Prof.

dr Mitar Kokolj

PREKRSAJNO PRAVO

Izdaval;;

Privredna akademija, Novi Sad

Korice:

Caba Nemet

Korektura:

Lidija artie

Stampa:

Alfa-grafNS, Novi Sad

Tiraz: 500

ISBN 978-86-84613-70-9

CIP - KaTanorH.aLIHj. y ny6nH"."Hjlf

b10161J110TeKa MaTH:Qe cpnCKe, HOBI1 Ca~

343.232(075.8)

KOKOIb.MHTap
Prekrbjno pravo I Mitar Kokolj. - 1. izd. Novi
Sad: Privredna akademij 2007 (Nov; Sad: Alf.-gtaf
NS). [48 str. ; 24 em
Tiraz500.

ISBN 978-86-846l3-70-9
a) npCKpwajHo npaBo

COBISS.SR-ID 225254663

SADRZAJ

Predgovor... _.... ___ .................................................. 9

PRVI DEO ................................................... 11

Opsta pitanja pnikrsajnog prava ........................................ 13

1. Pojam i osnoyne karakteristike prekrSajnog praya ......................... 13

1.1. Pojam prekrsajnog praya ... _...................................... 13

2. Sistem prekrsajnog praya .....,........................................... 15

3. Odnos prekrsajnog praya prema dugim granaina praya .................... 15

3.1. Odnos prekrsajnog praya prema ustaynom prayu ..................... 15

3.2. Odnos prekrsajnog praya prema upraynom prayu .................... 16

3.3. Odnos prekrsajnog praya prema kriyicnom prayu .................... 16

3.4. Odnos prekrSajnog praya prema privredno-prestupnom prayu ......... 17

4. Oblici kaznjivih delatnosti ............................................. 17

4.1. Kriyicno dele .................................................... 18

4.2. Priyredni prestup __ .............................................. 18

4.3. Disciplinske poyrede iIi disciplinska dela ............................ 19

3

DRUGI DEO ...............................................21

Prekrsajno pravo - Opilti deo ........................................... 23

5. Prekrsaj kao oblik kaznjivog postupanja ................................. 23

5.1. Elementi prekrsaja : .............................................. 24

5.2. Radnja prekrSaja .......... '" ..................... '" ............ 25

5.3. Posledica prekrsaja ............................. , ................. 26

5.4. Uzrocnost kod prekrsaja .......................................... 26

5.5. Mesto i vreme izvrSenja prekrsaja .................................. 27

5.6. Odredenost prekrsaja u zakonu i drugim propisima ............. '" .. 28

5.7. Izvori prekrSajnog prava ................ '" ....................... 29

5.7.1. Glavniizvori prekrsajnog prava .............................. 30

5.7.2. Sporedni izvori prekrsajnog prava ............................ 31

6. Protivpravnost ...................................................... 32

6.1. Nuzna odbrana . . . . . . . . . . . . . .. . ................................. 32

6.2. Krajnja nuida ................................................... 34

6.3. Sila i pretnja ................. , ................................... 34

7. Vazenje prekdajnih propisa ............................................ 35

7.1. Vremensko vazenje prekrsajnih propisa ............................. 35

7.2. Prostorno vazenje prekrsajnih propisa ............................... 37

8. Osnovi iskljucenja kainjivosti za prekrSaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . ....... 38

8.1. Princip non bis in idem kod istog prekrsaja .......................... 38

8.2. Princip non bis in idem kod sticaja prekrSaja,

privrednog prestupa i krivicnog dela ............................... 39

9. Pokusaj kao stadijum izvrsenja prekrSaja ................................ 39

9.1. Sticaj prekrSaja................................................... 40

10. Subjekti i uslovi prekrSajne odgovornosti ............................... 41

11. Elementi prekrsajne odgovornosti ..................................... .43

11.1. Uracunljivost .................................................. .44

11.2. Kriviea ........................................................ 45

11.3. Nehat (culpa) .................................................. 45

11.4. UmiSljaj (dolus) ..... : ....................................... .46

12. Stvarna zabluda ..................................................... 46

13. Pravna zabluda .................................................. '" . 47

14. SaucesniStvo kod prekdaja........................................... .48

14.1. SaizvrSilastvo................................................... 48

14.2. Podstrekivanje.................................................. 49

14.3. Pomaganje .......... ".......................................... 50

15. PrekrSajne sankcije .................................................. 51

15.1. Kazne ......................................................... 51

15.2. Kazna zatvora .................................................. 52

15.3. Rad u javnom interesu. . . . . . . . . . . . . . . .. . ........................ 52

15.4. Kazneni poeni sa ponistenjem vazenja vozacke dozvole .............. 53

15.5. Novcana kazna ................................................. 53

15.6. Odmeravanje i ublazavanje kazne ................................. 54

16. Opomena ........................................................... 55

17. Zastitne mere i opsti uslovi za njihovo izricanje .......................... 56

17.1. Oduzimanje predmeta ........................................... 56

17.2. Zabrana vrsenja odredenih delatnosti .............................. 57

17.3. Zabrana pravnom lieu da vrSi odredene delatnosti ................... 57

17.4. Zabrana odgovornom lieu da vrsi odredene poslove .................. 57

17.5. Zabrana upravljanja motornim vozilom ............................ 58

17.6. Obavezno Iecenje alkoholicara i narkomana ......................... 58

17.7. Zabrana pristupa ostecenom, objektima ili mestu izvrsenja prekrsaja .. 58

17.8. Javno objavljivanje presude ....................................... 59

17.9. Udaljenje stranea sa teritorije Republike Srbije ...................... 59

18. Oduzimanje imovinske koristi pribavljene prekrsajem .. : ................. 59

19. PrekrSajne sankeije prema maloletnieima ............................... 60

20. tastarelost. ......................................................... 62

TREeI DEO ................................................... 65

PrekrSajno pravo - Posebni dec ......................................... 67

21. POjam, predmet i sistematika posebnog dela prekrsajnqg prava ............ 67

21.1. PrekrSaji protiv javnog reda i mira ................................. 68

21.2. Spoljnotrgovinski prekrSaji, devizni prekrSaji i prekrSaji

iz oblasti kreditnih odnosa sa inostranstvom : ...................... 70

21.3. Carinski prekrsaji. .............................................. 72

21.4. Poreski prek.rsaji ....................................'............ 73

21.5. Saobracajni prekrsaji ............................................ 74

CETVRTI DEO .......................................... 77

Prekrsajni postupak ................................................... 79

22. Pojam, predmet i zadatak prekrsajnog postupka ........................ 79

23. Osnovni principi prekrsajnog postupka ................................. 80

23.1. Pojedini osnovni principi. .................... " ..... '" ...... " .80

23.1.1. Princip zakonitosti ...................................... ".80

23.1.2. Optuzni princip ........................................... 80

23.1.3. Princip utvrdivanja istine .................................. 81

23.1.4. Princip pomoei neukoj stranci .............................. 81

23.1.5. Princip ekonomicnosti prekrsajnog postupka '" .............. 81

23.1.6. Princip slobodne ocene dokaza .............................. 81

23.1.7. Princip prava na odbranu ................................... 82

23.1.8. Princip upotrebe jezika u prekrSajnom postupku . " ........... 82

23.1.9. Princip dvostepenosti prekrSajnog pbstupka .................. 83

23.1.10. Princip zabrane preinacenja na gore ........................ 83

23.1.11. Princip naknade stete neopravdano zadrianom

iii kainjenom lieu ..................... " ................ 83

23.1.12. Princip pravne pomoei. ................................... 83

23.1.13. Princip javnosti .......................................... 84

24. Organi za vodenje prekdajnog postupka ................................ 84

25. Stvarna nadleznost .................................................. 85

26. Mesna nadleznost .......... "......................................... 86

27. Vanredne nadIeznosti i sukob nadleznosti. .............................. 87

28. Izuzece............................................................. 88

29. Prekdajno-proeesne stranke ..........................................90

29.1. Okrivljeni .... '.................................................. 91

29.2. Osteceni .......................... , ............................ 92

30. Javni tuzilae i drugi organi ovlasceni na pokretanje prekdajnog postupka... 93

31. Podnesci u prekdajnom postupku ..................................... 94

32. Zapisnici u prekrsajnom postupku . . . . . . . . . . . . .. . ..................... 94

33. Rokovi i vracanje u predasnje stanje .................................... 96

34. Troskovi prekdajnog postupka ........................................ 97

35. Imovh"lsko-pravni zahtev ............................................. 98

36. Donosenje i saopstavanje odluka ....................................... 99

37. Prethodni prekdajni postupak ....................................... 100

38. Pokretanje prekdajnog postupka ...................................... 102

39. Odlucivanje 0 zahtevu za pokretanje prekrsajnog postupka ............... 103

40. Mere za obezbedenje prisustva okriv1jenog u prekrsajnom postupku ....... 104

40.1. Pozivanje okrivljenog ........................................... 105

40.2. Dovodenje okrivljenog .......... , ............................... 106

40.3. Policijsko privodenje i policijsko zadriavanje ucinioea prekrSaja...... 106

40.4. Zadriavanje okrivijenog i zadriavanje putne ispl'ave ................ 107

40.5. Jemstvo ....................................................... 108

41. Pojam, predmet i vrste dokaza ........................................ 109

41.1. Saslusanje okrivljenog .......................................... 110

41.2. Saslusanje svedoka ............................................. III

41.3. Uvidaj ........................................................ 114

41.4. Vestacenje..................................................... 114

42. Materijalni dokazi. ................................................. U6

42.1. Pretresanje prostorija i liea ......................... , ............ 116

43. Pretres ............................................................ 118

44. Prekrsajne odluke .................................................. 120

44.1. Resenje 0 obustavljanju postupka ................................. 120

44.2. Vrste presuda.................................................. 121

44.3. Objavljivanje, ispravijanje i dostavljanje presuda.................... 122

45. Redovni pravni lekovi ............................................... 123

45.1. ZaIba ......................................................... 123

45.2. Subjekti i sadriaj zaibe ......................................... 124

45.3. Osnovi zalbe .................................................. 125

45.4. Bitne povrede odredaba prekrsajnog postupka ..................... 125

),
45.5. Povrede materijalnog prava...................................... 127

45.6. Pogresno iIi nepotpuno utvrdeno cinjenicno stanje ................. 128

45.7. Gresl<e u odluci 0 prekrsajnim sankeijama, oduzimanju

imovinske koristi, troskovima prekrsajnog postupka i

imovinsko-pravnom zahtevu .................................... 128

45.8. Postupak po zalbi .............................................. 128

45.9. Odbijanje i usvajanje zalbe ...................................... 129

46. Vanredni pravnilekovL ............................................. 130

46.1. Zahtev za ponavljanje prekrsajnog postupka ....................... 131

46.1.1. Razlozi za ponavljanje po stupka i subjekti zahteva ............ 131

46.1.2. Postupanje po zahtevu .................................... 132

46.2. Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnazne presude ............. 132

46.3. Zahtev za zastitu zakonitosti ................................... 134

47. Posebni prekrsajni postupci .......................................... 135

47.1. Postupak prema maloletnicima .................................. 13S

7

47.1.1. Posebna uloga organa starateljstva .......................... 136

47.1.2. Pokretanje postupka ...................................... 136

48. Postupak za naknadu stete zbog neopravdanog kaznjavanja .............. 137

48.1. Naknada stete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . ............... 137

48.2. Vracanje imovinskih vrednosti .................................. 138

48.3. Postupak ostvarivanja prava i zastarevanje prava ................... 139

49. Prekrsajni postupak koji vode organi uprave ........................... 139

49.1. Pokretanje i vodenje prekrSajnog postupka pred organom uprave ..... 140
50. Postupak za naplatu novcane kazne na mestu izvrsenja prekrsaja
(mandatna kazna) .................................................. 141

PETI DEO ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

IzvrSenje prekrsajnih sankcija ......................................... 145

51. IzvrSenje odluka.................................................... 145

51.1. Izvdenje zastitne mere oduzimanja predmeta...................... 146

51.2. Izvrsenje mere oduzimanja imovinske koristi. ..................... 146

51.3. Izvrsenje novcane kazne i drugih novcanih iznosa .............. " .. 147

52. Kolizione norme i ustupanje predmeta na izvrSenje

U odnosima izmedu prekrsajnih sudova u Republici ..................... 148

Predgovor
Ovaj udzbenik je napisan da bi posluzio potrebama studenata Pravnog
fakulteta Privredne akademije u Novom Sadu. Cinjenica da se deo materije pre
krsajnog prava izucava detaljnije u predmetima Krivicno pravo, Krivicnopro
cesno pravo i Privrednoprestupno pravo, uticala je da se u udzbeniku izbegnu
nepotrebna ponavljanja i tekst svede na optimalnu meru.
Kao osnov za pisanje udzbenika je posluzio tekst novog Zakona 0 pre
krsajima, objavljen u "S1. glasniku RS" br. 101 od 21. 11. 2005., koji je stupio na
snagu 01. 01. 2007. Zbog neispunjenja uslova za primenu Zakona, produzena je
primena ranijeg Zakona, medutim smatrali smo da, zbog racionalnosti i progre
sivnosti resenja novog Zakona, on treba da bude osnov za pisanje udzbenika.
Novi Zakon 0 prekrsajima predvida resenja kojima prekrsajno pravo pri
blizava drugim delovima kaznenog prava i medunarodnim propisima, a status
prekrsajnih sudova i sudija izjednacava sa statusom ostalih sudova i sudija. To
je znacajan razlog da se tim resenjima u udzbeniku posveti paznja i aktuelizira
ova oblast kaznenog prava.

U Novom Sadu,
oktobra 2007.

Autor

Opsta pitanja prekrsajnog prava

1. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE

PREKRSAJNOG PRAVA

1.1. Pojam prekdajnog prava

Terminom prekrSajno pravo oznacava se posebna grana aktuelnog zako

nodavstva i uz to posebna grana pravnih nauka, tj. nauka prekrsajnog prava. S
obzirom da se na ovom me stu predstavlja prekrSajno pravo kao grana primenji
vog zakonodavstva (pozitivno pravo), potrebno je, na prvom mestu, definisati
disciplinu u nameri da se na taj naCin odrede osnovna obelezja, karakteristike,
zadatak i predmet, te ciljevi svojstveni ovoj disciplini.
Uzimajuti u obzir razna stanovista strucnjaka koji se ovim pitanjem ne
posredno bave, mogH bi definisati prekrsajno pravo kao skup pravnih propi
sa kojima se odreduju prekrsaji, uslovi za prekrsajnu odgovornost, prekrsajne
sankcije prema njihovim uCiniocima, uslovi za propisivanje i izricanje prekrsaj
nih sankcija, prekrsajni postupak i postupak izvrsenja odluke.
lz ove definicije, koja se u potpunosti podudara sa odredivanjem predme
ta Zakona 0 prekrsajima (Clan 1. Zakona 0 prekrsajima "Sluzbeni glasnik RS"
br. 101 od 2l.l1.2005. sa primenom od 1. januara 2007), proizilaze bitni elemen
ti koji su od posebnog znacaja za isticanje i analizu forme i sustine prekrsajnog
prava, Cime se ukazuje na njen formalno-materijalni znacaj. Najpre, prekrsajno
pravo je definisano kao Jskup pravnih propisa, a ne sistem zakonskih pravnih
propisa, jer se Zakonom odreduju osnovna nacela i instituti relevantni za prekr
saje, a normativnim aktima podzakonskog karaktera propisuje veliki broj razli
Citih prekrSaja, koji bi se, analogno tumaceCi, zajedno sa zakonskim odredbama
13

mogH smatrati sistemom pravnih propisa, kao formalnim elementom definicije

prekrsajnog prava.
Analiza definicije prekrsajnog prava upueuje na zakljucak da se sadriina
prekrsajnog prava nalazi u materijalnom prekrsajnom pravu, prekrsajnom po
stupku i postupku izvrsenja odluke prekrsajnih organa. Objedinjavanjem odre
daba materijalnog, procesnog i izvrsnog karaktera u definiciji prekrsajnog prava
odreden je i neposredan predmet discipline.
Sustinski elemenat prekrSajnog prava je, takode, i njegova zastitna funk
oznacava da se ovom granom prava zasticuju znaeajne vrednosti kao
sto su osnovne slobode i prava coveka, drustveno-ekonomsko uredenje, politic
ki sistem i pravni poredak u zemlji.
U raznim drustveno-ekonomskim formacijama postojali su, a i danas po
stoje, razni driavni sistemi zasnovani na slicnim, istim i u odredenom obimu
razliCitim idejno-politickim osnovama. Razlike koje su postojale, dovodile su
do razlicitog polozaja coveka, razliCitih prava, duznosti i odgovornosti, sto je sve
uticalo na obim, intenzitet i nivo ostvarenja zastite, a ujedno su pravo sankci
onisanja nedozvoljenih ponasanja cinili specificnim za svaku pojedinu driavu.
Zato se moze reCi da je uticanjem dominantnih karakteristika naseg drustveno
ekonomskog uredenja, razvojem domaeeg prava i prihvatanjem tekovina razvo
ja prava na svetskom nivou doslo i do izgradnje ove grane prava kao samostalne
i posebne i ujedno nuzne i potrebne za ostvarivanje opste svrhe zastite drustva
od negativnih i nedozvoljenih ponasanja.
PropisujuCi sankcije za nedozvoljene povrede prekrsajni propisi sadrie
istovremeno i zabrane za odredena ponasanja, cineCi prekrsajno pravo specific
nim po tome s,o ono ne regulise drustvene odnose neposredno odredivanjem
prava, duznosti i obaveza pojedinaca, vee sto to Cini posredno putem propisiva
nja i izricanja prekrsajnih sankcija za te PO.vrede. KaO. sredstva te iastite pred
videne su prekrsajne sankcije, koje driava preko ovlascenih organa prinudno
primenjuje prema uciniocima prekrsajnih povreda, a koje se sastO.je u ograni
cenju iii liSavanju odredenih prava kO.ja su priznata svakO.m gradaninu. Speci
ficnosti prekrsaja, kaO. PO.sebnog oblika kaznjivih radnja, uticale su neposredno
i na propisivanje specificnih odredaba postupka izricanja prekrsajnih sankcija,
kao i specificnih odredaba njihovog izvrsenja, sto sve zajedno prekrsajno pravo
cini specificnO.m PO.sebnO.m pravnom disciplinO.m.

14

2. SISTEM PREKRSAJNOG PRAVA

Na osnO.vu izlO.zene definidje prekrSajnO.g prava, kao i predmeta Zakona
o prekrsajima, moze se odrediti sistem prekrsajnO.g prava kaO. posebne grane
prava. PosmatrajuCi prekrsajnO. pravo kao sistem neO.phodno je odrediti i de
love tog sistema. PrekrsajnO. pravO. je, u delu kO.ji obuhvata nacela i institute,
regulisan Zakonom 0 prekrsajima i taj deO. se, ujedno, naziva opstim delO.m pre
krsajnog prava. Niz PO.jedinacnih zakonskih i podzakonskih O.dredaba iz razli
citih zbirki propisa, koje reguliSu raznovrsne oblasti drustvenO.g zivota, sadrii
pojedinacne prekrsaje koji zajednO. cine drugi deO. sistema prekrsajnog prava
nazvanog posebriim delom. Oba ova dela cine materijalnO. prekrsajno pravo. S
obzirom da posebne O.dredbe procesnog karaktera regulisu prO.ceduru primene
materijalnog prekrsajnog prava, to se kao sledeei deo sistema prekrsajnog pra
va pojavljuje procesno-prekrsajno pravo. I konacno, treCi deo prekrsajnog pra
va cini izvrsno prekrsajnO. pravo koje se bavi izvrsenjem izrecenih prekrsajnih
sankcija. Svi ovi delovi, koji tine 10gicnO. i neposredno jedinstvo, predstavljaju
sistem prekrsajnog prava.

3. ODNOS PREKRSAJNOG PRAVA PREMA

DUGIM GRANAMA PRAVA

3.1. Odnos prekdajnog prava prema ustavnoIn pravu

Oduzimanje iii O.granicavanje osnovnih prava i sloboda putem primene
prekrsajnih sankcija, kao 5tO je to slucaj i sa sankcijama drugih grana kaznenog
zakonodavstva, ima izuzetan znacaj i zbog toga Ustav RepubIike Srbije, kao naj
visi driavni akt, sadrii izvestan broj odredaba kojima se ustanovljavaju osnovni
principi prekrsajnog prava.
Ustav sadrii principe, koji su bitni za sve grane kaznenog prava, a medu
i za prekrsajno pravo, kao sto su principi zakonitosti, odgovornosti, za
brane povratnog dejstva propisa i s1. Ustavno pravo reguliSe i druga pitanja koja
su deo prekrsajnog prava u kome ih je potrebno konkretizovati. To su slucajevi
kada se Ustavom nalaze prekrsajna zastita nekih vrednosti iIi se jamce O.dredena
prava i slobode grad ana. Osim toga, prekrsajno pravo pruZa zastitu i ustavnO.m
uredenju zasnovanom na Ustavu.

15

3.2. Odnos prekdajnog prava prema upravnom pravu

Prekrsajno pravo, iako posebna pravna grana, bilo je dugo deo upravnog
prava. Osamostaljenjem prekdajnog prava nisu prestale veze koje je one imalo
sa upravnim pravom. Smatra se da su ove dye discipline komplementarne gra
ne prava do tog obima da se prekrsajno pravo smatra, donekle, kao poseban
kazneni deo upravnog prava sa vlastitom sadrZinom, formom, sistematikom i
ciljevima koje nastoji da ostvari.
Prekrsajno pravo je, sve do donosenja Ustava SFRJ iz 1974. godine, bilo
deo upravnog prava, a od tada se osamostaljuje, posebno u bitnim delovima kao
sto su regulisanje prekrsaja, svojstvo organa ovlascenih za vodenje prekrsajnog
postupka i izricanje prekrsajnih sankcija.
Prekrsaji su se smatrali delom upravnog prava cak i u onim zakonodav
stvima u kojima se prekdaj definisao kao oblik Krivicnog dela. Razlozi zbog
kojih su se prekrsaji smatrali delom upravnog prava su vezani za razlike koje su
postojale izmedu prekrsaja i krivicnih del a u pogledu procedure i nadleznosti
organa pravosuda i uprave oko sankcionisanja prekrsaja. Izricanje prekrsajne
sankcije su vrsili upravni organi, a po tom formalnom kriterijumu smatralo se
da uprava obuhvata svaku delatnost koju obavljaju organi uprave (kod nas je to
slucaj sa carinskim, deviznim i poreskim prekdajima i delimicno sa jos nekim
laksim deliktima).
Pojedini, jednostavniji slucajevi su, radi brzine i efikasnosti resavanja, do
deljivani organima uprave u nadleznost, sto je uticalo na tretiranje prekrsajnog
prava kao dela upravnog prava. Prekrsaji su zbog toga smatrani "granicnim po
drucjem" izmedu upravnog prava i krivicnog prava, da bi se u poslednje vreme
granica pomerila viSe ka krivicnom pravu, na koji naCin je prekrsajno pravo,
kao posebna grana prava, postalo delom kaznenog prava, u koje jos spada Kri
vicno pravo i privredno prestupno pravo.
Veza sa upravnim pravom danas se iskazuje u jednom formalnom ele
mentu, a to je da pojedini upravni organi, u slucajevima kada su za to posebno
ovlaseeni, mogu da ucestvuju u odluCivanju 0 pitanjima prekrSaja.
3.3. Odnos prekdajnog prava prema krivicnom pravu
Prekrsajno pravo se u nekim pravnim sistemima tretira kao deo krivicnog
prava, a prekrsaji kao laksi oblik krivicnih dela. Nas pravni sistem ne svrstava
prekrsaje u krivicno pravo, vet u posebne delikte kaznenog prava. Ipak, bez ob
zira sto se prekrsaji i krivicna dela, koja su predmetkrivicnog prava, razlikuju,
prekrsajno i krivicno pravo imaju niz slicnosti i podudaranja. Niz nacela, in
16

stituta i pojmova u prekrsajnom pravu vode poreklo iz krivicnog prava. Mnogi

prekrsaji su, gledano na bitna obeleija, slicni i bliski kriv:icnim delima, pa je to
razlog da se delovi krivicnog prava shodno primenjuju na prekrsaje.
S obzirom da veza izmedu ove dye discipline obuhvata ne samo slicnosti
vee i razlike, treba reCi da se prekrsaji od krivicnih deia razlikuju u kvantitativ
nom smislu (prekrsaji su laksa vrsta delikata od krivicnih dela) iIi u kvalitativ
nom smislu (prekrsaji imaju razliCita obelezja od krivicnih dela). Prekrsajno se
pravo putem naCina regulisanja i odredivanjem organa ovlascenih za vodenje
prekdajnog postupka i izricanjem prekrsajnih sankcija osamostalilo i odvojilo
od krivicnog prava i razvilo kao posebna disciplina koja poseduje i odredene
slicnosti sa drugim disciplinama.
3.4. Odnos prekdajnog prava prema privredno-prestupnom pravu
U skladu sa odredenim pojmom privrednog prestupa, privredno-prestu
pno pravo je posebna disciplina koja upravo ima za predmet privredni prestup
kojim se sankcioniSu nedozvoljena ponasanja u oblasti privrednog i finansijskog
poslovanja.
Prekrsajnim propisima se odreduju prekrsaji u svim pravno relevantnim
oblastima, pa i u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, a subjekti izvr
senja su isti kao i kod privrednih prestupa tj. pravna i fizicka lica, s tim da su
fizicka lica kod privrednih prestupa samo odgovorna lica. Za prekrsaje se moze
reCi da ih ima mnogo vise, a za privredne prestupe da imaju veci stepen drus
tvene stetnosti, sto ih Cini tezim oblikom kaznenog delikta.

4. OBLICI KAZNJIVIH DELATNOSTI

Vrste i oblici drustveno neprihvatljivih ponasanja su se kroz razvoj drus
tva i drustvenih potreba izdiferencirali i postali osnova pojedinih grana kazne
nog prava, s obzirom na njihovu pravnu prirodu.
Nase kazneno pravo sadrzi kao oblike kaznjivih delikata: krivicna dela.
privredne prestupe i prekdaje, mada se moze govoriti i 0 cetvrtoj grupi u vidu
disciplinskih delikata kao. takode, posebnoj grupi. Svi navedeni oblici kaznenih
delikata imaju niz slicnosti. zato su i svrstani u istu grupu ponasanja, ali i niz
razYka u pogledu obelezja. saddine, uslova za postojanje; pravnih akata kojirria
se predvidaju, tezine, subjekata koji podlezu sankdonisanju, organa nadleznih
za pokretanje postupka i procesuiranje, znacaja i pravne prirode, sto je nufno
dovelo do razliCitog regulisanja u okviru posebnih disciplina kaznenog prava
17

(krivicno pravo, privredno prestupno pravo i prekrsajno pravo). Radi boljeg ra

zumevanja prekrsaja nuzno je istaci slicnosti i posebno razlike u odnosu na ove
bliske delikte.

4.1. Krivicno delo

G1edano istorijski, u jedinstvenoj grupi kaznjivih dela francusko krivicno
zakonodavstvo je razlikovalo, po tezini, tri podgrupe kaznjivih delikata na zlo
Cine, prestupe i prekrsaje (istupe) uz odredivanje nadleznosti razliCitih sudova
za presudenje. Evropska zakonodavstva su sledila ovupodelu koja je i u nasem
pravu ostavila odredeni uticaj. Svi ovi oblici kaznjivog ponasanja su definisani
kao protivpravni i nadleznost je zakonodavca da odredi koje ponasanje ima ka
rakter odredene vrste.
Krivicno delo je osnovni predmet krivicnog prava, a prekrsaj je osnovni
predmet prekrsajnog prava, I jedan i drugi delikt su pojmovno odredeni u od
govarajucem tekstu Krivicnog zakonika i Zakona 0 prekrsajima. Krivicna dela
su, prema bitnim obelezjima, najteza vrsta kaznenih delikata izvrsena od strane
sarno fizickih lica, koja se mogu propisati sarno zakonom. Gonjenje kod krivic
nih dela ostvaruje ovlasceni tuzilac, a presudu prama odredbama Zakonika 0
krivicnom postupku, donosi nadlezni sudski organ.
Kod krivicnih dela povreda iii ugrozavanje zasticenog pravnog dobra
je primarna, dok je povreda norme sekundarna. Sankcije za krivicna dela su
strozije od onih propisanih za ostale oblike kaznenih delikata i u ist? vreme su
raznovrsnije. Razlika izmedu krivicnih dela i prekrsaja je najcesce kvalitativ
na, osim granicnih slucajeva gde je razlika sarno kvantitativna, sto je posledica
hipertrofije inkriminacija u krivicnom pravu i odstupanja od nacela da propi
sivanje odredenih ponasanja kao krivicnih dela treba da bude krajnje sredstvo
(ultima ratio).

4.2. Privredni prestup

Privredni prestup se definiSe kao povreda pravila 0 privrednom i finan
sijskom poslovanju izvrsena od pravnog Iica i odgovornog lica u pravnom lieu
koje je izazvalo stetne posledice iii ih je moglo iZazvati, a propisom je odredeno
kao privredni prestupi.
Privredni prestupi predstavljaju relativno novu vrstu kaznjivih delikata u
nasem zakonodavstvu. Oni su, prema vlastitoj tetini, smesteni izmedu krivicnih
dela i prekrsaja. Njihova je specificnost: oblast u kojbj se vrse (privredno i finan
sijsko poslovanje), subjekti koji ih yrse (pravna i odgovorna liea u pravnom lieu),
18

sud koji odlucuje 0 njima (trgovinski sud), sankcije koje se primenjuju (novcana
kazna i zastitne mere) i predvidenost zakonima i podzakonskim aktima.
Zbog slicnosti sa krivicnim delima, naroCito u pogledu ocene opasnosti
i stetnosti,cesto se nazivaju krivicnim delima pravnih lica u privredi, ali nave
dene specificnosti, kao i posebna priroda zastitnog objekta privrednih prestupa,
Cine ih samostalnim i potrebnim oblicima kaznenih delikata.
Zbog svojih osobenosti privredni prestupi su odvojeni i od prekrsaja iako
sa njima imaju niz zajednickih osobina. Razlike izmedu njih Cine teze posledice
privrednih prestupa, izrazene u vidu povrede iIi ugrozavanja zasticenih dobara,
za razliku od prekrsaja koji kao posledicu imaju povredu propisa u vidu ap
straktne opasnosti.
privrednog prestupa moze da bude pravno lice i odgovorno lice
u pravnom lieu u okvirima privrednog i finansijskog poslovanja, a prekrsaja
svako pravno i fizicko lice. Kada odredena delatnost ima obelezje i privrednog
prestupa i prekrsaja, prema principu non bis in idem, uCinilac ce odgovarati
sarno za jednu delatnost koja ce iskljuCiti drugu.

4.3. Disciplinske povrede iIi disdplinska dela

Disciplinska dela su povrede pravila ponasanja koja ustanovljavaju poseb
nu drustvenu disciplinu, a koja su vezana za odredeni odnos u kome se nalaze
gradani koji, ujedno, mogu biti ucinioci tih delikata. UCinioci zpog toga mogu
biti sarno fizicka lica zaposlena u drfavnim organima, javnim ustanovama, pre
duzeCima i drugim pravnim subjektima (npr. zaposleni, vojnici, policajci, osu
denici, studenti, clanovi razliCitih klubova itd.).
Za disciplinske povrede propisane su, zakonima, i na zakonu osnovanim
internim aktima pravnih lica, odgovarajuce disciplinske mere (prestanak rad
nog odnosa, ukor, javna opomena, novcana kazna, iskljucenje, rasporedivanje
na drugo radno mesto itd.), koje primenjuje disciplinski sud iIi disciplinska ko
misija. Postupak kojim se utvrduje disciplinska odgovornost ucinioca propisan
je zakonom.
Prekrsaji se od disciplinskih dela razlikuju najpre po pravnoj prirodi i ka
rakteru, a potom sto prekrsaji predstavljaju povredu opste discipline, a disci
plinska dela povredu discipline u odredenim oblastima. OCigledna je razlika i u
vrstama i karakteristikama predvidenih sankcija, kao i u organima nadleznim
za njihovu primenu.
Odgovornost i kaznjivost za disciplinska dela je odvojena i autonomna u
odnosu na ostale delikte, cak i u situacijama sticaja raznih oblika kaznjivih de
latnosti u istom deliktu, sto znati da kaznjavanje za krivicno delo, prekrbj iIi
19

privredni prestup ne iskljucuje kaznjavanje za disciplinsko delo ako su ostvare

ni istom radnjom i sadrze ista obelezja.

20

DRUGIDEO

Prekrsajno pravo - Opsti deo

5. PREKRSAJ KAO OBLIK KAZNJIVOG POSTUPANJA

Zbog masovnosti pojava koje se tretiraju kao prekrsaji, kao i zbog spe
cificnih obelezja i potrebe da se u odnosu na druge delikte napravi sustinska
razIika, prekrsaji su bili vazan objekat teoretske analize i razmatranja. Rezultat
takvog odnosa prema prekrsaju su i brojne teoretske definicije prekrsaja i pre
krsajnog prava koje predstavljaju jedno od najvaznijih pitanja ove grane, jer se
odreduju njene osnovne karakteristike, pravna priroda i mesto u sistemu
pravnih disciplina. Teoretsko razmatranje idefinisanje je bilo osnova za zakon
sko definisanje prekrsaja.
Teoretski, prekrsaj se definise kao drustveno stetno, protivpravno i skriv
Ijeno postupanje koje je upereno protiv javnih interesa drustva ili protiv javnog
poretka, a cije izvrsenje ne dovodi u pitanje ekonomske i politicke osnove razvo
ja i Opstanka drustvenog i pravnog sistema, vee se njime nanosi steta pravnom
poretku u vidu remeeenja javnog reda i mira, slabljenja drustvene discipline i
ometanja vrsenja funkcija ddavnih i drugih organa.
Prekrsaj je povreda odredenog propisa (zakona iii podzakonskog akta) i,
generalno posmatrano, nije upravljen protiv drustvenih interesa veceg znacaja.
S obzirom da je kod prekrsaja primarna povreda propisa, prekrsaji se pojavljuju
kao, uglavnom, delikti ugrozavanja u obliku apstraktne opasnosti, za razliku od
krivicnih dela gde se posledica ispoljava i u povredi i u ugrozavanju.
Gonjenje za prekrSaje se preduzima po Sluzbenoj duznosti, odnosno na
osnovu zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka od strane ovlascenog lica
u ime nadleznog i ovlascenog driavnog organa, kao i organa uprave na osnovu
procedure propisane u odgovarajucim zakonima 0 prekriiajima, odnosno u dru
gim zakonima.
23

Sankcije koje su predvidene za uCinioce prekrsaja su blaze i po vrsti i po

ciljevima primene od sankcija predvidenih za krivicna dela, cak i u slucajevima
kad se radi 0 istim sankcijama (novcana kazna, oduzimanje predmeta). Kao or
gani koji su nadlezni za donosenje odluke 0 postojanju prekrSaja i za izricanje
prekrsajnih sankcija odredeni su prvenstveno sudije za prekrsaje i Vece za pre
krsaje, a u manjem obimu pojedini organi up rave.
Analiza bitnih elemenata prekrsaja i poredenje sa ostalim oblicima kaznji
vog delovanja pokazuju da su prekrsaji posebni obHci tog delovanja, sustinski
razliCiti od ostalih delikata. To je i kljucni razlog da se oni smatraju neophodno
potrebnim sredstvom drustvene reakcije na nedozvoljena ponasanja.
Prema zakonskoj definiciji, prekrsaj je protivpravna, skrivljeno izvrsena
radnja koja je propisom nadleznog organa odredena kao prekrsaj (clan 2. ZOP).
Iz ove definicije proizilaze osnovni elementi koji se moraju nati kod svakog po
jedinacnog prekrsaja odredenog u drugim zakonskim iii podzakonskim akti
rna. Ti osnovni elementi opsteg pojma prekrsaja su radnja, protivpravnost, pro
pisanost prekrsaja i krivica i njima se bavi opsti deo prekrsajnog prava. Osim
toga, kod svakog pojedinog prekrsaja pojavljuju se posebna konkretna obelezja
koja stvaraju posebne pojmove prekrsaja i Cine materiju posebnog dela prekrsaj
nogprava.
Prekrsaj predstavlja povredu propisa koja ne mora uvek da proizvede
posledicu, jer se odreduje kao radnja a ne delo, koje bi impliciralo i posledicu.
Radnja predstavlja sustinski elemenat, dok ostali osnovni elementi odreduju ka
kva bi radnja trebala da bride da bi predstavljala prekrsaj.
Izmedu propisanosti i protivpravnosti prekrSaja postoji povezanost, jer
ono sto je propisano ~ao prekrsaj u pravilu je i protivpravno. Kao i kod krivic
nog dela, prekrsaja nema ukoliko postoji neki od osnova koji iskljucuje protiv
pravnost iii krivicu, bez obzira na ispunjenje ostaIfh osnovnih elemenata.
5.1. Elementi prekrsaja
Nacin da se dode do svih elemenata prekrsaja je celovita pravna analiza
ovog oblika deliktnog ponasanja. Tom analizom se dolazi do zakljucka da po
jam prekrsaja Cine sledeCi elementi:
1. radnja iIi prouzrokovanje posledice ljudskom radnjom,
2. propisanost prekrsaja, odnosno odredenost prekrsaja u zakonskim iIi
podzakonskim aktima,
3. protivpravnost i
4. krivica.
24

Ovj elementi se tretiraju kao konstitutivni (osnovni) elementi pojma pre

krsaja, te bi u slucaju izostajanja nekog od njih dolazilo do iskljucenja postojanja
prekrSaja.
Da bi postojao prekrsaj potrebno je da ga uCini propisom odredeni su
bjekat (pravno i fizicko lice), i to na odredenom objektu (lice iIi stvar), bezcega
nema prekrsaja. Ako prekrsaj vrsi pravno lice, onda je on objektivna kategorija,
a ako ga Cini fizicko lice, onda je objektivno-subjektivna kategorija.
Pored ovog opsteg pojma prekrsaja, koji je odreden u Zakonu 0 prekrsa
jima, a kojim je obuhvaceno bice svakog pojedinog prekrsaja, u drugim zakon
skim i podzakonskim propisima su odredeni posebni pojmovi prekrsaja, od
nosno konkretni prekrsaji. Ti posebni pojmovi moraju posedovati sve elemente
opsteg pojma prekrsaja i pojedine posebne elemente koji ih karakterisu kao po
sebne prekrsaje i odvajaju od drugih prekrsaja. Postojanje posebnih pojmova
. omogucava opsti elemenat oznacen kao propisanost prekrsaja.
5.2. Radnja prekrsaja
Radnja prekrsaja je protivpravno Cinjenje iIi neCinjenje kOje moze da pro
uzrokuje povredu pravnog poretka i koje je kao nedopusteno sankcionisano
prekrsajnim sankcijama. Opsti naCini izvrsenja prekrsaja su cinjenje iIi necinje
(propustanje) i svaki prekrsaj se cini na jedan iIi drugi nacin uz postojanje
prekrsaja koji se mogu vrsiti na oba naCina (clan 10. ZOP).
Cinjenjem se smatra svaka propisana aktivna radnja, dok se neCinjenjem
smatra propustanje da se preduzme odredeno Cinjenje, a koje je propisom pred
videno kao prekrsaj. Propisima je predvideno da se veCina prekrsaja moze uci
niti radnjom cinjenja. Radnja se uvek sastoji u odredenom ljudskom ponasanju
i izraz je covekove volje. Nijedan subjekat nece odgovarati za razmiSljanje, od
luCivanje, psihicke procese iii bilo,koji unutrasnji psihicki akt, ako nije doslo do
realizacije iIi spoljne manifestacije.
NeCinjenje je pasivno drZanje ucinioca kome je odgovarajucim propisom
nalozeno odredeno Cinjenje. Necinjenjem se moze izvrsiti prekrsaj sarno onda
kada je utinilac bio duzan da nesto utini, time bi spreCio nastupanje prekrsaja.
Propustanjem odredene radnje uCinilac ne tini nesto sto bi trebalo da tini i na
taj nacin povreduje zapovednu normu.
25

5.3. Posledica prekdaja

Posledica prekrsaja je izvesna promena ili stanje u spoljnom svetu koje
je nastalo usled preduzimanja radnje izvrsenja prekrsaja na objektu prekrSaja.
Posledica je nastala promena u spoljnjem svetu (dinamicka) iIi je proizvedeno
stanje u spoljnjem svetu (staticka). Promena i proizvedeno stanje u kaznenom
pravu dobijaju formu povrede, k()ja obuhvata ostecenje iii unistenje dobra, iIi
ugrozavanje koje se ispoljava u stvaranju konkretne ili apstraktne opasnosti.
Kod konkretne opasnosti nastupila je opasnost po dobro, ali ne i povreda do
bra, a kod apstraktne opasnosti, opasnost je sarno mogla da nastupi, ali do nje
nije doslo.
Vecina strucnjaka smatra da posledica nije obavezan elemenat pojma pre
krsaja. U vezi stirn razlikuju se dYe vrste prekrsaja: materijalni prekrsaji koji
poseduju posledicu i formalni koji su bez posledice. Kao materijalni prekrsaj
smatra se onaj delikt koji je proizveo posledicu na naCin da je doveo do povrede
nekog dobra iii na naCin da je neko dobro ugrozio. Formalnim prekriiajem se
smatra prekrsaj koji se kao objektivna pojava ispoljava u nepokoravanju izve
snoj pravnoj normi, bez obzira da Ii je usled toga doslo do povrede pravnog
interesa iii je on izlozen opasnosti.
Sa zakonske i prakticne strane posmatrano, podela na materijaine i for
maIne prekrsaje nema posebnu vaznost, jer se smatra bitnim sarno da neko pre
krsajno cinjenje, odnosno neCinjenje, uvek prouzrokuje negativne posledice koje
su stetne za zasticeno pravno dobro iii ugrozavaju to pravno dobro, bez obzira u
kojoj se od fih formi pojavljuje. RazIika izmedu materijalnih i formalnih prekr
saja je u tome da se kod prekrsaja sa posledicom povrede i konkretne opasnosti
one moraju dokazivati i utvrdivati, dok se ugrozavanje u obliku apstraktne opa
snosH pretpostavlja.

5.4. Uzrocnost kod prekdaja

Da bi prekrsaj postojao potrebno je utvrditi da je odredeno Cinjenje iIi ne
Cinjenje objektivno prouzrokovalo promenu iIi stanje u spoljnjem svetu koje se
moze smatrati drustveno negativnim. To znaCi da izmedu radnje i prouzroko
vane promene mora postojati uzrocna veza, tj. da je radnja dovela do negativne
posledice. Uzrocnost, prema tome, nije elemenat opsteg pojma prekrsaja, vee je
sastavni deo prekrsajne delatnosti.
Da bi se utvrdilo da Ii je odredeno lice prouzrokovalo prekrsajnom rad
njom negativnu posledicu, potrebno je iz velikog broja uslova koji su do prine
li nastupanju posledice izdvojiti Ijudsku radnju. To znaci da treba utvrditi da
26

odredena delatnost pripada odredenom uciniocu, bez obzira da Ii su nastupanju

posledice, zbog njegove delatnosti, doprineli i neki drugi faktori. S obzirom da
za prekrsaj odgovara subjekat, potrebno je iz niza uslova izdvojiti ljudsku rad
nju kojom je neposredno proizvedena neprihvatljiva promena u spoljnjem sve
tu, odnosno posledica.
Cinjenice i okolnosti koje imaju znacaj uslova, a postoje van ljudske rad
nje nemaju zIiacaja u utvrdivanju uzrocnosti. Ljudska radnja, kao neposredni
uslov izdvojen od ostalih uslova, ne mora da ima prete ian znacaj u odnosu na
ostale uslove u proizvodenju posledice.
Uzrocnost je objektivna veza izmedu radnje i posledice i utvrdivanje
uzrocnosti uvek prethodi utvrdivanju krivice, kao subjektivnom elementu pre
krsaja. Utvrdena uzrocna veza izmedu radnje i posledice nije jedini uslov za
primenu prekrsajne sankcije, jer se, osim toga, trazi i krivica ucinioca. Moguce
su situacije da je ucinilac ostvario radnjom posledicu, ali da mu se prekrsaj ne
moze staviti na teret.
Posto se radnja prekrsaja moze izvrsiti Cinjenjem i necinjenjem, kao
znacajno pojavljuje se pitanje uzrocnosti kod prekrsaja uCinjenih neCinjenjem.
Uzrocnost kod delatnosti necinjenjem postoji:
ako je postojala duznost na otklanjanje posledice,
ako je bilo izvesno iIi bar verovatno da bi posledica preduzimanjem
duzne radnje bila otklonjena iii bi nastupila kasnije iii u manjem obimu
i

ako je uciniocu bilo moguce da preduzme duinu radnju kojom bi ot

klonio posledicu.
5.5. Mesto i vreme izvdenja prekdaja
Prekrsaj se uvek ostvaruje na odredenom mestu i u odredenom vremenu.
Najcesce odredivanje mesta i vremena izvrsenja prekrsaja ne predstavlja tesko
cu.
Mesto izvdenja. Prilikom odredivanja mesta izvrsenja zakonodavac se
rukovodio principom ubikviteta koji priznaje jednak znacaj i mestu radnje i
mestu posledice. Na taj naCin kao mesto izvrsenja prekrsaja prihvata se i mesto
gde je ucinilac radio (kod prekd(jlja izvrsenih Cinjenjem) i mesto gde je ucinilac
bio duzan da radi (kod prekrSaja izvrsenih neCinjenjem), kao i inesto na kome
je posledica nastupila (Clan 12. ZOP), Na ovaj nacin odredivanje mesta izvrsenja
prekrsaja iZjednaceno je sa odredivanjm mesta izvrsenja krivicnog dela.
Odredivanje mesta izvrsenja prekrsaja je vazno radi resavanja drugih re
levantnih pitanja, kao 8tO su: odredivanje mesne nadleznosti organa za vodenje
27

prekrsajnog postupka, prostorno vazenje propisa 0 prekrsajima i utvrdivanje

prekrsaja kada je mesto propisano kao elemenat prekrsaja.
Vreme izvdenja. Prekrsaj je izvrsen u vreme kad je uCinilac radio CCinje
nje) iIi kad je bio duzan da radi CneCinjenje), bez obzira kad je posledica nastu
pila. Kod odredivanja vremena prekrsaja ne uzima se u obzir vreme nastupanja
posledice.
Vreme izvrsenja prekrsaja je znaeajno za odredivanje drugih relevantnih
pitanja, kao sto su:
utvrdivanje uzrasta ueinioca prekrsaja (deca do 14 godina starosti ne
odgovaraju za prekrSaj),
odgovornost za izvrsenje prekrsaja utvrduje se prema zakonu koji je va
zio u vreme izvrsenja prekrSaja,
zastarelost gonjenja i izvrsenja sankdje za prekrsaj poeinje da teee od
dana njegovog izvrsenja,
prema vremenu izvrsenja se utvrduje uraeunljivost i vinost uCinioca
kad je u pitanju fizieko lice, odgovorno lice u pravnom lieu iii predu
zetnik,
kod nekih prekrsaja vreme je odredeno kao njegov bitan elemenat (npr.
lice koje napuni 18 godina mora da podnese zahtev za izdavanje Hene
karte) i
utvrdivanje alibija je vezano za vreme izvrsenja prekrsaja, jer jedno lice
ne moze u isto vreme biti na viSe mesta.
5.6. Odredenost prekdaja u zakonu i drugim propisima
Da bi neka radnja predstavljalaprekrsaj ona mora biti u odgovarajueem
propisu odredena kao prekrsaj (Clan 2. ZOP). To je nakon radnje sledeei ele
menat u opstem pojmu prekrsaja koji je bitno utvrditi. Tim elementom se bit
no suzava broj radnji koje se mogu smatrati prekrSajem. Odredenost prekrsaja
putem propisa nadleznog organa je bitan elemenat opsteg pojma prekrSaja, a u
isto vreme je elemenat vezan za biee prekrsaja (skup elemenata kod pojedinog
konkretnog prekrsaja) i uslove kainjivosti za konkretan prekrsaj, sto Cini opis
pojedinog prekrsaja.
Da bi postojao bilo koji konkretan prekrsaj, moraju biti ostvarena sva bit
na obeleija iIi elementi opisa prekrsaja, odnosno mora Cinjenicno stanje u prak
si odgovarati opisu prekrsaja. Ovo je formalna strana odredenosti prekrSaja.
Materijalnu stranu predvidenosti prekrsaja putem propisa eini njegova
drustvena stetnost, kao odgovor na pitanje zasto je neka radnja uopste odre
dena kao prekr:saj. Da bi se neka radnja smatrala prekrSajem ona mora, prema
28

zakonskoj definiciji, biti odredena kao prekrsaj propisom nadlez.nog organa.

