Razmiljaj ekoloki:

Evropska unija

EU i ivotna sredina

Odrivi razvoj

Evropska unija (EU) ima ceo arsenal pravila i politika kojima regulie
zatitu ivotne sredine i preduzela je vane korake u reavanju
najveih ekolokih problema, poput klimatskih promena. U sklopu
priprema da do 2050. godine pree na zelenu ekonomiju, EU
regulie odgovorno upravljanje resursima.

Klimatske promene
Istraivanja pokazuju da porast nivoa mora moe da poplavi mnoge
zemlje koje se nalaze na niskoj nadmorskoj visini i da stvori milione
emigranata; ekstremne vremenske nepogode mogle bi postati
ee, a neke ivotinjske i biljne vrste mogle bi da nestanu. EU je
jedan od predvodnika borbe protiv klimatskih promena. Kao jedna
od najvanijih ekonomskih sila, EU ima dunost da primerom ukae
na put kojim u toj borbi treba ii, iako u globalnom zagaivanju
uestvuje sa tek 14%. Drave lanice smatraju da je mogue smanjiti
nivo isputanja zagaivaa u atmosferu i istovremeno poboljati
ivotni standard graana uprkos stanovitu koje preovladava u
veem delu sveta da su te dve veliine nespojive. Meutim, taj cilj
je mogue ispuniti samo uz promenu naina ivota i naina na koji
se energija proizvodi.
Lideri EU su u martu 2007. godine definisali ambicioznu i
dalekosenu strategiju vezanu za energiju i klimatske promene,
navodei da e se potruditi da smanje emisiju tetnih gasova u
atmosferu za 20%. Oni su naveli i da emisija moe da bude
smanjena dodatnih 30% ukoliko se ostale industrijske zemlje
obaveu da slede primer EU.
Istovremeno, EU je razvila odvaan plan prema kojem e se iz
obnovljivih izvora, poput vetrenjaa i solarnih elektrana, do 2020.
godine dobijati petina ukupne potroene energije u EU, odnosno
dvostruko vie nego danas. EU planira da smanji potronju
energije za 20% kroz irok spektar mera s ciljem bolje iskorienosti
energije.
Takav pristup definisan je kako bi ekonomija EU imala pozitivniji
uticaj na ivotnu sredinu, ali i da bi se smanjila zavisnost od
uvoza nafte, izvori energije bili stabilniji i utedeo novac. Svega
dve lanice EU, Malta i Kipar, nemaju definisane ciljeve u evropskoj akciji smanjivanja globalnog zagaenja u skladu sa Protokolom
iz Kjota, meunarodnim sporazumom o klimatskim promenama,
sainjen pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Kamen temeljac strategije EU u pogledu klimatskih promena
je Sistem trgovine emisijama, koji podstie firme koje se bave
intenzivnom industrijskom delatnou da smanje svoje emisije
ugljen-dioksida (CO2), a kanjava one koje premae utvrenu
kvotu. Ovaj sistem pokriva oko 12.000 fabrika i postrojenja
odgovornih za oko polovinu emisija CO2 u EU. Ukoliko neko
preduzee eli da povea svoju kvotu emisije CO2, ono mora da
kupi dodatni kredit od neke efikasnije firme. Posledica ovakvog
pristupa je zapaen pomak ka poveanoj korporativnoj drutvenoj
odgovornosti, gde preduzea postaju ekoloki svesnija. U buduem
periodu vie industrijskih grana bie podvrgnuto ovim uslovima.

Vizija odrivog razvoja je ispunjenje potreba dananje generacije

bez ugroavanja mogunosti buduim generacijama da
ispunjavaju svoje potrebe; drugim reima, namera je da se
obezbedi da stvaranje boljeg ivota danas putem ekonomskog
rasta ne ugrozi razvoj buduih generacija.
Odrivi razvoj je jedan od kljunih ciljeva politike EU, koja je prvu
strategiju o tom pitanju definisala jo pre deset godina i dopunila
je 2006. godine kako bi se uhvatila u kotac sa novim izazovima.
Odrivi razvoj je blisko povezan sa klimatskim promenama i
energetskom politikom, pa se revidiranim planom naglaava znaaj
obrazovanja.
Evropska komisija navodi da je 2009. godine obnovljiva energija
inila 62% investicija u proizvodnju energije u EU. Projekcije
drava lanica pokazuju da e obnovljiva energija imati viu stopu
rasta u godinama do 2020. nego to je to bio sluaj u prolosti.
Drave lanice oekuju da e do 2020. vie nego udvostruiti
svoju ukupnu potronju obnovljive energije - sa 103 miliona tona
ekvivalentne nafte (Mtoe) u 2005. na 217 Mtoe u 2020. Ukoliko
se ove prognoze u pogledu proizvodnje ostvare, ukupni udeo
obnovljive energije u EU premaie zadati cilj od 20 odsto u 2020.
Kako godinja kapitalna ulaganja u obnovljivu energiju danas
iznose oko 35 milijardi evra, Komisija sugerie da ona treba to pre
da se udvostrue na 70 milijardi evra kako bi se obezbedilo da EU
ostvari ove ciljeve.

