MLADI U SRBIJI 2015.

Stanja, opaanja, verovanja i nadanja

Smiljka Tomanovi i Dragan Stanojevi

Smiljka Tomanovi i Dragan Stanojevi

MLADI U SRBIJI 2015.

Stanja, opaanja, verovanja i nadanja

Beograd, 2015. godine

MLADI U SRBIJI 2015.

Stanja, opaanja, verovanja i nadanja
IZDAVAI
FRIEDRICH EBERT STIFTUNG
Dositejeva 51, Beograd
SeConS grupa za razvojnu inicijativu
Alekse Nenadovia 29a, Beograd
ZA IZDAVAA
Ana Manojlovi
Autori
Smiljka Tomanovi
Dragan Stanojevi
LEKTURA I KOREKTURA
Saa Novakovi
DIZAJN I PRIPREMA ZA TAMPU
Marko Zakovski
TAMPA
Slubeni glasnik
TIRA
200 komada
ISBN 978-86-83767-49-6
Beograd, 2015. godine

CIP - ,
316.64-053.6:32(497.11)2000/2015
316.66-053.6(497.11)2000/2015
, , 1963Mladi u Srbiji 2015. : stanja, opaanja, verovanja i nadanja / Smiljka
Tomanovi i Dragan Stanojevi. - Beograd : Friedrich Ebert Stiftung :
SeConS Grupa za razvojnu inicijativu, 2015 (Beograd : Slubeni glasnik). 136 str. : graf. prikazi, tabele ; 30 cm
Tira 200. - Str. 3: Predgovor / Heinz Albert Huthmacher. - Prilog: str.
115-130. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija:
str. 131-136.
ISBN 978-86-83767-49-6 (FES)
1. , , 1978- []
a) - - - - 2000-2015 b)
- - - 2000-2015
COBISS.SR-ID 218927884

Miljenja i stavovi u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odraavaju neophodno i zvanine stavove
fondacije Fridrih Ebert.

Predgovor
Studija koja je pred nama, ispituje graanska i politika opaanja, kao i lina iskustva mladih ljudi u dananjoj Srbiji.
Istrauje stavove, verovanja i oekivanja generacije koja je odrastala u zemlji u tranziciji, drutvu koje je pre petnaest
godina zapoelo demokratske promene.
Studiju je naruila kancelarija Friedrich-Ebert fondacije u Beogradu kao konani doprinos seriji FES-ovih studija o
mladima u dravama jugoistone Evrope, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, na Kosovu, u Makedoniji,
Rumuniji i Sloveniji. Te studije o mladima objavljivane su pojedinano od 2011/2012. Njihovi najvaniji nalazi nedavno
su objedinjeni u FES-ovim smernicama objavljenim pod nazivom Mladi u jugoistonoj Evropi. Izgubljeni u tranziciji
(www.fes.rs ).
FES-ova studija o mladima Srbije, koju imam ast da vam predstavim, zasniva se na empirijskim podacima prikupljenim
tokom aprila i juna 2015. godine neposrednim intervjuisanjem 1200 mladih, starosti od 15 do 29 godina, iz svih krajeva
Srbije. Glavne teme istraivanja sprovedenog tom reprezentativnom anketom, bile su materijalni status i ivotni uslovi,
obrazovanje, rad i zapoljavanje, porodica i slobodno vreme, poverenje, stavovi i verovanja, budue tenje, kao i odnos
prema politici i pristupanju Srbije Evropskoj uniji,
Studija pokazuje da se mladi ljudi u Srbiji i dalje suoavaju sa ogranienjima kao to su neefikasno obrazovanje, visoka
nezaposlenost, otean put ka finansijskoj nezavisnost i duboki oseaj iskljuenosti iz politike. A ipak, njihove individualne
percepcije vlastite budunosti su optimistine, a stepen zadovoljstva ivotom prilino je visok. Mnogi mladi ljudi rezervisani
su prema procesu pridruivanja Srbije Evropskoj uniji, ali istovremeno pokazuju vrlo pragmatian stav po pitanju nunosti
tog pridruivanja. Kao i sve FES-ove prethodne studije o mladima, i ovo nae istraivanje predstavlja smernice politiarima
i donosiocima odluka u Srbiji koje bi im mogle pomoi da poboljaju uslove ivota mladih ljudi i pokau mladoj generaciji
da je preko potrebna za izgradnju bolje budunosti u zemlji koja je jo uvek u tranziciji, a istovremeno i na dugom putu
ka Evropi.
Duboko sam zahvalan SeConS grupi za razvojnu inicijativu, koju zastupaju Olivera Vukovi i dr Slobodan Cveji, a posebno
istraivakom timu koji ine dr Smiljka Tomanovi i dr Dragan Stanojevi za njihov odlian rad u sprovoenju ove studije,
profesoru dr Klausu Hurelmanu, iz Hertie kole upravljanja u Berlinu za njegove izuzetno cenjene savete i na kraju, ali ne
manje vano, beogradskom FES timu, posebno mojoj koleginici i koordinatorki projekta Ani Manojlovi.

Heinz Albert Huthmacher

Direktor, FES Beograd

SADRAJ
UVOD: Uokviravanje istraivanja  7
Drutveni konstrukt omladine u kontekstu izazova savremenog drutva  7
Mladi u kontekstu drutva Srbije  8
Mladi u Srbiji u komparativnoj perspektivi  9
Metodologija istraivanja  14
PRVI DEO: Drutveno-ekonomski poloaj i uslovi ivota mladih  17
Uvod  17
Analiza  17
Kulturni kapital  17
Radni status  19
Materijalni status domainstva mladih  19
Finansijska situacija mladih  21
Stambena situacija mladih  23
Diskusija  24
DRUGI DEO: Obrazovanje  25
Uvod  25
Analiza  25
Obrazovni status i nejednakosti  25
Obrazovne prakse i percepcije obrazovnog sistema  28
Percepcija vlastite obrazovne putanje, aspiracije i planovi  30
Diskusija  31
TREI DEO: Rad i zaposlenje  33
Uvod  33
Analiza  33
Status zaposlenosti i rada  33
Radne tranzicije  37
Radne aspiracije  39
Diskusija  40
ETVRTI DEO: Mladi i porodice  41
Uvod  41
Analiza  42
Mladi u roditeljskoj porodici  42
Porodine tranzicije stavovi, percepcije i aspiracije  45
Porodine tranzicije prakse  50
Diskusija  52
PETI DEO: Slobodno vreme i ivotni stilovi mladih  53
Uvod  53
Analiza  54
Aktivnosti tokom slobodnog vremena  54
Sadraji medija  58
Obrasci ivotnih stilova  63
Rizina ponaanja mladih  65
Seksualni odnosi  67
Diskusija  68
4

ESTI DEO: Poverenje, stavovi i verovanja  69

Uvod  69
Analiza  69
Participacija  69
Poverenje  72
Nepoverenje socijalna distanca  75
Vrednosti mladih  77
Mladi i religija  82
Diskusija  84
SEDMI DEO: Subjektivna stvarnost opaanje rizika, zadovoljstvo i aspiracije 
85
Uvod  85
Analiza  86
Opaanje rizika u drutvu  86
Doivljaj diskriminacije  86
Zadovoljstvo ivotom  90
Oseaj kontrole nad ivotom  91
Zamiljanje budunosti i aspiracije za migracije  92
Diskusija  96
OSMI DEO: Mladi i politika sfera  97
Uvod  97
Analiza  97
Zainteresovanost za politiku  97
Politiko delanje izbori  100
Ideoloko pozicioniranje mladih  101
Generacijski (dis)kontinuitet  102
Poverenje i politika  104
Kljuni problemi  105
Mladi i EU integracije  107
Diskusija  110
ZAKLJUCI  111
PRILOG  115
LITERATURA  131

UVOD: UOKVIRAVANJE ISTRAIVANJA

Drutveni konstrukt omladine u kontekstu izazova savremenog drutva
Nastao kao drutveni konstrukt graanskog drutva modernog doba zapadne civilizacije (Mili, 1987), koncept
omladine ima uitanu jednu od kljunih vrednosti moderne ideju napretka. Kroz decu i mlade kao projekte, drutvo
investira u budunost obezbeujui kontinuitet racionalnog progresa. Drutvena kategorija omladine nosi simboliku
optimizma i veru u bolju budunost olienu u floskuli mladi su naa budunost, kao i potencijal za delanje, i
revolucionarnost buntovnika bez razloga. Imajui u vidu ovakvu misiju drutvenog konstrukta omladine, ne udi
velika vanost koja mu je pridavana u drutvenim naukama dvadesetog veka bilo da mu je pripisivana konotacija
problema (npr. izgubljene meuratne generacije Mannheim, 1952) ili resursa (npr. omladinski kontrakulturni pokreti
sa kraja ezdestih, npr. Roszak, 1978).
Kraj dvadesetog veka, meutim, donosi sasvim drugaiju konstelaciju globalnih drutvenih odnosa, trendova i procesa.
Drutvo rizika (Bek, 2001; Beck, Beck Gernsheim, 2002) u svetu koji se stalno menja (Giddens, 2005; Bauman, 2010)
pomera osnovni drutveni fokus sa ideja razvoja i napretka na ideju svrhe (Jenks, 1996). Mnogodimenzionalne i temeljne
savremene drutvene promene otvaraju pitanje mesta i uloge omladine u njima. Radije nego da na ovom mestu ulazimo
u prikazivanje moguih teorijskoepistemolokih reenja za prouavanje omladine: da li je najadekvatniji koncept
postadolescencija (Arnett, 2001; 2006) ili nastajua odraslost (emerging adulthood Bynner, 2005) ili pristup generacija
(npr. Wyn, Woodman, 2006; Goodwin, Connor, 2009; Furlong, Woodman, Wyn, 2011; Woodman, Wyn, 2015), tranzicija (npr.
Bynner, 2001), (pot)kulturni identitet (Cohen, Ainley, 2000) i polemika izmeu njih (npr. Roberts, 2007; Wyn, Woodman,
2007; Woodman, 2009; 2010; Roberts, 2010; 2012), posvetiemo se ukratko specifinostima rizika koji se postavljaju pred
mlade u savremenom drutvu, kao i specifinostima strategija koje razvijaju u suoavanju sa tim rizicima.
Najznaajnije globalne drutvene promene: na tritu rada, promene dravnih reima i politika nastalih slomom
socijalistikih poredaka, krize drava blagostanja i neoliberalnih reima, kao i proces evropskih integracija, sutinski
su uticale na ivote mladih. Promene na globalnom planu od sedamdestih godina prolog veka donose rastuu
nezaposlenost i otean ulazak generacije mladih na trite rada, kao i strukturne promene trita rada koje mlade
primoravaju da prihvataju nesigurne i neizvesne tzv. prekarijatetne privremene i honorarne poslove, sa nepunim
radnim vremenom, i poslove za koje se zahteva nii stepen kvalifikacija od onih koje je mlada osoba stekla obrazovanjem,
i da rade na vie mesta istovremeno i sl. Tranzicija od obrazovanja do zaposlenja sve vie gubi svoj standardni oblik i
postaje i produena i fragmentisana (Du Bois-Reymond, Chisholm, 2006: 4). Poremeaji trita rada proizveli su pored
neizvesnih i turbulentnih tranzicija i neke nove oblike nejednakosti pored starih koje opstaju (Furlong, Cartmel, 2007).
Niskokvalifikovani mladi ljudi imaju sve manje ansi da poboljaju svoj drutveni poloaj reprodukcija nejednakosti
se uvruje, jer za mnoge mlade iz manjinskih etnikih grupa u migratornoj Evropi ostaje nedostupan i dalje kljuni
kanal drutvene promocije obrazovanje. Meutim, i univerzitetsko obrazovanje i visoke kvalifikacije sve manje mogu
da garantuju stabilne i sigurne karijere. Mladi se susreu sa stalnim radnim i profesionalnim izazovima koji zahtevaju
kontinuirano obrazovanje, ime se stvaraju novi rizici od deprivacije i ograniavanja ivotnih ansi.
Ono to su ranije bile standardne biografije podravane od strane dravnih sistema razliitih drutvenih ureenja
(Wallace, Kovatcheva, 1998), pored toga to su sve manje eljene (Roberts, 2010), postaju i sve manje mogue. U
tom smislu individualizacija, kao novo aktivno upravljanje ivotom, predstavlja vie zahtev za one koji imaju najmanje
resursa, nego to je privilegija onih koji ih imaju najvie (Woodman, 2010: 738).
Globalna ekonomska kriza koja je nastupila krajem prve decenije dvadeset prvog veka samo je uveala obim rizika i
pojaala neizvesnost kao osnovni ivotni okvir za najvei broj mladih. Takva konstelacija globalnih drutvenih odnosa
postavlja pred mlade, sa jedne strane, normativ izbora, odnosno zahtev da se donosi veliki broj odluka i planova, dok,
sa druge strane, izmenjeni strukturalni uslovi egzistencije ne dozvoljavaju da se predvide ishodi tih izbora (Leccardi,
2005). Kao rezultat tih kontradiktornih uticaja, sve vei broj mladih opredeljuje se za ivot u tzv. produenoj sadanjosti
(Brannen, Nielsen, 2002), bez dugoronih pogleda u budunost, sazdan od kratkoronih planova, koji predstavljaju
vrstu navigacije (Leccardi, 2009) ili upravljanja rizicima. Jedan od ivotnih planova koji postaje sve manje izvestan,
jeste zasnivanje porodice. Odlaganje braka i raanja, kao i smanjivanje broja dece zajednike su karakteristike za
sva evropska drutva, bez obzira na tip tranzicije u odraslost (Galland, 2003), porodine tranzicije (Iacovu, 2002) ili
tranzicijskih poredaka (transitional regimes Walther, 2006; Walther et al 2009).

Ekonomske i politike promene strukturalnog okruenja, kao i izmenjeni obrasci zasnivanja porodice, povezani su sa
promenama intergeneracijskih odnosa u porodici (Biggart, Kovacheva, 2006), koje su ukljuile kretanje od odnosa (i
njima korespondirajuih koncepata) autonomije i zavisnosti, ka odnosima saradnje i meuzavisnosti (Gillies, 2000). Mladi
su danas vie upueni na razliite vrste pomoi i podrke svojih roditelja, a prisutan je i reciproan odnos i oseanje
odgovornosti i intergeneracijske solidarnosti (Togouchi Swartz, Bengston OBrien, 2009).

Mladi u kontekstu drutva Srbije

Istraivanja o mladima u Srbiji imaju viedecenijsku tradiciju, a svojim temama i ciljevima su pratila sistemske i promene
drutvenog konteksta. Posleratni period pedesetih i ezdesetih godina u SFR Jugoslaviji, bio je obeleen dogmatskim
karakterom teorijskih i istraivakih prouavanja razliitih drutvenih fenomena, pa tako i omladine. Drutveni potresi
olieni u studentskom buntu 1968. godine i nacionalistikim pokretima poetkom sedamdesetih ukazali su, meutim,
na naetu monolitnost drutvenih i ideolokih projekata samoupravnog socijalizma i bratstva i jedinstva, to je, izmeu
ostalih sociolokih tema, uslovilo poveano interesovanje za prouavanje omladine, tokom sedamdesetih i osamdesetih
godina. Percipirana sa jedne strane kao problem, a sa druge strane kao resurs (Iliin, Radin, 2007), omladina je pod
istraivaku lupu stavljena da bi se ustanovili uzroci njenog nezadovoljstva, ali i dokazala privrenost mladih socijalizmu
i potvrdila legitimnost sistema. Pored dominacije takvog tipa istraivanja, pojavljuju se neke nove istraivake teme,
kao to su neformalne grupe i potkulture mladih (Joksimovi et al, 1988), kao i prve teorijske studije (Mili, 1987).
U periodu blokirane postsocijalistike transformacije devedesetih, istraivanja omladine su zamrla, a jedina koja su
odrala kontinuitet bila su socijalno-psiholoka istraivanja vrednosti i stavova. Pored toga, pojavljuju se istraivanja
mladih koji su izali na drutvenu scenu kao politika generacija aktivna u protestima od 1991. do 2000. godine (Mili,
ikari, 1998). Nakon politike promene 2000, godine, javila se i potreba za koncipiranjem omladinske politike, to je
uslovilo revitalizaciju istraivanja. Pored veeg broja istraivanja javnog mnjenja, kao i istraivanja posebnih aspekata
ivota mladih (kulturne potronje, politike participacije i graanskog aktivizma, prakse dokolice; stavova, preferencija,
opredeljenja, vrednosti, uzora i sl)1, sprovedena su i istraivanja na velikim nacionalno reprezentativnim uzorcima
mladih. Rezultati dva multidimenzionalna anketna istraivanja koja su sprovedena 2003. godine (na uzorku od 3180
mladih uzrasta od 17 do 35 godina; Mihailovi et al 2004) i 2011. godine (na uzorku od 1627 mladih uzrasta od 18 do 35
godina; Tomanovi et al 2012) ine evidencionu osnovu za komparacije u ovoj studiji.
Pored goreopisanih karakteristika i rizika svakodnevnog ivota koji sve vie pribliavaju mlade iz posustalih neoliberalnih
i socijaldemokratskih kapitalistikih sistema i one iz postsocijalistikih drutvenih ureenja, mladi u Srbiji se suoavaju sa
nekim specifinim rizicima poteklim iz drutvenog konteksta produene i po mnogo emu anomine postsocijalistike
transformacije. Uobiajeno je da se na osnovu rezultata obimnih i detaljnih analiza ona razdvaja na dva distinktivna
perioda: blokirane transformacije tokom devedesetih i produene transformacije od politikih promena 2000.
godine. Obe faze transformacije su zavisne od preenog puta (path-dependent) i odstupaju od modela uspene
postsocijalistike tranzicije (Lazi, Cveji, 2004)2.
Savremeni strukturalni trendovi ukazuju na drutvenu diferencijaciju polarizaciju socijalne strukture Srbije na malu
grupu na vrhu i vei deo populacije na dnu drutvene lestvice. Produena transformacija vodi poveanju drutvenih
nejednakosti u smislu osiromaenja niih drutvenih slojeva i rizika od osiromaenja delova srednjih slojeva, npr.
obrazovanih mladih ljudi koji su due vreme nezaposleni (Cveji, 2006: 31). Obrazovanje kao jedan od kljunih
mehanizama socijalne reprodukcije je privatizovan, u smislu da u najveoj meri zavisi od privatnih resursa aktera i
kapitala porodice. Pokazalo se da je obrazovanje ujedno i najznaajniji inilac resurs koji utie na orijentacije i delanje
mladih ljudi, koji razliito oblikuje njihove socijalne biografije, na taj nain ih diverzifikujui (Tomanovi et al 2012). Jedan
od pokazatelja mehanizama reprodukcije nejednakosti i time zatvaranja socijalne strukture su nejednake mogunosti
mladih da steknu vii stepen obrazovanja od onog koji imaju njihovi roditelji, a nejednakost ansi se poveava sa
opadanjem stratifikacijskog poloaja (Stanojevi, 2012: 68).
Kontekst produene anomine postsocijalistike transformacije stvara velike strukturalne prepreke integraciji mladih
u drutvo Srbije, a analize prethodnih istraivanja nedvosmisleno pokazuju nizak nivo integrisanosti mladih u sistem
(Tomanovi et al 2012). Pokazatelji niske drutvene integracije mladih povezani su sa kljunim domenima funkcionisanja
drutvenog sistema. Usled visoke nezaposlenosti i nesigurne zaposlenosti, mladi su iskljueni iz radne sfere drutva i
ekonomske reprodukcije. Odlaganje zasnivanja porodice predstavlja i odlaganje integracije u proces socijalne reprodukcije.
Nizak nivo politike i graanske participacije pokazatelj je neintegrisanosti u politiki sistem drutva (Ibid: 281).
1
2

Vie o genezi prouavanja omladine/mladih u Jugoslaviji/Srbiji vidi u Tomanovi (2012a).

Vie o obelejima drutvene transformacije i aktuelnog drutvenog konteksta u Srbiji vidi npr. u: Lazi, Cveji (2013).

Za razliku od generacija njihovih roditelja i prethodnika, ije su standardne biografije bile podravane sistemskim
merama drutvene integracije i homogenizacije omladine u socijalistikoj Jugoslaviji, mladi u Srbiji danas kormilare
kroz neizvesnost svakodnevnice prolongirane drutvene krize. To kormilarenje (snalaenje) podrazumeva razvijanje
fleksibilnih i vremenski fragmentisanih strategija, to ne ostavlja mogunost da se biografije dugorono planiraju.
Tokom tih procesa, mladi se najvie oslanjaju na vlastite kompetencije, resurse i delanje, kao i na resurse, podrku
i pomo iz neformalnih mrea, prvenstveno roditelja i prijatelja (Ibid: 274). Sva dosadanja istraivanja govore o
nepovoljnom materijalnom poloaju mladih, koji su u velikoj meri zavisni od finansijskih i stambenih resursa svojih
roditelja (Mihailovi et al 2004; Tomanovi et al 2012). Sistemska podrka familistikog (subprotektivnog) socijalistikog
reima je u postsocijalistikom periodu uruena, tako da na nju mladi ne raunaju. Individualne atomizovane praksedelanja ine specifinost ivota mladih u Srbiji, to ima reperkusije i na tranzicije u odraslost i na unutranju integraciju
mladih kao drutvene grupe (Tomanovi et al 2012: 284).

Mladi u Srbiji u komparativnoj perspektivi

Da bismo ocrtali okvire za dalje analize rezultata istraivanja o mladima u Srbiji 2015. godine, prikazaemo kljuna
obeleja njihovog poloaja stavljajui ih u komparativnu perspektivu evropskog konteksta u aktuelnom trenutku.
Prema poslednjem popisu, mladih od 15 do 29 godina bilo je ukupno 1.322.201 i inili su 21,07% stanovnitva Srbije
2011. godine (grafikon 1). To je neto vee uee nego u zemljama EU, gde je mladih 18,7%, to je 7% manje od
svetskog proseka (Eurostat, 2015: 21).
Grafikon 1: Mlado stanovnitvo Srbije po starosti i polu
20,17 21,07

19,33
Ukupno

6,61

Starost 15 do 29 godina

6,95

6,29

6,83

Starost 15 do 19 godina

7,17

6,52

6,73

Starost 20 do 24 godine

Mukarci

6,96

ene

6,51

Starost 25 do 29 godina

Izvor: RZS popis 2011. godine.

Srbija tako spada u mlae evropske zemlje, gde je udeo kategorije mladih vei od jedne petine, zajedno sa Kiprom,
Slovakom, Maltom i Poljskom (od EU zemalja). S obzirom da je udeo dece do 14 godina u tim zemljama manji od udela
mladih, to ukazuje na trend daljeg opadanja nataliteta koji e dovesti do starenja ukupnog stanovnitva i u njima kao i
u ostatku Evrope (Eurostat, 2015: 30), to je proces sa kojim se suoava i Srbija.
Polna struktura kohorte od 1529 godina koju posmatramo u Srbiji je ujednaena: u svakoj uzrasnoj grupi je neznatno
vie mladia nego devojaka (grafikon 1).
Sa stopom od 1,4 u 2013. godini, Srbija spada u evropske zemlje sa najniim stopama fertiliteta, koje se kreu od 1,2
u Portugaliji do 2,1 u Turskoj i 2 u Francuskoj i Irskoj. Od zemalja u regionu istu stopu ima Rumunija, neto viu 1,5
imaju Hrvatska, Slovenija, Makedonija i Bugarska, dok je u Crnoj Gori stopa fertiliteta 1,7 (izvor Eurostat).
Grafikon 2: Udeo mladih 16-29 godina koji ive sa roditeljima
82,7 83,8
79,8 80 80,5 81
76,1 76,1 77,5 77,8 77,8
74 75,2
72,9
68,1 69,5 71,4
65,1 65,4 65,7 65,9 66,1 66,3 66,8

Slovaka

Italija

Hrvatska

Malta

Srbija

Slovenija

Maarska

Rumunija

Grka

Portugalija

Poljska

Kipar

panija

Bugarska

Irska

eka

Litvanija

Luksemburg

vajcarska

EU 28

Letonija

EU 27

Nemaka

Belgija

Austrija

Estonija

Island

Holandija

UK

Francuska

Finska

vedska

Danska

39,6
36,3 37,8

Norveka

30,5

56

Izvor: Eurostat 2013.

52 52,2 53 53,4

87,8

Pored toga to pripada zemljama tzv. spore tranzicije u odraslost (Galland, 2003), u kojima mladi due ostaju u roditeljskom
domu (grafikon 2), za Srbiju je karakteristina velika razlika po polu: sa roditeljima ivi 90,1% mladia, i 70,3% devojaka
ovog uzrasta (izvor: Eurostat). Objanjenje lei u junoevropskom (mediteranskom) tipu porodine tranzicije, u kojem
se roditeljsko domainstvo naputa zarad sklapanja braka (Iacovu, 2002), a devojke u Srbiji u brak ulaze proseno sa 27,4
godina, dok je prosean uzrast kod sklapanja prvog braka za mladie 30,7. Prema toj odlici Srbija pripada evropskim
zemljama sa izraenim rodnim razlikama i jazom veim od 3 godine izmeu prosenog uzrasta sklapanja braka za
devojke i mladie, koji je najvei u Rumuniji (3,8 godina) i u Bugarskoj i Grkoj (3,3 godine) (Eurostat, 2015: 46). Jo jedna
odlika junoevropskog tipa porodinog ivota kojem pripada Srbija, jeste mala prisutnost alternativa klasinoj porodici,
kao to su niska zastupljenost kohabitacija (8,5% stanovnitva starijeg od 15 godina koje nije u braku), razvoda (stopa
1,1) i jednoroditeljskih porodica (17,3%), umerena zastupljenost vanbranih raanja (24,7%; sve prema popisu 2011).
Obrazovna struktura mladih odraslih uzrasta od 25 do 29 godina, za koje pretpostavljamo da su zavrili proces
obrazovanja, u Srbiji je sledea: osnovno obrazovanje i manje od oosnovnog ima 6,5%, srednje 69,7%, a vie i visoko
22,7% mladih.
Prema podacima Eurostata, na jednom kraju kontinuuma nalaze se evropske zemlje sa nepovoljnom obrazovnom
strukturom, kao to su Portugalija i Turska, u kojima skoro polovina mladih odraslih ima zavreno samo osnovno
obrazovanje, dok postoje zemlje, kao to su, Austrija, eka, Letonija, Slovaka, koje skoro nemaju mlade u ovoj
obrazovnoj kategoriji. Na drugom kraju kontinuuma su zemlje sa visokim udelom od preko 30% mladih sa zavrenim
tercijarnim obrazovanjem: Kipar, Danska, Finska, Francuska, Irska, Holandija, vedska, Velika Britanija, Island, a istie se
Litvanija sa udelom od 43,3% (grafikon 3).
Grafikon 3: Udeo mladih uzrasta 25 do 30 godina sa zavrenim tercijarnim obrazovanjem
43,2
38,7 39,4

Litvanija

Island

Finska

Irska

vedska

Kipar

Danska

Holandija

Francuska

V. Britanija

Belgija

Crna Gora

BJRM

Kosovo

Grka

Luksemburg

Malta

Estonija

Srbija

Slovenija

panija

Bugarska

19,0 19,2 19,4

Rumunija

Italija

Nemaka

Hrvatska

Poljska

Austrija

Slovaka

Maarska

eka

Portugalija

Turska

11,3 11,4

15,3 15,5 15,9 16,3 16,6

13,5 14,1 14,6

27,6 28,1 28,4 28,7

34,2 35,3 35,5

32,4 33,7

Izvor: Eurostat 2013.

24,3 25,8
22,7 23,2 23,4 23,5

30,7 30,8

U uporednoj perspektivi gledano, Srbija pripada zemljama u kojima je udeo tercijarnog obrazovanja u ovoj uzrasnoj
grupi izmeu 20 i 30%, a osnovnog oko 5%. Gledajui zemlje regiona, obrazovna struktura mladih u ovoj kohorti
je u Srbiji povoljnija u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju i Kosovo, a manje povoljna u odnosu na Sloveniju, Bugarsku,
Makedoniju i Crnu Goru.
Grafikon 4: Status aktivnosti prema uzrastima
89,4
75,5
56,6

55,6

72,0

44,9

44,4

47,1

44,2
31,8

24,5
10,6

55,8

51,5

24,5

38,1
27,3

28,0
14,8

4,6

15 do 29 godina

20 do 24 godine

Aktivno

25 do 29 godina

Zaposleno

Nezaposleno

Izvor: RZS - anketa o radnoj snazi 2014.

10

15 do 19 godina

Neaktivno

15 do 24 godine

U celokupnoj posmatranoj populaciji mladih od 1529 godina dominiraju neaktivni, ali je nepovoljna struktura mladih
koji pripadaju aktivnom stanovnitvu (nisu na kolovanju), jer je 38% njih nezaposleno (grafikon 4). Stopa nezaposlenosti
mladih u kategoriji koju posmatra Eurostat (1524 godine) je visoka 47,1%, to Srbiju zajedno sa panijom i Grkom,
Hrvatskom i Italijom svrstava u grupu evropskih zemalja u kojima je skoro svaka druga aktivna mlada osoba nezaposlena
(grafikon 5).
Grafikon 5: Stopa nezaposlenosti u uzrasnoj grupi 15 do 24
52,4 53,2

Izvor: Eurostat 2014

42,7

45,5 47,1

34,7 35,9

Grka

panija

Srbija

Hrvatska

Kipar

Italija

Slovaka

Portugalija

Rumunija

Francuska

Irska

Poljska

Belgija

Bugarska

Finska

vedska

21,2 22,9 23,2 23,8 23,9 23,9 24 24,1

Luksemburg

Maarska

Letonija

Slovenija

Turska

Litvanija

eka

V. Britanija

SAD

Estonija

Holandija

Malta

Danska

Island

Japan

Austrija

7,7 7,9

Norveka

6,3

Nemaka

29,7
20,2 20,4 20,5
19,3 19,6
15 15,9 16,9 18
13,4
11,8 12,6 12,7
10 10,3

Visoka nezaposlenost predstavlja ozbiljnu strukturalnu prepreku za drutvenu integraciju mladih, kao i rizik od socijalne
iskljuenosti. Posebnu meru siromatva predstavlja indeks materijalne deprivacije konstruisan za potrebe istraivanja
European Quality of Life Survey (EQLS 2012)3, koje je pokazalo da su nezaposleni i neaktivni mladi ljudi ee materijalno
uskraeni od drugih (Eurofound, 2014: 12). Prema grafikonu 6 koji prikazuje srednje vrednosti, mladi u naoj zemlji ne
mogu da priute proseno 1,46 od 6 navedenih dobara, time se Srbija pridruuje grupi zemalja na sredini skale, sa
vrednostima indeksa od 1 do 2.
Grafikon 6: Indeks materijalne deprivacije mladih od 18 do 29 godina
2,06 2,09
1,63 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69

2,42

1,89

Izvor: EQLS 2012.

Turska

Kosovo

Maarska

Grka

Bugarska

Malta

Portugalija

Kipar

Letonija

Litvanija

Slovaka

BJRM

Estonija

Rumunija

Srbija

Poljska

panija

Crna Gora

1,51
1,39 1,44 1,46 1,47
1,19 1,33

V. Britanija

Irska

1,11 1,18

eka

Nemaka

Francuska

Finska

0,93 1,06 1,06

Hrvatska

Island

Danska

Slovenija

0,74 0,78

Italija

0,61

Belgija

Austrija

vedska

Holandija

Luksemburg

0,30

0,50
0,42 0,42 0,46

0,90 0,90

2,25 2,28

Kao pokazatelji izrazite materijalne deprivacije uzimaju se nemogunost odravanja doma adekvatno toplim, kupovina
nove odee i obezbeivanja obroka sa mesom (ribom) svakog drugog dana. Poreenje evopskih zemalja prema
poslednjem pokazatelju prikazano je u grafikonu 7.
Grafikon 7: Uee mladih koji nisu u mogunosti da obezbede obrok sa mesom (piletinom, ribom) (u %)

39,9
34,5

Izvor: EQLS 2012.

Kosovo

Turska

Kipar

Maarska

Slovaka

19,7 19,7 19,8

Bugarska

Grka

16,5 17,8

BJRM

15,2

Estonija

Letonija

Francuska

Portugalija

Malta

12,6
10,7 11,2 11,8 11,9

eka

V. Britanija

Poljska

10,0 10,2

Srbija

8,9 8,9

Rumunija

Finska

Nemaka

Crna Gora

Island

Litvanija

8,1 8,7 8,9

panija

7,1 8,0

Hrvatska

4,9 5,2 7,1

Slovenija

Danska

Austrija

Irska

Italija

Belgija

3,5 3,6 4,6

vedska

Luksemburg

0,5

2,6 3,2
0,5 1,5
Holandija

30,9

 aterijalna deprivacija se odreuje kao nemogunost da se u domainstvu obezbede neka sutinska dobra, a EQLS je izdvojio est osnovnih: odravanje doma adekvatno
M
toplim, jednosedmini plaeni odmor van kue, obrok sa mesom, piletinom ili ribom svaki drugi dan, zamena istroenog nametaja, kupovina nove (a ne polovne) odee,
pozivanje gostiju na pie ili obrok najmanje jednom meseno (Eurofound, 2014: 11).

11

Materijalni status i deprivacija su direktno i indirektno povezani sa stabilnim zaposlenjem. Procena stabilnosti zaposlenja
bitno se razlikuje meu mladima u razliitim evropskim zemljama i kree se od 0% (u Holandiji) do 35,6% (na Kipru)
mladih koji smatraju da je veoma mogue da izgube posao u skorijoj budunosti (grafikon 8).
Grafikon 8: Procenat zaposlenih mladih od 18 do 29 godina koji procenjuju da postoji velika mogunost
da izgube posao u narednih 6 meseci

8,4

8,5

9,6

Luksemburg

V. Britanija

Belgija

Island

Danska

14,8 15,7 15,9

13,3 13,6 14,0

17,6 17,9 18,0 18,5

23,5 23,9 24,2

21,9 23,1
20,4 20,6

27,0

28,6

Izvor: EQLS 2012.

7,4

7,5

11,5
9,8 10,5

7,0

Malta

6,5

Nemaka

35,6
32,1
30,1 30,6

Kipar

Turska

Hrvatska

Kosovo

Slovaka

Portugalija

eka

BJRM

Litvanija

Bugarska

Grka

panija

Letonija

Francuska

Rumunija

Irska

Italija

Slovenija

Maarska

Srbija

Poljska

Finska

Estonija

vedska

Crna Gora

Austrija

Holandija

0,0

Prema ovim podacima, u Srbiji nije veliki broj zaposlenih mladih koji opaaju rizik od gubitka posla, pored Crne Gore
najmanji je u zemljama balkanskog regiona, a znaajno manji u odnosu na Bugarsku i Makedoniju, a posebno Kosovo
i Hrvatsku. To subjektivno oseanje sigurnosti zaposlenja zasluuje posebne analize, a moemo da pretpostavimo da
verovatno potie iz legata socijalistikog reima rada u dravnim preduzeima i nepotistikih kanala zapoljavanja, pre
nego iz institucionalnog okvira sistemski regulisanog trita rada.
Da zaposlenje nije sigurna baza izvesne egzistencije, nedvosmisleno pokazuju podaci prikazani u grafikonu 9: 14,9%
zaposlenih mladih u Srbiji raspolau dohotkom ispod linije relativnog siromatva4 i time su u riziku od deprivacije.
Grafikon 9: Stopa zaposlenih mladih od 18 do 24 godine koji su u riziku od siromatva
29,8

Izvor: Eurostat, 2013.

Rumunija

Norveka

vedska

18,1

Grka

Danska

panija

Srbija

Island

BJRM

Italija

Portugalija

15,9
14,9 15,5
13,5 13,6 13,7 13,9 14,2

Francuska

Luksemburg

Poljska

Letonija

Nemaka

Hrvatska

Kipar

vajcarska

Maarska

Finska

11,5 11,7 11,9

9,9 10,7

Austrija

9,1

V. Britanija

Malta

8,8

9,6 9,8

7,2

7,6

Estonija

Slovaka

7,0

7,5 7,5

Slovenija

eka

6,5

Litvanija

4,1

Holandija

3,3

Irska

3,1

Belgija

5,8

2,6 2,7

Bugarska

23,6
19,4

Prema pokazatelju korienja interneta, Srbija se svrstava meu zemlje u kojima skoro svi mladi koriste internet, a
kojima pripadaju i sve zemlje proistekle iz bive Jugoslavije, dok se u regionu prema ueu mladih koji nikada ne
koriste internet, izdvajaju Bugarska i Rumunija (grafikon 10).
Grafikon 10: Uee mladih koji nikada ne koriste internet van posla (u %)

28,8

18,9

Izvor: EQLS 2012.