Ti propisi su kako zakoni, tako i drugi na zakonu zasnovani propisi, koji Cine
izvore prekrsajnog prava, a na sve njih se primenjuje princip zakonitosti. Ovaj
princip se kod prekrsaja sire primenjuje, jer se oni odreduju ne sarno zakonima,
vee i propisima zasnovanim na zakonu. Ujedno, ovim principom, koji je fund a
mentalan i za ostale forme kaznjivog ponasanja, garantuje se zastita slobode i
prava grad ana i ostvaruje zastita gradana od samovolje i zloupotrebe od strane
drZavnih organa. Princip zakonitosti je zbog izuzetnog znacaja odreden i kao
ustavni princip.
Odredenost prekrsaja putem propisa nadleinog organa objedinjuje biee
prekdaja sa uslovima kaznjivosti, pa je u vezi s tim i princip zakonitosti.u za
konskom tekstu obuhvatio zakonitost propisivanja prekrsaja i prekrsajnih sank
cija (nullum crimen sine lege nulla poena sine lege). Princip zakonitosti u propi
sivanju na taj naCin sadrZi tri osnovna elementa:
prekrilaj mote biti odreden sarno zakonom iIi na zakonu zasnovanom
propisu,
kazne i druge prekrsajne sankcije mogu biti primenjene samo ako su
odredene zakonom iIi na zakonu zasnovanom propisu i
prekrsaj i prekrsajne sankdje moraju biti odredeni u zakonu iIi na za
konu zasnovanom propisu pre nego sto je prekrsaj bio ucinjen.
Odredenost prekrSaja u propisu nadleznog organa znaci istovremeno da
taj propis treba da ima odredenu formu. Forma propisa obuhvata opis prekrsaja
tj. dispoziciju i konkretizaciju kaznjivosti, tj. sankciju. Povezivanjem dispozidje
i sankcije dolazi se do celovitog konkretnog prekrsaja. Dispozicijom se, takode,
.
propisuje koja su ponasanja protivpravna.
Dispozicije mogu biti razliCite: jednostavne (obicne, opisne, upucujuee) i
slozene Calternativne i blanketne). Sankcije su deo propisa u kome je predvidena
kazna iIi neka druga prekrsajna sankcija za uCinioca prekrsaja opisanog u dis
poziciji. Sistemom relativno odredenih kazna omogueeno je da se one izricu u
propisanom rasponu izmedu posebnog minimuma i posebnog maksimuma.
5.7. Izvori prekrsajnog prava
Pitanje izvora prekrsajnog prava ima vazan pravni i drustveno-politicki
znacaj. jer organi koji su ovlasceni da ih utvrduju, pored toga sto njima stite drus
tvene vrednosti, istovremeno raspolazu i represivnim merama prema uciniocima.
Prekrsajno pravo je zakonsko pravo, iako se prekrsaji mogu odredivati ne sarno
zakonskim vee i drugim propisima. S obzirom da ti drugi propisi treba da budu
zasnoYani na zakonu, smatra se da je usvojen princip zakonitosti u sirem smislu.
29

Izvori prekrsajnog prava se mogu razvrstati na glavne i sporedne. U glav

ne izvore se svrstavaju: zakoni i podzakonski akti zasnovani na zakonu, a u
sporedne: ustav, sudska praksa, pravna nauka i tumacenje.
5.7.1. Glavni izvori prekrsajnog prava
Zakoni. Zakoni su glavni i neposredni izvori prekrsajnog prava, jer ih
nadleZni organi neposredno primenju na uCinioce prekrsaja (clan 4. st 1. ZOP).
Medu zakonima postoji razlika u tome sto se njima odreduju Opsta iii posebna
pitanja. Zakonom 0 prekrsajima Republike Srbije regulisu se Opsta pitanja kao
sto su: prekrsaj, prekrsajna odgovornost, prekrSajne sankcije, prekrsajni postu
pak i izvrsenje prekrsaja. Ovaj deo discipline se naziva OpStini delom prekrsaj
nogprava.
Odredbe kojima se predvidaju pojedini prekrsaji nalaze se u nizu repu
blickih zakona kao sto su: Zakon 0 spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon 0
deviznom poslovanju, Zakon 0 kreditnim poslovima sa inostranstvom, Za
kon 0 trgovini, Zakon 0 carinama, Zakon 0 osnovama bezbednosti saobracaja
na putevima, Zakon 0 prometu eksplozivnih materija, Zakon 0 javnom redu
i miru, Zakon 0 eksplozivnim materijama, zapaljivim tecnostima i gasovima
itd. Ovaj deo discipline se naziva Posebnim ddom prekrsajnog prava, a odredbe
ovog dela sadrze, pored dispozicija, i sankcije.
Podzakonski akti. Podzakonski akti ne mogu bili izvor krivicnog prava,
ali su zato izricito propisani kao izvori prekrsajnog prava. To su akti koji su nizi
od zakona sa karakteristikom da su doneseni na osnovu zakona i da dele njego
vu pravnu sudbinu.
Podzakonskim aktima je predviden veliki broj prekrsaja. Najznacajniji
broj tih akata je u formi uredbe koju moze da donese Republicka vlada. Osim
njih, u ovaj izvor se svrstavaju i odluke Skupstine autonomne pokrajine, Skup
stine opstine, Skupstine grada i Skupstine grada Beograda.
Radi ocuvanja principa zakonitosti, organi ovlasceni za donosenje propi
sa 0 prekrsajima mogu propisivati sarno one kazne i zastitne mere koje su pred
videne Zakonom 0 prekdajima i sarno pod uslovima koje ovaj zakon predvida,
posebno vodeci racuna 0 granicama koje on odreduje (clan 4. st. 2. ZOP).
Zbog specificnosti materije u okviru koje se propisuju prekrsaji, organi
nadlezni za donosenje propisa su ograniceni u propisivanju prekrsajnih kazna
i zastitnih mera sarno na povrede propisa koje oni imaju pravo da donose na
osnovu ustava i zakona. I u ovom slucaju ti organi su vezani uslovima predvi
denim Zakonom 0 prekrSajima (Clan 4. st. 3. ZOP). Organovlascen za donose
nje propisa 0 prekrsajima i za propisivanje prekrsajne kazne i zastitne mere ne
30

moze ovo pravo preneti na drugi organ, cak ni zakonom, jer je ta nadleZnost
odredena ustavom kao najvisim aktom (clan 4. st. 4. ZOP).
5.7.2. Sporedni izvori prekdajnog prava
Ustav. Ustav proklamuje najvaznija prava i slobode gradana, pa se tretira
kao sporedni izvor prekrsajnog prava. Ustav i Zakon 0 prekrsajima se nalaze u
odnosu opsteg prema posebnom, posto Ustav saddi osnovna nacela u funkciji
osnova kojih se zakonodavac kod koncipiranja zakona mora priddavati.
Neke od ustavnih odredaba sadde principe prekrsaja koji se na taj naCin
podizu na nivo ustavnih principa. Pored toga, pojedinim ustavnim odredbama
se utvrduju osnovi za propisivanje pojedinih prekrsaja.
Sudska praksa i praksa drugih organa u vodenju prekdajnog postupka.
Praksa organa nadleznih za vodenje prekrsajnog postupka ima poseban znacaj
kod resavanja novih slucajeva, ali zbog primene principa zakonitosti mogu ima
ti sarno znacaj sporednog izvora prekrsajnog prava. Ta praksa ne znaCi sarno
primenu zakona, vec i razjasnjenje pojedinih pitanja koja nisu dovoljno jasno
formulisana u propisu. Delatnost tih organa ima delimicno i karakter kreativ
nosti, sto dovodi do odluka koje se u daljoj praksi mogu konsultovati. Praksa
visih organa nadleznih za resavanje prekrsaja ima za cilj ujednacavanje prakse,
a nizi organi obicno slede praksu viSih organa.
Nauka. Pravilnoj izgradnji i primeni prekrsajnog prava doprinosi i naue
ni rad kojim se izgraduju principi, instituti i stavovi 0 nizu relevantnih pitanja.
Zakonodavac i organi u prakticnom postupanju uvazavaju stavove, obrazloze
nja i argumentaciju nauke, na koji naCin nauka doprinosi uspesnosti prakse i
reformi prekrSajnog zakonodavstva, pa na toj osnovi dobija mesto sporednog
izvora prekrsajnog prava.
Tumacenje propisa 0 prekdajima. Tumacenjem se utvrduje smisao prav
ne norme prekrsajnog propisa radi njene pravilne primene. Ostvarenje principa
zakonitosti direktno zavisi od pravilnog tumaeenja propisa. Kod prekrsaja se,
uglavnom, koriste tumacenja krivicnog i krivicno-procesnog prava.
Tumacenja se prema subjektu koji ih vrsi razlikuju na autenticno, sud
sko i doktrinarno. Autenticno tumacenje je jedino obavezno i vrsi ga zakono
davni organ koji je propis doneo. Sudsko tumaeenje nema obaveznu snagu, a
vrsi ga sudski organ koji donosi odluku u konkretnom slucaju. Sud, resavajuCi
sledeCi slucaj, nije dufan da primeni svoje ranije tumacenje, kao ni tumacenje
viSeg suda. Doktrinarno tumacenje, koje vrse naucnici i instituti, nema obave
znu snagu, ali je predmet konsultovanja i uvazavanja zbog snage uverljivosti i
argumentovanosti.
31

Prema metodu koji se primenjuje, tumaeenja su: gramatieko, logicko, si

stematsko, uporedno, istorijsko i ciljno. Prema obimu tumaeenje moze biti re
striktivno, kojim se daje propisu uze znaeenje, i ekstenzivno kojim se propisu
daje sire znaeenje.
Analogija, kao resavanje po slienosti, nije dozvoljena za stvaranje prekr
saja, ali se moze primeniti u tumaeenju prekrSajnih propisa. Kada se koristi radi
tumaeenja ona je dopustena ako se zakljueivanje po slienosti krece u okviru
propisa (analogia legis) iIi u okviru sistema postojecih propisa (analogia iuris).

6. PROTIVPRAVNOST
Protivpravnost je jedan od osnovnih elemenata pojma prekrSaja. Za pojam
prekrsaja potrebno je da se utvrdi da postoji povreda drustvenog interesa u odreae
noj oblasti koja je sankcionisana normama postojeceg upravno-kaznenog poretka.
Protivpravnost je protivnost bilo kojoj normi sadrZanoj u pravnim propi
sima. Ona postoji ako je delo protivno normi koja zabranjuje izvesno ponasanje
(prohibitivna norma) iii koja nareduje odredeno ponasanje (imperativna nor
ma).
Protivpravnost se ne unos! u opis konkretnog prekrSaja, jer se podudara
sa odredenoscu prekrsaja u odgovarajucem propisu. Samom einjenicom da je
neko ljudsko ponasanje u prekrsajnom propisu odredeno kao prekrsaj, znaCi da
je i protivpravno. Bez obzira na povezanost, ipak se radi 0 dva odvojena elemen
ta, jer predvidenost prekrsaja u propisu ne znaCi uvek i protivpravnost, a protiv
pravnost ne podrazumeva uvek odredenost nekog ponasanja kao prekrsaja.
Odredenost nekog ponasanja ce biti prekrsaj koji obuhvata sve bitne ele
mente uvek, osim ako postoji neki osnov koji iskljueuje protivpravnost. Posto
janje nekog osnova koji iskljueuje protivpravnost dovodi do toga da uCinjeno
delo, iako u svemu odgovara opisu prekrsaja, nije prekrsaj (clan 2. st. 2. ZOP).
Iako se u teoriji govori 0 vise osnova koji mogu iskljueiti postojanje pro
tivpravnosti, Zakon 0 prekrsajima uzima u obzir: nuinu odbranu, krajnju nuz
du i silu i pretnju. Ovo su, ujedno, instituti materijalnog krivienog prava koji se
primenjuju i na prekrsaje.

6.1. Nuzna odbrana

Pravni znaeaj ovog instituta je da nema prekrsaja ako je radnja propisana
kao prekrsaj uCinjen u nuinoj odbrani (clan 13. st. 1. ZOP). Nuina odbrana se
definiSe kao ona odbrana koja je neophodno potrebna da ueinilac od svog do
32

bra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad (clan 13. st .2. ZOP).
Pravni poredak odobrava nuinu odbranu odredenog dobra kad je ta odbrana
u vidu zaStite neophodna i kada se radi 0 sukobu prava i neprava koji se resava
zastitom prava.
Da bi postojalo pravo na nuinu odbranu potrebno je utvrditi elemente
napada i odbrane i sledece uslove potrebne za njihovo postojanje:
napad je svaka ona radnja koja se sastoji u Cinjenju ili neeinjenju i koja
je upravljena na povredu iIi ugrozavanje odredenog zasticenog dobra,
napadac moze biti samo eovek bez obzira na uzrast,
napad moze biti upravljen protiv bilo kog dobra napadnutog Hi dobra
drugog lica. Sva dobra napadnutog, kao i druga dobra, se isticu kao
objekat napada da bi se naglasilo da sva mogu biti izlozena napadu (zi
vot, telo, imovina),
napad mora biti protivpravan, tj. da nije preduzet na osnovu zakonskog
ovlascenja. Protivpravan je napad i kad ga je napadnuti predvideo ili
skrivio, ali ne i kad ga je namerno izazvao da bi ga iskoristio,
napad mora biti stvaran (zamisljeni napad dovodi do putativne iIi uo
brazene nuine odbrane),
odbijanje napada mora biti istovremeno sa napadom tj. od poeetka do
kraja napada iii ako je napad neposredno predstojao,
odbijanje napada je upravljeno protiv nekog dobra napadaca,
odbrana mora biti neophodno potrebna, a ona je takva ako se napad
nije mogao odbiti na neki drugi naCin osim povredom napadaeevog
dobra,
izmedu napada i odbrane treba da posto;i srazmernost koja se utvrduje
vodenjem racuna 0 odnosu vrednosti napadacevog i napadnutog do
bra.
Ovim uslovima, predvidenim za postojanje napada i odbrane, odredene
su granice nuzne odbrane. Ukoliko napadnuti prekoraCi ove granice i na taj na
cin izvrsi prekrsaj, odgovarace po opstim propisima 0 prekrsajnoj odgovorno
st1. S obzirom na stanje u kome se nalazi, a koje je izazvano napadom, predvi
deno je da se ucinilac moze i blaze kazniti. Ako je prekoraeenje nuine odbrane
ucinjeno pod narocito olaksavajuCim okolnostima (jaka razdrazenost iIi prepast
izazvana napadom), predvideno je da uCinilac nece odgovarati. Kao sto je nuzna
odbrana osnov za iskljucenje postojanja prekrsaja, tako je i prekoracenje nuine
odbrane osnov za iskljucenje prekrsajne odgovornosti (clan 13. st. 3. ZOP).

33

6.2. Krajnja nuzda

Krajnja nuida je drugi osnov koji iskljueuje postojanje prekrsaja. Prema
zakonskoj definiciji, krajnja nuida postoji ako je prekrsaj ueinjen da bi ueini
lac otklonio od svog dobra iIi dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost
kOja se na drugi naein nije mogla otkloniti, i ako pri tom uCinjeno zlo nije vece
od zla koje je pretilo (clan 14. st. 2. ZOP). Osnov za iskljueenje postojanja pre
krsaja je nedostatak protivpravnosti, jer se lieu koje se nalazi u opasnosti daje
pravo da zastiti dobro vece vrednosti otklanjanjem opasnosti, tj. irtvovanjem
dobra manje vrednosti.
Krajnja nuida pretpostavlja postojanje opasnosti i otklanjanja opasnosti
koji moraju ispuniti sledece uslove:
opasnost mora biti istovremena, tj. da je neposredno predstojala iii kad
je pocela pa sve dok je trajala, sto iskljucu;e svaku minulu i buducu
opasnost,
opasnost ne sme biti sKnvlJena
opasnost mora biti stvarna (neee postojati krajnja nuida, vee putativna
krajnja nuida ako opasnost nije stvarna),
opasnost moie da preti bilo kojem pravnom dobru (:livotu, telu, imo
vini),
opasnost moie biti izazvana od strane coveka, od strane iivotinje iii od
prirodnih sila,
krajnja nuida postoji ako se opasnost nije mogla otkloniti na drugi na
cin osim povredom tudeg dobra,
otklanjanje opasnosti mora biti istovremeno sa postojanjem opasnosti i
ucinjeno zlo ne sme biti veee od onog koje je pretilo.
Ako lice koje otklanja opasnost povredi dobro drugog liea koje je vece
vrednosti od onog koje je zastitilo Hi kad opasnost pro de, a nastavi se sa nje
nim otklanjanjem uz nanosenje stete, radi se 0 prekoracenju krajnje nuzde. U
takvim situacijama predvidena je mogucnost ublazavanja kaznjavanja, odnosno
izricanje kazne u propisanim granicama. Ako je prekoraeenje izvrseno pod oso
bito olaksavajucim okolnostima iskljucena je odgovornost za prekrsaj.

6.3. Sila i pretnja

Upotreba sile i pretnje ima dvostruki znacaj: 1) sila i pretnja mogu biti
upotrebljene pri izvrsenju pojedinih prekrsaja, Sto mote imati uticaja na oeenu
tezine ucinjenog prekrsaja priIikom odmeravanja kazne, a kod nekih prekrsaja
sila i pretnja mogu biti odredene kao bitna obeleija, i 2) sHorn iii pretnjom neko
34

moie biti prinuden da izvrsi prekrilaj u kom slucaju se postavlja pitanja postoja
nja prekrsaja kod onoga ko je pod dejstvom sHe iIi pretnje izvrsio prekrsaj. Prvi
aspekt upotrebe sHe i pretnje se razmatra u okviru Posebnog dela prekrsajnog
prava, dok se drugi aspekt odnosi na iskljucenje postojanja prekrsaja i pripada
Opstem delu prekrsajnog prava.
Pod sHorn se smatra upotreba fizicke snage prema nekom lieu da bi se to
lice prinudilo da nesto uCini iIi ne uCini. Ova snaga treba da dolazi od coveka,
jer ako je proizvodi prirodna sila, radi se 0 visoj sili. Sila moie da bude apso
i kompulzivna. Apsolutna sila je ona sila usled koje onaj prema kome je
primenjena nema mogucnosti da donese svoju odluku, niti da je po svojoj volji
realizuje. Ta sila je neodoljiva. Kod kompulzivne sHe lice prema kome je prime
njena sila ima mogucnost da donosi odluku, ali je dejstvom sile njegova odluka
bila iznudena.
Pretnja je izjava nekog lica kojom se drugom lieu stavlja u izgled neko zlo
koje je podobno da utice na odluCivanje u odredenom praveu. Pri tom onaj koji
preti treba da stvar predstavu tako da ce on sam naneti zlo iii da ce doprineti da
zlo bude naneseno. Nastupanje tog zla ne mora biti ostvarivo, niti mora postoja
ti stvarna namera da se to ostvari, ali je dovoljno da onaj kome se preti to shvati
kao moguce.
Sila i pretnja, koje su upotrebljene da bi se izvrilio neki prekrsaj, su osnov
koji iskljucuje postojanje prekrsaja. S obzirom da zakonodavae ne pravi razli
ku izmedu apsolutne i kompulzivne sile, to znati da svaka upotrebljena sila i
pretnja iskljutuju postojanje prekrsaja na strani onog ko je pod njihovim dej
stvom ucinio prekrsaj. Logieno, kao izvrSilae prekrsaja smatrace se one lice koje
je upotrebilo sHu, .odnosno pretnju.

7. VAZENJE PREKRSAJNIH PROPISA

Kao i svi drugi propisi i prekrsajni propisi se primenjuju u odredenom
vremenu, na odredenom prostoru i prema odredenim licima, i tada govorimo
o vremensko vaienju, prostornom vazenju i Iienom (personalnom) vazenju, od
nosno nevazenju prekrsajnih propisa.

7.1. Vremensko vazenje prekrSajnih propisa

Zakoni i propisi ,(prekrsajni propisi) se mogu primenjivati sarno u vre
menskom razdoblju koje pocinje danom stupanja na snagu, a zavrsava danom
prestanka vazenja i zove se periodom vremenskog vazenja prekrsajnih propisa.
35

Rok za stupanje na snagu prekrsajnih propisa je os am dana od dana objavlji

vanja, a izuzetno, ako postoje narociti razlozi utvrdeni u postupku donosenja
propisa, moze se predvideti i ranije stupanje na snagu, a najranije danom objav
Ijivanja propisa.
Prestanak vazenja prop isa moze biti predviden protekom roka za koji je
propis donet (temporalni propis) iIi ukidanjem propisa donosenjem novog. Pre
krsajni propis prestaje da vazi u momentu kad novi propis stupi na snagu. Novi
propis moze izriCito predvideti da raniji propis prestaje da vazi iIi se moze raditi
o precutnom ukidanju ako novi propis na isti iii drugaCiji naCin reguIise istu
materiju. Izuzetno je odredeno da Zakon 0 javnom redu i m,iru i Zakon 0 oku
pljanju gradana stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Prema principu zakonitosti, na uCinioca prekrsaja primenjuje se prekr
sajni propis koji je vaZio u vreme izvrSenja prekrsaja (Clan 6. st. L ZOP ). Za
primenu ovog principa potrebno je utvrditi vreme izvrsenja prekrsaja i
nacni propis koji je vazio u vreme njegovog izvrsenja. Iz ovog principa se izvodi
primena zabrane povratnog vazenja propisa (retroaktivno vazenje).
Zabrana retroaktivnog vazenja prekrsajnih propisa znaCi da se oni ne
mogu primeniti na slucajeve koji su se dogodili pre nego sto je propis stupio
na snagu. Ipak, retroaktivna primena prekrsajnih propisa nije u potpunosti is
kljucena, jer je predvideno da se novi propis moze primeniti umesto ranijeg,
koji je vazio u vreme izvrsenja, ako je novi propis blazi, odnosno povoljniji za
ucinioca. Osim toga, Zakonom 0 prekrsajima je predvideno resenje i za pitanje
meduzakona. Nairne, ako je od vremena izvrsenja do donosenja pravosnazne
odluke izmenjen propis jed nom iii viSe puta, primenice se propis koji je najblazi
za ucinioca, i to uporedivanjem konkretnih odredaba i odabiranjem sarno jed
nog propisa (Clan 6. st. 2. ZOP).
Uporednom analizom odredaba propisa moze se utvrditi koji je propis
blazi, i to na sledeCi nacin:
blazi je onaj propis koji konkretno ponasanje ne predvida kao prekrsaj,
a ako ga uporedeni propisi predvidaju, blazi je onaj koji predvida neki
osnov koji iskljucuje protivpravnost,
ako je u svim propisima, koji se uporeduju, predvideno ponasanje kao
prekrsaj, blazi je onaj propis koji iskljucuje odgovornost,
pod istim okolnostima blazi je onaj propis koji predvida osnov koii is
kljucuje kaznjivost i
konacno, u slucaju identicnih resenja kod prethodnih instituta, blazi je
onaj propis koji predvida blaze kaznjavanje.
36

7.2. Prostorno vazenje prekrsajnih propis a

Prostorno vazenje prekrsajnih propisa je pravno i politicko pitanje koje
ima i medunarodni znacaj, jer se radi 0 propisivanju sankcionisanja ponasanja
kako domaCih, tako i stranih drZavljana, odnosno lica bez drtavljanstva iIi sa
viSe drzavljanstava, kao i sankcionisanja za delikte koji su ucinjeni unutar ivan
domace teritorije.
Prekrsajno zakonodavstvo predvida kao osnovni princip prostornog va
zenja prekrSajnih propisa teritorijalni princip, a od dopunskih sarno modifiko
vani realni princip. U pogledu prostornog vazenja prema teritorijalnom princi
puprekrsajni propisi su podeljeni na one: a) koje donosi republicki zakonodavac
(zakoni) i Vlada (uredbe) i b) one koje donose organi teritorijalne autonomije i
jedinice lokalne samouprave (odluke SkupStine autonomne pokrajine, Skupsti
ne opstine, Skupstine grada iIi Skupstine grada Beograda).
Prva grupa propisa vazi na ce10j teritoriji Republike Srbije, dok druga
grupa vazi sarno na teritoriji za koju su ti propisi doneseni (clan 7. st. L ZOP). S
propisa odreduje prema mestu izvrsenja pre
obzirom da se prostorno
krSaja, svi ovi prekrsajni propisi ce se primeniti na ucinioca bez obzira Ciji je
driavljanin ako je prekrsaj, obuhvacen njima, utinjen na teritoriji Republike
Srbije iIi ako je ucinjen na domacem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van
teritorije Republike Srbije.
Kao teritorija drzave se smatra celokupna kopnena teritorija, vodene po
vrSine unutar granica i vazdusni prostor iznad sastavnih delova teritorije. Pod
domacom teritorijom smatra se i domaCi brod i domaCi vazduhoplov dok se na~
laze van teritorije drZave (clan 7. st. 2. ZOP), na koji naCin je ispostovan princip
zastave broda i princip registracije aviona. U Zakonusu izjednaceni civilni, voj
ni i trgovacki brodovi i avioni.
Ako je uCinilac prekrsaja strani driavljanin koji je prekrsaj uCinio na na
soj teritoriji, kako je ona definisana u ovom Clanu,
se moze, po princi
pu uzajamnosti, od nasih organa ustupiti organima strane drtave u kojoj strani
drZavljanin ima prebivaliste (clan 7. st. 4. ZOP). Ovde se radi 0 odstupanju od
primene teritorijalnog principa prostornog vazenja nasih prekrsajnih propisa,
odnosno 0 uslovno receno nekoj vrsti ekstradicije.
Predvidanje ovog izuzetka znati davanje prednosti efikasnosti i racional
nosti prekrsajnog postilpka u odnosu na princip neogranicenog ddavnog suve
reniteta. Za ustupanje mora postojati reciprocitet sa odgovarajucom ddavom i
uz to ustupanje je sarno mogucnost, ali ne i obaveza za drzave. UCinilac prekr
saja treba da je stranac koji ima prebivaliSte u stranoj drzavi. Pod prebivalistem
se podrazumeva mesto u kome se subjekat nastanio da bi tu stalno ziveo.
37

Ustupanje gonjenja je predmet regulisanja u medunarodnim ugovorima,

kao i u domacim propisima. S obzirom da se vrsi po principu reciprociteta, po
stoji i druga obrnuta situacija po kojoj druga ddava moze ustupati nasoj ddavi
gonjenje nasih ddavljana za prekrsaje izvrsene na teritoji te ddave.
Zakonom 0 prekrsajima je predviden jos jedan princip prostornog vaze
nja prekrsajnog propisa, koji se moze smatrati nepotpunim realnim principom.
Prema njemu, ucinilac prekrsaja, koji je bilo <:iji ddavljanin iIi lice bez ddav
ljanstva, ce se kazniti za prekrsaj uCinjen u inostranstvu sarno ako je to odrede
no zakonom iIi uredbom (clan 7. st. 3. ZOP).

8. OSNOVI ISKLJUCENJA

KAZNJIVOSTI ZA PREKRSAJ

U Zakonu 0 prekrsajima su predvidena dva osnova iskljucenja kaznjivosti

(clan 8. ZOP), U jednom slucaju iskljuceno je viSestruko kaznjavanje za isti pre
krsaj, a u drugom slucaju iskljuceno je ponovno kaznjavanje za prekrSaj koji je
obuhvacen krivicnim delom iii privrednim prestupom.

8.1. Princip non bis in idem kod istog prekdaja

Prema zakonskoj odredbi, niko ne moze biti kaznjen za istu prekrsajnu
radnju dva iii viSe puta (clan 8. s1. L ZOP). Ovom odredbom procesnog karak
tera prihvaceno je nacelo 0 nemogucnosti visestrukog kaznjavanja za isti delikt.
To je, ujedno, i ustavno nacelo i nacelo Povelje 0 ljudskim pravim i samim tim
veoma znacajno za zastitu ljudskih prava i sloboda. Nacelo je poznato pod nazi
yom non bis in idem (ne dva puta ne 0 istom).
Da bi bila iskljucena mogucnost za ponovno sudenje za isti prekrsaj, u po
gledu istog prekrsaja treba da je prethodno zavrsen prekrsajni postupak jednom
od odluka koja znaCi njegovo okoncanje. To znaci da ovaj institut predstavlja
zabranu vodenja svakog novog prekrsajnog postupka, kaznjavanja iIi izricanja
. neke druge sankcije povodom istog slucaja nakon done sene pravosnazne osude
iii pravosnaznog oslobodenja u tom predmetu. Nadlezni prekrsajni organ u tom
slucaju donosi odluku u obliku resenja 0 obustavljanju prekrsajnog postupka
(clan 216. s1. 3. ZOP).
Iskljucenje ponovnog kaznjavanja ne znaci i ponovno sudenje iii izricanje
neke druge sankcije.
38

8.2. Princip non bis in idem kod sticaja prekrsaja,

privrednog prestupa i krivicnog dela

Istom radnjom uCinilac moze ostvariti obeleija vise kaznjivih delikata.

Ako je npr. ucesnik u saobracaju neprilagodenom voznjom povredio pesaka
istovremeno je uCinio saobracajni prekrsaj i krivicno delo ugrozavanja bezbed
nosti javnog saobracaja. Ista situacija se moze pojaviti na relaciji prekrsaja i pri
vrednog prestupa. Osnovno pitanje u tim situacijama je da Ii uCinilac odgovara
za vise delikata i da li mu se moze izreCi viSe kazna.
Osnovni je princip da pravosnazno oglasavanje fizickog lica krivim za
krivicno delo iii za privredni prestup u odgovarajuCim postupcima, iskljucu
je kaznjavanje za prekrsaj ukoIiko krivicno delo iii privredni prestup imaju i
obelezja prekrsaja (clan 8. st. 2. ZOP). Osnov za iskljucenje kaznjivosti je sarno
pravosnazna odluka 0 oglasavanju lica krivim neovisno od toga da Ii je to lice
na osnovu toga osudeno na kaznu iii je oslobodeno od kazne. Izraz "nece se
kazniti za prekrsaj" treba tumaCiti kao da u tom slucaju nema dela. Ovakva si
tuacija resava se donosenjem resenja 0 obustavljanju prekrsajnog postupka (clan
216. st. 4. ZOP).
Suprotno tome, prethodno utvrdena odgovornost za lakSe obIike kaznji
vih radnji (privredni prestup, prekrsaj i disciplinska povreda) ne iskljucuje od
govornost za tezi oblik (krivieno delo). U takvim slucajevima princip pravicno
sti nalaze da se kazna izrecena za laksi delikt uracuna u kaznu izrecenu za tezi
delikt.
Prema Clanu 63. stay 3. Krivicnog zakonika Republike Srbije, zatvor iii
nove ana kazna koju je osudeni izddao, odnosno platio za prekrsaj iIi privredni
prest up, kao i kazna iIi disciplinska mera lisenja slob ode koju je izddao zbog
povrede vojne discipline uracunava se u kaznu izrecenu za krivicno delo Cija
obelezja obuhvataju i obelezja prekrSaja, privrednog prestupa, odnosno povrede
vojne discipline.

9. POKUSAJ KAO STADIJUM IZVRSENJA PREKRSAJA

Pokusaj prekrsaja postoji ako je izvrsenje prekrsaja s ummjajem zapoce
to ali nije dovrseno. Pokusaj se smatra zapocetim kad je preduzeta ona radnja
koja je elemenat biCa prekrsaja, tj. kad je radnja prekrsaja preduzeta. Prekrsaj
nije dovrsen kad radnja prekrSaja nije dovrSena iii kad je dovrsena, a posledica
nije nastupila. Pokusaj kod prekrsaja je najcesCi kad je uCinilac zapoceo radnju

39

izvrsenja, ali je nije dovrsio. Iz definicije pokusaja je jasno da on ne moze biti

izvrsen iz nehata.
Postoji viSe vrsta pokusaja prekdaja. Svrseni pokusaj prt!krsaja postoji
ako uCinilac zapocne i dovdi radnju izvrsenja, a nesvrseni pokusaj prekrsaja
postoji ako uCinilac zapocne, ali ne dovdi radnju izvrSenja. Kvalifikovani poku
saj postoji ako je uCinilac preduzetom radnjom hteo da ostvari jedan prekrsaj,
a ostvario drugi laksi prekdaj. Pravilo je da uCinilac odgovara za pokusaj tezeg
prekrsaja, a da mu se izvrseni laksi prekrsaj moze uzeti u obzir kod kaznjava
nja.
Postoje prekrsaji kod kojih nije moguc pokusaj. To su verbalni delikti, i
prava prekrsajna dela neCinjenja i slucajevi kad je pokusaj izjednacen sa dovrse
nim prekrsajem.
Prema Zakonu 0 prekrsajima, uCinilac ce se za pokusaj prekrsaja kazni
ti sarno ako je to posebno propisano (clan 16. ZOP). Da bi se znalo da Ii je to
propisano mora se imati u vidu svaki pojedinacni prekrsaj, kako oni koji su
odredeni nekim od zakona, tako i oni propisani dugim na zakonu osnovanim
()dredbama. Za kaznjavanje za pokusaj potrebna je izricita propisanost i u tom
slucaju ucinilac ce se kazniti, sto znaci da se uvek mora kazniti i da fakultativ
nost kaznjavanja nije propisana. Za pokusaj se kaznjava kao i za dovrseni prekr
saj, a moze se ucinilac i blaze kazniti.

9.1. Sticaj prekrsaja

U praksi su najcesti slucajevi da ucinilac sa jednom radnjom izvrsi jedan
prekrsaj. Medutim, desavaju se i drugaCije situacije kada govorimo 0 institutu
sticaja prekrsaja.
Sticaj prekrsaja postoji ako je ucinilac sa jednom Hi sa viSe prekrsajnih
radnja ostvario obelezja viSe prekrsaja za koja prethodno nije izrecena prekrsaj
na sankcija, za koja se vodi jedinstveni postupak i izrice jedinstvena sankcija.
Ostvarenje vise prekrsaja sa jednom radnjom cini idealni stlcaj, a ostvarenje vise
prekdaja sa viSe radnja tini realni sticaj. Prekrsajne radnje kod realnog sticaja
ne moraju biti vremenski i prostorno povezane. Idealni sticaj postoji npr. ako
vozac pretice na zabranjenom mestu, a pri tom nije dao pokazivac pravca kreta
i nije obratio paznju na vozaca iza sebe koji je, takode, poceo preticanje.
Prividni idealni sticaj prekrsaja, kad prividno izgleda da postoji viSe pre
krsaja ostvarenih jednom radnjom, a zbog obuhvacenosti postoji jedan prekrsaj,
nije prakticno relevant an za prekrsajno pravo i u slucaju pojavljivanja u praksi
resenje treba traiiti u propisima kriv.icnog prava.
40

Prividni realni sticaj prekrsaja postoji ako prividno izgleda da postoji vise
prekrsaja, ostvarenih sa viSe radnja, a u stvarnosti postoji jedan prekdaj zbog
prirodnog jedinstva radnje. Tipican primer tog sticaja je produzeni prekrsaj. Je
dan produzeni, a ne vise pojedinacnih prekrsaja postoji, ako je npr. alkoholicar
u vise navrata tokom kraceg vremena uznemiravao javni red i mir izbacivanjem
clanova porodice iz stana i uz stvaranje vike i galame.
Produzeni prekrsaj, za razliku od produzenog krivicnog dela, je pravna
konstrukcija, a ne zakonska, sto znaci da je proizvod sudske prakse i teorije. Da
bi postojao produzeni prekrsaj teorija i praksa traze ostvarenje odredenih ele
menata, medu kojima su: da je jedno lice izvrsilo sve prekrsaje, da budu izvrseni
isti iIi istovrsni prekrsaji, da medu njima postoji vremenska veza, da sve radnje
cine logicko jedinstvo, da je uCinilac iskoristio isti trajni odnos iIi istu priliku,
da postoji istovetnost ostecenog, da postoji jedinstvo napadnutog objekta itd.
Mesto izvrsenja produzenog prekrsaja je mesto preduzimanja svake poje
dinacne radnje i nastupanja posledice, a vreme vrsenja je ukupno vreme predu
zimanja svih radnja, s tim: da je za utvrdivanje relevantnih instituta (zastarelost,
uzrast, primeria zakona) merodavan momenat preduzimanja poslednje radnje.

10. SUBJEKTI I USLOVI PREKRSAJNE

ODGOVORNOSTI

U prekrsajnom pravu treba razlikovati aktivnog subjekta, odnosno uci

nioca prekrsaja, i pasivnog subjekta, odnosno fizicko iIi pravno lice cija su pra
va i interesi prekrsajem povredeni iIi ugrozeni. Kao aktivni izvrsioci prekrsaja
pojavljuju se fizicka i pravna lica. U Zakonu 0 prekrsajima ta liea su oznacena
kao subjekti prekrsaja na naCin da se navode odredenim redom, sto ukazuje i na
polozaj i znacaj uh subjekata.
Kao subjekti se Zakonom odreduju: fizicko lice, pravno lice, odgovorno
lice u pravnom lieu, odgovorno lice u driavnom organu, organu teritorijalne
autonomije i jedinice lokalne samouprave i preduzetnik (clan 17. st. 1. ZOP).
Fizicko lice je primarni, ali i redovni uCinilac prekrsaja. Ono moze biti
izvrsilac svakog prekrsaja, za razliku od pravnog lica i odgovornog lica u prav
nom licu, koji mogu izvrSiti prekrsaje iz oblasti privrednog i finansijskog poslo
vanja i nekih drustvenih delatnosti. Preduzetnik je uvek fizicko lice koje obavlja
odredenu zakonom dozvoljenu delatnost radi sticanja dobiti.
Za sve subjekte prekrsaja je predviden, najpre, uslov da mogu biti odgo
vorni za prekrsaj sarno kad je to propisom 0 prekrsaju predvideno. Drugi su
bjekti ne mogu biti odgovorni za prekrsaj, kao 5tO ne moze biti odgovoran bilo
41

koji subjekat ako to nije propisom 0 prekrSaju predvideno. Uz ovaj uslov za od

govornost fizickog lica, odgovornog lica u pravnom lieu, odgovornog lica u dr
zavnom organu i preduzetnika zahteva se jos i da su u vreme izvrsenja bili ura
cunljivi i da su prekrsaj izvdili sa umiSljajem iii iz nehata. Na ovaj nacin se za
individualnu odgovornost subjekata trazi propisanost konkretne odgovornosti i
subjektivna odgovornost. Lica ispod 14 god.ina starosti ne smatraju se odgovor
nim za prekrsaj.
Pravna lica su predvidena kao subjekti prekrsaja na osnovu vrSenja razli
Citih prekrsaja koji proizilaze iz njihovih pravnih i ekonomskih odnosa. Njihova
odgovornost proizilazi iz ponasanja koja oni ostvaruju kao kolektivni subjekat
svih zaposlenih u tom lieu. Odgovornost pravnog lica za prekrsaj postoji ako je
prekrsaj izvrsen skrivljeno preduzetom radnjom iIi propustanjem duznog nad
zora od strane organa upravljanja iii odgovornog lica iii skrivljenom radnjom
drugog lica koje je u vreme izvrsenja prekrsaja bilo ovlasceno da postupa u ime
pravnog lica (clan 17. st. 4. ZOP).
Odgovornost pravnog lica se izvodi iz odgovornosti onih lica koja postu
paju u ime njega, a to su odgovorno lice, organ upravljanja iIi ovlasceno lice.
Njihovo postupanje (Cinjenje i necinjenje, odnosno propustanje duznog nadzo
ra) mora biti skrivljeno, sto znaci da se odgovornost pravnog lica izvodi iz su
bjektivne odgovornosti neposrednih izvrsilaca.
Kao odgovorno lice, u smislu Zakona 0 prekrsajima, smatra se lice kome
su u pravnom licu povereni odredeni poslovi koji se odnose na upravljanje, po
slovanje iii proces rada, kao i lice koje u ddavnom organu ili organu teritorijal
ne autonomije i jedinice lokalne samouprave obavlja odredene duznosti (Clan
26. st. 1. ZOP).
Odgovorno lice nece odgovarati ako je postupalo na osnovu naredenja
drugog odgovornog lica iii organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje
je na osnovu zakona, drugog propisa iii opsteg akta bilo duzno da preduzme
da bi sprecilo izvrsenje prekrsaja. Medutim, odgovornost odgovornog lica ne
prestaje prestankom njegovog radnog odnosa u nekom od navedenih pravnih
subjekata, kao i ako je prestala mogucnost kaznjavanja pravnoglka usled njego
vog nestanka (clan 26. st. 3. i 4. ZOP).
Kada je u pitanju pravno lice, predvidena je i prekrsajna odgovornost za
prekrsaje ucinjene za vreme stecaja (clan 17. st. 5 ZOP). Pravno lice, koje se ina
ce nalazi u stecaju iii likvidaciji, nije iskljuceno od obavljanja nekih poslova koji
su iii ranije zapoceti, pa ih treba dovrSiti radi sprecavanja n~stupanja stete, Hi
ih treba obaviti radi resavanja tekutih pitanja raspolaganjallnovinom. Na taj
42

naCin pravno lice funkcionise i preduzima delatnosti od kojih neke mogu imati
i karakter prekrsaja.
Pravno lice u stecaju je odgovorno za prekrsaje izvrSene pre otvaranja i u
toku stjecajIiog postupka, ali s obzirom da je u poloZaju duznika koji ne moze
da realizuje svoja dugovanja prema poveriocima, zakonodavac je iskljucio mo
gucnost kaznjavanja tog lica. Ostavljena je samo mogucnost da se lieu u steca
ju izrekne zastitna mera oduzimanja predmeta i mera oduzimanja imovinske
koristi. Zastitna mera se moze izreCi samo uz kaznu iIi opomenu (Clan 47. st.
2. ZOP), ali se ovde radi 0 izuzetku, tj. da je moguce izreci zastitnu meru i kad
prekrsajna sankcija nije izrecena, ako je takva mogucnost propisana (clan 47. st
4. ZOP).
Prekrsajna odgovornost je u pogledu odredenih subjekata iskljucena tako
sto je Zakonom odredeno da ne mogu biti odgovorni Republika Srbija, drzavni
organi, organi teritorijalne autonomije, grad i jedinice lokalne samouprave (clan
17. st. 6. ZOP). Navedeni subjekti ne odgovaraju iako mogu odgovarati odgo
vorna lica u njima zaposlena, ako je to samo zakonom propisano (clan 26. st. 2.
ZOP).
Pored odgovornosti domaCih lica u Zakonu je predvidena i odgovornost
stranih lica. Strano fizicko, pravno i odgovorno lice odgovara za prekrSaje kao
i odgovarajuca domaca lica, s tim da se strano pravno i odgovorno lice kaznja
vaju za prekrsaj uCinjen na teritoriji Republike Srbije ako strano pravno lice ima
poslovnu jedinicu iii predstilVniStvo na njenoj teritoriji (clan 27. ZOP).