Recikliranje
Cilj EU je da sprei proizvodnju otpada. Graani EU pojedinano
godinje proizvedu 524 kilograma smea, to je znaajno manje od
740 kilograma, koliko bacaju Amerikanci, ali i u prilinoj meri vie
od Japanaca (400 kg).
Od 2005. godine EU je napravila krupne korake ka zacrtanom
cilju da postane drutvo koje reciklaom efikasno koristi resurse.
Poslednji izvetaji pokazuju pozitivna kretanja, pre svega smanjenje
koliine opasnih materija u odbaenim elektrinim i elektronskim
ureajima, a sve manje smea zavrava u deponijama.
Dobro organizovan proces recikliranja predstavlja vredan izvor
sekundarnih sirovina za evropsku industriju, ali i sjajan ekonomski
potencijal jer je na talasu ovog poduhvata stvoren itav jedan novi
sektor u kojem je zaposlen znaaj broj ljudi i stvoreno potpuno
novo trite. EU rauna da bi u dugoronom nastojanju da se
ostvari recikliranje 70% ukupnog otpada moglo biti stvoreno oko
pola miliona novih radnih mesta.
U EU se trenutno reciklira oko 60% otpada, a u Srbiji oko 10%.
Procenjeno je da u Srbiji ukupna godinja teta prouzrokovana
nepropisnim upravljanjem otpadom iznosi izmeu 98 i 276 miliona
evra, ili od 0,4 do 1,1% bruto domaeg proizvoda. Od ukupnog
broja stanovnika Srbije koji su prikljueni na kanalizaciju samo
je njih oko osam odsto obuhvaeno sistemima za preiavanje
otpadnih voda - to je mnogo manje nego u EU (u zemljama novijim
lanicama EU, kao to su Maarska, Poljska i Estonija, taj procenat
iznosi 40%, a u razvijenijim lanicama Unije prevazilazi 80%). Izrade
Nacionalnog programa zatite ivotne sredine, Strategije odrivog
Saznaj vie: www.euinfo.rs

razvoja, brojnih lokalnih ekolokih planova za pojedine optine u

Srbiji (Bor, Beej, Kikinda, Ni, Panevo, Subotica itd) finansirane su
iz razliitih fondova EU ili drava lanica pojedinano.

Biodiverzitet
EU je posveena zaustavljanju opadanja broja ugroenih vrsta.
Definisani su politiki i zakonski okviri kako bi se Unija uhvatila u
kotac sa tim izazovom, ali je za uspeh celokupne akcije potrebno
uloiti intenzivnije napore. EU zato eli da proiri plan nazvan
Natura 2000 (radi se o ekolokoj mrei zatienih zona iji je cilj
ouvanje ugroenih stanita i vrsta), odnosno da povea broj zona
koje pruaju tu vrstu zatite. Takvih zona irom regiona ima 26.000.
Evropski cilj - zaustavljanje opadanja bioloke raznovrsnosti do
2010. godine - skrenuo je panju na veliko prirodno bogatstvo
Evrope i na kljune ekosistemske usluge koje omoguava
biodiverzitet: obezbeuju hranu, vlakna, lekove i vodu za pie;
opraivanje useva; filtriranje zagaivaa; tite od prirodnih
nepogoda.
EU je poradila na jaanju svesti o potrebi da biodiverzitet bude
prioritetan u svim oblastima odluivanja i u svim privrednim
sektorima. Mora se proiriti razumevanje i potovanje javnosti
za bioloku raznovrsnost i za njenu ulogu u ostvarenju odrivosti
naih drutava i ekonomija. Ovo je od sutinskog znaaja poto e
uvianje znaaja biodiverziteta i zdravih ekosistema stvoriti eljeni
politiki podsticaj za delovanje.

