1.

Kardiovaskularni
sistem
Jedan od kljunih rizika za
razvoj sranih bolesti su
zaepljene arterije. Rezultat je
niz pogrenih izbora hrane i
naina ivota.
Vae arterije su krvne ile koje
prenose kiseonik i hranjive
materije iz srca na ostatak
tijela. One idu u mozak i
ostatak tijela. Zdrave arterije su
fleksibilne, jake, elastine, a
krv tee kroz njih lako. S
godinama masne materije,
holesterol i elijski otpad
formiraju zaepljenja arterija.
Glavni uzrok za zaepljenje
arterija se povezuje s
konzumacijom procesirane
hrane dodano zasiene
mastima, hemikalijama i
toksinima. Ali, kako postoje
namirnice koje e se zaepiti
vae arterije, postoji i nekoliko
namirnica koje e ih oistiti..
Bijeli luk
Groe
Bobiasto voe
Jabuke
Spana
Riba
Maslinovo ulje
Paradajiz
Zeleni aj
Nar

a. Gustina krvi
Do poveanog broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita)
Smanjen dotok kiseonika u misic, slaba cirkulacija, tromb. ak i minimalne
povrede ovim osobama zarastaju tee i postoji opasnost od infekcije.
Savet:
Umerena fizika aktivnost koja popravlja cirkulaciju i spreava stvaranje
krvnih ugruaka. Izbegavanje puenja koje moe da dovede do suenja krvnih
sudova i dodatno povea rizik od sranog ili modanog udara.
. Za osoba u starijem ivotnom dobu veoma je vano da unose dovoljno
tenosti, pogotovu ukoliko doe do stanja koja dovode do poveanog gubitka
kao to su na primer dijareja, infekcije ili poviena telesna temperature.

b. Kristali holesterola (ukupna trenutna masnoca u krvi)

Kada velika koliina holesterola kristalie on se iri, pri emu moe da oteti
zidove krvnih sudova ili da se vrhovi kristala probiju kroz pokriva plaka, kao
ekseri kroz drvo. Na ovaj nain dolazi do oteenja arterijskog plaka, ime se
pokree mehanizam koagulacije krvi, koji moe imati za posledicu fatalne
trombove.

c. Masnoca u krvi (Trigleciredi)

Uzrok pojave je: nedostatak fizike aktivnosti, gojaznost, preskakanje obroka
pa onda konzumiranje koliinski obilnih obroka, unos masne hrane,
prekomerni unos ugljenih-hidrata (eera) jer se od vika eera u organizmu
stvaraju trigliceridi,
puenje.

d. Vaskularna otpornost (krvni pritisak ravnoteza gornjeg i

donjeg)
e. Vaskularna elasticnost (elasticnost vena)
Da bi vezivno tkivo venskih zidova ostalo elastino, pre svega treba unositi
vitamine B6 i B12, kojih ima najvie u integralnim proizvodima, peurkama i
kiselom kupusu. Da bi vene bile jake, vane su aminokiseline prolin i glicin,
kojih ima u ribi, proizvodima od soje, pasulju i graku. Da bi vene ostale
mlade, potreban im je kolagen, a da bi ga organizam proizveo u dovoljnoj
koliini, neophodan mu je cink. U tu svrhu preporuuje se konzumiranje
kukuruza, korenastog povra i mahunarki. Vene uvruje i vitamin C, koga
najvie ima u kiselom vou, perunu i paprici.
Treba izbegavati direktno sunce ili toplotu na nogama.
Nije preporuljivo nositi dokolenice, arape, pantalone ili podvezice koje steu
noge. Obua ukoliko stee stopala, pogorava cirkulaciju.
Redukovati telesnu teinu ukoliko je iznad preporuene.
Kratka etnja svakih pola sata.
Preporuljivo je hlaenje nogu, naroito hladnom vodom;
Treba raditi vebe redovno. Najbolja je etnja.

