Predgovor

Rukopis koji student ima pred sobom predstavlja trece preradjeno kao i
dopunjeno izdanje zbirke zadataka iz Analize I, koja je prvi put izasla 1995
godine. Iako je tada kod nas postojalo vise zbirki zadataka iz Analize I, kako
na nasem tako i na ruskom jeziku, nasa metodska zbirka resenih ispitnih i
drugih zanimljivih zadataka, izazvala je interes studenata matematike, teorijske zike i nekih tehnickih fakulteta (specijalna grupa ETF). U ovom novom
izdanju otklonili smo greske i propuste prva dva izdanja i dodali dosta novih
zadataka koji ce znacajnije pomoci studentima u pripremi ispita iz Analize
I. Na kraju knjige smo u posebnom dodatku pored nekih osnovnih formula
naveli i glavne teoreme Analize I. Sluzeci se citiranom literaturom, u zbirci
smo naveli vise od 600 zadataka, od toga preko 400 resenih i oko 200 za
samostalni rad. Mnogi od tih zadataka su bili na ispitima na fakultetima
u Beogradu ili Kragujevcu. Pojedini zadaci su sa takmicenja studenata u
Rusiji. Tekst smo kompjuterski obradili koristeci Latex-2erme TCI Software iz Novog Meksika. Zahvalni smo recenzentima dr Ljiljani Petrovic i
dr Milanu Jovanovicu koji su svojim predlozima dosta doprineli da prvo tj.
se tice ovog izdanja knjige, posebno
drugo izdanje bude kvalitetnije. Sto
smo zahvalni profesoru Dusanu Georgijevicu na korisnim sugestijama koje
nam je dao u vezi prve glave knjige. 10. septembra 2014, Beograd Stojan
Radenovic, radens@beotel.rs

Sadr
zaj
1 Nizovi
1.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2 Reeni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5
5
7

2 Redovi
49
2.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
2.2 Reeni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
3 Neprekidnost
81
3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
3.2 Reeni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
4 Diferencijabilnost
93
4.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
4.2 Reeni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
5 Ispitivanje funkcije
105
5.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
5.2 Reeni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
6 Integrali
135
6.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
6.2 Reeni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
7 Razni zadaci
171
7.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
7.2 Reeni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
8 Dodatak

239

SADRZAJ

Glava 1

Nizovi
1.1

Uvod

Rekurentno zadati nizovi zauzimaju najvie prostora u ovoj glavi zbirke

zadataka. Cilj nam je da studentima pomognemo da ovaj tip problema o
nizovima bolje savladaju. Najvie cemo primenjivati teoremu o postojanju
granicne vrednosti monotonog i ograni
cenog niza. Verujemo da ce stav
iznet na samom pocetku dosta pomoci studentima da mnoge nizove ispituju
elementarno-bez, na primer, Banahovog stava o nepokretnoj tacki. U
nekim primerima koristicemo teoremu o ukljetenju: Ako je xn zn yn
i ako nizovi xn i yn imaju granicnu vrednost jednaku a, onda i niz zn ima
granicnu vrednost jednaku a.
Neka je niz xn realnih brojeva zadat rekurentno, tj. x1 je proizvoljan
broj, a xn+1 = f(xn ) za n 1, gde je f funkcija denisana na nekom
razmaku u R ili na celom R. Za domen funkcije uzimamo (videce se iz
primera koji slede) onaj razmak u R iz koga se funkcijom f dobijaju clanovi
niza. Kada student na ispitu dobije ovakav zadatak on pokuava da dokaze
monotonost i ograni
cenost i onda prema poznatom stavu zakljucuje da
niz konvergira. Ta dva svojstva kod vecine primera proisticu iz odgovarajucih osobina same funkcije f. Smatramo da ce sledeci stav pomoci vecini
studenata koji za ispit pripremaju zadatke ovog tipa.
Stav 1.1 Neka je E R razmak i neka f : E R tako da je f (E) E.
Neka je zatim x1 E i xn+1 = f(xn ) za n 1 niz zadat rekurentno. Onda
imamo:
10 Ako je f rastuca (neopadajuca) funkcija na E, niz xn je monoton
(raste, ne opada, opada, ne raste);
5

GLAVA 1. NIZOVI

20 Ako je f opadajuca (nerastuca) funkcija na E, onda niz xn nije

monoton, ali su podnizovi x2n1 i x2n monotoni i to jedan raste a drugi
opada.
10 Neka je, na primer, x1 < x2 . Tada se indukcijom lako dokazuje
da je xn rastuci (neopadajuci) niz. Stvarno, ako je xn < xn+1 , tada je
xn+1 = f(xn ) f(xn+1 ) = xn+2 . Slicno, ako je x1 > x2 , tada se ponovo
indukcijom dokazuje da je xn opadajuci (nerastuci) niz.
20 Ako je, na primer, x1 < x3 , tada je x2 = f (x1 ) f(x3 ) = x4 . Na
osnovu toga je x3 = f(x2 ) f(x4 ) = x5 , itd. Znaci indukcijom se dokazuje
da podniz x2n1 raste a x2n opada. U slucaju kada je x1 > x3 onda podniz
x2n1 opada, a x2n raste.
Napomena. Slucaj 20 se svodi na slucaj 10 na sledeci nacin: Ako je f
opadajuca (nerastuca) funkcija onda je ff = f 2 rastuca (neopadajuca)
i kako je x2n+2 = (f f) (x2n ) odnosno, x2n+1 = (f f) (x2n1 ) to su podnizovi x2n i x2n+1 monotoni na osnovu 10 .
Naravno, prethodni stav se moze koristiti u onim primerima u kojima je
funkcija f monotona. Takvi su sledeci nizovi:
1
1. x1 R+ , xn+1 = 1+x
, n 1;
n
1
i E =
Iz x1 > 0 sledi da je xn > 0 za svako n N, te je f(t) = t+1
]0, +[ .
2. x1 ], 0[ , xn+1 = exn 1, n 1;
Iz x1 ], 0[ sledi da xn ]1, 0[ za svako n 2. To se dokazuje
indukcijom na osnovu osobina funkcije t et 1. Dakle, ovde je f (t) = et 1,
E = ], 0[ .
n
3. x1 R+ , xn+1 = 1+x
2+xn , n 1;
Vidi se (dokaz indukcijom) da je xn > 0 za svako n N. Ovde je E = R+ ,
f(t) = 1+t
2+t .

4. x1 R+ , xn+1 = 1 + xn , n 1.

Svi clanovi niza su pozitivni, te je E = R+ , , f (t) = 1 + t.

U svim primerima od 1 do 4 funkcija f je monotona. Stvarno, f (t) =
1
(t+2)
caju 1. U primeru 2 f (t) = et > 0, za
2 < 0, za svako t E u slu

svako t E, a u primerima 3 i 4 ispunjeno je f (t) =

1
(t+2)2

> 0, za svako

1
t E, odnosno, f (t) = 12 t+2
> 0, za svako t E. Neka student nacrta
grake navedenih funkcija.
U poslednja tri slucaja niz je monoton (zavisi od odnosa prvog i drugog
clana), a u primeru 1 niz nije monoton. Njegovi podnizovi x2n1 i x2n su
monotoni, i to jedan raste a drugi opada.

1.2. REENI ZADACI

Ako funkcija f, koja reprodukuje clanove niza, zadovoljava uslove 10 ili

20 stava 1.1, i ako je pritom ogranicena, onda postoji lim xn u slucaju 10 ,
n+

tj. postoje lim x2n1 i lim x2n u slucaju 20 . U drugom slucaju iz uslova
n+

n+

x2n = f(x2n1 ) i x2n+1 = f(x2n ), prelaskom na granicne vrednosti (ako je,

na primer, funkcija f neprekidna) dobija se sistem jednacina za odreivanje
granicnih vrednosti podnizova x2n1 i x2n . Po pravilu se dobija da su te
granicne vrednosti jednake, to predstavlja lim xn . Ako je funkcija f
n+

neogranicena, onda se u oba slucaja indukcijom ili nametanjem uslova na

prvi clan, dobija ogranicenost ili neogranicenost niza. Odatle sledi njegova
konvergencija ili divergencija.
U prethodnim primerima 1, 2 i 3, funkcija f je ogranicena, a u primeru
4 je neogranicena.

1.2

Reeni zadaci

U sledecim primerima nizova koji su zadati rekurentno pridrzavacemo

se, kad god je to moguce, stava 1.1. Savetujemo studentima da na ispitu,
ako koriste na metod, detaljno obrazloze stav, uz dokaz indukcijom.
1.1. Neka je x0 = a, xn = exn1 1, n 1, dati niz. Ispitati njegovu
konvergenciju u zavisnosti od parametra a.
Za a = 0, svi clanovi niza xn su jednaki nuli i niz je onda konvergentan.
Neka je a > 0. Posmatrajmo funkciju f(t) = et 1, t > 0. Ona je u svom
domenu rastuca i kako je x1 = ea 1 > a = x0 , to je prema stavu 1.1
niz rastuci. On je tada konvergentan ako i samo ako je ogranicen odozgo.
Moguca granicna vrednost se dobija reavanjem jednacine x = ex 1. Lako
se dokazuje da je x = 0 jedino reenje. Zaista, posmatranjem funkcija
f1 (x) = ex x i f2 (x) = 1, dokazuje se da f1 ima minimum za x = 0, koji
iznosi tacno 1. Dakle, ako niz konvergira onda je lim xn =sup xn = 0 a,
n+

to je kontradikcija, jer je a > 0. Ako je a < 0, posmatrajmo istu funkciju

f(t) = et 1, ali za t < 0. Niz je opet prema stavu 1.1 rastuci, jer je i u
ovom slucaju x1 = ea 1 > a = x0 , ali je i ogranicen odozgo, to se dokazuje
indukcijom. Zaista, ako je xn < 0, tada je xn+1 = exn 1 < 1 1 = 0.
Dakle, samo za a 0, dati niz konvergira i lim xn = 0.
n+

Napomena. Nejednakost ex x + 1 je tacna za svako x R i cesto se

koristi.
1
1.2. Dat je niz x1 = 0, xn+1 = 1+x
, n 1. Naci lim xn .
n
n+

GLAVA 1. NIZOVI

1
Ovde je xn+1 = f (xn ), gde je f(t) = 1+t
, t > 0. Sobzirom da je
1

f (t) = (1+t)2 < 0, funkcija f opada za t > 0. Zato se niz raspada na

podnizove x2n1 i x2n .Kako iz t > 0, sledi 0 < f(t) < 1, oba podniza
su ogranicena, tj. postoje lim x2n1 = x i lim x2n = x . Iz uslova
n+

x2n1 =

n+

1
1
i x2n =
,
1 + x2n2
1 + x2n1

prelaskom na granicne vrednosti levih i desnih strana (to je moguce-zato?)

dobijamo da je x = x . Odatle sledi da postoji lim xn = x, koji je reenje
n+

jednacine x =
x=

51
2

1
1+x ,

tj. jednacine x2 x + 1 = 0. Kako je x 0, to je

= lim xn .
n+

1.3. Dat je niz: x1 = 2000 i xn = 21xn1 za n 2. Naci lim xn .

n+

Iz date rekurentne veze sledi da je xn > 0 za svako n N. Ovde je

f(t) = 21t , t E = R+ . Kako je f (t) = 21t ln 2 < 0, to prema stavu
1.1 niz xn nije monoton, ali su podnizovi x2n1 i x2n monotoni i za njih je
21999 = x2 < x4 < < x2n < < x2n1 < < x3 < x1 = 2000
tj. x2n1 opada, a x2n raste. Iz ogranicenosti funkcije f na E sledi ogranicenost
niza xn sa obe strane, tj. 21999 xn 2000 za svako n N. Ovo dalje
znaci da postoje lim x2n1 = x i lim x2n = y i y x. Brojevi x i y su
n+

n+

prema rekurentnoj vezi reenja sistema jednacina

y = 21x x = 21y ,
i

lim

n+

xn postoji ako i samo ako je x = y = lim

n+

xn . Pokazacemo da

navedeni sistem ima jedinstveno reenje x = y = 1, to je i granicna vrednost

niza xn . U tu svrhu analiziracemo funkciju
1x

F (x) = 212
Za nju je F (0+ ) =

1
2

x.

i F (+) = . Zatim je



1 21x ln 2 1

1x

= 212
21x (1 x) (ln 2)2 1
1x

F (x) = 212

1x

= 212
= 2

21x (ln 2)2 1

2x21x

(ln 2)2 1.

1.2. REENI ZADACI

Ako je F (x) < 0 za svako x > 0, onda F opada i ima jedinstvenu nulu
x = 1. Za funkciju F je: F (0+ ) = (ln 2)2 1 < 0 i F (+) = 1. Zatim
je



1x
(ln 2)3 2 x 21x
F (x) = 22x2



1x
= 22x2
(ln 2)3 1 + 21x ln 2 .

Znak drugog izvoda F funkcije F jednak je znaku funkcije G (x) = 1 +

21x ln 2. Za nju je: G (0+ ) = 2 ln 2 1 = ln 4e > 0, G (+) = 1+ kao i
G (x) = 21x (1 x) (ln 2)2 = 21x (ln 2)2 < 0.
Dakle funkcija G ima samo jednu nulu x0 . Izracunajmo F (x0 ) :
F (x0 ) = 21+1x0 2
= 21
jer je 21

1x0

ln ln 2
ln12
ln 2

ln ln 2
ln12
ln 2

(ln 2)2 1

(ln 2)2 1 < 0

<

1
.
(ln 2)2

Poslednja nejednakost je ekvivalentna nejednakosti



ln ln 2
1
1

ln 2 < 2 ln ln 2
ln 2
ln 2
tj. nejednakosti
koja je tacna, jer je

ln 2 ln ln 2 1 < 2 ln ln 2,

2
1
< ln
ee > 4.
e
ln 2
Napomena. Kod nekih nizova zadatih rekurentno granicna vrednost
se dobija reavanjem sistema: y = f (x) x = f (y) , gde je f funkcija koja
reprodukuje clanove niza.
2xn
1.4. Dat je niz: x1 = a, xn+1 = 1+x
ci lim xn za razne
2 , n 1. Na
ln

n+

vrednosti parametra a.
Ovo je primer niza gde pridruzena funkcija koja reprodukuje clanove
niza nije monotona. Zato razlikujemo vie slucajeva za vrednost broja a.
Ako je a = 0 svi clanovi niza su jednaki nuli i tada je lim xn = 0. Neka je
n+

a > 0. Onda je xn > 0 za svako n N, a sa druge strane je xn+1 1 takoe

za svako n. Zaista, to sledi iz nejednakosti 1+x2n 2xn , koja je ekvivalentna
(1x2n )
nejednakosti 2xn (1 + x2n )1 1. Zatim je xn+1 xn = xn1+x
0, jer je
2
n

10

GLAVA 1. NIZOVI

0 < xn 1, tj. niz xn ne opada. Ovo dalje znaci da postoji lim xn = x.

n+

2x
Iz jednacine x = 1+x
2 , sledi da je x = 1 ili x = 0 ili x = 1. Kako je
niz rastuci, to je lim xn = 1. Preputamo studentu da sam ispita slucaj
n+

a < 0. Tada ce se dobiti da je lim xn = 1.

n
Napomena. U prethodnom primeru nismo konvergenciju ispitivali
prema stavu 1.1. Zato?

1.5. Neka je a1 = 2, an+1 = 2 + an , n 1. Dokazati da niz an

konvergira, kao i da je an < 2 za svako n N.
Indukcijom dobijamo
da su svi clanovi niza pozitivni. Zato posmatra

jmo funkciju f (t) = 2 + t za t > 0. Kako je tada f (t) = 14 1 > 0,

2+ tt

2>
to je funkcija f rastuca. S obzirom da je a2 = 2 + a1 = 2 +

2 = a1 , niz an je rastuci. On je onda konvergentan ako i samo ako je

ogranicen odozgo. Ogranicenost
se dokazuje indukcijom po n. Stvarno,
tvrenje je ta
c
no
za
1,
tj.
2 < 2. Neka je an < 2. Tada je an+1 =


2 + an < 2 + 2 < 2, odnosno, an+1 < 2. Dakle, postoji lim an .

n+

1.6. Ako je x1 = 0, xn+1 =

xn +2
xn +1 ,

n 1, naci lim xn .
n+

Indukcijom se dokazuje da je xn > 0 za n 2. Zato posmatrajmo

1
funkciju f(t) = t+2
ciji je izvod f (t) = (t+1)
2 < 0. Dakle, prema
t+1 , t > 0,
stavu 1.1 niz se raspada na podnizove x2n1 i x2n . Kako je f(0) = 2,
a funkcija opada i s obzirom da je lim f (t) = 1+ , to je 1 < xn 2 za
t+

svako n 2. Zato oba podniza imaju granicne vrednosti jednake respektivno

a i b, tj. x2n1

 a i x2n b, kad n +. Iz sistema jednacina
b+2
a+2
a = b+1 b = a+1 , sledi da je a = b. Onda granicnu vrednost nalazimo

iz jednacine: x = x+2
cine x2 = 2, iz koje sledi da je
x+1 , odnosno iz jedna

lim xn = 2, jer je lim xn 1.

n+
n+

1.7. Neka je a > 0, x1 = a i xn+1 = a + xn , n 1. Ispitati

konvergenciju datog niza i naci lim xn .
n+

Ovde je f (t) = a + t, t > a. S obzirom da je f (t) = 21a+t > 0 za

t > a i da je x1 < x2 , dati niz je rastuci. On je onda konvergentan ako i
samo ako je ogranicen odozgo. Naimo
mogucu granicnu vrednost. Ona se

2
dobija reavanjem jednacine: t = a + t, odnosno
jedna
cine: t  t a =
1
0 za t 0 (zato?). Njena reenja su t1,2 = 2 1

1 + 4a . Kako je
1
xn > 0, to je lim xn 0. Dakle, imamo da je 2 1 + 1 + 4a moguca
n+

granicna vrednost. Ogranicenost niza se ne moze dobiti iz funkcije, jer ona

nije ogranicena odozgo. Kod ovakvih primera treba pokuati sa dokazom

1.2. REENI ZADACI

11

da je xn l, gde je l moguca granicna vrednost u slucaju da niz xn ne

opada, ili sa l xn u slucaju da niz ne raste. Naravno, to se dokazuje
indukcijom.
U ovom
primeru
se to jednostavno dobija. Zaista, imamo da


je a < 12 1 + 1 + 4a , odnosno da je (2 a 1)2 < 1
+ 4a,odakle je

4 a < 0. Dakle, tvrenje je
tacno

je xn < 12 1 + 1 + 4a .

za 1. Neka
1
Treba pokazati da je xn+1 < 2 1 + 1 + 4a . To sledi iz niza ekvivalentnih
nejednakosti:

1

1 + 1 + 4a ,
a + xn <
2

4 (a + xn ) < 1 + 2 1 + 4a + 1 + 4a,


4xn < 2 1 + 1 + 4a ,


1

xn <
1 + 1 + 4a .
2

Znaci, niz je ogranicen odozgo i postoji lim xn =

n+

1
2



1 + 1 + 4a .

1.8. Niz an zadovoljava uslove: 2 < a1 < 3 i 5an+1 = a2n + 6, n 1.

Dokazati da je niz konvergentan i naci lim an .
n+

Ovde je f(t) = 15 t2 + 65 , t > 0, tj. E = R+ , jer su svi clanovi

niza pozitivni (zato?). Na tom skupu f je rastuca funkcija i ocigledno
preslikava segment [2, 3] na njega samog (nacrtati sliku). Zato je za sve
n N : 2 < an < 3. Kako je an+1 an = 15 a2n + 65 an = 15 (an 2)(an 3),
to je niz an opadajuci, dakle, postoji lim an . Neka student obrazlozi zato
n+

je lim an = 2.
n+


2 +x2
n
1.9. Niz xn je denisan sa 0 < x1 < b, xn+1 = aba+1
, a > 0, n 1.
Ispitati konvergenciju niza xn i naci lim xn ako postoji.
n+

Vidimo
da su svi clanovi niza pozitivni. Zato posmatrajmo funkciju

ab2 +t2
t
+

f(t) =
> 0
a+1 , t > 0, tj. E = R . Kako je f (t) =
2
2
(a+1)(ab +t )

na E, to je funkcija rastuca. Nije teko proveriti da je x2 > x1 , to na

osnovu stava 1.1
 znaci da niz raste. Moguca granicna vrednost je reenje
2

+x
, tj. x = b ili x = b. Iz cinjenice da je xn > 0 sledi
jednacine: x = aba+1
da je lim xn = b, ako pokazemo da je niz ogranicen odozgo. Meutim,
n+

indukcijom se lako dokazuje da je za svako n N ispunjeno xn b. Dokaz

je isti kao u primeru 7.
n +2
1.10. Odrediti granicnu vrednost niza xn , ako je x1 = 1, xn+1 = 4x
xn +3 ,
n 1.

12

GLAVA 1. NIZOVI

+
Imamo da je xn > 0 za svako n N i onda je f(t) = 4t+2
t+3 , t E = R .
10
Kako je f (t) = (t+3)
ci jer je x2 = 32 > 1 =
2 > 0 na E, niz xn je rastu

x1 . Moguca granicna vrednost se dobija kao reenje jednacine: x = 4x+2

x+3 ,
2
odnosno jednacine x x 2 = 0. Odavde se dobija da je x = 1 ili x = 2.
Iz xn > 0 sledi da je x = 2 moguca granicna vrednost. Dokaz da je xn < 2
za svako n N je isti kao u primeru 7. Na osnovu recenog sledi da je
lim xn = 2.
n+

1.11. Ispitati konvergenciju niza xn denisanog sa x1 = 1, xn+1 =

n 1.
Kako je x1 = 1, tada je 0 < x2 < 23 < 1, tj. indukcijom se moze
t
dokazati da je 0 < xn < 1 za svako n N. Zato je f (t) = t+sin
3 , t > 0. Iz
1+cos t

ocene f (t) = 3 0, imamo da niz opada jer je x2 < x1 . Iz ogranicenosti

odozdo sledi da postoji lim xn i ta granicna vrednost je nenegativna.
xn +sin xn
,
3

n+

x
Ocigledno je ona reenje jednacine: x = x+sin
tj. ekvivalentne jednacine:
3
2x = sin x, cije je reenje x = 0.
Napomena. Da bismo dokazali da jednacina 2x = sin x ima jedinstveno
reenje x = 0, posmatracemo funkciju g(x) = 2x sin x i njen izvod g (x) =
2 cos x. Ocigledno je g (x) > 0 za svako x R, to znaci da je funkcija f
rastuca, dakle ne moze imati dve razlicite nule.
1.12. Naci lim xn ako je x1 = 1, xn+1 = 12 , n 1.
xn +1

n+

Ocigledno je za svako n N : 0 < xn 1. Zato posmatrajmo funkciju

f (t) = t21+1 , t > 0. Ona preslikava razmak ]0, +[ u razmak ]0, 1]
]0, +[ = E. Poto je f (t) = 2 t 3 < 0 za svako t E, to prema
(t +1) 2

satvu 1.1 niz nije monoton ali podnizovi x2n , x2n1 su monotoni i to jedan
raste a drugi opada. Dalje, x2n i x2n1 su konvergentni i ako njihove limese
oznacimo redom sa x i x , imamo sledece:
1
1
x =
x =
x 0 x 0.
2
2
x +1
x +1

Odatle dobijamo da je x = x . To dalje znaci da niz xn konvergira i da se

njegova granicna vrednost x dobija iz uslova:
1
x=
x 0.
2
x +1

51
Odatle je x =
2 .
Napomena. Ne moramo uvek znati koji od nizova x2n i x2n1 raste,
odnosno opada.

1.2. REENI ZADACI

13

1.13. Dati su nizovi xn i yn tako da je x0 , y0 > 0 i

xn+1 =

x2n
yn2
i yn+1 =
, n 0.
xn + yn
xn + yn

Naci lim xn i lim yn .

n+

n+

Indukcijom sledi da su svi clanovi oba niza pozitivni. Zbog toga je za

svako n N ispunjeno xn+1 < xn i yn+1 < yn , tj. oba niza opadaju. Dakle,
postoje lim xn i lim yn . Oznacimo ih redom sa x i y. Primetimo jo i
n+

sledece jednakosti

n+

yn+1 xn+1 =

yn2 x2n
= yn xn = = y0 x0 ,
yn + xn

koje su tacne za svako n N. Stoga za nalazenje granicnih vrednosti nizova

xn i yn imamo sledeci sistem jednacina:

y x = y0 x0 x(x + y) = x2 y(x + y) = y 2 .

Odavde sledi da je xy = 0, odnosno da je x = 0 ili y = 0. Kako je x + y = 0,

x 0, y 0, to je
(y x = y0 x0 i x = 0) (y x = y0 x0 i y = 0) .

Dakle, immo da je x = 0 i y = y0 x0 ili y = 0 i x = y0 x0 .

1.14. Dat je niz x1 R i xn+1 = x2n , n 1. Ispitati konvergenciju niza
xn u zavisnosti od parametra x1 .
Ako je x1 = 0, tada je xn = 0 za svako n N i lim xn = 0. Ako je
n+

zatim x1 = 1, tada je xn = 1, n 2 i lim xn = 1. Ako x1 ]1, 0[ ili

n+

x1 ]0, 1[ , tada se indukcijom moze dokazati da xn ]0, 1[ , n 2. Dakle,

tada je niz xn ogranicen. Inace je xn+1 xn = x2n xn = xn (xn 1) < 0,
tj. xn . Zato postoji lim xn = x. Granicna vrednost x se onda dobija
n+

reavanjem jednacune: x = x2 , cija su reenja x1 = 0, x2 = 1. S obzirom da

niz xn opada, to je lim xn = 0. Lako se dokazuje da za x1 < 1 ili x1 > 1
n+

niz nema granicnu vrednost. Obrazloziti.

1.15. Neka je a > b > 0. Deniimo nizove
a1 =

a+b
an + bn
, b1 = ab, ..., an+1 =
, bn+1 = an bn , n 1.
2
2

Dokazati da su oni konvergentni i da imaju jednake granicne vrednosti.

14

GLAVA 1. NIZOVI

Indukcijom dokazujemo da su oba niza pozitivna. Zatim je 0 < bn+1

n
n
an+1 i an+1 = an +b
an +a
2
2 , tj. niz opada. Iz nejednakosti bn+1 =


an bn b2n = bn , sledi da niz bn raste. Preciznije receno, an ne raste, a

bn ne opada. Dakle, dobili smo sledece nejednakosti b1 b2 bn+1
an+1 an a1 , tj. niz an je ogranicen odozdo, a niz bn odozgo, pa
prema poznatom stavu sledi da postoje lim an = A i lim bn = B. Iz
n+
n+
svake od jednakosti A = A+B
,
B
=
AB,
sledi
A
=
B.

2
1.16. Za koje a R niz x0 = a, xn = x2n1 + xn1 , n 1, konvergira?

Iz date veze imamo da je xn xn1 = x2n1 0, n 1, to znaci

da niz xn ne opada. Zato je on konvergentan ako i samo ako je ogranicen
odozgo. Moguca granicna vrednost datog niza je reenje jednacine t = t2 +t,
koje iznosi t = 0. Dakle, ako niz xn konvergira, tada je lim xn =sup xn =
n+

0 x0 = a. Odavde sledi da za a > 0 niz nije konvergentan. Funkcija

koja reprodukuje clanove niza data je sa f(x) = x2 + x. Odavde sledi da za
x0 = a < 1 imamo da je x1 > 0, to je nemoguce u slucaju da granicna
vrednost niza postoji. Inace, da bi niz konvergirao (jer ne opada) potrebno
je i dovoljno da bude odozgo ogranicen. Ako a [0, 1] , koristeci grak
funkcije f vidimo da je niz ogranicen odozgo. Zaista, za a ]0, 1[ sledi
 da je
14 xn < 0, n N. Ovo tvrenje je tacno za 1, jer je x1 = f(a) 14 , 0 .
Ako je 14 xn < 0, tada je i 14 xn+1 <0, jer je xn+1 = f (xn ), a data
funkcija preslikava segment [1, 0] na 14 , 0 . (Neka student nacrta sliku).
Dakle, niz xn konvergira ako i samo ako a [1, 0] .
1.17. Dat je niz xn tako da je x1 = a, xn+1 = x2n xn + 1, n 1.
Ispitati konvergenciju niza za razlicite vrednosti parametra a.

Ako je a = 1, tada je xn = 1, n N i onda je lim xn = 1. Neka je

n+

a = 1, tada je xn+1 xn = (xn 1)2 0, odakle sledi da niz ne opada. Prema

tome, on konvergira ako i samo ako je ogranicen odozgo. Zato, posmatrajmo
funkciju f(t) = t2 t + 1. Moguca granicna vrednost je reenje jednacine
a2 a+ 1 = a, odakle dobijamo da je a = 1. Kako je sup xn = 1 u slucaju da
n

niz konvergira, to zakljucujemo da za a < 0 ili a > 1 niz nije konvergentan,

jer je tada vec x2 > 1 =sup xn . Ako a [0, 1] , niz je ogranicen. Zaista, tada
n

je 34 xn 1 za svako n. To dokazujemo indukcijom kao u prethodnom


na 
zadatku. Ovde se koristi cinjenica da f : [0, 1] 34 , 1 . (Neka student
nacrta grak date funkcije).

1.18. Ako je za niz xn realnih brojeva x2n + x2n+1 an + 2xn xn+1 , gde
a ]0, 1[ i n N, dokazati da postoji lim xn .
n+

1.2. REENI ZADACI

15

Dati uslov mozemo zapisati u obliku |xn+1 xn | ( a)n = bn , gde

je b = a, b ]0, 1[ . Ako p N, tada je

0 |xn+p xn |
= |xn+p xn+p1 + xn+p1 + xn+1 xn |
|xn+p xn+p1 | + |xn+p1 xn+p2 | + + |xn+1 xn |
p
bn
n
n 1b
<
,
bn+p1 + bn+p2
+

+
b
=
b



1b
1b
p sabiraka

bn

i kako 1b 0 kad n +, niz xn je Koijev i zato je konvergentan.


1.19. Naci granicnu vrednost niza xn = nk nk kad n +, gde je
k ksiran prirodan broj.
Imamo da je
 
n
1 n (n 1) (n 2) (n k + 1)
k
= k
xn = n
k
n
k!








1
2
k1
k
n 1 n 1 n 1 n
.
=
nk k!
Odavde sledi da je lim xn =
n+

1
k! .

1.20. Dokazati da niz sa optim clanom an = 1+x+xxn++x konvergira

x
za |x| > 1 ka x1
.
Na osnovu formule o zbiru geometrijskog niza imamo da je an =
1xn+1
1
x
x
n
x (1x) = xn (1x) 1x , odakle sledi da an x1 za |x| > 1. Jasno je da
za 0 = x ]1, 1] niz divergira, a za x = 1 nema granicnu vrednost.
1.21. Dokazati da za svako x R postoji niz xn Q takav da xn x.
Uzmimo da je xn := n1 [nx] . Vidimo da xn Q. Na osnovu osobine
celobrojne vrednosti [x] broja x koja glasi: x 1 < [x] x, imamo da je
nx
1
nx
1
n n < xn n = x, odnosno da je x n < xn x, odakle prema teoremi
o ukljetenju sledi da xn x.
Napomena. Obnovimo sada funkciju
  x [x] , tzv. celobrojnu vrednost broja x. Na primer [] = 3, 2 = 1, [4] = 4. Celobrojna vrednost
broja x (u oznaci [x]) je dakle, najveci ceo broj koji nije veci od x. Neka student nacrta njen grak. Vidimo da je ona prekidna u celobrojnim tackama,
tj. prekidna je sleve strane, a zdesne strane je neprekidna. Dakle, u celobrojnim tackama funkcija x [x] nije diferencijabilna, ali je zdesne strane
(k) ne postoji. Ova funkcija se dosta
takva, tj. f+ (k) = 0 za k Z, a f
koristi u matematickoj analizi i nejednakost
(x R) (x 1 < [x] x)

16

GLAVA 1. NIZOVI

koricena u prethodnom zadatku je od posebne vaznosti. Neka student za

vezbu nacrta grake funkcija: x [2x] ; x [sin x] ; x [ x] , itd.

konvergira ka x2 , kad n +.
1.22. Dokazati da niz [x]+[2x]++[nx]
n2
S obzirom da je (y R) (y 1< [y] y), za dati niz je ispunjeno
[x] + [2x] + + [nx]
x + 2x + + nx
x 1 + 2x 1 + + nx 1
<

,
2
2
n
n
n2
tj. imamo da je
x n(n+1)
n
x n(n+1)
[x] + [2x] + + [nx]
2
2
<

,
n2
n2
n2
odnosno da je
x

n2 + n 1
[x] + [2x] + + [nx]
n2 + n

<

.
2n2
n
n2
2n2

Odavde, prema teoremi o ukljetenju sledi da dati niz konvergira ka x2 .

++xn y1
1.23. Ako xn x, yn y dokazati da zn = x1 yn +x2 yn1
xy,
n
kad n +.
Neka je xn = x + n , yn = y + n , gde n , n 0 kad n +. Tada
je
zn = xy + x

1 + + n
1 + + n 1 n + + n 1
+y
+
.
n
n
n

Odavde sledi da zn xy + x 0 + y 0 + 0 = xy, kad n +. Zaista, ako

n

neki niz an a, tada n1
ak a, to se moze dokazati na vie nacina.
k=1

Zato nizovi uz x, odnosno y, teze 0 jer n , n 0. Dokazimo da poslednji

sabirak tezi 0 kad n +. Zaista, imamo da je


 1 n + + n 1 

 M ||1 | + |n || ,
0

n
n

gde je M granica nula niza n . Iz dobijene ocene i primene navedene cinjenice

sledi dokaz.
1.24. Odrediti lim an i lim an , ako je a1 = 0, a2n = a2n1
2 ,
n+

n+

a2n+1 = 12 + a2n , n 1.
Koristeci date uslove imamo da clanovi datog niza redom glase
1 1 3 7 7 15 15 31 31
0, 0, , , , , , , , , ,
2 4 8 8 16 16 32 32 34

1.2. REENI ZADACI

17

1
tj. dobijamo da je a2n1 = 1 2n1
i a2n = 12 21n , to se moze dokazati
indukcijom. S obzirom da a2n1 1, a2n 12 , to je lim an = 1 i
n+

lim an = 12 .

n+

Napomena. Ako podnizovi a2n i a2n1 niza an konvergiraju redom

vrednostima a, b R {, +} tada su to jedine delimicne granicne
vrednosti (neka student to dokaze).
n
1.25. Naci lim (0. 99...9
 ) .
n+

n
Najpre imamo da je 0. 99...9
 = 1 10 , odakle je
n




 n n
1 n
1 10 10n
lim (0. 99...9
lim
1 n
= lim
1 n
= e0 = 1,
 ) =n+
n+
n+
10
10
n

jer

n
10n

0 kad n +.
Napomena. Neka student dokaze da je

lim

n+

n
(0. aa...a
 ) = 0, ako
n

a {0, 1, 2, ..., 8} .
2
n
1.26. Niz xn zadat je sa x1 = a2 , xn+1 = a+x
2 , n 1. Ispitati konvergenciju niza xn u zavisnosti od parametra a [0, 1] .
Vidimo da je xn 0, za svako n N. Zato uvedimo funkciju f(t) =
a+t2
cigledno raste na datom razmaku. S obzirom da je x2 =
2 , t > 0, koja o
2

a+ a4
2

= a2 + a8 a2 = x1 , niz xn je prema stavu 1.1 rastuci (ili preciznije

receno neopadajuci). Moguca granicna vrednost niza je reenje jednacine

2
x = a+x
cine x2 2x + a = 0, iz koje sledi x1,2 = 1 1 a.
2 , odnosno jedna
Indukcijom se dokazuje da je xn 1 za svako n N. Zaista, tvrenje je
1+1
tacno za 1, jer je 0 a 1. Ako je 0 xn 1, tada je i xn+1
2 = 1.
Ovo znaci da granicna vrednost postoji i iznosi lim xn = 1 1 a.
n+

1.27. 1. Dat je niz realnih brojeva sa x1 = a, x2 = b, xn =

n 3. Naci lim xn .
n+

2. Na osnovu 1 odrediti

lim zn ako je y1 = z1 = c,

y2 = z2 = d; c, d > 0, i yn =
zn = zn1 zn2 , n 3.
1. Iz date rekurentne veze niz xn mozemo dobiti eksplicitno. Zaista, imamo da je xn = c1 r1n + c2 r2n , gde su r1 i r2 reenja jedna

cine:
1
n +c 1 n =
2r2 r
1
=
0,
odnosno
r
=
1,
r
=

.
Stoga
je
x
=
c

1
1
2
n
1
2
2
2

n
c1 + c2 12 , odakle sledi da xn c1 kad n +. Konstante c1 i c2
odreujemo iz pocetnih uslova x1 = a, x2 = b, odnosno iz sistema jedlim

yn i

xn1 +xn2
,
2

n+
2yn1 yn2
yn1 +yn2 ,

n+

18

GLAVA 1. NIZOVI

nacina a = c1 12 c2 b = c1 + 14 c2 . Reavanjem ovog sistema dobijamo

a+2b
i c2 = 4(ba)
da je c1 = a+2b
3
3 . Dakle, imamo da je lim xn = 3 .
n+

2. Transformacijom nizova yn i zn dobijamo da je

1
=
yn

1
yn2

+
2

1
yn1

i ln zn =

ln zn2 + ln zn1
.
2



3cd
13 y11 + y22 = d+2c
3cd , odnosno yn d+2c , i

3
3
ln zn 13 (ln c + 2 ln d) = ln cd2 , odnosno zn cd2 .
1.28. Dat je niz 0 x1 < , xn+1 = xn sin xn , n 1. Dokazati da
postoji lim xn , a zatim naci lim xxn+1
3 .
Odavde prema 1 sledi

1
yn

n+

n+

Indukcijom dokazujemo da je 0 xn < . Zaista, tvrenje je tacno za

1. Ako je tacno za n tada je xn+1 = xn sin xn xn < , a zbog sin x x
za x [0, ] sledi da je i 0 xn+1 , cime je tvrenje dokazano za n+1. Zatim
je xn+1 xn = sin xn 0, odakle sledi da xn ne raste, i kako je ogranicen
odozdo, postoji lim xn . Granicna vrednost niza xn , u oznaci x, dobija se
n+

reavanjem jednacine: x = x sin x, uz uslov x [0, [ . Odavde je x = 0.

Sada imamo da je
lim

n+

xn+1
x3n

xn sin xn
x3n




xn xn 16 x3n + o x4n
=
lim
n+
x3n


1
1
=
lim
+ o (xn ) = .
n+ 6
6
=

lim

n+

11 +22 ++nn
.
nn
n+

1.29. Naci lim

I na
cin. Oznacavajuci dati niz sa an imamo:
1=

n
nn
n1 + n2 + + nn
nn+1 n
nn 1
n

=
=

<
.
n
n
n
n
n
n
n
(n 1) n
n
n1
n1

Odavde se na osnovu teoreme o ukljetenju dobija da an 1, jer

kad n +.
II na
cin. Primenom tolcovog stava je
(n + 1)n+1
1
= lim



n+1
n
n+ (n + 1)
n+ 1 1 + 1 n
n
n
lim

1
n+1

n
n1

1
= 1.
1 e1 0

1.2. REENI ZADACI

19

1.30. Koliko clanova ima niz an =ln

ln... ln n?
n

Imamo da je a1 = ln 1 = 0, tj. a1 postoji. Kako je a2 = ln ln 2 i

ln 2 > 0, to postoji i a2 . Slicno, postoji i a3 = ln ln ln 3, jer je nejednakost
ln ln 3 > 0, ekvivalentna nejednakosti ln 3 > 1, odnosno 3 > e, koja je tacna.
Meutim, a4 = ln ln ln ln 4 ne postoji (nije realan broj) jer usov ln ln ln 4 > 0
nije ispunjen. Data nejednakost je ekvivalentna nejednakosti ln ln 4 > 1,
odnosno ln 4 > e. Poslednja nejednakost nije tacna jer je ekvivalentna sa
4 > ee , koja ocigledno nije tacna. Dakle, niz an ima samo tri clana.
1.31. Dokazati da lim sin n ne postoji.
n+

Pretpostavimo suprotno, tj. da je lim sin n = a. Tada je

n+

lim (sin(n + 2) sin n) = 0, jer je i lim sin(n + 2) = a. Odavde imamo

n+

n+

da je lim 2 cos(n+1) sin 1 = 0, odnosno da je lim cos(n+1) = 0. Dakle,

n+

n+

dobijamo da je lim cos n = 0. Sada je lim sin 2n = lim 2 sin n cos n =

n+

n+

n+

2 a 0 = 0, odnosno i lim sin n = a = 0, jer je n sin 2n podniz niza

n+

n sin n. Kako je sin2 n + cos2 n = 1, to se prelaskom na granicnu vrednost

dobija da je 0 = 1, to je kontradikcija. Znaci, lim sin n ne postoji.
1.32. Ispitai granicnu vrednost niza
xn =

n+

2
3
1
n
+ + (1)n1 .
n n n
n

Dati niz divergira jer njegovi podnizovi x2k i x2k1 konvergiraju razlicitim vrednostima. Stvarno, imamo da je
x2k =
=
=
x2k1 =
=
=

1
2
3
2k

+
+ (1)2k1
2k 2k 2k
2k
1
((1 2) + (3 4) + + (2k 1 2k))
2k
1
1
(1) k = ,
2k
2
1
2
3
2k 1

+
+ (1)2k2
2k 1 2k 1 2k 1
2k 1
1
((1 2) + (3 4) + + (2k 3 2k + 2)) + 1
2k 1
1
k
1
(1) (k 1) + 1 =
, k +.
2k 1
2k 1
2

1.33. Dokazati da niz xn zadat sa x0 = b, xn+1 = x2n (2a 1)xn + a2 ,

n 0, konvergira ako i samo ako je a 1 b a.

20

GLAVA 1. NIZOVI

Kako je za svako n 0 : xn+1 xn = (xn a)2 0, to dati niz ne

opada (raste). Znaci, niz xn konvergira ako i samo ako je ogranicen odozgo.
Ako niz konvergira tada je lim xn = a i onda je za sve n 0 ispunjeno
n+

da je xn a. Trinom x2n (2a 1)xn + a2 je ogranicen odozgo brojem a ako

i samo ako je a 1 xn a. Odavde sledi da je u slucaju konvergencije
niza xn ispunjeno da je a 1 b a. Obrnuto, ako je a 1 b a,
indukcijom dokazujemo da je a 1 xn a za sve n N, odakle sledi
konvergencija. Tvrenje je tacno za 0. Ako je tvrenje tacno za n, onda
imamo da je xn+1 xn a 1, i
xn+1 = xn + (xn a)2 = xn + (a xn )2 xn + a xn = a,

jer je 0 a xn 1. Dakle, tvrenje je tacno i za n + 1. Zadatak je time u

potpunosti reen.
1.34. Naci lim n sin(2en!).
Kako je

n+

1
1
1
1
n+1
+ ++
+
+
,
1! 2!
n! (n + 1)! (n + 1) (n + 1)!


2
1
+ o n+1
n ogranicen niz, to je 2en! = 2N + n+1
, n +, gde je N
prirodan broj. Zatim je, kad n +






2
1
2
1
n sin (2en!) = n sin
+o
=n
+o
.
n+1
n+1
n+1
n+1
e =1+

Dakle, imamo da je lim n sin(2en!) = 2.

n+

Napomena. Koricena je cinjenica:

(n N) (n ]0, 1[) e = 1 +
1.35. Naci lim

n+

1
1
1
n
+ ++
+
.
1! 2!
n! n n!

13 +23 ++(4n1)3
.
n4
4
= n je rastuci i tezi

I na
cin. Niz yn
tolcovom stavu imamo da je

+ kad n +, i onda prema

13 + 23 + + (4n 1)3
n+
n4



3
3
1 + 2 + + (4n 1)3 13 + 23 + + (4n 5)3
=
lim
n+
n4 (n 1)4

L =

lim

(4n 4)3 + (4n 3)3 + (4n 2)3 + (4n 1)3

= 64.
n+
4n3 6n2 + 4n 1
lim

1.2. REENI ZADACI

21

II na
cin. Kako je
 
 3
 3

 
1
2
k
1 3
1 3
L =
+
++
++ 4
n
n
n
n
n
 
 3
 3

 
2
k
1 3
4
1 3
+
++
++ 4
=
4n
n
n
n
n

4
0

x3 dx = 64, n +.

Primenili smo integralnu sumu funkcije x x3 deleci segmet [0, 4] na 4n

jednakih delova.
III na
cin. Imamo da je
3

1 + 2 + + (4n 1) =

(4n 1) 4n
2

2

= 4n2 (4n 1)2 ,

pa je trazena granicna vrednost jednaka 64. Koristili smo formulu

3

1 +2 ++k =

k (k + 1)
2

2

1.36. Ispitati konvergenciju niza xn datog sa




x1 = 13, x2 = 13 + 5, xn+2 = 13 + 5 + xn , n 1.

Podnizovi x2k1 i x
ci i ograniceni odozgo brojem
2k datog niza su rastu

4. Zaista, funkcija t 13 + 5 + t, t 0, je rastuca i kako je x1 < x3

i x2 < x4 to se indukcijom dokazuje da je x2k1 x2k+1 i x2k x2k+2 za
svako k N. Iz nejednakosti x1 < 4 i x2 < 4, sledi da je x2k1 < 4 i x2k < 4
za svako k N, dokaz opet indukcijom. Znaci da postoje lim x2k1 i
lim x2k . Iz rekurentnih veza

k+

k+

x2k+1 =





13 + 5 + x2k1 i x2k+2 = 13 + 5 + x2k ,

sledi da su reenja jednacine t = 13 + 5 + t, moguce granicne vrednosti

podnizova x2k1 i x2k . Dokazimo da je t = 4 jedino reenje
date jednacine,


odakle sledi da je lim xn = 4. Funkcija g(t) = t 13 + 5 + t, t 0,

n+

22

GLAVA 1. NIZOVI
1

13+ 5+t 5+t

je rastuca, jer je g (t) = 1

4

> 0. Kako je g(4) = 0 to je

reenje zadatka potpuno.

Napomena. Iz jednakosti




x2k x2k1 =
13 + 5 + x2k2 13 + 5 + x2k3

5 + x2k2 5 + x2k3

= 

13 + 5 + x2k2 + 13 + 5 + x2k3
x2 x1
= =
> 0, i

x2k+1 x2k





=
13 + 5 + x2k1 13 + 5 + x2k2

5 + x2k1 5 + x2k2

= 

13 + 5 + x2k1 + 13 + 5 + x2k2

13
= =
> 0,

sledi da niz xn raste.

1.37. Ispitati konvergenciju niza xn zadatog sa x0 = a, xn+1 =
n 0 u zavisnosti od parametra a.
Za a = 1 imamo da je x0 = a, x1 =

a+1
a1 ,

x2 =

a+1
+1
a1
a+1
1
a1

2a
2

xn +1
xn 1 ,

= a = x0 .

Dakle, imamo niz x0 , x1 , x0 , x1 , ...,

a = 1 i on je konvergentan ako i samo
ako je a+1
=
a,
tj.
ako
je
a
=
1

2.
a1
2
(n+1)
 1
.
1.38. Naci lim
k
n+

Imamo da je
(n+1)2

lim

n+

k=n2

k=n2

1
1
1
1
.
= lim +
++ 
n2 + 1
k n+
n2
(n + 1)2

Najpre je broj sabiraka jednak (n + 1)2 (n2 1) = 2n + 2. Stavimo xn =

2
(n+1)
 1
, onda je 1 (2n + 2) xn 1 (2n + 2), odakle prema teoremi o
n+1
n
k
k=n2

ukljetenju sledi da xn 2.
1.39. Pokazati da nizovi an , bn denisani sa
a1 = a, b1 = b, a > b > 0, an+1 =

a2n + b2n
an + bn
, bn+1 =
,
an + bn
2

1.2. REENI ZADACI

23

konvergiraju istom broju.

Ocigledno je an > 0 i bn > 0 za svako n N (dokaz indukcijom).
Zatim je
2a2 + 2b2n
an+1
= n
1 (an bn )2 0,
bn+1
(an + bn )2
odaklle sledi da je an+1 bn+1 . Dalje imamo
an+1 an =

a2n + b2n
bn (bn an )
an =
0,
an + bn
an + bn

odakle sledi da postoji lim an = A, jer je niz an ogranicen odozdo. Poto

n+

je i

an + bn
an bn
bn =
0,
2
2
to znaci da postoji lim bn = B jer je bn an a1 , tj. niz bn je ogranicen
bn+1 bn =
n+

odozgo. Da bismo dokazali da je A = B posmatrajmo sistem jednacina:

A=

A2 + B 2
A+B
B =
.
A+B
2

Iz prve jednacine sledi da je AB = B 2 , tj. A = B, jer je B > 0. Zato? Iz

druge jednacine se takoe dobija da je A = B.
1.40. Ako podnizovi x2n , x2n1 i x7n niza xn konvergiraju, onda i niz
xn konvergira. Dokazati.
Neka su x , x i x redom granicne vrednosti datih podnizova. Podnizovi x7 , x21, x35 , .... i x14 , x28 , ... konvergiraju ka x (zato?), odakle sledi
da je x = x i x = x , jer se zna da svaki podniz konvergentnog niza ima
istu granicnu vrednost kao i niz. Dobili smo dakle x = x = x . Ovo znaci
da niz xn konvergira ka x (= x = x ).
1.41. Ispitati konvergenciju niza
1
1
1
xn = 
+
++ 
.
n (n + 1)
(n + 1) (n + 2)
(2n 1) 2n

Za dati niz je ocigledno ispunjeno

1
1
1
1
1

++ 
< xn < + 
++ 
,
2
n
(n + 1)2
(2n)2
(n + 1)2
(2n 1)2

odnosno,

1
1
1
1
1
1
+
++
< xn < +
++
.
n+1 n+2
2n
n n+1
2n 1

24

GLAVA 1. NIZOVI

1
1
1
1
Stavljajuci yn = n+1
+ n+2
+ + 2n
, sledi yn < xn < n1 + yn 2n
.
Dakle, niz xn konvergira ako i samo ako konvergira niz yn i tada na osnovu
teoreme o ukljetenju imamo da je lim xn = lim yn . Dokazimo da je
n+

n+

lim yn = ln 2. Poznato je da niz zn = 1 +

n+

1
2

++

1
n

ln n konvergira

i njegova granicna vrednost je Ojlerova konstanta C 0.571828.... Zato je

tacna formula: 1 + 12 + + n1 = C + ln n + n , gde n 0 kad n +.
Na osnovu toga je
yn


 

1
1
1
1
1+ ++
=
1+ ++
2
2n
2
n
= (C + ln 2n + 2n ) (C + ln n + n ) = ln 2 + 2n n ,

kad n +, odakle sledi da yn ln 2. Neka student pokaze da je niz zn

opadajuci i ogranicen odozdo nulom, odnosno da postoji lim zn .
n+

1.42. Niz xn denisan jerekurentno tako da x1 ]0, [ i xn = sin xn1 ,

n 2. Dokazati da je xn n3 , n +.
Indukcijom dokazujemo da je xn > 0 za svako n N. S obzirom na
osobinu funkcije x sin x imamo jo i nejednakost xn < xn1 . Dakle, niz
je ogranicen odozdo i opadajuci i zato postoji lim xn = x. Prelaskom
n+

na granicnu vrednost u jednaksti xn = sin xn1 i koristeci neprekidnost

funkcije sin dobijamo jednacinu x = sin x. Ona ima jedinstveno reenje
x = 0. (Predlazemo studentu da to dokaze). Dobili smo dakle da xn 0.
Zatim je
1
x2n

=
=

1
1
=

2

2 
x
sin xn1
x2n1 1 n1
+
o
xn1
3





2  1

2 
x2n1
x2n1
1
1
1
+ o xn1
= 2
1+
+ o xn1
3
3
x2n1
xn1
1
1
+ + o (1) ,
2
xn1 3
2

odnosno x12 = x21 + 13 +yn , gde yn 0, kad n +. Na osnovu poslednje

n
n1
formule imamo da je
n

1
1
n1 
=
+
+
yk ,
x2n
3
x21
k=2

1.2. REENI ZADACI

25

odnosno posle sreivanja

n

3
n1
3
3
=
+ 2+
yk .
2
nxn
n
nx1 n
k=2

Odavde se dobija da nx32 1, tj. da je xn

n
n
1 
yk 0. Zato?
n

3
n,

kad n +, jer

k=2

1.43. Ako je a1 = 1, ak = k(ak1 + 1), k 2, naci lim

n 


n+ k=1

Primetimo da je


n 

1
1+
=
ak

k=1

=
=

1+

1
ak

a1 + 1 a2 + 1
an + 1

a1
a2
an
1
a1
1
a1

a1 + 1 a2 + 1
an1 + 1 an + 1

a2
a3
an
1
1 1
1 an + 1
an + 1

=
.
2 3
n
1
n!

Imamo da je an = n + n(n 1) + + n(n 1) 3 2 + n(n 1) 3 2 1.

Ovo se dokazuje indukcijom. Ako je tvrenje tacno za n, onda je
an+1 = (n + 1) (an + 1)
= (n + 1) (1 + n + n(n 1) + + n(n 1) 3 2 1)
= (n + 1) + (n + 1) n + + (n + 1) n (n 1) 3 2 1,
tj. tacno je i za n + 1. Sada imamo da je
an + 1
1
1
1
=1+1+ + ++
e,
n!
2! 3!
n!

n 

kad n +. Dakle, dobili smo da je lim
1 + a1k = e.
n+ k=1


1.44. Neka niz xn zadovoljava uslov xn = n + o n12 , kad n +.
n

1
.
Odrediti lim xn
2+cos k
n+

k=1

2n

Posmatrajmo proizvod

  
n
n
1

1
1
1
xn
=

+
o

.
k
k
2
n
n
2 + cos 2n
2 + cos 2n
2 + cos k
2n
k=1
k=1
k=1
n


26

GLAVA 1. NIZOVI

Drugi sabirak ocigledno tezi 0. Obrazloziti detaljno! Prvi sabirak postaje

n

1
2 2n
i predstavlja dvostruku integralnu sumu funkcije f(x) =
2+cos k
2n
k=1
 
1
2+cos x na segmentu 0, 2 . Naime, taj segment je podeljen na n jednakih
delova, a istaknute tacke 1 , 2 , ..., n su redom jednake desnom kraju svakog
podsegmenta podele. Dakle, trazena
 grani
 cna vrednost je dva puta veca od
odreenog integrala funkcije f na 0, 2 . Znaci, imamo da kad n + :

n
2 1

1
2 3
dx
=
xn
k 2
2+cos
x
9 . Dobijeni integral se reava smenom
2+cos
k=1

2n

tan x2 = t, odnosno, svoenjem na integral racionalne funkcije.

1.45. Dokazati da niz 2, 2 + 12 , 2 + 2+1 1 , .....konvergira i odrediti mu
2

granicnu vrednost.
Vidimo da je niz zadat rekurentno, tj. x1 = 2, xn+1 = 2 + x1n , n 1.
Poto je xn > 0 za svako n N (dokaz indukcijom) to cemo posmatrati
funkciju f (t) = 2+ 1t , t ]0, +[ . Iz f (t) = t12 < 0 sledi da funkcija opada
na datom razmaku, te prema stavu 1.1 niz xn nije monoton, ali podnizovi
x2n1 i x2n jesu i to jedan raste a drugi opada. S obzirom da je xn > 2 za
n 1, to je 0 < x1n < 12 takoe za n 1, odakle sledi da je 2 < xn < 52 za
n > 1. Na osnovu toga imamo da postoje lim x2n1 = x i lim x2n = y.
n+
n+


Iz rekurentne veze sledi da je x = 2 + y1 y = 2 + x1 x > 0 y > 0 , tj.

da je x = y. Odavde se zatim dobija da je lim xn = 1 + 2.

n+

1.46. Neka je a > b > 0. Deniimo nizove

a1 =

a+b
an + bn
, b1 = ab, an+1 =
, bn+1 = an bn , n 1.
2
2

Dokazati da nizovi an i bn konvergiraju ka istim granicnim vrednostima.

n
Nizovi an i bn su pozitivni. Zatim je an+1 bn+1 = an +b
an bn
2
0 (kao odnos aritmeticke i geometrijske sredine nenegativnih brojeva), tj.
an+1 bn+1 za n 1. Poto je zatim
an+1
an + bn
1
bn
1 1
=
= +
+ = 1,
an
2an
2 2an
2 2
(iz uslova an bn sledi abnn 1) to je niz an opadajuci. Dakle, postoji
lim an = a. Slicno, imamo da je
n+

bn+1
=
bn

an bn
=
bn

an
1,
bn

1.2. REENI ZADACI

27

tj. niz bn raste. Kako je bn an a1 , niz bn je ogranicen odozgo, pa postoji

lim bn = b. Iz svake od rekurentnih veza sledi da je a = b (b > 0).
n+

1.47. Neka je data duz AB. Niz tacaka Mn duzi AB denisan je na

sledeci nacin: M1 = A, M2 = B i svaka tacka Mn+1 je sredina duzi Mn1 Mn ,
n 2. Kojoj tacki duzi AB konvergira niz Mn ?
Ako sa xn oznacimo rastojanje tacke Mn od pocetka A duzi AB, onda
imamo

 n1 
l
l
2l
1
l
n
xn = l + + (1) n2 =
1
,
2 4
2
3
2
gde je l duzina duzi AB (dokaz indukcijom). Odavde je lim xn = 23 l. Niz
n+

Mn konvergira tacki naAB koja je od A udaljena

za 23 l.

1.48. Naci lim
lim cos2n (m!x) , m, n N, x R.
m+

n+

Kako je funkcija x cos x parna, to se moze pretpostaviti da je x 0.

Neka je najpre x racionalan broj, tj. x = pq gde su p i q uzajamno prosti
brojevi. Uzimajuci m > q imamo da je m! pq = 1 2 3 (q 1)(q +1) m p
paran broj. Odavde sledi da je




2n
2n
lim
lim cos (m!x) = lim
lim cos (2k) = 1.
m+

n+

m+

n+

Ako je x iracionalan broj, to je m!x = k, k Z, te je tada |cos(m!x)| < 1,

tj. imamo da je


2n
lim
lim cos (m!x) = lim 0 = 0.
m+

Dakle,
lim

m+

n+

m+

2n

lim cos

n+

(m!x)

n2000
x (n1)x
n
n+

1.49. Reiti jednacinu lim

1, x Q,
0, x I.

1
2001 .

Kad n + leva strana jednacine ima oblik

n2000
n2000
n2001x











=
=
,
x
x + o (1)
nx nx + o n1
nx 1 1 n1

odakle se dobija da je x = 2001.

1.50. Dokazati da granicna vrednost niza x0 > 0, xn+1 =
a 0, postoji i naci je.

xn (x2n +3a)
,
3x2n +a

28

GLAVA 1. NIZOVI

Indukcijom se dokazuje da su svi clanovi niza pozitivni. Zato posma2

3(t2 a)2

trajmo funkciju f(t) = t(t3t2+3a)

+a , t ]0, +[ . Poto je f (t) = (3t2 +a)2 0,
2x (ax2 )

0
0
to je prema stavu 1.1 niz xn monoton. Nalazimo da je x1 x0 = 3x
2 +a .
0

Zato prema istom stavu imamo da niz raste ako je x0 < a, opada ako

je x0 > a. Ako je x0 = a svi clanovi su jednaki a. Ako je x0 < a

(resp. x0 > a) onda je xn < a (resp. xn > a) za svako n N.

Ovo se dokazuje indukcijom. Zaista, ako je xn < a (resp. xn > a)

2

(xn +3a)
< a
onda je xn+1 < a (resp. xn+1 > a) ako i samo ako je xn3x
2 +a
n

(x2n +3a)
(resp. xn3x
> a). Poslednja nejednakost ekvivalentna je nejednakosti
2 +a
n

x3n 3x2n a + 3xn a a a < 0 (resp. x3n 3x2n a + 3xn a a a > 0), tj.
3
3
nejednakosti (xn a) < 0 (resp. (xn a) > 0), koja je po indukcijskoj hipotezi tacna. Ovo znaci da u svim slucajevima granicna vrednost

niza postoji i da je a ako niz opada, odnosno, a ukoliko niz raste.

Poto su reenja jednacine t = f (t) : t1 = 0, t2 = a to je lim xn = a.

n+

1.51. Niz xn zadat je sa x1 = 12 , xn+1 = xn x2n , n 1. Dokazati da je

lim nxn = 1.

n+

I na
cin.
Poto je xn+1 xn = x2n 0,
 to1 niz xn nije rastu
 c1i.
2
Kako funkcija f(t) = t t preslikava
0, 2 na segment 0, 4
 segment

to se indukcijom pokazuje da xn 0, 14 za svako n 2.To znaci da je
niz ogranicen odozdo, tj. postoji granicna vrednost i jednaka je 0 (reenju
jednacine x = xx2 ). Onda imamo da niz x1n raste i tezi + kad n +.
Sada imamo da je
lim

n+

(n + 1) n
xn+1 xn
xn+1
lim
= lim
= lim (1 xn ) = 1,
1
1 = n+
n+
n+
xn xn+1
xn
xn+1 xn

odakle prema tolcovom stavu sledi da je i lim

n+

je

1
xn

= lim nxn = 1.
n+

II na
cin. S obzirom da xn 0 kad n + (prema prethodnom) to
1
xn+1

1
1
1
=
(1 + xn + o (xn )) =
+ 1 + o (1) , n +.
xn (1 xn )
xn
xn

Postupajuci na isti nacin kao u zadatku 1.42, dobijamo da je

n1


1
1
=
+ (n 1) +
yk , yn
xn
x1
k=1

n+

0,

1.2. REENI ZADACI

29
n1

tj.

1
1
n1 1 
=
+
yk ,
+
nxn
nx1
n
n
k=1

n1
1 
yk
n
n+
k=1

odakle sledi da je lim nxn = 1, kad n +, jer je lim

n+

=0

(obrazloziti).
1.52. Neka je niz xn realnih brojeva denisan sa x1 = 1, xn+1 =
xn
1+arctan xn , n 1. Dokazati da je lim nxn = 1.
n

Bez tekoca se dokazuje da niz xn opada i tezi nuli: stvarno, poto je

xn > 0 za svako n N (dokaz indukcijom) to je xn+1 < xn . Dakle, postoji
x
lim xn = x. Iz jednacine x = 1+arctan
x sledi x = 0. Dalje, sledi da je niz

n+
1
ci
xn rastu

i tezi +, te se za nalazenje granicne vrednosti nxn =

1
xn

moze

primeniti tolcov stav. Imamo

lim

n+

(n + 1) n
xn+1 xn
xn
lim
= lim
= 1.
1
1 = n+
n+
xn xn+1
arctan xn
xn+1 xn

Ispitati konvergenciju niza an denisanog sa: a0 > 0, an+1 =

1.53.
1+a2n
an , n 0.
O
posmatrajmo funkciju
cigledno je an > 0 za svako n
N; zato
 1
1
1
1 2

f(t) = 1 + t2 , t > 0. Poto je f (t) = 2 1 + t2

(2t3 ) < 0, t > 0, to
funkcija opada na datom razmaku, te prema stavu 1.1 niz xn nije monoton
ali podnizovi x2n1
Kako
 i x2n su monotoni i to jedan raste a drugi opada.

1
je zatim an+1 = 1 + a2 > 1, n 0, odatle sledi da je i an+1 < 2, n 0.
n
Znaci, podnizovi a2n1 i a2n konvergiraju
vrednostima


 respektivno
a i b. Za

njihovo odreivanje imamo sistem: a = 1 + b12 b = 1 + a12 odakle

zbog pozitivnosti brojeva a i b sledi a =
b. Konacno granicna vrednost niza
an se dobija kao reenje jednacine: a = 1 + a12 tj. jednacine a4 a2 1 = 0.