11. ELEMENTI PREKRSAJNE ODGOVORNOSTI

t
UCinilac prekrsaja je odgovoran ako je u vreme izvrsenja prekrsaja (tem
pore criminis) imao takva psihicka svojstva i takav psihicki odnos prema prekr

saju da mu se on moze staviti na teret. Ako su psihicka svojstva uCinioca takva

da mu se prekrSaj moze staviti na teret, radi se 0 uracunljivosti, a ako ima takav
psihicki odnos prema prekrSaju da mu se on moze staviti na teret, radi se 0
krivid. Iz toga proizilazi da bez uracunljivosti i krivice nema odgovornosti, na
koji naCin se prekrsajna odgovornost zasniva na istim principima kao i krivicna
odgovornost.

43

11.1. Uracunljivost
U Zakonu je negativno def1nisana uracunljivost, jer se poslo od pret
postavke da je svaki odrastao covek uracunljiv, a da se u slucaju sumnje treba
utvrdivati neuracunljivost. Neuracunljivost je odredena kao psihicko stanje u
kome ucinilac u vreme izvrsenja nije mogao da rasuduje Hi da odlucuje usled
nekog od dusevnih poremecaja (clan 18. st. 1. ZOP).
Vreme utvrdivanja neuracunljivosti treba da se podudara sa vremenom
izvrsenja prekrsaja. Drisevne poremecenosti, koje su odredene kao bioloski
osnov neuracunljivosti su: trajna iIi privremena dusevna bolest, druge teze du
sevne poremecenosti i zaostali dusevni razvoj. Trajne su one dusevne bolesti
kod kojih ne postoje sanse za zalecenje iIi izlecenje, a privremene su one kod
takve sanse postoje. Teze dusevne poremecenosti su poremecaji privreme
nog karaktera, ali veceg intenziteta, kad izazivaju nemogucnost shvatanja zna
caja svog dela Hi nemogucnost upravljanja svojim postupcima. Zaostali dusevni
razvoj je posledica oboljenja mozga iIi nedovoljne razvijenosti psihickog apara
ta, uzrokovan povredama mozga i obolenjima perifernih cula.
Da bi uCinilac prekrsaja bio neuracunljiv potrebno je da u vreme izvr
senja prekrSaja, usled navedenih stanja dusevne poremecenosti, nije mogao da
shvati znacaj svog Cinjenja iIi necinjenja (nemogucnost rasudivanja) Hi da nije
mogao upravljati svojim postupcima (nemogucnost odlucivanja). ave dye ne
mogucnosti su predvidene alternativno, sto znaCi da se kao rezultat dusevnog
poremecaja treba pojaviti jedno od ta dva stanja, a moguca su i oba, jer je tesko
zamisliti da onaj koji ne moze da rasuduje da moze da odlucuje, mada su i takve
situacije moguee.
Rasudivanje je intelektualni elemenat ili elemenat svesnosti. UCinilac da
bi bio uracunljiv treba da je svestan stvarnog, drustvenog i pravnog znacaja pre
krsaja. OdluCivanje je voljni elemenat koji se sastoji od savladavanja unutrasnjih
i spoljnih prepreka da bi se preduzela odredena radnja. Nemoguenost rasudi
vanja i odluCivanja cine psiholoske elemente neuracunljivosti, koji zajedno sa
bioloskim (dusevne poremeeenosti) Cine celinu i dovode do iskljucenja uracun
Ijivosti. Neuracunljivost iskljucuje odgovornost i kaznjivost, ali je moguce pre
rna neuracunljivim uciniocima prekrsaja primeniti odgovarajuce zastitne mere.
Treba naglasiti da Zakon 0 prekrsajima ne predvida bitno smanjenu uracunlji
yost.
Izvrsenje prekrsaja u neuracunljivom stanju iskljucuje odgovornost, ali od
tog principa postoji izuzetak ako se u to neuracunljivo stanje uCinilac sam do
yeo upotrebom alkohola iIi drugih omamljujuCih sredstava.(clan 18. st. 2. ZOP).
Ovaj izuzetak je poznat pod nazivom actiones liberae in causa (delatnosti slo
44

bodne u odluci, ali ne i u izvrsenju). Sustina ovog instituta se odreduje na razne

naCine, a u Zakonu 0 prekrSajima je izabrano da se na jednostavan nacin odredi
da izvrSenje prekrsaja pod dejstvom omamljujuCih sredstava ne iskljucuje odgo
vornost. Dakle, misli se na svesno, voljno i samostalno dovodenje u omamljeno
stanje upotrebom alkohola, narkotika, medikamenata i slicnim sredstvima i iz
vrsenje prekrSaja u takvom stanju. Izvrsenje prekrsaja u omamljenom stanju ne
iskljucuje ni odgovornost pravnog lica u ime koga uCinilac nastupa.
11.2. Krivica

Krivica je subjektivni elemenat i drugi osnovni elemenat prekrsajne od

govornosti. Krivica je skup psihickih odnosa uCinioca prema prekrsaju usled
kojih mu se prekrsaj moze staviti na teret. Krivica se ispoljava u dva oblika koji
odrazavaju razlicite stepene svesnosti i volje. To su umisljaj i nehat koji su su
stinski regulisani u prekrsajnom kao i u krivicnom pravu (clan 19. st. 1. ZOP).
11.3. Nehat (culpa)

Za razliku od krivicnopravnog regulisanja, gde se za nehat izuzetno od

govara., i to kad je to zakonom izricito odredeno, kod prekrsaja nehat je osnovni
oblik krivice, koji je kao takav dovoljan (sto znaci iIi umiSljaj iIi nehat), osim u
situacijama gde se propisom 0 prekrSaju izricito odreduje da ce se ucinilac ka
zniti sarno za prekrsaj uCinjen sa umiSljajem, time se nehat iskljucuje.
Prekrsaj je uCinjen iz nehata kad je ucinilac bio svestan da usled njegovog
Cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica, ali je olako driao
da je moze spreCiti Hi da ona neee nastupiti (svesni nehat), iIi kad nije bio sve
stan mogucnosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i
prema svojim licnim svojstvima bio duzan i mogao biti svestan te mogucnosti
(nesvesni nehat).
Svesni nehat ili samopouzdanje (luxuria) odreduju dva bitna elementa:
svesnost 0 mogucnosti nastupanja zabranjene posledice i olako verovanje u nje
no vlastito otklanjanje iii pouzdavanje u validne razloge da ta posledica nee~
nastupiti. Pouzdavanje u slucaj je nedovoljno. Olako drianje da posledica neee
nastupiti mora se zasnivati na odredenoj okolnosti Hi na kompleksu okolnosti.
Voljni elemenat se ne pojavljuje u obliku htenja ili pristajanja kao kod umiSljaja,
vee se izrazava kroz izvesnu neopreznost iIi samopouzdanje.
Nesvesni nehat iIi nemarnost (negligentia) karakterise odsustvo i elemen
ta svesnosti i e1ementa volje. Umesto njih se kao konstitutivni elemenat pojav
ljuje zahtev da je utinilac prema okolnostima i prema svojim licnim svojstvima
45

bio duzan i mogao biti svestan mogucnosti prouzrokovanja posledice, odnosno

postojanja stvarnih obelezja samog prekrsaja.
Nesvesni nehat je nepazljivo preduzimanje iIi propustanje neke radnje. Ta
nepaznja se utvrduje i po objektivnom kriterijumu (u obzir se uzima paznja ko
jom bi postupao svaki prosecan covek prema postojeCim okolnostima prekrsaja
_ bio duzan da bude svestan moguenosti) i po subjektivnom kriteriju(za ocenu
se uzima u obzir sarno licnost ucinioca prekrsaja, sa njegovim psihickim mo
gucnostima, licnim svojstvima i okoinostima - mogao biti svestanmogueno
sti). Oba kriterija su odredena kumulativno, tako da se medusobno dopunjuju i
ogranicavaju.

11.4. UmiSljaj (dolus)

UmiSljaj je kod prekdaja drugi moguei oblik krivice, jer se na osnovu
njega utvrduje krivica sarno kod prekrsaja kod kojih je to izricito propisano.
Umisljaj je svesno i voljno preduzimanje prekrsajnog delikta i on je najtezi oblik
krivice.
Prekrsaj je uCinjen s umisIjajem kad je uCinilac bio svestan svog de1a i
hteo njegovo izvrsenje (direktni umiSljaj) iii kad je bio svestan da usled njego
vog Cinjenja iii necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica, i pristao je na
i
'
njeno nastupanje (eventualni umisIjaj).
Za postojanje direktnog umisljaja potrebni su svesnost i volja u najviSem
stepenu, a za postojanje eventualnog umiSljaja trazi se svesnost 0 moguenosti
nastupanja posiedice i pristajanje na njeno nastupanje. Intelektuaini. elemenat
ili svesnost se kod direktnog umiSljaja trazi u obliku sigurnosti i izvesnosti, a
kod eventuainog umisljaja u obliku svesnosti 0 manjoj iii veeoj moguenosti.
Voljni elemenat postoji kod oba oblika umisljaja. On se ispoljava u odre
denom stepenu saglasavanja sa posledicom, koji je kod direktnog umiSljaja hte
dela, a kod eventuainog umiSljaja pristajanje na nastupanje zabranjene po
sledice. Ucinilac je hteo izvrsenje prekrsajnog dela, uglavnom, onda K;l.d je pro
uzrokovanje odredene posledice svrha delatnosti koju preduzima.Pristajanje
na posledicu postoji ako se uCinilac ne bi suzdrz.ao od radnje i da je posledicu
predvideo kao izvesnu (sigurnu).

12. STVARNA ZABLUDA

Stvarna zabluda je nedostatak svesnosti iIi pogresna predstava 0 stvarnim
okolnostima ucinjenog dela. U Zakonu 0 prekdajima predviden je samo jedan

46

"
oblik stvarne zablude, i to u sirem smislu. Ovaj oblik postoji ako je ucinilac u
vreme izvrsenja pokusaja bio svestan svih stvarnih obelez.ja dela koje cini, ali
je pogresno smatrao da postoje okolnosti koje, kad bi stvarno postojale, 6ni
Ie ucinjenu radnju dozvoljenom. Takav slucaj postoji npr. ako ucinilac zna sva
obelezja dela koje 6ni, ali misli da se nalazi u nuznoj odbrani (putativna nuzna
odbrana). Moze se reei da je ovo zabluda 0 okolnostima koje iskljucuju protiv
pravnost (zabluda 0 postojanju stvarnog napada).
Stvarnu zabludu u sirem smislu zakonodavac je predvideo kao osnov za
iskljucenje krivice individualnog ucinioca, ali to neposredno znati i odgovor
nosti pravnog lica u kojem je individualno lice zaposleno.

13. PRAVNA ZABLUDA

Pravna zabluda je pogresna predstava 0 zabranjenosti dela. Ucinilac ima
ispravnu predstavu 0 svim stvarnim' okolnostima delatnosti, ali smatra da je
njegovo delovanje dopusteno, a ne zabranjeno. U pravnoj je zabludi ucinilac i
kad ne zna sta se podrazumeva pod pojmovima koji se upotr'ebljavaju u zako
nu.
Nepoznavanje propisa kojim je prekrsaj predviden, tj. pravna zabluda, ne
iskljucuje, po Zakonu, prekrsajnu odgovornost, pa time ne iskljucuje ni sam pre
krsaj (clan 21. ZOP). Oni postoje, sto znaci da nadlezni organ moze da izrekne
prekrsajnu sankciju kao i u svakom drugom slucaju u kome nije ustanovljena
pravna zabluda. Ipak, Zakon, iako ne iskljucuje odgovornost za delo lzvrseno u
pravnoj zabludi, predvida moguenost blazeg kaznjavanja u slucaju neotklonjive
pravne zablude. To je slucaj kad je uCinilac iz opravdanih razloga bio u pravnoj
zabludi (npr. duze vreme je proveo u inostranstvu i nije znao da su se propisi
promenili).
Da Ii su postojali opravdani razlozi zbog kojih ucinilac nije znao da je
njegovo delo zabranjeno predstavlja fakticko pitanje, na koje ne daju odgovor
propisi, vee ih nadlezni organ za izricanje sankcije ceni u svakom konkretnom
slucaju. Prilikom ocene opravdanosti nadlezni organ moze uzeti u obzir sve
objektivne i subjektivne okolnosti (kako one vezane za prekrsaj, tako i one ve
zane za uCinioca).
Pravna zabluda, dakIe, ne iskljucuje odgovornost, ali je neotkionjiva prav
na zabluda fakultativni osnov za ublazavanje kazne. Nadlezni organ moze, ali
ne mora, da ublazi kaznu.

47

14. SAUCESNISTVO KOD PREKRSAJA

Moguee je da prekrsaj bude ostvaren radnjom jednog lica iIi zajednickim
delovanjem viSe lica, koja preduzimaju iste iii razlicite radnje. Kad je prekrsaj
rezultat aktivnosti vise subjekata, pod odredenim uslovima, postoji saucesniS
tvo. Subjekti cijim je radnjama ostvaren prekrsaj nazivaju se saucesnici.
Zakon 0 prekrsajima predvida tri vrste saucesnistva: saizvrsilastvo, pod
strekivanje i pomaganje koje ostvaruju saizvrsioci, podstrekaCi i pomagaci. Da
bi postojalo saucesnistvo kod prekrsaja, potrebno je da se ispune tri uslova:
postojanje vise subjekata (najmanje dva),
subjektivna veza ispoljena u svesnosti svakog pojedinacnog saucesnika
o zajednickom delovanju s drugim saucesnicima i
objektivna veza, koja postoji kad je prekrsaj rezultat delatnosti svih
ucesnika.
14.1. Saizvdilastvo

Saizvrsilastvo je ucestvovanje vise lica u izvrsenju jednog prekrSaja.

Zakonom propisano saizvrsilastvo je koncipirano na subjektivno- objek
tivnojosnovi. To znaci da se sa objektivne strane trazi ucesee u izvrsenju radnje
prekrsaja, makar i delimicno, a sa subjektivne strane zajednicko delovanje, koje
obuhvata svesnost 0 zajednickom del()vanju. Ucesee u radnji izvrsenja prekrsaja
je objektivni elemenat u najjacem izrazaju i zato je u tom slucaju sa subjektivne
strane dovoljna svesnost 0 zajednickom delovanju.
Zakon 0 prekrsajima predvida i drugu varijantu objektivno-subjektivnog
osnova, ako je neki saizvrsilac ucestvovao u izvrsenju prekrsaja nekom drugom
radnjom, a ne radnjom izvrsenja. Posto je ucestvovanje u nekoj drugoj radnji,
izvan radnje izvrsenja, slabiji intenzitet objektivnog osnova, u 'tom slucaju sa
subjektivne strane se trazi prethodni dogovor i odluka koju oni izvrsavaju za
jednicki i time bitno doprinose izvrsenju prekrsaja. Na ovaj nacin se razliku dva
saizvrSilastva, jedno koje se ostvaruje uceseem u radnji izvrsenja i drugo koje
se ostvaruje uCeSeem u nekoj drugoj radnji uz dopunjujuti uticaj subjektivnog
elementa.
Saizvrsilastvo se pojavljuje u vise oblika kao sto su: prividno, sukcesivno
i nuzno. Prividno saizvrsilastvo postoji kad viSe lica ostvaruje isti prekrsaj, ali
bez prethodnog dogovora 0 tome, tako da se pojavljuju kao samostalni izvrsi
od. Sukcesivno saizvrsilastvo pretpostavlja da viSe lica ucestvuje u radnji izvr
senja smenjujuCi se u vrsenju delatnostl, vrseei radnje u etapama. Kod nuznog
48

saizvrsilastva nema prekrsaja ako u njegovom izvrsenju ne ucestvuje viSe lica,

sto znaci da je saizvrsilastvo redovno fakultativno.
Saizvrsilastvo moze biti ostvareno i sa umisljajem i iz nehata, za razliku
od druga dva oblika saucesniStva koji mogu biti ostvareni samo sa umiSljajem.
Zakonom je predvideno da ce se svaki saizvrsilac kazniti kaznom koja je pred
videna za izvrSioca odgovarajueeg prekrsaja ( clan 22. ZOP).
14.2. Podstrekivanje

Podstrekivanje je oblik saucesniStva kojim se drugo lice umiSljajno na

vodi da izvrSi prekrsaj. NajcesCi naCin podstrekivanja je navodenje drugog na
izvrsenje prekrSaja, koje se sastoji od stvaranja Hi izazivanja odluke kod drugog
da izvrsi prekrsaj Hi od ucvrsCivanja odluke. Ako je kod potencijalnog izvrsioca
vee postojala cvrsta odluka da izvrsi prekdaj, tada ne postoji podstrekivanje,
vee neuspelo podstrekivanje Hi psihicko pomaganje.
Podstrekivanje moze biti neposredno i posredno, kada se koristi jos neko
lice da se preko njega posredno deluje. Radnje podstrekivanja mogu biti razli
Cite: molba, nagovaranje, poklon, obeeanje poklona, zloupotreba odnosa pove
renja iii zavisnosti, dovodenje u zabludu, pretnja i s1. .sve te rednje pojedinacno
mogu biti izvrsene usmeno, pismeno i konkludentnim Cinom. Podstrekivanje
moze da se izvrsi samo cinjenjem. Necinjenjem je nemoguee izazvati i ucvrstiti
odluku kod drugog na izvrsenje prekrsaja.
Podstrekivanje pretpostavlja odredeni odnos podstrekaca i izvrsioca u
kome podstrekac utice na volju odredenog izvrSioca, mada se podstrekivanje
moze odnositi i na odredeni krug lica koja su odredenim elementom povezana
(isti prostor, ista organizadja, zbor, stranka). Takode, podstrekivanje se mora
odnositi na izvrsenje odredenog prekrsaja. Ujedno, podstrekivanje je moguee i
od vise subjekata koji su svesni zajednickog delovanja, koji se tada zovu sapod
strekaci.
Podstrekac odgovara sarno ako je postupao s umisljajem, bilo direktnim
iii eventualnim, ,iako je mogucno i nehatno podstrekivanje za koje nije predvi
dena kaznjivost. Za podstrekivanje je potreban dvostruki umisljaj. To znaci da
je potrebno, najpre, da je podstrekac svojom radnjom hteo da kod podstreki
vanog stvori Hi ucvrsti odluku (direktan umiSljaj), iii je uz postojanje svesnosti
o moguenosti da ce svojom radnjom stvoriti iIi uCYrstiti odluku kod podstre
kivanog, na to pristao (eventualni umiSljaj). Potom ~e za umiSljaj podstrekaca
zahteva da je hteo iii pristao da podstrekivani ostvari konkretan prekrSaj. Na taj
naCin se ostvaruje cilj podstrekacevog delovanja, a to je izvrsenje prekrsaja.
49

pie

Ne moze postojati sticaj izmedu raznih oblika saucesniStvakod istog

krsaja. To znaci, da isti subjekat ne bi mogao odgovarati kao podstrekac, poma
gac i saizvrsilac kod istog prekrsaja, jer teza forma konzumira lakSu. Mogue je
sticaj podstrekivanja kod istog prekrsaja.
Podstrekac se kaznjava za ucinjeni prekrsaj kao da ga je sam uCinio. Ako
je podstreknuti uCinio prekrsaj, podstrekac se kaznjava istom kaznom koja je
propisom odredena za izvrsioca prekrSaja. Ako podstreknuti ostvari pokusaj
prekrsaja, podstrekac se kaznjava na nacin kako je predvideno da se ucinilac
kazni, sto je rezultat primene teorije akcesornosti (odgovornost saucesnika za
visi od radnje uCinioca).
Od ovog pravila postoji izuzetak, koji se moze primeniti i na podstrekaca
i na pomagaca. Naime, postoji moguenost da im se ublazi kazna iii postupak
protiv njih obustavi ako na to upueuje priroda prekrsaja, naCin i okolnosti pod
kojima je podstrekivanje i pomaganje izvrseno i stepen krivice podstrekaca i
pomagaca.
14.3. Pomaganje

Pomaganje je oblik saucesniStva kojim se umisljajno doprinosi izvrsenju

tudeg prekrsaja. Ovo je redovan oblik pomaganja, koji se naziva neposrednim
pomaganjem. Moguee je i posredno pomaganje, koje se vrsi koriseenjem po
srednika.
Pomagac doprinosi radnji izvrsenja, ali je ne izvrllava ni delimicno, jer
bi u tom slucaju bio saizvrsilac. Pomagac svoju delatnost preduzima pre iIi za .
vreme preduzimanja prekrsaja. Da bi pomaganje postojalo, kod potencijalnog
izvrsioca mora vee postojati stvorena odluka za preduzimanje radnje u vreme
preduzimanja pomagacke radnje. Ako odluka kod pomognutog nije stvorena,
psihicko pomaganje se pretvara u podstrekivanje.
Radnja pomaganja je svaka radnja kojom se doprinosi izvrsenju prekrsa
ja, apomaganje, u vezi s tim, moze biti fizicko (nabavljanje, osposobljavanje iIi
stavljanje na raspolaganje sredstava za izvrsenje) i psihicko (psihicko podupira
nje izvrsioca).
Izmedu pomagaca i pomognutog mora postojati odredeni odnos, a poma
ganje se mora o.dnositi na odredeni prekrSaj. Pomaganje moze biti izvrseno Ci
njenjem i neCinjenjem, a jedini oblik krivice je umiSljaj (direktan i eventualan).
Pomagac se kainjava za ucinjeni prekrsaj kao da ga je sam ucinio.
50

15. PREKRSAJNE SANKCI}E

U predmet Zakona 0 prekrSajima ulazi propisivanje (odredbe materijal
nog karaktera), izricanje (odredbe procesnog karaktera) i primena prekrSajnih
sankcija (odredbe izvrsnog karaktera). Prekrsajne sankcije su prinudne mere
kojima se uCinioci prekrsaja ogranicavaju iIi uskracuju u odredenim pravima
iIi slobodama, na osnovu odgovarajuee odluke nadleznog organa, donete u za
konito sprovedenom postupku. Vrste prekrsajnih sankcija su izriCito propisane
u Zakonu i Cine uskladeni sistem od cetiri sankcije: kazne, opomena, zastitne
mere i vaspitne mere (clan 5. ZOP).
Zakonom je odredena svrha propisivanja, izricanja i primene prekrsajnih
sankcija na naCin da je to, kako specijalna, tako i generalna prevencija. Iz cinje
nice da je ta svrha postovanje pravnog sistema od strane gradana i uticanje da
niko ubuduee ne ucini prekrsaj, proizilazi da pravni sistem treba da postuje i
gradanin koji je osuden za prekrsaj i svaki drugi gradanin i da ubuduce ne vrsi
prekrSaj kako onaj gradanin koji je osuden tako i svaki drugi gradanin koji pre
krsaj nije uCinio.

15.1. Kazne
Po pravilu, prekrsajne sankcije se izricu posebno, ali postoji mogucnost
da se kazne i zastitne mere izreknu kumulativno.
Od kazna u prekrsajnom pravu, nadleznom organu stoje na raspolaganju
kazna zatvora, novcana kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa poni
stenjem vozacke dozvole. Svrha kaznjavanja, odnosno primene neke od predvi
denih kazna, je sastavni deo opste svrhe svih prekrsajnih sankcija i sastoji se od
izrazavanja drustvenog prekora uCiniocu zbog izvrsenog prekrsaja (specijalna
prevencija) i u uticanju na njega i na sva ostala lica da ubudute ne Cine prekrsaje
(specijalna i generalna prevencija).
Opste je pravilo da se kazna zatvora i novcana kazna, kao dye najteze i
najcesce primenjivane kazne, za jedan prekrsaj mogu alternativno propisati, ali
se tada moze izreti samo jedna od njih (clan 29. st. 1. ZOP). Po Zakonu, u tom
slucaju se kazna zatvora, kao teza kazna, izrice samo za prekdaj kojim su bile
prouzrokovane teze posledice iIi za prekrsaje koji ukazuju na veti stepen krivice
uCinioca (clan 31. st. 3. ZOP). Izuzetak od toga su prekrSaji ucinjeni iz koristo
ljublja, kod kojih se ove dye kazne mogu i propisati i izreci kumulativno (clan
29. st. 2. ZOP),
Konkretno propisivanje kazna je u nadleznosti razlicitih organa. Kazne
zatvora i kazneni poeni sa poniStenjem vozacke dozvole mogu se propisati

51

sarno zakonom, a novcana kazna i rad u javnom interesu, mogu se propisati za

konom iii uredbom, odnosno odlukom Skupstine autonomne pokrajine, Skup
nadlezni za
stine opstine, Skupstine grada iii Skupstine grada Beograda.
propisivanje kazna su, prema tome, odgovarajuCi organi nadIezni za donosenje
zakona, uredbi i odluka.

15.2. Kazna zatvora

Kazna zatvora, s obzirom da je najteza kazna, moze se izreCi sarno kao
gIavna, odnosno samostalno. Ostale predvidene kazne se mogu izreCi i kao glav
ne i kao sporedne, odnosno uz glavnu kaznu. Odredbe Zakona 0 prekrsajima
kojima se odreduje: vreme moguceg trajanja kazne zatvora, dva maksimuma,
organ koji ih izriee i osnovi iskIjucenja mogucnosti izricanja, su obavezujuCi za
sve ostale propise i organe koji ih donose.
Opsti minimum kazne zatvora je odreden u trajanju od jednog dana, a
opsti maksimum u trajanju od trideset dana. Zakonomje predviden i drugi
maksimum. U situacijama kad se radi 0 tezem krsenju ja\rnog reda i mira i te
zim prekrsajima kojima se ugrozava zivot iIi zdravlje ljudi, iii usled kojih mogu
nastati druge tde posledice, moze se propisati kazna zatvora od sezdeset dana.
Nadlezni organ, a to je kod kazne zatvora jedino prekrsajni sud, moze izreCi
kaznu zatvora u granicama opsteg minimuma i opsteg maksimuma (clan 32.
ZOP).
Propisana kazna zatvora za izvrseni prekrsaj ne moze se i izreCi u situaci
jama koje Zakon predvida, a to su kad je u pitanju trudna zena posle navrsena
tri meseca trudnoce, majka dok dete ne navrsi jednu godinu zivota, a ako je
dete mrtvo rodeno iii ako je umrlo posle porodaja, dok ne prode sest meseci od
dana porodaja.

15.3. Rad u javnom interesu

Sustina ove kazne je u tome da je osudeni, kome je ova kazna izrecena,
obavezan da obavlja odredeni drustveno korisni rad. Tim radom ne sme se vre
dati ljudsko dostojanstvo osudenog, a rad se ne vrsi u cHju sticanja dobiti i za
osudenog je neplacen (Clan 33. ZOP).
Za izricanje ove kazne potreban je pristanak uGinioca prekrsaja, a vreme
trajanja rada je od 10 casova do 120 casova, uz ogranicenje od dva sata dnevnog
rada.
Prilikom izricanja ove kazne prekrsajni sud (koji ovu kaznu moze izreCi)
mora da vodi racuna 0 vise objektivnih i subjektivnih uslova medu kojima su:
52

vrsta
prekrsaja, uzrast, fizicka i radna sposobnost, psihieka svojstva,
obrazovanje i sklonosti. Poseban naglasak je na vodenju rae una 0 subjektivnim
okolnostima.

15.4. Kazneni poeni sa poniStenjem vazenja vozacke dozvole

Zakonom 0 prekrsajima je predvidena i ova specificna kazna, zajedno sa
uslovima za izricanje uz predvidanje mogucnosti da se to ucini i drugim zako
nom (Zakon 0 bezbednosti saobracaja na javnim putevima). Kazneni poeni su
predvideni da se u trajanju od 1 do 18 mogu propisati posebnim Zakonom, i to
sarno za prekrsaje uCinjene protiv bezbednosti saobracaja na putevima. Predvi
deno je da se posebnim zakonom propisuju i vrste dopunskih obaveza (u cHju
edukacije vozaca iii pracenja njegovog ponasanja u saobracaju).
Kazneni poeni se, za odgovarajuCi prekrsaj, mogu izricati vozaeu koji
poseduje vazecu vozaeku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili vozaeu kome je
pravosnaznom odlukom zabranjeno upravljanje vozilom na motorni pogon, kao
zastitna mera (sto znaGi da ako nema vozaeke dozvole da organ unutrasnjih po
slova nece izdati dozvolu iIi dozvoliti polaganje vozaekog ispita).
Ako tokom dye sukcesivne godine vozae zbog prekrsaja u saobracaju do
bije 18 iii viSe kaznenih poena, sud mu presudom poniStava vozacku dozvolu
koja prestaje da vazi sa pravosnaznoscu sudske presude. Ponovno sticanje pra
va na vozacku dozvolu vozac dobija protekom jedne godine od pravosnaznosti
presude kojom je pravo prestalo, pod zakonom propisanim uslovima.

15.5. Novcana kazna

Novcana kazna se moze zakonom iii uredbom propisati u odredenim ra
zliCitim iznosima za fizicka, odgovorna i pravna lica i preduzetnike, dok se od
lukama odgovarajucih skupstina moze propisati do polovine tog iznosa. Osim
toga, novcana kazna koja se naplacuje na mestu izvrsenja prekrsaja moze se
propisati za fizicko i odgovorno lice u manjem fiksnom iznosu, uporedeno sa
prvom kategorijom subjekata.
Novcani iznosi kazne mogu se propisati i do dvadesetostrukog iznosa u
zavisnosti od priCinjene stete iii neizvrsene obaveze i vrednosti robe, ali sarno
za prekrsaje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljno
trgovinskog i deviznog poslovanja, prometa roba i usluga i prometa hartijama
od vrednosti..
U presudi se odreduje rok placanja novcane kazne koji ne moze biti kraCi
od petnaest dana ni duzi od tri meseca od dana pravosnaznosti presude. Izuzet
53

no sud moze dozvoliti isplatu u ratama, odredujl!-ci naCin i rok platanja koji ne
moze biti duzi od sest meseci. Ako kaznjeno fizicko liee ne plati u odredenom
roku u eelosti iIi u delovima odredeni iznos, eeia novcana kazna iIi neplaceni
deo se zamenjuje radom u javnom interesu iIi kaznom zatvora. Zakonom su
predvidene sve mogucnosti i sve relacije zamene neplacene novcane kazne, a to
se vrsi na osnovu resenja suda (clan 37. ZOP).
U nekoliko situacijapredvidena je i prinudna naplata neplacene novcane
kazne. To se odnosi na deo neplacene kazne koji nije mogao biti zamenjen ka
znom zatvora iIi radom u javnom interesu, neplatanje novcane kazne od strane
profesionalnog vojnika, kod koga se novcana kazna ne moze zameniti, i ako ka
znjeno pravno lice i odgovorno liee u pravnom lieu ne plate u odredenom roku
izrecenu novcanu kaznu.

15.6. Odmeravanje i ublazavanje kazne

U Zakonu je predvideno opste pravilo za odmeravanje kazne, prema
kome se kazna odmerava u granicama koje su za konkretni prekrsaj propisane,
uz uzimanje u obzir svih otezavajutih i olaksavajutih okolnosti, a posebno: te
zine i poslediee prekrsaja, okolnosti pod kojima je prekrsaj uCinjen, step en kri
vice ucinioea, licne prilike uCinioea i drzanje ucinioea posle uCinjenog prekrsaja
(clan 39. st. 1. ZOP). Radi realizaeije principa da novcana kazna podjednako
pogada svakog uCinioea, kod izricanja te kazne posel)rio se mora uzeti u obzir
imovno stanje uCinioea.
Odmeravanje kazne u granicama posebnog minimuma i posebnog mak
simuma, propisanih za konkretan prekrsaj, je redovan i najcesci naCin individu
alizacije kazne. U odredenim situacijama moze se odmeritii blaza kazna, kada
se radi 0 institutu ublazavanja kazne. Za takvo odmeravanje kazne potrebno
je da se utvrdi da prekrsajem nisu prouzrokovane teze posledice, a da postoje
olaksavajuce okolnosti koje ukazuju da se i blazom kaznom moze postici svrha
kaznjavanja.
Kad se ispune prethodni uslovi onda se kazna moze ublaziti na viSe naci
na. Najpre, ublazavanje moze biti po meri, u kom slucaju se izrice kazna ispod
najmanje mere kazne koja je propisana za konkretan prekrsaj, ali ne i ispod naj
manje zakonske mere te vrste kazne. Ublazavanje moze biti vrseno i po vrsti,
kada se umesto propisane kazne zatvora izrice novcana kazna iii rad u javnom
interesu. Konacno, ublazavanje se primenjuje i kad su kumulativno propisane
kazna zatvora i novcana kazna, a ublazavanje se sastoji u izricanju sarno jedne
kazne (clan 40. ZOP).
54

Zakonom je predviden odredeni broj slucajeva kad sud moze obustavi

ti postupak. Osim tih taksativno navedenih slucajeva (Clan 216 ZOP), postoji
generalno ovlascenje da to sud moze uraditi i u drugim zakonom odredenim
slucajevima. Jedan od njih je kad sud moze obustaviti postupak protiv uCinioea
prekrsaja za koji je propisana novcana kazna, ako je uCinilae dobrovoljno posle
izvrsenja prekrsaja, a pre pokretanja postupka otklonio protivpravno stanje iii
nadoknadio stetu izazvanu prekrsajem.
Poseban znacaj imaju odredbe 0 odmeravanju kazne za dela izvrsena
u sticaju. Prema njima, ako je ucinilae jednom radnjom (idealni stieaj) iii sa
vise radnja (realni stieaj) ucinio vise prekrsaja, za koje mu se istovremeno sudi,
prethodno ce se utvrditi kazna za svaki od tih prekrsaja, a onda ce se za sve te
prekrsaje izreCi jedinstvena kazna. Za vise kazni zatvora jedinstvena kazna ne
moze biti veca od sezdeset dana, a za viSe novcanih kazna jedinstvena kazna
predstavlja zbir svih uz ogranicenje da jedinstvena kazna ne moze biti veca od
dvostrukog iznosa najvete novcane kazne predvidene zakonom 0 prekrsajima.
Jedinstvena kazna rada u javnom interesu za vise utvrdenih istih kazna
ne moze trajati duze od 120 casova, a kod izricanja kaznenih poena za prekrsaje
u sticaju, jedinstvena kazna ce biti zbir svih pojedinacnih kaznenih poena, koji
ne moze biti veti od 18 poena.
Pre donosenja presude ucinilae moze biti odredeno vreme zaddan, koje
vreme mu se uracunava u izrecenu kaznu. Takode, u izrecenu kaznu za prekr
saj se uracunava i vreme pritvora koji je bio odreden protiv osumnjicenog za
krivicno delo povodom koga je krivicni postupak pravosnazno okoncan obu
stavom krivicnog postupka iii oslobadajucom iIi odbijajucom presudom, a za
koje je u prekrsajnom postupku utvrdena krivica ucinioea. Jedan dan pritvora
iIi zaddavanja racuna se kao jedan dan zatvora iii odgovarajuti novcani iznos
(500 dinara).

16.0POMENA
Opomena je druga i najlaksa prekrsajna sankcija koja se izrice kao zame
na za novcanu kaznu, najpre ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanju
ju odgovornost uCinioea, na osnovu cega se moze ocekivati da ce se ubuduce
kloniti vrllenja prekrsaja i bez izricanja kazne. Takode, opomena se moze izreti
i ako se prekrSaj ogleda u neispunjenju propisane obaveze iii je prekrsajem na
nesena steta, a uCinilae je posle pokretanja postupka, a pre donosenja presude
ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio iIi nadoknadio nanesenu stetu.
55

17. ZASTITNE MERE I OPSTI USLOVI

ZA NJIHOVO IZRICANJE

Za razliku od kazna, zastitnim merama se reaguje na otklanjanje uslova

koji omogucavaju iIi podsticu ucinioce na izvrsenje novog prekrsaja i to je nji
hova svrha kojom se ostvaruje specijalno-preventivna funkcija. Zakon 0 prekr
sajima predvida devet zastitnih mera koje se samo zakonom Hi uredbom mogu
propisati i izreCi za konkretan prekrsaj, s tim da se mere odU2;imanja predmeta,
obaveznog lecenja alkoholicara i narkomana i udaljenje strafica s~ teritorije RS
mogu izreCi i kad nisu predvidene propisom kojim je odreden prekrsaj.
UCiniocu prekrsaja moze biti izrecena jedna iii viSe zastitnih mera ako
se za to ispune uslovi predvideni zakonom 0 prekrsajima iii drugim zakonom,
a za njihovo izricanje je nadleZan samo sud. Ako se uCiniocu sudi za viSe pre
krsaja za koje se utvrdi viSe zastitnih mera iste vrste, pod uslovom da je za sve
propisano da ce se izreCi u odredenom trajanju, jednom presudom ce se izreCi
jedinstvena zastitna mera koja je jednaka zbiru trajanja pojedinacno utvrdenih
zastitnih mera, uz ogranicenje da ne moze preCi najviiiu zakonsku granicu tra
janja te vrste zastitne mere (sticaj zastitnih mera, clan 58. ZOP),
Za prekrsaje se mogu propisati'Sledece zastitne mere: oduzimanje pred
meta, zabrana vrSenja odredenih delatnosti, zabrana pravnom lieu da vrsi odre
dene delatnosti, zabrana odgovornom lieu da vrsi odredene poslove, zabrana
upravljanja motornim vozilom, obavezno lecenje alkoholicara i narkomana, za
brana pristupa ostecenom, objektima Hi mestu izvrsenja prekrsaja, javno objav
ljivanje presude i udaljenje stranca sa teritorije RS. VeCina ovih mera ima slic
nosti sa merama bezbednosti predvidenim u Krivicnom zakoniku.

17.1. Oduzimanje predmeta

Sud moze izreci meru privremenog iii trajnog oduzimanja predmeta koji
su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrsenje iIi su nastali izvrsenjem p~e
krsaja ako su svojina uCinioca iii ako njima raspolaze pravno lice uCinilac pre
krsaja (clan 48. ZOP). Osim toga, moze se predvideti i obavezno izricanje ove
zastitne mere predvidene propisom 0 prekrsaju.
Predmeti se izuzetno mogu oduzeti i kad nisu svojina uCinioca ili kad nji
ma ne raspolaze pravno liee uciniIac prekrsaja, ako to zahtevaju interesi opste
bezbednosti, cuvanje zivota i zdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa iii razlozi
morala, kao i u drugim slucajevima predvidenim Zakonom 0 prekrsajima. Sud
koji donosi presudu odreduje sta ce se uraditi sa oduzetim predmetima (unistiti,
prodati iii predati zainteresovanim subjektima). Ako ucinilac samovoljno otudi
56

iii uniSti predmete iIi onemoguCi njihovo oduzimanje, osudice se da plati nov
cani iznos u visini vrednosti predmeta.
Predmeti se oduzimaju i u slucaju ako se prekrSajni postupak ne zavr
si presudom kojom se uCinilac oglasava krivim ako to zahtevaju interesi opste
bezbednosti iIi razlozi morala iii ako je postupak prekinut iz razloga sto ucini
lac prekrsaja nije dostupan, kao i u drugim slucajevima.

17.2. Zabrana vrsenja odredenih delatnosti

Ovom se .merom privremeno zabranjuje preduzetniku iii drugom uCini
ocu prekrsaja da vrsi odredenu privrednu iIi drugu delatnostza koju se izdaje
dozvola nadleznog organa iIi koja se upisuje u odredeni registar. Zakonom se
kao opsti uslovi izricanja ove mere odreduju: zloupotreba delatnosti za izvrsenje
prekrSaja iIi opravdano ocekivanje da bi dalje vrsenje te delatnosti bilo opasno
po zivot iIi zdravlje ljudi iii druge interese. Ova mera se moze izreCi u trajanju
od sest meseci do tri godine, racunajuci od pravosnaznosti presude, s tim da
se u to vreme ne uracunava vreme provedeno na izdriavanju kazne (clan 49
ZOP).

17.3. Zabrana pravnom lieu da vdi odredene delatnosti

Ovom merom uCiniocu se moze zabraniti proizvodnja odredenih proi
zvoda iIi vrsenje odredenih poslova u oblasti prometa robe, finansija i usluga
iii u zabrani vrsenja odredenih drugih poslova. Opsti uslov za njeno izricanje
je da bi dalje vrsenje odredene delatnosti bilo opasno po zivot iIi zdravlje ljudi,
stetno za privredno iIi finansijsko poslovanje drugih pravnih Iica Hi za privredu
u celini. Mera moze da traje od sest meseci do tri godine, racunajuci od pravo
snaznosti presude (clan 50 ZOP).

17.4. Zabrana odgovornom lieu da vdi odredene poslove

UCiniocu prekrSaja se moze zabraniti da vrsi poslove koje je vrsio u vre
me izvrsenja prekrsaja iIi da vrsi rukovodecu duznost u privrednom ili finan
sijskom poslovanju iIi odredenu vrstu poslova iIi sve iIi neke duznosti vezane za
raspolaganje, koriscenje, upravljanje iii rukovanje poverenom imovinom. Opsti
uslov za izricanje mere je da je duznost zloupotrebljena radi izvrsenja prekrsaja.
Mera moze da traje od tri meseca do jedne godine, racunajtiCi od pravosnazno
sti presude (Clan 51 ZOP).
57

17.5. Z~brana upravljanja motornim vozilom

Ova mera se sastoji u zabrani upravljanja motornim vozilom, a izvrsa
va se oduzimanjem vozacke dozvole iii neizdavanjem nove dozvole, odnosno
nedozvoljavanjem polaganja vozackog ispita, sve od strane Organa unutrasnjih
poslova i dok izrecena mera traje.
Opsti uslov za izricanje je izvrsenje prekrsaja protiv bezbednosti saobra
caja iii postojanje opasnosti od ponovnog vrsenja prekrsaja, odnosno postojanje
opasnosti od upravljanja motornim vozilom koje proizilazi iz ranijeg krsenja tih
propisa. Pri odlueivanju da Ii ce se ova mera izreCi sud treba da vodi rae una
da li je utinilae vozac po zanimanju da ga ne bi izrieanjem mere ostavilo bez
mogucnosti rada. Mera moze da traje od trideset dana do jedne godine, rae una
juci od dana pravosnaznosti, a u njeno vreme se ne uraeunava izdrZana kazna
zatvora.
17.6. Obavezno Iecenje alkoholicara i narkomana
Da bi se ova mera izrekla potrebno je da je uCinjen prekrsaj usled zavi
snosti od staine upotrebe aikohoia iii droga, tj. da izmedu zavisnosti i izvrsenog
prekrSaja postoji uzroena veza i da postoji opasnost da ce ueinHae usled ove za
visnosti i daije ciniti prekrsaje. Da bi sud izrekao ovu meru potrebno je pribaviti
miSljenje vestaka iii odgovarajuce zdravstvene organizaeije. Obavezno Ieeenje se
obavija u odgovarajucoj zdravstvenoj iii drugoj speeijalizovanoj ustanovi. U slu
caju neopravdanog odbijanja podvrgavanja Ieeenju, mera se izvrsava prinudnim
putem. Mera moze da traje najvisedo godinu dana, a krace od vremena odrede
nog u presudi ako to prediozi zdravstvena organizacija.
17.7. Zabrana pristupa ostecenom, objektima

iii mestu izvrSenja prekrSaja

CHj ove mere je da se ueinilae spreci da ponovi prekrsaj Hi da nastavi da

ugrozava ostecenog. Mera se izrice na pismeni predlog podnosioea zahteva za
pokretanje prekrsajnog postupka iii na usmeni zahtev ostecenog. Odluka suda
mora da sadrZi: vreme trajanja mere, podatke 0 licima kojima uCinilae ne sme
pristupiti, naznacenje objekata kojim ne sme pristupiti i u koje vreme, a takode i
naznacenje mesta i lokacije. Mera zabrane pristupa ostecenom obuhvata i meru
zabrane pristupa zajednickom stanu iii domaCinstvu u toku zabrane. Maksi
maino trajanje mere je godina dana.
58

o sudskoj odluci obavestava se osteceni, organ unutrasnjih poslova, koji

izvrsava meru, i eentar za socijalni rad ako se mera odnosi na zabranu pristupa
deei iii bracnom drugu. Krsenje ove obaveze povlaci noveano kaznjavanje iIi
kaznjavanje zatvorom do trideset dana, kojin:l kaznama se moze kazniti i oste
ceni koji je meru predlozio, ali i svojim radnjama naveo kaznjenog na krsenje.
17.8. Javno objavljivanje presude
Sud moze odluciti da izrekne ovu meru ako smatra korisnim da se jav
nost upozna sa presudom, a naroCito ako bi to doprine1o otklanjanju opasnosti
po zivot ili zdravlje Ijudi iIi zastiti sigurnosti prometa roba i usluga. Sud odlucu
je u kojoj vrsti Hi koliko vrsta javnih glasila ce se presuda objaviti, uz obavezno
vodenje rae una da naein objavljivanja omogucava informisanost svih u Cijem
interesu presudu treba objaviti. Troskovi objavljivanja idu na teret kaznjenog, a
presuda se objavljuje najduze trideset dana od dana pravosnaznosti.
17.9. Udaljenje stranea sa teritorije Republike Srbije
Stranae uziva sva prava predvidena Ustavom i zakonima kao i domaCi dr
zavijani, ali nekada postoje razlozi koji ukazuju na nepoieljnost boravka stranea
na domacoj teritoriji zbog toga sto je izvrsio prekrsaj i sto okolnosti pod kojima
je izvrsen mogu ukazivati da je ree 0 lieu koje bi ponovo mogIo vrsiti prekrSaje.
Mera moZe da traje sest meseci do tri godine od dana pravosnaznosti presude u
koje vreme se ne uraeunava vreme provedeno na izdrZavanju kazne zatvora.
18. ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI

PRIBAVLJENE PREKRSAJEM

Izvrsenjem odredenog broja prekrsaja uCinilac ostvaruje protivpravnu

imovinsku korist i bilo bi nepravedno da mu se ona ne oduzme. Zbog toga je
zakonom propisano da ce se ona oduzeti presudom kojom je utvrden prekrsaj
i odgovornost za njega, i to od uCinioea Hi od fiziekog iii pravnog lica za koja je
ueinilae pribavio korist.
Predmet oduzimanja moze biti novae, hartije od vrednosti, predmeti od
vrednosti i svaka druga imovinska korist pribavljena izvrsenjem prekrsaja. Ako
takvo oduzimanje nije moguce, ucinilae ce se obavezati da pIaU novcani iznos
koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Neplacanje novcanog iznosa u
odredenom roku povlaci prinudno izvrsenje.
59

'IT~;T(

Pribavljena imovinska korist se moze oduzeti i od lica koje nije uCinilac

prekrsaja. To je lice na koje je korist prenesena bez naknade iIi uz naknadu koja
ne odgovara stvarnoj vrednosti. Oduzimanje imovinske koristi ne sme da ide
na stetu prava ostecenog. Zbog toga se imovinska korist oduzima samo ako
osteceni nije poznat, iIi nije prijavio imovinsko-pravni zahtev u prekrsajnom
postupku, a ako ga je prijavio, pribavljena imovinska korist, koja mu je dosude
na, oduzima se u onoj meri u kojoj prelazi dosudeni imovinsko-pravni zahtev
ostecenog (clan 59-62 ZOP).

