1.

Egzistencijalizam je filozofski pravac koji u sredite svog interesovanja

stavlja oveka I njegovu egzistenciju (postojanje).
Egzistencijalisti ljudsku egzistenciju smatraju specifinom I razlikuju od
egzistencije drugih stvari po tome to se jedino ovek svesno odnosi
prema svom postojanju.
Zbog toga ovek I ostale stvari ne mogu biti predmet saznanja na isti
nain, niti se ljudka priroda ne moe nauno I racionalno potpuno razumeti
I objasniti.
To je jedno optefilozofsko shvatanje o oveku koje ukljuuje 2
karakteristike:
1. Problem individualne ljudske egzistencije
2. Anticipiranje individualistikog stave I indeterminizma u odnosu na
ljudsku prirodu I volju (reakcija na do tada dominantnu filozofiju
nemakog idealizma, koja pretpostavlja da je itava stvarnost
odreena nekom sutinom olienom u apsolutnom duhu)
Uzroci nastanka I razvoja ovog pravca su drutvene prilike I odnosi na
poetku 20. veka, koje su obeleila dravna previranja, rat i razaranja.
Javlja se potreba da se poljuljani temelji ljudske egzistencije stave u centar
interesovanja.
Kokovi pominje dvojicu predstavnika egzistencijalizma Jaspersa i Sartra,
I kroz njihove filozofske koncepcije daje pregled onovnih ideja koje se
vezuju za egzistencijalitiko shvatanje vaspitanja I obrazovanja.
2. Opte postavke ovih autora:
Sartr smatra da je ovek izvorno slobodan, jer nema nieg pre pojedinca
(odn. njegovog samog postojanja) to bi se moglo proglasiti ljudskom
sutinom.
ovek je slobodan da dela po sopstvenom nahoenju, bez ikakvih optih
vrednosti na koje se moe pozivati. U tome se sastoji sva teina slobode
jednom baen u svet ovek je odgovoran za sve to ini.
Opta egzistencijalistika postavka je da egzistencija prethodi esenciji
odnosno umesto toga da se pretpostavlja nekakva sutina, polazi se od
izvornog iskustva egzitencije
(ovek egzistira u mogunosti i potoji samo u onome to ini, u trenucima
svoje akcije, kad sam sebe potvruje I gradi, i kao takav nikada nije
dovren.)

Neograniena mo subjektiviteta da sam sebe izgrauje.

Indeterminizam ne postoji sutina koja odreuje ovekovu linost, ve
samo bezbroj mogunosti.

Jaspers
Egzistenciju izjednaava sa stvarnou.
Sve to je sutinski stvarno za mene je samo po tome stvarno to sam ja
ja sam po sebi
(nita ne prethodi ljudskoj egzistenciji, ono to je za mene stvarno jeste da
postojim i u tome je sva sutina)
Uzroke porekla egzistencijalizma nalazi u drutvenom kontekstu koji je
nastao sa promenom ka mainizaciji, omasovljenju, univerzalne
zamenjivosti, itd.
U ovakvoj situaciji, ljudi gube svoju linost i postaju deo mase.
Zbog toga se javlja potreba za samorazumevanjem i traganjem za smislom
i preispitivanjem krize postojanja.

3. Egzistencijalistika koncepcija vaspitanja i obrazovanja

U osnovi egzitencijalizma: pozivanje na individualnu sutinu oveka kao
izvoru svih mogunosti i sposobnosti (saznanje, stvaralatvo...)
Indeterminizam: negira se mogunost potinjavanja ljudskog ponaanja
bilo kakvim determinizmima i zakonitostima (ovek nema drugog
zakonodavca osim sebe samog).
U tom smislu, egzistencijalistika koncepcija vaspitanje i obrazovanje
posmatra kao proces samorazvitka i samovaspitanja.
Funkcija vaspitanja i obrazovanja: da naui i orijentie oveka prema
odreenom izboru postupaka i reenja koja mu omoguuju da realizuje
svoje sutinske snage.
Nesumnjivo je to da samostalnost igra znaajnu ulogu u izboru obrazaca
ponaanja i miljenja, ali egzistencijalisti zanemaruju socijalne faktore koji
u mnogome utiu na formiranje ovekove linoti i na njegove odluke (npr.
Pripadnost odreenoj drzavi, drutvenoj grupi, klasi, potkulturi...)

4. Tri osnovne ideje egzitencijalizma koje su relevantne za obrazovanje i

vaspitanje:
SLOBODA IZBORA - Slobodan ovek sve svoje akcije temelji na sopstvenim
snagama, bira i samostalno formira sve svoje postupke i ocene. Svaki
izbor (pa makar i ista pasivnost) predstavlja angaman, ovek svojim
angaovanjem kreira crte svog postojanja.
Masovna kola degradira linost zato to dovodi do ablonizacije, ljudi
lie jedni na druge, postaju klonovi. Egzitencijalisti insistiraju na
individualnosti i neponovljivosti svakog oveka.
Akcenat je na kreativnosti i stvaralatvu, umesto prosenosti i jednolikosti.
Nije sposobna da razvija vie vrednosti: intelekt i ljubav
Humanistike nauke omoguavaju ispoljavanje stvaralakih snaga i analizu
svojstava kao to su ljubav, strast, tragedija, itd. (estetiki plan na utrb
naunog).
itava njihova teorija je opta kritika sveta u kome su racionalnost,
materijalni interesi, korist preuzeli primat nad duhovnim i estetskim
vrednostima.
2. IDEJA CELINE
Obrazovanje daje pojedincu znanje o celini (kao obrazovanje na osnovu
kog se ivi, radi, dela): Ukoliko je supstanca celine nesumnjivo prisutna,
vaspitanje ima po sebi razumljiv sadraj; ako je dovedena u pitanje,
vaspitanje postaje nesigurno i rascepkano.
2. SLOBODA DIJALOGA
Dijalog razvija slobodu miljenja i skepsu. U toku dijaloga, vaspita ne sme
nastupati kao nedodirljivi autoritet, ve kao ravnopravni partner u diskusiji.