Iz uslova koje ispunjava niz an sledi da je lim an = 1+2 5 .
n+
154. Neka je x0 = a R i xn = 4xn1 3 za n 1. Ispitati konvergenciju niza xn u zavisnosti od parametra a.

da su moguce granicne vrednosti niza reenja jednacine:

Najpre vidimo
3
t = 4t 3 t 4 t = 1 t = 3. Zato razlikujemo slucajeve:
10 43 a < 1; 20 a = 1; 30 1 < a < 3; 40 a = 3;50 a > 3.
Posmatrajuci grake funkcija y = x i f (x) = 4x 3 u istom koordinatnom sistemu (neka student nacrta sliku), imamo:

30

GLAVA 1. NIZOVI

10 Za a = 34 , vec x2 nije denisano. Zato neka je 34 < a < 1. Onda

je x1 = f (x0 ) < x0 (na tom delu je grak funkcije f ispod graka prave
y = x). Prema stavu 1.1 niz onda opada, te u tom slucaju nema granicnu
vrednost.
20 U ovom slucaju su svi clanovi niza jednaki 1 te je i lim xn = 1.
n+

30 Na ovom delu je grak funkcije f iznad graka prave y = x, te je

x0 < f (x0 ) = x1 i zato tada niz raste. Indukcijom se dokazuje da je xn 3
za svako n, to znaci da je lim xn = 3.
n+

40 Svi clanovi niza su jednaki 3 i onda je lim xn = 3.

n+

50 Opet sa graka vidimo da je x0 > f (x0 ) = x1 , tj. niz opada. Kako

je tada (dokaz indukcijom) xn 3, to je i u ovom slucaju lim xn = 3.
n+

3
4

Napomena. Ako je < a < 1 onda postoji n0 N tako da je xn0 = 34 ,

tj. xn0 +1 = 0 i onda niz nije denisan za n > n0 + 1.
Zaista, ako takvo n0 ne postoji, onda s obzirom da je niz opadajuci
(gledaj odnos graka funkcije f i prave y = x) i ogranicen odozdo nulom, to
on ima konacnu granicnu vrednost. Kontradikcija (1 i 3 su jedini kandidati
za granicnu vrednost niza).
Time je zadatak u potpunosti reen.
1
1.55. Niz xn zadat je sa x1 = 2000, xn+1 = 43x
, n 1. Naci lim xn .
n
n+

1
3

I na
cin: Moguce granicne vrednosti su i 1 (reenja jednacine:

x=
1
i graci funkcija y = x i f (x) = 43x
se seku u tackama M 13 , 13 i


N (1, 1) . Za x 13 , 1 prava
 y = x je iznad graka funkcije f, odakle sledi da
je x f (x) za svako x 13 , 1 . Ako postoji n0 N tako da je 13 xn0 1
onda je niz
 xnopadajuci (nerastuci) za n n0 . Zaista, funkcija f preslikava
segment 13 , 1 na njega samog (ona je na njemu bijekcija) i ispunjeno
 je:

xn0 f (xn0 ) = xn0 +1 . Sada prema stavu 1.1 (uzimajuci E = 13 , 1 )
niz xn opada za n n0 . Racunajuci prvih nekoliko clanova vidimo da
5996
vec x3 = 23987
zadovoljava trazeni uslov. Na osnovu recenog imamo da je
1
lim xn = 3 , jer se indukcijom pokazuje da je za sve clanove niza xn ,
1
43x )

n+

n 3 : xn 13 .
II na
cin:Uzimajuci da je1 xn = uvnn niz xn mozemo dobiti eksplicitno.
Dalje je
un+1
1
vn
= xn+1 =
,
un =
vn+1
4 3 vn
4vn 3un
1

Za ovakav nacin odreivanja niza xn student moze videti [7].

1.2. REENI ZADACI

31

odakle sledi: un+1 = vn vn+1 = 4vn 3un . Sada eliminacijom un iz druge

jednakosti, dobijamo diferencnu jednacinu niza vn :
vn+1 4vn + 3vn1 = 0.
Poto njena karakteristicna jednacina: 2 4 + 3 = 0 ima realne i razlicite
korene 1 = 1, 2 = 3 to je kao to dobro znamo iz teorije o diferencnostima,
vn = c1 1n + c2 3n = c1 + c2 3n ,
gde su c1 , c2 konstante koje odreujemo iz pocetnih uslova. Dalje zbog
un+1 = vn , imamo da je un = vn1 = c1 + c2 3n1 . Konacno dobijamo
eksplicitan oblik niza xn :
xn =

c1 + c2 3n1
.
c1 + c2 3n

1
Iz uslova x1 = 2000 i x2 = 5996
neka student odredi nepoznate konstante
c1 i c2 . Bez obzira na njihove vredosti (c2 = 0,jer niz xn nije konstantan),
dobijamo da je lim xn = 13 .
n+

1.56 Neka x1 R i xn+1 = xn (xn 1) za n 1. Ispitati konvergenciju

niza xn u zavisnosti od x1 .
Ovo je primer rekurentno zadatog niza gde se ne moze primeniti stav
1.1. Najpre vidimo da su 0 i 2 jedine moguce granicne vrednosti niza xn .
Neka student prati odnos susednih clanova xn+1 i xn niza sa graka funkcija:
t t i t t2 t. Dokazacemo da niz xn konvergira, ako i samo ako je
1 x1 2. Neka je najpre za neki clan xk ispunjeno: 0 xk 1. Tada je
(gledaj sliku) 14 xk+1 0, 0 xk+2 1, 14 xk+3 0, 0 xk+4 1
itd. Podniz xk+2l niza xn opada, jer je
xk+2l+2 xk+2l = (xk+2l+1 )2 xk+2l+1 xk+2l
= (xk+2l )4 2 (xk+2l )3 = (xk+2l )3 (xk+2l 2) 0.

Zato postoji granicna vrednost c = lim xk+2l . Prelaskom na limes u jedl+

nakosti

xk+2l+2 = xk+2l + (xk+2l )4 2 (xk+2l )3

i uzimajuci u obzir da je c 1, dobijamo c = 0. Meutim



lim xk+2l+1 = lim (xk+2l )2 xk+2l = c2 c = 0,
l+

tj.

lim xn = 0.

n+

l+

32

GLAVA 1. NIZOVI

Pokazimo sada da niz xn konvergira, ako je za neko k : 0 xk 2. U

ovom slucaju je (opet iz odnosa graka navedenih funkcija) xk+1 xk 2.
Ako je xk+1 0, onda je xk+2 xk+1 2 itd. Dakle, ili je niz xk+l
nenegativan i nerastuci, i dakle ima granicnu vrednost, ili je za neko l 1 :
xk+l < 0 xk+l1 . U ovom drugom slucaju je 0 xk+l1 1 i, kao to
je vec pokazano, tada je lim xn = 0. Specijalno, niz xn konvergira ako je
n+
0 x1 2.
Neka je sada 1 x1 < 0. Onda je 0 < x2 2, i prema vec dokazanom
(k = 2) niz xn konvergira. Ako je x1 < 1 ili x1 > 2, to je x2 < x3 < x4 < ...,
tj. tada niz nema granicnu vrednost. Tako smo dokazali da niz xn konvergira
ako i samo ako je 1 x1 2.
Napomena. Kada radi rekurentno zadate nizove student treba da
nacrta grake prave y = x i funkcije y = f (x) koja reprodukuje clanove
niza xn i sa slike uporeuje xn i xn+1 = f (xn ) .
1.57. Naci maksimalno i minimalno tako da bude




1 n+
1 n+
1+
e 1+
n
n
za sve n N.
Poto je


1 n+
1
 n i
1+
e

n
ln 1 + n1


1 n+
1
 n
e
1+


n
ln 1 + n1

to je

inf
n




1
1


 n i sup


 n
ln 1 + n1
ln 1 + n1
n

Zato uzmimo funkciju f (x) =

1
ln(1+ x1 )

x, x 1. Imamo da je

1


 1.
+ x) ln2 1 + x1






Ispitajmo da li je f (x) > 0 za x 1, tj. da li je x2 + x ln2 1 + x1 <
t
1. Stavljanjem t = x1 poslednja nejednakost je ekvivalentna sa 1+t

ln (1 + t) > 0, koju dokazujemo delimicnim ispitivanjem funkcije

f (x) =

(x2

t
ln (1 + t) , t ]0, 1] .
(t) =
1+t

1.2. REENI ZADACI

33

Za nju dobijamo
1
lim (t) = 0; (1) = ln 2.
t0+
2
Poto je

(t) =

1+t

t
2 1+t

1+t

=
1+t

2
1+t1
3

2 (1 + t) 2

>0

to funkcija raste i zato je (t) lim (t) = 0, odnosno, (t) > 0

t0+

za t ]0, 1] . Znaci funkcija f je rastuca na skupu x 1. Zato je f (1) =

1
zena maksimalna vrednost, a = f (+) = lim f (x) = 12
ln 2 1 = tra
x+

trazena minimalna vrednost. Koristeci asimptotski razvoj funkcije x

ln (1 + x) , x 0, nalazimo :




1
1



1  x
 x = lim
= lim
1
1
x+ ln 1 + 1
x+
x
x 2x2 + o x2


1
1
1
2 + o (1)






= lim

x
=
lim
1
1
1
1
1 = 2.
x+
x+
1 2x + o x
x 1 2x + o x

1.58. Dat je niz: a1 = 2, an+1 = an51 , n 1. Ispitati konvergenciju

datog niza i odrediti lim an ako postoji.
n+

Ako je za neko k, ak < 1,onda je an < 0 za n > k. Tada se primenom

stava 1.1 dobija da niz an (n > k) nije monoton, ali podnizovi a2n i a2n1 su
5
, t < 0.
monotoni i to jedan raste a drugi opada. Zaista, uzmimo f (t) = t1
Tada f : ], 0] [5, 0[ ], 0] = E. S obzirom da je ovako denisana
funkcija (neka student nacrta njen grak) ogranicena i odozdo i odozgo, to
su podnizovi a2n i a2n1 konvergentni. Iz uslova
a2n =

5
a2n1 1

a2n+1 =

5
a2n 1

prelaskom na granicne vrednosti levih i desnih strana navedenih jednakosti

(x = lim a2n , x = lim a2n1 ) sledi x = x . Sada se iz jednacine x =
n+
5
,
x
0
x1

n+

dobija x = lim

n+

an =

1 21
.
2

Izracunavanjem prvih nekoliko

clanova niza dobijamo da je k = 5, tj. a6 < 0.

1.59 Neka je a1 = a > 0 i an+1 = aan , n 1. Ispitati konvergenciju niza
an u zavisnosti od a R.

34

GLAVA 1. NIZOVI

Poto su svi clanovi niza pozitivni, to cemo uzeti funkciju f (t) =

> 0, koja reprodukuje clanove niza. Neka je najpre 0 < a < 1. Onda je
funkcija f opadajuca i preslikava ]0, +[ ]0, 1[ ]0, +[ tako da prema
stavu 1.1 niz an nije monoton ali za njegove podnizove a2n1 i a2n je
ispunjeno:
at , t

0 < a1 < a3 < < a2n1 < < < a2n < a2n2 < < a4 < a2 < 1.
S obzirom na skup vrednosti funkcije f oba podniza su ogranicena i zato
postoje
lim a2n1 = x lim a2n = y x y.
n+

n+

Sada imamo da je niz an konvergentan ako i samo ako je

y = ax x = ay y = x.
Analizirajmo funkciju
x

(x) = aa x, x > 0, 0 < a < 1.

Za nju neposredno imamo:
x +x

(x) = aa

ln2 a 1 i (x) = aa

x +x

ln3 a (1 + ax ln a) .

Za funkcije i je:




0+ = a, (+) = i 0+ = a ln2 a 1, (+) = 1.

Lako se dobija da je (0+ ) < 0 za svako a ]0, 1[ . Odredimo a tako da je

max (x) < 0. Za te vrednosti parametra a funkcija je opadajuca i onda
x

jednacina aa x = 0 ima jedinstveno reenje, tj. tada niz an konvergira.

Jasno je da drugi izvod ima samo jednu nulu, recimo x0 u kojoj postize
maksimum. Onda je
x

(x0 ) = aa 0 ax0 ln a ln a 1 = aa 0 (1) ln a 1

1
1
=
(1) ln a 1 0 a e .
e
e
U nastavku pokazujemo da za 0 < a < e1e niz an divergira. Zaista, uzmimo
1
ee := b. Onda prema prethodnom postoji jedinstven broj xb tako da je
bxb = xb , xb > 0. Neka je zatim 0 < a < b. Deniimo nizove: a1 = a i
an+1 = aan , n 1 i b1 = b i bn+1 = bbn , n 1. Onda imamo
b2k xb b2k1 xb kao i koristeci indukciju

1.2. REENI ZADACI

35

a2k > b2k xb i a2k > xb

a2k1 < b2k1 xb i a2k1 < xb ,

zatim i da

a2k xa , a2k1 xa i xa xa i xa xb , xa xb i axa = xa , axa = xa .

Pretpostavimo da niz an konvergira, tj. da je xa = xa (= xa ) = xb . Onda je
axa = xa i axa = xb = axb tj. axa = bxb ,
odnosno axa = bxa , odakle sledi a = b. Kontradikcija!
Ako je a = 1 svi clanovi niza su jednaki 1 i onda je lim an = 1.
n+

Neka je sada a > 1. Onda je prema stavu 1.1 niz an monoton. Kako je
a2 = aa11 = aa > a1 = a1 to je niz an rastuci. On je zato konvergentan ako
i samo ako je ogranicen odozgo. Moguca granicna vrednost niza an se onda
dobija reavanjem jednacine x = ax . Da bismo odredili broj njenih reenja,
posmatrajmo funkciju
1
(x) = ax
x
i uporedimo je sa 1. Imamo da (x) +, x 0+ i (x) +, x
+. Odavde sledi da ima minimum. Zatim je
1 x 1 x
1
a + a ln a = 2 ax (x ln a 1) ,
2
x
x
x

1 
odakle dobijamo minimum funkcije : ln a = (loga e) = e ln a. Konacno iz tri mogucnosti
(x) =

e ln a > 1 e ln a = 1 e ln a < 1

sledi da za a > e e jednacina x = ax nema reenja. Za a = e e ona ima jedno

reenje (x = e), a za a < e e dva realna reenja: x1 i x2 . U prvom slucaju

niz nema konacnu granicnu vrednost a u ostala dva slucaja je konvergentan.
Zaista, kao i u mnogim primerima od ranije, posmatranjem prave y = x i

graka funkcije y = ax imamo: a1 = a = e e < e i indukcijom dokazujemo

da je an < e za svako n N. Niz tada konvergira ka e. Ako je a1 = a < e e

niz konvegira ka manjem reenju x1 jer je odozgo ogranicen tim brojem
(dokaz opet indukcijom). Napomenimo da a1 ne moze biti izmeu x1 i x2 ,
jer bi tada niz an bio opadajuci. Zbog x1 < e < x2 sledi da a ne moze biti
vece od x2 .

Dobili smo dakle da niz an konvergira za e1e < a < e e.

36

GLAVA 1. NIZOVI

1.60 Dokazati nejednakost

a+

a + + a<



1+ 1+4a
,
2

za a 0.

n korena

Pogledati primer 1.7.

4
4
4
, bar na dva nacina.
1.61 Odrediti lim 1 +2 n++n
5
n+

I na
cin. Primenom tolcovog stava (proveriti uslove) sledi




14 + 24 + + n4 + (n + 1)4 14 + 24 + + n4
lim
n+
(n + 1)5 n5

1
(n + 1)4
n4 + 4n3 + 6n2 + 4n + 1
=
lim
= .
n+ (n + 1)5 n5
n+ 5n4 + 10n3 + 10n2 + 5n + 1
5

lim

II na
cin. Primenom integralne sume funkcije x x4 , x [0, 1] , dobijamo
n  
14 + 24 + + n4
1  i 4
=
n5
n i=1 n

1.62 Naci lim ((n + a)

n+

n+

1
0

1
x4 dx = .
5

(n + b) ), ako a = b, R.

Ako je L navedeni limes, transformacijom izraza i primenom

totskih formula, dobijamo

 

b
a

L =
lim n
1+
1+
n+
n
n

 
(a b)
1
+O
=
lim n
n+
n
n2

a b, = 1


 

1
0,
<1
=
lim n 1 (a b) + O
=
n+
+, > 1 i a > b

, > 1 i a < b.

1.63 Koijevim kriterijumom dokazati divergenciju niza


n 

1
1
1
xn =
+

3k2
3k1
3k .
k=1

asimp-

Treba pokazati da postoji > 0 takvo da za svaki prirodan broj n0

postoje prirodni brojevi n = n (n0 ) i p = p (n0 ) tako da je
|xn+p xn | .

1.2. REENI ZADACI

37

Meutim
|xn+p xn | =
Poto je

1
3(k+1)2

n+p


k=n


1
1
1
+

.
3 (k + 1) 2 3 (k + 1) 1 3 (k + 1)

1
3(k+1)1

1
3(k+1)

|xn+p xn |

n+p


k=n

2
3(k+1)

1
3(k+1)

1
3(k+1) ,

to je

1
p

.
3 (k + 1)
3 (n + p)

n0
Ako sada uzmemo n = p = n0 , dobijamo da je |xn+p xn | 32n
= 16 .
0
 1
Znaci, moze biti proizvoljan broj iz razmaka 0, 6 .
1.64 Dokazati da lim tan n ne postoji kao realan broj niti kao .
n+
2 tan n
.
1tan2 n

Najpre je tan 2n =

biti i

Ako je lim tan n = a R, onda mora

n+

2a
, tj. a = 0.
1 a2
lim sin n = 0, to nije tacno (zadatak 1. 31).

a=
Odatle zatim sledi da je

n+

Ako je lim tan n = +, onda je lim cot n = 0, tj.

n+

n+

lim cos n = 0,

n+

to nije tacno (opet zadatak 1.31). Na isti nacin sledi da ne moze biti
lim tan n = .
n+

1.65 Ispitati konvergenciju niza xn datog sa xn+1 = x2n + 5xn + 4, n 1,

u zavisnosti od x1 R.
Niz xn je neopadajuci jer je
xn+1 xn = (xn 2)2 0, n = 1, 2, 3, ...

To znaci da xn konvergira ako i samo ako je ogranicen odozgo. Moguca

granicna vrednost se dobija reavanjem jednacine
t = t2 + 5t + 4,
iz koje sledi t1 = t2 = 2. Dakle, ako xn konvergira onda je lim xn =
n+

sup xn = 2, to znaci da je x1 2. Kako je prava x = 52 osa simetrije

n

parabole y = x2 + 5x + 4, ako niz konvergira mora biti i x1 3. Znaci, niz

xn konvergira ako i samo ako je 3 x1 2.
Napomena. Neka student nacrta grak prave y = x i grak parabole
y = x2 + 5x + 4 i na osnovu toga detaljnije obrazlozi reenje. Uporediti sa
zadatkom 1.17.

38

GLAVA 1. NIZOVI
2

1.66 Dat je niz: x1 = a, xn+1 = 1 + x4n , n 1. Ispitati konvergenciju

+

niza xn i reda
(2 xn ) u zavisnosti od realnog parametra a.
n=1

Na isti nacin kao u porethodnom primeru pokazujemo da niz xn konvergira ako i samo ako je 2 x1 = a 2 i ako lim xn postoji jednak je
n+

2. Da bismo ispitali konvergenciju reda

+


(2 xn ) potrazimo

n=1

C = lim

n+

2 xn
1
n

= lim n (2 xn ) = lim
n+

n+

n
1
2xn

1
Poto niz 2 xn opada i tezi nuli to niz 2x
raste i tezi +, te se na
n
poslednji limes moze primeniti tolcov stav:

(n + 1) n
(2 xn ) (2 xn+1 )
= lim
1
1
n+
n+
xn+1 xn
2xn+1 2xn


2
(2 xn ) 1 x4n
(2 xn )2 (2 + xn )
=
lim
=
lim
= 4.
2
n+
n+
(xn 2)2
1 + x4n xn

C =

lim

Prema napomeni posle zadatka 2.15 sledi da red divergira.

1.67 Neka je xn niz pozitivnih brojeva tako da je 4xn + 5xn+1 10xn+2 ,
n 1. Dokazati da je lim xn = 0.
n+

1
1.68. Ako je x1 = a, xn = 1+bx
, n 1, ispitati konvergenciju niza xn
n
u zavisnosti od a, b R.
Koristeci metod diferencnosti naveden u [7] mozemo niz xn naci
eksplicitno i odatle izvesti diskusiju po a i b za konvergenciju tj. divergenciju
niza xn . Neka student to izvede do kraja.
1.69 Dokazati da jednacina x = cos x ima jedinstveno reenje x0 , kao i
da niz x1 = 20, xn = cos xn1 , n 2, konvergira ka x0 .
Uzmimo funkciju f (x) = x cos x i uporedimo je sa nulom. Za nju
je:
f () = , f (+) = +

kao i f (x) = 1 + sin x 0, odakle sledi da je f rastuc
a. Ovo znaci da f

ima samo jednu realnu nulu. Poto je f (0) = 1 i f 2 = 2 to prema


Bolcano-Koijevoj teoremi ta nula pripada intervalu 0, 2 . to se tice
niza xn imamo da je vec 0 < x4 < 1, to znaci da je xn ogranicen niz
pozitivnih brojeva. Poto je xn = cos xn1 = f (xn1 ) to prema stavu 1.1
niz xn nije monoton ali podnizovi x2n1 i x2n su monotoni i to jedan raste

1.2. REENI ZADACI

39

a drugi opada, jer funkcija f opada. Ako je x = lim x2n1 i y = lim x2n
n+

n+

(oni postoje), onda niz xn konvergira ako i samo ako je x = y. Za brojeve x

i y je ispunjeno:
x = cos y y = cos x.
Dokazujemo daje x = y. U tu svrhu analiziracemo funkciju (x) = x 
cos (cos x) , x 0, 2 . Kako je (x) = 1 + sin x sin (cos x) > 0, x 0, 2
cna vrednost niza xn .
to ima jedinstvenu nulu x
0 , koja je i grani
n
1.70 Naci lim f((2 + 3) ), gde je f(x) = x [x] za x R.
n+
n

k
n



n
U razlaganju 2 + 3 =
3 2nk sa An oznacimo sabirke
k
k=1

za parne k, a sa Bn sabirke za neparne k, tj. imamo


n
2 + 3 = An + Bn .

n


Ocigledno je 2 3 = An Bn , pri cemu je An > Bn , An Bn 0 kao
n
i B
An 1, kad n +. Poto je An ceo broj to se Bn kad n + sve
manje i manje razlikuje od celog broja, tj. f (Bn ) = Bn [Bn ] 1, kad
n +, odakle sledi da je i

lim f((2 + 3)n ) = lim f (An + Bn ) = lim (An + Bn [An + Bn ])

n+

n+

n+

= lim (An + Bn An [Bn ]) = lim (Bn [Bn ]) = 1.

n+

n+

Koristili smo: lim (x [x]) = 1, k Z, kao i [x y] = x [y] ako je x ceo

xk

broj.

1.71 Dokazati da je lim 1 + n +
n+

Neka je

nr

k=0

1
2

n2
2!

++

nn
n!

< < 23 , r = [n ] . Predstavimo en =

nk
+
k!

n


k=nr+1

n+r
 nk
nk
+
+
k!
k!
k=n+1

= S1 + S2 + S3 + S4 + S5 .

2n+1


k=n+r+1

en = 12 .

+


k=0

nk
k!

u obliku

+

nk
nk
+
k!
k!
k=2n+2

Koristeci na primer, Stirlingovu formulu2 , nije teko dalje oceniti S1 , S4

i S5 i pokazati da je S1 = o (S2 ) , S4 = o (S2 ) , S5 = o (S2 ) kao i S3 =
S2 + o (S2 ) , odakle i sledi navedeni limes.
2

Za Stirlingovu formulu pogledati poslednju glavu.

40

GLAVA 1. NIZOVI

1.72 Niz xn realnih brojeva ispunjava: x2n+1 + x2n n13 + 2xn xn+1 .
Dokazati da konvergira.
1.73 Niz xn je zadat sa x0 = 13 , xn = 0, 5x2n1 1, n 1. Naci lim xn .

n+
Vec je x1 < 0. Zato uzmimo funkciju f (t) = 12 t2 1, t 2, 0 .
 
 
Imamo da f : 2, 0 [1, 0] 2, 0 i da je opadajuca, tj. niz
xn nije monoton, ali su podnizovi x2n1 i x2n monotoni i to jedan od njih
raste a drugi opada (stav 1.1). To dalje znaci da postoje x = lim x2n1
n+

i x = lim x2n i za brojeve x , x je ispunjeno:

n+

1 2
1
x 1 = x x2 1 = x .
2
2
Odatle je
x2 x2









= 2 x x x x x + x + 2 = 0
x = x x + x = 2.

Druga jednakost je nemoguca. Stvarno, iz uslova

1 2
x 1 = x x + x = 2,
2

dobijamo x2 + 2x + 2 = 0. Ostaje, x = x = 1 3.
1.74 Ispitati konvergenciju
niza xn u zavisnosti od , i ako je
n ( 3 n3 +1n)
n +1
1. xn = n +1 ; 2. xn = n+1n .
1.75 Ako je xn niz nenegativnih realnih brojeva i
xn 0, kad n +. Dokazati.
1.76 Ako je xn > 0, tada je lim

n+

1
xn

1
lim xn

n+

lim xn 0, tada

n+

1
n+ xn

i lim

1
lim xn .
n+

Dokazati.
1.77 Ispitati konvergenciju niza xn denisanog sa xn+1 = 34 xn + x43 ,
n
n 1, ako je 1. x1 > 0; 2. x1 < 0.
1. Svi clanovi niza xn su pozitivni-dokaz indukcijom. Zato posmatrajmo funkciju f (t) = 34 t + t43 , t > 0. Lako dobijamo da je fmin = f (2) = 2.
Zato je xn 2 za sve n N. Zatim je
3
4
16 x4n
xn+1 xn = xn + 3 xn =
< 0,
4
xn
4x3n
tj. xn opada (na osnovu ogranicenosti dokazali smo monotonost). Poto
je niz xn opadajuci i ogranicen odozdo, to postoji lim xn = x 2. Iz
n+

1.2. REENI ZADACI

jednacine

41

3
4
x = x + 3,x 2
4
x

dobijamo x = 2.
2. Ovaj slucaj ostavljamo studentu.
2
2
1.78 Niz an dat je sa: a1 = 0, an+1 = 2 + an a2n , n 1, i || 1.
Ispitati njegovu konvergenciju.
2
2
funkciju f (t) = 2 + t t2 , t [0, 1] . Imamo da f : [0, 1]
) Uzmimo
*
2 2 +1
2 , 2

[0, 1] i poto je a1 a2 to je prema stavu 1.1 an neopadajuci

niz. Dalje je
2 + 1
12 + 1

= 1,
an f (1) =
2
2
tj. an je ogranicen odozgo. Reenja jednacine
a=

2
a2
+a
2
2

su a1,2 = , odakle sledi da je lim an = || .

n+


1.79 Niz an je denisan sa a1 > 0, an+1 = 13 2an + a82 , n 1. Pokazati
n
da niz an konvergira, a zatim odrediti njegovu granicnu vrednost.
Postupak je isti kao kod zadatka 1.77. Neka student proveri.
1.80 Odrediti sve realne brojeve b za koje postoji beskonacan niz yn koji
zadovoljava uslove: y0 = b, yn+1 = yynn 1
+1 , n 0. Za koje b niz yn konvergira?
Nalazimo prvih nekoliko clanova:
y0 1
y0 +1
y0 1
y0 +1

y1 =

b1
y1 1
, y2 =
=
b+1
y1 + 1

y3 =

y1 1
y2 1
b+1
=
= 10
y2 + 1
b+1
y0 + 1

y4 =

y3 1
=
y3 + 1

y0 +1
y0 +1
y0 +1
y0 +1

+1

+1

2
1
=
2y0
b

2y0
= b.
2

Odavde sledi da mora biti b = 0 b = 1 Jasno je da niz yn konvergira ako i

samo ako je y0 = y1 = y2 = y3 , to je nemoguce ni za jednu realnu vrednost
b
1.81 Ako je x1 = a, x2 = b, xn+2 = 12 (3xn+1 + xn ) , n N, a, b R
izraziti xn eksplicitno i naci lim xn , ako postoji.
n+

42

GLAVA 1. NIZOVI
Koristeci diferencnost, dobijamo da je
 n
1
n
xn = C1 (1) + C2
,
2

gde su C1 , C2 konstante koje odreujemo iz pocetnih uslova: x1 = a, x2 = b.

Naravno R1 = 1, R2 = 12 su koreni (reenja) odgovarajuce karakteristicne
jednacine R2 + 32 R + 12 = 0 date diferencnosti. Konstante C1 i C2 nalazimo
iz sistema
1
a = C1 C2
2
1
b = C1 + C2 .
4
Njegova reenja su: C1 = a + 2b i C2 = 4a 4b. Ocigledno je da niz
xn konvergira ako i samo ako je C1 = 0, tj. ako je a + 2b = 0 i tada je
lim xn = 0.
n+

xn .

1.82 Ako je x0 = 13 , xn = 12 x2n1 + 25 xn1 . Ispitati konvergencijnu niza

Indukcijom dokazujemo da su svi clanovi niza pozitivni. Zato uzimamo

funkciju
1
2
f (t) = t2 + t, t > 0
2
5
koja reprodukuje clanove niza. Ona preslikava interval ]0, +[ na njega
samog i tu je rastuca, odakle prema stavu 1.1 sledi da je niz xn monoton.
Poto je
1 1 2 1
11
1
< = x0
x1 = f (x0 ) = + =
2 9 5 3
90
3
to je niz opadajuci. Znaci postoji lim xn = x. Iz jednacine
n+

2
1
x = x2 + x, x 0
2
5
dobijamo x = 0 x =

6
5

> 1, to znaci da je lim xn = 0.

n+

1.83 Ispitati konvergenciju niza xn ako je x1 > 0, xn+1 = xn n+1 , n 1.

Izracunajmo prvih nekoliko clanova:
x2 =

1
x1 2 ; x3

2
x2 3

 1  2
12
1
3

= x1 2
= x123 = x13 ; ....

1.2. REENI ZADACI

43
(1)n1 1

n
Naslucujemo da je xn = x1
i to dokazujemo indukcijom. Tvrenje je
tacno za 1. Ako je tacno za n, onda za n + 1 imamo:

xn+1 =

n
xn n+1

 n

1
1
n+1
(1)n n+1
(1)n1 n
= x1
= x1
,

tj. imamo tacnost i za n + 1. Odatle je

1
lim (1)n1 n

n+

lim xn = x1

n+

= x01 = 1.

1.84 Dokazati konvergenciju niza xn ako konvergiraju njegovi podnizovi

x2n , x3n , x2n+1 .
Neka podnizovi x2n , x3n , x2n+1 konvergiraju respektivno ka x, y, z.
Onda podnizovi
x3 , x9 , x15 , ..... i x6 , x12 , x18, ....
konvergiraju prvi ka x a drugi ka z, ali oba konvergiraju i ka y. Odatle je
x = y = z. Niz xn dakle konvergira.
1.85 Neka je f : R R konveksna funkcija i an = f (n) + f(n) za
n = 0, 1, 2, ....Dokazati da je niz an monoton, kao i da konvergira ako i samo
ako je f(x) = x + za neke vrednosti , R.
1.86 Neka je x1 = 18 , xn+1 = xn 2x2n , n 1. Dokazati:
+

1
1. xn 12 n+3
, n N; 2. red
(1 2nxn ) divergira.
n=1

1. Indukcijom sledi. Za 1 je tacno. Za n + 1 imamo: Poto je funkcija

1
f (t) = t 2t2 rastuca na 0, 14 i poto je 0 < 12 n+3
14 za svako n N,
to je


1
1
1
1
1
xn+1 = f (xn ) f

=
2
2 n+3
2 n+3
(n + 3)2
(n + 3) 4
n1
1
1
=
2 =
2 2 n + 4,
2 (n + 3)
2 (n + 3)
jer je (n 1) (n + 4) (n + 3)2 za svako n N.
2. Dati red divergira prema poredbenom kriterijumu, jer je


1
1
3
1 2nxn = 1 + 2n (xn ) 1 + 2n
=
2 n+3
2 (n + 3)
i red

+


n=1

3
2(n+1)

3
2

+


n=1

1
n+1

divergira.

44

GLAVA 1. NIZOVI

1.87 Odrediti niz an eksplicitno, ako je a1 = , an+1 =

+

n 1; Ispitati zatim konvergenciju reda
an xn za = 12 .

an
,
1+(1)n+1 an

n=1

Izracunajmo prvih nekoliko clanova:

a1 = ; a2 =

; a3 =
, ...
=
2
1+
1 + 2
1 + (1)
n1

(1)

naslucujemo da je an = 1+(n1)
i to dokazujemo indukcijom. Za 1 formula
je tacna. Neka je tacna za n. Poto je
n1

an+1

(1)

1+(n1)
an
(1)n
=
=
=
,
(1)n1
1 + n
1 + (1)n+1 an
1 + (1)n1 1+(n1)

to je formula tacna i za n+1. Zamenjujuci =

1
2

dati red postaje

+


n=1

(1)n+1 n
n+1 x ,

za koji se jednostavno dobija da konvergira na skupu ]1, 1] .

1.88 Naci granicnu vrednost niza: y1 = x, yn+1 = a sin yn , n 1, ako je
|a| 2 i x R.
3

n
1.89 Za koje a R, niz x1 = a, xn+1 = 3x2x2 1
ima konacnu granicnu
n
vrednost?
1.90 Neka niz xn ima granicnu vrednost a R. Dokazati da je
]xn , xn + [ = {a} .

>0>0n>

Cinjenicu
da niz xn konvergira ka a zapisujemo u ekvivalentnim oblicima:
a

lim xn > 0 > 0n > |a xn | <

n+

> 0 > 0n > a ]xn , xn + [

> 0 > 0 a ]xn , xn + [
>0n>

a ]xn , xn + [ ,
>0>0n>

to je i dokaz navedene skupovne

 jednakosti.


1.91 Dokazati da niz xn = a1 + a2 + + an , ai > 1, konvergira,

1
n+ n

ako je lim

ln (ln an ) < ln 2.




Stavimo bn = ea2nn , n 1 i yn = b1 + b2 + + bn . Sada je

+
.
,

,
an
yn =
b1 + b2 + + bn1 + 2n1
e

1.2. REENI ZADACI

+
.
,
,
=
b1 + b2 + +

+
.
,
,
=
b1 + b2 + +

45

an
an1
+
n1
n1
2
2
e
e
bn2 +

an1 + an
n2
2
e
1

+
+
,
.
,
,
,

,

1
=
b1 + b2 + +
+
a
+
a
+
an
n2
n1
n3
e2


1
xn
,
= =
a1 + a2 + + an =
e
e

tj. konvergencija niza xn ekvivalentna je konvergenciji niza yn .

Poto niz yn raste, to je za njegovu konvergenciju dovoljno da je ogranicen
odozgo. Po uslovu postoji prirodan broj n0 takav da je za n > n0 :
1
2n odnosno, an < 1. Dakle, b < 1 za n > n .
n
0
n ln (ln an ) < ln 2, tj. an < e
e2n
Oznacimo a = max (b1 , b2 , ..., bn0 , 1) . Imamo, bn a, za sve prirodne brojeve
n. Stavimo:
z1 =
Imamo da je
yn =

a, z2 = a + a, z3 =

b1 +



b2 + + bn

a+

a+

a + a, ......

a + + a = zn .

Kako je prema zadatku 1.60 niz zn ogranicen odozgo, takav je i niz yn , to

je i trebalo dokazati.
1.92 Neka je f neprekidna i rastuca funkcija na segmentu [a, b] , takva
da je f(a) a, f(b) b. Ako x1 [a, b] i xn+1 = f(xn ), n 1, dokazati da
postoji lim xn = x i da je f(x ) = x .
n+

Prema stavu 1.1 niz xn je monoton a iz uslova zadatka i ogranicen,

znaci konvergentan. Zbog neprekidnosti funkcije f je f (x ) = x -neka
student obrazlozi detalje!
1.93 Neka je x0 = 25 i xn = arctan xn1 za n 1. Dokazati da niz xn
konvergira i naci lim xn .
n+

Ocigledno su svi clanovi niza xn pozitivni-dokaz indukcijom. Zato

uzmimo funkciju f (t) = arctan t, t 0. Poto je tada 0 arctan x x
to je xn monoton i to opadajuci-prema stavu 1.1, jer je x2 < x1 . Niz

46

GLAVA 1. NIZOVI

xn dakle konvergira i granicna vrednost mu je x = 0. Jedinstvenost nule

jednacine x = arctan x dobijamo delimicnim ispitivanjem funkcije (x) =
x arctan x, x 0.
1.94 Neka su x1 , x2 , ... svi pozitivni koreni jednacine tan x = x, poreani
u rastucem poretku. Naci lim (xn xn1 ) .
n+

1. 95 Dokazati da je

1
1
0 < lim
+
n+ 1 + 1
2+

1
2

1
++
n+

1
n

n
ln
2

1
< .
2

1.96 Niz xn denisan je sa x1 = 1 i

1
x1
x2
xn1
+
+
++
n! (n 1)! (n 2)!
1!


1
1
kad n +.
za n > 1. Dokazati da je xn = 2(ln 2)
n+1 + o
n+1
(ln 2)
1.97 Za ogranicen niz xn brojeva je: lim (xn 2xn+1 + xn+2 ) = 0.
xn =

n+

Dokazati da je onda lim (xn+1 xn ) = 0.

n+

1.98 Clanovi
ogranicenog niza xn su prirodni brojevi. Dokazati, ako je

n
lim
x1 x2 xn = 1 onda je i

n+

x1 + x2 + + xn
= 1.
n+
n
lim

1.99 Za niz xn se zna da je x1 > 0, x2 > 0 i xn+1 = xn +x2 n1 za n 2.

Dokazati da niz xn konvergira.

1.100 Neka je c0 > 0, c1 > 0 i cn+1 = cn + cn1 za n 1. Dokazati

da niz cn konvergira i naci lim cn .
n+

Najpre vidimo da su 0 i 4 jedine moguce granicne vrednosti niza cn .

Razmotrimo sada nizove an i bn denisane na sledeci nacin:
a0 = min (c0 , c1 , 4) , b0 = max (c0 , c1 , 4) , i


an = 2 an1 , bn = 2 bn1 , n 1.

Lako se dokazuje da je

a0 a1 a2 ... 4, i b0 b1 ... 4.
Pokazimo primenom indukcije da je an min (c2n , c2n+1 ) . Zaista, tvrenje
je tacno za 0. Neka je tacno za n1, tj. neka je an1 c2n2 i an1 c2n1 .

1.2. REENI ZADACI

47

Onda je

c2n =
c2n1 + c2n2 2 an1 = an ,

c2n+1 =
c2n + c2n1 an + an1 2 an1 = an ,
tj. tvrenje je tacno i za n. Slicno, se dokazuje i bn max (c2n , c2n+1 ) .
Nejednakosti
an min (c2n , c2n+1 ) max (c2n , c2n+1 ) bn
zapiimo u obliku an c2n bn i an c2n+1 bn . Poto je
lim an = lim bn = 4 (lako se dokazuje), to je i lim c2n =
n+

n+

n+

lim c2n+1 = 4, tj.

lim cn = 4.
n+
n+

1.101 Neka je a0 = 1 i an+1 = 3 1 3an 1 za n 0.

a) Ispitati konvergenciju niza an i u slucaju da konvergira naci granicnu
vrednost;
b) Odrediti C = 0 i R tako da bude lim nan = C;
n+

c) Ispitati konvergenciju reda

+


(1)n an .

n=1

1.102 Neka je x0 > 0 i xn+1 = xn +

a) Odrediti lim nxn ;

1
xn

za n 0.

n+

b) Odrediti realne brojeve C i tako da je xn C n kad n +;

+

1
c) Ispitati konvergenciju reda
x0 +x1 ++xn .
n=1

1
1.103 Neka je a > 0, R, n+1
an n1 , bn = a1 + + an ln n
(n N) . Dokazati:



1
a) n+1
ln 1 + n1 n1 ;
b) Niz (bn ) je monoton od nekog clana na dalje;
1+a
c) Za = 1 vazi |bn+1 bn | n(n+1)
;
d) Niz (bn ) je Koijev ako i samo ako je = 1.
1.104 Neka3 je a1 > 0, an+1 = an + ln n (n N) .
a) Izracunati lim nalnn n ;
n+

b) Ispitati konvergenciju reda

+


n=1

xn
an .

1.105 Ako je an niz pozitivnih4 brojeva, odrediti



a1 a2
an
lim
+
++
.
n+ a2
a3
an+1
3
4

Zadaci 1.103 i 1.104 su bili na kolokvijumu iz analize I za IV tok (5 mart 2005).

Zadatak preuzet iz [14]

48

GLAVA 1. NIZOVI

1.106 Neka je niz (an ) zadat na sledeci nacin: a1 = 1, an+1 = 1

n 1. Ispitati konvergenciju niza (an ) i u slucaju da konvergira, naci
+

granicnu vrednost. Ispitati zatim konvergenciju reda
an .
3an ,

n=1

1.107 Naci granicne vrednosti nizova funkcija kad n + za one x R

za koje postoje:
a) fn (x) = n1 + x + xn ;
2n
cos2n x + sin2n x i u oba slucaja nacrtati grake funkcija
b) fn (x) =
f (x) = lim fn (x) .
n+

Glava 2

Redovi
2.1

Uvod

U ovom delu zbirke uradili smo vie karakteristicnih ispitnih primera

redova. Kod zadataka iz ove oblasti, studentu je najteze da zadatak pocne.
Savetujemo da treba najpre videti da li opti clan tezi nuli, zatim da li su
clanovi reda stalnog ili promenljivog znaka. Ako su promenljivog znaka,
poci od apsolutne konvergencije, jer ona daje obicnu. U principu treba
opti clan posmatrati asimptotski, kad n +, kombinujuci sa osnovnim
kriterijumima konvergencije (poredbeni, Dalamberov, Koijev,...) kao
i sa nesvojstvenim integralima. Moze se na primer koristiti cinjenica da
+



red
an (an > 0) konvergira, ako je kad n +, an = n1p + o n1p =
n=1

1
np

(1 + o (1)) , p > 1. Preciznije receno, redovi

+


n=1

an (an > 0) i

+


n=1

bn

(bn > 0) su ekvikonvergentni, ako je an = bn +o (bn ) = bn (1+o(1)), n +.

Mnogo vie i detaljnije o svim tipovima zadataka iz redova moze se naci u
[12].

2.2

Reeni zadaci

2.1. Naci sumu reda

+


n=1

n2
3n .

Uocimo parcijalnu sumu

Sn =

12 22
n2
+
+

+
.
31 32
3n
49

50

GLAVA 2. REDOVI

Odavde, mnozenjem sa 3 i oduzimanjem dobijamo da je

22 32
n2
12 22
n2
+
+

31 32
3n1 31 32
3n
2
22 12 32 22
n2 (n 1)
n2
= 12 +
+
++
n
1
2
n1
3
3
3
3
2
2
3
5
2n 1 n
n
= 1 + 1 + 2 + + n1 n = n n .
3
3
3
3
3

2Sn = 12 +

Naimo sada sazetu formulu za n , odnosno za

n = 1 +

3
5
2n 1
+ 2 + + n1 .
1
3
3
3

Opet mnozenjem sa 3 i oduzimanjem dobijamo da je



5
7
2n 1
3
5
2n 1
2n = 3 + 3 + 1 + 2 + + n2
1 1 2 n1
3
3
3
3
3
3


53 75
2n 1 (2n 3)
2n 1
= 5+
+ 2 ++
n1
31
3
3n2
3


1
1
1
2n 1
= 5 + 2 1 + 2 + + n2 n1
3
3
3
3
1
2 1 3n2
2n 1
1
2n 1
= 5+
n1 = 6 n2 n1 .
1
3
3
3
3
1 3
2

2n1
n
1
2n1
Dakle, dobili smo da je 2Sn = 3 231n2 23
n1 3n . Poto su 23n2 , 23n1
2
i n3n nula nizovi, to je lim Sn = 32 , to predstavlja sumu datog reda.
n+
+


2.2. Naci sumu reda

n=1

2n1
2n .

Slicno prethodnom primeru, za parcijalnu sumu Sn datog reda imamo

211 221
2n1
+
++
n
21
22
 2

21 22
2n
1
1
1
=
+
+

+
+

+
21
22
2n
21 22
2n
1 1 21n
1
= 2 n
= 2 n 1 + n ,
1
2 1 2
2

Sn =

gde je n =
je

1
21

+ 222 + + 2nn . Mnozenjem sa 2 i oduzimanjem dobijamo da

n =

21 22
2n
1
2
n
+ 2 ++ n 1 2 n
1
2
2
2
2
2
2

2.2. REENI ZADACI

51

1
2
n
1
2
n
+ 1 + + n1 1 2 n
1 2
2
2
2
2
21 32
n (n 1)
n
= 1+ 1 + 2 ++
n
n1
2
2
2
2
1
1
1
n
1
n
= 1 + 1 + 2 + + n1 n = 2 n1 n .
2
2
2
2
2
2
=

2
n
Sada je Sn = 4 2n1
2n1
1 + 21n , i Sn 3 kad n +. Dakle, suma
reda je 3.
+
 cos 2n
3
2.3. Naci sumu reda
2n .
n=1

Posmatrajmo sume A =
+


2i
3

+
 cos 2n
3
2n
n=1

n

iB=

2i
3

+
 sin 2n
3
2n
n=1

. Imamo da je

2i
3

=
2i =
2i =
2
e 3
3
2

e
2+
n=1
1 2

1 + i 3
8 + 4i 3
2
3
=
=
= +i
,
28
7
7
5i 3

A + iB =

odakle sledi da je A = 27 , B =

3
7 .

3
2
3
1
2 i 2

12 + i

2.4. Neka a0 R i an+1 = cos an , n 0. Da li red

+


an konvergira?

n=1

Ocigledno je 0 an 1, kad god je n 2, te je tada an+1 = cos an

cos 1 > 0 i odatle an  0, dakle dati red divergira.
+
 ln(n+1)
u zavisnosti od parametra
2.5. Ispitati konvergenciju reda
n
n=1

R.
Red ocigledno divergira za 0. Neka je zato > 0. Poto je
lim

n+

ln(n + 1) ln n
:
n
n


ln n + ln 1 + n1
ln(n + 1)
= lim
= lim
= 1,
n+
n+
ln n
ln n

to je dati red ekvikonvergentan sa redom

+


n=1

ln n
n .

Poslednji red je prema

integralnom Koi-Maklorenovom kriterijumu ekvikonvergentan sa nesvo+

 ln x
jstvenim integralom
ziti detalje!). Za = 1, primenom
x dx (obrazlo
1

x
ln x
parcijalnog integraljenja se dobija da integral divergira. Poto je ln
x x
na skupu [1, +[ , za < 1, onda sledi da integral divergira na osnovu

52

GLAVA 2. REDOVI

poredbenog kriterijuma. Neka je > 1. Tada imamo

+


b
b

1
ln x
ln
x
1

lim
dx = lim
dx
b+
b+
x
(1 ) x1 1 1
x
1
1


1
1
ln b
1
= lim

+
=
,
b+ (1 ) b1
(1 ) b1 1
1

ln x
dx =
x

b

odakle sledi konvergencija integrala. Dakle, polazni red konvergira za > 1

a divergira za 1.
+

n
2.6. Ispitati konvergenciju reda
(1)n lnn x .
n=1

Ispitajmo najpre apsolutnu konvergenciju reda. Sobzirom da opti

n
clan glasi an = (1)n lnn x , tada prema Koijevom korenskom kriterijumu

x|
dobijamo, kad n +, da n |an | = |ln
n n |ln x| . Odavde sledi da je
 
|ln x| < 1 za 1e < x < e. Dakle, red apsolutno konvergira za x 1e , e , tj.
za te vrednosti broja x on i konvergira. Za x = 1e i x = e dobijamo brojne
+
 1 +

redove
(1)n n1 . Prvi red divergira a drugi uslovno konvergira.
n i
n=1
n=1


 
Znaci, red divergira za x 0, 1e ]e, +[ a konvergira za x 1e , e .


+

1
2.7. Naci sumu reda
(1)n1 ln 1 (n+1)
.
2
n=1

1
Red apsolutno konvergira, jer je |an | (n+1)
2 , n +. Zbog toga se
suma reda moze dobiti kao lim S2n , gde je Sn niz parcijalnih suma reda.
n+

Dalje je

13
24
(2n 1) (2n + 1)
2n (2n + 2)
ln 2 + + ln
ln
2
2
2
3
(2n)
(2n + 1)2



2
(2n 1)!! 2
(2n)!!
1
n+1
= ln
(2n + 1) ln

(2n)!!
(2n 1)!!
2n + 1 2n + 1
n+1
= ln x1
,
n ln xn ln
2n + 1

S2n = ln

gde smo uveli oznaku xn =

formula), dobijamo da S2n

je i suma reda.

2
(2n)!!
1
2 ,(Valisova
2n+1 . Kako xn n+
(2n1)!!
ln 2 ln 2 ln 12 = ln 82 , kad n +, to

2.8. Ispitati konvergenciju reda

+
 sin n cos(n+ n1 )
.
n
n=1

2.2. REENI ZADACI

53

Ako je 0, red divergira jer tada opti clan ne tezi nuli. Neka
je > 0. Ako je > 1 red apsolutno konvergira na osnovu poredbenog
+
 1
kriterijuma, jer je tada |an | n1 , a red
caj
n konvergira. Ispitajmo slu
n=1

0 < 1. Opti clan mozemo zapisati u obliku

an =

sin n cos n cos n1

sin2 n sin n1
sin 2n
1 sin2 n sin n1

cos

.
n
n
2n
n
n
sin2 n sin

n
Red ciji je opti clan
apsolutno konvergira za date vrednosti broja
n
sin 2n
, a red sa optim clanom 2n , konvergira prema Dirihleovom kriterijumu
(zato?). Kako je niz cos n1 monoton i ogranicen, onda prema Abelovom
2n
1
kriterijumu i red sa optim clanom sin
2n cos n konvergira. Za 0 < 1,
+
 |sin 2n|
1
red uslovno konvergira, jer tada red
2n cos n divergira.

n=1

Napomena. Ako je 0, dokazimo da opti
clan ne tezi nuli. Pretpostavimo suprotno. Kad n +, tada sin n cos n + n1 0, (zato?),
tj. sin n cos n cos n1 sin2 n sin n1 0. Odavde sin 2n 0, kad n +, jer
sin2 n sin n1 0. To dalje znaci da sin(2n 2) 0, kad n +, odnosno
da cos 2n 0. Ovo je kontradikcija, zbog jednakosti sin2 2n + cos2 2n = 1,
koja je tacna za svako n N.
+

an , ako je
2.9. Ispitati konvergenciju reda
n=1

n2
1


n3
1. an = n n2 +1 1; 2. an = cos 1n
; 3. an = n sin n1
.
1. Imamo da je


ln n
ln
n
ln
n
ln n
2
an = e n +1 1 = 1 + 2
+o
= 2
(1 + o (1)) ,
2
n +1
n +1
n +1
kad n +. Dakle, an

ln n
n2 +1

ln n
,
n2

n +. Poto red

konvergira na osnovu integralnog kriterijuma:

+

1

+


n=1

ln n
n2

+



ln x
ln x +
1
1 +
dx =
+
dx = 
= 1,
x2
x 1
x2
x 1
1

to i dati red konvergira.

2. Imamo da je
1
1
n2 ln(1 2n
+o( n
))

an = e


1
n2 2n

=e

1
+o
8n2

1
n2



= e 2 e 8 eo(1) , n +.

54

GLAVA 2. REDOVI
n

Dobili smo da je an e 2 , n +, tj. dati red konvergira jer je takav

+
 n
red
e 2 (na osnovu kojeg kriterijuma?).
n=1

3. Kad n +, sledi

 3
 
 
1
1
1 n
n3 ln n n
13 +o 13
n3 ln(n sin n
)
6n
n
an =
n sin
=e
=e
n
= e

Kako red


n3 ln 1

+


1
+o
6n2

1
n2




n3

=e

1
+ 1 4 +o
6n2
72n

e 6 konvergira, to konvergira i red

n=1

1
n4



+


= e 6 eo(1) e 6 .
an .

n=1

+

an , ako je
2.10. Ispitati konvergenciju reda
n=1

n
n
1. an = n + 1 n; 2. an = n+1
; 3. an = ( n n 1) ;
n
n)
4. an = ln(1+2
.
n
1. Kad n +, imamo da je



 


1
1
1
1
an =
n
1+ 1 = n 1+

+o
1
n
2n 8n2
n2

 
1
1
1
1
1
+o
.
=
2 n
4n
n
2 n

Odavde sledi da red

+


an divergira, jer je takav red

n=1

+


n=1

.
2 n

2. Ovde je kad n + :

 

n+1 n
1
1
1
1
an =
=
=
3 +o
3
3 (1 + o (1))
3 ,
n
2n 2
n2
2n 2
2n 2
tj. dati red konvergira, jer je takav red

+


n=1 2n 2

3. Red konvergira prema Koijevom korenskom kriterijumu, jer je

n a = n n 1 1 1 = 0 < 1, kad n +.
n
4. Kad n +, imamo




 
1
1
1
1
1
n
an =
ln 2 + ln 1 + n
= n ln 2 + n + o n

n
2
n
2
2



ln 2
1
1
ln 2
=
1+ n
+o
1 ,
n 1
n2 ln 2
n2n
n
odakle sledi da red konvergira za 1 > 1, tj. za > 2.

2.2. REENI ZADACI

55

2.11. Ispitati konvergenciju reda

+


n=1

  1

(1)n sin e n 1
, za razne

vrednosti R.

1
Kako sin e n 1 0, kad n +, to je ocigledno da za 0
opti clan ne te
zi nulii tada
 1red divergira.
   Neka
 1 je zato
 > 0. Poto je


n
n
n
kad n +, (1) sin e 1
n1 , to znaci
 = sin e 1
da red apsolutno konvergira za > 1. Ako je 0 < 1, onda

 red1 uslovno
n
konvergira prema Lajbnicovom kriterijumu, jer tada niz sin e 1
opada i tezi nuli kad n + (obrazloziti zato?).
+

2.12. Ispitati konvergenciju reda
an , ako je
n=1

2n

sin n , R.
1. an = 1+
4n , R; 2. an = n
n+1
1. Red ocigledno divergira ako je || = 1. Ako je || < 1, tada je
+

0 an < 2n , tj. red
an konvergira prema poredbenom kriterijumu, jer
n=1

red

+


n=1

an =

2n konvergira. Ako je || > 1, onda se smenom =

2n
1+ 4n .

Kako je || < 1, to red

+


dobija da je

an konvergira.

n=1

2. Opti clan se moze transformisati na sledeci nacin:




= (1)n1 n sin
.
an = n sin (n 1) +
n+1
n+1





S obzirom da je (1)n1 n sin n+1

n1
 = n sin n+1
, n + to red
apsolutno konvergira u slucaju da je 1 > 1, tj. < 0. Vidimo da za
1 opti clan reda ne tezi nuli. Zaista, imamo da je


 

sin 


n
n sin n+1


n+1 
(1)n1 n sin
 = (1)n1
=

.



 n+1
n + 1 
n + 1 n+1
n+1

Dakle, |an | kad n + i = 1, odnosno |an | + kad n +

an
i > 1. Ovo pokazuje da tada an ne tezi nuli. Ako ]0, 1[ kolicnik an+1



predstavimo u obliku 1 + np + o n1 , n +, p > 0, onda prema napomeni
koja sledi nize, red konvergira. Kad n +, imamo
 
 

sin
=
+o
= 2 +o
,
n+1
n+1
n2
n n
n2
 
 

1
2
1
sin
=
+o
= 2 +o
,
2
n+2
n+2
n
n n
n2

56

GLAVA 2. REDOVI

odakle je
an
an+1

+


n=1




1 n n2 + o n12

1
=
1+
2
n
n n2 + o n2
  
  
 1

1
1
1
1
1

=
1 +o
1 +o
1 +o
n
n
n
n
n
n

  
 
 

1
1
1
1
1
=
1 +o
1+ +o
=1+
+o
.
n
n
n
n
n
n

Napomena. Treba imati u vidu sledeci rezultat: Znakopromenljivi red


bn
(1)n1 bn gde je bn > 0, n N konvergira, ako je bn+1
= 1 + np + o n1 ,

n +, p > 0.

2.13. Ispitati obicnu i apsolutnu konvergenciju reda

+


(1)n

n=2

ln n
n .

Najpre imamo da za = 0 red uslovno konvergira. Neka je = 0.

Posmatrajmo funkciju f(x) = ln x x , i njen prvi izvod:

1 
ln
x ( ln x)
ln1 x ln x

f (x) =
=
.
2
x
x2
Imamo da je f (x) < 0 za dovoljno veliko x. Kako konacno clanova reda
ne utice na konvergenciju, to znaci da se za apsolutnu konvergenciju reda
moze primeniti Koijev integralni kriterijum, tj. ispitajmo konvergenciju
+
 ln x
integrala I =
x dx, = 0. Sledi
2

+1

I = ln

+
x2

+

2

(ln x) ln1 x
dx = 0 ln+1 2
x

+


ln x
dx,
x

za + 1 < 0, tj. za < 1. Za te vrednosti red apsolutno konvergira.

Ocigledno je da za = 1, integral i red uslovno konvergiraju. Neka je

1 < < 0 ili > 0. U oba slucaja niz n ln n n monotono tezi nuli. Ovo
se dokazuje Lopitalovim pravilom sve dok stepen logaritma ne postane
negativan. Prema Lajbnicovom kriterijumu red uslovno konvergira.
+

2.14. Ispitati konvergenciju reda
an , ako je
n=1

1. an =

n+1


a > 0, n 2.

e x dx,

n 1; 2. an =

2
0

sin3 x
1+x dx,

n 1; 3. an = a ln n ,

2.2. REENI ZADACI

n+1

1. Kako je e

57

n,

< an < e

+


to su redovi

+


n=1

ekvikonvergentni. Red

+


an

n=1

konvergira ako i samo ako konvergira inte-

n=1

gral:

+
+
+





4
+
e x dx = 2
tet dt = 2 e t t1 +
et dt = < +,
e
1

to na osnovu Koijevog integralnog kriterijuma sledi da je red konvergentan.

+
n 2

3
2.
Poto je 0 < an < x dx = 3n
an konvergira, jer
3 , to red
n=1

konvergira red

3. Poto je

+


n=1

1
.
n3

Koricena je ocena 0 <

an = eln(a

ln n

sin3

x
1+x

) = e(ln n)( ln a) =

<

x3
x

1
nln a

= x2 , ako je x > 0.

to je za ln a 1, tj. 0 < a e red divergentan, a za ln a > 1, odnosno,

a > e red je konvergentan.
+

2.15. Dokazati da red
an , an > 0, konvergira ako i samo ako konn=1

vergira red

+


n=1

(ean 1) .

S obzirom da su redovi sa pozitivnim clanovima, data ekvivalencija

an
sledi iz cinjenice da je lim e an1 = 1.
n+

Napomena. Student treba da zna sledeci stav: Neka su

an
n+ bn

redovi sa pozitivnim clanovima i neka je lim

+


an i

n=1

= c. Onda, ako je:

+


bn

n=1

1. 0 < c < +, redovi su ekvikonvergentni;

+
+


2. c = 0, iz konvergencije reda
bn sledi konvergencija reda
an ;
n=1
+


3. c = +, iz divergencije reda

bn sledi divergencija reda

n=1

2.16. Odrediti sve vrednosti realnog parametra za koje red

konvergira.

n=1
+


n=1
+


n=1

an .

nn 1 ,

58

GLAVA 2. REDOVI

Napiimo opti clan reda u obliku an = en ln n 1. Naravno, ako je

0 red divergira, jer opti clan ne tezi nuli. Neka je zato < 0. Tada
n ln n 0, kad n + (zato?) i zato je
an = 1 + n ln n + o (n ln n) 1 = n ln n (1 + o (1)) n ln n.
Za ispitivanje konvergencije reda

+


n ln n, koristimo Koijev integralni

n=2

kriterijum, tj. razmatramo nesvojstveni integral

+
+


x+1
x
+

x ln xdx =
ln x|2
dx,
+1
+1
2

koji konvergira za +1 < 0, tj. za < 1. Ovo znaci da dati red konvergira
za < 1, a divergira za 1.
+

2.17. Ispitati konvergenciju reda
( n n 1) u zavisnosti od paran=1

metra .
Ocigledno je da red divergira ako je 0, jer tada opti clan reda ne
tezi nuli. Neka je > 0. Kad n +, imamo da je
 2 

1
1
ln2 n
ln n
ln
n
n
n 1 = en
1 = ln n +
+o
.
2
n
2n
n2
Sada je kad n +







ln n
1
1
ln n

n
+o
ln n.
an =
n 1 = ln n 1 +
n
2n
n
n

Za = 1, parcijalnim integraljenjem se dobija da integral divergira. Na

osnovu toga i prema poredbenom kriterijumu se dobija da integral divergira za < 1. Za > 1, takoe parcijalnim integraljenjem sledi da integral
konvergira. Znaci, za 1 red divergira a za > 1 red konvergira.
+




n+a n+1+b n+2
2.18. Odrditi parametre a i b za koje red
n=1

konvergira. Za dobijene vrednosti a i b naci sumu reda.

Opti clan an , kad n +, zapiimo u obliku



1
1 

1 2
2 2
an =
n 1+a 1+
+b 1+
n
n


 

1
1
1
=
n 1+a 1+
2 +o
2n 8n
n2

2.2. REENI ZADACI

59


 
1
1
1
1+ 2 +o
n 2n
n2




1 a
1 a b
+b 3
+ + o (1) .
=
n (1 + a + b) +
n 2
n2 8 2
+b

Sada zakljucujemo da dati red konvergira ako i samo ako je a + b = 1 i

a
2 + b = 0, tj. a = 2, b = 1. Da bismo sada nali zbir reda
+



n2 n+1+ n+2 ,

n=1

uzmimo njegovu parcijalnu sumu



 


Sn =
12 2+ 3 +
22 3+ 4


++ n2 n+1+ n+2

= 1 2 n+1+ n+2 =1 2+
.
n+2+ n+1

Odavde imamo da je suma reda S = lim Sn = 1 2.

n+

Napomena. Kod parcijalne sume treba napisati vie sabiraka i na

pocetku i na kraju, da bi se videlo koji se sabirci potiru. Onda formulu za
Sn mozemo dokazati indukcijom, mada nije neophodno.
2.19. Neka je a0 ]0, [ i an = sin an1 , n N.
1. Dokazati da je lim an = 0;
n+
+


2. Dokazati da redovi

n=1

ln sinanan i

+


n=1

3. Ispitati konvergenciju stepenog reda

a2n divergiraju;
+


an xn .

n=1

1. Indukcijom dokazujemo da je an > 0 za svako n N. S obzirom

na osobinu funkcije x sin x imamo jo i nejednakost an < an1 . Dakle,
niz je ogranicen odozdo i opada i zato postoji lim an = a. Prelaskom
n+

na granicnu vrednost u jednakosti an = sin an1 i koristeci neprekidnost

funkcije sin dobijamo jednacinu a = sin a. Ona ima jedinstveno reenje.
Predlazemo studentu da to dokaze.
2. Kad n +, imamo da je
an
sin an
ln
= ln
an





2


+ o a3n
a2n
a2
= ln 1
+ o an = n + o a2n .
an
6
6

a3n
6

60

GLAVA 2. REDOVI

Dakle dati
 redovi su ekvikonvergentni. Na osnovu primera 1.42 imamo da
je an n3 , kad n +, odakle sledi da oba reda divergiraju.
3. Prema Dalamberovom kriterijumu imamo da je
lim

n+

an+1 |x|
sin an
= lim
|x| = |x| .
n+ an
an

Odavde sledi da red konvergira za |x| < 1, a divergira za |x| > 1. Za x =

+
+


1 imamo redove
an i
(1)n an . Drugi red konvergira na osnovu
n=1

n=1

Lajbnicovog kriterijuma. S obzirom da je an a2n i da red

onda i red

+


n=1

+


n=1

a2n divergira,

an divergira. Dakle, za x [1, 1[ red konvergira, a za ostale

x on divergira.
2.20.
Neka je x1 = 0, xn+1 = f(xn ), n 1, gde je f : R R
diferencijabilna funkcija sa osobinom da je f(x) = 0 ako i samo ako x = 0,
i za koju je (x R) |f (x)| za neko ]0, 1[ .
+

1. Za koje vrednosti red
n xn konvergira?
n=1

2. Dokazati da red

+


n=1

an xn konvergira za |a| 1 .

