Istorija razvoja golubarstva u Lahoru

Svi smo svesni toga da geni odreuju ne samo fizike, ve i psiholoke funkcije svih
ivotinja, pa tako i ptica. Sposobnost prilagoavanja razliitim temperaturnim i klimatskim
uslovima je takoe odreena genima i genetskim kombinacijama. Takoe je poznato da su u
razliitim delovima sveta zastupljeni razliiti klimatski uslovi, poev od najblaih, pa sve do
onih najotrijih. Kako je kod golubova zastupljen poseban respiratorni sistem, koji ine
vazdune vreice preko kojih se oslobaaju tenosti i koje im omoguavaju unutranje
hlaenje (za razliku od oveka koji to ini putem znojenja), temperatura i vlanost vazduha
igraju veliku ulogu kada je u pitanju uinak dugoletaa, kao i kada je u pitanju odabir vrsta od
strane uzgajivaa iz razliitih zemalja, a treba uzeti u obzir i razliite klimatske zone u okviru
granica jedne zemlje. Ptice kojima nedostaju pojedini geni ne mogu da izdre klimatske
promene. Ukratko u vam ispriati o istoriji uzgoja golubova u mom rodnom gradu Lahoru
(koji je ujedno i najvei centar dugoletaa na svetu), kako bih objasnio kako se odabir vrsta
visokoletaa menjao uporedo sa promenom ideala ili ciljeva samih uzgajivaa golubova,
kao i sa poboljanjem kvalieta samih vrsta.
U Pakistanu su postojala dva velika centra ugajivaa golubova visokoletaa pre nego to je
uspostavljena drava 1947. godine. To su bili Sijalkot, udaljen oko 60 milja / 100 km severno
od Lahora i Kasur, udaljen oko 30 milja/50 km juno od Lahora. Vrste koji su preovladavale
na teritorijama ova dva grada su se u velikoj meri razlikovale; razlike su bile izraene u boji
perja i oiju, iako su sve vrste rasprostranjene na teritoriji ova dva grada prvobitno pripadale
dananjoj dravi Utar Prade (Ujedinjenim pokrajinama, U.P) i tadanjoj centralnoj pokrajini
(C.P). Zabeleeno je da su ovu vrstu golubova na teritoriju ove dve oblasti prvi put doveli
Moguli, uglavnom iz Irana i drugih delova centralne Azije.
U Lahoru takmienja su se odravala u prvoj polovini prolog veka, u zimskom periodu, i
veinu visokoletaa inili su jednobojni (Selfs), areni prskani (Mottles), i plavi belorepi
(Badges, kovani tekir), a preovlaivale su mahom crna, crvena, uta i pepeljasta boja; to su
vrste koje ine veinu dananjih engleskih tiplera. Ba kao i engleski tipleri, indijski
visokoletai su se razvili od svog pretee prevrtaa, od kog se razvila jo jedna vrsta
prevrtaa (roleri, Rollers). Kada su takmienja poela da se odravaju tokom osetnije toplijeg
oktobra, a kasnije i septembra, ove vrste su odbaene i zamenje Sijalkotima (Sialkoti, vrste
koje su uzgajane u Sijalkotu), i to uglavnom prskanim visokoletaima (Prints), jer su oni, za
razliku od svojih prethodnika, mogli podneti osetno viu jesenju temperaturu. Po mom
miljenju, glavni uzrok pomeranja letake sezone jeste pomak nainjen kada je u pitanju
kvalitet samih ptica, kao i njihova letaka sposobnost. Zimski dani su postali prekratki, a
noni letovi su bila potpuna nepoznanica u to vreme, kao i sada. Meutim, ranije spomenute
vrste su morale biti odbaene, jer ak i najbolje ptice najpopularnijih vrsta u to vreme nisu
uspevale da se izbore sa toplijim vremenskim uslovima. Uloen je veliki trud kako bi se ove
vrste aklimatizovale, ali to nije urodilo plodom. Vremenom se kvalitet ptica poboljavao, tako
da je letaka takmiarska sezona jo jednom pomerena i odravala se u martu i aprilu,
mesecima koji su mnogo topliji od oktobra i septembra, sa relativno duim danima. Zatim je
dolo do jo jedne velike promene, kada su takmienja pomerena za maj i juni, najtoplije i
najsuvlje mesece u godini, uglavnom u periodu od 28. maja do 9. juna. U ovom periodu je
dan najdui. Takva promena uslovila je potpunu promenu kod vrsta visokoletaa, kada su
Sijalkoti zamenjeni Kasurima (Kasuri Breeds, sa teritorije grada Kasura), koje mogu podneti
visoke temperature i nisku vlanost vazduha bolje nego njihovi prethodnici. Treba

napomenuti da se u Kasuru, gotovo od samih zaetaka uzgajivanja golubova, takmienja

odravaju tokom leta. Danas se nijedna jedina vrsta jednobojnih (Selfs) crvenih, crnih, utih,
pepeljastih i ostalih koji su ranije bili jako zastupljeni u Pakistanu ne moe videti na
takmienjima, a procenat svetlijih Sijalkota koji se pojavi na takmienju u letnjoj sezoni
iznosi jedva jedan posto. tavie, uzgajivai iz Sijalkota, koji ranije nisu hteli ni da uju za
vrste sa teritorije grada Kasura, sada su se potpuno okrenuli ovoj vrsti; ili istokrvnim, ili
hibridima. Tokom poslednje tri ili etiri godine, vie od 90% takmiara u Sijalkotu ine
Kasuri, a isti je sluaj i sa ostalim oblastima gde su ranije bili zastupljeni Sijalkoti.
Zabeleeno je i to da su u Lahoru krajem pedesetih/poetkom ezdesetih godina Kasuri
zamenjeni Sijalkotima. Uzrok tih promena jesu genetske razlike izmeu ptica iji je uinak
bio dobar samo zimi (jednobojni golubovi (Selfs), i svetliji Sijalkoti, uglavnom prskani
(Prints), koji su imali dobar uinak pri relativno blaim klimatskim uslovima) i tamnijih
Kasura, koji su trenutno aktuelni zbog dobrog uinka pri visokim temperaturama i niskom
procentu vlanosti vazduha. Takoe je zabeleeno da u Sijalkotu padne oko 123 cm ukupne
koliine padavina na godinjem nivou, u poreenju sa 43 cm, koliko padne u Lahoru. Blizina
Jamua i Kamira, kao i veliko jezero, atmosferski temperaturni uslovi i vlanost vazduha na
visini na kojoj visokoletai provedu veinu leta, mnogo su bolji u poreenju sa uslovima u
Lahoru; ak i kada su temperature pri tlu na priblino istom podeoku.
Moram dodati i to da nisu svi visokoletai sa teritorije Sijalkota neprilagodljivi kada su u
pitanju visoke temperature i niska vlanost vazduha, kao i to da su neke vrste koje pripadaju
ovoj teritoriji (kao to su Sundray, Wehshi, Border Wallay, Tunia, Motion Wallay, Choohay,
Ghalodoo, Daskay Wallay itd) jednako izdrljive i lete veoma dobro i tokom vrelog i suvog
leta.
Trebalo bi napomenuti i to, da su izbeglice tokom migracije 1947. godine iz indijskog dela
Pandaba, i sa teritorija nekadanjih U.P-a i C.P-a, donele sa sobom neke vrste meu kojima
su i Shah Jahan Puri Harray Khurd Nokay, Sher Dils itd, koje su preovlaivale meu
vrstama tadanjih lahorskih visokoletaa. I ranije su ptice donoene u Lahor iz drugih delova
Indije, posebno iz Firozpura i Jalalabada, iz golubarnika Navaba Saada Ali Kana (Nawab
Saadat Ali Khan).
Vrste niskoletaa Daangi, Chhatri, Niveen ili Patti Wallay u Pakistanu, koje su ujedno
popularne i u ruralnim oblastima junog Pandaba i pokrajine Sind, u Lahoru su sve do skoro
bile nepoznate. Ove vrste su doneli muslimani koji su nakon podele Indije emigrirali u
Pakistan, uglavnom iz oblasti Firozpura. Iako su ove vrste bile svuda popularne, na teritoriji
Pakistana nisu stekle taj status usled zabrane od strane Daff-a. Ovaj tip dugoletaa koji, ako
se izuzme nain na koji formira jato, leti pod istim pravilima kao i engleski tipler, i iako je
uglavnom ogranien na ruralne oblasti, danas je veoma popularan u gradovima oblasti Sind,
ukljuujui i Karai.
Spominje se jo jedna vrsta takmiarskog goluba viena na teritoriji Lahora, koja je
popularna u junom Pandabu i uzgajana u Pograninoj pokrajini i u pokrajini Beludistan,
pod nazivom Tukkri Wallay ili Toaly Wallay, koja je u Njujorku poznata pod nazivom Sky
Warriors (Nebeski ratnici). Ove ptice jarkih boja koje pripadaju nekolicini posebnih vrsta
(meu kojima je i engleski tipler), doneli su Moguli iz Irana i okolnih oblasti. Ove ptice bi se
mogle nazvati i Roof Top Warriors, umesto Sky Warriors, jer uglavnom lete u liniji krovova, i
ne podiu se na velike visine. Lete u jatima od po 50 do 200 i vie ptica i meaju se sa jatom
drugog uzgajivaa. Ptice se sputaju zastavicom kada se nau iznad golubarnika, ili uz pomo

glasovnih signala ili udaranjem u konzervu, a takoe i bacanjem semenki, jer su takmiarske
ptice pod strogim reimom ishrane. Takmienje ili lov (igra) se sastoji u tome da se uhvati
to vie protivnikih golubova; pobednik sa vie uhvaenih protivnikih golubova dobija
novanu nagradu i zadrava uhvaene ptice. Iako retko, u nekim ruralnim delovima junog
Pandaba organizuje se borba golubova; golubovi se donose u dve velike kutije koje se
postavljaju na oko 150 metara jedna naspram druge i koje zamenjuju golubarnike. Ptice se
putaju kako bi se u letu izmeale i onda se pozivaju da slete na kutiju u kojoj su donete.
Kako bi se testirala inteligencija i vernost ovih ptica, kao i strunost samog uzgajivaa, posle
izvesnog vremena kutije se zamenjuju, ba kao to fudbalski i hokejaki timovi menjaju
strane.

