su zapremina, vrednost, proizvoa i dr.

Lociranje robe u skladitu

Ova strategija je bazirana na pravilu da da svaka
roba ima svoju lokaciju a svaka lokacija svoju
robu, to se odnosi na celu zonu skladitenja.
Ova strategija je pogodna kod manjeg obima
operacija u manjim skladitima, sa manjim
asortimanom roba i personala.
Ukoliko se primenjuje sloeniji informacioni
sistem, moe da se primeni i kod veih skladita
ali sa veim obimom operacija.
Prednosti:
- jednostavna za uvoenje;
- jednostavna za odravanje
Mane:
- loe korienje prostora;
- mora da se ostavlja slobodan prostor za artikle
koji nisu na zalihama;
- lokacije se dimenzioniu prema max. zalihama;
- teka za proirenje

lokcija
namenjena za
zahtev za
ta
initi
?

Lociranje robe u skladitu

ODREENI (DEDICATED) PRISTUP

U okviru ove strategije sreu se njene dve podvarijante:

- Rasporeivanje na osnovu brojane oznake robe
- Rasporeivanje na osnovu koeficijenta obrta robe
Rasporeivanje na osnovu brojane oznake robe
Postupak se bazira na pravilu da se svaka vrsta robe
numerie na jedinstveni nain;
po tom se roba sa najmanjom vrednosti oznake
rasporeuje na najpovoljnijim lokacijama i obrnuto.
Dodeljivanje brojne oznake nije vezano sa nivoom
aktivnosti sa tom robom, pa je mogue neracionalno
odvijanje procesa. Problem rasporeivanja roba je
posebno prisutan/otean pri uvoenju novih roba, a time i
oznaka

Rasporeivanje na osnovu brojne oznake

ODREENI (DEDICATED) PRISTUP

Ova strategija je hibrid dedicated strategije.

Princip lociranja je baziran na numeraciji jedinica
(artikala). Tako se, npr. artikal A123 smeta ispred
B123). Ova strategija je pogodna kod firmi gde su
konzistentni broj artikala i obim zahteva

Prednosti:
- lako nalaenje artikala;
- artikli su pristupani;
- jednostavno za uvoenje

broj
artikla
A123
B123

Mane:
- nije fleksibilna
- teko prilagoavanje promeni obima zahteva;
- dodatni artikli pri uvoenju zahtevaju
premetanje svih prethodnih artikala;
- loe korienje prostora

1
2
3
.
.
.
broj
lokacije

Lociranje robe u skladitu

SLUAJAN (RANDOM) PRISTUP

Kod primene ove strategije, smetaj skladinih jedinica se realizuje na

bilo koju raspoloivu (slobodnu) lokaciju u skladinoj zoni.
Ako je za uskladitenje prispelih jedinica raspoloivo vie od jedne
lokacije, teoretski, skladine jedinice koje trebaju da se uskladite imaju
jednaku verovatnou dodeljivanja bilo kojoj raspoloivoj lokaciji.
U praksi, meutim, realizacija ove pretpostavke nije uvek prisutna.
Naime, najee se zbog vee brzine realizacije aktivnosti kod prijema
roba u skladite, prispeloj jedinici dodeljuje najblia raspoloiva lokacija.
U takvom realizovanju procesa, jasno je da to rasporeivanje nije tako
sluajno u praksi.

Strategija sluajnog rasporeivanja

Artikal se smeta na bilo koju, tipino najbliu
raspoloivu lokaciju.
Ovu strategiju informacioni sistem mora da
podrava na odgovarajui nain. Podaci o
lokacijama moraju da se auriraju na vreme (online) sa aspekta:
angaovanja primenjene lokacije,
izmene lokacija/robe na lokaciji ili
pranjenja (oslobaanja) lokacije zahvatom i
otpremom.
Prednosti:
- izvanredno korienje prostora;
- fleksibilnost;
- laka za proirenje;
- laka za razumevanje
Mane:
- zahteva detaljno praenje i auriranje informacija;
- neophodna je stroga disciplina odravanja baze podataka;
- znaajnija ulaganja u informacionu podrku

Prikaz - poreenje random i dedicated

ststrategije za 4 artikla (A, B, C, D):
U tabeli je prikazan nivo zaliha na nivou dana
za 4 artikla, kao i sumarni nivo zaliha u
vremenu - sum(A,B,C,D)
dat je prikaz dijagrama nivoa zaliha

vreme (dani)

art A

art B

art C

art D

SUM(ABCD)