f. Miokardijalna potraznja krvi (velicina srca)

g. Kolicina dotoka krvi u miokard
(ishrana srca preko krvnih sudova)
h. Potrosnja kiseonika u radnoj zapremini srca
i. Puls (otkucaji srca)
j. Izbacivanje krvi leve komore
k.Snaga pumpanja leve predkomore
l. Elasticnost koronarnih arterija
m. Koliina krvi u krvnim sudovima srca

n. Elastinost krvnih sudova u mozgu

o. Dovod kiseonika i hrane u mozak

2. Zeludac
eludac predstavlja proireni
deo creva u kome se hrana
nagomilava i zapoinje varenje
da bi se zatim postepeno
proputala u crevo.
Hrana ostaje 4h u zeludcu,
masna i duze.
NANA
aj smiruje digestivni trakt,
potpomae varenje, smanjuje
bolove u elucu i odlian je kao
lek protiv munine koja moe
da se javi posle obilnog obroka.
Oputa glatke miie i moe da
pomogne kod greva u crevima
koji su est symptom.
Zacin - moete je dodati
pasulju i drugim jelima pri
kraju kuvanja da biste spreili
nadimanje posle jela.

a. Lucenje pepsina- koeficijent

U elucu se lui enzim pepsin koji slui za razlaganje belanevina,
hlorovodonina kiselina koja zapoinje razgradnju masti, a sluz se lui da bi se
zatitila sluznica eluca od agresivnih materija kao i od hlorovodonine
kiseline koja se u njemu lui.

b. Zeludacna peristaltika- funkcija (pokretljivost zeludca)

c. Zeludacna apsorpcija funkcija ( transport hranljivih
matrija)
d. Pokretljivost tankog creva
e .Tanko crevo apsorpcija
Savet: vise manjih obroka, koji se vise zvacu. Voda ujutru na prazan zeludac,

a. Metabolizam proteina
b. Funkcija proizvodnje energije
Jetra preciscava krv,
Jetra je glavna laboratorija, u c. Funkcija detoksikacije jetre
njoj je smeten metabolizam d. Funkcija lucenja zucne kiseline
svih
bitnih
elemenata, e. Jetra sadrzaj masti

3. Jetra funkcija

hormona, vitamina... U njoj se

odigravaju svi metaboliki
procesi, ona je veoma vaan
organ sa brojnim funkcijama,
od kojih neke nisu ni do kraja
prouene.

Gojaznost je uzrok masne jetre, moze se utvrditi vadjenjem krvi, trba otici i na
ultrazvuk jetre gde se moze utvrditi njeno odstupanje u gradji.
Za bolji rad jetre: dosta vode, povrce, izbegavati alcohol, jake analgetike,
unositi iskljucivo prirodn suplemente cicak, maslacak Unos mineral ( hrana
bogata magnezijumom, kalijumom, bakrom )

4. Pankreas funkcija

a. Insulin
b. Polipeptidi pankeasa
c. Gulkagon - Osnovno dejstvo ovog hormona je povecanje koncentracije
glukoze u krvi

5. Bubrezi funkcija

a. Odredjivanje lizozima aktivnosti

b. Proteinurija pojava proteina (belancevina) u mokraci koje su vece od
fizioloskih. Moze biti ran znak za pojavu ostecenja bubrega. Ili pojavu peska.

c. Azot u urinu
d. Mokracna kiselina Jesti amernice bogate kalijumom(banana,
zelenisi, avokado, suvo gvozdje, suve sljive,lubenica. ugljenim hidratima
(zitarice, voce i povrce) Smanjiti namernice koje sadrze purin (dzigerica,
bubrezi, masne ribe i sardine, torte) Izbegavati fruktozu (gazirani sokovi).
DOSTA VODE

e. Urobilinogen
a. Vitalni kapacitet VC
6. Pluca funkcija
b. Totalni plucni kapacitet TLC
c. Protok vazduha kroz pluca RAM
d. Sadrzaj arterijskog kiseonika PaCO2
a. Snabdevanje krvlju mozdanog tiva
7. Mozak i nervi
Prestanite da pusite, smanjite b. Cerebralna arterioskleroza
povisen krvni pritisak, snizite c. Lobanjska funkcija nerava
povisen holesterol, nemojte d. Sentimentalni indeks
postti gojazni, fizicka akticnost e. Memorija indeks (odmarati)
a. Dimenzija izbacenosti lumbalnih vlakana
8. Kosti bolesti
b. Tonus ramenog misca
Vitamin C (Pronai ete ga u c. Granica cirkulacije udova ruke, noge
paprikama, paradajzu,
d. Starost i potrosnja ligamenata
kupusu, karfiolu...)

Hrana bogata hijaluronskom kiselinom pomae u jaanju vezivnog

tkiva oko zglobova i hrskavica, pa se koristi kod raznih oblika artritisa.
Magnezijum

9. Kostana gustina

a. Koefisijent kostanih naslaga

b. Kolicina izgubljenog kalcijuma
c. Stepen hiperplazije kostiju- degenerativne promene kostiju
d. Stepen osteoporoze smanjenje gustine kostiju, supljikavost kostiju.