19. PREKRSAJNE SANKCIJE PREMA

MALOLETNICIMA

U celokupnom kaznenom pravu, sva lica od navrSene cetrnaeste do na

vrsene osamnaeste godine zivota su maloletnici prema kojima se, zbog nedovr
senog bio-psiholoskog razvoja, primenjuju specificne odredbe. Prekrsajno pra
YO, kao deo kaznenog prava, u okviru Zakona 0 prekrsajima predvida da se,
uglavnom, primenjuju te posebne odredbe na maloletne izvrsioce prekrsaja, ali i
ostale odredbe ako nisu u suprotnosti sa tim odredbama (Clan 63. st. 2. ZOP).
Lica koja u vreme izvrsenja prekrsaja nisu navrsila cetrnaest godina
(deca), ne mogu biti podvrgnuta prekrsajnom postupku. Maloletnici se, prema
uzrastu, dele na dye kategorije: na mlade i na starije maloletnike. Mladi malo
letnici su lica koja su navrsila cetrnaest godina, a nisu navrsila sesnae,st godina i
prema njima se mogu izreCi samo vaspitne mere. Stariji maloletnici su;'ona Iica
koja su navrSila sesnaest godina, a nisu navrsiIa osamnaest godina i prema nji
rna se mogu izreCi vaspitne mere iIi kazna (Clan 65 ZOP).
Uz vaspitnu meru maloletniku se moze izreCi i zastitna mera ako je to
zbog prirode prekrsaja neophodno. Vaspitnu meru, novcanu kaznu, kaznu za
tvora i zastitnu meru moZe maloletniku izreCi samo sud.
Za maloletne izvrsioce prekrsaja su predvidene dye vrste vaspitnih mera:
mere upozorenja i usmeravanja i mere pojacanog nadzora (clan 66-69 ZOP). U
prve mere su svrstani ukor i posebne obaveze, koji se izricu kad je takvim mera
ma potrebno uticati na licnost maloletnika i na njegovo ponasanje i kada su one
dovoljne da se svrha postigne. Ukor je najblaza mera koja se izrice maloletniku
kad nije potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere i ako se iz njegovog pona
sanja moze zakljuCiti da ce se njenim izricanjem postiCi svrha mere. Sud, pri
izricanju ukora, maloletniku ukazuje na drustvenu neprihvatljivost postupka i
upozorava ga na mogucnost izricanja druge vaspitne mere u slucaju ponovnog
izvrsenja prekrsaja.

60

"

Sud moze maloletniku odrediti jednu iii viSe propisanih posebnih oba
veza, koje se sastoje iz odgovarajuCih zahteva i zabrana, ako oceni da je njima
potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponasanje (izvinjenje ostecenom, na
knada st~te, neposeCivanje odredenih mesta, odvikavanje i lecenje od zavisno
sti, ukljucenje urad humanitarnih i sportskih organizacija i dr.).
Izvrsenje posebnih obaveza se sprovodi uz nadzor Centra za socijalni rad
koji 0 izvrsenju obavestava sud.
Vaspitne mere pojacanog nadzora se izricu ako je potrebno da se prema
maloletniku primeni trajnija mera vaspitanja. Prva mera ove vrste je pojacan
nadzor od strane roditelja, usvojitelja iIi staratelja, koja se izrice ako su oni pro
pustili da preduzmu potrebnu brigu i nadzor, a u mogucnosti su da je vrse i
da se to od njih s osnovom moze ocekivati. Ako oni nisu u stanju da vrse svo
je obaveze, umesto ove mere maloletniku se izrice mera pojacanog nadzora od
strane organa starateljstva. Obe ove mere mogu trajati najduze jednu godinu.
Ako je roditelj, usvojitelj iIi staratelj propustio duzni nadzor, a mogao je
da ga vrsi, pa usled toga dete iii maloletnik od cetrnaest do osamnaest godina
izvrsi prekrsaj, postoji mogucnost za njihovo kaznjavanje iii propisivanje ka
znjavanja u zakonu zbog prekrsaja maloletnika. Ako je izvrsilac dete oni koji su
bili duzni da se 0 njemu brinu kaznjavaju se za prekrsaj kao da su ga sami uci
niH (clan 64. ZOP). Na ovaj naCin je odstupljeno od principa Hene odgovornosti
i propisano nacelo akcesorne iii zavisne odgovornosti, jer bi u suprotnom rodi
telj iii ostali odgovarali za prekrsaj koji se sastoji u nevrsenju nadzora i staranja
o deci.
Kod izricanja vaspitnih mera sud mora da vodi racuna 0 svim okolnosti
rna koje uticu na izbor vaspitne mere kojom se najbolje postize svrha vaspitanja,
a posebno 0 starosti maloletnika, stepenu njegovog dusevnog razvoja, psihic
kim karakteristikama, motivima izvrsenja prekriiaja, dotadasnjem vaspitanju,
okolini i uslovima pod kojima je ziveo, tezini prekrsaja i eventualnoj prethod
noj osudivanosti na vaspitnu meru.
Zakonom je predvidena mogucnost obustavljanja iIi zamene izrecene vas
pitne mere ako se za to steknu uslovi u vidu novih okolnosti. U praksi se desava
i da pravosnazne odluke kojim je izrecena neka od vaspitnih mera iIi posebnih
obaveza ne budu odmah izvrSene. U tom slucaju ako je od pravosnaznosti pro
teklo vise od sest meseci, a izvrsenje nije zapoeeto, sud ce ponovo odlucivati 0
njima, stirn da moze odluCiti da se mera iii posebna obaveza izvrsi, ne izvrsi iIi
zameni nekom drugom merom iIi posebnom obavezom.
Kazna zatvora se moze izreci samo starijem maloletniku ako je u vreme
izvrsenja prekrsaja, prema svojoj dusevnoj razvijenosti, mogao shvatiti znacaj
61

i upravljati svojim postupcima i kad nije opravdano izreCi vaspitnu meru zbog
tezih posledica prekrsaja Hi veceg stepena prekrSajne odgovornosti. Priroda pre
krsaja, licne osobine i ponasanje maloletnika su okolnosti 0 kojima sud mora
voditi racuna. Najduze vreme trajanja kazne zatvora je petnaest dana, cak i
onda kada je ona rezultat zamene novcane kazne (clan 73. ZOP).
Ako se maloletniku sudi za viSe prekrsaja izvrsenih u sticaju sud ce izre
Ci jednu meru jedinstveno ceneCi sve prekrsaje, tj. bez prethodnog utvrdivanja
mere za svaki pojedini prekrsaj. Ako za neki od prekrsaja sud utvrdi kaznu, a za
druge prekrsaje vaspitne mere, izreCi ce samo kaznu.
Sticanje punoletstva ima odgovarajuCi uticaj na konacna resenja. Uticaj
zavisi od toga da Ii je punoletstvo nastupilo pre ili posle donosenja odluke. Ako
je maloletnik postao punoletan pre donosenja odluke sud nece izreCi vaspitnu
meru, a ako je punoletstvo nastupilo posle donosenja odluke, kojom je bila izre
eena vaspitna mera, sud ce resenjem obustaviti izvrsenje te mere.

20. ZASTARELOST
Zastarelost je zakonski osnov za onemogucavanje pokretanja i vodenja
prekrsajnog postupka iIi izvrsenja izrecene prekrsajne sankcije. U vezi stirn po
stoje dye vrste zastarelosti: zastarelost pokretanja i vodenja prekrsajnog postup
ka i zastarelost izvrsenja kazne i zastitne mere. Prva zastarelost nastupa prote
kom vremena od kad je prekrsaj ucinjen, a to je jedna godina, koja predstavlja
rok zastarelosti.
Kad su u pitanju prekrsaji iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, devi
znog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga i vazdusnog
saobracaja, moze se posebnim zakonskim propisom odrediti duzi rok zastarelo
sti pokretanja i vodenja postupka, ali ne duzi od pet godina. Ovi rokovi zasta
relosti imaju relativnu vrednost, jer vrede ako nije doslo do obustave iIi prekida
zastarevanja.
Zastarelost prekrsajnog gonjenja se obustavlja, tj. ne tece za vreme za koje
se gonjenje ne moze preduzeti po zakonu. Ovde su samo predvidene zakonske
smetnje kao razlog obustave (dusevno obolenje, imunitet). U slucajtr obustave
zastarelosti rok zastarelosti prestaje da teee i nastavlja se kad prestanu smetnje
koje su je izazvale.
Prekid zastarelosti nastupa sa svakom procesnom radnjom nadleznog or
gana koja se preduzima radi pokretanja i vodenja postupka. Posledica prekida
je da zastarevanje poCinje iznova da tece. Obustavom i prekidom se rokovi pro
duzavaju i da ne bi doslo do toga da zastarelost nikad ne nastupi predvidena je
62

apsolutna zastarelost u dvostrukom trajanju vremena koje je potrebno za re

dovnu zastarelost, Cijim protekom se protiv ucinioca ne moze viSe pokrenuti ni
nastaviti prekrsajni postupak.
Zastarelost izvrsenja se odnosi sarno na kazne i zastitne mere, a racuna se
od dana pravosnaznosti presude kojom su izrecene. Rok zastarelosti jedna go
dina, ana sliean naCin kod obe zastarelosti su resena pitanja obustave i prekida
zastarelosti i apsolutne zastarelosti.

63

~- :

Prekrsajno pravo - Posebni deo

21. POJAM, PREDMET I SISTEMATIKA

POSEBNOG DELA PREKRSAJNOG PRAVA

Posebni deo prekrsajnog prava je deo tog prava koji obuhvata niz propisa
predvidenih u zakonima, uredbama i odlukama skupstina opstina kojima su
odredeni pojedinacni prekrSaji kroz preciziranje samostalne dispozicije i sank
dje. Osnovna razlika izmedu odredaba opsteg i posebnog dela prekrsajnog pra
va se jasno uocava i ispoljava u tome sto se odredbe posebnog dela nalaze ne
sarno u zakonima, vee i u drugim aktima podzakonskog karaktera (uredbe, od
luke). Cinjenica da se pojedinacni prekrSaji reguliSu i drugim aktima, osnova je
za postojanje velikog broja raznovrsnih prekrsaja cija predvidenost je bazirana
na odredbama iz opsteg dela prekrsajnog prava.
Cinjenica da su opstim de10m odredeni uslovi za propisivanje pojedinac
nih prekrsaja u posebnom delu, ukazuje na jedinstvenost sistema prekrSajnog
prava. Opsti deo precizira opste uslove za postojanje prekrsaja, odgovornost,
sankcije i njihovu primenu, a posebni deo sve te opste elemente realizuje na
konkretne prekrsaje iz raznih oblasti rada, zivota i ponasanja, zajedno sa poseb
no predvidenom prekrsajnom sankcijom.
Kao predmet posebnog dela prekrSajnog prava na taj naCin se pojavljuju
pojedini prekrsaji predstavljeni kao kaznjiva ponasanja sa individualnim obe
ldjima koja ih cine individualno specificnim i razlicitim od drugih prekrsaja i
ostalih kaznjivih radnji.
Kod izucavanja pojedinacnih prekrsaja posebna paznja se posveeuje kon
kretizaciji opstih elemenata koji su najcesee izrazeni kod elemenata kao 8tO su
radnja prekrsaja, posledica prekrsaja, subjekat izvrsenja, objekat zastite i pred
videna sankdja.
67

Karakteristika prekrsaja, kao i ostalih kaznjivih radnji, je da se klasifikuju

i grupisu vodeCi racuna najpre 0 grupnom zastitnoin objektu iIi 0 drustvenoj
vrednosti koja se zasticuje odredenom grupom prekrsaja. No, prekdaji se mogu
grupisati i prema drugoj zajednickoj karakteristici kao sto je npr. individuali
zacija organa koji se bavi otkrivanjem, suzbijanjem i proeesuiranjem odredene
vrste prekrsaja iii prema regulativi kojom su predvideni.
Raznovrsnost i obimnost prekrsaja, kao i razliCitost izvora u kojima su
predvideni, stvara probleme kod njihove sistematizacije, grupisanja i izucava
nja, tako da se ovim pitanjima ne moze posvetiti puna paznja, vee se moze sarno
ukazati na osnovne karakteristike pojedinih grupa prekrsaja. Prekrsaji su svr
stani, uglavnom, u sledeee grupe ito: iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja,
iz oblasti deviznog poslovanja, iz oblasti kreditnih odnosa sa inostranstvom,
earinske prekrsaje, protiv bezbednosti saobracaja, protiv javnog reda i mira, u
vezi sa oruzjem i municijom, u vezi sa okupljanjem gradana, u vezi sa lienom
kartom, iz oblasti platnog prometa i poreske prekdaje. Nemogucnost da se na
malom prostoru posveti paznja svim pojedinacnim prekrsajima orijentise nas
da na ovom mestu ukazemo sarno na osnovn.e karakteristike pojedinih grupa
prekrsaja.

21.1. Prekrsaji protiv javnog reda i mira

Ovi prekrsaji predstavljaju jednu od najznacajnijih grupa prekdaja zbog
Cinjenice da se njima stite javni red i mir kao dye znacajne kategorije javnog
poretka. U otkrivanju, prijavljivanju i sprecavanju ovih prekrsaja organi unu
trasnjih poslova imaju najznacajniju ulogu, Cime ovi prekrsaji dobijaju poseban
znacaj.
Prekrsaji ove grupe su svrstani u Zakon 0 javnom redu i miru koji sadrZi
16 prekrsaja iz ove oblasti i dva krivicna dela kojima se stite ovlaseena sluzbena
liea u obavljanju poslova bezbednosti ili odrZavanja javnog reda i mira. Ovaj za
kon sadrii i odredbe 0 prekrsajima koji se odnose na prikupljanje dobrovoljnih
priloga i organizaciju priredbi sa upotrebom pirotehnickih sredstava.
Zakonom je definisan i pojam javnog reda i mira. Tako se javni red i mir
odreduju kao uskladeno stanje medusobnih odnosa ljudi nastalo njihovim po
nasanjem na javnom mestu i delovanjem organa i organizacija u javnom zivotu
radi obezbedenja jednakih uslova za ostvarivanje prava gradana na licnu i imo
vinsku sigurnost, mir i spokojstvo, privatni zivot, slobodu kretanja, ocuvanje
javnog morala i ljudskog dostojanstva i prava maloletnika na zastitu. Krsenje
ovako definisanog javnog. reda i mira je istovremeno i krsenje javnog poretka

68

koji je regulisan brojnim propisima, sto moze da dovede do vodenja prekrsaj

nog iii krivicnog postupka.
Opsta karakteristika ovih prekrsaja je da se njima narusava Opsta drus
tvena disciplina i harmonija medusobnih odnosa gradana, funkcionisanje
osnovnih i javnih sluzbi. obavljanje delatnosti i ostvarenje prava i duznosti ko
jima se omogueava ostvarivanje redovnih zivotnih tokova. Ovi prekrsaji znace
protivpravno i vino delovanje ucinioea koji svojim postupcima iii propustanjem
duznih radnja remeti nesmetano kretanje liea na javnom mestu, unosi nemir
medu gradane, narusava javni moral, ometa koriseenje javnih objekata, ometa
rad i izvrsenje sluzbenih duznosti drZavnih sluzbenika i organa iii na neki dru~
gi naCin narusava drustvenu disciplinu, red i mir.
Grupni zastitni objekat ovih prekdaja je javni red i mir definisan u za
konu. Ti prekrsaji se uglavnom vrse na javnom mestu koje se pojavljuje i kao
njihov bitni elemenat. Kao javno mesto moze da se smatra svako ono mesto na
kojem je slobodan pristup relativno neodredenom broju gradana.
Ovi prekrsaji su najslicniji krivicnim delima, od kojih ih deli neki pojedi
nacni elemenat Hi osobina elementa. Ujedno, prekrsaji iz ove oblasti se pojavlju
kao lak!ie forme kaznjivih radnji.
VeCina prekr!iaja ima radnju u formi Cinjenja (svada, vika), ali i u formi
neCinjenja. Posledica je najcesce odredena kao povreda iii konkretna opasnost u
vidu remeeenja javnog reda i mira, ugrozavanja javnog reda i l?ira i spokojstva
gradana, a kod nekih prekrsaja i ugrozavanja zivota, telesnog integriteta, zdrav
Ija, bezbednosti gradana, javnog morala i interesa zastite maloletnika. Ovo je
tipicna karakteristika ovih prekrSaja za razliku od ostalih prekrsaja kod kojih se
kao posledica najcesee pojavljuje apstraktna opasnost.
Ucinioci prekdaja protiv javnog reda i mira su najcesce fizicka Iica, s tim
da se kod nekih prekdaja mogu pojaviti kao subjekti i druge kategorije liea. Ovi
prekrsaji predstavljaju najtezu kategoriju prekrsaja, a to se vidi i po tome sto su
za njih predvidene najstroze sankcije. Za veei broj ovih prekrsaja predvidena je
kazna od sezdeset dana zatvora kao jedina kazna. Svakako, tezina ovih prekrsa
ja daje mogucnost izricanja i zastitnih mera.
U ovu grupu prekrsaja svrstani su sledeci pojedinacni prekrsaji: svada i
vika, pretnja, vredanje, vrsenje nasilja iIi tuca, neovlasceno paljenje raketa iIi
pueanje iz vatrenog oruzja, koekanje, neupozoravanje Iica koje narusava javni
red i mir u ugostiteljskom objektu, preprodaja ulaznica, davanje alkoholnog
pica oCigledno pijanom lieu iii maloletnom lieu koje nije navrsilo sesnaest godi
na, prosjacenje, skitnicenje i bezobzirno ponasanje, vracanje, prostitucija, reme
cenje mira glasnom muzikom iIi mehanickim izvorima buke, ddanje predmeta

69

koji mogu da ugroze prolaznike iIi da im nanesu stetu, drianje opasnih zivoti
nja bez nadzora i zlostavljanje zivotinja, neovlasceno prikupljanje dobrovoljnih
priloga, neovlasceno organizovanje priredbi sa upotrebom pirotehnickih sred
stava, propustanje duznog nadzora nad maloletnikom.
21.2. Spoljnotrgovinski prekdaji, devizni prekdaji i prekdaji
iz oblasti kreditnih odnosa sa inostranstvom
Medunarodni ekonomski i pravni odnosi izmedu medunarodnih subje
kata su deo ukupnih medunarodnih odnosa u okviru svetskog trtista. Pravno
regulisanje tih odnosa naslo je izraz i objedinjenje u okviru medunarodnog pri
vrednog prava kao svojevrsnog samostalnog i specificnog prava i ujedno zbira
nacionalnih privrednih prava.
Spoljnotrgovinsko poslovanje je u tom kontekstu u nasoj drzavi reguli
sano Zakonom 0 spoljnotrgovinskom poslovanju, pod kOjim se podrazumeva
spoljnotrgovinski promet i obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu. Prvi
deo spoljnotrgovinskog poslovanja se odnosi na spoljnotrgovinski promet koji
predstavlja pro met roba i usluga izmedu domacih pravnih liea i stranih pravnih
i fizickih lica.
Ovlascenje za obavljanje ovih poslova ima sarno ono pravno liee koje is
punjava odgovarajuce uslove propisane navedenim zakonom i medunarodnim
ugovorima i propisima donetim u eilju njihove realizacije. Ti uslovi se prven
stveno, odnose na obavezu upisa u sudski registar za obavljanje spoljnotrgovin
skih poslova.
Drugi deo spoljnotrgovinskog poslovanja se odnosi na vrsenje raznih
slozenih proizvodnih i neproizvodnih usluga koje se vrse po nalogu jednog
od poslovnih partnera kao sto su: spedicija,osiguranje, dugorocna proizvodna
kooperacija, usluzne de1atnosti u vidu prerade, zajednicko istupanje na treCim
trZiStima, turizam, gradevinarstvo, istrazivanje trtiSta, izdavacka de1atnost, na
ucno istrazivanje, bankarski i drugi finansijski poslovi, itd. Ove aktivnosti se
obavljaju u skladu sa propisima zemlje u kojoj se obavljaju.
Radi zastite ispravnog odvijanja spoljnotrgovinskog poslovanja Zakonom
je predviden jedan broj prekrsaja. Grupni zastitni objekat tih prekrsaja je spolj
notrgovinsko poslovanje, a kao izvrsioci prekrsaja su odredeni: domaca prav
na liea i odgovorna liea u njima, domaci preduzetnici i domaca i strana fizicka
lica.
Najcesce predvidena forma radnje je neCinjenje, mada se neki prekrsaji
iz ove grupe mogu izvrsiti i necinjenjem. Posledica ovih prekrsaja je nanosenje
stete ddavnim prihodima iIi pojedinim pravnim licima subjektima spoljnotr
70

govinskog prometa iii u ugrozavanju nesmetanog i pravilnog vrsenja tog poslo- .

vanja. Kao oblik vinosti najcesce je predviden umisljaj, stirn da su predvideni i
prekrsaji koji mogu da se izvrse i iz nehata.
Za spoljnotrgovinske prekrsaje su predvidene novcane kazne ito u dva
vida, najpre predvidanjem minimuma i maksimuma za pojedini prekrsaj i osim
toga odredivanjem visine iznosa srazmerno sa iznosom stete koja je pricinjena,
iznosom neizvrsene obaveze iIi vrednosti robe, odnosno usluge koja je pred
met prekrsaja. Kod ovih prekrsaja maksimum srazmera je odreden u visini do
dvadesetostrukog iznosa od vrednosti koja sluzi kao osnova za odredivanje. Od
zastitnih mera za ove prekrsaje su predvidene: oduzimanje predmeta i zabrana
vrsenja samostalne de1atnostL
Spoljnotrgovinsko poslovanje obuhvata i devizno poslovanje koje je u na
soj drzavi regulisano Zakonom 0 deviznom poslovanju, ka9 i drugim propisi
rna donetim na osnovu ovog zakona. Devizno poslovanje je odredeno kao naCin
placanja i naplaCivanja u poslovanju sa inostranstvom, kao i obavljanje drugih
privrednih de1atnosti sa inostranstvom. Pravilo je da se obracun i placanja vde
u rokovima koji su predvideni ugovorima preko banke koja je ovlascena za de
vizne poslove u drZavi. Devize, kao objekat poslovanja, su odredene kao potra
zivanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu kao efektivni strani novae.
Zakonom 0 deviznom poslovanju, kao i podzakonskim aktima donese
nim na osnovu njega, predvideni su prekrsaji Ciji je eilj zastita deviznog triista
i u isto vreme zastita jedinstvenog triista. Kao izvrsioci ovih prekrsaja su odre
deni: fizicka Hea, pravna liea, odgovorna lica u pravnim Hcima i preduzetnici.
Iako je najcesCi oblik predvidene radnje u formi neCinjenja predvideni su i pre
krsaji koji se mogu izvrsiti i cinjenjem.
Posledica ovih prekrsaja je predvidena kao ostetenje ddavne imovine iIi
imovine pojedinih pravnih lica iii u ugrozavanju normalnog funkcionisanja de
viznog poslovanja. Umisljaj je cesci oblik vinosti koji se trazl kod utvrdivanja
odgovornosti lzvrsilaea ovih prekrsaja. Novcane kazne su redovan oblik sank
cija, stirn da su one predvidene u granicama minimuma i maksimuma, kao i
u srazmeri sa vrednostima uzetim kao osnova za utvrdivanje visine kazne. Od
zastitnih mera predvidene su zabrana obavljanja delatnosti za pravna Hea iza
brana obavljanja samostalne delatnosti za preduzetnike.
Najcesce pojave koje su pokrivene prekrsajnim sankcijama u domenu
spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja su zabelezene u oblastima kao sto su:
kupoprodaja prava izvoza, fiktivni izvoz i uvoz robe i usluga, nezakoniti me
njacki poslovi, spekulaeije na berzama, nedozvoljena trgovina devizama, kri
jumcarenje novca itd.
71

PrekrSajne sankcije su predvidene i za nedozvoljena ponasanja u oblasti

kreditnih odnosa sa inostranstvom istoimenim Zakonom. Kreditni po~lovi sa
inostranstvom se registruju kod Narodne banke Srbije. U tim poslovima uce
stvuju domace banke i druge finansijske organizacije u ulozi korisnika i u ulozi
davaoca kredita.
Kao kredit smatra se duznicko-poverilacki odnos zasnovan na ustupanju
prava raspolaganja novcem od strane poverioea duzniku na izvesno vreme i pod
uslovima odredenim ugovorom 0 kreditu. Kao takvi krediti se pojavljuju u for
mi finansijskih, komercijalnih i robnih. Kao prekrsaji u ovoj oblasti se pojavlju
ju zakljucenje kreditnog posla protivno odredbama Zakona Hi neregistrovanje
ugovora 0 kreditnom poslu, jemstva i garancija iIi nepodnosenje obavestenja 0
nameni zakljuCivanja tog ugovora.

21.3. Carinski prekrsaji

Grupni zastitni objekat earinskih prekrsaja je earinski sistem Republike
Srbije zasnovan na Carinskom zakonu i nizu podzakonskih akata donesenih
na osnovu njega. Carine, kao objekat earinskih prekrsaja, predstavljaju poseb
nu vrstu ddavnog poreza iii jayne dazbine, kao obavezu vlasnika robe da po
dolasku na granicnu liniju plati propisani iznos novea u korist driave. Carine
su sredstva putem kojih ddava ostvaruje odredene eiljeve kao sto su : fiskalni,
zastitni, socijalni i ekonomski.
Prekrsaji se dele na krijumcarenje, earinske utaje i earinske neurednosti
ucinilaea od kojih se pojavljuju fiziCka Hea, pravna lica, odgovorna liea i pre
duzetnici. Radnje tih subjekata su i u formi cinjenja i u formi neCinjenja, a po
sledica je ugrozavanje pravilnog funkcionisanja earinskog sistema, koje je se
kundarno zbog toga sto je povreda norme prima rna. Prekrsajnim odredbama
sankcionisano je i umisljajno i nehatno postupanje ucinilaea.
Osnovna sankcija za izvrsioee prekrsaja je novcana kazna koja je propisa
na u rasponima minimuma i maksimuma i srazmerno vrednosti robe, stirn da
je maksimalni iznos odreden u petostrukom iznosu vrednosti robe. Za izvrsio
ee nekih earinskih prekrsaja predvidena je i zastitna mera oduzimanja predme
ta, odnosno zastitna mera oduzimanja prevoznog, prenosnog i drugog sredstva
koje je posluzilo u izvrsenju prekrsaja. Roba se moze oduzeti putem zastitne
mere i kad nije svojina izvrsioea prekrsaja, ali se time ne dira u pravo tretih liea
da traze naknadu stete od izvrsioea prekrsaja.
Za oduzimanje prevoznog sredstva trazi se ispunjenje posebnog uslova, a
to je da je vrednost robe, koja je predmet prekrsaja, veca od jedne treCine vred
nosti prevoznog sredstva koje je posluzilo za vrsenje prekrsaja. Prevozno sred
72

stvo se oduzima i od nevlasnika ukoliko je vlasnik znao iIi je mogao da zna

da
vozilo biti upotrebljeno za izvrsenje prekrsaja. Vrednost robe i okolno
sti izvrSenja prekrsaja ne uticu na oduzimanje prevoznog vozila ukoliko je one
specijalno preprilVljeno Hi napravljeno za skrivanje robe i izvrsenje prekrsaja.
Karakteristika carinskih prekrsaja je da se zastitna mera obavezno izrice ako je
za taj prekrsaj predvidena.
Carinski prekrsaji su u earinskim propisima sistematizovani u lakse i teze.
U earinskim propisima je predviden veliki broj tih prekrsaja koje je nemoguce
na ovom mestu prikazati, zato cemo sarno navesti neke njihove pojavne oblike,
a to su: netacno prijavljivanje i deklarisanje vrednosti robe, netacno prijavljiva
nje i deklarisanje koliCine robe, netacno prijavljivanje i deklarisanje kvaliteta i
vrste robe, netacno prijavljivanje i deklarisanje porekla robe. Od tezih earinskih
prekrsaja navescemo najtipicnije, a to su: prenosenje skrivene robe preko earin
skog prelaza, neprijavljivanje robe koja se unosi u earinsko podrucje, prenosenje
robe van granicnog prelaza, lazno prikazivanje privremeno iznete robe i neuno
senje potrebnih podataka 0 robi u manifest broda iIi vazduhoplova.

21.4. Poreski prekrSaji

Materija poreza je regulisana najpre Zakonom 0 osnovama poreskog si
stema i Zakonom 0 poreskom postupku i poreskoj administraciji, a potom i ni
zorn drugih zakonskih i podzakonskih akata. U svim ovim aktima predviden je
znacajan obim poreskih prekrsaja.
Porez, kao objekat poreskih prekrsaja, se definiSe kao deo dohotka iIi
imovine koji driava na osnovu pozicija vlasti uzima od fizickih i pravnih liea
u cilju pokrivanja sopstvenih rashoda, ne obavljajuti neku protivcinidbu za uz
vrat. Iz ove definicije se mogu izvesti osnove karakteristike poreza, a to su: da
porez mogu razrezivati sarno driava i teritorijalne jedinice, da porezi imaju pri
nudni karakter i da nasuprot uzimanju poreza ne stoji neka protivCinidba od
strane driave.
Nas poreski sistem predvida vise vrsta poreza, kao sto su: porez na pro
met, porez na dobit, porez na dohodak, porez na imovinu, porez na prihod od
medunarodnog saobracaja, porez na upotrebu, drianje i nosenje pokretnih
stvari, porez na fond zarada i vanredni porezi. Porez na promet kao najznacaj
niji ima tri oblika: akeize, porez na promet proizvoda i porez na promet usluga.
Akciza je posebna vrsta poreza na promet kojom se oporezuje promet zakonom
tacno odredenih grupa proizvoda (derivati nafte, alkohol, cigarete).
Obavezu da placaju ove poreze imaju rezidenti i nerezidenti. Pod reziden
tima se smatraju pravna lica koja su osnovana iIi imaju sediste uprave i kontrole
73

na teritoriji nase ddave, kao i fizieka lica koja na teritoriji nase dtzave imaju
prebivaliSte, boraviSte ili centar poslovnih i zivotnih interesa iii borave u nasoj
ddavi duze od 183 dana u toku jedne godine iIi koja u inostranstvu obavljaju
poslove za rezidenta, za diplomatsko, konzularno iii drugo predstavniStvo nase
ddave iii za medunarodnu organizadju.
Kao izvrsiod brojnih poreskih prekrsaja pojavljuju se fizieka lica, pravna
lica, odgovorna lica i preduzetnici. Njihove radnje su predzirane najeesce kao
neCinjenje (neprijavljivanje, neblagovremeno prijavljivanje, nepodnosenje, ne
pruzanje informacija). Posledica je predvidena kao ostecenje ddavnih prihoda
iii ugrozavanje poreskog sistema i finansijskih interesa ddave. Za poreske pre
krsaje izvrsilac odgovara ako ih je preduzeo s umisljajem iIi iz nehata.
Za izvrsioce poreskih prekrsaja su predvidene novcane kazne u rasponu
izmedu minimuma i maksimuma, ali i na osnovu srazmera sa priCinjenom ste
tom, vrednoscu robe iii pribavljenom imovinskom koristi. Uz noveane kazne
izvrsiodma se mogu izreCi i zastitne mere zabrane obavljanja odredenih delat
nosti i zabrana vrsenja odredenih poslova.
Iz mase poreskih prekrsaja treba istaCi sarno neke od njih, a to su: nepod
nosenje i neblagovremeno podnosenje poreske prijave i prijavljivanje manjih
iznosa poreza.
21.5. Saobracajni prekdaji

Javni saobracaj predstavlja jednu od najznaeajnijih privrednih grana zbog

korisnosti za obavljanje niza drugih delatnosti. Ipak, pored izuzetnih vrednosti
koje poseduje, sa sobom nosi i niz opasnosti i steta koje ddava nastoji predu
prediti i stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobracaja. DrZava predvida i pri
menjuje niz propisa kojima se stanje u javnom saobracaju regulise na nacin da
se saobracaj odvija sa $to manje problema i stetnih posledica.
Stetne posledice koje proizilaze iz odvijanja saobracaja obuhvataju smrtne
povrede, telesne povrede i velike materijalne stete, koje se sa intenziviranjem
javnog saobracaja povecavaju. Medu uzroke negativnih efekata odvijanja javnog
saobracaja treba navesti nagli porast prevoznih sredstava, nedovoljan broj ade
kvatnih saobracajnica i tehnieka neispravnost vozila. No, pored tih objektivnih
faktora treba istaCi i subjektivne koji su vezani za pojedine ueesnike u saobra
caju, kao sto su: nepridrZavanje saobracajnih propisa, neposedovanje adekvatne
opste i saobracajne kulture, fizicka iIi psihieka nesposobnost za voznju, alkoho
lisanost, drogiranost i agresivnost u voznji.
Radi otklanjanja negativnih uzroka objektivne prirode driava preduzima
niz mera tehnieke prirode. Kada su u pitanju subjektivni uzroci saobracajnih

74

prekrsaja ddava predvida i odredeni broj sankcija za nedozvoljena ponasanja. S

obzirom da je nepridrZavanje saobracajnih propisa najeesCi uzrok nezgoda u sa
obracaju, poseban akcenat se stavlja na kaznenopravnu zastitu kojoj je cHj obez
bedenje postovanja saobracajnih propisa. Kaznenopravna zastita se obezbeduje
propisima krivicnog, prekrsajnog i privrednoprestupnog prava.
Prekrsaji protiv bezbednosti saobracaja na putevima su povrede odrede
nih zakonskih i podzakonskih propisa, koje ugrozavaju normalno funkcionisa
nje saobracaja, a koje su izvrsene od strane fizickih lica i pravnih lica.
Medu kaznenim deliktima najbrojniji su prekrsaji, a opet medu njima naj
brojniji su saobracajni prekrsaji, koji Cine dye treCine svih uCinjenih prekrsaja.
Zajednicka karakteristika saobracajnih prekrsaja je postojanje zajedniekog za
stitnog objekta. Taj grupni zastitni objekat je predviden u dvostrukoj formi, jer
se saobracajnim prekrsajima ugrozava bezbednost saobracaja i opsta sigurnost
ljudi i imovine.
Oblast javnog saobracaja je regulisana nizom zakonskih i podzakonskih
propisa od kojih je najvazniji Zakon 0 osnovama bezbednosti saobracaja na jav
nim putevima. Saobracajnim propisima su odredeni pojedini prekrsaji i sank
dje za ucinioce, od kojih su najcesce novcana kama i kama zatvora koja je za
najteze prekrsaje propisana i u najduzem trajanju od sezdeset dana.
Kako se potpuni efekat u suzbijanju nedozvoljenog ponasanja ne moze
ostvariti sarno primenom kazna, za ucinioce ovih prekrSaja predvidena je i za
stitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. Ova zastitna mera je slie
na meri bezbednosti istog imena koja je predvidena za izvrsioce krivicnih de1a
ugrozavanja javnog saobracaja.
Ova zastitna mera, koja ima sve veCi znacaj i primenu, sastoji se u zabrani
uCiniocu prekrsaja da upravlja motornim vozilom odredene vrste ili kategorije,
a izvrsava se na nacin da se uCiniocu oduzima vozacka dozvola ili zabranjuje
njeno izdavanje, bez diranja u pravo polaganja vozackog ispita.
Ona se moze izreci uz kaznu iIi opomenu, ali i samostalno. Izricanje mere
pretpostavlja da je ona predvidena propisom kojim je odreden prekrsaj za koji
se uCinilac smatra odgovornim. Izricanje mere je vezano i za ispunjenje uslova,
a to su da je izvrsilac izvrSio tezu povredu propisa 0 bezbednosti saobracaja iii
da njegovo ranije krsenje tih propisa pokazuje da je opasno da upravlja vozilom
odredene vrste iIi kategorije.
Izricanje mere je fakultativno i zavisi od procene okolnosti i uslova od
strane nadleznog organa. Taj organ prilikom izricanja treba da vodi racuna 0
tome da Ii je izvrsilac prekrsaja vozac po zanimanju. Trajanje mere je predvide
no u okviru tri meseca do jedne godine. Zakonom je predvidena i mogucnost
75

~dlaganja izvrsenja mere, osim u slucajevima izvrsenja tezih prekrsaja iz ove

oblasti. Uslov je da izvrsilac prekrsaja ne izvrsi u odredenom roku prekrsaj za

koji se, takode, moze izreCi zastitna mera.
Pored ove zastitne mere u propisima su predvidene i dye posebne zastitne
mere, koje se mogu izreCi uz kaznu. Najpre, to je mera koja se sastoji u obavezi
prisustvovanja predavanjima i prikazivanju film ova 0 _posledicama koje proisti
eu iz nepostovanja ili nepoznavanja saobracajnih propisa. Druga posebna za
stitna mera se sastoji u upucivanju ucinioca prekrsaja na proveru znanja saQbra
cajnih propisa, saobracajnih znakova i vestin.e upravljanja motornim vozilom.
Obe ove mere se mogu izreCi zajedno sa zastitnom merom zabrane upravljanja
motornim vozilom.
Kao izvrsioci saobracajnih prekrsaja oznaceni su svi prekrsajni subjekti
(fizicka lica, pravna i odgovorna lica i preduzetnici), jer je javni saobracaj slo
zen a privredna grana od drustvenog znacaja u kojoj ucestvuju svi subjekti. Kao
radnja izvrsenja ovih prekrsaja predvideni su i cinjenje i necinjenje, koji se u
pravilu vrse iz nehata, sto ne iskljucuje mogucnost umisljajnog postupanja. U
pravilu, saobracajni prekrsaji imaju za posledicu apstraktnu opasnost, ali se kod
pojedinih prekrSaja ove grupe mogu kao posledice pojaviti konkretna opasnost
i povreda, koje takode mogu da se pojave i kao kvalifikatorna okolnost za neke
prekrsaje.
Saobracajni prekrsaji su sistematizovani u lakse i teze i izvrsene od raznih
subjekata, koje zbog brojnosti nije moguce predstaviti na ovom mestu.

76

CETVRTIDEO

"

Prekrsajni postupak

22. POJAM, PREDMET I ZADATAK PREKRSAJNOG

POSTUPKA
Prekrsajno pravo je disciplina koja u sebi saddi, kao delove celine, mate
rijalno, procesno i izvrsno prekrsajno pravo. Prekrsajno procesno pravo se bavi
uredivanjem materije prekrsajnog postupka u kome treba da dode do potpunog
i istinitog rasvetljavanja i resavanja prekrsajne stvari i primene materijalnog
prekrsajnog prava na prekrsajnu stvar. Kao prekrsajna stvar smatra se realan
dogadaj koji svojim saddajem i karakteristikama ukazuje na postojanje odre
denog prekrsaja, kao i na odredeno lice kao uCinioca prekrSaja. Realan dogadaj,
dakle, postaje prekrsajna stvar kad ispuni dva uslova: a) da takav dogadaj mora
da sadrii obeleija odredenog prekrsaja i b) da moraju postojati dokazi koji ne
pobitno govore u prilog tome da je uCinjen odredeni prekrsaj, odnosno da je
odredeno lice njegov uCinilac.
Prekrsajni postupak se definise kao zakonom regulisano preduzimanje
prekrsajno procesnih radnja od strane prekrsajno procesnih subjekata, u eHju
donosenja odluke nadleznog organa 0 prekrsajnoj stvari, odgovornosti ucinio
ca prekrsaja, sankcijama, troskovima, imovinskopravnim zahtevima i drugim
procesnim odnosima koji su u vezi sa konkretnom prekrsajnom stvari, a koji
zahtevaju ucesce i odluku nadleinog organa za vodenje prekrsajnog postupka.
U zavisnosti od vrste i tezine predvidenog prekrSaja, svojstava uCinioca
prekrSaja i drugih relevantnih okolnosti, prekrsajni postupci su oznaceni kao
QPsti za svaki redovan slucaj i posebni, medu koje se svrstavaju: postupak pre
rna maloletnicima, postupak za naplatu novcane kazne na lieu mesta i postupak
za naknadu stete zbog neopravdanog kaznjavanja.
79

23. OSNOVNI PRINCIPI PREKRSAJNOG POSTUPKA

Svi delovi kaznenog prava (krivicno, prestupno i prekrsajno pravo) se ba
ziraju na odredenim principima, regulama Hi pravilima koji su, uporedno po
smatrano u ova tri dela, slicni i povezani (zakonitost, legitimnost, individualiza
subjektivna odgovornost fizickih lica, pravicnost, srazmernost, humanost).
Na principima se zasnivaju i odgovarajuCi postupci, pa i prekrsajni postupak.
Njima se odreduje vrsta, tip i karakter postupka, a oni sa svoje strane doprinose
ostvarenju ciljeva postupka i rezultat su drustvenih, ekonomskih, socijalnih i
drugih okolnosti prisutnih u drzavi i postojanja iskustva 0 naCinu vodenja pre
krsajnog postupka.
Principi se jasno formuliSu u Ustavu i zakonima, a nekada se do njih do
lazi putem tumacenja i iznalazenja smisla zakonskog teksta. Svaki pojedinacni
princip ima odredeno mesto i u odnosu je sa drugima, sto iskljucuje apsolutiza
ciju jednog ili nekih od njih. Ujedno, fleksibilnost njihove primene se ogleda i u
tome sto kod svakog od njih postoji odreden broj izuzetaka (nulla regulae sine
exceptione).
Principi se odnose na odredene subjekte i odredene radnje. Na nekim se
zasniva celi prekrsajni postupak, dok se neki odnose na pojedine njegove de
love. Zakonodavac je neke principe definisao u Zakonu 0 prekrsajima i oni se
smatraju osnovnim Hi zakonskim, a neki nisu odredeni u zakonskom tekstu,
iIi njihovo postojanje i primena proizilaze iz drugih odgovarajutih odredbi Hi
njihovog tumacenja.
23.1. Pojedini osnovni principi

23.1.1. Princip zakonitosti

Princip zakonitosti je odreden u clanu 3. Zakona 0 prekrsajima i on se
odnosi na celokupno prekrsajno pravo. Medutim, u delu Zakona 0 prekrsaj
nom postupku predvideno je i preciziranje zakonitosti kojim se istice da ovaj
zakon utvrduje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude kaznjen, a
da se odgovornom uCiniocu prekrsaja izrekne prekrsajna sankcija pod uslovima
koje predvida ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (clan 78.
ZOP).

23.1.2. Optuzni princip

Prekrsajni postupak se pokrece i vodi na osnovu zahteva ovlascenog or
gana Hi ostecenog (clan 80. ZOP). Ovlasceni organ je javni tuZilac, ali i drugi
80

)
organ kada je prema Zakonu 0 prekrsajima nadlezan za podnosenje zahteva za
pokretanje postupka i kada ima sva prava kao i javni tuZilac, osim onih koja
tuziocu pripadaju kao drzavnom organu.

23.1.3. Princip utvrdivanja istine

Ovo nacelo odgovara krivicnoprocesnom principu utvrdivanja materijal
ne istine po kome je sud duzan da istinito i potpuno utvrduje cinjenice koje su
vazne za donosenje zakonite odluke i da sa jednakom paznjom ispita i utvrdi
kako Cinjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist (clan 81.
ZOP). Neistinito utvrdenje se ogleda u prikazivanju relevantnih cinjenica dru
gacijim nego sto one jesu, a nepotpuno utvrdenje predstavlja izostavljanje nekih
cinjenica koje su znacajne za donosenje zakonite odluke. Ovo nacelo se smatra
najvaznijim i pored toga sto je materijalna istina ipak relativna i subjektivna.
23.1.4. Princip pomoti neukoj stranci
Stranka je u postupku subjekat koji je najceste neuk, tj. koji nema do
voljno znanja da se koristi pravnim sredstvima u svoju korist. Iz te neukosti i
neznanja mogu za njega proizaCi odredene negativne posledice, pa je zakonom
stvorena obaveza suda da 0 tome vodi racuna i stranku u tome poucava i upo
zorava. Neznanje i neukost okrivljenog ne smeju biti na stetu ostvarenja prava
koja ima u prekrsajnom postupku (clan 82. ZOP).

