FAKULTET ZA PRAVO BEZBEDNOST I

MENADMENT KONSTANTIN VELIKI

SEMINARSKI RAD
TEMA: OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA

Student:

Profesor:

Ni
Decembar 2015. god.

SADRAJ:

UVOD................................................................................................................. - 2 POJAM AKCIONARSKOG DRUTVA.......................................................................- 3 OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA................................................................- 4 ZATVORENO I OTVORENO AKCIONARSKO DRUTVO..........................................- 6 AKCIJE I DRUGE HARTIJE OD VREDNOSTI............................................................- 7 DIVIDENDE I DRUGE ISPLATE AKCIONARIMA......................................................- 8 OSNIVAKA SKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTVA............................................- 9 NADLENOSTI OSNIVAKE SKUPTINE.............................................................- 10 ORGANI AKCIONARSKOG DRUTVA..................................................................- 11 SKUPTINA....................................................................................................... - 11 UPRAVNI ODBOR.............................................................................................. - 12 IZVRNI ODBOR............................................................................................... - 13 ZAKLJUAK....................................................................................................... - 14 LITERATURA:..................................................................................................... - 15 -

UVOD

Akcionarsko drutvo ili deoniarsko drutvo je trgovako drutvo sa osnovnim

kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko drutvo je
pravno lice koje odgovara za svoje obaveze iskljuivo svojom imovinom.
Preteom savremenih akcionarskih drutava smatra se Banka svetog ora (it.Banco
di San Giorgio), osnovana 1407. godine u enovi.
Akcionarsko drutvo moe biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je
preduzee otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzee ima obavezu da
javno prikazuje finansijske izvetaje. Vlasnici preduzea su akcionari.
Organizacija akcionarskog drutva je u velikoj meri propisana zakonima, a u
pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vri na tritu kapitala:
1) na primarnom tritu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; uesnicina
ovom tritu su akcionarska drutva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski
posrednici (najee su to banke - investicione i poslovne);
2) na sekundarnom tritu (berza akcija; eng. stock exchange, it. bursa) se kupuju i
prodaju ve izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;
3) na treim tritima posluju brokerske firme koje ne ele da plaaju proviziju
regularnim berzama; ova trita nisu javna i ine ih grupe preduzea koja su manje
vie meusobno nezavisna.
Akcionarska drutva u nazivu preduzea imaju sufiks "a.d.

POJAM AKCIONARSKOG DRUTVA

Akcionarsko drutvo definisano je Zakonom o privrednim drutvima iz 2004. godine.