Pravila letenja za visokoletae u Pakistanu

Nekolicina uzgajivaa tiplera izrazili su svoje sumnje na nekim vebsajtovima u vezi sa

uinkom visokoletaa, jer, prema njihovim reima, vreme mereno dok je ptica u tzv.
nevidljivosti sedam, osam sati ili vie, ne moe biti pouzdano. Jedan uzgajiva tiplera iz
Sjedinjenih drava je ak i smislio priu o tome kako je svoje tiplere pustio ujutru, ali ih je
potom naao kako kljucaju pesak nedaleko od golubarnika. On je priu navodno smislio kako
bi argumentovao neka svoja razmiljanja, nesvestan toga da time nipodatava sopstvene ptice.
tavie, vrsto verujem u to da se ak i tipler niskog kvaliteta ne bi bio tako loe ponaao,
osim ako ga vlasnik nije izgladnjivao i dozvoljavao mu da se sam hrani, usled ega ptica na
kraju postaje tzv. beachcomber. U tom sluaju, smatralo bi se da je ptica jako loeg
kvaliteta, kao i da je loe dresirana.
Formiranje ovako pogrenog miljenja o uinku visokoletaa rezultat je potpunog
nepoznavanja pravila i propisa u vezi sa letenjem. Sama injenica da se takmienja
visokoletaa odravaju stotinama godina u Indiji i Pakistanu po nepisanim pravilima govori u
prilog tome. Pravila po kojim se ovde odravaju takmienja (tzv. Baazies) su veoma stroga i
konstantno se menjaju u skladu sa raznim situacijama, na primer, kada beskrupulozni
uzgajiva pokua da ih zloupotrebi i poini prevaru. U nastavku teksta su navedena neka
vana pravila koja se, uz izvesne modifikacije, primenjuju i na takmienjima koja organizuje
tiplerski klub iz Pandaba (Lahor):
1. Munsif/Sudija/toper sudija koji meri vreme, u nastavku teksta toper (Timer), bie
rasporeen u svaki golubarnik od strane samih uzgajivaa ili Takmiarskog odbora, ukoliko
je u pitanju Kup. toper ne sme biti novajlija i mora biti u potpunosti upoznat sa pravilima
letenja. Svi odgajivai imaju pravo da se usprotive izboru sudija i njihovom postavljanju u
odreeni golubarnik.
2. Uzgajiva koji predlae topera duan je i da mu pokae golubarnik, makar dan uoi
takmienja. toper je u obavezi da se pojavi na radnom mestu najmanje 10 minuta pre
poetka takmienja.
3. toper donosi sopstveni sat, olovku i peat sa jastuetom. toper i uzgajiva moraju da
sinhronizuju satove meusobno ili sa zvaninim vremenom radio Pakistana ili tv stanice.

4. toperu nije dozvoljeno da povede nijednu osobu bez saglasnosti uzgajivaa.

5. U hitnim sluajevima toperu se moe pronai odgovarajua zamena, koju odobrava
takmiarski odbor, koji ga je isprva i naimenovao.
6. toper e svim pticama peatirati rep najkasnije deset minuta uoi leta. Isti, ili drugi peat
se moe koristiti tokom celog takmienja.
7. Peatirane ptice se moraju drati u odvojenom kavezu sve dok ne doe vreme za putanje.
8. Ukoliko se toper ne pojavi deset minuta uoi leta, vlasnik golubarnika odmah mora
obavestiti uzgajivaa iz protivnikog golubarnika, ili sam takmiarski odbor. Odbor e zatim
preduzeti korake kako bi se obezbedila adekvatna zamena. Takoe, nedolazak topera na
mesto koje mu je odreeno moe obezbediti pobedu tom golubarniku samo ukoliko se dva
uzgajivaa takmie jedan protiv drugog. Golubarnik koji je naimenovao topera bie
diskvalifikovan u Kupu.
9. Ptice mogu biti peatirane i od strane drugog uzgajivaa kojeg je imenovao uzgajiva koji
se takoe takmii.
10. toper imenovan da sudi tokom prvog dana ostaje na svom poloaju i tokom narednih 610 dana, u zavisnosti od toga koliko traje takmienje. Ako iz opravdanih razloga mora da
izostane i bude zamenjen, morae ipak da identifikuje takmiarske ptice, pre nego to iste
budu peatirane i putene.
11. Vlasnik golubarnika morae da obezbedi dva prazna papira ili dva prazne belenice za
bodovanje (Score cards), koje izdaje takmiarski odbor ili Daff, koje treba popuniti sledeim
podacima:
1. Datum
2. Ime vlasnika golubarnika
3. Ime topera
4. Vreme putanja ptica
5. Naziv goluba sletaa
6. Sat, minut i sekunda trenutka kada ptica sleti
7. Potpisi vlasnika i topera
12. Vlasnik golubarnika e postaviti topera na takvo mesto, da ovaj moe istovremeno
nadgledati golubarnik i pratiti ta se deava na nebu. Meutim, toper ne moe ulaziti u
kaveze kako bi pregledao ptice.
13. Vlasnik e takoe obezbediti doruak, ruak i aj ili hladne napitke, ali sudiji nije
dozvoljeno da trai cigarete, Betel i sl.

14. Vreme predvieno za putanje je 5 ujutru tokom letnje sezone i 6 ujutru tokon jesenje
takmiarske sezone. U sluaju loih vremenskih uslova vreme putanja se moe pomeriti za
jedan sat, i tano vreme se mora uneti u zapisnik.
15. Ako ptica ne dostigne odreeni vis nakon 5 minuta plaenja zastavicom, bie
diskvalifikovana.
16. Samo sedam ptica (ukljuujui mlade) mogu se takmiiti, dok niskoletaima ili vrstama
Patti, Dhangi, Chatri ili Niveen Wallay nije dozvoljeno da budu deo takmienja.
17. Pazuh, ili nekada ak i cela povrina donjeg dela tela goluba mora biti iarana odreenom
bojom, tako da ptice odreenog takmiara mogu biti identifikovane i dok su na velikim
visinama.
18. 20 minuta nakon putanja ptica takmiara, nekolicina ptica sa podrezanim krilima mogu
biti putene unutar volijere, ili van ograenog prostora, ukoliko volijere nema.
19. Najvie 25 ptica mogu biti putene van volijera u 11 ujutru tokom letnje takmiarske
sezone i u tri popodne tokom jesenje takmiarske sezone. Pticama e biti podrezano perje
spoljnog krila, i to od treeg do estog primarnog letnog pera, (Primaries), i nijedna od ovih
ptica ne sme biti obojena. Iako ovo nije obavezno, ako se uzgajiva jednom odlui za datu
opciju, mora se pridravati pravila tokom celog takmienja.
20. Ove ptice mogu posluiti kao droperi za sputanje onih ptica koje pokau znake da e
zalutati; ili da namame ptce iz protivnikog golubarnika da napuste zonu tzv. nevidljivosti i
da slete.
21. Pticama koje su u tzv. nevidljivosti mora biti pokazano kako da napuste isti i uu u
kavez, ili da se makar spuste na na neku manju visinu, nadomak kaveza. Takvo pravilo moe
biti podlono promenama ukoliko doe do loih vremenskih uslova, kao to su olujni udari
vetra, oblanost, kia itd.
22. Isto pravilo se primenjuje in a ptice koje napuste tzv. nevidljivost, spuste se, a zatim opet
odlaze na odreenu visinu gde postaju nevidljive. Ptice koje se ne pridravaju ovih pravila
bie diskvalifikovane.
23. Ptice koje lete na manjim visinama mogu se izgubiti iz vidokruga, ali pri ponovnom
pojavljivanju moraju biti na istoj visini kao pre nestajanja, ili vie. Ptice koje se vrate na
manju visinu bie diskvalifikovane.
24. Ptica koja odluta i ne moe biti uoena u roku od 45 minuta od trenutka nestajanja bie
diskvalifikovana.
25. Sve ptice moraju sleteti na golubarnik. Meutim, uzgajivau moe biti odobreno mesto za
sletanje (Top) i to pod uslovima da:
1. Uzgajiva toperu pokae tano mesto sletanja pre poetka takmienja.
2. Mesto sletanja mora biti udaljeno oko 30 m od golubarnika, i to ne sme biti neka
graevina.