Turska

Bugarska

Grka

Rumunija

Kipar

8,5

panija

Belgija

Nemaka

Maarska

Litvanija

8,1

Portugalija

Francuska

7,8

Slovaka

Italija

7,5

Poljska

Irska

7,2

Kosovo

Slovenija

6,7

Malta

Holandija

6,7

8,4

5,9

Austrija

Estonija

5,6

eka

vedska

4,4

V. Britanija

Finska

Luksemburg

4,1

BJRM

2,6 2,8

Crna Gora

2,6

4,0

Letonija

0,9

3,6 4,0

Srbija

0,5

3,6

Hrvatska

0,5

Island

0,5

1,6

3,2

0,0 0,0

2,2

3,6

Danska

16,2 16,3 16,6

Ovom merom je izraeno uee osoba koje su zaposlene i koje imaju ekvivalentan raspoloivi dohodak ispod granice rizika od siromatva koja je postavljena na 60%
nacionalne medijane ekvivalentnog raspoloivog dohotka (nakon socijalnih transfera).

12

Prema uestalosti redovnog angaovanja u drutvenim aktivnostima, mladi u Srbiji nalaze se negde na srednjem nivou,
dok se od zemalja regiona izdvajaju Hrvatska sa visokim i Bugarska sa veoma niskim nivoom participacije (grafikon 11).
Grafikon 11: Participacija u drutvenim aktivnostima, klubovima, udruenjima - skoro svakodnevno/najmanje jednom sedmino
38,3
32,9 33,2 33,3
29,3 31,6

9,9

10

12,7 12,7
11,3 12,5

19,7 20,0 20,2

18,2 18,3 18,7
15,4 17,9

24,2

Izvor: EQLS 2012.

9,8

Slovaka

9,3

Crna Gora

8,9

Rumunija

Turska

8,5

Kipar

6,3

Grka

6,1

Letonija

23,0

39,3

36,8

22,1
21,5 21,7

Irska

vedska

Holandija

Finska

V. Britanija

Austrija

Hrvatska

Belgija

Estonija

Slovenija

Nemaka

Francuska

Portugalija

Luksemburg

Island

Danska

eka

Srbija

Maarska

Kosovo

panija

Litvanija

BJRM

Estonia

Malta

Poljska

Bugarska

0,5

Pogledajmo neke pokazatelje subjektivnog dobrostanja (subjective well-being SWB) koji su valjani indikatori razliitih
strukturalnih ogranienja i rizika, kao i trendova promena u razliitim zemljama.
Mladi u Srbiji u poreenju sa njihovim vrnjacima, pripadaju treini evropskih zemalja u kojima ispitanici izraavaju nii
nivo opteg zadovoljstva ivotom (grafikon 12) prosean skor za Srbiju je 7,07, dok je evropski prosek 7,26.
Grafikon 12: Opte zadovoljstvo ivotom mladih od 18 do 29 godina u zemljama Evrope

8,53
8,20

Izvor: EQLS 2012.

Island

Finska

Danska

Poljska

Austrija

vedska

Luksemburg

Litvanija

Holandija

Hrvatska

Crna Gora

Belgija

Slovenija

V. Britanija

Malta

BJRM

Francuska

panija

Irska

Portugalija

Nemaka

Rumunija

Italija

Srbija

Estonija

Slovaka

Kipar

Letonija

eka

Grka

Turska

Kosovo

Bugarska

6,40 6,46

Maarska

6,12

7,98
7,75 7,80
7,57 7,67 7,68 7,69 7,69
7,44 7,45 7,45 7,48 7,54
7,35
7,32
7,32
7,33
7,21
6,99 7,05 7,05 7,06 7,07 7,07 7,12
6,86 6,96
6,59 6,69

Kada se sagledava zadovoljstvo profesijom, Srbija opet pripada zemljama istone i june Evrope gde je ovo zadovoljstvo
nie: prosek za Srbiju je 7,07 a evropski je 7,33. Zadovoljstvo porodinim ivotom svrstava mlade iz Srbije u grupu
zemalja, koja ukljuuje Kipar, Crnu Goru, Maltu, Rumuniju i Hrvatsku, gde je ono skoro najvee: 8,48 u Srbiji u odnosu
na 8,04 evropskog proseka. Mladi u severnim i zapadnim zemljama Evrope iskazuju srednji nivo, dok mladi iz nekih
istonih evropskih drava (Estonija, Maarska, eka, Latvija, Kosovo i Bugarska) izraavaju najnii nivo zadovoljstva
porodinim ivotom. Veoma slina distribucija pokazuje se ako razmatramo zadovoljstvo drutvenim ivotom u
pojedinim zemljama: sa prosekom od 8,69 Srbija ponovo pripada zemljama najvieg izraenog zadovoljstva, zajedno
sa Kiprom, Hrvatskom i Crnom Gorom (evropski prosek je 7,78) (EQLS 2012). Podaci ukazuju da opte zadovoljstvo
ivotom korelira sa profesionalnim zadovoljstvom, dok se nii nivoi zadovoljstva u ovim domenima kompenzuju viim
nivoima zadovoljstva porodinim i drutvenim ivotom.
Grafikon 13: Optimizam u odnosu na budunost
(odgovor: Potpuno se slaem da e budunost biti bolja) mladih od 18 do 29 godina

50,7

52,9

44,1

18,8 18,9 19,0

16,3 16,6 17,6

23,4 23,6 23,9 24,1 24,5

25,8

13

Island

Danska

Kosovo

vedska

Nemaka

Crna Gora

Srbija

BJRM

Finland

Austrija

Malta

Litvanija

Bugarska

Poljska

Slovenija

Rumunija

Estonija

Letonija

Luksemburg

Kipar

Hrvatska

Irska

Holandija

eka

Turska

panija

Maarska

V. Britanija

Francuska

Belgija

Italija

9,6 10,1

Slovaka

6,7

Portugalija

Grka

4,7

21,0 21,2 21,3 21,4 21,9

34,3 34,7

40,2

Izvor: EQLS 2012.

32,3 32,6
30,1 30,3 30,6

37,7 38,6

Distribucija evropskih zemalja prema udelu mladih koji izraavaju veliki optimizam u odnosu na budunost, veoma
je zanimljiva (grafikon 13). Meu onima gde vie od treine mladih izraavaju optimistian stav, nalaze se zemlje
stabilnih ekonomija, ali i neke zemlje jugo-sfere koje se suoavaju sa ozbiljnim ekonomskim, politikim i drutvenim
problemima (Kosovo, Crna Gora, Srbija i Makedonija), kao i one zemlje u kojima su mladi znaajno skeptiniji u odnosu
na budunost (Grka, Slovaka, Portugalija i Italija).
Uzimajui, pored ostalih, gore navedene objektivne pokazatelje materijalnog poloaja: zaposlenost, rizik od materijalne
deprivacije i relativno siromatvo zaposlenih mladih, kao i ukupnu drutveno-ekonomsku situaciju, mladi u Srbiji
iskazuju neoekivan stepen optimizma u sagledavanju budunosti vie od treine (34,7%) je veoma optimistino.
Diskrepancija izmeu objektivnih ivotnih uslova i subjektivnih opaanja i oekivanja, ini posebno znaajnim istraivanja
fokusirana na mlade, poput ovog, za koje se nadamo da e dati neke odgovore, ali i otvoriti nova istraivaka pitanja.

Metodologija istraivanja
Odreenje populacije mladih sa sobom nosi rizik da granice mladosti postavimo ili prenisko ili previsoko. Imajui u
vidu drutvenu i kulturnu uslovljenost tranzitornosti ka svetu odraslih, mladi e u razliitim drutvenim kontekstima
bre ili sporije sticati atribute odraslosti. U istraivanjima na nacionalnim uzorcima (2003. i 2011. godine)5 istraivai su
mlade tretirali kao osobe starosti 18 do 35 godina imajui u vidu veoma esto odlaganje kljunih dogaaja (naroito
finansijsku samostalnost i zasnivanje porodice) za treu deceniju ivota usled strukturnih i kulturnih uslova odrastanja
(Tomanovi, 2012a). U ovom istraivanju su mladi zbog uporedivosti sa ostalim el (Shell) istraivanjima u regionu
odreeni kao osobe starosti 15 do 29 godina.
Istraivanje mladih 2015. predstavlja deo meunarodnog projekta pod pokroviteljstvom Friedrich Ebert Stiftung i
el (Shell) studija sa mladima, koje se sprovode od 1953. godine, a u regionu jugoistone Evrope od 2011. godine.
Metodologiju istraivanja koju je razvio profesor Klaus Hurelman (Klaus Hurrelmann) su autori istraivanja Smiljka
Tomanovi i Dragan Stanojevi uz konsultacije sa njim prilagodili nacionalnom kontekstu u Srbiji, vodei rauna i o
znaaju uporedivosti podataka. Prevoenjem sa engleskog, adaptacijom i dopunom nekim pitanjima, zbog njihove
relevantnosti za kontekst i poredivosti sa prethodnim istraivanjima u Srbiji, konstruisan je anketni upitnik, koji je testiran
u pilot-istraivanju. Upitnik sa frekvencijama odgovora nalazi se u prilogu ovoj studiji.
Istraivanje je ukljuivalo kombinaciju kvantitativne i kvalitativne metodologije. Prikupljanje anketnih podataka sprovela
je istraivaka agencija SeConS u periodu od 10. aprila do 15. maja 2015. godine, dok su dubinski intervjui obavljeni u
periodu od 10. do 30. juna iste godine.
Reprezentativni podaci za populaciju mladih dobijeni su anketnim istraivanjem na nacionalno reprezentativnom
uzorku. Uzorak za anketno istraivanje je dizajnirao Slobodan Cveji. Dizajn uzorka je vieetapni stratifikovni uzorak sa
principom sluajnosti selekcije (tzv. random route) konanih jedinica. Osnovnu populaciju su inile mlade osobe starosti
15 do 29 godina, kojih prema rezultatima popisa 2011. godine u Srbiji (bez KiM) ima 1.322.201.
Osnovni statistiki regioni Beograd, umadija i zapadna Srbija, Vojvodina i juna i istona Srbija predstavljali su
osnovne stratume (NUTS2 nivo). U prvoj fazi selekcije izabrano je sluajnim izborom ukupno 40 optina koje su imale
podjednaku verovatnou izbora, osim optina u kojima populacija prelazi 100.000 stanovnika kojima je osigurana
zastupljenost u uzorku sa proporcionalniom zastupljenou populacije. Prema regionima u uzorak je selekcionisano
11 optina u Beogradu, 10 u Vojvodini, 10 u umadiji i zapadnoj Srbiji i 9 u junoj i istonoj Srbiji. U drugoj fazi selekcije
je unutar svake optine metodom sluajnog uzorka izabran odreeni broj mesnih zajednica u urbanim i ruralnim
podrujima. Ukupan broj mesnih zajednica u kojima je sprovedeno istraivanje je 160, od ega je 91 urbanih i 69
ruralnih. Na treem nivou selekcije, unutar svake mesne zajednice, sluajnim izborom su izabrane dve ulice u urbanim i
jedna ulica u ruralnim podrujima. Na etvrtom nivou selekcije su sistematskim izborom sa sluajnim startom izabrana
domainstva. Anketari su imali uputstvo da u odreenoj ulici poevi od odreenog broja izabiraju svako peto
domainstvo u kojima bi obavili intervjue ukoliko u njemu postoji makar jedna osoba koja odgovara ciljnoj populaciji.
Na poslednjem nivou selekcije, unutar domainstava, ispitanici su izabirani ukoliko su bili starosti 15 do 29 godina.
Ukoliko je u istom domainstvu vie osoba odgovaralo ciljnoj populaciji, intervju je obavljen samo sa jednom osobom,
a kriterijum izbora je bio datum roenja (razgovor je obavljen sa osobom kojoj je roendan prvi na redu gledano od
datuma ispitivanja). Ispitivanje je sadralo dva dela: razgovor sa ispitanikom i pisani deo koji je obuhvatio osetljive teme,
a koji je ispitanik sam popunjavao i u zalepljenoj koverti predavao anketaru.
5

Mihailovi et al 2004; Tomanovi et al 2012.

14

Veliina uzorka je iznosila 1186 ispitanika, od ega 751 u urbanim i 435 u ruralnim naseljima. Margina greke za procenu
proporcije sa 95% pouzdanosti (za binarne varijable) iznosi 3%. U istraivanju je uestvovalo 39 anketara a nakon
zavrenog istraivanja je izvrena telefonska provera terena na poduzorku veliine od 10% (na 120 upitnika).
Struktura uzorka prema osnovnim obelejima polu, obrazovnoj strukturi, radnom statusu (tabela 1) odgovara
populaciji u prihvatljivim granicama tako da uzorak nije ponderisan ni prema jednom obeleju.
Tabela 1: Struktura uzorka prema osnovnim obelejima ispitanika (u %)

Pol

Mesto stanovanja

Godine

Obrazovanje majke

Obrazovanje oca

Radni status

Obrazovanje onih koji nisu u procesu

obrazovanja

Muki

50,1

enski

49,9

Selo

36,7

Grad

63,3

15-19

31,5

20-24

33,3

25-29

35,2

Bez ili osnovna kola

10,1

Srednja kola

66,8

Via / visoka kola

23,1

Bez ili osnovna kola

8,1

Srednja kola

66,4

Via / visoka kola

25,5

Zaposlen

18,8

Privremeno zaposlen

14,7

Nezaposlen

17,0

Neaktivan

49,4

Bez ili osnovna kola

2,7

Srednja kola

31,6

Via / visoka kola

16,0

Na kolovanju

49,8

Za analizu kvantitativnih podataka korien je SPSS 21 statistiki program. Podaci su analizirani pomou stepena
korelacije (Pirsonov R i Spirmanov Rho), hi kvadrata, t-testa i analize varijanse. Prikazani su koeficijenti samo u onim
sluajeva kada je postojala znaajnost veze izmeu posmatranih obeleja na nivou pouzdanosti od .05 i .001.
Istraivaki tim je nastojao da doe i do dubljih uvida u znaenja koja mladi pridaju odreenim temama, pa je stoga
obavljeno 10 dubinskih intervjua sa osobama koje su odabrane prema goditu (dve grupe 15 do 22 i 23 do 29 godina),
obrazovanju (osnovna kola, srednja kola i fakultetsko obrazovanje), polu i mestu stanovanja (prema regionu i u
odnosu na to da li je naselje seosko ili gradsko). Intervjuisani su uenici, studenti, zaposleni i nezaposleni mladi. Intervjui
su trajali oko sat vremena, snimani su uz pristanak ispitanika, a potom transkribovani verbatim. Za analizu kvalitativnih
podataka korien je program NVivo 9.
Osnovne dimenzije istraivanja sadrane u upitniku, koje su definisane u okviru elovih (Shell) anketa sa mladima,
predstavljaju i teme intervjua, a to su: slobodno vreme i stil ivota; poverenje i pripadnost; porodica i drutvene
mree; zabrinutosti i oekivanja; obrazovanje i zaposlenje; politika i demokratija; upravljanje i razvoj. One e u studiji
biti predstavljene kroz kvantitativnu analizu i tumaenja kvalitativnih iskaza ispitanika kroz sledee tematske oblasti
u odgovarajuim poglavljima: 1. drutveno-ekonomski poloaj i ivotni uslovi; 2. obrazovanje; 3. rad i zaposlenje; 4.
porodica i drutvenost; 5. ivotni stilovi (ukljuujui slobodno vreme); 6. poverenje i stavovi; 7. opaanje rizika, aspiracije
i planovi (ukljuujui migracije); 8. politika (ukljuujui evropske integracije).

15

Analiza rezultata se sprovodi na tri nivoa koji korenspodiraju ciljevima analize. Na deskriptivnom nivou, cilj je da se
predstavi detaljna slika stanja, stavova, opaanja i aspiracija mladih u Srbiji prema definisanim dimenzijama i njihovim
pokazateljima. Na eksplorativnom nivou cilj je da se ispitaju meusobne veze i uticaji faktora, sa posebnim naglaskom
na stratifikacijsku analizu otkrivanje i predstavljanje razlika i nejednakosti meu mladima. Kroz kvalitativnu analizu
intervjua pokuaemo da ostvarimo interpretativni cilj tumaenje znaenja koja mladi daju razliitim aspektima svog
svakodnevnog ivota.

16

Drutveno-ekonomski poloaj
i uslovi ivota mladih

Uvod
Jedan od znaajnijih ciljeva ove studije je prepoznavanje strukturnih razlika u ivotima mladih. Strane (Brannen et al 2002;
Brannen, Nilsen 2002; Brannen, Nilsen 2005), ali i domae studije (Tomanovi, Ignjatovi, 2004; Tomanovi et al 2012)
ukazuju da su resursi kojima mlada osoba raspolae veoma znaajni za njeno delanje i sticanje autonomije. Istraivanja
ekonomskog, kulturnog i socijalnog kapitala koji stoje na raspolaganju mladima je znaajno jer predstavlja nezaobilazan
okvir sociolokog objanjenja diferencijacije mladih na putu ka odraslosti. I dok su istraivanja velikim delom bila
zaokupljena problemom identiteta mladih, (pot)kulturama i nainom na koji provode slobodno vreme, sa aktuelnom
ekonomskom krizom i novim socijalnim zaotravanjima i polarizacijama, pitanja drutvenih nejednakosti ponovo postaju
fokus istraivakih interesovanja (Furlong, 2009). Koncept drutvene klase se revitalizuje i dobija na vanosti, jer (ponovo)
postaje oigledan znaaj koji drutvena stratifikacija ima u oblikovanju ivota mladih, njihovih znanja, aspiracija, elja i
realnih mogunosti u svetu u kojem se pravila igre postavljaju tako da vie odgovaraju odreenim drutvenim grupama
(Weis, 2009). Kada govorimo o nejednakostima u savremenim drutvima, jedna od osnovnih istraivakih tema je
pristup kvalitetnom obrazovanju. Ovde se zapravo radi o dva problema. Prvi se odnosi na sam pristup obrazovanju, a
drugi na pitanje prua li obrazovanje adekvatna i korisna znanja, koja su u skladu sa zahtevima trita i drutvenog ivota.
Obrazovanje nije podjednako dostupno svima, a nejednakosti u dostupnosti obrazovanja razlikuju se od zemlje do zemlje.
Prethodna studija o mladima u Srbiji ukazala je na znaajne razlike u pristupu visokom obrazovanju, gde su anse mladih
iji roditelji imaju zavrenu samo osnovnu kolu, da zavre fakultet nekoliko stotina puta manje u poreenju sa mladima
iji roditelji imaju diplomu fakulteta (Stanojevi, 2012). S druge strane, kako Vajs (Weis) primeuje neophodno je paljivo
posmatrati ko dobija koju vrstu znanja, u kom kontekstu, u kom cilju, i pod kojim uslovima (2009: 52).
Znaaj porodice porekla za mogunosti koje e mladi imati u ivotu, vie je nego oigledan, posebno u onim kontekstima
gde se veliki deo drutvene reprodukcije odvija van institucija i formalnih kanala. Efekte materijalnog stanja porodice
porekla, njenog klasnog poloaja, obrazovanja roditelja, mogue je prepoznati u nainu na koji e se mlada osoba 1.
obrazovati do kojeg nivoa, u kojim kolama, sa kojim sadrajem, sa kojom podrkom, 2. zaposliti koliko brza e biti
tranzicija ka tritu rada, sa kojim radnim aranmanima, kolikom naknadom / beneficijama i 3. stambeno osamostaliti
bilo uz pomo porodice porekla, bilo sopstvenim resursima. U domaem postsocijalistikom kontekstu, ranije studije
su pokazale da su sve tri tranzicije pod znaajnim uticajem ansi generisanih poreklom (Tomanovi et al 2012). Treba,
meutim, imati u vidu da pristup resursima nije odreen samo socijalnim poreklom i poloajem mlade osobe, poto
klasnu stratifikaciju presecaju i druge razlike, poput rodnih, etnikih, teritorijalnih i drugih, koje utiu na anse za drutvenu
promociju tokom ivota.
U ovom delu studije prikazaemo razliite resurse koje poseduje mlada osoba, i pokuaemo da ukaemo na razlike
koje stoje u osnovi pristupa razliitim resursima. Analiziraemo kulturni kapital mlade osobe i porodice kojoj pripada,
materijalne uslove ivota i poziciju na tritu rada.

Analiza
Kulturni kapital
Struktura obrazovanja roditelja ima normalan raspored. Kod gotovo treine mladih makar jedan od roditelja zavrio je
tercijarno obrazovanje (ili vie), a svaka dvadeseta mlada osoba ima majku ili oca koji su zavrili neki od postdiplomskih
nivoa. U proseku je obrazovanje oeva neto bolje od obrazovanja majki. Majke imaju u neto vie sluajeva samo
zavrenu osnovnu kolu i srednju kolu, dok je oeva neto vie sa zanatskim kolama ali i sa zavrenim tercijarnim i
postdiplomskim stepenom. Obrazovanje majke i oca je u znaajnoj korelaciji6. Za odnos obrazovanja roditelja i njihove
dece formirali smo poseban indikator koji izraava najvii stepen obrazovanja jednog od roditelja (korien je tzv.
dominacijski princip). Obrazovno postignue roditelja (prema dominacijskom principu) je u jasnoj korelaciji sa mestom
u kojem mlade osobe ive. Znatno je vie visokoobrazovanih roditelja u gradu nego na selu7 i znatno vie onih sa
osnovnom i trogodinjom kolom na selu. Takoe, najbolja obrazovna struktura roditelja je u beogradskom regionu,
zatim u centralnoj Srbiji i Vojvodini8. U beogradskom regionu ak 48,8% mladih ima makar jednog roditelja koji je
zavrio tercijarno obrazovanje, za razliku od 27,6% u centralnoj Srbiji i 22,4% u Vojvodini.
r ho= .644, p<.001.
X=80,73, p<.001, Cramers V=.263.
8
X=13.9, p<.05, Cramers V=.085.
6
7

17

Imajui u vidu da je polovina (50,9%) populacije mladih jo uvek u procesu kolovanja, za prikaz njihovog obrazovnog
postignua koristili smo stepen obrazovanja samo za one mlade osobe koje su trenutno van procesa kolovanja (one
koje tvrde da se ne koluju trenutno). S obzirom da je svaka etvrta mlada osoba trenutno na fakultetu i isto toliko u
srednjoj koli, obrazovna struktura mladih je samo iroka aproksimacija obrazovne strukture ove kohorte.
Grafikon 1.1: Nivo obrazovanja mladih van procesa obrazovanja starosti 15 do 29 i 25 do 29 godina (u %)

15-29

43,1

25-29

39,3
31,6
34,1

22,8
18,9

5,7

6,5

4,4

3,6

Osnovna kola

III stepen

IV stepen

Tercijarno

Postdiplomski

U grafikonu 1.1 prikazani su podaci za mlade starosti 15 do 29 i starosti 25 do 29 godina, sa ciljem da se preko najstarije
kohorte prepozna najblia aproksimacija obrazovnog postignua mladih (s obzirom da su oni u najveem broju izali
iz procesa obrazovanja). Istraivanja pokazuju da postoji jasna korelacija izmeu kulturnog kapitala roditelja i njihove
dece (Ganzeboom, 2000; Flere 1973, Lavri, 2011; Stanojevi, 2013). Poreenje sa obrazovnom strukturom roditelja
ukazuje na dve stvari. Najpre, postoji znaajan stepen korelacije izmeu obrazovanja roditelja i njihove dece9. Druga
zanimljiva stvar, manje je mladih koji su ostali samo na osnovnoj koli poput njihovih roditelja, a vie je mladih koji
su zavrili zanatske kole i stekli diplomu fakulteta. U ovoj starosnoj grupi je 38,1% mladih sa zavrenim fakultetom ili
postdiplomskim stepenom, dok je neto manje mladih koji imaju zavrenu srednju etvorogodinju kolu. Rezultati
ukazuju na promenu koja je nastupila sa uvoenjem trinih mehnizama to je smanjilo znaaj srednjih etvorogodinjih
strunih kola a povealo vrednost fakultetskim diplomama i konkretnim vetinama koje se stiu u zanatskim kolama.
Na ovu promenu su mladi i njihove porodice reagovale bilo smanjivanjem asipiracija i fokusiranjem na konkretna
znanja i vetine koje mogu dobiti u trogodinjim srednjim kolama, bilo dodatnim ulaganjem i slanjem dece na fakultet.
Stepen obrazovanja mladih je, takoe, u direktoj vezi sa tim da li ive u gradu ili na selu10, polom (vie devojaka zavrilo
je fakultet od mladia11) i materijalnim poloajem porodice12.
Grafikon 1.2: Broj knjiga u domainstvu (u %)

10,2

10,8

12,1

do 10

19,2

11-20

21-30

17

31-50

51-100

Preko 100

21,9

6,8

Ne zna

Kao jedan od indikatora kulturnog kapitala mlade osobe i domainstva u kojem ivi, mlade smo pitali koliko knjiga
imaju u kui. Svega 2% mladih nema nijednu knjigu u kui, dok svaka peta mlada osoba ima malu biblioteku sa preko
100 naslova.
Posedovanje knjiga je u vezi sa mestom i regionom u kojem mlada osoba ivi. Mladi u gradu imaju neto vie knjiga na
raspolaganju od mladih sa sela13, ali isto tako i mladi koji ive u beogradskom regionu raspolau sa vie knjiga u odnosu
na mlade iz druga dva regiona14. Obrazovanje roditelja, kao objektifikovani kulturni kapital, oekivano je u jakoj vezi sa
veliinom kune biblioteke15, tako da ak 38,3% mladih iji roditelji imaju tercijarno obrazovanje, poseduju biblioteku sa
preko 100 knjiga, dok je samo 1,5% mladih sa ovim brojem knjiga meu onima iji roditelji imaju osnovno obrazovanje.
To je jo jedan od indikatora da se kulturni kapital generacijski prenosi. Neto vie od etvrtine mladih (28,2%) koji su
zavrili fakultet, imaju biblioteku sa preko 100 naslova. S druge strane, svaki peti meu mladima koji su zavrili samo
osnovno obrazovanje, nema nijednu knjigu u kui i a meu istima nema nijedne osobe sa preko 100 knjiga16.

rho= .427, p<.001

X=33.85, p<.001, Cramers V=.245
11
X=23.13, p<.001, Cramers V=.199
12
X=17.18, p<.05, Cramers V=.122

 =45.73, p<.001, Cramers V=.198

X
X=77.94, p<.001, Cramers V=.182
15
X=189.49, p<.001, Cramers V=.286
16
X=96.08, p<.001, Cramers V=.288

13

10

14

18

Da su kapitali meusobno konvertibilni ukazuju nam i injenice da je broj knjiga u kui u direktnoj vezi sa materijalnim
stanjem domainstva17 i sa raspoloivim prihodima mladih18.

Radni status
U vreme kada je fleksibilizacija trita rada sve intenzivnija i kada je pod uticajem ekonomske krize veoma visoka stopa
nezaposlenosti mladih i rada u neregulisanim uslovima, zaposlenje, a posebno ono pod stabilnim uslovima, znaajan
je resurs. U naem uzorku mladih starosti 15 do 29 godina, bilo je neto preko polovine neaktivnih (na kolovanju).
Svaka etvrta mlada osoba je zaposlena (za stalno ili privremeno) a odreeni broj mladih istovremeno i radi i koluje
se. U uzorku je svaka esta osoba nezaposlena, a stopa nezaposlenosti iznosi 36,7%. Kada se iz analize iskljue oni koji
nisu aktivni na tritu rada, na to da li e mlada osoba biti zaposlena ili ne, utiu godine starosti mlade osobe, region u
kojem mladi ive i porodini i lini kulturni kapital. Prvi faktor je oekivan jer se sa godinama starosti mladi postepeno
ukljuuju u trite rada i njihova pozicija na njemu biva stabilnija i izvesnija. Blizina glavnog grada je drugi znaajan
faktor pronalaenja posla imajui u vidu znaajnu centralizaciju privrede. Trei inilac koji objanjava zaposlenje jeste
obrazovno postignue roditelja i mlade osobe.19

Materijalni status domainstva mladih

Materijalno stanje domainstva u kojem ivi mlada osoba, ispitivali smo preko nekoliko indikatora. Najpre smo pitali
mlade kakva je materijalna situacija u njihovom domainstvu i ova mera je aproksimacija materijalnog stanja i ivotnog
standarda zasnovana na njihovoj percepciji. Svega 5% mladih nema finansijskih problema, odnosno moe da kupi ta
god poeli. S druge strane, odreeni broj mladih svedoi da nemaju dovoljno novca ni za hranu, a svaka osma mlada
osoba nema dovoljno novca da pokrije trokove obue i odee.
Grafikon 1.3: Percpecija materijalnog stanja domainstva20 (u %)
1,4
12,5

45,1

36,1

Najloiji

Lo

Srednji

Dobar

Najbolji

Materijalna situacija mladih ima veze i sa mestom u kojem ive, jer je neto bolja situacija u gradu, gde postoje neto bolji
uslovi za rad i zaraivanje, nego na selu21. Samopercepcija materijalnog stanja, iznenaujue, najbolja je u centralnoj
Srbiji, a najloija u Vojvodini22. S obzirom da je materijalno stanje gotovo uvek u korelaciji sa obrazovanjem kao resursom
na tritu rada, ono je i u korelaciji i sa obrazovanjem mladih23 i sa obrazovanjem njihovih roditelja24.
Automobil poseduje ukupno 76,2% (od toga 60,2% jedan, a 16% vie od jednog) domainstava u kojima mladi ive,
dok 23,8% njih ne poseduje kola. Iako je vrednost automobila ostala van domaaja, analize ukazuju da ee i vie
automobila poseduju domainstva na selu25 nego u gradu. Takoe posedovanje automobila je u vezi sa stepenom
obrazovanja roditelja26 i materijalnim stanjem domainstva27.
Iako treina mladih ne poseduje desktop raunar i dodatnih 17,5% ni laptop, zapravo se ova dva ureaja meusobno
dopunjuju jer veina mladih poseduje makar jedan od njih. Tano 4% mladih nema ni desktop ni laptop raunar. Broj
raunara (uzetih zajedno desktop i/ili laptop raunara) je u vezi sa mestom stanovanja mladi u gradu imaju ee i
vie raunara u kui28. Ovaj broj dalje je u korelaciji sa stepenom obrazovanja roditelja29, obrazovanjem mlade osobe30,
materijalnim stanjem domainstva31 i raspoloivim prihodima mladih32.

X=41.19, p<.001, Cramers V=.133.

X=35.51, p<.05, Cramers V=.112.
19
Vie o radnim angamanima mladih u treem poglavlju.
20
Pitanje kojim smo merili percepciju materijalnog stanja
mladih je obuhvatalo sledee opcije a u grafikonu su
prikazane u skraenoj verziji: 1. nemamo dovoljno novca
za hranu (najloiji), 2. imamo dovoljno novca za hranu,
ali je problem kupovina odee i obue (lo), 3. imamo
dovoljno za hranu, odeu i obuu, moemo malo da
utedimo, ali nedovoljno za skuplje stvari (friider, TV.)
(srednji), 4. moemo da priutimo i kupovinu neto
skupljih stvari, ali ne i tako skupih kao to su npr. kola
(bolji) i 5. moemo da kupimo to god elimo (najbolji).

X=10,35, p<.05, Cramers V=.095.

X=45.82, p<.001, Cramers V=.140,
23
X=27.94, p<.001, Cramers V=.156.
24
X=25.26, p<.05, Cramers V=.105.
25
X=15.25, p<.001, Cramers V=.114.
26
X=24.93, p<.001, Cramers V=.104.
27
X=95.66, p<.001, Cramers V=.203.
28
X=15.41, p<.05, Phi=.114.
29
rho=.259, p<.001.
30
rho=.197, p<.001.
31
rho=.192, p<.001.
32
rho=.164, p<.001.

17

21

18

22

19

Grafikon 1.4: Raspored (ne)posedovanja laptop i desktop raunara (u %)

32,4

Laptop

Desktop

52,6

17,5

66,2
0

15,0
16,3

2+

Svoju finansijsku i materijalnu situaciju mladi najee opisuju kao prosenu, iako objektivne razlike postoje. U narativima
je esto prisutna svest o materijalnim i finansijskim tekoama porodice i trudu koji roditelji ine da obezbede sve to je
potrebno. Neki od njih su se tokom odrastanja suoavali sa ivotom na ivici egzistencije, kada unutar domainstva nije
bilo ni dovoljno sredstava za hranu. Njihovo ukljuivanje u sferu rada bilo je nazaobilazan faktor izdizanja sa apsolutne
granice siromatva.

K: Kako bi opisao tvoje materijalno stanje?

I: Ne znam kako bih opisao, ni siromaan ni bogat nego ono srednje.
K: I radi povremene poslove kako bi neto vie zaradio?
I: Da, da bi bilo boljih uslova, da imamo svaki dan neto da pojedemo... dobro tih problema sad nema. Ima ta da
se pojede.
(nezaposlen, 21, O, radi sezonske poslove, malo mesto)

S druge strane, mladi mogu imati dovoljno novca za zadovoljavanje osnovnih stvari i potreba, ali ne i novca za zabavu i
razonodu. Duga nezaposlenost, rizina zaposlenost i neizvesnost posla perpetuiraju ovakvo stanje.
I: Pa, ne znam ta da vam kaem. Nisam u nekom sjajnom, ali recimo, neka sredina.
K: A moe li sebi da priuti neke stvari?
I: to se tie luksuza, ne. Ali, za osnovne stvari, da.
K: Jesi li ila na more?
I: Nisam.
K: Koliko dugo?
I: Tri-etri godine.
K: Postoji li tendencija da e u nekom trenutku ii?
I: Pa, dobro postojala bi tendencija kad bih ja teila ka tome, recimo, da skupljam novac za to. Ali, nije mi to
trenutno nikakav prioritet.
(frizerka i kozmetiarka, 22, nezaposlena, radi povremeno neprijavljeno kod kue, veliki grad)

U veini narativa prisutni su kombinovanje poslova da bi se porodica izdravala i meugeneracijski transferi materijalnih
dobara. Roditelji na vie naina pokuavaju da obezbede deci uslove za odrastanje i kolovanje, ali ta razmena ide u
oba pravca jer mladi oseaju odgovornost, i u situacijama kada oni zarauju, uestvuju u kunom budetu i pomau
finansijski roditelje.
K: Kako bi opisala svoje materijalno stanje?
I: Pa, onako, neto srednje. Nije ni neto mnogo preterano dobro, ni mnogo loe. Neka zlatna sredina. ... Tata
radi u koli, on je domar. Inae, ovako poljoprivredu malo radi kod kue i mislim da se mnogo mui i da mnogo
radi a da zarade nema nimalo koliko bi trebalo jer radi pre podne jedan posao, po podne kui, drugi. Mnogo...
A to se radi zbog mene i sestre. Tako da ne znam... Ja bih moda i mogla i trebalo bi moda da radim, ali zbog
fakulteta i obaveza to jednostavno nije mogue. I zbog tog putovanja iz sela u grad, sve zbog tog prevoza, sve
je to problematino.
K: A mama?
I: Ona je u fabrici. To radi i kod kue pomae tako tati, ali slabo je to.
(studentkinja, 22, grad srednje veliine)

20

Ja trenutno ivim sa roditeljima, oni mene ponekad izdravaju, a ja ponekad pomognem. Faktiki se svi
pomaemo u kui. Hranimo se zdravo. ... Nama nikad nita nije falilo. Nemamo danas, imaemo sutra, to je tako
kod nas. Porodica treba da se slae a ne da se svaa.
(devojka 20, Beograd, SS, zaposlena kao prodavaica u kineskoj prodavnici)

Naravno, neki do njih imaju dovoljno novca na raspolaganju da mogu, uz malo tednje, da obezbede gotovo sve to
im je potrebno.

