Novembar, 2015.

UNIVERZITET U BEOGRADU
FILOZOFSKI FAKULTET
Odeljenje za arheologiju

Dolmeni u Bugarskoj

Seminarski rad iz predmeta:

Megaliti u praistoriji Evrope

Mentor:
Marija dr Ljutina

Student:
Miljevi Maja Ar 13/29
1

Sadraj:
1. Uvod

2. Geografsko odreenje

3. Megaliti

4. Istorijski pregled i istorijat istraivanja

4.1. Poeci istraivanja

5. Dolmeni

6. Dolmeni u Bugarskoj

10

6.1. Orijentacija dolmena

12

7. Ostali megalitski spomenici Bugarske

13

8. Zakljuak

14

9. Bibliografija

15

10. Ilustracije

16

1. Uvod
Prouavanje praistorijskih fenomena stvorenih ljudskom rukom, uvek je plenio panjom
radoznalih, kako tamonjih starosedelaca, svetskih putnika, tako najvie i samih istraivaa.
Postojala su opte rairena miljenja, a koje su i danas ostala meu pseudoistraivaima, da ove
velepne kamene strukture nisu mogli izgraditi ljudi.
Tema ovog rada se upravo odnosi na kamene strukture koje su izgradili praistorijski ljudi,
ne tako daleko u prolost. Njihova izgradnja, kako vremenska razlika, tako i strukturna, zavisi od
geografske oblasti, kao i dostupnosti samog materijala koji je bio neophodan za samu izgradnju.
Ovde u obuhvatiti Bugarsku, koja je bogata megalitima. Posebno, iji naziv nosi ime iz
starog Bretonskog jezika taol maen kameni sto(Glyn 1980:78). To se odnosi na dolmene,
dinovske kamene stolove kojih ima, skoro na svakom kontinentu. Naravno, Bugarska nije
ograniena samo na taj jedan tip megalita, ve na vie njih, kojih isto ima skoro na svakom
kontinentu. Njeni megaliti su poznijih datuma, ija su nosioci tadanje kulture bili Traani, a
oblast kojom su oni vladali, nosila je naziv Trakija. Dolmeni su znaajani za hronologiju, za
drutvenu stratifikaciju, religiju itd., jer su u njima bili pronalaeni artefakti, koji su jednim
delom upotpunili nae znanje. Znaajne su jer u njima sahranjivani pripadnici Trake
aristokratije, koji nam daju na uvid stratifikaciju drutva kao i njihove organizacije.

2. Geografsko odreenje1
Bugarska se nalazi na jugoistoku Evrope u samom srcu Balkanskog poluostrva (sl.1),
time zauzimajui teritoriju sa povrinom od 110 000 km2. Nalazi se na zapadnoj obali Crnog
mora, okruena Rumunijom na severu, Grkom i Turskom na jugu i Makedonijom i Srbijom na
zapadu. Bezobzira na njenu veliinu, ima topografiju razliitih karakteristika, koji se mogu
podeliti na ravnice, platoe, brda, planine, klisure, duboke rene doline...
Za ovu temu, karakteristine su tri planine Stranda, Sakar i istoni Rodopi. Razlog tome
jeste dostupnost stena koje su sluile za izgradnju dolmena. Sakar planina se nalazi u istonom
delu Bugarske, Stranda se prostire i u evropskom delu Turske, dok Rodopi zauzimaju juni deo
Bugarske, time obuhvatajui i severni deo Grke.
Sastoji se od etiri geoloko-morfolokih podruja. Severni deo izmeu Dunava i Stare
planine zauzima Dunavska ploa, graena od paleozoiskih, krednih i neogenih naslaga
pokrivenih praporom. Prua se izmeu reke Timoka i Crnoga mora. Pritoke Dunava (Timok, Iskr
i Jantra) dele je na zapadni nizijski i na srednji i istoni, preteno humovito breuljkasti deo
(Ludogorje, Dobruda). Juno od Dunavske ploe prua se oko 555 km duga Stara planina s
vrhovima: Botev (2376 m), Triglav (2267 m), Veen (2198 m) i dr. Gorje je graeno od
kristalnih kriljaca, granita i paleozoiskih naslaga. Reke Iskr i Luda Kamija duboko su usekle
svoje doline u Staru planinu. Srednju Bugarsku obuhvata prelazno planinsko kotlinsko podruje.
Planinski masivi i lanci Vitoa (erni vrh, 2290 m), Sredna gora (Bogdan, 1604 m), Srnena gora
(Morozov, 1236 m), Sakar i Stranda (Istranca) zatvaraju Podbalkansku, Sofijsku, Samokovsku
kotlinu i druge kotline te Gornjotrakijsku i Bugarsku niziju. Juni deo Bugarske zauzimaju
Rodopi (Goljama Sjutkja, 2186 m; Goljam Perelik, 2191 m) s masivima Rila (Musala, 2925 m,
ujedno najvii vrh Balkanskoga poluostrva) i Pirin (Vihren, 2915 m) te osogovsko-belasika
grupa (Rujen, 2252 m, Radomir, 2029 m), koja samo delimino pripada Bugarskoj.
Severozapadna Bugarska ima umerenu kontinentalnu klimu, severoistonu stepsku, a Stara
planina i Rodopi planinsku. Renim dolinama na jugu prodire sredozemna klima.
U podunavskom delu pretee stepska vegetacija, u podruju reka egejskoga sliva
mediteranska, a u severozapadnom delu srednjoevropska. Pristranci planina obrasli su umom,
koja na visini od 2600 m prelazi u livade i panjake; itarice uspevaju do 1200 m.