Hrana bogata kalcijumom i

fizickim aktivnostima.
Vitamin D

Mogucnost preloma kostiju

10. Reumatska
oboljenja kostiju
11. Secer u krvi
12. Osnovni fizicki
kvaliteti
13. Ljudski otrovi

14. Mikroelementi
Mikroelementi su minerali koji
se u organizmu nalaze u malim
koliinama, a neophodni su za
odravanje zdravlja i ivota.
Ulaze u sastav enzima ili su
kofaktori enzima i proteina koji
reguliu metabolike procese. U
mikroelemente spadaju i

e. Gubitak mineralne gustine

a. Okostavanje vratnih prsljenova
b. Okostavanje prsljenova lumbalnog dela -krsta
c. Reumatizam koeficijent
a. Koeficijent izlucivanje insulin
b. Secer u krvi koeficijent
c. Secer u urinu - koeficijent
a. Mentalna sposobnost reagovanja
b. Mentalna snaga
c. Nedostatak unosa vode
d. Hipoksija manjak kiseonika u tkivima mozga
e. PH faktor krvi
a. Teski metali - olovo
b. Bolesti zavisnost
c. Elektromagnetna radijacija
d. Trovanje nikotinom
e. Visak pesticide u tkivima
a. Kalcijum Ca Mleko, jogurt, sir i drugi mleni proizvodi su dobri
izvori kalcijuma i smatra se da su to glavni izvori u ishrani. Dobri
izvori kalcijuma su i brokoli, kelj, karfiol, soja, kikiriki, seme
suncokreta, orah, konzervirana riba sa kostima, voda bogata
kalcijumom. Neke namirnice se takoe obogauju kalcijumom (hleb,
sokovi, cerealije).

b. Serumsko gvozdje Fe
c. Cink Zn
Nalazi se u koi, miiima, kostima, jetri, bubrezima, guterai, oima i, kod

vitamini.
Gubitak mikroelemenata ima:
- osoba obolelih od hroninih i
tekih bolesti
gastrointestinalnog trakta
- kod osoba koje u duem
periodu primaju hranu putem
infuzija
- kod pacijenata na dijalizi
- usled dranja dijeta u cilju
mravljenja
- trudnice
- osobe koje ne jedu meso

mukaraca, u prostati. U organizmu se ne stvaraju rezerve cinka, tako da se on

mora redovno unositi putem hrane ili suplementima.
Cink ima vanu ulogu u rastu i razvoju, funkcionisanju imunog sistema,
nervnog sistema i reprodukciji. Neophodan je za delovanje oko 100 razliitih
enzima i utie na proizvodnju raznih hormona.
Svojom ulogom u ispravnom funkcionisanju imunog sistema, titi nas od
prehlada, gripa i drugih infekcija. Suplementi cinka mogu da pomognu
organizmu u leenju reumatoidnog artritisa, lupusa, sindroma hroninog umora.
Koristi se u leenju steriliteta, odrava zdravlje prostate, kod osoba sa
dijabetesom poboljava nivo insulina, pomae kod smanjene aktivnosti titne
lezde. Ubrzava izleenje rana i iritacija koe, pa se zato koristi za leenje akni,
ekcema, opekotina i psorijaze. Kod starijih osoba usporava gubitak vida
uzrokovan degeneracijom ute mrlje.

d. Selen Se

15. Teski metali

16. Aminokiseline

17. Endokrini
sistem
Svaka lezda u endokrinom
sistemu oslobaa odreene
hormone u krvotok. Ovi hormoni
putuju kroz krv do drugih elija i
pomau kontrolu ili koordinaciju
mnogih procesa u telu.
Endokrina bolest koja nastaje
kada lezde stvaraju previe ili
premalo nekog endokrinog
hormona, i to se zove
hormonska neravnotea.
Endokrini sistem kontrolie
ravnoteu hormona u krvotoku.
Ako vae telo ima previe ili
premalo odreenog hormona,
sistem signalizira odreenim