Pa, nita mi ne fali. Znai, imam deparca koliko mi treba. Imam da izaem uvee. Znai, da potroim odreenu
sumu novca, da kupim nove patike, nov telefon i novu garderobu. Imamo za neko proseno letovanje. Morali
bismo da tedimo odreeno vreme da bismo kupili nov automobil, nemamo sad odjednom toliko novca u
uteevini. U principu, nita nam ne fali.
(uenica srednje kole, 17, predgrae Beograda)

Finansijska situacija mladih

Da bismo proverili stepen finansijske (ne)samostalnosti, zamolili smo mlade da nam navedu sve prihode koje imaju, i
ukoliko nemaju prihode da navedu ko ih izdrava. Rezultati ukazuju da gotovo dve treine mladih izdravaju roditelji,
a svaku dvadesetu mladu osobu dodatno finansijski pomau. Takoe, svaku dvadesetu mladu osobu izdrava partner/
ka (meu izdravanim osobama je 90% ena). Svaka trea mlada osoba ima line prihode od rada, dok su ostali prihodi
zastupljeni u manjoj meri. Imajui u vidu da se radi o svim prihodima, zbirno posmatrano u odnosu na to da li je mlada
osoba finanisijski samostalna ili nije, rezultati su sledei: 61,3% mladih izdravaju roditelji, 4,5% partneri, 32,7% mladih je
u potpunosti finansijski samostalno, dok 1,5% njih ima prihode koji nisu dovoljni, tako da im roditelji finansijski pomau.
Grafikon 1.5: Prihodi i finansijska (ne)autonomija mladih (u %)
61,3

Izdravaju me roditelji

36,8

Imam line prihode

5,4

Dobijam finansijsku pomo od roditelja

Izdrava me partner

4,6

Studentska stipendija, kredit

4,1

Porodina penzija

2,4

Imam prihode od izdavanja

0,9

Socijalna pomo

0,8

Drugo

1,2

Najjau vezu sa finansijskom autonomijom pokazuje, oekivano, godite mlade osobe33. Sa poveanjem godina starosti
opada finansijska zavisnost od roditelja koja u najmlaoj starosnoj kohorti (15 do 19) iznosi 91,8% (svega je 6,6% mladih
koji se sami izdravaju), u srednjoj (20 do 24) 65,3% (28,7% je potpuno finansijski samostalno) dok je u najstarijoj kohorti
(25 do 29) 30,4% izdravanih od strane roditelja (59,8% poptuno finansijski samostalnih). U odnosu na pol ispitanika
znaajno je manje ena koje imaju sopstvene prihode, i vie onih koje su izdravane od svojih partnera/suprunika34.
Interesantno je da kada se posmatra odnos finansijske zavisnosti i materijalnog stanja domainstva, vidi se da sa rastom
materijanog statusa dolazi i do rasta finansijske zavisnosti mladih osoba35. Slian rezultat se dobija i kada se pogleda
odnos finansijske autonomije i stepena obrazovanja roditelja gde sa rastom obrazovanja dolazi i do rasta zavisnsoti36.
Ovi rezultati zapravo ukazuju na kohortni efekat u kojem su deca iz materijalno boljestojeih domainstava, kao i deca
roditelja sa viim obrazovanjem, due u procesu kolovanja i samim tim due finansijski zavisna od porodice porekla.
X=322.79, p<.001, Cramers V=.374.
X=42.51, p<.001, Cramers V=.192.
35
X=21.69, p<.05, Cramers V=.097.
36
X=24.41, p<.001, Cramers V=.103.
33
34

21

Kada se iz analize iskljue mladi koji su trenutno u procesu kolovanja, ne pokazuju se znaajne razlike u stepenu
finansijske autonomije mladih prema obrazovanju roditelja ili materijalnom stanju domainstva. Ali, kada se uporedi
stepen finansijske autonomije prema nivou linog obrazovanja (onih koji su zavrili kolovanje), dobijaju se drugaji
rezultati (grafikon 1.6). Naime, mladi koji su zavrili fakultet, imaju vee anse da budu nezavisni od roditelja ili partnera
nego mladi koji imaju srednje ili samo osnovno obrazovanje.
Grafikon 1.6: Finansijska autonomija i stepen obrazovanja mladih koji nisu u procesu kolovanja (u %)
Osnovna kola

50

50

Srednja kola

57,1

42,9

Tercijarno obrzovanje

67

33
finansijski zavisni (roditelji / partner)

finansijski nezavisni

X=6,35, p<.05, Cramers V=.105

Iako mlada osoba moe biti finansijski autonomna, to i dalje ne znai da su mogunosti koje mladima stoje na
raspolaganju, iste. Zato smo hteli da odredimo koliko novca mladi imaju na raspolaganju za sebe i svoje mesene
potrebe (ne ukljuujui novac za podmirivanje osnovnih trokova ivota poput stanarine, rauna i svakodnevnih
potreba). Ovom prilikom mladi su sami navodili iznos koji im stoji na raspolaganju. Naknadno smo iznose skalirali
i izrazili u evrima preko etvorostepene skale: do 25 evra, 26 do 50 evra, 50 do 100 evra i preko 100 evra. Mladi su
ujednaeno rasporeeni na ovoj skali tako da do 25 evra meseno na raspolaganju ima 25,3% mladih, izmeu 26 do 50
evra 26,9%, od 50 do 100 evra 25,6% dok 22,2% mladih meseno troi preko 100 evra na sebe. Na ovo pitanje odbilo je
da odgovori 4,3% mladih, dok dodatnih 13% ne zna tano kolikom sumom novca meseno raspolae.
Grafikon 1.7: Raspoloivi prihodi mladih prema sociodemografskim obelejima (u %)

Finansijska
autonomija

Pomau me roditelji

9,1

Sam se izdravam

27,3
25,7

Izdrava me partner

Radni status
Obrazovanje
roditelja
Materijalno
stanje

24,8

20,6

Srednji

25

Region
Godine

28

25,5

29,8

19,2

20,1

20 do 24
15 do 19
enski

23,2

51 do 100 EUR

17,7
14,5
35,8

24,4

22,5

29

30,9

24,4

31,9

27,4

Muki

18,9

29,1

34,2

21,4

28,5
25,3

101+ EUR

22

13,5

27,5

26,5

22,2

21,6
16,7

30,9

15,9

8,3
25,6

29,4

27

Beogradski region

21,9
25

29,3

33,6

25 do 29

Pol

25,5

40,5

Centralna Srbija

24,9

18,3
24,8

Nii

24
36,4

26,5

48,3

Vii

26 do 50 EUR

24

27,8

Osnovna kola

19,7

21,2
26,5

Vojvodina

do 25 EUR

31,3

26,5
22

Srednja kola

16,1
35,9

30,8

15,9

Tercijarno

24

17,7

21,2

Stabilno zaposlen

18,1

39,1

31,3

Privremeno zaposlen

9,3

25,4

29,9

18,8

Nezaposlen

34,9

27,7

30,1
6,3

30,9

20,9

28,8

Neaktivan

36,4
24,8

34,9

Izdravaju me roditelji

Radi i koluje se

27,3

18,6

12,5

25,5
25,7

18,5
25,7

Novac koji mlada osoba ima na raspolaganju za mesec dana varira u odnosu na pol mladih, tako to mladii imaju
neto vie novca koji mogu da koriste nego devojke37. Oekivano, to je osoba starija ima i vie novca na raspolaganju
s obzirom da polako izlazi na trite rada i ima prilike da odreenu kolinu novca zaradi i potroi na sebe38. Mladi u
Beogradu imaju neto vie novca na raspolaganju od mladih iz druga dva regiona, a najmanje sopstvenog novca imaju
mladi u Vojvodini39. Raspoloiv novac oekivano je u korelaciji sa samopercepcijom marterijalnog stanja domainstva40
i obrazovnim nivoom roditelja41.
Posmatrano prema radnom statusu42 mlade osobe, najvie novca na raspolaganju za sopstvene potrebe imaju
mladi koji se koluju i istovremeno rade. Taj dvostruki status ih s jedne strane jo uvek ini zavisnim od roditelja koji
najverovatnije snose najvei deo trokova ivota, dok mladima sopstveni prihodi ostaju za linu potronju. Posle njih,
najvie para na raspolaganju imaju zaposleni (stabilno i privremeno) a u najloijoj su situaciji, oekivano, nezaposleni i
neaktivni. Slian rezultat dobija se i kada se uporede raspoloivi prihodi sa stepenom finansijske autonomije mladih43. U
najboljoj situaciji su mladi koji kombinuju sopstvene i prihode porodice porekla. S obzirom da se oslanjaju na podrku
roditelja, oni najvei deo svojih prihoda mogu troiti iskljuivo na sebe. Mladi koji se samostalno izdravaju, imaju neto
manje novca koji troe iskljuivo na sebe s obzirom da moraju da uestvuju u podmirivanju trokova domainstva. U
podjednako nezavidnoj poziciji su mladi koje izdravaju roditelji ili partneri.

Stambena situacija mladih

Dve treine mladih (66,9%) ivi sa svojim roditeljima. Ostali ive van roditeljskog domainstva i to sledeim redom: 8,4%
u nasleenoj kui/stanu, 7,1% u prostoru koji su im kupili roditelji, 5,8% u stanu koji iznajmljuju i sami plaaju, 5% u stanu
koji je iznajmljen ali neko drugi snosi trokove stanarine, 3,4% u stanu koji je kupio sam ili sa partnerom/suprunikom,
1,6% kod prijatelja ili roaka, 1% kod suprunika/partnera, 0,3% u studentskom domu i 0,3% u drugom tipu smetaja. I ovo
istraivanje potvruje rezultate prethodnih (Stanojevi, 2012) da je najei nain dolaenja do nekretnine nasleivanje,
kupovina od strane roditelja pa tek onda samostalna investicija za koju veoma mali broj mladih ima mogunosti.
Stepen stambene zavisnosti od roditelja oekivano opada sa godinama starosti. U najmlaoj starosnoj kohorti (15 do
19) 85,7% mladih ivi sa svojim roditeljima, srednjoj (20 do 24) 67%, dok jo uvek polovina (49,9%) onih koji su starosti
25 do 29 godina, ivi u roditeljskom domu.
Mladi na selu (71,7%) ee ive sa roditeljima nego mladi u gradu (62,7%)44. S obzirom na dominantan patrijarhalni
obrazac koji podrazumeva patrilokalnost nakon braka, vei broj mladia (71,5%) nego devojaka (60,5%) ostaje u
roditeljskom domainstvu, to predstavlja osnov ukupnih razlika45. Zajedniki ivot sa roditeljima je u vezi i sa resursima
domainstva, jer sa roditeljima ee ive mladi ija je percepcija materijalnog stanja loija46, to upuuje na znaaj
porodinih materijalnih resursa neophodnih za osamostaljenje mlade osobe.
Stambena autonomija mladih pokazuje veoma jake veze sa stepenom finansijske autonomije mladih47. Svaka etvrta
osoba koju izdravaju roditelji, istovremeno deli i stambeni prostor sa njima. Ukoliko postoji mogunost da osoba
zarauje dovoljno za sebe, u polovini sluajeva e osnovati sopstveno domainstvo, ali isto toliko mladih nastavie
da ivi sa svojim roditeljima delei trokove domainstva. Slina je situacija i ukoliko mladi zarauju ali nedovoljno da
u potpunosti podmire svoje potrebe. Izdravanje partnera najee podrazumeva i deljenje prostora sa partnerom i
nezavisno od roditelja.
Grafikon 1.8: Stambena i finansijska (ne)samostalnost mladih (u %)
86,5
79,7

49,7

58,8

50,3
41,2

20,3

Sa roditeljima

13,5

Samostalno
Izdravaju me roditelji

X=8.17, p<.05, Cramers V=.093.

X=54.60, p<.001, Cramers V=.155.
39
X=72.31, p<.001, Cramers V=.195.
40
X=27.88, p<.001, Cramers V=.121.

Izdrava me partner

Sam se izdravam

X=54.60, p<.001, Cramers V=.155.

X=65.89, p<.001, Cramers V=.152.
43
X=32.37, p<.001, Cramers V=.107.
44
X=9.96, p<.05, Phi=.092.

Pomau me roditelji

X=16.21, p<.001, Phi=.117.

X=23.05, p<.001, Cramers V=.141.
47
X=173.22, p<.001, Cramers V=.387.

37

41

45

38

42

46

23

U 3,9% domainstava u kojima ive mlade osobe, postoji samo jedna soba koju dele svi ukuani. Svaka peta mlada
osoba (19,7%) ivi u kui sa dve sobe, 27,4% u domainstvu sa tri sobe, dok ostali ive u stambenom prostoru koji ima
etiri i vie soba. Broj soba u domainstvu je u jasnoj vezi sa mestom stanovanja, tako to domainstva u kojima ive
mladi na selu, imaju vei broj soba nego u ona gradu48. Manjak stambenog prostora je jo od vremena socijalizma bio
prevashodno urbani problem, a na to upuuje i sledei nalaz koji se odnosi na stambenu situaciju u odnosu na poeljnost
stanovanja u odreenim regionima. Najloija stambena struktura je u beogradskom regionu (s obzirom da su i migracije
ka ovom regionu najee) a najpovoljnija u centralnoj Srbiji49. U Beogradu 28,6% mladih ivi u domainstvima koja
imaju dve ili manji broj soba, za razliku od 26,4% u Vojvodini i 18,7% u centralnoj Srbiji. Stambena struktura je u jasnoj
vezi sa resursima, tako da je u korelaciji sa samopercepcijom materijalnog stanja50, stepenom obrazovanja roditelja51 i
stepenom obrazovanja mlade osobe52.
etiri od pet mladih imaju sopstvenu sobu, dok gotovo svaka peta osoba deli prostor sa jo nekim od ukuana. Slino
kao i kod veliine domainstva, posedovanje sopstvene sobe je povezano sa percepcijom materijalnog stanja53, ali
zanimljivo je da prostor ee sa nekim dele devojke nego mladii54.

Diskusija
Dosadanje analize ukazuju na znaajne razlike u koliini osnovnih resursa meu mladima prema nekoliko linija
razgranienja. Stepen obrazovanja mladih najpre u velikoj meri zavisi od obrazovnog nivoa roditelja, to ukazuje na
mehanizme reprodukcije drutvenog poloaja preko reprodukcije kulturnog kapitala. Imajui u vidu da je obrazovanje
najznaajniji kanal drutvene pokretljivosti, vrednovanje obrazovanja, ukljuenost u proces obrazovanja dece, ulaganje
u obrazovanje dece nee biti podjednako meu decom i mladima iji roditelji imaju razliit stepen obrazovanja. Pored
obrazovanja roditelja, dostizanje odreenog stepena obrazovanja povezano je i sa materijalnim stanjem, sa tim da li
mlada osoba ivi u gradu ili na selu ali i sa polom mlade osobe gde je due kolovanje enske dece znaajna strategija
roditelja. Ipak, treba imati na umu ranije rezultate koji ukazuju da prenoenje materijalnih resursa i upotreba socijalnog
kapitala, ee ide od roditelja ka mukom detetu, ime se zapravo reprodukuju razliite rodne strategije socijalizacije
dece, koje su jo uvek pod uticajem patrijarhalne kulturne matrice (Stanojevi, 2012).
Na slian nain su ispoljene i razlike na tritu rada. Obrazovanje mlade osobe i obrazovanje njenih roditelja povezano
je sa tim koliko dugo e mlada osoba ekati dok ne pone da zarauje. Kanali traenja i dolaenja do posla (kako
druge studije ukazuju) mogu biti formalni ili neformalni. I za prve i za druge, deca sa vie ekonomskog, kulturnog i
socijalnog (linog i porodinog) kapitala, imaju veu verovatnou da bre i uspenije prou tranziciju ka tritu rada. Sa
viim obrazovanjem lake se pronalazi posao, sa viim obrazovanjem razgranatije su socijalne mree (roditelja i dece)
koje mogu ponuditi informaciju ili uslugu prilikom zapoljavanja. Sa intenzifikacijom trine borbe dolazi i do jaanja
regionalnih neujednaenosti i centralizacije privrede, tako da region oko glavnog grada postaje neto privilegovanije
mesto u poreenju sa ostalim regionima (posebno sa centralnom Srbijom).
Materijalno stanje domainstva mladih je u oekivanoj vezi sa njihovim obrazovanjem i obrazovanjem njihovih roditelja.
Zabrinjava injenica da postoje mladi koji su (po svom svedoenju) ispod linije apsolutnog siromatva jer ne mogu da
obezbede novac za dnevne trokove hrane, i takoe injenica da znaajan deo mladih nema novca kojim bi pokrili
trokove odee i obue. Finansijsko stanje mladih ukazuje da su oni jo uvek u znaajnoj zavisnosti od svojih roditelja,
i da ak i kada su zaposleni, postoje meugeneracijski transferi. S obzirom da ne postoje znaajni programi podrke
mladima tokom njihovog procesa obrazovanja, oni gotovo u potpunosti zavise od resursa porodice porekla. Koliina
novca koju imaju na raspolaganju, ponovo je u znaajnoj vezi sa materijalnim stanjem domainstva u kojem ive,
obrazovanjem roditelja, ali i polom, jer sa vie novca raspolau mladii.
U skladu sa visokim stepenom zavisnosti mladih, stoje i rezultati koji ukazuju na veoma visok stepen stambene
zavisnosti od porodice porekla (koja je pod uticajem materijalnog stanja domainstva). Ali rezultati otkrivaju i drugu
stranu medalje. ak i onda kada mladi zarauju dovoljno da sebe izdravaju, u polovini sluajeva ostae da ive sa
svojim roditeljima. Taj rezultat moe biti pokazatelj detradicionalizacije porodinih odnosa gde mladima isti zajedniki
prostor ne predstavlja prepreku za ostvarenje oseanja line autonomije, ili pokazatelj da dolazi do okretanja smera
novanih transfera od dece ka roditeljima ime se meugeneracijska solidarnost reprodukuje ukljuivanjem dece.

X=110,66, p<.001, Cramers V=.307

X=50,90, p<.001, Cramers V=.147.
50
X=110,66, p<.001, Cramers V=.307.
51
X=27.76, p<.05, Cramers V=.109.

X=19.68, p<.05, Cramers V=.130.

X=14.77, p<.05, Cramers V=.114.
54
X=4.55, p<.05, Phi=-.063.

48

52

49

53

24

Obrazovanje
Uvod

Znaenje i znaaj obrazovanja su u savremenom drutvu doiveli bitne promene. Obrazovanje nedvosmisleno ostaje
najznaajniji mehanizam drutvene reprodukcije i promocije. Iz perspektive ivota mladih gledano, meutim, formalno
obrazovanje paradoksalno postaje sve centralnije i sve marginalnije (Wyn, 2009: 103). S jedne strane, ono je i dalje
visoko vrednovano, jer predstavlja kulturni kapital koji je neophodan da bi se osiguralo zaposlenje, ali se pokazuje kao
nedovoljno, jer je u strategijama tranzicije od obrazovanja ka zaposlenju neophodno ukljuiti znanja i vetine koje se
stiu u procesima neformalnog obrazovanja, koje se sve vie vrednuju.
Istraivanje mladih u Srbiji 2011. godine pokazalo je da je obrazovanje inilac koji u najveoj meri utie na orijentacije
(opaanja, stavove, aspiracije i planove) mladih ljudi i na njihovo delanje aktivnosti i strategije u razliitim domenima
ivota: rada, porodice, slobodnog vremena, politike i graanske participacije (Tomanovi et al 2012). Pokazalo se,
takoe, da je obrazovanje resurs koji u najveoj meri utie na materijalni poloaj i finansijsku autonomiju mladih (Moji,
2012b: 109; Stanojevi, Tomanovi, 2013), ali i da nije jednako dostupan svima. Proces zatvaranja socijalne strukture
poinje u Srbiji krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka suavanjem kanala obrazovne pokretljivosti, da bi se
proces potpunog premetanja obrazovne reprodukcije u porodicu zaokruio sa krizom socijalizma krajem osamdesetih
(Stanojevi, 2012: 66). Porodica postaje osnovni nosilac materijalnih resursa za obrazovanje i time ivotnih ansi za
mlade. Ovaj pseudo-meritokratski model socijalne reprodukcije (Cveji, 2006: 78) nastavlja se i tokom postsocijalistike
transformacije drutva. Nakon perioda stagnacije mogunosti za obrazovanje tokom devedesetih, dolazi do njihovog
poveanja nakon politikih promena 2000, godine, to se oituje poveanjem uea mladih koji zavravaju srednju
kolu i koji ulaze na univerzitet (potonjih je oko 40%). Komercijalizacija visokog obrazovanja, kao i reim kolovanja koji ne
daje mogunosti kombinovanja rada i studiranja, predstavljaju, meutim, znaajne strukturalne prepreke za studiranje
mladima iz niih drutvenih slojeva. Sa druge strane, takav tranzicioni reim ini mlade tokom kolovanja, srednjeg
i univerzitetskog, skoro u potpunosti finansijski zavisnim od roditelja. Oskudne sistemske mere podrke dravne
stipendije i krediti, u kauzalnoj su vezi sa steenim kulturnim kapitalom (procenjenim preko kolskog postignua), te
stoga manje dostupni onima koji potiu iz deprivilegovanih miljea (Moji, 2012b: 100). Umesto da obezbedi jednakost
ansi za ostvarivanje potencijala u obrazovanju, drutveni sistem u Srbiji ostavlja mlade iz siromanih porodica iz sela
i malih mesta, iji su roditelji neobrazovani u stanju drutvene iskljuenosti (Tomanovi, Stanojevi, 2012: 276).
Istraivanje je pokazalo da su i sticanje dodatnih znanja i vetina u pozitivnoj korelaciji sa kulturnim i ekonomskim
kapitalom mlade osobe i njene porodice, nasleenim socijalnim kapitalom, kao i veliinom mesta u kojem mlada osoba
ivi, to dodatno pojaava reprodukciju nejednakosti kroz obrazovanje (Ibid: 276). Nejednakosti u obrazovanju su tema
kojom emo se posebno baviti i u analizama rezultata ovog istraivanja.
Subjektivna percepcija obrazovanja ne odgovara sasvim njegovom opisanom znaaju, jer analize ukazuju na
stalno opadanje znaaja za drutvenu promociju koju mu pripisuju mladi u Srbiji (Moji, 2004; 2010; 2012a;
2012b). Pragmatino orijentisani, a zasnovano na percepciji uruenog kvaliteta obrazovanja, neadekvatnosti
znanja i upotrebljivosti formalnih kvalifikacija, kao i opaanju stvarnog naspram poeljnog poretka drutvenog
napredovanja, mladi u Srbiji postavljaju kvalitetno obrazovanje na mesto jednog od inilaca (nakon napornog rada,
a pre ambicioznosti) u svojim strategijama u okviru obrazovno-radnih tranzicija (Moji, 2012b: 104).
Prethodno istraivanje pokazalo je da su i obrazovne aspiracije i planovi mladih u Srbiji u pozitivnoj korelaciji sa kulturnim
kapitalom mlade osobe (steenim obrazovanjem) i njene porodice (nivoom obrazovanja roditelja) (Moji, 2012b: 107).
Percepcije obrazovanja i kvaliteta obrazovnog sistema kao obrazovne orijentacije mladih, bie tema analiza u ovom
istraivanju, i time e se ostvariti mogunost za longitudinalno poreenje.

Analiza
Obrazovni status i nejednakosti
Nai ispitanici su uzrasta od 15 do 29 godina i shodno tome veina je jo u procesu kolovanja: 27% u srednjoj koli,
27% na osnovnim studijama i 5,8% na postdiplomskim (master i doktorskim) studijama, dok 40,2% nije u obrazovnom
procesu. Rodne razlike u odnosu na uestvovanje u obrazovnom procesu ne postoje, ali javljaju se razlike prema
tipu naselja: mladi sa sela su u odnosu na one iz grada znatno manje na studijama (osnovnim: 18,5% naspram 32%,

25

a posebno postdiplomskim: 3,1% naspram 7,4%), a znatno veoj meri nisu ukljueni u kolovanje (48,1% naspram
35,4%)55. Mladi iji roditelji imaju osnovno obrazovanje, trenutno su est puta ree na postdiplomskim (1,5% naspram
9,5%) i etiri puta ree na osnovnim studijama (8,8% naspram 37,5%), a skoro 3 puta ee (70,6% naspram 24,7%) van
procesa kolovanja u odnosu na mlade iji roditelji imaju visoko obrazovanje56. Ti nalazi nas uvode u priu o nejednakim
mogunostima za obrazovanje.
Grafikon 2.1: Ostvareni stepen obrazovanja roditelja i mladih koji nisu vie u procesu kolovanja (u %)
66,8
Majka

Dominacijski

Otac

Mladi

66,4

61,3

65,4

32,7
25,5

23,1
10,1

8,1

5,9

28,6

5,9

Osnovna kola

Srednja kola

Fakultet

Grafikon 2.1. pokazuje najvii stepen obrazovanja koji su do sada ostvarili mladi, njihove majke i oevi. U prikaz smo
uvrstili i obrazovni status roditelja prema dominacijskom principu status obrazovanja onog roditelja koji je vii, poto
e nam taj pokazatelj sluiti za dalje analize. Varijable obrazovanja roditelja su obuhvatile sve mlade, dok je varijabla
obrazovanje mladih ukljuila samo mlade koji se trenutno ne koluju. Vidi se da mladi koji su zavrili kolovanje, imaju
neto bolji obrazovni status od majki i oeva, a obrazovna struktura bi se dodatno poboljala kada bi se 27% mladih
koju su na osnovnim studijama, raunali kao da imaju univerzitetsko obrazovanje, to e oni, s obzirom na visok stepen
zavravanja studija, u skorijoj budunosti i ostvariti.
U uzorku ima 49,8% neaktivnih osoba i 50,2% aktivnih, od kojih veina ima srednje obrazovanje (62,6%), potom vie i
visoko i vie od toga (32%), a 5,4% ima osnovno i manje. Razliku u odnosu na gorenavedene podatke ini 10% mladih
koji rade i koluju se, to upuuje da je ta vrsta strategije kombinovanje rada i kolovanja nije rasprostranjena ni
podravana u drutvu Srbije.
Tabela 2.1: Obrazovanje roditelja (prema dominacijskom principu) i obrazovanje deteta (u %)57

Obrazovanje aktivnih mladih

Obrazovanje
roditelja
dominacijski
princip

Total

Osnovno i manje

Srednje

Vie i visoko

Osnovno i manje

20,4

69,4

10,2

100,00

Srednje

4,9

69,1

26,0

100,00

Vie i visoko

1,4

42,6

56,0

100,00

Podaci iz tabele 2.1. nedvosmisleno pokazuju uske kanale obrazovne uzlazne pokretljivosti: svaka peta mlada osoba
iji roditelji imaju osnovno obrazovanje zavrila je samo osnovnu kolu, a tek svaka deseta je uspela da zavri viu kolu
ili fakultet. Zanimljiva je, takoe i silazna pokretljivost: skoro polovina dece visokobrazovanih ima nii obrazovni status
nego jedan od njihovih roditelja. Vidljivo je, meutim, da daleko vee anse da ostvare tercijarni stepen obrazovanja
imaju deca iji roditelji imaju taj obrazovni nivo, u odnosu na decu roditelja sa srednjim, a posebno sa niskim obrazovnim
nivoom. anse za obrazovnu pokretljivost pokazuje nedvosmisleno i sledea mera kolinik obrazovnih ansi.
Tabela 2.2: Kolinik ansi za obrazovanje

Obrazovanje mladih
Obrazovanje roditelja

Osnovno i manje
Srednje

Srednje

Vie/visoko

4,2

79
3,5

X=40,77, p<.001, Cramers V=.188.

X=85.39, p<.001, Cramers V=.194.
57
X=73.96, p<.001, Cramers V=.253.
55
56

26

Tabela 2.2. pokazuje da mlada osoba iji roditelj imaju osnovno obrazovanje ima 4,2 puta manju ansu da zavri srednju
kolu u odnosu mladu osobu iji roditelji imaju srednje obrazovanje i 7,9 puta manju ansu da zavri viu kolu ili
fakultet u odnosu na dete visokobrazovanih roditelja. Mladi iji roditelji imaju srednje obrazovanje imaju 3,5 puta manju
ansu da zavre viu kolu ili fakultet, u odnosu na mlade iji su roditelji imaju visoko obrazovanje.
Grafikon 2.2: Procena materijalnog statusa prema obrazovanju mlade osobe (u %)

Srednjokolci

0,7

9,2

44
14

0,7

Studenti

37,5

Fakultet

2,2

11

Srednja kola

1,4

14,2

Osnovna kola

52,9

5,2
39,8

3,3
27,9

18,5
2

8,2

42,7

43,6

11,1
1 najloiji

37,9

44,4

3,6
25,9

5 najbolji

X=56,91, p<.001, Cramers V=.111.

Grafikon 2.2 pokazuje na jo jedan nain kako je ostvareni obrazovni nivo povezan sa resursima porodice, ovaj put
materijalnim: mladi koji su zavrili samo osnovno obrazovanje u znatnijem broju ive u domainstvima koja imaju lou
materijalnu situaciju, a domainstva mladih sa zavrenim fakultetom, srednjokolaca i studenata imaju znaajno bolju
materijalnu situaciju.
Materijalni poloaj mladih na kolovanju skoro je u potpunosti zavisan od materijalnog poloaja njihovog roditeljskog
domainstva, jer za 94,1% srednjokolaca, za 80,1% studenata osnovnih studija i 43,9% postdiplomaca jedini izvor
finansija su njihovi roditelji. Sami se izdravaju 4,6% srednjokolaca, 15,9% studenata i 51,5% postdiplomaca, dok
dodatnih 1 do 2% mladih na kolovanju prima pomo roditelja pored nekih svojih izvora prihoda.
S obzirom da oblike dravne podrke obrazovanju u vidu stipendija i kredita koristi samo 7,1% mladih na kolovanju,
jasno je da trokove studiranja podmlatka finansiraju njihovi roditelji. Devojke dvostruko ee koriste stipendije i
kredite od mladia58. I tako oskudne dravne mere podrke obrazovanju nisu valjano ciljane da budu izvor pomoi
za najugroenije uenike i studente: ne koristi ih nijedna osoba iji roditelji imaju osnovno obrazovanje naspram 9,7%
mladih iji su roditelji visokoobrazovani. Ovi nalazi potvruju nalaze naeg prethodnog istraivanja (Moji, 2012a,
Tomanovi, Stanojevi, 2012): budui da su povezane skoro iskljuivo sa kriterijumima selekcije preko obrazovnog
postignua, a veoma malo sa socijalnim, mere dravne podrke ne predstavljaju pravu pomo mladima sa niskim
ekonomskim i kulturnim kapitalom porodica i time doprinose reprodukciji nejednakosti.
Obrazovne nejednakosti se generiu i iz nejednakosti u posedovanju materijalizovanih elemenata kulturnog kapitala
(Bourdieu, 1986) dobara koja su istovremeno i elementi za akviziciju kulturnog kapitala, kao to su, na primer raunari
i knjige.
Grafikon 2.3: Posedovanje personalnog raunara prema obrazovanju mlade osobe (u %)

Fakultet

23,8

Srednja kola

63,8

18,5

68,8

Osnovna kola

48,1

Studenti
Uenici

58

61,4

9,4

70,2

12,7
40,7

18,6

nema kompjuter

12,4

2 ili vie

11,1
20,0
20,4

X=45,85, p<.001, Cramers V=.140

X=5.85, p<.05, Cramers V=.092.

27

Mladi koji imaju zavrenu osnovnu kolu, izrazito su deprivilegovani, jer skoro polovina ne poseduje ni personalni
raunar (tzv. desktop) ni laptop. Kada se uporede podaci o posedovanju raunara, moe se zakljuiti da mladi sa visokim
obrazovanjem i oni koji studiraju, radije kupuju laptop nego desktop raunar, pa se time moe objasniti nalaz da ih skoro
etvrtina nema desktop raunar (grafikon 2.3). Zanimljivo, posedovanje dva ili vie desktop ili laptop raunara manje-vie
je ujednaeno (oko 10%) kod mladih razliitih nivoa obrazovanja, a izdvajaju se samo studenti.
Skoro petina (19,4%) mladih sa zavrenom osnovnom kolom u kui nema nijednu knjigu, skoro polovina (48,4%) ima
manje od 20 knjiga, a nijedna osoba nema u kui vie od 100 knjiga. Na drugoj strani, ne postoje mladi sa zavrenim
visokim obrazovanjem koji u kui nemaju knjige, a preko polovine ima preko 50 knjiga (24,9% od 50 do 100 i 28,1%
preko 100)59.

Obrazovne prakse i percepcije obrazovnog sistema

Mladi koji su na kolovanju, imaju prosenu ocenu na nivou vrlo dobrog postignua: studenti neto slabiju (7,28) od
srednjokolaca (4,16) i od postdiplomaca (8,62). Nasuprot kolskom uspehu, srednjokolci proseno dnevno provode
u uenju najmanje vremena (2,12 sati), potom studenti (3 sata), a postdiplomci najvie (3,27). U odnosu na kolsko
postignue i prakse, ne pokazuju se znaajne rodne i stratifikacijske razlike meu mladima.
Mladi u Srbiji koji se koluju nemaju izrazit otpor prema institucijama koje pohaaju: veina je izjavila da vrlo rado i rado
(17,5% i 28,6%) i znatan broj da nekad rado a nekad nerado odlaze u kolu i na fakultet (43,6%), dok je malo onih kojima
je to problem (2,7%). to je stepen obrazovanja vii, to je pozitivniji odnos prema obrazovnoj instituciji60, a devojke
imaju pozitivniji odnos od mladia61.
S druge strane, znatno je vee uee mladih koji se koluju, koji svakodnevnicu u koli/na fakultetu doivljavaju kao
stresnu: veoma 5,3% i znatno 13,6%, kao i donekle 49,3%, dok je tako ne doivljava 31,2% (4,1% kao veoma laku i
osloboenu stresa). kolska svakodnevnica je stresnija za srednjokolce i studente nego za postdiplomce62. Znaajne
razlike se pokazuju u odnosu na samoprocenjen materijalni status domainstva: mladi koji ive u domainstvima
sa loim materijalnim poloajem, daleko ee svakodnevnicu povezanu sa kolovanjem doivljavaju kao stresnu, a
uopte je ne doivljavaju kao potpuno osloboenu stresa. Kako raste materijalni status domainstva, tako raste i uee
pozitivnih percepcija kolske svakodnevnice63.
U proceni kvaliteta obrazovanja u Srbiji, mladi se pokazuju kao kritini: veina (45,6%) je polovino zadovoljna, dok
zadovoljnih (27,7%) i nezadovoljnih (25,6%) ima skoro podjednako. Mladii su manje zadovoljni kvalitetom obrazovanja
od devojaka64. Mladi koji su zavrili samo osnovnu kolu a ne koluju se, znatno su manje zadovoljni od onih koji su
zavrili srednju kolu i fakultet65, a znaajno je vie nezadovoljnih (51,4%) i veoma nezadovoljnih (18,5%) meu mladima
iji je materijalni status najloiji i lo nego meu onima iji je materijalni status dobar i najbolji (nezadovoljnih 38,0%
i veoma nezadovoljnih 12,5%)66. Ti nalazi govore da se materijalna i obrazovna osujeenost udruuju da bi izmeu
ostalog obeleile opaanje mladih i stav prema obrazovanju.
Kvalitativna analiza intervjua otkriva neke opte zamerke obrazovnom sistemu u Srbiji koje mogu biti razlog
nezadovoljstva obrazovanjem. S obzirom da preko polovine (57,1%) mladih nije tokom kolovanja imalo nikakvu
strunu praksu, razumljivo je to se njihova najea kritika obrazovanja odnosi na nedostatak prakse nepovezivanje
gradiva sa vetinama i aktivnostima profesije:
N: Pa to je slabo, nema nita bez prakse. Knjiga je jedno, praksa je totalno druga stvar.
I: Da li si se ti oseala spremnom za rad posle srednje kole ili vie?
N: Pa nisam. Pogotovo posle te vie. Posle vie tek nisam.
(devojka, 27, vei grad, srednja struna poljoprivredna, via privatna menadment, radi kao trgovac, 7 godina
pod ugovorom)

X=96.08, p<.001, Cramers V=.288.