O geografskom poloaju je preuzeto sa internet stranica, vie u bibliografskim jedinicama.

3. Megaliti
Ove kamene strukture koje su gradili ljudi, a ne dinovi, esto su bile ispitivane, uklapane
u razne teorije. Danas se o megalitima dosta zna i sa sigurnou se o njima moe govoriti, kako o
njihovom poreklu, tako i o nameni.( Milovanovi 1988:11 )
Kult kamena i magijska privlanost su se odrazili i dalje u kasnijim epohama i nali su
svoje mesto u legendama i narodnim verovanjima. Ne treba ni zaboraviti da su megaliti nastali
kao rezultat odreenih geometrijskih i astronomskih saznanja. Postoji opte raireno miljenje da
su ovi spomenici sagraeni u astronomske svrhe astroarheologija. Tako da se polazi od osnovne
definicije i znaenja rei megalit. To je kamena struktura koju su gradili ljudi, a koje mogu biti
kameni blokovi ili kamene ploe ili manji kameni komadi, iji su elementi slagani i uklapavani
bez upotrebe maltera ili bilo kog drugog vezivnog materijala i da su ti kameni bili minimalno
obraivani (Milovanovi 1988:11; Tomovi 1983:11).
Prvi spomeni megalita:
1849. knjiga Cyclops Christianus- Algernona Herberta (britanski antikvar) sadrala je
re megalit (iz gr.rei megas-veliki i lithos-kamen)
1872. knjiga Rude Stone Monuments in All Countries- Dejmsa Fergusona, sadrala je
re megaliti
1912. knjiga Rough Stone Monuments- T. E. Pita
Radovi ovih pionira su ustanovili odgovarajua prouavanja megalita. Mnogi su putovali,
kao sam Ferguson, kako po Evropi, ujedno i po Aziji, gde je nalazio na isto na megalite. Megaliti
su raireni irom sveta. Ne potiu svi iz istog perioda i kultura. Graeni na slian nain, od
slinog materijala. Ali postoji i razlika u terminima i fizikim karakteristikama izmeu
megalitske i kiklopske strukture. Na kiklopsku nailazimo u Junoj Americi, ali i na starom
kontinentu (citadel Mikenjana, kamene kule Sardinije) (Glyn 1980:78).

Podizanje megalitskih spomenika, kao odraz kolektivnih snaga zajednice i individualnih

sposobnosti graevinara, predstavlja visok domen tehnoloke svesti i umea. Dananja
verovanja, manje-vie su i ostala, da su ljudi u praistoriji zapravo bili neveti, da nisu znali da
barataju matematikim, astronomskim proraunima i da nisu imali veliko znanje za velike
poduhvate. Sve su to pogreno utemeljena miljenja, koje vremenom postaju mnogo jasnija. Mi
5

ne smemo nikako zanemariti fiziku snagu, sate i energije utroenog rada ovih izvanrednih
megalitskih arhitekta. (Tomovi 1983:11; Glyn 1980:90).