Pre toga, Zakon o preduzeima iz 1996. godine takoe odreujeovu formu, a i istoimeni akt iz
1988. godine koji je koristio termin deoniko drutvo. Akcionarsko pod ovim imenom sree
se i u Zakonu o akconarskim drutvima Kraljevine Srbije iz 1896. godine, kao i u
jugoslovenskom Trgovakom zakoniku iz 1937. godine. Iz samog naslova zakona i oblika
drutva sledi i razlika izmeu termina akcija i deonica. U teoriji su podeljena miljenja o
tome kom terminu treba dati prednost. U naem zakonodavstvu je prihvaen termin
akcionarsko drutvo. Prema Zakonu o privrednim drutvima akcionarsko drutvo moe biti
otvoreno i zatvoreno. Osnivakim aktom se odreuje koja vrsta akcionarskog drutva se
osniva. Ukoliko izriitog odreenja vrste akcionarskog drutvanema u osnivakom aktu,
smatra se da je osnovano otvoreno akcionarsko drutvo.
Akcionarsko drutvo je vrsta privrednog drutva, drutva kapitala, za ije se osnivanje
sredstva pribavljaju izdavanjem akcija. Akcionarsko drutvo osniva jedno ili vie pravnih i/ili
fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim
poslovnim imenom koje sadri oznaku akcionarsko drutvo skraenicu a.d. ili ad.
Osnovni kapital drutva utvren jei podeljen na akcije. Osnovni kapital drutva ini zbir
nominalnih vrednosti svih akcija.
Akcionarsko drutvo je pravni subjekt, ima svoju imovinu koja je odvojena od
imovine osnivaa. Ovo drutvo odgovara u potpunosti svojom imovinom za obaveze koje
preuzima u pravnom prometu. Akcionari ne odgovaraju za obaveze drutva, osim do iznosa
ugovorenog a neuplaenog uloga u imvinu drutva. Meutim, akcionari akcionarskog drutva
mogu prema treim licima lino odgovarati za obaveze drutva ako zloupotrebe privredno
drutvo za nezakonite ili prevarne ciljeve, ili ako sa imovinom drutva raspolau kao sa
sopstvenom imovinom kao da privredno drutvo kao pravno lice ne postoji. Zloupotreba
pravnog lica je odreena lanom 15 Zakona o privrednim drutvima, a bila je kao institut
probijanja pravnog subjektiviteta poznata i u Zakonu o preduzeima iz1996. godine.
Akcionarsko drutvo ima tano odreen kapital neophodan za osnivanje. Minimalni
osnovni kapitaldrutva propisan je zakonom. Naelo fiksiranosti osnovne glavnice je od
posebnog znaaja za trea lica, kao generalno obezbeenje za realizaciju njihovih
potraivanja. Akcionarsko drutvo je duno da vrednost svoje neto imovine stalno odrava na
nivou koji je jednak ili vei od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala.
U sluaju da se osnovni kapital drutva iz bilo kog razloga smanji ispod vrednosti odreene
zakonom, akcionarsko drutvo ima obavezu da ga obezbedi u roku od est meseci od dana
smanjenja. Drugi nain za reenje problema smanjenja osnovnog kapitala jeste promena
pravne forme. Ukoliko drutvo ne uspe da odri vrednost neto imovine na nivou jednakom ili
veem od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, nad njim e biti
otvoren postupak likvidacije. Osnivaki kapital akcionarskog drutva formira se otkupom
akcija unajmanjem iznosu zakonom propisane osnovne glavnice. Propisivanje minimuma
osnovnog kapitala i odravanje njegove vrednosti jesu garancija treim licima, ali su od
znaaja i za obavljanje delatnosti drutva. Akcionarsko drutvo se moe osnovati u svim
svojinskim oblicima. Vlasniki reim nad drutvom zavisi od svojinskg reima sredstava koja
se ulau u drutvo. Osnivai mogu biti sva pravna i fizika lica, domaa i strana.
Akcionarsko drutvo je vrlo pogodan oblik preduzea za investicije veeg obima.
Sredstva se mogu prikupiti od velikog broja ulagaa, pri emu njihovi pojedinani ulozi ne
moraju biti veliki. A za investitore je najbitnija injenicaodgovornosti, jer u ovom obliku
3

privrednog drutva oni ne snose nikakvu imovinsku odgovornost u vezi obavljanja njegove
registrovane delatnosti.
Akcionarsko drutvo se, dakle, kao pravni subjekt karakterie odreenim osobenostima:
osnovni kapital drutva podeljen je na akcije odreene nominalne vrednosti,
imovina drutva odvojena je od imovine osnivaa,
akcije kao hartije od vrednosti garantuju odreena prava njihovim vlasnicima,
zakon odreuje minimalni iznos osnovnog kapitala.

OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA

Dva su uslova koja treba osnivai da ispune u cilju osnivanja akcionarskog drutva.
Osnivai najpre moraju da donesu odluku o osnivanju akcionarskog drutva. Ova odluka, koja
predstavlja u sutini osnivaki akt donosise u pismenoj formi i overava sudskim putem.
Osnivaki akt je prvi, formalni,uslov i sadri
Puno ime i prebivalite fizikog lica, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica
svakog osnivaa drutva,
Poslovno ime i sedite drutva,
Delatnost,
Oznaenje da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno1,
Iznos osnovnog kapitala, upisanog i uplaenog, i nain njegovog unoenja. Odnosno
formu uloga,
Broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu
vrednost njihovu raunovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje drutvo
ovlaeno da izda, kao i pravo akcija svake klase,
broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate,
identifikaciju osnivaa koji daje nenovane uloge, opis tih uloga i broj i vrstu akcije za
te uloge,
trajanje drutva, osim ako je osnovano na neodreeno vreme, ukupni ili procenejni
iznos trokova u vezi sa osnivanjem drutva koji padaju na teret drutva, pre nego to
je utvreno da drutvo ispunjava uslove za poetak rada,
posebne pogodnosti, do dana osnivanja drutva ili do momenta kada je drutvo
ovlaeno da pone poslovanje, koje su date osnivaima ili drugom licukoje je
uestvovalo u osnivanju drutva ili poslovima koji su bili potrebni za dobijanje takvog
ovlaenja.