26. Vreme sletanja bilo koje ptice na odreeno mesto sletanja bie uneto u zapisnik nakon to
se ptica vrati u golubarnik i toper je pregleda.
27. Ime, kao i tano vreme sletanja (sat, minut, sekunda) svake ptice bie uneto u zapisnik tek
nakon to toper izvri proveru.
28. Sve ptice koje su sletele i vreme njihovog sletanja koje je uneto u zapisnik bie zadrane
u kavezu i bie podvrgnute pregledu kada to bude zahtevano.
29. Vlasnik golubarnika e osloboditi dunosti topera i potpisati zapisnik ako nema ni
jednog vidljivog goluba do 19 asova (kada je u pitanju letnja takmiarska sezona), odnosno
18 asova, kada je u pitanju jesenja takmiarska sezona. Droperi mogu spustiti ptice koje
izau iz nevidljivosti pre 18 ili 19 asova. U ovom sluaju, ako se obe strane sloe, mogu se
ukljuiti i svetla.
30. Ako neki golub nepodrezanih krila napusti nenamerno kavez i pridrui se takmiarskim
golubovima, u zapisnik e, umesto vremena sletanja, biti uneto tano vreme kada se taj golub
pridruio takmiarskom jatu. Neki takmiari diskvalifikuju takvu pticu, tj takve ptice.
31. toper i vlasnik golubarnika nee ulaziti u bilo kakve rasprave, ve e napraviti zapisnik i
podneti isti takmiarskom odboru, koji e potom na osnovu predoenih injenica i izjava
topera i vlasnika doneti konanu odluku.
32. Uzgajiva koji neopravdano doe u sukob sa toperom bie diskvalifikovan na pet
godina.
Uz neke manje izmene ova pravila se primenjuju i kada su u pitanju takmienja koje
organizuje tiplerski klub iz Pandaba u Lahoru.
Kako bi se osujetili pokuaji bilo kakve obmane, gore navedena stroga pravila su dodatno
pootrena, i to dodavanjem sledeih taaka:
1. Takmienja izmeu individualnih takmiara, kao i tokom takmienja nadgledaju gotovo
neprijateljski nastrojene sudije/toperi, tzv. Munsifs, koje su postavili sami uzgajivai ili
takmiarski odbor. est je sluaj da u nekim golubarnicima bude prisutno i tri topera tokom
leta, ukoliko se taj golubarnik takmii istovremeno sa vie od tri druga golubarnika.
2. Golubarnici koje prati loa reputacija stavljaju se pod stroiju kontrolu.
3. Nasuprot situaciji na zapadu gde moda nee biti nijednog sudije, ovde je re o gomili
posmatraa, meu kojima je veliki broj uzgajivaa, kao i obinih posmatraa, koji posmatraju
itav let, oima fiksiranim na nebo, kako bi se uverili da sve protekne u skladu sa pravilima,
kada je u pitanju let ptica, a i ponaanje uzgajivaa. Da li bilo koji uzgajiva sa zapada moe i
da zamisli da mu se u golubarniku nae izmeu 50 i 100 uzgajivaa i obinih posmatraa,
koji e tokom celog dana posmatrati takmienje, sve do asa kada ptice slete? Neki od tiih
posmatraa imaju izuzetno otar vid, dok neki koriste dvogled.
4. Veoma visok ulog uzgajivaa, kao i kladioniarski ulog ostalih posmatraa, takoe
doprinosi tome da se tzv. nevidjivost, koja je dozvoljena visokoletaima pri visokim
temperaturama i niskoj vlanosti vazduha, stroije kontrolie da ne bi dolo do bilo kakvih

zloupotreba, bilo od strane ptice ili vlasnika. Osim novca, u pitanju je takoe i presti u
odreenim uzgajivakim krugovima, jer se varanje najstroe osuuje.
5. Nedavno je tiplerski klub Pandab iz Lahora poeo da peatira lea golubova koji su
sleteli, jer je jedan od uzgajivaa pokuao da pobedi na takmienju tako to je sa odreene
distance pustio pticu koja je ve sletela i ije je vreme ve bilo zabeleeno, jer je zasigurno
znao da mu sedmi golub nee sleteti; naravno, ovo je uinio nakon to su sve ptice iz
protivnikog golubarnika ve sletele (jer pobedu odnosi onaj ija ptica poslednja sleti).
Takoe se navodi da, pored svih ovih zakona i pravila, postoje neki znaci i simptomi koji
jasno ukazuju na to da li je ptica letela neprekidno nekoliko sati ili je u meuvremenu sletela
negde dalje od golubarnika, odmorila se i potom nastavila let. Ptica koja je letela neprekidno
6-7 sati tokom vrelog i suvog letnjeg dana postaje potpuno iscrpljena, laka kao pero, jer je
tokom leta sagorela masti i izbacila tenost. Katkad je ptica toliko iscrpljena, da ugine
nekoliko minuta nakon sletanja. Takve ptice su obino jako edne i bacie se u potragu za
vodom unaokolo sa sputenim krilima. Izmet ovih ptica je beo, kremast i veoma lepljiv.
Neretko je izmet tako lepljiv da uzgajiva mora upotrebiti vlaan tapi za ui kako bi
uklonio izmet jer je ptica u nemogunosti to da uradi, uprkos konstantnom kljucanju. Kod
goluba je izraeno dosta simptoma; najizraeniji su izvrnuti krajevi poslednja etiri primarna
letna pera. Ptice kod kojih se ne primeti nijedan od navedenih simptoma se diskvalifikuju.
Dok s jedne strane klaenje moe biti dobro sredstvo za borbu protiv raznih zloupotreba,
istovremeno moe biti i uzrok takvim radnjama. Neki nepoteni uzgajivai su razvili razne
metode kojim pokuavaju da preu i najiskusnije sudije, kao i najpaijivije posmatrae. Jedna
od tih metoda je treniranje goluba da sleti najpre u jedan golubarnik, pa nakon to bude opet
puten, da sleti i u matini. Takve ptice lete na velikim visinama, odu u tzv. nevidljivost, a
potom, nakon nekog vremena, slete u protivniki golubarnik, gde ih tzv. drugi vlasnik puta
nakon to se uveri da su svi drugi protivniki golubovi sleteli. Meutim, vlasnici koji
pokuaju da se slue ovim metodama gotovo neizostavno budu uhvaeni i strogo kanjeni.
Ponekad, mada veoma retko, sama ptica je dovoljno dovitljiva u pokuaju da prevari
uzgajivaa kao i ostale takmiare, pa e tako otii u tzv. nevidljivost, ali e zatim sleteti
daleko od svog golubarnika na neko drvo, visoku zgradu ili toranj, kako bi tamo odmorila.
Potom bi to mesto napustila u vreme veere, vratila bi se iznad svog golubarnika,
ispunjavajui tako sve propisane uslove i pravila. Meutim, pre ili kasnije i ovo bude
otkriveno. Veina tih golubova bude ubijena na mestima na kojima se odmaraju.
Tu je takoe i problem sa podmitljivim toperima, koji prihvataju mito u novcu ili u naturi, u
vidu jednog para golubova koje oni izaberu iz golubarnika gde su postavljeni da sude.
Meutim, veina topera je veoma potena i odana svojim prijateljima, te ne doputaju sebi
takve ispade ak i kada su u pitanju velike sume novca ili neke druge veoma primamjive
ponude. Uzgajivai i sudije koje prati reputacija da su podmitljivi u nekom trenutku budu
uhvaeni i najstroe kanjeni. Tada, ne samo da budu javno osueni, ve i doivotno
suspendovani. Evo jedne istinite prie o zloupotrebi poloaja jednog topera.
Pre jedno 9-10 godina, osobu A je imenovao prijatelj uzgajiva, osoba B, da sudi u
golubarniku njegovog prijatelja, osobe C. A se pogodio im je doao u golubarnik
uzgajivaa, osobe C, u 4.30 ujutru, na dan takmienja. Nakon to su postigli dogovor da
osoba A dobije dva para odlinih ptica po njegovom izboru, osoba A je udarila peat na
repove svih sedam ptica uzgajivaa, osobe C, a potom, umesto da ih pusti, dozvolio je

ugajivau da ih stavi u mali kavez koji se nalazio u dvoritu. im je primio poziv od prijatelja
koji se nalazio u blizini protivnikog golubarnika, da su prve ptice iz protivnikog
golubarnika sletele, uzgajiva C je ugovorio sa drugim prijateljem da ovaj pusti jednu od
peatiranih ptica sa odreene udaljenosti od njegovog golubarnika, kako bi dostigle odreenu
visinu pre sletanja u matini golubarnik i ispunile sve propisane uslove. Isti metod je
primenjen i za est preostalih ptica. Prevara je kasnije uoena, uzgajivau je zabranjeno da se
dalje bavi tim poslom, a naloeno mu je i da isplati sav novac koji je stekao nepotenim
putem.

Pravila za niskoletae u Pakistanu

Niskoletai u Pakistanu lete u skladu sa istim takmiarskim pravilima kao i engleski tipleri,
sa izuzetkom kada je u pitanju nain na koji formiraju jata. Pakistanski niskoletai se u
argonu nazivaju Patti Wallay, Dhangi Wallay, Chhatri Wallay ili Niveen Wallay, u zavisnosti
od podneblja na kojima su zastupljeni. U daljem tekstu mi emo ih nazivati Patti Wallay,
kako ne bi dolo do neke zabune. Ne tako davno ova vrsta golubova je bila zastupljena
iskljuivo u ruralnim oblastima, ali su je takoe prihvatili i uzgajivai iz urbanih sredina,
meu kojima su i oni iz Karaija, iz pokrajine Sind. Pravila su drugaija za urbane i ruralne
oblasti, o emu emo ukratko govoriti u daljem tekstu.