Megalitska struktura Evrope moe biti podeljena u etiri glavne kategorije (sl.2) :

Prva je menhir ili samostalni stojei kamen. Re potie iz velkog mae kamen i
hir dugaki. Oni su oblikovani kako bi predstavljali neko boanstvo, oveka i
datuju se u 3000 g.p n.e. Ima ih u junoj Francuskoj, severnoj Italiji, paniji i
Kanalskim ostrvima.
Druga kategorija megalita sastoji se iz grupe stojeih kamena. Postavljeni su u
redovima, u krug, elipsuNeki stoje samostalno, a neki okruuju humku.
(Britanija)
Trea kategorije, dvorana (odaja) za sahranjivanje, predstavlja najei oblik
evropskih kamenih spomenika (sl.4). Postoji oko 50. 000 ovih komora za
sahranjivanje. Neke se nalaze ispod humki, a drugi su slobodno stojei i mnoge
sadre (pokrov) krovove. Ima ih u paniji, Portugalu, Francuskoj, Britaniji, Irskoj,
Skandinaviji i severnoj Nemakoj.
etvrta i ograniena kategorija su megalitski hramovi. Nalaeni na Mediteranu,
Malti i Gozu. Hramovi na Malti ne sadre sahrane, kao ni tragove naseljavanja, ali
sadre mnoge kultne predmete, koje ukljuuju enska boanstva i kamene
dekoracije spirala i drugih oranamenta od pre 4 000 p.n.e. Spadaju u najraniji
primer megalitske strukture na Mediteranu. (Glyn 1980: 78-81).
Pored ove rairene podele, postoji i ona jednostavnija na monolite i polilite. Najstariji
potiu iz perioda neolita, preko halkolita, bronzanog, gvozdenog, antikog do rimskog perioda
(sever Afrike) (Nekhriozov 2005: 126).

4. Istorijski pregled i istorijat istraivanja megalita Bugarske

Veliki broj dolmena sagraen od strane Traana, pronalaen je u oblastima jugoistone
Bugarske, severne Grke i evropskog dela Turske. Na kraju treeg milenijuma bila je migracija
ljudi sa severozapada. Ovi ljudi su mogli biti kulturna meavina sa lokalnom populacijom kojom
mi nazivamo proto-Traanima u drugom milenijumu p.n.e. Ovi Traani su mogli biti spomenuti
kao alijas na Trojance u Homerovoj Ilijadi. Period izgradnje ovih dolmena se poklapa sa krajem
bronzanog doba i poetkom gvozdenog doba, od 1 200 do 500 p.n.e., kad moemo sa sigurnou
da priamo o trakim plemenima. Nemamo direktne pisane izvore, ve se moramo osloniti na
pisane izvore grkih istoriara, naroito Herodota. Koji je na kraju ovog perioda opisao Persijsku
kampanju i ljude na koje su naili u njihovim pohodima (Traane meu njima). Nakon
uspostavljanja Grkih kolonija na obalama Crnog mora i povlaenja Persijskih trupa, Odrijsko
kraljevstvo se pojavljuje kao pravo Trako kraljevstvo koji blisko sarauje sa Grkim svetom, sa
zajednikim blagotvornim uticajem. Do sredine prvog veka p.n.e., Trako kraljevstvo bilo je
pripijeno u Rimsko carstvo. Ekonomija Traana uglavnom se zasnivala na poljoprivredi u
dolinama reka i stoarstvu u planinama. Ujedno, rudarstvo bakrom, zlatom i srebrom je bilo od
jakog znaaja za Trako drutvo, naroito u planinama. Pored toga, postojale su zanatlije koji su
proizvodili proizvode koja su sada postala poznata remek dela. Mnogi od ovih proizvoda su deo
blaga koji su naeni u tumulima irom Bugarske. Poznati pogrebni obiaji i srodni artefakti nam
govore o drutvenoj raslojenosti, sa ratnikom aristokratijom koja je posedovala zemljita i krda
u planinama. Kralj je bio jedan od tih aristokrata. Ispod njega su bili seljaci, koji su imali
obavezu prema aristokratiji. Postoji i pretpostavka i o niem sloju drutva koji se sastoji od
zarobljenih sluga i pastira. Umetnost Traana moe biti podeljena u stilovima koji se nadovezuju
u dva perioda istorije. Prvi karakteriu jednostavne, geometrijski umetniki radovi sa
stilizovanim linijama. Dolmeni i grobnice uklesane u stenu su izgraene tokom ovog perioda.
Drugi period, u prvom milenijumu p.n.e., ukazuje na znaajne uticaje Grke i Persije, naroito
izraeno u arhitekturi (izgradnja lanih trezora i grobnica sa kupolama), skulpturi (grobnica u
Kazanluku) i zlatarstvu (blago iz Panaurita) (Cesar, et al. 2008: 170).

