Evropska unija

Ukratko o Evropi
ISTORIJA

Evropsk unij (EU) je ekonomski i politiki svez 27 evropskih zemalja.

Poetak saradnje datira od pedesetih godina prolog veka, kada je est
drava (Francuska, Zapadna Nemaka, Italija, Belgija, Holandija i
Luksemburg) osnovalo Evropsku zjednicu z uglj i elik (ECSC) i
Evropsku ekonomsku zjednicu (EEZ) (EEC). Naziv Evropska unija je
uveden nakon usvajanja Mastrihtskog ugovora, 1993. godine. Lisabonski ugovor, ratikovan 2009. godine, razjasnio je koje nadlenosti
pripadaju EU. U meuvremenu, Evropsk unij se proirila kroz
nekoliko talasa (1973, 1981, 1986, 1995, 2004 i 2007) i gotovo sve
zemlje u Evropi su se pridruile Evropskoj uniji. Srbija, kao i ceo region
zapadnog Balkana, ima evropsku perspektivu.
Ugovori za budunost: EU je nastala kroz seriju ugovora meu
dravama lanicama. Prvi od njih potpisan je u Rimu 1957. godine,
kada je formirana Evropska ekonomska zajednica (EEC). Sledili su
ostali vani ugovori: Jedinstveni evropski akt (1986.), Mastrihtski
ugovor (1992), Amsterdamski ugovor (1997), Ugovor iz Nice (2001) i
Lisabonski ugovor (2007). Nacrt ustava izraen je 2003. sa ciljem da
zameni sve dotadanje ugovore kao jedini konstitutivni pravni akt. S
obzirom na to da nije usvojen, zamenio ga je Lisabonski ugovor, koji su
do 2009. godine ratikovale sve drave lanice.

O EMU SE ODLUUJE NA NIVOU EU?

Standardna procedura odluivanja u EU poznata je pod nazivom

saodluivanje. To znai da neposredno izabrani Evropski parlament
mora da donese pravo EU zajedno sa Savetom Evropske unije (koji ine
predstavnici vlada 27 drava lanica EU). Evropska komisija kreira i
primenjuje zakone EU i politike koje se bave oblastima kao to su
razvojna pomo, konkurencija, trgovina i poljoprivredna politika. Ove
politike utiu na brojne oblasti ivota. U oblasti ekonomske politike, EU
je odgovorna za evro, spoljnu trgovinu EU, unutranje trite, politiku
konkurencije i za budet EU. Takoe je odgovorna za razliite fondove
EU, ukljuujui Zajedniku poljoprivrednu politiku (CAP) i Zajedniku
ribarsku politiku (CFP). EU utie i na druge oblasti, ukljuujui
pravosue, spoljnu politiku, socijalnu politiku, zdravstvo, ivotnu
sredinu. Meutim, mnoge odluke se donose na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, npr. kulturna politika. Tu se postupa u skladu
sa idejom supsidijarnosti. To znai da Evropska unija ne preduzima
nikakve korake (osim o pitanjima za koja je jedina nadlena) izuzev u
sluaju kada su mere EU delotvornije od mera na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou.

obrazovanje

usavravanje

Sve o Evropi
u EU info centru

obnovljivi izvori energije

zatita ivotne sredine

kvalitet ivota

ljudska prava
INSTITUCIJE I TELA EVROPSKE UNIJE

Evropski parlament ima 736 lanova koje direktno biraju graani

Evrope na period od pet godina, i on omoguava da EU funkcionie na
demokratski nain. EP ima etiri glavne uloge: diskutuje i donosi evropsko pravo zajedno sa Savetom Evropske unije, kontrolie nadzornu mo
Evropske komisije, sa Savetom EU usvaja budet EU i daje saglasnost za
prijem novih drava lanica. Evropski savet je institucija EU koju ine
efovi drava ili vlada lanica EU. Mada nema formalnu zakonodavnu
mo, on utvruje okvirne politike prioritete, glavne inicijative, opti
politiki pravac i prioritete EU tokom samita koji se odravaju etiri
puta godinje. Savet Evropske unije usvaja zakone EU, koordinie
generalne ekonomske politike drava lanica EU, potpisuje sporazume
izmeu EU i drugih zemalja, usvaja godinji budet EU, kreira spoljnu i
odbrambenu politiku EU, i koordinie saradnju izmeu sudova i policija
drava lanica. Evropsk komisij je jedna od glavnih institucija Evropske unije. Ona reprezentuje i brani interese EU kao celine, i zato se jo
naziva i uvarom ugovora. Ona sainjava predloge novih evropskih
zakona i, kao izvrno telo EU, obezbeuje njihovu primenu. Ove
predloge zakona usvaja Savet EU i Evropski parlament. Znaajna
institucija je i Sud pravde Evropske unije, koji ima 27 sudija. On tumai
pravo EU kako bi obezbedio njegovu jednaku primenu u svim zemljama
EU. On takoe reava pravne sporove izmeu vlada drava lanica i
institucija EU. Pojedinci, preduzea i organizacije takoe mogu da se
obrate Sudu pravde ukoliko smatraju da je neka institucija EU prekrila
njihova prava.
Osim ovih institucija postoje i druge, kao to su:
Evropski privredni i socijalni odbor, koji reprezentuje civilno drutvo,
poslodavce i zaposlene;
Odbor regija, koji reprezentuje regionalne i lokalne vlasti;
Evropski revizorski sud, koji proverava nansiranje aktivnosti Evropske unije;
Evropski ombudsman, koji istrauje albe u vezi sa nepravilnostima u
postupanju institucija i tela EU; i
Evropska investiciona banka, koja nansira investicione projekte EU i
pomae malim preduzeima posredstvom Evropskog investicionog
fonda.