X=38.84, p<.05, Cramers V=.120,
61
X=11.92, p<.05, Cramers V=.130,
62
X=153.19, p<.001, Cramers V=.273.
63
X=42.25, p<.05, Cramers V=.123.
64
X=14.14, p<.05, Cramers V=.110,
65
X=94.17, p<.05, Cramers V=.111.
66
X=24.32, p<.001, Cramers V=.103.
59
60

28

K: Misli li da te kola dovoljno dobro priprema za posao?

I: U sutini, da. Konkretno za prava, po meni, fali jedino vie praktinog rada i prakse, jer se teorije jako puno ui
a malo je prakse. Po meni bi mnogo vie praktine nastave moglo da se uvede. uo sam da ima puno fakulteta,
pogotovo ovih s prirodnim naukama, gde imaju puno praktinog rada.
(advokatski pripravnik, 24, malo mesto)

Mladi iskazuju zadovoljstvo izborom fakulteta ukoliko su kroz kolovanje imali adekvatnu obuku za profesionalne
aktivnosti, bilo da je ona deo kurikuluma:
Imala sam i dobru praksu. I stvarno me je sve interesovalo.
K: Kako je organizovana praksa kod tebe na fakultetu?
I: Imamo u vrtiima praksu. Odemo tamo, tamo smo etiri-pet sati, koliko ve budemo, vaspitaice nas ukljuuju u
razne aktivnosti, radimo sa decom, pratimo ta one rade, i tako. Imamo mesec dana praksu, dve nedelje-tri, zavisi.
(studentkinja pedagokog fakulteta, 22, grad srednje veliine)

ili se fakultet koji su izabrali po tome razlikuje od drugih:

I: Na privatnom, na Singidunumu konkretno se bave konkretnim problemima i tu sam, sa te strane da vie
[ima vie prakse]. Dravni fakultet, velika koliina informacija, pitanje koliko ti je tih informacija bitno. Ovde su
skoncentrisani na sutinu i skoncentrisani su na praksu. To je njihova prednost. Rade sa revizorskim kuama,
rade sa marketing agencijama, vode nas tamo, mi radimo tamo praksu i tako funkcionie, ue nas konkretnim
problemima...
K: A je l ti osea da e nakon zavrenog tog, privatnog fakulteta, biti dovoljna sigurna u sebe da krene
negde i da zna bar deo posla?
I: Pa, sa praksom da. Jednostavno da, jako.
(student ekonomije na privatnom fakultetu, 24, Beograd)

Studenti posebno izraavaju nezadovoljstvo manjkavostima naina studiranja prema tzv. bolonjskom procesu:
neusklaenou obrazovnog procesa:
Knjige su preogromne, sistem je takav da poloi kolokvijume sve i onda sve ispoetka polae. ... Stari profesori
ne ele da se odreknu sistema po kojima rade ve 20, 30 godina, nee da uu u reforme i to je to.
(student ekonomije na privatnom fakultetu, 24, Beograd)

i stalnim promenama pravila studiranja:

Evo, na primer, ja, fakultet sam upisala tri godine plus dve master, i evo sad, kad bi trebalo da budem apsolvent,
da zavrim treu i upiem dve, uveli su mi etvrtu i jednu master posle, petu. I etvrta se plaa, nema budeta,
samofinansirajui, master isto. Upisala sam po jednom sistemu, sad se odjednom menja. I mnoge kolege su se
bunile, ali nita nismo mogli.
(studentkinja pedagokog fakulteta, 22, grad srednje veliine)

Korupcija u obrazovanju je tema prisutna u javnom diskursu, pa je refleksija tog diskursa prisutna i u percepcijama
mladih koji se koluju: preko dve treine (69,1%) smatra da je ona prisutna u instituciji koju pohaaju (esto 17,1%;
ponekad 25,2%; veoma retko 26,8%). Ovaj problem obrazovnog sistema pomenuo je samo jedan intervjuisani
ispitanik, koji je i sam neuspeno pokuao da koristi neformalne kanale prilikom upisivanja srednje kole:
Odem kod direktora sa majkom, on kae nema slobodnog mesta. I tako sam od septembra do oktobra bio bez
kole. I onda sam morao bilo gde da upadnem, inae bi bila katastrofa. Bio je valjda poslastiar, kuvar i trgovac,
i ja kao, ajde trgovac, i unakazio sam se. A posle toga, u odeljenje turistikog tehniara ulazi jo deset uenika
preko veze. Taj direktor ih je ubacio. A posle je taj direktor smenjen i postaje meni razredni stareina. Ima svata.
Ne znam kako je u Beogradu, ali ovde je sve preko veze.
(nezaposlen, 21, srednja struna kola, malo mesto)

29

Percepcija vlastite obrazovne putanje, aspiracije i planovi

Uzimajui u obzir u ranijim istraivanjima ustanovljen skeptian odnos prema znaaju obrazovanja za drutvenu
promociju (Moji, 2012b; Tomanovi, Stanojevi, 2012), kao i gore ocrtan kritiki odnos prema obrazovnom sistemu,
zanimljivo je ustanoviti mesto i znaaj linog obrazovanja u socijalnim biografijama ispitivanih mladih.
Velika veina (73,3%) mladih koji su na kolovanju i onih koji su zavrili kolovanje, upisala / pohaala je kolu / fakultet
izabranu na osnovu elje, a ostatak na osnovu pragmatine procene o veoj mogunosti za zapoljavanje (15,7%) ili
proceni ansi da bude primljen/a (9,2%) u odreenu kolu ili na fakultet. Stratifikacijska analiza pokazuje da se deca
iniskoobrazovanih roditelja ee opredeljuju za kole za koje su realnije anse da e ih upisati67, a to je sluaj i sa
mladima iz domainstava sa veoma loim i loim materijalnim poloajem (grafikon 2.4).
Grafikon 2.4: Izbor kole prema materijalnom statusu domainstva mlade osobe (u %)
81,0

Najbolji - 5
4

8,6

74,7

73,4

63,4

Najloiji - 1

63,6

Idem (iao/la) sam u kolu koju sam hteo/la upiem studiram (studirao/la) sam ono to sam hteo/la da upiem

3,4

15,4

7,7

2,2

16,9

8,2

1,6

17,2
9,1

6,9

17,2
18,2

2,1
9,1

X=22,49, p<.05, Cramers V=.081

Izabrao/la sam kolufakultet koja/i e mi obezbediti posao, iako nije bila moja elja da to uim
Izabrao/la sam kolufakultet za koju sam verovao/la da imam realne anse da upiem, iako nisam hteo/la to da uinim
Ne zna

Meu intervjuisanim mladima, postoje oni kojima je obrazovanje vaan inilac biografije i njime su zadovoljni, a to su
uglavnom oni koji su nastavili ili planiraju kolovanje na univerzitetima. Postoje, takoe, i mladi koji su zavrili srednje
kole, i nisu bili posebno zainteresovani za dalje kolovanje:
Zato si izabrala ba to? [da upie privatnu viu kolu]
Nemam pojma ni ja, iskreno da ti kaem. Zavrila srednju kolu i onda ta u, kako u, ajde Megatrend poto sam
zavrila trei stepen. Ja sam bila prehrambeni smer. Onda kao ajde isto da upiem neto da imam. Nije sad to to
se meni neto svialo, nego ajde da ne ostane sa treim stepenom. Ajde da upie neku viu i tako sam upisala.
(devojka, 27, vei grad, srednja struna poljoprivredna, via privatna menadment, radi kao trgovac, 7 godina
pod ugovorom)

Koliko je i instrumentalno shvaeno obrazovanje nedostino mladima iz izrazito deprivilegovanih porodica, veoma
reito pokazuje iskaz mladia koji ivi sa roditeljima u porodici koja se izdrava od socijalne pomoi i njegovog
nadnienja, a estoro mlae dece je zbog nematine smeteno u hraniteljske porodice:
K: Da li misli da kod nas moe lako da se nae posao kad se zavri neka kola?
I: Ne verujem, teko je nai posao. Ima dosta njih koji imaju srednju kolu, pa rade na crno.
K: Da li misli da bi te srednja kola pripremila za neki posao?
I: Sigurno. Sigurno bih uspeo da naem neto.
K: Koliko shvatam ti bi voleo da upie neku srednju kolu, ali...
I: Problem je da se finansira. Ako bih uspeo preko biroa...kau da je preko biroa besplatno... ne znam.
K: Jesi li probao da pita preko biroa?
I: Jesam, prijavio sam se, ali jo nisu zvali.
K: A da li bi ti upisao neku posebnu kolu, ili...?
I: Bilo ta, samo da mogu da se zaposlim.
(mladi, 21, osnovna kola, nezasposlen, radi kao nadniar, malo mesto)

67

X=26.76, p<.001, Cramers V=.108.

30

Obrazovanje roditelja i materijalna situacija su se pokazali kao znaajni stratifikacijski inioci i u diverzifikaciji obrazovnih
aspiracija i elja mladih. Pa se tako mladi iji roditelji imaju osnovno obrazovanje, opredeljuje daleko najvie (71%)
za opciju da bi se, ukoliko bi mogli da biraju, najradije kolovali u dravnoj instituciji u Srbiji, dok oni iji su roditelji
visokoobrazovani, imaju elje da se koluju u inostranstvu u dravnoj 31,9% i 19,5% u privatnoj instituciji68.
Studenti su procenili svoje mogunosti za zaposlenje nakon zavretka studija tako to su se skoro ravnomerno podelili
u optimistine (verujem da u nai posao ubrzo nakon diplomiranja 27%), realistine (verujem da u nai posao nakon nekog
vremena 33,1%) i skeptine (ne verujem da u nai posao ubrzo nakon diplomiranja 30,1%), dok jedna desetina (9,7%) ne
moe da odgovori na ovo pitanje.
Optimizam i skepticizam mladih koji studiraju u odnosu na njihovu buduu tranziciju u zaposlenje, takoe je posredovan
njihovim socioekonomskim poloajem i poreklom: skepticizam opada a optimizam raste sa porastom materijalnog
statusa domainstva69, kao i sa porastom stepena obrazovanja njihovih roditelja70.
U kontekstu stratifikacijskih razlika u percepcijama i aspiracijama, znaajno je pomenuti nalaz da izmeu svih mladih,
ukljuivi i one koji nisu na kolovanju, postoje razlike u doivljaju kontrole nad sopstvenim ivotom71 u odnosu na
dominacijski stepen obrazovanja roditelja. Mladi iji roditelji imaju zavrenu osnovnu kolu, ee izjavljuju da nikad
ili retko uspevaju da ostvare ono to ele72, kao i da oseaju da imaju kontrolu nad svojim ivotom73, dok izmeu onih iji
roditelji imaju srednje i visoko obrazovanje, ne postoje razlike u odnosu na ova obeleja.

Diskusija
Stepen ukljuenosti u proces obrazovanja ispitivanih mladih u Srbiji korespondira sa nalazima ostalih studija u regionu,
gde se po ovom obeleju izdvaja samo Slovenija u kojoj je manje uee mladih koji su van kolovanja (Hurrelmann,
Weichert, 2015). U odnosu na motivisanost za odlazak u kolu/na fakultet, mladi u Srbiji su manje motivisani od mladih u
Bosni i Hercegovini, u Albaniji i u Bugarskoj, a vie od vrnjaka u Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji i Rumuniji (Hurrelmann,
Weichert, 2015). Mladi u Srbiji ne doivljavaju kolu kao posebno stresnu i tu se svrstavaju meu mlade iz Rumunije,
Slovenije i Bugarske (Hurrelmann, Weichert, 2015). U zadovoljstvu kvalitetom obrazovanja, ispitivani mladi iz Srbije
svrstavaju se izmeu mladih iz Bugarske, Hrvatske, Slovenije i iz Bosne i Hercegovine, koji su od njih zadovoljniji, i mladih
sa Kosova, iz Rumunije i Albanije, koji su od njih manje zadovoljni (Hurrelmann, Weichert, 2015). Korupcija u obrazovnim
ustanovama, prema opaanju mladih ispitanika iz Srbije, prisutnija je nego u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj
i Makedoniji, a manje prisutna nego u Albaniji, na Kosovu i u Makedoniji (Hurrelmann, Weichert, 2015). Zanimljiv je
nalaz da su, uprkos kritikama upravo tog dela obrazovnog sistema, mladi u Srbiji vie uestvovali u razliitim praktinim
aspektima nastave i obuke nego mladi u drugim zemljama u regionu (Hurrelmann, Weichert, 2015).
Najvaniji nalazi to se tie obrazovanja mladih u Srbiji jesu da se, prema razliitim pokazateljima, nastavlja reprodukcija
obrazovne nejednakosti koja je ustanovljena u istraivanju iz 2011. godina (Tomanovi et al 2012). Pa tako mere
obrazovne pokretljivosti: socijalno poreklo mladih koji su na razliitim stepenima kolovanja (prema obrazovnom
statusu roditelja i materijalnom statusu domainstva), kao i kolinik obrazovnih ansi, pokazuju iste tendencije
reprodukcije nejednakih mogunosti za obrazovanje kao i u prethodnom istraivanju (Stanojevi, 2012; Moji,
2012a). I ovo istraivanje je pokazalo da se obrazovne nejednakosti reprodukuju i kroz nejednakosti u posedovanju
akumuliranog kulturnog kapitala, mogunosti pristupa merama institucionalne podrke obrazovanju, ali i kroz
obrazovne aspiracije i planove mladih osoba.
Familistiki tranzicioni reim koji se u obrazovanju mladih oslanja skoro u potpunosti na resurse porodice, sa jedne
strane pojaava zavisnost mladih od roditelja, a sa druge strane proizvodi reprodukciju i produbljivanje nejednakosti
u obrazovanju, sa daljim reperkusijama na zatvaranje drutvene strukture suavanje kanala vertikalne drutvene
pokretljivosti iji je jedan od glavnih mehanizama obrazovanje. Tercijarno obrazovanje sve vie postaje mogunost
ili privilegija samo srednje klase, iji je ono kljuni mehanizam reprodukcije i vrednuje se kao intrinistika vrednost
(Tomanovi, 2008; 2010). Neadekvatan sistem srednjeg strunog obrazovanja, koji ne obezbeuje praktina znanja i

X=57.89, p<.001, Cramers V=.158.

X=27.71, p<.05, Cramers V=.119.
70
X=24.20, p<.05, Cramers V=.154.
71
Oseaj kontrole nad sopstvenim ivotom merili smo pomou dva pitanja: Koliko esto ti se deava da ostvari ono to si eleo/la i Koliko esto ti se deava da osea da ima
kontrolu nad svojim ivotom, a opcije odgovora su bile: nikad, retko, esto, uvek.
72
X= 24.3, p<.05, Cramers V= .102.
73
X= 22.53, p<.05, Cramers V= .10 .
68
69

31

vetine povezane sa radom i profesijom, kao ni finansijsku i pomo pri zapoljavanju od strane drave, ne prua potporu
biografijama mladih za koje obrazovanje ima instrumentalnu vrednost da ih dovede do sigurnog zaposlenja, pa oni
na obrazovanje ne raunaju u razvijanju svojih ivotnih strategija.
Sistem studiranja u Srbiji je nefleksibilan: ne postoje opcije za mlade koji bi hteli ili moraju da individualizuju svoje
biografije, na primer da postanu roditelji ili da rade uz studiranje. Na taj nain sistem podrava prevazieni obrazac
standardne biografije: kolovanjezaposlenjezasnivanje porodice, koji je sve manje mogua i eljena opcija za mlade
u Srbiji.
Analize su takoe pokazale trendove ustanovljene u drugim istraivanjima (npr. Walther et al 2009; Furlong, Cartmel,
2009) da individualizacija u obrazovanju ima razliita znaenja za pripadnike razliitih drutvenih slojeva: za one koji
imaju porodine resurse, materijalni i kulturni kapital, ona znai mogunost izbora i razvijanja aspiracija, a za one koji
nemaju, individualizacija podrazumeva postepeno smanjivanje obrazovnih i profesionalnih aspiracija (cooling out), pa i
odustajanje, jer sistem ne obezbeuje podrku na koju mogu da raunaju u planiranju svojih ivotnih putanji.

32

Rad i zaposlenje
Uvod

Sfera rada i zaposlenosti, kao i obrazovnoradne tranzicije mladih danas, doivele su znaajne transformacije u poreenju
sa iskustvom generacije njihovih roditelja, bez obzira u kojem su drutvenom ureenju odrastali. Deo tih promena je
strukturne prirode odnosi se na restrukturaciju globalnog trita rada u postindustrijskom drutvu i nemogunost da
integrie nove kontigente mlade radne snage u ekonomsku reprodukciju drutva. Problem nezaposlenosti je dodatno
potenciran aktuelnom globalnom ekonomskom krizom kapitalizma i merama tednje, koje na razliite naine pogaaju
mlade u zavisnosti od dubine krize sistema zemlje u kojoj ive, i mehanizama tranzicionog reima u konkretnom drutvu
koji ine instutucionalni okvir prelaska od kole do posla. Nesigurno i nepredvidivo trite rada ukida mogunost
standardne putanje tranzicije od obrazovanja do zaposlenja, inei je odloenom i produenom usled potreba i
mogunosti dodatnog kolovanja i sticanja znanja i kvalifikacija, fragmentisanom i fleksibilnom zasnovanoj na obrascima
i strategijama prihvatanja rizinog zaposlenja: neregulisanog, nezatienog, deprofesionalizovanog, ispod steenih
kvalifikacija, nadeksploatisanog i potplaenog i slino. Radnu sferu i putanju profesije i karijere takoe ini fragmentisanom
i fleksibilnom, pa i rizinom, esta potreba za promenama zanimanja da bi se odrala konkurentnost na promenljivom
tritu rada (Mortimer, 2009).
Sferu rada i radne tranzicije u Srbiji dodatno sloenom ine izrazito visoka stopa nezaposlenosti mladih (o emu smo
pisali u uvodnom poglavlju) i dugotrajna nezaposlenost (Moji, 2012b: 122), odsustvo povezanosti i usklaivanja
potreba izmeu obrazovnog i radnog sistema, veoma oskudni i nerazvijeni mehanizmi sistemske podrke zapoljavanju
i dodatnoj obuci, neregulisano trite rada, visok udeo neformalne ekonomije, korupcija, nepotizam i klijentelizam
prilikom zapoljavanja.
Refleksije takvog okvira za radne tranzicije vide se i u biografijama mladih u Srbiji u istraivanju iz 2011. godine
(Tomanovi et al 2012). Analize su pokazale da se veliki znaaj porodinih resursa posebno ekonomskog i socijalnog
kapitala produava iz domena obrazovanja u tranziciju u radnu sferu u okviru postsocijalistike varijante subprotektivnog
(familistikog) tranzicionog reima (Walther et al 2009). Mladi opaaju drutvene mree kao znaajan potencijalni resurs
pri zapoljavanju: za dobijanje informacija o poslu, ostvarivanje kontakata, preporuka, veza, obezbeivanje materijalne
pomoi za otpoinjanje samostalnog privatnog posla (Tomanovi, Stanojevi, 2012: 277). Obrazovanje kao kljuni resurs
mladih, gubi na znaaju normativno, kao inilac drutvene promocije, o emu smo pisali u prethodnom poglavlju, i
praktino, kao inilac za zapoljavanje u realnim strategijama mladih koji su prinueni da pristaju na fleksibilizaciju u
smislu deprofesionalizacije.
Istraivanje je takoe pokazalo specifinost radnih strategija, orijentacija i delanja u pronalaenju posla nezaposlenih
mladih u Srbiji (Moji, 2012b). Mali broj njih koristi pomo drave u zapoljavanju posredovanjem Nacionalne slube
za zapoljavanje, njene program obuke, i veoma mali broj mladih rauna na pomo drave ukoliko se opredeli za
preduzetnitvo. Ovakva orijentacija i delanje je, s jedne strane, percepcija slabe razvijenosti i dostupnosti dravnih mera
podrke, a sa druge strane, konstantnog i akumuliranog nepoverenja u instititucije sistema (Tomanovi, Stanojevi,
2012: 277). U tako nesigurnom i neizvesnom okruenju, radne aspiracije i motivacija za zapoljavanje mladih logino
su usmerene ka sigurnosti posla i zarade, dok kreativnost i mogunost usavravanja i napredovanja gube na znaaju u
njihovoj percepciji (Moji, 2012b: 126).
Rizici (ne)zaposlenosti nisu, meutim, ravnomerno rasporeeni, jer s obrazovanjem raste i nivo i kvalitet radnog mesta.
Shodno prethodnom i nezaposlenost je povezana sa nivoom obrazovanja nie obrazovanje nosi sa sobom dui period
bez posla, to je u korelaciji sa obrazovanjem roditelja i prihodima domainstva (Tomanovi, Stanojevi, 2012: 277).
U odnosu na ocrtani uporedni okvir, analiziraemo rezultate ovog istraivanja koji se odnose na radni status, radne
tranzicije i radne aspiracije mladih u Srbiji 2015. godine.

Analiza
Status zaposlenosti i rada
Status zaposlenosti je prvo obeleje koje ukazuje na meru rizika kojoj je mlada osoba izloena na tritu rada. Posebno
se rizinom smatra kategorija nezaposlenih (tzv. NEET not in education, employment or training), mada i kategorija
mladih koji rade dok su na kolovanju, nosi izvestan stepen rizika uslovljen obimom i kvalitetom regulisanosti trita
rada u datom institucionalnom okruenju.
33

Grafikon 3.1: Status aktivnosti uporedno zemlje EU 28 i mladi u Srbiji 2015 (u %)

6,8

6,8

3,8

1,1

18,8

3,5

19,0

20,9

21,0

24,6

11,0

Iskljuivo na kolovanju

31,0

Radi i koluje se

8,8

Iskljuivo zaposlen

57,0

51,3

88,3

NEET

16,0

78,0
51,5

5,0

11,7

34,0

17,0

12,4
Srbija

EU 28

Srbija

15 do 19

EU 28

Srbija

20 do 24

EU 28

25 do 29

Izvor: Eurostat i FES 2015.

U poreenju sa zemljama EU 28 prema podacima Eurostata, uee nezaposlenih mladih u Srbiji je slino u mlaoj i
srednjoj kohorti, dok nezaposlenost raste u najstarijoj uzrasnoj grupi (grafikon 3.1). U toj uzrasnoj grupi, u Srbiji, po prvi
put je vee uee kategorije mladih koji kombinuju obrazovanje i rad, to je zanemarljivo u najmlaoj, a dvostruko
manje od evropskog proseka u srednjoj kohorti. Taj nalaz ukazuje na specifinost obrazovno-radne tranzicije u Srbiji:
kolovanje se produava u pozne dvadesete, ali zbog pritiska roditeljske porodice i tenje mlade osobe da ostvari
finansijsku nezavisnost, prolongirani zavretak tercijarnog obrazovanja kombinuje se sa privremenim i povremenim
(neregulisanim, rizinim, prekarijetetnim) radom i zaposlenjem.
Grafikon 3.2: Status aktivnosti uporedno zemlje regiona 16 do 25 godina (u %)
Srbija

17

49,4

Hrvatska

24

BiH

23

Kosovo

22

BJRM

20

Rumunija

19

Bugarska

16

Albanija

15

Slovenija

7,4

26,2

50

16

59

58

43
53

NEET

Iskljuivo na kolovanju

4
23

11

Iskljuivo zaposlen

1
21

39
Radi i koluje se

8%

25

17

10%

13

45

37

13%

10

59

15

DK/NA

Izvor: Hurrelmann, Weichert, 2015.

U poreenju sa zemljama u regionu u kojima su uraene el (Shell) studije mladih, Srbija je prema rasporedu opcija
aktivnosti najslinija zemljama kao to je Rumunija, gde je malo uee ispitanika koji kombinuju kolovanje i rad, vie
je zaposlenih nego nezaposlenih, a najvie je ispitanika na kolovanju (srednjokolskom i univerzitetskom) (grafikon
3.2). Osim Slovenije koja se izdvaja po niskom ueu nezaposlenih (tzv. NEET), niem ueu ispitanika koji se samo
koluju, i visokom ueu onih koji kombinuju obrazovanje i zaposlenje, ostale zemlje balkanskog regiona pokazuju
sline tendencije sa varijacijama u srazmeri zaposlenih i nezaposlenih ispitanika.
Prema njihovim izjavama, stalno ili privremeno zaposleno je 37,7% ispitanika i to neto vie mladia (40,1%) nego
devojaka (35,1%). Zaposlenost oekivano raste sa uzrastom od 7,7% kod najmlaih preko 35,9% kod onih uzrasta 20 do
24 godine do 65% najstarijih. Zaposlenost raste sa rastom nivoa obrazovanja: meu mladima koji su zavrili kolovanje
zaposleno je od 46,7% onih koji imaju osnovno obrazovanje do 77,7% onih sa visokim obrazovanjem74. Analize i u ovom
istraivanju kao i u prethodnim pokazuju da vii stepen obrazovanja smanjuje rizik od nezaposlenosti.

74

X=439.15, p<.001, Cramers V=.623.

34

Da bismo ukazali na razlike u socioekonomskom poloaju razliitih kategorija radno aktivnih mladih, iskljuili smo
iz analize one koji su na kolovanju, i poredili stalno zaposlene, privremeno zaposlene i nezaposlene. Meu radno
aktivnim, stabilno je zaposleno 37,2%, privremeno je zaposleno 29,1%, a nezaposleno 33,7% mladih. Prema starosti
gledano, nezaposlenost opada a stabilno zaposlenje raste sa uzrastom, dok su privremeno zaposleni zastupljeniji u
srednjoj uzrasnoj kategoriji mladih (grafikon 3.3).
Stabilna zaposlenost raste, a nezaposlenost opada sa viim nivoom obrazovanja mlade osobe, dok je privremena
zaposlenost skoro ujednaeno prisutna kod mladih razliitih obrazovnih kategorija (grafikon 3.4).
Grafikon 3.3: Kategorije zaposlenosti prema uzrastu (u %)

Grafikon 3.4: Kategorije zaposlenosti prema zavrenom obrazovanju

22,2

28,1

38,8

48,4

58,1

37,4
32,4

28,6
27,6

32,4
29,0

18,6
43,3
28,7

23,3
15 do 19

22,6

20 do 24

Stabilno zaposlen

25 do 29

Privremeno zaposlen

Osnovno ili nie

Nezaposlen

Stabilno zaposlen

45,4

35,0

Srednje

Vie ili visoko

Privremeno zaposlen

Nezaposlen

Zaposlenost je u vezi sa materijalnom situiranou domainstva mlade osobe, ali ne sasvim jednoznano. U kategoriji
najbolje situiranih domainstava je est puta vie stabilno zaposlenih od nezaposlenih, ali su stabilno zaposleni, iako
ih je dvostruko manje od nezaposlenih, prisutni i u domainstvima sa izrazitom deprivacijom75. Materijalni standard
domainstva, kako je procenjen od strane ispitanika, predstavlja akumulaciju resursa njegovih lanova, a dokaz da
zaposlenje, pa i stalno zaposlenje ne obezbeuje optimalan ivotni standard jeste prisustvo obe kategorije zaposlenih
u domainstvima sa standardom ispod srednjeg.
Iako ne obezbeuje materijalnu sigurnost, stabilna zaposlenost ipak obezbeuje neto bolji standard domainstva, kao
to pokazuju rezultati analize prikazani u grafikonu 3.5.
Grafikon 3.5: Materijalni status domainstva prema statusu zaposlenosti mlade osobe (u %)
Nezaposlen

Privremeno zaposlen

1,2

Stabilno zaposlen

1,8

14,6
17,4
10

1 - najloiji

45,5

34,8

46,7

31,7

54,3

5 - najbolji

28,3

1
3
5,5

X=17,64, p<.05, Cramers V=.124.

Analiza radnog vremena pokazuje da, prema njihovim izjavama, najvei broj zaposlenih radi puno radno vreme i preko
njega: 63,5% stabilno zaposlenih i 51% privremeno zaposlenih radi od 40 do 49 sati sedmino, kao i 40,2% onih koji rade
i koluju se (grafkon 3.6). Iznenauje podatak da je 26,4% stabilno zaposlenih i 17,3% privremeno zaposlenih i ak 16,7%
mladih na kolovanju izjavilo da sedmino radi 50 sati i vie. Ovi nalazi upuuju na dva trenda: jedan je nadeksploatacija
rada o emu svedoi navedni broj radnih sati zaposlenih, a drugi je posebno sloena i nepovoljna radna situacija za
mlade koji rade uz kolovanje, jer manje od polovine njih (43,1%) radi manji broj asova od punog radnog vremena
(tzv. part-time work).

75

X=6.55, p<.05, Cramers V=.076.

35

Grafikon 3.6: Broj radnih sati sedmino prema kategoriji zaposlenih (u %)

1,3
Stabilno zaposlen

2,5 1,9 4,4

Privremeno zaposlen

6,7

Radi i koluje se

4,0

5,8

63,5
8,7

2,7

10,6

10,7

do 9

26,4
51,0

14,7

10 do 19

20 do 29

17,3
46,7

30 do 39

40 do 49

21,3

50+

U intervjuima sa ispitanicima razliitog obrazovnog nivoa iz mesta razliite veliine u Srbiji, dominiraju opisi rizine i
neizvesne radne situacije. Mladi rade privremeno i bivaju otputeni bez ikakve zatite:
I: Poela sam da radim, primala sam muterije kao i ta minkerka, radila sam tri meseca, malo jae od tri meseca.
I ona me je pozvala i rekla mi je da e da joj doe inspekcija i da od sutra vie ne radim, kao ne moe da me plaa,
nema finansija.
K: Znai, nisi bila prijavljena?
I: Nisam bila prijavljena niti sam dobila ijedan dinar.
K: Nisi dobila platu ni za ta tri meseca?
I: Ne, ne. Samo me je pozvala jedno vee da mi kae da joj dolazi inspekcija i da nema para da me plaa. Pa,
ona je znala valjda i pre ta tri meseca da li je u stanju da plaa radnika ili nije. Danas je tako to se tie tih nekih
delatnosti friziranja, minkanja, manikira, to je najmanje plaeno, jer ih je puno, mnogo ih je. Gde god da sad
krenete, vidite ili frizerski salon ili kozmetiki salon.
(devojka, 22, frizerka i kozmetiarka, nezaposlena, radi neprijavljeno kod kue, veliki grad)

Opcija rada koju je ova devojka, kao i mnogi mladi, izabrala dok ne realizuje svoje planove za otpoinjanjem privatnog
posla jeste rad na crno:
K: Da li si probala da radi sama, da ima neke svoje muterije?
I: Jesam, evo sad, u poslednjih godinu dana.
K: I radi sama kod kue. Je l uspeva barem neto da zaradi na taj nain?
I: Pa, uspem. Eto, poslednje nedelje, dve-tri hiljade.
K: minka neke tvoje prijatelje, poznanike?
I: Drugarice, proulo se malo i...
K: Ali, time opet rizikuje da te neko prijavi. Kako to doivljava?
I: Pa, ta da vam kaem... Ako mene jure, a ne jure narkomane, i tako to, onda, stvarno dokle smo doli.

Ukoliko imaju neka posebna znanja i vetine, neki mladi se orijentiu ka nesigurnim poslovima i karijerama u inostranstvu:
I: Da, zato to igram fudbal, plaaju me dve i po hiljade, tri hiljade evra da ja igram fudbal u treoj ligi u Austriji.
Tako da je to za mene sasvim dovoljno, ovde i previe. Nego, imao sam jednu povredu, i onda sam tu.
K: A otkad si u Austriji?
I: Pre godinu dana sam bio poslednji put. Tada mi se desila povreda, prolog leta.
K: A kada si prvi put otiao u Austriju?
I: Pre tri godine. Dve godine sam tamo igrao fudbal, i onda sam imao povredu ligamenata kolena. I onda sam tu.
Sad se vraam, za nekih petnaest dana.
...
I: Drugovi koji rade u jednoj fabrici [u njegovom rodnom gradu], oni su svi zavrili fakultete, i ba ono imaju sve
ispite i dravne, svi rade neke fizike poslove tamo, najgore. Oni ljudi koji imaju neku vezu, oni rade najlake
poslove, koji nemaju osnovnu kolu, bukvalno.
K: A da li ti misli da e ti tvoja kola neto doneti?
I: Ne.
K: A da nisi trenirao fudbal, ta bi se desilo?
I: Pa, verovatno bih do sada bio jedno sedam godina na birou i ne bih nita radio. Radio bih kod kue
poljoprivredu.
(mladi, 24, SS, nezaposlen, veliki grad)

36

Objanjenje o razlozima za ostajanje u stalnom zaposlenju uprkos ugovornom radu ispod kvalifikacija vidimo iz
sledeeg iskaza 27-godinje devojke sa zavrenom viom kolom koja radi kao trgovac sedam godina sa produavanjem
godinjih ugovora:
I: Da li bi volela negde drugde da radi?
N: Pa, bih i to verovatno u svojoj struci.
I: Da li si pokuavala da pronae negde neto?
N: Pa, jesam, ali slabo. Ja sam tu ve toliko dugo, 7 godina. Zna, kada si na jednom mestu, zakopa se tu i onda
bukvalno i ne trai neto dalje. Zna, nije ti dobro tu, ali opet tu si gde si i to je to.
I: Dobro, ali ipak si mi rekla da gleda oglase po internetu?
N: E ali zna ta radim!? Pogledam oglase, pustim CV, ali naravno nikad niko se nije javio. Retko ko. Znai
poslednji oglas za koji sam poslala CV je bila NIS-ova pumpa. To su me poslednji put zvali pre dve godine.
To je neto bilo preko omladinske zadruge na neko odreeno vreme. Tako da mi to nije odgovaralo.
Nita meni ne znai 3 ili 4 meseca da radim i posle toga da me poalju kui. Tu sam gde sam.

Radne tranzicije
O tipu realne radne tranzicije govore nam odgovori na pitanje da li obrazovanje koje je stekla mlada osoba utie
na to da obavlja posao za koji se kolovala. Analize pokazuju da mladi sa visokim obrazovanjem u skoro dve treine
sluajeva (61%) obavljaju posao koji je i njihova profesija, za razliku od mladih sa osnovnim i srednjim obrazovanjem koji
u dve treine sluajeva ne obavljaju posao za koji su se kolovali (66,7% i 59,8%). Iako postoji razlika izmeu onih koji
imaju stalno zaposlenje, koji neto ee rade u svojoj profesiji od onih koji su privremeno zaposleni (40,8% naspram
31,4%), vano je primetiti da preko polovine (51,6%) privremeno i skoro polovina (41,3%) stalno zaposlenih mladih radi
mimo svojih kvalifikacija i strunosti76. Ti nalazi ukazuju, sa jedne strane, na veliku fleksibilnost u radnim strategijama
deprofesionalizaciju, odnosno prihvatanje posla bez obzira na kvalifikacije i verovatno prihvatanje poslova za koje se
zahteva nii stepen kvalifikacija od onih koje je mlada osoba stekla obrazovanjem. Sa druge strane, ta fleksibilizacija
je posledica neusaglaenosti obrazovnog sistema i trita rada, o emu su govorili i sami ispitanici u delu intervjua
posveenom obrazovanju.
Normativni aspekt radnih tranzicija moe se posmatrati kroz opaanje stvarnog poretka u zapoljavanju, odnosno
vrednovanje inilaca koji omoguavaju dolaenje do posla. U kontekstu prethodne rasprave, znaajno je videti koliki
znaaj mladi ispitanici pridaju obrazovanju i strunosti kao faktorima upoljivosti. Kao najvaniji inilac za zapoljavanje
prvog ranga, mladi navode politike veze (politiki kapital 30,4%), potom socijalni kapital poznanike/prijatelje (26%),
a na treem mestu su strunost (17,8%) i nivo obrazovanja (17,5%), dok se srea kao inilac zapoljavanja mnogo manje
navodi (8%).
Mladii vie od devojaka potenciraju politiki i socijalni kapital, a devojke se vie od mladia opredeljuju za obrazovanje
i za strunost kao inioce zapoljavanja77. Vrednovanje pojedinih inilaca koji omoguavaju nalaenje posla, razlikuje
se i prema drugim obelejima mladih. Niskoobrazovani mladi najvie veruju u socijalni kapital, a potom u politiki.
Srednjeobrazovani, kao i visokoobrazovani mladi najvie veruju u politiki kapital, a potom u socijalni, pa u strunost.
Jedino mladi koji su jo na kolovanju, kao bitan inilac za zapoljavanje navode obrazovanje, posle politikih veza, a
pre socijalnog kapitala. Shodno tome, znaaj obrazovanja kao inioca za zapoljavanje, znaajno opada sa uzrastom
ispitanika. I poreklo ispitanika, kulturni kapital posmatran preko obrazovanja roditelja, ima uticaja na vrednovanje
inilaca koji su kljuni u radnoj tranziciji. Mladi iji roditelji imaju nie obrazovanje, manje veruju u strunost i nivo
obrazovanja, a najvie u socijalni kapital i politiki kapital, oni vie veruju u sreu nego u obrazovanje. Mladi iji roditelji
imaju srednje obrazovanje, najvie veruju u politiki kapital, a potom u socijalni. Mladi iji su roditelji visokoobrazovani,
takoe, na prvo mesto stavljaju politiki pa socijalni kapital, ali u poreenju sa mladima iji roditelji imaju osnovno
obrazovanje, daleko vie vrednuju obrazovanje i strunost78. Mladi se razlikuju u odnosu na to pitanje i po statusu
aktivnosti, jer pored uobiajenog potenciranja politikih veza (kapitala), nezaposleni i privremeno zaposleni posebno
vrednuju veze i poznanstva (socijalni kapital), stabilno zaposleni srazmerno vie od drugih cene strunost, a mladi koji
se koluju obrazovanje.