Pravila za Patti Wallay u ruralnim oblastima

1. Sudija/Munsif e biti postavljen uz obostrani pristanak.

2. Pokretne stajalice obezbedie takmiari, ali bambusove trske obezbedie organizatori
takmienja.
3. Svaki takmiar moe prijaviti neogranien broj takmiarskih ptica, ali na svaku pticu e se
gledati kao na nezavisnog takmiara.
4. Takmiarske ptice moraju biti obeleene bojom da bi se lake identifikovale. Uglavnom im
se oboji rep.
5. Ptice mogu biti putene ili sa pokretnih stajalica, ili iz golubarnika.
6. Uz obostrani pristanak, ptice e biti putene izmeu 7 i 8 ujutru, tj. 2 ili 3 sata nakon
izlaska sunca.
7. Sve ptice e biti putene istovremeno.
8. Takmiari mogu upotrebiti bilo koji predmet, ili posluiti se bilo kojim metodom kako bi
plaili bilo koju pticu u bilo kom trenutku takmienja.

9. Ptica koja odlazi u tzv. nevidljivost morae da postane vidljiva u roku od jednog ili dva
sata.
10. Ovaj period dozvoljenog odsustva bie smanjen na 45 minuta, ako ptica nestaje vie puta
zaredom.
11. Ptica koja leti nisko i odluta negde van vidokruga, bie diskvalifikovana ako se ne pojavi
u roku od 45 minuta.
12. im takva ptica nestane iz vidokruga uzima se tajmaut i obavetava se takmiar.
13. Vreme ovog tajmauta se belei kao vreme sletanja, ak i ako se ptica ne vrati.
14. Vreme se unosi u zapisnik onog trenutka kad ptica sleti na svoju stajalicu odreene boje,
ili na neko drvo ili bilo koju graevinu; ili kada jednostavno padne na zemlju.

Pravila letenja Golubarskog saveza iz Karaija

1. Takmiar mora biti lan Saveza.

2. Munsif/Sudija/toper, u daljem tekstu toper, nee se protiviti svom postavljanju u bilo
koji takmiarski golubarnik.
3. toper koji kasni iz neopravdanih razloga bie novano kanjen od strane takmiarskog
odbora, u dogovoru sa predsenikom Saveza.
4. toper je u obavezi da doe u golubarnik najmanje deset minuta pre poetka takmienja.
5. toper je u obavezi da se dobro vlada i da sudi poteno.
6. Predsednik ili direktor takmiarskog odbora mogu zabraniti bilo kom uzgajivau da
postane sudija, na osnovu tano utvrenih razloga.
7. Takmiar mora imati lako uoljiv i vidljiv krov kako bi njegove ptice sletele i bile vidljive.
8. Ptice bi morale jasno biti obeleene/obojene, kako bi ih sudija lake identifikovao.
9. Takmiarski tim e initi sedam ptica, plus jedna ptica koja e sluiti kao rezerva.
10. Golubovi e biti puteni u tano 7 sati ujutro.
11. Ukoliko se toper ne pojavi, takmiar moe sam da pusti golubove, ukoliko u roku od 5
min nakon poetka leta obavesti protivnika, i ukoliko obavesti takmiarski odbor. Ako ne
postupi u skladu sa pravilima, njegovi rezultati nee biti prihvaeni.
12. Takmiar moe pustitii svoje golubove u iane kaveze u 15 ili 17 asova.

13. Takmiar moe nakon 17 asova pustiti na krov golubove kojima su potkresana pera
spoljnog krila (od 3. do 6). Ove ptice nee biti bojene. Putanje ovakvih ptica rezultirae
diskvalifikacijom.
14. Takmiarima koji putaju golubove u volijere nee biti dozvoljeno da putaju ptice van
ograenog prostora. Ogluenje o ovo pravilo rezultirae diskvalifikacijom.
15. Golubovi mogu biti puteni u volijeru ili van njega samo uz prethodno odobrenje topera.
16. Takmiar e osloboditi topera dunosti u 18 asova ukoliko golubovi nisu vieni od tog
jutra.
17. Let ptice koja se pojavljuje nakon to su podaci ve uneti u zapisnik, i isti je potpisan od
strane tamiara, sudije i jednog svedoka, nee biti uzet u obzir.
18. U takmienju mogu uestvovati golubovi svih rasa i boja.
19. Sve ptice takmiare mora peatirati toper.
20. Golubovi koji se puste ujutru mogu da se plae zastavicom tri minuta.
21. Ptice moraju da slete u golubarnik.
22. Opis ptica, ukljuujui i pol, mora biti unesen u zapisnik.
23. Ptice koje lete na manjim visinama, i udalje se od golubarnika, moraju da postanu vidljive
nakon 45 minuta, inae se diskvalifikuju.
24. Ukoliko takmiar ne pokae pticu nakon isteka 45 min, uzima se tajmaut i toper
diskvalifikuje pticu.
25. Ovo vremensko ogranienje se primenjuje i kada je u pitanju noni let. toper mora da
obavesti takmiara o svakom tajmautu.
26. Ukoliko neko uoi da je ptica negde sletela, mora istu da pokae takmiarskom odboru,
inae se sve odbacuje kao obina glasina.
27. Satovi koji se koriste ujutru koriste se i do isteka vremena. Takmiar i sudija moraju da
usklade svoje satove.
28. Bilo koji lan moe izabrati iz kog e golubarnika putati golubove, ali o tome mora da
obavesti Savez, est meseci unapred. Ova mogunost je dostupna samo takmiarima koji
nemaju lini golubarnik; ili koji ne putaju golubove iz svojih kunih golubarnika. Takvim
uzgajivaima nee biti omogueno da kasnije koriste svoje golubarnike, ak i ako ih u
meuvremenu srede za takmienja.
29. Golubarnik koji je dodeljen na ovaj nain ne moe da koristi bilo koji drugi uzgajiva u
toku perioda od dve godine.
30. Takmiar je u obavezi toperu obezbediti pie i hranu. Cigarete se obezbeuju na upit.

Indijsko-pakistanski niskoletai

1968. godine stupio sam u kontakt sa guruom pakistanskih niskoletaa, svojim bliskim
prijateljem, Sardarom Dogarom (Sardar Mohammad Siddique Dogar (1925-1998) iz sela a
Jaka, Tehsil Dipalpur u okrugu Okara. Roen je u selu Ganka (Faridkot), koje sada
predstavlja oblast u Indiji. Bio je sin Sardara Muhameda Hasana i pripadao poznatoj i
uglednoj zemljoposednikoj porodici, a osim toga bio je i jako snalaljiv i imao dobre veze. S
obzirom na to da nije mogao da donese svoje ptice kada je emigrirao iz Pakistana, i morao je
da se takmii sa uzgajivaima iz susednih sela, ostao je u kontaktu sa svojim sikskim i
hinduskim prijateljima uzgajivaima i tako je, dugo nakon preseljenja u Pakistan 1947.
godine, dobio sasvim solidne indijske niskoletae.
Sardar Sahib se od malena zainteresovao za golubarstvo i bio je Shagird ili uenik veoma
poznatog Ustad-a (mentora), Sardara Ner Singa. S obzirom na to da nije bilo mogue uvoziti
ptice on je organizovao da ptice budu provercovane iz Indije, i to posredstvom dva njegova
druga iz detinjstva, Muhameda Dina i Kamara Dina Naunarija. Ovi ljudi, koji su inae bili
uspeni i strastveni uzgajivai i fanatici, krijumarili su ptice i svoje zemlje u periodu od
1952. godine pa sve do poetka Indijsko-pakistanskog rata 1971. godine Njegovi drugovi bi
prelazili reku Satled (koja je sluila kao granica izmeu Indije i Pakistana) na
improvizovanom splavu sklopljenom uz pomo visoke trave iz roda Saccharum (eerna
trska), koja se naziva jo i Kanna ili Sarkanda (Saccharum munja), a kasnije su ak uspeli da
prelaze reku i na gumi traktora ili kamiona. Ovi hrabri ljudi su odlazili na ranije ugovoreno
mesto, odakle su ih Sardarovi sikski prijatelji na konjima odvodili do krajnje destinacije.
Uglavnom su putovali nou i esto bi prelazili i do 10 milja (16 km) peice. Sardarovi
prijatelji iz Indije bi im predali nekoliko ptica, koje su prethodno nabavili zahvaljujui svom
uticaju i vezama, a kojima su dodali i najbolje primerke svojih ptica. Te ptice su naravno bile
od najbolje sorte, a potomstvo meu najboljim takmiarima. Najvie su doprineli Sardarov
blizak prijatelj, hinduski uzgajiva, guru Izet Raj, Randit Sing i Sardar am Sing; takoe su
ustupili svoje najbolje ptice. Najbolja vrsta koja je prokrijumarena u Pakistan jeste beaz
(jednobojni beli) sa crvenim ili uto-narandastim oima. Krijumari bi se vraali i
najdragocenija stvar koju bi donosili bili su golubovi; ne zlato ili druge dragocenosti. Njihov
doprinos razvoju niskoletaa u Pakistanu meri se samom injencom da su rizikovali
sopstvene ivote kako bi obavili taj veoma opasan posao.
Ovu priu sam ispriao kako bih istakao privrenost koju uzgajiva osea prema ovoj divnoj
ivotinji, kao i rizik koji preuzima na sebe radi svog hobija, radi svojih mentora i prijatelja.
Ovo je uzgred i nain na koji su najbolji indijski niskoletai stigli do Pakistana iz indijskog
dela istonog Pandaba, i uveren sam u to da ova vrsta dugoletaa nije postojala u Pakistanu
pre osnivanja moje domovine 1947. godine. ak i da je niskoleta postojao sa ove strane reke
Satled pre nego to je osnovan Pakistan, u pitanju je bilo samo nekoliko uzgajivaa, i
kvalitet ptica kao i standard nije bio ni priblian dananjim niskoletaima. Takoe je poznato
da su, pored prokrijumarenih ptica, izbeglice koje su emigrirale u Pakistan iz Ferozpura i
Faridkota takoe donele svoje niskoletae, kao to su to inile i ostale izbeglice koje su
donosile visokoletae. U prilog toj privrenosti uzgajivaa govori i to da su se oni izlagali