1. Dokazimo da red apsolutno konvergira za svako R. Zaista, na

osnovu Dalamberovog kriterijuma imamo da je


 

 
 

 (n + 1) xn+1 
1  xn+1 
1  f (xn ) 
 =

1+


 xn  = 1 + n
 xn 
n xn
n
 

 


 f (xn ) f (0) 

1
1

= 1+
f (n )
=
1+


n
xn 0
n

za neko n  ]0, xn [ , na osnovu Lagran

zove teoreme. Odavde sledi da je
 an+1 
lim  an  < 1, gde je an = n xn , tj. red apsolutno konvergira za

n+

svako R.
2. Na isti nacin imamo da je

 n+1



 a xn+1 





 = |a|  f (xn )  = |a| f (n ) |a| || < 1,
 an xn 
 xn 

za |a| 1 , to je i trebalo pokazati.

2.2. REENI ZADACI

61

2.21. Neka je x > 0, an > 0, n 1, i neka red

da tada red

+


n=1

1
an

divergira. Dokazati

a1
a1
a2
+

+
a2 + x a2 + x a3 + x

konvergira i naci njegovu sumu.

Neka je An =
ak
ak+1 +x ,

a1
a2 +x

a2
a3 +x

an
an+1 +x

i Sn =

n


Ak . Onda je

k=1

Ak
Ak1

k 2, odnosno, Ak ak+1 + Ak x = Ak1 ak , k 2. Sabiranjem ovih

jednacina za k = 2, 3, ..., n dobijamo da je An an+1 + Sn x A1 x = A1 a2 .
Kako je
a1
a2
an

a2 + x a3 + x
an+1 + x
1
an+1



<
,
= a1 
n+1
x
 1
1 + ax2 1 + ax3 1 + an+1
x

0 < An an+1 = a1

k=2

tada kad n + imamo da

+, kad n +. Sada je

a1
n+1


1
x
a
k=2 k

lim Sn =

n+

ak

0, jer prema pretpostavci

n+1

k=2

1
ak

A1 (x + a2 )
a1
= .
x
x

Ovo znaci da posmatrani red konvergira i da mu je suma ax1 .

+
+
 1

Napomena. Kako red
divergira,
konvergencija
reda
An
an+1
n=1

n=1

moze se dokazati i pomocu Kumerovog kriterijuma. Naime, imamo da je

an+1

An
an+2 + x
an+2 = an+1
an+2 = x > 0,
An+1
an+1

pa prema Kumerovom kriterijumu, red

+


An konvergira.

n=1

2.22. 1. Odrediti asimptotsko ponaanje parcijalne sume Sn =

reda sa optim clanom ak =

1 ;
k+1+ k

n


ak

k=1

2. Uporeujuci red ciji je opti clan bn = 1n , n 1, sa prethodnim,

odrediti asimptotsko ponaanje njegove parcijalne sume.
3. Ispitati konvergenciju reda sa optim clanom bn 2an , n 1.

62

GLAVA 2. REDOVI
1. Imamo da je

Sn =

n


 

1
1
=
k + 1 k = n + 11 n 2 , n +.

k + 1 + k k=1
k=1

2. Prema tolcovom stavu imamo da je

n


lim k=1
n
n+ 

bk

bn
= lim
= lim
n+ an
n+

ak

n+1+ n

= 2,
n

k=1

te je

n


k=1

bk 2n 2 , kad n +.

3. Imamo da je

bn 2an =
=

kad n +, te red

1
n+1 n
2

=


n
n+1+ n
n n+1+ n
1
1


2
3 ,
n n+1+ n
4n 2

+


(bn 2an ) konvergira.

n=1

2.23. Neka je an > 0 i neka red

+


n=1

an divergira, a funkcija f : [1, +[

R opada i f(x) 0, kad x +. Onda iz konvergencije integrala

sledi konvergencija reda

+


an f(Sn ), i pod pretpostavkom

n=1

kad n +, iz divergencije integrala

+


n=1

an f (Sn ).

+


an
an1

+


an f (Sn ) <

f (x) dx < an f (Sn1 ) < Man1 f (Sn1 ) ,

Sn1

koja je ispunjena za dovoljno veliko n.

= O (1) ,

f(x)dx sledi divergencija reda

Dokaz sledi na osnovu dvostruke nejednakosti

Sn

f (x)dx

2.2. REENI ZADACI

2.24. Ako red

+


63

an sa pozitivnim clanovima divergira, ispitati konver-

n=1

genciju sledecih redova:

+
+


an
1.
a1 +a2 ++an ; 2.
n=1

n=1

an
;
(a1 +a2 ++an )2

3.

+


n=1

an
.
1+n2 an

1. Neka je Sn = a1 + a2 + + an . Tada je

an+p
an+1 + an+2 + + an+p
an+1
an+2
Sn
+
++
>
=1
.
Sn+1 Sn+2
Sn+p
Sn+p
Sn+p
Poto red

+


n=1

Sn
Sn+p

an divergira, tada za svako n N postoji p N tako da je

< 12 , odakle sledi da je

an+1
an+2
an+p
1
+
++
> ,
Sn+1 Sn+2
Sn+p
2

to znaci da niz

an
Sn

nije Koijev, tj. red

+


n=1

an
Sn

divergira.

2. Red konvergira na osnovu prethodnog zadatka, jer integral

+

1

1
x2 dx

konvergira.
an
< na2nan = n12 , sledi konvergencija
3. Iz jasnih nejednakosti 0 < 1+n
2a
n
+

navedenog reda za svaki red
an sa pozitivnim clanovima.
n=1

2.25. Ispitati konvergenciju reda

+


(1)

n1

n=1


1

+
++
.
n3 + 1
n3 + 2
n3 + n
1

S obzirom da je
n
1
1
1
n

+
++

,
3
3
3
3
3
n +n
n +1
n +2
n +n
n +1
kao i da su nn3 +n i nn3 +1 nula nizovi, to je dati red konvergentan prema
Lajbnicovom kriterijumu, jer je niz
1
1
1
an =
+
++
3
3
3
n +1
n +2
n +n
opadajuci (pogledati zadatak 2.47). Neka student dokaze da je konvergencija
uslovna.

64

GLAVA 2. REDOVI
2.26. Ispitati konvergenciju reda

+


n=1

(1)n arcsin 1n cos n12 .

Red je konvergentan prema Abelovom kriterijumu, jer je niz bn =

+

cos n12 monoton i ogranicen, a red
(1)n arcsin 1n konvergentan na osn=1

novu Lajbnicovog kriterijuma. Obrazlozimo detaljno monotonost niza bn .

Posmatrajmo funkciju: g(x) = cos x12 , x [1, +[ . Imamo da je g (x) =
2
sin x12 > 0, tj. funkcija g raste. Ovo znaci da je niz bn rastuci.
x3

+
  (1)n
e n 1 q n , u zavisnosti od
2.27. Ispitati konvergenciju reda
n=1

q R.
Kad n +, za opti clan an imamo da je

 
(1)n n
1
1
an =
q +
+o
qn,
2
n
2n
n2

odakle sledi da za 1 < q 1 oba reda konvergiraju. Neka student ovo

detaljno obrazlozi. Za q 1 ili q > 1 oba reda divergiraju, jer tada za
q = 1 opti clan svakog od njih ne tezi nuli.
+
 (1)n ln n
.

2.28. Ispitati konvergenciju reda

sin 100
100
n
n
n=2

Red konvergira na osnovu Abelovog kriterijuma, jer je niz bn =

+
 (1)n ln n
100

sin n monoton i ogranicen, a red

konvergira prema Lajbni100
n
n=2

covom kriterijumu. Neka student pokaze da niz monotono tezi nuli, naravno
posle nekog dovoljno velikog n.
+
+


2.29. Ako red
an , an 0, konvergira, onda konvergira i red
an
n=1

n=1

za 1. Dokazati.
Iz konvergencije datog reda sledi da an 0 kad n +, tj. postoji
n0 N tako da je 0 an < 1 za n n0 . Odavde se dobija da je 0 an an ,
+

tj. red
an , 1, konvergira prema poredbenom kriterijumu.
n=1

2.30. Ako red

gira.
Kako je

+


an apsolutno konvergira, onda i red

n=1
1
n

n=1

|an | 12
+

jumu, cinjenici da red

n=1

+


n=1

1
n

+


1
n2

1
n2

|an | konvergentan.

1
n

|an | konver-


+ |an |2 , to je prema poredbenom kriteri-

konvergira i prema prethodnom zadatku i red

2.2. REENI ZADACI

2.31. Red
i sn =

n


1
2

i=1

+


n=1

65

an uslovno konvergira. Uvedimo oznake sn =

sn

n+ sn

(|ai | ai ) . Pokazati da je lim

1
2

= 1.

n


i=1

(|ai | + ai )

Imamo da je

s
lim n = lim
n+ sn
n+

jer je

n


1
2
1
2

n


i=1
n

i=1

nula niz, a

|ai |

(|ai | + ai )

1+

i=1

= lim

n+

(|ai | ai )

n


n


i=1

n


|ai |

|ai |

n


ai

i=1
n


=
ai

i=1

1+0
= 1,
10

ai ogranicen niz.

i=1

i=1

2.32. Naci

1+
1
3!

4
5!
4
7!

+
+

8
12
9! + 13! +
.
8
12
+
+

11!
15!
3

Kako za svako x R imamo da je sin x = x x3! + x5! x7! + to za

3
5
7
9
x = dobijamo da je 0 = 3! + 5! 7! + 9! . Odavde je
+

5 9 13
3 7 11
+
+
+=
+
+
+ ,
5!
9!
13!
3!
7!
11!

odnosno




4
8
12
4 8 12
1
3
1+
+
+
+ =
+
+
+
+ .
5!
9!
13!
3!
7!
11! 15!
Iz poslednje jednakost sledi da je vrednost navedenog razlomka 2 .
2n

(1)k1
2.33. Naci lim Sn , ako je Sn =
.
k
n+

2.34. Ispitati konvergenciju reda

2.35. Neka je x1 = a > 0,

+
+


redova:
(1)n xn i
xn .
n=1

k=1
+


(2n1)!!
(2n)!!

n=1
xn+1 = 1+xxnn+x2 ,
n

2

n 1. Ispitati konvergenciju

n=1

Indukcijom dokazujemo da je xn > 0 za sve n N. Poto je onda

1 + xn + x2n > 1, to je xn+1 < xn ,

66

GLAVA 2. REDOVI

odnosno niz xn konvergira. Prelazeci na limes dobijamo da je lim xn = 0.

n+

Sada prema Lajbnicovom kriterijumu imamo da red

+


(1)n xn konver-

n=1

gira. Red
opada, to

+


xn divergira jer
n=1
1
xn raste i onda je

lim n xn =

lim

Stolc

n+ 1
xn

n+

lim

n+

1
n

je xn

lim

n+

kad n +. Zaista, poto xn

(n + 1) n
xn+1 xn
lim
1
1 =n+
xn xn+1
xn+1 xn

xn+1 xn
1
= lim
= 1.
2
xn+1 (xn + xn ) n+ 1 + xn

2.36. Ispitati konvergenciju reda

+


an ako je

n=1

(n!)3
;
((2n)!)2

2n3
2. an = 21n n (n + 5) (n + 10) ; 3. an = 10
ln n

3







10
4. an = n3 n ; 5. an = ln cos n1  5 ; 6. an = 3 ln n tan n1 ;

1. an =

(2n)!! n
; 8. an = n 1 arcsin n2n+1 ;
(2n+1)!! e
n)
|sin n|
an = ln(ln
(ln n) , n 2; 11. an = n ln2 n , n 2.

7. an =

9. an =

ln3 n
n2 ;

10.
8. Kad n + sledi:


 
1
1
1
1
1



arcsin
1

+
o
=
n
1
2
n
n
n2
n 1 + n2

 
 

1
1
1
1
1
= n 1 arcsin
+o
= n 1
+o
2 .
n
n
n
n
n

an = n 1 arcsin

Dakle, red konvergira za < 1 a divergira za 1.

+
 sin(n+ n1 )
2.37. Ispitati konvergenciju reda
u zavisnosti od parametra
n
n=1

R.

2.38. Dokazati da redovi

+


n=2

2.39. Ako red

1.

+


n=2

an
ln n ;

2.

+


n=1
+


n=1

sin nx
ln n

+


n=2

cos nx
ln n

konvergiraju za sve x R.

an konvergira, tada konvergiraju i sledeci redovi

n+1
n an ;

3.

+


n
nan .

n=1

2.40. Navesti primer konvergentnog reda


an = o n1 .

+


n=1

an , an > 0, tako da je

2.2. REENI ZADACI

67

Ako je n kvadrat prirodnog broja uzmimo da je an = n1 , inace an = n12 .

+



Tada je an = o n1 , iako red
an konvergira, jer njegova proizvoljna
parcijalna suma nije veca od

n=1
+
 1
2
n2
n=1

= k < +.

2.41. Navesti primer konvergentnog reda

+


an , tako da red

n=1

divergira.
Na primer red

+


n=1

(1)n1
ln n

+


an ln n

n=1

je takav.

2.42. Niz xn sa pozitivnim clanovima je rastuci i ogranicen odozgo.


+

n
Dokazati da red
1 xxn+1
konvergira.
n=1

n
Poto je 1 xxn+1
0 to je za konvergenciju reda dovoljno pokazati
ogranicenost odozgo njegove parcijalne sume. Koristeci odnos aritmeticke i
geometrijske sredine imamo:

Sn


 



n

x1
xk
x2
xn
=
1
+ 1
++ 1
=n
x2
x3
xn+1
xk+1
k=1


xn
x1 x2
x1
nn n

=n 1 n
x2 x3
xn+1
xn+1
1

en

ln

1
n

x1
xn+1

x1

ln xn+1

ln

x1
= yn .
xn+1

Poto yn ln xx1 , kad n +, gde je x = lim xn , to je niz yn ogranicen,

n+

te je i niz Sn ogranicen odozgo.

2.43. 1. Primenom Lagran
zove teoreme na funkciju x x1 , > 0,
1
1
1
pokazati da je za n N, n 2, i > 0 ispunjeno: n1+
< 1 (n1)

n .
+
 1
2. Na osnovu 1. pokazati da red
n konvergira, ako je > 1.
n=1

2.44. Za realne parametre i ispitati konvergenciju reda

+


n=2

2.45. Odrediti a, b R, za koje red

+


ln n
n .

(ln n + a ln (n + 1) + b ln (n + 2))

n=1

konvergira i u tom slucaju naci sumu reda.

Imamo da je
an = ln n + a ln (n + 1) + b ln (n + 2)

68

GLAVA 2. REDOVI




1
2
= ln n + a ln n + a ln 1 +
+ b ln n + b ln 1 +
n
n
 


1
a
1
1
= (1 + a + b) ln n + (a + 2b) + 2b 2 + o
,
n
2
n
n2

kad n +. Red onda konvergira, ako i samo ako je

a + b + 1 = 0 a + 2b = 0,
odnosno ako je a = 2, b = 1. Red sada postaje
+


n=1

(ln n 2 ln (n + 1) + ln (n + 2)) .

Posmatrajmo njegovu parcijalnu sumu:

Sn =

n

k=1

(ln k 2 ln (k + 1) + ln (k + 2))

= (ln 1 ln 2 ln 2 + ln 3) + (ln 2 ln 3 ln 3 + ln 4) +
+ (ln n ln (n + 1) ln (n + 1) + ln (n + 2))
n+2
= ln 2 ln (n + 1) + ln (n + 2) = ln 2 + ln
ln 2,
n+1
kad n +, to je i suma reda.

+

2.46. Ispitati konvergenciju reda
an , ako je:
n=1


4
2 p
, p R; 2. an = p(p+1)(p+n1)

1. an = ln nn+2n
4 +1
n!
3. an = sin nx,x R; 4. an = cos nx, x R.

5. an =

1
n

1
;
n2

ln n+1
n .

2.47. Pokazati da je niz an =

n


k=1

1
n3 +k

opadajuci (zadatak: 2.25).

1
1
1

an an+1 n

3
n +n
(n + 1)3 + 1
(n + 1)3 + n + 1

n
1
1
n

+1
(n + 1)3 + 1
(n + 1)3 + 1
.
n
(n + 1)2

0
n2 + 1
(n + 1)3 + 1
n2

2.2. REENI ZADACI

n
2
n +1

69





(n + 1)2
3

n
(n
+
1)
+
1
n2 + 1 (n + 1)2 ,
3
(n + 1) + 1

to je tacno.
2.48. Za koje a i b konvergira red


+  


b
3
3
2
2
n +n +n+1 n +1+a+
?
n
n=1
Ako n +, tada je
an


1

1
1
1
1 3
1 2
b
= n 1+ + 2 + 3
n 1+ 2
+a+
n n
n
n
n



 
1 1
1
1
1
1
= n 1+
+ 2 + 3 2 +o
3 n n
n
9n
n2
 

1
1
1
b
n 1 + 2 4 + o
+a+
2n
8n
n4
n




 
1
1
1
1
1
=
a+
.
+
b
+ 3 +o
3
n
6
8n
n3

Red konvergira ako i samo ako je a = 13 i b = 16 .



+

2.49. Ispitati konvergenciju reda
sin 2 n2 + a2 u zavisnosti od
n=1

a R.
Red konvergira i suma mu je 0 ako je a = 0. Neka je a = 0 i neka
n + :


1 
 

2 2
a
an = sin 2 n2 + a2 = sin 2n 1 + 2
n





 
1
1
a2
a2
= sin 2n 1 + 2 + o
= sin 2n +
+o
2
2n
n
n
n
 2
 
 
2
2
a
1
a
1
a
= sin
+o
=
+o

,
n
n
n
n
n
red divergira.
2.50. Ispitati konvergenciju reda
Imamo
an = cot

+


n=1


n
n
sin 2n+1
cot 4n2
.

n
n
sin
4n 2
2n + 1

70

GLAVA 2. REDOVI

=
Tako dobijamo




n

n
+
cos

4n 2 4
4
2 2n + 1
1


 cos
.

2
(2n
+ 1)
tan 4 + 2(4n2)

= cot

an =

1 tan 2(4n2)

1 + tan 2(4n2)

cos

.
2 (2n + 1)

Ako n +, onda sledi


 

1 2(4n1)
+ o n12
2
1

1  1+
an =

2 + o n3
1 + 2(4n1) + o n2
8 (2n + 1)

  
 1

1
1
1+
=
1
+o
+o
1
2
2 (4n 1)
n
2 (4n 1)
n2
 
2
1
+
+
o
2
3
n
8 (2n + 1)

  
 
 

1
1
=
1
+o
1
+o
1+o
2
2 (4n 1)
n
2 (4n 1)
n
n
 

1
 
 
2
1

1
1

1
=
+o
=
1
+o
=
+o
2 (4n 1)
n
4n
4n
n
4n
n
1
,
4 n
red divergira. Najpre smo trigonometrijskim
transformacijama izraz pripremili




2
za primenu formula: tan x = x+o x2 , ako x 0, i cos x = 1 x2 +o x3 ,
za x 0.
2.51. Niz xn dat je sa x1 = a > 1, xn+1 = x2n xn + 1 (n 1) . Naci
+
 1
xn .
n=1

Iz datog uslova sledi

xn+1 xn = (xn 1)2 0, n = 2, 3, ...,

tj. niz xn je neopadajuci. Ako je i ogranicen odozgo, onda postoji lim

n+

xn = x. Reavanjem jednacine x = x2 x + 1, dobijamo x = 1, to bi znacilo

da su svi clanovi manji ili jednaki 1, kontradikcija. Dakle, lim xn = +.
n+

2.2. REENI ZADACI

71

Zatim imamo xn+1 1 = xn (xn 1) , odnosno,

1
1
1
1
1
1
1
=
=

, tj.
=

.
xn+1 1
xn (xn 1)
xn 1 xn
xn
xn 1 xn+1 1
Sada je
1
1
1
+
++
x1 x2
xn
1
1
1
1
1
1

++

x1 1 x2 1 x2 1 x3 1
xn 1 xn+1 1
1
1
1

, n +,
x1 1 xn+1 1
a1

=
=
jer

1
xn+1 1

0, kad n +. Dakle,

+


n=1

1
xn

1
a1 .

2.52. Neka je an > 0, n N, i neka je

an+1
1 n
= 1 + 2,
an
n n
gde je |n | M. Dokazati da red
Imamo,
an
an+1

1
1

1
n

= 1+

1
n

= 1+

1
n

+


an divergira.

n=1



1 n 1
= 1 + 2
n n
+ nn2



 
n
1 n 2
1 n 2
2+ + 2
+o
+ 2
n
n n
n n
 
1 n 2n
1
1
n
+
3 +o
= 1 + + 1+ ,
n2
n
n2
n n

gde je |n | C, 0 < < 1. Sada primenom Gausovog kriterijuma sledi

divergencija datog reda.


1
1
1
2.53. Naci lim
+
+

+
123
234
n(n+1)(n+2) .
n+

Navedeni limes je zapravo suma reda

+


n=1

konvergira, jer je
an =

1
n(n+1)(n+2) ,

1
1
3 , n +.
n (n + 1) (n + 2)
n

koji ocigledno

72

GLAVA 2. REDOVI

Zatim je
an =
=
Sn =



1
(n + 2) n
1
1
1

2 n (n + 1) (n + 2)
2 n (n + 1) (n + 1) (n + 2)


1 1
2
1

+
, tj.
2 n n+1 n+2
n
n
n
n
n+1
n+2
11  1
1 1
11 1 11

+
=

+
2
k
k+1 2
k+2
2
k
k 2
k
k=1

k=1
n


k=1

k=3

1 1 1
+ +
2 4 2

1
1
1
1
1

+
+
, kad n +.
4 n + 1 2 (n + 1) 2 (n + 2)
4

k=3

1
1
1

+
k n+1 2

k=2

n


k=3

1 1

k 2

k=1
n


2.54. Ispitati konvergenciju reda

+


k=3

1
1
1
+
+
k 2 (n + 1) 2 (n + 2)

n=1

n

t t dt u zavisnosti od parame-

tra R.
Ovo je red sa pozitivnim clanovima. Najpre pokazimo da on konvergira, kad je = 2. Tada je
1

1
an (2) = 2
n

n

ee
t dt 3
n
1
t

(e e je maksimalna vrednost funkcije t t t , t > 0, dakle prema pored1

+
 2 n 1
benom kriterijumu red
n
t t dt konvergira). Neka je sada = 2.
n=1

Poto je

x

1
t

t dt

lim

x+

1
x2

=
to znaci da je

lim

n+
+


2.15, sledi da red

an ()
n2

lim

x+

x

t t dt

x2+

= lim

x+

x12

x
(2+)
x3+

1
= 0,
x+ (2 + ) xx1
lim

= 0, odakle prema napomeni posle zadatka

an () konvergira, jer je takav red

n=1

1 x

red konvergira za svako R.

+


n=1

1
.
n2

Dakle, dati

2.2. REENI ZADACI

73

Napomena. Primenili smo Lopitalovo pravilo i Hajneov princip.

+




2.55. Ispitati konvergenciju reda
arccot n2 + n + 1 .
n=1

Poto je za x > 0 : arccot x = arctan x1 , to je


arccot n2 + n + 1 = arctan

1
1
= arctan
+n+1
1 + n (n + 1)
1
1

1
1
i
= arctan n n+1
= arctan arctan
1
n
n+1
1 + n(n+1)

Sn =

n

k=1

n2


n 

2
 
1
1
arccot k + k + 1 =
arctan arctan
k
k+1
k=1

1
1
1
1
= arctan 1 arctan + arctan + arctan arctan
2
2
n
n+1
1

= arctan 1 arctan
, n +.
n+1
4
Dakle, dati red konvergira i suma mu je 4
+

2.56 Ispitati konvergenciju reda
an ako je:
n=1 
 




1


3
1
2
n
a) an = ln n tan n ; b) an = sin e n cos n2  ;





1
c) an = n
.
4 + n12 3 8 + n32 ; d) an = sin n2 ln
2
n

a) Kad n +, najpre imamo


  
 1
sin n1
1
1
1
1
1
1
tan
=
=
3 +o
1 2 +o
1
3
n
n 6n
n
2n
n2
cos
 n
  
 
1
1
1
1
1
=
3 +o
1+ 2 +o
3
n 6n
n
2n
n2
 
1
1
1
=
+ 3 +o
,
n 3n
n3

onda je




 
 
1
1
1
1
1
ln n tan
= ln 1 + 2 + o
= 2 +o
.
2
n
3n
n
3n
n2

Sada je za n + :
.
  
1
1
1 3
1
1
1
1
3
an = 3
+
o
=
(1
+
o
(1))
2,
3
3n2
n2
3n2
3 n3

74

GLAVA 2. REDOVI

odakle sledi da red divergira.

b) Za n + je:
2
2
cos
n
n
 


1
1
1
2
1
1 4
= 1+ + 2 +o
1 +

n 2n
n2
n
n 24 n2
 
1
1
+o
=
,
2
3n
n2
1

xn = e n

odnosno,
an

 
  
 

 1

1
1
1 
 =
= |xn | = sin
+o
+o


2
2
2
3n
n
3n
n2 
1
1
=
(1 + o (1)) 2 .
3 n2
3 n

Dakle, red konvergira za > 12 , a divergira za 12 .

c) Najpre je za n + :
xn


1 
1 
1
3
1 2
3 3
3
=
4+ 2 8+ 2 =2
1+ 2
1+ 2
n
n
4n
8n
 


1
1
1
1
1
= 2 1+ 2
+o
1 2 +
8n
128n4
n4
8n
64n2
 
1
1
=
+o
.
4
64n
n4

Sada je za n +
.
  
1
2
1
1
1
1
1 1
an =
+
o
(1 + o (1)) 2 3 ,
=
3
3
3
64n
n
64n
8 n2
pa red konvergira.
d) Za 0 red divergira, jer tada opi clan ne tezi nuli. Neka je > 0.
Onda za n + imamo:



1
1
an =
+
o
n2 ln2 n
n2 ln2 n
1
1
1

=
< 2 , (n 2) .
2 (1 + o (1)) 2 2
2
n
n ln n
n ln n

2.2. REENI ZADACI

Red konvergira za >

75
1
2.

Za =

1
2

red divergira jer integral

+

2

dx
x ln x

1
1
divergira. Ako je 0 < < 12 , iz nejednakosti n2 ln
> n ln
2
n sledi da red
n
1
divergira. Dakle, red konvergira za > 2 , a divergira za 12 .
2.57. Ispitati konvergenciju redova:



n

+
+
n+1 
1


1
a)
(1)n (2n + 1) n 1 ; b)
(1)n 1 + n+1
1 + n1
.
n=1

n=1

a) Posmatrajmo funkciju f (x) = (2x + 1) x 1, x 1. Imamo da je

1

f (x) = e x ln(2x+1)

2x (2x + 1) ln (2x + 1)
<0
x2 (2x + 1)

za svako x 1. Dakle, funkcija opada u svom domenu, to dalje znaci da

1
niz sa optim clanom an = (2n + 1) n 1 opada. Red je onda konvergentan
prema Lajbnicovom kriterijumu. S obzirom da je, kad n +,


1
1
1
1
ln(2n+1)
an = e n
1 = ln (2n + 1) + o
ln (2n + 1) ln (2n + 1) ,
n
n
n
to red konvergira uslovno, jer je red

+


n=1

1
n

ln (2n + 1) divergentan.

b) Zbog nejednakosti


n 


1 n
1 n+1
1
< 1+
< 1+
,
1+
n+1
n
n
red napiimo u obliku

n+1 
n  
+
+

1
1
(1)n1
1+
1+
=
(1)n1 an ,
n
n
+
1
n=1
n=1
n


n+1 
1
gde je an = 1 + n1
1 + n+1
> 0.
Posmatrajmo sada funkciju:



x
1 x+1
1
f (x) = 1 +
1+
, x 1.
x
x+1
Njen izvod je
f (x) =


 



1 x+1
1
1
1+
ln 1 +

x
x
x

x  


1
1
1
1+
ln 1 +

.
x+1
x+1
(x + 1) (x + 2)

76

GLAVA 2. REDOVI

Kako je



1
1
1
< ln 1 +
< , x > 0,
x+1
x
x

to je zbog nejednakosti


1
1
1
1
ln 1 +

>

> 0,
x+1
(x + 1) (x + 2)
x + 2 (x + 1) (x + 2)
f (x) < 0, x > 0, a tim pre i za x 1. Niz an je onda opadajuci, te je red
konvergentan na osnovu Lajbnicovog kriterijuma.
Dokazimo da je konvergencija reda uslovna, tj. da red
+ 
+
 



n1
an  =
an
(1)

n=1

n=1

divergira. Prema Maklorenovoj formulu u Peanovom obliku, kad n

+, imamo:


1
1 n+1
1+
= e(n+1) ln(1+ n )
xn =
n

1
(n+1) n

i yn

1
+ 13 +o
2n2
3n

1
n3



1
1 +o
2n 6n2

1
n2



=ee 
= e
 

 
1
1
1
1
1
1
1
= e 1+
2 +o
+ 2 =e 1+

+o
,
2
2
2n 6n
n
8n
2n 24n
n2
n


 
1
1
1
n ln 1+ n
12 + 13 +o 13
n ln(1+ n+1
)
n
n
n
=
1+
=e
=e
n+1

1
n

= e

3
1 2n
+

= e

1
+ 13
n2
n

2
+o
n2

12

1
n2

1
1 + 13
n n2
n

2

+ 13

1
12 + 13
n
n
n

3


+o

1
n3




 
3
25
1
=e 1
+ 2 +o
.
2n 8n
n2

Dakle, kad n +, dobijamo




n
1 n+1
1
an = xn yn = 1 +
1+
n
n+1

 

 
1
1
1
3
25
1
= e 1+

+o
e 1
+ 2 +o
2
2
2n 24n
n
2n 8n
n2
 

 
2e 19e
1
2e
19
1
2e
=
2 +o
1
+o
,
=
2
n
6n
n
n
12n
n
n
red

+


n=1

an divergira, odnosno konvergencija polaznog reda je uslovna.

2.2. REENI ZADACI

2.58. Ispitati konvergenciju reda

77
+


n=1

n(n+1)(n+2)(4n3)
(n+1)(n+2)(4n2)

Poto je za opti clan an ispunjeno

0 < an =

1
.
(n+2)2

n
n+1
4n 3
1
1
1

<
< 2
2
2
n+1 n+2
4n 2 (n + 2)
n
(n + 2)

to dati red konvergira na osnovu poredbenog kriterijuma, jer je red

+


n=1

konvergentan.

1
n2

+

an konvergira i ako je an = 0, n N, da li red
2.59. Ako red
n=1

+

1 sinanan konvergira? Posebno analizirati slucaj an > 0, n N.
n=1

+

Red
1 sinanan je sa pozitivnim clanovima i za njegov opti clan
n=1

kad n +, imamo



 1
an 16 a3n + o a4n
sin an
1
1
=1
= a2n + o a3n a2n ,
an
an
6
6

+

jer an 0. Sada imamo zakljucak: ako je an > 0 i red
an konvergira
n=1

+
+
 1 2

sin an
onda i red
a
konvergira,
a
samim
tim
i
red
1

konvergira.
6 n
an

Ako

n=1
+

red
an
n=1
+


i red

n=1
n1
(1)

.
n

n=1

+
 1 2
nije sa pozitivnim clanovima, onda red
6 an , a samim tim
n=1

1 sinanan ne mora biti konvergentan. Dovolnjo je uzeti an =

2.60. Ako je a realan broj, ispitati konvergenciju reda ciji je opti clan


n+1
n1
an = na (n + 1) n (n 1) n .
n+1

n1

Uzimajuci da je xn = (n + 1) n i yn = (n 1) n kad n +,
imamo



n+1
1
1
ln(n+1)
n
n
xn = e
= e e ln n + ln 1 +
n

  


1
1
1
1
= (e ln n) 1 + + o
1+
+o
n
n
n ln n
n ln n

78

GLAVA 2. REDOVI

 
1
1
= (e ln n) 1 + + o
i
n
n

 
n1
1
1
ln(n1)
.
= e n
= (e ln n) 1 + o
n
n

yn

Sada je, kad n +,

 
2
1
2e ln n
2e ln n
+o
= 1a (1 + o (1)) 1a .
an = n (xn yn ) = n (e ln n)
n
n
n
n
a

Dakle, red

+


an konvergira ako i samo ako konvergira red 2e

n=1

+


n=1

ln n
n1a .

Ocigledeno za 1 a 0, tj. za a 1 red divergira (tada opti clan ne

tezi nuli). Za 1 a > 0 red je ekvikonvergentan sa nesvojstvenim integralom
+
 ln x
dx. Nije teko utvrdidti (parcijalno integraljenje) da navedeni intex1a
1

gral konvergira za a < 0, a divergira za a 0. Znaci, red

+


an konvergira

n=1

za a < 0 a divergira za a 0.
2.61 Neka je an niz realnih brojeva, takav da je an+3 = an za svako
+
 an
n N. Dokazati da red
n konvergira, ako i samo ako je a1 +a2 +a2 = 0.
n=1

Neka je a1 + a2 + a2 = 0. Tada je za parcijalnu sumu reda

ispunjeno:

+


an

n=1

0, n = 3k;
Sn =
a + a2 = a3 , n = 3k 1;
1
a1 , n = 3k 2.

Odatle sledi |Sn | max {|a1 | , |a3 |} , tj. niz Sn je ogranicen. Onda prema
+
 an
Dirihleovom kriterijumu sledi konvergencija reda
n .
n=1

Obrnuto, neka je red

lim S3n . Meutim,

n+

+


n=1

an
n

konvergentan. Onda je njegova suma jednaka

S3n = A1 + A2 + + An1 + An ,
gde je
An =

a1
a2
a3
+
+
3n 2 3n 1 3n

2.2. REENI ZADACI

79

9 (a1 + a2 + a2 ) n2 3 (a1 + 2a2 + 3a3 ) n + 2a3

(3n 2) (3n 1) 3n
a +a +a
a1 + 2a2 + 3a3

1 2 2
2 1 





=
2
1
2
3n 1 3n 1 3n
9n 1 3n
1 3n
2a3





+
2
1
27n3 1 3n
1 3n
= xn + yn + zn .
=

Uzeli smo da je
xn =
zn =

a +a +a
a1 + 2a2 + 3a3

1 2 2
2 1  , yn =





2
1
2
3n 1 3n 1 3n
9n 1 3n
1 3n
2a3





2
1 .
3
1 3n
27n 1 3n

S obzirom da redovi
konvergira. Poto je

+


An ,

n=1

xn

+


n=1

yn i

+


zn konvergiraju, to i red

n=1

+


xn

n=1

a1 + a2 + a3 1
, n +,
3
n

mora biti a1 + a2 + a3 = 0, cime je zadatak u potpunosti reen.

+

2.62. Ako je p R, ispitati konvergenciju reda
an , gde je:
n=1

n
3p ln n
1
a) an = np lnp n+1
;
b)
a
=
1

.
p
n
n
n
n
a) Red ocigledno konvergira za p = 0. Neka je p = 0 i neka n + :


 p

1
1
1
1
1
1
p
an =
ln 1 +
= p
2 +o
p
n
n
n
n 2n
n2

 


1
1
p
1
p
1
=

1
+o
= p+1 + o
np np
2n
n
2n
np+1
p
p
=
(1 + o (1)) p+1 .
p+1
2n
2n
Dakle, red konvergira za p 0, a divergira za p < 0.
b) Za p = 0, red divergira jer tada opti clan ne tezi nuli. Za p = 0, kad
n + imamo:


3p ln n
1
3p ln n n
1
an =
1
= p en ln(1 n )
p
n
n
n

80

GLAVA 2. REDOVI

=
=





1 n 3p nln n 12 9p nln2 n +o lnn2n

1 3p ln n 92 p2 lnn2 n +o lnn2 n
e
=
e
np
np

 2 

 2 
2
1
1
9 2 ln2 n
ln n
1
92 p2 lnn n +o lnn n
e
= 4p 1 p
+o
4p .
n4p
n
2
n
n
n

Znaci, dati red konvergira za p > 14 , a divergira ako je p 14 . Poto je

red sa nenegativnim clanovima, pojmovi obicna i apsolutna konvergencija
se poklapaju.
+
 x2n1
2.63 Ispitati konvergenciju reda
za razne vrednosti x R.
1x2n
n=1

2.64 Ako su , , i x pozitivni brojevi, ispitati konvergenciju hipergeometrijskog reda

1+

+

( + 1) ( + n 1) ( + 1) (( + n 1))

n! ( + 1) ( + n 1)

n=1

2.65 Ispitati konvergenciju reda


+ 

1
1 sin nx
1+ ++
,
2
n
n
n=1
za razne vrednosti x R.

xn .

Glava 3

Neprekidnost
3.1

Uvod

Ova glava sadrzi prvenstveno zadatke gde se naj

vie koristi BolcanoKoijeva teorema o neprekidnim funkcijama na segmentu. Ako je E podskup od R, onda se sa C(E) oznacava skup svih funkcija koje su na njemu
neprekidne. Ako je E = [a, b] , < a < b < +, onda studenti treba da
znaju pored navedene Bolcano-Koijeve teoreme i njenu posledicu, zatim
Vajertrasovu teoremu o ogranicenosti i postizanju supremuma i inmuma
kao i Kantorovu teoremu o ravnomernoj neprekidnosti funkcije neprekidne

na segmentu. Cinjenica
da lim i f komutiraju je najsuptilnije svojstvo
koje se koristi kod neprekidnih funkcija. Preporucujemo studentima da obnove glavne teoreme ove oblasti, pa tek onda da pocnu da reavaju zadatke.
Napominjemo da su pitanja navedena u ovom delu vie teorijskog karaktera
sa dosetkama, a manje racunska.

3.2

Reeni zadaci

3.1. Ako f C [0, 2] , onda postoji c [0, 1] tako da je f (c + 1) f (c) =

f(0)). Dokazati.
Posmatrajmo funkciju F (x) = f(x + 1) f (x), koja je ocigledno
neprekidna na [0, 1] kao razlika dve neprekidne funkcije. Razume se, funkcija
x f(x + 1) je neprekidna kao kompozicija neprekidne funkcije f i funkcije
x x + 1. Kako je F (0) = f(1) f(0) i F (1) = f (2) f (1), to je F (0) +
F (1) = f (2) f(0). Iz relacije
1
2 (f (2)

min {F (0), F (1)}

F (0) + F (1)
max {F (0), F (1)} ,
2
81

82

GLAVA 3. NEPREKIDNOST

sledi da broj 12 (f (2) f (0)) pripada segmentu sa krajevima F (0) i F (1), to

na osnovu posledice Bolcano-Koijeve teoreme znaci da postoji c [0, 1]
tako da je F (c) = 12 (f(2) f (0)). Time je dokaz tvrenja zavren.
3.2. Neka su f : ]a, b[ ]c, d[ i g : ]c, d[ R neprekidne funkcije i neka
g nije konstantna ni na jednom segmentu [, ] ]c, d[ . Dokazati da je f
konstantna funkcija, ako je g f konstantna funkcija.
Pretpostavimo suprotno: postoje dve razlicite tacke x1 , x2 ]a, b[ za
koje je f (x1 ) = f (x2 ). Kako funkcija g nije konstantna ni na jednom segmentu koji je sadrzan u ]c, d[ to postoji y ]f(x1 ), f(x2 )[ ili y ]f(x2 ), f (x1 )[ ,
takvo da je g(y) = g(f (x1 )) = g(f(x2 )). Ali, zbog neprekidnosti funkcije f
na segmentu sa krajevima x1 i x2 , postoji x iz tog segmenta za koje je
y = f(x). Sada je g(y) = g(f(x)) = g(f (x1 )), to je kontradikcija. Koristili
smo pretpostavku da je g f konstantna funkcija.
3.3. Ako f C(R) i ako je f(f (7)) = 7, onda postoji c R tako da je
f(c) = c. Dokazati.
Ako je f(7) = 7, tada je c = 7. Neka je na primer 7 < f (7) i posmatrajmo datu funkciju na segmentu [7, f(7)] . Ocigledno, funkcija f je neprekidna
na tom segmentu. Za pomocnu funkciju uzmimo F (x) = f(x) x. Sada je
F (7)F (f(7)) = (f (7) 7)(f (f (7)) f (7)) = (f (7) 7)(7 f (7)) < 0,
to prema Bolcano-Koijevoj teoremi znaci da postoji c ]7, f(7)[ tako
da je F (c) = 0, odnosno, f(c) = c. Ako je 7 > f(7) onda se posmatra ista
pomocna funkcija, ali na segmentu [f(7), 7] .
3.4. Neka f C [0, 1] i neka je {an }nN [0, 1] dati niz. Dokazati da
+
 n
postoji c [0, 1] tako da je f(c) =
2 f(an ).
n=1

Dokazimo da je

f (c1 )

+

n=1

2n f(an ) f (c2 ) ,

(1)

gde su c1 i c2 tacke iz [0, 1] u kojima funkcija f postize minimum i maksimum. Tacke c1 i c2 postoje po Vajertrasovoj teoremi. Zaista, imamo
da je f(c1 ) f (an ) f (c2 ) za svako n N, jer je {an } [0, 1] . Zatim
je 2n f(c1 ) 2n f (an ) 2n f(c2 ). I na kraju sumiranjem prethodnih
+
 n
nejednakosti, uz koricenje jednakosti
2
= 1, sledi dokaz za (1). S
n=1

obzirom da je f neprekidna funkcija na segmentu sa krajevima c1 i c2 , a

+
 n
kako
2 f(an ) pripada segmentu ciji su krajevi f (c1 ) i f(c2 ), tada prema
n=1

3.2. REENI ZADACI

83

posledici Bolcano-Koijeve teoreme postoji c [min {c1 , c2 } , max {c1 , c2 }]

+
 n
tako da je f (c) =
2 f (an ). Ovim je dokaz tvrenja zavren.
n=1

3.5. Ako f C [1, 1] , f (1) = f(1), tada postoje c1 , c2 [1, 1]

takvi da je |c1 c2 | = 1 i f (c1 ) = f (c2 ). Dokazati.
Posmatrajmo funkciju F (x) = f (x) f(x 1). Ona je ocigledno
neprekidna na [0, 1] . Vidimo da je F (0) = f(0) f(1) = f (0) f(1) i
F (1) = f(1) f(0). Ako je f(0) = f(1), onda je c1 = 0 i c2 = 1. Ako f(0)
i f(1) nisu jednaki, tada zbog F (0) F (1) < 0, sledi da postoji c ]0, 1[
tako da je F (c) = 0, odnosno f (c) = f (c 1). Ako sada uzmemo da je
c1 = c, c2 = c 1, tada c1 i c2 ocigledno zadovoljavaju trazene uslove: c1 ,
c2 [1, 1] , |c1 c2 | = |c (c 1)| = 1 i f (c1 ) = f (c2 ).
3.6. Ako f C [0, 1] , tada postoji c [0, 1[ tako da je f 2 (c) (1 c) = c.
Dokazati.
Ako je f(0) = 0, tada je c = 0. Neka je f (0) = 0. Tada je f 2 (0) > 0 i
sada mozemo posmatrati pomocnu funkciju F (x) = f 2 (x) (1 x) x. Kako
je





F (0) F (1) = f 2 (0) (1 0) 0 f 2 (1) (1 1) 1 = f 2 (0) < 0,

to prema posledici Bolcano-Koijeve teoreme znaci da postoji c ]0, 1[

sa osobinom da je F (c) = 0, odnosno da je f 2 (c) (1 c) = c.
3.7. Da li postoji neprekidna funkcija f : R R takva da je za svako
x R : (f f)(x) = ex ?
Pretpostavimo da takva funkcija postoji. Dokazimo onda da je ona
1-1. Neka x1 , x2 R tako da je f(x1 ) = f(x2 ). Odavde sledi da je
(f f)(x1 ) = (f f )(x2 ), odnosno da je ex1 = ex2 . Dakle, imamo da
je x1 = x2 jer je funkcija x ex 1-1 kao opadajuca. Neka je sada
x1 < x2 i x1 , x2 R. Ako je f neprekidna funkcija na R, ona je neprekidna
na segmentu [x1 , x2 ] . Iz cinjenice da je f i 1-1, sledi da je rastuca ili
opadajuca. Ako je f ratuca, iz nejednakosti f(x1 ) < f(x2 ), sledi da je
ex1 < ex2 , to je nemoguce. Ako je f opadajuca1 , onda iz x1 < x2
imamo da je f(x1 ) > f(x2 ), odnosno, (f f )(x1 ) < (f f)(x2 ). Odavde je
ex1 < ex2 , to je opet kontradikcija. Dakle, takva funkcija ne postoji.
3.8. Ako f : [0, 1] [0, 1] i f C [0, 1] sa osobinom da je f(0) = 0,
f(1) = 1 i (f f)(x) = x za svako x [0, 1] , tada je f(x) = x za svako
x [0, 1] .
Iz uslova (f f)(x) = x, sledi da je f 1-1. Zaista, ako je f (x1 ) =
f(x2 ) za x1 , x2 [0, 1] , tada je (f f)(x1 ) = (f f)(x2 ), odnosno x1 = x2 .
1

Koristimo tipove monotonosti: raste, ne opada, opada i ne raste.

84

GLAVA 3. NEPREKIDNOST

Kako je f(0) = 0, f(1) = 1, tada je f rastuca funkcija na [0, 1] . Ako postoji

x0 ]0, 1[ za koje je f(x0 ) = x0 , na primer f (x0 ) < x0 , tada zbog rastenja
funkcije f imamo da je (f f)(x0 ) < f(x0 ), tj. x0 < f(x0 ) to je suprotno
pretpostavci. Ako uzmemo da je f(x0 ) > x0 , dobicemo da je f (x0 ) < x0 ,
to je opet kontradikcija. Dakle, f(x) = x, za svako x [0, 1] .
3.9. Ako f : [0, 1] [0, 1] i f C [0, 1] , tada postoji c [0, 1] tako da
je f(c) = c. ta geometrijski znaci ova jednakost?
Posmatrajmo funkciju F (x) = f(x) x. Ako je f (0) = 0 ili f (1) = 1,
tada je c = 0 ili c = 1 i zadatak je reen. Neka je f(0) > 0 i f (1) < 1.
Sada je F (0) F (1) = (f(0) 0) (f (1) 1) = f (0) (f(1) 1) < 0. Dakle,
prema Bolcano-Koijevoj teoremi postoji c ]0, 1[ tako da je F (c) = 0,
tj. f(c) = c, cime je zadatak reen. Geometrijski, grak funkcije x f(x)
sece pravu y = x.
3.10. Neka je f : R R neprekidna i ogranicena funkcija. Dokazati da
postoji c R takvo da je f(c) = c2n1 , za svako n N.
Funkcija F (x) = f (x) x2n1 , n N je neprekidna na R i imamo da
je


1
2n1
lim F (x) = lim x
f (x) 1 = () (0 1) = .
x
x
x2n1
Prema deniciji granicne vrednosti postoje a, b R tako da je F (a) < 0 i
F (b) > 0, tj. F (a) F (b) < 0. Prema Bolcano-Koijevoj teoremi postoji
c ]a, b[ tako da je F (c) = 0, tj. f(c) = c2n1 , cime je dokaz zavren.
3.11. Ako f, g C [a, b] tako da je f (a) < g(a) i f(b) > g(b), tada
postoji tacka c ]a, b[ za koju je f (c) = g(c).
Funkcija F (x) = f (x) g(x) je neprekidna na [a, b] i imamo da je
F (a)F (b) = (f (a) g(a))(f (b) g(b)) < 0. Dakle, postoji c ]a, b[ takvo da
je F (c) = 0, odnosno, f(c) = g(c).
3.12. Neka je f : [0,
 1] R neprekidna funkcija


 tako da je f(0) = f (1).
Da li postoji 0, 23 tako da je f()
= f + 13 ?
 2
1
Posmatrajmo funkciju
 2 F (x) = f x + 3 f(x), x 0, 3 . Ona je
ocigledno neprekidna na 0, 3 i ako
 nije
 stalnog znaka onda prema Bolcano2
Koijevoj


 teoremi postoji 0, 3 tako da
 je F () = 0, tj. f() =
f + 23 . Neka je F (x) > 0 za svako x 0, 23 . Onda sabiranjem jednakosti
 
 
 
 
 
 
1
1
2
1
2
2
F (0) = f
f(0), F
=f
f
, F
= f(1) f
3
3
3
3
3
3

1

2
dobijamo: 0 < F (0) + F 3 + F 3 = f (1) f(0) = 0, to je kontradikcija.
Kontradikciju slicno dobijamo ako pretpostavimo da je F (x) < 0. Dakle,

3.2. REENI ZADACI

85






postoji 0, 23 tako da je f() = f + 13 .
3.13. Naci sve neprekidne funkcije f : R R koje zadovoljavaju uslov
f(2x) = f (x), za svako x R.
Neka je x R ksiran broj. Niz n 2xn konvergira

x  ka nuli, i funkcija


je na njemu konstantna, tj. imamo da je f (x) = f 2 = = f 2xn =


 f(0) zbog neprekidnosti funkcije f. Kako su svi clanovi niza n
f 2xn meusobno jednaki, tada je f(x) = f (0). Ovo znaci da je reenje
date funkcionalne jednacine konstantna funkcija, tj. od neprekidnih funkcija
samo konstantne zadovoljavaju dati uslov.
3.14. Odrediti

sve
 neprekidne funkcije f : R R takve da je za sve
x R : f (x) + f 23 x = x.
Neka je x R ksirano. Tada primenom datog uslova dobijamo:

 
 
2
4
2
x =x
xf
x
=
f (x) = x f
3
3
9
 n1
 n 
2
4
8
2
n1 2
= x x + x x + + (1)
xf
x
n1
3
9
27
3
3n
 n 
n1
2
2
4
8
n1 2
n
= x x + x x + + (1)
+ (1) f
x
n1
3
9
27
3
3n
1
3
x
2 + 0 = 5 x, n +,
1+ 3
jer je funkcija f neprekidna.
3.15. Odrediti sve neprekidne funkcije f : R R za koje je:
1. f(0) = 1;
2. f je neprekidna u 0;
3. f(2x) = f (x) cos2 x, za svako x R.
Neka je x R {0} ksiran broj. Onda na osnovu uslova 3 imamo
x
x
x
x
x
x
x
x
f (x) = f
cos2 = f 2 cos2 2 cos2 = = f n cos2 n cos2 ,
2
2
2
2
2
2
2
2

x
2
x
gde je n N. Odavde se dobija da je f (x) = f 2n 22nsin
, jer je
sin2 x
2n

sin x = 2 sin

x
x
x
x
x
x
x
x
cos = 22 sin 2 cos 2 cos = = 2n sin n cos n cos .
2
2
2
2
2
2
2
2
2

Uzimajuci da n +, dobijamo da je f(x) = f(0) sinx2 x , zbog jednakosti

 x 2


2
sin 2n
22n sin2 2xn =
x2 . Kako je f(0) = 1, to je f(x) = sinx x .
x
n
2
3.16. Naci sve neprekidne funkcije f : R R sa osobinom da je f(x) =
f(arctan x) za sve x R.

86

GLAVA 3. NEPREKIDNOST

Dokazacemo najpre da svaki niz oblika x1 R, xn+1 = arctan xn ,

n 1, konvergira ka nuli. Neka je x1 > 0. Indukcijom se lako dokazuje
da je xn > 0 za svako n N, i zato posmatrajmo funkciju f (t) = arctan t,
koja je rastuca. Zbog nejednakosti x2 = arctan x1 < x1 , imamo da je
niz opadajuci (stav 1.1). Dakle, postoji granicna vrednost niza xn . Bez
tekoca se pokazuje da je lim xn = 0. Slicno se razmatra slucaj x 0.
n+

Posmatrajmo sada niz x, arctan x, arctan(arctan x), ... gde je x R ksiran

broj. Prema prvom delu zadatka ovaj niz konvergira ka 0. Po uslovu zadatka
funkcija f na ovom nizu uzima sve jednake vrednosti i zbog neprekidnosti
imamo da f(xn ) f (0), gde je x1 = x, xn = arctan xn1 , n 2. Ovo znaci
da konstantan niz n f(xn ) konvergira ka f(0). Dakle, reenje funkcionalne
jednacine f : R R, f C(R) i f(x) = f(arctan x) za svako x R, cine
sve konstantne funkcije, jer je za ksirano x R, x = 0, f(x) = f (0).
3.17. Neka f C [a, b] , f(a) = f(b). Dokazati da postoji [c, d] [a, b]
tako da je d c = ba
2 i f(c) = f(d).
Posmatrajmo funkciju F (x) = f (x), x [a, b] i F (x) = F (x + b a),
x
/ [a, b] . Dakle, funkcija F je neprekidna i periodi
cna sa periodom b a.


Dokazacemo da postoji x0 ]a, b[ tako da je F x0 + ba
= F (x0 ). Uocimo
2



ba
funkciju g(x) = F x + 2 F (x). Imamo da je
b

g (x) dx =

b
a



b
ba
F x+
dx F (x) dx
2
a

b+ ba
2

F (t) dt

a+ ba
2

b

F (x) dx = 0,

t. Stoga mora postojati x0 ]a, b[ tako da

posle uvoenja smene x + ba
2 =





je g(x0 ) = 0, odnosno da je F x0 + ba
= F (x0 ). Ako x0 a, a + ba
,
2
2


ba
uzmimo da je c = x0 , d = x0 + ba
,
a
ako
x

a
+
,
b
,
uzmimo
da
je
0
2
2
c = x0 ba
,
d
=
x
.
U
oba
slu
c
aja
dobijamo
da
je
d c = ba
0
2
2 , i da je
f(c) = f(d).
b
Napomena. Ako je f C [a, b] i f(x)dx = 0, onda postoji c [a, b]
a

tako da je f(c) = 0. Zaista, funkcija F (x) =

x
a

f(t)dt je diferencijabilna na

]a, b[ i F (a) = F (b) = 0. Kako je i neprekidna na [a, b] , ona zadovoljava

Rolovu teoremu, i zato je F (c) = 0 za neko c ]a, b[ , tj. f(c) = 0.

3.2. REENI ZADACI

87

3.18. Ako f, g C [0, 1] i f, g : [0, 1] [0, 1] tako da je f g = g f,

tada postoji x [0, 1] tako da je f(x) = g(x).
I na
cin. Pretpostavimo suprotno, na primer2 da je g f funkcija
stalnog znaka (pozitivnog) na [0, 1] . Neka je F = {x [0, 1] : f(x) = x} .
Skup F nije prazan prema zadatku 3.9. Skup F [0, 1] je i zatvoren jer
sadrzi sve svoje tacke nagomilavanja. Zaista, ako je x tacka nagomilavanja
skupa F, onda postoji niz xn F takav da xn x. Zbog neprekidnosti
funkcije f imamo da xn = f(xn ) f(x), te je f(x) = x. Dakle, x F. Ali,
skup F je i ogranicen podskup jer je sadrzan u [0, 1] . Zato sup F = c F.
Sada je f(g(c)) = g(f(c)) = g(c), odakle sledi da g(c) F. Kako je g(c) >
f(c) = c i g(c) F, c = sup F, dobili smo kontradikciju. Zato mora da
postoji x [0, 1] tako da je f(x) = g(x).
II na
cin. Neka je na primer f (x) g (x) > 0 za svako x [0, 1] .
Uzmimo x0 [0, 1] takvo da je g (x0 ) = x0 (x0 postoji prema zadatku 3.9).
Posmatrajmo niz
x1 = x0 , xn+1 = f (xn ) , za n 1.
On je rastuci (dokaz indukcijom, jer je g (xn ) = xn za svako n Nproveriti
detaljno) i poto je ogranicen odozgo brojem jedan (zato?) to on konvergira.
Odnosno, postoji a [0, 1] tako da je lim xn = a. Zbog neprekidnosti
n+

funkcije f imamo da je f (a) = a. Zatim je

g (xn+1 ) = g (f (xn )) = f (g (xn )) = f (xn ) ,

za svako n N, jer su clanovi niza xn nepokretne tacke preslikavanja g. Zato
je
lim g (xn+1 ) = lim f (xn ) ,
n+

odnosno
g

lim xn+1

n+

n+

= g (a) = f (a) ,

to je kontradikcija pretpostavci da je f (x) > g (x) za svako x [0, 1] .

3.19. Ako je funkcija f : R R neprekidna u tacki x = 0 i ako je za
svako x, y R : f(x + y xy) + f (xy) = f (x) + f (y), dokazati da je funkcija
g(x) = f (x) f (0), neparna na intervalu ]1, 1[ .
Stavljajuci u datom uslovu y = x dobijamo da je f(x2 ) + f (x2 ) =
n
f(x)+f(x), a zatim zamenjujuci u novom uslovu x redom sa x2 , x4 , .., x2 , ..
n
n
kada je |x| < 1, dobijamo za svako n N jednakost f(x2 ) + f(x2 ) =
2

Ovo reenje je dao profesor Z.Kadelburg.

88

GLAVA 3. NEPREKIDNOST

f(x) + f (x). Odavde zbog neprekidnosti funkcije f u nuli, sledi jednakost

f(0) + f(0) = f(x) + f(x), odnosno f (x) f (0) = (f (x) f(0)). Ovo
znaci da je funkcija g neparna.
3.20. Neka je f : R R funkcija, tako da je |f(a) f(b)| < |a b| za
a = b. Dokazati da iz uslova f (f(f(0))) = 0 sledi f (0) = 0.
Dati uslov zapiimo u obliku |f(a) f (b)| |a b| , gde je jednakost
ispunjena samo u slucaju a = b. Ako uvedemo oznake f(0) = x i f (x) = y,
tada je f(y) = 0. Ovo je dati uslov f (f(f(0)) = 0. Primenjujuci date uslove
vie puta, imamo
|x 0| |f (x) f (0)| = |y x| |f (y) f (x)|
= |0 y| |f (0) f (y)| = |x 0| .
Dakle, u svim nejednakostima mora da stoji jednakost, i onda sledi da je
x = y = 0, odnosno f(0) = 0, to je i trebalo pokazati.
3.21. Neka su f, g neprekidne funkcije segmenta [0, 1] na samog sebe.
Dokazati da postoji c [0, 1] takvo da je f(g(c)) = g(f(c)).
Neka su h1 , h2 dva neprekidna preslikavanja segmenta [0, 1] na samog
sebe. Ako je za svako c [0, 1] : h1 (c)h2 (c) > 0, odnosno, h1 (c)h2 (c) < 0,
tada zbog sirjektivnosti preslikavanja h2 , odnosno h1 , postoji c1 , odnosno,
c2 , iz [0, 1] takvo da je h2 (c1 ) = 1, odnosno, h1 (c2 ) = 1. Odavde sledi da
je h1 (c1 ) > 1,odnosno, h2 (c2 ) > 1, to je suprotno pretpostavci da h1 i h2
preslikavaju segment [0, 1] na samog sebe. Uzimajuci da je h1 = f g i
h2 = g f imamo dokaz.
Napomena. Ako razlika h1 h2 nije stalnog znaka na [0, 1] , onda prema
Bolcano-Koijevoj teoremi postoji c [0, 1] takvo da je (h1 h2 )(c) = 0,
odnosno da je h1 (c) = h2 (c), to se tvrdi u zadatku.
3.22. Naci sve neprekidne funkcije f : R R sa osobinom da je za sve
x, y R : f(x + y) = f(x) + f (y).
Ocigledno je da funkcija f1 (x) = f (1) x, zadovoljava date uslove.
Dokazacemo da je ona jedina. Stoga posmatrajmo razliku F (x) = f(x)
f(1)x, gde f zadovoljava date uslove. Iz jednakosti f (0 + 0) = f (0) + f (0),
sledi da je f(0) = 0, tj. F (0) = 0. Dokazimo sada da iz uslova (x, y R)
f(x + y) = f(x) + f(y) sledi da je f(rx) = rf(x) za svako r R. Zaista, za
n N je

f x + 
+ x = f (x) + f x + 
+ x = = nf (x) .
n

n1

Dalje iz jednakosti f (nx + (nx)) = f (nx) + f (nx) , sledi da je 0 =

f(nx)+f (nx), odakle je f(nx) = nf(x). Dakle, za svako n = 0, 1, 2, ...

3.2. REENI ZADACI

89

r
sledi da je f(nx) =
nf(x). Iz jednakosti

r nx =1 r dobijamo x = n , odakle sledi
r
da je f(r) = n f n . Odavde je f n = n f(r), za svako n = 1, 2, ...;
n = 0. Zatim, za svaki racionalan broj pq , p Z, q N imamo da je
 
f pq x = 1q f(px) = pq f(x), odnosno da je (n Q) f(nx) = nf(x). Neka
sada r I, gde je I skup iracionalnih brojeva. Na osnovu zadatka 1.21 sledi
da postoji niz rn Q tako da rn r i zbog neprekidnosti funkcije f imamo
da f(rn x) f (rx), odnosno rn f(x) f(rx). Odavde je rf(x) = f(rx),
jer niz rn f(x) rf(x), kad n +. Ovo znaci da je za (r R)
(x R) f(rx)=rf(x), odnosno da je (x R) F (x) = 0. Odavde sledi
da je f(x) = f(1) x jedinstveno reenje navedene funkcionalne jednacine,
koja je u literaturi poznata kao Koijeva jedna
cina.
3.23. Odrediti sve neprekidne funkcije f : R R takve da je (x, y R)
f(x + y) = ey f(x) + ex f(y).
Posmatrajmo funkciju F (x) = ex f(x). Sada je

F (x + y) =

f (x + y)
ey f(x) + ex f(y)
f (x) f (y)
=
= x + y = F (x) + F (y) .
ex+y
ex+y
e
e

Prema prethodnom primeru, opte reenje funkcionalne jednacine po nepozf (1)

natoj F glasi F (x) = F (1)x = e1 f (1)x. Odavde je fe(x)
x =
e x, odnosno,
f (1)
x
f(x) = e xe .
Napomena. Neka student proveri da li dobijeno reenje zadovoljava
navedeni uslov.
3.24. Ako f, g C [a, b] , onda i F, G C [a, b] gde je
F (x) = max {f(x), g(x)} , G(x) = min {f(x), g(x)} .
x[a,b]

x[a,b]

Dokazati.
+ |f (x)g(x)|
i G(x) = f (x)+g(x)
|f (x)g(x)|
.
Najpre je F (x) = f (x)+g(x)
2
2
2
2
S obzirom da je funkcija x |f (x) g(x)| neprekidna, kad god su funkcije
f i g neprekidne, to imamo dokaz tvrenja.
3.25. Ako je f funkcija denisana i neprekidna na kruznici, onda postoje
dve dijametralno suprotne tacke a i b za koje je f (a) = f(b). Dokazati.
Neka je polozaj tacke na kruznici zadat uglom ], +[ (tj.
svakoj tacki odgovara beskonacno mnogo vrednosti ); tada funkcija f zavisi
od promenljive i neprekidna je. Uocimo pomocnu funkciju: g() = f( +
)f(). Imamo g(+) = f (+2)f(+) = f()f(+) = g(),
odakle prema Bolcano-Koijevoj teoremi sledi da je g( ) = 0 za neko
], + [ , odnosno f( + ) = f( ), to je i trebalo dokazati.
4
3.26. Ispitati ravnomernu neprekidnost funkcije f(x) = x2x+1 , x R.

