Dunika istorija biva SFRJ, Grka i Srbija: Svaki bankrot je pria za sebe

Kad je u martu 1982. godine ula u duniku krizu, biva SFRJ je uz pomo Svetske banke,
MMF, i drugih velikih kreditora reprogamirala postojee dugove i dobila nove zajmove za
podrku proizvodnje za izvoz. Iako je od tada postala uredan dunik, izgubila je ugled i nadalje
se skupo se i teko zaduivala. U zemlji je racionisana potronja ulja, benzina i kafe i srezan
uvoz repromaterijala za preduzea. To je opti nauk, ali je scenario svake dunike krize
drugaiji jer se i unutranje i spoljne prilike zemalja prisiljenih da proglase bankrot, razlikuju.
Ako dvojica rade istu stvar, to nije isto, napisao je davno Tit Makcije Plaut (254-184 p.n.e).
Uprkos takvom nauku, skoro da nijedna rasprava nije bez analogija, poreenja, jer time uesnici
u raspravi sebe oslobaaju teeg posla sloenih analiza i uvoenja i onih sa kojima polemiu u
dubinu stvari iznoenjem dokaza. Analogija je naroito popularna kod politiara jer se sa njom u
ispolitizovanim temama moe sa lakoom poentirati. Otuda smo svedoci stalnog ukazivanja na
to da Srbija u ekonomskom smislu moe da doivi grki scenario duniku krizu. Pominjanje
takvog scenarija istovremeno navodi na poreenje sa dunikom krizom SFR Jugoslavije iz
osamdesetih godina prolog veka. Meutim, osvetljavanjem bitnih injenica moe pokazati kako
to nije isto.
Dve krize
Podsetimo se najpre dunike krize SFRJ. Splet okolnosti u okruenju i u zemlji neponovljiv je.
Tokom sedamdesetih godina prolog veka nastupile su dve naftne krize koje su stvorile
ondanju finansijsku krizu u svetu. Ta kriza je generisala petrodolare i dovela do velikog rasta
zaduivanja irokog kruga zemalja u razvoju na evrodolarskom tritu. Naredni korak u razvoju
dogaaja na meunarodnom finansijskom tritu bio je nastanak dunike krize jer mnoge
zemlje u razvoju nisu bile u mogunosti da servisiraju svoje dugove. Kod nas su naftne krize
dovele do toga da je raun uvoza konvertibilne nafte po osnovu materijalnog bilansa SFRJ sa
USD 290,0 miliona otiao na USD 3 milijarde na kraju te decenije. Znai trebalo je izvesti
praktino deset puta vie robe na konvertibilno trite da bi se pokrila ta ista koliina uvoza
konvertibilne nafte.
Uz to, kraj te decenije obeleio je niz dogaaja u svetu koji su izuzetno pogorali meunarodni
poloaj zemlje na meunarodnom finansijskom tritu: rat izmeu Iraka i Irana onemoguio je
dotadanji uvoz konvertibilne nafte iz Iraka izbalansiran izvozom; ulazak sovjetskih trupa u
Avganistan aktivirao je sve antikomunistike snage koje su i Jugoslaviju gledale istim oima kao
i sovjetski blok; rekordni deficit platnog bilansa Jugoslavije za 1979. godinu od 3,9 milijardi
dolara iscrpeo je devizne rezerve zemlje i prestao je rad deviznog trita; maksimalni porast
kursa dolara prema drugim valutama uz istovremeno nezapameno visoke kamatne stope (libor
je iao preko 20%) jo vie je poveao teret velikog zaduenja zemlje koje je veim delom bilo
nominirano upravo u dolarima; bolest i smrt predsednika Tita doveli su do pogoranja u proceni
politikog rizika plasmana u Jugoslaviju. Uz sve to, juna 1980. godine na scenu je stupila i
devalvacija dinara kao faktor koji je postao stalni pratilac ekonomskih kretanja u zemlji. I sve
ovo napred uz brojne promaene investicije i strukturne poremeaje u privredi

Uprkos takvom nepovoljnom razvoju dogaaja u okruenju, tokom dve godine (1980-1982)
zahvaljujui ekspertizi i dobrom poznavanju inostranog finansijskog trita, ondanja Narodna
banka Jugoslavije i ovlaene banke razvile su metode obnavljanja inostranog zaduenja
kratkoronim kreditima finansiranje dospelih otplata po dugoronim kreditima. To je bio
objektivno rizian mehanizam kome je mogla da nakodi i mala udarna rupa na putu. I ona se
dogodila u martu 1982. godine otplata po jednom veem kreditu od konzorcijuma inostranih
banaka bila je manja za neki jednocifreni procenat, ali to je bilo dovoljno da na prenapetom
finansijskom tritu izazove ulazak SFRJ u duniku krizu.