velikom riziku, ako se uzmu u obzir okolnosti koje su tada preovladavale, kada je na hiljade
Hindusa, Muslimana i Siksa masakrirano u najkrvavijim protestima ikada zabeleenim. U
prilog tome govori i injenica da su tada ljudi bili slabo snabdeveni vozilima, pa je veina
izbeglica ila peice, nosei svoje oskudne stvari na glavama ili prevozei ih na zapregama u
veoma tekim uslovima. Tako da, ovek moe samo da zamisli kolika je ta ljubav i
privrenost, kada su uzgajivai radije nosili svoje golubove nego neke line stvari, dok su
prolazili kroz pakao.
U svakom sluaju, u poreenju sa pakistanskim visokoletaima koji su doneseni sa teritorije
U.P-a i C.P-a Indije pre stotinu godina, pakistanski niskoletai su dospeli na ovu teritoriju
indijsko-pakistanskog potkontinenta znatno kasnije. Napori koje su uloili migranti
krijumari doveli su do toga da se na ovoj teritoriji danas uzgajaju samo najbolje vrste
niskoletaa. Istorijska je injenica da su sve linije golubova potekle iz centralne Azije; rasne
vrste (za uzgajivanje, takmiarske) su donete iz Kine poznatim Putem svile, a golubovi letai
su dospeli su ovde preko Irana, i to zahvaljujui mogulskim vadarima, kao i ljudima koji su ih
pratili iz te zemlje. Upravo je nain na koji su ove ptice dospevale na teritoriju Pakistana
doveo do toga da, u poreenju sa visokoletaima meu kojima je vie od stotinu vrsta, broj
niskoletaa bude znatno manji. Takoe verujem da je broj vrsta niskoletaa mali i na teritoriji
Indije, mada i dalje vei od broja pakistanskih niskoletaa. Glavni razlog za ovakav brojani
odnos jeste nomadski nain ivota stanovnitva na ijoj teritoriji se ovi golubovi uzgajaju.
Ovim emo se pozabaviti neto kasnije. Ja mislim da su sve vrste niskoletaa dospele na
teritoriju Pakistana preko Indije iz Firozpura i Faridkota, oblasti koje se nalaze odmah preko
granice i gledaju na nau oblast Kasur.
Pakistanski niskoletai su manji i nenije spoljanjosti u poreenju sa veinom vrsta
pakistanskog visokoletaa. Meutim, mnogo su ilaviji u borbi sa vetrovitim vremenskim
uslovima u poreenju sa visokoletaima. Takoe, uspevaju da na malim visinama dosegnu
jednako hladnu sredinu kao i visokoleta, koji to postie odlazei u nevidljivost. Ovome u
velikoj meri doprinosi vetina kojom se odlikuju niskoletai. Usuujem se da kaem da je
ablon letenja visokoletaa nalik ablonu karakteristinom za engleske tiplere, razlikujui se
samo po nainu formiranja jata, to se moe videti na snimku koji sam postavio na vebsajt
(pogledati linkove ispod) u junu 2007. godine. Uzgajivai iz pokrajine Sind u Pakistanu
uspeli su da dobiju liniju koja leti gusto zbijena u jatu. Preko linkova moete pratiti
celodnevni let jata od sedam pakistanskih niskoletaa:
1. www.doneks.com/Akhlaq

Ahmad/Akhlaq Ahmad1/wmv

2. www.doneks.com/Akhlaq Ahmad/Akhlaq Ahmad2/wmv

3. www.doneks.com/Akhlaq Ahmad/Akhlaq Ahmad3/wmv
4. www.doneks.com/Akhlaq Ahmad/Akhlaq Ahmad4/wmv
Dodau i to da primerci beaza (White Selfs) koji su oborili dravni record Indije i koje sam
spomenuo u poglavlju 23, kao i vrste Zerias ili tzv. Grizzles (iarani, crno-beli) mog prijatelja
Sudita akrabortija iz Haore (oblast Kolkata), predstavljaju nejbolje primerke niskoletaa i
dugoletaa na indijsko-pakistanskom potkontinentu.
Veinu vrsta ovih pakistanskih dugoletaa ine sitniji golubovi, manji od jednobojnih (Selfs),
iako sam video neke plave, utomrke i crvene koji sada polako nestaju. Danas se moe videti

vei broj eeva i prskanih sa crnim repovima i krilima. Zasigurno je da su pojedine linije
niskoletaa morale biti izmeane sa vrstama visokoletaa kako bi se poboljala letaka
sposobnost ptica. Vrhunski takmiari vrste Chirchies ili Sparrows dobijeni su tako to je
ukrtena linija Sardara Sahiba er Dil sa nekim od njegovih niskoletaa. Rekorderke enke
pakistanskog niskoletaa, koje sam spominjao u poglavlju 23, su takoe dobar primer
ovakvih ukrtanja.
Najvanija fizika odlika ovog tipa dugoletaa je boja oiju, koja je uglavnom narandastouta, tamno crvena (Bull) ili bela. Zanimljivo je to da kod mnogih ptica jedno oko je gotovo
neizostavno uto, dok boja drugog oka varira ili je cello tamno crveno ili polovina, ili je
proeto crnim takicama itd. To govori u prilog tome da je osnovna linija imala utonarandaste oi, a varijacije tamno crvene boje rezultat su ukrtanja sa drugim vrstama.
Poreklo ove vrste dugoletaa ne moe se utvrditi sa sigurnou. Moje miljenje je da su
ovakve vrste rezultat nomadskog naina ivota u Aziji. Poznato je da se nomadska plemena,
poput romskih, stalno sele. Njihovo neprekidno pomeranje je uslovljeno klimatskim
promenama i uslovima za rad. Kako nemaju stalno prebivalite, stalno su u pokretu i to
zahteva posebnu vrstu goluba koji se moe prilagoavati razliitim lokacijama, nonim
logorima. atorima i drugim vrstama privremenih sklonita, na isti nain na koji bi se
prilagodio matinom golubarniku. lanovi ove zajednice takoe dolaze do novca na razliite
naine. Neki od njih su prosjaci, neki ukrotitelji zmija, ulini pevai, prevaranti i tzv. Baazi
Gars (kockari), koji zabavljaju i mlade i stare uz pomo istreniranih majmuna, lasica,
mungosa ili medveda. Zanimljivo je to da se uglavnom ene bave fizikim poslom kao to je
berba useva, ili radovi na gradilitu ili putevima itd. ene takoe zarauju tako to prodaju od
vrata do vrata grnariju, perle, staklene grivne itd. Kao to sam i rekao ranije u tekstu, ptice
moraju da se prilagode upravo ovakvom nainu ivota ove siromane zajednice. S obzirom na
to da veina golubova letaa poseduje taj nasledni instinkt koji ih stalno vue ka kui, ne
mogu da doprinesu mnogo ovoj liniji dugoletaa, i otud mali broj vrsta niskoletaa u
poreenju sa brojem indijskih i pakistanskih visokoletaa. Izlino je spomenuti i to da je
jedan od preduslova za adaptiranje na stalnu promenu mesta boravka upravo njihova
sposobnost letenja na malim visinama.
Kako nomadi uglavno naseljavaju oblasti oko sela i gradova kako bi potraili posao i dolazili
do novca i drugim sredstvima, njihove bele nene ptice koje su letele na maloj visini satima
mora da su privukle panju nekih stanovnika sela i gradova, ukljuujui tu i bogate
zemljoposednike i zemljoradnike. Pretpostavlja se da je ova jedinstvena ptica na ovaj nain
stigla do ruralnih oblasti, mada, kada i gde tano, spada u domen nagaanja. Jedinstvena
osobina ovih ptica da se prilagode razliitim uslovima i sleu na razliita mesta (nasuprot
visokoletaima koji sleu iskljuivo u matine golubarnike), doe pogodna za organizovanje
takmienja i to ne samo u golubarnicima uzgajivaa, ve na bilo kom mestu. Da li neki
uzgajiva na zapadu moe i da zamisli da jedna ptica koja se takmii bude putena sa take A
u jednom selu, ka taki B u drugom selu udaljenom vie od 160km, kako bi se tamo takmiila
sutradan, ili dan nakon toga. Prirodna sklonost ka takmienju, rivalstvo i neprijateljske
tendencije, kao i feudalne tendencije koje i dalje preovladavaju u ruralnim oblastima
Pakistana su neki od faktora koji potpiruju veitu tenju da se nadmae svi ostali i da se
dobijaju sve bolje i izdrljiviije ptice, kao i da se poboljaju tehnike letenja. Ono to doliva
ulje na vatru jeste klaenje, kao i veoma vredne nagrade kao to su automobili, motori itd,
koji su danas postali sastavni deo nagradnog fonda takmienja. Rezultat svega ovoga jesu
ptice poput ve spomenutih enki niskoletaa ili vrste Zarchi Chini, koje sam spomenuo u
poglavlju 23. Naravno, tu se ubrajaju i ptice koje su migranti doneli sa sobom 1947. god, kao

i ve spomenute prokrijumarene ptice. Kae se da nijedna ptica ne moe ostvariti neke