4.1. Poeci istraivanja

Poeci istraivanja kreu sa ekom braom Hermanom i Karelom korpilovom. Rezultati
istraivanja megalita su objavljena na bugarskom jeziku 1888. god., posebno za teritoriju Sakar
planine. Prvi opis megalita u istonom delu Rodopa, u blizini Harmalni, na desnoj obali reke
Marice, opisao je geolog Stefan Bonev 1896.g. Prvi pun pregled dolmena u Sakar planini dao je
1901.g., jo jedan geolog Georgi Bonev. Nakon 20 god. istraivanja Karel korpilov je 1925.g.
izdao pregled dolmena u Sakar i Stranda planini. Posle toga, sledeih 20 god.interesovanje za
megalite opada. Zatim poinje opet ivo da istrauju 40-tih i 50-tih godina 20.v. Vasil Milkov i
Ivan Velkov. Nova istraivanja megalita, koja su obuhvatala i starija, su poela 70-tih god. 20. v.
to je rezultiralo objavljivanjem 3 toma Megaliti Trakije ( 2010: 27, 28).
Prvi tom Megaliti Trakije I izaao je zahvaljujui istraivanjima Sakar i istonih Rodopa
1972-73 godine (23 dolmena je otkriveno), pod rukovodstvom Ivana Vendeikova. Zatim
intezivna istraivanja po celoj Bugarskoj su bila od 1974-1977 godine. U ekspedicijama Sakar,
Apolonia-Stranda, Crno more, Mesambria-Hemus su uestvovali Institut za trakijske
studije, arheoloki muzej Sozopol i Nesebar, a od 1977.g. i Nacionalni istorijski muzej. Prva
ekspedicija na Sakar planini bila je od strane Instituta za trakijske studije pri BAN i okrunog
istorijskog muzeja. Istraivanja koja su se zbila 1974. godine na Sakar planini i istonim
Rodopima su bila pod rukovodstvom Aleksandra Fola i Ivana Venedikova. Ovo je bila
ekspedicija Sakar i ona je bila usredsreena na dolmene i na druge tipove megalita u Hliabovu,
Sakarcu, Dripevu, Izvorevu i Bugarskoj polani, koja su usledila nekoliko godina potom (
1982: 173-175).
Intezivno istraivanje Stranda planine pod rukovodstvom Aleksandra Fola i Ivana
Venedikova u toku arheoloke ekspedicije Apolonia-Stranda, koja je trajala od 1974-77
godine ( 1982: 263-264).
Naravno, istraivanja se ovde nisu zavrila, u periodu od 2003-2008 g. bila je u toku
bugarsko-panska ekspedicija, kao i 2009.godine, kada je otkriveno 100 menhira u okolini
Pliska. Pored ovakvih ekspedicija, nastale su i tri ekspedicije u 2006, 2008 i 2010.g. kako bi se
bolje utvrdile orijentacije dolmena. Kao i ekspedicije megalitskih svetilita koje i danas traju
(Tsonev, Kolev 2013: 15-17; 2010: 29 ).

5. Dolmeni
Sama re dolmen potie iz bretonskog jezika (taol i maen) (Glyn 1980:78), koji se odnosi
na kamene grobnice u obliku dinovskih stolova. Kako su megalitske grobnice raznovrsne,
uobiajeni naziv dolmena ne odgovara pojedinim tipovima graevina, pa se ovaj naziv odnosi i
na druge tipove graevina, termini su galerija i grobnica sa hodnikom (Milovanovi 1988: 34).
Dolmeni i ciste su najjednostavnije grobnice. To su okrugle, etvrtaste ili poligonalne
prostorije od masivnih kamenih ploa ili megalitskih blokova. Tavanice mogu biti od masivnih
ploa (Britanska ostrva, Francuska, Danska i itd) ili u vidu lane kupole ( Iberijsko poluostrvo).
Retke su grobnice koje su cele suvozine ili ak sa drvenim krovom, na Iberijskom poluostrvu
ima takvih, naselje Los Miljares. Ukoliko su ovakve prostorije pokrivene zemljom ili lomljenim
kamenom, onda su to ciste, a slobodnostojei su dolmeni. Ne zna se uvek, da li su dolmeni bili
pokriveni zemljom, pa su da su zato sluili samo za individualno sahranjivanje, kao ciste. to
ovde nije sluaj, jer imamo i kolektivno sahranjivanje. Dolmeni su mogli biti okrueni
uspravnim kamenjem, koji nose naziv kromleh2. (Milovanovi 1988: 37, 39).
U dolmenima praktikovano je kolektivno sahranjivanje, to znai da su sluile za dui
period. Tela pokojnika su sukcesivno polagana na pod grobnice, a u nekim sluajevima skeleti
ranije sahranjivanih su pomereni u stranu, da bi se napravilo mesto za novog pokojnija. Ima i
indicija za sekundarno sahranjivanje tj. parcijalno. Pokojnici su bili izlagani pticama i insektima
i kada su oieni do kostiju, prenoeni su u grobnicu i to u celini ili u delovima. Ponekad su
grobnice i u kasnijim epohama koriene za sahranjivanje, kao to je sluaj sa nekim grobnicama
u Britaniji (West Kennet, Calis Wolt, Humberside) i u severnoj Evropi. U takvim se grobnicama
stavljaju novi prilozi, stari pomeraju u stranu ili meaju. Ovo je jedan od najzastupljenijih tipova
grobnica sa hodnikom. Postojanje hodnika, vodilo je do grobne komore, podrazumeva da je
grobnica uvek pristupana za sahranjivanje, jer je ulaz najee zatvaran kamenim ploama.
Meutim, u Irskoj je ulaz bio zazidan sloenim kamenjem. Grobnica sa hodnikom obino ima tri
elementa, centralnu komoru, hodnik i preko humku. Kod razvijenih tipova imamo i bone
komore (Francuska, Iberijsko poluostrvo) (Tomovi 1983: 22, 23; Milovanovi 1988: 39).