Svetski finansijski faktori do tada su ve imali dovoljno iskustva sa dunicima u docnji irom
sveta. Posle priprema u preostalom delu 1982. godine, u toku 1983. godine na delu je bila
petonoga ivotinja (Five legged animal) Svetska banka, MMF, Banka za meunarodna
plaanja, Pariski klub i Londonski klub, ijim su aranmanima reprogamirani postojei dugovi ili
odobreni novi namenski krediti za podrku proizvodnje za izvoz. Bez obzira na to to je inostrani
dug postao uredan, SFRJ je kao dunik na meunarodnom finansijskom tritu doivela je
znaajan pad ugleda i nova zaduenja izvan navedenih aranmana bila su optereena viim
trokovima.
Kako su potopljeni izvoznici
Nestaica deviza uz poremeaje u privredi koji su imali i domae korene u dogovornoj ekonomiji
pokazala je slabost sistema koji nije mogao da nalazi brza efikasna reenja. Vlada je vodila
politiku stabilizacije i smanjenja spoljnog duga, koja se u praksi sastojala od tekih mera tednje
tzv. ok tretmana. Uvoz je ograniavan stvarajui nestaice potronih dobara, koje se pamte
kao uvoenje ogranienje goriva (40 litara po vozilu meseno bonovi), ogranienje korienja
automobila do 6 dana u sedmici na osnovu zadnjeg broja na registarskoj tablici (par-ne par
sistem), teka ogranienja na uvoz robe i plaanje depozita po izlasku iz zemlje. Bilo je nestaice
kafe, okolade i deterdenta za pranje. Tokom nekoliko suvih leta, Vlada, nesposobna za uvoz
elektrine energije, bila je prisiljena da uvede restrikcije. Deviznim zakonom se nastojalo ubrzati
unoenje deviza u zemlju, donet je i mali devizni zakon poznat i kao zakon o
krugovima, poverenici centralne banke po ovlaenim bankama overavali su svaki pojedini
nalog za plaanje inostranstvu. Ove kontrole plaanja su u stvari glomazne procedure iji su
rezultat bili beanje deviza i vremenom situacija u kojoj je sama savezna vlada (SIV) bila
neposredni distributer deviza donoenjem odluka o pojedinanim plaanjima.
Evo primera kontraproduktivnosti procedura iji je cilj bilo ouvanje likvidnosti u plaanjima sa
inostranstvom: U jednom sluaju poverenik NBJ, iji je prioritet bila likvidnost, danima nije
overavao nalog za plaanje prolaska broda kroz Suecki kanal. Brodoprevoznik iz SFRJ o kojem
je re, u vreme ukupnog vika brodskog prostora u svetu imao je viegodinji ugovor o prevozu
repromaterijala iz Japana u Italiju. Ovog puta je kasnio pa je italijanska firma kojoj je trebalo
isporuiti robu morala vatrogasno da nabavi reprimaterijal plaajui viu cenu. To je odmah
fakturisala japanskoj firmi po osnovu trokova kanjenja isporuke. Japanska firma je pak odmah
reagovala i brodoprevozniku fakturisala iznos koji je platila italijanskoj firmi i otkazala ugovor o
prevozu. Brodoprevoznik je imao dodatnu tetu to mu siguran angaman za brodski prostor
propada.

SIV je kao distributer deviza bio jednako spor: jedne sedmice je odlukom odobreno plaanje
tankera nafte iz Persijskog zaliva. Brod je upuen na tankiranje nafte ali je plaanje izvreno tek
narednog etvrtka posle usvajanja zapisnika sa prethodne sednice. U meuvremenu
prekostojnice na vezu narasle do 270.000 dolara.
Na drugoj stani je neto drugaije usporavanje, na ime nekorienja kredita Svetske banke
plaeno u odnosnoj godini 180 miliona dolara commitment fee. Uzrok: nemogunost
obezbeenja dinarske komponente za finansiranje ugovorenih projekata.
To su bili defanzivni potezi koji nisu mogli da ree sutinu stvari. Da je to tako pokazao je
reformski potez vlade Ante Markovia, koja je uklanjanjem tih zamrenih reenja otvorila iroko
vrata za devizne prilive i ti prilivi su za kratko vreme stvorili visoke devizne rezerve.
Puzea devalvacija i inflacija
Privreda se u toj deceniji borila sa mnotvom nepovoljnih okolnosti. Jedna od njih je ubrzano
gubljenje vrednosti dinara, tako da je sredinom decenije puzea devalvacija ila tempom od
najmanje 1% dnevno. To je bio u stvari mehanizam koji je kao nenameravanu posledicu imao
maksimalno odlaganje dolaska priliva deviza u zemlju, jer je korisnik priliva ekonomskom
logikom nastojao da odloi priliv to je mogue due da ne bi gubio ranijom prodajom deviza.