1 Pojam akcionarskog drutva utvren je odredbom lana 187, stav 1. ZPD

4

Osnivaki akt akcionarskog drutva moe da sadri i druge odredbe, na primer ime i
adresu prvog direktora, odnosno lanova prvog upravnog odbora,ovlaenja koja se daju
upravnom odboru, i druga pitanja.
Pored osnivakog akta akcionarsko drutvo moe imati i statut kojim se blie ureuje
poslovanje i upravljanje drutvom. Statut se sainjava u pisanoj formi, ali se ne dostavlja uz
prijavu za registraciju drutva. Pravno dejstvo statuta prema akcionarima nastupa danom
njegovog donoenja. Usvajanje i izmene statuta su u nadlenosti upravnog odbora
akcionarskog drutva, osim kada su ova ovlaenja izriito osnivakim aktom poverena
skuptini akcionara. Ukolik opostoji neusklaenost izmeu osnivakog akta i statuta
akcionasrkog drutva, primenjuje se osnivaki akt drutva. Drugi oavezni uslov koji mora biti
ispunjen u cilju osnivanja akcionarskog drutva je obezbeenje osnovnog kapitala. Minimalni
osnovni kapital akcionarskog drutva odreen je zakonom. Novani ulog osnovnog kapitala
zatvorenog akcionarskog drutva na dan uplate iznosi najmanje 10 000 u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu, a za otvoreno akcionarsko drutvo najmanje 25 000. Vei
iznos novanog dela minimalnog osnovnog kapitala moe biti odreen posebnim zakonom za
osnivanje banaka, organizacija u osiguranju, kao i akcionarskih drutava koji obavljaju
zakonom odreene delatnosti u ovoj formi.
Osnovni kapital akcionarskog drutva obezbeuje se ulozima akcionara. Ugovoreni
ulozi koje se unose u novcu uplauju se do registracije akcionarskog drutva, i to najmanje
50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% raunovodstvene vrednosti kod
akcija bez nominalne vrednosti. Ostatak se uplauje najkasnije u roku od dve godine od dana
registracije drutva. Akcionari na osnovu svog uloga stiu pravo na izdavanje akcija. Ako se
akcije ili druge hartije od vrednosti stiu unoenjem stvari i prava, plaanje se vri njihovim
unoenjem u imovinu drutva najkasnije u roku od dve godine od dana registracije drutva.
Zakon pored odreenja minimalnog osnovnog kapitala akcionarskog drutva odreuje
i minimalnu nominalnu vrednost akcija. Akcionarsko drutvo moe izdavati obine akcije sa
nominalnom vrednou i bez te vrednosti, odnosno preferencijalne akcije sa nominalnom
vrednou. Najnia nominalna vrednost akcija ne moe biti manja od iznosa koji se dobija
kada se dinarska protivvrednost od 5 zaokrui do najvieg broja djeljivog sa 10 u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu na dan podnoenja prijave za upis osnivanja akcionarskog
drutva, odnosno podnoenje prijave za upis promene registrovanog osnovnog kapitala
drutva. Ukupna vrednost izdatih akcija nemoe biti nia od iznosa osnovnog kapitala
10.000, odnosno 25.000. Akcije se ne mogu izdavati za iznos koji je nii od nominalne
vrednosti, odnosno raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. Uee
akcija u osnovnom kapitalu odreuje se odnosom vrednosti tih akcija i ukupne vrednosti svih
uplaenih akcija- pri emu je vrednost akcija jednaka zbiru vrednosti akcija sa nominalnom
vrednou raunovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalne vrednosti.
Osnivanje akcionarskog drutva podrazumeva neophodne trokove.Trokove
osnivanja mogu snositit osnivai ili drutvo, to se odreuje osnivakim aktom drutva. U
sluaju da osnivakim aktom nije drugaije odreeno, trokove osnivanja drutva snose
njegovi osnivai. Osnivaima se naknada trokova osnivanja drutva moe odobriti samo do
visine sredstava koja je odreena osnivakim aktom. Sa druge strane, kada je osnivakim
aktom odreeno da samo drutvo snosi trokove osnivanja, mogue su dve situacije:
1) trokovi mogu biti plaeni iz osnovnog kapitala drutva,
2) trokovi mogu biti uneti u drutvo kao deo uloga.