23.1.5. Princip ekonomicnosti prekrSajnog postupka

Sud je duzan da sprovede postupak efikasno i bez odugovlacenja, a toj
duznosti suda odgovara pravo okrivljenog da u najkracem mogucem vremenu
bude izveden pred sud i da mu se sudi bez odlaganja (clan 83. ZOP). To, tako
de, pretpostavlja da sud, odnosno nadlezni organ uprave, treba da se prethodno
dobro upozna sa predmetom prekrsaja i da napravi precizan plan vodenja po
stupka. Rezultat ovakvog rada suda je procesna ekonomija koja znaci stednju
vremena, sredstava i subjekata. Ovaj princip. ipak. ne sme da ide na stetu utvr
divanja materijalne istine i kvaliteta sudskih odluka.
23.1.6 Princip slobodne ocene dokaza
Sud ceni sve izvedene dokaze po svom slobodnom sudijskom uverenju,
tj. na osnovu njegove sopstvene analize vrednosti iznesenih dokaza. Slobodna
ocena, takode, pretpostavlja i da pravo suda na ocenu postojanja Hi nepostoja
nja Cinjenica nije vezano ni ograniceno posebnim formalnim dokazima odrede
81

riim zakonom, po kojima bi svaki izvedeni dokaz imao svoju unapred utvrdenu
vrednost (npr. dva istovetna svedocenja da znace dokazanost).
Sud u oceni dokaza treba da se oslanja na znanje, inteligenciju, iskustvo,
logiku i psihologiju, a kao sredstvo zastite od samovolje treba da sluzi kontrola
od strane viseg suda i stranaka. Sud je duzan da u obrazlozenju odluke izlozi
kako je cenio izvedene dokaze i formirao unutrasnje uverenje. Zakon mu u tom
smislu nalaze da odlucuje na osnovu svesne i brizljive ocene svakog dokaza po
sebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka (Clan 84.
ZOP).
23.1.7. Princip prava na odbranu

"

Sud i nadlezni upravni organ ne mogu doneti valjanu odluku ako pret
hodno okrivljenom nije data mogucnost da se izjasni 0 cinjenicama i dokazima
koji ga terete i da iznese sve cinjenice koje mu idu u korist, osim u slucajevima
predvidenim zakonom (clan. 85. ZOP). Davanje ove moguenosti pretpostavlja
prethodno upueen uredan poziv okrivljenom i njegovo uredno primanje.
Po odazivanju na poziv okrivljeni se vee na prvom ispitivanju mora oba
vestiti 0 prekrsaju za koji se tereti i 0 osnovama optuzbe. Ovaj princip je od
vaznosti uvek osim u slucajevima ako je na osnovu zakona izostalo ispitivanje
okrivljenog. Izostanak je moguc ako uredno pozvani okrivljeni ne dode i tie
opravda izostanak iIi u odredenom roku ne da pismenu odbranu, a njegovo is
pitivanje nije nuzno za utvrdivanje Cinjenica koje su od vaZnosti za donosenje
zakonite odluke. U slucaju da je prisustvo okrivljenog potrebno, a on se ne javi
na uredno poslan poziv, sud Hi nadlezni organ uprave moze narediti njegovo
privodenje (clan 163. ZOP).
Pravo na odbranu je jedno od najvaznijih gradanskih prava utvrdenih u
medunarodnim i unutrasnjim aktima. Ono podrazumeva da se okrivljeni sam
brani (materijalna odbrana) iii uz strucnu pomoe branioca koga sam izabere
(formalna odbrana). Sud je duzan da 0 ovom pravu pouci okrivljenog prilikom
prvog ispitivanja.
23.1.8. Princip upotrebe jezika u prekda;nom postupku

Prekrsajni postupak se vodi u skladu sa odredbama Zakona 0 sluzbenoj

upotrebi jezika i pisma Republike Srbije. To znaCi da je u upotrebi srpski je
zik latinicnog iii Cirilicnog pisma, ekavskog iIi ijekavskog izgovora. Osim toga,
okrivljeni, svedoci i. druga lica koja ucestvuju u prekrsajnom postupku imaju
pravo da pri izvodenju pojedinih radnja u postupku Hi na usmenom pretresu
upotrebljavaju svoj jezik. Zakonom je predvideno i usmeno prevodenje ako se
82

radnja iii usmeni pretres ne vode na jeziku tog lica. 0 pravu na prevodenje ee se
lice pouCiti, a on se moze tog prava i odreCi.
23.1.9. Princip dvostepenosti prekrsajnog postupka

Dvostepenost je princip prihvaeen u celokupnom kaznenom zakonodav

stvu, pa i u prekrsajnom postupku. To znati da se protiv odluka nadldnih or
gana donetih u prvom stepenu moze izjaviti zaIba, uz izuzetak predviden zako
nom kada dvostepenost moze biti iskljucena. Dvostepenost se odnosi na odIuke
prekrsajnih sudova i lladleznih organa uprave. Presude i resenja postaju pravo
snazni momentom donosenja konacne presude od strane drugostepenog orga
na, tj. Viseg prekrsajnog suda. Na njegovu odIuku nema vise prava na ulaganje
redovnog pravnog leka, odnosno zaIbe.
23.1.10. Princip zabrane preinacenja na gore
Zabrana preinacenja na gore (reformatio in peius) je predvidena .za slu

caj ulaganja zalbe kao redovnog pravnog leka i zahteva za ponavljanje postupka
kao vanrednog pravnog leka sarno u korist okrivljenog. I u jed nom i u drugom
slucaju okrivljeni ne moze proci gore ako se sarno u njegovu korist ulozila zaIba
Hi ako se zahtevalo ponavljanje postupka. Ovaj princip daje sigurnost okrivlje
nom u koriScenju pravnih lekova. Okrivljeni ne moze proCi gore zato sto se na
odluku zalio iii trazio ponavljanje postupka. Medutim, suprotn? od toga, ako se
zalio tuzilac ovaj princip gubi vaznost.
23.1.11. Princip naknade stele neopravdano zaddanom iii kaznje

nom lieu
Lice koje je bez osnova kaznjeno za prekrsaj iii je bez osnova liSeno slobo
de, odnosno zaddano, irna pravo na naknadu priCinjene stete, kao i druga pra
va utvrdena zakonom (npr. priznavanje staza osiguranja). Neopravdano zadda
nim se smatra lice koje je liseno slobode, a nije pokrenut prekrsajni postupak, a
neopravdano kaznjenirn licern se srnatra lice koje je odlukorn nadleznog organa
osudeno, a kasnije povodom pravnog leka donesena oslobadajuca odluka. Za
resavanje pitanja naknade stete nadlezno je Ministarstvo za poslove pravosuda
koje sprovodi postupak radi postizanja sporazurna 0 postojanju, vrsti i visini
naknade (clan 89. ZOP).
23.1.12. Prindp pravne pomoci

Nadlezni organi za vodenje prekrSajnog postupka (sudovi i organi uprave)

su duzni da jedni drugirna, tj. medusobno, pruzaju svu potrebnu pravnu po
83

moe u poslovima iz svoje nadleznosti. Ovu pomoc su duzni da pruze i organi

unutrasnjih poslova i drugi organi uprave, a takode i da izvrse naloge u poslo
virna iz svoje nadleznosti. S druge strane, sudovi su duini da pruiaju pravnu
pomoc drZavnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i drugih po
dataka, osim u slucajevima kada se time ometa tok prekrsajnog postupka (clan
90. ZOP).
23.1.13. Princip javnosti
Javnost prekrsajnog postupka znaCi pravo stranaka i gradana da budu
obavesteni 0 toku prekrsajnog postupka i radnjama koje se u njemu preduzima
ju neposredno iIi putem"sredstava obavestavanja. Javnost sIuzi opstem interesu i
interesu svakog pojedinog ucesnika u postupku.
Javnost rada se prvenstveno obezbeduje: javnim odrZavanjem pretresa,
objavljivanjem odluka, davanjem obavestenja zainteresovanim licima 0 toku
prekrSajnog postupka i upoznavanjem javnosti 0 svom radu putem sredstava
javnog informisanja. Javnost rada se moze u potpunosti iii delimicno iskljuciti
iz razloga cuvanja tajne, zastite morala, interesa maloletnika iIi zastite drugih
posebnih interesa drustvene zajednice.

24. ORGANI ZA VODENJE

PREKRSAJNOG POSTUPKA

Prekrsajni postupak obuhvata preduzimanje niza razliCitih prekrsajno

procesnih radnja od strane razlicitih i nadleinih prekrsajno proeesnih subjeka
ta u cHju ostvarivanja zadataka prekrsajno procesnog prava, a koji se sastoje u
pokretanju, vodenju i zavrsetku prekrsajnog postupka.
Svojstvo prekrsajno-procesnog subjekta ima fizicko iii pravno lice, do
mace i strano, kao i odgovorno lice u pravnom lieu. Svaki prekrsajno-procesni
subjekat mora imati procesnu sposobnost za ucesce u postupku. Svi prekrsajno
proeesni subjekti se svrstavaju u gIavne i sporedne subjekte. GIavni subjekti su
nosioci gIavnih prekrsajnih procesnih funkcija i imaju interes da se prekrSajno
procesni zadaci ostvare u celosti. To su okrivljeni i organ nadleZan za pokre
tanje i vodenje prekrsajnog postupka. Sporedni subjekti su nosioci sporednih
funkcija i imaju posredan interes za resavanje procesnih stvari. To su osteceni,
svedoci, vestaci, tumaCi, prevodioci, strucna lica, punomocnici, zakonski zastu
pnici, ovlascena lica organa unutrasnjih poslova, organi unutrasnjih poslova,
branioci i dr.

84

Osnovno je pravilo da prekrsajni postupak u prvom stepenu vode prekr

sajni sudovL Od ovog pravila postoji izuzetak kada su za ovaj postupak nadIei
ni odgovarajuCi organi uprave (Clan 285. ZOP). Tako npr. prekrsajni postupak
zbog carinskih prekrsaja vodi Komisija za carinske prekrsaje, a postupak zbog
deviznih prekrsaja vodi Komisija za devizne prekrsaje, sto je regulisano Carin
skim zakonom i Zakonom 0 deviznom poslovanju.
Prekrsajni postupak u drugom stepenu vodi ViSi prekrsajni sud. Za sastav
tog suda vazi princip zbornosti sudenja i odlucivanja, posto je predvideno da te
poslove obavija u vecu sastavljenom od troje sudija koji se tim poslom profesio
nalno bave. Izuzetak od zbornosti sudenja je predviden zapostupanje u prvom
stepenu u kome sudenje i odluCivanje obavlja sudija pojedinac, takode profesi
onalac.
Izbor, postupak za izbor, naCin i razloge za razresenje organa koji vode
prekrsajni postupak, su precizno zakonski regulisani. Sudije za prekrsaje ime
i razresava Vlada na predlog ministra pravde. Imenovanje se vrsi na period
od osam godina uz prethodno utvrdivanje postojanja opstih uslova: da je kan
didat domaci drZavljanin, diplomirani pravnik, da ima polozen odgovarajuCi is
pit, najmanje tri godine iskustva na pravnim poslovima nakon diplomiranja.
Sudija za prekrsaje se razresava duznosti ako bude osuden na bezuslovnu
kaznu zatvora u trajanju od najmanje sest meseci iIi ako bude osuden za kaznji
vo de10 koje ga Cini nepodobnim za vrsenje sudijske funkcije, ako je zbog zdrav
stvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost za vrsenje sudijske funkcije, ako
se utvrdi da nestrucno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju, ako se utvrdi da
obavlja funkciju na naCin koji moze uticati na njegovu samostalnost i nezavi
snost, ako je dosio do smanjenja obi rna posIa, kada to sam sudija traii Hi kada
mu radni odnos prestane zbog !spunjenja uslova za penziju.

25. STVARNA NADLEZNOST

I

Stvarna nadleznost prvostepenog prekrsajnog suda je njegovo pravo i

duznost da u zakonito pokrenutom i sprovedenom postupku razjasni i razresi
konkretnu prekrsajnu stvar. U tu nadleinost ulaze sve prekrsajne stvari osim
onih koje su u prvostepenoj nadleznosti organa uprave predvideni posebnim
zakonskim odredbama. Pored toga, prekrsajni sud odlucuje 0 zahtevu za po
navljanje postupka i vrsi druge poslove odredene Zakonom.
U okviru stvarne nadleznosti ViSi prekrsajni sud odlucuje 0 zalbama na
odluke prvostepenog prekrsajnog suda, 0 zalbama na odluke koje u prekrsaj
nom postupku donose organi uprave, 0 sukobu i prenosenju mesne nadleznosti
85

sudova i vdi druge poslove odredene zakonom. Od drugih poslova koji su u

nadleznosti Viseg prekrsajnog suda treba istaci da on pregleda i prati rad su
dova, pribavlja od sudova podatke i izvestaje potrebne za pracenje prekrsajne
prakse, primenu zakona i drugih propisa, pracenje i proucavanje dnistvenih
odnosa i pojava i podatke 0 drugim pitanjima od interesa za ostvarivanje njiho
ve funkcije (clan 91. ZOP).
Posebnim zakonima se odreduje stvarna nadleznost drugih organa (upra
ve) i propisuju posebna pravila za postupak koji oni vode za posebne prekdaje,
kao sto su npr. carinski i devizni.

26. MESNA NADLEZNOST

Mesna nadleznost organa za vodenje prekrsajnog postupka predstavlja
pravo i duznost nekog od stvarno nadleznih organa da razmatra i resi prekr
sajnu stvar na osnovu odredene teritorijalne veze koja postoji izmedu organa i
prekrsaja, odnosno njegovog izvrsioea. Kriterijumi za odredivanje mesne nad
leznosti su predvideni u Zakonu, na nacin da je predviden jedan kao glavni iIi
osnovni, a takode i nekoliko dopunskih iii pomocnih koji se primenjuju ako se
mesna nadleznost ne moze odrediti pomocu osnovnog kriterijuma.
Mesna nadleznost moze da bude redovna i vanredna. Prema redovnoj
nadleznosti prekrsajnipostupak se vodi pred mesno nadleznim organom za
prekrsaje, a vanredna ~adleznost se primenjuje izuzetno, i to kada se ne moze
primeniti nijedan od kriterijuma za redovnu mesnu nadleznost.
Prema glavnom principu mesne nadleznosti, za vodenje prekrsajnog po
stupka u prvom stepenu mesno je nadlezan sud na cijem podrucju je prekrsaj
ucinjen iIi pokusan (clan 94. st. 1. ZOP). Zakonom je kao mesto izvrsenja odre
dena ono mesto gde je ucinilae radio, kod prekdaja izvrsenih cinjenjem, iIi bio
duzan da radi, kod prekrsaja uCinjenih necinjenjem, ai mesto gde je posledica
prekrsaja nastupila. Za pokusaj prekrsaja se kaznjava samo kad je to posebno
propisano, a kao mesto pokusaja se podrazumeva ono mesto gde je uCinilae ra
dio i mesto gde je prema umiSIjaju uCinioea posledica imala iii mogla da nastu
pi.
Pored osnovnog principa 0 mesnoj nadleznosti, Zakonom su predvideni
i dopunski principi. Tako, ako je prekrsaj izvrsen iii pokusan na podrucju viSe
prekrsajnih sudova, prema principu prava prvenstva nadlezan je onaj sud koji je
prvi zapoceo postupak, a ako postupak jos nije zapocet, nadleian je sud kome
je podnet zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka (clan 94. st. 4. ZOP). Isto
resenje je predvideno za situaciju ako je isto lice okrivljeno za viSe prekrsaja

86

~.

za cije su resenje nadlezna dva ili vise sudova (kumulaeija mesne nadleznosti
- clan 96. ZOP).
Jedan od dopunskih principa vezuje mesnu nadleznost za vodenje prekr
sajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom lieu za nadleznost za vode
nje postupka protiv pravnog liea, kao primarnu. To mesto se odreduje po mestu
sediSta pravnog lica. Ovakvo vezivanje doprinosi efikasnosti i uspesnosti prekr
sajnog postupka.
Ako lice koje nije clan posade ucini prekrsaj na domacem brodu iii doma
cem vazduhoplovu, za vodenje prekrsajnog postupka u prvom stepenu mesno je
nadlezan sud na cijem podrucju se nalazi domaca luka iIi vazduhoplovno pri
staniSte u kome se zavr.sava putovanje ucinioea prekrsaja. Ako je, pak, ucinilae
prekrsaja clan posade, nadlezan je sud na Cijem se podrucju nalazi maticna luka
broda, odnosno maticno pristaniSte vazduhoplova.
Ako ne moze da se utvrdi mesto izvr.senja prekrsaja, mesno je nadlezan
onaj sud na cijem podrucju okrivljeni ima prebivaliSte ili boraviste, odnosno
sediSte okrivljenog pravnog lica ukoliko se vaznost propisa kojim je prekrsaj
odreden prostire i na podrucje na kome se nalazi njegovo prebivaliSte, odno
sno sediSte okrivljenog pravnog lica. Medutim. ako se ne zna ni mesto izvrsenja
prekrsaja, ni prebivaliSte ni boraviste okrivljenog, nadlezan je sud na cijem se
podrucju okrivljeni pronade, odnosno uhvati iIi se sam prijavi (clan 95. ZOP).

27. VANREDNE NADLEZNOSTI I

SUKOB NADLEZNOSTI

Vanredne nadleznosti su one kojima se resavaju pitanja nadleinosti na

koje se ne mogu primeniti ni osnovni ni dopunski kriterijum, jer se radi 0 spe
cificnim situacijama. To su slucajevi kada se radi 0 spajanju i razdvajanju pre
krsajnog postupka, izuzecima od vodenja jedinstvenog postupka, delegiranju
nadleznosti, te resavanju sukoba nadleznosti.
Spajanje prekrsajnih postupaka se vrsi iz razloga racionalnost!, i efikasno
sti, a posledica toga je vodenje jedinstvenog postupka i donosenje jedne jedin
stvene presude, izuzev u situaciji kad razlog eelishodnosti nalaze da se postupak
razdvoji i donese jedna presuda. Mogucnost za spajanje postupka postoji kad
sud nadlezan za vodenje prekrsajnog postupka protiv ucinioca prekrsaja vodi
postupak i protiv saucesnika, a za saizvrsioea je po pravilu nadlezan sud koji je
kao nadlezan za jednog od njih zapoceo postupak (clan 97. ZOP).
Odgovornost pravnog Iica i odgovornog Iica u pravnom lieu je samostal
na, ali zbog niza razloga prakticne i sustinske prirode Zakonom je predvideno

87

da se, po pravilu, protiv njih vodi jedinstveni prekrsajni postupak. Ipak, i u

odnosu na ovo pravilo postoje izuzeci, kada se postupci protiv njih mogu voditi
odvojeno, i to sarno ako za to postoje zakonski razlozi.
U prvoj grupi slucajeva, ako se protiv odgovornog licau pravnom lieu
ne moze pokrenuti postupak, postupak ce se pokrenuti i sprQvesti sarno protiv
pravnog lica.
Ako je pravno lice prestalo da postoji iIi postoje druge pravne smetnje za
vodenje postupka, postupak ce se pokrenuti i sprovesti sarno protiv odgovornog
lica u pravnom lieu. To je slucaj kad je iskljucena odgovornost pravnog lica za
sve prekrsaje ( Republika Srbija, driavni organi, organi teritorijalne autonomije,
grad i jedinice lokalne samouprave), a propisom kojim se odreduje prekrsaj je
predvideno da ce za taj prekrsaj odgovarati sarno odgovorno lice u tim organi
rna (clan 17. ZOP).
Delegiranje mesne nadleinosti je prenosenje mesne nadleznosti sa jednog,
inaee nadleznog suda, na drugi mesno nenadlezni sud iz razloga sto je nadlei
ni sud iz pravnih (izuzecem sudija onemoguceno je sudenje) i stvarnih razloga
(elementarne nepogode) spreeen da postupa u odredenom predmetu. Delegi
ranje se moze odnositi sarno na mesnu, a ne i stvarnu nadleznost. 0 razlozima
sprecenosti mesno nadlezni sud obavestava ViSj prekrsajni sud koji odreduje
drugi stvarno nadlezni sud za sudenje.
Na nenadleznost sud moze biti upozoren, ali je prvenstvena obaveza suda
da po sluzbenoj duinosti vodi racuna 0 svojoj stvarnoj i mesnoj nadleinosti i
cim primeti da nije nadleian da se resenjem oglasi nenadleinim i odmah po
njegovoj pravosnainosti predmet dostavi nadleznom sudu iIi drugom nadlez
nom organu, po njegovoj proeeni. Medutim, ako sud kome je predmet dostav
ljen, takode, smatra sebe nenadleinim, nece se moci oglasiti nenadleinim, vec
moze pokrenuti postupak za, resenje sukoba nadleznosti pred ViSim prekrsaj
nim sudom, koji 0 tome resava. Obaveza je sudova iIi organa u sukobu oko nad
leznosti da preduzmu one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
Sukob nadleznosti izmedu sudova i drugih organa nadleznih za vodenje
prekrsajnog postupka resava Ustavni sud Srbije, a sukob nadleznosti izrnedu
organa uprave koji vode prekrilajni postupak resava se po opStim pravilima za
resavanje sukoba nadleznosti organa up rave (clan 101. ZOP).

28. IZUZECE
Objektivnost iIi nepristrasnost je kvalitet koji se traii od sudije koji uce
stvuje u prekrsajnom postupku. Sudija ne sme da ima bilo kakav licni interes za
88

resenje prekrsajne stvari. Izmedu njega i stranaka iii prekrsajne stvari ne sme
da postoji neka veza koja bi izazvala neku sumnju u objektivnost. Izuzece se
tako pojavljuje kao institut prekrsajno-proeesnog prava kojim se iz prekrsajnog
postupka odstranjuje sudija za prekrsaje iii drugi ucesnik postupka (zapisnicar,
tumac, vestak) zbog sumnje u njegovu nepristrasnost.
Postoje dye vrste izuzeca: a) obavezno iskljucenje sudije, za koje su razlozi
precizno odredeni u Zakonu, a takvi su da vec sami po sebi ukazuju da mora
biti obavezno zamenjen drugim sudijom i b) izuzece u sirem smislu koje izazi
vaju razlozi relativno manjeg znacaja koji nisu taksativno nabrojani u Zakonu i
su navedeni sarno pausalno.
Osnovi obaveznog iskljucenja sudije u prekrsajnom postupku taksativno
navedeni uZakonu (clan 102. ZOP) su:
da je ostecen prekrsajem,
da mu je okrivljeni, braniIac okrivljenog, predstavnik okrivljenog prav
nog liea, podnosilac zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka, oste
ceni iii njegov zakonski zastupnik, odnosno punomocnik, braeni drug
iIi srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u po
boenoj liniji do cetvrtog stepena, a po tazbinskom srodstvu do drugog
stepena,
da je sa okrivljenim, predstavnikom okrivljenog pravnog lica, branio
cern okrivljenog, sluzbenim licem koje je u ime ovlascenog organa pod
nelo zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka iIi ostecenim u odnosu
staratelja, staranika, usvojitelja, usvojenika, hranite1ja iii hranjenika,
da je u istom predmetu kao sluzbeno lice u ime ovlascenog organa pod
neo zahtev za pokretanja prekrsajnog postupka iIi je ucestvovao kao
predstavnik okrivljenog pravnog lica, branilac okrivljenog, zakonski
zastupnik iii punomocnik ostecenog, iii je saslusan kao svedok ili kao
vestak i
da je u istom predmetu ucestvovao u donosenju prvostepene presude.
Razlozi za izuzece u sirem smislu se u Zakonu taksativno ne navode, vee
se uopsteno istice da ce se sudija izuzeti ako postoje okolnosti koje izazivaju
sumnju u njegovu nepristrasnost. To mogu biti razliCiti licni i imovinski razlozi
(duznicki iIi poverilacki odnosi, verenistvo, veliko prijate1jstvo i dr.).
Sudija koji ueestvuje u prekrsajnom postupku Cim sazna da postoji bilo
koji od konkretno navedenih razloga za izuzece duzan je da prekine svaki rad
na prekrsajnom predmetu i odmah obavesti predsednika suda koji ee za postu
panje odrediti drugog sudiju. Ako se, pak, radi 0 izuzecu predsednika suda on
ce odrediti sebi zamenika izmedu sudija tog suda. Ako je predsednik suda u isto
89

vreme i jedini sudija u tom sudu iIi ako iz drugih razloga ne moze da sebi odre
di zamenika iz istog suda zatrazice od predsednika ViSeg prekrsajnog suda da
delegira drugog sudiju. Ukoliko sudija sam uoCi da postojeneki od razloga pau
salnog karaktera za izuzece, obavestiee 0 tome predsednika prekrsajnog suda iIi
ako ne postoji moguenost za zamenu u torn sudu obavestiee predsednika ViSeg
prekrsajnog suda. U ovim slucajevima se ne radi opravom izuzecu, vee 0 pre
raspodeli poslova u sudu, koja se vrsi internim aktom.
Izuzece u pravom smislu mogu traziti stranke, odnosno okrivljeni i pod
nosilac zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka. Stranke mogu podneti za
htev za izuzece sve do donosenja presude, odnosno resenja 0 prekrsaju, dok se
zahtev za izuzece predsednika i sudije ViSeg prekrsajnog veta moze podneti u
zalbi na prvostepenu presudu. Stranka moze traziti izuzeee sarno poimenicno
odredenog sudije koji u predmetu postupa. U zahtevu stranka je duzna da na
vede razloge za izuzecekao dokaze na osnovu kojih smatra da postoji neki od
zakonom propisanih razloga.
Kad sudija, koji ucestvuje u prekrsajnom postupku, sazna da je podnet
zahtev za njegovo izuzece mora odmah obustaviti rad na predmetu i ako se radi
o izuzeeu iz pausalnih razloga, do donosenja resenja 0 izuzecu da preduzme
sarno one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Ove zakonske odredbe,
kojima se resava pitanje izuzeca sudija koji postupaju u prekrsajnom postupku,
shod no se primenjuju i na sluzbena lica koja vode prekrsajni postupak u organu
uprave, na zapisnicare, turn ace i vestake. 0 izuzecu zapisnicara, tumaca i vesta
ka odlucuje sudija koji vodi prekrsajni postupak.
Osnovno pravilo kod resavanja zahteva za izuzeee je da 0 njemu odlucuje
predsednik suda, a ako se traii izuzece predsednika suda, resenje donosi pred
sednik ViSeg prekrsajnog suda. Ako se traii izuzece sudije Viseg prekrsajnog
suda resenje donosi predsednik istog sud a, a ako se traii izuzece predsednika
ViSeg prekrsajnog suda resenje donosi Vrhovni sud Srbije. Da bi se zahtev za
izuzece resio, prethodno je potrebno da se pribavi izjava od lica cije se izuzece
trazi, a po potrebi se mogu sprovesti i druge potrebne radnje.

29. PREKRSAJNO PROCESNE STRANKE

PrekrSajno-procesno pravo, kao deo prekrsajnog prava, pretpostavlja po
stojanje procesnih stranaka, kao nosilaca osnovnih funkcija u postupku. Pro
cesne stranke imaju sva prava i duznosti koje su potrebne da bi bili ostvareni
zadaci prekdajnog postupka. Procesne stranke su okrivljeni i nadleZni organ za
90

pokretanje prekrsajnog postupka. Uz ove glavne stranke kao ucesnici u prekr

sajnom postupku pojavljuju se jos i branilac i ostecenL
29.1. Okrivljeni
Okrivljeni je glavni subjekat prekrsajnog postupka, tj. lice protiv koga se
vodi prekrsajni postupak. Kao okrivljeni moze se smatrati svako lice koje po
zakonu moze biti odgovorno za prekrsaj, tj. lice koje se zahtevom za pokretanje
prekrsajnog postupka izvodi pred sud Hi organ uprave da bi se utvrdilo da Ii je
to lice izvrsilo prekrsaj i da Ii je one za taj prekrsaj odgovorno i da Ii postoje
uslovi da mu za taj prekrSaj bude izrecena prekrsajna sankcija predvidena za
konom.
Okrivljeni u prekrsajnom postupku ima sva prava koja ima i svaki drugi
okrivljeni u nekom drugom postupku. To su, najpre, pravo da podnosi dokaze,
stavlja predloge i koristi pravna sredstva predvidena zakonom, a posebno da se
brani sam (materijalna odbrana) iIi uz strucnu pomoc branioca (formalna od
brana). Sva ova, kao i druga prava, omogueuju okrivljenom da bude aktivna
strana u postupku. Polohj okrivljenog u postupku je jednak polozaju drugih
prekrsajno-procesnih stranaka. Ova jednakost se ostvaruje, izmedu ostalog, ina
nacin da se on ne smatra krivim dok se to ne utvrdi pravosnaznom odlukom.
Odbranu okrivljepog obavljaju i sudija za prekrsaje i drugi ddavni organi
koji ucestvuju u prekrsajnom postupku. UtvrdujuCi materijalnu istinu oni su
obavezni da s jednakom paznjom ispituju i utvrduju cinjenice koje mu idu u
korist. Pravo okrivljenog je da mu se pruzi mogucnost da bude ispitan, sto mu
pruza sansu da iznosi cinjenice koje mu idu u korist. Bez ispitivanja okrivljenog
organ za prekrsaje ne moze doneti resenje 0 prekrsaju. Od ovog pravila postoji
izuzetak sarno kad se resenje donosi u skracenom postupku.
Okrivljeni ima i pravo da prilikom prvog ispitivanja bude upoznat sa pre
krsajnom stvari koja mu se stavlja na teret, sa zahtevom za pokretanje prekr
sajnog postupka i dokazima koji ga terete. S obzirom da se na taj naCin stvara
pretpostavka za odbranu okrivljeni, znajuCi time se tereti, moze da ostvaruje
pravo na odbranu; za koje mora da ima i odgovarajuce vreme za pripremu. Pra
vo okrivljenog da bude poucen da imapravo na branioca je nerazdvojni deo
prava na odbranu.
Okrivljenog u postupku brani advokat koga moze zameniti advokatski
pdpravnik. Branilac moze da preduzme sve radnje koje moze da preduzme i
okrivljeni, jer se pravo na odbranu izvudi iz prava okrivljenog. U pravilu okriv
Ijeni uzim~ advokata i daje mu pismeno iii usmeno, kod nadleznog organa,
punomoeje koje advokat predaje sudu. Okrivljeni ima pravo da opozove puno
91

mocje Cime se gasi pravo na formalnu odbranu. Pored okrivljenog, advokata u

njegovom interesu mogu angazovati i njegovi bliski srodnici.
Prava okrivljenog pretpostavljaju i postojanje odredenih obaveza, Tako
je okrivljeni duzan da se pojavi pred nadleznimorganom u postupku, osim u
izuzetnim situacijama koji su zakonom propisani. Prisustvo okrivljenog se u
predvidenim situacijama moze obezbediti i prinudnim putem, a radi moguceg
komuniciranja okrivljeni je duzan da obavesti organ postupka 0 svakoj promeni
prebivalista, boraviSta i adrese.
Jedna od specifienosti prekrsajnog postupka je i mogucnost da se kao
okrivljeni pojavi i pravno lice, i to kako domace, tako i strano. S obzirom da je
pravno lice fikcija, iIi skup fiziekih lica, one u prekrsajnom postupku ueestvuje
preko predstavnika. To je lice koje je ovlasceno da predstavlja pravno lice na
osnovu zakona, akta nadleznog driavnog organa, statuta iIi drugog opsteg akta.
Predstavnik pravnog lica u jednom postupku rpoze biti sarno jedno lice.
Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica moze biti odredeno lice koje
upravlja predstavniStvom iIi drugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica u
Republici Srbiji, ukoliko za taj posao nije odredeno neko drugo lice. U anga
zovanju predstavnika postoje ogranicenja ito: da predstavnik ne maze biti lice
koje je u istoj stvari pozvano kao svedok, odgovorno lice protiv koda se vodi
postupak za isti prekrsaj i lice koje istiee da je postupalo na osnovu naredenja
drugog odgovornog lica ili organa upravljanja. Okrivljeno pravno lice je duz
no da odredi drugog predstavnika umesto prethodno izuzetog u roku od osam
dana pod pretnjom izricanja noveane kazne.
Pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu mogu angazovati zajednie
kog branioca, ako medu njima nema sukoba interesa, iIi da svaki za sebe ima
svog branioca.
29.2. Osteceni

Osteceni je fizieko iIi pravno lice Cije je neko Heno Hi imovinsko pravo
povredeno iIi ugrozeno prekrsajem. Osteceni ima niz prava od kojih su Zako
nom predvidena sledeca:
da podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka (u za
htevu se navodi identitet ueinioca prekrsaja, Cinjenice iz kojih proizi
lazi da je odredeno lice uCinilo odredeni prekrsaj i osnove iz kojih to
proizilazi),
da podnosi dokaze, stavlja predloge i istiee imovinsko-pravni zahtev za
naknadu stete iIi povracaj stvari,
92

 da izjavljuje zalbu na presudu, odnosno resenje doneto povodom njego

vog zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka.
Prekrsaj moze biti povezan sa imovinsko-pravnim zahtevom, u kom slu
caju se u jedinstvenom postupku reSavaju i prekrsajna stvar i pitanje naknade
stete prieinjene prekrsajem. Tako se postupa kada takvo resenje ne dovodi do
odugovlacenja postupka. U pokrenutom postupku osteceni se moze pojaviti i
kao svedok Cijim saslusanjem nadlezni organ moze dod do novih cinjenica 0
izvrsenom prekrsaju i uCiniocu.
Osteceni u pokrenutom postupku moze imati zakonskog zastupnika iii
punomocnika. Zakonski zastupnik se pojavljuje kad je osteceni maloletno lice
ili lice liseno poslovne sposobnosti. Prava i interese ostecenog pravnog lica u
postupku zastupa ovlasceni predstavnik tog lica iii punomocnik.
Punomocnik je lice preko koga osteceni i njegov zakonski zastupnik
mogu vrsiti svoja prava u postupku. Prema tome, punomocnika moze da ima
procesno sposoban osteceni i zakonski zastupnik procesno nesposobnog lica.
Ujedno, ta lica samostalno odlueuju da Ii ce angazovati punomocnika.

30. JAVNI TUZILAC I DRUGI ORGANI OVLASCENI

NA POKRETANJE PREKRSAJNOG POSTUPKA
Javni tuzilac je stranka u prekrsajnom postupku, u principu izjednacen sa
okrivljenim, ali i poseban upravno-pravosudni driavni organ kome pripadaju i
odredena prava i duznosti definisane Zakonom. Javni tuzilac:
preduzima mere radi otkrivanja, pronalazenja i pribavljanja potrebnih
dokaza za gonjenje uCinilaca prekrsaja i uspesno vodenje prekrsajnog
postupka pred sudom i nadleZnim organom uprave,
podnosi zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka, zalbu ili vanredna
pravna sredstva protiv odluka suda, odnosno nadleZnog organa upra
ve,
preduzima druge radnje na koje je ovlascenZakonom 0 prekrsajima i
posebnim propisima.
Javni tuzilac radi u opstem interesu, ali su pored njega za pokretanje pre
krsajnog postupka nadleZni jos osteceni i drugi ovlasceni organ. Da ne bi doslo
do sukoba nadleznosti, Zakonom je predvideno kojim redosledom se moze po
krenuti prekrsajni postupak. Ako je javni tuzilac podneo zahtev za pokretanje
postupka on je u tom postupku i stvarno nadleZan za postupanje. Isto tako je
nadlezan za postupanje ako je prvi od navedenih ovlascenih subjekata podneo
zahtev, po principu prvenstva. Ako javni tuzilac odustane od zahteva za pokre
93

tanje postupka, postupak ce se nastaviti po zahtevu nekog od navedenih subje

kata koji je, takode, podneo zahtev, ali posle javnog tuzioca.
o svom odustanku od zahteva javni tuzilac je duzan da obavesti, u roku
od osam dana od odustajanja, osteeenog iIi drugo ovlaseeno lice, da bi oni mo
gli da nastave postupak. Ako su oni vee podneli zahtev, postupak se nastavlja
po tom zahtevu.
Pored javnog tuzioca i ostetenog, zahtev za pokretanje prekrSajnog po
stupka moze podneti i drugi nadlezni organ u postupku koji se vodi pred nad
leinim organoID uprave. Koji je to organ zavisi od toga 0 kojem prekr.saju se
radi. Taj organ u postupku ima sva prava koja ima i javni tuzilac kao stranka u
postupku, osim onih prava koja javnom tuziocu pripadaju kao drzavnom orga
nu.

31. PODNESCI U PREKRSAJNOM POSTUPKU

Podnesci (zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka, predlozi, pravni le
kovi i druge izjave) su saopstenja kojima se stranke i druga ovlastena lica obra
eaju organima koji su nadlezni .za vodenje\ prekrsajnog postupka. Podnesci se
nadleznom organu podnose u pisa"noJ formi iii usmeno na zapisnik. Oni mo
raju biti jasni i razumljivi i sadrZavati sve okolnosti potrebne da bi se po njima
moglo postupati. Ako je podnesak neuredan, u smislu ovih zahteva, organ koji
vodi postupak ee naloziti podnosiocu podneska da ga ispravi iIi dopuni u odre
denom roku, ali ne kasnije od 15 dana. Nepostupanje po nalogu ima za posledi
cu odbacivanje podneska kao neurednog.
Ako je podnesak u pisanoj formi, on se predaje neposredno organu kome
je naslovljen iii se salje putem poste. Ako su obavestenja kratka i hitna mogu se
dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom postom iIi na dugi odgova
rajuti naCin. Sluzbenik koji je na neki od ovih naCina primio obavestenje, duzan
je da 0 tome naCini zabelesku i prilozi je u spis predmeta.

32. ZAPISNICI U PREKRSAJNOM POSTUPKU

Zapisnik u prekrsajnom postupku je pismeno belezenje preduzete prekr
sajno procesne radnje koja je preduzeta od strane organa nadleznog za vodenje
postupka. Zapisnikom se nastoji sacuvati autenticnost obavljene prekrSajno
procesne radnje. Radi ostvarenja tog cilja Zakonom je predvidena obaveza nad
leznog organa da 0 svakoj radnji preduzetoj u toku postupka sastavi zapisnik
94

neposredno i istovremeno sa obavljanjem radnje. Ako to nije moguce odmah,

zapisnik te se sastaviti neposredno posle toga.
Zapisnik pise zapisnicar, osim ako se vdi pretresanje stana iIi lica ili kada
se procesna radnja preduzima van sluzbenih prostorija prvostepenog organa, a
zapisnicar se ne moze blagovremeno obezbediti. Kada zapisnik pise zapisnicar,
zapisnik se sastavlja tako da lice koje preduzima radnju u postupku kazuje gla
sno zapisnicaru sta ee se uneti u zapisnik. Licu koje se saslusava moze se dozvo
liti da sarno diktira odgovore u zapisnik.
U zapisnik se unosi naziv suda, mesto gde se vrsi procesna radnja, dan
i cas kada je radnja zapoceta i zavrsena, imena prisutnih lica i u kom svojstvu
prisustvuju, kao i naznacenje prekrsajne stvari po kojoj se radnja preduzima.
Zapisnik, takode, treba da sadrZi sve bitne podatke 0 toku i sadrZini preduzete
radnje. U zapisnik se u pripovedackoj formi unosi bitna saddina datih iskaza
i izjava. Pitanja se ne unose u zapisnik, osim ako je to potrebno da se bolje ra
zume odgovor ispitanika. Ako su priIikom preduzimanja neke procesne radnje
oduzeti predmeti ili spisi, to se obavezno naznacuje u zapisniku, a oduzete stva
ri se prikljucuju zapisniku iIi se navodi mesto gde se one nalaze.
Zapisnik se mora voditi uredno, u njemu se ne sme niSta brisati, dodavati,
menjati. U slucaju precrtavanja ta mesta moraju ostati citka, kako bi se u slucaju
sumnje mogla utvrditi autenticnost. Preinacenja, prepravke, ispravke i dodaci se
unose na kraj zapisnika i moraju biti overeni od lica koja potpisuju zapisnik.
Ispitano iii saslusano lice i lica koja su po zakonu obavezna da prisustvuju
radnjama u prekrsajnom postupku, kao i okrivljeni, branil~c iii osteteni, imaju
pravo da procitaju zapisnik iIi da zahtevaju da im se proCita. Zapisnik potpisuje
ispitano, odnosno saslusano lice. Ako se zapisnik sastoji od viSe stranica potpi
saee svaku stranicu.
Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaziprsta desne ruke, a za
pisnicar ispod toga upisuje njegovo ime i prezime. Ako se zbog nemogucnosti
prethodnog stavlja otisak nekog drugog prsta iIi otisak kaziprsta leve ruke. to ce
se precizno navesti u zapisniku. U slucaju nedostatka obe ruke ta lica te proCi
tati zapisnik, a nepismenom licu ce se proCitati zapisnik. Takode, se u zapisnik
unosi odbijanje potpisivanja zapisnika iIi stavljanja otiska uz navodenje razloga
odbijanja. U slucaju prekida radnje u zapisniku se navodi vreme prekida i na
stavka radnje. Zapisnik treba da saddi i primedbe na saddinu, ako ih je bilo, i
na kraju zapisnik potpisuju sudija i zapisnicar.

95

33. ROKOVI I VRACANJE U PREDASNJE STANJE

U prekrsajno-procesnom pravu rok je odrede.ni razmak vremena u kome
se procesna radnja mora, treba iIi ne sme preduzeti. Od roka treba razlikovati
rociSte, tj. dan i cas kad se radnja preduzima. Rokovi su vremenski intervali cije
precizno odredivanje omogueuje pravilno i celishodno odvijanje prekrsajnog
postupka.
Postoje razliciti rokovi i razni naCini njihovog sistematizovanja, od ko
jih se istice sarno nekoliko. Rokovi, najpre, mogu biti zakonski (Cije je trajanje
odredeno zakonom i koji se ne mogu menjati) i rokovi organa za vodenje prekr
sajnog postupka (koje odreduje nadlezni organ postupka). Prema posledicama
koje nastupaju usled propustanja, rokovi mogu biti prekluzivni i instruktivni.
Prekluzivni su oni cije propustanje dovodi do gubitka prava na preduzimanje
odredene prekrsajno-procesne radnje. Instruktivnim rokovima je dopusteno
preduzimanje neke procesne delatnosti, ali njihovim propustanjem ne dolazi do
gubitka tog prava. Rokovi mogu biti vezani za materijalno pravo (rok zastarelo
sti) ili za procesno pravo (rok za zalbu).
Kod rokova mogu da se pojave specificne situacije vezane za naCin i me
sto predaje podnesaka, koje se Zakonom posebno reguliSu. Tako, ako je izjava
nekog od ucesnika u prekrsajnom postupku vezana za odredeni rok, smatra se
da je data u roku ako je dostavljena ovlastenom lieu pre isteka roka. Ako je
takva izjava upueena preko poste, preporucenom posiljkom iIi telegrafskim pu
tern, dan predaje posti se smatra danom predaje nadleZnom organu. Predaja po
siljke vojnoj posti u mestu gde ne postoji redovna posta, smatra se kao predaja
preporucene posiljke posti. Ako je podnesak, zbog neznanja iIi zbog oCigledne
omaske podnosioca, predat iIi upucen nadleznom organu pre isteka Toka, pa
tom organu stigne posle isteka roka, smatraee se da je taj podnesak podnesen
blagovremeno.
Za rok je bitno da se zna vreme njegovog pocetka i zavrsetka, koliko vre
menskih jediniea traje i kojom vremenskom jedinicom se odreduje. Rokovi u
prekrsajnom postupku se racunaju na sate, dane, mesece i godine. Sat iIi dan
dostavljanja iIi saopstenja izjave ne uracunava se u rok. Kao pocetak roka racu
na se prvi naredni sat iIi dan. Kao jedan dan smatraju se 24 casa, a mesec se ra
cuna po kalendarskom vremenu. Rokovi odredeni mesecima iIi godinama zavr
savaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom
bTOjU odgovaraju danu kada je rok poceo. Ako takvog dana nema u poslednjem
mesecu, rok se zavrsava poslednjeg dana tog meseca. Ako poslednji dan pada u
dane driavnog praznika, iIi u nedelju iIi u neki drugi dan kad nadlezni organ
ne radi, rok istice protekom narednog radnog dana.
96

..;.

