PREDEO

SA VITGENTAJNOM
I
DRUGE RUEVINE

JA SADA TRAIM GRAMATIKU GREKU.

(L. Vitgentajn: Filosofska istraivanja, VIII)

1.0

Jo nisam stigao do komentara.

1.1

Filosofija je dola do svoga kraja.

1.2

Prekrite osvetljenost zimskog polja.

1.3

Uoavate li razliku? Jo toplije je.

1.4

Vlana belina proupljuje reetku jezika

radi ije sigurnosti je ovo pisanje zapoeto.

1.5

Ja sada traim gramatiku razliku.

MEUTIM, ZAR SE TU NE POKAZUJE

DA JE ZNANJE SLINO ODLUCI.
(L. Vitgentajn: O izvesnosti, 362)

2.0

Put se sputa prema odreenoj

taki moga bola

2.1.

itava jedna gramatika

karoserija lei kraj utabane staze vodepeska.

2.2

Kako se bolesnik osea? Jei!.

2.3

Tamo dole deava se moj

Bog.

2.4

I ta se tu pokazuje?

2.5

Da je moje pevanje slino belini

koja jeca.

KO TO GOVORI TIM USTIMA?

(L.Vitgentajn: O izvesnosti, 244)

3.0

Kada piem pesmu ja sam nem.

3.1

Takoe, ja nita ne oseam. Izdvajam

3.2

trepet miljenja. Vlas koja se cepa kroz Jedno.

3.3

U nedeljivom i besanom.

3.4

Iz te mrvice mi crpemo ono to onaj drugi ve zna.

3.5

Poklapaju nam se ista polja, iste veeri

ista leta pod dudovima.

3.6

Ko to govori tim ustima?

VERUJEM...
(L. Vitgentajn: Filosofska izraivanja, X)

4.0

Poklopie se ba sa ovom pesmom

koja nastaje.

4.1

Ali, moda ona nikada nee nastati,

ak ni nastaviti se.

4.2

Recimo da e zastati na prvom

4.3

stihu. Da e zvona odnjihati

vazduh jednostavne tvrdnje.

4.4

Januar je. Mogao bi padati sneg,

4.5

ali ne pada. Tako se zadrava

4.6

vetar u granju. I cia o Jovanu,

4.7

nezemaljska. Izgleda da verujem

da sam otiao sa ovoga sveta.

SUBJEKT NE PRIPADA SVETU, NEGO JE ON

GRANICA SVETA.
(L. Vitgentajn: Tractatus..., 5.632)

5.0

Ako me se ne tiu zakoni logike

obavezuju me zakoni pesnitva. Tu nema

5.1

subjekta. Pre nego to ikoji iskaz uopte

moe imati smisla postoji nesavladiva
zagonetka stilskih relacija. Rei tako neto u

5.2

stihu upravo je nezamislivo. On, sputen

boanskom rukom, lei na granici sveta.

5.3

Tolika polja rei se udvajaju da bi se

kanapom prebacilo polje dok uokolo duva

5.4

ne-svet. O, podlokana cvetanja, pad je

uvek iznad (z)rake koja nas titi.

U TA MOGU DA SE POUZDAM?
L. Vitgentajn: O izvesnosti, fr. 508)
6.0 Dugo je vreme rei bez jezika.
6.1 Ni-u-emu posluen sa-sobom-do-snega
u niijoj belini.
6.2. Sve do svetlosti posezanja za sigurnou.
6.3 Sve do kamena druge-stvari.
6.4 Do susedstva.

STAV: TO JE NAPISANO.
(L. Vitgentajn: O izvesnosti fr. 215)
7.0
7.1
7.2
7.3
7.4
7.5

Toliki je nered stvari

da samo napisano proeljava
njihova imena, dotie njihove polove,
dostavlja podatke.
Tako ne moemo saznati za
Njihovo odsustvo, za njihovu nemost,
za njihov utljivi pristanak.
7.6
Stoga tim kristalom ne vlada moja
volja, ve moje neznanje,
7.7
moje gotsko neznanje iverja.
7.8
Sa tim valja raunati.
7.9 To je svet. Bez mene
7.10 koji me beskonano oduzima.
7.11 Stav: to je napisano
uznosi vatru i ljulja kolevku.

KAKO SE RE RAZUME, TO SAME REI NE KAU.

(L. Vitgentajn: Iz Cedulja, fr. 144)
8.0

Oni to tumae rei

lako po sebi vatru
sputavaju.

8.1

Udevaju imena po vejavici

na krstu.

8.2

Odmiui s naporom
kao svetlo po vodi.

ALI TUMAENJE JE IPAK NETO DATO U ZNACIMA.

(L. Vitgentajn: Iz Cedulja, fr. 229)

9.0

Mrtvozorna uestanost

9.1

vodepeska
u leanju

9.2

na godini, na obali

9.3

dok ne stigne vreme

koje ne moe potei.

10

SVAKOJ REENICI JE POTREBNO NEKO TUMAENJE.

NIJEDNA REENICA SE NE MOE RAZUMETI
BEZ NEKE DOPUNE.
(L. Vitgentajn: Cedulja, fr. 229)
10.0

Ne moe se
nita
dopevati u ta se
zalee lgos.

10.1

Postoji
samo ispucali razgovor
po elu
po licu
po blasfemiji hartije
po kamenu.

10.2

Ono to bei iz sveta

Trebae ponovo u njega da ue.

10.3

Dok se mera ne ispuni

dok se ne razbee
po zaposednutom.

11

MOJA JE OSNOVNA MISAO DA LOGINE KONSTANTE

NE ZASTUPAJU. DA SE LOGIKA INJENICA
NE DA ZASTUPATI.
(L. Vitgentajn: Tractatus, 4.0312)

11.0

Da li voda mrzne
i jasen da l gasi e
u ramu poslednjih
dana jeseni?

11.1

Trebalo bi samo
polje krhotina
udenuti u nebo
s pticama
i jednom usput
traiti odgovor.

11.2

Ne d se zastupati
klatno koje pada

11.3

jer se ne zna
da li je jo klatno
ili poniteno
Beskonano.

12

LOGIKI OBLICI SU BEZ BOJE.

(L. Vitgentajn: Tractatus..., 4.128)

12.0

Ako moja re trai da

bude spaena

12.1

dodirujem bogojavljensku vodu

12.2

i smiraj njen

12.3

po mrekanju.