ZATVORENO I OTVORENO AKCIONARSKO DRUTVO

Zatvoreno akcionarsko drutvopredstavlja vrstu akcionarskog drutva ije se akcije

izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica, u skladu sa zakonom.
Broj akcionara u zatvorenom akcionarskom srutvu je ogranien, to znai da ovo drutvo
moe imati najvie 100 akcionara. Ukoliko se broj akcionara povea i odri iznad navedenog
broja akcionara u periodu duem od godinu dana, to drutvo postaje otvoreno akcionarsko
drutvo2. Zbog svog karaktera zatvoreno akcionarsko drutvo ne moe vriti upis akcija
javnom ponudom, a takoe, ne moe ni na drugi nain svoje akcije nuditi javnim putem. U
zatvorenom akcionarskom drutvu akcionari koji upisuju prvu emisiju akcija jesu osnivai
ove vrste akcionarskog drutva. Zatvoreno akcionarsko drutvo moe postati otvoreno, kao
to se otvoreno moe pretvoriti u zatvoreno. Ovaj postupak se vriu skladu sa Zakonom o
privrednim drutvima i zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti. Pretvaranje
jedne vrste akcionarskog drutva u drugu vri se izmenom osnivakog akta, pri emu se ne
smatra da ovim putem dolazi do promene pravne forme privrednog drutva.
Otvoreno akcionarsko drutvo Nain osnivanja otvorenog akcionarskog drutva je sloeniji u
odnosu na osnivanje zatvorenog akcionarskog drutva. Otvoreno akcionarsko drutvo se
osniva javnim upisom akcija (tzv. sukcesivni nain osnivanja). Javni poziv se moe vriti
javnom ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima i zakonom
kojim se ureuje trite hartia od vrednosti. Postupak izdavanja akcija je pod nadzorom
Komisije za hartije od vrednosti.
Karakteristika otvorenog akcionarskog drutva je da moe imati neogranien broj
akcionara, i ne moe ograniiti prenos akcija treim licima.
Otvoreno akcionarsko drutvo moe biti kotirano i nekotirano.
Postupak osnivanja otvorenog akcionarskog drutva pretpostavlja sukcesivno, odnosno
postepeno ili javno osnivanje. Postupak sucesivnog osnivanja realizuje se kroz vie faza.
Kod sukcesivnog naina osnivanja, osnivai, odnosno drutvo, upuuju javnu ponudu i
prospekt za upis i uplatu akcija, uz objavljivanje informacija o drutvu. Osnivai javni poziv
za upis i uplatu akcija ine u vreme osnivanja drutva, a drutvo nakon osnivanja. Drugi deo
akcija upisuju, uplauju, odnosno preuzimaju sami osnivai. Sukcesivni nainosnivanja
sprovodi se u vie faza:
1) zakljuivanje ugovora o osnivanju drutva,
2) upis, uplata ili unoenje uloga i preuzimanje dela akcija od strane samih osnivaa
drutva,
3) odobrenje prospekta od strane Komisije za hartije od vrednosti u skladusa Zakonom
o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i objavljivanje javne
ponude za upis i otkup akcija od strane treih lica, sa naznakom mesta dostupnosti
prospekta i izvoda iz prospekta,
4) upis i uplata akcija ili unoenje uloga po javnoj ponudi od strane drugih lica
2 Zakona o privrednim drutvima, Slubeni glasnik RS 125-04, l.310
6

5) upis i otkup eventualnih neupisanih akcija ponuenih u javnoj ponudi od strane

osnivaa,
6) eventualni postupak sa upisanim vikom akcija,
7) obavetavanje Komisije za hartije od vrednosti o uspenosti emisije radi upisa u njen
registrar emisije akcija,
8) odravanje osnivake skuptine i imenovanje prvih organa drutva,
9) podnoenje prijave za registraciju drutva.
Bitna karakteristika osnivanja otvorenog akcionarskog drutva je da je postupak
propisan zakonom koji se u potpunosti mora potovati.
Javno pozivanje na upis i uplatu akcija, koje ne otkupljuju sami osnivai, prua
mogunost svakom zainteresovanom licu da se odazove pozivu i upie ponuene akcije.
Sadrina javnog poziva treba da to potpunije informie zainteresovana lica o akcionarskom
drutvu i objavljuje se u celosti uz odobrenje nadlenog organa.
Kod ovog naina osnivanja razlikujemo akcionare-osnivae drutva i akcionare-druge
upisnike akcija. Svaki od osnivaa ima mora upisat i najmanje jednu akciju. Drugi upisnici
akcija, sa druge strane, su akcionar koji upisuju akcije prve emisije po javnom pozivu.
Osnivai i drugi upisnici akcija iz njihove prve emisije uestvuju u fazama osnivanja
otvorenog akcionarskog drutva u cilju obezbeenja minimalnog iznosa osnovnog kapitala
drutva. Osnivaka (prva) emisija smatra se uspelom ako se ponuene akcije iz javne ponude i
prospekata upiu u broju koji je kao uspean upis predvien javnom ponudom i koji je kao
takav oznaen u prospektu, odnosno ako iznos uplaenih akcija iznosi najmanje 50%
nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% raunovodstvene vrednosti kod akcija bez
nominalne vrednosti. Ukoliko se akcije iz javne ponude i prospekata ne upiui ne uplate u
navedenom iznosu, smatra se da osnivanje akcionarskog drutvanije nije uspelo, jer nije
obezbeen jeda od osnovnih uslova- materijalni uslov.