esto su humke oivene ovim kamenim prstenom, nije lokalna tradicija, sigurno doneeno sa strane (Tomovid
1983:11).

Izbor mesta za podizanje dolmena nije bio sluajan. Vodilo se rauna o tome da bude na
nekom istaknutom mestu, na nekom breuljku ili nekom drugom mestu koje dominira okolinom.
Verovatno su mnogi rituali uticali na svetenike, graditelje pri odreivanju mesta izgradnje, tu se
odnosi i na blizinu vode, naroito u bonzanom dobu. Voda nije bila znaajna iz praktinih
razloga transporta, ve i u izvoenju ceremonijalnih rituala. I pored svih razloga izgradnje, ne
smemo zaboraviti i postojanje blizinu mesta pogodnog materijala, kao i karakteristike samog
materijala (Milovanovi 1988: 95, 147).

6. Dolmeni u Bugarskoj
Vaan preduslov za izgradnju dolmena bila je dostupnost stena pogodnih za razdvajanje u
ploama. Trakijski dolmeni primarno su od granitnih ploa. Dolmena ima u Stranda planinama i
u evropskom delu Turske, istonim Rodopima i Sakara planini. Na Sakar planini ih ima oko
600, u Stranda vie od 100, isto tako i za Rodopi. Veina je unitena do poetka XX veka.
Uprkos geografskim razlikama, po mnogo emu su ovi dolmeni slini. Dimenzije odaja za
sahranjivanje dolmena su oko 2.80 x 2.40 m, i dostiu visinu i do 2 m, a graeni od grubo
oblikovanih kamenih ploa okolnih stena. Ponekad su gornji delovi dolmena iskrivljeni sa
unutranje strane, to dovodi do trapezoidno, unakrsno-bonog preseka odaje. Ovo ujedno
poboljava njihovu stabilnost i poboljava krovni pokriva. Predvorje dolmena je pokriveno
jednom velikom grubom ploom, ija teina dodatno stabilizuje gradnju. Ploe na krovovima su
uvek vee nego one koje pokrivaju odaje (komore). Obino nemaju dekorisan pod, veinom su to
izravnjani tereni. Orijentacija ulaza u dolmen je na jugu, jugoistoku ili jugozapadu, retko zapad
ili istok. Razlog izgradnje dolmene je razliit, ali glavni jeste komora za sahranjivanje. Uvek
predvorje predstoji glavnoj odaji, i pravougaonog ili trapezoidnog je oblik i uvek je ui i nii od
odaje za sahranjivanje. U nekim sluajevima, pored ulaza imamo vertikalne ploe, koje
obezbeuju laki ulaz (Sakartsi, Hlyabovo, Vaskovo, Kirovo, Evrenozovo). to se tie rasporeda
i izgradnje, P. Delev je podelio ove megalitske spomenike na usamljene, duple dolmene i na
dolmene-ciste ili preciznije dolmeni kao grobovi. Najee zabeleeni su usamljeni dolmeni.
Dupli su retki i predstavljaju dva usamljena dolmena, koje spaja zajedniki dugi zid. Cista
dolmeni se razlikuju od ostalih dolmena, zbog malih dimenzija i nepostojanja ulaza. Mnogi
istraivai meglitskih dolmena su prihvatili miljenja da su svi dolmeni i cista-dolmeni bili
pokriveni humkama. Fragmenti ljudskih kostiju, vie od jedne individue su pronalaeni u Sakara
10