12.4

Studen. Vitra proroki

12.5

svetac, proplanak, drvo

12.6

gde nestaje pogibelj knjiga

i sud duha

12.7

kao nematina istine

12.8

za sve.

13

JEZIK JE LAVIRINT PUTEVA

(L. Vitgentajn: Filosofska istraivanja, 203; 3.5)
13.0 Sigurno je da sve to ne pripada
svetu ni snegu
ni celokupnosti injenica
ni skupnosti reenica
ve mestu
slici
samosumnji.
13.1 Tako kada bi ova
meava prestala
prestala bi bt
kolibe
ovoga tu asa.
13.2 uuren kraj
izvora topline
ja sam tako siguran.
13.3 Mogah rei i suprotno.
13.4 U pesmi je jezik
lavirint puteva.

14

DIE AUFGABE ALLER WAHREN ELEMENTARSAETZE

BESCHREIBT DIE WELT VOLLSTAENDIG.
(L. Wittgenstein)

14.0
14.1

Sve istinite
jednostavne reenice
jesu slika sveta.
Celokupno tumaenje
jeste
izgubljeno vreme.

15

STAV POKAZUJE LOGIKU FORMU STVARNOSTI.

ON JE DEMONSTRIRA.
15.0

Pokazuje li stav
svoj smisao?
a pokazuje li Bog
svoj?

15.1

Mi zajedno gledamo
i zajedno znamo
to to nam je ponueno
da budemo.

15.2

Svima je jednak
blagoslov i talog u
brazdi strele.

15.3

I nema kanjenja
do ostatka pevanja.

15.4

Do bia.

16

CELOKUPNOST STAVOVA JE JEZIK

(L. Vigentajn: Tractatus .... 4.001)
16.0 Neniji Bog predae
nas imenu.
16.1 Ti e pritvoriti
ogrlice prozora.
16.2 Brazde neba
stisnue se u hladnoj sobi.
16.3 Novembar e posuti
prvo paperje
po mrtvoj
zemlji.
16.4 Na stolu
ko ulje s lojanica
kapae
prve rei bitka.

17

STAV POSEDUJE BITNE I SLUAJNE ODNOSE.

(L. Vitgentajn: Logiko-filosofski odlomci, 3.34)

17.0

Samo u Bogu, samo u gnozi

po useku kostiju
nevenih

17.1

od tvari svetla

17.2

od odrenog semena

17.3

na obroncima psalama
rastavljenih

17.4

bruji bleda stanca oka

i svet jednakorean
koga valja propuzati

17.5

dvaput nas deli

od rei do splava
na rubovima niijeg govora.

18

ZA ODGOVOR KOJI SE NE MOE IZREI

NE MOE SE IZREI NI PITANJE.
18.0

Hteo bih rei da poezija

zapoinje tamo gde zapoinje
mistina i magijska metafora
re-slika, zvuk, ritam i metar.

18.1

Hteo bih moda ba to rei,

tek samo to
(priblino to)
uskraujui itaocu i sebi
velelepne biblioteke,
mermerna zdanja sa lavirintima,

18.2. definiui poeziju

svetlom, konanom nemoi.
18.3

Tvrdio bih jedno

ali tvrenju ne bih
smeo pripustiti ni jedno

18.4

pitanje. Stoga nikakvo tvrenje

nije predmet ove
pesme, niti
ikakvo pitanje.

19

POSTOJI SAMO JEDNA I SAMO JEDNA

ISCRPNA ANALIZA REENICE.
(L. Vitgentajn: Logiko-filosofski odlomci, 3.25)

19.0

Ispevana pesmo
u prstenu rei

19.1

- komentara nema.

20

ELEMENTARNI STAV SASTOJI SE OD IMENA.

ON JE VEZA, SPOJ, IMENA.
(L. Vitgentajn: Trractatus..., 4.22).
20.0

Zemlja se napila imena.

20.1

Kada se oko svoje ose

okrene

20.2

gore je izvor

20.3

dole bunari
vazdanjeg hleba.

20.4

Oni su je
sa smru
opleli
zauvek.

21

SVAKA STVAR JE JEDNAKA SAMA SEBI.

(L. Vitgentajn: Filosofska istraivanja, 216)
21.0

Kao da piem po ledu

gde nema nikakvog trenja,
ja gradim svoj nagon
prema razlikama,

21.1

vraajui se unatrag, stalno unatrag

do poslednjeg polja, do poslednje kue na
ledini, znajui da

21.2

iza svega toga postoji dodatna

tanost, dodatno sauesnitvo
predane nijanse:

21.3

travka na polju, zabat na kui;

21.4

da postoji jo jedno iza,

21.5

da nema granice
neodluivosti
toga to hoe da kae
Bog, knjiga, ovek ili pesma.

22

SVE TO SE UOPTE MOE MISLITI MOE SE MISLITI

JASNO. SVE TO SE MOE IZREI MOE SE IZREI JASNO.
(L.Vitgentajn: Tractatus..., 4.116)
22.0

Ponavljajui Pesou pred tekstom

ledeno loginog Vitgentajna
moram rei da sam svojim
pesmama samo pastir.

20.1

Biti pesnik to je moja tenja

da sa svojim mislima budem saglasan.

22.2

Da potom isto saglasje privedem

zavojitom okomku slube rei.

22.3

One e sauvati moju mentalnu

sliku drveta u zimu:

22.4

ist predeo s radjanjem jagnjeta

u domu koga pod zvezdanim nebom
pohranjuje toplina i
prisan smisao stvari.

23

POSTOJE SAMO NETVRENE REENICE.

(L. Vitgentajn: Beleka iz logike)
23.0

Vetar domauje grane oblaka

i ja se sputam u dolinu.

23.1

Negde se prostire nekazano

23.2

i bit je zaboravljena.

23.3
23.4

Nikako da utvrdim tok

pesme. Nikako da se ona
prisajedini rei.

24

PRAVIMO SLIKE OD INJENICA.

(L. Vitgentajn: Tractatus...,)
24.0

Napisao sam nekoliko rei

po listu ove hartije. Oko vue
vodoravnu liniju po njoj. Prazna je.

24.1

Proitao sam tegobnu filosofiju due

na svome jeziku koga ne vidim nigde.