Odnosi Srbije i EU na polju zatite

ivotne sredine
Do sada je Srbija odvajala 0,9% svog bruto domaeg proizvoda
za sektor zatite ivotne sredine. Jasno je da e ovaj iznos morati
da se povea, meutim, brzina kojom je Srbija u stanju to da
uini ograniena je. Dodatno ogranienje predstavlja kapacitet za
nadoknadu trokova od naplate korisnicima.
Ukoliko Srbija postane lanica EU, imae vei pristup evropskim
tritima i fondovima. Dodatna sredstva mogu da se iskoriste
za unapreenje standarda zatite ivotne sredine, to bi imalo
pozitivne efekte na zdravlje ljudi. S tim u vezi Vlada Srbije je
zapoela projekat kreiranja nacionalne strategije za usklaivanje
ekolokog zakonodavstva (Environmental Approximation
Strategy - EAS). EAS e utvrditi prioritetne aktivnosti, proceniti
kolika ulaganja su potrebna i dati jasnu ideju o tome koje su njene
koristi. EAS podrazumeva zahteve za znaajnim sredstvima za
realizaciju sledeih projekata: deponije, postrojenja za preradu
vode i ienje lokacija sa otrovnim otpadom koje ugroavaju
zdravlje i lokalnu ivotnu sredinu. EU je stavila do znanja da je
spremna da obezbedi donacije za pokrivanje dela investicija koje
nacionalna vlada ne moe da priuti, tj. za trokove izgradnje
infrastrukture, kao to su deponije i postrojenja za preradu
otpadnih voda.
Saznaj vie u

EU info centru
Deanska 1 (Dom omladine)
11000 Beograd, Srbija
Pon - pet: 10:00 - 19:00
Sub: 10:00 - 15:00

INFO

CENTAR

EU info centar
Deanska 1, 11000 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 322 99 22, 322 19 96
info@euinfo.rs | www.euinfo.rs

Da li ste znali ?
Grupa mladih studenata osvojila je prestinu Evropsku
nagradu za odrivu energiju za 2011. godinu, za javni
solarni punja za mobilne telefone. Strawberry Tree je
javno dostupan mobilni objekat gde se moe sesti i napuniti
mobilni telefon ili drugi ureaj. On podstie ljude da misle o
solarnoj energiji i razgovaraju o tome dok sede i ekaju da im
se napune ureaji.

Projekti finansirani sredstvima EU u Srbiji

EU trenutno finansira nekoliko projekata na polju zatite ivotne
sredine u Srbiji vredne preko 20 miliona evra.
Program podrke razvoju infrastrukture lokalne samouprave
(9,4 miliona evra) prua pomo optinskim ekolokim i
infrastrukturnim projektima u Srbiji (vodosnabdevanje, prerada
otpadnih voda, upravljanje vrstim otpadom, industrijske zone).
Od 2005. godine realizovano je vie od 14 projekata ukupne
vrednosti vee od 65 miliona evra.
Cilj projekta Tehnika pomo za izgradnju postrojenja za
tretman neorganskog otpada (2,5 miliona evra) jeste
unapreenje kvaliteta ivotne sredine i zatita zdravlja
graana kroz unapreeno upravljanje neorganskim otpadom.
Projekat je ukljuen u planiranje i raspisivanje tendera za
izgradnju prvog postrojenja za tretman neorganskog otpada u
Srbiji.

EU je posveena borbi protiv klimatskih promena i osiromaenja

ivotne sredine i zato smanjuje emisije gasova sa efektom
staklene bate, podstie recikliranje i finansira projekte odrivog
snabdevanja energijom u celoj Evropi.
Energetska i klimatska politika Evrope definie ambiciozne ciljeve
za kreiranje odrivog, bezbednog i konkurentnog energetskog s
istema. Ovi ciljevi su pretoeni u konkretne zadatke. EU se obavezala
da do 2020. godine:
umanji emisije gasova sa efektom staklene bate za 20% (ili do
30% ukoliko se i druge drave obaveu na isto);
povea udeo obnovljive energije na 20% ukupne potronje
energije;
povea udeo obnovljive energije u saobraajnom sektoru na
10%;
unapredi energetsku efikasnost za 20%.
Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji
Avenija 19a, Vladimira Popovia 40/V, 11070 Novi Beograd, Srbija
Tel: +381 11 308 32 00 | Fax: +381 11 308 32 01
delegation-serbia@eeas.europa.eu | www.europa.rs