Zanimljivo je da se to onda nazivalo spekulacijom. Nita pogrenije! Spekulacija je tipovanje
na odreeni neizvestan ishod. Ovde je kretanja vrednosti dinara bilo jednoznano i samo je
pitanje likvidnosti odluivalo dokle e korisnik priliva moi da odlae unos deviza i njihovu
prodaju. Istovremeno je nastupila i inflacija, koja je vrlo brzo ula u zonu hiperinflacije, to je
bilo mogue pratiti kroz kretanje cena odreenih artikala i dobara. Primera radi list Politika je
kotao 150.000 dinara, a malo kasnije i svih 300.000 dinara. I to, ne starih, ve, napominjem,
ondanjih novih dinara. Skoro svi smo bili milioneri. Presecanje tih negativnih tokova usledilo je
odreivanjem kursa dinara po paritetu sa ACH 1:1, to je automatski znailo DIN prema DEM
7:1.
SFRJ nije razvijala funkcije trita. Kao odjek reforme iz 1965. godine, koju je rano poeo da
suzbija razvoj koncepta dogovorne ekonomije, u 1973. godini je osnovano meubankarsko
trite deviza (MTD) na kome ovlaene banke za poslovanje sa inostranstvom sa Narodnom
bankom Jugoslavije reguliu vikove tranje i ponude deviza i na kome se zavisno od ponude i
tranje formira kurs dinara. Taj mehanizam je opstao i funkcionisao sve vreme, izuzev manjih
prekida u 1980. godini i krae vreme tokom sankcija kada nije bilo efektivnog susreta ponude i
tranje, ali je kroz taj mehanizam NBJ ipak stalno odreivala kurs dinara, o emu svedoi
neprekinuti niz kursnih listi. U svim drugim oblastima, dogovorna ekonomija je podrazumevala
da tamo gde se javi manifestacija trita nastupi Privredna komora sa optim udruenjima, i
multilateralnim samoupravnim sporazumom izmeu proizvoaa, kupaca i drugih, sada bismo
rekli stejkholdera, temeljno eliminie trite, jer potpisnici odreuju cene i druge uslove. Sve je
bilo tokom vremena podvoeno pod proizvodnju za poznatog kupca, proizvodnju za
supstituciju uvoza, izbegavanje duplih kapaciteta, tako da je hrononi problem bio
nedostatak robe za izvoz. Interesantno je to funkcionisanja deviznog trita u sedamdesetim
godinama nije ostavilo utisak na odreen broj ekonomista analitiara. Ve onda su oni znali da
tumae nagli porast zaduenja u inostranstvu precenjenou dinara. Sedamdesetih godina je

dinar bio pred vratima konvertibilnosti (1976-1977). Precenjenost dinara je kategorija iz

osamdesetih godina (Pismo o namerama MMF-u za 1984.godinu).
Hartije od vrednosti na domaem tritu su u SFRJ uvedene tek na kraju osamdesetih godina
Zakonom o hartijama od vrednosti iz 1989. godine. Iste godine donet je i Zakon o tritu novca i
tritu kapitala, pa je, praktino, ta tematika izvan vremenskog okvira ovog osvrta na 80-te. Ali
je zato relevantan osvrt ne temu da inostrane hartije od vrednosti u portfolijima naih izvoznika
nisu mogle biti aktivirane na inostranim finansijskim tritima radi ubrzanja (akceleracije)
deviznog priliva. Nije bilo prihvatljivo da se naruavaju platni bilans i devizni bilans zemlje, jer
to su akti koji se donose u postupku za donoenje zakona, te bi svaka pojedinana prodaja
komercijalnih papira na inostranom titu zahtevala izmenu tih akata pred Saveznom skuptinom
u postupku predvienom za donoenje zakona. Kad je re o papirima dunika iz nesvrstanih
zemalja dodatni, politiki razlog je bbilo to to su one otro zamerale Jugoslaviji kao lideru
Grupe 77 to takvom prodajom papira, nae firme pokuavaju da ih daju u ruke kapitalistima.
Promet u zemlji tih papira bio je iskljuen deviznim reimom. Dravnih hartija od vrednosti nije
bilo, izuzev Zajma za privredni preporod Srbije iz 1989. godine, koji je bio raspisan objektivno
mimo vaeih zakona.