Ostatak ine ispitanici koji smatraju da se njihov posao delimino poklapa sa kvalifikacijama i oni koji nemaju kvalifikacije.
X=18.48, p<.05, Cramers V=.130,
78
X=23.57, p<.05, Cramers V=.104.
76
77

37

U drugom rangu, socijalni kapital (26,7%), obrazovanje (23,5%) i strunost (20,7%) postaju vaniji od politikog kapitala
(16,6%). Najizrazitija razlika se javlja prema nivou obrazovanja roditelja, jer deca roditelja sa osnovnim obrazovanjem,
srazmerno vie vrednuju socijalni i politiki kapital, a deca visokoobrazovanih obrazovanje79. Srea dobija na znaaju
u treem rangu, a strunost u etvrtom, pa je u petom rangu nanovo srea znaajniji faktor od drugih.
Intervjuisani mladi veoma slikovito opisuju ono to oni opaaju ili su doiveli kao nain zapoljavanja u Srbiji:
K: A ta misli kako se generalno u Srbiji dolazi do
posla?
I: Pa, anse su male. Opet se te veze povlae, on
poznaje ovog, ovaj poznaje onog. Jako je malo da
se po strunosti ili znanju neko zaposli. A i oni koji
su izrazito struni, koji se ve na fakultetu dokau,
njih odmah razgrabe po inostranstvu, ili ih uzmu
inostrane firme tako da oni imaju garantovane
poslove.

I: Sem da radimo na eleznici s Rusima, poto

se pravi pruga, nema nita ovde od ponuenih
poslova, jer sve treba preko predsednika optine
ili da plati za posao, ili da ima neku vezu.
Dodue, ja sam prole godine imao dve veze za
jednu farbaru, i nisam upao. Izgovor efa je bio,
mnogo sam tih.
(mladi, 21, SS, nezaposlen, manji grad)

(mladi, 24, VSS, pripravnik u advokatskoj

kancelariji svog oca, malo mesto)

K: A ta misli kako se generalno u Srbiji dolazi do

posla?
I: Preko para.
K: ta to znai?
I: Pa, evo ovako, sad u da vam kaem, ili mito ili
korupcija. To je moj odgovor. Mito je da vi podmitite
nekoga, a korupcija da se vi sami naete nekom.

K: A ta misli kako se generalno u Srbiji dolazi do

posla?
I: Sad je sve preko stranaka i preko veze. Samo niko
nee da prizna. Pola njih priznaju, pola ne vole da
priaju o tome zato to je tako. U sutini je tako.
K: Kakve su onda anse da se uopte nae neki
posao?
I: Pa, nikakve. Da te neko pozove da radi sa biroa,
nema anse, ta mesta su popunjena. Jo pre no to
izae konkurs, ta mesta su popunjena.

(devojka 20, Beograd, SS, zaposlena kao

prodavaica u kineskoj prodavnici)

(mladi, 24, SS, nezaposlen, igra profesionalno

fudbal u Austriji, veliki grad)

I sami ispitanici su koristili poznanstva i veze da bi doli do bilo kakvog posla:

K: I kako dolazi do tih povremenih, sezonskih poslova?
I: Pa, jave mi, poto me ve poznaju par godina.
(mladi, 21, OS, nezaposlen, radi sezonske poslove, malo mesto)

I: Na koji nain si dola do posla?

N: Pa preko prijatelja, igrom sluaja. Moj drug je oenjen sa
gazdaricom i tu sam dola na njeno mesto, kada se ona udala.
(devojka 27, via kola, radi kao prodavaica pod ugovorom, veliki grad)

79

X=15.75, p<.05, Cramers V=.085.

38

K: Kako si uopte dospeo do

Austrije i do tog kluba?
I: Jedan drugar igra gore i
pozvao me da doem kod njega.
Zavrio mi je kao probu, i odmah
su me stavili posle deset minuta
bukvalno. Ovde se nita ne prati,
tako, bez obzira, moe da da
sto golova... Srbija je rupa.
(mladi, 24, SS, nezaposlen, igra
profesionalno fudbal u Austriji,
veliki grad)

Radne aspiracije
Aspiracije vezane za rad analiziraemo preko najznaajnijeg motivacijskog faktora za prihvatanje odreenog posla, kao
i preko eljenog sektora zaposlenja.
Kao prvorangirani faktor za prihvatanje odreenog posla, preko polovine mladih (56,4%) navodi dohodak/platu,
a mnogo manje njih najvanijim faktorom smatraju sigurnost zaposlenja (22,7%) ili zadovoljstvo poslom (17,1%), a
najmanje osobe u radnom okruenju (3,6%). Devojke vie nego mladii vrednuju sigurnost zaposlenja (25,2% naspram
20,1%) i zadovoljstvo poslom (19,4% naspram 14,8%), a manje dohodak/platu (51,9% naspram 60,9%)80. U drugom rangu
navode se sigurnost zaposlenja (40,3%), dohodak/plata (27,2%), pa zadovoljstvo poslom (22.2%) i osobe u radnom
okruenju (10,3%). U treem rangu poredak je sledei: zadovoljstvo poslom (39%), pa sigurnost zaposlenja (25,7%),
osobe u radnom okruenju (24,4%) i naposletku dohodak/plata (10,9%). Osobe u radnom okruenju dominiraju kao
faktor tek u etvrtom rangu (61,8%). Kao i u istraivanju iz 2011, godine (Moji, 2012b), u rizinom radnom okruenju,
mladi u Srbiji optiraju za faktore iz domena materijalistikih vrednosti, dok individualistike (postmaterijalistike)
vrednosti u odnosu na zaposlenje, kao to su lino zadovoljstvo i timski rad, za njih predstavljaju luksuz.
U kontekstu saznanja da se visoko vrednuju sigurnost zaposlenja i zarade, nije iznenaujui podatak da je favorizovani
sektor za hipotetiko zaposlenje dravni sektor (62,1%) i to znatno vie od privatnog (26,1%). Privatni sektor je, u odnosu
na prosek, zanimljiviji mladima iji roditelji imaju vie obrazovanje81, a meunarodne organizacije mladima koji imaju
visoko obrazovanje ili se koluju i iz gradova su, dok mladi sa sela prieljkuju zaposlenje u dravnom sektoru82.
Mogunost usavravanja u vezi sa zaposlenjem i/ili profesijom nije zastupljena opcija ni kod zaposlenih ni kod
nezaposlenih mladih. S obzirom da ne postoje organizovani i od strane drave ili potencijalnih poslodavaca finansirani
teajevi usavravanja, trokovi dodatne obuke padaju na pojedinca. Zbog toga ne udi da je svega 12,9% mladih u
prethodnoj godini bilo na strunom usavravanju: vie oni iz grada, stariji i visokobrazovani koji su stabilno zaposleni,
iji su roditelji visokobrazovani. Slino tome samo je 16% ispitivanih mladih u prethodnoj godini pohaalo teaj stranog
jezika: vie onih koji imaju ekonomski kapital stabilno zaposleni sa prihodima, naspram nezaposlenih; vie mladih sa
akumuliranim kulturnim kapitalom: oni koji se koluju ili imaju zavrenu viu i visoku kolu i deca su visokobrazovanih
roditelja. Usavravanje stoga predstavlja individualno ulaganje onih koji ve imaju akumulirane resurse, namesto
strateke od drave podrane prakse koja bi poboljala upoljivost mladih iz deprivilegovanih drutvenih miljea.
Aspiracije i prakse za zapoljavanje i obezbeivanje prihoda koje su mladi saoptavali u intervjuima, predstavljaju
strategije snalaenja pre nego elaborirane planove, zasnovane na kombinaciji znanja a vie vetina koje poznaju,
aktivacije socijalnih mrea i udruivanje resursa:

K: Kakav je tvoj plan, u stvari?

I: Ja bih najvie volela svoj salon da otvorim.
K: Misli li da bi to bilo dovoljno profitabilno?
I: Svaki posao je teak kad se krene da se realizuje. Priala sam sa drugaricama da se udruimo nas tri, to se tie
novca i tako to, i da krenemo neto da otvorimo. Ako se nae neko dobro mesto gde nema puno lokala, moda bi
i moglo. Ali, ako je u centru grada gde ima hiljade lokala, tamo niko nee da nam doe.
(devojka, 22, frizerka i kozmetiarka, nezaposlena, radi povremeno neprijavljeno kod kue, veliki grad)

X=13.43, p<.05, Cramers V=.111.

X=56.72, p<.001, Cramers V=.157,
82
X=14.53, p<.05, Cramers V=.112.
80
81

39

Diskusija
Analize istraivanja pokazuju da opstaje visokorizina situacija mladih na radnom tritu u Srbiji. Dok je treina radno
aktivnih mladih nezaposlena, skoro jedna treina je privremeno zaposlena. U poreenju sa dravama u regionu, po
ueu mladih koji obavljaju posao sa manje radnih sati od optimalne etrdesetasovne radne sedmice, Srbija se sa 44%
svrstava u zemlje sa visokim ueem, kao to su Makedonija i Slovenija (Hurrelmann, Weichert, 2015). Institucionalni
okvir privremenog rada u ove dve zemlje je, meutim, bitno razliit, a situacija u Srbiji je slinija makedonskoj nego
slovenakoj: taj segment trita rada potpuno je neregulisan, ne postoji nikakva zatita sigurnosti zaposlenja i prava
radnika, o emu svedoe i izjave ispitanika u intervjuima. Broj radnih sati stabilno zaposlenih, ali i onih koji su privremeno
zaposleni ili rade uz kolovanje, ukazuje na veliko radno optereenje i nadeksploatisan rad mladih.
Drugi aspekt iznuene fleksibilizacije rada jeste njegova deprofesionalizacija, rad mimo a najee i ispod steenih
kvalifikacija. Po ueu mladih koji rade izvan svoje profesije od 48%, Srbija se smeta sa zemljama gde je to uee
preko 40%, kao to su Hrvatska, Makedonija, Slovenija i Bugarska (Hurrelmann, Weichert, 2015).
U poreenju sa vrnjacima u regionu, mladi u Srbiji znatno vie navode politike veze kao kljuni faktor u zapoljavanju,
jedino su po ovom obeleju slino odgovarali mladi u Makedoniji (Hurrelmann, Weichert, 2015). Srazmerno tome,
manje su navodili poznanike i prijatelje kao najznaajniji inilac zapoljavanja, dok su obrazovanje i strunost navodili
vie od vrnjaka u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, obrazovanje vie i od onih u Sloveniji, a manje od mladih na Kosovu,
u Albaniji, Rumuniji, Hrvatskoj i Bugarskoj.
Dominacija politikih veza koje mladi vide kao najznaajnijeg inioca za dobijanje posla, predstavlja refleksiju javnog
mnjenja u Srbiji i propagiranja privilegovanosti lanstva stranke koja dominira politikom scenom poslednjih godina.
Poredak inilaca za zapoljavanje ukazuje na visok nivo korumpiranosti sistema nepotizam, politiki klijentelizam
i novanu korupciju. Opis naina dolaenja do posla intervjuisanih mladih, dodatno potkrepljuje zakljuak da nije
u pitanju samo opaeni poredak, ve proivljena stvarnost mladih u Srbiji prihvaene i praktikovane strategije u
pokuaju osiguranja materijalne egzistencije.

40

Mladi i porodice
Uvod

Mlade u kontekstu porodice moemo sagledavati na vie naina: u odnosu na porodicu porekla roditeljsku i u
odnosu na zasnivanje vlastite porodice opredeljenja, kao i kroz proces koji povezuje ta dva konteksta kroz porodine
tranzicije. Svi pomenuti odnosi i procesi obeleeni su drutveno-kulturnim specifinostima i doivljavaju manje ili
vee transformacije u kontekstu savremenih drutvenih promena. Globalni trendovi su povezani sa produenom i
fragmentisanom obrazovno-radnom tranzicijom (Furlong, 2009), kao i promenjenim obrascima porodinih tranzicija
odlaganjem zasnivanja porodice (Corijn, Klijzing, 2001), to utie na obrasce stambenih tranzicija (Mulder, 2009).
Bez obzira na tip tranzicijskog reima (Walther, 2006; Biggart, Kovacheva, 2006), globalne ekonomske i politike
promene strukturalnog okruenja daju poseban znaaj u tranziciji u odraslost porodinim resursima (Togouchi
Swartz, Bengston OBrien, 2009), inei ih sve znaajnijim u kormilarenju koje individualizacija u takvom okruenju
kasne modernosti podrazumeva (Wyn et al 2011: 4). Pored materijalne, za porodine tranzicije kljune su stambena
podrka i pomo u uvanju dece koju resursima dobro situirani predstavnici bejbi bum generacije pruaju svojoj deci
(Brannen et al 2004). Neminovne posledice tih procesa su promene u intergeneracijskim odnosima u porodici, koje su
izraz i kontradiktornosti izmeu individualistikog normativa autonomije mlade osobe i velikog znaaja koji roditelji
imaju za adolescente i mlade odrasle. Promene se oituju u pomeranju od odnosa autonomije i zavisnosti, i njima
korespondirajuih koncepata, ka odnosima saradnje i meuzavisnosti (Gillies, 2000; Turtianen et al 2007). Novi odnosi
meuzavisnosti dovode u pitanje sam koncept tranzicije u odraslost kao linearni put osvajanja nezavisnosti u odnosu
na roditelje: od zavisnosti, preko poluzavisnosti do potpune nezavisnosti, jer se razliiti vidovi zavisnosti i nezavisnosti,
kao i poluzavisnosti i meuzavisnosti javljaju i pregovaraju izmeu mladih i njihovih roditelja u razliitim sferama ivota
(Lahelma, Gordon, 2008: 211). Sve prisutniji su reciproni odnosi i oseaj odgovornosti i intergeneracijske solidarnosti
(npr. Silverstein, Bengston, 1997; Kalmijn, Saraceno, 2008), posebno podrani najnovijom krizom kapitalizma, za koju
postoji miljenje da pored klasnih brie i generacijske razlike, gurajui i roditelje i decu u novu klasu prekarijata (Standing,
2011; Bauman, 2012).
Jedna od najznaajnijih promena u ivotu mladih jeste izmenjeno poimanje partnerskih odnosa i porodice, gde se
partnerski odnos i normativno i praktino odvaja od roditeljstva, a oni se sve vie posmatraju kao razliiti ivotni izbori,
koji mogu biti i nekompatibilni u istoj ivotnoj fazi (Daly, 2005: 385). Novi obrasci stila ivota ukljuuju samaki ivot,
esto u domainstvu sa prijateljima (Heath, 2009), kohabitacije (Sobotka, Toulemon, 2008; Kasearu, Kutsar, 2011),
partnerske veze sa odvojenim ivljenjem (tzv. LAT living apart together; Duncan, Phillips, 2011; Stoilova et al 2014).
Porodine tranzicije i sledstveno intergeneracijski odnosi u porodicama u Srbiji oblikuju se u sadejstvu nekoliko
meuzavisnih faktora. Prvi je drutveno-kulturoloki obrazac porodinih i stambenih tranzicija koji Srbiju smeta u
grupu junoevropskih zemalja, gde se roditeljsko domainstvo naputa u kasnijem uzrastu radi zasnivanja vlastitog
porodinog domainstva (Iacovu, 2002). U ovom obrascu, porodine tranzicije dobijaju centralno mesto u odnosu na
obrazovno-radne tranzicije i po znaenju i po znaaju (Tomanovi, Ignjatovi, 2010). Obrazac je podran institucionalnim
okvirom postsocijalistike varijante familistikog (subprotektivnog) tranzicionog reima (Walther et al 2009) sa jo
uvek znatnom ulogom drave, ali sa rastuim znaajem porodice, njenih resursa i podrke (Tomanovi, 2012b). Sledea
karakteristika je povezana sa tzv. kulturom odlaganja (Reiter, 2009) sa odlaganjem zavretka kolovanja, stambenog
osamostaljivanja i zasnivanja porodice, karakteristinim za veinu zemalja bive SFR Jugoslavije unutar obrasca
tzv. zamrznutih tranzicija (Kuhar, Reiter 2012a; 2012b). U Srbiji je odlaganje odseljenja u velikoj meri povezano sa
nepovoljnim strukturalnim kontekstom u kojem se odvijaju tranzicije u odraslost: visokom nezaposlenou, finansijskom
i stambenom zavisnou mladih od roditelja (Stanojevi, Tomanovi, 2013).
Produene i odloene porodine tranzicije oblikuju intergeneracijske odnose adolescenata i mladih odraslih i njihovih
roditelja u Srbiji na specifian nain. Raniji obrazac uzrasnog patrijarhata i na njemu zasnovan autoritet tokom
socijalizma zamenjen je paternalistiki zatitinikim odnosom roditelja prema deci (Tomanovi, Ignjatovi, 2004;
2006). Nezavisnostautonomija, ima razliite, kulturnim obrascima posredovane, aspekte: strukturalni, funkcionalni,
emocionalni, subjektivni, a te specifinosti treba sa panjom uzimati u obzir prilikom analiza i tumaenja odnosa roditelja
i mladih (Ljubii, 2012). Analize istraivanja mladih u Srbiji, na primer, pokazuju da produena strukturalna finansijska
i stambena, zavisnost umanjuje funkcionalnu autonomiju mladih nezavisnost u donoenju odluka i delanju (Ibid).
Kulturoloka konstanta porodinih odnosa u zemljama regiona emocionalna povezanost izmeu roditelja i dece
(Iliin, Radin, 2002; Ule, Kuhar 2008; Lavri, 2011; Iliin et al 2013; CEPYUS-FES, 2014; Kuhar, Reiter, 2014; Mitev, Kovacheva,
2014), identifikovana je i u istraivanjima mladih u Srbiji (Ljubii, 2012). Subjektivni oseaj nezavisnosti mlade osobe,
41

meutim, ne mora odgovarati objektivnim pokazateljima njene strukturalne i funkcionalne autonomije (Lavri, 2011;
Ljubii, 2012). Specifinosti intergeneracijskih odnosa da li pripadaju tzv. podstiuim ili nepodstiuim porodicama
(Dragii Laba, 2012), takoe utie na mnoge aspekte socijalnih biografija mladih (Tomanovi et al 2012).
Porodine tranzicije pokazuju specifinosti i u obrascima formiranja porodice meu mladima u Srbiji. Postoji visoko
vrednovanje zasnivanja porodice, braka i raanja koji se normativno izjednaavaju sa sticanjem autonomije i tranzicijom
u odraslost (Tomanovi, Ignjatovi, 2006). Prisutna je, meutim, diskrepancija izmeu normativnog i praktinog aspekta
tranzicija: analiza branog ponaanja i raanja ukazuje na izraene trendove odlaganja posebno kod visokobrazovanih
mladih osoba (Tomanovi, 2012b: 143), kao i na smanjenje broja roene dece. Slino tome, postoji normativno visoka
podrka kohabitaciji, a pluralizacija porodinih formi kohabitacija, samakog ivota i drugih alternativnih oblika
partnerskog ivota je malo zastupljena. Porodine tranzicije u Srbiji su odloene, ali standardne, postoji sinhronicitet
sklapanja braka i raanja, a vanbrana raanja uglavnom prethode formalnom braku (Tomanovi, 2012b). Tranzicija u
roditeljstvo se odvija u nepodravajuem institucionalnom okruenju, pa resursi porodice porekla postaju jedan od
osnovih strukturalnih konteksta u kojima se odvija zasnivanje porodice i roditeljstvo, u kojem mladi biraju jednu od
dve strategije: razvijanje mrea jake neformalne podrke roditeljstvu ili odlaganje raanja, smanjivanje broja dece i
odustajanje od roditeljstva (Ibid: 145).

Analiza
Mladi u roditeljskoj porodici
Tri etvrtine (74,1%) ispitivanih mladih ivi sa roditeljima: 59,9% sa oba roditelja, 11,2% sa majkom i 3% sa ocem.
Najvie je ih je oekivano u najmlaoj uzrasnoj grupi (93,4%), neto manje u srednjoj (75,9%), a znatan broj (55,2%)
je i u uzrastu od 25 do 29 godina u roditeljskom domu. Znatno manji broj mladih ivi sa partnerom (11,6%), najvie u
najstarijoj uzrasnoj grupi (25,9%) ili samo (5,7%; 8,1% meu najstarijima). Pored uzrasta pol je varijabla koja odreuje tip
stanovanja, jer mladii u veem broju ive sa roditeljima (89,4%), a devojke sa partnerom (16,4%). Ovi podaci ukazuju
na trend ranijeg stupanja u brak devojaka i na rodne razlike u uzrastu u kojem se zasniva porodica, to je odlika drutva
Srbije, kao i nekih drugih zemalja u regionu (Rumunija, Bugarska, Grka).
Mladi sa sela ee ive sa roditeljima (82,5%) nego oni iz grada (69,4%). Samaka domainstva mladih su karakteristinija
za urbane sredine (7,1%) i za mlade koji su stabilno zaposleni (grafikon 4.1).
Grafikon 4.1: Sa kim ivi ispitanik/ca u odnosu na status aktivnosti (u %)

Neaktivan
Nezaposlen
Privremeno zaposlen
Stabilno zaposlen

4,9

13,7

66,9

1,5

11,9

60,3
7,7
10,5

sam/a

6,5

52,4
46,6
sa oba roditelja

sa majkom

8,2

sa ocem

sa partnerom / suprunikom

1,8
2,7

3,6

3,3 2,1 4,5

2,1 3,1

17,5
19

7,1
25,6

sa prijateljima / roacima

4,6

5,4
2,3 4,1

sa nekim drugim

X=160,23, p<.001, Cramers V=.186.

Ako izuzmeno neaktivne mlade koji su na kolovanju, vidljivo je iz analiza da je samostalan ivot, samaki i sa partnerom,
povezan sa materijalnim uslovima koje obezbeuje stabilno zaposlenje, to pokazuju razlike u tipovima stanovanja
izmeu stalno zaposlenih i nezaposlenih. Privremeno zaposleni su prelazna kategorija u smislu stambene samostalnosti,
jer kombinujui najee rad i kolovanje, ee od drugih kategorija dele stambeni prostor sa prijateljima i roacima.
Analiza relacija izmeu materijalnog statusa domainstva i tipa stanovanja mladih, ukazuje na specifine rizike
materijalne deprivacije kojima su izloeni mladi iz jednoroditeljskih porodica. U dve kategorije najloijeg poloaja, nalazi
se preko petine mladih koji ive samo sa majkom (21,9%) ili sa ocem (22,9%), naspram onih koji ive sa oba roditelja
(11,9%), sami (11,9%) ili sa partnerom/suprunikom (14,3%)83.

83

X=51.07, p<.001, Cramers V=.149.

42

Domainstva u kojima mladi ive, najee su etvorolana (31,8%) i trolana (24,2%), dok je brojinijih domainstava
od pet i vie lanova ukupno jedna etvrtina. Prosena veliina domainstva je 3,75 lanova. Zanimljivo je da ispod
petine mladih (17,1%), bez obzira na stambeni i brani status, tvrdi da nema vlastitu zasebnu sobu, to govori o dobrim
stambenim uslovima za ispitivane mlade osobe.
Kao razloge zajednikog ivota sa roditeljima, mladii ee u odnosu na devojke navode finansijska ogranienja (39,9%
naspram 28,2%), a devojke da je tako jednostavnije za porodicu (63,5% naspram 54,1%)84. Ovaj nalaz se moe tumaiti
i u smislu internalizacije razliitih rodnih oekivanja: da muko dete bude finansijski samostalnije kao budui hranilac
porodice, a ensko dete da bude privrenije kolektivnim potrebama porodice, time reflektujui svoju ekspresivnu rodnu
ulogu.
Za mlae ispitanike i ispitanike sa sela, naglaeniji je motiv zajednikog ivota, dok u najstarijoj uzrasnoj grupi85 i mladi
iz gradova vie istiu finansijska ogranienja86. Zanimljivo je da veoma mali broj ispitanika navodi protivljenje roditelja
kao prepreku da se odsele (2,6%).
Prihvatanje racionalizacije zajednikog ivota sa roditeljima ivim sa roditeljima zato to je tako najjednostavnije za nau
porodicu, karakteristinije je za decu manje obazovanih roditelja87 i one koji su u zavisnom poloajuna kolovanju, dok
zaposleni i nezaposleni mladi88 i oni koji su roditelji89 vie naglaavaju da su ogranieni materijalnim uslovima.
Veina intervjuisanih mladih istie da je nedostatak materijalnih uslova, odnosno trenutna finansijska zavisnost od
roditelja osnovna prepreka za odseljenje, koje planiraju u skorijoj budunosti:

K: A sa kim ivi?

I: Kad sam iveo sam u Novom Sadu nisam oseao

razliku od danas do sutra da se neto promenilo, ali
kad sam se posle etiri godine vratio kui da ivim s
mamom, onda sam osetio da sam ja totalno drugaiji
i samostalniji i zreliji nego to sam bio kad sam otiao
od kue. I oseam se samostalno. Znai, ne bi mi bio
problem ni od sutra opet sam da ivim.

I: Sa roditeljima, i sa bakom i dekom, i sestrom

starijom.
K: Zato jo uvek ivi s roditeljima?
I: Pa, to su uvek finansije u svemu. Ne znam...
K: Misli kada bi imala vie novca...?

K: A realno si finansijski zavisan od njih i dalje?

I: Pa, verovatno kada bih radila, dobro jo uvek

nisam zavrila fakultet, ali vie bih volela da se
osamostalim, da imam svoj stan, da imam svoj
mir, mislim imam i ovako, ali dolazi uvek do
sukoba miljenja, generacije su tu, i onda svako
ima svoje miljenje, ali okej mi je.

I: Sad, jo uvek, da.

K: A sutra kad pone da radi, da li ti je plan da ivi
ponovo sam, ili...?
I: Pa, jeste, to mi je plan, zato to meni nije normalno
da ovek od trideset godina ili preko toga, ivi sa
svojim roditeljima, tako da mi je svakako to u planu.
Ja mislim da kad budem poeo da radim, da e onda
to biti prvi sledei cilj za koji e se tedeti i planirati.

K: Da li se osea samostalno u odnosu na njih?

I: I da i ne. Mislim, jo uvek me oni izdravaju,
od njih zavisim, ali i samostalno odluujem o
mnogo toga.

(pravnik, 24, pripravnik u advokatskoj kancelariji, mali

grad)

(studentkinja, 22, grad srednje veliine)

Svoj odnos sa roditeljima mladi u Srbiji najee karakteriu kao slaganje uz povremeno razilaenje miljenja (50,6%) i
to je dominantnije izraeno kod dece visokoobrazovanih roditelja (53,8%) nego kod onih ini roditelji imaju zavrenu
osnovnu kolu (34,8%), koji u veoj meri od proseka (42,2%) naglaavaju da se sa roditeljima veoma dobro slau (53,6%)90.
I: Kao to sam rekla, imam ba dobar odnos sa roditeljima. Nemam taj problem. Mama mi je mlada i onda ona
me razume u svemu. I sve mogu da joj kaem. Tati isto. Super su, nekako. Razumeju oni mene, razumem ja njih.
(devojka 17, uenica srednje kole, predgrae Beograda)

X=16.11, p<.05, Cramers V=.135.

X=49.56, p<.001, Cramers V=.167.
86
X=22.91, p<.001, Cramers V=.161.
87
X=19.84, p<.05, Cramers V=.107.
88
X=12.04, p<.05, Cramers V=.119.
89
X=9.77, p<.05, Cramers V=.108.
90
X=19.07, p<.05, Cramers V=.091.
84
85

43

Mali broj ispitanika opisao je svoj odnos sa roditeljima kao konfliktan (uglavnom se ne slaemo, esto se raspravljamo
5,3%), to je najizraenije kod nezaposlenih mladih (7,7%) ili kao veoma konfliktan (0,8%), najizraenije kod privremeno
zaposlenih (2,9%)91.
K: Kako bi opisao svoj odnos sa roditeljima, rekao si da nisi previe blizak s njima?
I: Pa, drugarski, ali nita ono previe da se uputamo u ono ba neke intimne prie i tako te stvari. I ne
provodimo previe vremena zajedno. Ne priamo o nekim otvorenim, intimnim temama ne priamo uopte.
K: A kada bi zapao u neki problem, kome bi se obratio?
I: Pa, burazeru. Mojima ne bih sigurno. Mada, mogu sve sam da reim.
(mladi, 24, SS, nezaposlen, veliki grad)

Grafikon 4.2: Ko ima najvei uticaj na vane odluke po polu ispitanika (u %)

52,2
Otac

42,8

39,4
33,4

Majka
Brat

30,3

Sestra

21,2

Deda
Baba

8,6
4,3 3,4
1,9

6,3

5,3
2,4

1,9 1,2

0,7

8,5
2 1,2

1,5 1,5

Muki

Neko drugi

8,5
3,3 4,9

3,1

enski

1,7 1,1

4,2
1,2

Otac i majka zajedno

Niko (sam)
Ne zna

Ukupno

Za razliku od procenjivanja kvaliteta odnosa sa roditeljima, u identifikovanju najuticajnije bliske osobe javljaju se rodne
razlike: mladii vie najglaavaju uticaj oca, a devojke uticaj majke (grafikon 4.2). Uticaj majke su, u odnosu na prosek
uzorka, vie potencirali mladi iz grada (44,9%), a uticaj oca mladi sa sela (35,7%)92. Na specifinost delovanja patrijarhalnog
socijalizacijskog obrasca kroz potenciranje uticaja oca, ukazuje podatak da je on dominantniji kod mladih iji su roditelji
sa osnovnim obrazovanjem, dok oni iji roditelji imaju tercijarno obrazovanje potenciraju uticaj majke (grafikon 4.3).
Grafikon 4.3: Identifikacija najuticajnije osobe za mlade prema obrazovanju roditelja (u %)

42,6
33,8

Otac

46,3

42,1

Majka

30

Brat

28

Sestra
Deda
Baba
Neko drugi

13,2

4,4

1,5 1,5 1,5

Osnovna kola

9,1
1,5

3,7

4,7

2 1,3

4,7
1 1,6

Srednja kola

2,6

6,3

5,8
1,3 0,8

Otac i majka zajedno

4,2
0,8

3,7

Niko (sam)
Ne zna

Tercijarno

Sa uzrastom, oekivano, slabi uticaj majke a poveava se udeo druge osobe, koja je verovatno ivotni partner ili
suprunik, a ona je znaajnije prisutna kod onih koji su zaposleni (15,7%), naspram neaktivnih (3,8%), i kod onih koji
imaju decu (35%) naspram onih koji ih nemaju (6,3%).
U opisivanju naina na koji donose odluke, mladi iz naeg uzorka, skoro podjednako su se podelili na one koji odluuju
zajedno sa roditeljima (48%) i na one koji to ine samostalno (50,1%), dok je onih koji izjavljuju da o svemu odluuju
roditelji izrazito malo (1,6%). Oekivano je da je onih koji odluke donose u dogovoru sa roditeljima, znatno vie meu
mlaima93 i neaktivnima (na kolovanju), dok se samostalnost stie zaposlenjem (gde postoji razlika izmeu stabilno
zaposlenih i nezaposlenih)94 i roditeljstvom95.

X=36.63, p<.001, Cramers V=.181.

X=19.41, p<.05, Cramers V=.130.
93
X=128.66, p<.001, Cramers V=.236.
94
X=31.45, p<.001, Cramers V=.169.
95
X=68.01, p<.001, Cramers V=.248.
91
92

44

Grafikon 4.4: Nain odluivanja i stambena nezavisnost (u %)

70,2
58,2
Moji roditelji odluuju o svemu

39,9

Moji roditelji i ja zajedno donosimo odluke

27,8

Samostalno donosim odluke

Ne zna

1,8

0,1

1,3

0,8

Sa roditeljima

Samostalno

X=91.68, p<.001, Cramers V=.282.

Pored jasne veze izmeu stambene nezavisnosti mlade osobe i autonomije u odluivanju (grafikon 4.4), individualizacija
je povezana i sa finansijskom nezavisnou: skoro dve treine onih koje izdraavaju roditelji, odluuje zajedno sa njima
(61,8%), a neto vie od jedne treine samostalno (38,2%), dok je kod finansijski nezavisnih srazmera upravo obrnuta
(32,4% naspram 67,6%)96. Autonomniji u odluivanju su mladi iz regiona Beograda, naspram onih iz Vojvodine, a
posebno mladih iz centralne Srbije97. Taj aspekt individualizacije povezan je i sa stepenom ostvarenog obrazovanja
mlade osobe: visokobrazovani su znaajnije autonomniji u odluivanju u odnosu na one sa zavrenom osnovnom
kolom (a posebno u odnosu na one koji su jo u procesu kolovanja)98. Mladi koji su autonomni u odluivanju, ee
izjavljuju da uvek imaju kontrolu nad svojim ivotom, od onih koji odluuju u dogovoru sa roditeljima99.
Sloen odnos zajednikog ivota sa roditeljima i subjektivnog oseaja nezavisnosti i funkcionalne autonomije u
odluivanju uprkos strukturalnoj (materijalnoj) zavisnosti, koji se u slinom obliku javlja kod nekoliko mladih, saeto
opisuju rei jedne ispitanice:

K: Da li si zadovoljna time to ivi s roditeljima ili bi moda htela drugaije neto?

I: Pa, jesam zadovoljna, ne alim se.
K: Kada bi imala posao, da li bi se odselila od roditelja?
I: Pa, ne bih.
K: Zato?
I: Nemam potrebe. Zato da ih ostavim kad ne moram? Lepo mi je s njima. Kad-tad moram da ih ostavim, ali
neu zasad.
K: Kad govorimo o nekoj samostalnosti, da li misli da ti to remeti samostalnost, da li misli da bi bila
samostalnija kada bi ivela sama?
I: Ne, oni meni daju priliku da sama odluujem o svom ivotu, da budem samostalna. S njima ivim, ali sama
odluujem ta elim da radim, gde idem, bilo ime da se bavim. Oni me podravaju.
K: A da li ivi tako to ti oni daju neki novac?
I: Pa, ja se trudim da mi ne daju novac. Ipak, koliko-toliko da radim. E sad, normalno, desi se svima nama da nam
roditelji ponekad daju novac. To je normalno.
(devojka, 22, frizerka i kozmetiarka, nezaposlena, veliki grad)

Porodine tranzicije stavovi, percepcije i aspiracije

Prvi aspekt porodinih tranzicija koji emo analizirati je normativni i odnosi se na stavove prema partnerskim odnosima
i zasnivanju porodice. Potom emo analizirati kako se ti normativi reflektuju na aspiracije mlade osobe i njene planove
u odnosu na vlastitu porodicu opredeljenja.
Kao to je reeno na poetku poglavlja, kod mladih u Srbiji kohabitacija je normativno prihvaena kao legitimni
nain partnerskog ivota, ali nije u veoj meri praktikovana. Zanimljivo je stoga videti kako mladi u ovom istraivanju
procenjuju prednosti braka odnosno kohabitacije. U procenjivanju prednosti braka, mladi su se skoro ravnomerno

X=65.76, p<.001, Cramers V=.242.