"

Povraeaj u predasnje stanje (restitutio in integrum) je institut prekrsajnog

postupka kojim se otklanjaju stetne posledice koje nastupaju propustanjem roka
od strane odredenog procesnog subjekta zbog razloga koji se ne mogu uTacunati
u njegovu krivieu. Te stetne poslediee se sastoje u gubljenju prava Cije ostvarenje
je vezano za rok. No, posto bi koriscenje ovog pravnog sredstva moglo dovesti
i do odredenih zloupotreba, Zakonom su precizno odredeni uslovi za njegovu
primenu.
Sud iIi organ uprave koji vodi prekrsajni postupak ee resenjem dozvoliti
vraeanje u predasnje stanje radi izjave zalbe okrivljenom koji iz opravdanih ra
zloga propusti rok za izjavu ialbe na odluku. Zakon ne odreduje koji su razlozi
opravdani, vee to kao fakticko pitanje prepusta nadleznom organu na odluku
(strajk radnika, bolest okrivljenog, pogresno data informacija i dr.). Pravo na
vracanje u predasnje stanje je dozvoljeno sarno okrivljenom, i to ako u roku od
osam dana od prestanka uzroka zbog koga je propustio rok podnese molbuza
povracaj u predasnje stanje i istovremeno sa molbom preda i Zalbu. Protekom
mesec dana od dana propustanja roka prestaje pravo na trazenje vracanja u pre
dasnje stanje i to se smatra apsolutnom nemoguenoseu.
Molba za vracanje u predasnje stanje se predaje organu koji je doneo pr
vostepenu odluku, koji 0 molbi i odlucuje, ali ta molba ne zadrZava izvrsenje
odluke. Organ kome je podneta molba, ipak moze da zastane sa izvrsenjem od
luke do donosenja konacne odluke po molbi. Ako prvostepeni organ dozvoli
vraeanje u predasnje stanje, zalbu ce sa spisima predmeta dostaviti na resavanje
Visem prekrsajnom sudu. Protiv resenja 0 dozvoli vracanja nije dozvoljena zal
ba, ali je ona dozvoljena protiv resenja kojim se ono ne dozvoljava. Prvostepeni
organ ce zalbu na negativno resenje i zalbu na odluku, ciji rok je propusten,
dostaviti na resavanje ViSem prekrsajnom sudu. Ako ViSi prekrsajni sud dozvoli
vraeanje u predasnje stanje, istom presudom ce odluCiti i 0 zalbi protiv prvo
stepene odluke. Dakle, prvostepeni organ odlucuje sarno 0 dozvoljenosti molbe
za vracanje u predasnje stanje, a meritorno 0 zalbi protiv odluke prvostepenog
organa 0 samom prekrsaju odlucuje Visi prekrsajni sud.

34. TROSKOVI PREKRSAJNOG POSTUPKA

TroSkovi su izdaci uCinjeni radi vodenja prekrsajnog postupka od njego
vog pocetka do zavrsetka. Oni su obavezan sporedni predmet prekrsajnog po
stupka. Zakon je odredio vrste troskova nabrajajucl ih taksativno, stirn da je
odredene izdatke predvideo i U pausalnom iznosu (daktilografske usluge). U
taksativno odredene troskove spadaju: troskovi za svedoke, vestake i tumace,
97

troskovi uvidaja, podvozni troskovi okrivljenog, izdaci za dovodenje okrivlje

nog, podvozni i putni troskovi sluzbenih lica, nuzni izdaci ostecenog, odnosno
njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nuzni izdad njegovog punomocni
ka, nagrada i nuzni izdaci branioca i troskovi prevodenja.
.
Placanje troskova postupka je vezano za ishod postupka. Tako ce troskove
snositi lice koje je kaznjeno za prekrsaj. Ako je postupak obustavljen, proizvede
ne troskove snosi sud iii organ uprave koji je vodio postupak. Izuzetak postoji
ako je do obustavljanja postupka doslo zbog laznog zahteva ostecenog iIi zbog
odustanka ostecenog od podnetog zahteva, kada troskove snosi osteceni.
o troskovima postupka se odlucuje u presudi. Izuzetno, ako nema dovolj
no podataka za takvo odluCivanje, 0 troskovima se odlucuje u posebnom rese
nju kad se ti podaci pribave. U svakoj odlud 0 troskovima se navodi ko snosi
troskove, u kom iznosu i u kom roku je duzan da ih plati, a taj rok ne moze biti
kraCi od petnaest dana ni duzi od trideset dana od dana pravosnaznosti odlu
ke.
Ako je jednom pre sud om viSe okrivljenih oglaseno krivim, a moze se tac
no utvrditi visina troskova, sud ce odrediti koliko ce svaki pojedinacno tros
kova snositi. U suprotnom, ako to nije moguce, svi okrivljeni solidarno snose
troskove, stirn da se placanje odredenog pausalnog iznosa odreduje za svakog
posebno.
Zakonom su predvideni i slucajevi oslobadanja okrivljenog lica od tros
kova. U prvom slucaju, lice koje je okrivljeno za viSe prekrSaja nece snositi tros
kove za prekrsaj za koji je prekrSajni postupak obustavljen, ako je moguce te
troskove izdvojiti iz ukupnih troskova. Potom, okrivljeni moze biti u celosti iIi
delimicno osloboden placanja troskova prekrsajnog postupka od strane suda ili
organa uprave, ako bi njihovim placanjem bilo dovedeno u pitanje izdrZavanje
okrivljenog iIi lica koja je on duzan po zakonu da izdrzava.
Troskovi za svedoke, vestake i turnace, kao i troskovi uvidaja, se isplacu
ju unapred iz sredstava suda iii organa uprave koji vodi prekrsajni postupak, a
naplacuju se kasnije od lica koja su duzna da ih naknade po odredbama Zakona
o prekrsajima. Zakon predvida da ce se i ostali propisi 0 naknadi troskova u
krivicnom postupku shodno primeniti i na prekrsajni postupak.
35. IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV
Imovinsko-pravni zahtev je fakultativni posebni predmet prekrsajnog po
stupka. To zbogtoga sto izvrsenjem prekrsaja mogu, ali ne moraju, da se ostva
re i obeldja gradansko-pravnog delikta koja se prvenstveno iskazuju u steti na
98

staloj na dobrima iIi interesima koji pripadaju odredenom fizickom iii pravnom
lieu.
o imovinsko-pravnom zahtevu moze da odlucuje sarnO sud, ito na zah
tev ostecenog iIi drugog ovlascenog lica (lice koje je ovlasceno da takav zahtev .
ostvaruje u parnlci), po pravilu u prekrsajnom postupku, osim ako bi se time
znatno odugovlaCio postupak, kada se sa tim zahtevom ide na parnicni postu
pak. Predmet ovog zahteva moze biti naknada stete iIi povracaj stvari. Predlo
gom se ovi zahtevi mogu kumulirati, pod uslovom da su za svaki od njih poseb
no ispunjeni zakonom predvideni uslovi.
Lice koje je ovlasceno da podnese imovinsko-pravni zahtev duzno je da
precizno odredi zahtev i za njega da podnese valjane dokaze. Ako dokazi koji su
izvedeni u prekrsajnom postupku ne pruzaju dovoljno osnova za uvazavanje za
hteva u celosti iIi delimicno, sud ce uputiti ovlasceno lice da zahtev iIi viSak tog
zahteva resaya u parnid. l'akode ce se uputiti na parnicu ovlasceno lice i kad je
zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka odbacen iIi je prekrSajni postupak
obustavljen. Ovlasceno lice za podnosenje zahteva ima pravo na zalbu na odlu
ku 0 zahtevu ako nije zadovoljno sa resenjem. Ako u presudi usvoji u celosti iii
delimicno zahtev, sud odreduje i rok u kome je okrivljeni duzan da naknadi pri
Cinjenu stetu iii da vrati stvar, koji ne moze biti duzi od petnaest dana od dana
pravosnaznosti presude.
36. DONOSENJE I SAOPSTAVANJE ODLUKA
Sve odluke u prekrsajnom postupku se, po pravilu, saopstavaju odmah
nakon donosenja. Zakonom su predvidene vrste odluka i organi nadlezni za nji
hovo donosenje. Odluke se donose u formi presude, resenja, naredbe, zakljucka
i zabeleske. Za donosenje presude nadlezan je sarno sud, a za ostale odluke po
red suda i organi uprave nadlezni za vodenje prekrsajnog postupka (clan 143.
ZOP).
Usmeno saopstavanje odluka je predvideno kao naCin Cinjenja dostupnim
resenja zainteresovanim licima (strankama, ostecenom i drugim licima koja
imaju pravo zalbe na tu odluku) ako su ta lica prisutna. Usmeno saopstenje od
luke se belezi u zapisniku ili u spisu, a lice kome je takvo saopstavanje ucinjeno
potvrduje to potpisom.
Lidma koja su odsutna u vreme usmenog saopstavanja, dostavlja se ove
reni prep is odluke. Na overeni prepis odluke ima pravo i lice korne je odluka
saopstena usmeno, a pismeni otpravak odluke ce se izraditi najkasnije u roku
od osam dana od dana usmenog saopstenja. Ako zainteresovano lice ne zahteva

99

dostavljanje prepisa odluke mora biti poueeno 0 pravu na zalbu i 0 roku za zal
bu (Clan 144. ZOP).
Odluke ViSeg prekrsajnog suda se donose apsolutnom veCinom glasova
elanova veta nakon obavljenog usmenog vetanja i glasanja (Clan 145. ZOP).
Predsednik veta tog suda rukovodi vetanjem i gIasanjem, stara se da se sva pi
tanja svestrano i potpuno razmotre i glasa poslednji, da ne bi svojim glasom
utieao na ostale clanove veta. U toku glasanja gIasovi mogu tako da se podele
da nijedno miSljenje nema vetinu, u kom slucaju se vrsi razdvajanje pitanja i
ponovno glasanje do postizanja potrebne vetine. Ako se ni tako ne postigne ve
tina, pribegava se specifienom naeinu glasanja koji ide u prilog okrivljenog, a na
naCin da se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojavaju glasovima
koji su manje nepovoljni sve dok se ne postigne veCina.
CIano vi veta rnoraju da glasaju 0 pitanjima koja pJ."'ed njih iznese predsed
nik veta, ali clan veca koji je glasao da se prekrsajni postupak obustavi i ostao u
manjini nema obavezu da glasa 0 kazni, pa ako to pravo iskoristi srnatra se da je
glasao za najpovoljnije resenje.
Vetanje i glasanje nije javno, a mogu mu prisustvovati sarno Clanovi veca
i zapisniear. 0 vetanju i glasanju se vodi poseban zapisnik koji sadrZi tok gIa
sanja i odluku koja je doneta. Zapisnik potpisuju svi Clanovi veta i zapisnicar,
a odvojena miSljenja elanova veta se prikljucuju zapisniku ako nisu unesena u
sam zapisnik. Zapisnik 0 vecanju i glasanju se zatvara u poseban omot. Zapi
snik moze da razgleda sarno visi sud kad resava 0 pravnom Ieku, u kom slucaju
ga nakon razrnatranja ponovo zatvara u poseban ornot na kome te biti naznaee
no da je zapisnik razgledan (Clan 125. ZOP).

37. PRETHODNI PREKRSAJNI POSTUPAK

Prekrsajni postupak sledi nakon prethodnog prekrsajnog postupka koji
nije direktno u Zakonu na jednom mestu neposredno regulisan, vet se njego
vo provodenje obavlja na osnovu niza propisa koji su Zakonom, kao i drugim
propisima predvideni. Prethodni prekrsajni postupak se sastoji u izvrsavanju
raznih delatnosti i zadataka od strane ovlascenih lica nadleznog organa za vr
senje nadzora u sprovodenju zakonitosti, a radi obezbedenja uslova za odvijanje
normalnog zivota i ocuvanja bezbednosti ljudi i imovine, kao i za obezbedenje
nesmetanog odvijanja privrednih, finansijskih i drugih aktivnosti.
Prethodni postupak podrazumeva otkrivanje i prijavljivanje prekrsaja i
njegovog ucinioca, a obuhvata sve radnje koje se preduzirnaju od trenutka sa
znanja da je ucinjen prekrsaja, pa sve do podnosenja zahteva za pokretanje po
100

stupka. Od naCina obavljanja radnja u prethodnom prekrsajnom postupku za

visi da Ii ce sarni prekrsajni postupak biti efikasan i uspesan. U obavljanju ovih
radnji radnici organa \.l.nutrasnjih poslova, ovlasteni inspektori i druga sluzbena
lica koriste zakone i druge propise 0 prekrsajirna. Njihovo aktivno ueeste u tim
radnjama je slieno ueescu u pretkrivicnom postupku, a konkretizuje se u pod
nosenju prekrsajne prijave i zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka, kao i u
preduzimanju potraznih radnja.
VazeCi zakoni 0 prekrsajima ne regulisu u celosti aktivnost organa unu
trasnjih poslova u otkrivanju i prijavljivanju prekrsaja. Te aktivnosti su reguIi
sane u drugim propisima kao sto su Zakon 0 unutrasnjim poslovima, Pravilnik
o naCinu vrsenja poslova Sluzbe jayne bezbednosti i dr. Slicnoovim organima i
drugi organi, u okviru svog delokruga rada, imaju obavezu otkrivanja i prijav
Ijivanja npr. carinskih, deviznih i drugih prekrsaja (Carinski zakon, Zakon 0
deviznorn poslovanju i dr.).
Organi unutrasnjih poslovapodnose prekrsajne prijave nadleznom dr
zavnom organu kad postoje osnovi sumnje da je uCinjen odredeni prekrsaj. Sam
prekrsajni postupak se pokrece na osnovu prijave pred nadleznim organom,
odnosno zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka ukoliko postoji osnovana
sumnja da je uCinjen odredeni prekrsaj. U cilju podnosenja prekrsajne prijave
iIi zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka organi unutrasnjih poslova pre
duzimaju odgovarajuce mere da se pronade, uhvati i zadrZi ueinilac prekrsaja,
preduzimaju odredene mere radi otkrivanja i obezbedenja tragova i predmeta
koji mogu posluziti kao dokaz i prikupljaju sva moguta potrebna obavestenja
koja bi mogla doprineti uspesnom vodenju prekrsajnog postupka. Organi unu
trasnjih poslova su ovIasteni da i posle podnosenja prijave iIi zahteva za pokre
tanje prekrsajnog postupka nastave sa potraznim i drugim radnjama. Ukoliko
naknadno dodu do odredenih podataka i dokaza, oni ih dostavIjaju nadleZnorn
organu za prekrsaje u vidu dopune navedenih akata.
Organi unutrasnjih poslova mogu preduzimati razlieite radnje kao sto
su: uvidaj, kriminalistieko vestacenje, pretresanje stana, prostorija i lica, zadr
zavanje i privodenje lica, privremeno oduzimanje predmeta, ali ne mogu kori
stiti izvore dokaza kao sto su ispitivanje okrivljenog i saslusanje svedoka, sto je
u nadleznosti organa za prekrsaje. Organi unutrasnjih pos}ova mogu zadrZati
odredena lica, ali najduze 24 sata, stirn da su duzni da zadrZano lice upoznaju
sa razlozima zadrZavanja i njegovim pravima i da 0 zadrZavanju obaveste po
rodieu. 0 zadrZavanju se odmah donosi resenje, a sa zi1drfanim licem se moze
obaviti informativni razgovor sarno 0 okolnostima koje su vezane za razlog za
drZavanja.
101

Forma prekrSajne prijave nije odredena zakonskim odredbama, ali je zato

praksa ovlascenih organa ustanovila formu i sadrfinu tog akta u cHju da bude
jedinstven, valjan i na pravnim propisima zasnovan. Takva prijava treba da bude
uredna, temeljna i jasna, te da sadrfi sledece podatke: naziv organa koji podnosi
prijavu sa potrebnim oznakama vremena, mesta i broja registracije, naziv orga
na kome se prijava podnosi, podatke 0 ucinioeu prektsaja, propis 0 prekrsaju,
opis radnje prekrsaja, vreme i mesto njegovog izvrsenja i dokaze koji potvrduju
izvrsenje prekrsaja. Prekrsajnu prijavu moze da podnese i svaki gradanin, uko
liko sazna da je ucinjen prekrsaj.

38. POKRETANJE PREKRSAJNOG POSTUPKA

Prekdajni postupak pred Prvostepenim republickim organom za vode
nje postupka se pokrece zahtevom za pokretanje prekrsajnog postupka koji ima
sve karakteristike optuznog akta koji se podnosi u krivicnom postupku. Zahtev
moze da podnese ovlasceni organ Hi osteceni ako postoji osnovana sumnja da je
ucinjen odredeni prekrsaj. Kao ovlasceni organi u Zakonu su naznaeeni: organi
uprave, ovlasceni inspektori, javni tuzilae i drugi organi i organizacije koji vrSe
javna ovlascenja, a u eiju nadleznost pripada neposredno izvrsenje iIi nadzor
nad izvrsenjem propisa u kojima su prekrsaji predvideni.
Kao najeesCi podnosiod zahteva se pojavljuju organi unutrasnjih poslova
i osteceni. Organ unutrasnjih poslova podnosi zahtev neposredno iIi nakon pri
jema prekrsajne prijave, kad utvrduje da Ii se prijava odnosi na prekrsaj odreden
propisom i da Ii postoje razlozi za pokretanje prekrsajnog postupka. U zahtevu
organ unutrasnjih poslova navodi podatke 0 eventualnom ranijem kaznjavanju
iIi izreeenim zastitnim merama, ako raspolaze ovim podacima, a takode moze
predloziti izricanje odgovarajuce mere.
Osteceni moze da podnese zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka. u
kom slucaju ima polozaj stranke u postupku, a moze i da podnese prekrsajnu
prijavu nadleznom javnom tuzioeu, kad se tuzilae pojavljuje kao stranka. Oste
ceni je nadlezan za podnosenje zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka
uvek, osim ako je na to iskljucivo ovlascen neki od organa koji su Zakonom na
vedeni. Medutim, ako nadlezni organ ne podnese zahtev, umesto njega to moze
uCiniti osteceni.
Kad umesto zahteva osteceni podnese prekrsajnu prijavu javnom tuzio
eu, ovaj je duzan da u roku od osam dana od dana podnete prekrSajne prijave
pismeno obavesti ostecenog da Ii je pokrenuo postupak. Ako javni tuzilac ne
pokrene postupak osteceni moze sam da podnese zahtev za pokretanje prekr
102

sajnog postupka. Ako javni tuzilae u toku postupka odustane od zahteva za po

kretanje prekrsajnog postupka, gonjenje moze preuzeti osteceni koji moze ostati
kod zahteva iIi gapromeniti.
Zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka mora da bude u pisanoj formi
(izuzetno u usmenoj formi moze da ga podnese fizicko lice u svojstvu ostece
nog) i da sadrfi predvidene elemente:
naziv podnosioea zahteva i njegovu adresu, odnosno Heno ime liea koje
podnosi zahtev,
naziv suda, odnosno organa up rave kome se podnosi zahtev,
osnovne podatke 0 okrivljenom: Heno ime, lieno ime roditelja, mesto
i datum rodenja, jedinstveni maticni broj gradana, zanimanje, mesto i
adresa stanovanja i drZavljanstvo, odnosno naziv i sediste okrivljenog
pravnog lica, a za odgovorno lice u pravnom lieu i funkciju koju obav
lja u tom pravnom licu,
Cinjenicni opis radnje iz koje proizilazi pravno obelezje prekrsaja, vre
me i mesto izvrsenja prekrSaja i druge okolnosti potrebne da se prekr
saj sto taenije ~dredi,
propis 0 prekrsaju koji treba primeniti,
predlog 0 dokazima koje treba izvesti, uz oznacenje licnih imena i adre
sa svedoka, spise koje treba proCitati i predmete koji sluze kao dokaz,
potpis i pecat podnosioea zahteva.
Ako zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka podnosi fizicko lice kao
osteceni (osteceni moze bili i pravno lice) zahtev ne mora sadrzati propis 0 pre
krsaju koji treba primeniti, ni jedinstveni maticni broj gradana okrivljenog liea.
Zahtev se podnosi u onolikom broju primeraka koliko ima okrivljenih i
jedan primerak za organ nadlezan za presudenje. Ako zahtev ne sadrZi potreb
ne elemente iii nije dostavljen u potrebnom broju primeraka, od podnosioca se
trazi da nedostatke ispravi i primerke dostavi u roku koji ne moze biti duzi od
petnaest dana. Ako podnosilae zahteva ne postupi prema ovom trazenju sma
trace se da je odustao od zahteva i zahtev ce se odbaciti.

39. ODLUCIVANJE 0 ZAHTEVU ZA

POKRETANJE PREKRSAJNOG POSTUPKA

Posle prijema zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka nadldni sud,

odnosno organ uprave, treba da ispita da Ii postoje uslovi za pokretanje postup
ka, jer od toga zavisi dalje postupanje. Ako ti organi utvrde da ne postoje po
trebni uslovi, donece resenje kojim se zahtev za pokretanje postupka odbacuje.
103

Situacije kad ne postoje uslovi za pokretanje prekrsajnog postupka su precizno

Zakonom navedene i to su:
kad radnja opisana u zahtevu nije prekrsaj,
kad sud, odnosno organ up rave nije stvarno nadlezan za vodenje pre
krsajnog postupka,
kad postoje osnovi koji iskljucuju krivicu iii odgovornost za prekrsaj
okrivljerlOg,
.
kad je nastupila zastarelost za pokretanje prekrsajnog postupka,
kad je zahtev podneo neovlaseeni organ odnosno neovlaseeno lice,
kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne moze po
krenuti.
Resenje 0 odbacivanju zahteva zbog neispunjenja zahteva dostavlja se
podnosiocu zahteva koji ima pravo zalbe u roku od osam dana. Takode, osteee
ni se obavestava d~ imovinsko-pravni zahtev moze ostvariti u parnici.
Ako sud, odnosno organ uprave utvrdi da postoje uslovi za pokretanje
postupka ne odbacuje zahtev vee donosi resenje, odnosno zakljucak 0 pokre
tanju prekrsajnog postupka. U tom resenju Hi zakljucku se oznacava lice protiv
koga se pokreee prekrsajni postupak i pravna kvalifikacija prekrsaja. Ukoliko je
zahtev podnesen protiv vise lica iii za vise prekrsaja moraju se navesti sva lica i
sve pravne kvalifikacije. Resenje, odnosno zakljueak se ne dostavija podnosiocu
zahteva i okrivljenom (strankama), a protiv njih nije dozvoljena zaiba.
Za pokretanje prekrsajnog postupka potrebno je utvrditi i objektivni i su
bjektivni identitet, sto znaei da se postupak vodi u pogiedu onog prekrsaja i pro
tiv onog okrivljenog na koji se odnosi resenje, odnosno zakljueak. Ipak, pravna
kvalifikacija iznesena u zahtevu za pokretanje postupka, odnosno u resenju iIi
zakljueku 0 pokretanju postupka nije obavezujuca za sud i organ uprave.

40. MERE ZA OBEZBEDENJE PRISUSTVA

OKRIVLJENOG U PREKRSAJNOM POSTUPKU
Prekrsajni postupak se vodi protiv individualno odredenog lica, pa u vezi
s tim pravo je i duznost okrivljenog da prisustvuje postupku. Zakon predvida
vise vrsta mera kojim se to prisustvo obezbeduje, sto je garancija efikasnosti
zapoeinjanja, vodenja i zavrsetka postupka. Po svojoj prirodi ove mere su razli
cite, pocev od pozivanja pa do zadiranja u slobodu okrivljenog. Ipak, one nisu
sankcije iako mogu proizvesti odredene stetne posledice prema okrivljenom u
sIueaju njihovog neispunjenja.
104

Mere za obezbedenje prisustva okrivijenog, za uspesno vodenje prekrSaj

nog postupka i za izvrsenje sankcija su: poziv, dovodenje, jemstvo i zadrzavanje.
Pored predvidenih vrsta mera za obezbedenje prisustva okrivijenog Zakon je
propisao i dva pravila kojih se sud mora priddavati prilikom njihovog prime
njivanja.
odlueivanja koju ce meru primeniti nadlezni organ je obavezan
da se pridciava propisanih uslova, tako da se ne primenjuje teza mera ako se
ista svrha moze postici blazom merom. Takode, primenjena mera se mora uki
nuti odmah tim prestanu razlozi koji su uslovili njenu primenu, odnosno za
men ice se drugom, blazom merom. Zbog teze prirode sarno je sud nadlezan za
odredivanje mera dovodenja, jemstva i zadrZavanja.
40.1. Pozivanje okrivljenog
Prisustvo okrivijenog, kao i predstavnika okrivljenog pravnog lica radnja
rna u prekrsajnom postupku obezbeduje se pozivanjem kao prvom i najblazom
merom za obezbedenje prisustva. Poziv okrivljenom upueuje prvostepeni organ
za prekrSaje, odnosno sud i organ uprave. Pozivanje se vrsi pismenim pozivom
ako okrivljeni treba Heno da prisustvuje iii lieno da ucestvuje u izvodenju rad
nja u prekrsajnom postupku. U pozivu kojim se okrivljeni poziva naznatiee se
da Ii mora Heno prisustvovati radi ispitivanja iii da svoju odbranu moze dati
pismeno. NaCin davanja odbrane odreduje sudski organ u zavisnosti od tdine
prekrsaja, njegove siozenosti, dokaza i drugih bitnih okolnosti.
Pismeni poziv moze da sadcii i odredena upozorenja. Tako, ako je ispi
tivanje okrivljenog neophodno, on se poziva da lieno pristupi, a u pozivu ce se
upozoriti da ee u slueaju neodazivanja biti doveden. Ukoliko za utvrdivanje Ci
njenicnog stanja prisustvo okrivljenog nije neophodno, u pozivu ee se upozoriti
da ce u slucaju neodazivanja odluka biti donesena bez njegovog prisustva.
Pozivanje se vrsi dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji mora da
ima zakonom odredenu sadciinu. U tom smislu, svaki poziv mora da saddi:
naziv suda, odnosno organa uprave, lieno ime okrivijenog, naziv prekrsaja koji
mu se stavija na teret, mesto gde okrivljeni ima doci, dan i cas kad se
treba javiti, naznacenje da se poziva u svojstvu okrivljenog, sluzbeni pecat i pot
pis sudije, odnosno sluzbenog lica koje vrsi pozivanje.
Prvo pozivanje okrivljenog je specific no. Uz prvi poziv se okrivljenom
obavezno dostavlja zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka i uz to se on po
ueava da moze uzeti branioca koji moze prisustvovati njegovom ispitivanju.

105

40.2. Dovodenje okrivljenog

Sankcija za neuspeSno odazivanje pozivu je predvidena u vidu dovodenja

okrivljenog od strane policijskog sluzbenika, ali bez lisenja slob ode okrivljenog.
Sarno sud moze da naredi dovodenje ukoliko oceni da je prisustvo okrivljenog
neophodno za utvrdivanje Cinjenicnog stanja. Dovodenje se nareduje ako se
uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda iii
ako se nije moglo izvr!Hti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti ocigledno
proizilazi da okrivljeni izbegava prijem poziva. Dovodenje se moze narediti i za
predstavnika okrivljenog pravnog lica.
Da bi se dovodenje moglo narediti prethodno je potrebno da je u pozivu
okrivljeni upozoren da ce biti prinudno doveden ako se uredno ne odazove po
zivu. Organ uprave ne moze narediti dovodenje, ali moze zatraziti od suda da
naredi dovodenje okrivljenog.
Naredba za dovodenje mora da bude u pisanoj formi i da sadrzi: lieno
ime okrivljenog koji se treba dovesti, razlog zbog cega se nareduje dovodenje,
sluzbeni peeat i potpis sudije koji izdaje naredenje. Dovodenje izvrsava policij
ski sluzbenik koji predaje okrivljenom, odnosno predstavniku okrivlj~nog prav
nog lica naredbu i poziva ga da pode s njim. Prinuda se primenjuje sarno ako
okrivljeni odbija izvrsenje. Troskove dovodenja snosi dovedeno lice.
Kada je u postupku potrebno obezbediti prisustvo pripadnika policije iIi
straze ustanove u kojoj se izvrsava kazna, ne izdaje se naredba 0 dovodenju, vet
se trazi od njihove komande, odnosno ustanove da ih sprovede.
40.3. Policijsko privodenje i policijsko

zadriavanje 'ucinioca prekdaja

. Izuzetak od pravila da se mer,e za obezbedenje prisustva ucinioca pre

krsaja odreduju naredbom sudije postoji u slucaju privodenja uCinioca. Sudi
ji za prekrsaje ovlasceni policijski sluzbenik moze i bez naredbe sudije privesti
lice zateeeno u vrsenju prekrsaja ako se ispuni neka od navedenih okolnosti, a
koje su: da se identitet tog lica ne moze utvrditi iii postoji potreba za proverom
identiteta, da to lice nema prebivaliste iIi boraviSte, da odlaskom u inostranstvo
moze izbeti odgovornost za prekrsaj iIi ako se privodenjem spreeava da nastavi
vrsenje prekrsaja.
Privodenje u ovim slueajevima treba da se vrSi bez odlaganja, ali ako se
to ne moze uciniti, a ueinilac prekrsaja bude zatecen u vrsenju prekrsaja, i po
stoje osnovi sumnje da ce pobeCi iii opasnost da ce neposredno nastaviti da vrsi
prekrsaje, ovlasceni policijski sluzbenik ima ovlascenje da ga zadrii najduze 24
106

casa. Tada sepolicijsko privodenje pretvara u policijsko zadriavanje 0 kome je

policijski sluzbenik duzan da bez odlaganja obavesti lice po izboru zadrzanog
Hca, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika drzave <:iji je predstavnik, od
nosno predstavnika odgovarajuce medunarodne organizacije ako je u pitanju
izbeglica iIi lice bez driavljanstva.
40.4. Zadriavanje okrivljenog i zadrfavanje putne isprave

Sudsko zadriavanje, kao mera obezbedenja prisustva okrivljenog, je pred

videno u dva oblika, 04 kojih se jedan odnosi na lice (clan 166-168 ZOP), a dru
gi na putnu ispravu (clan 174 ZOP).
Zakonom 0 prekrsajima nije predviden pritvor, kao najstrozija mera za
obezbedenje prisustva ucinioca i uspesno vodenje prekrsajnog postupka. Ume
sto toga, predvideno je zadriavanja okrivljenog koju meru odreduje sud nared
born po svojoj oceni iii na trazenje organa uprave. Naredba se moie odrediti u
slueajevima: kad se ne moze utvrditi identitet okrivljenog iii njegovo prebiva
liste, odnosno boraviSte, a postoji osnovana sumnja da ce pobeti, ako bi odla
skom u inostranstvo mogao izbeti odgovornost za prekrsaj za koji je predvidena
kazna zatvora, iii ako je zatecen u izvrsenju prekrsaja, a zadriavanje je potrebno
da bi se sprecilo dalje vrsenje prekrsaja.
Zadriavanje ne moze biti duze od 24 casa, a odreduje ga sudija koji vodi
prekrsajni postupak naredbom u kojoj treba da je naveden dan i sat kad je na
redenje odredeno, kao i zakonski osnov po kome se ono vrsi. Naredbu sudija
saopstava okrivljenom, a ovaj se na aktu potpisuje. Okrivljenom se treba bez
odlaganja omogutiti da 0 zadriavanju obavesti nadleino lice.
Kao posebna mera predvideno je i zadriavanje lica pod dejstvom alko
hola iIi drugih omamljujuCih sredstava. Lice koje je u takvom stanju zateceno u
vrsenju prekrsaja moze se po naredbi suda iii ovlastenog policijskog sluzbenika
zadriati ukoliko oni ocene da postoji opasnost da te i dalje vrsiti prekrsaje. Po
red ovog fakultativnog zadriavanja u Zakonu je predvideno i obavezno zadr
zavanje ako je uCinilac vozac motornog vozila i ima 1,2 g/kg iIi vise alkohola u
krvi iii je pod uticajem drugih omamljujutih sredstava. Pored toga, zadriavanje
je obavezno i ako uCinilac odbije da se podvrgne ispitivanju 0 prisustvu alkoho
la iii drugih omamljujuCih sredstava. Zadriavanje u ovom slucaju moze da traje
do otreznjenja, sto ceni organ izvrsenja mere, Hi najduze dvanaest sati.
Sud po svom ovlastenju iii na trazenje organa uprave moze zadriati put
nu ispravu okrivljenog sve do izvrsenja presude ako smatra da bi to lice, eije je
mesto boravka (mesto u kome se privremeno nalazi) u inostranstvu, moglo da

];

~'ij

107

."1';

osujeti izvrsenje presude odlaskom sa teritorije Republike Srbije. Sud izdaje po

tvrdu 0 zadriavanju putne isprave.
40.5. Jemstvo

Jemstvo je mera za obezbedenje prisustva okrivljenog imovinskog karak

tera (clan 169-173 ZOP). Jemstvo odreduje sud po svojoj oceni iIi na trazenje
organa uprave ako su ispunjenl uslovi koji su Zakonom predvideni. Jemstvo se
moze traziti i dobiti za lice koje nema stalno prebivaliste u Republici Srbiji iIi
koje privremeno boravi u inostranstvu, kao i u slucajevima kad postoji opasnost
da bi okrivljeni mogao pobeCi i izbeCi odgovornost za prekrsaj. Pruzanje jem
stva da do kraja prekrsajnog postupka okrivljeni nece pobeCi se moze traziti od
okrivljenog licno Hi od nekog drugog da to uCini za njega, i da uz to okrivljeni
jos obeca da se nece kriti ida bez odobrenja nece napustiti svoje boraviSte.
Jemstvo se moze odrediti samo posto je okrivljeni ispitan i ako je dao svoj
pristanak. Sud koji odredi jemstvo mora od okrivljenog traziti da odredi svog
punomocnika iIi punomocnika za prijem pismena. Jemstvo mora uvek da glasi
na odredeni novcani iznos koji se sastoji od polaganja gotovog novca, medutim
moze se sastojati i od hartija od vrednosti, dragocenosti iIi drugih pokretnih
stvari vece vrednosti koje se lako mogu unovCiti i cuvati, kao i u licnoj obavezi
jednog iIi viSe gradana da ce u slucaju bekstva okrivljenog platiti utvrdeni iznos
jemstva.
Visinu jemstva odreduje sudija koji vodi prekrsajni postupak u skladu s
tezinom prekrsaja, visinom priCinjene stete, licnim i porodicnim prilikama i
imovnim stanjem okrivljenog. Visina tako odredenog jemstva moze biti u izno
su do najviSe novcane kazne propisane za prekrsaj zbog koga se vodi prekrSajni
postupak. Ako se protiv istog okrivljenog vodi postupak zbog viSe prekrsaja,
jemstvo se odreduje do visine kazne koja se moze izreCi za prekrsaj u sticaju. U
svim ovim slucajevima visina jemstva se moze uvecati za iznos istaknutog imo
vinsko-pravnog zahteva ostecenog.
Jemstvo se u pravilu odreduje ako su ispunjeni zakonski uslovi. Medutim,
postoji izuzetak od toga u slucaju ako je prekrsaj uCinilo lice koje nema prebiva
liste u Republici Srbiji, a zeli da napusti njenu teritoriju pre pravosnaznosti sud
ske odluke.U tom slucaju visina jemstva se odreduje u iznosu do najviSe novca
ne kazne koja se moze izreCi za prekrsaj zbog koga se vodi postupak, uvecana za
iznos istaknutog imovinsko-pravnog zahteva ostecenog.
U skladu s okolnostima jemstvo moze da propadne, prestane iIi da poslu
fi kao garancija za ispunjenje odredenih obaveza iIi izvrsenja kazna. Jemstvo ce
za davaoca propasti i postati budzetski prihod Republike Srbije ako okrivljeni
108

pobegne iIi napusti teritoriju Republike. Polozeno jemstvo ce prestati i polozena

vrednost vratiti davaocu ako je donesena pravosnazna odluka 0 obustavi prekr
sajnog postupka.
Ako posle pravosnaznosti presude kaznjeni uCinilac ne plati stetu Hi tros
kove prekrsajnog postupka, utvrdeni iznos ce se naplatiti iz polozenog jemstva,
a ako polozeni iznos nije dovoljan, iz njega ce se primarno naplatiti iznos ste
teo Ako kaznjeni uCinilac prekrsaja ne plati novcanu kaznu, odnosno utvrdeni
iznos oduzete imovinske koristi, nakon naplate stete i troskova prekrsajnog po
stupka naplatice se novcana kazna, odnosno utvrdeni iznos imovinske koristi.
Ako kaznjeni uCinilac prekrsaja ne pristupi izdriavanju kazne zatvora iii izvrse
nju zastitne mere, po naplati prethodnih iznosa, ostatak jemstva ce se u celosti
zadriati i uplatiti kao budzetski prihod Republike Srbije.

41. POJAM, PREDMET I VRSTE DOKAZA

Dokaz je potvrda 0 istinitosti iIi neistinitosti sporne cinjenice. Da bi se
doslo do dokaza koriste se dokazna sredstva kojih u prekrsajnom postupku ima
vise, a to su: saslusanje okrivljenog, saslusanje svedoka, uvidaj i vestacenje. Do
kazna sredstva se mogu predlagati u toku celog prekrsajnog postupka. Najpre,
zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka mora da sadrii predlog dokaza i do
kaznih sredstava koji potvrduju osnovanost sumnje da je odredeno lice ucinilo
odredeni prekrsaj.
na osnovu prava na odbranu moze da predlaze izvodenje doka
za 0 Cinjenicama i okolnostima koje mu idu u prilog. Takode, organ za vodenje
postupka, kao i drugi driavni organi duzni su da prikupljaju i otkrivaju dokaze
koji doprinose rasvetljavanju i resavanju prekrsajne stvari. Osim toga, otkriva
nje i predlaganje izvodenja dokaza u prekrsajnom postupku moze uCiniti svako
lice koje ima odredeni pravni interes.
NajveCi znacaj dokaza i dokaznih sredstava se uocava na gIavnom pretre
su, medutim oni se susrecu i u postupcima po redovnim i vanrednim pravnim
Iekovima. Postupak dokazivanja ima svoj realan zavrsetak u oceni dokaza, koja
predstavlja osnovu za resenje prekrsajne stvari izrazeno kroz odredivanje vred
nosti dokaza za utvrdivanje spornih Cinjenica. Krajnji cilj ocene dokaza u doka
znom postupku je utvrdivanje istine.
U prekrsajnom pravu je prihvacen princip slobodne ocene dokaza
se ispoljava kroz pravo sudije za prekrsaje i drugih drzavnih organa da utvr
de postojanje iIi nepostojanje relevantnih Cinjenica na naCin da nisu vezani ni
109

ograniceni formalnim dokaznim pravilima koja hi unapred odredila vrednost

svakog pojedinog dokaza.
Zakonom 0 prekrsaju je odredeno da je organ za vodenje postupka du
zan da savesno oceni svaki dokaz pojedinaeno i u vezi s ostalim dokazima i na
osnovu takve ocene da
zakljueak da Ii neka Cinjenica dokazana. Ujed
no, svaki zakljueak treba biti obrazlozen.
41.1. Saslusanje okrivljenog

Prekrsajni postupak se vodi da bi se utvrdilo da Ii je okrivljeni ueinio pre

krSaj i da Ii je odgovoran za njega. U tom smislu okrivljeni je glavni prekrsajno
procesni subjekat bez koga nema postupka. Svak<\ko da je i saslusanje okrivlje
nog jedno od najvaznijih dokaznih sredstava za koje je zakonom predvideno
viSe pravila (clan 175. ZOP).
Saslusanje okrivljenog je istovremeno i njegova odbrana. Forma saslusa
nja u pravilu je usmena, medutim u odredenim situacijama okrivljeni moze dati
odbranu i usmeno. To se desava u situaciji kad sud. odnosno organ uprave koji
vodi prekrsajni postupak, nade da neposredno usmeno saslusanje nije potrebno
s obzirom na znacaj prekrsaja i podatke kojima raspolaze.
Sud je duzan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog pouCi 0 pravu da
ima branioca koji prisustvuje njegovom saslusanju. Medutim, okrivljeni moze
biti saslusan i u odsustvu branioca ako branilac nije prisutan iako je obavesten
o saslusanju iIi ako za prvo saslusanje okriVljeni nije obezbedio branioca. Oba
veza je da se u zapisnik unese izjava okrivljenog 0 razlozima odsustvovanja bra
nioca, ana iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca
po svom izboru iii da bude saslusanu prisustvu branioca, ne moze se zasnivati
odluka.
Saslusanje okrivljenog obuhvata odredeni obim radnja koje se preduzima
ju utvrdenim redosledom. Kad se okrivljeni prvi put saslusava, pitace se za Heno
. ime, nadimak ako ga ima, Heno ime jednog od roditelja, mesto i datum rodenja,
eiji je driavljanin, zanimanje, adresu stanovanja i zaposlenja, porodiene priIike,
koji stepen struene spreme ima, kakvog je imovnog stanje, da Ii je sluzio vojsku,
odnosno da Ii ima Cin rezervnog oficira, da Ii se vodi u vojnoj evidenciji i pri
kom vojnom organu, da Ii je osudivan iii prekrsajno kaznjavan i za sta, da Ii se
protiv njega vodi krivicni iii prekrSajni postupak i za koje delo, a ako je malole
tan, ko mu je zakonski zastupnik.
Nakon uzimanja prethodnih lienih podataka, okrivljenom se saopstava
zasto se okrivljuje i poziva da navede sve sto ima u svoju odbranu. Okrivljenom
se mora omoguciti da se u neometanom izlaganju izjasni 0 svim okolnostima
110

koje ga terete i da iznese sve cinjenice koje mu sluze za odbranu. Ako okrivljene
nece uopste da odgovara iIi nece da odgovara na postavljeno pitanje, ukazace
mu se da time moze oteiati svoju odbranu. Posle zavrSetka saslusanja okriv
Ijenom se postavljaju pitanja ako je potrebno da se u njegovom izlaganju popu
ne praznine iii otklone protivrecnosti, kao i nejasnoce. Predstavnik okrivljenog
pravnog Iica se saslusava na isti naCin.
Okrivljeni se saslusava na naein kojim se obezbeduje puno postovanje nje
gove licnosti i iskljueuje svaka upotreba sile, pretnje, obmane, obecanja, iznude,
iznurivanja iIi neko drugo slicno sredstvo, a u cilju da se dode do njegove izjave
iIi priznanja iii nekog Cinjenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao do
kaz (clan 176. ZOP). Ako bi izjava iIi priznanje hili na takav naCin pribavljeni,
na njima se ne bi mogla zasnivati odluka.
Saslusanje okrivljenog moze biti obavljeno i pred organom koji ne vodi
prekrsajni postupak. To se desava kad okrivljeni ima prebivaliSte ili boraviste
van podrucja suda, odnosno organa uprave koji vodi postupak. Na zahtev tog
suda, odnosno organa uprave, moze se okrivljeni saslusati i pred sudom, odno
sno organom uprave na Cijem podrueju ima prebivaliste iii boraviSte. U sastav
saslusanja okrivljenog ulazi i mogucnost suoeavanja sa saokrivljenim i svedo
kom ako se njihovi iskazi ne slazu u pogiedu vaznih Cinjenica i ako se to ne
slaganje ne moze na drugi naCin otkloniti. Tok suocenja i izjave pri kojima su
suoeeni konacno ostali unose se u zapisnik.
Ispitivanje moze biti obavijeno na poseban naein, pa i preko tumaea kad
se za to steknu usiovi i na nacin kako je to odredeno u Zakonu. Tako ce se
okrivljenom koji je gIuv pitanja postaviti pismeno, a nemi pozvati da pismeno
odgovori. Ako se ispitivanje na ovaj naein ne moze obaviti angazovace se kao
tumac lice koje se Sa okrivljenim moze sporazumeti.
41.2. Saslusanje svedoka

Svedocenje je dokazno sredstvo kojim se dolazi do iskaza svedoka koji

sluzi kao dokaz u prekrsajnom postupku. Svedok je fizicko lice kome su poznate
odredene einjenice u pogledu kojih se poziva da dadne svoj iskaz. Za pozivanje
lica u svojstvu svedoka potrebno je da postoji verovatnoca da moze dati obave
stenja 0 prekrsaju i uciniocu, kao i 0 drugim vaznim okoinostima za postupak.
Za svojstvo svedoka potrebno je da je lice sposobno da uocava Cinjenice i da ih
reprodukuje, neovisno od toga koliko je staro iIi da Ii ima neke fizicke iIi psihic
ke nedostatke.
NaCin saznavanja cinjenica 0 prekrsajnoj stvari je osnovni kriterij za ra
zlikovanje svedoka. Svedoci koji su neposredno, vlastitim opazanjem saznali
111

".

'.

nesto 0 bitnim Cinjenicama postupka imaju status pravih svedoka. Druga vrsta
svedoka, koji su bitne Cinjenice postupka saznali na posredan naCin tako sto im
je neko drugi 0 tim cinjenicama prieao, imaju status svedoka po cuvenju.
Lice koje poseduje odredena saznanja 0 bitnim einjenicama postupka do
bija status svedoka pozivanjem od strane organa koji vodi postupak. Saslusanje
svedoka, kao dokazno sredstvo, se sastoji iz pozivanja svedoka, odazivanja pozi
vu i davanja iskrenog iskaza 0 Cinjenicama koje su mu poznate.
Zakon 0 prekrilajima sadrii veti broj odredaba koje preciziraju najvaznije
karakteristike svedoeenja. Tu se nalaze odredbe 0 naCinu, uslovima, mogucno
stima, ogranicenjima, uskraCivanju, zabrani i oslobodenju od svedoeenja. Sve
doeenje je opsta gradanska duznost koja obuhvata duznost odazivanja pozivu i
duznost svedocenja. Odredene kategorije lica se ne mogu saslusati iii su oslobo
dene svedocenja.
Pozivanje lica kao svedoka se vrsi dostavljanjem pismenog poziva u kome
se obavezno navodi Heno ime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska,
prekrsajni predmet, naznaku da se poziva u svojstvu svedoka i upozorenje 0
posledicama koje mogu da nastupe u slucaju njegovog neopravdanog izostanka.
Pozivanje maloletnog lica koje nije navrsilo 16 godina, kao svedoka, vrsi se pre
ko zakonskog zastupnika, odnosno staratelja, osim u hitnim slueajevima. Lica
se zbog starosti, bolesti iIi drugih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu,
mogu se saslusati u stanu
Zlve.
Na odredene kategorije subjekata se primenjuje zabrana svedoeenja. To
su: lice koje bi svojim iskazom povredilo duznost euvanja sluzbene Hi vojne taj
ne dok ga nadlezni organ ne oslobodi te duznosti i branilac okrivljenog 0 ono
me sto mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio, osim ako to sam okrivljeni
zahteva.
Od duznosti svedocenja oslobodena su sledeca lica: bracni drug okrivlje
nog, srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobocnoj Hniji do
treceg stepena srodstva, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena, usvojenik
i usvojitelj i verski ispovednik 0 onome sto mu je okrivljeni ispovedio. Malolet
no lice koje s obzirom na uzrast i dusevnu razvijenost nije sposobno da shvati
znaeaj prava da ne mora da svedoei ne moze se saslusati kao svedok, osim ako
to okrivljeni zahteva.
Sudija koji vodi postupak duzan je da ova lica pre njihovog saslusanja ili
eim sazna za njihov odnos prema okrivljenom, upozori da ne moraju svedoCiti.
Upozorenje organa i odgovor ovih lica se unosi u zapisnik. Ako je kao svedok
saslusano lice koje se ne moze saslusati (zabrana svedocenja) iii lice koje ne mora
da svedoCi (oslobodenje od svedocenja), a nije na to upozoreno iii se nije izriCito
112

r.