Osamdesete godine su protekle bez privrednog rasta, mada je naizgled privredni ivot bio u
punom zamahu. Kad se SFRJ raspala, svaka republika krenula je sa drugaije startne osnove. Ili
kako pie Neven Borak, u knjizi Ekonomska pozadina nacionalnog konflikta u Jugoslaviji
(Cambridge University Press, 2000), SFRJ je predstavljala konglomerat toliko razliitih
sastavnih dijelova da je bilo kakva usporedba s nekom od svjetskih federacija jedva i mogua:
Bila je na razini Turske s obzirom na BDP po stanovniku mjeren paritetom kupovne moi iz
1985. godine. Kosovo, najnerazvijeniji diobilo je na razini Pakistana. Najrazvijeniji dio
(Slovenija) usporeivao se sa panjolskom i Novim Zelandom. Vojvodina i Hrvatska
pribliavale su se Grkoj i Portugalu. BiH te Makedonija usporeivali su se s Tajlandom i
Meksikom, a Srbija s Turskom.
Grka, Italija i Srbija
Grki scenario je moda dobra sintagma, kada italijanski premijer o moguem ishodu kod
svoje kue, ali je kod nas najpre floskula u govoru politiara kojom oni pojednostavljuju
argumentaciju u naoj permanentnoj predizbornoj politikoj atmosferi. Srbija se od Grke
razlikuje u svim aspektima, a naroito u svojim finansijskim performansama i samim tim i u
nivou zaduenosti . To se da argumentovati i navoenjem samo dva pokazatelja: kod nas e dug
prema proceni Fiskalnog saveta krajem godine dostii 60 odsto od BDP, to je i dalje znatno nie
nego u Grkoj gde je iznad 100%. Bankarski sistem je kod nas manje zaduen i manje vezan za
loe zajmove.
Iz onog to je dato napred o dunikoj krizi SFRJ vidljive su bitne razlike koje su objektivna
prednost sadanje Srbije u odnosu na situaciju u SFRJ osamdesetih godina. Najbitnija razlika je
to to ne postoji onakav niz nepovoljnih okolnosti u okruenju, kakav je postojao u vreme SFRJ
osamdesetih godina.

Naravno, sa izuzetkom tekog bremena ostalog posle sankcija iz devedesetih godina. Najtee
posledice sankcija su gubitak trita koje su imale nae firme u inostranstvu. U tome je posebna
vanost nalaenje stratekih partnera iz inostranstva da bi proizvodnja u zemlji imala smisla.
Bez obzira na to to ima stranake politizacije o iole vanim pitanjima, dananja Srbija nije
odluujue optereena politikom ondanjih komiteta i otpora prema tritu. Pragmatizam je
prednost, jer se reagovanja na slabosti u sistemskim i operativnim reenjima bre uzimaju u obzir
i reavaju. Promene na demokratskim izborima stvaraju realne izglede za prevazilaenje
sistemskih slabosti. Zato kod ocenjivanja pozicije treba uvek uzimati u obzir da vrednosne
sudove treba donositi uzimajui u obzir dinamiku (mogueg) privrednog razvoja i ono to treba
uiniti na tom planu. Bilo bi potrebno osvrtati se na prie o uspehu drugih zemalja. Pitanja koja
su politika i ekonomska u isto vreme: centralizam vs decentralizacija. Treba pogledati gde je
sutina tih pitanja. Ipak ljudi sve rade. Kako to da u istom sistemu, pravnom i ekonomskom, neke
lokalne sredine idu krupnim koracima napred, a druge nemaju viziju ni snagu da koriste
neosporne prednosti. Istaknut mi je primer za ovo drugo Ni. Bez vizije da da iskoristi 2013.
godinu kada se obeleava 17 vekova od potpisivanja Milanskog edikta (potpisao ga je car
Konstantin Veliki koji je roen u Niu), i povodom ega se Ni naao na svetskoj karti, faktori u
gradu ne uspevaju da ostvare neke od predvienih objekata za obeleavanje togj dogaaja. Da ne
govorimo o tome da nisu ni pokuali da avansno koriste taj novi poloaj u marketingu. Naprotiv,
ak je bilo inicijativa da se zatvori aerodrom, koji je velika komparativna prednost. To je primer
realnog sukoba centralizma i decentralizacije. Istovremeno, za razvoj je izuzetno znaajno dati
podrku svim inicijativama da se korupcija suzbije i svede na zanemarljiv nivo.
Korupcija je savremena bolest koja se mora odluno leiti, jer je jako vidljiva u svetu biznisa i
finansija. Ona je ambijent koji e privui neke igrae na inostranom tritu, ali to nee biti oni
pravi nosioci razvoja.
U godini privremenog podizanja sankcija, 1997, Srbiju je posetio jedan finansijski strunjak sa
Tajvana. Njegova poseta bila je nezapaena, verovatno zbog stava prema njegovoj zemlji. U
sluajnom razgovoru sa njim imao sam priliku da ujem da je pozitivno iznenaen potencijalom
kojim raspolae Srbija. Nivo spoljnog duga po njemu je beznaajna kategorija u poreenju sa
onim ta ova zemlja moe da ostvari u ekonomskom razvoju.
Bitno je razvijati trite!
Dragoslav Vukovi