90

GLAVA 3. NEPREKIDNOST
x4 1+1
x2 +1

= x2 1 + x21+1 = x2 1 + g(x), gde je



|2x|
2x 
g(x) = x21+1 . Kako je |g (x)| =  (1+x
2 )2  1+x2 1 za sve x R, to je
Imamo da je f(x) =

g ravnomerno neprekidna funkcija. Meutim, funkcija h(x) = x2 1 nije

ravnomerno neprekidna na R. Zaista, uzimajuci xn = n, xn = n + n1 imamo


2
da xn xn = n1 0 kad n +, a h(xn )h(xn ) = n + n1 1n2 +1 =
2 + n12  0, kad n +. Zato funkcija f nije ravnomerno neprekidna na
R, jer bi u suprotnom x2 1 = f(x) g(x) bila ravnomerno neprekidna kao
razlika istih.
Napomena. Zbir i razlika ravnomerno neprekidnih funkcija je ravnom
erno neprekidna funkcija. Meutim, proizvod i kolicnik ravnomerno neprekidnih funkcija nije uvek ravnomerno neprekidna funkcija. Navesti primere.
3.27. Ispitati ravnomernu neprekidnost funklcije f (x) = x cos x, x R.
Uzimajuci nizove xn = n + n1 , xn = n, imamo da xn xn = n1 0,
kad n +. Meutim, f(xn ) f(xn )  0, kad n +. Stvarno, imamo
da je




1
1

f(xn ) f (xn ) =
n+
cos n +
n cos n
n
n


1
1
1
1
= n cos n cos n sin n sin + cos n +
n cos n
n
n n
n




sin n1
1
1
1
sin n 1 + cos n +
= n cos n 1 cos
n
n
n
n


sin 1
1
1
1
= 2n cos n sin2
+ cos n +
sin n 1 n ,
2n n
n
n
odakle je lim (f (xn ) f (xn )) = lim sin n, tj. f(xn ) f(xn )  0,
n+

n+

kad n +, prema zadatku 1.31.

3.28. Ispitati ravnomernu neprekidnost funkcije f (x) = x ln x, x 1.
Uzimajuci da je xn = en , xn = en + n1 , imamo da xn xn 0. Kako
je

 

1
1
f(xn ) f(xn ) =
en +
ln en +
en ln en
n
n




1
1
n
n
=
e +
ln e + ln 1 + n
nen
n
e n




1
1
1
n
=
e +
n+ n +o n
nen
n
e n
e n
 


1
1
1
1
n
= e n+ +o
+ 1 + n 2 + o n 2 nen
n
n
e n
e n

3.2. REENI ZADACI

= 1+

91
1
+o
n

 
1
1, n +,
n

to znaci da funkcija f nije ravnomerno neprekidna.

Napomena. Ako f : A R, A R i ako postoje nizovi xn , xn A
takvi da xn xn 0 kad n +, a f (xn ) f(xn )  0, tada funkcija f
nije ravnomerno neprekidna na A.
3.29. Neka je p(x) polinom sa realnim koecijentima. Ispitati ravnomernu
neprekidnost funkcije f(x) = p(sin x) na R.
Dokazacemo da funkcija f ima ogranicen prvi izvod, to znaci da je
n

ravnomerno neprekidna na R. Neka je p(x) = a0 +
ak xk . Posmatrajmo
k=1

funkcije k (x) = ak sink x, k = 1, 2, ..., n. Njihovi izvodi glase k (x) = ak k

sink1 xcos x, odakle sledi da je |k (x)| k |ak | . Kako je f (x) = p(sin x) =
n

a0 +
ak sink x, to je
k=1

 n

n
 
  
n (n + 1)

k1
f (x) = 
ak k sin
x cos x
k |ak | M
,


2
k=1

k=1

gde je M = max {|ak | : k = 1, 2, ..., n} . S obzirom da je n ksiran stepen

polinoma, dokazali smo ogranicenost prvog izvoda funkcije f.
3.30. Neka je p(x) polinom sa realnim koecijentima. Ispitati ravnomernu
2
neprekidnost funkcije f(x) = p(ex ) na R.
2
Slicno prethodnom primeru, ovde imamo: k (x) = ak ex , odakle
2
dobijamo da je k (x) = 2kxak ex . Izvod k clana k je neparna funkcija,
sa horizontalnom asimptotom x osom i lako se dobija da ima jedan lokalni
maksimum, odnosno da je |k (x)| Mk . Dakle, |f (x)| M za neko M > 0,
to znaci da je funkcija ravnomerno neprekidna na R.
3.31. Ispitati ravnomernu neprekidnost funkcije x (1 + x2 ) denisane na R+ , za R.
Poto je f (x) = 2x(1 + x2 )1 , to je prvi izvod ogranicen ako je
0 < 12 (proveriti). Ako je > 12 funkcija nije ravnomerno neprekidna.
21
Zaista, uzimajuci xn = n , xn = n +n , = 2(1)
imamo da xn xn 0
a f(xn ) f(xn )  0. Proveriti detalje.
3.32. Dokazati ravnomernu neprekidnost funkcije f (x) = arctan x ,
x > 0 za sve R.
Za ksrano funkcija se moze dodenisati u nuli tako da bude neprekidna
na razmaku [0, +[ . Poto lim arctan x postoji za svako , to je funkcija
x+

f ravnomerno neprekidna prema napomeni koja sledi ([4]).

92

GLAVA 3. NEPREKIDNOST
Napomena. Ako f C [a, +[ i lim f(x) tada je f ravnomerno
x+

neprekidna na [0, +[ . Dokazati ili pogledati [4] .

3.33. Neka je f neprekidno 1-1 preslikavanje segmenta [0, 1] R na
samog sebe.
1. Dokazati da je f({0, 1}) = {0, 1} ;
2. Odrediti f ako je f (f(x)) = x za svako x [0, 1] .
3.34. Ako f C [a, b] i ako postoji f 1 , onda je f monotona funkcija
na [a, b] . Dokazati.
3.35. Dokazati da Rimanova funkcija
! 1
m
n , x = n , N ZD (m, n) = 1, x Q {0} ,
R (x) =
0, x {0} I,
ima samo prekide prve vrste.
3.36. Ispitati neprekidnost funkcija f g i g f, ako je f(x) = sgnx,
g(x) = 1 + x [x] .
3.37. Da li je funkcija f (n) = sin n, denisana na skupu N prirodnih
brojeva , ravnomerno neprekidna?
3.38. Neka f C(R). Da li postoje neprekidne funkcije g i h takve da
je za svako x R : f(x) = g(x) sin x + h(x) cos x?
3.39. Ispitati ravnomernu neprekidnost sledecih funkcija:

x2
1. f (x) = x, 0 < x < +; 2. f(x) = x+1
, 0 < x < +;
x2
3
3. f (x) = x+1 , 1 < x < 0; 4. f(x) = x + x2 + 1, x R.
1
3.40. Neka je f : R R neprekidna funkcija takva da je f (x)dx = 1.

Dokazati da postoji c ]0, 1[ tako da je f(c) =

.
2 c

Glava 4

Diferencijabilnost
4.1

Uvod

U ovom delu zbirke primenjujemo osnovne teoreme diferencijalnog racuna,

a najvie Lagran
zovu teoremu i njene posledice.Teorijski zadatak na pismenom delu ispita iz Analize I vecina studenata ne radi. To nas je i motivisalo da im pomognemo navodeci preko trideset zadataka na temu:
ako f C [a, b] D ]a, b[ , tada ...
C [a, b] i D ]a, b[ su uobicajene oznake za skup neprekidnih i diferencijabilnih funkcija na [a, b] , odnosno na ]a, b[ . Studenti treba dobro da vladaju svim teoremama diferencijalnog racuna (videti [?]) da bi razumeli reenja
navedenih zadataka.

4.2

Reeni zadaci

4.1. Ako f C [a, b] i ako je

da je f (c) =

c

f(x)dx. Dokazati.

b
a

f(x)dx = 0, onda postoji c [a, b] tako

Uzmimo funkciju F (x) = ex

x
a

f(t)dt. Imamo da F C [a, b] D ]a, b[

(obrazloziti zato?) i prema pretpostavci je F (a) = F (b) = 0. Dakle, funkcija

F zadovoljava Rolovu teoremu i zato postoji c ]a, b[ tako da je F (c) = 0,
93

94

GLAVA 4. DIFERENCIJABILNOST

odnosno, imamo da je
c

c
a

f(t)dt ec f (c) = 0,

tj. posle sreivanja sledi f(c) =

c

f (x)dx. Naravno, ako je f(a) = 0 ili

f(b) = 0, tada je c = a ili c = b.

Sledeci zadatak je optiji od prethodnog.
4.2. Ako f C [a, b] D ]a, b[ i ako je f(a) = f (b) = 0, tada za svako
R postoji c ]a, b[ tako da je f (c) = f(c).
Ovde je pomocna funkcija F (x) = ex f(x), koja ocigledno zadovoljava Rolovu teoremu i zato postoji c ]a, b[ tako da je F (c) = 0, tj.
f (c) = f(c).
c
Napomena. Jednakost f(c) = f(x)dx znaci upravo F (c) = F(c) gde
x

je F(x) = f(t)dt, dakle = 1 prema prethodnom zadatku. Zato zadatak

a

4.2 treba imati u vidu. Studentu je na ispitu najteze da sam uoci pomocnu
funkciju. Sledeci primer je takav.
4.3. Ako funkcija f D(R) i ima bar jednu realnu nulu, onda postoji
c R tako da je cf (c) + f (c) = 0.
Ovde je pomocna funkcija F (x) = x f(x) i ona zadovoljava Rolovu
teoremu na segmentu [a, b] gde je a = min {x1 , 0} , b = max {x1 , 0} , a x1 je
neka nula funkcije f. Zaista F (a) = F (b) = 0 i zato postoji c ]a, b[ tako da
je F (c) = 0, tj. imamo da je c f (c) + f(c) = 0. Naravno, ako je f(0) = 0,
tada je c = 0.
4.4. Ako su funkcije f, g C [a, b] D ]a, b[ razlicite od konstantnih na
]a, b[ , takve da je f + g = 0 na ]a, b[ i f g fg = 0 na ]a, b[ , onda je fg
konstantna funkcija na ]a, b[ . Dokazati.
f (x)
Pomocna funkcija je F (x) = f (x)+g(x)
, i za njen izvod imamo
F (x) =

f (x) (f (x) + g (x)) f (x) (f (x) + g (x))

= 0,
(f (x) + g (x))2

za svako x ]a, b[ . Odavde prema posledici Lagran

zove teoreme, sledi da
f (x)
je f (x)+g(x)
= c, za svako x ]a, b[ . Iz poslednje jednakosti dobijamo da je
f(x) = cf(x) + cg(x) na ]a, b[ , odnosno da je f(x)(1 c) = cg(x). Dakle,
f (x)
c
g(x) = 1c = c1 . Ako je c = 1, tada je g konstantna funkcija na ]a, b[ , to je
suprotno pretpostavci.

4.2. REENI ZADACI

95

(x)
Napomena. Funkcija G(x) = fg(x)
, takoe ima izvod G (x) = 0 za svako
x ]a, b[ , ali iz pretpostavke ne sledi da je g(x) = 0 za svako x ]a, b[ , to
(x)
znaci da funkcija G(x) = fg(x)
nije dobro izabrana pomocna funkcija.

4.5. Ako f C [0, 1] D ]0, 1[ , tada je f (1) f(0) = 12 (f (c) + f (1 c)),

za neko c ]0, 1[ .
Pomocna funkcija je F (x) = f(x) f(1 x). Zato F C [0, 1]
D ]0, 1[? Imamo da je F (1) F (0) = F (c) za neko c ]0, 1[ , odnosno da je
f (1)f (0)(f (0) f (1)) = f (c)+f (1 c) . Odavde je 2(f (1)f(0)) =
f (c) + f (1 c), to je i trebalo dokazati.
4.6. Ako f C [a, b] D ]a, b[ , tako da je a b > 0 i af (b) = bf(a), tada
je
1. f (c) = f (c)
c za neko c ]a, b[ ;
2. f (c) =

f (c)
a+bc

za neko c ]a, b[ .

U slucaju 1 pomocna funkcija glasi F (x) = f (x)

caju 2 imamo
x , a u slu
da je F (x) = (a + b x)f (x). U oba slucaja uvedene funkcije zadovoljavaju
Lagran
zovu teoremu na [a, b] .
4.7. Ako f C [0, ] D ]0, [ , tada je f (c) f 2 (c) < 1, za neko
c ]0, [ . Dokazati.
Uocimo funkciju F (x) = arctan f(x). Prema teoremi o izvodu slozene
funkcije F C [0, ] D ]0, [ , dakle, zadovoljava Lagran
zovu teoremu.
Zato je
f (c)
arctan f () arctan f (0) =
,
1 + f 2 (c)
za neko c ]0, [ . Poto je za svako x, y R : < arctan x arctan y < ,
f (c)

2
imamo da je 1+f
2 (c) < , tj. f (c) f (c) < 1, to je i trebalo dokazati.
n

an
4.8. Ako je a10 + a21 + + n+1
= 0, onda polinom x a0 +
ak xk
k=1

ima bar jednu nulu u ]0, 1[ . Dokazati.

n

ak xk+1
Funkcija F (x) =
cigledno zadovoljava Rolovu teoremu
k+1 o
k=0

na [0, 1] i zato je F (c) = 0 za neko c ]0, 1[ . Ovim je tvrenje dokazano.

4.9. Ako f C [0, +[ D ]0, +[ tako da je f(0) = 0 i f raste na
]0, +[ , tada je funkcija g(x) = f (x)
ca na ]0, +[ . Dokazati.
x takoe rastu
Funkcija g postoji kao izvod kolicnika diferencijabilnih funkcija na
]0, +[ . Stoga, imamo da je
g (x) =

xf (x) f(x)
,
x2

96

GLAVA 4. DIFERENCIJABILNOST

za x > 0. Ako x ksiramo, onda na segmentu [0, x] funkcija f zadovoljava

Lagran
zovu teoremu i zato je f(x) f(0) = (x 0)f (c), za neko c ]0, x[ ,
odnosno f(x) = xf (c). Sada je
g (x) =

x (f (x) f (c))
> 0,
x2

jer je f rastuca funkcija na ]0, +[ .

4.10. Neka f : R R i neka je za bilo koje x, y R ispunjeno
|f (x) f (y)| c |x y|p ,
gde p R+ , c R. Dokazati:
1. Ako je p > 0, tada f C(R);
2. Ako je p > 1, tada je f konstantna funkcija na R.
1. Ako je p > 0, tada imamo da f (x) f(y) kad x y, to znaci da
je funkcija f neprekidna u tacki y R.
2. Ako je p > 1, tada je p = q + 1 za neko q > 0, te je


 f (x) f (y) 

 c |x y|q 0
0

xy
ako x = y i x y, to znaci da je f (y) = 0 za ksirano y R. Dakle,
prema posledici Lagran
zove teoreme, funkcija je konstantna na R.
n

4.11. Dokazati da jednacina
ak cos kx = 0 ima bar jedno reenje u
k=1

]0, [ za svaki izbor brojeva a1 , a2 , ..., an .

n

ak
Funkcija F (x) =
k sin kx zadovoljava Rolovu teoremu na [0, ] .
k=1

Zaista, funkcija F C [0, ] kao zbir neprekidnih funkcija, a F D ]0, [

kao zbir diferencijabilnih funkcija. Stoga, prema Rolovoj teoremi postoji
n

c ]0, [ tako da je F (c) = 0, odnosno,
ak cos kc = 0. Naravno, F (0) =
k=1

F () = 0 je uslov za ispunjenje Rolove teoreme.

4.12. Neka f C [a, b] D ]a, b[ tako da je f 2 (b) f 2 (a) = b2 a2 . Onda
postoji c ]a, b[ tako da je f (c) f (c) = c. Dokazati.
Pomocna funkcija u ovom slucaju je F (x) = f 2 (x) x2 . Ona zadovoljava Rolovu teoremu (obrazloziti!) i zato postoji c ]a, b[ tako da je
F (c) = 0, tj. 2f (c) f (c) 2c = 0. Odavde sledi da je f (c) f(c) = c.
4.13. Neka funkcija f zadovoljava sledece uslove:
1. f C [a, b] ;
2. f D ]a, b[ ;

4.2. REENI ZADACI

97

3. f(a) = f (a) = 0, f (b) = 0.

Dokazati da postoji tacka c ]a, b[ takva da je f (c) = 0.
Prema Rolovoj teoremi postoji c1 ]a, b[ tako da je f (c1 ) = 0,
a zatim opet prema Rolovoj teoremi primenjenoj na f i segment [c1 , b]
imamo da postoji c ]c1 , b[ takvo da je f (c) = 0.
4.14. Neka a, b R i f D ]a, b[ tako da je
lim f(x) = +, lim f (x) = i f (x) + f 2 (x) 1,

xa+

xb

za svako x ]a, b[ . Dokazati da je b a .

Funkcija F denisana sa

2 , x = a,
F (x) =
arctan f(x), x ]a, b[ ,

2 , x = b,

neprekidna je na segmentu [a, b] , a diferencijabilna u ]a, b[ , pa sledi da zadovoljava Lagran

zovu teoremu na tom segmentu. Zato je
F (b) F (a) = (b a)

f (c)
1 + f 2 (c)

f (c)
za neko c ]a, b[ , tj. imamo da je = (b a) 1+f
2 (c) . Odavde je








1 + f 2 (c) = (b a) f (c) (b a) 1 f 2 (c) = (b a) 1 + f 2 (c) ,

tj. b a , to je i trebalo dokazati.

4.15. Neka je f : R R sirjektivno preslikavanje koje je diferencijabilno
u svakoj tacki. Dokazati da je f (c) + c f (c) = 0, za neko c R.
Ako je f(0) = 0, onda je c = 0 i zadatak je reen. Neka je f (0) = 0.
Zbog sirjektivosti preslikavanja f iz R u R, mora da postoji x0 R {0}
tako da je f(x0 ) = 0. Onda iz uslova zadatka sledi da funkcija F (x) = xf(x)
zadovoljava Rolovu teoremu na segmentu ciji su krajevi 0 i x0 . Zato postoji
c ]0, x0 [ ili c ]x0 , 0[ tako da je F (c) = 0, odnosno da je f(c)+cf (c) = 0,
to je i trebalo pokazati.
4.16. Neka su funkcije f, g : [a, b] R neprekidne na [a, b] , a diferencijabilne u ]a, b[ , tako da je f(a) = f(b) = 0, g(a)g(b) = 0 i f (x)g(x) =
f(x)g (x), a < x < b. Dokazati da funkcija g ima bar jednu nulu u ]a, b[ .
(x)
Ako funkcija g nema nula u ]a, b[ , onda je funkcija F (x) = fg(x)
neprekidna na [a, b] , diferencijabilna u ]a, b[ i F (a) = F (b) = 0. Dakle,
funkcija F zadovoljava Rolovu teoremu. To znaci da je F () = 0 za neko

98

GLAVA 4. DIFERENCIJABILNOST

]a, b[ , tj. da je f ()g() f()g () = 0 za ]a, b[ , to je kontradikcija

sa uslovom u zadatku.
4.17. Funkcija f : [a, b] R je neprekidna na [a, b] , diferencijabilna u
]a, b[ i f(a) = f (b) = 0. Dokazati da postoji ]a, b[ tako da je
2f() + f () = 0.
Primeniti zadatak 2 uzimajuci = 2.
4.18. Ako f C [1, 2] D ]1, 2[ , onda postoji c ]1, 2[ tako da je
f(2) f(1) = 12 c2 f (c). Dokazati.
Primenom Koijeve teoreme na funkcije x f(x) i g(x) = x1 , sledi
rezultat.
4.19. Ako f C [a, b] D ]a, b[ gde je a b > 0, tada postoji tacka
c ]a, b[ takva da je



af (b) bf (a) = (a b) f(c) cf (c) .
Dokazati.
Primenom Koijeve teoreme na funkcije x
dokaz tvrenja.
4.20. Data je funkcija
f (x) =

ex 1 x

f (x)
x

i x

1
x,

sledi

x2
.
2

Ispitati njenu diferencijabilnost.

Vidimo da je funkcija denisana i neprekidna na celoj brojnoj pravoj.
Ona je na osnovu teoreme o izvodu kompozicije funkcija (obnoviti je) diferencijabilna u svim tackama, izuzev mozda u onim za koje je
ex 1 x

x2
= 0.
2

Dokazimo da je x = 0 jedino reenje date jednacine. Zaista, detaljnim

ispitivanjem funkcije
x2
x ex 1 x ,
2
koristeci granicne vrednosti, prvi i drugi izvod, zakljucujemo da je x = 0
jedina njena nula. Naimo jo f (0) po deniciji. Imamo da je

2
3
ex 1 x x2
f (x) f (0)
f (x)

f (0) = lim
= lim
= lim
x0
x0 x
x0
x0
x

2
3
2
3
1 + x + x2 + x6 + o (x3 ) 1 x x2
= lim
x0
x

4.2. REENI ZADACI

= lim

x0

99




3
x3 16 + o (1)
x

= lim

x0

1
1
+ o (1) =
.
3
6
6

Dakle, funkcija je diferencijabilna za svako x R.

4.21. Neka je f diferencijabilna funkcija na [0, 1] tako da je f (0) = 1,

f (1) = 0. Dokazati da postoji c ]0, 1[ takvo da je f (c) = c.

2
Uzmimo funkciju g(x) = x2 f (x). Ocigledno je g (0) g (1) < 0,
te prema Darbuovoj teoremi (kako glasi?) postoji c ]0, 1[ takvo da je
g (c) = 0, odnosno, f (c) = c.
4.22. Neka je f dva puta neprekidno diferencijabilna na [a, b] i ima
bar tri razlicite nule u [a, b] . Dokazati da postoji c ]a, b[ takvo da je
f (c) + f (c) = 2f (c).
Uzmimo pomocnu funkciju g(x) = ex f(x). Ona je na [a, b] dva
puta neprekidno diferencijabilna i prema Rolovoj teoremi postoje 1
]x1 , x2 [ , 2 ]x2 , x3 [ tako da je g (1 ) = g (2 ) = 0, gde su x1 < x2 < x3
tri nule funkcije f, a samim tim i funkcije g. Opet prema Rolovoj teoremi
primenjenoj sada na g imamo da postoji c ]1 , 2 [ takvo da je g (c) = 0,
tj. da je
ec f (c) 2ec f (c) + ec f (c) = 0,
odakle sledi da je f(c) + f (c) = 2f (c), to je i trebalo dokazati.
4.23. Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkcije
f (x) =

x

dt
 , x R.
|t|

Da li grak funkcije u svakoj tacki ima tangentu?

Direktnim racunom dobijamo da je

2 2 x, x < 0
2, x = 0,
f (x) =

2 + 2 x, x > 0.

Ocigledno je funkcija f neprekidna na celoj brojnoj pravoj. tavie, ona je

diferencijabilna u svakoj tacki x = 0 i za njen izvod imamo da je
/ 1

, x < 0,
1
x
f (x) =
= .
1 , x > 0,
|x|
x

Kako je lim f (x) = +, to f (0) ne postoji. Moze se f (0) traziti i po

x0

deniciji. Grak funkcije u tacki (0, 2) meutim ima tangentu i to je y osa.

100

GLAVA 4. DIFERENCIJABILNOST

Iako u 0 integral ima singularitet, on je konvergentan, te je data funkcija

denisana za svako x R.
x
4.24. Neka je f : R R neprekidna funkcija i neka je f (x) = f(t)dt
0

za svako x R. Dokazati da je f 0.
Na osnovu glavne teoreme integralnog racuna, funkcija f je diferencijabilna i imamo da je f (x) = f(x), za svako x R. Sve funkcije koje
zadovoljavaju poslednju jednakost imaju oblik f(x) = c ex . Odavde se zbog
jednakosti f (0) = 0, dobija da je c = 0, odnosno da je f 0.
4.25. Neka f D ]0, +[ i neka je lim f (x) = 0. Dokazati da je
x+

lim g(x) = 0, gde je g(x) = f (x + 1) f(x).

x+

S obzirom da je funkcija x x + 1 diferencijabilna u svakoj tacki

x R, onda je prema teoremi o izvodu kompozicije funkcija takva i funkcija
x f(x + 1), tj. funkcija g D ]0, +[ . Ako je x ksiran pozitivan
broj, onda prema Lagran
zovoj teoremi primenjenoj na segmentu [x, x + 1]

imamo da je g(x) = f (), za neko ]x, x + 1[ , odnosno,

lim g (x) = lim f () = lim f () = 0.

x+

x+

Primenili smo teoremu o granicnoj vrednosti kompozicije funkcija.

4.26. Ako f D [a, b] , f (a) = 0 i ako postoji konstanta A takva da je

|f (x)| A |f (x)| za svako x [a, b] , onda je f 0 na [a, b] .

Iz datog uslova sledi da je A 0. Ako je A = 0, onda je f (x) = 0, tj.
f(x) = c = 0, jer je f(a) = 0. Neka je A > 0. Odredimo x0 ]a, b] takvo da
je A(x0 a) < 1, i neka je M0 = sup |f(x)| , M1 = sup |f (x)| za x [a, x0 ] .
Onda je
|f (x) f (a)| = |f (x)| M1 (x a) A (x0 a) M0 .
Prelaskom na supremum, odnosno maksimum, za x [a, x0 ] , imamo da je
M0 A(x0 a)M0 , odnosno, da je 1 A(x0 a), to je kontradikcija.
Dakle, imamo da je f 0 na [a, x0 ] . Nastavljajuci ovaj postupak dobijamo
da je f 0 na citavom [a, b] .
4.27. Neka f D ]0, +[ , f (0) = 1 i |f(x)| ex za svako x 0.
Dokazati da je f (c) = ec za neko c ]0, +[ .
Funkcija F (x) = f (x) ex pripada klasi D ]0, +[ , jer su takve
funkcije x ex i f. Kako je lim F (x) = 0 i F (x) 0 za svako x 0,
x+

to funkcija F postize minimalnu vrednost u nekoj tacki c ]0, +[ , jer je

F (0) = 0. Zato je F (c) = 0, tj. f (c) = ec , to je i trebalo dokazati.

4.2. REENI ZADACI

101

4.28. Neka je f parna funkcije iz klase C 2 (R) i f (0) = 0. Dokazati da

funkcija f ima ekstremnu vrednost u nuli.
Kako je f (x) = f (x), imamo da je f (x) = f (x), odakle sledi
da je f (0) = 0, jer f C 2 (R). Sada prema Maklorenovoj formuli u
Peanovom obliku, dobijamo da je
f (x) = f (0) +


f (0) 2
x + o x2 ,
2!

odakle sledi da f(x) f (0) ima stalan znak, odnosno da funkcija u nuli ima
ekstremum.
Napomena. Student treba da obrati paznju gde je koricena pretpostavka da f C 2 (R). Ovo je trenutak gde treba obnoviti sve oblike
Tejlorove i Maklorenove formule.
x
2 
2
4.29. Dokazati da je funkcija f(x) = ex et dt rastuca. Koju difer0

encijalnu jednacinu prvog reda ona zadovoljava?

Kako je f neparna funkcija, to je njen izvod f parna funkcija, te je
tvrenje dovoljno pokazati za x 0. Tada je
x2

f (x) = 2xe

x
0

et dt + 1 1 > 0,

za sve x 0. To znaci da je f rastuca funkcija. Uporeujuci jednakosti prvog

izvoda f i funkcije f imamo ociglednu diferencijalnu jednacinu: f (x) =
2xf(x) + 1, koju zadovoljava funkcija f.
4.30. Naci pozitivnu diferencijabilnu funkciju f na [0, +[ , ako smenom
x
= f(t)dt nezavisno promenljive ona prelazi u funkciju e .
0

Po uslovu zadatka je e

x
0

f (t)dt

= f(x), odnosno

x
0

f(t)dt = ln f (x).

Diferenciranjem leve i desne strane imamo da je f (x) = f 2 (x), odnosno

1
da je fdf2(x)
= dx. Iz poslednje jednakosti sledi da je f (x)
= x + C. Kako
(x)
1
0
je f (0) = e = 1, to je f (x) = x+1 , x > 1.
4.31. Neka je f dva puta diferencijabilna funkcija tako da je f(0) =
f(1) = 0 i min f (x) = 1. Koristeci Tejlorovu formulu dokazati da je
x[0,1]

max f (x) 8.

x[0,1]

102

GLAVA 4. DIFERENCIJABILNOST

Neka je a (0 < a < 1) tacka minimuma funkcije f. Tada je f (a) = 0,

f(a) = 1 i po Tejlorovoj formuli je
1
f (x) = 1 + f (a + x (x a)) (x a)2 , 0 < x < 1.
2
Uzimajuci da je x = 0 i x = 1 dobijamo da je
1
0 = 1 + f (a 0 a) a2 ,
2
1
0 = 1 + f (a + 1 (1 a)) (1 a)2 .
2
2
Ako uvedemo oznake f (a +i (i a)) = Ci , i = 0, 1; nalazimo
 1daje C0 = a2
2
1
i C1 = (1a)2 . Ako a 0, 2 imamo da je C0 8, a za a 2 , 1 dobijamo
da je C1 8, to je i dokaz tvrenja u zadatku.
4.32. Neka je f C [0, 1] D ]0, 1[ , f(0) f(1) = 0 i f (x) = 0 kad
god je f (x) = 0. Dokazati da jednacina f (x) = 0 ima samo konacno mnogo
reenja.
Pretpostavljajuci suprotno, imamo da postoji niz xn [0, 1] sa beskonacno meusobno razlicitih clanova takvih da je f (xn ) = 0. Poto je xn
ogranicen, to prema Bolcano-Vajertrasovom stavu on ima konvergentan podniz xnk . Neka je lim xnk = x0 . Iz uslova zadatka sledi da x0 ]0, 1[
k+

kao i da je zbog neprekidnosti funkcije f ispunjeno f (x0 ) = 0. Dokazimo da

je i f (x0 ) = 0. Ako je na primer f (x0 ) > 0, onda za onu okolinu V (f (x0 ))
tacke f (x0 ) koja ne sadrzi 0 (takva postoji) postoji okolina U (x0 ) tacke
(x0 )
f (x)
x0 takva da je za sve x U (x0 ) {x0 } , f (x)f
= xx
V (f (x0 )).
xx0
0
Poto svaka okolina tacke x0 sadrzi beskonacno clanova podniza xnk to je
f (xnk )
/ V (f (x0 )). Kontradikcija. Dakle, jednacina f(x) = 0 ima
xnk x0 = 0
konacno reenja.
4.33. Neka funkcija x f(x) ima kosu asimptotu, i neka je f (x) > 0.
Dokazati da se grak funkcije priblizava asimptoti sa gornje strane.
Neka je y = ax+b jednacina kose asimptote kad x +. Razmotrimo
funkciju g(x) = f(x)axb. Ocigledno je lim g(x) = 0 i g (x) = f (x) >
x+

0. Pretpostavimo da je u nekoj tacki x0 , g (x0 ) = c > 0. Tada je za x > x0 i

g (x) > c, odakle je g(x) > g(x0 ) + c(x x0 ), x > x0 (prema Lagran
zovoj

teoremi), i nije lim g(x) = 0. Zato je g (x) 0 i g ne raste. Ako je za neko

x+

x1 , g(x1 ) = K < 0, onda je za x > x1 takoe g(x) K, to je nemoguce

jer g(x) 0, kad x +. Zato je g(x) 0. Ako je sada g(x1 ) = 0 za
neko x1 , onda je g(x) = 0, kad god je x > x1 , to je suprotno cinjenici da je
g (x) > 0. Na taj nacin je g(x) > 0, za svako x, to je i trebalo pokazati.

4.2. REENI ZADACI

103

4.34. Ako je f : [0, 1] R funkcija koja je neprekidna na [0, 1] , a

diferencijabilna u ]0, 1[ , onda je f (1) f (x) = xf (x) za neko x ]0, 1[ .
Dokazati.
Posmatrajmo pomocnu funkciju F (x) = xf (x). Kako je funkcija F
neprekidna na [0, 1] , a diferencijabilna u svakoj tacki intervala ]0, 1[ , ona
zadovoljava Lagran
zovu teoremu na segmentu [0, 1] . Zato postoji x ]0, 1[
takvo da je F (1) F (0) = (1 0)F (x). Odavde je f(1) = xf (x) + f (x),
odnosno f (1) f(x) = xf (x), to je i trebalo pokazati.
4.35. Neka f C [a, b] i f(x) > 0 za svako x [a, b] . Dokazati da onda
f (b)f (a)

postoji c ]a, b[ takvo da je f(b) = f(a)e f (c) .

Ako je 0 < x < y onda je tacna nejednakost

1
y
ln yln x
yx

<

ln yln x
yx

<

1
x.

= 1z , za neko z
Zaista, prema Lagran
zovoj teoremi sledi da je
]x, y[ , i onda je y1 < 1z < x1 . Trazena jednakost u zadatku ekvivalentna je
sa

ln f (b)ln f (a)
f (b)f (a)

1
f (c) ,

f (b)f (a)
ze se uzeti da je
ln f (b)ln f (a) = f(c). Mo
(b)f (a)
sada f(a) < ln ff (b)ln
f (a) < f (b), to prema

odnosno sa

f(b) > f(a). S obzirom da je

Bolcano-Koijevoj teoremi postoji c ]a, b[ sa trazenom osobinom.
4.36. Neka je f : R R diferencijabilna funkcija i f (x) = arctan x1 za
x ]0, 1[ . Izracunati f (0).
Imamo f (0) = lim f (x) = arctan(+) = 2 . Ovo sledi prema stavu:
x0+

f C [a, b] i postoji lim f (x) tada je f+ (a) = f (a+ ).

xa+

4.37. Ako je f : R R diferencijabilna funkcija, takva da jednacina

ex f(x) = 1 ima beskonacno mnogo reenja, onda se izmeu svaka dva njena
reenja nalazi reenje jednacine ex f (x) = 1.
Uzmimo pomocnu funkciju g(x) = f(x)ex . Neka su x1 i x2 susedna
reenja jednacine ex f(x) = 1, onda je g(x1 ) = g(x2 ) = 0 (zato?) i prema
Rolovoj teoremi postoji c ]x1 , x2 [ tako da je g (c) = 0, tj. ec f (c) = 1,
to je i trebalo dokazati.
4.38. Neka f : [a, b] R i neka je f dva puta diferencijabilna funkcija
na [a, b] . Ako je pri tom f(a) = f(b) = f (a) = f (b) = 0, onda postoji
]a, b[ takvo da je f () = f (). Dokazati.
Pomocna funkcija g(x) = ex (f(x)+f (x)) zadovoljava: g(a) = g(b) =
0 odakle sledi da postoji ]a, b[ tako da je g () = 0, tj. f () = f().
4.39. Neka f C [a, b] D ]a, b[ i neka je f razlicita od konstantne
funkcije. Dokazati da postoji c ]a, b[ tako da je |f (b) f (a)| < |f (c)|
|b a| .
(a)
(x a) je neprekidna
Pomocna funkcija g (x) = f (x)f (a) f (b)f
ba
na [a, b] diferencijabilna u ]a, b[ , i g (a) = g (b) = 0. Poto f nije linearna

104

GLAVA 4. DIFERENCIJABILNOST

funkcija, to je g = 0 na ]a, b[ . Odatle sledi da postoje c1 , c2 ]a, b[ tako da

(a)
f (b)f (a)

.
je g (c1 ) > 0, a g (c2 ) < 0, odakle je f (c1 ) > f (b)f
ba  , a f (c2 ) <
ba

 f (b)f (a) 

Dakle u jednoj od tacaka ci je |f (ci )| >  ba  , tj. |f (b) f (a)| <

|f (ci )| |b a| .
4.40. Ako je funkcija f diferencijabilna na [a, b] i ako pri prolazu kroz
tacku ]a, b[ prvi izvod menja znak, i ako je f () = 0, tada postoje
, [a, b] , < , tako da je f() = f().
4.41. Ako je f ogranicena dva puta diferencijabilna funkcija na R, tada
je f (c) = 0 za neko c R. Dokazati.
4.42. Ako je kvadratni trinom y = ax2 + bx + c pozitivan za sve x R,
d2
y = 0. Dokazati.
tada je lim dx
2
x

4.43. Ako je f(x) = (1 + x)x , onda je f (k) (0) ceo broj deljiv sa k.
Dokazati.
4.44.Da li je Rimanova funkcija
! 1
m
n , x = n , N ZD (m, n) = 1, x Q {0} ,
R (x) =
0, x {0} I,
diferencijabilna u nuli?
4.45.Dokazati da funkcija f(x) = x + x2 sin x2 , x = 0 i f (0) = 0 nije
rastuca na intervalu ], [ za svako > 0.
4.46. Neka je funkcija f dva puta diferencijabilna na ]0, +[ i neka
je lim f(x) = 0 i |f (x)| 1 za x ]0, +[ . Dokazati da je tada
x+

lim f (x) = 0.

x+

4.47. Neka je p(x) realni polinom treceg stepena koji ima tri razlicite
realne nule. Naci broj realnih reenja jednacine: (p (x))2 2p(x)p (x) = 0.
4.48. Odrediti broj realnih reenja jednacine: ex = ax2 , a R.
4.49. Ako f C [a, b] D ]a, b[ i ako je f (a) = f (b) onda za svaki priron

dan broj n postoje konstante c1 , c2 , ..., cn ]a, b[ takve da je
f (ck ) = 0.
k=1

Dokazati.
4. 50 Dokazati da je dvaput diferencijabilna funkcija f : [0, +[ R,
koja zadovoljava uslov: f (x) + ex f (x) = 0, za x 0, ogranicena kad
x + (uputstvo: razmotriti funkciju g (x) = f 2 (x) + ex (f )2 (x)).

Glava 5

Ispitivanje funkcije
5.1

Uvod

U ovoj glavi zbirke zadataka detaljno cemo uraditi vie karakteristicnih

primera funkcija i nacrtacemo njihove grake.Te funkcije ce biti zadate
x
uobi
cajeno, u obliku f (x) = , preko integrala f (x) = f(t)dt ili
a

parametarski. Da bi studenti mogli da razumeju reenja vecine zadataka,

moraju najpre da se dobro upoznaju sa elementarnim funkcijama:
ex , cos x, sin x, tan x, cot x, ln x, arcsin x, arccos x,

arctan x, ax2 + bx + c, x3 , x, sinh x, cosh x, tanh x, ...

Za odreivanje denisanosti, ponaanja na krajevima intervala denisanosti

i asimptota funkcija, studenti treba dobro da vladaju odreivanjem znaka
izraza. Za to se cesto koristi znak kvadratnog trinoma, cinjenica da ab i
a b imaju isti znak, zatim da x i neparan koren iz x takoe imaju isti
znak. Odreivanje znaka izraza posebno je vazno za ispitivanje lokalnih ekstremuma, prevojnih ta
caka, intervala monotonosti i konveksnosti.
Kad
god
je
mogu
c
e
funkciju
cemo razviti asimptotski u obliku ax + b + xc +

1
o x , kad x , koristeci formule navedene u delu zbirke sa raznim
zadacima. To je korisno za odreivanje polozaja graka u odnosu na kosu
asimptotu y = ax + b, a = 0 ili horizontalnu asimptotu y = b, a = 0. Pored
tablicnih granicnih vrednosti
sin x
x
1
(1 + x) x

1, x 0
e, x 0,
105

106

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE



1 x
1+
e, x i x ,
x
ax 1
ln a, x 0, a > 0,
x
m
(1 + x) 1
m, x 0,
x

a
koristicemo1 i to da je
= 0, a = , kao i a0 = , a = 0.
Napomenimo sada da cemo denisanost iskljucivo odreivati koristeci
cinjenicu da u analitickom izrazu za funkciju mogu da nastupe tekoce:
deljenje, parni koren, log, arcsin, arccos.
Znamo da su tacke (vrednosti promenljive) u kojima funkcija moze da
ima lokalne ekstremume nule prvog izvoda i one tacke u kojima prvi
izvod nije denisan, a funkcija jeste. Ako u takvoj tacki prvi izvod
menja znak od plusa na minus, odnosno od minusa na plus, a funkcija je
neprekidna u toj tacki, onda u njoj funkcija postize lokalni maksimum,
odnosno, lokalni minimum. Na slican nacin odreujemo konveksnost,
konkavnost i prevojne ta
cke koristeci umesto prvog izvoda drugi izvod
funkcije. Kandidati za apscise prevojnih tacaka su nule drugog izvoda kao
i one tacke u kojima drugi izvod ne postoji a funkcija je denisana. Ako
u svakoj takvoj tacki drugi izvod menja znak od plusa na minus, odnosno
od minusa na plus, a funkcija je neprekidna u toj tacki, onda je ta tacka
apscisa prevoja (prevojne tacke) graka funkcije.
Za proveravanje da li prvi izvod funkcije u nekoj tacki postoji, koristi
(a) u toj
se: ako lim f (x) postoji kao broj ili , tada je desni izvod f+
xa+

tacki jednak toj granicnoj vrednosti. Slicno se proverava da li postoji levi

(a), a samim tim da li postoji izvod f (a).
izvod f

Napomena. Cesto
se neki studenti zale kako su dobili malo poena na
zadatku tok i grak funkcije. Pojedini ne znaju gde prave greke. Ako
treba na primer ispitati parnost i neparnost funkcije, neki studenti to
1
urade pogreno. Na primer, neka je data funkcija f(x) = x1
+4. Da funkcija
1
nije parna, dosta studenata to uradi ovako: kako je f (x) = x4
+ 4 =
1
cin zakljucivanja je
x1 + 4 = f(x), funkcija nije parna. Naravno, ovakav na
pogrean.
Ta
cno reenje glasi: S obzirom da je Df = R {1} , onda Df nije
simetrican podskup brojne prave u odnosu na nulu, te zato funkcija nije
ni parna ni neparna. Drugim recima, ako negiramo svojstvo biti parna
1

Treba znati da su za neke funkcije,

razliciti.

lim f (x) , lim f (x) i lim f (x) meusobno

x+

5.2. REENI ZADACI

107

dobijamo svojstvo: (x0 Df ) f(x0 ) = f(x0 ). U prethodnom primeru

x0 = 1 te imamo da je f(1) = 4 12 = 72 = f(1), jer f(1) ne postoji.
Zato funkcija f nije ni parna ni neparna.
Pod zadatkom Ispitati precizno tok i nacrtati grak funkcije
podrazumeva se da treba uraditi sledece:
Oblast denisanosti, nule, presek sa y osom, znak, parnost i nepar
nost, periodi
cnost, neprekidnost, sve vrste asimptota i polozaj graka
sa njima-to istovremeno ukljucuje i ponaanje na krajevima intervala denisanosti i eventualni presek graka sa asimptotama, diferencijabilnost,
monotonost, lokalne ekstremume, konkavnost i konveksnost, prevojne ta
cke i na kraju grak i skup vrednosti funkcije.

5.2

Reeni zadaci

Ispitati precizno tok i nacrtati grak funkcije:

x
5.1. f(x) = x ln x1
.
Funkcija je denisana za one vrednosti x R za koje je x = 1 i
x(x 1) > 0, odnosno Df = ], 0[ ]1, +[ . Poto Df nije simetrican
podskup od R, tj. f (1) postoji, a f(1) ne postoji, to funkcija nije ni parna
ni neparna. Nema nula i pozitivna je za svako x iz domena. Ocigledno je
neprekidna u oblasti denisanosti. Imamo da je
lim x ln

x0

x
= lim x ln(x) lim x ln(1 x) = 0 0 = 0, i
x 1 x0
x0
lim x ln

x1+

x
x
= lim ln
= +.
+
x 1 x1
x1

To znaci da je prava x = 1 vertikalna asimptota, a prava x = 0 nije.

Polozaj graka u odnosu na dobijene asimptote odreujemo na osnovu

znaka

funkcije. Prikazimo sada datu funkciju u obliku ax + b + xc + o x1 kad
x . Kako je
1
x
=
x1
1

1
x



 
1 1
1
1
1
= 1
=1+ + 2 +o
, x ,
x
x x
x2


2
x
tada je ln x1
= ln(1 + t) = t t2 + o(t2 ), gde je t = x1 + x12 + o x12 i t 0
kad x . Zato imamo da je
 
 
 
x
1
1
1
1
1
1
1
1
ln
= + 2 +o
2 +o
= + 2 +o
.
2
2
x1
x x
x
2x
x
x 2x
x2

108

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

Dakle, kad x imamo da je


 
 
1
1
1
1
1
f (x) = x
=1+
+ 2 +o
+o
.
2
x 2x
x
2x
x

(1)

Ovo znaci da funkcija f ima horizontalnu asimptotu y = 1 i da je kad

x + grak

1  iznad, a kad x ispod horizontalne asimptote. To je
zato to o x ne utice na znak desne strane jednakosti (1), kad x .
U svom domenu funkcija je diferencijabilna kao proizvod diferencijabilnih
funkcija i imamo da je


x
1
1
1

f (x) = ln

= ln 1 +

.
x1 x1
x1
x1
1
Jasno je da i drugi izvod postoji u domenu funkcije f i f (x) = x(x1)
2.
Ovo znaci da je za x < 0 funkcija konkavna, a za x > 1 konveksna (posmatramo znak drugog izvoda u domenu funkcije). Dakle, funkcija nema
prevojnih tacaka. Za ispitivanje monotonosti i ekstremnih vrednosti koristimo cinjenicu da je ln(1 + t) t < 0 za svako t > 1. Uzimajuci da je
1

x1 = t dobijamo da je f (x) < 0 za x < 0 ili x > 1, tj. na svakom od

intervala denisanosti data funkcija opada i nema lokalnih ekstremuma. Na
osnovu recenog o izvodima, grak funkcije nije teko nacrtati. S obzirom da
je lim f (x) = , grak u okolini tacke (0, 0) crtamo kao da je yosa
x0

tangenta date funkcije.

Napomena. Mozemo funkciju dodenisati u nuli uzimajuci da je f(0) =
0 i onda je ona neprekidna u 0 sleve strane. Da li tada postoji f (0)? Neka
student pokaze da funkcija nije periodicna, kao i da je ]0, 1[ ]1, +[ skup
njenih vrednosti.
5.2. f (x) = xe|x1| .
Funkcija je denisana za svako x R. Zbog toga i cinjenice da je
neprekidna u svojoj oblasti denisanosti funkcija nema vertikalnih asimptota. Inace je f(x) > 0 za x > 0, f(x) < 0 za x < 0 i f(x) = 0 za
x = 0. Funkcija nije periodicna jer ima samo jednu nulu. Poto je f (1) = 1 i
f(1) = e2 = f(1), to funkcija nije ni parna ni neparna. Iz jednakosti
! x+1
xe
, x 1,
f (x) =
xex1 , x < 1,
imamo da f(x) 0 kad x , tj. prava y = 0 (xosa) je horizontalna
asimptota i koristeci znak funkcije lako je ustanoviti njen polozaj u odnosu
na grak funkcije.

5.2. REENI ZADACI

109

Funkcija je diferencijabilna u svom domenu izuzev mozda u tacki x = 1.

Imamo da je
! x+1
e
xex+1 , x > 1,

f (x) =
x1
e
+ xex1 , x < 1.

Kako je lim f (x) = 11 = 0 i lim f (x) = 1+1 = 2, to znaci da f (1) ne

x1+

x1

postoji, ali funkcija u tacki A(1, 1) ima levu i desnu polutangentu. Zatim,
nalazimo da je
! 1x
e
(x 2) , x > 1,

f (x) =
ex1 (x + 2) , x < 1.

Ispitujuci znak prvog i drugog izvoda nalazimo intervale monotonosti, konveksnosti, lokalne ekstremume i prevojne tacke. Imamo da funkcija raste na
intervalu ]1, 1[ , opada na ], 1[ i ]1, +[ , zatim da je konveksna na
]2, 1[ i ]2, +[ a konkavna na ], 2[ i ]1, 2[ . Odatle sledi da za x = 1
funkcija ima lokalni minimum fmin = e12 , a za x = 1 lokalni maksimum
fmax2= 1. Za x {2, 1, 2} funkcija ima prevojne tacke. Skup vrednosti je
e , 1 . Sada grak nije teko nacrtati.
1
5.3 f(x) = ex + e x .
Funkcija je denisana za svako x R {0} i neprekidna je u svojoj
oblasti denisanosti kao zbir linearne funkcije x ex (koja je neprekidna)
1
i slozene funkcije x e x koja je takoe neprekidna kao kompozicija eksponencijalne i funkcije obrnute proporcionalnosti. Funkcija nije ni parna
2
ni neparna jer je f (1) = 2e, f(1) = e + 1e = 1e
= 2e. S obzirom
e



1
1
1
1
x
da je e = 1 +
x +
 o x , kad x , jer tada x 0, onda je f (x) =
ex + 1 + x1 + o x1 , x . Dakle prava y = ex + 1 je kosa asimptota
funkcije, i kad x + grak funkcije je iznad te prave, a kad x
grak funkcije je ispod prave. Ispitajmo dalje da li grak funkcije sece kosu
1
asimptotu, tj. da li postoji x R {0} takvo da je ex + e x = ex + 1,
1
odnosno da je e x = 1. Jasno je da takvo x R {0} ne postoji, te grak
funkcije ne sece kosu asimptotu. Ako x 0+ imamo da f (x) +,
a kad x 0 imamo da f (x) 0. Dakle, prava x = 0 (yosa) je vertikalna asimptota zdesne strane, a sleve strane grak funkcije udara u
tu pravu. Koristeci analiticki izraz funkcije, imamo da je ona pozitivna
za x > 0, a za x < 0 ne znamo da li ima nula i da li menja znak. Naravno, funkcija je diferencijabilna u svom domenu kao zbir diferencijabilnih
1
funkcija. Funkcija x e x je diferencijabilna kao kompozicija diferencijabilnih funkcija (obnoviti odgovarajucu teoremu-narocito njen dokaz). Imamo
1
da je f (x) = e x12 e x . Kako f i f imaju istu oblast denisanosti, kandidati
za apscise lokalnih ekstremuma su jedino nule prvog izvoda. Ispitajmo da

110

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

li osim x = 1 prvi izvod ima jo nula. Da bismo dali odgovor na to pitanje

ispitajmo f (x) kao posebnu funkciju. Kad x imamo da f (x) e i
1

da je lim f (x) = i lim f (x) = e . Poto je f (x) = exx4 (2x+1), to za

x0+
x0


1

x < 2 funkcija f opada, a na intervalima 12 , 0 i ]0, +[ funkcija f raste.


3
Ovo znaci da f ima minimum za x = 12 i on iznosi f 12 = e e4
> 0.
2
Dakle, dobijamo da je tacka x = 1 jedina nula prvog izvoda.

Vidimo da i drugi izvod ima istu oblast denisanosti kao i funkcija,

tako da su kandidati za apscise prevojnih tacaka jedino nule drugog izvoda.
U ovom primeru to je tacka x = 12 . Iz znaka prvog izvoda sledi da su
], 0[ i ]1, +[ intervali rastenja funkcije, a ]0, 1[ je interval opadanja
funkcije. Za x = 1 funkcija ima lokalni minimum i on iznosi 2e, tj. M(1, 2e)
je tacka minimuma funkcije. Iz znaka drugog izvoda (koji

 1je jednostavno
,
0
i ]0, +[ ,
ispitati) dobijamo da je funkcijakonveksna
na
intervalima

2

odnosno konkavna na intervalu , 12 . Dalje, imamo da je lim f (x) =
e lim

t2 et

= e

2
lim yey
y+

x0

= e. Odavde sledi da je prava y = ex tangenta

(0) = e.
funkcije u tacki (0, 0) pod uslovom da je f(0) = 0. Tada bi bilo f
1
Inace za x < 0 ceo grak funkcije je ispod kose asimptote, jer je tada e x < 1,
1
te je zadovoljena nejednakost: ex + e x < ex + 1. Skup vrednosti funkcije je
], 0[ [2e, +[ . Sada nije teko nacrtati grak funkcije.
2x
.
5.4. f (x) = x ln x+1
Funkcija je denisana za x = 1 i x(x + 1) > 0, tj. za x < 1
2x
ili x > 0. Imamo da je f(x) = 0 ako i samo ako je x+1
= 1, odnosno
ako je x = 1. Funkcija nije ni parna ni neparna, jer domen nije simetrican
podskup brojne prave u odnosu na nulu. Funkcija je neprekidna u oblasti
denisanosti kao proizvod neprekidnih funkcija. Ispitajmo znak funkcije.
2x
2x
Imamo da je ln x+1
> 0, ako je x+1
> 1. Posle sreivanja dobijamo da je
x1
x+1 > 0, odnosno da je x < 1 ili x > 1. Dakle, dobijamo da je f(x) >
0 ako je x > 1, odnosno da je f(x) < 0 ako je x < 1 ili x ]0, 1[ .
Da bismo odredili vertikalne asimptote koristicemo znak funkcije. Imamo
da je lim f (x) = 1 ln 2
0 = ; lim f (x) = lim x ln 2x lim
x0+

x1

x ln (x + 1) = lim x ln 2+ lim x ln x 0 1 =
x0+

x0+

x0+
0 + 0 0 = 0 .

x0+

Ovo znaci da

je prava x = 1 vertikalna asimptota sleve strane, a prava x = 0 (yosa)

nije vertikalna asimptota. Iz jednakosti



 
2x
1 1
1
1
1
=2 1+
=2 1 + 2 +o
, x ,
x+1
x
x x
x2

5.2. REENI ZADACI

111


2x
sledi da je ln x+1
= ln 2 + ln(1 + t) gde je t = x1 + x12 + o x12 0, kad
x . Onda je
 
 

2
1
1
1
t2
1 1
1
1
ln (1 + t) = t +o t = + 2 +o
2 = + 2 +o
.
2
2
x x
x
2x
x 2x
x2
Dakle, kad x imamo da je

 
 
1
1
1
1
1
=
x
ln
2

1
+
+
o
.
f (x) = x ln 2 + 2 + o
x 2x
x2
2x
x

Odavde sledi da je prava y = (ln 2)x 1 kosa asimptota date funkcije. Iz

navedenog razvijanja funkcije dobijamo i polozaj graka u odnosu na kosu
asimptotu u slucaju da x .
Funkcija je diferencijabilna u oblasti denisanosti kao proizvod funkcija
2x
, koje su diferencijabilne. Nalazimo da je
x x i x ln x+1
f (x) = ln

2x
1
1
+
i f (x) =
.
x+1 x+1
x (x + 1)2

Kako nule i znak prvog izvoda ne mozemo odrediti direktno, to moramo

f (x) ispitati kao funkciju, ali ne detaljno, nego samo delove iz kojih se
moze saznati broj nula, njihov polozaj i eventualno znak. Kako f i f imaju
isti domen kao funkcija f, to su kandidati za apscise lokalnih ekstremuma i
prevojnih tacaka jedino nule prvog i drugog izvoda. Iz znaka drugog izvoda
imamo da prvi izvod opada na intervalu ], 1[ , a raste na ]0, +[ .
Naimo lim f (x), lim f (x) i lim f (x). Kako je
x

x1

x0+

 
2x
1
1
ln
= ln 2 + o
, x ,
x+1
x
x
onda je

Zatim je



2x
1
lim ln
+
= ln 2.
x
x+1 x+1


2x
1
lim ln
+
= + 1 = .
x+1 x+1
x0+

1
Uvoenjem smene x+1
= t, dobijamo da t + kad x 1 . Kako je
x = t+1
t , dobijamo da je

ln

2x
1
+
= ln 2 + ln (t + 1) t,
x+1 x+1

112

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

odnosno da je
lim f (x) = lim (ln 2 + ln (t + 1) t)
t+

x1


ln 2 ln (t + 1)
+
1 = .
= lim t
t+
t
t


Sada nije teko nacrtati grak prvog izvoda date funkcije.

S obzirom da je f (2) = ln 4 1 > 0, lim f (x) = , f (1) =
x1

1
2

lim f (x) = , to znaci da su x1 ]2, 1[ i x2 ]0, 1[ jedine nule prvog

x0+

izvoda. Za lokalizaciju nula prvog izvoda koristili smo Bolcano-Koijevu

teoremu. Na osnovu recenog imamo da za x ], x1 [ i x ]x2 , +[
funkcija raste, a za x ]x1 , 1[ i x ]0, x2 [ opada. Funkcija u tacki x = x1
ima lokalni maksimum, a u tacki x = x2 lokalni minimum. Inace, funkcija
nema prevojnih tacaka, ali menja konveksnost. Naime, za x < 1 funkcija
je konkavna, a za x > 0 funkcija je konveksna. Sada se moze nacrtati grak
funkcije. Iz lim f (x) = sledi da se grak u okolini nule ponaa kao da
x0+

je yosa tangenta. Ako uzmemo da je f(0) = 0 onda je funkcija neprekidna

u nuli zdesne strane.
Napomena. U primerima funkcija gde se ne mogu naci nule prvog i
drugog izvoda, ispituju se zasebno kao funkcije prvi i drugi izvod. Tada se
na osnovu teorema Analize I zakljucuje o broju njihovih nula, eventualnoj
lokalizaciji i znaku. 

1

x2 , x = 0 i f (0) = 0.
5.5. f (x) = xe 2
Funkcija je denisana za svako x R, pozitivna je za x > 0, a negativna za x < 0. Ima jednu nulu x = 0. Zato nije periodicna. Funkcija je
ocigledno neparna. Dakle, grak funkcije je centralno simetrican u odnosu
na koordinatni pocetak. Poto je lim f(x) = 0, to je funkcija neprekidna

x0

u oblasti denisanosti i nema vertikalnih asimptota. Ako x ,


 
 

1
1
1
e
1
f (x) = xe 2 1 2 + o
=x e
+o
.
2
2x
x
2x
x

Odavde dobijamo da je prava y = x e kosa asimptota i njen grak je ispod

asimptote za x > 0, odnosno, iznad asimptote za x < 0.
Funkcija je ocigledno diferencijabilna za svako x R, izuzev mozda u
nuli. Zato imamo da je

f (x) = e

1
2

1
x2

+xe

1
2

1
x2

1
1
3 = e2
x

1
x2

x2 + 1
, x = 0.
x2

5.2. REENI ZADACI

113

(1 + t) e

t = 0, to je f (0) = 0.
( e)
1 1 1

2(
2)

Zatim, dobijamo da je f (x) = e x5 x
1 x2 . Na osnovu znaka prvog
izvoda imamo da funkcija raste na celom R i nema lokalnih ekstremuma. Iz
znaka drugog izvoda sledi da je funkcija konveksna na intervalima ], 1[ i
]0, 1[ , a konkavna na ]1, 0[ i ]1, +[ . Prevojne tacke su P1 (1, 1), P2 (0, 0)
i P3 (1, 1). Sada sliku sa kosom asimptotom treba zavriti.
5.6. f(x) = x1 + arctan x22x1 .
Funkcija je denisana za svako x R {1, 0, 1} . Lako se moze
pokazati da je funkcija neparna. Nule i znak cemo odrediti posle nalazenja
prvog izvoda. Funkcija je neprekidna u oblasti denisanosti i nije periodicna.
Ocigledno je lim f (x) = 0, tj. prava y = 0 (xosa) je horizontalna asimp-

Dalje, kako je lim f (x) = lim

x0

t+

tota. Kako je

lim f (x) = arctan() 1 =

x1

1,
2

zbog neparnosti funkcije dobijamo da je

lim f(x) = arctan() + 1 =

x1

+ 1, i lim f (x) = .
2
x0

Ovo znaci da je jedino prava x = 0 (yosa) vertikalna asimptota. Imamo

da je funkcija diferencijabilna u oblasti denisanosti i njeni izvodi glase
f (x) =

1 x2
2
x4 2x2 1

i
f
(x)
=

.
x2 (x2 + 1)
x
(1 + x2 )2 x2

Ispitujuci znak prvog i drugog izvoda student sada moze da dobije intervale
monotonosti i konveksnosti.
Funkcija
lokalnihekstremuma,
 
  nema
ima

 dve




prevojne tacke P1 1 + 2, f 1 + 2 i P2
1 + 2, f
1+ 2 .
U tacki x = 0 funkcija menja samo konveksnost. Na osnovu recenog nije
teko nacrtati grak funkcije. Na kraju moze da se procita znak funkcije i
zakljuci da ona nema nula.
Napomena. Ovaj primer pokazuje da je odreivanje znaka izraza vazno
za ispitivanje funkcija.
1
5.7. f (x) = |x| |x| , x = 0 i f (0) = 1.
Funkcija je denisana za svako x R, parna je, pozitivna (dakle
nema nula), neprekidna u svakoj tacki izuzev u 0. Kad x 0, dobijamo
1

ln|x|

da f(x) = e |x|
e+() = 0+ = f(0), odakle sledi da je funkcija
prekidna u nuli. Ovaj prekid je otklonjiv. Ovo dalje znaci da je funkcija

114

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

diferencijabilna u svakoj tacki osim u 0. Zbog parnosti ispitajmo funkciju

1
samo za x > 0. Kako je tada f(x) = e x ln x e0 = 1, kad x +,
imamo da je prava y = 1 horizontalna asimptota. Prema razvoju funkcije
po Maklorenovoj

1
 formuli u Peanovom obliku dobijamo da je f(x) =
ln x
1 + x + o x ln x , x +. Dakle, grak funkcije je iznad prave y = 1 za
1
1
x
|x| > 1. Iz jednakosti f(x) = e x ln x sledi da je f (x) = x x 1ln
, odakle je
x2

f (x) = 0 za x = e. Ispitujuci zatim znak prvog izvoda dobijaju se intervali

monotonosti funkcije. Iz znaka prvog izvoda takoe sledi da funkcija u sve

tri tacke postize lokalni maksimum. Skup vrednosti je ]0, e e] . Neka dalje
student nacrta grak funkcije.
Napomena. Objasniti slucaj tacke x = 0. Obnoviti deniciju lokalnog
maksimuma! Neka student obrazlozi zato funkcija nije periodicna.
1
5.8. f (x) = xe 1x .
Funkcija je denisana za svako x R {1} . Nije ni parna, ni neparna,
jer f (1) postoji, a f(1) ne postoji. Nula funkcije je x = 0. Inace je f (x) > 0
za x > 0, odnosno f (x) < 0 za x < 0. Zatim je lim f (x) = 0 i lim f(x) =
x1+

x1

+, to znaci da je prava x = 1 vertikalna asimptota

 samo sleve strane.
Kad x , imamo da je f(x) = ax + b + xc + o x1 , gde konstante a, b i
c nalazimo koristeci jednakost



 
 
1
1
1 1
1
1
1
1
1
1
=
1
=
1+ +o
= 2 +o
,
1x
x
x
x
x
x
x x
x2

kad x . Kad x imamo da je

 
 
1
1
1
1
1
1
1
1
1x
e
=1 2 + 2 +o
=1 2 +o
,
2
x x
2x
x
x 2x
x2


1
odnosno da je f(x) = x 1 2x
+ o x1 , x . Iz poslednjeg oblika se
dobija polozaj graka u odnosu na kosu asimptotu y = x 1.
Funkcija je diferencijabilna u oblasti denisanosti i njeni izvodi glase
1

f (x) = e 1x

1
x2 x + 1
2x

1x
.
2 i f (x) = e
(1 x)
(1 x)4

Dakle, na intervalima ], 1[ i ]1, 2[ funkcija je konveksna, a na intervalu

]2, +[ je konkavna. Funkcija je rastuca na intervalima ], 1[ i ]1, +[ ,
ali nema lokalnih ekstremuma. S obzirom da je lim f (x) = 0, to se grak
x1+

priblizava tacki (1, 0) kao da je xosa u toj tacki tangenta. Ako uzmemo
da je f (1) = 0, onda je f+ (1) = 0 i tada je funkcija neprekidna u toj tacki

5.2. REENI ZADACI

115

zdesne strane, i onda u toj tacki ima lokalni minimum. Skup vrednosti
funkcije je R.
2x
5.9. f(x) = arcsin 1+x
2.
2x
S obzirom da je 1 1+x
2 1, za svako x R, funkcija je denisana
na celoj brojnoj pravoj. Funkcija je neparna, ima samo jednu nulu (x =
0), nije periodicna, pozitivna je za x > 0, a negativna za x < 0. Prava
y = 0 (xosa) je horizontalna asimptota. Funkcija je neprekidna u oblasti
denisanosti, a diferncijabilna u svim tackama izuzev mozda u x = 1.
Koristeci apsolutnu vrednost imamo da je
f (x) =
Kako je lim f (x) = 1 i
x1
1, f (1)

2
, 1 x2 > 0,
1+x2
2
1+x2 , 1 x2 < 0.

lim

x1

(1) = 1,
f (x) = 1, odnosno f+

f (1) =
= 1, f+ (1) = 1, sledi da funkcija nije diferencijabilna u tackama 1. Imamo da je

f (x) =

4x
(1+x
, 1 x2 > 0,
2 )2
4x
,
(1+x2 )2

1 x2 < 0.