)~

,~

~:

odreklo tog prava, a to nije uneto u zapisnik iii ako je saslusan maloletnik koji
nije mogao -rshvatiti znacaj prava da ne mora svedoCiti iIi ako je iskaz svedoka
iznuden, na takvim iskazima se ne moze zasnivati odluka 0 prekrsaju.
Pored zabrane i oslobodenja od svedocenja postoje zakonski regulisane
situacije kad okrivljeni moze da uskrati davanje odgovora na odredena pitanja.
Svedok nije duian da odgovara na pojedina pitanja ako je verovatno dabi time
izlozio sebe iii svog bliskog srodnika teskoj sramoti, znatnoj materijalnoj steti iIi
krivicnom gonjenju.
Ako se konstatuje da ne postoji bilo koji razlog za nedavanje iskaza pri
stupa se izvodenju dokaza sasluSanjem svedoka. Svedok se saslusava pred prvo
stepenim prekrsajnim organom, osim u slueaju kad svedok ima prebivaliSte ili
boraviste van podrueja organa koji vodi postupak. U tom slucaju saslusanje se
moze obaviti pred drugim organom na cijem podrucju okrivljeni ima prebiva
liSte iIi boraviSte.
Svedoci se ispitivaju pojedinacno i bez prisustva ostalih svedoka. Oni su
duzni da svoje iskaze daju usmeno. Pre davanja iskaza svedok se upozorava da
je duzan da govori istinu i da niSta sto zna 0 okolnostima vaznim za postupak
ne sme da precuti. Takode, svedok se upozorava da je davanje laznog iskaza kri
vienodelo. Svedok se jos upozorava da ne mora da svedoCi iii da daje odgovore
na pojedina pitanja kad postoje razlozi za to, a potom se prelazi na utvrdivanje
identiteta svedoka.
Svedok se pita za Heno ime, ime oca, godine starosti, mesto rodenja, pre
bivaliSte, zanimanje i njegov odnos sa okrivljenim i ostecenim. Posle utvrdenog
identiteta svedok se poziva da iznese sve sto mu je poznato 0 prekrsajnoj stva
ri, a potom mu se postavljaju pitanja radi proveravanja, dopune ili razjasnjenja
iskaza. Svedok se uvek mora pitati odakle mu je poznato ono 0 cemu je svedo
Cio. Svedok, u zavisnosti od njegovog stanja, moze biti ispitan putem tumaca.
Ako se iskazi svedoka ne slazu u pogledu vaznih Cinjenica oni mogu biti
suoceni. Istovremeno se mogu suociti samo dva svedoka. Zakonom su predvide
ne i sankcije za situacije neodazivanja pozivu i uskraCivanja svedoeenja. Svedok
moze biti prinudno doveden i novcano kaznjen ako je bio uredno pozvan da
svedoci, a on ne dode u odredeno vreme i na odredeno mesto, a svoj izostanak
ne opravda iii se bez odobrenja i opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba
da bude saslusan. Svedok moze biti novcano kaznjen ako dode ali nece bez za
konskog razloga da sv<'(doCi i opet novcano kaznjen ako posle prvog kaznjava
nja odbije da svedoCi. Resenje 0 kazni moze biti stavljeno van snage ako svedok
odluci da svedoCi neposredno posto mu je kazna izreeena. Troskove izazvane
113

ovim ponasanjem svedok je duzan da platt Neplacena novcana kazna i troskovi

postupka naplacuju se prinudnim putem.
41.3. Uvidaj
Uvidaj je dokazno sredstvo koje se sastoji u neposrednom i fulnom opa
zanju tinjenica koje su vazne za resavanje prekrsajne stvari od strane nadleznih
organa za prekrsaje iIi drugog nadleinog organa. Cilj uvidaja je da se prikupe
materijalni dokazi 0 vaznim cinjenicama koje se odnose na prekrsaj ili odgo
vornost uCinioca prekrsaja iIi da se te Cinjenice razjasne, iIi da se utvrde tragovi
i posledice prekrsaja ili proveri istinitost drugih dokaza,
Predmet uvidaja mogu biti stvari, lica i mesta. Posebno je znacajan uvidaj
na mestu izvrsenja prekrsaja koji se naziva uvidaj na lieu mesta. Uvidaj je jedno
od najznacajnijih dokaznih sredstava zbog Cinjenice neposrednosti i ocigledno
sti opazanja od strane sudije za prekrsaje ili drugog nadleznog organa. Uvidaj
moze biti preduzet pre iIi u toku postupka. Uvidaj odreduje i po sluzbenoj duz
nosti sprovodi organ koji vodi prvostepeni postupak.
o izvodenju uvidaja Zakon 0 prekrsajima ne sadrzi nikakva posebna pra
vila, jer se uvidaj vrsi neposrednim cuinim opazanjem uz primenu odredenih
tehnickih sredstava i postupaka (merenje, fotografisanje) i uz primenu psiholo
gije i tehnickih normi odredene struke iIi vestine.
Sudija koji vodi uvidaj odreduje koja ce lica pozvati da mu prisustvuju
(okrivljeni, svedoci, osteceni), a uvidaj se moze obaviti i iz sudelovanje vestaka.
o uvidaju se vodi zapisnik u koji se unosi naziv suda, odnosno organa uprave
koji sprovodi uvidaj, imena prisutnih Iica, rezultat uvidaja i druge vazne cinje
nice (clan 191. ZOP).
41.4. Vdtacenje
Putem vestacenja kao dokaznog sredstva dolazi se do iskaza vestaka koje
sadrii strucni nalaz i misljenje 0 relevantnim Cinjenicama tog procesno nezain
teresovanog strucnog lica. Vestak se na taj naCin pojavljuje kao strucnjak neke
vanpravne struke od koga sudija trazi da 0 odredenim cinjenicama podnese
svoj iskaz. Predmet vestacenja ne mogu biti, dakle, pravne Cinjenice, jer njih
ceni sudija, a nikada vestak.
Kad su u pitanju Cinjenice za koje je ocenjeno da mogu biti predmet ve
stacenja i da je ono neophodno, ono u postupku mora biti odredeno pismenom
naredbom suda iii organa uprave kOji vodi postupak. U toj naredbi se navodi
u pogledu kojih Cinjenica se obavlja vestacenje i kome se poverava. Po pravilu
114

se odreduje jedan vestak, a ako je ono sIozel1o, dva iii viSe vestaka. Okrivljeni
i osteceni se obavestavaju 0 imenu vestaka pre preduzimanja veiltacenja. Vesta
cenje moze biti poyereno odgovarajucoj strucnoj ustanovi, drzavnom organu iIi
strucnjaku, prvenstveno sa liste stalnih sudskih vestaka, a drugi organi Hi lica
se mogu odrediti sarno ako postoji opasnost od odlaganja, ako su stalni vestaci
spreceni iIi ako ~o zahtevaju druge okolnosti.
Od vestaka se moze traziti strucni nalaz i misljenje Hi jedno i drugo isto
vremeno. Nalaz se sastoji u konstatovanju postojanja Hi nepostojanja Cinjenica,
a miSljenje je;strucni sud 0 cinjenicama koje postoje. Da bi neko lice moglo da
ucestvuje u postupku kao vestak, mora da poseduje strucnu i pravnu sposob
nost za vestacenje. Pod strucnom sposobnoscu se podrazumeva znafije odrede
ne i odgovarajuce struke koje se potvrduje diplomom i potvrdom 0 iskustvu.
Pravna sposobnost je pravna kvalifikovanost potrebna da bi se neki struc
njak pojavio u postupku. Uslovi za pravnu sposobnost su u Zakonu dati nega
tivno, tj. na nacin da su odredena lica koja ne mogu biti vestaci. Za vestaka se
ne moze angazovati lice koje ne moze biti saslusano kao svedok ili lice koje je
oslobodeno od duznosti svedocenja, kao ni lice koje je prekrsajem osteceno, a
ako je takvo lice uzeto za vestaka, na njegovom nalazu i miSljenju se ne moze
zasnivati presuda. Osim po sili Zakona, vestak se moze iz prekrsajnog postupka
odstraniti i putem ustanove izuzeca na osnovu zahteva za izuzece, na koji imaju
pravo okrivljeni, podnosilac zahteva i osteceni.
Pravo vestaka je da se upozna sa podacima koji su potrebni za davanje
tacnog i potpunog nalaza i misljenja. Vestak ima pravo i da predlozi izvodenje
dokaza iIi pribavljanje predmeta i podataka koji su vazni za vestacenje. Duz
nosti vestaka su da se odazove pozivu, da podnese nalaz i miSljenje i da polozi
zakletvu.
Zakonom je odredena organizacija i redosled odvijanja vestacenja. Izvo
denje dokaza vestacima se sastoji od pripremanja vestacenja, samog vestacenja
(operativna faza) i davanja iskaza. U pripremnoj fazi vestacenjem rukovodi or
gan postupka koji ga je naredio. Njegova je duznost da na pocetku vestacenja
oznaCi predmet vestacenja i da postavi pitanja na koja treba dati odgovore. Ve
stak se poziva da odredeni predmet vestacenja brizljivo prouci, tacno navede sve
sto zapazi i nade i da svoje miSljenje iznese nepristrasno u skladu sa pravilima
struke i vestine. On ce se posebno upozoriti da davanje laznog iskaza predstav
lja krivicno delo.
Vestacenje se obavlja u postupku u prisustvu organa koji ga je naredio i
zapisnicara, osim ako je za vestacenje potrebl1o viSe vremel1a iIi ako se vdi u
ustanovi iIi ako to traze razlozi morala. Vestaku se mogu davati razjasnjenja,
115
5:

a moze mu se dozvoliti i razgledanje spisa. Na njegov zahtev mogu se izvoditi

novi dokazi. Po pregledu predmeta vestacenja, iskaz vest aka se odmah unosiu
zapisnik.
Posle operativnog del a vestacenja vestak se saslusava od strane sudije i
stranaka. Vestak daje svoj nalaz i misljenje, po pravilu pismeno, u roku koji mu
je odredio sudija, odnosno sluzbeno lice koje vodi prekrsajni postupak. Izuzet
no se vestaku moze odobriti da nalaz i misljenje da usmeno na zagisnik.
Iskaz vestaka se ceni, kao i svako drugo dokazno sredstvo, po slobodnom
uverenju sudije. Obaveznost ocene vestacenja od strane sudije postoji i u situa
ciji kad su nalaz i miSljenje nesaglasni iIi nejasni. Sudija je obavezan da te nedo
statke otkloni saslusanjem istog vestaka iii da nedostatke ukloni ponovljenim
vestacenjem putem istog iIi drugog vestaka.
Lice koje se poziva kao vestak duzno je da se odazove i da u roku koji mu
je odredio sudija da svoj nalaz i misljenje. Ako vestak koji je uredno pozvan ne
dode, a svoj izostanak ne opravda iii ako neopravdano odbije da vestaci, moze
mu se naloziti da nadoknadi prouzrokovane troskove, a moze se i novcano ka
zniti. Neplacena novcana kazna se naplacuje prinudnim putem.
Osim toga, Zakonom je predvideno da se odredbe koje se odnose na ve
stake primenjuju shodno i na tumace.

42. MATERIJALNI DOKAZI

Kao materijalni dokazi tretiraju se stvari koje mogu da doprinesu rasvet
ljavanju spornih cinjenica i okolnosti 0 prekrsaju i njegovom uCiniocu.. U ove
dokaze spada prekrsajna stvar sa svim Cinjenicama i okolnostima koje su va
zne za njeno razjasnjenje i resenje. Kao glavni materijalni dokazi pojavljuju se
i objekti prekrsaja, oruda i sredstva izvrsenja, stvari stecene izvdenim prekr
sajem i tragovi prekrsaja. Pretresanje prostorija i lica i privremeno oduzimanje
predmeta se u krivitnom postupku svrstavaju u prinudne mere prema stvarima
i licima potrebnim za uspesno vodenje krivicnog postupka. U prekrsajnom po
stupku to su materijalni dokazi.

42.1. Pretresanje prostorija i lica

Nekada interesi prekrsajnog postupka iii siri drustveni interesi nalazu
primenu prinudne mere koja ne pogada sarno slobodu okrivljenog nego i druga
njegova dobra, kao i dobra treCih lica. Tim ciljevima sluzi pretresanje stana i
drugih prostorija i lica. Objekat pretresanja moze biti lice (licni pretres) iIi stan i
116

druge prostorije (stvarni pretres). PolazeCi od ustavom zagarantovane nepovre

divosti stana i drugih prostorija Zakon je predvideo precizna praviIa za predu
zimanje ovih prekrsajno procesnih radnja.
Litni pretres se vrsi istrazivanjem na telu iii u telu iIi na oded iii na ono
me sto lice koje se pretresa nosi sa sobom. Stanom se smatra svaka prostorija u
kojoj se trajno iii privremeno, stalno iIi povremeno boravi iIi moze da seboravi.
Postupak pretresanja obuhvata izdavanje naredbe 0 pretresanju u pismenoj for
mi od strane suda i izvrsenje te naredbe od strane organa unutrasnjih poslova.
Pretresanje stana i drugih prostorija, kao i pretresanje lica moze se pre
duzeti sarno kod tezJh prekrSaja (s obzirom na vrstu i visinu propisane kazne)
ako je verovatno da ce se u prostorijama iIi kod pojedinih lica naCi predmeti iii
tragovi koji bi mogli biti od znacaja za vodenje prekrsajnog postupka Hi da ce se
pretresom stana Hi drugih prostorija uhvatiti okrivljeni. Od ovog pravila predvi
den je i jedan izuzetak koji predvida da nije dopusteno pretresanje lica, pros tori
ja i stvari koje pripadaju licima koja uzivaju imunitet po medunarodnom pravu.
Naredba se predaje pre pocetka pretresanja lieu kod koga ce se iii na kome
ce se vrsiti pretresanje. Istovremeno se ovo lice poziva da preda stvari iIi lica koji
se naredbom traze. Pretresanju obavezno prisustvuju dva punoletna gradanina
kao svedoci. DrZalac stana iii prostorija se poziva da prisustvuje pretresanju, ali
ako je on odsutan pretresanju moze da prisustvuje i neko od odraslih tlanova
domaCinstva iIi sused. Ako se vrsi pretresanje prostorija pravnog lica toj radnji
mora prisustvovati predstavnik pravnog lica.
Pretresanje lica zenskog pola moze vrsiti sarno sluzbeno lice istog pola iii
drugo zensko lice kome je povereno vrsenje pretresanja. Zakljucane prostorije,
namestaj iii druge stvari otvaraju se sHorn ako njihov drialac iii njegov puno
mocnik nije prisutan pretresanju iii nece dobrovoljno da ih otvori.
o svakom pretresanju se obavezno sastavlja zapisnik. U zapisniku se na
vodi naredba na osnovu koje se vrsi pretresanje, opis prostorije, odnosno lica
koje se pretresa i lica odnosno predmeta Hi tragova koji su pronadeni tom pri
likom.
Zapisnik potpisuje lice kod koga iIi nad kim se vrsi pretresanje, kao i lica
Cije je prisustvo ovoj radnji obavezno. Jedan primerak zapisnika se predaje lieu
kod koga iii nad kim je vrseno pretresanje. Zakonom je predvideno i privreme
no oduzimanje relevantnih predmeta koji su pretresanjem nadeni. To su pred
meti koji su upotrebljeni za izvrsenje prekrsaja iii su pribavljeni prekrsajem iii
su nastali izvrsenjem prekrsaja, kao i predmeti koji mogu posluziti kao dokaz u
prekrSajnom postupku. Ovo oduzimanje moze da odredi sarno sud pismenom
naredbom.
117

"

Privremenose mogu oduzeti i pre doriosenja presude predmeti koji po

Zakonu mogu biti predmet izricanja zastitne men~! oduzimanja predmeta u ko
nacnoj odluci/Zakonom se mogu ovlastiti i sluzbena liea inspekcijskih organa,
sluzbenici earinske sluzbe i ovlasceni policijski sluzbenici da ove predmete pri
vremeno oduzmu kad u vrsenju sluzbene duznosti saznaju za prekrsaj. Uz to,
ovi organi treba da 0 oduzimanju obaveste sud i da preduzmu mere cuvanja
predmeta.
Lieu od kojeg je privremeno oduzet predrriet izdaje se potvrda sa tacnim
opisom oduzetih stvari. Ako su oduzeti predmeti podlozni kvarenju iii ako nji
hovo cuvanje zahteva vece troskove, sud ce odrediti da se ovako oduzeti pred
meti prodaju, a dobijeni novae preda na cuvanje band ili drugoj finansijskoj
organizaeiji. Privremeno oduzeti predmeti, odnosno novae dobijen njihovom
prodajom vracaju se vlasniku ako je prekrSajni postupak obustavljen, osim kad
to zahtevaju interesi opste bezbednosti iii razlozi morala.U slucaju da se ne zna
pravi vlasnik ovih stvari i niko se u roku od jedne godine dana od objavljiva
nja oglasa ne javi, predmet ili novae dobijen njegovom prodajom postaje ddav
na svojina, odnosno unosi se u budzet Republike Srbije. Ovim postupanjem ne
dira se u pravo vlasnika da u parnici trazi predaju predmeta, odnosno novea.

43. PRETRES
Pretres je deo postupka u kome se na usmen, neposredan, kontradikto
ran i javan nacin razresavaju pitanja prekrsajne stvari. Da bi se svi ovi principi
dosledno realizovali na pretres se pozivaju okrivljeni i njegov branilae, ostece
ni. podnosilae zahteva za pokretanje postupka, drugi ucesnici postupka. kao
i predstavnik pravnog liea ako je okrivljeni pravno lice. U pravilu, prisustvo
okrivljenog je obavezno. Zbog toga se u ,pozivu okrivljeni upozorava da ce u
slucaju neodazivanja biti prinudno doveden. To je uslov da bi se pretres odlozio
i okrivljeni bio prinudno doveden ako se ne odazove urednom pozivu i svoj
izostanak ne opravda.
Ipak, izuzetno pretres moze da se oddi i u odsustvu okrivljenog ako je
uredno pozvan, saslusan, a sudija smatra da njegovo prisustvo nije neophodno
za utvrdivanje Cinjenicnog stanja. Pod istim uslovima pretres se moze oddati i
u odsustvu uredno pozvanog predstavnika. odnosno branioea okrivljenog prav
nog lica. Mimo ovih uslova pretres se moze oddati i bez prisustva podnosioea
zahteva i uredno pozvanog branioea okrivljenog.
Pretres je po pravilu javan, ali sudija koji vodi prekrSajni postupak nekad
moze, a nekad mora da iskljuCi javnost. Javnost se moze iskljuciti za ceo pretres
118

iii za jedan njegov deo ako to zahtevaju opsti interesi iIi razlozi morala. Za is
kljucenje javnosti potrebno je doneti posebno i obrazlozeno resenje koje se mora
javno objaviti radi uvida u postojanje zakonskih razloga. Obavezno iskljucenje
javnosti je predvideno za slucajeve ako se postupak vodi protiv maloletnika.
Ako je javnost pretresa iskljucena sudija je duzan da upozori liea koja pri
sustvuju pretresu da kao tajnu cuvaju sve ono sto su na pretresu saznala i uka
zace im da odavanje tajne predstavlja krivicno delo.
Da bi pretres punovazno poceo potrebno je izvrsiti proveru prisutnosti
pozvanih liea. Sam usmeni pretres poCinje iznosenjem glavne saddine zahte
va za pokretanje postupka. Potom se pristupa ispitivanju okrivljenog, odnosno
predstavnika okrivljenog pravnog liea, pa odgovornog liea u okrivljenom prav
nom licu. Dokazni postupak se nastavlja saslusanjem svedoka, vestaka i izvo
denjem drugih zakonom predvidenih dokaza. U toku pretresa vodi se zapisnik
u koji se unosi eeIi tok pretresa koji se odvija po redosledu koji utvrduje sudija.
Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisniear.
Podnosilae zahteva, okrivljeni, njegov branilae, predstavnik i branilae
okrivljenog pravnog liea i osteceni imaju pravo da u toku usmenog pretresa
predlazu dokaze i stavljaju razne predloge. Po odobrenju sudije ova liea mogu
i da postavljaju pitanja Hcima koja se neposredno saslusavaju. U toku pretresa
ovlasceni predstaVnik podnosioea zahteva moze da izmeni sadriinu zahteva, u
kom slucaju sudija resenjem odlaze pretres da bi se okrivljeni upoznao sa izme
nom i pripremio odbranu.
Nakon odrZanog dokaznog postupka stranke i branilae mogu dati za
vrsnu ree i oeenu izvedenih dokaza. U slueaju koriscenja ovog prava poslednja
rec pripada okrivljenom, odnosno predstavniku okrivljenog pravnog liea. Ako
sudija smatra da pretres ne treba odlagati zakIjucuje pretres, donosi presudu i
javno objavljuje izreku presude i ukratko iznosi njene razloge. Ukoliko stranke
izjave da ne traze da 1m se dostavi pismeno izradena presuda i da se nece zaliti,
okrivljenom ce se uruciti, a podnosioeu zahteva dostaviti sarno prepis izreke
presude.
Sudija koji vodi prvostepeni prekrsajni postupak duzan je da se u toku
eelog pretresa stara 0 odrZavanju reda. Ako okrivljeni, njegov branilae, puno
mocnik, osteceni, zakonski zastupnik, svedok, vestak, tumac iii drugo lice koje
prisustvuje usmenom pretresu, ometa rad organa iii se ne pokorava naredenji
rna za odrZavanje reda, sudija ce ga opomenuti. U slucaju kad je opomena bezu
spesna, sudija moze narediti okrivljenom da se udalji. Ostala liea se mogu uda
ljiti i kazniti novcanom kaznom. Odluka sudije, odn~sno sluzbenog liea, a koja
se tice oddavanja reda, unosi se u zapisnik. Ako posle izrecene novcane kazne
119

punomocnik Hi branilac i dalje remete red moze se uskratiti dalje zastupanje,

odnosno odbrana. Neplacena novcana kazna prinudno se izvrsava.
Sudija ili sluzbeno lice koje u organu uprave vodi prekrsajni postupak ce
resenjem prekinuti postupak ako se ispune sledeCi uslovi: ako se ne zna boravi
ste okrivljenog Hi je on u bekstvu Hi inace nijedostupan ddavnim organima iii
se nalazi u inostranstvu na neodredeno vreme; ako je kod okrivljenog nastupilo
privremeno dusevno oboljenje iii privremena dusevna poremeeenost; ako je za
isto de10 protiv okrivljenog pokrenut krivicni postupak, kad prekid traje do do
nosenja pravosnazne sudske odluke u Krivicnom postupku.
Postupak koji je zbog nekog od ovih razloga prekinut nastavlja se kad
prestane taj razlog. Sudija iIi sluzbeno lice su duzni da 0 prekidu i nastavljanju
pretresa obaveste podnosioca zahteva, a ako se radi 0 prekrsajnom postupku
ii; oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja i osteceno lice.
Obaveza je sudije i sluzbenog lica da pre prekida pretresa pribave sve dokaze 0
prekrsaju i odgovornosti okrivljenog do kojih mogu doei.

44. PREKRSAJNE ODLUKE

U prekrsajnom postupku se donose razlicite vrste odluka kao sto su: na
redba, zakljucak i zabe1eska, ali su svakako najznatajnije one odluke kojima se
okoneava prekrsajni postupak (presude i resenje). Prekrsajni postupak se zavr
sava donosenjem osudujuce, odnosno oslobadajuee presude ili resenja kojim se
postupak obustavlja. Ove odluke se moraju izraditi u roku od osam dana od
dana okontanja svih radnja sprovedenih u prekrsajnom postupku, a mogu biti
7fasnovane sarno na izvedenim dokazima i tinjenicama koje su utvrdene u po
stupku.
Svab. odluka, donesena u prekrsajnom postupku, se mora odnositi na
lice koje se zahtevom za pokretanje postupka tereti i na prekrsaj koji je predmet
podnetog zahteva. Na taj natin se ostvaruje objektivni i subjektivni identitet, s
tim da kod objektivnog identiteta sud, odnosno organ uprave, je vezan za Cinje
nitno stanje, ali ne i za pravnu kvaHfikaciju prekrsaja iz zahteva.

44.1. Resenje 0 obustavljanju postupka

Resenje je odluka kojom se obustavlja postupak. Zakonom je predvideno
viSe razloga na osnovu kojih se ovo resenje moze doneti. Ti razlozi su:

120

'.'

qa je prekrsajni postupak voden bez zahteva, odnosno da podnosilac

zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka nije bio ovlascen za njego
vo podnosenje,
da sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadlezan za vodenje prekr
bjnog postupka,
da je okrivljeni za istu radnju vee pravosnazno kaznjen u prekrsajnom
postupku iIi je prekrsajni postupak pravosnazno obustavljen, ali ne
zbog nenadleznosti,
da je okrivljeni u krivitnom postupku, odnosno u postupku po privred
nom prestupu pravosnazno oglasen krivim za isto delo koje obuhvata i
obeleZje prekrsaja,
da okrivljeni ima diplomatski
ida je nastupila zastarelost za vodenje prekrSajnog postupka,
da je okrivljeni u toku prekrsajnog postupka umro, odnosno da je
okrivljeno pravno lice prestalo da postoji i
da je ovlasceni podnosilac odustao od zahteva za pokretanje prekrsaj
nog postupka pre pravosnaznosti odluke.
Zakon, navodenjem ovih razloga, nije iscrpeo sve mogucnosti u kojima se
postupak moze resenjem obustaviti, jer je generalnom odredbom predvideo da
se to moze uraditi i u drugim zakonomodredenim slutajevima. Obrazlozenje
resenja 0 obustavljanju postupka mora da saddi razloge obustavljanja i navode
nje propisa na osnovu koga je to uCinjeno.

44.2. Vrste presuda

Oslobadajuca presuda je ona kojom se okrivljeni oslobada krivice. Tu pre
sudu sud izrice:
ako delo za koje se okrivljeni tereti po propisu nije prekrsaj,
ako ima okolnosti koje iskljutuju prekrsajnu odgovornost okrivljenog,
ako nije dokazano da je okrivljeni"uCinio prekrsaj za koji je protiv njega
podnet zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka.
Osudujuca presuda je ona kojom se okrivljeni oglasava krivim, a to je si
tuacija kad je utvrdena osnovanost zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka.
Osnovanost zahteva se ogleda u tome da je utvrdeno da je izvrsen prekrsaj i da
je okrivljeni odgovoran za taj prekrsaj.
Svaka pismeno izradena presuda mora da saddi: uvod, izreku, obrazloze
nje i uputstvo 0 pravu na zalbu, kao i broj, datum, potpis sudije i sluzbeni petat.
U uvodu treba da se navede naziv suda kOji je doneo odluku, lieno ime sudije,
Heno ime okrivljenog, mesto prebivaliSta okrivljenog, odnosno naziv i sediSte
121

okrivljenog pravnog lie a, prekrsaj koji je predmet prekrsajnog postupka, dan

donosenja presude i osnov po kome je presuda doneta.
Izreka, kao najvazniji deo presude sadrii: Hene podatke okrivljenog, od
nosno naziy i sediSte okrivljenog pravnog liea, Cinjenieni opis i pravnu kvalifi
kaciju prekrsaja i odluku kojom se okrivljeni oglasava krivim, oslobada krivice
iIi se postupak obustavlja.
U obrazlozenju presude se ukratko izlaze sadriina zahteva za pokretanje
prekrsajnog postupka, utvrdeno einjenieno stanje uz navodenje dokaza na osno
vu kojih su pojedine Cinjenice dokazane, propisi na kojima se zasniva presuda
i razlozi za svaku taeku presude. Uputstvom 0 pravu na zalbu daje se pouka 0
tome kome se organu zalba izjavljuje, kome predaje i u kom roku i da se moze
podneti pismeno, a predati neposredno iii uputiti postom preporuceno.
Ove delove i sadriaje mora da poseduje svaka presuda, medutim presuda
kojom se okrivljeni oglasava krivim ima izreku koja je drugaCija u pogledu sa
driaja. Zakonom je predvideno da ta presuda sat;irii:
prekrsaj za koji se okrivljeni oglasava krivim uz naznacenje einjenica i
okolnosti koje cine obelezja prekrSaja i od kojih zavisi primena odrede
nog propisa 0 prekrsaju,
propise koji su primenjeni,

odluku 0 izrecenim sankcijama,

odluku 0 oduzimanju imovinske koristi, .

odluku 0 uracunavanju zaddavanja i pritvont u izreeenu kaznu,

odluku 0 troskovima prekrsajnog postupka i

odluku 0 imovinsko-pravnom zahtevu.

S obzirom na specificnosti noveane kazne predvideno je da se u presudi,

kojom je izrecena, naznaCi rok placanja i naein zamene u slucaju da okrivljeni

ne plati kaznu, odnosno naznacuje se da ee se novcana kazna naplatiti prinud
nim putem. Ako je izreceno oduzimanje predmeta, kao zastitna mera, u izreci
presude se odreduje kako ee se postupiti sa oduzetim predmetima.
Ako se postupak vodi zbog viSe prekrsaja, kao jedinstvena doneee se pre
suda u kojoj se navodi za koje prekrsaje se okrivljeni oglasava krivim, za koje se
oslobada, kao i za koje se postupak obustavlja.

44.3. Objavljivanje, ispravljanje i dostavljanje presuda

Izreeena presuda se objavljuje usmeno ako je okrivljeni prisutan.U tom
slucaju ako okrivljeni izjavi da ne trati da mu se dostavi pismeno izradena pre
suda ida se nece faliti, njemu ce se uruCiti, a podnosioeu zahteva dostaviti sarno
122

prepis izreke presude. Pismeno izradena presuda se dostavlja okrivljenom samo

ako to trazL
Ako se presuda objavljuje, u zapisnik ee se uneti sarno izreka presude i
konstatacija da je presuda usmeno saopstena, dati kratko obrazlozenje presu
de i uputstvo 0 pravnom leku. Ako okrivljeni trazi da mu se dostavi pismeno
izradena presuda, sud ima obavezu da to uradi u roku od osam dana od dana
objavljivanja.
Kod pisanja presude mogu da se dese odredene lakse greske. Ako se one
tieu imena i brojeva i ako se radi 0 oCiglednim pogreskama u pisanju, racunanju
i prepisivanju u presudi, ispravke se po sluzbenoj duznosti iii na predlog okriv
ljenog, podnosioea zahteva iii ostecenog vrse posebnim reserijem koje postaje
sastavni deo presude. Ako sudska odluka saddi pogreSke iz izreke ispravljeni
prepis presude se dostavlja licima koja imaju pravo na zalbu, a rok za zalbu teee
od dana dostavljanja ispravljene presude.
Pismeno izradena presuda se dostavlja strankama prema zakonskim
odredbama 0 dostavljanju. Presuda se dostavlja i drugim licima, kao sto su oste
ceni koji nije podnosilae zahteva ako je odlueeno 0 imovinsko-pravnom zahte
vu, lieu eiji je predmet oduzet tom presudom, kao i lieu protiv koga je izreeena
mera oduzimanja imovinske koristi.
Zakonske odredbe koje se odnose na presudu, shodno se primenjuju i na
resenje koje u prekrsajnom postupku donose organi uprave. U slueaju da Zakon
o prekrsajima ne sadrii neko resenje za situaciju u postupku pred sudovima,
primenjivace se odgovarajuee odredbe Zakonika 0 krivienom postupku, ako
Zakonom 0 prekrsajima iii drugim zakonom nije drugaeije odredeno.

45. REDOVNI PRAVNI LEKOVI

45.1. ZaIba
Zalba je jedini redovni pravni lek koji se ulaze protiv odluke donesene
u prvom stepenu (Clan 228-248. ZOP). Zalba se izjavljuje ViSem prekrsajnom
sudu, kao jedinom drugostepenom organu, a predaje se sudu, odnosno organu
uprave koji je donee prvostepenu odluku. Prvostepeni organ evident ira zalbu
i sa svim spisima predmeta dostavlja je Visem prekrsajnom sudu. Na taj naCin
obezbedena je dvostepenost donosenja odluka u prekrsajnom postupku. To je u
skladu sa principom devolutivnosti koji znaci da 0 dozvoljenom i blagovreme
nom pravnom leku ne odlueuje organ koji je donee prvostepenu odluku, vee
123

drugi, po pravilu viSi organ. Na taj naCin se obezbeduje kontrola zakonitosti

odluke pre nego sto ona stupi na pravnu snagu i proizvede dejstvo.
Zaiba se podnosi u roku od osam dana od dana usmeno saopstene odlu
ke, odnosno od dana dostavljanja presude iii resenja. Ako zalilac pogresno uputi
zalbu direktno ViSem prekrsajnom sudu, a ne prvostepenom organu, smatraee
se da je zalba blagovremena ako je Visem prekrsajnom sudu upueene u roku od
osam dana od dana usmeno saopstene odluke, odnosno od dana dostavljanja
presude ili resenja.
Nacelo dvostepenosti se ne sprovodi u zivot po sluzbenoj duzqQsti, vee po
volji okrivljenog i drugih ueesnika u postupku koji mogu, u slucaju da su neza
dovoljni sa odlukom, uloziti zalbu i inicirati drugostepeni postupak. Zalba se
moze izjaviti uvek na presudu i resenje organa uprave, ana druga resenja done
ta u prekrSajnom postupku sarno ako pravo na zalbu nije zakollom iskljueeno.

45.2. Subjekti i sadriaj ialbe

Pravo na Zalbu imaju okrivljeni i podnosilac zahteva (stranke). Okrivljeni
moze izjaviti z.albu sarno u svoju korist tj. u granicama svog pravnog intere
sa, a podnosilac zahteva i u korist i na 'stetu okrivljenog. U korist okrivljenog
zalbu moze da izjavi i njegov branilac, braeni '-drug, srodnik po krvi u pravoj
liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojUelj, hranitelj i lice sa kojim zivi u
vanbracnoj zajednici. Ako je okrivljeni pravno lice u njegovu korist zalbu moze
izjaviti predstavnik pravnog lica, kao i fizicko lice ovlaseeno da ga predstavlja iii
zastupa. Konacno, pravo na zalbu ima i vlasnik predmeta koji nije okrivljeni, a
bude izrecena zastitna mera oduzimanja tog predmeta. On moze izjaviti zalbu
sarno u pogledu odluke 0 toj meri.
Blagovremeno izjavljena Zalba odlaze stupanje na pravnu snagu i izvr
senje odluke, osim ako to nije Zakonom 0 prekrSajima drugacije odredeno. U
tome se sastoji suspenzivno dejstvo zalbe. Suspenzija traje dok teee rok za izjavu
zalbe i za vreme dok se ne donese odluka 0 zalbi. Postupak po zalbi sprecava
nastupanje pravosnaznosti i izvrsnosti odluke ne sarno u onim delovima koji se
pobijaju zalbom, vee u celini i ne sarno u pogledu okrivljenog kOji se zalio, vee
i u pogledu ostalih saokrivljenih koji se nisu zalili, jer zalba ima ekstenzivno
dejstvo. Tako je moguee da odluka bude izmenjena i u korist onih koji se nisu
zalili.
Okrivljeni i podnosilac zahteva raspolazu pravom na zalbu, pa tako imaju
pravo i da se odreknu prava na zalbu, posto je odluka saopstena. Od veeizjav
ljene Zalbe oni mogu i odustati do donosenja drugostepene presude. Takvo
odricanje i odustajanje se unosi u zapisnik 0 usmenom pretresu, a okrivljeni
124

i podnosilac zahteva se potpisuju da bi to bilo valjano. U slucaju odricanja i

odustajanja od zalbe od strane okrivljenog, i ostali subjekti koji imaju pravo na
zalbu u korist okrivljenog gube pravo na ulaganje zalbe u svoje ime, jer je svoju
volju kao prioritetnu okrivljeni vee izjavio. Odricanje i odustajanje je neopozivo.
Medutim, s obzirom na nedovrsen psihofizieki razvoj maloletnika u Zakonu je
propisano da njegova izjava, kojom se odriee od prava na zalbu, nema pravnog
dejstva.
Zalba treba da bude u pismenoj formi, ali ona mora da ima i odredene
elemente koji Cine njenu sadriinu. Zalba treba da sadrii oznaeenje odluke pro
tiv koje se izjavljuje, navode u cemu je podnosilac zalbe nezadovoljan odlukom
i potpis podnosioca zalbe. Podnosilac zalbe u zalbi moze iZnositi nove Cinje
nice uz obavezu da navede dokaze kojima se te Cinjenice dokazuju, a moze u
zalbi iznositi i nove dokaze uz obavezu da navede Cinjenice koje tim dokazima
zeli dokazati. Uz to, podnosilac je duzan da objasni zasto te dokaze nije ranije
izneo.

45.3. Osnovi ialbe

Osnovi zalbe su grupe nedostataka iii nedostaci iste vrste usled kojih se
moze pobijati odluka. U okviru osnova zalbe Zakonom su predvideni razlozi
zalbe koji predstavljaju pojedinacne nedostatke zbog kojih se zalba moze uloziti.
Zalba se moze uloziti zbog pravnih (povreda procesnih i materijalnih prekr
sajnih propisa) i cinjenicnih nedostataka, te zbog pogresnog primenjivanja iii
neprimenjivanja propisa.
Osnovi za ulaganje zalbe su svrstani u nekoliko grupa. Tako se odluka
moze pobijati:
zbog bUne povrede odredaba prekrsajnog postupka,
zbog povrede odredaba materijalnog prava iz Zakona 0 prekrsajima i
drugih propisa,
zbog pogresno iii nepotpuno utvrdenog Cinjenicnog stanja,
zbog odluke 0 prekrsajnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi,
troskovima prekrsajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu.

45.4. Bitne povrede odredaba prekrsajnog postupka

Zakonom je predvideno viSe bitnih povreda prekrSajnog postupka, kOji su
osnov za ulaganje zalbe ito:
125

 ako je prekrsajni postupak vodio i odluku doneo sudija, odnosno sluz

beno lice u organu uprave, koji je pravosnaznom odlukom izuzet od
vodenja postupka i odlucivanja,
ako je prekrsajni postupak vodio i odluku doneo sudija, odnosno sluz
beno lice u organu uprave, koji se morao izuzeti,
ako okrivljeni u prekrsajnom postupku nije saslusan pre donosenja od
luke, osim u slucajevima kad se presuda moze doneti i bez ispitivanja
okrivljenog ( clan 85. st. 3 i clan 162. st 8. Zap),
ako okrivljeni nije poucen 0 pravu na upotrebu jezika iii je njemu iii
njegovom braniocu protivno njegovom zahtevu uskraeeno pravo da na
usmenom pretresu Hi u toku ostalih radnja u prekrSajnom postupku
upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku praU tok usmeriog pretresa,
odnosno postupka,
ako je protivno zakonu bila iskljuG:ena javnost na usmenom pretresu,
ako je sudija, odnosno sluzbeno lice u organu uprave odbacio zahtev
za pokretanje prekrsajnog postupka protivno odredbama kojima je to
regulisano (clan 159. Zap),
ako je sudija obustavio prekrsajni postupak protivno odredbama koje
reguliSu kad se moze resenjem obustaviti postupak (Clan 216. Zap) ili
je doneo presudu kojom se okrivljeni oslobada krivice, protivno odred
bama koje to reguliSu (clan 218. Zap),
ako je presudu doneo sud koji zbog stvarne nenadldnosti nije mogao
suditi u toj stvari na osnovu odredbe koja reguliSe postupanje u slucaju
nenadleznosti (clan 100. Zap),
ako usmeno saopstena odhika nije uneta u zapisnik,
ako odlukom sud, odnosno organ uprave, nije u celosti odluCio 0 zah
tevu za pokretanje prekrsajnog postupka"
ako je sud, odnosno organ uprave, odluCio mimo zahteva za pokretanje
prekrsajnog postupka,
ako se odluka zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakona 0
prekrsajima ne moze zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge doka
ze, oCigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista odluka,
ako se odluka zasniva na iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren na
pravo da uzme branioca po svom izboru iii da bude ispit-an u prisustvu
branioca,
ako je povredena odredba 0 zabrani preinacenja na gore (Clan 88. Zap)
126

 ako je izreka odluke nerazumljiva, protivrecna sarna sebi iii razlozi

rna odluke iii ako odluka uopste nema razloga iIi u njoj nisu navedeni
razlozi 0 odlucnim Cinjenicama iIi su ti razlozi potpuno nejasni iii u
znatnoj meri protivrecni iIi ako 0 odlucnim Cinjenicama postoji znatna
protivrecnost izmedu onog sto se u razlozima odluke navodi, 0 sadrii
ni isprava iIi zapisnika 0 iskazima datim u postupku i samih tih isprava
iii zapisnika, osim u slucaju odredbe 0 objavljivanju presude (clan 220.
Zap).
asim ovih taksativno navedenih razloga za ulaganje zalbe, Zakonom su
generalnom odredbom predvidene i neke druge bitne povrede prekrsajnog po
stupka koje imaju isto dejstvo. Kao bitne povrede prekrsajnog postupka smatra
ju se i situacije ako sudija, odnosno sluzbeno lice u toku prekrsajnog postupka iii
priIikom donosenja odluke nije primenio iii je pogresno primenio koju odredbu
Zakona 0 prekrsajima iIi je u toku tog postupka povredio pravo odbrane, a to je
uticalo ili je moglo uticati na zakonito i pravilno donosenje odluke.

45.5. Povrede materijalnog prava

adluka se moze pobijati zalbom zbog bitnih povreda materijalnog prava
koje se nalaze u Zakonu 0 prekrsajima, kao i u drugim propisima koji reguliSu
pitanja prekrsajnog materijalnog prava. ave povrede postoje ako je prekrsajni
materijalni propis povreden kad je u pitanju:
da Ii je radnja za koju se okrivljeni goni prekrsaj,
da Ii ima okolnosti koje iskljucuju prekrsajnu odgovornost,
da li ima okolnosti koje iskljucuju prekrsajno gonjenje, a narocito da li
je nastupila zastarelost prekrsajnog gonjenja iii je stvar vee pravosnaz
no presudena,
da Ii je u pogledu prekrsaja, koji je predmet zahteva za pokretanje pre
krsajnog postupka primenjen zakon iIi drugi propis koji se ne moze
primeniti,
da Ii je odlukom 0 kazni, zastitnoj meri iIi oduzimanju imovinske kori
sti prekoraceno ovlaseenje koje sudija, odnosno sluzbeno lice u organu
uprave ima po zakonu i
da Ii su povredene odredbe 0 uracunavanju zadriavanja, pritvora i iz
driane kazne.