24.2

U mojim godinama tvrde aure noi

zaposedaju glasove, omeujui pisanje.

25

ONO TO SVAKA SLIKA MORA IMATI ZAJEDNIKO

SA ZBILJOM, DA BI JE UOPTE MOGLA ODSLIKATI
JEST LOGIKI OBLIK.
(L. Vitgnetajn: Tractatus..., )
25.0

Sastavio sam jednu reenicu. Kola su

pola nizbrdo. Zapoeo sam sputanje.

25.1

Valjalo je izbei mnoge krivine, mnoga

stabla kraj sletne staze.
Posao koga sam se latio beskonaan je1.

25.2

Niko nije siguran na putu logike.

25.3

Moda je spokoj u dolini bolji

od ovih ispravki mogao puta.

25.4

Moda je spokoj vie prosvetljen.

Horhe Luis Borhes: italac

26

MI PRAVIMO SEBI SLIKE INJENICA

(L. Vitgentajn: Tractatus..., 2.1
26.0 Fragmenti: oi prelaze preko Brojgelovog
26.1. zimskog pejsaa. Pejsa postoji u mome seanju.
26.2 Tamo sam bio: u retkoj umi, u jeziku
razbrujaom i mrzlom. Sjao je mesec po krovovima.
26.3 Iz razredjene beline iskrsava hum. Cepti zagonetka
tkanja u vodi popu una. Koati mrtvi dave
26.4. srebrnaste srne. Opet skupljaju injenice
ispred mermerne table tronih reenica.
26.5 Tolike kombinacije iskljuuju svako znaenje.
26.6 Skloniemo se u pesmu, u huk suze-polja.

27

O EMU SE NE MOE GOVORITI, O TOME SE

MORA UTATI.
(L. Vitgentajn: Tractatus..., 7.)
27.0

Ne dovravajmo pevanje odustajanjem!

27.1

To to ne moemo rei
stoji u biti toga-tu-prodiranja/okupljanja
u stogove mesta,
u okrajke ne-mesta,
naina i simbola prie
koja su logika.

27.2

Postoji prihvatilite povesti

u mekoj domaji lutnje zemlje na nebu:

27.3

Ono e oznaiti
protokol tumaenja,
skup konanog broja smislova
sveg polja rei

27.4

kada pevanje i miljenje

bude dovreni
izvan granic jezika.

28

INJENICE U LOGIKOM PROSTORU

JESU SVET.
(L. Vitgentajn: Tractatus,1.13)

28.0

Nanos injenica
ne stvara ovu pesmu.

28.1

Prohod sluajnih rei

opipava
mesto ritma
probuene misli
uskrsnute izmeu
jedne i druge pukotine
podeljenog strelnog smisla.

28.2

I tu je svet.

28.3

Ograen gleernom
rei

28.4

koja je sluaj.

29

TO VEROVANJE NIKAD NE MOE DA SE IZRAZI;

AK NIKAD NE MOE DA SE MISLI DA JE TAKO.
(L. Vitgentajn: O izvesnosti, 159)

29.0

Jedva sustiem prirodu

svojih rei.

29.1

Nisam siguran da one postoje

kada ni o emu ne mislim.

29.2

I kada prazna rua sveta

stoji predamnom

29.3

i brava vrata domajnih

sa rupom
kroz koju se vidi
malena povrina onoga iza:
esto samo zelena trava
cvet, kratka pruga
kamene staze.

29.4

Tamo je neko. Sused moj,

prijatelj, roditej, Bog.

29.5 Tamo nisam.

29.6 Ovde sa mnom da li je ono
to isto?

30

TAKO JE TEKO NAI POETAK. ILI BOLJE:

TEKO JE POETI U POETKU. I NE POKUATI
II DALJE UNATRAG.
(L. Vitgentajn: O izvesnosti, 471)

30.0

Ve
pobeujem
belinu hartije traei
prvu re bitka.

30.1

Uvee kad na sredini ovog lista

obujmljujem poetak
ja ne smem nazad.

30.2
30.3

30.4
30.5
30.6
30.7
30.8
30.9

Dolazi kasni poetak

kao odocneli putnik
i titi ushit
pod senicom lgosa.
Vazduh preplavljuje moj poetak.
Voda potapa moj poetak.
Nebo otvara moj poetak.
Zemlja pokriva moj poetak.
I ne mutna ogledala Duha
raspruju stranice ponovljenih knjiga.
Kraj puta cvetaju makovi.

30.10 Rastranom drugaijem poetku

30.11 ne znamo da l jo pripada bog
30.12

ili neravna kovina maa sa Siona.

31

DA LI JE U MOJOJ MOI ONO U TA VERUJEM?

ILI U TA NEPOKOLEBLJIVO VERUJEM?
(L. Vitgentajn: O izvesnosti, 173)

31.0

Sneg je bio plave boje.

31.1

Padao je s krukovih grana

dok ga je na vlanoj zemlji
ekao moj ushit.

31.2

Potom sam legao

na belo paperje
popalih cvetova.

31.3

Traio sam mesto gde

u u budunosti svijati
svoje isposnike dane,

31.4

svoju setnu sumnju

31.5

(svojih etrdesetest listova ivota)

31.6

i kao neoborivi svedok

razgradjivati krov
boje kaznione.

32

NETO NAM SE MORA PREDAVATI KAO TEMELJ.

L. Vitgentajn: O izvesnosti, 449)
32.0

Pie da je to sto,
da je to Bog,
da je to drvo.

31.1

Pie da je sve to dobro

ako se zaini sa jednim
moda

32.2

i da samo sumnja
izjedena snom
moe da nas probudi.

32.3

Ako ivot zamenimo

za san-gramatiku

32.4

pristaemo na prag
Heraklitov,

32.5

pristaemo na prainu
koja je mnotvo

32.6

ne od ove sutine

32.7

i klatno
ne od ovog vremena.

33

TA ONDA OZNAAVAJU REI OVOG JEZIKA?

(L. Vitgentajn: Filosofska istraivanja, 10)

33.0

Moj jedini mir je

tamo gde se ne ide.

33.1

Moj jedini mir

i njegove mrvice
fragmentarnog znanja
isuenog oko prstiju,

33.2

traei
saputnitvo pod krovom,

33.3

izvornoranjen
trag od pisanja,

33.4

tamo je.