Na osnovu znaka prvog i drugog izvoda nalazimo lokalne ekstremume, prevojne tacke, intervale rastenja i opadanja funkcije, kao i intervale konveksnosti
i konkavnosti. Funkcija nije diferencijabilna u tackama 1, ali u njima ima
lokalne ekstremume. Isti je zakljucak i za prevojne tacke.
Napomena. Napisati intervale monotonosti, konveksnosti i tacke prevoja,
maksimuma i minimuma, dokazati da nije periodicna i za vezbu ispitati
2x
funkciju x arccos 1+x
2.
x

t
5.10. f(x) = arctan
t dt.
0

t
t0 arctan t

Kako je lim

= 1, to je prema Lebegovoj teoremi podinte-

gralna funkcija integrabilna na svakom segmentu [0, x] za x 0, odnosno na

segmentu [x, 0] za x < 0. Zato je data funkcija denisana za svako x R. Zatim je f(x) = f(x), tj. funkcija je neparna, jer je podintegralna funkcija
parna. Odredimo sada lim f(x). Iz nejednakosti arctan t < t za t > 0,
x
x t
x
dobijamo da je arctan t dt > 1 dt = x. Ovo znaci da funkcija f nema
0

horizontalnu asimptotu, jer integral

+

0

t
arctan t dt

divergira. Ako je prava

116

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

y = kx + n kosa asimptota funkcije, onda je

x
2

lim x = +.
x+
x+ arctan x
x+
Dakle, data funkcija nema nikakvih asimptota. Iz oblika prvog izvoda vidimo
da je f (x) > 0 za svako x R {0} . Tacka x = 0 je onda jedino moguca
tacka u kojoj funkcija moze da ima lokalni ekstremum (obnoviti Fermaovu
lemu i stav koji daje dovoljan uslov za ekstremume). Kako u 0 prvi izvod ne
menja znak, funkcija nema ekstremnih vrednosti i rastuca je u oblasti denisanosti. Odavde sledi da je x = 0 jedina nula funkcije. Na osnovu formule za
k = lim f (x) = lim

arctan x

izvod kolicnika funkcija imamo da je f (x) = arctan21+x

. Ocigledno je da
x
x
konveksnost i prevojne tacke zavise od znaka funkcije g(x) = arctan x 1+x
2.

Ako je x < 0 onda je g(x) > 2 , a ako je x > 0 onda je g(x) < 2 . Kako
2x2
je g (x) = (1+x
ca funkcija za x < 0 i za
2 )2 > 0 za x = 0, onda je g rastu

x > 0. Dakle, imamo da je f (x) > 0 za x > 0, odnosno f (x) < 0 za

x < 0. To dalje znaci da je O(0, 0) prevojna tacka date funkcije. Kako je
x

lim arctan
x = 1, odnosno f+ (0) = 1 = f (0), sledi da je funkcija diferencix0

jabilna u 0 i f (0) = 1. Skup svih vrednosti date funkcije je R.

x t
5.11. f(x) = et dt.
1

Kao to znamo oblast denisanosti ovako zadate funkcije su oni realni brojevi x za koje dati integral konvergira. U ovakvim slucajevima preporucujemo studentu da ispita podintegralnu funkciju. U datom primeru je
t
t
(t) = et . Imamo da je (t) = et2 (t1), odakle se lako dobija grak funkcije
. Kako je za svako x > 0 podintegralna funkcija neprekidna na segmentu
[x, 1] (za 0 < x 1), odnosno na segmentu [1, x] (x > 1), to je tada funkcija
f denisana. Iz relacija
f(0) = lim

0+


1

et
dt = lim
t
0+

1

et
dt lim
t
0+

1

1
dt = ,
t

sledi da funkcija u tacki x = 0 nije denisana. Odavde dalje sledi da ona

nije denisana ni za x < 0 zbog jednakosti
x
1

et
dt =
t

1
x

et
dt =
t

0
x

et
dt
t

1

et
dt.
t

Iz prirode oblasti denisanosti, imamo da data funkcija nije ni parna ni

0 t
1 t
neparna. Kako je lim f(x) = et dt = et dt = , dobijamo da
x0+

5.2. REENI ZADACI

117

je prava x = 0 vertikalna asimptota. Iz nejednakosti

ln x, sledi da

x et
1

x et
1

dt >

x 1
1

t dt

dt +, kad x +, te funkcija nema horizontalnu

asimptotu. Poto je

ex
= lim ex = +,
x+ x
x+

k = lim f (x) = lim

x+

prava y = kx + n nije kosa asimptota ni za jedno k. Dakle, funkcija nema

x
kosu asimptotu. S obzirom da je f (x) = ex > 0 za svako x iz oblasti
denisanosti, to znaci da je funkcija rastuca i da nema lokalnih ekstremuma.
x
Kako je f (x) = xe 2 (x1), onda je za x ]0, 1[ funkcija konkavna, a za x > 1
funkcija je konveksna. Odavde dobijamo da u x = 1 funkcija ima prevojnu
tacku P (1, 0). Iz cinjenice da je funkcija f rastuca u svom domenu onda je
x = 1 jedina njena nula. Skup vrednosti je R.
x
t
5.12. x sin 1+t
2 dt.
0

S obzirom da je podintegralna funkcija neprekidna na svakom segmentu [x, 0] za x < 0 i [0, x] za x 0, ona je integrabilna na tim segmentima
x
t
pa imamo da je funkcija f (x) = sin 1+t
2 dt denisana za svako x R. Iz
0

istog razloga, funkcija f je i diferencijabilna za svako x R i ispunjeno je

x
t
f (x) = sin 1+x
cinjenice da je funkcija t sin 1+t
2 . Iz
2 neparna, imamo da
je funkcija f parna. Zato je dovoljno naci
+

lim f (x) =
sin

x+

t
dt =
1 + t2

1
0

t
sin
dt +
1 + t2

+

sin

t
dt.
1 + t2

Meutim, poslednji nesvojstveni integral divergira jer je sin 1+t

2 t , kad
+

t +, a integral
ci da funkcija f nema horit dt divergira. Ovo zna
1

zontalnu asimptotu. Ako je y = kx + n kosa asimptota funkcije, onda je

k = lim

x+

f (x)
x
x
= lim f (x) = lim sin
= sin lim
= 0.
2
x+
x+
x+
x
1+x
1 + x2

Kako je funkcija denisana i neprekidna za svako x R, uzimajuci u obzir

i poslednje, zakljucujemo da funkcija nema nikakvih asimptota. Naimo
drugi izvod funkcije. On postoji na osnovu teoreme o izvodu kompozicije dve
(1x2 )
x
funkcije. Imamo da je f (x) = (1+x2 )2 cos 1+x
2 . Iz dvostruke nejednakosti

118

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

2 1+x
2 2 , koja se lako proverava, dobijamo da znak drugog izvoda
zavisi samo od izraza 1 x2 . Dakle, na intervalima ], 1[ i ]1, +[
funkcija je konkavna, a na intervalu ]1, 1[ ona je konveksna. Ovo znaci
da prvi izvod funkcije opada na intervalima ], 1[ i ]1, +[ , a raste na
intervalu ]1, 1[ , odnosno imamo da je max f (x) = f (1) = 1 i min f (x) =
f (1) = 1. S obzirom da je lim f (x) = 0 , to je ocigledno da je
x

x = 0 jedina nula prvog izvoda, kao i da za x = 0 funkcija f ima lokalni

minimum i taj minimum iznosi f(0) = 0. Iz znaka prvog izvoda (f (x) < 0
za x < 0 i f (x) > 0 za x > 0) sledi da je x = 0 jedina
nula funkcije kao
i


1

t
da je f(x) 0 za svako x R. Prevojne tacke su P1 1, sin 1+t
i
2 dt
0
 1


t
P2 1, sin 1+t
. Skup vrednosti funkcije je [0, +[ . Sad grak funkcije
2 dt
0

nije teko nacrtati.

1
5.13. f(x) = |x + 2| e x .
Funkcija je denisana za svako x R {0} . Nenegativna je u oblasti
denisanosti. Nije ni parna ni neparna jer je f(2) = 0 = f (2). Kako je
lim f (x) = 0+ i lim f (x) = +, to je prava x = 0 (yosa) vertikalna
x0+
x0


1
asimptota sleve strane. Iz jednakosti e x = 1 x1 + 2x12 + o x12 , x ,
imamo da je






!
3
= x + 1 2x
(x + 2) 1
x1 + 2x12 + o x1
2 
+ o x1
, x +,
f (x) =
3
(x + 2) 1 x1 + 2x12 + o x12 = x 1 + 2x
+ o x1 , x .
Odavde sledi da su prave y = x+1 i y = x1 kose asimptote kad x +,
odnosno kad x . Iz predstavljanja
/
1
(x + 2) e x , x > 2, x = 0,
f (x) =
1
(x + 2) e x , x < 2,
imamo da je

f (x) =
Iz granicnih vrednosti

e x + x+2
e x , x > 2, x = 0,
x2
x1
x+2 x1
e x2 e , x < 2.

lim

x2+

f (x) = e 2 i

lim

x2

f (x) = e 2 sledi da

f (2) ne postoji, samo u tacki M(2, 0) imamo levu i desnu polutangentu.

Dakle,
/ 1


e x
x2 + x + 2 , x > 2, x = 0,
2

x
f (x) =

1

ex2x x2 + x + 2 , x < 2.

5.2. REENI ZADACI

119

i f (x) =

e x
(2 3x) , x > 2, x
x2 1
e x
x2 (2 3x) , x < 2.

= 0,

Sada iz znaka prvog i drugog izvoda zakljucujemo sledece: funkcija ima

tacku P1 (2, 0) za lokalni minimum, opada na 
], 2[, a raste na ]2, 0[
3

2 8e 2
3, 3

i ]0, +[ ; ima dve prevojne tacke P1 (2, 0) i P2

. Razmak [0, +[

je skup vrednosti funkcije.

Napomena. U optem slucaju pogreno je napisati da funkcija raste na
]2, 0[ ]0, +[ ili reci da je funkcija rastuca u oblasti denisanosti. Slicno
vazi i za konveksnost i konkavnost. ta se moze reci o monotonosti funkcije
x tan x u oblasti denisanosti? (Odgovor: Funkcija x tan x u oblasti
2
denisanosti nije monotona).



5.14. 1. f(x) = x 2 arctan x1 ;

4 1
2. Koristeci rezultat pod 1. izracunati I = f (y)dy.
0

1.Funkcija je denisana za svako x R {0} , nema nula i pozitivna je

za x > 0, a negativna za x < 0. Funkcija je neprekidna u oblasti denisanosti,
i kad x 0 imamo da f (x) 0 . Dakle, funkcija nema vertikalnih
asimptota. to se tice kose asimptote, imamo da je


f (x)

k = lim
= lim
arctan
= ,
x x
x 2
x
2





1
1
x x arctan x = lim x arctan
n = lim
x 2
x
x 2
x
1
arctan x
= lim
= 1.
1
x

Dobijamo da funkcija ima kosu asimptotu y = 2 x 1. Kako je





1
1
1
f (x)
x 1 = 1 x arctan = x
arctan
>0
2
x
x
x
za x > 0 ili x < 0, sledi da je grak funkcije iznad graka kose asimptote.
Funkcija je diferencijabilna u oblasti denisanosti i njeni izvodi glase
f (x) =

x
1
2
+
arctan i f (x) =
.
2
2 1+x
x
(1 + x2 )2

2
Ako je funkcija data analitickim izrazom, onda se pod njenim domenom podrazumeva
najveci podskup od R na kome ona uzima realne vrednosti.

120

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

Kako nule i znak prvog izvoda ne mozemo da odredimo direktno, onda

moramo da ispitamo prvi izvod kao posebnu funkciju. Sledi da je
lim f (x) = 2 , lim f (x) = 2 , lim f (x) = 2 . Inace f raste na
x

x0+

x0

intervalima ], 0[ i ]0, +[ i njegov grak nije teko nacrtati.

Sada na osnovu znaka prvog izvoda zakljucujemo: funkcija nema lokalnih
ekstremuma; raste na intervalima ], 0[ i ]0, +[ , ali nema prevojnih
tacaka. Grak funkcije zajedno sa kosom asimptotom nije teko nacrtati.
2. Smenom f 1 (y) = x dobijamo da je y = f(x), dy = f (x)dx, a
segment [0, 1] se preslikava na segment 0, 4 . Zato je

I =

4


1 

x
1
1
f (y) dy = x
+
arctan
dx
2 1 + x2
x

1

xdx +

1
0

x2
dx
1 + x2

1
0

1
1
x arctan dx = + 1 = .
x
4
4 2
2

x
.
5.15. f(x) = ln(1 + x) x+1
Funkcija je denisana za x > 1, zato nije ni parna ni neparna (f(2)
postoji a f (2) ne postoji). Vidi se da je x = 0 nula funkcije, ali za sada ne
znamo da li ima jo nula. S obzirom da je

f (x) = ln

1
x+11
1
1

=
ln
1,
x+1
x+1
x+1
x+1

1
imamo da f (x) + kad x 1+ , jer se smenom x+1
= t dobija da je



ln t
t ln t 1 = t 1 t 1 + 1 1 = +, kad t +. Dakle, prava
x = 1 je vertikalna asimptota. Lako je proveriti da funkcija nema kosih
asimptota. Funkcija je diferencijabilna u svom domenu i imamo da je

f (x) =

,
(1 + x2 )2

f (x) =

1x
1
1x
3 =
2 1 + x.
(x + 1)
(x + 1)

Odreujuci znak prvog i drugog izvoda ostavljamo studentu da sam odredi

intervale monotonosti, konveksnosti, lokalne ekstremume i prevojne tacke.
Dokazati da je x = 0 jedina
 nula funkcije. Skup vrednosti je [0, +[ .
5.16. f(x) = x |x2 + 4x + 3|.

Funkcija je denisana za svako x R. Kako je f (1) = 1 8,

f(1) = 1, to funkcija nije ni parna ni neparna. Funkcija nema vertikalnih
asimptota (zato?) i neprekidna je na celoj brojnoj
pravoj. Za x
0, ona je

negativna. Ako je x > 0, onda je f (x) = x |x2 + 4x + 3| < x x2 = 0.

5.2. REENI ZADACI

121

Dakle, funkcija nema nula i grak se prostire ispod xose. Kad x

imamo da je

1
4
3 2
f (x) = x |x| 1 + + 2
x x

 




1 4
1
1 4
3
3 2
= x |x| 1 +
+o
+

+
=
2 x x2
8 x x2
x2


!
1
2 + 2x
+ o x1
, x +,
=
1
+ o x1 , x .
2x + 2 2x

Odavde sledi da su prave y = 2 i y = 2x + 2 kose asimptote (ova prva

se zove i horizontalna) i tacno se cita polozaj graka u odnosu na njih. Iz
predstavljanja

!
x x2 + 4x + 3, x 3 ili x 1,
f (x) =
x x2 4x 3, 3 < x < 1,
nalazimo da je

f (x) =

f (x) =

1
1+

x+2
,
x2 +4x+3
x+2

,
x2 +4x+3
1

(x2 +4x+3) 2
1

x < 3 ili x > 1,

3 < x < 1,

, x < 3 ili x > 1,

3

(x2 4x3) 2

, 3 < x < 1.

Sada iz znaka prvog izvoda imamo da funkcija ima lokalne maksimume za

x = 3 i x = 1 i oni iznose 3 i 1, a za x = 2 12 = x1 ima

lokalni minimum i on iznosi 2 2, toje i tacka preseka graka

sa asimp 
1
totom y = 2x + 2.Tacke A(3, 3), B 2 2 , 2 2 , C(1, 1) i



D 2 + 22 , 2 su tacke lokalnih ekstremuma i preseka graka sa horizontalnom asimptotom. Razmak ], 1] je skup vrednosti date funkcije.

Napomena. Za odreivanje znaka prvog izvoda koristimo smenu x+2 =

t, tako da je
/ t2 1t

, t < 1 ili t > 1,

t2 1
f (t) =
2
1t +t

, 1 < t < 1.
1t2
Znak ovih izraza je jednostavnije ispitati.

122

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

x
5.17. f(x) = arcsin 2x2 +4x+4
.
x
S obzirom da je za svako x R ispunjeno: 1 2x2 +4x+4
1, onda
je funkcija denisana na celoj brojnoj pravoj. Funkcija je jednaka nuli ako
je x = 0, veca od nule ako je x > 0 i manja od nule ako
 je x < 0. Dalje,
x
x2

= 2x2 +4x+4
12 ,
2x2 +4x+4
prave y = 4 horizontalne asimptote.

imamo da je lim f (x) = 4 , jer je

x

kad x . Odavde sledi da su

Kako je f(2) = f(2) to funkcija nije ni parna ni neparna. Funkcija nema
vertikalnih asimptota jer je denisana za svako x R i neprekidna je u
svakoj tacki svog domena. Lako se dobija da je
!
1
, x > 2,

x2 +2x+2
f (x) =
1
x2 +2x+2 , x < 2.
Odavde se uzimanjem granicnih vrednosti kad x 2 dobija da f (2)
ne postoji. Dalje je
/
2x+2
(x2 +2x+2)
2 , x > 2,

f (x) =
2x+2
, x < 2.
(x2 +2x+2)2

Na osnovu znaka prvog i drugog izvoda neka sada student odredi intervale
rastenja i opadanja, konveksnosti i konkavnosti, kao i lokalne ekstremume i
prevojne tacke. Kako glase leva i desna polutangenta u tacki minimuma?
Odrediti polozaj graka prema horizontalnim
asimptotama kao i tacku pre 
seka. Skup vrednosti je interval 2 , 4 .
3
2
.
5.18. f(x) = 2x 5x4x+14x6
2
Domen funkcije je Df = R {0} zbog deljenja sa nulom. Kako je
f(1) = 54 i f(1) = 27
4 , to funkcija nije ni parna ni neparna. Funkcija je
neprekidna u oblasti denisanosti. Kad x 0 , f(x) , te je prava
x = 0 (yosa) vertikalna asimptota. Kako je
 
7
1
5
7
3
1
5
1
2
f (x) = x +
2 = x + +o
, x ,
2
4 2x 2x
2
4 x
x
to je prava y = 12 x 54 kosa asimptota i kad x + grak funkcije je iznad
asimptote, a kad x ispod asimptote. Ispitajmo da
li grak sece kosu
asimptotu, tj. reimo jednacinu 2x3 5x2 +14x6 = 4x2 12 x 54 . Odavde
3
29
3
2
3
2
imamo da

3 je 2x
 5x + 14x 6 = 2x 5x , odnosno x = 7 , y = 28 ,
29
te je M 7 , 28 tacka preseka asimptote i graka funkcije. S obzirom da
je f(1) = 54 > 0 i lim f (x) = , sledi da postoji x1 ]0, 1[ tako
x0+

da je f(x1 ) = 0. Nalazimo da je x1 =

1
2

jedina racionalna nula funkcije.

5.2. REENI ZADACI

123

2(x 12 )(x2 2x+6)

Zatim, deljenjem dobijamo da je f (x) =
, odakle imamo i
4x2
znak funkcije, jer je x2 2x + 6 > 0 za svako x R. Znak pomaze kod
crtanja graka i za proveravanje uraenog. Dalje, imamo da je f (x) =
(x1)(x2)(x+3)
, f (x) = 7x9
, odakle sledi da su f i f denisani u svakoj
2x3
x4
tacki domena funkcije. Zato su kandidati za apscise lokalnih ekstremuma
i prevojnih tacaka jedino nule prvog i drugog izvoda. Iz znaka prvog i
drugog izvoda zakljucujemo sledece: funkcija u tackama x = 3 i x =
1 postize lokalni maksimum, u x = 2 lokalni minimum; funkcija za x =
9
Ta
7
ima prevojnu


tac5ku.


cke
 ekstremnih

9 913  vrednosti i prevojna tacka su
49
9
A 3, 12 , B 1, 4 , C 2, 8 i P 7 , 756 . Skup vrednosti je ceo skup R
realnih brojeva.
1
2x
+ arcsin 1+x
5.19. f(x) = 2 arctan |x|
2.
Oblast denisanosti funkcije je Df = R {0} . Funkcija nije ni parna
ni neparna, jer je f(1) = 0, f(1) = . Funkcija je neprekidna u svom
domenu i lim f(x) = 0, a lim f(x) = . Ovo znaci da funkcija nema
x

x0

vertikalnu asimptotu. S obzirom da je

!
2x
2 arctan x1 + arcsin 1+x
2 , x > 0,
f (x) =
1
2x
2 arctan x + arcsin 1+x2 , x < 0,
nalazimo da je

4
1+x2 , x > 1,
4
f (x) =
, x ]1, 0[ ,
1+x2
0, x ], 1[ ]0, 1[ ,
f (x) =

8x2
, x > 1,
(1+x2 )2
8x
(1+x2 )2 , x ]1, 0[ ,

0, x ], 1[ ]0, 1[ .

Zbog lim f (x) = 2, lim f (x) = 0, lim

x1+
0, lim f (x)
x0+

= 0, lim

x0

x1
f (x)

x1+

f (x) = 2, lim

x1

f (x) =

= 4, sledi da f (1) i f (0) ne postoje.

Funkcija je konstantna na intervalima ], 1[ i ]0, 1[ . Naimo te konstante. Zbog neprekidnosti funkcije je f(x) = f(1) = 2 4 2 = 0 za
x 1, i f(x) = f(1) = 2 4 + 2 = za x ]0, 1] . Koristeci znak
prvog i drugog izvoda dobijamo lokalne ekstremume, prevojne tacke, intervale monotonosti i konveksnosti. Tako imamo da je N (1, ) tacka lokalnog
maksimuma, A(1, 0) tacka lokalnog minimuma. Skup vrednosti je [0, ] .
Funkcija ima beskonacno nula i njen grak nije teko priblizno skicirati.

124

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

5.20. f(x) =

x2
1
|x|+e x

Domen funkcije je Df = R {0} i ona je pozitivna na svom domenu,

1
dakle nema nula. Funkcija nije ni parna ni neparna jer je f (1) = 1+e
,
e
0
f(1) = 1+e = f (1). Dalje je lim f(x) = + = 0 i
x0+



1
1
ex
lim f (x) = lim f
= lim
=
lim
x+
x+ x + x2 ex
x+ xex + x2
x
x0
x
e
ex
= lim x
=
lim
x+ e + xex + 2x
x+ ex + ex + xex + 2
x
e
1
= lim
= lim
= 0.
x
x
x
x+ 2e + e + xe
x+ 3 + x
Dakle, funkcija f se moze dodenisati u nuli tako da bude neprekidna. To
znaci da prava x = 0 nije vertikalna asimptota. Imamo da je
lim

x+

f(x)
x
f(x)
x
= lim
= 1 i lim
= lim
= 1.
x+ x + e x1
x x
x x + e x1
x

Kako je dalje

lim (f (x) x) = lim

x+

x+

xe x

x + ex

= lim

x+

e x

1 + x1 e x


+ x = lim

= 1, i
1

xe x

= 1,
1
x x + e x1
x + e x
imamo da su prave y = x1 i y = x1 kose asimptote funkcije. Ispitajmo
polozaj graka funkcije u odnosu na asimptote. Imamo da je
lim (f (x) + x) = lim

f (x) (x 1) =
=
=
=

x2

e x (1 x) + x

1 (x 1) =
1
x
x
x
+
e
x
+
e




1 + x1 + 2x12 + o x12 (1 x) + x
1

1x+
1
2x

1
2x2

1
x

x + ex
1 + 2x12

+o

x+e

1
x

1x + e
x

1
x

1
2x

+o

1
x

+x

odakle sledi da je f (x) (x 1) > 0 kad x +. Dakle, grak funkcije je

iznad kose asimptote kad x + . Slicno se dobija i kad x . Ako

5.2. REENI ZADACI

125

poemo od oblika funkcije

f (x) =
dobijamo da je
f (x) =

Odavde je za x > 0 ispunjeno

x2
1 ,
x+e x
2
x
,
1
e x x

x > 0,
x < 0,
1

x2 +(2x+1)e x


1 2
x+e x

, x > 0,
1

x2 +(2x+1)e x
2
 1
e x x

, x < 0.

x2 + (2x + 1) e x
x2 + (2x + 1)
(x + 1)2
f (x) =
>
=





 > 0.
1 2
1 2
1 2
x + ex
x + ex
x + ex

Nije trivijalno pokazati da je f (x) < 0 za svako x < 0. Imamo da je

1

x2 + (2x + 1) e x
f (x) <
,
x2
 1

2
1
1
jer je e x e x 2x = e x e x 2x > 0, za x < 0. Dalje je


1
2
1
+ 2 ex .
x x



Uzimajuci x1 = u, dovoljno je dokazati: 1 +
2u + u2 eu < 0, u < 0. To
se dokazuje ispitivanjem funkcije: g(u) = 1 + 2u + u2 eu , koristeci njene
izvode. to se tice drugog izvoda imamo da je



1




ex
2 + x + 1 e x1 2x2 + x

2x
, x > 0,



x2 x+e x1 3


f (x) =
1


 1
ex
1
2
1

2
+
+
2
+
+
, x < 0.


2
1 3
x
x
x2 e
1

x2 + (2x + 1) e x
= 1 +
x2

x+e x

Kako je

2
 1






2x + 2x + 1 e x 2x2 + x > 2x2 + 2x + 1 2x2 + x = x + 1 > 0

za x > 0, onda je f (x) > 0 za x > 0. Vidimo da f (x) ima isti znak


 1
kao i 2 + x1 + 2 + x2 + x12 e x u slucaju x < 0. Smenom x1 = u, funkcija

126

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE


g(u) = 2 + u + 2 + 2u + u2 eu se moze detaljno ispitati za u < 0. Lako
se pokazuje da postoji takvo da je f (x) < 0 na ], 0[ , odnosno da je
f (x) > 0 na ], [ . Sada iz svega to smo dobili o prvom i drugom
izvodu imamo intervale monotonosti i konveksnosti. Vidimo da grak ima
prevojnu tacku P (, f()). Skup vrednosti je ]0, +[ . Zapoceti grak sa
asimptotama se moze zavriti.

3
5.21 f (x) = (x + 1)3 x2 .
Funkcije je denisana za svako x R, nije ni parna ni neparna jer
je f (1) = 0, f (1) = 0. Neka student precizno obrazlozi zato funkcija
nije periodicna. Funkcija nema vertikalnih asimptota jer je denisana i
neprekidna za svako x R. Imamo da je f (x) > 0 za x > 1 i x = 0, i da
je f (x) < 0 za x < 1. Dalje je f (x) = 0 za x = 0 ili x = 1. Funkcija
nema ni horizontalnih ni kosih asimptota.
Diferencijabilna je u svakoj tacki domena izuzev u nuli. Zaista, kako je



2
2 + 16x 1
2
(x
+
1)
44x
(x
+
1)
(11x
+
2)

i f (x) =
,
f (x) =
33x
9x 3 x
2
to je lim f (x) = . Ocigledo je da su apscise lokalnih ekstremuma 11
i
x0

0. I u ovom primeru se vidi da funkcija ima lokalni ekstremum (minimum) u

tacki u kojoj prvi izvod ne postoji. Ako su p1 i p2 nule trinoma 44x2 +16x1,
onda su to apscise prevojnih tacaka funkcije. Na osnovu znaka prvog i drugog
izvoda lako je odrediti intervale monotonosti i konveksnosti. Skup vrednosti
funkcije je R.
e
5.22 f (x) = x + ln x2
.
 


Funkcija je denisana za x > 0 i x = e2 , tj. Df = 0, e2 e2 , + .
Funkcija nije ni
 parna ni neparna, jer Df nije simetrican skup u odnosu na
nulu. Za x e2 , + funkcija je pozitivna, a vrednost funkcije za ostale
x kao i nule funkcije ispitacemo kasnije. Funkcija je neprekidna u svom
domenu. Ispitajmo ponaanje funkcije na krajevima intervala denisanosti.
Imamo da je
e
e
lim f (x) =
= 0 , lim f (x) = e2 + = ,

0
x0+
x(e )

odakle sledi da je prava x = e2 vertikalna asimptota. Zatim nalazimo da

je lim f (x) = +, to znaci da funkcija nema horizontalnu asimptotu.
x+

Naimo kosu asimptotu. Imamo da je

f (x)
e
k = lim
= 1 + lim
= 1 + 0 = 1,
x+ x
x+ x (ln x 2)
e
e
n = lim (f (x) x) = lim
=
= 0.
x+
x+ ln x 2
+

5.2. REENI ZADACI

127

Ovo znaci da je prava y = x kosa asimptota funkcije. Kako je

f (x) x =

e
>0
ln x 2

za x > e2 , onda je na tom delu grak funkcije iznad kose asimptote.

Funkcija je diferencijabilna u svom domenu i imamo da je
f (x) = 1

e
e
ln x

2 , f (x) = 2
2 ln x 2 .
x (ln x 2)
x (ln x 2)

Kako prvi i drugi izvod imaju isti domen kao i data funkcija, onda ona moze
imati lokalne ekstremume i prevojne tacke jedino u nulama prvog i drugog
izvoda. Znak i nule prvog izvoda mozemo odrediti jedino ako prvi izvod
ispitamo kao posebnu funkciju. Imamo da je lim f (x) = 1 , odnosno da
x+

je
lim

x(e2 )

f (x) = 1

e2

e
e
= 1 + = 1 (+) = .
+
0
0

Obrazloziti zato je lim f (x) = . S obzirom da smo ispitali prvi izvod,

x0

sada na osnovu njegovog znaka zakljucujemo: u tackama A (x1 , f (x1 )) , B (e, 0)

i C (x2 , f (x2 )) funkcija

imae lokalne ekstremume. Iz znaka drugog2 izvoda
sledi da je tacka P 1, 1 2 prevojna. Naravno, u tacki x = e grak
funkcije samo menja okrenutost. Neka student odredi intervale rastenja i
opadanja.
Napomena. Ovo je bio tipican primer zadatka gde je ispitivanje prvog
izvoda kao funkcije vaznije od ispitivanja same funkcije. ta moze da se
kaze o nulama date funkcije? U nastavku dokazujemo da je x = e jedina
nula funkcije.
Zaista, imamo da je
f (x) = 0 x +

e
= 0 e = 2x x ln x.
ln x 2

Odredimo broj nula poslednje jednacine. Uzmimo (x) = 2xx ln x. Imamo

da je
lim (x) = 0+ , lim (x) = .
x0+

x+

Zatim je
(x) = 2 (ln x + 1) = 1 ln x.

Odavde sledi da je (x) = 0 za x = e. Dalje je (x) = x1 , tj. ima

maksimum za x = e i on iznosi e. Kako jednacina 1 ln x = 0 ima samo
jedno reenje, to znaci da funkcija f ima tacno jednu nulu. Vidi se da je

128

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

to x = e, odnosno, tacka lokalnog maksimuma je B (e, 0) . Skup vrednosti

funkcije je ], 0[ [f (x2 ) , +[. Sada se moze nacrtati grak funkcije.

2
5.23 f (x) = x2 + 1 + ln 1 xx +1 .
Domen funkcije je Df = ], 0[ . Zbog toga funkcija nije ni parna ni
neparna. Neka student obrazlozi zato zbog prirode domena funkcija nije
periodicna. Kad x , imamo

 
 

1
1
1
1
2
= x
x + 1 = x 1 + 2 + o
+o
,
2
2x
x
2x
x
te je



 
1
1 + x + 2x
+ o x1
x2 + 1
1
1
1
=
=1+ + 2 +o
.
x
x
x 2x
x2

Zatim je
ln

 
x2 + 1
1
1
= +o
,
x
x
x

kad x . Dakle, kad x dobijamo da je

 
1
1
+o
.
f (x) = x +
2x
x

Znaci prava y = x je kosa asimptota funkcije i njen grak je ispod asimptote. Kako je


1 x2 + 1
2
lim f (x) = lim
x + 1 + lim ln
x
x0
x0
x0
x

= 1 + lim ln
= 1 + ln 0+ = ,
2
x0
1+ x +1
to je prava x = 0 (y osa) vertikalna asimptota.
Naimo sada oba izvoda uz napomenu da oni postoje u svom domenu
na osnovu teoreme o izvodu kompozicije elementarnih funkcija. Imamo da
je

2
xx2 +1 1 + x2 + 1
x
x

f (x) =
x2
x2 + 1 1 x2 + 1

x
x
1 + x2 x2 + 1 x2

=
+

x2 + 1 x x2 + 1
x2 + 1 x2

2
x
1
x +1
=
+
=
< 0,
x
x2 + 1 x x2 + 1

5.2. REENI ZADACI

129

za svako x Df . Dalje je
f (x) =

1 2
1
1
x
x +1+
=
< 0,
2
2
2
x
x
x +1
x x2 + 1

za svako x Df . Dobili smo da funkcija opada u svom domenu i da je

konkavna. Nema lokalnih ekstremuma niti prevojnih tacaka. Znaci da ima
samo jednu nulu x1 < 0 i da je pozitivna na intervalu ], x1 [ , a negativna
za x ]x1 , 0[ . Skup vrednosti funkcije je R.
Ispitati precizno tok i nacrtati grak krive date parametarski
sa:

5.24. 1. x(t) = t, y(t) = 3 t; 2. x(t) =

t2 1, y(t) = t + 3.
1. Na skupu T = [0, +[
t ima inverznu funkciju, tako
funkcija t
3
da
je
datim
uslovima
x(t)
=
t,
y(t)
=
t denisana funkcija y = y(x) =

3
2
x . Lako je nacrtati grake funkcija x = x(t) i y = y(t) u koordinatnim
sistemima tO1 x i tO2 y. Funkcija y = y(x) je denisana za sve x 0 (skup
vrednosti funkcije x = x(t)) i x(t) = 0 ako i samo ako je t = 0. Odavde sledi
da je x = 0 jedina nula funkcije y = y(x). Kad x + onda t + i
tada y +, tj. funkcija
y = y(x) nema horizontalnu asimptotu. Kako je

3
y(x)
t
lim x = lim t = 0, i
x+

t+

lim (y(x) 0 x) = lim y(t) = +, funkcija y = y(x) nema kosu asimp-

x+

t+

totu. Funkcija nije ni parna ni neparna zbog prirode oblasti denisanosti.

Ona je ocigledno nenegativna za sve x iz svog domena. Kako su funkcije
x x(t) i y y(t) diferencijabilne na ]0, +[ to je

y (t) 

y (x) = 
=
x (t) t=x2

1 23 

3t

1 12 
2t
t=x2


2 t 
2x
2
=
=
=
.
3 2
3
4
33x
3 t t=x2
3 x

Znaci, funkcija y = y(x) raste na skupu ]0, +[ i kako je neprekidna na

]0, +[ to ima minimum za x = 0, i on iznosi 0. to se tice konveksnosti i
prevojnih tacaka imamo da je

y (t) x (t) y (t) x (t) 
2 2
2

y (x) =
= = t 3 =
.
3

3

9
(x (t))
9 x4
t=x2
Dakle, imamo da je y (x) < 0 za sve x > 0, tj. da je funkcija y = y(x)
konkavna na razmaku ]0, +[ i nema prevojnih tacaka. Njen grak nije
teko nacrtati. Kako je lim y (x) = +, dobijamo da je yosa tangenta
x0+

funkcije sa dodirom u tacki minimuma O(0, 0).

130

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

2. Date jednacine odreuju (deniu) funkciju na onim razmacima

T R, t T, na kojima je funkcija x(t) = t2 1 invertibilna. Treba nacrtati najpre grake jednostavnih funkcija x = (t) i y = y(t). Posmatrajmo
razmake T1 = ], 0] i T2 = ]0, +[ . Na svakom od njih posebno, funkcija
x(t) = t2 1 je invertibilna. Prva inverzna funkcija preslikava [1, +[ u
razmak ], 0] , tj. domen funkcije y = y(x) je skup [1, +[ . Za x = 1,
imamo da je t = 0, te je y(1) = 3. Naimo nule funkcije y = y(x). Za
t = 3 dobijamo da je y(3) = 0, i kako je x(3) = 9 1 = 8, sledi da je
y(8) = 0. Dakle, x = 8 je nula funkcije. Imamo da je
lim

x+

y (x)
t+3
= lim 2
=0i
t
x
t 1

lim y (x) = lim (t + 3) = ,

x+

odakle sledi da funkcija nema asimptota. Funkcija y(x) nije ni parna ni

neparna zbog prirode domena. Dalje je


y (t) 
1 
1

= 
=
y (x) = 
.
x (t) t<0
2t t<0 2 x + 1

Kako je y (x) < 0 za x > 1 to funkcija opada, i s obzirom na neprekidnost

(kao slozena funkcija) u tacki x = 1 (t = 0) postize maksimalnu vrednost.
Imamo da je


y (t) x (t) y (t) x (t) 
0 2t 1 2 
1
1

y (x) =
=
= 3 = 
,


3
3

8t
4t
(x (t))
t<0
t<0
4 (x + 1)3

odakle sledi da je y (x) > 0 za x > 1. Funkcija je konveksna i nema

prevojnih tacaka.

Na skupu ]0, +[ funkcija x(t) = t2 1 ima inverznu funkciju t = x + 1

i denie funkciju y = y(x) ciji je grak lako nacrtati.
Crtanjem graka obeju grana u istom koordinatnom sistemu dobijamo
grak krive (trajektorije) koju opisuje tacka M(x, y) ako je x = t 2 1,
y = t + 3, t R.
Napomena. Dobijena kriva je parabola x = (y 3)2 1 sa temenom
u tacki T (1, 3) koja za osu simetrije ima pravu y = 3. Date jednakosti
x(t) = t2 1 i y(t) = t + 3 deniu jedinstvenu funkciju x = x(y).
t
t2t3
5.25. x(t) = 1t
2 , y(t) = 1t2 , t 0.
Kao u prethodna dva primera najpre cemo nacrtati grake funkcija
t x(t) i t y(t). Uobicajenim nacinom ispitivanja funkcija lako dobijamo
njihove grake. Vidimo sa graka funkcije t x(t) da postoje dve grane
funkcije y = y(x), prva kada t [0, 1] i druga kada t ]1, +[ . Grak

5.2. REENI ZADACI

131

funkcije x f (x) = y onda nije teko skicirati. Pokazimo kako se odreuje

kosa asimptota. Imamo da je



y (x)
t 2t3 1 t2
2
= lim

=
lim
1

2t
= 1,
x x
t1 1 t2
t
t1

k = lim

jer x ako i samo ako t 1 . Zatim je






2t 1 t2
t 2t3
t
= lim
n = lim (y (x) + x) = lim
+
= 2,
x
1 t2
1 t2
1 t2
t1
t1
odakle dobijamo da je prava y = x+2 kosa asimptota funkcije y = y(x).
5.26. x(t) = 2t t2 , y(t) = 3t t3 .
Najpre treba nacrtati grake funkcija x i y. Sa graka funkcije x = x(t)
vidimo da kriva y = y(x) ima dve grane, i to jednu ciji domen je x ], 1] ,
t ], 1] , i drugu gde je x iz istog skupa, a t ]1, +[ . Kriva odreena
datim jednacinama se onda moze jednostavno skicirati.
Napomena. Ostavljamo studentu da pokaze da obe grane nemaju
asimptota, zatim da preko izvoda odredi monotonost i konveksnost koristeci metod izlozen u primerima 5.24 i 5.25.
5.27. x(t) = t ln t, y(t) = lnt t .
Obe funkcije su denisane za t > 0. Imamo da je:
1
lim x (t) = 0, lim x (t) = +, x (t) = 1 + ln t, x (t) = ,
t+
t
1 ln t
2 ln t 3
lim y (t) = , lim y (t) = 0+ , y (t) =
, y (t) =
.
t+
t2
t3
t0+

t0+

Graci funkcija x(t), y(t) se onda mogu lako skicirati. Analizirajuci grak
funkcije x = x(t) dobijamo dve grane krive odreene uslovima:
0
0
1
1
0
0
0
0
1
1
1
1
x , 0 , t 0,
i x , + , t
, + .
e
e
e
e
Imamo da je
ln t
lim y (x) = lim
= , y

+
t
x0
t0

 
 
1 
1 

=y
= e,
e x= 1
e t= 1
e

odnosno, dobijamo da je yosa vertikalna asimptota, kad x  0 . Ostalih

asimptota u slucaju prve grane nema, jer je domen razmak 1e , 0 . Dalje,
imamo da je

2

(t)
2
ln
t

2
y
1

ln
t
y (x) =
= 2
, y (x) =
,
x (t)
t (1 + ln t)
t3 (1 + ln t)3

132

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE



odakle sledi da je y (x) < 0 jer t 0, 1e , tj. funkcija y(x) opada i za t = 1e
(x = 1e ) postiz*e maksimalnu
vrednost jednaku e.*Drugi)izvod menja znak.
)
, 1e on je pozitivan, a za t 0, 1 2 on je negativan,
e

2 
2
tako da prva grana ima prevojnu tacku P1 2 , 2e
.
 1 e 
Oblast denisanosti druge grane je e , + , i lim y(x) = lim
Naime, za t

x+

ln t
t

t+

0+ .

=
Dakle, xosa je horizontalna asimptota. Ostalih asimptota nema.
Funkcija nije ni parna ni neparna. Vidimo da je y(x) = 0 za x = 0. Naime,
y = 0 za t = 1 odakle sledi da je x = 0. Kako su izvodi isti bez obzira na
granu, to je y = 0 za t = e, tj. za x = e. Ispitujuci znak prvog izvoda
sledi da za x = e funkcija y(x) ima maksimum i on iznosi 1e . Slicno kao i
kod prve grane, ispitujuci nule i znak
izvoda
dobijamo da za t = e 2
 drugog


funkcija ima prevojnu tacku P2
2e 2 , 2e 2 , i grak se onda moze
kompletirati.
Napomena. Ako je neka kriva zadata jednacinom u polarnim koordinatama = (), onda se koristeci vezu Dekartovih i polarnih koordinata:
x = cos , y = sin , ispitivanje krive svodi na ispitivanje krive zadate
parametarski: x = () cos , y = () sin , gde je parametar.
5.28. 1. = sin ; 2. = 1; 3. = cos2 .
1.Imamo da je x() = sin cos i y = sin2 . 2. x = cos i y = sin .
3. x = cos3 i y = cos2 sin .
U nastavku navodimo ukratko reenja jo nekih ispitnih zadataka iz oblasti ispitivanja funkcija, ali ne crtajuci grake.
1
10 f (x) = (x + 1) e x+1 .
Df = ], 1[]1, +[ ; ni parna ni neparna; nema nula; negativna
za x < 1; pozitivna za x > 1; neprekidna i nije periodicna; y osu sece u
tacki (0, e) ; prava x = 1 je vertikalna asimptota zdesne strane, tj. f (x)
+ kad x 1+ i f (x) 0 kad x 1 , odnosno prava x = 1 nije
vertikalna asimptota sleve strane; kada x imamo da je
 
1
f (x) = x + 2 + + o
;
x
x
1
2

dakle, prava y = x + 2 je kosa asimptota funkcije i kad x grak

funkcije je ispod, a kad x + grak funkcije je iznad kose asimptote.
Funkcija je beskonacno diferencijabilna u svakoj tacki domena (neka student obrazlozi!); zato su apscise mogucih lokalnih ekstremuma (prevojnih
tacaka) jedino nule prvog (drugog) izvoda; primenom poznatih pravila za

5.2. REENI ZADACI

133

diferenciranje dobijamo da je
f (x) =

1
1
x
1
e x+1 i f (x) =
e x+1 ;
3
x+1
(x + 1)

vidimo da funkcija raste na ], 1[ i ]0, +[ a opada na ]1, 0[ ; dakle

(0, e) je tacka lokalnog minimuma; funkcija nema prevojnih tacaka i konkavna
je na ], 1[ a konveksna na ]1, +[ . Skup vrednosti je ], 0[
[e, +[ .
x
20 f (x) = xx .
Df = ]0, +[ ;ni parna ni neparna; nema nula i pozitivna za svako
x Df ; grak ne sece y osu; neprekidna i nije periodicna; poto f (x) 0+
kad x 0+ to funkcija nema vertikalnih asimptota; lako se dobija da nema
ni kosu asimptotu.3
Funkcija je beskonacno diferencijabilna u svakoj tacki domena (vazi isti
zakljucak kao za prethodni primer). Nalazimo da je


1

xx
x
2
;
f (x) = x x ln x + ln x +
x
kako je ln x + x1 = x1 ln x1 > 0, to je funkcija rastuca na intervalu ]0, +[
i nema lokalnih ekstremuma. Prevojne tacke, konkavnost i konveksnost
necemo ispitivati (glomaznost
drugog izvoda).

x
0
3 f (x) = (1 x) n 1x (n N) .

Ako je n paran broj, onda je funkcija denisana za x [0, 1[ ; nije ni

parna ni neparna; 0 je jedina nula; inace je pozitivna za x = 0; nema kosu
asimptotu zbog prirode oblasti denisanosti; ako x 1 onda f (x) 0+
to znaci da funkcija nema vertikalnu asimptotu; neprekidna je i nije periodicna; grak sece y osu u koordinatnom pocetku. Funkcija je beskonacno
diferencijabilna u svakoj tacki domena razlicitoj od 0 i vazi:


n1
1
1
1 n1

n
f (x) =
(1 x)
xn

,
n
x 1x
n1
1
1n
1
f (x) =
(1 x) n x n
.
2
n
x2 (1 x)2


n1 1
1
Funkcija postize lokalni maksimum za x = n i on iznosi n 1 n1
n;
grak funkcije je konkavan na celom domenu i nema prevojnih tacaka. Slucaj
kada je n neparan broj ostavljamo studentu za vezbu.
3

Horizontalna asimptota je specijalna kosa asimptota;

134

GLAVA 5. ISPITIVANJE FUNKCIJE

40 f (x) = 3 x + 1 3 x.
Df = R; funkcija je pozitivnai nema realnih nula; nije ni parna ni
neparna, jer je f (1) = 1 i f (1) = 3 2 1; nema vertikalnih asimptota jer
je uvek denisana i neprekidna; ako x imamo da je



1
 

2
 2
3

1
1
1
x 3
3
3
f (x) = x
1+
1 = x 1+
+o
1 =
+o x 3 .
x
3x
x
3
Ovo znaci da f (x) 0+ , kad x , tj. prava y = 0 (xosa) je horizontalna asimptota; nije periodicna i grak sece y osu u tacki (0, 1) . Funkcija
je beskonacno diferencijabilna u svakoj tacki domena koja se razlikuje od 0
i 1; imamo


3
2
x 3 (x + 1)2
1
1 2
1
23

f (x) =
(x + 1) x 3 = 
,
3
3
3
3
x2 (x + 1)2

5
5
2
2
2
1
1
.

f (x) = (x + 1) 3 + x 3 =
3
5
9
9
9
3
5
x
(x + 1)

Sada je koristeci znak prvog izvoda lako zakljuciti da funkcija postize lokalni
2
maksimum za x = 12 i on iznosi
3 ; na osnovu znaka drugog izvoda sledi
2
da funkcija ima dve prevojne tacke: P1 (1, 1) i P2 (0, 1) .
50 f (x) = x + ln |cos x| .


Df = R\ 2 + k : k Z ; ni parna ni neparna jer je f 4 =


4 ln22 , f 4 = 4 ln22 ; prave xk = 2 + k : k Z su vertikalne
asimptote; funkcija nema kosih (horizontalnih) asimptota; zatim nalazimo
da je
1
f (x) = 1 tan x i f (x) = 2 .
cos x
Odatle se lako nalaze lokalni ekstremumi i intervali monotonosti; funkcija je
konkavna na svakom intervalu denisanosti i nema prevojnih tacaka.
Ispitati precizno tok i nacrtati grake sledecih funkcija:
2
2
17
x; 5.30. f(x) = x 1 ;
5.29. f(x) = arcsin 1x
1+x2
1+e x
 x+1 
1
1


5.31. f(x) = e x ln x ; 5.32. f (x) =  1  |x| ;
ln 1+ |x|

1
ln x ;
x + ln |x|1
x ; 5.34. f (x) = e
ln2 x ln x2 ; 5.36. f (x) = arctan log

5.33. f(x) =




5.35. f(x) =
cos
x
+
;
2
4



5.37. f(x) = arccos 32 sin x ; 5.38. f (x) = logx2 3x+2 2;

Glava 6

Integrali
6.1

Uvod

U ovoj glavi izracunali smo jednu grupu odreenih i nesvojstvenih

integrala. Cilj nam je da naucimo studente da najpre razmotre da li je
integral Rimanov ili nesvojstven, tj.da li su pojedine tacke stvarni ili
prividni singulariteti. Naravno, zeleli smo da pomognemo studentima i kod
primene osnovnih teorema o smeni promenljive. Ako se prilikom uvoenja
smene pazljivo ne analiziraju uslovi teoreme o tome, bolje je zadatak i ne
reavati. Mnogi zadaci o integralima svrstani su u glavi 7-Razni zadaci.
Navodimo sledece tri teoreme o smeni promenljive:
Teorema 6.1. Ako je : [, ] [a, b] neprekidno diferencijabilno
preslikavanje segmenta t u segment a x b, tako da je () = a
i () = b, onda je za svaku neprekidnu funkciju f na [a, b] , funkcija
f((t)) (t) neprekidna na [, ] i ispunjena je jednakost
b

f (x) dx =

f ((t)) (t)dt.

Teorema 6.2. Neka je : [, ] [a, b] neprekidno diferencijabilno

monotono preslikavanje segmenta t u segment a x b sa
odgovarajucim krajevima () = a, () = b ili () = b, () = a. Onda
za svaku funkciju f, integrabilnu na segmentu [a, b] , imamo da je funkcija
f((t)) (t) integrabilna na [, ] i ispunjena je jednakost
()


f (x) dx =

()

f((t)) (t)dt.

135

136

GLAVA 6. INTEGRALI

Teorema 6.3. Neka je : [, [ [a, [ glatko, monotono preslikavanje tako da je () = a, () za , [, [ . Tada nesvojstveni
integral od funkcije t (f )(t) (t) na [, [ postoji i tacna je jednakost


f (x) dx =

6.2

(f ) (t)) (t)dt.

Reeni zadaci

6.1. Neka je f neprekidno diferencijabilna funkcija na [0, 1] i f(1)

1
f(0) = 1. Dokazati da je (f (x))2 dx 1.
0

Uocimo da integral

1

(f (x))2 dx postoji, jer iz neprekidnosti funkcije

1
f sledi neprekidnost funkcije (f )2 . Kako je (f (x) 1)2 dx 0, dobijamo
0

1
0

Odavde sledi da je

(f (x))2 dx 2
1
0

1
0

1

f (x)dx +

1
0

dx 0.

(f (x))2 dx 2f (x)|10 + 1 0. Dakle, imamo da je

(f (x))2 dx 1, jer je f(1) f(0) = 1 prema uslovu zadatka.

2

sin x2 dx > 0.
6.2. Dokazati da je I =
0

 
Smenom x = t segment [0, 2] preslikava se na segment 0, 2 ,
tako da dati integral postaje
I =

2

1
2

2

sin t
dt =
2 t

sin t
dt +
2 t

sin t
dt +
2 t

sin ( + z)

dz
2 +z

 
0

1
1

t+
t

sin t
dt
2 t

sin tdt.

6.2. REENI ZADACI

Odavde sledi da je I =

137

2

sin x2 dx > 0. U prethodnom sreivanju integrala

koristili smo sledece osobine:

1. sin( + z) = sin z;
2. smenu t = + z u integralu

2


3.

b

f (x)dx =

b

f(y)dy;

sin
t dt;
2 t

4. Ako je f(x) 0 na [a, b] , f C [a, b] , i ako je f (x0 ) > 0 za neko

b
x0 [a, b] , onda je f (x)dx > 0.
a

Napomena. U integralu

2
0

sin
t dt,
2 t

tacka t = 0 nije singularitet, tj.dati

integral je Rimanov, iako podintegralna funkcija nije denisana u 0. Neka

student obnovi teoremu o tome.
6.3. Izracunati integrale:
+
+


2
1.
xex sin xdx; 2.
xex cos xdx; 3. x arctan x22x1 dx;
0

4.

7.

1

1
ln x ln x + 1 + x2 dx; 5.

0
+

0

x ln xdx
;
(1+x2 )2

8.

1. Integral

1

0
+


dx
;
x+ 1+x2

6.

1

arcsin xdx

.
x(1x)

dx
;
(1+x2 )(1+ex )

xex sin xdx je apsolutno konvergentan, jer je

+
+
+



 x

+
x
x
xe sin x dx
xe dx = xe |0 +
ex dx = 0ex |+
= 1.
0
0

x
x
x+ e

Koristili smo da je lim

integral postaje:

I =

= 0. Primenom parcijalnog integraljenja dati

+
+



x

+
x
x
xe sin xdx = xe cos x|0 +
e xex cos xdx
0

= 0+

+

0

x




e xex cos xdx = ex xex sin x|+
0

138

GLAVA 6. INTEGRALI
+
+



x

x
xe 2e
sin xdx = 0 I + 2

ex sin xdx.
0

Odavde se dobija: I =
graljenja, imamo da je
x

I = e

cos x|+
0

+


ex sin xdx. Primenom ponovo parcijalnog inte-

+


ex cos xdx = 1 ex sin x|+

I = 1 I,
0
0

1
2.

odnosno, I =
Napomena. Vie puta smo imali da je
= 0, xex sin x|+
= 0, ex cos x|+
= 1, ...
xex cos x|+
0
0
0
Ovakve jednakosti su u stvari granicne vrednosti. Primecujemo da se u tim
primerima javlja granicna vrednost proizvoda, od kojih jedan cinilac tezi
nuli, a drugi je ogranicen. Napominjemo da ta cinjenica (pominjali smo je
i ranije) cini osnovu kod mnogih zadataka, i zato je ne treba gubiti iz vida.
Na osnovu toga se reava i zadatak pod 2. Preporucujemo studentu da za
vezbu sam uradi sledeca dva vazna primera:
+
+
 ax
 ax
a).
e
cos bxdx, a > 0; b).
e
sin bxdx, a > 0.
0

3. Uocimo najpre da je

lim x arctan

x1+

2x
2x
2

= arctan lim 2
= arctan + = arctan (+) = .
x2 1
0
2
x1+ x 1

Kako je podintegralna funkcija neprekidna na ]1, 2] , ogranicena na njemu i

nije denisana samo u tacki x = 1 sledi da ima Rimanov integral. Dakle,
zadati integral nije nesvojstven nego je Rimanov. Na koji stav iz teorije
smo se pozvali? Reimo sada integral primenom parcijalnog integraljenja.
2
Imamo da je dv = xdx, v = x2 , u = arctan x22x1 , du = x22+1 dx. Sada je
I =


2
x2
2x 2
x2
arctan 2
+
dx
2
x 1 1
1 + x2
1

4
= 2 arctan +
3 4

2
1

1 + x2
dx
1 + x2

4
= 2 arctan + 1 arctan 2.
3

2
1

1
dx
1 + x2

6.2. REENI ZADACI

139

4. Ako podintegralnu funkciju napiemo u obliku




ln x + 1 + x2
f (x) = x ln x
,
x
imamo da f (x) 0 kad x 0+ . Dakle, tacka x = 0 nije singularitet, tj.
dati integral je Rimanov. Naimo sada primitivnu
funkcjiu podintegralne


funkcije. Uzimajuci da je dv = ln xdx, u = ln x + 1 + x2 , dobijamo da

je v = x ln x x, du =

1
dx.
1+x2

Odavde je

  x (ln x 1)

2

F (x) = (x ln x x) ln x + 1 + x
dx.
1 + x2

Ako je sada u = ln x 1,

xdx
1+x2

= dv, dobijamo da je

 




1
2
2
1 + x2 dx.
F (x) = (x ln x x) ln x + 1 + x (ln x 1) 1 + x +
x

Poslednji integral se moze napisati u obliku I(x) = xx2 1 + x2 dx, i on se

smenom 1 + x2 = t svodi na


1
1 + x2 1 
1
x2
I (x) =
1 + x2 + ln
= 1 + x2 + ln 
2
2
2
1 + x2 + 1
1 + x2 + 1



=
1 + x2 + ln x ln
1 + x2 + 1 .
Sada se nakon mnozenja i grupisanja clanova dobija da je






F (x) = (x ln x) ln x + 1 + x2 x ln x + 1 + x2



x2 ln x

+ 2 1 + x2 ln
1 + x2 + 1 + C.

1 + 1 + x2

Nali smo dakle primitivnu funkciju, ali smo je morali tako transformisati da
svaki sabirak bude dobro denisan na ]0, 1] i da u 0 ima konacnu granicnu
vrednost. Vrednost integrala je prema Njutn-Lajbnicovoj formuli jednaka







F (1)F (0+ ) = 2 22 ln 1 + 2 2+ln 2 = 2
2 1 +ln 6 4 2 .

5. Podintegralna funkcija je neprekidna na [0, 1] , dakle integrabilna je i

zato reimo najpre neodreeni integral. Smenom x = sinh t, sledi

 


dx
2

I (x) =
=
1 + x x dx = (cosh t sinh t) cosh tdt
x + 1 + x2

140

GLAVA 6. INTEGRALI
 



et + et et + et et + et
et + et
dt = et
dt
2
2
2

1 + e2t
t e2t
=
dt =
+ C.
2
2
4


Primetimo da se smenom x = sinh t, segment 0, ln(1 + 2) bijektivno preslikava na segment [0, 1] . Dakle, zadovoljena je teorema o smeni promenljive
u odreenom integralu. Sada je prema Njutn-Lajbnicovoj formuli
=

1

f (x) dx =




ln(1+2)

ln 1 + 2 + 2 1
t e2t

=

+C 
.
2
4
2
0

6. Podintegralna funkcija je neprekidna na segmentu [1, 1] , odakle

sledi da je i integrabilna. Osnovna je tekoca kako izdvojiti transcendentni
deo 1 + ex . Da granice nisu simetricne ili da je integral neodreen, ne
bismo ga mogli izracunati. Imamo da je
1

dx
=
2
(1 + x ) (1 + ex )

0

dx
+
2
(1 + x ) (1 + ex )

1

dx
(1 + x2 ) (1 + ex )

U prvom integralu uvedimo smenu x = t. Obrazloziti detaljno uslove da

je jedna od teorema o smeni promenljive zadovoljena. Onda imamo
1

f (x) dx =

0

et dt
+
(1 + t2 ) (1 + et )

1


1 + et dt

= arctan t|10 = .
(1 + t2 ) (1 + et )
4

1

dt
(1 + t2 ) (1 + et )

7. I na
cin. Kako je lim x ln x = 0, to je dati integral nesvojstven sa
x0+

singularitetom u + i zato imamo da je

+

0

x ln xdx
=
(1 + x2 )2

1
0

x ln xdx
+
(1 + x2 )2

+

1

x ln xdx
.
(1 + x2 )2

Iz ove jednakosti sledi da je polazni imtegral konvergentan.


 Zaista, prvi inte x ln x 
x ln x
x2
gral je Rimanov (zato?) a drugi je zbog ocene  (1+x2 )2  = (1+x
2 )2 x4 =

6.2. REENI ZADACI

1
x2 ,

141

x 1, i cinjenice da je

+

1

1
x2 dx

= 1 < +, konvergentan nesvojstveni

integral. Uvoenjem smene x = 1t u prvom integralu i pazljivim racunom

+
+
1


dobijamo da je f (x)dx =
f(x)dx, tj. dati integral
f (x)dx ima
0

vrednost 0.
x ln x
II na
cin. Poto je podintegralna funkcija x (1+x
2 )2 neprekidna na
razmaku ]0, +[ to ona ima primitivnu funkciju F. Nalazimo je parcijalxdx
1
2xdx
nim integraljenjem: u = ln x, du = x1 dx, dv = (1+x
=
2 )2 , v = 2
(1+x2 )2
1
2(1+x2 ) :

ln x
1
dx
F (x) =
+
2
2 (1 + x ) 2
x (1 + x2 )

ln x
1
1

=
+ ln x ln 1 + x2 + C.
2
2 (1 + x ) 2
4
Sada je

+

0

x ln xdx
(1 + x2 )2

b

x ln xdx
= lim F (b) lim F ()
0+
(1 + x2 )2 b+




ln b
1
1

2
= lim
+ ln b ln 1 + b
b+
2 (1 + b2 ) 2
4



ln
1
1

2
lim
+ ln ln 1 +
2 (1 + 2 ) 2
4
0+
2
1
b
ln
lim ln
lim
= 0.
=
2 b+
1 + b2 0+ 2 (1 + 2 )
=

lim

0+
b+

III na
cin. Ako u polaznom integralu uvedemo smenu x = 1t dobijamo
da je I = I odakle sleduje I = 0.
8. Primetimo
da je ovo nesvojstveni integral, jer podintegralna funkcija

arcsin x
x
nije ogranicena na segmentu [0, 1]. tavie, ona nije denisana
x(1x)

na krajevima 0 i 1. Meutim, kad x 0+ funkcija ima konacnu granicnu

vrednost jednaku 1, a kad x 1 ona tezi ka +. Kako se podintegralna
1
funkcija ponaa kao 2 1x
kad x 1 , onda je dati integral konvergentan,
1
jer je takav dx
. Prema teoremi o smeni promenljive u nesvojstvenom
1x
0

2

integralu, uzimajuci da je t = arcsin x, dobijamo da je 2tdt =

0

2
4 ,

to je

142

GLAVA 6. INTEGRALI

i vrednost datog integrala.

Napomena. Ima dosta primera Rimanovih integrala koji se svode na
nesvojstvene integrale, i nesvojstvenih integrala koji se smenom svode na
Rimanove integrale.

1 arctan x
2 x
1
6.4. Dokazati jednakost
dx = 2 sin x dx.
x
arctan x
x

Kako je lim

x0+

= lim

x0+

x
sin x

= 1, to su dati integrali Rimanovi.

Mozemo smatrati da podintegralne funkcije uzimaju u 0 vrednost 1. Smenom

arctan x = z, imamo da je x = tan z, dx = cos12 z dz. Ako sa L oznacimo levu
stranu jednakosti, dobijamo da je

L =

4
0

1
z

dz =
tan z cos2 z
2z
1
dz =
sin 2z
2

4

z
dz
sin z cos z

t
1
dt =
sin t
2

2

x
dx.
sin x

Napomena. Kada se dobije zadatak da se izracuna integral, student

treba da proveri da li je integral svojstven, odnosno Rimanov, ili nesvojstven.
Ako se uvodi neka smena, obavezno se proveravaju uslovi teoreme (jedne ili
druge). Kod trigonometrijskih integrala cesto se koristi jednakost: cos12 x =
1 + tan2 x.
1 cos2 x
1 sin2 x
2
2

6.5. Dokazati jednakost:

dx
=
dx, i na osnovu nje
2
xx
xx2
0

izracunati date integrale.