X=41.44, p<.001, Cramers V=.190,
98
X=86.63, p<.001, Cramers V=.277.
99
X=8.21, p<.05, Cramers V=.084.
96
97

45

opredelili za odgovore brak obezbeuje veu odgovornost izmeu partnera (28%) i brak obezbeuje veu odgovornost
prema deci (24,7%), dok preko petine (22,2%) smatra da nema prednosti, odnosno da nema razlike. U ovom poslednjem
odgovoru ne pojavljuje se rodna razlika, dok devojke neto vie naglaavaju odgovornost prema partneru (29,5%), a
mladii odgovornost prema deci (26,6%). Najzanimljivija rodna razlika je, meutim, u opredeljivanju za opciju da se
u Srbiji brak potuje vie od vanbrane zajednice koji je potenciralo vie devojaka (11,4%) nego mladia (7,9%)100, to
pokazuje izvesnu veu tradicionalnost ena kroz veu osetljivost na legitimacijski uticaj okruenja. Uticaj tradicionalnog
vrednosnog sistema se oituje i preko kulturnog kapitala roditelja, jer je stav o manjoj prihvaenosti kohabitacije
izraeniji kod mladih iji roditelji imaju osnovno obrazovanje (11,8%), dok deca roditelja koji imaju visoko obrazovanje
vie od proseka naglaavaju da brak nema prednosti (24,3%)101.
Prednosti vanbrane zajednice u odnosu na brak mladi uglavnom vide u mogunosti da se ona na laki nain napusti,
ali najznaajniji je udeo onih koji ne vide njenu prednost u odnosu na brak (ili smatraju da nema bitne razlike) i tu
prednjae devojke (grafikon 4.5)102.
Grafikon 4.5: Prednosti vanbrane zajednice u odnosu na brak po polu (u %)
31,5
Muki

enski

28,1
20,2

15,3

14,3

13,8
10,0

Vea nezavisnost
partnera

10,3

Ostavlja vie
prostora za
karijere

9,3

7,9

Manja je
verovatnoa
sukoba

8,4

5,8

Partnerima je
lake da ree
neslaganja

6,2

Partnerima
je lake da
okonaju vezu

5,3

Drugo

Nema prednosti,
nema razlike

Zanimljive stratifikacijske razlike se pojavljuju kad je re o opciji koja se tie karijere, koju naglaava tri puta vie mladih
koji potiu iz porodica sa visokim (12,1%) od onih iz porodica sa niskim kulturnim kapitalom (4,4%)103, to ukazuje na
mogui trend detradicionalizacije.
Jedan deo mladih nije znao da odgovori na pitanja o prednostima braka, a posebno kohabitacije (izrazitije kod mladih
sa niskim kulturnim kapitalom), to ukazuje na jednu vrstu ambivalentnosti mladih u Srbiji u odnosu na ova pitanja.
Iznenaujui je nalaz da se od deset intervjuisanih mladih osoba, nijedna nije opredelila za vanbranu zajednicu, to
ukazuje na njihov tradicionalizam u poimanju porodice i partnerskih odnosa. Vanbrana zajednica ne shvata se kao
vid partnerskog ivota per se ili oblik porodice, ve kao jedna faza koja prethodi braku i u tom smislu bi ona imala
prednosti kao priprema za brak prilagoavanje partnera. Brak kao institucija, meutim, nudi oseaj sigurnosti u
odnosima partnera i posebno u odnosu na decu, bez obzira to su vanbrane zajednice i deca roena u njima, kao
to to primeuje mladi ispitanik koji je struan, od polovine prolog veka pravno izjednaeni u zakonodavstvu Srbije:
K: A vidi li neke prednosti brane ili vanbrane zajednice? emu vie naginje?
I: Pa, iskreno, naginjem prema branoj zajednici. Dodue, s pravnog stanovita, nema nikakve razlike sad ve.
Ali, po meni je taj brak jedna lepa institucija.
(pripravnik u advokatskoj kancelariji, 24, mali grad)

Vanbrana zajednica se ba zbog individualizacije partnera doivljava kao manje stabilna zajednica koja ne predstavlja
dovoljno sigurno okruenje za odgajanje dece:

X=13.92, p<.05, Cramers V=.109.

X=21.05, p<.05, Cramers V=.096.
102
Za razliku od drugih studija, nakon pilot istraivanja mi smo u pitanja o prednosti braka i o prednosti vanbrane zajednice uveli opciju odgovora nema prednosti, nema
razlike, koja se pojavila kao zahtev od anketiranih ispitanika. Javlja se, meutim, problem za interpretaciju, jer je utisak da ovaj odgovor u sluaju prednosti braka znai
nema prednosti, jer nema razlike, a u sluaju prednosti kohabitacije moe da znai samo nema prednosti, na ta nas upuuju kvalitativne analize iskaza iz intervjua. U
svakom sluaju, tumaenje ovih odgovora u smislu detradicionalizacije stavova mladih prema porodici zahtevalo bi dalje analize.
103
X=26.93, p<.05, Cramers V=.108.
100
101

46

I: Vanbrana zajednica bez dece moda, emm, da kaemo, priprema ili trening za kasnije moda stvaranje nekog
braka... iveti sa nekim i funkcionisati je jako bitno, e sada, ako imamo, ako imaju decu i ive van braka, moda...
Pitanje koliko je to zdrava sredina za decu, e sada, opet, ne znam koliko je...
K: U kom smislu zdrava, nezdrava?
I: Pa u tom smislu da uvek podsvest te dece e biti da njihovi roditelji nisu venani, jednostavno su da kaem
samostalni... Ne znam koliko je to, ta porodica onda jedinka, tim. Ako su podeljeni, mislim... Ja sam vie za
branu, za brak kao zajednicu... Eto, to sam ti eleo da kaem...
K: Misli da onda kada se to ozvanii i kad dou deca, onda...
I: Da, da ima veu jainu nego kada nije ozvanieno, eto, to je vie sa psiholoke strane...
(student ekonomije na privatnom fakultetu, 24, Beograd)

Neki mladi se priklanjaju tradicionalnoj obiajnosti:

K: A kad bi ti birao/la?
I: Da se venamo.
To je kao neki na obiaj,
tradicija. Neka bude tako,
zbog deteta i zbog svega.
(mladi, 24, SS,
nezaposlen, veliki grad)

I: Pa, ne znam, sad. Mislim, taj papir kao papir, ne znam kome koliko ta znai,
ali meni je sve to lepo i ta svadba i ti obiaji, sve to tako, ja to volim. Mnogi to
ne vole i mnogima to ne znai. Imam drugaricu koja, na primer, ivi sa dekom
i nikad se ne bi udala, a ivi ve dugo sa njim, ali jednostavno njoj to nita
ne znai da to ona pravi tako neto, i kao ta znai to samo na papiru, uzme
njegovo prezime. Meni znai, ja volim. Ja bih volela da imam brak, pravu
porodicu.
(studentkinja, 22, grad srednje veliine)

Pored toga, pritisak sredine na konformiranje tradicionalnom obrascu je veliki, a on se uglavnom racionalizuje kao
strepnja oko legitimizacije potomstva iz perspektive same dece:
K: A ta bi pre izabrala, vanbranu ili branu zajednicu?
I: Pa, normalno,
izabrala bih brak.

I: Pa, moda branu zajednicu.

K: A zbog ega bi
ga izabrala?

K: Zbog ega?
I: Pa, ne znam nekako mi je... Opet, moda, zbog sredine u kojoj ivim, sigurno zbog
toga. Zato to je njima brana zajednica kao normalno, brak, papiri, uredno, svadba
sve super, a vanbranu zajednicu, ne znam, ne bi nekako drugi ljudi prihvatili. A
opet, ako bismo iveli negde gde niko to ne gleda, onda mi ne bi smetalo.
K: A gde misli da se na to gleda, a gde se ne gleda?
I: Pa, posebno u malim sredinama se dosta na to gleda, na primer, kao to je nae
mesto. Svi te ljudi gledaju, sve se zna, sve se uje. A tipa u nekim veim gradovima,
to nikog ne zanima.
(uenica srednje kole, 17, predgrae Beograda)

I: Pa, da dete sutra

vidi da su mu
roditelji u braku.
Inae, ovako, to
se mene tie...
(frizerka i
kozmetiarka,
22, nezaposlena,
veliki grad)

Da kohabitacija nije prihvaena vie od normativnog, ukazuje i nalaz da tek 10,5% ispitanika vide u budunosti sebe u
partnerskoj zajednici van braka, a sada je praktikuje 3,3% ispitanika. Sa druge strane, heteronormativ brane porodice sa
decom veoma je prihvaen od strane 83% ispitanika (od toga su 8,7% ve u braku) i tu se ne pojavljuju rodne razlike.
Komparativna analiza pokazuje da drugaija opredeljenja imaju samo mladi iz Slovenije i Bugarske, gde se za opciju
partnerskog ivota van braka u budunosti opredeljuje oko etvrtine mladih (24%, odnosno 22%), to korenspodira sa
realnom zastupljenou kohabitacija u ovim zemljama. Ostale zemlje se kreu u rasponu od 1% u Makedoniji do 10% u
Albaniji u opredeljivanju za vanbranu zajednicu u okviru svojih aspiracija za porodini/partnerski ivot u budunosti
(Hurrelmann, Weichert, 2015)
Meu naim ispitanicima, za vanbranu zajednicu i samaki ivot u budunosti, vie se opredeljuju mlai, kao i oni sa
viim porodinim kulturnim kapitalom (grafikon 4.6)

47

Grafikon 4.6: Opredeljenje za budui porodini ivot prema obrazovanju roditelja (u %)

80,9

84,8

80,8

Osnovna kola
Srednja kola

7,4
U braku, porodici

9,9

Fakultet

12,4
3,4

2,9

Sa partnerom van braka

8,8

4,7

Kao samog/u
bez partnera i dece

2,0
Ne zna

2,1
X=16,27, p<.05, Cramers V=.084

Potencijalni pravac detradicionalizacije stavova prema porodici moemo videti kod mladih koji su individualizovaniji u
smislu autonomnosti odluivanja, koji u dvostruko veoj srazmeri u odnosu na one koji odluuju zajedno sa roditeljima,
vide sebe u vanbranoj zajednici, pa vie i kao samce (grafikon 4.7)
Grafikon 4.7: Opredeljenje za budui porodini ivot prema samostalnosti u odluivanju (u %)
66,9
51,8

60,7
54,5

48,2

45,5
39,3
33,1

Moji roditelji i ja zajedno donosimo odluke

Samostalno donosim odluke

U braku, porodici

Sa partnerom
van braka

Kao samog/u

Ne zna

X=16,86, p<.001, Cramers V=.120

Nai mladi ispitanici u proseku smatraju da su najbolje godine da se devojka uda 26,5, a da se mukarac oeni 28,9. U
komparativnoj perspektivi, oni se smetaju iza Slovenije i Hrvatske, gde su ti uzrasti vii i Albanije, Makedonije, Rumunije,
Bugarske, Bosne i Hercegovine i Kosova (navedeno kao opadajue vrednosti; Hurrelmann, Weichert, 2015) gde su nii.
Kod procene optimalnih godina za brak za ene i mukarce javljaju se znaajne razlike izmeu mladih po razliitim
obelejima. Znaajne rodne razlike se javljaju u proceni kad ena treba da se uda, gde devojke navode vii uzrast104,
kao i u proceni kad mukarac treba da se oeni, jer devojke ponovo navode vii uzrast105. Pored rodnih, u ovom tipu
procene javljaju se i statistiki znaajne razlike prema uzrastu izmeu mladih 25 do 29 godina starosti koja navodi vii
uzrast, sa jedne strane i ostalih starosnih kohorti: od 15 do 19 godina i 20 do 24 godine u proceni kada je najbolje
da se ena uda106. Sline razlike se javljaju i u proceni kad je poeljno da se mukarac oeni: izmeu svih uzrasnih
kategorija navedeni uzrast raste sa uzrastom ispitanika107. Mladi se takoe razlikuju i po tipu naselja u kojem ive, pa
se tako mladi iz grada znaajno razlikuju od mladih sa sela u proceni kada ena treba da se uda108, kao i po proceni kada
mukarac treba da se oeni109. Razlike se javljaju i izmeu mladih po obeleju nivoa obrazovanja roditelja u proceni kada
je najbolje da se ena uda110, kao i u proceni kada je najbolje da se mukarac oeni111. Razlike se takoe javljaju u odnosu
na ostvareno obrazovanje samih mladih (iz analize su iskljueni oni koji su na kolovanju): u proceni kad je najbolje da
se ena uda112 i u proceni kada je najbolje da se mukarac oeni113.
Mereno t-testom, rezultatu ukazuju da se mladii (M=26.13, SD=2.50) znaajno razlikuju od devojaka (M=26.94, SD=2.79) (t=-5.08, df= 1096, p<.001).
Mereno t-testom, rezultatu ukazuju da se mladii (M=28.43, SD=3.28) znaajno razlikuju (t=-5.32, df= 1097, p<.001) od devojaka (M=29.43, SD=2.93).
106
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu grupa (F=6.75, p<.05). Posthok Scheffe testom je utvreno postojanje statistiki
znaajnih razlika izmeu mladih 25 do 29 godina starosti (M=26.94, SD=2.67) s jedne strane i ostalih starosnih kohorti, 15-19 (M=26.26, SD=2.88) i 20-24 (M=26.39, SD=2.42).
107
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu grupa (F=23,94, p<.001). Posthok Scheffe testom je utvreno postojanje
statistiki znaajnih razlika izmeu mladih svih starosnih kohorti: 15 do 19 godina starosti (M=28.16, SD=3.15), 20-24 (M=28.84, SD=2.87) i 25-29 (M=29.73, SD=3.22).
108
Mereno t-testom, rezultati ukazuju da se mladi iz grada (M=26.93, SD=2.49) znaajno razlikuju (t=-6.48, df= 1096, p<.001) od mladih sa sela (M=25.87, SD=2.84) .
109
Mereno t-testom, rezultati ukazuju da se mladi iz grada (M=29.34, SD=3.08) znaajno razlikuju (t=-6.31, df= 1096, p<.001) od mladih sa sela (M=28.16, SD=3.12).
110
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu grupa (F=25,99, p<.001). Posthok Scheffe testom je utvreno postojanje statistiki
znaajnih razlika izmeu mladih prema svim nivoima obrazovanja roditelja: osnovno i nie (M=24.46, SD=2.96), srednje (M=26.41, SD=2.48) i vie i visoko (M=27.09, SD=2.83).
111
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu grupa (F=23,13, p<.001). Posthok Scheffe testom je utvreno postojanje statistiki
znaajnih razlika izmeu mladih prema svim nivoima obrazovanja roditelja: osnovno i nie (M=26.70, SD=3.41), srednje (M=28.74, SD=2.94) i vie i visoko (M=29.59, SD=3.16).
112
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu grupa (F=21.01, p<.001). Posthok Scheffe testom je utvreno postojanje statistiki
znaajnih razlika izmeu mladih prema svim nivoima obrazovanja: osnovno i nie (M=24.22, SD=2.39) srednje (M=26.15, SD=2.57) i vie i visoko (M=27.25, SD=2.51).
113
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu grupa (F=22.87, p<.001). Posthok Scheffe testom je utvreno postojanje statistiki
znaajnih razlika izmeu mladih prema svim nivoima obrazovanja: osnovno i nie (M=26.85, SD=3.61) srednje (M=28.62, SD=3.12) i vie i visoko (M=30,27, SD=3.16).
104
105

48

eljeni broj dece se koncentrie oko dvoje (55,2%) i troje (30,6%), pa je tako srednja vrednost 2,4. Odstupanja od ove
vrednosti se pokazuju kroz rodne razlike, jer devojke ele manje dece od mladia114.
Manje od petine (17,2%) mladih ne planira decu, 8,9% su ve roditelji dok skoro tri etvrtine (73,9%) planiraju da dobiju
dete i to njavie u periodu od 27 do 30 godine (ukupno 62,5%), dok se trideseta nanovo pokazala kao simbolina
godina (Tomanovi, 2012b) jer se za nju pojedinano opredelilo preko etvrtine (26,9%) ispitanika.
Analiza procena znaaja odreenih faktora pri izboru branog partnera (suprunika) moe ukazati na neke zanimljive
trendove u procesu detradicionalizacije stavova prema porodinom ivotu kod mladih (grafikon 4.8).
Grafikon 4.8: Faktori znaajni za izbor branog partnera (opcije veoma bitno i bitno zajedno; u %)
Linost

90,3

Zajednika interesovanja

85,2
69,0

Izgled
Nivo obrazovanja

63,7

Odobravanje od strane porodice

46,2

Verska pripadnost

38,8

Nacionalno poreklo

31,7
30,7

Materijalni status / poloaj

18,0

Mesto porekla
Devianstvo / nevinost

13,7

U komparativnoj perspektivi gledano, redosled znaajnosti faktora je slian kod mladih iz razliitih zemalja, sa izrazitim
specifinostima u potenciranju znaajnosti pojedinanih faktora, a mladi u Srbiji su po procenama najsliniji njihovim
vrnjacima u Bugarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji (Hurrelmann, Weichert, 2015).
Poimo u analizi od onih faktora koji su vezani za tradicionalne odnose i poimanje braka. Devianstvo je sigurno
najmanje relevantan faktor danas i tu mladi iz Srbije izraavaju savremenije stavove od mladih iz veine istraivanih
zemalja, sa izuzetkom Slovenije i Hrvatske (Hurrelmann, Weichert, 2015). Znaajnije potenciranje devianstva povezano
je sa tipom naselja (selo)115 i obrazovanjem ispitanika (nie)116. Odobravanje od strane porodice pokazalo se kao relativno
znaajan faktor u veini zemalja, osim Slovenije, to ukazuje na znaaj intergeneracijske povezanosti u porodici, a mladi
u Srbiji su najsliniji mladima u Rumuniji i Hrvatskoj (Hurrelmann, Weichert, 2015). Odobravanje porodice je u Srbiji
znaajnije devojkama nego mladiima117.
Nivo obrazovanja budueg suprunika je mladima u Srbiji relativno znaajniji u poreenju sa veinom mladih u regionu
(osim Kosova i Albanije; Hurrelmann, Weichert, 2015) i to vie mlaim118 i onima sa visokim obrazovanjem119. Uoljive
rodne razlike se javljalju u opaanju znaajnosti materijalnog statusa partnera, koji je bitniji devojkama120 i izgleda koji je
bitniji mladiima121 (grafikon 4.9), to predstavlja refleksiju stereotipnih obrazaca rodnosti i rodnih uloga.
Grafikon 4.9: Faktori znaajni za izbor branog partnera prema polu (opcije veoma bitno i bitno zajedno; u %)
89,1
91,5

Linost
82,3

Zajednika interesovanja

88,3
77,4

Izgled

60,6
61,8
65,5

Nivo obrazovanja
41,9

Odobravanje od strane porodice

50,4

Verska pripadnost

22,7

Materijalni status / poloaj

Devianstvo / nevinost

enski

 ereno t-testom, rezultati ukazuju da se mladii (M=2.46, SD=1.5)

M
znaajno razlikuju (t=.26, df= 1042,56, p<.05) od devojaka (M=2.34,
SD=0,82) u navoenju eljenog broja dece.
115
X=13.75, p<.05, Cramers V=.108.
116
X=68.01, p<.001, Cramers V=.248.
117
X=28.42, p<.001, Cramers V=.156.
118
X=21.70, p<.05, Cramers V=.096.
119
X=65.66, p<.001, Cramers V=.138.
120
X=49.47, p<.001, Cramers V=.205.
121
X=43.80, p<.001, Cramers V=.193.
114

32,2
31,3

Nacionalno poreklo

Mesto porekla

Muki

37,7
40,0

38,6
18,1
17,8
14,7
12,6

49

Relativno visok znaaj koji su kao faktori dobili verska i nacionalna pripadnost, vie od materijalnog poloaja, a daleko
vie od mesta porekla, govore u prilog tezi da brana homogamija predstavlja trend kome u drutvu sa jo uvek visokom
prevalencijom kolektivistikihnacionalistikih vrednosti (Pei, 2006) tei izvestan broj mladih.
Na drugom kraju spektra, najprihvaeniji faktor linost partnera, koji je ujedno ukazuje na najvii stepen
individualizacije znaajnije je vie cenjen kod mladih iz grada122, koji imaju visoko obrazovanje123 i iji roditelji imaju
visoko obrazovanje124.
Rezultati analize potvruju nalaze prethodnih istraivanja da su nosioci trenda detradicionalizacije u partnerskim i
porodinim odnosima urbani mladi sa visokim kulturnim kapitalom (Tomanovi, 2012b).

Porodine tranzicije - prakse

Na poetku ovog poglavlja ustanovili smo da najvei broj ispitivanih mladih ivi sa roditeljima. Kada se pogledaju
podaci prikazani u poglavlju o socio/ekonomskom poloaju mladih, postaje jasno da i sticanje samostalnog stambenog
prostora u velikoj meri zavisi od resursa porodice porekla, bilo da je on nasleen, kupljen ili iznajmljen sredstvima
roditelja mlade osobe. Samostalno steenim, kupljenim ili iznajmljenim stambenim prostorom, ako iskljuimo one
koji privremeno borave u studentskim domovima, raspolae tek 10,2% ispitanika. Dobijeni rezultati o velikoj zavisnosti
mladih od stambenih resursa i pomoi roditeljske porodice korespondiraju sa nalazima prethodnog istraivanja iz 2011.
godine (Stanojevi, 2012).
Osnovni podsticaj za odseljenje iz roditeljskog doma u tipu porodine tranzicije kojem pripada Srbija predstavlja
zasnivanje vlastite porodice. U braku i kohabitaciji ivi neto vie od desetine naih ispitanika i to vie devojaka nego
mladia (tabela 4.1), to je povezano sa kulturolokom pravilnou da devojke ranije ulaze u porodine tranzicije.
Tabela 4.1: Partnerski status prema polu (u %)

Neoenjen/
neudata

U braku

ivimo zajedno ali

nismo venani

Razveden/a

Udovac/ica

Ukupno

Muki

91,3

5,3

2,4

0,5

0,5

100,0

enski

82,7

12,1

4,3

0,9

Ukupno

87,0

8,7

3,3

0,7

100,0
0,3

100,0

X=24,65, p<.001, Cramers V=.145.

Grafikon 4.10: Stambeni status prema branom statusu (u %)

74,3
62,5

27

27

11
6,1 7,2

U nasleenom stanu/kui

U iznajmljenom stanu/kui koji plaam sam

10,5

0,4 0 0,3

Neoenjen / neudata

Sa roditeljima

10

4,7 4,8
1,5 0,6

23,7
15,8

Oenjen / udata

13,2

10,5

2,6

12,5

ivimo zajedno ali

nismo venani

U stanu/kui koji su kupili moji roditelji

Kod roaka ili prijatelja

U iznajmljenom stanu/kui koji plaa neko drugi

12,5 12,5

0 0 0 0

Razveden/a

U stanu/kui koji sam kupio sam ili sa partnerom

U studentskom domu

Drugo

Sa partnerom

Stambeni status mladih koji su u braku je bitno drugaiji od ostalih, jer oni uglavnom raspolau stambenim prostorom
koji su sami kupili ili su nasledili ili su im ga kupili roditelji, a tek 11% ivi kod roditelja i 16% u iznajmljenom prostoru,
to potvruje tezu da je zasnivanje zajednice snaan podsticaj za odseljenje od roditelja. Mladi u kohabitaciji uglavnom
iznajmljuju stambeni prostor, ali ga i kupuju a jedna desetina ivi u roditeljskom domu. Mali je broj mladih u naem
uzorku koji su razvedeni, i oni se uglavnom vraaju u roditeljsko domainstvo.

 =10,89, p<.05, Cramers V=.096.

X
X=56.94, p<.001, Cramers V=.128.
124
X=27.26, p<.05, Cramers V=.109.
122
123

50

U naem uzorku, 9% mladih su roditelji, najvie ih ima jedno dete (6,1%), potom dvoje (2,5%), a veoma malo troje
(0,4%). Dvostruko vie je mladih majki nego oeva, a oekivano ih je najvie u najstarijoj uzrasnoj grupi: meu mladima
od 25 do 29 godina njih 20,7% su roditelji. Mladih roditelja vie ima na selu, nego u gradu, znaajno su zastupljeniji
meu onima koji imaju zavrenu osnovnu kolu (26,9%), nego meu onima koji imaju zavrenu srednju kolu (16,3%)
ili fakultet (15,9%), a posebno ih je malo meu studentima (2,3%)125. Trostruko vie mladih roditelja potie iz porodica
sa niskim kulturnim kapitalom sa osnovnim obrazovanjem roditelja, nego iz porodica u kojima roditelji imaju visoko
obrazovanje126. To upuuje na zakljuak ranijeg istraivanja, da do odlaganja roditeljstva dolazi kod obrazovanijih mladih
(Tomanovi, 2012b), a oigledno i kod onih koji imaju zavren srednji stepen obrazovanja.
Mladi roditelji su zastupljeni u sve tri kategorije aktivnosti: neto ih je vie meu stabilno (18,9%), nego meu privremeno
zaposlenim (13,8%), ali je skoro treina mladih roditelja nezaposlena: oni ine 16,4% nezaposlenih127. Za jednu desetinu
mladih roditelja, jedini izvor prihoda su njihovi roditelji (grafikon 4.11).
Grafikon 4.11: Finansijska samostalnost mladih roditelja (u %)
Izdravaju me roditelji

10,1

Izdrava me partner

30,3

Sam se izdravam
Pomau me roditelji

58,6
1,0

Da je strukturalni poloaj mladih roditelja i njihovih porodica ranjiv, ukazuje i podatak da ih dvostruko vie ivi u
domainstvima niih nego u domainstvima viih materijalnih poloaja128. Jedna petina mladih roditelja ivi u
roditeljskom domu, (26%) poseduje stambeni prostor koji su sami kupili, nasledili (25%) ili su im roditelji kupili (8%),
dok manje broj iznajmljuje prostor (13%). Stambeni status mladih roditelja bolji je nego to su pokazivali rezultati
ranijeg istraivanja (Tomanovi, 2012b: 140), ali je oigledno da su resursi roditeljske porodice i dalje kljuni u reavanju
stambenog pitanja u tranziciji u roditeljstvo.
Odlaganje zasnivanja porodice je skopano sa oseanjem egzistencijalne i emotivne nesigurnosti, to reito pokazuje
iskaz nae najstarije intervjuisane ispitanice:
I: to se tie porodice?

I: Koliko dece?

N: Porodica naravno. Da se udam, da imam porodicu,

dete, mua. Tako vidim sebe. Mada, ja sam blizu 30
godina, mogu da ti kaem! To je jo malo. Da, ali
teko da e biti tako, iskreno da ti kaem, jer to je
mnogo teka situacija. Imam deka. Ve 4 godine
smo zajedno. Pa, zna ta, tako se vukljamo. On je u
Lazarevcu, ja sam ovde. Gde emo? ta emo? Meni
se ovde ne naputa posao. On radi dole, prodaje
voe i povre. Radi sa tim. Sad da l emo za Beograd,
da l neemo... Sve je to tako zna, ne moe da se
odlui. Nita nismo odluili. Vea se i to je to. Najvie
su problem finansije, ali dok budemo gledali na to
imaemo po 40 godina.

N: Dvoje recimo.

I: Da li planira da ima dete?

(devojka, 27, VS, zaposlena pod ugovorom, grad

srednje veliine)

I: ta je potrebno da bi se to ostvarilo?
N: Potrebno je pre svega izabrati pravog partnera.
Potrebno je da ima koliko toliko finansija da moe
da izdrava tu porodicu i to dete.
I: ta je tebi potrebno?
N: Finansije, ali verovatno ih neu doekati.
I: Koliko dugo jo planirate da ekate?
N: Ne znam. Nemam predstavu uopte. Do
tridesete, tako sebe vidim u tridesetoj. Znai jo
neke dve-tri godine.

N: Planiram.

 =82.13, p<.001, Cramers V=.273.

X
X=13.08, p<.05, Cramers V=.109.
127
X=28.89, p<.001, Phi=-.165.
128
X=8.78, p<.05, Cramers V=.089.
125
126

51

Diskusija
Nae analize ukazuju da je odnos mladih i porodica porekla (roditeljske) i opredeljenja (novoformirane) neophodno
posmatrati i tumaiti u sloenom meuspletu individualizacije i detradicionalizacije.
Sa jedne strane, odnosi sa roditeljima ukazuju na specifinu formu individualizacije u restriktivnom strukturalnom
okruenju. Uprkos velikoj strukturalnoj zavisnosti finansijskoj i stambenoj nesamostalnosti ostvaren je izvestan
stepen individualizacije u intergeneracijskim odnosima u porodici. U najveoj meri je prevazien patrijarhalni obrazac
autoriteta: veoma mali broj ispitanika tvrdi da njihovi roditelji o svemu odluuju, i time se Srbija smeta u najmanje
patrijarhalne zemlje u regionu odmah nakon Slovenije a ispred ostalih (Hurrelmann, Weichert, 2015). I po ueu
mladih koji sasvim samostalno donose odluke, Srbija se nalazi iza Slovenije a ispred ostalih zemalja u regionu u kojima
je sprovedeno istraivanje (Hurrelmann, Weichert, 2015). Izborena funkcionalna autonomija (u odluivanju i delanju)
znaajno utie na subjektivni oseaj autonomije mlade osobe koja ivi u roditeljskoj porodici i domainstvu. Ipak,
samostalnost u odluivanju je vea ako je ostvarena stambena i finansijska nezavisnost. Rezultati ovog istraivanja
potvruju nalaze prethodnih domaih (Ljubii, 2012), regionalnih (Lavri, 2011) i meunarodnih (Lahelma, Gordon,
2008) istraivanja o sloenim odnosima zavisnosti i autonomije izmeu mladih i njihovih roditelja. Znaaj roditeljske
porodice vidi se i u drugim rezultatima analiza, na primer, da je mladima u Srbiji vano da dobiju podrku porodice
u individualizovanom izboru branog partnera. Mladima je bitno odravanje dobrih odnosa i emocionalna podrka
koju dobijaju od roditelja u razliitim fazama ivota. Ti nalazi idu u prilog tezi o znaaju koncepta meuzavisnosti
(interdependence) i odvajanju individualizacije od tranzicije u odraslost.
Sa druge strane, nasuprot detradicionalizaciji u intergeneracijskim odnosima, mladi u Srbiji su iskazali znatnu
tradicionalnost u poimanju porodinog ivota, koja podrava standardnu putanju porodine tranzicije iz roditeljske u
porodicu opredeljenja, bez alternativnih naina ivota samakog, komunalnog ivljenja (sa prijateljima) i alternativnih
oblika partnerskog ivota kohabitacija sa i bez dece. I ovo istraivanje je kao i prethodna pokazalo da se kohabitacija
i brak ne vrednuju kao partnerski odnosi per se, ve samo kao faza u tranziciji u roditeljstvo (Tomanovi, Ignjatovi,
2006; Tomanovi, 2012b). Stratifikacijske analize su, meutim, potvrdile ranije nalaze da su mladi sa visokim kulturnim
kapitalom, iz urbanih centara, nosioci obrazaca detradicionalizacije u porodinom domenu.
Porodini domen se moe posmatrati kao refleksija stepena tradicionalnosti iz jo jednog ugla: za razliku od drugih
obrazovanja, rada, politike i sl. to je oblast u kojoj se javljaju najizrazitije rodne razlike. Rodne razlike se, meutim, ne
javljaju u stepenu detradicionalizacije rodnih uloga, ve upravo u prihvatanju tradicionalno definisanih razlika izmeu
instrumentalne uloge mukarca i ekspresivne uloge ene. Devojke jedino izraavaju savremenije stavove u proceni viih
optimalnih uzrasta za ulazak u brak, kao i u eljenom manjem broju dece, to se moe tumaiti i kao stvaranje vrline
od nunosti. Sa druge strane, devojke su osetljivije od mladia na legitimaciju njihovih izbora (kohabitacije, partnera)
od strane drugih.
Tranzicija u roditeljstvo nije bila tema ovog istraivanja, ali podaci do kojih smo doli u analizama, ukazuju na sline
trendove kao u prethodnim istraivanjima: da dolazi do odlaganja roditeljstva, posebno kod mladih koji imaju vie
obrazovanje, da okruenje u kojoj se nalaze mlade porodice sa decom ne odlikuje stabilna egzistencijalna situacija,
ve naprotiv potencijalni ekonomski rizici, koji se kompenzuju putem podrke i pomoi od strane roditeljske porodice.