i Stranda spomenicima. U pitanju je inhumacija i odavno je ustanovljeno da su sluili za grupne

sahrane. Oigledno su dolmeni imali funkciju porodinih grobnica gde su se generacije lokalnih
Trakih plemenskih aristokratija sahranjivale. Proueni spomenici su sadrali keramiku,
minue, fibule..., ali nikad oruje. Na osnovu datovanja pronaenih predmeta, ustanovljen je
period gvozdenog doba (od 12.v. do 6. veka p.n.e.), a najmlai potie sa kraja 4. veka odnosno sa
poetka 3.veka p.n.e (Nekhriozov 2015: 124-132; Tsonev, Kolev 2013: 5, 6).
Sakar planinu (sl.3) je iskopavao geolog Georgi Bonev 1901.g., zatim je nova
ekspedicija sprovedena od strane Ivana Venedikova i Aleksandra Fola (
, 1976, 1982). Ova oblast moe da se podeli na severnu i junu. U severnom delu
Sakara imamo velike i dobro ouvane dolmene, nalaze se severno od Sakarci, Hliabova i
Bugarske polane i ogranieni su vrhom Mangra. Jedan od dolmena je veliki dolmen Mangra, koji
ima dve komore, a glavna komora ima trapezoidan oblik. Boni zidovi se sastoje od dve ploe,
ugraene vertikalno jedna iznad druge. Ima nasip, u vidu humke i to je trenutno jedini Trakijski
dolmen koji je potpuno pod nasipom. Danas arheolozi iz muzeja u Plovdivu, prouavaju
dolmene samo u junom delu Sakara. Ovde ima lepih dolmena, ali su vie oteeni za razliku od
severnih. (Dripevo, Izvorvo), ( 2010: 75, 83).
U Sakarcima, braa korpil su opisala 6 dolmena, dok je Georgi Bonev opisao 74
dolmena. On je 1973.g. posetio 6 dolmena u oblastima Kapakliika, Kliftinova niva, eljov gnjov,
Bakalov kladenec. ( 2010: 84)
U Kiftinovoj nivi (sl.4) imamo humku obraslu drveem, koja ga ne pokriva ceog, to je
veliki dolmena sa jednom komorom koji ima dromos. Komora je bila duine oko 2 m, sa
prednjom irinom koja prelazi 2 m, dok zadnja je bila neto manja, a slinom visinom prolaza.
Dromos je bio duine oko 1. 10 m. Orijentisan sa juga na jugozapad. Unutra su pronaeni duga
jednospiralna bronzana fibula i frgmentovana keramika sa urezima i spiralama. Ovaj dolmen
pripada ranoj fazi XI/X-IX/VIII vek p.n.e. ( 1982: 173)
Hliabovo sadri veliki broj dolmena prekrivenih humkom. Ekspedicijom 1973.
Otkriveno je 7 dolmena, jedan od znaajnijih je Nljevi airi, nekih 1.5 km od Hliabova. Imao je
dve grobne odaje i jednu pridodatu na junoj strani, sa dromosom na zapad, koji je bio pokriven
humkom. U ovoj manjoj prostoriji otkrivena je sahrana inhumiranog pokojnika. Glavna komora
dugaka je 2. 30 m i visine do 1. 90 m, iroka oko 2 m, sa suenjem ka izlazu. Prednja komora
ima trapezoidni oblik, duine 1. 50 m, irina pozadi je 1. 50 m, a napred 1. 20 m, visine oko 0. 50
11

m. Dromos je duine 0. 90 m, a 1 m irine. Pronaeni su fragmenti keramike, dvospiralne

gvozdene fibule, aa sa visokom drkom, fragmentovana spiralna grivna sa brojnim namotajima
itd (sl.8), ( 1982: 177).
U istonim Rodopima dolmeni su manji i tanjih zidova. U Stranda planinama (sl.5) prva
sistematska iskopavanja vodio je Karel korpil 1925.godine. Arheoloka ekspedicija ApoloniaStranda bila je 1972-1973 godine, pod rukovodstvom Aleksandra Fola i Ivana Vendikova.
Znaajan broj dolmena je otkriven u regionu Zvezdec i Fakir. Jedan od najbolje ouvanih i
najveih dolmena je Kirovo. Sastoji se iz dve komore i dromosa, iji je ulaz flankiran sa dva
stuba. Glavna komora je duine oko 2. 30 m sa irinom od 1. 80 do 2 m i visinom od 1. 70 m.
Dok je prednja komora bila duine 1. 30 m, irine oko 1. 50 m i visine od 1. 65 m. Duina
dromosa je 1.6 m. Ovde isto imamo nalaze u vidu bronzanih fibula, keramike posude itd i taj
materijal pokriva ceo period gvozdenog doba ( 1982: 263, 264). ).
to se tie tipologije koju je uspostavio Dimitriv Peev, on dolmene deli u tri grupe:
1. dolmeni sa pljosnatim pokrivom i grubom ploom:
a) sa jednom komorom i b) sa dve komore
2. dolmeni sa obraenim ploama:
a) sa jednom komorom i kosim zidovima i ravnim krovom
b) sa jednom komorom i dvoslivnim krovom i c) sa dve komore i dvoslivnim krovom
3. a) dvojni dolmeni sa dve komore b) dolmeni-cista grobnice ( 1982: 270, 271).