Uocimo najpre da ovo nisu Rimanovi integrali, jer podintegralne
funkcije ocigledno nisu ogranicene kad x 0+ u prvom integralu, i kad x
1 u drugom integralu. Meutim, oni su konvergentni kao nesvojstveni
prve vrste, jer je
cos2 x
cos2 x
1
2
2

=
, x 0+ ,
2
x
xx
x (1 x)

odnosno imamo da je

sin2 x
sin2 x
1
2
2

=

, x 1 .
2
1x
xx
x (1 x)

Kao to dobro znamo, integrali

1

1 dx
x

1

1 dx
1x

konvergiraju. Uvoenjem



smene x 1 = t u prvom integralu i koristeci cinjenicu da je cos 2 =
0

6.2. REENI ZADACI

143

sin , dobijamo jednakost ovih integrala. Sada sabiranjem datih integrala

dobijamo da je svaki od njih jednak
1
2

1
0

dx
1

=
2
x x2

1
0

1
4

1
dt
1

= .
2 = 2
2
1 t2
x
1

dx

1
2

x = 12 t.
+

dx
6.6. Dokazati da vrednost integrala
(1+x2 )(1+x) ne zavisi od para-

Napomena. Uveli smo smenu

1
2

metra i na osnovu toga izracunati integral.

Dati integral je konvergentan prema Vajertrasovom kriterijumu,
jer je
+
+



dx
dx
0<
<
= .
2

2
(1 + x )(1 + x )
1+x
2
0

Zapiimo zatim dati integral u obliku

+


f (x) dx =

Sada je

+


t dt
+
(1 + t2 )(1 + t )

1
+
 
1

integralu uvedemo smenu x = 1t , dobijamo da je

+

f (x) dx =

1

1

+


f(x)dx =

+


. Ako u prvom

+

1

tdt
(1+t2 )(1+t ) .

dt
(1 + t2 )(1 + t )

1
t
+
1 + t 1 + t

1
dt =
1 + t2

+

1

1
dt.
1 + t2

Odavde sledi da integral ne zavisi od . Vrednost integrala je 2 4 = 4 .

+
 ax
6.7. Naci vrednost integrala I =
e
|sin bx| dx, ako je a > 0, b R.
0

Ako je b = 0, vrednost integrala je 0. Zbog jednakosti |sin(b)x| =

| sin bx| = |sin bx| , mozemo pretpostaviti da je b > 0. Dati integral je
apsolutno konvergentan, jer je
+
+


1
ax
0
e
|sin bx| dx
eax dx = < +.
a
0

144

GLAVA 6. INTEGRALI

Za njegovo izracunavanje uvedimo smenu promenljive, tj.uzmimo da je bx =

t, dx = 1b dt. Onda dati integral postaje
I =

+
+


a
1
ax
e
|sin bx| dx =
e b t |sin t| dt
b
0
0

2


3
a
a
a
1
e b t sin tdt e b t sin tdt + e b t sin tdt
b

na osnovu denicije apsolutne vrednosti i znaka funkcije t sin t. Dati

integral se moze napisati i u obliku sume. Imamo da je
+

1
I=
(1)k
b
k=0

(k+1)


e b t sin tdt.

bt
Naimo najpre neodreeni integral
sin tdt. Primenjujuci dva puta
 at e
b
at
parcijalno integraljenje sledi e b sin tdt = a2 +b
2 e b (a sin t + b cos t).
Odavde se dobija da je
(k+1)


e b t sin tdt =



b2
k ab k
ab
(1)
e
1
+
e
,
a2 + b2

odnosno da je
I=

b2

a
1

1 + e b
b a2 + b2

Dakle, I =

b
a2 +b2

+

k=0

 a k
2k
(1)
e b =

e b +1
,
a
e b 1

a > 0, b R.
n
k

2n
6.8. Izracunati lim
.
n+ 1
n+ k=1



a
b 1 + e b

.
a
(a2 + b2 ) 1 e b

Transformiimo dati zbir tako da on bude specijalna integralna suma

n
k

2n
neke funkcije. Izraz pod sumom mozemo zapisati u sledecem obliku n1
.
1+ 1
k=1

Dokazimo sada da je 2

k1
n

k
2n
< 1+
1 < 2 n za k
nk
jer je 1+1 1 < 1. to
nk

nk

= 2, 3, ..., n. Desna strana ne-

jednakosti je ocigledna
se tice leve strane imamo da
je
k
1
1 + lnn2
k1
k1
k1
2n
2n
n
n
n ,
=
2

2
1
1
1 >2
1 + nk
1 + nk
1 + nk

6.2. REENI ZADACI

1

145

zbog 2 n = e n ln 2 = 1 + n1 ln 2 + i ln 2 > k1 za k = 2, 3, 4, .... Na osnovu

posledice Bolcano-Koijeve teoreme imamo da za k = 2, 3, ..., n postoji
k


k
2n
,
= f (k ). Za k = 1 uzmimo 1 = 0 i f(1 ) =
k k1
tako
da
je
n
n
1+ 1
nk

f(0) = 1 i onda je
n

Sn =

k=1

1  2n
1 2n
1  2n
=
+
1
1
1
n
n 1 + n1
n
1 + nk
1 + nk
1 2
n1+

k=2

1
n

1
n1

1
n
n
1
1 2n
1
1
+
f (k ) =

f
(
)
+
f (k ) ,
1
1
n
n 1 + n1
n
n
k=2
k=1

odakle sledi da je trazena granicna vrednost upravo odreeni integral funkcije

1
x 2x na segmentu [0, 1] , tj. 2x dx = ln12 .
0

6.9. Neka f C [0, 1] i f(x) > 0 za svako x [0, 1] . Dokazati da je

.    
1
n
ln f (x)dx
1
2
n
lim
f
f
f
= e0
.
n+
n
n
n

Imamo da je
.    
n
1
1 
k
n
ln f (x)dx
ln f ( n
)
1
2
n
n
lim
f
f
f
= e k=1
e0
n+
n
n
n
prema uslovu u zadatku. Vidimo da eksponent

1
n

n


ln f

k=1

k
n

predstavlja

upravo integralnu sumu neprekidne funkcije ln f na segmentu [0, 1] , koja

odgovara specijalnoj podeli segmenta [0, 1] . Naime, segment [0, 1] je podeljen
na n jednakih delova, a istaknute tacke su jednake desnom kraju svakog
podsegmenta. Parametar podele je (P ) = n1 . Uporediti ovaj primer sa
zadatkom 7.22.
6.10. Neka je f : [a, b] R, f R [a, b] i f(a + b x) = f(x) za svako
x [a, b] .
1. Dokazati da je
b

a+b
xf (x) dx =
2

2. Izracunati

b
a


0

x sin x
1+cos2 x dx.

a+b

f (x) dx = (a + b)

2
a

f (x) dx;

146

GLAVA 6. INTEGRALI
Dokazimo najpre implikaciju
b

f R [a, b]

f (x) dx =

b
a

f (a + b x) dx.

Zaista, smenom x = a + b t dobijamo rezultat, ako vodimo racuna o

b
b
jednakosti f (z)dz = f(y)dy. Na osnovu toga imamo dokaz za 1. Stvarno,
a

imamo da je
b

xf (x) dx =

b
a

(a + b x) f (a + b x) dx =

= (a + b)

b
a

odnosno da je

b

xf (x) dx =

f (x) dx
a+b
2

b
a

b

b
a

(a + b x) f (x) dx

xf (x) dx,

f (x) dx. Dati uslov f (a + b x) = f(x)

znaci da je grak funkcije simetrican u odnosu na pravu x = a+b

2 . Zato je

a+b
b
b
2




a+b
a+b

I =
f (x) dx =
f
(x)
dx
+
f (x) dx

2
2
a

a+b

a+b
2
2

2

a+b
2

a+b

f (x) dx = (a + b)

2

f (x) dx.

Na osnovu formule iz 1 imamo da je



x sin x

dx =
1 + cos2 x
2


0

sin x

dx =
1 + cos2 x
2

1

dt
2
=
.
1 + t2
4

Napomena. Uveli smo smenu t = cos x. Razjasniti ispunjenost uslova

teoreme o smeni promenljive u odreenom integralu. Da li se mogu primeniti
obe teoreme ili samo jedna od njih?
1
2)
6.11. Izracunati ln(1+x
(+x)2 dx, > 0.
0

6.2. REENI ZADACI

147
2

)
Funkcija x ln(1+x
je za dato , ocigledno neprekidna na segmentu
(+x)2
[0, 1] , i zato je integrabilna. Ispunjeni su uslovi za primenu parcijalnog
integraljenja. Koji su to uslovi? Obnoviti odgovarajuci stav. Uzimajuci da
2xdx
dx
1
je u = ln(1 + x2 ), du = 1+x
2 i dv = (+x)2 , v = +x dobijamo da je dati
integral jednak

1
1
ln 1 + x2 0 +
I () =
+x
ln 2
=
+
+1

1 
0

1
0

2x
1
dx

2
1+x +x


Ax + B
C
+
dx
1 + x2
+x

1
ln 2
A

=
+ B arctan x|10 + ln 1 + x2 0 + C ln ( + x)|10
+1
2
ln 2
B A
+1
=
+
+ ln 2 + C ln
.
+1
4
2

Za odreivanje A, B, C imamo sistem: {A + C = 0 A + B = 2 B + C = 0} .

2
2
2
Lako se dobija da je A = 1+
2 , B = 1+2 , C = 1+2 . Vrednost zadatog
integrala sada glasi
I () =

2
+1
ln 2
+
+
ln 2
ln
.
2
2
2
+ 1 2 (1 + ) 1 +
1+

Napomena. Ispitati da li postoji lim I().

0+

6.12. Izracunati Im,n =

1
0

xm (ln x)n dx, n {0, 1, 2, ...} , m > 0.

S obzirom da je lim xm (ln x)n = 0, dati integral je Rimanov. Parx0+

cijalnim integraljenjem dobijamo da je

Im,n

xm+1
n
=
(ln x)n |10
m+1
m+1

jer je lim

x0+

xm+1
m+1

1
0

xm (ln x)n1 dx =

n
Im,n1 ,
m+1

(ln x)n = 0. Obrazloziti detaljno! Ovo je najvazniji korak

n
u ovakvim primerima! Iz rekurentne veze Im,n = m+1
Im,n1 dobijamo da
1

n!
1
je Im,n = (1)n (m+1)
xm dx = m+1
.
n+1 jer je Im,0 =

Napomena.
R.

Treba zapamtiti da x (ln x) 0, x 0+ , > 0,

148

GLAVA 6. INTEGRALI
1 



cos ln x1  dx, n N.
e2n


Podintegralna funkcija je neprekidna na segmentu e2n , 1 , n N
i zbog toga je dati integral Rimanov. Smenom ln x1 = t, dx = et dt =
xdt, integral postaje
6.13. Izracunati integral

d
dx

2n

2
|sin t| dt =
sin tdt sin tdt +
0

2n

sin tdt

(2n1)

cos t|2

=
+
+ cos t|2n
(2n1)
= 2 + 2 + + 2= 4n.
cos t|0
2n

1
6.14. Izracunati vrednost integrala ln(1+x)
1+x2 dx.
 0 
Smenom x = tan t segment 0, 4 preslikava se na segment [0, 1] ,
tako da su zadovoljenji svi uslovi teoreme o smeni promenljive u odreenom
integralu. Kako je dx = cos12 t dt = (1 + tan2 t)dt, to je dati integral jednak

I =

4

ln (1 + tan t) dt =


0




t dt
ln 1 + tan
4



4
1 tan t
2
ln 1 +
dt = ln
dt
1 + tan t
1 + tan t
0

ln 2
4

Odavde sledi da je

4

1
0

ln (1 + tan t) dt.

ln(1+x)
dx
1+x2

ln 2.

Napomena. Koristili smo jednakost

f(x)dx =

smo ranije naveli (zadatak 6.10).

6.15. Izracunati integral I =

a

2
0

a
0

f(a x)dx, koju

dx
.
(a2 sin2 x+b2 cos2 x)2

  Ako je a b = 0, podintegralna funkcija je neprekidna na segmentu

0, 2 i zato je I Rimanov integral. Ako je bar jedan od brojeva a ili

6.2. REENI ZADACI

149

b jednak 0, onda je lako pokazati da se dobije divergentan nesvojstveni

integral. Imamo da je

I =

2
0

2
0


0

2

sin x + cos2 x dx


2
a2 sin2 x + b2 cos2 x

sin xdx


2 +
2
a2 sin x + b2 cos2 x

2
0

dx
+
|a| sin x(1 + k2 cot2 x)2
4

cos2 xdx


2
a2 sin2 x + b2 cos2 x

2
0

dx

|b|

cos2 x(1 + m2 tan2 x)2

gde je k = ab , m = ab . Uvoenjem smene cot x = t u prvom, odnosno tan x =

z u drugom integralu, i prelaskom na nesvojstveni integral dobijamo da je
1
I= 4
|a|

+

0

dt
1
+ 4
2
|b|
(1 + k2 t2 )

+

0

dz
= I1 + I2 .
(1 + m2 z 2 )2

Reicemo samo prvi integral. Imamo da je

I1 =

+


+
+


1 + k2 t2 k2 t2
dt
t2 dt
2
dt
=

k
1 + k2 t2
(1 + k 2 t2 )2
(1 + k2 t2 )2
0
0
0

+
+ 

1
dt

k2 t 2
+

2
2
2
2 |k|
2k (1 + t k ) 0
2k (1 + k2 t2 )
0

Sada je I =

2 |k| 2
1
|a|4

|a|
4|b|

+

0

dt

|a|

=
.
=
2
2
1+k t
2 |k| 4 |k|
4 |b|

1
|b|4

|b|
4|a|

2 +b2 )
1
1
+ |a||b|
= (a
.
3
|a|3 |b|
4|ab|3
2
a onda se zbog jednakosti |a|2

Napomena. Kada u izrazu stoji

= a2 ,
moze pretpostaviti nenegativnost broja a.
+
+

 x ln x
ln x dx = 0, i onda na
6.16. Dokazati da je
c
i
I
=
dx.
(1+x)2
x(1+x)
0

Prvi integral je nesvojstven sa singularitetima u nuli i beskonacnosti.

1 ln x
x , x 0+ i f(x) ln3x , x + i poto integrali
dx
Kako je f(x) ln
x
x
x2

150
i

GLAVA 6. INTEGRALI

+

1

ln x
3 dx
x2

konvergiraju (provera parcijalnim integraljenjem), onda i dati

integral konvergira. Da bismo ga izracunali, uvedimo u njemu smenu x = 1t .

+
+


ln x dx =
ln x dx, odakle
Pazljivim racunom dobijamo da je
x(1+x)
x(1+x)
0

sledi da je

+


ln x dx
x(1+x)

= 0, jer smo dokazali da konvergira. Za izracu

navanje
primenimo parcijalno integraljenje: u = x ln x,
 drugog integrala,

dx
1
du = 2lnxx + 1x dx, dv = (1+x)
2 , v = 1+x , odakle sledi
0

+
+
+



1
x ln x 
ln x
dx

I =
+
dx +
x + 1 0
2
x(1 + x)
x(1 + x)
0

+


= 0+0+

+


dx

=
x(1 + x)

2tdt
= 2 arctan t|+
= .
0
t(1 + t2 )

x ln x
x+ x+1

Koristili smo da je lim

= 0 i lim

6.17. Izracunati integral I =

x0+

+

2

1
x

x ln x
x+1

= 0.

ln x+1
x1 dx.

Uzimajuci da je u = ln x+1
x1 , du =
dobijamo

2dx
x2 1 ,

dv =

+



x + 1 +
4 x
I = 2 x ln
+
dx

x1 2
x2 1
2


+

ln x+1

x1
4t 2t
= lim 
dt
 2 2 ln 3 +
x+
t4 1
1

2 x

= 0 2 2 ln 3 + 8

= 2 2 ln 3 + 8

+


2
+


t2 1 + 1
dt
(t2 1) (t2 + 1)

+

dt
dt
+8
2 1) (t2 + 1)
t2 + 1
(t

1 dx,
x

v = 2 x,

6.2. REENI ZADACI

151

+



8
1
1
+
= 2 2 ln 3 + 8 arctan t|2 +

dt
2
t2 1 t2 + 1
2




1  t 1 +

4 arctan t|+
2 2 ln 3 + 8 8 arctan 2 + 4 ln 



2
2
2
t+1 2

21

= 2 2 ln 3 + 4 8 arctan 2 2 ln
4 + 4 arctan 2
2
2+1



= 2 2 ln 3 + 2 4 arctan 2 4 ln
21 .
6.18. Polazeci od jednakosti
+


izracunati I =

+

0

sin3 x
dx.
x3

S obzirom da je

+

0

sin3 x
dx
x3

sin x
x dx

1
0

sin3 x
dx
x3

2,

ili na neki drugi nacin

+

1

sin3 x
dx,
x3

onda je prvi

integral Rimanov (zato?), a drugi je apsolutno konvergentan

 3  prema Va

jertrasovom kriterijumu. Zaista, za svako x R je  sinx3 x  x13 , a inte+
 1
gral
dx konvergira. Dakle zadati integral konvergira. Napomenimo da
x3
1

podintegralna funkcija ima tacku + za jedini singularitet. Imamo da je

+


1
3
sin2 x cos x
3 +
I = 2 sin x 0 +
dx
2x
2
x2
0

+

2 x sin3 x
3 1
2
sin
x
cos
=
sin2 x cos x|+
+
dx
0
2
x
x
0

3
2

+


= 3

+



2 sin x 1 sin2 x sin3 x
dx
x

sin x
9
dx
x
2

3 27 9

+
2
8 2 8

+


0
+

0

sin3 x
3 9
dx =

x
2
2

+


(3 sin x sin 3x) dx

4x

sin 3xd (3x)

3 9
3
=
+
=
.
3x
16
16
8

152

GLAVA 6. INTEGRALI

Primenili smo, kao i mnogo puta do sada, cinjenicu da je lim f(x)g(x) = 0,

xx0

ako je lim f (x) = 0 i |g(x)| M, kao i formulu sin 3x = 4 sin3 x + 3 sin x,

xx0

i vie puta parcijalno integraljenje.

2 dx
2
tan xdx =
6.19. Dokazati jednakost tan x =
0

.
2

Oba integrala su nesvojstvena. Prvi ima tacku x = 0 za singularitet,

1
a drugi tacku x = 2 . S obzirom da je lim
= 0, tacka 2 je prividni

tan x
x 2 0

singularitet prvog integrala. Smenom tan x = y 2 , ili to

 je ekvivalentno sa
x = arctan y 2 , razmak [0, +[ se preslikava na razmak 0, 2 . Dakle, ispunjeni su uslovi o smeni promenljive u nesvojstvenom integralu. Obnoviti
glavnu teoremu o tome. Odavde dobijamo da je

2
0

dx

=
tan x

+

0

1
1
2ydy = 2

y 1 + y4

+
2

tan xdx =
y
0

Ako u integralu

1
2ydy = 2
1 + y4

+

0

1
1+y 4 dy

+


1
dy i
1 + y4

+


y2
dy.
1 + y4

uvedemo smenu y = 1t , dobijamo

+

0

t2
1+t4 dt,

to

znaci da su integrali jednaki. S obzirom da su dobijeni integrali konvergentni,

konvergentni su i polazni integrali. Oznacimo jedan od polaznih integrala
sa I. Posle sabiranja dobijenih integrala i uvoenja smene imamo da je
2I =

+


1
dy +
1 + y4

odnosno da je I =

+


y2
dy = 2
1 + y4

+


+


1 + y2
dy,
1 + y4

1 + y2
dy =
1 + y4

+

1+
0

+


1
y2
y 2 + y12

dy.

du
Sada se smenom y y1 = u dobija da je I =
u2 +2 . Ovo sledi iz jednakosti

+

2

1
1
2
2
y + y2 = y y + 2 = u + 2. Dalje imamo da je I = 12 arctan u2 
=
0



1

+ 2 = 2 , to se i tvrdi u zadatku.
2 2
6.20. Izracunati integrale:

6.2. REENI ZADACI

1

1.

arctan 3 x

dx;
3 2
x +x 3 x

2.

153

3
1

arctan x
dx;
x4

3.

1
0

arctan 1x dx; 4.

e
1
e

|ln x| dx.

1. Tacka x = 0 je singularitet zadatog integrala, ali se smenom 3 x =

t, odnosno, x = t3 , segment [0, 1] preslikava na samog sebe. Ispunjeni su
uslovi teoreme o smeni promenljive u nesvojstvenom integralu, Stoga, zadati
1
t
integral postaje jednak 3 arctan
, koji je Rimanov integral. Dalje je
1+t2
0

1
0

1

1
3 arctan2 t 
32
arctan 3 x
arctan t

dx = 3
dt =
=
.

3

2
1+t
2
32
x2 + x 3 x
0
0

2. Parcijalnim integraljenjem dati integral se svodi na integral racionalne

funkcije koji se lako reava.
3. Podintegralna funkcija nije denisana u nuli, ali zbog granicne vrednosti lim arctan 1x = arctan(+) = 2 , zadati integral je Rimanov.
x0+

Reimo ga parcijalnim integraljenjem. Imamo

1
0


1
1
1 1
1
arctan dx = x arctan  x
x
x 0
1+
0

1
x

 
1
1

dx
2
x x

1
=
+
4 2

1

xdx
1
= +
4 2
(1 + x) x

1
+
4 2

1

1

2tdt = +
2
1+t
4

1
xdx
1+x
0

t2 + 1 1
dt
1 + t2

=
+ t|10 arctan t|10 = + 1 = 1.
4
4
4
Koristili smo da je lim x arctan 1x = 0. Obrazloziti zato je ispunjena
x0+

poslednja jednakost?
 
4. Podintegralna funkcija je neprekidna na segmentu 1e , e i zato je dati
integral Rimanov. Imamo
e
1
e

|ln x| dx =

1
1
e

e
2
ln xdx+ ln xdx = (x ln x x)|11 + (x ln x x)|e1 = 2 .
e
e
1

6.21. Izracunati integral

 sin nx
0

sin x

dx, n N.

154

GLAVA 6. INTEGRALI

Iako podintegralna funkcija nije denisana u 0 i , integral je Rinx

n cos nx
sin nx
n+1 . Da
manov jer je lim sin
sin x = lim
cos x = n, i lim sin x = n (1)
x0+

x0+

bismo ga izracunali, formirajmo razliku

In In2 =


0

sin nx sin (n 2) x
dx
sin x

2 cos (n 1) x sin x
dx = 2
sin x


0

cos (n 1) xdx,

sin(n 1)x|0 = 0, odnosno

 sin x
da je I2 = I4 = I6 = .i I1 = I3 = I5 = . Poto je I1 = sin
x dx = , i
0
!
 2x

0, n = 2, 4, 6, ...
I2 = sin
dx
=
2
cos xdx = 0 to je In =
.
sin x
, n = 1, 3, 5, ...
0
0
za n 2. Dakle, dobijamo da je In In2 =

2
n1

6.22. Izracunati I() =

4
0

ln cos x
(sin x+ cos x)2 dx,

> 0 i naci I(0+ ).

Vidimo da je integral Rimanov jer je podintegralna funkcija neprekidna.

sin x
dx
dx
Uzimajuci u = ln cos x, du = cos
x dx, dv = (sin x+ cos x)2 = cos2 x(+tan x)2 ,
1
v = +tan
x , dobijamo

I () =

1
ln cos x|0
+ tan x

4
0

1
sin x

dx
+ tan x cos x

4
1
2
tan x
=
ln

dx
+1
2
+ tan x
0

1
1
2
t
1
=
ln

dt,
+1
2
+ t 1 + t2
0

opet posle uvoenja smene tan x = t i koricenja formule 1 + tan2 x = cos12 x .

1
Dalje se radi kao u zadatku 6.11 i dobija da je I(0+ ) =
 4T+T2ln 2.
6.23. Ako je f neprekidna i neparna funkcija na 2 , 2 i ima period
x
T, onda je funkcija F (x) = f(t)dt takoe periodicna sa istim periodom.
Dokazati.

6.2. REENI ZADACI

155

Funkcija F je denisana na celom R i imamo da je

F (x + T ) F (x)
x+T
x+T

x
x

x
=
f (t) dt f (t) dt = f (t) dt +
f (t) dt f (t) dt
0

x+T


f (t) dt =

T

T
2

f (t) dt =

f (t) dt = 0,

T2

jer je f neparna funkcija. Koristili smo osobinu da je

b

f(x)dx =

ako je dc = ba = T, gde je T period funkcije, i svojstvo da je

d

f(x)dx,

b

f (x)dx =

c

f(x)dx +

b

f(x)dx, za bilo koja tri broja a, b, c.

n1


n
2
2.
n+ k=1 n +k

6.24. Naci lim

Primenom integralne sume, imamo da je



n1

n
1
n2
n2
n2
=
lim
+
++
lim
n+
n+ n
n2 + k2
n2 + 12 n2 + 22
n2 + (n 1)2
k=1
n1

1
1
=
lim

2 =
n+ n
1+ k
k=1

1

1
dx = .
1 + x2
4

Segment [0, 1] podeljen je tackama n1 , n2 , ..., nk , ..., n1

n na n 1 delova i istaknute tacke su jednake desnim krajevima dobijenih podsegmenata.
n

2
6.25. Naci lim
.
4n2 k 2
n+ k=1

Transformacijom niza do integralne sume dobijamo da je

L

=
=
=

2
2
2

+
++
4n2 12
4n2 22
4n2 n2


1
2n
2n
2n

+
++
n
4n2 12
4n2 22
4n2 n2

1
1
1
1


2
+
++ 

n 2






2n
1 2
2 2
1 2n
1 2n
1 2n

156

GLAVA 6. INTEGRALI
1

2
0

dx = , n +.
3
1 x2

6.26. Dokazati da je
 
n

(1)k1 n
lim
(2k 1) = ln 2.
n+
k
k
k=1

Ako stavimo L =

n


k=1

L =

n

k=1

(1)k1
n k
k
k (2

1), onda je


  2
 
2 
n
n
n
(1)k1
xk1 dx =
(1)k1
xk1 dx
k
k
1

k=1

   2
2  
n
1
n k
1 (1 x)n
(1)k1
=
=
x
dx
x
k
x
k=1

2
1

1
dx
x

2
1

odakle sledi da je lim

(1 x)n
dx = ln 2 (1)n
x
n


n+ k=1

0<

2

(1)k1
n k
k
k (2

(x 1)n
dx <
x

imamo da

2
1

(x1)n
dx
x

2
1

2

(x 1)n
dx,
x

1) = ln 2, jer zbog

(x 1)n dx =

1
,
n+1

0, kad n +.

Napomena. Lako se proverava jednakost: 1(1x)n =

6.27. Izracunati integral

(1)k1

k=1

2

n


sinn x
sinn x+cosn

x dx,

n N.

Neka je I1 dati integral. Tada prema formuli

dobijamo da je I1 = I2 , gde je I2 =
da je I1 + I2 = 2 , odakle sledi da je

2

a

f(x)dx =

cosn x
sinn x+cosn x dx.
0
I1 = I2 = 4 .

a

n k
k x .

f(ax)dx,

Sabiranjem se dobija

6.2. REENI ZADACI


0

Napomena.

n
sinx

dx
n
sin x+ n cos x

157

Na isti nacin nalazimo i vrednost svakog od integrala:

2
n cos x

i
dx.
n
sin x+ n cos x
0

6.28. Naci vrednost integrala

2
1

dx
.
1+ 2xx2

Kako je podintegralna funkcija neprekidna na [1, 2] , to je dati integral Rimanov. Svoenjem trinoma 2x x2 na kanonski oblik, a zatim
koricenjem smena x 1 = t i t = sin y, dobijamo
I =

2
1


0

dx

=
2
1 + 1 (x 1)
2 cos2 y2 1
dy =
2 cos2 2y

6.29. Neka je

1


0

1
0

dt

=
1 + 1 t2

1
dy
2


0

2

cos ydy
1 + cos y

dy
1.
y =
2
cos 2
2

f(x)dx > 0, gde je f integrabilna funkcija na [0, 1] .

Onda postoji segment [a, b] [0, 1] na kome je f (x) > 0. Dokazati.

Kako je funkcija f integrabilna na [0, 1] , to za svaki izbor tacaka
n
1
i
1 
i , tako da je i1
f(i ) konvergira ka f(x)dx, kad
n i n , zbir n
i=1

n +. Ako u svakom segmentu [a, b] [0, 1] postoji tacka x, tako da je

f(x) 0, to tacke i mozemo izabrati tako da je f (i ) 0. Ali tada je zbir
n
1 
f(i ) nepozitivan i njegova granicna vrednost ne moze biti pozitivan
n
i=1

broj

1

f(x)dx. Ovo je kontradikcija.

6.30. Neka integral

da integral

+


+


f (x)dx konvergira i ima vrednost J. Dokazati


f x x1 dx takoe konvergira i ima isto vrednost J.

Imamo da je

+ 
+ 




0 

1
1
1
f x
dx =
f x
dx +
f x
dx = I1 + I2 .
x
x
x

158

GLAVA 6. INTEGRALI

Uvodeci u oba integral smenu x x1 = t, dobijamo da je x =

2
x > 0, odnosno da je x = t 2t +4 za x < 0. Odavde sledi da je
1
I1 =
2

t+ t2 +4
2

za

+
+






t
1
t
f (t) 1 +
dt, I2 =
f (t) 1
dt.
2
t2 + 4
t2 + 4

Ako integral

+


f(x)dx konvergira, tada i integral

+


f (x) t2t+4 dt konver-

gira, prema Abelovom kriterijumu. Dakle, imamo da oba integrala I1 i I2

+

konvergiraju i da je I1 + I2 =
f(x)dx = J, to je i trebalo dokazati.

6.31. Ispitati konvergenciju integrala

+
+


dx
xdx
1.
;
2.
4
2
1+x cos x
1+x2 cos2 x .
0

Neka je f(x) =

0
dx
1+x4 cos2 x .

Onda je

1
1
f (x)
4
1 + 4 (n + 1) cos2 x
1 + (n)4 cos2 x
za n x (n + 1) . Odavde sledi da je
(n+1)

n

dx

4
1 + (n + 1)4 cos2 x

(n+1)

n

f (x) dx

(n+1)

n

1
.
1 + (n)4 cos2 x

Smenom x = z + n i ponovnim oznacavanjem promenljive sa x, dobijamo

dx
=
4
1 + (n + 1)4 cos2 x

2

2
0


dx
dx
+
4
4
2
4
1 + (n + 1) cos x 1 + (n + 1)4 cos2 x
2


d (tan x)
d (tan x)


.
4+
4 =
2
2
4
4
tan x + 1 + (n + 1) tan x + 1 + (n + 1)
1 + n4 (n + 1)4
2

Sabiranjem po n imamo

+

+

1


f (x) dx
,
1 + 4 n4
n=0
n=0
1 + n4 (n + 1)4
0
+


6.2. REENI ZADACI

159

odakle sledi da dati nesvojstveni integral konvergira.

2. Kako je
+

0

xdx

1 + x2 cos2 x

+

0

to integral divergira.
6.32. Izracunati integral


xdx
1

2 +
ln
1
+
x
=
= +,
0
1 + x2
2

dx
.
x3 x2 1

Kako je na datom segmentu funkcija neprekidna i negativna imamo

da je vrednost integrala negativna. Zato? Detaljno obrazloziti odgovor.
Naimo primitivnu funkciju na intervalu ], 1[ . Smenom x2 1 = t
dobijamo




dx
x
dt
1 + t2 t2

=
dx =
=
dt
x3 x2 1
x4 x2 1
(1 + t2 )2
(1 + t2 )2



1 + t2
t2
t tdt
=
dt

dt
=
arctan
t

2
2
(1 + t2 )
(1 + t2 )
(1 + t2 )2



1
1
dt
= arctan t t
+
2
2 (1 + t ) 2
1 + t2
t
1
arctan t +
+C
=
2
2 (1 + t2 )


1
x2 1
2
arctan x 1 +
=
+ C = F (x) .
2
2x2
Sada je vrednost odreenog integrala jednaka



1

2
1
1
1
3

3
F
F (2) = arctan + 8 arctan 3
= .
2
2
8
12
3
3
3
6.33. Izracunati:


0

acos x
a2 2a cos x+1 dx,

|a| =
 1.

Poto je |a| =
 1 to je imenilac podintegralne funkcije razlicit od nule
za svako x [0, ] . Obrazloziti detalje! Dati integral je onda Rimanov,
jer je pod navedenim uslovima podintegralna funkcija neprekidna. Ako je
a = 0, tada je dati integral jednak 0. Neka je a = 0. Naimo onda primiacos x
tivnu funkciju F podintegralne funkcije x a2 2a
cos x+1 na razmaku [0, [ .
x
2dt
Smenom tan 2 = t, dx = 1+t2 , dobijamo

t2 (a + 1) + a 1
1
F (t) = 2
2
2 1 + t2 dt.
2
t (a + 1) + (a 1)

160

GLAVA 6. INTEGRALI

Vidimo da je podintegralna funkcija poslednjeg neodreenog integrala racionalna

po t2 ; zato je predstavljamo u obliku:
1
A
B
t2 (a + 1) + a 1
,
2
2 1 + t2 = 1 + t2 + 2
2
2
t (a + 1) + (a 1)
t (a + 1) + (a 1)2
odakle sledi A =

1
2a , B

a2 1
2a .

Dakle,

 

a + 1
1
a2 1
1
1
t +C

 arctan 
arctan t + 2

F (t) = 2

2a
2a
a 1
(a + 1)2  a1 
a+1





a + 1



1
x
1
 tan x + C.
arctan tan
+ sgn a2 1 arctan 
=
a
2
a
a 1
2

je

a , |a|

>1
.
0, |a| < 1
6.34 Ako f, g C [0, 1] i ako obe funkcije rastu ili opadaju, dokazati da

Sada je vrednost datog integrala F ( 0) F (0) =

1
0

1
1



f (x) g (x) dx f (x) dx g (x) dx .
0

Prema uslovu zadatka je F (x, t) = (f (x) f (t)) (g (x) g (t)) 0

za sve x, t [0, 1] . Zbog toga je za ksirano t [0, 1] ispunjeno:
1
0

f (x) g (x) dx f (t)

1
0

g (x) dx g (t)

1
0

f (x) dx + f (t) g (t) 0,

odakle se integraljenjem po t dobija:

1
0

1
1
1
1
1
f (x) g (x) dx f (t) dt g (x) dx g (t) dt f (x) dx+ f (t) g (t) dt 0.
0

Poslednja relacija predstavlja nejednakost koju treba pokazati.

1

6.35 Naci: (1+x2xdx

.
) 1x4
0

Podintegralna funkcija je neogranicena u levoj poluokolini tacke 1,

tako da je dati integral nesvojstven sa singularitetom u toj tacki. Poto je
x
1
22
kad x 1 to dati integral konvergira jer konvergira
1x
(1+x2 ) 1x4

6.2. REENI ZADACI

integral

1
0

dx

.
2 2 1x

sin t, xdx =

1
2

161

Da bismo sada integral izracunali, uvedimo smenu: x2 =

cos tdt, odakle sledi da je

2

I =

2

cos tdt
1
=
2 (1 + sin t) cos t
2

dt
1
=
1 + sin t
2

dz
1
2 = 2
(sin z + cos z)


0

2
0

dt


2
t
sin 2 + cos 2t


1
dz
 4



=

cot
z
+

2
4 0
sin2 z + 4

1
1
1
= cot + cot = 0 + = .
2
2 2
4
2
2
1

6.36 Neka je p N. Dokazati da je

lnp xdx = (1)p p!

Ocigledno je dati integral nesvojstven sa singularitetom u tacki a =

0. Zato je
1
1
p
ln xdx = lim
lnp xdx.
0+

Dalje imamo
1

ln xdx = x ln

x|1

Ako uzmemo da je Ip =

1

1

p1

ln

xdx = ln p

1

lnp1 xdx.

lnp xdx, onda je zbog lim lnp = 0 :

0+

Ip = pIp1

za svako p N. Poto je I1 = 1, to je

1

lnp xdx = (1)p p!, to je i trebalo

dokazati.
Napomena. Neka student pokaze da integral konvergira, ne izracunavajuci ga.
6.37 Izracunati integrale:

2
2
a
3
sin x cos x
dx
5 x9 dx; 3.

1 x (sin
5x
, a > 0.
2 dx; 2.
x2 3 x+4
x+cos x)
0

162

GLAVA 6. INTEGRALI

1. Podintegralna funkcija je neprekidna na datom segmentu, znaci

ona je integrabilna. Ako sa I oznacimo dati integral, onda prema formuli
a
a
f (x) dx = f (a x) dx (ranije koricenoj), dobijamo
0

2 

I =

 sin
x cos
x

x

2 

2
2 dx

2
x + cos
x
sin


0

sin x cos x
dx I, tj.
(sin x + cos x)2

I =

2
0

sin x cos x
dx.
(sin x + cos x)2

Koristili smo formule: sin

2





x = cos x i cos 2 x = sin x. Poto je

sin x cos x =

1
1
(sin x + cos x)2 , to je
2
2

I =

2
0

1
2

(sin x + cos x)
(sin x + cos x)

16 16


0

1
2

dx =

2
0

dx

2
0

dx
(sin x + cos x)2


dx
2

 2
2 2



=
+
cot
x
+
=
.

16 16
4 0
16
sin2 x + 4

2. Smenom 5x4 1 = z 3 integral binomnog diferencijala se svodi na

integral racionalne funkcije.
3. Smenom x = z 2 i koricenjem jednakosti






z 3 2z + 4 = z 3 + 8 (2z + 4) = (z + 2) z 2 2z + 2

integral se svodi na integral racionalne funkcije.

6.38 Izracunati integrale:

+

 ln(1+x)ln x
1
1+sin 2x
x+1
1. sin4 3 x
dx.
2.
dx;
3.
dx.
2
1+x
( 4 )+2(1sin 2x)
(a+x)(a+1x)

1
0
2

4.

arctan x+x5 +x3

dx;
1+|x|

5.

4
0

xdx
;
cos4 x

6.


(cos x) ln(5 2 cos2 x + cos4 x)dx.
0

6.2. REENI ZADACI

163

a x|
2
7. |ln
1+x dx, a > 0. 8.
0

1
a

3
4

1. Smenom

 4

I =

+


9)

x = t, dobijamo

dx
,a
xa+1 +3x

> 0.

4
1 cos 2t
2 sin2 t
dt
=
2
dt
sin4 t + 2(1 + cos 2t)
sin4 t + 2 2 cos2 t


= 2 2
0

= 2 2

xdx
.
(cos x+sin x) sin 2x

1

(1

sin t
+ 4 cos2 t

cos2 t)2


dt = 2 2
0

sin tdt
(1 + cos2 t)2

dy
2 2 2
2
2 = 2 + 4 3 2 arctan 2 .
2
(1 + y )

2
2

2. Ovde imamo nesvojstvenost u odnosu na domen integraljenja. Ako

sa I oznacimo vrednost integrala, onda se smenom x1 = t dobija integral iz
zadatka br. 14.
3. Najpre imamo

I =

1
0

2

t + 32
x+1



dx
=
dt
2

2



1 2
2

t
a + 12 x 12
a
+
2
1

= 0+

3
2

1
2

12

1
2


dt
dt




=
3

2
2
a + 12 t2
a + 12 t2
0

1


t  2
1




= 3 arcsin 
=
3
arcsin

1
1   .

a+ 2
2 a+ 2
0

Koristili smo neparnost funkcije t

(a+ 12 ) t2

4. I = 0 jer je podintegralna funkcija neparna.

5. Parcijalnim integraljenjem u = x, dv = cosdx4 x najpre nalazimo
du = dx i v =

1
dx

=
2
cos x cos2 x


tan3 x
1 + tan2 x d (tan x) = tan x +
,
3

164

GLAVA 6. INTEGRALI

odnosno


 4 

tan3 x  4
tan3 x
I = x tan x +
dx
tan x +

3
3
0
0


 
4
1
1
1+
tan xdx
tan3 xdx
3
3
0

+ ln (cos x)|04
3
3




1 cos2 x sin x
dx
cos3 x
0

1
2



1 t2

2 1
+ ln
+
dt
3
2
3
t3
1

=
=

1
ln 2 +
3 2
1
ln 2
3 2

 1
1
1
1  2 1
2

ln
t|
1
3 2t2 1
3
1 1
1
1
1
ln = ln 2 .
6 3
3 3
6
2

6. I na
cin: Za dati integral imamo

I=

2

f (x) dx +

f (x) dx.

Ako u drugom integralu uvedemo smenu x = t, dobijamo

I =

2
0

f (x) dx

0

f (x) dx +

2

2


0

(cos ( t)) ln(5 2 cos2 ( t) + cos4 ( t))dt

f (x) dx

2
0


( cos t) ln 5 2 cos2 t + cos4 t
f (t) dt = 0.

6.2. REENI ZADACI

165

II na
cin: Prema ranije koricenoj formuli

a

f (x) dx =

imamo

a
0

f (a x) dx

I =

(cos x) ln(5 2 cos2 x + cos4 x)dx

(cos ( x)) ln(5 2 cos2 ( x) + cos4 ( x))dx

( cos x) ln(5 2 cos2 x + cos4 x)dx = I,

odakle sleduje da je I = 0.
7. Najpre vidimo da je I (a) > 0 za a > 1, tj. I (a) < 0 za 0 < a < 1.
I (1) = 0. Neka je a > 1. Smenom x = 1t dobijamo

a
a 
a
|ln t|
|ln t|
1
1
I (a) =
dt =

|ln t| dt =
dt I (a) ,
t (t + 1)
t t+1
t
1
a

1
a

1
a

znaci,
1
I (a) =
2

a

|ln t|
1
dt =
t
2

1
a

ln a

ln a

ln a
ln2 a
|z| dz =
zdz =
.
2
0

Ako je 0 < a < 1 onda postoji b > 1 tako da je a =

1
b

i onda je

  b
b
ln2 a
1
ln2 b
= f (x) dx = f (x) dx =
=
,
I (a) = I
b
2
2
1
b

gde je f (x) =

|ln x|
1+x .

Dakle
I (a) =

ln2 a
2 , a
2
ln2 a ,

1
0 < a < 1.

8.Vidimo da su 0 i 2 singulariteti i to 0 otklonjiv a 2 stvarni (neka

student obrazlozi detalje). Smenom 2 x = t integral postaje
I=

0


2

t
(dt)

dt
2


I,


= 2
(sin t + cos t) sin 2t
(sin t + cos t) sin 2 2 t
0

166

GLAVA 6. INTEGRALI

tj. I =

2

dt

=
4
(sin t + cos t) sin 2t

=
4

=
4
(tan t + 1) 2 tan t
+


4 2

+


dt
cos2
t

2

dt
cos2 t
 sin 2t
cos t
+
cos t
cos t
cos t

sin t

dz

(z + 1) 2z

2ydy

=
=
.
(y 2 + 1) y
8
2 2 2

9). Transformacijom podintegralne funkcije a zatim smenom xa = t,

dobijamo:
I =

+


+


dx
=
a+1
x
+ 3x

1
3a

xa1 dx
1
=
a
a
x (x + 3)
a

+

1

1
1

t t+3

+


dt
t (t + 3)


1
t + ln 4
dt =
ln
.
=
3a t + 3 1
3a

6.39 Dokazati da je funkcija f (x) =

xsin x
1cos x

integrabilna na segmentu

 

0, 2 i izracunati f(x)dx.

0


Data funkcija je integrabilna na , 2 za svako > 0. Tada imamo

2

f(x)dx =

2

x 2 sin x2 cos x2
dx
2 sin2 x2

1
2

2

xdx

sin2 x2

2

x
cot dx
2



x  2
x
x

= x cot  + cot dx cot dx = + cot .

2
2
2
2
2


2
Poto je lim 2 + cot 2 = 2 +2 to je integral f(x)dx konvergentan,
0+
0 
xsin x
odnosno funkcija f (x) = 1cos
je
integrabilna
na
0, 2 .
x
Napomena. Kako je lim f (x) = 0, to je tacka x = 0 prividni singularx0+

itet i onda je funkcija f integrabilna u Rimanovom smislu prema Lebegovoj

teoremi.

6.2. REENI ZADACI

6.40 Dokazati da je
1

167
1
0

1
1
x 2 +x 2
2
x +2x cos +1

2 cos

dx =

, gde ]0, [ .

Zbog sabirka x 2 dati integral je nesvojstven ali konvergentan, jer se

1
1
podintegralna funkcija ponaa kao x 2 = 1x kad x 0+ a integral 1x dx
0

konvergira. Smenom x = t dati integral postaje

I=2

1

t2 + 1
dt = 2
t4 + 2t2 cos + 1

1

1+
t2 +

i onda se poznatom smenom promenljive: t

I =2

0

1
t

1
t2

1
t2

+ 2 cos

dt,

= z dobija:


1
z 0

arctan
=
.


2 = 2

2 cos 2
2 cos 2 2 cos 2
z 2 + 2 cos 2
dz

Iz datog uslova ]0, [ sledi da je lim arctan 2 cos

= .
2
z

6.41 Proveriti jednakost:

2

0

dx
(1+a2 sin2 x)2

2+a2
3
(1+a2 ) 2

Podintegralna funkcija je neprekidna i periodicna sa osnovnim periodom T = . Zato za dati integral I imamo

I=2


0

dx
(1 + a2 sin2 x)2

=2

2

dx
(1 + a2 sin2 x)2

=4

2
0

dx

,
(1 + a2 sin2 x)2

jer je podintegralna funkcija i parna. Uzimajuci u obzir jednakost

integral postaje




1 + a2 sin2 x = 1 + a2 sin2 x + cos2 x

I = 4

2
0

= 4


0

dx
=4
((1 + a2 ) sin2 x + cos2 x)2
1
dx
cos2 x cos2 x
((1 + a2 ) tan2 x + 1)2

=4


0

2
0

dx
cos4 x
((1 + a2 ) tan2 x + 1)2


1 + tan2 x

dx
cos2 x

((1 + a2 ) tan2 x + 1)2

168

GLAVA 6. INTEGRALI

Smenom tan x = z, dobijamo

I=4

+

0


1 + z 2 dz

((1 + a2 ) z 2 + 1)2

Podintegralna funkcija je racionalna po z 2 tako da je dalje

+
+


A
B
dz +
dz ,
I = 4
2
2
2
(1 + a ) z + 1
((1 + a ) z 2 + 1)2
0

gde su A i B konstante koje odreujemo iz jednakosti

1 + z2
A
B
2 = (1 + a2 ) z 2 + 1 +
2
2
2
((1 + a ) z + 1)
((1 + a ) z 2 + 1)2
tj. iz uslova
1 + z2 = A
za svako z. Odatle je A =

I =

4
1 + a2

+




1 + a2 z 2 + 1 + B

1
,B
1+a2

a2
.
1+a2

4a2
dz
+
(1 + a2 ) z 2 + 1 1 + a2

Sada je
+

0

dz
((1 + a2 ) z 2

+ 1)2

+

2

4
1 + a2
z
4a
1
dy


arctan
+

2
2
2
1 + a2 1 + a2
1
+
a
1+a 0
1+a
(1 + y 2 )2
0



2 + a2
2
4a2

=
3 +
3
3 .
(1 + a2 ) 2
(1 + a2 ) 2 4
(1 + a2 ) 2

U integralu

+

0

dz
((1+a2 )z 2 +1)2

smo uveli smenu z 1 + a2 = y.

Napomena. Student treba da zna kako se reava integral

n = 1, 2, 3, ....


dx
cos2 x
6.42 Izracunati: 12a cos
i
dx.
2
x+a
12a cos x+a2
0

6.43 Izracunati


0

cos2 x
dx
1a sin2 x


0

sin2 x
1a cos2 x dx, 0

< a < 1.

dx
(1+x2 )n

za

6.2. REENI ZADACI

1

6.44 Proveriti:

169

2
x dx
4+2x

9 6
5

64
15

1
0

x2 +1
dx
x4 +x2 +1

.
2 2

6.45 Ispitati integrabilnost na [0, 1] sledecih funkcija:

x ln x
1
, 0 < x < 1 i x sin , 0 < x 1.
1x
x

Obe funkcije su integrabilne na [0, 1] prema Lebegovoj teoremi. Prva

funkcija se moze u nuli dodenisati tako da na [0, 1] bude neprekidna, tj.
integrabilna. Druga funkcija je ogranicena na [0, 1] i neprekidna skoro svuda,
dakle integrabilna.
+

dx
6.46 Neka je In =
, n N.
(1+x3 )n
0

a) Izracunati In ; b) Naci lim n In ; c) Ispitati konvergenciju reda

n+

+


n=1

In .
6.47 Neka je

2

In =

sin2 nx
dx i Jn =
sin2 x

2

sin (2n + 1) x
dx
sin x

za n = 0, 1, 2, ....
1. Dokazati da je In In1 = Jn1 i In = n2 (Jn1 + Jn ) , za n =
1, 2, 3, ...;
2. Izracunati In i Jn .
6.48 Neka je preslikavanje f : [0, ] R neprekidno i f ( x) = f (x) ,


za svako x [0, ] . Pokazati da je xf (x) dx = 2 f (x) dx i na osnovu

toga izracunati lim

0 0

Prema formuli

xdx
1+ sin x .

a

f (x) dx =

a
0

f (a x) dx koja je tacna za svaku inte-

grabinu funkciju na [0, a] (koriscena ranije), imamo

I=

xf (x) dx =

odakle sledi da je



0


0

( x) f ( x) dx =

xf (x) dx =


0

( x) f (x) dx =

dx
1+ sin x . Ostavljamo studentu da najpre

f (x) dxI,

xdx
0 0 1+ sin x

f (x) dx. Na osnovu toga je lim

rei neodreeni integral

dx
1+ sin x

= lim

170

GLAVA 6. INTEGRALI

(preko na primer t = tan x2 ), zatim odreeni i onda uzme granicnu vrednost.

Neka student proveri da li se moze uci limesom pod integral, tj. da li je
lim


0

xdx
=
1 + sin x

 
0


x
dx?
0 1 + sin x
lim

Glava 7

Razni zadaci
7.1

Uvod

U ovoj glavi zbirke reavamo zadatke koji povezuju vie oblasti. To su

pre svega primeri gde se zahteva dobro poznavanje osnovnih pojmova analize
pocev od nizova, preko asimptotskog razvijanja funkcija do osnovnih
teorema diferencijalnog i integralnog ra
cuna. Naravno, ovu oblast
studenti treba da obrade na kraju. Navodimo asimptotske formule tj. Maklorenove formule u Peanovom obliku za funkcije ex , ex , sinh x, cosh x, sin x,
cos x, ln(1 + x), (1 + x)m , arcsin x i arctan x. Kad x 0, ispunjeno je



x2
xn
++
+ O xn+1 ,
2!
n!
2



x
xn
1x+
+ (1)n
+ O xn+1
2!
n!
3
5
2n1



x
x
x
x+
+
++
+ O x2n+1 ,
3!
5!
(2n 1)!
2
4



x
x
x2n
1+
+
++
+ O x2n+2 ,
2!
4!
(2n)!
3
5



x
x
x2n1
+
+ (1)n1
+ O x2n+1 ,
x
3!
5!
(2n 1)!
2
4



x
x
x2n
1
+
+ (1)n1
+ O x2n+2 ,
2!
4!
(2n)!
2
3



x
xn
x
x
+
+ (1)n1
+ O xn+1 ,
2  3  
n 



m
m 2
m n
1+
x+
x ++
x + O xn+1 ,
1
2
n

ex = 1 + x +
ex =
sinh x =
cosh x =
sin x =
cos x =
ln (1 + x) =
(1 + x)m =

171

172

GLAVA 7. RAZNI ZADACI




1 3 (3!!)2 5
((2n 1)!!)2 2n+1
x +
x ++
x
+ O x2n+3 ,
3!
5!
(2n + 1)!



1 3 1 5
(1)n 2n+1
arctan x = x x + x +
x
+ O x2n+3 .
3
5
2n + 1



Napomena.
U prethodnim formulama se umesto O xk+1 moze uzi
k
mati o x , dakle za stepen nize, ali obrnuto ne vazi. Navedenim formulama
data je najbolja aproksimacija funkcije polinomom u okolini nule.
arcsin x = x +

7.2

Reeni zadaci

7.1. Neka f : R R tako da je

)
)
1, x (n 1)2 , n2 , n = 1, 3, 5, ..
)
)
f (x) =
1, x (n 1)2 , n2 , n = 2, 4, 6, ....
Naci lim

x+

x

(1)

f (t)dt

Neka je (x) =

x
0

f(t)dt. Dokazacemo najpre da je |(x)|

x, za

svako x 0, odakle sledi da je trazena granicna vrednost jednaka 0, jer je

tada

 x


 f(t)dt 
0

 x = 1 0,
0 

x
x
x





kad x +. Prema lemi o ukljetenju, koja vazi i za funkcije, sledi dokaz.

Neka student najpre nacrta grak funkcije f.
Razlikovacemo dva slucaja:
1. (2n)2 x (2n + 1)2 ;
2. (2n 1)2 x (2n)2 .
2
2
(2n)
(2n1)


Dokazimo da je
f(x)dx = 2n i
f(x)dx = 2n 1. Prvu jed0

nakost dokazujemo indukcijom. Za 1 tvrenje je tacno, jer je

2
(21)


f(x)dx =

4
0

f(x)dx = 1 3 = 2 = 2 1. Neka je tvrenje tacno za n, tj. neka je

7.2. REENI ZADACI

2
(2n)


173

f (x)dx = 2n. Onda je

2
(2n+2)


2
(2n)


f(x)dx =

2
(2n+2)


f(x)dx +

f(x)dx

(2n)2

= 2n +

2
(2n+1)


f(x)dx +

(2n)2

2
(2n+2)


f(x)dx

(2n+1)2

= 2n + (2n + 1)2 (2n)2 + (2n + 1)2 (2n + 2)2

= 2n 2 = 2 (n + 1) ,
to znaci da je tvrenje tacno i za n + 1. Druga jednakost sledi na osnovu
prve, tj. imamo da je
2
(2n1)


f(x)dx =

2
(2n2)


f(x)dx +

2
(2n1)


f (x)dx

(2n2)2

= 2 (n 1) + (2n 1)2 (2n 2)2 = 2n 1.

Sada je u slucaju 1.
x

f(t)dt =

2
(2n)


x

f (x) dx +

f (x) dx = 2n + x 4n2 = x 2n (2n + 1) .

(2n)2

Kako je 2n x 2n+1, onda je x( x1) 2n(2n+1), pa je ispunjeno

x 2n(2n + 1) x. Obrnuta relacija x x 2n(2n + 1), je takoe

tacna, jer je ekvivalentna sa 2n(2n + 1) x( x + 1), koja je prema 1.
takoe tacna. U drugom slucaju imamo da je
x
0

f(t)dt =

2
(2n1)


f(x)dx+

x

(2n1)2

f(x)dx = 2n1x+(2n 1)2 = 4n2 2nx

i opet se lako proverava da je tacna relacija

x 4n2 2n x x.

(2)

174

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

To sledi iz uslova
2n 1

x 2n.

(3)

Zaista, na osnovu (3) se lako dobija da je

2n (2n 1)






x x + 1 i x x 1 2n (2n 1) .

Odavde sledi dokaz za (2).

7.2. Dokazati da je funkcija f(x) = x + cos x bijekcija skupa R.
Treba pokazati injektivnost 1-1 i surjektivnost funkcije f. Ako dokaze
mo da je f rastuca funkcija, onda je ona 1-1. Ocigledno je f (x) =
1 sin x 0. Imamo da je f (x) = 0 za x = 2 + 2k gde je k ceo broj.
Ako je x1 < x2 i segment [x1 , x2 ] ne sadrzi ni jednu nulu prvog izvoda, onda
je na osnovu Lagran
zove teoreme f(x2 ) f(x1 ) = f ()(x2 x1 ) za neko
]x1 , x2 [ , tj. f(x1 ) < f(x2 ). Neka segment [x1 , x2 ] sadrzi sledece nule
prvog izvoda: xk1 < xk2 < < xkn . Onda je



f (x2 ) f (x1 ) = f (x2 ) f (xkn ) + f (xkn ) f xkn1 + + f (xk1 ) f (x1 )





= f (kn ) (x2 xkn )+f kn1 xkn xkn1 + +f (k1 ) (xk1 x1 ) > 0.

Na svakom od segmenata [x1 , xk1 ] , [xk1 , xk2 ] , ..., [xkn , x2 ] primenjena je Lagran
zova teorema. Nije bitno da li je f (x1 ) ili f (x2 ) jednako ili razlicito
od nule.
Ovo znaci da je f 1-1. Neka je sada y0 R. Imamo da je
f(x) = x 1 + x1 cos x , kad x . Na osnovu denicije granicne
vrednosti funkcije kad x , postoji x1 > 0 takvo da je f(x1 ) > y0 i postoji x2 < 0 takvo da je f(x2 ) < y0 . Kako f C [x1 , x2 ] onda prema posledici
Bolcano-Koijeve teoreme postoji x0 ]x1 , x2 [ takvo da je y0 = f (x0 ).
Time je pokazana i surjektivnost preslikavanja f(x) = x + cos x skupa R u
njega samog. Znaci, funkcija f je bijekcija skupa R.
7.3. Odrediti broj reenja jednacine ex = ax + b u zavisnosti od realnih
parametara a i b.
Posmatracemo funkcije f(x) = ex ax i g(x) = b. Razlikovacemo
sledece slucajeve:
1. Ako je a < 0, onda je lim f(x) = i lim f(x) = +. Pod
x

x+

tim uslovom je f (x) = ex a > 0, odnosno funkcija f raste i njen grak

samo jednom sece pravu g(x) = b. Dakle, za a < 0, b R jednacina ima
jedinstveno reenje.
2. Za a = 0 jednacina ima jedinstveno reenje za b > 0, a nema reenja
za b 0.

7.2. REENI ZADACI

175

3. Ako je a > 0 imamo lim f(x) = +, i kako je f (x) = ex a = 0

x

za x = ln a, to funkcija f ima minimum eln a a ln a = a(1 ln a). Sada

zakljucujemo sledece:
a) Ako je a(1 ln a) > b, jednacina nema reenja;
b) Ako je a(1 ln a) = b, jednacina ima jedno reenje;
c) Ako je a(1 ln a) < b, jednacina ima dva reenja.
Napomena. Na slican nacin se odreuje broj reenja jednacine ln x =
ax + b u zavisnosti od a i b.
7.4. Neka je f : ]1, +[ R neprekidno diferencijabilna funkcija i
F (x) =

x
1

[t] f (t) dt, x 1.

1. Dokazati da je F (x) = [x] f(x)

[x]


f(k);

k=1

2. Ispitati diferencijabilnost funkcije F.

1. Kako za svako x R vazi x 1 < [x] x, onda je

F (x) =

[x]

[t] f (t) dt +

2

[t] f (t) dt

[x]

[t] f (t) dt +

2

x
3
2

f (t) dt +

3
2

[t] f (t) dt + +

[x]

[t] f (t) dt +

[x]1

2f (t) dt + +

[x]

[x]1

x

[t] f (t) dt

[x]

([x] 1) f (t) dt +

x

[x] f (t) dt

[x]

= (f (2) f (1)) + 2 (f (3) f (2)) + + ([x] 1) (f ([x]) f ([x] 1))

+ [x] (f (x) f ([x]))
= [x] f (x)

[x]


f (k) .

k=1

2. Funkcija F je diferencijabilna u tackama u kojima je podintegralna

funkcija neprekidna, a to su sve tacke razlicite od celobrojnih.

4
7.5. Dokazati da je In = tann xdx opadajuci nula niz.
0

176

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

4

Imamo da je In+1 In = tann x(tan x1)dx < 0, jer je podintegralna

  0


funkcija
nepozitivna
na
0, 4 i postoji tacka x0 0, 4 (takve su sve tacke
 
iz 0, 4 ) takva da je tann x0 (tan x0 1) < 0. Prema poznatom stavu o znaku
odreenog integrala sledi da je In+1 < In . Zatim je prema istom stavu In > 0
za svako n N. To znaci da postoji lim In = I. Za nalazenje granicne
n+

vrednosti imamo transformaciju

In =

4

tann2 x tan2 xdx =

1

z n2 dz In2 =

4

tann2 x


1

1
dx
cos2 x

1
In2 , n > 1.
n1

1
Prelaskom na granicnu vrednost u jednakosti In = n1
In2 , dobijamo da
je I = 0 I, odnosno da je I = 0.
a
a
7.6. Ako f R [0, a] , onda je f (x)dx = f(a x)dx. Dokazati. Na
0

osnovu toga izracunati integrale:


3

 x sin x
1. I1 = ln 1 + 3 tan x dx; 2. I2 = (1+cos
dx.
2 x)2
0

1.

Prema teoremi o smeni promenljive imamo da je za x = a t,

a
a
dx = dt, f(t)dt = f(a t)dt. Na osnovu toga je
0

I1 =

3
0


0

3 




ln 1 + 3 tan x dx = ln 1 + 3 tan
x dx
3


3

3 tan x
4

ln 1 + 3
dx = ln
dx
1 + 3 tan x
1 + 3 tan x

=
ln 4
3


0

odakle sledi da je I1 =




ln 1 + 3 tan x dx = ln 4 I1 ,
3
ln 2.

7.2. REENI ZADACI

177

2.
I2 =


0

( x) sin ( x)
dx =
(1 + cos2 ( x))2


0

( x) sin xdx
=
(1 + cos2 x)2


0

sin x
dxI2 .
(1 + cos2 x)2

Zatim je
I2

1
dt
1 + t2 t2
=
=

dt
(1 + t2 )2
(1 + t2 )2
1
0
0

1
1
1

t

t
1
dt
 +

= arctan t|10
dt =
4
2 (1 + t2 ) 0 2
1 + t2
(1 + t2 )2
0
0




2
1 1
1

=
+ arctan t|10 =
+
=
+ .
4 4 2
4 4 8
8
4

1

dt
=
(1 + t2 )2

1

II na
cin: 1. Poto je




2 cos x 3
sin 3 sin x
1 + 3 tan x = 1 +

=
to je
cos 3 cos x
cos x

I1 =

3
0

ln 2 dx +

gde je J1 =


0

3
0

3



ln cos x
dx ln cos xdx = ln 2 + J1 J2 ,
3
3
0

0
3


ln cos x
dx =
ln cos ydy = ln cos ydy = J2 .
3
3

Dakle, I1 = 3 ln 2.
2. Primenicemo parcijalno integraljenje:
u =
=
=
=


sin xdx
sin xdx
x du = dx; dv =
2 v =
2
(1 + cos x)
(1 + cos2 x)2





1 + t2 t2
dt
tt

dt
2 =
2 dt = arctan t +
2
2
(1 + t )
(1 + t )
(1 + t2 )2



1
1
arctan t + t

dt
2 (1 + t2 )
2 (1 + t2 )
1
t
1
cos x
arctan t
= arctan (cos x)
.
2
2
2 (1 + t )
2
2 (1 + cos2 x)

178

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Sada je
I2 = u

v|0


0



x
x cos x
 + J1 + J2 ,
vdu = arctan (cos x)|0
2
2
2 (1 + cos2 x) 0

gde su J1 =

1
arctan (cos x) dx i J2 =
2

cos xdx
.
2 (1 + cos2 x)

Dokazimo da je J1 = J2 = 0. Zaista,
J1 =


0

1
arctan (cos x) dx =
2

2
0

Smenom x = z u drugom integralu, dobijamo

J1 =

2

1
arctan (cos x) dx +
2

0

1
arctan (cos x) dx
2

2

2
0

1
arctan ( cos z) (dz)
2

Na slican nacin je

J2 =

2

1
arctan (cos z) dz = 0.
2

Istom smenom kao u integralu J1 , dobijamo

J2 =

2
0

0

Konacno je

cos z dz

=
2 1 + ( cos z)2

2
0

cos xdx

2 (1 + cos2 x)

2

cos zdz
= 0.
2 (1 + cos2 z)


x
x cos x  2

I2 = arctan (cos x)|0

=
+ .
2
8
4
2 (1 + cos2 x)2 0

7.7. Dokazati da je

2
0

sin xdx =

2
0

cosn xdx

i naci lim

2

n+ 0

sinn xdx.