34

STAV POKAZUJE SVOJ SMISAO. STAV POKAZUJE

KAKO JE NETO, AKO JE ON ISTINIT.
I ON KAE DA JE TO TAKO.
(L. Vitgentajn: Tractatus logico philosophicus, 4022).
34.0

Stojim nad grobom.

34.1

Tako jeste. Ja uspravan.

34.2

Dole krst. Vlana polegla zemlja,

zatravljena. Uzdignuta tek koliko
da se pokae da je nekoga nekada bilo.

34.3

Stojim nad stavom

koji pokazuje svoj smisao
da se moe nastaviti iveti
a opet tu je drugi-isti smisao - i ne mora.

34.4

Probuen, ja mogu ustati

iz mrtvih, moj Lazare!

34.5

Stajati nad oiljkom zemlje

po kojoj, vidim, prolaze vozovi
i klasa penica.

34.6

Svemu je jednak prostor.

34.7

Svemu jednaki putevi

u lomu senki.

35

SUTINA JE IZRAENA GRAMATIKOM.

(L. Vitgentajn: Filosofska istraivanja, 371)

35.0

Ono izgovoreno nikad, ni u jednom

jeziku, nije ono kazano.

35.1

Ponoviti ova dva stiha

N-puta
ne bi ukinulo sutost
praznine i reda.

35.2

Moja kia pada na moje lice.

35.3

Moj Bog pokuava da mi kae

da je to tako.

35.4

Ja ponavljam sutinu
i ne znam
da li sam obuhvatio
jednostavnost.

36

LOGIKA SLIKA INJENICA JE MISAO.

(L. Vitgentajn: Tractatus, 3)
36.0

Sve moe drugaije.

36.1

Onda, kada je jo bilo veala

moglo je rasplinutije.

36.2

Cirika DADA, fugitivna,

ponavljala je zvonike
i lena vremena
na ravnoj povrini jezera.

36.3

Moglo je biti drugaije.

36.4

Slika se sklopila.

36.5

Tako je tuan predeo

(obletan galebovima)
u tome to tu stoji
i ponavlja pitanje
zato je ipak neto
a ne nita.

37

SVI SU STAVOVI JEDNAKOVREDNI.

(L. Vitgentajn: Tractatus, 6.4)
37.0

Moemo poi iz zemlje,

iz gline,
iz oka Minervine sove
iz vode.
Krenuti iz Bea u Kembrid
vraati se nazad.

37.1

Sve to kaemo
moemo rei
u milijardama oblika
i ne rei nita.

37.2

Miljenje je ponavljajue.

37.3

Biblioteka je u svakom
tekstu
i trai svoj povratak
u slovo.

38

SVET JE NEZAVISAN OD MOJE VOLJE.

(L. Vitgentajn: Tractatus, 6.373)
38.0

Ovaj stav se ne mora ponoviti.

38.1

Ne mora se rei.

38.2

Niti misliti.

38.3

Svet je toliko Drugi

da ja moram filosofirati,
da ja moram pisati.

38.4

Samo jednu kap

da bih ustoerio
u napuklinu,
uterujui volju
u Nasledstvo
ja moram eleti
pod senkom rei.

39

KADA GOVORIMO OVOM STOLU DA LI SE JA SEAM DA

SE TAJ PREDMET NAZIVA STOLOM.
(L. Vitgentajn: Filozofska istraivanja, 601)
39.0

Nauili su me imenovanju.

39.1

Svim stvarima dao sam svoje ime.

One ne znaju da ja postojim.

39.2

Rei koje mi govore

nalaze se ispred.

39.3

Ja ne znam o ta se
naslanjam dok ovo piem.

39.4

Tako je tvrd, gladak,

hladan i nedodirljiv
ovaj deo mene
koji me ponekad ponavlja
kada ga potrebujem.

39.5

Za ovom prisutnou
napadalo je toliko lia,
toliko rei
o koje e se neko nekad
oslanjati,
makar pogledom.

40

POJAM BOL NAUIO SI SA JEZIKOM

(L. Vitgentajn: Filosofska istraivanja, 384
40.0 Veeras, jo dok smo sainjali deo
povesti dananjeg dana
u beloj, deficitarnoj istoriji uokvirenoj
prazninom kravatom,
s lornjonom na levom oku
40.1 povlaio sam ustajale vode lgosa.
40.2 Nakon utanja olovke po hartiji
40.3 nastajala je tiina. Oteana prijatnost
bola kome nedostaje jezik,
kome nedostaje bol iz sredine
toga bola nastaje pev
40.4 koga razumem. Zajedno s jezikom
mladjim od mene
progovara sanskrt
koji jo bol ne bee.

41

UTEMELJENJE JE SVAKI PUT DRUGAIJE.

UTEMELJENJE IMA KRAJ.
(L. Vitgentajn: O izvesnosti, 563)
41.0

Izvesno je: radi se o tome

da se pronae poetna stanica.

41.1

Prvi pogled u svetlost.

itanje svetlosti.

41.2. Potom se dugo postaje pesnikom.

Toliko dugo da se zaboravi
podsticaj.
41.3

Dodje gledanje. Dodju rei.

41.4

Ispisivanje prve one

stanice i seanje na uuvano.

41.5

Tamo gde je nekada bilo nebo

i svetlost
pristane
pevanje i miljenje.

42

LOGIKA NIJE TEORIJA NEGO SLIKA SVETA.

LOGIKA JE TRANSCEDENTALNA.
(L. Vitgentajn: Tractatus...6.13)
42.0

Kada zbir nepodnoljive algebre

kristala vidimo kao ravnu plohu

42.1

u svome nesmetanom postojanju, kada vidimo

njegove ivice koje se sklapaju s ivicama
drugih stvari jo jednostavnijih

42.2

tada misao ne grabi nikuda.

42.3

Polegla po ravnici ona se dodiruje

s nebom
bez napora
i nikakva protivmisao ne ide joj u susret.

42.4

Sve je na okupu:
prozori svetle u noi,
prisni dim se vijori
u zvezdano nebo.

42.5

Stablastomodra saglasja su
tu.

43

SLIKA JE INJENICA.
(L. Vitgentajn: Tractatus..., 2.141)

43.0

Unutar svetlosti
stoji napor injenice.