52

Slobodno vreme
i ivotni stilovi mladih

Uvod
U ovom poglavlju prepliu se dva pitanja koja se odnose na mlade: pitanje ivotnog stila i pitanje korienja slobodnog
vremena. Iako su u drutvenim naukama tesno povezana, ona se ipak znaajno razlikuju. ivotni stil je iri pojam i
obuhvata sve aktivnosti, odnose, vrednosti, stavove, miljenja, naine potronje koji su karakteristini za jednu osobu ili
grupu, dok je slobodno vreme samo jedna od arena unutar koje se ivotni stil formira i postaje vidljiv. Prvi pojam se, u
veberovskom duhu, vezuje za (post)moderna drutva koja karakterie masovna proizvodnja i potronja dobara, a samim
tim i vea sloboda (ili ak nunost) izbora, i ovaj pojam se suprotstavlja stabilnom nainu ivota karakteristinom za
tradicionalne zajednice premoderne (Bennett, 1999). I dok su u tradicionlanim drutvima rad i dokolica bili isprepletani,
sa razvojem industrijskog naina proizvodnje dolazi do odvajanja privatne od sfere rada i vremena koje je posveeno
zaraivanju od vremena koje je posveeno potronji. U Marksovoj interpretaciji tog procesa dolazi do odvajanja carstva
nunosti od carstva slobode. Sa rastom znaaja radnikih prava dolazi do ograniavanja duine radnog vremena i
posledino poveavanja koliine slobodnog vremena. Unutar prouavanja slobodnog vremena postoje znatna
neslaganja u tumaenju karaktera njegove upotrebe. Dok funkcionalisti istiu korisne strane slobodnog vremena, poput
odmora od rada, razvoja znanja i vetina, kreiranja alternativnih identiteta, neomarksisti primeuju da slobodno vreme
zapravo u maloj meri ostavlja slobodu pojedincima da ga koriste kako ele, ve da je pod znaajnim uticajem ideologije
kapitalizma s jedne strane, odnosno kreiranja potroakih navika i potreba, dok je i samo nejednako dostupno ljudima
koji pripadaju razliitim klasama, s druge strane. Na taj nain se hijerarhije koje postoje u sferi rada, reprodukuju i kroz
sferu slobodnog vremena (Best, 2010).
Savremeno, kasno moderno drutvo karakterie izraenija fleksibilizacija radnog vremena, koja sa otpoinjanjem
ekonomske krize dobija na zamahu i ini da je sve tee odrediti granice izmeu posla i slobodnog vremena. Tome
dodatno doprinosi razvoj tehnologije (u prvom redu interneta i personalnih raunara) koja omoguava rad na daljinu,
najee sveden na rad od kue posle radnog vremena (Rojek, 2004). Slobodno vreme, vreme koje preostane posle
regularnog radnog vremena, neretko je u funkciji rada, bilo tako to se tada zavravaju poslovi i odvijaju pripreme
za naredni dan, bilo tako to e neretko biti isupunjeno konstruktivnim aktivnostima pomou kojih osoba stie nove
vetine i kompetencije znaajne na tritu rada (npr. uenje stranih jezika). U Srbiji deregulacija trita rada ide ruku
pod ruku sa visokom stopom nezaposlenosti i vodi ka tome da je za znaajan broj onih koji su (privremeno ili za stalno)
zaposleni, slobodno vreme privilegija jer esto rade prekovremeno (najee bez nadoknade i bez pristanka), dok je
za nezaposlene svojevrsni usud, jer ga imaju na pretek, predstavlja izvor frustracije i pritom ne mogu konstruktivno
da ga iskoriste jer im nedostaju finansijska sredstva (Stanojevi, 2012). Sa deregulacijom trita rada dolo je ne samo
do fleksibilizacije rada, ve i do mnogo vee potrebe da se na dnevnom nivou radi due i vie, ali ovaj proces doveo
je i do novih socijalnih polarizacija na tritu rada prvenstveno izmeu onih koji su nezaposleni, onih koji rade na
prekarijatnim pozicijama i onih koji su stabilno zaposleni (Rojek 2004).
Pitanje drutvene stratifikacije i naina provoenja slobodnog vremena, logina je posledica navedenih rasprava. Razliiti
autori iznova dokazuju da je klasa jo uvek znaajan koncept koji objanjava odreene razlike u nainu provoenja
slobodnog vremena i ivotnim stilovima (Katz-Gerro, 1999), drugi odbacuju znaaj klase i istiu druge linije podele:
prema prihodima, polu (Roberts, 1999), dok trei u potpunosti odbacuju i pojam i klase i stratifikacije i istiu znaaj
potronje koja je ukinula ili zamaglila razlike izmeu drutvenih grupa i omoguila slobodno ispoljavanje kulturnih
stilova i identiteta (Bennett, 1999; Maffesoli, 1996, Muggleton, 2002).
Toj problematici treba dodati i rodno pitanje koje je jo uvek aktuelno u veini zemalja Evrope, a na njenoj periferiji je jo
akutnije. Rodna podela rada u Srbiji jo uvek podrazumeva znaajne razlike izmeu mukaraca i ena u uestvovanju na
tritu rada i znaajnu asimetriju u podeli kunih poslova i roditeljskih obaveza (Tomanovi, 2010, 2012). Iako su mukarci
ee angaovani na tritu rada, pa i obavljaju vie poslova, to ne znai da ene imaju vie slobodnog vremena. esto
je situacija potpuno suprotna. Mukarci imaju veu slobodu da, nakon formalnog rada, posvete jedan deo vremena
iskljuivo sebi, dok se od ena nereteko oekuje da budu vezane za domainstvo i porodicu vei deo vremena.
O upotrebi slobodnog vremena otvara se nekoliko znaajnih pitanja. Prvo, koliko vremena ostane nakon obavljenih
obaveza (posla, kole); drugo, koliko sredstava mlada osoba ima na raspolaganju za sadrajno provoenje slobodnog
vremena; i tree, koje sadraje bira i sa kojim ciljem. Poslednje pitanje je znaajno jer otvara pitanje karaktera upotrebe
53

sadraja tokom slobodnog vremena. Izbori mogu biti voeni fokusom na sferu rada i ukljuivati obuke, kurseve,
socijalizaciju sa kolegama i sl. Takoe, mogu ukljuivati hobije, druenja, angaman u lokalnoj zajednici i dr. koji imaju
veze sa linim preferencijama i nisu u direktnoj vezi sa poslom. Ta sfera moa moe biti ispunjena sadrajima za koje
je potreban izvestan stepen samoorganizovanja i strukturisanja vremena (poput sportskih treninga, kurseva i sl) ili biti
obeleena povremenim, nestrukturisanim aktivnostima (poput gledanja televizije, pretraivanja interneta). Aktivnosti
takoe mogu biti centrirane oko privatnih prostora (kua, soba) i mogu biti javne; mogu se obavljati samostalno ili sa
drugima (Roberts, 1995, cf. Critcher, Bramham, 2004: 45).

Analiza
Aktivnosti tokom slobodnog vremena
U ovom delu studije nastojali smo da izmerimo u kojoj meri se mladi bave razliitim stvarima tokom slobodnog
vremena. Aktivnosti su ukljuivale one koje se odnose iskljuivo na zabavu i najee ne podrazumevaju strukturisanje
aktivnosti unapred poput sluanja muzike, gledanja televizije i filmova, igranje video igrica, druenja sa prijateljima i
one koje razvijaju odreene potencijale mlade osobe i neretko zahtevaju odreeni stepen organizacije i strukturisanja
sportske aktivnosti, itanje, pisanje, slikanje i sviranje.
Grafikon 5.1: Raspored aktivnosti tokom slobodnog vremena (esto i ponekad, u %)
86,2

Slua muziku

67,7

Izlazi sa prijateljima
Gleda filmove

47,4

Gleda TV

46,4

48,9
44,1
45,6

32,9

ita knjige / novine

Pie, slika, svira

31,0

39,4

Ima sportske aktivnosti

Igra video igrice

13,3

52,5

15,9
11,6

36,5
26,2

esto

Ponekad

Posmatrajui aktivnosti koje mladi upranjavaju, u proseku najvie slobodnog vremena troe na oputanje i razonodu
uz muziku, televiziju i druenje sa prijateljima. Dve od pet mladih osoba se redovno bave sportskim aktivnostima,
treina redovno ita dok se nekim oblikom stvaralatva redovno bavi svaka deseta. Tabela korelacija (5.1) upuuje na
razliite kombinacije korienja slobodnog vremena. Interesantno je da igranje video igrica najee ne ide u paru sa
intenzivnim itanjem, kao to i stvaralatvo ne ide sa intenzivnim gledanjem televizije. Gledanje filmova je najee
kombinovana aktivnost, dok je stvaralatvo u formi pisanja, slikanja i sviranja najekskluzivnija i kao obrazac provoenja
slobodnog vremena esto se kombinuje sa sluanjem muzike, itanjem i gledanjem filmova.
Tabela 5.1: Stepen korelacija aktivnosti tokom slobodnog vremena

Slusa muziku
Izlazi sa prijateljima
ita knjige/novine

Izlazi sa
prijateljima

ita knjige/
novine

Ima sportske
aktivnosti

Gleda TV

Gleda
filmove

Pie, slika,
svira

Igra video
igrice

.144**

.061*

.066*

-.007

.144**

.067*

.017

.054

.187**

.023

.143**

.015

.040

.012

-.048

.022

.215**

-.111**

.105**

.142**

.011

.216**

.354**

-.082**

.111**

.094**

.194**

Ima sportske aktivnosti

Gleda TV
Gleda filmove
Pie, slika, svira

.101**

54

U odnosu na sociodemografske osobine mladih, ispoljavaju se viestruke razlike u nainu provoenja slobodnog
vremena. Mladi na selu se u neto manjoj meri drue sa svojim vrnjacima129 od mladih u gradu, ree itaju knjige
ili novine130 i ree se bave stvaralatvom131, ali zato neto ee praktikuju sportske aktivnosti132 i gledaju televiziju133.
Razlike prema polu su potvrene i analizama na ovim podacima. Mladii se neto uestalije drue nego devojke134.
Mladii su ee sportski aktivni, tako da se 55,4% njih redovno bavi sportom za razliku od 23,5% devojaka135. Oni
neto uestalije gledaju filmove136 nego devojke i daleko vie koriste raunar za igranje video igirca137. Svaki etvrti
(26,1%) mladi uestalo igra video igrice za razliku od 5,9% devojaka. Istu aktivnost ne upranjava dve treine (64,9%)
devojaka i neto manje od treine mladia (29,8%). S druge strane, devojke ee uestvuju u kreativnim i intelektualno
zahtevnijim aktivnostima. Devojke daleko ee itaju138 i neto uestalije se bave stvaralatvom139. Skoro polovina
mladih devojaka (43,6%) svakodnevno neto ita za razliku od 22,4% mladia, od kojih 23,4% nikada ne ita (u poreenju
sa 5,4% devojaka).
Sa odrastanjem mladi imaju manje slobodnog vremena na raspolaganju. Istovremeno gube neka interesovanja i stiu
nova. Godine sa sobom nose ulazak u nove, kompleksnije i zahtevnije uloge (profesionalne, porodine i dr) koje su neretko
u meusobnom sukobu. Kao to grafikon pokazuje, manje je vremena za druenja sa prijateljima, neto manje se uiva uz
muziku ili uz gledanje filmova i posebno opada uee mladih koji igraju video igrice. Mladi se najvie sportom bave dok
su jo uvek u srednjoj koli. Nakon zavretka srednje kole ta aktivnost naglo opada i potom ostaje konstantna. S druge
strane, sa godinama raste znaaj itanja dok obrazac koji podrazumeva stvaralatvo ostaje konstantan.
Grafikon 5.2: Aktivnosti tokom slobodnog vremena prema starosnim kohortama mladih (esto, u %)
90,3

86,5

15 do 19

82,1

20-24

25-29

75,3
68,4
60,7

56,7
49,9 49,5
43,4

39,8

47,6
39,8

34,9 36,6

28,1 30,5

12,2

Slua muziku

Izlazi sa
prijateljima

ita
knjige/novine

Gleda TV

Bavi se sportom

12

44,9

10,9

Pie, slika,
svira

Ne igra video
igrice

Imajui u vidu da se odreene navike stiu unutar porodice, pretpostavljamo da socijalizacija utie i na nain provoenja
slobodnog vremena. Tako, podaci ukazuju da se oblici provoenja slobodnog vremena mladih razlikuju i u odnosu na
stepen obrazovanja njihovih roditelja. Sa poveanjem obrazovnog nivoa roditelja, mladi uestalije itaju140, i drue se sa
prijateljima141, a ree gledaju televiziju142.
S obzirom da su neretko potrebna izvesna finansijska sredstva da bi se sadrajno provodilo slobodno vreme, analize
pokazuju da je koliina novca koja stoji na raspolaganju mladoj osobi, znaajno povezana sa obrascem korienja
vremena nakon obavljenih obaveza. Sa vie novca na raspolaganju ide ee i druenje sa prijateljima143, a ree gledanje
televizije144. Nedostatak novca, druenja s prijateljima i izlazaka, najee se kompenzuje pasivnim konzumiranjem
televizije. Poslednjem zakljuku treba dodati i nalaz da sa boljim matrijalnim stanjem itavog domainstva, mladi ee
izlaze i drue se sa prijateljima145, implicirajui postojanje znaajnih veza izmeu ekonomskih resursa i socijalnih mrea,
ak i u neformalnim miljeima.

 =12.56, p<.05, Cramers V=.103.

X
X=36.30, p<.001, Cramers V=.176.
131
X=8.10, p<.05, Cramers V=.083.
132
X=7.35, p<.05, Cramers V=.079.
133
X=8.57, p<.05, Cramers V=.085.
134
X=6.42, p<.05, Cramers V=.074.
135
X=129.03, p<.001, Cramers V=.331.
136
X=6.42, p<.05, Cramers V=.074.
137
X=169.15, p<.001, Cramers V=.379.

X=106.61, p<.001, Cramers V=.301.

X=12.72, p<.05, Cramers V=.104.
140
X=16.38, p<.05, Cramers V=.084.
141
X=34.28, p<.001, Cramers V=.122.
142
X=26.86, p<.001, Cramers V=.108.
143
X=42.91, p<.001, Cramers V=.150,
144
X=23.06, p<.001, Cramers V=.100,
145
X=12.65, p<.05, Cramers V=.074.

129

138

130

139

55

Grafikon 5.3: Aktivnosti tokom slobodnog vremena prema radnom statusu mladih (esto, u %)

80,7 81,8

89,9 88,2

Zaposlen

73,7
59,7

63,5

Nezaposlen

Neaktivan

Radi i koluje se

67,1
59,1

36,3 37,6
27,5 29,8

33,7

39,3

42,6

38,4

42,2

54
46,2

49,4

41,6

39,3

30,6
13,1 11,9
9,2 11,2

Slua muziku

Izlazi sa
prijateljima

ita
knjige/novine

Bavi se sportom

Gleda TV

Gleda filmove

Pie, slika,
svira

Kao to smo ve naveli na poetku ovog dela, sa tranzicijom u odraslost i preuzimanjem uloga dolazi do znaajne
promene obrasca korienja slobodnog vremena. U odnosu na njihov radni status, vidljive su jasne razlike (grafikon
5.3). Mladi koji su zaposleni, imaju manje vremena za sve vrste slobodnih aktivnosti od onih koji su nezaposleni ili su
trenutno u procesu kolovanja. Najsadrajnije ispunjeno slobodno vreme imaju aci i studenti. S druge strane najmanje
sadraja je kod onih koji su trenutno nezaposleni, koji u neto veoj meri od ostalih, slobodno vreme provode pored
televizora. Imajui u vidu da je za dobar deo aktivnosti neophodan novac, nezaposlenima, kojima je inae sve vreme
koje imaju slobodno vreme, nedostaju najee sredstva da bi ga ispunili interesantnim i korisnim sadrajima.
Ne samo da se obrazac menja sa ulaskom u sferu rada, ve i sa zapoinjanjem zajednikog ivota sa suprunikom/
partnerom i dobijanjem dece. Sa ulaskom u brak ili kohabitaciju, mladi znaajno manje vremena imaju za zabavu,
za sluanje muzike, bavljenje sportom, igranje video igrica, a najdrastinija promena deava se u vezi sa izlascima i
druenjima sa prijateljima (grafikon 5.4). Znaajne razlike ne javljaju se kod stvaralatva koje je prilino konstantno
bez obzira na preuzimanje novih uloga, ali se malo vie vremena provodi unutar domainstva uz televiziju ili neko
interesantno pisano tivo.
Grafikon 5.4: Aktivnosti tokom slobodnog vremena prema branom statusu (esto, u %)
88,3

Nisu u braku

69,3

Brak/kohabitacija

71,9
55
38,1

39,6

45

41,6

47,5

46,4

32,1
23,6
11,4

Slua muziku

Izlazi sa
prijateljima

ita
knjige/novine

Bavi se sportom

Gleda TV

Gleda filmove

13,7

Pie, slika,
svira

16,6

11,4

Igra video igrice

Na slian nain situacija se menja i sa dolaskom deteta. Opada znaajno svaki vid zabave: sluanje muzike146, izlasci
i druenja147, bavljenje sportom148, igranje video igrica149, osim toga, i vremena za stvaralatvo (pisanje, slikanje
i sviranje)150 ostaje znatno manje nego pre dolaska deteta. Aktivnost koja poinje da dominira u ovom periodu je
gledanje televizije151 kao aktivnost koja je pasivna, podreena odmoru i deava se unutar domainstva.

X=40,69, p<.001, Cramers V=.191.

X=92.07, p<.001, Cramers V=.287.
148
X=56.10, p<.001, Cramers V=.224.
149
X=16.30, p<.001, Cramers V=.121.
150
X=8.45, p<.05, Cramers V=.087.
151
X=9.92, p<.05, Cramers V=.089.
146
147

56

Grafikon 5.5: Aktivnosti tokom slobodnog vremena prema roditeljskom statusu (esto, u %)
Nema dece

87,7
66,3

71,3
55,4
44,9

41,2
32

Slua muziku
(esto)

Ima dete/decu

Izlazi sa
prijateljima
(esto)

31,1

32

ita
knjige/novine
(esto)

53,6
39,3

25

32,7

25,3

Bavi se sportom
(esto)

Gleda TV
(esto)

Gleda filmove
(esto i ponekad)

Pie, slika, svira

(esto i ponekad)

Sadraji onoga to mladi rade tokom slobodnog vremena znaajno variraju: oni koji su u procesu obrazovanja, mogu
imati dovoljno slobodnog vremena ispunjenog veoma raznovrsnim sadrajima, ali postoje mladi koji zbog obaveza na
fakultetu imaju veoma malo slobodnog vremena.

Ah, pa, kao svi ostali tinejderi, izlazimo napolje,

idemo po kafiima, na neke uivo svirke, sedimo,
druimo se ako je leto, na kolskom terenu, ako
je hladnije izlazimo po kafiima, ili sedimo kui za
internetom... Zavisi od raspoloenja. ... Pa, ono,
uglavnom sluam muziku ili itam neto. Ako imam
termin, odem do teretane, trim malo, isto malo
da se pokrenem, i ono, uvee, sa drutvom.

I: Pa, uglavnom etnja, vozim bicikl. Jedno vreme sam

trenirala boks. I to je to. Ovako, etnja s drugaricama.
itam pomalo ponekad i tako. To je to.

(uenica srednje kole, 17, predgrae Beograda)

(studentkinja, 22, grad srednje veliine)

K: A zato se ne bavi vie sportom?

I: Pa, doem sa faksa umorna, spavam i tako to, i
onda sve tako to proe. Kao da mi fali da bude dui
dan. Uvek mi nekako fali vremena ... Da, i problem je
sa prevozom, finansije i to. Sve zbog toga.

Mladi koji su nezaposleni, ele da imaju strukturisanije vreme koje podrazumeva da rade, i da se tokom slobodnog
vremena bave aktivnostima koje vole.
I: Pravim nakit, izlazim sa drutvom.
K: Zbog ega ba tako provodi slobodno vreme?
I: Ispunjava me, ini me srenom.
K: ta ti je omiljeno? Kako najvie voli da provede dan?
I: Volim da se skupim s drugaricama, da proetamo.
K: Da li bi volela jo neto da radi u slobodno vreme?
I: Volela bih da radim, da se zaposlim.
(devojka, 22, frizerka i kozmetiarka, nezaposlena, veliki grad)

Ali s druge strane, mladi koji rade, neretko nemaju dovoljno slobodnog vremena da bi se posvetili nekim aktivnostima
koje su strukturisane.
N: To je obino odmor, TV, etnja. To je to u sutini.
I: Da li postoji neto ime bi volela da se bavi, a nema mogunosti?
N: Pa ne znam, moda neki sport. ... Problem je vreme. Da, vreme, nita neto preterano.
(devojka 20, Beograd, SS, zaposlena kao prodavaica u kineskoj prodavnici)

57

Sadraji medija
Da bismo videli koje programe mladi prate na digitalnim medijima, pitali smo ih u kojoj meri (bez obzira prate li
programe preko televizije ili interneta) gledaju odreene tipove emisija. Sadraji koje mlade najee zanimaju su vesti,
serije, sport, kvizovi, strana muzika. Mladi su veoma malo zainteresovani za emisije religijskih sadraja i politike debate.
Rijaliti programi su takoe izgubili na popularnosti prati ih manje od polovine mladih. Kad je re o domaoj narodnoj
muzici, mladi su podeljeni, jer oko treine mladih uopte ne slua ovaj anr, dok stranu i domau pop-muziku, svaka
peta mlada osoba ne slua.
Grafikon 5.6: Uestalost sadraja koje mladi prate preko medija (u %)
Strane filmove sa drutvenim temama

8,4

Domae filmove

8,8

Strane krimifilmove

8,6

Strane akcione filmove

8,1

20,8
17,1

24,9

Vesti

25,6

TV serije

24,9

21,4
18,6

13,4
23,0
5,7

14,5
15,0

Domau narodnu muziku

8,3

Rijaliti programe

4,4

11,5
6,1

3,2

Religijske programe

7,9

17,7

10,6

13,0

0,7

29,2

11,2

0,7

16,8

0,4

18,7

0,6

17,7

17,4

18,1

0,4

18,4

0,3

21,2
23,0

19,7

18,6

0,7

26,2

21,7

0,5

31,0

16,0

0,4

53,3

21,0

0,9

54,7

17,4

0,4
0,6

22,0

30,8

14,1

0,7

17,2

16,1

22,1

10,7

16,3

23,8
19,8

0,8

12,2

17,0

21,4

19,7

9,2

27,0

19,8

21,6

20,1

Sportske emisije

Politike debate

30,1

21,0

Domau popmuziku

37,5
29,1

20,7

Stranu muziku

29,0

25,3

22,4

TV kvizove i takmienja

Istorijske / naune dokumentarce

31,9

0,8

68,5

2,3
2-3 puta nedeljno

Svaki dan

Jednom nedeljno

Manje od jednom nedeljno

Nikad

Ne zna

Mladi na selu neto ee od svojih vrnjaka u gradu prate emisije narodne muzike152, sportski program153, ee gledaju
domae filmove154 i rijaliti emisije155 ali manje gledaju dokumentarne i naune emisije156.
Devojke ee od mladia prate domai pop157, stranu muziku158, ee gledaju TV serije159, ali mladii ee, oekivano,
gledaju sportske emisije160, ee prate domae filmove161, strane akcione162 i kriminalitike/triler filmove163, dokumentrni
program164 i neto ee politike debate165.
Zainteresovanost za vesti166 i politike debate167 raste s godinama starosti, a opada sluanje narodne muzike168 i gledanje
rijaliti programa169. Mladi vremenom, polako, sa zabavnih tema prelaze na ozbiljnije i postaju informisaniji i svesniji o
dogaajima koji ih okruuju.
Kao i kod ostalih praksi mladih, obrazovanje roditelja je znaajno povezano sa odabirom medijskih sadraja. Sa
poveanjem obrazovanja roditelja dolazi kod mladih do opadanja sluanja domae narodne muzike170, domae popmuzike171, gledanja stranih akcionih filmova172, domaih filmova173 i praenja rijaliti programa174.
X=30,43, p<.001, Cramers V=.161.
X=15.92, p<.001, Cramers V=.116.
154
X=25.01, p<.001, Cramers V=.147.
155
X=47.40, p<.001, Cramers V=.201.
156
X=15.92, p<.001, Cramers V=.116.
157
X=39.03, p<.001, Cramers V=.182.
158
X=22.66, p<.001, Cramers V=.139.
159
X=18.44, p<.001, Cramers V=.125.

X=274.76, p<.001, Cramers V=.484.

X=26.06, p<.001, Cramers V=.150.
162
X=96.76, p<.001, Cramers V=.287.
163
X=51.59, p<.001, Cramers V=.210.
164
X=15.18, p<.05, Cramers V=.114.
165
X=12.73, p<.05, Cramers V=.104.
166
X=21.09, p<.05, Cramers V=.095.
167
X=33.12, p<.001, Cramers V=.119.

X=62.98, p<.001, Cramers V=.165.

X=18.46, p<.05, Cramers V=.089.
170
X=62.98, p<.001, Cramers V=.165.
171
X=24.55, p<.001, Cramers V=.103.
172
X=29.02, p<.05, Cramers V=.112.
173
X=24.44, p<.05, Cramers V=.103.
174
X=39.39, p<.001, Cramers V=.130.

152

160

158

153

161

169

58

Jedina veza izmeu materijalnog poloaja i konzumiranja razliitih sadraja u digitalnim medijima, izraava se tako to
mladi iz boljestojeih domainstva ee prate vesti175.
U odnosu na zavreni stepen obrazovanja (onih koji trenutno nisu u proccesu kolovanja) razlike se javljaju kod gledanja
akcionih filmove koje opada sa nivoom obrazovanja176, na isti nain opada gledanje rijaliti programa177, ali zato raste
zainteresovanost za politike debate178.
U narativima mladih prepoznali smo da upotreba interneta dominira nad gledanjem televizije, ali da i televizija nije jo
u potpunosti izgubila na znaaju. Razlozi koji mladi navode za praenje televizijskih programa, kao i emisija koje vole su
raznoliki. Mukarci veinom preferiraju sport, a devojke muziku i serijske programe.
K: Koliko esto i ta gleda na televiziji?

I: Gledam, ali iskreno, vie gledam sadraje na internetu

nego na televiziji. Ako me neto zanima itam novine, i vesti
preko interneta gledam, zato to mi je praktinije i lake, i
bre i lake naem ono to mi treba.

I: Jooj, nekad, neka emisija, ako bude neto

na foru muzike, ako bude neto zanimljivo,
neka emisija o ivotinjama, ili neki film
dobar. Ali, uglavnom sam na internetu, tako
da nemam potrebe za televizijom.

K: A ta gleda na TV-u?
I: Na TV-u uglavnom gledam humoristike serije, inae
kaem slabo gledam TV.
(pripravnik u advokatskoj kancelariji, 24, mali grad)

(uenica srednje kole, 17, predgrae

Beograda)

I: Gledam, ali ne u velikim koliinama, jedno sat vremena najvie.

K: I ta najee gleda, koje programe?

I: Pa, gledam ali slabo, ba slabo.... Gledam

informativne neke emisije, dnevnik
pogledam tako nekad, i to je to.

I: Gledam serije, panske.

K: ta ti se tu svia, zbog ega ba to bira?

I: Pa, isto da vidim onako, i uz roditelje i to,

i onda da vidim ta se deava, ovaj, i tako.

I: Ja volim jezik panski, i onda preko tih serija i nauila sam

jezik, i onda, kao, usavravam se, tako da ne pratim samo
zbog radnji serija nego i zbog jezika.

(studentkinja, 22, grad srednje veliine)

(devojka, 22, frizerka i kozmetiarka, nezaposlena, veliki grad)

K: A zato to gleda?

Mladi u proseku na internetu provedu 3 sata 37 minuta, sa standardnom devijacijom od 2 sata 40 minuta. Ukupno 0,7%
mladih nema pristup internetu ni na jedan nain, a samo jedna mlada osoba (0,1%) u uzorku je izjavila da ne koristi
internet uopte.
Grafikon 5.7. Uestalost upotrebe interneta (u %)

17.4

21.4

Do 1 h

20.6

2h

3h

4h

14.4

5h

11.5

14.8

Vie od 5h

Prema uestalosti korienja interneta, ne pokazuju se statistiki znaajne razlike ni prema polu, ni prema godinama
starosti mladih, ni prema mestu (selo/grad) u kojem mladi ive, ali ni prema materijalnom stanju domainstva iz kojeg
dolaze. Razlike se pojavljuju jedino izmeu mladih iji roditelji imaju zavren fakultet sa jedne strane i onih sa srednjom
i osnovnom kolom sa druge179, gde prvi u proseku neto ee koriste internet. Ovi rezultati ukazuju na znaajan
napredak u premoavanju digitalnog jaza (vidi Stanojevi 2012b, Milovanovi et al, 2005) meu mladima, ukazujui da
brz napredak tehnologije ini da je internet sve dostupniji.

X=20,11, p<.05, Cramers V=.093.

X=33.63, p<.001, Cramers V=.171.
177
X=26.44, p<.05, Cramers V=.151.
178
X=20,76, p<.001, Cramers V=.135.
179
T-test ukazuje na znaajne razlike izmeu dve grupe. Mladi iji roditelji imaju zavreno visoko obrazovanje (M=3.95, SD=2.74) se znaajno razlikuju (t=2.69, p<.001,
df=1093) od mladih iji roditelji nemaju zavren fakultet (M=3.49, SD=2.63). Dve obrazovne grupe su u ovom sluaju spojene zbog malog broja sluajeva u grupi
roditelja koji su zavrili samo osnovnu kolu, tako da analize ukazuju na naruenost pretpostavki jednakosti varijansi.
175
176

59

S druge strane, naini upotrebe interneta ukazuju da razlike meu mladima ipak postoje. Pre nego to prikaemo razlike,
zadraemo se na aktivnostima povezanim sa upotrebom interneta. etiri od pet mladih osoba koristi internet za pristup
drutvenim mreama, poput Fejsbuka. Dve treine mladih poseuje internet stranice preko kojih moe da gleda video
klipove i slua muziku. Oko polovina mladih komunicira preko interneta, a isto toliko koristi velike mogunosti virtuelnog
sveta za informisanje o najrazliitijim stvarima koje ih interesuju. Svaka etvrta mlada osoba igra onlajn igrice, a najmanje
je aktivnosti u vezi sa novanim transakcijama.
Grafikon 5.8: Tipovi aktivnosti na internetu (u %)
Facebook / Myspace / Hi5 / G+

82,2

Gledanje video klipova / sluanje muzike

63,7

Komuniciranje preko eta i Skype-a

57,6

Traenje informacija

56,7

Informisanje / itanje vesti online

56,7

E-mail

44,5

Posao

35,1

Skidanje filmova / knjiga

33,7

Igranje video igrica

23,5

Online kupovina / plaanje rauna

18,3

Online kontrola bankovnog rauna

4,9

Igrice virtuelnog ivota

Drugo

2,8
0,5

Mladi internet mogu da koriste samo za jednu svrhu, npr. druenje preko drutvenih mrea, ali mogu i da koriste vie
mogunosti koje im stoje na raspolaganju, poput gledanja filmova, sluanja muzike, itanja i dr. Rezultati ukazuju da
samo za jednu svrhu internet koristi svega 6% mladih, a najvei broj njih internet upotrebljava viestruko.
Grafikon 5.9: Broj razliitih aktivnosti na internetu (u %)
6,0

11,6

16,9

13,6

13,4

11,5

8,9

9,0

4,8 3,3

10+

Razlike u raznovrsnosti upotrebe interneta prepoznajemo prema vie osnova. Najpre, mladi u gradu internet upotrebljavaju
neto raznovrsnije od mladih na selu.180 Deca roditelja sa viim obrazovanjem raznovrsnije koriste internet.181 Na slian
nain i ekonomski kapital (meren percepcijom materijalnog stanja domainstva) utie na nain korienja interneta.
Mladi koji prema materijalnom stanju spadaju u najviu grupu, koriste internet na vie naina od mladih iz srednje i nie
kategorije.182 Posmatrano prema radnom statusu mladih, oni koji su u procesu obrazovanja koriste neto raznovrsnije
internet od mladih koji su nezaposleni.183 Vii stepen zaokupljenosti obavezama, bilo u koli ili na poslu, sa sobom nosi i vie
razliitih naina na koje internet moe da se upotrebi. U odnosu na sopstveni kulturni kapital, odnosno stepen zavrenog
obrazovanja (onih koji nisu u prosesu kolovanja) analiza pokazuje da sa poveanjem obrazovnog nivoa mlade osobe,
dolazi do upotrebe interneta na vie razliitih naina.184
 ezultati t-testa ukazuju da se mladi na selu (M=4.34, SD=2.45) znaajno razlikuju (t=-4.97, df= 1184.39, p<.001) od mladih u gradu (M=5.07, SD=2.42) prema broju
R
aktivnosti na internetu.
181
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu obrazovnih grupa roditelja (F=20,71, p<.001). Posthok Scheffe testom je
utvreno postojanje statistiki znaajnih razlika izmeu mladih prema svim nivoima obrazovanja roditelja: osnovno i nie (M=3.68, SD=2.15) srednje (M=4.66, SD=2.4) i
vie i visoko (M=5.41, SD=2.45) u raznolikosti korienja sadraja interneta.
182
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu tri grupe mladih razvrstanih prema materijalnom stanju (F=12.38, p<.001).
Posthok Scheffe testom je utvreno postojanje statistiki znaajnih razlika izmeu mladih iz najnie katagorije (M=4.18, SD=2.35) u odnosu na srednju (M=4.69, SD=2.4)
i vie (M=5.21, SD=2.45) u raznolikosti korienja sadraja interneta.
183
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu tri grupe mladih razvrstanih prema radnom statusu (F=6.87, p<.05). Posthok
Scheffe testom je utvreno postojanje statistiki znaajnih razlika izmeu mladih koji su na kolovanju (M=5.10, SD=2.39) u odnosu mlade koji su nezaposleni (M=4.36,
SD=2.32). Mladi koji su zaposleni, ne razlikuju se statistiki ni od jedne grupe (M=4.69, SD=2.59) u raznolikosti korienja sadraja interneta.
184
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu tri grupe mladih razvrstanih prema obrazovanju (F=16.19, p<.001). Posthok
Scheffe testom je utvreno postojanje statistiki znaajnih razlika izmeu mladih svih obrazovnih nivoa u raznolikosti korienja sadraja interneta: sa (ne)zavrenom
osnovnom kolom (M=3.00, SD=2.75), srednjom (M=4.33, SD=2.34) i fakultetom (M=5.41, SD=2.52).
180

60

Da bismo videli u kojim konkretno sadrajima postoje razlike izmeu mladih, analizirali smo upotrebu interneta za
razliite svrhe u odnosu na sociodemografske osobine mlade osobe. Najpre, razlike postoje izmeu mladih u odnosu
na prebivalite. Mladi koji ive u gradu ee upotrebljavaju internet za itanje vesti185, informisanje o najrazliitijim
sadrajima186, usluge e-pote188, za onlajln kupovine i plaanja188, za gledanje i sluanje video i muzikih sadraja189 i
skidanje filmova i knjiga190 u odnosu na mlade koji ive na selu.
Mladii ee koriste internet za igranje onlajn video igrica191, dok devojke ee koriste za traenje razlitih informacija
(npr. o koli, poslu, putovanjima, zabavi itd)192 i komuniciranje preko Skajpa i slinih programa193.
U odnosu na materijalni status mladih, statistiki znaajne razlike javljaju se kod upotrebe interneta u poslovne svrhe194,
traenje informacija195, komuniciranja preko softvera za tu namenu196, gledanja i sluanja video i muzikih sadraja197
i kupovinu preko interneta198. Grafikon ukazuje da mladi iz domainstava sa viim materijalnim standardom, ee
koriste i te funkcije interneta. Analize ukazuju da se razlike ne javljaju kod mladih u odnosu na korienje drutvenih
mrea, igranje igrica, skidanje filmova i itanje vesti, koje su u veoj meri deo zabave.
Grafikon 5.10: Tip aktivnosti na internetu prema materijalnom poloaju domainstva (u %)
70,4
64,6
53,4

62,1
50,9

51,3

63,7

Vii

47,2

41,3
27,3

Srednji

Nii

56,7

31,7
19,8

20,5

8,7

Posao

Traenje informacija

Komuniciranje preko
eta i Skype-a

Gledanje video klipova /

sluanje muzike

Online kupovina /
plaanje rauna

Na slian nain javljaju se razlike i u odnosu na kulturni kapital porodice porekla. Sa poveanjem obrazovnog nivoa
roditelja, dolazi i do uestalije upotrebe interneta za posao199, za itanje vesti200, informisanje o razliitim dogaajima
i stvarima201, slanje elektonske pote202, gledanje i sluanje internet sadraja203, preuzimanje filmova204, razliite
elektoronske kupovine205 i kontrolu bankovnog rauna206. Kulturni kapital roditelja diferencira mlade u upotrebi internet
sadraja jo vie nego njihova materijalna situacija. Najvee razlike javljaju se kod korienja elektronske pote za
korespondenciju, u poslu, za preuzimanje filmova, knjiga, i za elektronske finansijske transkacije i usluge, ukazujui da
su mladima u odnosu na porodino poreklo ove funkcije manje ili vie potrebne u svakodnevnoj praksi.
Grafikon 5.11: Tip aktivnosti na internetu prema obrazovnom nivou roditelja (domancijski princip, u %)
69,8
64,0

63,0
55,6
44,9

57,0

54,9

Osnovna kola i nie

59,4 61,8

Srednja kola

Tercijarno

49,3
42

42,3

41,3
32,2

31,5

23,4
18,8

17,4

17,1
10,1

7,2
0

Posao

Informisanje
/ vesti

X=13.17, p<.001, Phi=.105.

X=25.90, p<.001, Phi=.148.
187
X=25.51, p<.001, Phi=.147.
188
X=6.69, p<.05, Phi=.075.
189
X=6.47, p<.05, Phi=.074.
190
X=5.69, p<.05, Phi=.069.
191
X=41.82, p<.001, Phi=-.294.
192
X=22.06, p<.001, Phi=.136.

Traenje
informacija

E-mail

Video / muzika

X=5.03, p<.05, Phi=.065.

X=15.02, p<.05, Cramers V=.114.
195
X=18.86, p<.001, Cramers V=.127.
196
X=6.90, p<.05, Cramers V=.077.
197
X=28.36, p<.001, Cramers V=.156.
198
X=12.17, p<.05, Cramers V=.102.
199
X=29.54, p<.001, Cramers V=.159.
200
X=12.45, p<.05, Cramers V=.103.

Skidanje
filmova / knjiga

193

201

186

194

202

7,6

Kontrola rauna

X=10,58, p<.05, Cramers V=.095.

X=44.97, p<.001, Cramers V=.197.
203
X=7.76, p<.05, Cramers V=.082.
204
X=29.99, p<.001, Cramers V=.161.
205
X=12.68, p<.05, Cramers V=.104.
206
X=10,46, p<.05, Cramers V=.095.