7.2. REENI ZADACI

179

Imamo da je

2

sin xdx =

2
0

sin

2


2
x dx = cosn xdx. Primenili
0

smo teorijski deo prethodnog zadatka i jednakost sinusa i kosinusa komplementnih uglova. Dalje je

In =

2
0

sinn1 sin xdx = sinn1 x cos x|0 + (n 1)

= (n 1)


0

2

sinn2 x cos2 xdx


sinn2 x 1 sin2 x dx = (n 2) In2 (n 1) In ,

gde je stavljeno In =

2

sinn xdx. Dobili smo rekurentnu vezu In =

n1
n In2 ,

n 2. Odavde se dobija da je
I2k =

(2k 1)!!
(2k)!!
i I2k+1 =
(2k)!!
2
(2k + 1)!!

k N, i I1 = 1. Dokazacemo sada da je lim In = 0. Najpre imamo da je

n+


In > 0. Zato? Obrazloziti! Kako je sinn+1 x sinn x za svako x 0, 2
sledi da je In+1 In . Student treba da pokaze da je In+1 < In . Ovo znaci da
postoji lim In . Ta granicna vrednost je onda jednaka lim I2k . Zato?
n+

Zatim je

k+

2k 1 2k 3
5 3 1

2k 2
6 4 2 2
 2k




1
1
1
1
1

=
1
1
1
1
1

2k
2k 2
6
4
2
2
1
1
1
1
1
ln(1 2k1 )+ln(1 2k2

++ln
1

)
( 2 ) e 2k 2k2
2
=
e
2
2
1 (1+ 1 ++ 1 )

2
k
=
e 2
e(+) = 0.
2
2

I2k =

Dakle, imamo da I2k 0 kad k +, tj. In 0 kad n +. Koristili

smo nejednakosti ln(1 + x) x i ln(1 x) x, kao i da je harmonijski red
+
 1
1
1
n divergentan, tj. da 1 + 2 + + n +, kad n +.
n=1

7.8. Koji je broj veci 20012000 ili 20002001 ?

Podsetimo se niza xn = n n. Moze se lako proveriti da je x1 < x2 < x3

dok je x3 > x4 > x5 > . Odavde dobijamo nejednakost (n + 1)n < nn+1

180

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

za n =
3, 4, 5, ... Ova nejednakost je tacna, jer je ekvivalentna nejednakosti
1 n
1 + n < n,
poznata svakom studentu koji
dokaz konver
je ucio

kojaje
n
n
< 3, za svako
gencije niza 1 + n1 . Naime odatle se zna da je 1 + n1
n N. Zato je 20012000 < 20002001 .

Napomena.
Zadatak se moze reiti koristeci funkciju f (x) = x x,
x > 0, i dokazuju
ci da ona raste na ]0, e[ , a opada na ]e, +[ . To znaci da

je x x > x+1 x + 1 za x > e, to je ekvivalentno sa xx+1 > (x + 1)x . Za

x = 2000 dobijamo da je 20002001 > 20012000 .
1
7.9. Funkciju x (1 + x) x prikazati u obliku a + bx + cx2 + o(x2 ) kad
x 0+ , i odrediti konstante a, b i c.
1
1
Imamo da je f (x) = (1 + x) x = e x ln(1+x) . Kad x 0+ ispunjeno je


x2 x3 x4
+

+ o x4 , i
2
3
4


1
x x2 x3
ln (1 + x) = 1 +

+ o x3 .
x
2
3
4

ln (1 + x) = x

Sada je
2

f (x) = e

1 x2 + x3 x4 +o(x3 )

x2 + x3 x4 +o(x3 )

= ee




2
t2
=e 1+t+ +o t
,
2!


2
3
2
gde
t = x2 + x3 x4 + o x3 0 kad x 0+ . Imamo da je t2 + o(t2 ) =
 je
1 x2
x2
2
2
cno dobijamo da je
2
4 + o(x ) = 8 + o(x ). Dakle, kona



3  x2
x x2 x3
e
11e 2
2 
2
f (x) = e 1 +

+o x +
+ o(x ) = e x+
x +o x .
2
3
4
8
2
24

Dobili smo: a = e, b = 2e , c = 11
24 e.

Napomena. Clan
t2 ocigledno ima 10 sabiraka, ali svi sem prvog imaju
3
stepen veci od 2, pa smo te sabirke ukljucili u o(x2 ). Slicno, x4 + o(x3 )
pripadaju klasi funkcija o(x2 ).
2
7.10. Ispitati invertibilnost funkcije f(x) = x2 x ln x.
Funkcija je denisana za x > 0 i diferencijabilna za svako x iz oblasti
denisanosti. Imamo da je f (x) = x ln x 1 i f (x) = x1
x , odakle se lako

dobija da je f (x) 0, za svako x > 0, tj. f (x) = 0 ako i samo ako je x = 1.

Dokazimo onda da je f rastuca funkcija. Neka je 0 < x1 < x2 1. Tada je
f(x2 ) f(x1 ) = f ()(x2 x1 ), za neko ]0, 1[ na osnovu Lagran
zove
teoreme. Dakle, imamo da je f(x1 ) < f(x2 ), te na intervalu ]x1 , x2 [ funkcija
raste. Neka je sada x1 < 1 < x2 . Tada je
f (x2 ) f (x1 ) = f (x2 ) f (1) + f (1) f (x1 )
= f (2 ) (x2 1) + f (1 ) (1 x1 ) > 0,

7.2. REENI ZADACI

181

jer 1 ]0, 1[ , 2 ]1, x2 [ . Dakle, f(x1 ) < f(x2 ). Na kraju, ako je 1

x1 < x2 , opet se dobija da je f (x1 ) < f (x2 ). Dokazali smo da je data
funkcija rastuca na skupu ]0, +[ , to znaci da je 1-1, odnosno, ona je
invertibilna.

7.11. Data je funkcija f (x) = (a x) 1 x2 , a > 1.

1. Ispitati funkciju i nacrtati njen grak;
1 1
2. Izracunati
f (x) dx.
1

1. Funkcija je denisana za svako x [1, 1] . Zato nema kosih asimptota. S obzirom da je neprekidna u svom domenu to nema ni vertikalnih
= 1, x2 = 1. Funkcija nije ni parna
asimptota. Ima dve realne nule: x1

1


 3





1
ni neparna, jer je f 2 = a 2 2 = a + 12 23 = f 12 . Imamo
da je f(x) 0 za svako x iz domena. Zbog neprekidsnosti na segmentu
[1, 1] funkcija prema Vajertrasovoj teoremi postize najmanju i najvecu
vrednost, dok je prema Kantorovoj teoremi ravnomerno neprekidna. U
intervalu ]1, 1[ funkcija je diferencijabilna i

x
2x2 ax 1
f (x) = 1 x2 + (a x)
=
, x ]1, 1[ .
1 x2
1 x2

Nule prvog
cine 2x2 ax1 = 0, odakle dobijamo
izvoda odreujemo iz jedna
2
x1,2 = a 4a +8 . S obzirom da je a > 1, sledi da je 1 < x2 < 0, x1 > 1. Zato
je f (x) > 0 za x < x2 i f (x) < 0 za x ]x2 , 1[ . Ovo znaci da funkcija ima
lokalni maksimum (apsolutni maksimum) za x = x2 ]1, 1[ i minimum
za x = 1 (x1
/ [1, 1]). Konveksnost, prevojne tacke i grak funkcije neka
student uradi sam.


2. Smenom x = sin t segment 2 , 2 preslikava se na segment [1, 1] ,
tako da integral postaje
I =

1

dx

=
(a x) 1 x2

= 2

cos tdt
=
(a sin t) |cos t|

dt
a cos2

1

2

t
2

+ a sin2

t
2

2 sin 2t cos 2t

dy
2
=
2
ay 2y + a
a

1

2

dt
a sin t

dt
cos2
a + a tan2 2t

dy
2
2
y a y + a12 + 1

1
a2

2
=
a

t
2

2 tan 2t

1

dy



2
y a1 +

a2 1
a2

182

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

2
a

1 a1

 1
za 1 a
arctan
2 = 2
a 1
a2 1 1 a1
a2 1

z2 +
a







2
1
1
a
a

arctan
1
arctan
1
a
a
a2 1
a2 1
a2 1


2
a1
1+a

arctan
+ arctan
2
2
a 1
a 1
a2 1



2
a1
a+1
2

arctan
+ arctan
=
=
.
a+1
a1
a2 1
a2 1 2
a2 1
1 a1

=
=
=

dz


Primenili smo formulu arctan x + arctan x1 = 2 sgnx, x = 0. Naravno, dati

integral je nesvojstven, ali smo ga smenom sveli na Rimanov.
7.12. Neka je funkcija f : [c, c] R neparna i integrabilna gde je
c > 0. Izracunati integral
c

dx

.
2 + f (x) + 4 + f 2 (x)

Znamo da se svaka funkcija na simetricnom podskupu skupa R moze

predstaviti kao zbir parne i neparne funkcije, odnosno da je
F (x) =
Za funkciju F (x) =
c

F (x) dx =

c

c
c

F (x) + F (x) F (x) F (x)

+
.
2
2
1

, dobijamo da je
2

2+f (x)+

4+f (x)

F (x) + F (x)
dx + 0 = 2
2

F (x) + F (x)
dx
2


1
1


=
+
dx
2 + f(x) + 4 + f 2 (x) 2 + f (x) + 4 + f 2 (x)
0

c 
1
1


=
+
dx
2 + 4 + f 2 (x) + f(x) 2 + 4 + f 2 (x) f (x)
0






c
c 2 2 + 4 + f 2 (x)
2 2 + 4 + f 2 (x)

 dx
=
dx =

2


2 (x)
2 (x)
2 (x)
4
2
+
4
+
f
2
+
4
+
f

f
0
0
=

c

1
c.
2

7.2. REENI ZADACI

Koristili smo da je

a

183

f(x)dx = 0 za svaku neparnu funkciju na segmentu

[a, a] .
1
7.13. 1. Dokazati da je funkcija f(x) = e |x| , x = 0; f(0) = 0, diferencijabilna za svako x R;
2. Odrediti sliku f (R) skupa R funkcijom f.
1. Imamo da je

e x , x > 0,
1
f (x) =
e x , x < 0,

0, x = 0,
odakle sledi da je

f (x) =

1 x1
x2 e 1,
x12 e x ,

x > 0,
x < 0.

Ispitajmo diferencijabilnost funkcije u nuli. Imamo da je

t2
2t
2
= lim t = lim t = 0,
t
+
t+
t+
t+
e
e
e
x0






lim f (x) = lim t2 et = lim y2 ey = 0.
lim f (x) = lim

x0

y+

(0) = 0 = f (0), odnosno da je f (0) = 0, to zna

Ovo znaci da je f+
ci da je

funkcija diferencijabilna za svako x R.

2. Za datu funkciju je ispunjeno: parna je, nenegativna, neprekidna,
f (0) = 0, lim f (x) = 1, opada za x < 0, raste za x > 0. Na osnovu toga
x

je f (R) = [0, 1[ .
7.14. 1. Izracunati

1
0

ln(1+x2 )
dx;
(1+x)3

2. Neka je f (x) =

2
1 + x2 +ln 1 x1+x .

Odrediti primitivnu funkciju F funkcije f tako da je lim F (x) = 0.

x0

1. Dati integral je Rimanov jer je podintegralna funkcija neprekidna

dx
1
na [0, 1] . Parcijalnim integraljenjem, gde je dv = (x+1)
3 , v = 2(x+1)2 ,
u = ln(1 + x2 ), du =
I =

1
0

2xdx
,
1+x2

imamo

1
ln(1 + x2 )
1
dx =
ln 1 + x2 0 +
2
3
(1 + x)
2 (x + 1)

1
= ln 2 +
8

1
0

xdx
(x + 1)2 (1 + x2 )

1
0

2xdx
2 (x + 1)2 (1 + x2 )

184

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

1 


A
B
Cx + D
+
dx
+ 2
x + 1 (x + 1)2
x +1
0

1


1
B 1 1
1
= ln 2 + A ln (x + 1)|0
+ C ln 1 + x2 0 + D arctan x|10

8
x+1 0 2
1
B
1

= ln 2 + A ln 2 + B + C ln 2 + D .
8
2
2
4
Ostavljamo studentu da sam odredi konstante
A, B, C i D.

 
2
2. Treba naci neodreeni integral
1 + x2 + ln 1 x1+x dx. Naravno, podintegralna funkcija
se posmatra na intervalu ], 0[ . Uzimajuci

1 1+x2
2
, dv = dx, najpre nalazimo
da je u = 1 + x + ln
x



2
x

1
+
x
x
x
1+x2

du =
dx +

dx
x2
1 + x2
1 1 + x2

x
x
x2 1 + x2 + 1 + x2

=
dx +

dx
1 + x2
1 1 + x2
x 1 + x2



x
1
1 + x2

=
+
dx =
dx, v = x.
x
1 + x2 x 1 + x2
1
= ln 2 +
8

Zato je neodreeni integral jednak:



1 1 + x2
1 + x2
2
I (x) = x 1 + x + x ln
x
dx
x
x

 

1 1 + x2
= x 1 + x2 + x ln

1 + x2 dx
x




1 1 + x2 x 1 + x2 1 
2
= x 1 + x + x ln

ln x + 1 + x2 + C
2
2

x



2
2
x 1+x
1 1+x
1
=
+ x ln
ln x + 1 + x2 + C.
2
x
2
Konstantu C odreujemo iz jednakosti




x 1 + x2
1 1 + x2 1
0 = lim
+ lim x ln
lim ln x + 1 + x2 +C,
2
x
2 x0
x0
x0

1+x2
x

odnosno, iz uslova 0 = lim x ln 1

x0

+ C. Meutim, kad x 0 imamo

da je





4


1 1 + x2
1
1 2 1 4
1
1
=
1 1+ x x +o x
= x + x3 + o x3 .
x
x
2
8
2
8

7.2. REENI ZADACI

185

Odavde sledi da je




2


1
1 1 + x2
x
1 2
ln
= ln
+ln 1 x + o x
= ln (x)ln 2 x2 +o x2 ,
x
2
4
4

kad x 0 . Nakon mnozenja sa x dobijamo da je


1 1 + x2
1
x ln
= x ln (x) x ln 2 x3 + o x3 ,
x
4

odakle proistice da x ln 1 x1+x 0, kad x 0 . Iz svega dobijenog sledi

da je C = 0, odnosno da je



1 1 + x2 1 
x 1 + x2
+ x ln
ln x + 1 + x2
F (x) =
2
x
2
trazena primitivna funkcija.
x
7.15. Neka je f (x) = (t2 + at + b)et dt.
0

1. Odrediti a, b R tako da je lim f(x) = f (2) = 0;

x+

2. Za tako naene vrednosti a i b ispitati funkciju f i skicirati njen

grak.
1. Dati integral se moze reiti parcijalnim integraljenjem, tj. imamo
da je
x



2
 t x

f (x) = t + at + b e 0 + (2t + a) et dt
0

x



= x2 + ax + b ex + b (2t + a) e t 0 +

x

2et dt


= x2 + ax + b ex + b (2x + a) ex + a 2ex + 2



= ex x2 ax b 2x a 2 + b + a + 2.

Kako f(x)
b + a + 2 kadx +, dobijamo da je a + b = 2. Iz cinjenice

da je f (x) = x2 + ax + b ex imamo i jednacinu: 2a+b = 4. Reavanjem
dobijenog sistema nalazimo da je a = 2, b = 0.
2. Treba ispitati funkciju f(x) = x2 ex . Ovaj jednostavan primer
ostavljamo studentu za vezbu. Koliko je lim f(x)?
x+
2


7.16. Dokazati da je za svako n Z :

sin(sin x + nx)dx = 0.

186

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Smenom x = z, integral postaje

I =

sin (sin ( z) + n ( z)) dz =

sin (sin z nz + n) dz

(sin (sin z nz) cos n + cos (sin z nz) sin n) dz

= (1)

sin (sin z nz) dz = 0,

jer je funkcija z sin(sin z nz) neparna.

4 x7 3x5 +7x3 x+1

dx.
7.17. Izracunati integral
cos2 x
4

Imamo da je

I=

4

x7 3x5 + 7x3 x
dx +
cos2 x

4

1
dx = 0 + tan x|4 = 2,
2
4
cos x

jer je podintegralna funkcija u prvom integralu neparna.

2 sin2 nx
7.18. Dokazati da je sin2 x dx = n
2 .
0

je

Oznacimo sa In dati integral i naimo In In1 za n 2. Imamo da

In In1 =

2
0


0

sin nx sin (n 1) x
dx =
sin2 x

2
0

cos (2n 2) x cos 2nx

dx
2 sin2 x

2 sin (2nx x) sin (x)

dx =
2 sin2 x

Oznacimo sa Jn =


0

sin(2n1)x
dx
sin x

2

sin (2n 1) x
dx.
sin x

poslednji integral. Ako je n = 1 dobijamo

da je Jn = 2 . Ako je n = 1 imamo da je

Jn Jn1 =

2
0

sin (2n 1) x sin (2n 3) x

dx =
sin x

2
0

2 cos (2n 2) x sin x

dx
sin x

7.2. REENI ZADACI

187

= 2

2
0

cos (2n 2) dx = 2

1
sin (2n 2) x|02 = 0.
2n 2

Dobili smo da je J1 = J2 = = Jn = = 2 . To znaci da imamo jednakost

In In1 = 2 , n > 1, odnosno niz jednakosti

=
2

=
.
2

I2 I1 =
I3 I2
In In1

Sabiranjem levih i desnih strana dobijamo da je In I1 =

da je In = n
2 , jer je I1 = 2 .
x)sin(sin x)
7.19. Izracunati lim tan(tan
.
tan xsin x

(n1)
,
2

odnosno

x0

Kad x 0 imamo da je sin x = x

x3
6

+ o(x3 ), i onda je



x3
+ o(x3 ) = sin t,
sin(sin x) = sin x
6
gde je t = x

x3
6

sin (sin x) = t

+ o(x3 ) i t 0 kad x 0. Sada je




t3
x3
1
1
+ o t3 = x
+ o(x3 ) x3 = x x3 + o x3 .
6
6
6
3
3

Treba primetiti da nismo racunali treci stepen celog izraza x x6 + o(x3 ),

3
nego samo prvi sabirak

x
 , jer svi drugi sabirci u razvoju imaju stepen veci
3
od 3 i onda ulaze u o x kad x 0. Dalje je




3

2  1
sin x
1 3
x2
tan x =
= x x +o x
1
+o x
cos x
3
2









1
1
1
=
x x3 + o x3
1 + x2 + o x2 = x + x3 + o x3 .
3
2
3

Sada se na slican nacin dobija da je




3


1 3
2
tan (tan x) = tan x + x + o x
= x + x3 + o x3 , x 0.
3
3

188

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Na kraju je
tan(tan x) sin(sin x)
x0
tan x sin x




x + 23 x3 + o x3 x + 13 x3 + o x3
= lim
x0 x + 1 x3 + o (x3 ) x + 1 x3 + o (x3 )
3
6

3
3
x +o x
= lim 1 3
= 2.
x0 x + o (x3 )
2

L = lim

7.20. Naci lim

x0+

1ex
1cos x .
sin x

Imamo da je




2
1 (1 x + o (x)) 1 1 x2 + o (x2 )

L = lim
3
x0+
x x6 + o (x3 )


2

x + o (x) x2 + o (x2 )
x + o ( x)

= 1.
= lim
= lim
x + o ( x)
x + o ( x)
x0+
x0+
7.21.

Neka
funkcija u tacki a R.

 nje f : R R diferencijabilna



k
Odrediti lim
f a + n2 nf(a) .
n+

k=1

Trazena granicna vrednost ima oblik lim

n



f a+

n+ k=1

k
n2


f(a) .

S obzirom da je funkcija f diferencijabilna u tacki a, a razlika u zagradi za

k = 1, 2, ..., n predstavlja totalni prirataj, koji se moze predstaviti u obliku

 

k
k
k
f a + 2 f (a) = f (a) 2 + o
,
n
n
n2
kad n +. Tada h = nk2 0 za svako k = 1, 2, ..., n. Obnoviti deniciju
diferencijabilnosti! Sada je
Sn

 


n  
n
n


k
f (a) 
k
=
f a + 2 f(a) =
k+
o
n
n2
n2
=

k=1
f (a) n (n + 1)

n2

k=1

k=1

1
n (n + 1)
f (a)
+ 2 (n)

,
n
2
2

jer (n) 0 kad n +.

7.2. REENI ZADACI

7.22. Naci

lim 1
n+ n

Niz

189
.
n

n


(n + k).

k=1

1
xn = n (n + 1) (n + 2) (n + n) =
n
1
n

.



1
2
n
n
1+
1+
1+
n
n
n

n


k
ln(1+ n
)
se moze predstaviti u obliku xn = e k=1
. Kako je eksponent integralna suma funkcije x ln(1 + x) na segmentu [0, 1] imamo da xn =
1
n

n


k
ln(1+ n
)

1

ln(1+x)dx

, kad n +. Zaista, segment [0, 1] je podele k=1

e0
n
jen na n jednakih delova tackama n1 , n2 , ..., nk , ..., n1
n , n koje su istovremeno
i istaknute tacke 1 , 2 , ..., n te podele. Ostavljamo studentu da sam zavri
1
zadatak reavajuci integral ln(1 + x)dx.
0




7.23. Ispitati konvergenciju integrala
2x sin x1 cos x1 dx, i ako kon0

vergira izracunati ga.

Kako je lim 2x sin

x0+

1
x

= 0, onda je integral

to se tice integrala


0

cos x1 dx, uvoenjem smene x =

2x sin x1 dx Rimanov.

1
t

on postaje

+


1
t2

cos tdt,

koji prema Vajertrasovom kriterijumu apsolutno konvergira. Time smo

pokazali da integral konvergira. Vidimo da je funkcija


! 2
x sin x1 , x 0, 2 ,
f (x) =
0, x = 0,
primitivna funkcija podintegralne funkcije x 2x sin x1 cos x1 , tako da je
dati integral Rimanov i njegova vrednost je 42 .
7.24. Odrediti a tako da graci funkcija y = xa i y = ln x imaju samo
jednu zajednicku tacku.
a
Imamo najpre jednakost izvoda: ax0a1 = x1
0 , odnosno da je ax0 = 1,
a
a zatim jednakost vrednosti funkcija, odnosno da je x0 = ln x0 . Iz dobijenih
jednacina imamo da je
a1 = ln x0 1 = ln xa0 1 = ln a1 a = e1 .
7.25. Neka je In =

1
0

x2n+1
1+x2 dx,

n = 0, 1, 2, ...

190

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

1. Izracunati In ;
2. Koliko je lim In ?
n+
+


3. Dokazati da je

k=1

(1)k
k

= ln 2.

1. Smenom x2 = t segment [0, 1] preslikava se na samog sebe. Lako je

dalje proveriti sve uslove osnovne teoreme o smeni promenljive u odreenom
integralu, tako da imamo da je

In =

1
2

1
0

1
tn
dt = (1)n
1+t
2

1
= (1)n
2
=

1

1
(1)n1
2

1 n1



1
(1)n1
(1)k
2
k=0

(t)k

k=0

n1

1 (1)n tn 1
dt
1 (t)

1 (1)n tn
1
dt + (1)n
1 (t)
2

1

1

dt +

tk dt +

1

1
dt
1+t

1
(1)n ln (1 + t)|10
2

1
(1)n ln 2
2

n1


1
1
1
(1)n1
(1)k
+ (1)n ln 2
2
k+1 2
 k=0 n

 (1)k1
(1)n
ln 2
.
2
k
k=1

2. S obzirom da je 0 < In <

1
0

x2n+1 dx =

1
2n+2

0, kad n +, onda

prema lemi o ukljetenju sledi da In 0 kad n +.

3. Iz jednakosti za In dobijene pod 1. imamo da je

n


k=1

k1

(1)
k

2In
(1)n

, odnosno da je

n

(1)k1
k=1

= ln 2

2In
= ln 2 + 2 (1)n+1 In .
(1)n

= ln 2

7.2. REENI ZADACI

Odavde sledi da je

n


191
(1)k
k

k=1
+
 (1)k
k
k=1

+ dobija da je

= ln 2 + 2 (1)n In , odakle se kad n

= ln 2. Ovo smo dobili racunanjem granicne

vrednosti leve i desne strane. Kako je niz (1)n ogranicen, a In 0, onda

+
 (1)k
leva strana kao parcijalna suma reda
tezi ka ln 2.
k
k=1

+


7.26. Reiti integral In =

x2n+1 ex dx.

Parcijalnim integraljenjem imamo da je

In =

+
+ 
x2n+1
x2n+2
2
x2 
e 
+
2x ex dx
2n + 2
2n + 2
0
0

1
n+1

+


x2n+3 ex dx =

In+1
,
n+1

odakle se dobija rekurentna formula In+1 = (n + 1)In . Dakle, imamo da je

In = nIn1 = n (n 1) In2 = = n!I0 .
Kako je I0 =
In = 12 n!.

+


xex dx =

7.27. Dokazati da je

1
2

+

0

+
et dt = 12 et 0 = 12 , dobijamo da je

2b
2b
 2  2x+1
1 + x2 dx =
2x dx, ako je 0 < a b.

2a

2a2

Smenom 2x = t2 , dobijamo da je integral zdesne strane jednak

2b2

2a2

2x + 1
dx =
2x

2b

2a

1 + t2
tdt =
t2

2b 
1 + t2 dt,

2a

to predstavlja integral sleve strane.

7.28. Odrediti broj reenja jednacine: xex + ex + 12 x2 1 = 0.
Posmatracemo funkcije f(x) = xex +ex + 12 x2 i g(x) = 1. S obzirom
x
da je lim f(x) = , (dokazati!) i f (x) = x(eex1) 0 za svako x R,
x

to funkcija f raste na svakom od intervala ], 0[ i ]0, +[ . Lako je videti

da f ne menja znak u okolini nule, tj. f je rastuca funkcija na R. To znaci
da grak funkcije f jednom sece grak (pravu) funkcije g, odnosno data
jednacina ima jedno realno reenje.

192

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Napomena. Funkcija f je bijekcija skupa R.
7.29. Dokazati da je
x2 x3
x2

< x ln (1 + x) x + ln (1 + x) < , x > 0.

2
6
2
Posmatracemo funkcije
f1 (x) = x ln (1 + x) x + ln (1 + x)
f2 (x) =

x2 x3
+ ,
2
6

x2
x ln (1 + x) + x ln (1 + x) ,
2

i dokazati da su one rastuce na [0, +[ uz koricenje cinjenice da je f1 (0) =

f2 (0) = 0. Zaista, imamo da je
x
1
x2
x2
1+
x+
= ln (1 + x) x + ,
1+x
1+x
2
2
x
1
f2 (x) = x ln (1 + x)
+1
= x ln (1 + x) .
1+x
x+1

f1 (x) = ln (1 + x) +

Poto je
f1 (x) =

x2 1 + 1
x2
1
1+x=
=
> 0, x > 0,
1+x
1+x
1+x

sledi da funkcija f1 raste na [0, +[ , odnosno da je f1 (x) > f1 (0) = 0, to

znaci da je f1 (x) > 0 za x > 0. Time je levi deo nejednakosti dokazan. Slicno
imamo da je
f2 (x) = 1

1
1+x1
x
=
=
> 0, x > 0,
1+x
1+x
1+x

odakle sledi da je f2 rastuca funkcija za x > 0. Dakle, imamo da je f2 (x) >

f2 (0) = 0. Odavde sledi da je f2 (x) > 0 za x > 0, pa je f2 rastuca funkcija
za x > 0 i imamo da je f2 (x) > f2 (0) = 0. Time je i desni deo nejednakosti
dokazan.
+

7.30. Ispitati konvergenciju reda
an , gde je
n=1
n


1
1
1. an = n n+1 (n + 1) n . 2. an = 1 lnnn .
1. Kad n + imamo
1

ln n

an = n n+1 (n + 1) n = e n+1 e

ln(n+1)
n

7.2. REENI ZADACI

193



ln n
ln2 n
1
1
ln2 n
= 1+
+
+o
1 ln (n + 1)
2
2
n + 1 2 (n + 1)
n
(n + 1)
 2

2
ln (n + 1)
1 ln (n + 1)
+o

2
2
n
n2
ln
ln (n + 1)
=

+ xn .
n+1
n
Ovde je

+


xn konvergentan red sa optim clanom

n=1


 2


1
ln2 n
ln (n + 1)
ln2 n
1 ln2 (n + 1)
xn =
+o
+o

2 (n + 1)2
2
n2
n2
(n + 1)2
kao razlika dva konvergentna reda. Ispitajmo konvergenciju reda sa optim
ln n
ln(n+1)
. Poto je
clanom yn = n+1
n



ln n + ln 1 + n1
ln n
ln(n + 1)
ln n

yn =

=

n+1
n
n
n 1 + n1

1


ln n
1
ln n 1
1
=
1+

ln 1 +
n
n
n
n
n

 
 
ln n
1
1
ln n
1
1
=
1 +o

2 +o
n
n
n
n
n
n2

 

ln n
ln n
1
1
ln n
= 2 +o
2 +o
= 2 (1 + o (1)) , n +,
n
n2
n
n2
n
to red

+


yn konvergira, dakle i polazni red konvergira.

n=1

2. Kako je kad n +
n ln(1 lnnn )


 2 
2 2
n lnnn + ln2 n +o ln 2n

2n
n
an = e
=e

 2 
2
2
1
ln n
ln n
1
=
1+
+o
,

2
2
n
2n
n
n

ln n

=e

 2 
2 ln2 n
+o ln 2n
2
2n
n

odakle sledi da red konvergira za > 1, a divergira ako je 1.

7.31. Izracunati integrale:
+
+
 x3 ln x
 ln xdx

1. I =
dx.
2.
.
4
3
(1+x )
x2 1+x2
0

1. Smenom x2 = t, dati integral postaje:

+
+
+




x3 ln x
1
t ln t
1
t ln t
dx =
dt =
dt.
4
3
2
3
(1 + x )
2
(1 + t )
4
(1 + t2 )3
0

194

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Reimo najpre neodreeni integral

F (t) =
=
=
=
=

4 (1 + t2 )2
1

4 (1 + t2 )2
1

4 (1 + t2 )2
1

4 (1 + t2 )2
1

4 (1 + t2 )2

1
ln t +
4
ln t +
ln t +
ln t +
ln t +

t ln t
dt.
(1+t2 )3

Imamo

dt
t (1 + t2 )2

1
1 + t2 t2
dt
4
t (1 + t2 )2


1
tdt
1
2tdt

2
2
4
t (1 + t ) 8
(1 + t2 )2

 
1
1
1
1
tdt +

2
2
4
t
1+t
8 (1 + t2 )

1
1

1
ln t ln 1 + t2 +
+ C.
4
8
8 (1 + t2 )

Sada je vrednost integrala jednaka

I =
=


1

F (+) F 0+
4




2 + t2 t2 ln t
t
1
1
1
lim ln
lim
= .
2 + 8 (1 + t2 )
+
2
2
16 t+
8
t0
1+t
16 (1 + t )

2. Najpre je





ln xdx
1 + x2
1 + x2

=
ln x
+ ln x + 1 + x2 + C
x
x
x2 1 + x2

neodreeni integral. Primenili smo parcijalno integraljenje:

u = ln x, dv =

1+x2
1
dx
, odakle se smenom x = t dobija da je v = x . Zatim je
x2 1+x2


 
1 + x2
1
1
1

ln x = 1 + 2 ln x = 1 + 2 + o
ln x
x
x
2x
x2
ln x
= ln x 2 (1 + o (1)) ln x, x +;
2x





1
2
ln x + 1 + x = ln x + ln 1 + 1 + 2 ln x + ln 2, x +.
x

Onda je

I =

+

1

ln xdx

= lim F (x) F (1)

x2 1 + x2 x+

7.2. REENI ZADACI

195

 
 
= (ln 2 1) ln 1 + 2 2


2 1 + 2 1.
= ln 2
cos( 2 cos x)
7.32. Naci: 1. lim arctan(x ln x sin x); 2. lim sin(sin
x) ;
x+
x0

 12
1
sin x+cos x x
3. lim tan
; 4. lim a1 xn arcsin axdx, za n = 1, 0, 1, 2, ...
x+cos x
x0

a0

1. Imamo da je



ln x

lim arctan(xln xsin x) = arctan lim x 1

sin x = arctan(+) = ,
x+
x+
x
2
jer je lnxx beskonacno mala, a sin x ogranicena funkcija.
2.






cos 2 cos x
sin 2 2 cos x
sin x
lim
= lim

x0 sin (sin x)
x0 sin (sin x)
2 2 cos x
=

2 cos x
sin x

2 sin2 x2

x
lim
= lim tan = 0.
x
x
2 x0 2 sin 2 cos 2
2 x0
2

3. Imamo neodreenost 1 . Zato poznatom transformacijom (dodavanjem i oduzimanjem jedinice) imamo




 12
x
sin x + cos x
L = lim
= lim 1 +
1
x0
x0
tan x + cos x
 12
 tan x+cos x 1 sin xtan x


sin x tan x x
sin x tan x sin xcos x x2 tan x+cos x
= lim 1 +
= lim 1 +
x0
x0
tan x + cos x
tan x + cos x
lim

= ex0
jer je lim

x0

sin x + cos x
tan x + cos x

1
x2

sin xtan x
1
lim tan x+cos
x
x2
x0

sin xtan x
x2

= e0 = 1,

= 0 (obrazloziti detaljno!).

4. Podintegralna funkcija
x xn arcsin ax,
je neprekidna na [0, 1] za svako n = 0, 1, 2, ..., izuzev za n = 1 i kao
takva je integrabilna. I za n = 1, ona je integrabilna jer zadovoljava
Lebegovu teoremu. Obnoviti je i obrazloziti zato? Zato najpre naimo

196

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

integral

1

xn arcsin axdx. Ako je xn dx = dv tada je v =

arcsin ax = u, dobijamo da je du =
1

x arcsin axdx =

a
dx.
1a2 x2

xn+1
arcsin ax|10
n+1

xn+1
n+1 ,

i ako je

Sada je
1
0

xn+1
a

dx
n+1
1 a2 x2
1

xn+1

dx
1 a2 x2

1
a
arcsin a
n+1
n+1

1
1
a

arcsin a
2
2
n+1
(n
+
1)
(n + 2)
1a t

za neko t ]0, 1[ , n = 1. Primenili smo prvu teoremu o srednjoj vrednosti

odreenog integrala. Deljenjem sa a i uzimanjem granicne vrednosti kad
a 0, dobijamo da je
1
lim
a0 a

1

xn arcsin axdx =

1
.
n+2

Ako je n = 1, najpre imamo:

1
0

1
arcsin axdx = (arcsin ax) (ln x)|10
x

1
0

a ln x

dx
1 a2 x2

arcsin ax
a
= 0 lim
x ln x
x
x0+
1 a2 t2

1
0

a
a
=
(x ln x x)|10 =
.
2
2
1a t
1 a2 t2
Sada je
1
lim
a0 a

1
0

1
1
a
arcsin axdx = lim
= 1.
a0 a
x
1 a2 t2

Napomena. Postoji 7 neodreenih izraza i to su:

0
;
; 0 ; ; 1 ; 00 ; 0 ,
0

ln xdx

7.2. REENI ZADACI

197

gde oznacava +. Oslobaanje neodreenosti se postize transformacijama izraza, koricenjem tabli

cnih limesa:
sin x
lim
x0 x
ax 1
lim
x0
x



1 x
= 1; lim (1 + x) = e; lim 1 +
= e;
x
x0
x
(1 + x) 1
= ln a, a > 0; lim
= ;
x0
x
1
x

zatim pomocu Lopitalovog pravila i asimptotskih formula datih na

pocetku ove glave.
1
1 cos x
x

dx
<
dx.
7.33. Dokazati da je sin
1x2
1x2
0

Imamo da je

1
0

1

sin x

dx <
1 x2

dx = 1 =
1 x2

1
0

cos x


dx <
1 sin2 x

1
0

cos x

dx.
1 x2

Napomena. Reenje ovog zadatka dao je dr Zoran Petrovic.

7.34. Ako je funkcija f denisana, neprekidna i pozitivna na [0, 1] ,
1
n
 
n
odrediti lim
f(x)dx .
n+

Koristeci formulu 0 < = eln , imamo za n + da je

1
n
 
n f (x)dx
0

n ln

= e

= e

f (x)dx

n ln

= e

1

1
n

1
0

1
0

1
dx+ n

1
0

n ln

=e

1

1 ln f (x)

en

ln f (x)dx+o(


1
ln f (x)dx+o( n
)

1
n

)
1

= e0

1
0

dx

n ln

= e

1
0

(1+ n1 ln f (x)+o( n1 ln f (x)))dx

ln f (x)dx

n ln

=e

ln f (x)dx+o(1)

1
1+ n

1
0

ln f (x)dx+o(

1
1
n
ln f (x)dx
 
n
Dakle, dobili smo da je lim
f(x)dx
= e0
.
n+

7.35. Naci lim

p+

1

0

 p1
|f(x)|p dx , ako f C [0, 1] .

1
n

198

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Neka je M = max |f(x)| = |f(x0 )| za neko x0 [a, b] . Za svako p > 0
x[0,1]

imamo da je

p1 1
p1
1


|f(x)|p dx M p dx = M.
0

(4)

Neka je sada > 0 ksiran broj. Tada postoji = () > 0 tako da je

|f (x)| M 2 za sve x [0, 1] za koje je |x x0 | < . Neka je zatim
0 x0 1 i 0 < | | < . Onda je
1
1p

p1
p1


 
p
|f(x)|p dx
|f (x)|p dx
dx
M
2

0

1

p
= M
( ) M
2
za dovoljno veliko p. Na osnovu toga i nejednakosti (4) imamo da je trazena
granicna vrednost jednaka M.

3
1cos x
1 + x2 ex ; 2. lim x 1 x + sin x;
7.36. Naci: 1. lim
x0
x0

1
n

x
1
x
1
3. lim tan 2x+1
; 4. lim ln ln

n
ln(2k+1) ln k .
x+

n+

k=2

1. Ovde se javlja neodreenost oblika 1 ; transformacijom dobijamo

2 x



 1 x2 ex
lim x e
1cos x
lim
1 + x2 ex = lim 1 + x2 ex x2 ex 1cos x = ex0 1cos x = e2 ,
x0

x0

x2 ex
1cos
x
x0

jer je lim

x2
2
2
sin
x0

=lim

x
2

= 2 lim

x0

x
2

sin

x
2

2

= 2.

2. Neodreenost je ista kao u 1; slicno nalazimo

3
1
lim sin xx
lim cos x1
lim sin x
lim x 1 x + sin x = ex0 x3 = ex0 3x2 = ex0 6x = e 6 .
x0

3. Ovde imamo neodreenost oblika 0 i zato je lim

x+

eL , gde je

L =
=


1
x
x
tan 2x+1
=

x
ln tan 2x+1
1
1

= lim

x
x
2
2
x+
x+ tan
x
2x+1 cos 2x+1 (2x + 1)

lim

lim

x+

1
x
sin 2x+1

= lim 
x+

1
x
cos 2x+1

(2x + 1)2

= lim
x+ cos x
(2x + 1)2
2x+1

4 (2x + 1)3
1

= 4 lim
= 0.
x+ 2x + 1
x

sin 2x+1
(2x+1)
2

7.2. REENI ZADACI

199

Znaci trazena granicna vrednost iznosi eL = e0 = 1.

4. Primenom tolcovog stava, za dati limes imamo

lim

n


k=2

n+

1
ln(2k+1) ln k

= lim

ln ln n

n+

1
ln(2n+3) ln(n+1)

ln ln (n + 1) ln ln n

1
,
lim (xn yn )

n+

gde je xn = ln (2n + 3) ln (n + 1) i yn = ln ln (n + 1) ln ln n. Kad n +

imamo

 

1
1
1
= ln n + + o
;
ln (n + 1) = ln n + ln 1 +
n
n
n

 




1
1
1
1
ln ln (n + 1) = ln ln n + + o
= ln ln n 1 +
+o
n
n
n ln n
n ln n



1
1
+o
= ln ln n + ln 1 +
n ln n
n ln n


1
1
= ln ln n +
+o
.
n ln n
n ln n
Sada je kad n +
xn yn = (ln (2n + 3) ln (n + 1)) (ln ln (n + 1) ln ln n)
ln (2n + 3) ln (n + 1)
ln (2n + 3) ln (n + 1)
=

(n ln n) (1 + o (1))
n ln n
ln (2n + 3) ln (n + 1)
=

0 1 = 0.
n
ln n
Dakle, trazena granicna vrednost je +.
7.37. Ako f C 1 [a, b] i f (a) = f (b) = 0, onda je
4
(b a)2

b
a



|f (x)| dx max f (x) .
axb

Dokazati.
Neka x ]a, b[ . Tada je f (x) = f (1 )(x a) = f (2 )(x b), gde
1 ]a, x[ , 2 ]x, b[ , i


|f(x)| M (x a) , |f (x)| M(b x), M = max f (x) .
axb

200

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Na osnovu toga imamo

4
(b a)2

b
a

|f (x)| dx

2
(b a)

4
=
(b a)2

a+b

2
a

M (x a) dx +

b

a+b
2

M (b x) dx

(b a)2
(b a)2
M+
M
8
8

= M.


n 
1
1
ln
1
+
dx.
x
n+ n 1

7.38. Izracunati lim

Reimo najpre neodreeni integral:







I (x) =
ln x + 1 dx ln xdx





x
1
dx x (ln x 1)
= x ln x + 1
2 (1 + x)
2





 1
1
1
dx x (ln x 1)
= x ln x + 1
x
2
1+ x
2



 1
1
1
1
dx x (ln x 1)
= x ln x + 1 x +
2
2
1+ x
2


 1


 1
1

= x ln x + 1 x +
2 x 2 ln 1 + x x (ln x 1) + C
2
2
2





 1

= x ln x + 1 ln 1 + x x ln x + x + C.
2
Trazena granicna vrednost je sada jednaka:

x ln ( x + 1) ln (1 + x) 12 x ln x + x

L = lim
x+
x

2x ln (1 + x) x ln x + 2 x
ln (1 + x)

= lim
lim
x+
x+
2 x
x



1
2x ln x + 2x ln 1 + x x ln x + 2 x

= lim
0
x+
2 x



x ln x + 2x ln 1 + 1x x ln x + 2 x

= lim
x+
2 x


 x
1
= ln lim 1 +
+ 1 = ln e + 1 = 2.
x+
x

7.2. REENI ZADACI

7.39.

201
+


Ispitati konvergenciju integrala

dx
1+x sin2 x

u zavisnosti od

parametra .
Konvergencija datog integrala ekvivalentna je konvergenciji reda

+ 


n=0 0

dt
.
1 + (n + t) sin2 t

Za opti clan an navedenog reda imamo ocenu


0


0

dt
an
1 + ( (n + 1)) sin2 t

dt
=2
1 + b2 sin2 t

2
0

dt
=2
1 + b2 sin2 t

dt
, ali
1 + (n) sin2 t

+


dy

=
.
2
2
+ 1) y
b +1

1 + (b2

Uzimajuci b2 = (n) imamo da je an c n 2 , n +, odakle sledi da

integral konvergira za > 2 a divergira za
2.
7.40. Za svako x R izracunati lim 2n+1 1 + x + x2 + + x2n .
n+

Ako je x = 1, tada je podkorena veli

cina jednaka 1, i granicna

vrednost iznosi 1. Za x = 1, dobijamo da niz 2n+1 2n + 1 1 kad n +.

Zato? Kako je
1 x2n+1
,
1x

1 + x + x2 + + x2n =
imamo da je

2n+1

1x2n+1
1x

= e 2n+1 ln

|x| < 1. Ako je |x| > 1, smenom x =

tada je
2n+1

1 x2n+1
=
1x

2n+1

1
t

1x2n+1
1x

1, kad n +, ako je

dobijamo da je

1x2n+1
1x

1 t2n+1
1
1

= |x| ,
2n
1t
|t|
|t| 2n+1

kad n +. Dakle, imamo da je

lim

n+

!

1, |x| 1,
2
2n
1+x+x ++x =
|x| , |x| > 1.

2n+1

7.41. Ako x ]0, 1[ ]1, +[ , onda je

1
x

ln x
x1 .

Dokazati.

1t2n+1
,
t2n (1t)

202

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Dovoljno je pretpostaviti da x ]1, +[ , jer se smenom x = 1t

ln t
ln x
slucaj x ]0, 1[ svodi na 1t t1
. Meutim, uslov 1x x1
, x > 1,

je ekvivalentan sa x 1 x ln x, odnosno sa cinjenicom da funkcija

(x) = x 1 x ln x raste na intervalu ]1, +[ . Zaista, ako je x > 1

sledi da je (x) > (1) = 0, jer se zbog lim (x) = 0, moze uzeti da je
x1+

(1) = 0. Imamo,

1
1
2 x ln x 2

(x) = 1 ln x =
> 0,
2 x
x
2 x

ako i samo ako je (x) = 2 x 2 ln x > 0. Kako je (x) =

x1
x

1
x

1
x

> 0, na skupu ]1, +[ , to funkcija raste na tom skupu i zato je

2 x 2 ln x = (x) > (1) = 0, jer se iz istog razloga kao za funkciju
moze uzeti (1) = 0.
7.42. 1. Dokazati da je arccos x + arccos(x) = , 1 x 1;
1
1
2. Dokazati da je g(x) arccos xdx = g(x)dx, za sve parne integra1

bilne funkcije g : [1, 1] R;

1 arccos x
3. Izracunati integral
dx.
(1+x2 )2

1. Neka je F (x) = arccos x+ arccos(x) = , 1 x 1. Ovako uvedena funkcija je neprekidna na segmentu [1, 1] i diferencijabilna u intervalu
]1, 1[ . Imamo da je F (1) = F (1) = . Ali je F (x) = 0 za x ]1, 1[ .
Prema posledici Lagran
zove teoreme, imamo da je F (x) = c za svako
x ]1, 1[ , tj. F (0) = c, odakle sledi da je c = , to je i trebalo pokazati.
2. Imamo da je
I =

1

g(x) arccos xdx =

1

g (x) dx

= 2

1

= 2

1

1

1

g(x) ( arccos (x)) dx

g (x) arccos (x) dx

1
g (x) dx g (t) arccos tdt
g (x) dx

1

g (t) arccos tdt.

7.2. REENI ZADACI

Poto je

b

f(y)dy =

odnosno,

1

b

203
f(x)dx, sledi 2

g(x) arccos xdx =

1

J =

arccos x
dx =
(1 + x2 )2

1

1

g(x) arccos xdx = 2

g(x)dx,

1
dx =
(1 + x2 )2

1

1

g(x)dx. Uveli smo smenu x = t i ko-

ristili parnost funkcije g.

3. Iz 2. dobijamo da je

1


1

1 + x2 x2
dx
(1 + x2 )2
0

1

1
x2
dx

dx
1 + x2
(1 + x2 )2
0
0

1 1

x
dx
 +

= arctan x|10

2
2 (1 + x ) 0
2 (1 + x2 )
0



1 1
2 2
2
=
+
=
+
=
+ .
4
4
2 4
4
4
8
8
4
=

7.43 Ispitati neprekidnost funkcije a

Imamo za a = 1 :

1
0

dx
(1+x2 )(a+x2 )

na skupu ]0, +[ .

1


1 
dx
1
1
1
I (a) =
=

dx
(1 + x2 ) (a + x2 )
a1
1 + x2 a + x2
0
0

 


1
1
x 1
1

1
1
1
=
arctan x|0 arctan  =
arctan
,
a1
a1 4
a
a 0
a
a

i za a = 1 :
1
I (1) =
0

=
Dakle,

dx
=
(1 + x2 )2


1

1 + x2 x2
(1 + x2 )2

dx = arctan

x|10

1
1


1
dx 1
 +1
x
= + .
4
2 (1 + x2 ) 0 2
1 + x2
8 4
I (a) =

1
a1

1
a


arctan 1a , a > 0, a = 1,

1
8 + 4 , a = 1.

1
0

x 2xdx
(1 + x2 )2

204

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Ako je a > 0, a = 1 funkcija a I (a) je jasno neprekidna. to se tice tacke

a = 1, primenom Lopitalovog pravila, imamo
lim I (a) = lim

a1

1
a

a1

a1

arctan 1a

= lim

1
3
2a 2

arctan 1a +

a1

1
1
1
a 1+ a1 2a 32

1
+ = I (1) ,
8 4

tj. funkcija I je neprekidna i u tacki a = 1.

7.44 Ako je f neprekidna1 funkcija na [0, 1] onda je
1
0

1
 




2
f 2x 1 x dx = f 1 x2 dx.
0

Dokazati.
Smenama x = sin t a zatim x = cos t i sabiranjem, integral I sleve
strane postaje

2I =

2

f (2 sin t cos t) (cos t + sin t) dt.

Uzimajuci zatim smenu sin t cos t = u, odakle sledi (cos t + sin t) dt = du,
dalje imamo
2I =

1

odnosno I =




f 1 x2 dx = 2

1
0




f 1 x2 dx,

1





f 1 x2 dx, jer je funkcija x f 1 x2 parna na [1, 1] ,
0

cime je dokaz navedene jednakosti zavren.

7.45. Neka je a < b < c < d i p(x) = (x a)(x b)(x c)(x d).
b
d
Dokazati jednakost: dx = dx .
a

|p(x)|

|p(x)|

Najpre oba integrala su nesvojstvena sa singularitetima u a i b odnosno,

u c i d. Oni konvergiraju jer je ispunjeno:

1
1
1
x a+ : 

(b a) (c a) (d a)
xa
|p (x)|

Ovaj zadatak i ideju za reenje dao je dr Slavko Simic.

7.2. REENI ZADACI

205

1
1
1

x b : 

(b a) (c b) (d b)
bx
|p (x)|
1
1
1

x c+ : 
(c a) (c d) (c b)
xc
|p (x)|
1
1
1
x d : 

,
(d

a)
(d

b)
(d

c)
dx
|p (x)|

a integrali

b
a

dx ,
xa

b

dx ,
bx

d
c

dx ,
xc

d
c

dx
dx

ocigledno konvergiraju. Ideja

dokaza se dalje sastoji u tome da uvedemo smenu promenljive x tako da se

tacke a, b, c, d redom preslikaju u tacke d, c, b, a a integral
b

dx

|(x a) (x b) (x c) (x d)|

postane integral
d
c

dx

.
|(x a) (x b) (x c) (x d)|

Ako je a + d = b + c, onda smena x = a + d y ispunjava navedene zahteve.

bc
Ako je pak ad = bc to se smenom x = ad
y = y , dobija
b
a

dx

|p (x)|

= ad

c
d

= ad

d

= ad

d

d
c

y2

dy





 ad

ad
ad
ad

d
 y

y
y
y

dy

|(ad ay) (ad by) (ad cy) (ad dy)|
dy

|abcd (d y) (c y) (b y) (a y)|

dy

.
|(y a) (y b) (y c) (y d)|

Opti slucaj rasporeda tacaka a, b, c, d svodi se na vec razmatrani. Zaista,

ako je a+d = b+c, onda postoji t takvo da je (a + t) (d + t) = (b + t) (c + t)
i onda se smenom x = y t zadatak svodi na slucaj ad = bc.

206

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Napomena. Neka student obrazlozi jednakost ad = abcd u drugom

slucaju. Ako je ad = bc mo
nula
biti izmeu a i d?
ze li 
x
1
x
7.46 Naci lim x e x+1
.
x
Najpre je kad x :


x


 
1 x
x
x x1 12 +o 12
x ln(1+ x1 )
2x
x
=
1+
=e
=e
x+1
x

 
1
1
1
1
+o
1
1
(
)
x
+o
.
= e e 2x
=e
1+
2x
x


x 


1
x
1
Odavde je lim x 1e x+1
= lim 2e
+ o (1) = 2e
.
x

7.47 Primenom Maklorenove formule sa ostatkom u Peanovom obliku ili na neki drugi nacin, naci sledece granicne vrednosti:

2
2
3
2 e2x4x
ex+x 1+2x+4x2
a) lim 1+6x+6x
;
b)
lim
;
3
x
x3
x0
x0

3
1+6x+3x2 ln(1+2xx2 )1
esin 2x 1+4x+8x2
c) lim
;
d)
lim
.
3
x
x3
x0
x0
2
a) Najpre je kad x 0




16
3
1 + 6x + 6x2 = 1 + 2x 2x2 + x3 + o x3
3


20 3
2x4x2
2
e
= 1 + 2x 2x x + o x3
3

2
3
1 + 6x + 6x2 e2x4x
i zato je lim
= 12.
x0
x3
b) Slicno, kad x 0 imamo


3
7
= 1 + x + x2 + x3 + o x3
2
6



3
3
2
1 + 2x + 4x2 = 1 + x + x x3 + o x3 ,
2
2

2
ex+x 1 + 2x + 4x2
8
te je lim
= .
3
x0
x
3
c) S obzirom da je kad x 0



28
3
1 + 6x + 3x2 = 1 + 2x 3x2 + x3 + o x3
3





14 3
2
2
ln 1 + 2x x
= 2x 3x + x + o x3
3
ex+x

2
Sve asimptotske razvoje u ovom zadatku dobili smo koristeci podprogram Maple
programa Scientic Work Place rme TCI Software iz Novog Meksika.

7.2. REENI ZADACI

207


3
1 + 6x + 3x2 ln 1 + 2x x2 1
14
to je lim
= .
3
x0
x
3
d) Kad x 0 imamo


esin 2x = 1 + 2x + 2x2 + o x3 i



1 + 4x + 8x2 = 1 + 2x + 2x2 4x3 + o x3

esin 2x 1 + 4x + 8x2
te je lim
= 4.
x0
x3
Sada navodimo jedan veoma interesantan limes:
7.48. Naci
ln x

(ln x)x
.
lim
x
x+
xln x
Najpre imamo:
x ln(ln x)
2
x)x
10 : (ln
= e ln2 x = ex ln(ln x)ln x = e(x) i
xln x
e

Zaista:

lim

x+

(x) = +.



ln2 x
+ (+ 0) = +.
(x) = x ln (ln x)
x
20 : Ako stavimo (x) =

ln x

(ln x)x
xlnx x

, onda je za x dovoljno veliko

ln x

0 < (x) <

xx
(ln x)(xln x (ln x)x )
xln x (ln x)x
=
e
.
x = x
x(ln x)

30 : Zatim je
ln x

(ln x) = (ln x)


xln x
1 + (0 1) = .
(ln x)x

40 : Konacno je
lim (x) = e(+)() = e = 0.

x+

7.49 Da li se sledece granicne vrednosti mogu uraditi jedino primenom

Lopitalivog pravila?
a)3

3
2a3 x x4 a a2 x

lim
;
4
xa
a ax3

3
Ovo je prvi primer iz oslobaanja neodreenosti, naveden u knjizi G.F de Lopitala
Analiza beskonacno malih izdata 1696. godine.

208

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

b) lim

x+

x
.
1+x2

a) Najpre nalazimo izvode brojioca i imenioca:




3
2a3 x x4 a a2 x
=

odakle imamo




4
a ax3

a3 2x3
a3
4a

3
2a3 x x4 3 a4 x2 xa 3
3ax2
3
=
,
4 3 6
4 a x xa 4




3
2a3 x x4 a a2 x
16a
lim
=
.



xa
4
9
a ax3

Poto su za a = 0 ostali uslovi za primenu Lopitalovog pravila ispunjeni,

to je trazeni limes jednak 16a
9 . Za a = 0 funkcija nije denisana.
b) Potrazimo limes kolicnika izvoda:

x
1 + x2
x
lim 
= lim
= .
 = lim
x+
x+
x+
x
1 + x2
1 + x2

Ispunjeni su svi uslovi za primenu Lopitalovog pravila, ali se on ne moze

dobiti iskljucivo primenom Lopitalovog pravila.
7.50 Neka je x1 = a > 0, xn+1 = arctan xn , n 1. Dokazati da je
lim nx2n =

n+

3
2

kao i da je

2
23
x2n+1 = x2n x4n + x6n + o(x6n ), n +.
3
45
Niz xn je ocigledno opadajuci i ogranicen odozdo, dakle tezi 0 kad
n +. Zatim je, kad n +



 2
1
1
x2n+1 = (arctan xn )2 = xn x3n + x5n + o x6n
3
5



2
2
1
= x2n x4n + x6n + x6n + o x6n
3
5
9


2 4 23 6
2
= xn xn + xn + o x6n .
3
45

Time smo dokazali drugu trazenu jednakost. Poto xn opada i tezi nuli,
to i x2n opada i tezi nuli, dakle niz yn = x12 raste i tezi + i onda prema
n

7.2. REENI ZADACI

jednakosti nx2n =

L =

=
=

1
x2
n

209

, imamo:

(xn+1 xn )2
(xn arctan xn )2
(n + 1) n
= 2
= 2 4 23 6
1
6
xn x2n+1
x12
3 xn 45 xn + o (xn )
x2n+1
n



2


x2n xn 13 x3n + o x4n
x2n 23 x4n + o x4n


 =



2
2
2
2
x4n 23 23
x2n 23 23
45 xn + o (xn )
45 xn + o (xn )


1 23 x2n + o x2n
3
, n +.
2
23 2
2
2
3 45 xn + o (xn )

Odavde primenom tolcovog stava sledi da je lim nx2n = 32 .

n+

7.51 Ispitati diferencijabilnost, konkavnost i konveksnost funkcije

f (x) =

ln(x+1)
,x
x

1, x = 0.

= 0

Funkcija je beskonacno puta diferencijabilna u svakoj tacki domena

izuzev mozda u nuli. To sledi prema osnovnim teoremama za nalazenje
prvog izvoda funkcije u tacki. Ispitajmo diferencijabilnost u nuli. Imamo
ln(x+1)
1
f (x) f (0)
x
= lim
x0
x0
x0
x
x2
2
x 2 +o(x )
1
x + o (x)
1
x
= lim
= lim 2
= .
x0
x0
x
x
2

f (0) = lim

Dakle f (0) = 12 , tj. funkcija je diferencijabilna u nuli. Inace,

f (x) =
f (x) =

1
ln (1 + x)

, x = 0
x (x + 1)
x2
2 ln (1 + x)
3x + 2

, x = 0.
2
x3
x (x + 1)2

Da bismo ispitali konkavnost i konveksnost date funkcije, f (x) predstavimo

na sledeci nacin:
g (x)
f (x) =
x3 (x + 1)2
gde je g (x) = 2 (x + 1)2 ln (x + 1) x (3x + 2) . Sada cemo delimicnim ispitivanjem funkcije g doci do znaka funkcije f (x) , odakle ce slediti na kojim

210

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

intervalima je funkcija f konveksna, odnosno konkavna. Najpre imamo:

g (0) = 0 i
g (x) 1, kad x 1+
g (x) +, kad x +.
Zatim je
g (x) = 4 (x + 1) ln (x + 1) 4x
g (x) = 4 ln (x + 1)
g (x) 4, kad x 1+
g (x) +, kad x +.
Iz znaka funkcije g sledi da funkcija g ima minimum u nuli i on iznosi
g (0) = 0. Dakle g (x) > 0 za x = 0 i g (0) = 0. Ovo znaci da funkcija
g raste i da je g (x) < 0 za 1 < x < 0 i g (x) > 0 za x > 0. Na osnovu
toga imamo da je f (x) > 0 na svakom od intervala:]1, 0[ i ]0, +[ , tj. na
svakom od njih je funkcija konveksna.
Napomena. Podprogram Maple nam daje, kad x 0


2 ln (1 + x)
3x + 2
2 3
12

= x + x2 + O x3 ,
2
3
2
x
3 2
5
x (x + 1)
dakle, f (0) = 23 . Ovo znaci da je funkcija f konveksna u svojoj oblasti
denisanost, tj. na razmaku ]1, +[ . Neka student za vezbu dobije navedeni razvoj ili neka na drugi nacin nae f (0) .
1
7.52 Ispitati konvergenciju niza xn = (nx [nx]) dx.
0

Najpre, funkcija x nx [nx] je integrabilna na [0, 1] prema Lebegovoj teoremi (neka je student obnovi). Ako je n ksiran prirodan broj,
onda funkcija x [nx] ima u tackama nk , k = 1, 2, .., n 1 prekide prve


k
vrste. Na skupu k1
n , n funkcija x [nx] uzima vrednost k 1 i zato je
k

xn =




n n
n

n 
k k1


(k 1) dx =
(k 1)
2 0
2
n
n

1
nx2 

k=1 k1

k=1

n 1
n n1
1

(k 1) =
= .
2 n
2
2
2
k=1

7.2. REENI ZADACI

211

Dakle, dati niz je konvergentan i njegova granicna vrednost, kad n +,

iznosi 12 .
7.53 Naci

n+1 
 
1
1 n
2
lim n
1+
1+
.
n+
n+1
n


n
(1+ n1 ) . Kad n + imamo da je
= en ln
je xn = 1 + n1

Neka




ln 1 + n1 = n1 2n1 2 + 3n1 3 4n1 4 + o n14 , odnosno da je
1
1 2n
+

1
13 +o
3n2
4n

1
n3

1
2n
+

1
1 3 +o
3n2
4n

1
n3

=ee
,


2
t
= e 1 + t + + o(t2 ) ,
2!


1
gde je t = 2n
+ 3n1 2 4n1 3 + o n13 , i naravno t 0, kad n +. Imamo


2
da je t2! + o(t2 ) = 8n1 2 + o n12 , kad n +. Sada je kad n +

 
 
1
1
1
1
1
1
xn = e 1
+ 2 3 +o
+ 2 +o
3
2n 3n
4n
n
8n
n2
 

11
1
1
+
+o
= e 1
.
2
2n 24n
n2






Uzeli smo da je 4n1 3 + o n13 + o n12 = o n12 kad n +. Iz poslednjeg
izraza imamo da je



n+1

1
1
1
11
xn+1 = 1 +
=e 1
+o
+
,
n+1
2 (n + 1) 24 (n + 1)2
(n + 1)2
xn = e

kad n +, odnosno
n2 (xn+1 xn )


1
11e
2n + 1
e
2 e
= n

+ o (1) , n +.
2 n (n + 1)
24 n2 (n + 1)2
2
7.54 Odrediti brojeve a i b tako da funkcija
f (x) = cos x

1 + ax2
1 + bx2

kad x 0, bude beskonacno mala to je moguce vieg4 reda.

4

f (x)
n
xa C(xa)

Funkcija f je beskonacno mala reda n kad x a, ako je lim

C = 0.

= 1, gde je

212

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Primenicemo Maklorenovu formulu sa ostatkom u Peanovom obliku: kad x 0, imamo



1
1 + ax2
= cos x 1 + ax2 1 + bx2
.
2
1 + bx
1


primenom asimptotskih
Sada cemo funkcije x cos x i x 1 + bx2
formula razviti do estog stepena:
f (x) = cos x


x2 x4 x6
cos x = 1
+

+ O x8
2
4!
6!





2 1
2
2 4
1 + bx
= 1 bx + b x b4 x6 + O x8 .