43.1

Slika ne podlee
nikakvoj izvesnosti,
jo manje injenici.

43.2

Ona je uvek svetlost

Nizata.

43.3

Slikom vlada prisila

43.4

usredotoene osvetljenosti injenicom;

43.4

usredsreena kap vode i mir ljunka.

44

ONO TO SE MOE POKAZATI, NE MOE SE REI.

(L. Vitgentajn: Tractatus... 4.1212)

44.0

Nije se pokazala vlat trave,

jer se ne moe pokazati.

44.1

Nije se pokazalo leto,

jer se ne moe pokazati.

44.2

Nije se pokazala dohvatljivost sene,

jer se ne moe pokazati.

44.3

Reklo se: vlat trave,

leto,
dohvatljivost sene.

44.4

Vreme je da bie bude

gorua jednostavnost
u mahovini.

45

FILOSOFIJA SAMO KONSTATUJE

ONO TO JOJ SVAKO DOPUTA.
(L. Vitgentajn: Filosofska istraivanja,5.99)

45.0

Ja se nisam odvaio da govorim o filosofiji kao pesmi.

45.1

Ali moglo se primetiti da sam svih ovih godina

za nit-vodilju uzeo izvestan trenutak pesme kao
filosofije.

45.2

Posle toga, naela miljenja gube neskladnost.

45.3

Moe se rei da ono proitano govori onako kako se

stvarno pokazuje. Ako je subjekt filosofije doista
tu, u voru razlike, svaka misaona referenca

45.4

O Bogu i stvarnosti je suvina. Jer

pevanje obnavlja bivstvo na nain stvari

45.5. koje se pokazuju. Tu je trava, tu mirisna

zemlja. Gore je nebo. Pogled i kose mojih
dragih.
45.6 Filosofiji je doputeno da kazuje
ta razgranienja.

46

GDE NAS JEZIK NAVODI DA NASLUTIMO TELO,

A TELA U STVARI NEMA, HTELI BISMO DA POSTOJI DUH.
(L. Vitgentajn: Filosofska istraivanja, 36)
46.0 Nema pisanja koje sebi ne
saoptava postojanje ume, vode, planine
46.1 tamo. Lice moje beskrajno odailje svoje
poruke. Prisan dodir stopala o zemlju.
Time se pisanje titi od sebe.
46.2 Postojanje vidljivim duha je svakodnevno
i dogadja se u blesku i ieznuu ponovljivom
do venosti. To je vreme pisanja-govorenja.
46.3 Sama struktura onoga o emu govorimo u
ovom trenutku. Na desnu stranu moga lica pada
svetlost. Iza toga je druga ista svetlost. Samo se tela
46.4 menjaju. Jezik dopunjava ono opaeno, isto spaeno
i moe se itati u svakoj budunosti.

47

VRSTO, POSTOJEE I PREDMET

JESU JEDNO.
(L. Vitgentajn: Tractatus..., 2.027)

47.0

Moda vrsto ne postoji.

47.1

Moda postojee ne postoji.

47.2

Moda predmet ne postoji.

47.3

Moda nepostojee nije jedno.

47.4

Ja vidim samo glasove u

47.5

vrstome. Postojee u
lelujavom mnotvu taaka

47.6

jeste pitanje. Ono je pak nepostojanje.

47.7

Mnotvo koje me tvori,

47.8

Pobeuje me . Niz bolniki zid

u leluju kose itd.
videh Bodlera.

48

LOGIKE FORME SU BEZ BROJA.

L. Vitgentajn: Tractatus,4.128)
48.0

Jedna bt sveta pokazuje se

ovde i tamo. Ona je mogunost
svih broje i sveg raunanja.

48.1

U kazanom nema broja.

48.2

Gledam travu: neizbrojiva je.

48.3

Bezvremena glad raunanja

punija je ruama
no svi budui kovezi

48.4

mrtvih. Iz istog prolea

nie trava, troputno. Do-kopana.

48.5

Zeleno posveuje hladno, bezbrojno

nebo u grbu to sjaji.

49

PREDMET JE JEDNOSTAVAN.
(L. Vitgentajn: Tractatus, 2.02)

49.0

Korensko-sadrano je pusto.

49.1

Niega vie u njemu nema.

49.2

On je korelat imena.

49.3

Kasnije, ko zna, nee li

i toga nestati.

49.4

Tada e se zgrada
Traktata sruiti.

49.5

Nikakav priveslaj
nee je dovui do obale.

49.6

Linija stvari bie

promiua. Trepetljikasta
no i tesnaci oiju
zbrae se na poljima do poetka.

50

TAKOE JE BESMISLENO GOVORITI

O BORJU SVIH PREMETA.
((L. Vitgentajn: Tractatus, 4.1272)
50.0

Predmeti i moja imena

pokazuju svoj pristanak

50.1

u prirodi stvari. Moja imena

i predmeti lee u stalnoj
prirunosti takostajanja.

50.2

Niko ih ne broji. Ali svako

zna njihov taan broj.

50.3

Svako podupire izvesnost svojim

50.4

postajanjem. Stvari, imena,

kompleksi, funkcija, brojevi,
suprotnosti vae kao sopstveni
pojmovi za Mene, za Tebe, za nas.

50.5

Neizbrojivi bog lako nas hvata za

ruku i pokazuje postojanje tu
gde sam ja, ti, mi.

51

PREDMETI SADRE MOGUNOST SVIH STANJA STVARI.

(L. Vitgentajn: Tractatus..., 2.014)

51.0

Stvari su stanja.

51.1

Sadrano u voki
pokazuje mi moje neznanje

51.2

o sadranom. Pesnik
pribira u sebi
mo tog istog stanja.

51.3

On daje ravnodunost.

51.4

Zahvalnost predmeta
je beskonana kao itanje.

51.5

Ono ne-prodrlo pred

zelenim uskrem
stvari zamenjuje cvatnju.