AKCIJE I DRUGE HARTIJE OD VREDNOSTI

Akcionarsko drutvo moe izdavati obine (redovne) i preferencijalne (povlaene)

akcije. Ono ne moe izdavati akcije na donosioca. Osnivai otvorenog drutva, odnosno
otvoreno akcionarsko drutvo, upisuje emisije akcija i drugih hartija od vrednosti izdatih
javnom ponudom, u skladu zazakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti i aktima
Komisije za hatrije od vrednosti. Akcionarom u odnosu prema drutvu i treim licima smatra
se lice koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom. Svaka
obina akcija akcionarskog drutva daje akcionaru ista prava, u skladu sa Zakonom,
osnivakim aktom i statutom drutva, koja ukljuuju naroito: pravo pristupa pravnim aktima
7

i drugim dokumentima i informacijama drutva; pravouea u radu skuptine drutva; pravo

glasa u skuptini drutva tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas; pravo na isplatu
dividendi; posle isplate dividendi na sve izdate preferencijalne akcije u punom iznosu: pravo
uea u raspodeli likvidacionog vika po likvidaciji drutva, a nakon isplate poverilaca i
akcionara bilo kojih preferencijalnih akcija; pravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i
zamenljivih obaveza; pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladusa Zakonom.
Obine akcije akcionarskog drutva ne mogu se pretvarati u prefercijalne akcije ili
druge hartije od vrednosti. Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama ukljuuju naroito
predost u odnosu na obine akcije u pogledu prvenstva isplate dividende i prvednstva kod
likvidacije drutva.
Akcionarsko drutvo moe emitovati osim akcija i druge hartije odvredosti,
ukljuujui i zamenljive obveznice i varante, ako osnivakim aktom drutva nije drugaije
odreeno.

DIVIDENDE I DRUGE ISPLATE AKCIONARIMA

Akcionarsko drutvo moe odobriti plaanje dividendi na svoje akcije godinje u

skolopu sa odlukama redovne godinje skuptine ili bilo koje vreme izmeu godinjih
skuptina, osim ako osnivakim aktom drutva nije drukije odreeno.
Po usvajanju finansijskog izvetaja za prethodnu poslovnu godinu debit tegodine
rasporeuje se sledeim redom:
1)
2)
3)
4)

za pokrie gubitka prenesenih iz ranijih godina;

za zakonske rezerve;
za dividendu u skladu sa Zakonom;
za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih drutvo utvrdi optim aktom.

Dividende se mogu plaati u novcu i akcijama ili drugim hartijama odvrednosti drutva ili
akcijama tog drutva u drugim drutvima, kao i u drugoj imovini, osim ako je osnivakim
aktom drutva drukije odreeno.

OSNIVAKA SKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTVA

Osnivaka skuptina se saziva ukoliko je uspela prva emisija akcija. Skuptinu

sazivaju osnivai koji osnivaju akcionarsko drutvo javnim putem. Sazivanje i odravanje
skuptine mora biti obavljeno u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrenog
u javnoj ponudi i prospektu. Rok zaodravanje skuptine moe biti produen na osnovu
sudske odluke donete u vanparninom postupku, a na zahtev osnivaa koji poseduju najmanje
10% upisanih akcija, i to najdue na 30 dana. Svaki od upisnika dobija poziv za
prisustvovanje osnivakoj skuptini, koji u prilogu sadri osnivaki akt, izvetaj osnivaa i
ovlaenih procenjivaa, izvetaj o trokovima osnivanja, spisak akcija po upisnicima na
osnovu javne ponude i listu lica koja su u svojstvu osnivaa eventualno preuzela akcije bez
upisa na osnovu te ponude, uz naznaenje broja i vrste akcija koje je preuzelo svako od tih
lica.
Pravo da uestvuju na osnivakoj skuptini imaju svi upisnici potpunou plaenih
akcija. Ova lica imaju pravo glasa na osnivakoj skuptini. Skuptina moe otpoeti svoj rad
ukoliko sednici prisustvuju upisnici ije uplaene akciju predstavljaju prostu veinu akcija
koje daju pravo glasa o pitanjima njene nadlenosti. Sednicu otvara osniva sa najveim
brojem upisanih akcija, a ukoliko ima vie osnivaa ima takav status, prioritet ima upisnik
koji je prvi uplatio akcije. On sainjava spisak prisutnih upisnika akcija, odnosno njihovih
punomonika, i da utvrdi uslove za odravanje skuptine.
U sluaju da kvorum ne postoji, osnivai mogu sazvati skuptinu u roku koji ne moe
biti krai od 8 i dui od 15 dana. U sluaju da osnivaka skuptina nije uspela, smatra se da
drutvo nije osnovano. Osnivai su tada solidarno odgovorni za povraaj uplaenih iznosa
upisnicima akcija. Ova obaveza odnosi se i na povraaj uloenih nenovanih uloga.