Mnozenjem i grupisanjem clanova konacno dobijamo:





1
1
2
f (x) = a + b x +
(a + b) b x4
2
24




1
2
+ (a b) b
x6 + O x8 ,
720

odakle sledi da je f beskonacno mala najvie reda 6 ako je

a + b =

1
1
b (a + b) = ,
2
24


x6 + O x6 .
x
7.55. Odrediti a R, za koje postoji lim (x 1)a lnt2 t dt a zatim naci

5
,b =
tj. a = 12

1
12 .

Onda je kad x 0 : f (x) =

7
1440

x1

tu granicnu vrednost.
Razlozimo po stepenima 1 t funkciju t
t
ln2 t

=
=

t
=
ln2 (1 (1 t))
(1 t)

1 2 (1 t)
+ O (1) , t 1 .
(1 t)2

t
ln2 t

t
(1t)2
2

: imamo


+ O (1 t)3

Zato je kad t 1 ispunjeno


x
x 
t
1
2
dt =
+
dt + O (1)
ln2 t
(t 1)2 t 1
0
0

x

1
=

+ 2 ln |t 1|  + O (1)
t1
0
1
=
+ 2 ln (1 x) + O (1) .
x1

7.2. REENI ZADACI

213

Dakle, za a 1 dobijamo
lim (x 1)

x1

x
0

t
dt =
ln2 t

1, a = 1,
0, a > 1.

sin t
2
3
4
7.56.
 Funkciju t ln t predstaviti u obliku: a + bt + ct + dt + et +
O |t|5 , kad t 0, gde su a, b, c, d i e konstante koje treba odrediti i na
3n 
n
k
osnovu toga naci lim nn!2
sin n
.
n
n+

Najpre je kad t 0
t
sin t
=
t

t3
3!

k=1

t5
5!


+ O t7

=1

a zatim
ln


t2 t4
+ + O t5 ,
3! 5!

 1 t4


sin t
t2 t4
1
1 4
= + + O t5
= t2
t + O t5 ,
2
t
3! 5!
2 (3!)
6
180

1
1
odakle sledi a =
 0, b = 0, c = 6 , d = 0 i e = 180 . Po deniciji je

5
O t = O |t|5 .
Transformacijom dobijamo
3n
3n
k
k
n
n
n
n
n2 
k
n 2  k  sin nn  sin nn

xn =
sin =
=
,
k
k

n!
n n
n!
n n
n n
n n

k=1

k=1

k=1

k=1

odakle je

lim xn = lim

n+

n+

k
n sin

n n

k=1

n n

lim

n


n+k=1

=e

n n
k

n n

sin

lim

n


n+k=1

=e

n n
k

n n

sin

ln

Poto je ln sint t 16 t2 , t 0, to je prema [5], strana 110, zadatak 248

lim

n+

n

k=1

ln

k
sin n
n
k

n n

2
n 
n

1
k
1
1  2
1

= lim
= lim 3
k = .
6 n+
6 n+ n
18
n n
k=1

k=1

Znaci, trazena granicna vrednost je e 18 .

214

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

7.57 Proveriti da se funkcija
f (x) =

x+1


sin t2 dt

moze predstaviti u obliku

cos x2 cos (x + 1)2
f (x) =

+O
2x
2 (x + 1)
Naci zatim lim sup xf (x) i lim inf xf (x) .

1
x2

, x .

x
x


1 4
1 6
7.58. Dokazati da je ln cos x = 12 x2 12
x 45
x +O x8 , kad x 0,
+

ln cos n1 , > 0.
a zatim ispitati konvergenciju reda
n=1

Najpre je za x 0 :




x2 x4 x6
ln cos x = ln 1
+

+ O x8 = ln (1 + t) ,
2!
4!
6!



2
4
x6
gde je t = x2 + x24 120
+ O x8 0, kad x 0. Dalje je


t2 t3 t4 t5 t6
+ + + O t6
2
3
4
5
6


 6
2
4
6


 1 x4 x6
x
x
x
1
x
= +

+ O x8

2
24 720
2 4
24
3
8



1
1
1
= x2 x4 x6 + O x8 .
2
12
45
Prilikom stepenovanja
promenljive
t sa 2, 3, ... vodili smo racuna da je vecina

8
sabiraka jednaka O x . to se tice konvergencije navedenog reda, na osnovu dobijenog razvoja je:
1
1 1
1 1
ln cos = 2 (1 + o (1)) 2 ,
n
2 n
2 n
ln (1 + t) = t

odakle sledi da red konvergira za 2 > 1, tj. za > 12 .

arctan xsin x
7.59. Naci lim tan
xarcsin x .
x0

Neka je L dati limes. Koristeci razvoje date na pocetku ove glave,

dobijamo



 


3
x 13 x3 + O x5 x x3! + O x5



L = lim

x0 x + 1 x3 + O (x5 ) x + 1 x3 + O (x5 )
3
3!




16 x3 + O x5
1 + O x2
= lim 1 3
= lim
= 1.
5
x0
x0 1 + O (x2 )
6 x + O (x )

7.2. REENI ZADACI

215
x2 et

7.60. Dokazati da je

dt

1 x2
e ,
x2

Prema Lopitalovom pravilu sledi

x2 et
1

lim

x2 et
t

dt

dt

1 x2
e
x2

x+

tj.

1 x2
e ,
x2

x +.

ex
x2
lim
2 2
2
x
x+ 2xe x 2xex
x4

2x

x3
= 1,
x+ x3 x

= lim

x +.

7.61. Ako je funkcija f parna onda je

b

f (x)
ax +1 dx

b

f (x)dx. Dokazati.

Koristeci parnost funkcije f i smenu x = t integral sleve strane

postaje
b
b
b t
f (t)
f (t)
a f (t)
I=
dt =
dt =
dt,
t
t
a +1
a +1
at + 1
b

odnosno,
2I =

b

f(t)
dt +
at + 1

tj.

b

f (x)
ax +1 dx

b

at f (t)
dt =
at + 1

b


b
t
b
a + 1 f (t)
dt = 2 f(x)dx,
at + 1
0

f(x)dx, to je i trebalo dokazati. Koristili smo kao i

mnogo puta ranije:

b

f (x) dx =

7.62. Naci:

lim

b

f (z) dz.

1

n+ 0

xn (1 + ex )dx.

Najpre je kad x [0, 1]

0 xn (1 + ex ) xn 2,
odakle sledi da je
0

1
0

xn (1 + ex )dx

to prema lemi o ukljetenju znaci da je lim

2
,
n+1
1

n+ 0

xn (1 + ex )dx = 0.

216

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

7.63. Ako x R+ naci: min
x

x sin t
0

dt.

Na osnovu glavne teoreme integralnog racuna funkcija f (x) =

x sin t
0

dt

je diferencijabilna u svakoj tacki domena i zato su kandidati za apscise minimuma nule prvog izvoda. Imamo da je
sin x
=0
x

f (x) =

ako i samo ako je x = k, k = 1, 2, 3, .... Na osnovu znaka prvog izvoda

zakljucujemo da funkcija f moze da ima minimum u tackama 2k, k =
1, 2, 3, .... Uporedicemo brojeve f (2) , f (4) , f (6) , ....Najpre je
f (2) =

2

sin t
dt =
t

sin t
dt +
t

2

sin t
dt =
t


0

sin t
dt
t

sin t
dt
+t

a zatim
f (4) =

4
0

2

2

sin t
dt =
t
sin t
dt +
t

sin t
dt +
t

4

sin t
dt =
t

sin t
dt
2 + t

2

sin t
dt +
t

2
0

sin t
dt >
3 + t

2

sin t
dt.
t

Na isti nacin zakljucujemo da je f (6) > f (4) , itd. Dakle, min

x

f (2) =

2

0

sin t
t dt.

7.64. Dokazati da iz uslova

1
0

1+

1(1x)n
dx
x

sin t
dt
2 + t

n


k=1

1
k,

x sin t
t

dt =

sledi da je

 
 
 
1
1
n
1 n
(1)n1 n
++ =

++
.
2
n
1
2 2
n
n

Najpre smenom 1 x = t dati integral postaje

I=

1
0

1 tn
dt =
1t


1
1 n1
n1
n1



k
t dt =
tk dt =
0

k=0

k=0 0

k=0

1
1
=
.
k+1
k
k=1

7.2. REENI ZADACI

217

S druge strane je

I =

1 1

n


n

k=0

(1)k xk

0 k=1

n  

n

k=1

k1

(1)

1 
n  
n
=
(1)k xk1
k

1
0

k1

n  

n (1)k1
k=1

Uporedjujuci desne strane dobijenih jednakosti imamo dokaz da je

 
 
 
1
1
n
1 n
(1)n1 n
1+ ++ =

++
.
2
n
1
2 2
n
n
7.65 Odrediti broj ekstremuma funkcije x ex a3 x3 , za razne vrednosti
realnog parametra a.
Neka je f (x) = ex a3 x3 . Funkcija f je diferencijabilna za svako x R,
i zato su kandidati za apscise ekstremuma jedino nule prvog izvoda. Dalje
je
 x


x
2
2 e
f (x) = e ax = x
a .
x2
Da bismo odredili nule prvog izvoda analizirajmo funkcije:
g (x) =

ex
i h (x) = a
x2

i uporedimo ih. Najpre je


g () = 0+ , g 0 = +, g (+) = +.
x

Zatim je g (x) = e (x2)

, odakle sledi da g ima minimum za x = 2 i on
x3
e2
iznosi: g (2) = 4 . Sada uporeujuci funkcije g i h imamo diskusiju za broj
ekstremuma funkcije f :
1. a 0, f nema lokalnih ekstremuma;
2
2. 0 < a e4 , f ima jedan lokalni minimu;
2
3. e4 < a, f ima 2 lokalna minimuma i 1 lokalni maksimum.
Napomena. Neka student nacrta grak funkcije g i diskusiju proprati
crtezom.
7.66. Ako je f(x) = x2 cos 2x, koliko je f (10) (0)?

218

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

I na
cin. Prema Lajbnicovoj formuli
n  

n (nk) (k)
(n)
(u v) =
v
u
k
k=0

za n-ti izvod proizvoda, uzimajuci u = cos 2x, v = x2 , dobijamo

(n)
(cos 2x) x2
= (cos 2x)(n) x2 +n(cos 2x)(n1) 2x+n (n 1) (cos 2x)(n2) .

(n)
Korisceno je x2
= 0 za n > 2. Stavljajuci n = 10, x = 0 i koristeci



cinjenicu da je (cos 2x)(n) = 2n cos 2x + n 2 sledi


f (10) (0) = 10 (10 1) 2102 cos 2 0 + (10 2)
= 23040.
2
II na
cin. Polazeci od dva razlaganja

f (0)
f (0) 2
f (10) (0) n
x+
x ++
x + i
1!  2!
10!

2
4
6
8
(2x)
(2x)
(2x)
(2x)
f (x) = x2 cos 2x = x2 1
+

+

2!
4!
6!
8!

f (x) = f (0) +

i izjednacavajuci koecijente uz x10 sledi

f (10) (0)
28
= , tj. f (10) (0) = 10 9 28 = 45 512 = 23040.
10!
8!
7.67. Ako je f (x) =
Najpre je

2x+1
2x+2 ,

f (x) =

naci f (n) (1), n N.

2x + 2 1
1
= 1 (x + 1)1
2x + 2
2

a onda prema formuli

((x + a) )(n) = ( 1) ( n + 1) (x + a) n ,
za n-ti izvod funkcije x (x + a) ; a, R, uzimajuci a = 1, = 1,
sledi
1
(1) (1 1) (1 n + 1) (x + 1)1n
2
(1)n+1 n!
(1)n+1 n!
(x + 1)1n =
.
2
(x + 1)n+1

f (n) (x) = 0
=

7.2. REENI ZADACI

219

n+1

n!
Znaci, f (n) (1) = (1)
.
2n+1
7.68. Gde je greka u sledecim koracima zakljucivanja:



cos x
1
cos x
cos x
dx =
sin x + sin x 2 dx = 1 +
dx
sin x
sin x
sin x
sin x



cos x
cos x
cos x
dx = 3 +
dx = = n +
dx,
= 2+
sin x
sin x
sin x

tj. 0 = 1 = 2 = = n.

1
1
=
u,
cos
xdx
=
dx,
du
=

cos
xdx,
v
=
sin
x
.
2
sin x
sin x

je u zaklju
 cos xcku da je: 0 = 1 = 2 = = n tj. iz jednakosti
 Greka
x
dx
=
2
+
ci deniciju neo1 + cos
sin x
sin x dx ne sledi 1 = 2. Zaista, koriste
cos x
dreenog integrala imamo da je sin x dx skup svih diferencijabilnih funkcija
denisanih na svakom intervalu koji ne sadrzi tacke k, k = 0, 1, 2, ... i ciji
x
je izvod cos
sin x . Kako se svake dve funkcije tog skupa razlikuju za konstantu,
nije bitno da li se svakoj funkciji dodaje 1 ili 2.

Napimena. Neka student proba da rei x1 dx uzimajuci x1 = u, dx =
dv!

7.69. Koliko je dx
dx ?
Za d = 0, imamo
! 1


dx
1
dx
d ln (x) + C1 , x < 0
=
=
1
dx
d
x
d ln x + C2 , x > 0.
7.70. Poreati po velicini brojeve:

1
11
2 , 16 ,

i=

e sin x dx.

Poto integral ne mozemo da izracunamo koristeci Njutn-Lajbnicovu

formulu jer podintegralna funkcija nema elementarnu primitivnu funkciju,
posezemo njegovom ocenjivanju. Razmotrimo nejednakosti
1 x < ex < 1 x +

x2
, x > 0.
2

Neka student navedene nejednakosti dokaze. Zamenujuci x sa sin2 x dobijamo

2
sin4 x
1 sin2 x < e sin x < 1 sin2 x +
,
2
odakle integraljenjem na segmentu [0, ] sledi

0


1 sin2 x dx < <


 
sin4 x
2
1 sin x +
dx.
2
0

220

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Poto je

0


1 sin2 x dx =


0

1 cos 2x

dx = = i
2
2
2


 

sin4 x
1
11
(1 cos 2x)2 dx
2
1 sin x +
dx = +
=
2
2 2
4
16
0

to je 12 < < 11
16 < .
Napomena. Neka student obrazlozi sve detalje i neka za vezbu uporedi
 sin2 x
brojeve: 3
i

=
e
dx.
2
0

a)
b)

n


1
.
k 2 +n2
k=1
Dokazati da je an nc , gde je c konstanta
+

Ispitati konvergenciju reda:
(1)n an .
n=1

7.69. Dat je niz: an =

koju treba odrediti.

a) Najpre je
an
1
n

n

k=1

n
1
1
=

2
k 2 + n2
n
1+ k
k=1

n+

1

dx

= ,
1 + x2
4

to znaci da je c = 4 .
b) Kako je

an an+1
n


2n2 (2n2

2n + 1
1


2
2
2
2
2 (n + 1)2
k=1 (k + n ) k + (n + 1)
n (2n + 1)
1

> 0,
+ 2n + 1) 2 (n + 1)2

to je niz an opadajuci i onda red

+


(1)n an konvergira prema Lajbni-

n=1

covom kriterijumu, jer prema a) an 0, kad n +.

7.72. Neka funkcija f : R R ispunjava uslov:
f (x + a) =

1 + f (x)
1 f (x)

7.2. REENI ZADACI

221

za svako x R, gde je a > 0.

1. Dokazati da je f periodicna;
2. Dokazati da f ima bar jednu tacku prekida.
1. Redom nalazimo
1+
1 + f (x + a)
f (x + 2a) = f ((x + a) + a) =
=
1 f (x + a)
1
f (x + 3a) = f ((x + a) + 2a) =
f (x + 4a) = f ((x + a) + 3a) =

1+f (x)
1f (x)
1+f (x)
1f (x)

2
1
=
2f (x)
f (x)

1
f (x) 1
1
= 1+f (x) =
f (x + a)
f (x) + 1

f (x + a) 1
=
f (x + a) + 1

1f (x)
1+f (x)
1f (x)
1+f (x)
1f (x)

1
+1

2f (x)
= f (x) ,
2

tj. f je periodicna sa periodom T = 4a.

2. Poto je f (x) = 0 za svako x R i f (x + 2a) f (x) = 1, to je za
x = a : f (a) f (a) = 1. Ako je f neprekidna u svakoj tacki x R
onda prema Bolcano-Koijevoj teoremi postoji x0 [a, a] tako da je
f (x0 ) = 0. Kontradikcija!
7.73 Neka f, g C 1 [0, +[ , f (0) = g (0) , f (x) g (x) za sve x 0.
Dokazati da je f (x) g (x) za x 0. Ako f C 1 [0, 1] , f (0) = 0, 0 <
f (x) 1, onda je
2

x
0

f (t) dt f 2 (x) , x [0, 1] . Dokazati.

Iz uslova f (x) g (x) , x 0 integraljenjem na [0, x] za x > 0,

imamo
x
x

f (t) dt g (t) dt tj.

0

f (x) f (0) g (x) g (0) , odnosno f (x) g (x) .

Neka je zatim
F (x) = 2

x
0

f (t) dt f 2 (x) , x [0, 1]

pomocna funkcija. Za nju imamo da je diferencijabilna na [0, 1] i da je


F (x) = 2f (x) 2f (x) f (x) = 2f (x) 1 f (x) 0,

222

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

prema uslovu zadatka. Koristli smo da je funkcija f rastuca, tj. da je

f (x) > f (0) = 0, za x > 0, jer je f (x) > 0. Dakle, F je neopadajuca na
[0, 1] i zato je
F (x) F (0) = 0,
x
odnosno, 2 f (t) dt f 2 (x) , x [0, 1] .
0

7.74 Dokazati da je za |x| < 1 :

arccos x + arctan
=
2
2
1x

i na osnovu toga reenje integrala

I=

+

0

(x2

dx

x2 + 1

+ a2 )

zapisati u obliku f (arccos a) g (a) gde su f i g neke funkcije i 0 < a < 1.

Uzmimo funkciju
x
f (x) = arccos x + arctan
, |x| < 1.
1 x2

Imamo da je f diferencijabilna u svom domenu i

1 x2 x
1
1

f (x) =
+

2
1 x2
1 x2 1 + x 2

x
1x2

1x

1
1 x2
1 x2 + x2

=
+

1 x2 1 x2 + x2 (1 x2 ) 1 x2
1
1
=
+
0,
2
1x
1 x2

to znaci da je f (x) C za |x| < 1. Kako je f (0) = 2 to je dokaz navedene

jednakosti zavren.
Ako u datom integralu uvedemo smenu x = tan t, dobijamo

I =

2
0


0

dt
cos2
t
2
2
(a + tan t) 1 + tan2 t

cos tdt
=
a2 cos2 t + sin2 t


0

2
0

dt
cos2 t
(a2 + tan2 t)

1
cos t

cos tdt



=
a2 1 sin2 t + sin2 t

2

dt
(a2 + tan2 t) cos t


0

cos tdt
.
a2 + (1 a2 ) sin2 t

7.2. REENI ZADACI

223

Poslednji integral dalje reavamo smenom sin x = z i dobijamo

I =

1
0

1
dz
=
2
2
2
a + (1 a ) z
1 a2

1
0

dz
a2
1a2

+ z2

1

1 a2
z 1 a2 
=
arctan


a
a
0



2
1
1a

= g (a)
arctan
=
arctan
a
2
a 1 a2
1 a2
= g (a) arccos a = g (a) f (arccos a) ,
1

1 a2

gde je ocigledno: g (u) =

1
u 1u2

i f (u) = u. Koristili smo jednakost

arctan x + arctan

= sgnx
x
2

koja se dokazuje slicno jednakosti 

u prvom delu zadatka.
1
7.75 Data je funkcija f (x) = x (x + 2)e x .
a) Odrediti konstante a, b i c tako da je
 
c
1
f (x) = ax + b + + o
,
x
x
kad x ;
b) Ispitati tok i nacrtati grak funkcije f;
c) Da li je funkcija f ravnomerno neprekidna na [1, +[?
+

dx

7.76 Dat je niz integrala In =

, n 1.
xn x1
1

a) Izracunati In ;

b) Ispitati konvergenciju reda

+


n=1

In3 .

a) Uvodeci redom smene x 1 = t2 i t = tan y dati integral postaje

In =

+

1

2tdt
=
(1 + t2 )n t

+

1

2dt
=2
(1 + t2 )n

2
0

dy
cos2 y
1
cos2 y

Za poslednji integral prema zadatku 7.7 sledi

/
(2n3)!!
(2n2)!! , n > 1,
In =
, n = 1.

n = 2

2
0

cos2n2 ydy.

224

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

b) Ako n N, imamo
3
In+1
=

(2n 1)!!
(2n)!!

3

3
Prema Rabeovom kriterijumu stavljajuci an = In+1
sledi





an
(2n 1)!! (2n + 1)!! 3
n
1
= n
:
1
an+1
(2n)!!
(2n + 2)!!





3
1
2n + 2 3
1 =n
1+
1
= n
2n + 1
2n + 1

to znaci da red

+


n=1

3n
3n
n
+
+
2n + 1 (2n + 1)2 (2n + 1)3

n+

3
> 1,
2

In3 konvergira.

7.77 Dokazati jednakost:

arcsin

2x
= 2 arctan x, |x| 1.
1 + x2

7.78 Odrediti geometrijsko mesto prevojnih tacaka familije funkcija

fa (x) =

1
1
+
.
2 a + ln |x|

Svaki clan date familije je denisana i beskonacno diferencijabilna

funkcija za svako x R\ {ea } . Zato su kandidati za apscise prevojnih
1
1
tacaka jedino nule drugog izvoda. Iz fa (x) = (a+ln|x|)
2 x sledi
fa (x) =

1
2 (a + ln |x|)
1
1
2a + 1 + 2 ln |x|
+
2 =
.
2
2
2
x
(a + ln |x|)
(a + ln |x|) x
(a + ln |x|)2 x2
1+2a

U svojim nulama: e 2 drugi izvod fa menja znak, i zato u njima fa

ima prevojne tacke. Poto je


1+2a
3
fa e 2
=
2

to je prava y = 32 trazeno geometrijsko mesto prevojnih tacaka familije

funkcija x fa (x) .

7.2. REENI ZADACI

225

7.79. Neka je f neprekidna funkcija koja razmak [0, +[ preslikava u

njega samog. Ako je lim f (f (x)) = +, tada je i lim f (x) = +.
x+

x+

Dokazati.



Napomena: Ako 0
/ Df tada navedeno tvrenje nije tacno f (x) = x1 .

7.80 Data je funkcija f (x) = 3 x ln x.

a) Naci sup |f (x)| kao i f (0 + 0) = lim f (x) ;
x0+

x1

b) Ispitati ravnomernu neprekidnost funkcije f na ]0, +[ .

a) Funkcija je beskonacno diferencijabilna u svom domenu i
f (x) =
f (x) =

1
1 2
1
3 + ln x
x 3 ln x + x 3 =
, kao i
2
3
x
3x 3

1
x

1
\3

x 3 23 x

3x

(3 + ln x)

4
3

3 2 ln x
5

9x 3

Poto je f (x) < 0 za x 1 to je



sup f (x) =sup f (x) =max f (x) = f (1) = 1
x1

x1

x1

i na osnovu Lopitalovog pravila je f (0 + 0) = lim f (x) = 0.

x0+

b) Data funkcija je ravnomerno neprekidna na [0, 1] - prema Kantorovoj teoremi i na [1, +[ -jer tu ima ogranicen prvi izvod. Znaci
ravnomerno je neprekidna na skupu [0, +[ a odatle sledi da je ravnomerno
neprekidna i na njegovom podskupu ]0, +[ .
7.81 Odrediti a R za koje je funkcija
!
1
1ln|sin x| , x = k,
fa (x) =
a, x = k,

neprekidna i za tako naeno a ispitati diferencijabilnost funkcije u tackama

xk = k, k Z. Da li je funkcija f0 ravnomerno neprekidna na R?
Najpre vidimo da je funkcija periodicna sa osnovnim periodom T =
kao i da je parna. Poto je i f (x) = f ( x) to je dovoljno razmotriti
granicnu vrednost funkcije kad x 0+ . Imamo
1
1
lim
=
= 0,
+
1 ()
x0 1 ln |sin x|
odakle sledi da je funkcija neprekidna u tacki x = 0 a zbog periodicnosti
i parnosti neprekidna je i u svim tackama xk = k, ako je a = 0. Neka je
0 < x < . Onda je


1
cos x

fa (x) =
=
.
1 ln sin x
(1 ln sin x)2 sin x

226

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

Zatim je lim fa (x) = , jer je

x0+

lim (1 ln sin x)2 sin x

x0+

=
=

lim

x0+

(1 ln sin x)2
1
sin x

= lim

x0+

2 (1 ln sin x)
cos x
sin
2x

cos x
sin x

lim 2 (1 ln sin x) sin x = lim 2 sin x lim 2 sin x ln sin x = 0,

x0+

x0+

x0+

to znaci da funkcija u tackama k nije diferencijabilna. Funkcija f0 je

ravnomerno neprekidna na R jer je neprekidna i periodicna.
7.82 Neka je f (x) = |x|3 . Naci f (x) , f (x) za sve realne x i pokazati,
da f (3) (0) ne postoji.
Za datu funkciju je:
! 3
!
x ,x > 0
3x2 , x > 0

f (x) =
i
f
(x)
=
3
x , x < 0
3x2 , x < 0
!
!
6x, x > 0
6, x > 0

(3)
tj. f (x) =
i f (x) =
6x, x < 0
6, x < 0.
(3)

(3)

(3)
Sada je f+ (0) = 6 i f (0) = 6, to zna
postoji.
 ci da f (0) ne 
3
7.83 Odrediti a i b tako da je lim
1 x3 ax b = 0.

Kad x dobijamo


 

1
1
3
3
1 x ax b = x 1 3 + O
ax b
3x
x6
 
1
1
= (a 1) x b + 2 + O
.
3x
x5

Odatle sledi da mora biti a = 1, b = 0.

sin(ex 1)(esin x 1)
7.84 Naci lim
.
sin4 3x
x0

Podprogram Maple daje


1
5
sin (ex 1) = x + x2 x4 + O x5
2
24


1
1
esin x 1 = x + x2 x4 + O x5
2

8 
sin4 3x = 81x4 + O x6 .

sin(ex 1)(esin x 1)
sin4 3x
x0

Sada dobijamo lim

1
= 972
.

7.2. REENI ZADACI

227

Napomena. Neka student dobije navedene razvoje.

7.85 Neka je
! 2
x sin x1 , x = 0,
(x) =
0, x = 0,

i neka je funkcija f diferencijabilna u tacki x = 0. Dokazati da funkcija f

ima izvod u tacki x = 0 i da je taj izvod
nuli.
 jednak

7.86 Dokazati da je za svako x 0, 2

4
1
1
2 + 1 2.
x

sin2 x


k
7.87 Ako je y = cos3 x, onda je y(k) (x) 3 4+3 . Dokazati.
2
2
7.88 Naci povrinu dela elipse x4 + y9 = 1 koji se nalazi ispod parabole
9 2
y = 32
x .
7.89 Odrediti rastojanje svake od tacaka (0, 4) i (0, 6) od parabole y =
x2
10 .


7.90 Neka je f (x) = sin x+ sin33x + sin55x + sin77x . Pokazati da je f 9 = 12 .
1
7.91 Neka je In = xn cos 2 xdx (n 0) .
0

1. Naci vezu izmedju In i In2 ;

1
;
2. Pokazati da je 0 < In < n+1
+

3. Ispitati konvergenciju reda
In .
n=0

1. Parcijalnim integraljenjem sledi

 
 1 2n 1
2

In = x sin
xn1 sin
x 
x dx

2
0
0



2
1 2 (n 1)
2 2n
=

xn1 cos
x  +
In2

0
2 4n (n 1)
=

In2 .

2




2. Imamo da su funkcije x xn cos 2 x i x xn xn cos 2 x
neprekidne i nenegativne na [0, 1] i na primer u tacki x = 12 pozitivne i
onda je prema tacki 4. zadatka 6.2:
n

1 
 
1
0 < In i 0 <
xn xn cos
x dx =
In tj.
2
n+1
0

228

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

1
0 < In < n+1
.
3. Iz dobijene veze izmedju In i In2 i cinjenice da In 0, n +
(sledi iz 2) imamo

In2 =

In =
1 In 2 , n +
2n (n 1) 4n (n 1)
2n (n 1)
2
2n

tj. dati red konvergira.

7.92 Dokazati slede
 ce nejednakosti:

2x
a) sin x , x 0, 2 ;b) x > ln (1 + x) , x > 0; c) 1 + 2 ln x x2 , x >
0;
a eb
a
b
d) ex > 1 + ln (1 + x) , x R; e) eab
< e +e
2 , a = b;
1 x19 dx
1
1

, n N; g) 201
<
< 20
.
f ) 1+e1 n < 1 + 2n
3
3
2
1+x6
( n)
0
7.93 Naci sve vrednosti realnog parametra tako da je za sve pozitivne
xiy:
1
1 x
x
y+
.

y 1
a

7.94 Dokazati da je za a > b > 1 ispunjeno: ab > ba .

7.95 Dokazati da je sin n iracionalan broj za svaki prirodan broj n.
.
Na kraju navodimo zadatke sa nekih ispitnih rokova iz Analize I na
Matematickom fakultetu u Beogradu:
jun 1995



1. Ispitati funkciju f (x) = x 1 + 2 arctan x1 i skicirati njen grak
2. Ispitati konvergenciju reda
+

p (p + 1) (p + 2) (p + n 1)

n=1

n!

u zavisnosti od realnih parametara p i q.

4
3. Neka je niz (In )nN denisan sa tann xdx.
0

1
nq

a) Koristeci jednakost 1 + tan2 x = cos12 x , ili inace, naci vezu izmeu In

i In+2 .
b) Ispitati konvergenciju niza (In ) .
4. Neka je M metricki prostor, =
 A M, i neka je f : M A
neprekidna funkcija takva da je f (x) = x za svaki x A. Dokazati da je A
zatvoren skup.

7.2. REENI ZADACI

229

septembar 1995
1. Ispitati funkciju f (x) = x +
2. Ispitati konvergenciju reda

e
ln x2
+


n=1

i skicirati njen grak.



nn 1 u zavisnosti od realnog

parametra .


3. Izracunati |cos x| sin xdx, gde je E podskup intervala [0, 4] na
E

kom podintegralna funkcija ima smisla.

4 +y 4 +x2 +y 2 .
4. Neka je F : R2 R funkcija denisana sa F (x, y) = x

2
a) Dokazati da je skup A = (x, y) R : F (x, y) = 1 kompaktan

i
2
2
2
sadrzan u unutranjosti jedinicne kugle K = (x, y) R : x + y 1 .
b) Dokazati da je skup A homeomorfan
jedinicnom krugu

1
2
2
2
S = (x, y) R : x + y = 1 .
oktobar 1995
1. Ispitati funkciju f (x) = x + ln |x|1
i nacrtati njen grak.
x
+

2. Ispitati konvergenciju reda
(1)n n (ln (n + 1) ln n) u zavisnosti od realnog parametra .
1
n
3. Izracunati: In = x
0

x(1x)

n=1

dx, n N.

4. Neka je f : M1 M2 ravnomerno neprekidno preslikavanje metrickog

prostora M1 u metricki prostor M2 , i neka je (xn ) Koijev niz u M1 .
a) Dokazati da je (f (xn )) Koijev niz u M2 .
b) Ako je prostor M2 kompaktan, dokazati da niz (f (xn )) konvergira.
oktobar 1999
1. Dokazati da za t > 0 i 0 < < 1 vazi nejednakost
(1 + t) > 1 + t

(1 ) 2
t .
2

2. Ispitati funkciju f (x) = x arctan |x|+1

i nacrtati njen grak.
x
2

dx
3. Izracunati I = sin4 x+cos
4 x.
0


+

  1
1

4. Ispitati konvergenciju reda

n

ln
1
+
u zavisnosti
n
n
n=1

od realnog parametra .
novembar 1999

1. Data je funkcija f (x) = 3 3x |x|3 .
a) Predstaviti je u obliku f (x) = ax + b +
tom odrediti konstante a, b i c;

c
x

+o

1
x

kad x i pri

230

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

b) Ispitati njen tok i nacrtati grak;

c) Izracunati povrinu dela ravni ogranicenog pravama x = 0, x = 3 i

grakom funkcije f.
2
2. Ispitati invertibilnost funkcije f (x) = x2 x ln x u oblasti denisanosti i ispitati diferencijabilnost inverzne funkcije ukoliko postoji.
3. Ispitati konvergenciju reda
+


(1)

n=1


1

+
++
.
n3 + 1
n3 + 2
n3 + n
1

jun 1996
|x|
i skicirati njen grak.
1. Ispitati funkciju f (x) = arcsin x2
2. Neka je f : [a, b] R neprekidna funkcija i (an ) niz tacaka segmenta
+
 1
[a, b] . Dokazati da postoji x [a, b] tako da je f (x) =
2n f (an ) .
n=1

3. Izracunati povrinu ogranicenu grakom funkcije f (x) = ex |sin x| i

pravom y = 0 za x 0.


+

  1
1

4. Ispitati konvergenciju reda

n

ln
1
+
u zavisnosti
n
n
n=1

od realnog parametra .
septembar 1996
1. Nizovi (xn ) i (yn ) su denisani sa
xn+1 =

xn + yn
2xn yn
, yn+1 =
, n N,
2
xn + yn

gde su x1 i y1 dati realni brojevi takvi da je x1 > y1 > 0. Ispitati konvergenciju nizova (xn ) i (yn ) i u slucaju da konvergiraju odrediti njihove granicne
vrednosti.
2. Za razne vrednosti realnog parametra a ispitati funkciju f (x) = xa
x .
e xa
a
a
3. Dokazati da je f (x) dx = (f (x) + f (x)) dx za svaku neprekidnu
a

funkciju f : [a, a] R. Izracunati zatim

2

R.

2x7 + 3x6 10x5 7x3 12x2 + x + 1

dx.
x2 + 2

4. Neka je f (x) = cos x, x R.

a) Dokazati da funkcija f : R R nije kontrakcija metrickog prostora

7.2. REENI ZADACI

231

b) Dokazati da njena restrikcija na [1, 1] jeste kontrakcija segmenta

[1, 1] .
april 2000
1. Ispitati funkciju i nacrtati grak, ako je
/
x 1
e |x| , x = 0
f (x) =
0, x = 0.
2. Ispitati konvergenciju reda

+


n=1

1
n


sin n cos n + n1 u zavisnosti od

realnog parametra .
3. Ispitati za koje a R konvergira nesvojstveni integral
1

ex (x 1) + a
dx
x2

i za takve a izracunati vrednost integrala.

4. Ako f C 2 [0, 1] , dokazati
a)
1
1
2x 1
f (0) + f (1)
f (x) dx =

f (x) dx;
2
2
0

b) Postoji ]0, 1[ tako da je

1

f (x) dx =

f (0) + f (1) f ()

.
2
12

jun 2000
1. Ispitati konvergenciju reda

+


n=1

an xn gde je a1 = 2, a2 = 5

i an an+2 a2n+1 = an+1 an+2 za n = 1, 2, ....; , x R.

2|x|
2. Ispitati funkciju f (x) = arctan x + 1+x
2 i nacrtati njen grak.

3. Izracunati

3
0

xdx
.
cos4 x

4. a) Ako su sve nule polinoma p : R R realne, onda su realne i sve

nule svih njegovih izvoda. Dokazati!
b) Da li su sva reenja jednacine
x5 + a4 x4 + a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0

232

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

gde je 5a3 2a24 > 0 realna?

oktobar 2000

1. Dat je niz a0 = a > 0, an+1 = a2n + a2
n realnih brojeva.
+
4
 n
a) Naci lim ann ; b) Ispitati konvergenciju reda
an x za x, R.
n+
n=1


 1
1
2. Ispitati funkciju f (x) = x + 2x
e 3x i nacrtati njen grak.
9

3. Izracunati I =

4
0

dx
|sin x|+|cos x| .

na

4. Odrediti sve neprekidne funkcije f : [0, +[ [0, +[ koje ispunjavaju uslov f (x) f (x) = 12 za x 0, x = 1.
novembar 2000
1. Neka je a1 = a > 1, an+1 = an + ln an (n 1) . Dokazati da je
a) an a
n2 za n
 1;
b) an = o n ln2 n , n +;
+
 1
c) ipitati konvergenciju reda
an .
2. Ispitati funkciju f (x) =
3. Izracunati I =

5
6

n=1
x

ex 1

, x = 0 i f (0) = 1 i nacrtati njen grak.

|sin x|+2|cos x|
|cos x|+2|sin x| dx.

4. Koliko nula ima funkcija f (x) =

n


k=1

decembar 2000

1
xak

1. Odrediti x R za koje konvergira red

2

ako je a1 < a2 < ... < an ?

+


an xn , gde je a0 > 0 i

n=1

an+1 = eaann1 .
2. Ispitati funkciju f (x) = 2 log |ex 1| log |ex 2| i nacrtati njen
grak.
a
3. Izracunati I = 2a2xdx
za a R.
+axx2
0

4. Neka je f : [0, 1] R dva puta diferencijabilna funkcija i |f (x)| 1

1
za 0 < x < 1. Dokazati da postoje a, b R tako da je |f (x) ax b| 16
za sve x [0, 1] .
april 2001
1. Neka f C [0, 1] D ]0, 1[ i neka je f (0) = 0 i |f (x)| |f (x)| za
svako x ]0, 1[ .
a) Dokazati da postoji konstanta M R tako da je |f (x)| M x2 za
svako x [0, 1] .
b) Dokazati da je f (x) = 0 na [0, 1] .

7.2. REENI ZADACI

233

 1

2. Ispitati funkciju f (x) = |x| e x 2 i nacrtati njen grak.
+
 ln xdx

.
3. Izracunati I =
x2 1+x2
1

4. Ispitati konvergenciju reda

+


n=1

jun 2001.
1. Neka je x0 = a > 0 i xn+1 =
+

xn .
niza xn i reda

ln(1+2n )
n

xn
1+xn ,

u zavisnosti od R.

za n 0. Ispitati konvegrenciju

n=1

2. Neka f C [0, 1] D ]0, 1[ i neka je f (a) = f (b) . Dokazati da za

n

svako n N postoje tacke c1 , c2 , ..., cn ]a, b[ , takve da je
f (ck ) = 0.
k=1

3. Ispitati funkciju f (x) = x arctan x+1

x1 i nacrtati njen grak.
4. Dokazati da je
cos
2x
0

sin
2x

arccos tdt +
arcsin tdt = C,
0



za svako x 0, 2 , gde je C konstanta koju treba odrediti.
septembar 2001
1. Data je funkcija f (x) = ln(1+x)
ako je x = 0 i f (0) = 1. Dokazati
x
da je funkcija f neprekidno diferencijabilna, ispitati njenu konveksnost i
konkavnost i nacrtati njen grak.
2. Odrediti konstante a, b i c tako da za niz (xn ) zadat rekurentno:
x0 = 5, xn+1 = xn sin4 xn , vazi xn a + bnc kad n +.
2
3. Odrediti konstante , , i tako da izraz 1+x+x
najbolje aproksimira
1+x+x2
funkciju x cos x u okolini nule.
1
4. Ako f C [0, +[ i f (x) A kad x +, naci lim
f (nx) dx.
5. Izracunati I =


0

n+ 0

1+cos x
dx.
(5+3 cos x)2

oktobar 2001



1. Ispitati funkciju f (x) = arctan x + x1 i nacrtati njen grak.
2. Ispitati konvergenciju niza (xn ) zadatog rekurentno: x0 = 0, xn+1 =
2xn +5
xn +3 .
3. U zvisnosti od parametara , R ispitati konvergenciju reda
+


( n n 1) sin n1 .

n=1

234

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

4. Izracunati I =


0

5. Neka f

x sin x
dx.
1+cos4 x

C 1 (R)

i neka je f (x) =

x
0

f (t) dt, x R. Dokazati da je

f (x) = 0, x R.
januar 2002
1. Ispitati konvergenciju niza zadatog rekurentno
x0 = 1, xn+1 =


1 + x2n 1, n 1.

2. Neka f C 1 [a, b] , tako da je f (a) < f (a) i f (b) > f (b) . Dokazati
da postoji c [a, b] takvo da je f (c) = f (c) .
1
3. Neprekidno dodenisati u nuli funkciju f (x) = x1 + ln(1x)
i naci

f (0) .



4. Ispitati funkciju f (x) = x + (x + 1) ln 1 x1 i nacrtati njen grak.
1 arctan x
5. Izracunati I = xe
dx.
(1+x2 )2
0

februar 2002.

1. Izracunati lim n

2. Ispitati
3. Ispitati

n e+1

n e1 2n .
n+
ravnomerno neprekidna na
da li je f (x) = sin ln(1+x)
x

3
2
funkciju f (x) = 6x x3 i nacrtati njen grak.

4. Izracunati I =

2
1

dx

.
1+x+ 2xx2

april 2002.

1. Izracunati lim
n+

]0, +[ .

n x+
ny n
,x
2

> 0, y > 0.

2. Odrediti za koje a (0 < a = 1) se graci funkcija f (x) = ax i f 1 (x) =

loga x dodiruju.

2

x
3. Ispitati funkciju f (x) = 3 x+1
i nacrtati njen grak.
2

dx
4. Izracunati I = cos2 x+5
.
cos x+6
0

jun 2002
1. Dat je niz realnih brojeva: a0 > 0, an+1 =

an +ln(1+an )
,
2
+


an xn (x R) .
n=1
(x) = 3 x3 + 6x2 .

a) Izracunati lim an ; b) Ispitati konvergenciju reda

n+

2. Ispitati precizno tok i nacrtati grak funkcije f

+

dx
3. Izracunati
.
(x+1) 3 x
0

n = 0, 1, 2, ....

7.2. REENI ZADACI

235

4. Neka je f : ]0, +[ R neprekidno diferencijabilna, a > 0, i

1

f (x) x+1
za x > 0. Izracunati:
f (x)
;
x+ ln x

a) lim

jul 2002

1
x+2

b) lim n (f (n + a) f (n)) ; c) lim (f (ax) f (x)) .

n+

x+

1. Ispitati konvergenciju reda

+


n=1

an xn , gde je x, R, an > 0 i

 
an+1
n+
1
+o
, n +.
=
an
n+1
n2
2. Ispitati precizno tok i nacrtati grak funkcije f (x) = x ln
3. a) Dokazati da je

ln (cos x + sin x) dx =

1

b) Izracunati:

ln(1+x)
dx
1+x2


0

1
0

xarctan x
dx.
x2 (1+x2 )

ln

e
2

1
x


2 cos x dx.

4. Neka f C [0, 1] D ]0, 1[ i neka je f (0) =

f (1) = 0 i f (x) = 0 za

0 < x < 1. Odrediti skup (ln |f (x)|) : 0 < x < 1 .

septembar 2002

n


1. Neka je an =
2 n, n = 1, 2, ....
k
k=1
a) Izracunati lim n n (an+1 an ) ; b) Da li niz an konvergira? c)
n+

Odrediti realne x za koje konvergira red

+


an xn .

n=1

2. Ispitati precizno tok i nacrtati grak funkcije f (x) = x arctan x3 .

3. Izracunati:

1 arctan x

a) x2 dx
;
b)
dx, R.
1x2
x2 1x2
0

4. Neka f C [0, 1] D
 1]0, 1[ i neka
 je f (0) = f (1) = 0 i |f (x)| 1 za


0 < x < 1. Dokazati da je  f (x) dx < 14 .
0
oktobar 2002
2an
1. Dat je realan niz an : a0 > 0, an+1 = (n+2)a
, n = 0, 1, 2, ...
n +1
1
1
a) Dokazati da je n+ q an n za neko q > 0 i n = 1, 2, .....
n
+

b) Ispitati konvergenciju reda
an xn .
n=1

1
2. Ispitati precizno tok i nacrtati grak funkcije f (x) = x2 + 2xe x .
1
xx
3. Izracunati arcsin
dx.
x3
0

236

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

4. Neka f C [0, 1] D ]0, 1[ i neka je f (0) = f (1) = 0, 0 < < < 1

i f () f () = 1. Dokazati da je |f ()| = 2 za neko ]0, 1[ .
januar 2003
n1

 k+1
1. Dat je niz (an ) : a0 = 0 i an =
ln n za n N.
k 2 +1
k=0

a) Dokazati da je niz (an ) rastuci;

b) Izracunati lim n2 (an+1 an ) ;
n+

c) Dokazati da niz (an ) konvergira;

d) Odrediti sve realne x za koje konvergira red

+


n=1

a = lim an .
n+

(a an ) xn , gde je

2. Ispitati tok i nacrtati grak funkcije

!
1
x earctan x , x = 0
f (x) =
0, x = 0.
3. Izracunati

3
1

1 x + x2 2 xdx.
0

4. Neka f C [0, 1] D ]0, 1[ i neka je |f (x)| 1 za 0 < x < 1. Dokazati

1
da je |f (x) f (a)| dx 14 za neko a ]0, 1[ .
0

jun 2004 (II tok)

1. Ispitati tok i nacrtati grak funkcije f (x) =
2. Izracunati

1
0

|x|

2+e x

x
e +1
dx.
e2x +ex +1

3. U zavisnosti od R ispitati konvergenciju reda

+
 )

1+

n=1


1 n
n

*
e .

4. Neka je funkcija f neprekidna na [a, b] i diferencijabilna na ]a, b[ .

Dokazati da postoji c ]a, b[ takvo da je
f (b) f (a)
(f (b) + f (a) 1) = f (c) (2f (c) 1) .
ba

(a)
(Uputstvo5 : funkcija F (x) = f (b)f
(f (b) + f (a) 1) x f 2 (x) + f (x)
ba
zadovoljava Rolovu teoremu na [a, b]).
oktobar 2004 (IV tok)



1. Izracunati lim

x+

Primedba autora

x
(arctan t)2 dt
0

x2 +1

7.2. REENI ZADACI

237

+
 a
2. Odrediti sve a R i b R+ za koje red
n sin n1b ln n+1
n konvergira.
n=1

!

x 2 arctan x1 , x = 0
3. Neka je f (x) =
0, x = 0.
1) Ispitati da li je f neprekidna i diferencijabilna na R.
2) Ispitati tok i skicirati grak funkcije f.
+

dt
4. Izracunati
.
(t5 +t3 ) t2 1
1

5. Neka je f : R R takva da je f 1 ({y}) dvoclan za svako y R.

Dokazati da f nije neprekidna.
februar 2005 (IV tok)

2n
1. Neka je f (x) = lim
cos2n x + sin2n x. Ispitati neprekidnost i
x+

diferencijabilnost funkcije f. Skicirati grak funkcije f..

2. Odrediti sve a R za koje red
3. Izracunati

1
0

n dx
x(1x)

+


an konvergira, gde je an =

n


log2 k

k=1

n=1

na

za n N.

4. Neka su funkcije f (x) i g (x) ravnomerno neprekidne na A. Da li tada

i funkcije f (x)+g (x) , cf (x) , f (x) g (x) i f (x) sin x moraju biti ravnomerno
neprekidne na A, ako je
1) A = [a, b] , 2) A = [a, +[?
Odgovor obrazloziti.
Na kraju navodimo reenja dva izuzetno lepa zadatka sa nedavnog ispita
iz Analize I na Matematickom fakultetu u Beogradu.
1) Ako funkcija f ima neprekidan prvi izvod na [0, 1] i ako je f (0) =
f (1) = 0, onda je
1 

f (t) dt 2 |f (x)|
0

za svako x [0, 1] . Dokazati.

Neka je x [0, 1] ksiran broj. Imamo
 x
  1


 









2 |f (x)| = |f (x)| + |f (x)| =  f (t) dt +  f (t) dt

 

x

x
0

 
f (t) dt +

1
x

 
f (t) dt =

1
0

 
f (t) dt,

238

GLAVA 7. RAZNI ZADACI

to je i trebalo dokazati. Zbog datog uslova svi integrali u navedenim izrazima postoje.
2) Ako za neprekidno-diferencijabilnu funkciju f na [0, 1] vazi da je
1
f (x) dx = 0 i da je |f (x)| 3x za svako x [0, 1] onda je |f (1)| 1.
0

Dokazati.
Na [t, 1] , za 0 t 1 imamo

3

1 t2
2

1
t

f (x) dx


3

1 t2 , tj.
2



3

3

1 t2 f (1) f (t)
1 t2 .
2
2
Sada integraljenjem po t na [0, 1] dobijamo


1

1
1
t3 
3
t3 
t
f (1) f (t) dt
t
,
3 0
2
3 0
0

odnosno 1 f (1) 1 |f (1)| 1, jer je

zadatka.

1
0

f (t) dt = 0 po pretpostavci

Glava 8

Dodatak
Apsolutna vrednost realnog broja x denie se kao
!
x, x 0;
|x| = max {x, x} =
x, x < 0.

Tako je x2 = |x| . Apsolutna vrednost svakog realnog broja je dakle nenegativan broj.
Celobrojna vrednost realnog broja x u oznaci [x] , denie se kao
najveci ceo broj koji nije veci od x. Za svako realno x i odgovarajuce [x] je:
1 x < [x] x.
Ako je x realan broj onda se na jedinstven nacin zapisuje:
x = [x] + {x}
gde je [x] celobrojni a {x} razlomljeni deo broja x. Na primer = []+{} =
3 + 0, 14.
Faktorijeli: 0! = 1, n! = n (n 1) 3 2 1, n N. Zatim je:
(2n)!! = 2n (2n 2) 4 2 = 2n n!;
(2n + 1)!! = (2n + 1) (2n 1) 5 3 1
(2n + 1)!
(2n + 1)!
=
= n
.
(2n)!!
2 n!
Stirlingova formula: Kad n + :
 n n

n
n! 2n
tj. n! = 2nnn en+ 12n (0 < n < 1) .
e
239

240

GLAVA 8. DODATAK
Valisova formula:
+
 2n

2n
=

.
2 n=1 2n 1 2n + 1

Binomni koecijent:
 
n
n!
:=
, n N, k N0 , 0 k n,
k
k! (n k)!
i vazi:
 
n
n (n 1) (n k + 1)
: =
, n N, k n,
k
k!
 
 

     
 

n
n
n
n
n
n
n+1
=
= 1;
=
;
+
=
.
0
n
nk
k
k
k+1
k+1
Ako a R i k N onda je:
 
a
a (a 1) (a k + 1)
:=
.
k!
k
Binomna formula:
n  

n nk k
(a + b) =
a
b , a, b R, n N.
k
n

k=0

Neke sumacione formule:

n

k=1

n

k=1

n

k=1

n

k=1

n

k=1

k = 1+2++n =

n (n + 1)
.
2

n (n + 1) (2n + 1)
.
6
 n 2

n2 (n + 1)2
= 13 + 23 + + n3 =
k
=
.
4

k2 = 12 + 22 + + n2 =
k3

k=1

k4 = 14 + 24 + + n4 =
k5 = 15 + 25 + + n5 =


1
n (n + 1) (2n + 1) 3n2 + 3n 1 .
30



1 2
n (n + 1)2 2n2 + 2n 1 .
12

241
n

k=1

n

k=1

n

k=1

qk = q + q2 + + qn = q

1 qn
, q = 1.
1q

sin kx = sin x + sin 2x + + sin nx =

(n+1)x
sin nx
2 sin
2
, x = 2k.
sin x2

cos kx = cos x + cos 2x + + cos nx =

(n+1)x
sin nx
2 cos
2
, x = 2k.
sin x2

Osnovni trigonometrijski identiteti

sin2 x + cos2 x = 1;
sin x

tan x = cos
x ; x = 2 + k;
cos x
cot x = sin x ; x = k;
sec x = cos1 x ; x = 2 + k;
cos ecx = sin1 x ; x = k;
1

cos2 x = 1+tan
2 x ; x = 2 + k;
1
sin2 x = 1+cot
2 x ; x = k.
Adicione formule

sin (x y) = sin x cos y cos x sin y,

cos (x y) = cos x cos y sin x sin y,
tan xtan y

tan (x y) = 1tan
x tan y ; x, y = 2 + k; tan x tan y = 1,
x cot y1
cot (x y) = cot
cot xcot y ; x, y = k; cot x cot y = 0.
Dvostruki ugao

sin 2x = 2 sin x cos x,

cos 2x = cos2 x sin2 x,
2 tan x
tan 2x = 1tan
2 x ; tan x = 1,
cot 2x =

cot2 x1
2 cot x ;

cot x = 0.

Pretvaranje zbira i razlike u proizvod

xy
sin x + sin y = 2 sin x+y
2 cos 2 ,
xy
sin x sin y = 2 sin 2 cos x+y
2 ,
x+y
xy
cos x + cos y = 2 cos 2 cos 2 ,
xy
cos x cos y = 2 sin x+y
2 sin 2 .

242

GLAVA 8. DODATAK
Pretvaranje proizvoda u zbir i razliku
sin x sin y = 12 (cos (x y) cos (x + y)) ,
sin x cos y = 12 (sin (x + y) + sin (x y)) ,
cos x cos y = 12 (cos (x y) + cos (x + y)) .
Formule polovine ugla

x
sin2 x2 = 1cos
,
2
1+cos x
x
2
cos 2 = 2 ,
x
tan2 x2 = 1cos
1+cos x ; cos x = 1.

Osobine logaritma

loga xy = loga x + loga y; x, y, a > 0, a = 1.

loga xy = loga x loga y; x, y, a > 0, a = 1.
loga xb = b loga x; x, a > 0, a = 1, b R.
loga x = log1 a ; x, a > 0, a = 1, x = 1.
x

Sredine
Izrazi

x1 + x2 + +xn
, x1 , x2 , ..., xn R
n

G : = n x1 x2 xn , x1 , x2 , ..., xn R+ {0}
n
H : = 1
1
1 , x1 , x2 , ..., xn R\ {0} ,
x1 + x2 + + xn
A : =

predstavljaju, respektivno, aritmeti

cku, geometrijsku i harmonijsku
sredinu brojeva x1 , x2 , ..., xn . Za njih vaze sledece nejednakosti:
A G H,
ako x1 , x2 , ..., xn R+ . Jednakosti vaze samo u slucaju x1 = x2 = = xn .
Va
znije konstante

= 3, 1415926536; e = 2, 7182818285
1
= 0, 3183098862; = 0, 3678794412
e
= 9, 8696044011; e2 = 7, 3890560989

= 1, 7724538509; e = 1, 6487212707

243
1
= ln 10 = 2, 3025850930
M
1 radijan = 570 17 44, 806 ; arc10 = 0, 0174532925 radijana
Ojlerova konstanta : C = 0, 57721566490;
M = log10 e = 0, 4342944819;

Hiperboli
cke funkcije
hiperbolicki sinus :
hiperbolicki cosinus :
hiperbolicki tangens :
hiperbolicki kotangens :

ex ex
,
2
ex + ex
cosh x =
,
2
sinh x
,
tanh x =
cosh x
cosh x
coth x =
.
sinh x
sinh x =

Relacije izmeu hiperboli

ckih funkcija
cosh2 x sinh2 x = 1,
sinh (x y) = sinh x cosh y cosh x sinh y,
cosh (x y) = cosh x cosh y sinh x sinh y,
tanh x tanh y
,
tanh (x y) =
1 tanh x tanh y
(sinh x + cosh x)n = sinh nx + cosh nx, n N.
Grani
cne vrednosti i neprekidnost
Koijev niz: Niz xn je Koijev ako zadovoljava:
( > 0) (n0 N) (p N) (n N) (n > n0 |xn+p xn | < ) .
Teorema: Niz xn je konvergentan ako i samo ako je Koijev.
Bolcano-Koijeva teorema: Ako je f neprekidna funkcija na segmentu [a, b] i ako je f (a) f (b) < 0 tada postoji c ]a, b[ tako da je
f (c) = 0. Ako C pripada segmentu ciji su krajevi f (a) i f (b) onda postoji
c [a, b] tako da je f (c) = C.
Vajertrasove teoreme:
1. Neprekidna funkcija na segmentu [a, b] je ogranicena.
2. Neprekidna funkcija na segmentu [a, b] postize na njemu supremum i
inmum.

244

GLAVA 8. DODATAK

Kantorova teorema: Neprekidna funkcija na segmentu [a, b] je na

njemu i ravnomerno neprekidna.
Redovi:
Neophodan uslov: Ako red

+


n=1

+.

an konvergira, tada an 0, kad n

Osnovni kriterijumi:
an+1
n+ an

Dalamer: Ako je lim

= D < 1 onda red

+


an (an > 0) kon-

n=1

vergira. Ako je D > 1 red divergira. Za D = 1 kriterijum ne daje odgovor.

+


an (an > 0) konvergira.

Koi: Ako je lim n an = C < 1 onda red
n+

n=1

Ako je C > 1 red divergira. Za C = 1 kriterijum ne daje odgovor.



+

an
Rabe: Ako je lim n an+1
1 = R > 1 onda red
an (an > 0)
n+

n=1

konvergira. Ako je R < 1 red divergira. Za R = 1 kriterijum ne daje

odgovor.
+

Gaus: Neka je za red
an (an > 0) ispunjeno:
n=1

an

n
= + + 1+ ,
an+1
n n

gde su i konstante, > 0 i vazi |n | M. Tada red konvergira za > 1,

a divergira za < 1. Dalje, ako je = 1 i > 1, onda red konvergira, a za
= 1 i 1 divergira.
Koi-Makloren: Ako je funkcija f neprekidna, nenegativna i neras+

tuca za x 1, tada red
f (n) konvergira ili divergira istovremeno sa
nesvojstvenim integralom

n=1
+


f (x) dx.

Napomena. Mnogo iscrpnije o svim kriterijumima konvergencije redova

student moze da nae u [12].
Pravila diferenciranja:
c = 0; (c f (x)) = c (f (x)) ; (f (x) g (x)) = f (x) g (x) ;


f (x) f (x) g (x) f (x) g (x)

(f (x) g (x)) = f (x) g (x) + f (x) g (x) ;

=
.
g (x)
g2 (x)
(f g) (x) = f (g (x)) g (x) .

245
Lajbnicovo pravilo:
(n)

(f (x) g (x))

n  

n (nk)
=
f
(x) g (k) (x) .
k
k=0

Formule za nti izvod nekih funkcija:

(ex )(n) = ex ; (x )(n) = ( 1) ( n + 1) x n ;
(n 1)!
(ln x)(n) = (1)n1
;
xn




(sin x)(n) = sin x + n
; (cos x)(n) = cos x + n
.
2
2

Teoreme diferencijalnog ra
cuna:

1. Darbuova teorema: Ako je f diferencijabilna funkcija na segmentu

[a, b] i ako je f (a) f (b) < 0, tada postoji c ]a, b[ tako da je f (c) = 0.
2. Fermaova lema: Ako f : E R, E R i ako je a unutranja tacka
skupa E u kojoj funkcija f postize lokalni ekstremum, onda je f (a) = 0
ako f (a) postoji.
3. Rolova teorema: Ako je f neprekidna funkcija na [a, b] , diferencijabilna u ]a, b[ i f (a) = f (b) , onda postoji c ]a, b[ tako da je f (c) = 0.
4. Lagran
zova teorema: Ako je f neprekidna funkcija na [a, b] , difer(a)
encijabilna u ]a, b[ , onda postoji c ]a, b[ tako da je f (c) = f (b)f
.
ba
5. Koijeva teorema: Ako su f i g neprekidne funkcije na [a, b] ,
diferencijabilne u ]a, b[ i g (x) = 0 na ]a, b[ , onda postoji c ]a, b[ tako da
(c)
(b)f (a)
je fg (c)
= fg(b)g(a)
.
6. Tejlorova formula: Ako je na segmentu sa krajevima a i x funkcija
f neprekidna zajedno sa svojih prvih n izvoda, a u unutranjim tackama
tog segmenta ima n + 1 izvod, onda je
f (x) = f (a)+

f (a)
f (a)
f (n) (a)
(x a)+
(x a)2 ++
(x a)n +rn (x; a) ,
1!
2!
n!
(n+1)

(a+(xa))
gde je rn (x; a) = f
(x a)n+1 , 0 < < 1. Ako je a = 0 onda
(n+1)!
se formula zove Maklorenova.
7. Lopitalovo pravilo: Neka su f i g diferencijabilne funkcije na
]a, b[ , a < b +, g (x) = 0 na ]a, b[ i neka

f (x)
A kad x a+ ( A +) .
g (x)
Onda u svakom od sledeca dva slucaja:

246

GLAVA 8. DODATAK

(f (x) 0) (g (x) 0) kad x a+ ili g (x) kad x a+

f (x)
A kad x a+ .
g (x)
Odgovarajuce tvrenje je tacno i kad x b .

Pravila integraljenja:


cf (x) dx = c f (x) dx, c = 0;



(f (x) g (x)) dx =
f (x) dx g (x) dx;



f (x) g (x) =
f (x) g (x) dx + f (x) g (x) dx.
Osnovne teoreme integralnog ra
cuna:

1. Ako je f integrabilna funkcija na [a, b] , onda je funkcija

F (x) =

x
a

f (t) dt, x [a, b]

neprekidna na [a, b] .
2. Ako je f neprekidna funkcija na [a, b] , onda je funkcija
F (x) =

x
a

f (t) dt, x [a, b]

diferencijabilna na [a, b] i F (x) = f (x) za svako x [a, b] .

3. Svaka neprekidna funkcija denisana na intervalu ]a, b[ ima primitivnu
funkciju- tj. neodreeni integral.
4. Njutn-Lajbnicova formula: Ako je f neprekidna funkcija na [a, b] ,
onda je
b
f (t) dt = F (b) F (a) = F (x)|ba ,
a

gde je F bilo koja primitivna funkcija za funkciju f na segmentu [a, b] .

5. Lebegova teorema: Funkcija f : [a, b] R je integrabilna na [a, b]
ako i samo ako je ogranicena i neprekidna skoro svuda na [a, b] .

Literatura
[1] D. Adnaevic, Z. Kadelburg, Matematicka Analiza I, Nauka, Beograd
1998.
[2] S. Banach, Diferencijalni i integralni racun, (na ruskom), Nauka,
Moskva 1972.
[3] E. Pap, . Takaci, A. Takaci, Analiza I za informaticare, Univerzitet
u Novom Sadu, Departmant za matematiku i informatiku, Novi Sad
2003.
[4] Lj. Gajic, S. Pilipovic, Zbirka zadataka iz Analize I-drugi deo, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za matematiku, Novi Sad 1998.
[5] I. I. Ljako i ostali, Zbirka zadataka iz matematicke analize-I deo (prevod sa ruskog), IBC98, Beograd 2002.
[6] M. Merkle, Matematicka Analiza, pregled teorije i zadaci; Beograd
1994.
[7] M. Mrevic, . Dugoija, Zbirka reenih zadataka iz matematicke analize I, Graevinska knjiga, Beograd 1978.
[8] O. Dankel, Izabrani zadaci iz casopisa:AMERICAN MATHEMATICAL MONTHLY, (na ruskom), Moskva, 1977.
[9] W. Rudin, Osnovi matematicke analize, (na ruskom), Moskva 1976.
[10] V. A. Sadovnici, A. S. Podkolzin, Zadaci studentskih olimpijada iz
matematike, (na ruskom), Moskva 1978.
[11] . Takaci, A. Takaci, Zbirka zadataka iz Analize I-prvi deo-peto izdanje,
Univerzitet u Novom Sadu, Institut za matematiku, Novi Sad 2000.
247

248

LITERATURA

[12] . Takaci, S. Radenovic, A. Takaci, Zbirka zadataka iz redova, Univerzitet u Kragujevcu, Institut za metematiku, Kragujevac, 2000.
[13] P. M. Milicic, M. P. Ucumlic, Zbirka zadataka iz vie matematike I,
Naucna knjiga, Beograd 1988.
[14] P. M. Milicic, Matematicka analiza za srednjokolce (metodska zbirka
zadataka), Vedes, Beograd 1996.