6.1.Orijentacija dolmena
Novijia istraivanja bugarskog doktoranta 60 dolmena su bila iz arheo-astronomske
perspektive, kako bi njima utvrdio da li dolmeni prate astronomske fenomene (naroito izlazak i
zalazak sunca). To se ranije odnosilo i na afternoon hypotesis. Meutim, zakljuio je da su u
najveem broju sluaja orijentisani ka jugu, sa malim odstupanjima, na jugozapad ili jugoistok,
ali nikako nisu orijentisani na istok, odnosno zapad. I da ne postoje dolmeni koji su okrenuti ka
severu. Sakar planina predstavlja zanimljiv region kada se paljivije proui. U veini sluajeva
dolmeni gledaju ka vrhu breuljka ili planine, ija je orijentacija ka jugu. S toga je ideja
graditelja dolmena bila bazirana prema nekom potovanju vrha planine, pa ak i istaknutih stena.
Jo neto je uoeno, da dolmene koje privlae vrhovi, sadre veoma stara svetilita uklesana u
stenu (Tsonev, Kolev 2013: 19; Cesar, et al. 2008: 171).
12

7. Ostali megalitski spomenici Bugarske

Bugarska je sve, samo ne ograniena jednim tipom megalita. Ona se moe pohvaliti
menhir-ima3, koji nisu pronalaeni samo kao samostalni, ve u raznim kombinacijama. Mogli su
biti postavljeni u krug, u vrstu, ili u kombinaciji kruga i vrste, zatim kao reetke tj. mrea. Do sad
je ostalo oko 10 samostalnih menhira irom Bugarske, dok je oko 150 menhira rasporeeno u
nekoj poremeenoj grupi ili pravougaonim reetkama, ouvano u u blizini grada Pliska to su tzv.
devtash (zli kamen) menhiri. Oni su otkriveni i publikovani 1905.g. od strane Karela korpilova
(Tsonev, Kolev 2013: 3, 4).
Kromleha ima 6 i to u istonim Rodopima. Oni predstavljaju kamene prstenove koji
okruuju cistu ili dolmene i ujedno slue kao neka vrsta zatitne ograde. Prenik im je oko 10 m,
visine do 1. 50 m i izraeni su od lokalnog vulkanskog tufa (Tsonev, Kolev 2013: 5; Nekhriozov
2005: 133).
Oko 50 grobnica uklesanih u stenu je otkriveno, koji se dovode u vezi sa Trakijskom
kulturom, u istonim Rodopima, jedan u Sakar planini i tri u Grkoj. Takoe, su bili od mekog
kamena ili vulkanskog tufa, jer je bio lak za obradu. Mogu se podeliti u dve grupe. Prva
predstavlja grobnice koje se zatvaraju i lie na peine. Ulaz je trapezoidnog oblika ili zaobljen.
Druga grupa se razlikuje zbog prisustva drugog tipa otvora, a koji se nalazi na vrhu i zatvara se
masivnim ploama (Nekhriozov 2005:135-137).
Poslednji tip jesu nie ili udubljenja u steni. Koja se nalaze na istaknutim mestima, na
liticima i mogu biti na visini od 50 m. Moda su sluile kao vrata za podzemni svet ili da u toku
nekog rituala ili za vreme praznika tu postavljaju idoli, ili da su grobnice uklesane u stenu bile za
vii sloj, a da se u niama uvale urne siromanih (Nekhriozov 2005: 138, 140).