127

45.6. Pogresno iii nepotpuno utvrdeno cinjenicno stanje

Cinjenicno stanje se moze pobijati i kad je pogresno i kad je nepotpu
no utvrdeno. Pogresno utvrdeno cinjenicno stanje postoji kad nadlezni organ
u dokaznom postupku uzme u razmatranje sve odlucne Cinjenice i izvede sve
raspolozive dokaze, ali pogresno oceni znacenje izvedenih dokaza i dode do po
greSnog zakljucka 0 postojanju cinjenica. Nepotpuno utvrdeno Cinjenicno sta
nje postoji kad nadlezni organ propusti da utvrdi neke relevantne cinjenice Hi
ne izvede sve vazne dokaze 0 odlucnim cinjenicama. Cinjenicno stanje se pobija
kao nepotpuno utvrdeno podnosenjem zalbe u kojoj su navedene nove cinjenice
i podneseni novi dokazi pod uslovima koji vaze za iznosenje novih dokaza i ci
njenica u dokaznom postupku.
45.7. Greske u odluci 0 prekrsajnim sankcijama,
oduzimanju imovinske koristi, troskovima prekdajnog
postupka i imovinsko-pravnom zahtevu
Odluka se moze pobijati zbog odluke 0 kazni ako tom odlukom nije pre
koraceno zakonsko ovlascenje koje je razlog za pobijanje odluke zbog povrede
materijalnog prava (clan 235. st. 1. t. 5. ZOP), iIi kad sud, odnosno organ uprave,
nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje uticu da kazna bude
veca iIi manja (otezavajuce i olaksavajuce). Odluka 0 kazni moze se, takode, po
bijati i zbog toga sto je sud, odnosno organ uprave, primenio iIi nije primenio
odredbe 0 ublazavanju kazne, 0 oslobodenju od kazne iIi sto nije izrekao opo
menu, iako su za to postojali zakonski uslovi.
Odluka 0 zastitnoj meri iii 0 oduzimanju imovinske koristi se moze po
bijati ako ne postoji povreda materijalnog prava zbog prekoracenja ovlascenja
iIi je sud nepravilno doneo ovu odluku iIi nije izrekao zastitnu meru, odnosno
oduzimanje imovinske koristi iako su za to postojaIi zakonski uslovi.
45.8. Postupak po zalbi
Neblagovremenu, nedozvoljenu i od neovlascenog lica izjavljenu zalbu re
senjem ce odbaciti sud, odnosno organ uprave kome se zalba dostavlja, a ako to
oni propuste, odbacivanje zalbe iz tih razloga ce uciniti ViSi prekrsajni sud. Ako
je zalba blagovremena i dozvoljena sud, odnosno organ uprave je zajedno sa spi
sima dostavlja Visem prekrsajnom sudu u roku od tri dana.
Pobijanu odluku ViSi prekrsajni sud ispituje u pravilu u granicama osno
va i predloga zalbe, tj. u onom delu kOji se pobija zalb<!m, a izuzetno u odrede
128

nim Zakonom tacno propisanim slucajevima i po sluzbenoj duznosti. Povodom

svake zalbe Visi prekrsajni sud je obavezan da po sluzbenoj duznosti ispita:
da Ii postoji neka od bitnih povreda. odredaba prekrsajnog postupka
(clan 234. st. 1. t. 1, 3 i 7-15 ZOP),
da Ii je na stetu okrivljenog povredeno prekrsajno materijalno pravo i
da Ii su razlozi zbog kojih je doneo presudu u korist okrivljenog korisni
i za nekog od saokrivljenih.
Ako zalba, koja je iZjavljena u korist okrivljenog, ne sadrii osnov za po
bijanje odluke predviden Zakonom, ViSi prekrsajni sud ce se ograniciti na is
pitivanje povreda koje su navedene u prethodne dye tacke, kao i na ispitivanje
odluke 0 kazni, zastitnim merama i oduzimanju imovinske koristi.
Pored situacija predvidene u prve dye tacke, a koje se odnose na objek
tivno ispitivanje zalbe po sluzbenoj duznosti, postoji i slucaj subjektivnog is
pitivanja zalbe po sluzbenoj duznosti, predviden u trecoj tacki. Ovo ispitivanje
postojl kad ViSi prekrsajni sud, povodom rna Cije zalbe izjavljene protiv odluke,
utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo presudu u korist okrivljenog korisni i za
nekog od saokrivljenih koji nije izjavio ialbu Hi je nije izjavio u tom praveu. U
tom slucaju drugostepeni organ ce postupiti po sluzbenoj duznosti kao da takva
zalba postoji.
45.9. Odbijanje i usvajanje zalbe
Kad resava po zalbi ViSi prekrsajni sud moze da donese i druge odluke.
Tako moze zalbu odbiti kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku iIi zal
bu usvojiti, a prvostepenu odluku preinaciti iIi ukinuti. Visi prekrsajni sud pre
sudom odbija ialbu kao neosnovanu i potvrduje prvostepenu odluku kad utvrdi
da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, niti povrede zakona na koje
ViSi sud mora da pazi po sluzbenoj duznosti.
Ako ViSi prekdajni sud usvoji zalbu moze presudom pobijanu odluku da
preinaCi iIi ukine. Sud ce preinaciti prvostepenu odluku kad nade da su odlucne
Cinjenice u prvostepenom postupku pravilno utvrdene i da s obzirom na utvr
dena cinjenicno stanje, treba doneti drugaCiju presudu iIi ako smatra da postoje
takve povrede zakona koje se mogu otkloniti bez ukidanja prvostepene odluke
iIi kad nade da prilikom odmeravanja kazne, odnosno izricanja zastitne mere
nisu uzete u obzir sve okolnosti koje uticu na pravilno odmeravanje kazne, od
nosno na zakonito izricanje zastitne mere iii kad okolnosti koje su uzete u obzir
nisu pravilno ocenjene.
129

Sud ee, takode, preinaciti prvostepenu odluku kad utvrdi da je sud iIi or
gan uprave koji je vodio prekrsajni postupak, pogresno ocenio isprave i dokaze
,
koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana upravo na tim dokazima.
Kad usvoji falbu i. presudom ukine prvostepemi odlliku Visi prekrsajni
sud vraea predmet sudu ili organu uprave na ponovni postlipak ako utvrdi da
postoji bitna povreda odredabaprekrsajnog postupka, koja je uticala iIi je mogla
uticati na zakonito resavanje prekrsajne stvari iii ako smatra da zbog pogrdno
iIi nepotpuno utvrdenog Cinjenicnog stanja treba dopuniti iIi provesti novi po
stupak iIi ako je prekrsajni postupak obustavljen zbog pogresne ocene dokaza
iIi pogresne primene materijalnog prava. Postoji moguenost da se prvostepena
odluka i delimicno ukine iz istih razloga ako se pojedini delovi odluke mogu
izdvojiti bez stete za pravilno odluCivanje.
Ako je odluka prvostepenog organa ukinuta i predinet vraeen na ponov
no sudenje, ViSi prekrsajni sud moze u presudi da nalozi da se sprovedu odre
dene radnje i da se rasprave odredena sporna pitanja. Sud i organ uprave, koji
ponovo sude na osnovu te presude, duzni su da sprovedu sve radnje i rasprave
sva sporna pitanja na koje im je ukazano, a pri donosenju nove odluke vezani su
zabranom preinacenja na gore.
,
U obrazloze!1ju presude Visi prekrsajni sud navodi sve ono sto je po Za
konu potrebno da sadrii svako obrazlozenje bilo koje odluke, ali posebno ocenu
zalbenih navoda i ukazivanje na povrede zakona koje je uzeo u obzir po Sluzbe
noj duznosti.
Prvostepena odluka se moze ukinuti zbog raznih razloga, pa u zavisnosti
od toga i obrazlozenje treba da sadrfi odredene odredbe. Kad je prvostepena
odluka }Jkinuta zbog P9vrede odredaba prekrsajnog postupka, u obrazlozenju
se navodi koje su odredbe povredene i u cemu sa ogleda povreda. Kad je pr
vostepena odluka ukinuta zbog pogresno i nepotpuno utvrdenog Cinjenicnog
stanja u obrazlozenju se navode nedostaci, odnosno zasto su novi dokazi i nove
cinjenice vazne za donosenje pravilne odluke.
Po okoncanju postupka ViSi prekrsajni sud ce dostaviti sve spise. sudu,
odnosno organu up rave, sa dovoljnim brojem overenih prepisa svoje presude u
cilju dostavljanja okrivljenom, podnosiocu zahteva i drugim zainteresovanim
licima.
46. VANREDNIPRAVNILEKOVI
Vanredni pravni lekovi su pravna sredstva kojima se u Zakonom odrede
nim slucajevima i pod zakonskim uslovima mogu pobijati pravosnazne odluke
130

donete u prekrSajnom postupku. Ova sredstva opravdava cinjenica da se i medu

pravosnaznim odlukama mogu naCi odluke koje su nepravilne i nezakonite i
Cije bi postojanje nanosilo stetu opstim i pojedinacnim interesima. Zakonom
o prekrsajima su predvidena tri vanredna pravna sredstva, ito: zahtev za po
navljanje prekrSajnog postupka, zahtev za vanredno preispitivanje pravosnazne
presude i zahtev za zastitu zakonitosti.
46.1. Zahtev za ponavljanje prekdajnog postupka
Ovaj vanredni pravni lek je nedevolutivnog karaktera, jer 0 zahtevu ne
odlucuje visi organ, nego sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu
odluku. Ovaj pravni lek je i vremenski ogranicen, jer se moze podneti u roku
od godinu dana od dana pravosnaznosti odluke. Zahtev za ponavljanje prekr
Sajnog postupka je nesuspenzivnog karaktera, tj. u pravilu ne odlaze izvrsenje
odluke. Medutim, ako sud, odnosno organ uprave oceni da zahtev moze biti
uvazen, moze odluCiti da se odlozi izvrsenje dok se ne odluCi 0 zahtevu. Resenje
kojim se dozvoljava ponavljanje postupka ima suspenzivno dejstvo, jer odlaze
izvrsenje odluke protiv koje je ponavljanje dozvoljeno.
46.1.1. Razlozi za ponavljanje postupka i subjekti zahteva
Prekrsajni postupak zavrsen pravosnaznom odlukom moze se ponoviti:
ako se dokaie da je odluka zasnovana na laznoj ispravi iIi na laznoj
.
izjavi svedoka iii ve~taka,
ako se dokaze da je odluka doneta usled krivicnog dela sudije iii dru
gog sluzbenog lica koje je ucestvovalo u postupku,
ako se utvrdi da je lice koje je kaznjeno za prekrsaj za istu radnju vee
jednom kainjeno u prekrsajnom postupku,
ako se iznesu nove Cinjenice iii podnesu novi dokazi koji bi sami za
sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do drugaCije odluke da su bili
poznati u ranijem postupku.
Cinjenice iz prve tri tacke se dokazuju pravosnaznom odlukom Hi presu
dom u prekrsajnom postupku. Ukoliko se postupak protiv svedoka, vestaka, su
dije iii drugog sluzbenog lica ne moze sprovesti zato sto su umrli iIi sto postoje
okolnosti koje iskljucuju krivicno gonjenje, cinjenice iz prve dye tacke mogu se
utvrditi i drugim dokazima.
Pravo na podnosenje zahteva imaju kafnjeni, njegov branilac, podnosilac
zahteva, a posle smrti kaznjenog u njegovu korist zahtev mogu podneti i sva
lica koja u njegovu korist mogu podneti zalbu.,
131

46.1.2. Postupanje po zahtevu

Ovaj vanredni pravni lek ima tri faze: podnosenje zahteva, odobravanje
zahteva i ponavljanje postupka. U zahtevu treba navesti zakonski osnov za tra
zenje ponavljanja postupka i dokaze kojim se potkrepljuju Cinjenice iz zahteva.
Ako prvostepeni organ ne utvrdi postojanje tih podataka odbacice zahtev pre
sudom, odnosno resenjem. Zahtev ce se, takode, odbaciti i kad sud, odnosno
organ uprave, na osnovu svih relevantnih podataka utvrdi da je zahtev podnelo
neovlasceno lice, iIi da je zahtev neblagovremeno dostavljen iIi da nema zakon
skih uslova za ponavljanje postupka iIi da cinjenice i dokazi na kojima se zahtev
zasniva, oCigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje.
Vanredni pravni lekovi u kaznenom pravu se fllogu ulagati sve do mo
menta dok odluka nije izvrsena. Kod ovog pravnog leka se radi 0 izuzetku, tj. 0
davanju mogucnosti da se u korist kaznJenog zahtev za ponavljanje prekrsajnog
postupka podnosi i nakon sto je odluka izvrsena.
Ako prvostepeni organ ne odbaci zahtev, odlucuje da se obavi ponavljanje
u obimu koji je neophodan da se utvrde cinjenice zbog kojih je zahtev podnet.
Rezultati ponovljenog postupka uticu i na krajnju odluku 0 zahtevu. U skladu
s tim prvostepeni organ, najpre moze resenjem da odbije zahtev i da potvrdi
prvostepenu odluku. Prvostepeni organ se, u skladu sa situacijom, moze opre
deliti da svojom novom odlukom ukine svoju prethodnu odluku u eelosti iii de
limicno. Prvostepeni organ je u novom postupku vezan zabranom preinacenja
nagore.
46.2. Zahtev za vanrednopreispitivanje pravosnazne presude
Ovaj pravni lek je drugo vanredno pravno sredstvo koje stoji na raspo
laganju kaznjenom, njegovom branioeu i zakonskom zastupniku. On se moze
podneti protiv drugostepene presude zbog povrede zakona, a u slucaju i pod
uslovima odredenim Zakonom 0 prekrsajima. Okrivljeni koji nije koristio re
dovni pravni lek protiv prvostepene odluke ne moze podneti zahtev za vanred
no preispitivanje pravosnazne presude, osim ako je po zalbi podnosioea zahteva
izrecena stroh prekdajna sankcija predvidena u slucajevima u kojima je dopu
sten ovaj pravni lek (clan 255. ZOP),
U Zakonu 0 prekrsajima su odredeni slucajevi u kojima je dopusten zah
tev, kao i razlozi zbog kojih se moze podneti. Kao slucajevi kad je zahtev dopu
sten predvidene su situaeije kad je izrecena:
kazna zatvora,
zastitna mera zabrane vrsenja odredenih delatnosti,
132

I
11

I'

zastitna mera zabrane pravnom lieu da vrsi odredene delatnosti,

zaStitna mera odgovornom lieu da vrsi odredene poslove,
zastitna mera zabrane upravljanja voziIom na motorni pogon lieu koje
je po zanimanju vozac,
novcana kazna preko sto hiljada dinara fizickom lieu iii odgovornom
lieu u pravnom lieu i preduzetniku, odnosno tri stotine hiljada dinara
pravnom lieu za earinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekr
saje,
zastitna mera oduzimanja predmeta za earinske, spoljnotrgovinske i
devizne prekrsaje i
odluka 0 poniStenju vozacke dozvole.
Postoji i vise razloga zbog kojih se moze podneti zahtev za vanredno pre
ispitivanje pravosnazne presude. Zahtev se moze podneti:
1. zbog vecine bitnih povreda prekrsajnog postupka (clan 234. st.1. t. 1-4
it. 7-15 ZOP),
2. zbog povrede materijalnog prava na stetu kaznjenog (clan 235. ZOP),
3. zbog pogresno iii nepotpuno utvrdenog Cinjenicnog stanja (clan 236.
ZOP) i
4. zbog odluke 0 kazni (clan 237. st. 1. ZOP).
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnazne presude se u pismenoj
formi podnosi Vrhovnom sudu Srbije u roku od petnaest dana od dana prijema
presude donete u drugom stepenu. Kad Vrhovni sud odlucuje 0 zahtevu moze
da postupi na viSe nacina:
resenjem ce odbaciti neblagovremeni, nedozvoljeni iIi od neovlascenog
liea podneti zahtev,
presudom, odnosno resenjem ce odbiti zahtev kao neosnovan ako utvr
di da ne postoji povreda propisa na koju se poziva podnosilae zahteva,
presudom, odnosno resenjem ce iIi preinaCiti pravosnaznu presudu iIi
je ukinuti u eelini iIi delimicno i predmet vratiti sudu, odnosno organu
uprave na ponovno odluCivanje.
Ako Vrhovni sud nade da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist ka
znjenog postoje i kod nekog od kaznjenih saokrivljenih, koji nisu podneli zah
tev, po sluzbenoj duznosti ce postupiti kao da je takav zahtev podnet.
Ako Vrhovni sud svojom odlukom ukine pravosnaznu presudu i vra
ti predmet na-ponovno sudenje moze sudu, odnosno.organu uprave, da nalozi
izvodenje odredenih proeesnih radnja koje su ti organi duzni da sprovedu. U
slucaju ponovnog sudenja okrivljeni moze pred tim organima isticati nove Ci

133

njenice i nove dokaze. Ti organi su kod odluCivanja vezani zabranom preinace

nja na gore.
Zahtev u pravilu ne odlaze izvrsenje presude. Izuzetno, ako ima osnova iz
kojih se moze zakljuCiti da ee se udovoljiti zahtevu, na predlog kaznjenog, Vr
hovni sud Srbije moze naloziti sudu, odnosno organu uprave da odlozi, odnosno
prekine izvrsenje presude dok se odluci 0 zahtevu. U Zakonu 0 prekrsajima po
stoji opsta odredba da Vrhovni sud, postupajuCi po ovom zahtevu, moze shod
no primeniti odredbe 0 zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravosnazne presude
iz Zakonika 0 krivicnom postupku, ako Zakonom nije drugaCije predvideno.

46.3. Zahtev za zastitu zakonitosti '

Ovo je treei vanredni pravni lek na koji pravo ima sarno republicki javni
tuzilac, i to ne kao stranka vee kao drZavni organ koji stiti zakonitost. Ujedno,
zahtev se moze podneti ako je povreden iakon iii drugi propis 0 prekrSaju, na
koji naCin ovde princip zakonitosti ima sire znacenje, jer se odnosi i na druge
propise. Podnosenje zahteva je vremenski ograniceno na tri meseca od dana
dostavljanja presude. Moguenost podnosenja ovog zahteva je iskljucena ako je
Vrhovni sud Srbije u istoj stvari resavao po zahtevu za vanredno preispitivanje
pravosnazne presude (clan 264-269. ZOP).
Zahtev za zastitu zakonitosti je devolutivni pravni lek, jer 0 njemu od
lucuje Vrhovni sud Srbije u nejavnoj sednici veca uz prethodno obavestavanje
republickog javnog tuzioca, koji nije duzan da joj prisustvuje. Ostala lica se ne
obavestavaju, pa ni podnosilac zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka.
Sud ce se kod resavanja 0 zahtevu ograniciti sarno na ispitivanje povrede
propisa na koju je javni tuzilac ukazao u svom zahtevu. Sud ce doneti presu
du kojom odbija zahtev kao neosnovan i potvrditi raniju odluku ako utvrdi da
ne postoji povreda propisa n.a koju se u zahtevu ukazuje. Ako sud utvrdi da
je zahtev osnovan doneee presudu kojom ce, prema prirodi povrede, preinaCiti
pravosnaznu odluku iIi ukinuti u celosti iIi delimicno odluke prekrsajnog suda
i Viseg prekrsajnog suda i predmet vratiti na ponovno odluCivanje prekrSajnom
sudu iIi ce se ograniCiti sarno na to da utvrdi povredu propisa.
Zahtev za zastitu zakonitosti se moze podneti kako u korist, tako i na
stetu kaznjenog. Ako je podignut na stetu kaznjenog, a sud nade da je osnovan,
utvrdiee sarno da postoji povreda zakona, nedirajuCi u pravosnaznu odluku. Ta
deklaratorna odluka nema nikakvo prakticno dejstvo na konkretan slucaj, vee
predstavlja sredstvo za sprecavanja nezakonitosti u budueim slucajevima.
Ako je zahtev podignut u korist katnjenog, sud je vezan zabranom pre
inacenja na gore. Odluka donesena u korist kaznjenog, pod uslovima koji su
134

istaknuti i kod prethodnih vanrednih leKriva, moze se primeniti i na druge sa

okrivljene.
U slucaju da je pravosnazna presuda ukinuta i predmet vraeen na ponov
no odlucivanje, za osnovu ee se uzeti raniji zahtev za pokretanje prekrsajnog
postupka. Prvostepeni prekrsajni sud je duzan da
sve procesne radnje
i raspravi sva pitanja na koje mu ukaze Vrhovni sud i vezan je zabranom prei
nacen.ja na gore. Zahtev za zastitu zakonitosti nema suspenzivno dejstvo, jer ne
odlaze
presude, ali Vrhovni sud pri reilavanju 0 zahtevu moze naloziti
nadleznom sudu da odlozi, odnosno prekine njeno izvrsenje, dok ne odluCi 0
podignutom zahtevu.

47. POSEBNI PREKRSAJNI POSTUPCI

Osim opsteg prekrsajnog postupka postoje i posebni prekrSajni postupci,

ustanovljeni da se u njima resavaju prekrsajne stvari za koje je Opsta forma po
stupka neodgovarajuea iIi nepotrebna. Posebni prekrsajni postupd su: postupak
prema maloletnicima, postupak za naknadu stete zbog neopravdanog kaznjava
nja i prekrsajni postupak koji vode organi uprave.
Posebni postupci su odstupanje od redovne prekrsajne procedure za poje
dine prekrsaje iIi pojedine kategorije uCinilaca prekrsaja. Oni ~u rezultat potre
be da se neki prekrsaji resavaju u drugaCijem postupku prilagodenom specific
nostima prekrsaja iIi njegovog ucinioca.

47.1. Postupak prema maloletnicima

Prekrsajni postupak prema maloletnicima se vodi prema uciniocu koji je
u vreme izvrSenja prekrsaja bio maloletan (mladi iIi stariji maloletnik). Godine
ucinioca (14-18), odnosno njegova nedovoljna psihofizicka razvijenost, je speci
ficnost koja opravdava vodenje posebnog postupka razliCitog, u znacajnom delu,
u odnosu na opsti postupak.
U prekrsajnom postupku prema maloletniku se primenjuju prvenstve
no odredbe koje su predvidene u posebnom postupku (Clan 270-278 ZOP), ali i
ostale odredbe opsteg prekrsajnog postupka ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim
odredbama. S obzirom da je materija vezana za maloletnike u najvecem delu iz
dvojena iz Zakonika 0 krivicnom postupku, Krivicnog zakonika i Zakona 0 iz
vrsenju sankcija i predvidena u Zakonu 0 maloletnim uCiniocima krivicnih dela
i Krivicnopravnoj zastiti maloletnika, a posebni prekrsajni postupak za malo
135

letnike ostavljen u Zakonu 0 prekrsajima, to se na maloletnog uCiriioca shodno

mogu primeniti i odredbe tog zakona.
Prekrsajni postupak prema maloletnicima ima niz specifienosti u odnosu
. na opsti prekrsajni postupak. Za njega vazi princip hitnosti odriavanja, ka:ko
preterano odugovlaeenje ne bi negativno uticalo na dalji razvoj i ponasanje ma
loletnika. Za prekrsajni postupak protiv maloletnika vazi princip iskljucenja
javnosti radi zastite integriteta njegove lienosti. Sva lica koja ueestvuju u ovom
postupku duzna su da postupaju obazrivo, posebno vodeCi raeuna 0 dusevnoj
razvijenosti, osetljivosti i licnim svojstvima maloletnika, kad se preduzimaju
radnje prema maloletniku u njegovom prisustvu, a naroeito kad se vrSi njegovo
ispitivanje. Konacno, niko ne moze biti osloboden duznosti da svedoCi 0 okol
nostima potrebnim za ocenjivanje dusevne razvijenosti maloletnika, za upozna
vanje njegove lienosti i prilika u kojima zivi.
47.1.1. Posebna uloga organa starateljstva
Za prekrsajni postupak prema maloletnicima od posebnog je znaeaja ulo
ga organa starateljstva, koji u njemu imaju odredene obaveze i odredena prava.
Pre izricanja vaspitne mere iIi kazne maloletniku obavezno se pribavlja miSljenje
nadleznog organa starateljstva, osim ako je u meduvremenu maloletnik postao
punoletan. Organ starateljstva je duzan da dostavi trazeno miSljenje najkasnije
u roku od sezdeset dana. Ako se taj rok ne ispostuje, sud moze maloletniku
izreCi ukor iii novcanu kaznu i bez miSljenja organa starateljstva, vodeCi raeuna
o dusevnoj razvijenosti, osetljivosti i lienim svojstvima maloletnika.
U postupku prema maloletnicima, organ starateljstva, a uz njega i rodi
telji, odnosno zakonski zastupnik maloletnika, imaju pravo da se upozn;;tju sa
tokom postupka, da u toku postupka stavljaju predloge i da ukazuju na einje
nice i dokaze koji su vazni za donosenje pravilne odluke. Organ starateljstva se
obavestava 0 odbacivanju zahteva za pokretanje prekrsajnog postupka i 0 obu
stavljanju prekrsajnog postupka.
47.1.2. Pokretanje postupka
Pozivanje maloletnika za ucesce u postupku se vrSi preko roditelja, odno
sno zakonskog zastupnika, osim ako to nije moguce zbog potrebe da se hitno
postupa ili iz drugih opravdanih razloga. Sud koji vodi prekrsajni postupak ce
obavestiti roditelje, odnosno zakonskog zastupnika, 0 pokretanju postupka ako
se maloletnik ne poziva preko njih.
Postupajuci sudija moze da odluci 0 spajanju i razdvajanju postupka. Kad
je maloletnik ueestvovao u izvrSenju prekrsaja zajedno sa punoletnim licima,
136

postupak prema njemu ce se razdvojiti i sprovesti po odredbama Zakona 0

prekrsajima. Izuzetno, postupak prema maloletniku se moze voditi zajedno sa
postupkom protiv punoletnih lica, i to po opstim odredbama Zakona 0 prekr
sajima,samo ako je spajanje postupka neophodno za svestrano razresenje pre
krsajne stvari.
Sud moze odluciti da se prekrsajni postupak ne pokrene protiv malolet
nika ako smatra da ne bi bilo celishodno da se postupak vodi s obzirom na pri
rodu prekrsaja i okolnosti pod kojim je prekrsaj uCinjen (objektivne okolnosti),
raniji zivot maloletnika i njegova liena svojstva (subjektivne okolnosti). U tom
slucaju resenjem ce se odbaciti zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka.
Zalbu protiv presude kojom je maloletnik oglasen krivim za prekrsaj
mogo. izjaviti okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje postupka, kao i sva
druga lica koja imaju pravo na podnosenje zalbe u korist okrivljenog.
Posebnim odredbama je predviden i slucaj obustavljanja prekrsajnog po
stupka kad sudija utvrdi da maloletnik u vreme izvrsenja prekrsaja nije imao
navrsenih eetrnaest godina zivota, sto znaCi da se ni prekrsajni postupak, kao
ni ost~li kazneni postupci, ne mogu voditi protiv deteta. Pored organa staratelj
stva, 0 prekrsaju ce se obavestiti roditelji, usvojitelj i staratelj maloletnika, a po
potrebi i skola, odnosno organizacija u kojoj je maloletnik smesten.
48. POSTUPAK ZA NAKNADU STETE ZBOG

NEOPRAVDANOG KAZNJAVANJA

Posle zavrsenog prekrSajnog postupka, pa cak i upotrebe redovnih i van

rednih pravnih lekova, mogu da se pojave odredene situacije koje zahtevaju dci
se u odredenom posebnom postupku rese neka pitanja koja su u vezi sa resa
vanjem prekrsajne stvari. Jedna od tih situacija je i potreba da se naknadi steta
neopravdano kaznjenom, za koju je predviden poseban postupak (clan 280-284
ZOP).
48.1. Naknada stele
Ova naknada se odnosi na svaku stetu, materijalnu i nematerijalnu, stvar
nu i izmaklu dobit. Zakonom je odreden osnovni kao i ostali slucajevi naknade
.stete. U osnovnom slucaju, pravo na naknadu stete zbog neopravdanog kaznja
vanja ima lice kome je pravosnaznom presudom bila izrecena prekrsajna kazna
iii zastitna mera, a kasnije je povodom vanrednog pravnog leka prekrSajni po
137

stupak obustavljen. OVflj osnovni slucaj imi:cPizuzetke u kojima se naknada ne

moze dodeliti u sledeCim situacijama:
ako je prekrsajni postupak obustavljen zbog toga sto je u novom po
stupku povodom vanrednog pravnog Jeka osteceni kao podnosilac
zahteva odustao od zaht~va za pokretanje prekrsajnog postupka, a na
osnovu spora-z,uma sa okrivljenim,
ako je povodom zahteva za ponavljanje prekrSajnog posfupka na stetu
okrivljenog novi postupak obustavljen usled smrti iIi kakvog trajnog
dusevnog oboljenja okrivljenog posle ucinjenog prekrsaja,
ako je novi prekrsajni postupak obustavljen zbog zastarelosti gonjenja
do koga je doslo zbog nedostiznosti okrivljenog i
ako je okrivljeni svojim htznim priznanjem iii na drugi naCin prouzro
kovao svoje kaznjavanje, osim ako je na to bio prinuden.

U drugim slucajevima pravo na naknadu stete ima lice:

prema kome je odredeno izvrSenje prekrsajne sankcije pre pravosnaz

nosH presude ako u zalbenom postupku dode do obustave prekrsajnog
postupka,
koje je bilo zaddano u prekrsajnom postupku, pa Je postupak obustav
ljen,
koje je izdrzalo kaznu zatvora, pa mu je povodom vanrednog pravnog
leka iIi povodom zalbe izjavljene protiv presude kojom je 'odredeno iz
vrsenje presude pre pravosnaznosti, izrecena kazna zatvora kraca od
kazne koju je izdrzao iIi je izrecena prekrsajna sankcija koja se ne sasto
ji u liSenju slobode i
koje je usled greske iIi nezakonitog rada sudije neosnovano zadrzano
duze nego sto zakon dozvoljava.
48.2. Vracanje imovinskih vrednosti
Osim naknade stete, osudeno lice u prekrsajnom postupku u odredenim
situacijama ima i pravo na vraeanje imovinskih vrednosti. Ako je nekom u
prekrSajnom pO$tupku neopravdano izrecena l'l:eka od imovinskih prekrsajnih
sankcija kao sto su: novcana kazna, zastitna mera oduzimanja imovinske koristi
iIi zastitna mera oduzimanja predmeta, osudeni ima pravo na vraeanje placene
novcane kazne, vracanje oduzete imovinske koristi, vraeanje predmeta iii nov
cane vrednosti oduzetog predmeta.
U ovim slucajevima neopravdano kaznjenim se smatra lice ako je u slu
caju preinacenja iIi ukidanja pravosnazne osudujuce presude, odnosno reSenja
o kaznjavanju po stupak protiv njega obustavljen ili je doneta oslobadajuca pre
138

. suda usled toga sto je utvrdeno da dele nije prekrsaj iIi sto postoje osnovi koji
iskljucuju odgovornost uCinioca prekrsaja iIi sto nije dokazano da je one ucinilo
prekrsaj.
Lice koje je svojim laznim priznanjem prouzrokovalo kaznjavanje ne
moze traziti vracanje novcanog iznosa. Pravo na naknadu stete, odnosno vra
canje novcanog iznosa prelazi posle smrti neopravdano kaznjenog licana nje
govog bracnog druga i njegove srodnike, koje je on po zakonu bio duzan da
izddava.
48.3. Postupak ostvarivanja prava i zastarevanje prava
Radi sporazuma Q postojanju stete i visine naknade, ovlaseeno lice je duz
no da se sa zahtevom obrati ministarstvu nadleznom za poslove prekrsaja, odno
sno organu uprave koji je vodio prekrsajni postupak. Rok za sporazumevanje je
dva meseca od dana prijema zahteva. Posle neuspeha u sporazumevanju ovlasce
no lice moze podneti tuzbu nadleznom sudu protiv Republike Srbije za naknadu
stete u roku od trideset dana od dana isteka roka za postizavanje sporazuma.
Zahtev za vraeanje novcanog iznosa se podnosi republickom organu nad
leznom za finansije. Ako taj organ odbije zahtev iIi ne donese resenje 0 zahte
vu u roku od dva meseca, ovlaseeno lice moze svoj zahtev ostvariti tuzbom za
naknadu stete u prethodno navedenom redovnom roku. Za vreme trajanja tog.
postupka obustavlja se vreme zastarelosti.
Inace, pravo ovlascenih lica na naknadu i vracanje zastareva u roku od
jedne godine od dana pravosnaznosti presude, odnosno resenja kojim je pre
krsajni postupak obustavljen. Vreme trajanja zastarelosti se prekida sa podno
senjem zahteva ministarstvu nadleznom za poslove prekrsaja, odnosno organu
uprave koji je vodio prekrsajni postupak. Posle smrti neopravdano kaznjenog
lica njegov bracni drug, odnosno srodnid, mogu u roku od tri meseca produziti
postupakza ostvarivanje zahteva u granicama vee podnetog zahteva, ako je ne
opravdano kaznjeno lice pokrenulo postupak za zivota.

49. PREKRSAJNI POSTUPAK KOJI

VODEORGANIUPRAVE

Za pojedine prekdaje prekrbjni postupak vode u prvom stepenu organi

uprave po odredbama Zakona 0 prekrsajima. Za moguenost vodenja takvog po
stupka, koji ima karakteristike skracenog postupka, traze se i odredeni uslovi.
Za prekrsaj treba biti propisana samo nove ana kazna u skladu sa odredbama 0
139

. novcanoj kazni iz opsteg postupka, i to zakonom, uredbom ili odlukom nadlez

ne skupstine (Clan 285-292 ZOP).
U odredenim situacijama organ uprave ustupa celi predmet nadleznom
prekrsajnom sudu iii ustupa nadleznom prekrsajnom sudu samo odluCivanje 0
pojedinim pitanjima. Ustupanje celog predmeta se vdi za prekrsaje za koje je
propisana kazna zatvora iIi za koje se mogu izreci zastitne mere iIi koje uCine
maloletnici iii llca.sa diplomatskim imunitetorh, kod odluCivanja 0 imovinsko
pravnom zahtevu, kao i kod drugih za koje je iskljuCivo nadlezan sud.
Odlucivanje 0 pojedinim pitanjima se ustupa sudu ako se radi 0 prekr.saj
nom postupku koji se, ina~e, vodi pred organom uprave (propisana samo nov
cana kazna), a treba obaviti radnje dovodenja, zadrzavanja, jemstva, zaddava- '
nja putne isprave, pretresanja kao i druge radnje iz iskljucive nadleznosti suda.
U slucaju da je isto lice okrivljeno za viSe prekrsaja, ad kojih je za neke
nadlezan sud, a za neke organ uprave, stvarna nadleznost se kumulira kod suda
koji ce voditi postupak po principu opste
, mesne nadleznosti.

49.1. Pokretanje i voden;e prekdajnog

postupka pred organom uprave

Prekrsajni~postupak pred organom uprave se pokrece na zahtev ovlasce

nog lica iIi po sluzbenoj duznosti, odmah po saznanju za prekrsaj. Koja su lica
ovlascena i koliko moze trajati vreme od saznanja za prekrsaj, odreduje se odgo
varajuCim propisom kojim je predviden prekrSaj. Ako se postupak pokrece po
sluzbenoj duznosti, organ nadlezan za vodenje prekrsajnog postupka nije vezan
zahtevom za pokretanje postupka u delu koji se odnosi na subjekta prekdaja i
samog prekrsaja koji je predmet zahteva.
PrekrSajni postupak u organu uprave vodi Komisija za prekrsaje iIi odgo
varajuce sluzbeno lice. Komisija ima tri clana, od kojih je jedan predsednik, a
jedan mora biti diplomirani pravnik sa polozenim strucnim ispitom i najmanje
tri godine radnog iskustva na odgovarajuCim pravnim poslovima. Iste uslove
mora ispunjavati i sluzbeno lice koje u organu uprave samostalno vodi prekr
sajni postupak. Clanovi Komisije za prekrsaje i sluzbeno lice moraju biti iz reda
zaposlenih u organu drZavne uprave, a njihovo odredivanje vrsi funkcioner koji
rukovodi organom.
Organ uprave u prvostepenom prekrsajnom postupku donosi resenje na
koje se moze izjaviti zalba Visem prekrsajnom sudu. Ukoliko niko ne izjavi ial
bu, resenje se dostavlja na izvrsenje sudu nadle1nom za kainjenog po mestu
pre1!ivaliSta, sa zabeleskom da izrecena novcana kazna nije placena. Na izvr

140

_/

senje novcane kazne primenjuju se opste odredbe

znom zatvora iIi radom u javnom interesu.

zameni novcane kazne ka

50. POSTUPAK ZA NAPLATU NOVCANE

KAZNE NA MESTU IZVRSEN]A

PREKRSA]A (MANDATNA KAZNA)

Ovlasceno lice u organu uprave naplatice novcanu kaznu na mestu izvr

senja prekrsaja uCiniocu koga zatekne u vrsenju prekrsaja. To treba biti predvi
dena propisom 0 prekrsaju, a ovlaSceno lice treba da bude iz organa uprave koji
je nadleian za izvrsenje tog propisa koji je prekrsajem povreden. Ovlasceno lice
izdaje potvrdu u kojoj se oznacava koji prekrsaj je povreden i kolika je kazna
izrecena i naplacena.
Za slucaj neplacanja ove novcane kazne na lieu mesta, predvideno je po
sebno postupanje. Ovlasceno lice odmah uCiniocu prekrsaja urucuje poziv da
kaznu plati u roku od osam dana iii da odredenog dana i casa pristupi organu
up rave radi vodenja prekrsajnog postupka, s tim da taj rok ne moze biti kraci
od osam dana. U pozivu za vodenje prekrsajnog postupka ucinilac se poucava 0
pravu na odbranu po opstim odredbama.
.
I na resenje 0 prekrsaju koje je doneo organ uprave kod mandatne ka
zne moze se izjaviti ialba ViSem prekrsajnom sudu, preko organa up rave koji je
doneo resenje, i to u roku od osam dana od dana dostavljanja resenja. Ako uCi
nilac prekrsaja u roku za ialbu ne plati novcanu kaznu, niU izjavi zalbu (osam
dana), resenje 0 prekrsaju se dostavlja na izvrsenje prekrsajnom sudu nadlez
nom po mestu prebivalista kainjenog, sa zabeleSkom da izrecena novcana ka
zna nije placena. Na izvrSenje ove novcane kazne primenice se opste odredbe 0
zameni novcane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. Resenje 0
prekrsaju koje donese organ uprave ne moze biti prinudno izvrSeno pre pravo
snainosti.

141

Izvrsenje prekrsajnih sankcija

51. IZVRSENJE ODLUKA

Prekrsajni postupak se 'okoncava donosenjem o dluke , koja moze biti u
formi resenja iIi presude. Odluke sticu svojstvo pravosnaznosti kad se vise ne
mogu pobijati falbom iii kad zalba nije dozvoljena. Da bi odluka mogla biti iz
vrsena treba da je postal a pravosnazna i da za izvrsenje nema zakonskih smet
nja, ukoliko Zakonom 0 prekrsajima nije drugacije odredeno. Odluka, inace,
stice svojstvo izvrsnosti danom dostavljanja kaznjenom.
Odluka kojom je pravosnazno izrecena novcana kazna iii je odluceno
o naknadi troskova postupka iii 0 imovinsko-pravnom zahtevu iii je izrecena
mera oduzimanja imovinske koristi, izvrsava se kad istekne u odluci. odreden
,rok za placanje kazne, troskova postupka, imovinske koristi, naknade stete Hi za
povracaj stvari. Naredba se izvrsava odmah ako sud koji je izdao naredbu nije
odredio drugaCije.
Specificnost je prekrSajnog postupka da se sarno osudujuca presuda moze
izvrsiti i pre njene pravosnaznosti, i to u sledeCim slucajevima:
ako okrivljeni ne moze da dokaze svoj identitet Hi nema prebivaliste, iIi
ako odlazi u inostranstvo radi boravka, a sud nade da postoji osnovana
sumnjada ce okrivljeni osujetiti izvrsenje izrecene kazne i
ako je okrivljeni kaznjen za tezi prekrsaj iz oblasti javnog reda i mira, a
postoji osnovana sumnja da ce ponoviti iIi nastaviti sa vrsenjem prekr
saja iIi da ce izbeti izvrsenje kazne zatvora.
U ovim slucajevima sud ce u presudi odrediti da okrivljeni i pre pravo
snaznosti presude pristupi izvrsenju izrecene kazne, ali okrivljeni protiv takve
presude moze izjaviti zalbu. Tako izjavljenu zalbu sud je duzanda sa spisom
predmeta dostavi ViSem prekrsajnom sudu u roku od 24 casa racunajuci od
145

momenta prijema zalbe, a ViSi prekrsajni sud je duzan da 0 zalbi odluci i svoju
presudu dostavi sudu u roku od 48 casova od dana prijema spisa predmeta.
Kazna zatvora, novcana.kazna zamenjena kaznom zatvora, rad u javnom
interesu, zastitne mere i vaspitne mere izvrSavaju se po zakonu kojim se ureduje
izvrsenje krivicnih sankcija. ako Zakonom 0 prekrsajima nije drugacije odrede
no. Na ovaj naCin vrsi se ujednacavanje izvrsenja ovih prekrsajnih i odgovara
jucih krivicnih sankcija. Ujedno, organi nadlezni da po Zakonu 0 prekrsajima
izvrsavaju zastitne mere duzni su da 0 tom izyrsenju obaveste sud koji je meru
izrekao.

51.1. Izvrsenje zastitne mere oduzimanja predmeta

Ako odgovarajuCim zakonom nije drugacije reseno, ovu zastitnu meru iz
vrsava organ u Ciju nadleznost spada izvrsenje, odnosno nadzor nad izvrsenjem
propisa po kojiina je mera izrecena. Predmeti koji su merom oduzeti prodaju se
po propisima koji vaze za poresko izvrsenje.
Presudom moze biti odredeno da se oduzeti predmeti predaju odrede
nom organu iIi organizaciji koji se pozivaju da predmet preuzmu. Ucinilac koji
svojevoljno otudi iIi uniSti predmet prekrsaja iIi na drugi naCin onemoguCi iz
vrsenje, obavezace se posebnim reSenjerri suda da plati novcani iznos koji odgo
vara vrednosti tog predmeta.
Ako je oduzeti predmet prodat, a bio je svojina ucinioca, novcani iznos
dobijen prodajom postaje prihod budzeta Republike Srbije. Ako su proda
ti predmeti koji nisu svojina ucinioca prekrsaja iii njima nesrraspolaze pravno
lice ucinilac prekrsaja, iznos se predaje licu cija su svojina ti predmeti, odnosno
pravnom licu koje ra~olaze tim predmetima. Ukoliko je to lice nepoznato iIi
se ne javi ni za godinu dana od dana prodaje, iznos od prodaje pripada budzetu
Republike Srbije.

51.2. Izvrsenje mere oduzimanja imovinske koristi

Ovu meru izvrsava sud koji je donee presudu. Ako se ona ne moze iz-'
vrsiti redovnim putem preduzima se prinudna naplata koju vrsi organ uprave
nadlezan za poslove javnih prihoda po propisima koji vaze za prinudnu naplatu
poreza, najpre iz pokretne, a potom i iz nepokretne imovine ako se naplata nije
mogla izvrsiti iz pokretne imovine. Prinudnu naplatu iz nepokretnosti vrsi op
stinski sud po propisima izvrsnog postupka. Ukupna imovinska korist oduzeta
pre:;udom postaje prihod budzeta Republike Srbije.
146

Ako je posle pravosnaznosti presude prestalo da postoji pravno lice, izvr

senje mere ce se sprovesti protiv pravnog lica koje je preuzelo njegovu imovinu
do visine preuzete imovine. Organi koji vrse prinudnu naplatu duzni su da 0
oduzimanju imovinske koristi obaveste sud koji je meru izrekao, a troskove iz
vrsenja snosi kaznjeno lice.

51.3. Izvdenje novcane kazne i drugih novcanih iznosa

Redovna naplata noveane kazne, troskova prekrsajnog postupka i drugih
novcanih iznosa se vrsi putem suda iIi organa uprave koji popunjavaju uplatni
cu odredenim iznosom koji kaznjeni upIacuje preko poste, banke ili Uprave za
javna placanja.
Naplata novcanih iznosa se vrsi i prinudnim putem onda kad kaznjeno
fizicko lice u odred~nom roku ne plati troskove prekrsajnog postupka i novca
nu kaznu koja prelazi petnaest hiljada dlnara i ako kaznjeno pravno lice, odgo
vorno lice i profesionalni vojnik ne plati novcanu kaznu i troskove prekrsajnog
postupka.
Na osnovu izvrsnog naslova prinudnu naplatu novcane kazne fizickom
licu, pravnom licu, odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku i prinudnu
naplatu troskova prekrsajnog postupka vrsi nadlezni organ po propisima 0 pri
nudnoj naplati. Organ za prinudnu naplatu je obavezan da u roku od petnaest
dana od dana pokusane iii izvrsene naplate izvesti nadlezni sud. Sve troskove
snosi kaznjeni. Prinudna naplata novcane kazne i troskova se gasi smrcu ka
znjenog.
Ako je kaznjenom dozvoljeno da novcanu kaznu plata u ratama, a on to
ne vrsi uredno. sud moze doneti zakljucak kojim opoziva svoju odluku 0 pla
canju u ratama. 0 izvrsenoj uplati novcane kazne, troskova postupka i drugih
novcanih iznosa, Uprava za javna placanja obavestava bez odlaganja sud, odno
sno organ uprave, ito dostavljanjem izvestaja 0 placanju sa izvodom 0 dnevnim
promenama na odgovarajuCim racunima.
Izvrsenje presude u pogledu naknade stete i povracaja stvari vrsi se po
zahtevu ostecenog, odnosno sopstvenika stvari, a po propisima koji vaze za iz
vrSni postupak. Pravosnazna presuda je izvrSni naslov.

147

52. KOLIZIONE NORME I USTUPANJE PREDMETA

NA IZVRSENJE U ODNOSIMA IZMEDU

PREKRSAJNIH SUDOVA U REPUBLICI

Sud koji je izrekao neku od prekrsajnih sankcija nekada smatra da ce neki

drugi sud bolje izvrsiti izrecenu sankciju. U takvim slucajevima njemu stoji na
raspolaganju mogucnost da od drugog suda trazi izvrsenje sankcije rukovoden
racionalnoscu izvrSenja. Tu se pravi razHka izmedu izvrsenja neimovinskih i
imovinskih sankcija, odnosno naplate.
'
~
Sud koji je izrekao kaznu zatvora, vaspitnu meru iii zastitnu meru moze
zahtevati da se kazna iIi mera izvrse na podruclu drugog suda u Republici Srbi
ji, na kome se nalazi prebivaliSte, odnosno boraviste lica prema kome se izvrse
nje treba sprovesti.
Takode, sud koji je donee presudu moze zahtevati da se radi prinudne
naplate novcane kazne iIi drugih iznosa i radi oduzimanja predmeta na osnovu
izvrsne presude, izvrsenje na imovini izvrsioca sprovede na podrucju drugog
suda u Republici Srbiji na kome se nalazi imovina iii predmet na kome treba
sprovesti izvrsenje. Sud kojije sproveo izvrsenje na imoVini izvrsioca prekrsaja
duzan je da sa naplacenim iznosima iIi oduzetim predmetom postupi po nalo
gu suda koji je donee presudu, s tim da od tog iznosa moze zaddati potrebnu
sumu radi namirenja svojih troskova.

!
!

I
t

148