52

GRANICE MOGA JEZIKA

ZNAE GRANICE MOGA SVETA
(L. Vitgentajn: Tractatus ...., 5.6)
52.0 Logika, ne jezik
ispunjavaju svet.
52.1 Sulogino
sadrava sve reenice,
sve stavove.
Bestalono.
52.2 Ako je jezik svet itd.
52.3 Toliko reenica, toliko jezika
toliko nosilaca ja,
toliko svetova
tako lakih
tako tekih.
52.4 Jezik ne stoji pred
ta-sveta,
ve logika.
52.5 Ja sam bezglasno zadovoljan
puzavim granicama
moga jezika.
52.6 Toliko, da mi se ini
kao da sam u cvatnji.
52.7 S veeri, u aprilu,
zakapaju te cvatnje
u nebeskom razgovoru
koji je na.

53

STAVOVI LOGIKE DEMONSTRIRAJU LOGIKA SVOJSTVA

STAVOVA, POVEZUJUI IH U STAVOVE KOJI NE KAU
NITA.
(L. Vitgentajn: Tractatus..., 6.121)
53.0

Tautoloki ponavljamo
logiku da nam se
usta poklapaju sa
urnama koje ne kazuju
nita.

53.1

Svet i jezik su jedno

i njihovi beskrajna
kombinacija smisla i besmisla
kazuju nihil
ukupnosti.

53.2

Anuliraju stavove,
duo,
ti koja zajedno sa Arijadnom
uspostavlja ravnoteu
svih stvari

53.3

- tautoloki uvek
na slepoonice kuca.

54

BITNO JE ZA STVAR DA MOE BITI SASTAVNI DEO

STANJA STVARI.
(L. Vitgentajn: Tractatus..., 2.011)
54.0

Stanja su sama.

54.1

Otvoreno
leala si mi ispred
plutajue due.

54.2

U sredini usne
skupljao sam kamen
da me polegne
na tebe.

55

AKO SU DATI SVI PREDMETI, TIME SU TAKOE DATA SVA

MOGUA STANJA STVARI.
(L. Vitgentajn: Tractatus..., 2.0124)

55.0

Ovo okruglo tu
je dajue.

55.1

Ono tamo bezoblino,

takoe.

55.2

Trebalo bi u suprotnost
krenuti
svih bezglasnih oblika,
svih moguih
formalnih prostora
da bi se rasprslo
ono dobaeno
kako se drvetu govori
i
ovo kako se
satnoj
urni
to u Nita raskriva
to kako se
cvetnim jezikom
govori

55.3

u onim pranicima
grana svesteuih.

56

ETIKA I ESTETIKA SU JEDNO.

(L. Vitgentajn: Tractatus..., 6.421)
56.0 Zahvatam mojim delovanjem
Ono iz oajanja
Napisano
Da bi se prirodilo
Barunastom tkanju pranika.
56.1 Da bi u-ticalo u bagremu.

57

SAMO KRAJNJE TAKE CRTICA NA MERILU DODIRUJU

PREDMET KOJI TREBA IZMERITI.
(L. Vitgentajn:Tractatus..., 2.15121)

57.0

utei ono to se gleda

odavde dovde
meri prozranost
onoga izmeu:

57.1

slepog zvona stvari

odavde dovde

57.2

Unutra je punoa
koja uti
i ispunjava
privremeni lahor
stvari.

58

POSTOJANJE I NEPOSTOJANJE STANJA STVARI

JE STVARNOST.
(L. Vitgentajn: Tractatus..., 2.06)
58.0

Svaka stvar
uvruje stvarnost
na da
ili ne.

58.1

Seati se da oko gleda

a da svet preplavljuje
svako gledanje jo
vie
znai biti prirodan:
pun slik,
pun objava
to prihvataju
sve mnogo prirodnije

58.2

i jo privremenije.

59

BUDUI DA JE SVE DOSTUPNO POGLEDU, NEMA TA NI

DA SE OBJANJAVA.
(L. Vitgentajn: Filosofska istraivanja, 126)

59.0

Natopljena u oku
napada nas istina.

59.1

Videti samo vidljivo

lako je
kao crna zemlja
lako je
i neoborivo je u dubini
svake budue cvatnje.

60

PREDMETI INE SUPSTANCIJU SVETA. ZATO ONI NE

MOGU BITI SLOENI.
(L. Vitgentajn: Tractatus..., 2.0121)

60.0

(Znam kako sam bio ravnoduan

u okruju predmeta

60.1

iv ivljen
-hiljadujezian,
slobodan i dodirivanju
svejedne Tvari.

60.2

Vazduh je disao sa mnom

i pripadao mi.

60.3

Voda je padala sa aprilskih grana.

60.4

Zemlja je bila gostoljubiva

i vlana

60.5

u estougaonom sau
lepio se ivot.

60.6

Kroz nit iste cvatnje

prolazilo je pismo
i kao inje na
granama hvatao se

60.7

lgos.)

61

SLIKA ODSLIKAVA STVARNOST PRIKAZUJUI MOGUNOST POSTOJANJA I NEPOSTOJANJA STANJA STVARI.

(L. Vitgentajn: Tractatus..., 2.0201)
61.0

Ovde se uhvatila kora moga

imena. Tamo njegovog.

61.1

Koliko e vremena proi

pre nego to me njegova
re prepozna u nunosti nasledstva,
u opstrukcijama ponavljanja
koje pokuavaju da budu
iznova zadobijeni svet
bez oblika, bez jezika
u pretpostavkama melanholije dovrenja
i kapriciozne razlike.

62

NAEM NASLEDSTVU NE PRETHODI

NIKAKVO ZAVETANJE...
Naem nasledstvu ne prethodi nikakvo zavetanje:
Vitgentajn nas naputa,
na kraju veka koji jo uvek jeste
otvara se pukotina-reetka kojoj trebaju nove rei.
Svet, koji e ga jo jedanput navestiti
izgubie ga
- izvesno je.
Rilke e biti poslednja
unca otpora
kada bude postojao
samo ma.
isti spas bez-temelja
utvrdie novi sjaj
bez ljudi.

