Teorija Megalita - razlika izmedju nove arheologije i tradicionalne

Na osnovu c14 metoda i kalibracije deandrohronoloskim nalazima, dokazano da su m

egaliti u zapadnoj evropi stariji od svojih pretpostavljenih uzora. na osnovu an
alogija sa drugacijim kulturama na slicnom nivou razvoja, pretpostavlja da su me
galiti teritorijalne oznake. Stavio je naglasak na prrodnu sredinu i utvrdio da
se megaliti javljaju na rubnim podrucjima evrope, gde je nestasica obradive zeml
je. Utvrdio da su megaliti u sredistu teritorija priblizno istih velicina. Tako
je ponudio objasnjenje a ne deskripciju megalita kao funkcionalnog elementa kult
urnog sistema.
Nova arheologija je vise bila kritika tradicionalnog nacina razmisljanja i stare
kutlurno istorijske arhelogije.
1. Vise nauke
Spremnost arheologije sa drustvenog na prirodni smer. Nove metode c14 ili hemisj
kske analize artefakata, otorile su nove vidike arh. ali su nametnule i nova pit
anja. Sustina je bila u generalizaciji. Pioniri nove arh prihvatili su pozitivis
ticku filozofiju i pokusali da ustanove generalne zakone koji bi bili univerzaln
i i primenjivi na sveukupno ljudsko ponasanje. Proveravanjem hipoteza i modela b
i se lokalitet pretvorio u nacunu laboratoriju gde bi se mogli ustanoviti opsti
i vazeci zakoni. Pod odredjenim okolnostima hemijske reakcije su bili uvek ident
icne a zasto bi bilo drugacije sa ponasanjem ljudi u proslosti. Osnovni metodolo
ski postulat nove arheologije bio je hipoteticko deduktivno nomoteticki metod. N
jega je u svojim radovima, razradio Karl Hempel. Sustina je da naucno istrazivan
jem polazi od formulisanja jedne hipoteze koja se onda preovava i testira. na os
novu provere hipoteza prerasta u univerzalno objasenjenj i konacno u zakon.
To je znacilo potpunu nepristrasnost i razdvajanje procesa formulisanja hipoteze
od proveravanj te hipoteze. trebalo je odvojiti teoriju od metoda. model je bio
vestacka predstava stvarnosti .
Knjiga Objasnjenja u arheologiji eksplicitno naucni pristup, knjiga de su se nov
i arh. zalagali za egzaktno naucni pristup. Naucna arh. treba da predvidja prosl
ost. Luis binford je isticao da je osnovni zadatak naucne arh isti kao i antropo
logije, da ustanovi opste zakoje koji se ticu kulturnog procesa, koji ce omoguci
ti objasnjenje kulturnih slicnosti i razlika. potrebno je formirati hipotezu, pr
overiti je dedukcijom izvesti odredjene zakljucke koji bi potom vazili kao unive
rzlani akoni u prirodnim naukama i omogucavali razumevanje citavog kulturnog pro
cesa.
hipoteza - test - dedukcija - generalizacija
Kent fleneri je kritikovao arheologije reda i zakona i nazivao ih je laksativnim
arheolozima.
egzaktno naucni hipoteticko dedkutni nomoteticki pristup u arh je sa pravom krit
ikovan posto se pokazalo da ljudsko ponasanje nije predvidljivo kao fizicke poja
ve.
uprkos opravdanim kritikama nov naucni metod i pristup otvorio je arh nova polja
i istrazivanja. bliska saradnja sa prirodnim naukama, izmenjen je i sam naucni
fokus arh. sto je omogucilo sticanje novih saznanja o proslosti. znacajno je bil
o zalaganje za preciznije istrazivanje, kvantifikaciju, sakupljanje uzoraka, sta
tistick analizu nalaza kao i pridavanje podjednake vaznosti svakom podatku. nova
arh uvela je jasno postavljanje prolema koji se istrazuju i formulisanje pitanj
a na koje istrazivanje treba da odg, kao i planiranje citavog istrazivanja. proc
esna ili nova arh trudila se da bude nepristrasna i neutralna. pruzala je objasn
jenja. stimulisan je kriticki pristup i proveravanje podataka a ne nekriticko pr

ihvatanje autoriteta.
2. Vise antropologije
nomoteticki i hipoteticko dedukltivni metodi su trazili opste univerzalne zakone
i razumevanje sustinski kulturnih procesa bez obzira na hronologiju, geografiju
ili kulturnu pripadnost, sto znaci da postoji jedan manje vise univerzlan kultu
rni razvoj. antropolosku podrsku je nova arheologija nasla u americkoj neoevoluc
ionistickoj antropologiji ciji su predstavnici lesli vajt i dzulijan stjuard.