Menhir ili uspravno-stojedi kamen (Milovanovid 1988: 11)

13

8. Zakljuak
Velik napori su uloeni prilikom izgradnje ovih kamenih struktura ili megalitskih
spomenika. Oni se najvie razlikuju po fizikom izgledu, nisu svi oni megalitski u pravom
smislu te rei, ali ono to ih je to ini jeste njihovo oblikovanje i gradnja ljudskom rukom i to
neko verovanje ili isticanje vieg sloja, koje je jedno od glavnih razloga zato su oni uopte bili
na prvom mestu planirani i izgraivani. Ljudima u praistoriji ovi poduhvati nikako nisu bili
jednostavni, jer je bilo potrebno isplanirati mesto izgradnje, broj ljudi koji bi uestvovali u tom
projektu, potreban vremenski period, a pre svega materijal i koji je lak za obradu, a koji e
vekovima, tj. milenijumima da traje.
Takav sluaj je sa Bugarskim dolmenima, kojih na, manje-vie, malom prostoru ima i
vie nego to bi se oekivalo. Koje, naalost, zub vremena, polako uzima pod svoje, zbog
nepanje onih koji su za njihovo ouvanje zadueni, jer to niko drugi ne moe da sprei. Sluaj
nije samo sa ovim tipom megalita, ve i sa onim ostalim nabrojanim, koji pokrivaju vie od
polovine povrine teritorije Bugarske ( 2015: 177-181).
Meutim, istraivanja ovih megalitskih struktura, kako iz arheoloke, geoloke, tako i iz
arheo-astronomske perspektive nisu prestala, jer oni i dalje privlae panju, tako e se prema
njima u nekoj blioj budunosti, na bolji nain ophoditi ili pristupiti. Time e i ira javnost
saznati vie o njima, o svojoj istoriji i tako privui i ostale da se za njih zainteresuju. Ne treba
zaboraviti da su u pitanju hiljade i hiljade godina u prolosti, kada nai preci nisu imali
privilegije dananjih tehnologija i znanja, a opet su uspeli ono to mi u 21. veku neemo nikad.

14

9. Bibliografija
, . 2010. , .
Gonzlez, G. A. C, Kolev, Z. D., Belmonte, J. A. , Koleva, V. P. and Tsonev, L. : On the
Orientation of Thracian Dolmens - Archaeoastronomy. The Journal of Astronomy in
Culture, Volume XXII (2009), 21-33.
, . 1982. III, .
Glyn, D. 1980. Megalithic mounuments, Scentific American 243: 78-90.
Iliev, S. 2008. Observations upon the constructional connections of the Dolmens in
Bulgaria, in Geoarchaeology and Archaeomineralogy : Proceedings of the International
Conference (Eds. R. I. Kostov, B. Gaydarska, M. Gurova), 175-176. Sofia.
, . 2015. () , in
- (ds. . ), 175-183. ..
Kolev, D., Tsonev, L., Gonzalez, G. A. C. and Koleva, V. 2008. The orientation of
Dolmens in Bulgaria, in Geoarchaeology and Archaeomineralogy : Proceedings of the
International Conference (Eds. R. I. Kostov , B. Gaydarska, M. Gurova), 169-174. Sofia.
Milovanovi, D. 1988. Arhitektura megalita, Beograd.
Nekhrozov, G. 2015. Dolmens and rock-cut monuments , in A Companion to Ancient
Thrace, First Edition. Edited by Valeva J., Nankov E., and Graninger D.,126-140.
Published 2015 by John Wiley & Sons, Inc.
Tomovi, M. 1983. Umesto predgovora, u Megaliti, (ur. M. Tomovi), 1-5, 22-23, 31, 49,
63. Beograd.

Internet stranice:
www.balkanmegaliths.bgjourney.com (pristup 30.10.2015.)
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=10026 (pristup 27.11.2015.)
http://www.infoplease.com/country/bulgaria.html (pristup 16.11.2015.)
https://www.google.rs/maps/search/google+earth+bulgaria/@44.8152453,20.4203223,11z/data=!3m1!41
(pristup 27.11.2015.)

15

10. Ilustracije

Sl. 1 Geografski poloaj Bugarske (Izvor:

https://www.google.rs/maps/search/google+earth+bulgaria/@44.8152453,20.4203223,11z/data=!3m1!41)

Sl. 2 Rasprostranjenost megalita na Balkanu (prema Tsonev, Kolev 2013, sl.5)

16

Sl. 3 Dolmeni u Sakar planini (prema Tsonev, Kolev 2013, sl.14)

Sl. 4 Dolmen Kiftinova niva i artefakti (prema 1982, sl.105-107 i sl. 42-44)

17

Sl. 5 Jednouhi pehar iz dolmena Hliabovo i fragmentovana keramika sa urezima (prema

1982, sl. 45 i sl.62-73)

Sl.6 Dolmeni u Stranda planini (prema Tsonev, Kolev 2013, sl.13)

18