zavidne rezultate ako u sebi nema krvi Sardarove linije.
Danas pakistanski niskoletai lete iz golubarnika (kada govorimo o gradskim oblastima), a
kada su u pitanju ruralne oblasti poleu sa stajalica od bambusove trske. Niskoletai se mogu
trenirati na oba naina upravo zbog injenice da lete vrlo nisko. Naravno, kada su u pitanju
takmienja, pravila se razlikuju.
U Indiji razlikujemo dve vrste niskoletaa; niskoletai iz indijskog dela Pandaba koji lete
solo ba kao i pakistanski niskoletai i juno-indijski niskoletai koji, kao i indijski tipleri,
lete nisko i u gusto zbijenom jatu i poleu iz golubarnika. Pandabski niskoletai su
uglavnom beazi (White Selfs) sa utim ili narandasto-crvenim ili tamno crvenim oima,
poput pakistanskih niskoletaa. Nekima od ovih ptica oi su razliite boje. Nasuprot ovome,
junoindijske vrste su preteno jednobojni beli ali i drugih boja; neki su jednobojni plavi sa
prugama, neki proarani braon bojom ili grizli (Grizzles, tzv. Zerias). Ptice koje pripadaju
ovoj vrsti (Zerias) su krupnije i osetno tee, sa narandasto-crvenim oima. Primerci
jednobojnih belih ptica iz Karnatake du june obale Indije dre trenutni dravni rekord od 23
asova i 23 minuta, o emu sam govorio u 23. poglavlju.
*Poglavlje 23 govori o postavljanju dravnog rekorda u Indiji. 1. jula 2008 u 6 ujutru
peatiran je i puten par ptica gosp. Salvaraja (beli mujak sa narandasto-crvenim oima i
bela enka sa crveno-crnim oima, oba niskoletai). Zvanino zabeleeno vreme sletanja je
4:32 ujutru, ime su postavili dravni rekord preletevi ukupno 22 asa i 32 minuta. 2010.
godine postavljen je novi rekord od 23 asa i 29 minuta. Autor takoe dolazi do zakljuka da
indijski niskoletai, pakistanski niskokoletai i engleski tipler potiu svi od iste loze, tj. klase,
dok se indijski i pakistanski visokoletai razlikuju po tome to lete solo i na veim visinama.
Govori se i o takmienju u Karaiju gde je uestvovalo 18 golubarnika. U Pakistanu su
uglavnom zastupljeni visokoletai koji ne lete nou kao i niskoletai koji se sputaju pre
zalaska sunca, ali na teritoriji Karaija postoje niskoletai koji lete nou i tako belee dobre
rezultate. Jedna enka je kao sedma zabeleila rezultat od 27 asova i 35 min. Putena je u 7
ujutru 5. decembra 2004, a sletela je 6. decembra u 10:35 ujutru.
Moja posebno pripremljena smesa
Uzgajivai koji koriste stimulativna sredstva kako bi poboljali vreme svojih golubova
(niskoletaa i visokoletaa) moraju biti svesni toga da je osnovni preduslov za bolji uinak
tokom leta stvaranje rezervi hrane i energije koje e biti srazmerne eljenoj duini leta, inae
moe doi do toga da ptica ostane privremeno ili ak trajno onesposobljena.
Moram naglasiti na samom poetku da posebno pripremljena smesa o kojoj u govoriti u
stvari nije moj produkt, ve je istu osmislio moj prijatelj Ustad Hadi Muhamed Sarvar iz
Lahora, najbolji uzgajiva visokoletaa u Pakistanu. On je zasluan za to to je golubarnik
poznatog uzgajivaa iz Lahora postigao najbolje rezultate u periodu od sredine ezdesetih do
ranih osamdesetih. Ishrana i tehnika letenja koju je koristio moj uenik Arif Sidiki je potpuno
ista. Iako danas imamo veliki broj kvalitetnih vrsta niskoletaa i visokoletaa koje postiu
dobre rezultate, najbitnije od svega je strunost trenera, i to je ujedno i odluujui faktor kada
govorimo o pobedi ili porazu.
Posebna smesa o kojoj sam govorio iznad u tekstu je poprilino jednostavna, ali potrebno je
uloiti mnogo truda i vremena kako bi se pripremila. to se sastojaka tie, ini je iskljuivo

seme badema bez ljuske, mleveni crni kardamon (Cardamomum subulatum) ili mleveno seme
indijskog lotosa koji se u argonu naziva i Kanwal Doda, Nilofar ili Padma (Nelumbium
Speciosum). Seme kardamona i lotosa se sui na suncu a zatim melje i proseje kroz pare
tkanine.
Veina uzgajivaa iz Pakistana, ukljuujui i mene, koriste obian badem sa polutvrdom ili
tvrdom ljuskom, ali ne i bademe sa mekom ljuskom, kao ni veoma skupo bademovo jezgro ili
seme. Preferira se posebna vrsta badema Gurbandi Badaam, jer plodovi ove vrste sadre
veoma mali procenat gorkog semena. Ovi bademi su svetlije braon boje. Iako se na tritu
moe nabaviti oljuteno seme, ja kupujem plodove jer, s obzirom na to da je ulje eterino, u
plodu je sadrana vea koliina ulja nego u semenu. Ova vrsta badema se ljuti i svako seme
se proba kako bi se odstranilo ono gorko, jer osim to je gorkog ukusa, takoe moe biti i
otrovno. Seme se proba dva puta, jer ak i jedno jedino otrovno seme moe pokvariti itavu
smesu za koju se iskoristi 40 badema. Gorko seme sadri cijanovodoninu kiselinu koja je,
osim to ima karakteristan miris, i veoma otrovna. Seam se u kolikim bolovima je bio moj
pas nakon to je pojeo tuce takvog semena koje smo mi nesmotreno ostavili razbacano nakon
probanja. Tada smo mu jedva spasili ivot.
Bademovo seme se dri potopljeno samo pola sata, zatim se isti i gnjei drvenim tukom u
naem tradicionalnom zemljanom avanu na takav nain da na kraju izgleda kao krompir pire,
ali dovoljno gust da se od njega mogu praviti loptice. Pod prstima ne bi trebalo da se osete
gromuljice jer e ptici biti teko da to svari. Da bi se postigla ba ovakva gustina dodaje se
kap po kap vode, kako se izgnjeena smesa ne bi pretvorila u belu lepljivu kau; takoe ne bi
trebalo da izbija na povrinu previe ulja iz smese. U ovo se dodaju jedna ravna kaiica
mlevenog semena lotosa i neto vie od kaiice crnog mlevenog kardamona. Koliina ova
dva sastojka se prilagoava u zavisnosti od toga kolika je temperatura vazduha; pri porastu
temperature poveava se koliina lotosa a smanjuje se koliina kardamona i obrnuto. U
svakom sluaju ne bi trebalo dodavati vie od etvtine kaiice lotosa i polovine kaiice
kardamona na 40 badema. Ovo se usavri vremenom. Opet se dodaje voda kap po kap dok se
meaju ovi sastojci a zatim se od toga naprave loptice veliine i oblika semena datule. Od 40
badema dobija se oko 40 kuglica.Treba napomenuti i to da je seme lokalnog badema sa
tvrdom ljuskom veliine pola badema sa mekanom ljuskom.
Moram jo jednom da skrenem panju na to koliko je vano paljivo probanje badema, jer
jedno jedino seme koje sadri cijanovodoninu kiselinu moe pokvariti celu smesu. Kada
sam krenuo da pripremam ovu posebnu smesu sredinom sedamdesetih, imao sam nemali broj
neuspelih pokuaja. Priprema iziskuje i trud i vreme. Mnogo puta sam morao da bacim celu
smesu jer se oseao miris gorkog semena. Jednom prilikom napravio sam 160 kuglica nakon
to sam sam isprobao, oljutio i izgnjeio prethodno potopljeno seme. Ovim je trebalo da
nahranim 16 ptica koje su u tom trenutku trenirale. Otiao sam po jednu od tih ptica i kada
sam se vratio video sam da nema ni jedne jedine kuglice koje sam prethodno ne razmiljajui
ostavio u posudi na podu. Par tenadi koje sam trenirao za uvare je pojelo sve to se nalazilo
u posudi. Bio sam tako besan da mi je dolo da ih bacim sa vrha zgrade, ali ipak je moja
nepromiljenost dovela do takvog ishoda.
Kuglice koje su potrebne za ujutru moraju se pripremiti uvee i drati preko noi u friideru
kako se na letnjim temperaturama ne bi pokvarile.
Ova specijalna smesa se daje pticama tokom treninga u trenutku kada krenu da izbacuju
kremasti ili lepljivi beli izmet, kao i kada doe do opadanja vremena leta to ukazuje na to da