10

max(A) = 4

max(B) = 5

max(C) = 3

max(D) = 2

max(sum) = 9

sum(max(i))=14

Neophodan skladini prostor za

random strategiju je
Prostor (rnd) =
= max(sum(A+B+C+D)) = 9

10
8
6
4

Neophodan skladini prostor za

dedicated strategiju je
Prostor (ded) = sum(max(A,B,C,D)) =
4 + 5 + 3 + 2 = 14

2
0
1

10

Lociranje robe u skladitu

SLUAJAN (RANDOM) PRISTUP

Zbirni maksimalni nivo angaovanog prostora je nii jer se uskladitenje

proizvoda realizuje u razliita vremena (zbirni maksimalni nivo zaliha kod
random pristupa je manji od sume maksimalnih nivoa zaliha
pojedinanih artikala.
Ako je potrebno uskladititi vie razliitih artikala, vreme iskladitenja
traje due jer je po neki put potrebno nai zagubljeni artikal (pogotovu
ako je velika frekvencija isporuke). To je posebno prisutno ukoliko proces
nije podran adekvatnim informacionim sistemom.
Neke nepovoljnosti mogu da se ogledaju kroz smanjenje propusne moi
sistema (izraene kroz broj uskladitenja/iskladitenja u jedinici
vremena), oprema za uskladitenje/iskladitenje se ne koristi efektivno, a
u skladitu su mogui poremeaji usled razbacanih jedinica po njemu
(ponekad su odloene ak i u radnim prolazima).

Lociranje robe u skladitu

Rasporeivanje na osnovu koeficijenta obrta robe
Dodeljivanje odgovarajue lokacije se najee bazira na
vrednosti koeficijentu obrta za analizirani artikal
Ko = (U+I) / 2Z
Primena ove strategije uzima u obzir razlike u nivou aktivnosti sa
robama koje se skladite. Sve robe se prate/analiziraju na ovaj
nain, sortiraju po ovom parametru i one koje imaju najvei
koeficijent obrta se lociraju na mesta najblia takama (zonama)
prijema/otpreme.
Ova metoda je zbog jednostavnosti veoma popularna i esto je
primenjena u praksi.

Strategija skladitenja prema klasama (Class based storage policy )

Bazirana je na Pareto efektu u skladitima tipino se oko 80% aktivnosti
uskladitenja/iskladitenja odnosi na oko 20% artikala, oko 15% aktivnosti na oko 30%
artikala, a ostalih priblino 5% aktivnosti na preostalih 50% artikala (ABC klase). Na bazi
ove podele sledi pravilo:
Klasa artikala (podskup) A mora da se skladiti najblie ulazno/izlaznim takama,
klasa artikala (podskup) B na sledee najblie lokacije i td.
Pri tome iako svaka klasa artikala ima odreenu skladinu zonu, artikal iz tog
podskupa (klase) moe biti skladiten sluajno u za njega raspoloivom prostoru
skladine zone.
na bazi nekog kriterijuma
zalihe

klase

skladine zone
klasa 1

klasa 2
zalihe
klasa
zalihe
klasa
zalihe
zalihe

sluajno rasporeene
u okviru predviene
zone za klasu

COI (Cube per Order Index) strategija

Primena ove strategije je prilino jednostavna i to je razlog iroke
primene,
COI se za neki artikal definie kao
odnos potrebnog prostora za skladitenje (zapremine
artikla)
i broja ulaza/izlaza (transakcija) tog artikla.
Kod primene COI strategije, prvi korak zahteva
1. proraun COI za sve artikle i sortiranje COI u niz po rastuem
redosledu,
2. lociranjem prvog artikla niza u odgovarajui skladini prostor
koji je najblii (rastojanje i visina) ulazno/izlaznim (U/I)
takama,
3. lociranjem drugog artikla iz niza u za njega potreban prostor
na sledeoj najblioj lokaciji U/I taki, itd., do rasporeda svih
artikala.
Primena COI strategije rasporeuje artikle sa velikim
brojem transakcija i koje zahtevaju manji prostor blizu U/I
taaka skladita.

COI

zapremina artikla
broj transakcija

Sortiranje
COI
artikala
1. artikal
2. artikal
3. artikal
..
k. artikal
..

Sve navedene strategije imaju za cilj da se artikli, klasifikovani

po primenjenom kriterijumu, rasporede na to povoljnije
lokacije. Rezime postupaka dat je na sledeoj emi.

1. skup artikala sa Ko max, A, COI min

2. skup artikala sa Ko sred, B, COI sred
Odluke o
lociranju
srebrna zona
zlatna zona

3. skup artikala sa Ko mn, C, COI max

skladina zona

I/O taka

skladina zona

I taka

O taka

bronzana zona

Kod rune manipulacije pri

odlaganju i zahvatanju artikala,
posebno je vano za frekventne
artikle, kao i artikle vee teine,
njihovo lociranje i to pogodnijoj
visini. Taj pristup se realizuje u
cilju ostvarivanja preduslova za
ergonomski to povoljniji poloaj
radnika kod odlaganja, zahvatanja
i eventualnih manipulacija sa
teretom.
Time se, na neki nain,
preventivno deluje na nastanak
povrede i hronina oboljenja, a to
je veoma prisutno kod radno
intenzivnih procesa koji se
odvijaju u duem vremenu. U
literaturi se sree i termin
redukovanje ergonomskih rizika.