NADLENOSTI OSNIVAKE SKUPTINE

Osnivaka skuptina akcionarskog drutva:

1) utvruje da li su propisno upisane i uplaene akcije, odnosno da li su uneti nenovani
ulozi,
2) bira prvog direktora drutva, odnosno lanove prvog upravnog odbora, ukoliko
osnivai to nisu uradili osnivakim aktom,
3) odluuje o posebnim pravima koje pripadaju osnivaima i odobrava posebne
pogodnosti osnivaima i drugim licima,
4) donosi odluku o prihvatanju procene vrednosti nenovanih uloga(ulozo ostvarima i
pravima),
5) odluuje o odobravanju ugovora koji su osnivai zakljuili pre registracije drutva, a
koji su u vezi s osnivanjem drutva,
6) utvruje iznos trokova osnivanja drutva.
Osnivaka skuptina moe odluivati i o prihvatanju upisanog vika akcija ili
njegovog dela, u situaciji kada je broj upisanih akcija vei, u odnosu na ponueni broj akcija
iz javne ponude. Akcionari koji su upisali akcije o kojima je skuptina odluivala imaju pravo
glasa na osnivakoj skuptini od momenta donoenja odluke.
Odluke se na sednici osnivake skuptine donose veinom glasova akcionara sa
obinim akcijama. Meutim, zakonom ili osnivakim aktom, a samim tim i javnom ponudom
i prospektom, moe biti odreen vei broj glasova potreban za punovanost odluke. Inae, na
osnivakoj skuptni svaka obina akcija daje pravo na jedan glas.
Kada je odluivanje u pitanju postoje jo neka pravila. Osnivaka skuptina o
prihvatanju procene uloga u stvarima i pravima glasa odvojeno za svaki takav ulog. Pri tom,
osnivai i upisnici akcija na osnovu ovih uloga nemaju pravo glasa prilikom izjanjavanja
skuptine po ovom pitanju, niti se njihovi glasovi raunaju u kvorum glasova i potrebnu
veinu za donoenje odluke. Jednoglasnost, odnosno saglasnost svih upisnika uplaenih akcija
je neophodna kada se odluuje o izmeni odredbe osnivakog akta o iznosu osnovnog kapitala.
Ova odredba ima dispozitivni karakter tako da osnivakim aktom akcionarskog drutva moe
biti odreeno drugaije reenje. Kada su trokovi osnivanja akcionarskog drutva u pitanju i
odluivanje o njima, na sednici osnivake skuptine pravo glasa o ovom pitanju nemaju
osnivai koji su imali te trokove.

ORGANI AKCIONARSKOG DRUTVA

U zavisnosti da li je re o otvorenom ili zatvorenom drutvu moemo razlikovati i

njihove organe. Organi zatvorenog akcionarskog drutva su:
10

 Skuptina;
Direktor ili upravni odbor;
Zatvoreno akcionarsko drutvo moa da ima i izvrni odbor i generalnog direktora.
Osnivakim aktom ili statutom moe se odrediti da drutvo ima internog revizora ili odbor
revizora. Na predlog manjinskih akcionara koji raspolau sa najmanje 20% osnovnog kapitala
drutva, skuptina moe da izabere strunog poverenika radi pregleda finansijskih izvetaja i
poslovnih knjiga drutva u poslednje tri godine.Organi otvorenog akcionarskog drutva su:

Skuptina;
Upravni odbor;
Izvrni odbor;
Generalni direktor;

Kod kotiranog otvorenog akcionarskog drutva obavezni organi su nadzorni odbor ili odbor
revizora i interni revizor, a ima i sekretara.