63

POGOVOR
NEIZRECIVO IZMEU POEZIJE I FILOSOFIJE
Postoji li misao kojoj bi samo pesnitvo pomoglo da se izrazi?
Misao, izraaj koji bi bio skriven, a ona se izraavala tek sabrano:
misao-ontologija.
(oe Buske)
Ovaj Pogovor ni u kom sluaju ne predstavlja dodatno objanjenje onogo to
smo uinili u pesnikoj opuskuli Predeo sa Vitgentajnom i druge ruevine. On je
zabeleen na kraju ovog spisa pre kao izvesno podseanje na prve poetne impulse
zamisli koja je bdela i upravljala tokom rada na pesnikoj knjizi. Neto od te
poetne zamisli sadri, verujemo, izvesnu optost svoga smisla unutar problematike
odnosa filosofije i pesnitva koji je, inae, uvek sadravao z aovog autora poneto od
neutoljive zagonetnosti a koje, nadamo se , istovremeno ima i kod naeg
pretpostavljenog itaoca.
Rei da pesme nae opuskule nisu nikakve replike na Vitgentajnove stavove
koje smo posve namerno beleili janjenje, jo manje odbrana od eventualnih
prigovora kritiara, ve bitna, stavna komponenta nae zamisli o reenoj knjizi. Da
bismo potvrdili da ova stavna komponenta nae zamisli ne sadri nikakve ostatke
replika na Vitgentajnove stavove, iskoristiemo za ovu priliku samo Vitgentajnovo
tvrenje da je znaenje neke rei njena upotreba u jeziku, to znai da ako nekog
sagovornika pitamo ta ste hteli rei? to znai ( da ga pitamo) kako ste upotrebili
taj izraz? (...) Znak (reenica) prima svoj smisao iz sistema znakova, iz jezika kojem
pripada. Uopte, razumeti jednu reenicu znai razumeti jedan jezik. (L. Vitgentajn:
Plava belenica, str.8). Mi smo dakle unutar korpusa stihova i knjizi Predeo sa
Vitgentajnom i druge ruevine u sredite nae zamisli postavili jedan eksperiment,
pitajui: gde se na belini te stranice ispisane jednim jezikom i jednim pismenima
nalazila filosofija a gde poezija? I odgovaramo: nema arhetipa filosofije, nema
arhetipa poezije. Ne psotoji ideja-filosofije, kao to ne postoji ideja-poezije. Postoji
samo re koja je perater. Postoji samo zbiljski jezik koji neemo otkriti nikakvim
razmiljanjem, no gledanjem. (Up. Ako elite da znate ta predstavlja neka re onda
ne razmiljajte, nego gledajte /Filosofska istraivanja/). Nema niega za
objanjenje. Problem odnosa filosofije i pesnitva nerealan je problem. Kada je
funkcionisanje jezika posve jasno filosofska problematika odnosa bespredmetna je.Pa

64

ipak, budui da ove pojmove efektivno upotrebljavamo i mada je njihovo postvarenje

stalna opasnost za filosofiju, mi ih nikako ne moemo eliminisati. ta je, dakle, u
naoj poeziji poezija a ta u Vitgentajnovoj filosofiji filosofija?
Izmeu Vitgentajnovih fragmenata i naeg pesmovanja mi smo pokualida
uspostavimo jedan odnos. Pokuaj da se zasnuje reeni odnso ohrabren je injenicom,
zapaenoj kako do strane Vitgentajna,tako i od njegovih interpretatora, naime da je
njegov rad (re je, prevashodno o Tractatusu-u) strogo filosofski i istovremeno
literaran. Drugim reima, glede karakteristinog Vitgentajnovog stila
(fragmentarni nain pisanja), filosofija se okree pesnitvu da bi ozbiljila svoj pravi
nalog (M. Frank). Posve obrnuto, i iz razloga koje ovde neemo posebno
naznaavati, kod nas se pesmovanje primi filosofiji da bi pokualo da dopre do
zajednikog, ali zaboravljenog temelja,do prave rei. Prava re utemeljenja dogaa
se u razmaku diskurzivnih horizonata pesmovanja i filosofije. Tamo gde jezik govori
za sebe sama, u pesnitvu dakle, filosofija trai odnos s drugim od jezika, to jest,
odnos s drugim od oznaitelja kako bi uspostavila u povesti izgubljenu sposobnost
pristupa do izvornog,do prave rei koja je odsutna. Kae se, naime, da je bie
odsutnost. Ako je tako, ako se zabie ne moe rei da jeste i ukoliko je nuno da
postoji ono drugo sveta, naime bie kao drugo od bitkujueg, tada je neophodno
imenovati utemeljujue dogaaje koji probijajui kontinuitet dosadanjeg sveta
utemeljuje novi. (. Vatimo). To utemeljujue dogaanje je jezik koji utemeljuje
ono to ostaje, naime poeziju. Da bismo bre doli do onoga do iemo se izvrsnom
Vatimoovom interpretacijom odnosa jezika poezije, pesnika i utemeljenja... Naime,
pesnici utemeljuju ono to ostaje, ali , veli Vatimo, utemeljeni su i sami... U
temelju svakog utemeljenja, i onog pesnikovog koji utemeljuje ono to ostaje, jeste
bezdan bezdanosti. Utemeljujui jezik pesnik utemeljuje samo ukoliko je u odnosu
spram neega drugog od samog sebe,a to je tiina. Tiina nije samo horizont zvuka
koju treba re da bi zazvuala, da bi se konstituisala u svom bitku, ve je i bezdani
bezdan u kojem se izgovorena re gubi. Tiina ima u odnosu spram jezika onu ulogu
koju ima smrt u odnosu spram egzistencije). (. Vatimo: (Hajdeger i poezija kao
zalazak jezika). Jezik utemeljuje. Ali jezik je i tiina. Jezik je i neizrecivo. Jeziki
skepticizam vodi Tractatus ali i druge Vitgentajnove spise. O emu se ne moe
govoriti o tome se mora utati (Tractatus, 7). Ili: Ovako stoje stvari. Ako se ne
napreemo da iskaemo neiskazivo (Unaussprechliche), ne gubi se nita. Neiskazivo
(unussprechliche) je neiskazivo sadrano u iskazivom. (Pismo Engelmaunu od
9. aprila 1917).
Pitali smo: gde je mesto poezije u tom neiskazivom? Moe li poezija pomoi
da se neiskazivo u Tractatusu rei svoje tiine, svoga utanja? Ono najuzvienije se
, upravo stoga to je neizrecivo, moe iskazati samo alegorijski, kae legel. Dakle,
poezijom!? Moe li se, pital ismo se dalje, mistikom Vitgentajnovom govoru o
utanju kao transcedentalnom temelju sveg iskazivog pridodati u tom smislu i
takvom kontekstu mnogo preciznija poezija? Nije li poezija ipak preciznije
naznaivanje neiskazivog nego to je to filosofija? Da li se poezija, budui da je jezik
gde jezik govori za sebe samog, mesto u kojem je sadrano iskazivo i koje na