a. Olovo
b. Kadimijum
c. Arsenik
d. Hrom
e. Merkur
a. Lizin
b. Triptofan
c. Fenilalanin
d. Metionin
e. Treonin
f. Isoleucin
g. Leucine
h. Valin
i. Histidin
j. Arginin
a. Indeks lucenja stitne zlezde
HIPOTIREOZA je stanje smanjene funkcije titaste lezde koje se
karakterie usporenim radom srca, pospanou, umorom, usporenou,
dobijanjem na teini, poveanjem kocentracije masnoe u krvi, malokrvnou,
zatvorom stolice te pojavom otoka lica i tela. U teem sluaju koji se naziva
miksedem moe doi do oteenja sranog miia i mentalnih poremeaja.
Dijagnoza se postavlja na osnovu: lokalnog nalaza, tj. pregleda titaste lezde
pipanjem, laboratorijskih analiza, ultrazvunog pregleda, iglene biopsije vora i
eventualno scintigrafije titaste lezde (tzv. hladni vorovi). Odlazak kod
rndrokrinologa. Namirnice bogate jodom (jodiranu so, morsku ribu spremljenu
sa to manje masnoe, argarepu i brokoli) umanjuju rizik, dok ga stres
poveava.
www.planetazdravlja.com/poremecaji-stitne-zlezde-simptomi-uzroci-i-lecenje

b. Indeks paratiroidnog lucenja hormona

Paratiroidne lezde lue hormon (parathormon) koji regulie ravnoteu u
metabolizmu fosfora i kalcijuma.
prekomerna aktivnost paratiroidnih lezda:
- Moe doi do stvaranja kamena u bubregu i kasnije do poremeaja bubrene
funkcije.
- Moe prouzrokovati povlaenje kalcijuma iz kostiju.
nedovoljna aktivnost paratiroidnih lezda (hipoparatiroidizam):
-Iznenadne spazme i greve u raznim miiima.
-U teim sluajevima dug tetanifini gr sa karakteristinim nevoljnim

lezdama da isprave problem.

Hormonska neravnotea se
moe javiti ako sistem ne moe
da kontrolie nivo hormona u
krvotoku, ili ako telo ne oisti
krvotok od vika hormona.

kontrakcijama miia ili konvulzijama.

Leci se uzimanjem vitamin D i kalcijuma

c. Indeks nadbubrezne zlezde

Dve lezde koje se nalaze na vrhu bubrega i oslobaaju hormon kortizol
(hormon stresa). Svaka se sastoji od srzi i korena.
Srz lici- adrenalin i noradrenalin ( stimulise srce, povecava secer u krvotok,
smanjuje misicni zamor). Ono priprema telo za akciju kao odgovor na opasnost
ili stres, na primer. Njegovo luenje priprema organizam za borbu ili beg.
Kora odrzava ravnotezu vode i soli u organizmu, upotrebu secera,
belancevina i masti, stvaranje hemijskih supstanci potrebnih za reagovanje
organizma na stres, napor i povredu.

d. Indeks lucenja hipofize

lezda u oblasti mozga iza sinusa. esto se naziva gospodarica lezda, jer
utie na mnoge druge lezde, posebno tiroidne. Problemi sa hipofizom mogu
da utiu na rast kostiju, kod ena na menstrualni ciklus, kao i na luenje
majinog mleka.

e. Indeks lucenja epifize

lezda u blizini centra mozga koja regulie spavanje

f. Indeks lucenja grudne zlezde timus

lezda u gornjem delu grudi koja pomae razvitak imunog sistema u
organizmu, u ranom uzrastu.

18. Imuno sistem

g. Ukupno lucenje svih zleszdi

a. Indeks limfnih cvorova
sluze za odbranu od infekcija. Povecavaju se kod upale ili kod zlocudnih
bolestial.

b. Indeks imuniteta krajnika

igraju znaajnu ulogu u odbrani organizma od razliitih bolesti. One su deo
imunolokog i limfnog sistema, a zadatak im je da spree da u telo prodru
bakterije i virusi, uzronici oboljenja. Zbog ove uloge esto stradaju: delujuju
kao suner koji skuplja neistou, kod osoba sa slabije razvijenom otpornocu
ili prilikom znaajnijeg pada imuniteta esto pokleknu pred najezdom mikroba,
te dolazi do zapaljenja. Upala krajnika (tonzilitis), ili gnojna angina grla.
Higijena ruku. Pusenje ostecuje sluznicu grla.

c. Indeks kostane srzi

Kostana srz proizvodi crvena i bela krvna zrnca (leukociti sluze za odbranu
od virusa). Iz kostane srzi kuka se uzimaju maticne celije.