SKUPTINA

Skuptina predstavlja mesto gde se nalaze i okupljaju svi osnivai akcionarskog

drutva. Svi akcionari su lanovi skuptine. Skuptina predstavlja organ u kome su
skoncentrisana najvanija ovlaenja i ovo iz razloga jer je ine osnivai samog
drutva.Skuptina odluuje o najvanijim pitanjima za rad i poslovanje drutva .Prema
Zakonu o privrednim drutvima skuptina odluuje o sledeim pitanjima:
1) izmenama osnivakog akta, ukljuujui naroito i promene kojeustanovljavaju,
poveavaju ili smanjuju odobreni broj akcija ili promene prava ili povlastica bilo koje
vrste ili klase akcija, poveavaju ili smanjuju osnovni kapital,ali ne ukljuujui
promene koje moe izvriti upravni odbor u skladu sa zakonom;
2) statusnim promenama, promeni pravne forme u drugu formu privrednog drutva i
sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti, u skladu sa zakonom;
3) raspodeli dobiti i pokriu gubitaka, ako osnivakim aktom ili statutom nije drukije
odreeno;
4) usvajanju finansijskih izvetaja, kao i izvetaja upravnog odbora,izvetaja revizora i
nadzornog odbora, ako postoji, u vezi sa finansijskim izvetajima;
5) politici naknada i nagradama lanovima upravnog odbora;
6) izboru i razreenju lanova upravnog odbora drutva;
7) prestanku drutva;
8) izboru i razreenju revizora;
9) pitanjima podnetim skuptini akcionara na odluivanje od strane upravnog odbora
drutva, u skladu sa zakonom;
10) izdacima po osnovu nagraivanja direktora drutva ili lanova upravnog odbora putem
izdavanja akcija, varanata i drugih finansijskih i nefinansijskih davanja;

11

11) drugim pitanjima navedenim u ovom zakonu ili osnivakom aktu drutva. Odluke
donete na sednici skuptine akcionara unose se bez odlaganja uknjigu odluka.
Pored redovne godinje skuptine zakon predvia jo nekoliko vrsta skuptina i to:

Vanrednu skuptinu;
Skuptinu po nalogu suda;
Vanrednu skuptinu zatvorenog akcionarskog drutva;
Vanrednu skuptinu akcionarskog drutva u sluaju poslovanja sa gubitkom.
Vanredna skuptina se odrava u sluaju naroite potrebe da se donese odreena
odluka neophodna za preduzee.

Skuptina akcionarskog drutva nadlena je da donosi statut drutva, program rada i plan
razvoja preduzea, da odluuje o raspodeli i nameni dobiti i o pokriu gubitaka u poslovanju
drutva, donosi godinji obraun drutva, odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala
drutva. Pismeni poziv za redovnu godinju sednicu upuuje se svakom akcionaru najkasnije
30 dana i najranije 60 dana pre odravanja sednice, dok je taj rok za vanrednu sednicu skraen
i iznosi najkasnije 15, a najranije 30 dana pre dana sednice.

UPRAVNI ODBOR

Upravni odbor je obavezan organ kod otvorenog akcionarskog drutva,dok zatvoreno

moe a ne mora imati upravni odbor. Ukoliko se u osnivakom aktu zatvorenog akcionarskog
drutva ne predvidi upravni odbor, umesto njega se bira direktor .Bitno je napomenuti da
odredbe Zakona o privrednim drutvima koje reguliu upravni odbor za otvoreno akcionarsko
drutvo prmenjuju se i na direktora zatvorenog akcionarskog drutva.
Prema zakonu upravni odbor ima najmanje 3 a najvie 15 lanova, s tim da se broj
lanova utvruje osnivakim aktom drutva. lanovi upravnog odbora se biraju na svakoj
godinjoj skuptini, a mogu se birati i na bilo kojoj vanrednoj sednici koja je sazvana radi tog
izbora. lanovi upravnog odbora mogu podneti ostavku i ona ima pravno dejstvo od dana
podnoenja, osim ako nije u njoj naveden neki drugi dan. Razreenje lanova upravnog
odbora je pravo skuptine, koja moe u obrazloenju odluke navesti razloge ali i ne mora.
lanovi upravnog odbora mogu imati svojstvo nezavisnih i neizvrnih lanova.
Pravilo je da kotirano akcionarsko drutvo mora u upravnom odboru imati veinu neizvrnih
lanova, od kojih su najmanje dva nezavisna. Mandat lanova upravnog odbora i direktora
kod zatvorenog akcionarskog drutva, istie na prvoj sledeoj godinjoj skuptini nakon
njihovog izbora, a zakon nije ograniio broj mandata koji mogu biti povereni ovim licima.
Upravni odbor meu svojim lanovima bira predsednika. Predsednik se bira veinom od
ukupnog broja lanova. Upravni odbor je osim za izbor predsednika nadlean i za njegovo
razreenje. Predsednik upravnog odbora je generalni direktora drutva, osim ako osnivakim
aktom nije drugaije regulisano.