su istroile svoje zimske rezerve masti. U toj fazi, kada pauziraju jedan dan, poinjem da
dajem 6 loptica svakoj ptici izmeu est i sedam ujutru. Svaka loptica se zamoi u vodu pre
nego to se da ptici kako se ne bi zaglavila u grlu. Gua se lagano masira prilikom hranjenja
kako bi se razdvojile gromuljice koje se uglavnom formiraju. Loptice koje su napravljene
prethodno vee se izvade iz friidera pola sata uoi hranjenja kako bi se malo zagrejale. Voda
se pticama sipa oko 10 min pre leta, a golubu koji ne pije sam daje se 10 ml. Broj kuglica se
postepeno poveava u zavisnosti od digestivnih kapaciteta odreene ptice. Jedan mladunac
koji je postavio rekord 2001. godine uspeo je da pojede svih 40 loptica napravljenih od 40
badema. Loha, The Steel, legendarni Cheena ili crno prskani visokoletai iz redova mojih
plavih golubova (Blue Bar) koji su postigli istorijski uspeh u Mianvaliju 1989. godine, pojeo
je 35 loptica direktno iz inije i traio jo. Moj uenik mu je dao jo 6 loptica oko 10 sati
uvee. To je jedini visokoleta iz mog golubarnika koji je loptice pojeo iz njegove ruke ili iz
posude. U prilog tome koliko je ova smesa efikasna govori i to da je ova ptica 30. maja letela
10 asova i 15 minuta, 1. juna 11 asova i 30 minuta, 3. juna 13 asova i 5 minuta, a 5. juna
1989. godine zabeleen je rezultat od 13 asova i 30 minuta tokom takmienja (kupa) u
Mianvalu meu velikom konkurencijom, kada preostale 104 ptice nisu mogle da postignu
vie od devet sati. Ono to je pak nejneverovatnije jeste da je iva u termometru u tom
trenutku prelazila 46. podeok. Potpuno je uobiajeno da ptica koje ima maksimalan uinak
zabelei manje vreme tokom sledeeg leta, ak i kada pauzira jedan dan, kako bi nadoknadila
izgubljenu energiju, odmorila miie i normalizovala telesne funkcije. Tako da je Loha uspela
da poveava vreme zahvaljujui ovoj posebno pripremljenoj smesi kao i posebno
pripremljenom rashlaivau (erbet) i, naravno, zahvaljujui tehnici za oporavak miia o
emu emo govoriti kasnije u tekstu.
Nakon hranjenja, ptice se stave u gornji deo golubarnika kako bi bile direktno izloene
sunevim zracima sve do 11 sati. Ovo je kljuno jer golubovi ne mogu da prevode vitamin
D3 iz hrane u aktivan oblik, ve ga sami moraju proizvestii uz pomo sunevih zraka. Voda
im je dostupna po deset minuta (stavlja se pred njih) na svakih 30 ili 35 minuta dok su
izloeni suncu. Potom se u 11 sati vraaju u kavez i dozvoljeno im je da se odmaraju u hladu
do 1 sat, kada je vreme za hranjenje. Pticama se daje i ist biserni (afriki) proso (Pearl
millet), pola sata pre nego to im se sipa voda. Iako smatram da nije neophodno, neki
primerci mojih Shagird-a uzimaju 5-8 grama semenki koje su prethodno vee potopljene i to
samo na dan kada odmaraju, kako se digestivni sistem i onako umorne ptice ne bi
bespotrebno optereivao. Biserni proso se opere samo jednom, i potom sui u hladu, kako bi
se uklonila praina, nezrela zrna, svetlija ljuska i ostaci insekticida koji mogu biti prisutni.
Potom im se u suton da voda i sklanja nakon 10 minuta; postupak se ponavlja u deset uvee.
Poslednji put im se daje voda izmeu dva i tri ujutru, dva sata uoi putanja. Pticama ne treba
davati vodu iz ruke, osim u sluajevima kada se hrane lopticama one ptice koje ne piju same.
Dok seme kardamona pomae u varenju kao i kod probave, indijski lotos je odlian kao
rashlaiva, a dobar je i za varenje. Ove tvrdnje su argumentovane odlomkom koji sledi,
preuzetim iz knjige Lekovito bilje u Indiji Pakistanu, autora J.F. Dastura:
Seme se pokazalo efikasnim kada je u pitanju povraanje; maloj deci se daje kao diuretik
(sredstvo kojim se poboljava izluivanje mokrae iz organizma) i rashlaiva (sredstvo koje
sniava telesnu temperaturu). Takoe se primenjuju i kod zapaljenskih procesa u crevima kao
i kod dijareje jer su dobri i kao demulcenti (sredstva koja deluju umirujue na kou i
sluzokou). Seme se ili prokuva ili gnjei ili se prerauje i unosi kao lek ili hrana. Takoe se
pravi i smesa za lokalnu upotrebu koja se koristi u leenju lepre i drugih konih oboljenja.

Iz svega toga dolazi se do zakljuka da je lotosovo seme, osim to se moe ukljuiti u

redovnu ishranu, efikasno kada je u pitanju prevencija sranih oboljenja (ima i
kardioprotektivno dejstvo), dobar je diuretik i efikasan kod sniavanja telesne temperture.
Moram da napomenem i to da koristim gvozdeni navrtanj manjeg prenika od veliine
semenki kako bi ih izlomio. Takoe odstranjujem zelenkaste vrhove semenki koji su u stvari
zaeci biljke lotosa.
Kada govorimo o ishrani i maksimalnom uinku golubova, do sada nisam naiao na
efikasniju hranu od badema. Mislim da bademi nadoknauju sve ono to sadre razne
semenke kojima uzgajivai na zapadu hrane svoje tiplere nedelju dana pre takmienja.
Uzgajivai niskoletaa golubove hrane samo bademima koji se prethodne noi ostave
potopljeni, a potom se oljute i noem iseckaju na sitne komadie. U nastavku teksta
pozabaviemo se nutritivnim vrednostima badema.
Kao to je prikazano u tabeli ispod, bademi su bogati proteinima, mastima, ugljenim
hidratima, vitaminima i mineralima.
Proteini
22%

Kalijum
207mg

Masti
51%

Fosfor
147mg

Ugljeni hidrati
20%

Magnezijum Kalcijum
84mg
75mg

Vlakna
7%

Gvoe
1mg

Voda
2%

Cink
1mg

Bakar
0.27mg

Jedna unca (oko 28g, 20-30 badema) sadri:

Vitamine
dnevnog unosa

Procenat preporuenog

1. 17 mkg Tiamina

21-23%

2. 0.95 mg Niacina

4%

3. 0.22 mg Riboflavina

4%

4. 17 mkg Folne kiseline

4%

5. 0.3 mg vitamina B6

2%

6. 6 mkg Biotina

2%

Takoe treba napomenuti i sledee:

1. Jedna unca (oko 28g) bademovog semena sadri oko 12% preporuenog dnevnog unosa
vitamina E.
2. Oko 8-10% masti su zasiene i stoga tetne, dok su ostale veoma korisne.

3. Vitamin E u tako velikim koliinama je veoma uinkovit i pozitivno utie na plodnost,

ivotni vek i pomae u borbi protiv raznih bolesti. S obzirom na to da ima i anti-zapaljensko
(inflamatorno) dejstvo, smanjuje rizik od kancerogenih oboljenja. Takoe ima veliku ulogu u
obnavljanju i oputanju miine mase.
4. Kalcijum i fosfor su veoma dobri za kosti, ljusku jajeta itd. Ovi osnovni elementi kao
magnezijum, cink i gvoe su veoma korisni za zdravlje uopte i pozitivno utiu na
funkcionisanje celog organizma.
Napomena
Ovi uzroci mogu dovesti do veoma tetnih posledica:
1. Ukoliko se desi da u lopticama napravljenim od specijalno pripremljene smese ostanu
nerazbijene gromuljice
2. Ukoliko doe do prekomerne vruine
3. Kasno kao i preterano hranjenje dan ranije moe uzrokovati zatvor
4. Ukoliko ptice ne dobiju vodu u jednakim intervalima dok su izloene suncu
5. Ukoliko se pticama da biserni proso sa ili bez semena, a prethodno specijalna pripremljena
smesa jo uvek stoji nesvarena u gui. Na osnovu dosadanjih iskustava uzgajivaa moe se
zakljuiti da se loptice specijalne smese kao i biserni proso zadravaju u ptiijoj gui i da je
to uoeno kod ptica koje slete nekoliko sati pre oekivanog vremena. Trebalo bi zapamtiti da
ukoliko se i mala koliina nesvarenih ostataka hrane pronae u gui , sigurno je da je prisutna
i u ostalim delovima digestivnog trakta. Kao to smo ranije rekli, zadravanje nesvarene
hrane u gui glavni je razlog zato dugoletai odlutaju i izgube se. Kako bi se reio ovaj
problem moraju se preduzeti sledei koraci (mere predostronosti):
1. Nemojte davati pticama hranu u podne ako do tada nisu potpuno svarile specijalno
pripremljenu smesu. Ovo je jako bitno, jer vi im moete guu isprati vodom i na taj nain je
oistiti od hrane ali to vam nee pomoi kada su u pitanju ostali delovi digestivnog trakta.
2. Prokuvajte 2-3 minuta u 2 dc vode oko deset semenki nara (Anaar Dana) ili suene
semenke divljeg nara, oko 20 semenki moraa (Saunf), oko 20 semenki sedmolista (Ajwain),
jedan ili dva zelena/mala kardamona (Sabz Ilaichi), otprilike pola ina (1.25 cm) tapia
cimeta (Dar Cheeni) i jedan delimino smrvljeni kardamon (Barhi Ilaichi), i dajte po 10 ml
ovog napitka svakoj ptici ili
3. Dajte 1ml mog posebno pripremljenog napitka pomeanog sa vodom. (Napitak se priprema
tako se pomeaju dve kaiice delimino smrvljenog moraa, dve kaiice delimino
smrvljenog sedmolista, dve kaiice delimino smrvljenog crnog bibera, jedna kaiica
delimino smrvljene deteline, 12 pola ina (1.25 cm) dugih komadia smrvljenog cimeta, 12
komadia delimino smrvljenog kardamona, jedan 5 cm dug komad delimino smrvljenog
umbira, jedan veliki enj belog luka preseen na pola, sve se to stavi u pola litre vode i
ostavi da se krka na tihoj vatri sve dok ne provri; posuda mora biti dobro poklopljena; potom
se napitak prcedi, sipa u flau i stavi u friider. Pola oljice napitka ide na 4 litara pijae vode;
preporuujem da se daje pticama dva puta meseno)

4. Nemojte putati pticu tog dana jer se moe izgubiti ili postati onesposobljena tokom dueg
vremenskog perioda.
Rashlaiva (osveavajui napitak) Aab-e-Hayat
Ranije smo govorili o utcaju visokih temperatura i niske vlanosti vazduha na uinak
visokoletaa, i doli do zakljuka da i jedan i drugi faktor utiu na vreme koje zabelei ptica
tokom vrelih i sunih suptropskih letnjih perioda. Napitak Aab-e-Hayat ili Vodu ivota
prvi put sam pripremio 1977. godine kada je temperatura u termometru prelazila 40. podeok.
Pticama sam dao ovaj napitak tokom treninga u suton. Naalost, u toku noi je pala kia i
temperatura je istovremeno pala na 26 stepeni celzijusa. Ujutru sam se premiljao da li da
uopte pustim ptice ili ne, kako ne bi dolo do neeljenih posledica, ali ipak sam se odluio
da ih pustim i to me je skupo kotalo. Ptice nisu bile na velikoj visini kada je dolo do
nezgode. Dvema pticama krila su se delimino zaglavila i morale su da slete na okolne
zgrade, jedna od njih na zgradu Pakistanske banke koja je tada bila u izgradnji na oko 400m
od mog golubarnika. Tri ptice su sletele ubrzo nakon putanja, dok je jedna pala na krov i
prilikom pada trajno otetila visoki greben (prsne kosti). Tako da ovaj napitak nije delotvoran
ukoliko temperatra ne prelazi 40 stepeni celzijusa, i stoga nije mnogo korisna uzgajivaima sa
hladnijih podneblja.