19. Prostate
20. Muska
seksualna funkcija
21. Koza

d. Indeks slezne
e.Indeks timusa grudne zlezde
f. Indeks imunoglobina
g. Indeks disajnih organa
h. Indeks zeludca
i. Indeks imuniteta luznica
a. Stepen uvecanja prostate
b. Stepen kalcifikacije prostate
c. Sindrom Prostatisa
a. Testosteroni
b. Gonadropin
c. Predajnik erekcije
a. Indeks slobodnih radikala u kozi
b. Indeks kolagena koze elasticnost koze
c. Indeks masnoce koze
d. Indeks imuniteta koze

22. Oci

23. Alergije

24. Vitamini
25. Gojaznost

e. Indeks vlaznosti koze

f. Gubitak vlaznosti koze
g. Indeks crvenila koze
h. Indeks elasticnosti koze
i. Indeks melanina mladezi
j. Ineks pega, fleka i rosavosti koze
a. kesice ispod oiju,
b. kolagen - naborani kapci,
c. tamni krugovi,
d. limfna opstrukcija,
e. oputanje po vertikali,
f. edemi,
g. aktivnost elija oka,
i. vizuelni zamor
index alergije na alkohol,
polen,
injekcije,
hemijske proizvode,
na boju, na prainu,
na dim,
na farbu za kosu,
ivotinjsku dlaku,
na metalni nakit,
na morsku hranu,
na mleko
a. koeficijent abnormalnog metabolizma lipida prijavljuje
usporenost metabolizma

b. abnormalnosti braon masnog ktiva,

c. hiperinsulinemije,
d. abnormalnosti nukleusa hipotalamusa,
e. abnormalnog sadraja triglicerida

26.Kosti indeks
rasta
27. Koenzimi
28. Sperma i seme
29. Kanali i
sredstva
obezbedjivanja
30. Puls srca I
mozga

a. zapremina,
b vreme likvifikacije,
c. broj i stepen smtrnosti spermatozoida

31. Masnoce u
krvi

32. Kolagen

33. Analiza
telesnih elemenata

a. Gustina krvi
b. ukupan holesterol
c. trigleciridi
d. HDL dobar holesterol
e. LDL los holesterol
f. Neutralne masti lipidi
g. Cirkulacija imunog kompleksa
oi,
zubi,
kosa i koa,
endokrini sistem,
cirkulatorni sistem,
digestivni sistem,
imuni sistem,
motoriki sistemi,
miino tkivo,
metabolizam masti,
detoksifikacija,
reproduktivni sistem,
nervni sistem,
skelet
a. Analiza komponenata ljudskog tela
b. Analiza masti visina, tezina (prosecna visina muskaraca 172cm,
prosecna visina zene 162cm) , misicna masa (misic je od 38% - 48% tezine),
sadrzaj masti, sadrzaj masti u procentima
(M normalno 14% - 20%, visak kg 20% - 25% i gojaznost >30% ,
Z normalno 17% - 24%, visak kg 25% - 30% i gojaznost >30 %), odnos
abdominalne masti

c. Stepen gojaznosti
d. Bazalni metabolizam
e .elije telesne mase
f .Nutritivne vrednosti organizma
g. Kontrola teine Ciljana teina, Potreban gubitak kilograma, Gubitak
masnih naslaga, Gubitak miine mase

34. Ginekologija

35. Dojke

h. Forma tela
a. enski hormone
b. Gonadotropin
c. Prolaktin
d. Progesteron
e. Vaginalna infekcija upalni process
f. PID coefficient
g. Upala jajnika i jajovoda
h. Upala grlia materice secret
i. Koeficijent ciste jajnika
a. Koeficijent hiperplazije mlenih lezda,
b. koeficijent akutnog mastitisa,

36. Menstrualni
ciklus

c. koeficijent hroninog mastitisa,

d. koeficijent enokrine dikrasije,
e. koeficijent adenoma dojke
a. beta hormon,
b .referentni protein,
c. fibrinogen,
d. brzina sedimentacije

Dobijene izmerene vrednosti sa oznakom

Minus (-) oznaavaju normalne vrednosti.
Jedan plus (+) oznaava manji poremeaj izmerenih vrednosti u odnosu na normalnevrednosti parametara;
Dva plusa (++) pokazuju vei poremeaj u odnosu na normalne vrednosti parametara.
Tri znaka plus (+++) pokazuje veliki poremeaj u odnosu na normalne vrednosti parametara ili ukazuje na ve
ispoljeno akutno ili hronino stanje u organizmu.