Drave lanice EU
Belgija
Bugarska
eka Republika
Danska
Nemaka
Estonija
Irska
Grka
panija
Francuska
Italija
Kipar

konkurencija poljoprivreda
GLAVNI USPESI EU

EU nastoji da unapredi ivotni standard stanovnitva kroz zatitu ivotne sredine, podsticanje otvaranja
novih radnih mesta, smanjenje regionalnih razlika i povezivanje oblasti koje su u prolosti bile izolovane
kroz razvoj prekogranine infrastrukture. ivotni standard pojedinih zemalja moe da se izmeri tako to
se uporede cene robe i usluga u odnosu na prosene prihode stanovnitva.

Unutranje trite

Unutranje trite je jedno od glavnih dostignua evropskih integracija. Ono omoguava slobodno
kretnje ljudi, robe, uslug i kpitl. Jedan od takvih sporazuma je engenski sporazum kojim se
omoguava bezvizno kretanje ljudi unutar EU. Evropska unija ima preko 500 milion stnovnik, i
predstavlja jednu specinu, veliku i monu uniju. Sa 12 novih drava lanica od 2004 do danas, BDP
EU (bruto domai proizvod) od 11.785.474,9 evra u 2009. godini je vei od BDP-a Sjedinjenih Amerikih
Drava.

Evro ()

Litvanija

Evro je zajednika valuta koja se trenutno koristi u 17 drava lanica EU. Uvoenje evra 1999. godine
predstavljalo je ogroman korak ka evropskim integracijama. Evro takoe predstavlja jedan od najveih
uspeha na tom polju; oko 330 miliona graana EU sada koristi evro kao svoju valutu i uiva u njegovim
prednostima, koje e biti sve vee kako ostale drave EU budu usvajale zajedniku evropsku valutu.

Luksemburg

Konkurencija

Letonija

Maarska
Malta
Holandija
Austrija

Na slobodnom tritu poslovanje se odvija u uslovima otvorene konkurencije, i kao rezultat toga
potroai imaju korist u vidu niih cena, boljeg kvaliteta proizvoda, veeg izbora i inovativnijih
proizvoda i usluga. Unutranje trite otvara mogunost slobodne trgovine unutar Evropske unije. Kada
se uklone prepreke za trgovinu i otvore nacionalna trita, vie aktera moe meusobno da se
nadmee. Ovo znai nie cene i vei izbor za potroae. Trini igrai imaju neogranien pristup tritu
od skoro 500 miliona potroaa irom Evropske unije. EU nastoji da unapredi ivotni standard svojih
graana. ivotni standard moe da se izmeri tako to se uporedi cena odreene robe i usluga u odnosu
na prosene prihode stanovnitva u svakoj dravi lanici.

Prava potroaa

Portugalija

Svaki graanin je potroa, i Evropska unija se paljivo stara o zatiti zdravlja, bezbednosti i ekonomske
dobrobiti svojih graana. Ona promovie njihova prava na informisanje i obrazovanje, preduzima
korake kako bi im pomogla da zatite svoje interese, i ohrabruje ih da formiraju i vode samostalna
udruenja potroaa.

Rumunija

ivotna sredina

Poljska

Slovenija
Slovaka
Finska
vedska
Velika Britanija

EU ima najvie ekoloke standarde na svetu, koji su razvijeni tokom vie decenija kako bi obuhvatile
irok spektar problema. Najvaniji prioriteti danas jesu borba sa klimatskim promenama, zatita
bioloke raznovrsnosti, smanjenje zdravstvenih problema prouzrokovanih zagaenjem i odgovornije
korienje prirodnih resursa. Iako su usmereni na zatitu ivotne sredine, ovi ciljevi mogu da doprinesu
ekonomskom rastu tako to e podstai inovativnost i preduzetnitvo. EU titi ivotnu sredinu istovremeno smanjujui regionalne razlike. Na ovaj nain se unapreuje ivotni standard graana EU.

Poljoprivreda

Zajednika poljoprivredna politika EU obezbeuje da bavljenje poljoprivrednom delatnou i ouvanje

ivotne sredine idu ruku pod ruku. Ova politika pomae jaanje ekonomskog i socijalnog tkiva u
ruralnim sredinama i igra vitalnu ulogu u borbi sa novim izazovima, poput klimatskih promena, upravljanja vodama, biolokih izvora energije i bioloke raznovrsnosti. Farme i ume pokrivaju veinu
zemljita Evrope i od vitalnog su znaaja za nae zdravlje i za ekonomiju

EU info centar

Deanska 1 (Dom omladine)

Beograd, Srbija
T: +381 (11) 3221 996
E: info@euinfo.rs
W: www.euinfo.rs

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji

Avenija 19a, Vladimira Popovia 40/V,
Novi Beograd, Srbija
T: +381.11.3083200
E: delegation-serbia@eeas.europa.eu
W: www.europa.rs