Napitak Aab-e-Hayat, priprema i upotreba

Sastojci
1. Kahu (zelena salata)
2. Kulfa (seme tuta)
3. Kaasni (seme endivije)
4. Badaam (bademi)
5. Beej Kaddoo (seme tikve)
6. Sufed Zeera (seme belog kumina)
7. Kaali Mirch (crni biber)
Prva tri sastojka se delimino smrve (zgnjee), pomeaju i tako uvaju u tegli. Mala koliina
ove meavine se zatim stavi u zemljani avan i doda 7 dinstanih badema, 7 semenki tikve,
kaiica belog kumina i jedno do tri zrna crnog bibera, u zavisnosti od temperature vazduha
koliina se smanjuje ukoliko se temperature poveava i obrnuto. Preporuujem da se biber
prvo samelje pa tek onda doda u ovu meavinu koja se zatim takoe melje, tako to se dodaje
kap po kap vode, dok se meavina ne zgusne, kada se dodaje jo nekoliko kapi vode. Voda se
mora dodavati postepeno inae neete dobiti fino usitnjenu smesu to je jako vano kako bi
ptice mogle lepo da je svare. Ukupno se dodaje oko pola litra vode. Meavina se zatim
proseje kroz pare muslina i potom uva u friideru. Kao to smo napomenuli ranije u tekstu,
ova meavina se daje golubovima samo kada iva u termometru prelazi 40. podeok. Takoe

smo spomenuli i to da se daje u suton, a koliina zavisi od trenutne temperature vazduha.

Kako je nemogue znati taan hemijski sastav, kao ni delotvornost sastojaka, kao ni to kolika
je gustina krajnjeg produkta, tana mera se ne moe sa sigurnou utvrditi. Ja dodajem 10 do
20 ml ove smese na 4 litara pijae vode samo koliko da voda promeni boju. Naravno, tokom
vremena, pronae se prava mera. Vano je samo da se ovo isprobava tokom dana treninga, a
ne tokom takmienja jer golubovi u poetku odbijaju ovaj napitak i potrebno je vremena da
se na isti naviknu. Ako odbijaju da popiju ovu obojenu vodu, treba je zameniti obinom.
Jutarnja ishrana na dan leta
Uzgajivai na zapadu praktikuju da daju hranu i vodu svojim golubovima tri do pola sata pre
putanja. Uzgajivai niskoletaa su ranije inili isto, s tim to su golubovima iz ruke davali
samo 3-4 oljutena badema i veliko seme kukuruza preko noi ostavljeno potopljeno u vodu.
Dr Vitni tvrdi da prazna gua goluba po zavrenom letu koji je to jutro nahranjen ukazuje na
to da je golub svario hranu tokom leta. Iako se slaem sa spomenutom konstatacijom, mislim
da golub nema mnogo koristi od tog obroka (uzetog na dan leta), ako uzmemo u obzir
injenicu da je ptici potrebno od 12-14 sati da svari hranu kako bi mogao da je troi. Iako ne
znam kako se tipleri ponaaju u tim uslovima lino sam video i uo svedoenja nekih
uzgajivaa da su njihovi niskoletai tokom letnje sezone nakon sletanja izbacivali nekoliko
semena badema i kukuruza kojima su nahranjeni nekoliko minuta uoi leta. Mislim da je
hranjenje tiplera na dan leta beskorisno i nepotrebno, ukoliko je golub dobio kvalitetan obrok
prethodnog jutra koji e mu davati potrebnu energiju tokom narednog dana. Ovo mogu
argumentovati sledeim injenicama:
1. Pakistanski uzgajivai niskoletaa potpuno su odbacili praksu hranjenja ptice neposredno
uoi leta to nije ostavilo nikakve tetne posledice (ranije su im davali nekoliko semenki
badema i kukuruza).
2. Nekolicina uzgajivaa ispira guu ptice vodom kako bi uklonila ostatke hrane i daje im
samo vodu u koju doda odreeno bilje neposredno uoi leta.
3. Gotovo svi ugajivai visokoletaa ne daju nita svojim pticama na dan leta. tavie, za
razliku od uzgajivaa niskoletaa, posle tri ujutru pticama ne daju vode ni iz ruke niti na bilo
koji drugi nain.
Na osnovu svega ovoga dolazi se do zakljuka da golub ne moe koristiti hranu koju je uneo
istog dana kada leti, ve koristi rezerve hrane koju je pojeo prethodnog dana i koju je do tada
u potpunosti svario. Ako ptica pak tolerie uzimanje hrane na dan leta, to samo znai da se na
to navikla i da tetne posledice ne dolaze do izraaja. Meutim, ja sam ubeen u to da
davanje semenki i zrnevlja moe imati tetne posledice na uinak golubova jer digestivni
procesi samo nepotrebno i dodatno optereuju organizam golubova. Kada su u pitanju tipleri,
takoe se moe izbaciti noni obrok i zameniti obrokom ujutru ili u podne na dan pre leta,
osim ukoliko ne moraju da lete dva dana zaredom. Ovo se moe primeniti posebno u
sluajevima kada takmienje podrazumeva jedan let i uzgajivai imaju na raspolaganju celu
nedelju da pripreme svoje golubove za sledeu rundu. Treba dodati i to da se u Pakistanu
ponovo ukljuuje noni ili veernji obrok ukoliko ptica leti sedam ili jedanaest dana bez
pauze. U tom sluaju niskoletaima se uvee daju samo bademi (prethodno potopljeni i
ostavljeni tako 12 sati nakon ega postaju meki i lako svarljivi, tako da ptice imaju najmanje
12 sati da svare tu hranu pre narednog leta). Takoe sam miljenja da davanje vode
niskoletau nije nimalo korisno i da samo oteava pticu zbog ega ova ima potekoa da se

podigne na veliku visinu. U prilog ovome govori i sluaj sa takmienja u maju 2000. godine
kada je jedna enka povratila vodu tokom poslednje etape takmienja a zatim je i nestala.
Evidentno je da voda data iz ruke uoi leta nije apsorbovana i stoga uzrokuje vie tete nego
koristi. Smatram da ptice imaju prirodnu sposobnost da opstanu na rezervama vode, posebno
u blaim klimatskim uslovima. Takoe mislim da je tokom leta varenje znatno usporeno ili
ak zaustavljeno usled angaovanja ostalih sistema neophodnih za normalno funkcionisanje
organizma tokom leta.
Moje metode za oputanje miia
Moja metoda prvenstveno podrazumeva masau miia krila, lea, abdomena i nogu i
paleva, nakon to se goub odmarao u hladu 15 minuta. Zatim im dam dve loptice posebno
pripremljene smese o kojoj sam govorio ranije u tekstu in a dnu posude im sipam veoma
malo vode. Nipoto ne dozvoljavam da umoe ceo kljun jer im voda tako moe ui u ui to
moe predstavljati ozbiljnu smetnju. Jo jedan razlog zato se umornoj ptici odmah nakon
sletanja ne sme napuniti posuda sa vodom je taj to se mora odrati odreen nivo kalijuma i
natrijuma u organizmu. Nakon toga dozvoljen je odmor od jo 15 min, zatim se daju jo dve
loptice posebno pripremljene smese i voda (koliko god je potrebno). Ako temperatura
vazduha prelazi 40 stepeni moete dati osveavajui biljni napitak Ab-e-Hayat rastvoren u
vodi kako bi se rashladio organizam i nadoknadio gubitak tenosti. Nakon ovoga ptica se ne
uznemirava na bilo koji nain do sledeeg hranjenja. Kako bi se izbeglo bio kakvo dodatno
naprezanje digestivnog sistema taj dan se daje samo biserni proso. Meutim, iako nije
neophodno, na dan odmora oko podneva moe se dodati i 5-8 g mekih zrna zelenog graka
koji sadri oko 24% proteina te stoga moe imati veliku ulogu u obnovi miinog tkiva.
Neki uzgajivai visokoletaa i niskoletaa u Pakistanu pticama daju i razne erbete (kao to
su Sherbet Sandal i Sherbet Bazoori) umesto napitka Aab-e-Hayat. Ja lino ne dajem
golubovima erbete jer sadre veliku koliinu eera, to se moe negativno odraziti na
pokretljivost golubova.
(Iz knjige "Golub letac" od Akhlaq Ahmad Khana)