12

Zakon propisuje da upravni odbor odluuje ako je prisutna veina lanova upravnog
odbora i da odluke donosi veinom glasova prisutnih lanova. Izriito je propisano da upravni
odbor mora imati najmanje etiri redovne godinje sednice, a moe imati i vanredne sednice.
Najvanija zakonska ovlaenja upravnog odbora su:
1) kontrolu tanosti finansijskih izvetaja i informacija;
2) upravljanje razvojem drutva i strategijom i nadziranjem izvrnih direktora i
administracije drutva;
3) utvrivanje ili odobravanje poslovnog plana drutva;
4) sazivanje sednice skuptine akcionara i utvrivanje predloga dnevnog reda;
5) daje i opoziva prokuru;
6) utvrivanje predloga odluka skuptine akcionara i kontrola njihovog sprovoenja;
7) odreivanje dana sa koim se utvruje lista akcionara sa pravom uea na skuptini;
8) izdavaje akcija u okviru limita utvrenog osnivakim aktom i ovim zakonom;
9) izdavanje zamenljivih obveznica, obveznica, varanata ili drugih hartija od vrednosti, u
okviru limita predvienog osnivakim aktom i ovim zakonom;
10) utvrivanje vrednosti akcija i druge imovine u skladu sa ovim zakonom;
11) izbor i razreenje izvrnih direktora, odobravanje uslova ugovora kojedrutvo
zakljuuje sa njima i utvrivanje njihova naknade;
12) utvrivanje iznosa i dana dividende, dana plaanja i postupka plaanja dividendi, kad
mu osnivaki akt drutva da takvo ovlaenje;
13) donoenje odluka o drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonom, osnivakim aktom
ili statutom drutva.

IZVRNI ODBOR

Izvrni odbor je obavezan organ u otvorenom akcionarskom drutvu, dok je kod

zatvorenog akcionarskog drutva ovo fakultativan organ. lanove izvrnog odbora bira i
razreava upravni odbor drutva. Zakon o privrednim drutvima propisuje da su lanovi
izvrnog odbora direktori akcionarskog drutva. Oni su izvrni direktori drutva kako ih
zakon naziva.U izvrni odbor mogu biti birani lanovi upravnog odbora i druga lica, s tim da
lanovi upravnog odbora ine manje od polovine ovog odbora.
Izvrni odbor nadlean je za sprovoenje odluka upravnog odbora i sva pitanja
povezana sa voenjem poslova i tekuim poslovanjem drutva. Upravni odbor duan je da
stalno i potpuno informie izvrni odbor o svim pitanjim koji su u njegovoj nadlenosti.

13

ZAKLJUAK

Akcionarski oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju poetnog finansiranja

preduzea jer omoguava da se dosta kapitala prikupi iz veeg broja manjih uloga. Vlasnici
akcija akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzea imaju tri grupe prava:
Pravo na dividendu;
Pravo uestvovanja u odluivanju;
Pravo na deo likvidacione mase u sluaju likvidacije preduzea.
Postoje i druge prednosti akcionarskih drutava zbog kojih ona i predstavljaju
dominantan oblik organizacije preduzea i zbog ega upravo ta preduzea raspolau najveim
delom svetskog kapitala. Meu najvanijima je ograniena odgovornost akcionara. Naime,
vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzea samo do vrednosti
njihovih akcija i ta vrednost je najvie to mogu izgubiti ukoliko preduzee ne posluje dobro.
Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove
preuzea,ve samo kapitalom uloenim u preduzee. Jo jedna od prednosti je i profesionalni
menadment koji najee rukovodi akcionarskim drutvom i odgovara akcionarima, ime se
postie razdvojenost uprave od vlasnitva.

14

LITERATURA:
Osnovi prava, prof. Dr Dragan M. Mitrovi, Beograd, Univerzitet Singidum 2008.
Poslovno pravo osnove prava i obligacija, Simi dr Mili, Trifkovi dr Milo,
Ekonomski fakultet, Sarajevo 1999.
Osnovi poslovnog prava, Bartislav V. Stankovi
Poslovno pravo, Aleksandar Gruji
Poslovno pravo, Vukievi Slavoljub

15