65

nekakav bitan nain upuuje izvan sebe? Ne kae li Rilke u Devetoj devinjskoj
elegiji Ovde je vreme izrecivog, ovde zaviaj njegov. Reci i ispovedi. I, pitali smo
se ponovo, kao i ranije u jednom naem ogledu o Vitgentajnu: zar Vitgentajn
upravo u svojim najfilosofskijim radovima, u radovima poput Kantovih vrsto
utemeljenih u filosofskom diskursu, upravo stoga ne zalazi u pesniko polje i svoje
najvie zamisli naznaava poetskim sredstvima? Tom Vitgentajnovom putu u
pesnitvo, mi smo pokuali probrati svoj put u filosofiju. Nismo li time pokuali da
naznaimo zajedniko izvorno poreklo poezije i filosofije? Zejedniko osreditenje
dva pola korienja jezika? Ono to se ne moe kazati pokualo je da progovori
zajedno sa svojom nezahvatljivom/neiskazivom subjektivnou u temelju svakog
iskazivog u poeziji; dakle, u temelju vieg neizrecivog. Bila je to naa avantura.
eleli smo da postignemo da se Vitgentajnovo izreeno doivi kao ono to zapravo
nije miljeno. Time smo, pesnitvom, hteli prekoraiti granice saoptivog zacrtane
formom istazivog. Ne prevladati jeziki skepticizam, ve osloboditi protivsmisao
svoj nalog filosofa. Otuda ne-poetinost naih stihova. Moralo se malo izgubiti da bi
se neto dobilo. Moda ona razreujua re koju Vitgentajn ,i ne samo on kao
filosof, ne uspreva izrei. (Up. Jo ne uspevam izrei tu jednu razreujuu re.
Kruim oko nje, i to sasvim blizu, ali jo nju samu nisam uspeo zahvatiti / Tajni
ratni dnevnici, 28. XI 19194 /). Stoga smo mi posve svesno morali ii ivicom
filosofskog (intencionalnog) i alegorijskog (poetskog) govora da bismo,eventualno,
pogodili ono to nazivamo strujom uvida iza granica saoptivog, naimem da se
neiskazivo iapk iskae bitnom poetskom reju koja je utemeljujua i
utemeljivanje. Jer u poeziji je jezik taj koji je stvaralac, budui da se pesma, kako
veli Malarme, ne stvara idejama nego reima. Uostalom, zar upravo na fonu
Vitgentajnovog Tractatusa nije bilo gotovo idealno proveriti valjanosti Eliotovog
stava, po kojem mi govorimo kao da je misao precizna a oseaj nejasan. U zbilji
postoji precizan oseaj i nejasna misao. Da se precizno izrazi oseaj, potrebno je
jednako velika intelektualna snaga kao i da s precizno izrazi misao. Da li se
Vitgentajn u svojim radovima posve precizno izraavao? Da li smo, s druge strane,
mi uspeli da precizno izrazimo oseaj? Izvesno je d ai sa jedne i sa druge strane dvaju
diskursa postoje tragovi fundamentalnih ostataka neuspeha. Taj neuspeh,
paradoksalno, ukoliko se dokae i ukoliko je uopte dokaziv, izvog je nae nade.
Rekli bismo tada da je iracionalno savladalo racionalne temelje logosa da se
neiskazivo uspelo preobraziti u izvesne razreujue rei i da su one uspele nevidljivo
nastati u nama. Nije li upravo njihov san, kako bi rekao Pesnik, da jednom nevidljive
budu i nastane se u istinskom zakonu. Tada bi se jezik pnovo rodio, ali ovog puta u
bruju spokoja koji bi pouzdano vodio do sutine izraene gramatikom. Filosofija i
poezija kao u pradavno mitsko doba ponovo se vie ne bi razlikovale. Jer ono to je u
jeziku iz posve kontingentniz razloga pleni to je nerazlikovanje. To nerazlikovanje
moralo bi se traiti u bitnoj rei bia kao mogueg horizonta svakog razumevanja
bia uopte. (M. Hajdeger). Poezija i filosofija bile bi tada jezika onotologija u
istom stanju. Takav projekat i put prema utopiji uvek je poeljan i moguan.
Potrebno je samo uvek da postoje uslovi: jedan Vitgentajn i jedan Pesnik: oba

66

smetena u alegoriju. Jer poreklo logosa u povratnom osveivanju je jedno i isto.

Jezik je, kako ree Hegel, samo bie, bivstvenost sveta. U toj injenici gubi se svaka
razlika izmeu filosofije i pesnitva a govor o neizrecivom pripada istom
nerazumevanju te biti. Ali, dotle je, naime, daleko. Stoga, po nunosti same stvari,
ovo ponovno i ponavljajue suoavanje pesnitva i filosofije.
Nansi, aprila 1994.
B. T.

67

BELEKA O PESNIKU
Dr. Boko TOMAEVI, pesnik, knjievni kritiar, esejist i pisac brojnih knjievno-teorijskih radova rodjen je 1947. godine u Beeju (Jugoslavija, Vojvodina). Poeziju pie od 1970. Objavio je sledee knjige: Bitno pesnitvo, Tri manifesta, 1988; Kartezijanski prolaz, 1989. (pesme); Kartezijanski roman, 1989
(studija); Iz iskustva bitka i pevanja. Nacrt za jednu ontologiju pesnitva,
1990 (studija); Celan-Etudes i druge pesme, 1991;Videlo ika, 1992 (pesme),
Ponavljanje i razlika, 1992 (pesme); Svetlost za iskop (pesme) 1992: Cool memories
1994 (pesme); Ugarci,1994 (pesme); Samorazorne teorije,1994 (studija).
lan je PEN kluba (francuski Centar), Evropske akademije Nauka, umetnosti
i knjievnosti, Drutva knjievnika Vojvodine, Drutva pesnika i umetnika
Francuske, Saradnik Instituta za knjievnost i umetnost u Beogradu, lan
Hajdegerovog filosofskog drutva i Drutva za prouavanje ivota i dela Fridriha
Helderlina.
ivi u Francuskoj.

68

69