185

61

Online kupovina

4,1

Najvee razlike se ipak javljaju u odnosu na nivo obrazovanja mlade osobe. Sa svakim narednim stepenom obrazovanja,
internet se koristi uestalije i raznovrsnije. I ovde se najvee razlike javljaju u uestalosti upotrebe interneta za savremenije
naine kontrole finansija i plaanja, ali i za profesionalne potrebe, odnosno za posao i elektronsku korespodenciju. Preko
polovine mladih sa zavrenim fakultetom, u svom poslu koristi internet, i svaka etvrta mlada osoba sa srednjim i tek
svaka dvadeseta sa osnovnim obrazovanjem. Oko dve treine fakultetski obrazovanih, koristi mogunosti interneta za
informisanje i itanje vesti, oko polovine mladih sa srednjom i etvrtine mladih sa osnovnom kolom. Vie od etvrtine
visokoobrazovanih koristi mogunosti onlajn kupovine, to ukazuje, izmeu ostalog, da nove internet proizvode prvo
prihvataju i upotrebljavaju oni mladi sa vie kulturnog kapitala.
Grafikon 5.12: Tip aktivnosti na internetu prema obrazovnom nivou mladih koji su van procesa obrazovanja (u %)
71,9

68,6

65,4
57,3

Osnovna kola i nie

Srednja kola

Tercijarno

56,6
46,7
37,8

37,7
27,3

25,8

29,0

25,8
19,4

28,1

19,4

6,5

15,3
3,2

Posao

Informisanje / vesti

Traenje
informacija

E-mail

Video / muzika

15,1
0

Online kupovina

3,6

Kontrola rauna

Ispitanici vie istiu prednosti upotrebe interneta u odnosu na druge medije. Najznaajnija je irina mree, koliina
informacija koju nudi, demokratinost koju omoguava i dvosmernost komunikacije koja daje mogunost uspostavljanja
i odravanja kontakata sa manje ili vie bliskim osobama.
Zato to olakava, omoguava irinu i tu je skup svih informacija koje nama
trebaju, nema potrebe da traimo neku veu literaturu. Misim, sad je
pitanje koliko je pametno oslanjati se samo na taj izvor, ali, ali ovaj, emm, to
je jednostavno sadanjica.
K: I koliko je razliito u odnosu na TV i radio... ta ti tu vidi kao prednost
ili mane?
I: Pa, u odnosu, pa mislim, to je najvei tehnoloki napredak i internet je vlasnik
svih informacija. Teko, mislim da televizija nekad nas informie onim stvarima
kojim ele da nas informiu, a na internetu moemo nai ono to mi traimo...
(student ekonomije na privatnom fakultetu, 24, Beograd)

K: A za ta koristi Fejs?

Mana televizije je to nam

prikazuje razne gluposti, kao
to su Parovi, ali ima emisija
iz kojih moe neto da se
naui, isto je i sa internetom.
Na internetu je prednost to
moemo da gledamo ono
to mi elimo, to je jedna od
veih prednosti.
(frizerka i kozmetiarka, 22,
nezaposlena, veliki grad)

I: Dopisujem se sa zetom, sa drugaricama, ujem

se sa sestrom od tetke koju nisam videla skoro dve
godine.
K: U principu, koristi ga da bude u kontaktu sa
ljudima koji nisu tu?
I: Da, i za one koji nemaju vremena, koji rade isto
kao ja, i onda uhvate malo slobodnog vremena da
se dopisuju sa mnom. Kad imam posla iskljuim
internet. Najvie ga koristim kod kue i to ne
mnogo, ali desi se da se zagledam, i onda doe pola
jedan, pola dva, a ja kaem nema veze, moe jo.

I: Pa, ujem se sa nekim drugaricama koje nisu

odavde. Postoji grupa u vezi s fakultetom, pa onda tu
isto tako komuniciramo, sa kolegama, koleginicama.
Ali, nisam neto mnogo zavisna od Fejsbuka da ono
ne mogu bez njega, to ba ne.
K: A koje su prednosti? ta je dobro, a ta je loe kod
Fejsbuka?
I: Pa, to to moemo da se ujemo sa prijateljima
nekim s kojima ne bismo ovako mogli preko telefona.

(devojka 20, Beograd, SS, zaposlena kao

prodavaica u kineskoj prodavnici)

(studentkinja, 22, grad srednje veliine)

62

Obrasci ivotnih stilova

Da bismo prepoznali dominantne trendove meu mladima, traili smo da ocene u kojoj meri je trenutno neto in,
odnosno moderno, ili out, nemoderno/nesavremeno. S jedne strane njihova ocena predstavlja percepciju stanja (jer
pitanjem nije direktno mereno ta je za njih in ili out) i na taj nain predstavlja aproksimaciju dominantnih vrednosti
i aktivnosti meu mladima. S druge strane, imajui u vidu da su se ispitanici vrednosno odreivali prema drutvenim
fenomenima, ova skala se moe tumaiti i kao aproksimacija njihovih preferencija.
U Srbiji su trenutno in poslovna uspenost odnosno profesionalna karijera, dobar izgled sa kojim neretko ide zdrav ivot
(zdrava ishrana) i sportske aktivnosti, lina autonomija, odgovornost, znaaj fakultetskog obrazovanja i obezbeivanje
porodinog i branog ivota. Interesantno je da je prva najpoeljnija osobina (poslovna karijera) na nivou prakse veoma
problematina, imajui u vidu visok stepen nezaposlenosti, nesigurnost zaposlenja, niske prihode i najee veoma
limitirane opcije za napredovanje tokom radnog veka. Na slian nain moe biti tumaena i in nezavisnosti, s obzirom da
je finansijska, stambena a posledino i psiholoka autonomija mladih na relativno niskom nivou (Ljubii, 2012). U tom
smislu tumaenja in i out predstavljaju rasprostranjene vrednosti koje ne moraju korespondirati sa praksama. Najmanje
je podrke rizinim ponaanjima (konzumacija marihuane) i javnom angamanu unutar politikog polja (politike u
uem i irem smislu). Percepcija politike kao polja koje je uglavnom obojeno linim ciljevima i veoma rasprostranjenim
klijentelizmom, sniava poverenje u organizacije i institucije i poveava odbojnost prema istom.
Grafikon 5.13: ta je in a ta out meu mladima u Srbiji (u %)
Imati karijeru

83,7

13,7

2,6

Dobro izgledati

82,6

16,0

1,3

78,9

Biti nezavistan

17,0

76,7

Baviti se sportom

3,7
2,6

20,6

Preuzeti odgovornost

74,7

18,5

6,4

Diplomirati na univerzitetu

73,5

20,0

6,2

70,6

Biti veran

66,6

Jesti zdravo

Uee u graanskim
inicijativama

18,6

44,7

25,3
13,4

13,3

38,5

31,1

Biti aktivan u politici

5,3

34,2

42,7

Nostiti firmiranu odeu

8,4

28,0

52,2

Venati se

Koristiti marihuanu

20,8

23,7

32,3

42,2

22,8

63,2
In

Izmeu

Out

U sledeem koraku hteli smo da prepoznamo na koji nain su grupisane in i out osobine, odnosno da identifikujemo
tipine stilove ivota mladih. Zato smo sproveli analizu glavnih komponentni kojom je izdvojeno etiri tipina obrasca
koji ukupno objanjavaju 51,83% varijanse (tabela 5.2).207 Prvi obrazac koji smo nazvali tradicionalni, ukljuuje korelaciju
indikatora zdrave ishrane i sportskih aktivnosti, znaaja branog ivota, vernosti, line odgovornosti, graanske
aktivnosti i izrazito negativan stav prema upotrebi marihuane. Drugi obrazac, nazvan hedonistiki, sainjavaju indikatori
koji istiu znaaj impresije koja je ostavljavljena na druge, bilo kroz izgled ili odevanje. Ovaj obrazac podrazumeva
odricanje od line odgovornosti i vernosti (partneru, prijateljima, poslodavcu). Trei obrazac je fokusiran na rad, karijeru
i nezavisnost i sastoji se od kombinacije aktivnosti koje su usmerene na profesionalno postignue. Poslednji obrazac,
aktivizam, ukljuuje oba indikatora aktivizma (ire i ue politikog aktivizma), ali i prihvatanje marihuane i isticanje
znaaja firmirane odee. Kombinacija poslednje dve osobine sa javnim angamanom ve upuuje na odgovor o
niskom kotiranju politikog ivota.

207

KMO vrednost adekvatnosti je .673 a Bartletov test sferinosti je pokazao statistiku znaajanost na nivou .001.

63

Tabela 5.2: Analiza glavnih komponenti ivotnih stilova mladih tipini obrasci onoga to je trenutno (ne)poeljno

tradicionalizam
Jesti zdravo

.618

Venati se

.610

Biti veran

.596

Baviti se sportom

.569

Dobro izgledati

.322

hedonizam

nezavisnost

aktivizam

-.418

.711

Nositi firmiranu odeu

.672

Preuzeti odgovornost

.486

.352

-.497

Imati karijeru

.809

Diplomirati na univerzitetu

.772

Biti nezavisan

.478

Biti aktivan u politici

.746

Uestvovati u graanskim
akcijama/inicijativama

.354

.683

Koristiti marihuanu

-.433

.493

Note: Extraction Method: Principal Component Analysis; Rotation Method: Varimax with Kaiser Normalization

Prvi obrazac je u neto veoj meri prisutan kod devojaka208 nego kod mukaraca, raste sa godinama starosti209, ulaskom
u brak ili kohabitaciju210 i sa dobijanjem deteta211. Vii je kod onih koji su religiozni212 ali opada sa stepenom obrazovanja
roditelja213. Hedonizam je neto ee prisutan na selu214, kod mladia215, opada sa godinama starosti216 i iznenaujue,
ee je prisutan kod onih koji se definiu u okvirima neke od konfesija217. Trei obrazac je povezan sa polom mlade
osobe, tako to je ee karakteristian za devojke218 i kulturnim kapitalom, tako to raste sa poveanjem obrazovnog
nivoa roditelja219 i obrazovanjem mlade osobe220. Poslednji obrazac je karakteristian za mlade koji sebe vide kao ateiste
ili agnostike (nereligiozni)221, njegov zanaaj opada sa poveanjem materijalnog poloaja mlade osobe222 i neto je
prisutniji kod manjinskog etnikog dela stanovnitva223.
Kao to smo videli veina mladih je istakla znaaj dobrog izgleda kao poeljne osobine danas, ali je veina i zadovoljna
svojim izgledom. Svaka peta mlada osoba je veoma zadovoljna, oko polovine je zadovoljnih, donekle zadovljnih je opet
oko petine, dok je svega 3,5% (veoma) nezadovoljnih svojim izgledom.
Grafikon 5.14: Zadovoljstvo sopstvenim izgledom (u %)
2,2
20,8

54,4
Veoma zadovoljan

Zadovoljan

1,3

21,2

Donekle zadovoljan

Nezadovoljan

Veoma nezadovoljan

Sa stepenom zadovoljstva sopstvenim izgledom povezan je samo stepen materijalnog blagostanja, i to kao percepcija
materijalnog stanja domainstva224 i koliina novca kojim mlada osoba raspolae za svoje potrebe225.

rho=.085**.
rho=.078**.
210
rho=.094**.
211
rho=.075*.
212
rho=.129**.
213
rho=-.113**.
214
rho=-.070*.
215
rho=-.069*.
216
rho=-.151**.

rho=.103**.
rho=.156**.
219
rho=.085**.
220
rho=.205**.
221
rho=-.086**.
222
rho=-.092**.
223
rho=.108**.
224
rho=-.081**.
225
rho=-.178**.

208

217

209

218

64

Rizina ponaanja mladih

Rizina ponaanja mladih otkrivaju ono to mladost sa sobom neretko nosi, uputanje u aktivnosti koje mogu biti
tetne po zdravlje i razvoj mlade osobe. Ali pored neeljenih direktnih efekata rizinih ponaanja, ona sa sobom nose i
probleme integracije u drutvo mladih, odnosno ometanje ili onemoguavanje adekvatne tranzicije kroz obrazovanje,
sferu rada i porodini ivot. Rizina ponaanja ispitivali smo preko 1. upotrebe tetnih supstanci: cigareta, alkohola i
marihuane i stavova prema prihvatljivosti istih; 2. uestvovanja u nasilnim dogaajima; i 3. seksualne aktivnosti i odnosa
prema kontracepciji.
Istraivanja ukazuju da je konzumacija cigareta veoma znaajan uzrok vie bolesti i posledino smrtnosti; sa puenjem
se poinje u proseku oko punoletstva i brzina stvaranja zavisnosti kod mladih od nikotina je mnogo vea nego kod
odraslih (usled fiziolokih razlika). Konzumacija cigareta, kao i ostalih oblika rizinih ponaanja, mladima daje s jedne
strane oseaj da su odrasli, a sa druge strane oseaj prihvaenosti od vrnjakih grupa (Currie et al, 2012: 141). Skoro
polovina mladih u Srbiji redovno ili povremeno konzumira cigarete. Cigarete ee konzumiraju mladii nego devojke226
i konzumacija raste sa godinama starosti227; znaajno ee pue mladi u centralnoj Srbiji nego u Vojvodini a najmanje
u Beogradu228. Upotreba cigareta opada sa rastom materijalnog stanja domainstva u kojoj mlada osoba ivi229 ali raste
sa raspoloivim prihodima mlade osobe230. Redovno pui 19,6% (16,3% povremeno) srednjokolaca, 28,1% (13,8%
povremeno) onih koji studiraju dok svakodnevno konzumira cigarete ak 35,6% (15,4% povremeno) onih koji su van
procesa obrazovanja aktivni na tritu rada231. Poslednji podatak je alarmantan jer ukazuje da vie od polovine mladih
stekne naviku konzumiranja cigareta dok stigne do zavretka obrazovanja.
Situacija sa upotrebom alkohola je na slinom nivou alarmantnosti. Alkohol predstavlja uzrok preko 60 razliitih bolesti
i esto je u vezi sa drugim oblicima rizinih ponaanja, poput povreivanja, nasilja, rizine vonje, i seksualnih odnosa
bez zatite (Currie et al, 2012: 151). Skoro polovina (45,2%) mladih redovno konzumira alkohol (makar jednom nedeljno
tokom vikenda) dok tek svaka esta osoba ne konzumira alkohol uopte. ak 14,7% mladih konzumira alkoholna pia
vie puta nedeljno to je posebno zabrinjavajue. Upotreba alkohola je ea kod mladia nego kod devojaka232, ea
u Beogradu nego u Vojvodini, dok je na najniem nivou u centralnoj Srbiji233, raste sa raspoloivim prihodima mladih234
i iznenaujue, raste sa obrazovnim nivoom roditelja235.
Grafikon 5.15: Upotreba marihuane i konzimiranje alkohola (u %)
1,4

1,1

10,3

Da li koristi marihuanu?
Da li pije alkohol?

2,1

2,8

85,1

11,9

30,5
Da, redovno

38,1

Da, nekoliko puta nedeljno

Samo vikendom

16,7
Retko

Ne, nikada

Na slian nain moemo da objasnimo i relativno visok stepen prihvatljivosti konzumacije alkohola. Tek manje od
etrvtine mladih ne smatra da je alkohol prihvatljiv, svaka deseta mlada osoba smatra da je neophodan kanal socijalizacije
i konformiranja vrnjacima. Interesantno je da je alkohol prihvatljiviji za mlade u gradu nego za one na selu236, znaajnije
prihvatljiviji u beogradskom regionu nego u centralnoj Srbiji i Vojvodini237, oekivano neto vie mladia nego devojaka
su miljenja da je u redu konzumirati alkohol238 kao to i prihvaenost raste sa godinama starosti239. I ovde se pokazuje
interesantna veza sa kulturnim kapitalom, tako to i sa rastom obrazovanja roditelja240 i sa rastom obrazovanja mlade
osobe, raste prihvaenost alkohola241. Iako srednjokolci u manjoj meri smatraju da je alkohol prihvatljiv (56,4%) u
ovoj grupi je najvie onih koji smatraju da je alkohol neophodan da bi bio prihvaen od drugih (13,8%) za razliku od
studenata koji u najveoj meri smatraju da je alkohol prihvatljiv 78,6% (5,9% smatra da je neophodan da bi neko bio
prihvaen). Od onih koji su zavrili proces obrazovanja, 67,2% smatra da je alkohol prihvatljiv.

X=7.47, p<.05, Cramers V=.080,

X=21.45, p<.001, Cramers V=.096.
228
X=27.35, p<.001, Cramers V=.109.
229
X=19.01, p<.05, Cramers V=.091.
230
X=17.02, p<.05, Cramers V=.096.
231
X=28.61, p<.001, Cramers V=.113.
232
X=93.99, p<.001, Cramers V=.285.
233
X=39.99, p<.001, Cramers V=.131.

X=47.06, p<.001, Cramers V=.131.

X=22.025, p<.05, Cramers V=.098.
236
X=9.55, p<.05, Cramers V=.091.
237
X=43.49, p<.001, Cramers V=.137.
238
X=8.05, p<.05, Cramers V=.083.
239
X=28.42, p<.001, Cramers V=.111.
240
X=13.05, p<.05, Cramers V=.076.
241
X=13.81, p<.05, Cramers V=.111.

226

234

227

235

65

Grafikon 5.16: Prihvatljivost konzimiranja alkohola (u %)

68,0

9,1

Prihvatljiv

Neophodan da bi bio prihvaen od drugih

22,9

Neprihvatljiv

Svaka esta mlada osoba (14,9%) konzumira marihuanu, od ega 4,6% konzumira redovno, odnosno najmanje jednom
nedeljno (makar tokom vikenda). Konzumacija marihuane je gotovo dvostruko via kod mladia nego devojaka242 i
znaajno ee prisutna u blizini prestonice243. Upotreba ove supstance raste sa godinama starosti, ali posle odreene
granice (oko 25 godine) gubi na popularnosti i opada244. Kao i sa konzumacijom ostalih oblika rizinih supstanci i
upotreba marihuane raste sa raspoloivim prihodima mlade osobe245, i kao i kod konzumacije cigareta, u veoj je meri
osobina mladih koji potiu iz domainstava sa niim nivoom materijalnog standarda246.
Grafikon 5.17: Konzumiranje marihuane prema sociodemografskim obelejima mladih (u %)
27,2
23,0
19,7

20,6

18,6
15,4
12,5

10,2

Muki

13,6

11,2

9,0

enski

Beograd. Vojvodina Central.

region
Srbija

Pol

Region

1519

2024

2529

17,5

15,4

14,0

10,6

Do 25 2650 51100 >101

Godine

Raspoloivi prihodi

Nii

Srednji

Vii

Materijalni poloaj

Svi oblici konzumacije tetnih supstanci meusobno su povezani (tabela 5.3). Sa poveanjem uestalosti puenja, ide
i konzumacija alkohola, marihuane i prihvatljivosti alkohola. Ista je situacija i sa konzumacijom marihuane i alkohola.
Tabela 5.3: Stepen korelacija rizinih ponaanja

Rho

U kojoj meri koristi marihuanu

U kojoj meri pije alkohol

Prihvatljivost alkohola

.250**

.343**

.191**

.289**

.145**

U kojoj meri pui

U kojoj meri koristi marihuanu
U kojoj meri pije alkohol

.481**

Posebno rizian oblik ponaanja mladih jeste uestvovanje u nasilnim dogaajima. Nasilje moe ostaviti znaajne
posledice po fiziko i psihiko zdravlje osobe, ali moe dovesti i do zaostajanja u koli, etiketiranju mlade osobe, i ovaj
oblik ponaanja znaajno korelira sa interpersonalnim problemima (Currie et al, 2012: 185). Meu mladima u Srbiji njih
16,4% u poslednjih 12 meseci bilo je ukljueno u makar jedan oblik nasilja. Najei oblik ispoljavanja agresije je prema
vrnjacima u klubovima i kafiima, susedstvu, koli i na sportskim dogaajima. Veoma malo je prilika da se ue u sukob
sa policijom a jo manje sa politikim neistomiljenicima.
Grafikon 5.18: Nasilno ponaanje mladih u razliitim situacijama
11,2
6,1

5,4

4,5
2,4

Sa drugim mladima
u kafiu ili klubu

Sa mladima iz tvog
susedstva

U koli /
na fakultetu

U sportskoj
dvorani, stadionu ...

X=20,03, p<.001, Phi=-.134.

X=32.74, p<.001, Cramers V=.168.
244
X=6.42, p<.05, Cramers V=.074.
245
X=23.23, p<.001, Cramers V=.158.
246
X=13.49, p<.05, Cramers V=.109.
242
243

66

Sa policijom
(npr tokom
demonstracija)

1,5
Sa mladima drugih
politikih uverenja

Analize pokazuju da je nasilje prevashodno deo maskulinog miljea, imajui u vidu da je gotovo svaki etvrti mladi
(23,9%) protekle godine uestvovao u nekom obliku nasilja, za razliku od svake desete devojke (9%)247. Odrastajui
u dominantno patrijarhalnoj kulturi, vrnjaka socijalizacija mladia neretko podrazumeva uestvovanje u vrnjakim
sukobima. U veini oblika nasilja mukarci prednjae, dok se ne razlikuju od devojaka u uestvovanju u nasilju na
fakultetu/koli i sa vrnjacima koji imaju drugaije politike stavove. Vea je verovatnoa za mlade na selu da budu
makar jednom ukljueni u neki od nasilnih dogaaja nego mladi u gradu248. Nasilje znaajno opada sa godinama
starosti i najvie je prisutno kod najmlaih, kohorte 15 do 19 godina starosti (26,3%) a najmanje kod onih koji su starosti
25 do 29 godina (8,6%)249. Interesantno je da raspoloive finansije mladih koreliraju sa nasiljem, tako to sa rastom
raspoloivih prihoda mlade osobe raste i njena spremnost da se ukljui u nasilje250. Najvie nasilja dolazi od strane dece
iji roditelji imaju zavrenu srednju kolu a najmanje od onih iji roditelji imaju zavrenu osnovnu kolu251. Mladi koji
pripadaju desnom delu politikog spektra, dvostruko su vie ukljueni u nasilje od mladih drugih politikih uverenja252.
Jo jedan dokaz da rizino ponaanje nikad ne ide samo jeste da mladi koji su makar jednom uli u fiziki sukob protekle
godine, istovremeno i uestalije pue253, konzumiraju alkohol254 i marihuanu255.

Seksualni odnosi
Seksualna dekompozicija braka je deo modernizacijskih procesa za koji moemo da kaemo da je u Srbiji zavren
najverovatnije jo tokom socijalizma. Iako je vrednost branosti jo uvek na visokom nivou (Mili, 2010; Tomanovi,
2012) najee se seksualni odonosi upranjavaju pre braka. Meu mladima u Srbiji je 20,4% onih koji do sada nisu imali
seksualne odnose, 28,4% onih koji su imali seksualne odnose sa samo jednim partnerom/kom, dok je preko polovine
(51,2%) mladih imalo vie od jednog partnera/ki. Seksualno iskustvo najjae veze pokazuje sa godinama starosti
mladih256, tako da kod mladih starosti 15 do 19 godina gotovo polovina (47,1%) nije jo uvek imala seksualne odnose,
za razliku od onih starosti 20 do 24 (10,9%) i 25 do 29 godina (5,5%). Mladii ee svedoe o tome da su imali seksualna
iskustva od devojaka257, a najranije u seksualne odnose ulaze mladi u beogradskom regionu, zatim Vojvodini a neto
kasnije u centralnoj Srbiji258. Sa rastom nivoa obrazovanja roditelja, mladi pokazuju vii stepen seksualne slobode jer su
njihova iskustva u manjoj meri vezana za samo jednog partnera259.
Seksualni odnosi mladih esto podrazumevaju rizike od neeljene trudnoe i polno prenosivih bolesti imajui u vidu
da treina mladih koji imaju seksualne odnose nikada ne koriste kontracepciju, a jo treina koristi ih ponekad. Imajui
u vidu da seksualno obrazovanje nije deo kolskih kurikuluma, ne udi podatak da gotovo svaka deseta mlada osoba
starija od 15 godina ne zna ta je kontracepcija (u uzrasnoj grupi od 15 do 19 godina ak 15,9% mladih ne zna ta je
kontracepcija).
Grafikon 5.19: Korienje kontracepcije mladih koji su do sada imali seksualna iskustva
30,3

Da, neizostavno
Da, ponekad

33,6

Ne , nikad
Ne zna ta je kontracepcija

32,9
3,3

Kontraceptivne metode ee koriste devojke nego mladii260. Za znanje i svest o prednostima kontracepcije, izvesne
veze pokazuje kulturni kapital mlade osobe i roditelja. Naime, sa rastom nivoa obrazovanja mlade osobe261 i nivoa
obrazovanja majke262 ee su upotrebe kontraceptivnih metoda kod mladih.

X=48.26, p<.001, Phi=-.202.

X=3.79, p<.05, Phi=-.059.
249
X=45.18, p<.001, Cramers V=.195.
250
X=15.39, p<.05, Cramers V=.127.
251
X=6.01, p<.05, Cramers V=.072.
252
X=18.68, p<.001, Cramers V=.128.
253
X=15.34, p<.001, Cramers V=.115.
254
X=50,71, p<.001, Cramers V=.209.

X=13.10, p<.001, Phi=.109.

X=287.45, p<.001, Cramers V=.353.
257
X=65.05, p<.001, Cramers V=.238.
258
X=54.85, p<.001, Cramers V=.154.
259
X=16.38, p<.05, Cramers V=.085.
260
X=12.95, p<.05, Cramers V=.119.
261
X=22.12, p<.05, Cramers V=.148.
262
X=12.90, p<.05, Cramers V=.085.

247

255

248

256

67

Diskusija
Najprisutniji vid zabave tokom slobodnog vremena za mlade je sluanje muzike, koje najee nije zasebna aktivnost,
jer muzika ini sastavni deo svakodnevice, i to kako tokom slobodnog vremena, tako neretko i tokom rada (uenja,
pauze, na putu do posla/kole). Mladi u Srbiji imaju slian redosled prioriteta u dokolici kao i mladi iz regiona, koji idu od
muzike, preko druenja, gledanja filmova, sportskih aktivnosti do itanja kao najmanje resprostranjene prakse. Analize
upuuju da su stratifikacijske razlike znaajne kod nekih aktivnosti. Sa poveanjem obrazovnog nivoa roditelja, mladi
e ee itati i druiti se. Druenje je povezano sa raspoloivim prihodima i materijalnim stanjem domainstva, to
ukazuje da je socijalni kapital jednim delom posredovan ekonomskim kapitalom. Sa odrastanjem i ulaskom u uloge
zaposlene osobe, suprunika/partnera i roditelja, menjaju se obrasci potronje slobodnog vremena u pravcu manje
vremena za najvei broj aktivnosti. Posebno opadaju druenje i one akitvnosti koje su strukturisane, a polako poinju
da dominiraju one koje su centrirane oko kue i koje ne zahtevaju poseban angaman, poput odmora uz televiziju.
Iako definitivno govorimo o populaciji koja je roena u svetu interneta, iako ga najvei broj mladih aktivno upotrebljava,
televizija jo uvek nije izgubila na znaaju, jer mladi najee kombinuju ova dva medija za praenje najrazliitijih sadraja.
Ono to mladi prate na internetu i televiziji izraava njihove razliite ukuse, predstavlja znaajan izvor informacija,
zadovoljstva i simboliki resurs za izgradnju ideniteteta. Na toj liniji je mogue uoiti nekoliko znaajnih razlika meu
mladima. Sa poveanjem kulturnog kapitala roditelja, opada sluanje narodne i pop-muzike, kao i gledanje rijaliti
emisija. Sa rastom linog kulturnog kapitala, raste praenje politikih debata i opada gledanje rijaliti programa, dok
sa rastom materijalnog poloaja, raste zainteresovanost za vesti. Mladi u gradu ee prate dokumentarne i naune
emisije, a na selu domae filmove, rijaliti emisije, sportske programe i narodnu muziku. Sa godinama, mladi polako
prelaze sa zabavnih sadraja na informativne i politike emisije.
Pristup internetu svedoi da je digitalni jaz meu populacijom mladih najverovatnije prevazien. Razlike se javljau u
nainu korienja interneta. Sa rastom linog i porodinog kulturnog kapitala, materijalnog stanja domainstva u kojem
mlada osoba ivi, raste raznovrsnost upotrebe internet sadraja. Ta raznolikost podrazumeva da se internet ee koristi
u poslovne svrhe, informisanje, komunikaciju i upotrebu onlajn finansijskih servisa. Na taj nain internet diferencira
mlade prema stepenu u kojem e moi da iskoriste njegove mogunosti.
Na osnovu onog to vide kao moderno i onog to vide kao passe, mladi se diferenciraju u etiri grupe: na one koji su
tradicionalni i streme porodinom ivotu i stabilnosti, na hedoniste koji ele da ive slobodno od okova drutvenih normi
i da lepo izgledaju, na mlade upuene na karijeru i ostvarivanje materijalne nezavisnosti kroz obrazovanje i zaposlenje
i na aktiviste. Obrazac nezavisnosti postaje prisutniji sa poveanjem kulturnog kapitala (linog i porodinog) mlade
osobe. Aktivizam je neto ee strategija mladih koji potiu iz porodica nieg materijalnog poloaja.
Podaci ukazuju da se mladi, po stepenu rizinih oblika ponaanja, ne razlikuju u velikoj meri od mladih iz regiona.
Upotreba cigareta i marihuane je vea kod mladih koji ive u domainstvima nieg materijalnog poloaja, i kod onih
mladih koji imaju vie novca na raspolaganju za sopstvene potrebe. S druge strane, prihvaenost alkohola raste sa
kulturnim kapitalom roditelja i mlade osobe. Nasilno ponaanje je u najveoj meri stvar mladia, i ree je praksa mladih
iji roditelji imaju najnie ili najvie obrazovanje. Analize potvruju znaajnu povezanost svih oblika rizinih ponaanja,
to upuuje na opasnost od ulaska u zaarani krug iz kojeg je teko izai i ostvariti potencijale.

68

Poverenje,
stavovi i verovanja
Uvod

Za solidnu integrisanost drutva, neophodno je prihvatanje univerzalistikih vrednosti koje nadilaze pojedinca i uske
grupe, meusobno poverenje i delanje koje nema za cilj iskljuivo sopstveni interes, ve i uticaj na iru zajednicu.
Imajui upravo stepen integrisanosti jednog drutva na umu, Robert Patnam definie socijalni kapital kao karakteristiku
drutvenog ivota izraenu kroz mree, norme i poverenje, koje omoguavaju uesnicima efikasnije zajedniko delanje
za ostvarivanje zajednikih ciljeva (Putnam 1995: 664-665). On prepoznaje tri znaajna elementa socijalnog kapitala: 1.
mree, odnosno socijalne odnose u koje ljudi ulaze i koji mogu biti povremeni ili stalni, 2. norme, odnosno pravila koja
definiu drutvene odnose i oko kojih moe postojati opta saglasnost, ali i nesaglasnost i sukob i 3. poverenje koje
podrazumeva oekivanja da e se svi akteri ponaati na odreeni nain. Po njemu, socijalni kapital nije samo (ili nije
prvenstveno) stvar pojedinca ve karakteristika itavog drutva. Drutva mogu imati vie ili manje socijalnog kapitala
i samim tim biti manje ili vie solidarna. U drutvima u kojima postoje razgranate mree solidarnosti (uglavnom preko
(ne)formalnih udruenja), u kojima se potuju norme u ijim osnovama stoje univerzalistike vrednosti, u njima postoji
i visok stepen generalizovanog poverenja u ljude i posebnog poverenja u institucije. U takvim drutvima predvidljivost
drutvenog ivota je na visokom nivou. S druge strane u drutvima u kojima je rad institucija nepredvidiv, solidarnost
zasnovana prvenstveno na srodnikom i prijateljskom povezivanju, to dovodi do jaanja partikularnih interesa i slabog
utemeljenja univerzalistikih normi, poverenje i u ljude i u institucije je slabo.
Sa niskim stepenom poverenja da institucije rade u optu korist, malo je verovatno da e se graani na njih oslanjati.
Istraivanja na nacionalnim uzorcima inae pokazuju nizak stepen poverenja u institucije i organizacije u poreenju
sa zemljama Evropske unije (Stanojevi, Stokani, 2014). Iste analize otkrivaju da odnos poverenja u instance vlasti i
graanskih normi esto ima obrnut smer korelacije. Sa viim poverenjem u vladu, parlament, sudstvo i politike partije,
ide smanjeno prihvatanje univerzalistikih graanskih normi implicirajui da se poverenje ovim instancama poklanja
usled partikularnih interesa a na tetu optih (Ibid: 196). Isto istraivanje pokazuje da uestvovanje u radu graanskih
udruenja, ne dovodi do poveanja prihvatanja univerzalistikih normi iji je stepen prihvatanja meu najniim u
Evropi. To znai da mladi koji su drutveno aktivni, ne razvijaju sa tom aktivnou i vii stepen odgovornosti prema
optem dobru. Kao to je Patnam i predvideo, postsocijalistika drutva e, usled promene osnova legitimiteta i logike
drutvene integracije, proi kroz period niskog poverenja, partikularnosti interesa i normi i relativno niskog stepena
participacije u aktivnostima koje su za opte dobro (Putnam, 1993).

Analiza
Participacija
Kao prvi element socijalnog kapitala proveriemo stepen i razloge participacije u razliitim udruenjima i aktivnostima
koje su drutveno korisne, a koje su na dobrovoljnoj osnovi (volenterski rad). Dve od pet mladih osoba (39,4%) su u
poslednjih dvanaest meseci bile ukljuene u neku volontersku aktivnost.263
Posmatrano prema tipu aktivnosti i tipu organizacije u koje su mladi bili ukljueni u poslednjih dvanaest meseci,
vidimo da je svaka peta mlada osoba u Srbiji bila solidarna sa stanovnitvom koje je pretrpelo posledice poplava. Te
akitvnonosti su ukljuivale kako direktno otklanjanje pretnje od daljih poplava (pravljenje nasipa), otklanjanje posledica
poplava (raiavanje podruja), tako i prikupljanje i distribuiranje humanitarne pomoi ugroenim osobama.

263

T reba imati u vidu da je uee u doborovoljnom radu na neto viem od uobiajenog nivoa s obzirom da je u ispitivanom periodu dolo do masovnih poplava a veliki
deo populacije (mladih) se angaovao u spreavanju daljih izlivanja reka i otklanjanja posledica. Uee mladih koji su u proteklih 12 neseci uestvovali u nekoj od
volonterskih aktivnosti, iskljuujui rad oko poplavljenih podruja, iznosi 28,8%.

69

Grafikon 6.1: Stepen aktivnosti mladih u razliitm organizacijama i neformalnim situacijama (u %)

Pomo u poplavljenim podrujima

19,1

Organizacija sportskih dogaaja

8,3

Pomo osobama sa posebnim potrebama / starima

8,3
7,9

Pomo vrnjacima u uenju

7,3

Organizacija kulturnih dogaaja

5,8

Javni radovi u lokalnoj zajednici

Aktivnosti u NVO

2,8

Drugo

2,4

U poslovnom sektoru

2,3
1,5

Religijske aktivnosti

Mladi su podjednako ukljueni u organizaciju sportskih dogaaja i pomoi osobama sa posebnim potrebama/starima.
Prilino je nisko uee mladih koji su aktivni u okviru nekog udruenja graana (ukljuujui i religijske aktivnosti), to
implicira da je NVO sektor jo uvek nedovoljno razvijen i inkluzivan.
Kad je re o vezi izmeu sociodemografskih osobina mladih i tipovima aktivnosti, primeujemo da javne radove u
lokalnoj zajednici ee obavljaju mladi na selu nego u gradu264 i ee mladii nego devojke265. U organizovanju
sportskih dogaaja, ponovo prednjae mladii nad devojkama266, i ova aktivnost opada sa godinama267. U iste dogaaje
neto ee su ukljueni mladi iji roditelji imaju zavreno visoko obrazovanje268, ali istovremeno sa poveanjem
materijalnog poloaja domainstva raste i uestvovanje mladih u ovim aktivnostima269. U odnosu na region, u tim
aktivnostima najee uestvuju deca iz centralne Srbije, zatim Vojvodine a najmanje iz beogradskog regiona.
Grafikon 6.2: Stepen aktivnosti prema mestu stanovanja (u %)
20,4
17,0

Grad

Selo

7,8

7,6

8,8

8,7

8,9

8,0
4,6

4,7

8,9
6,2
1,4

Javni radovi
u lokalnoj
zajednici

Pomo osobama
sa posebnim
potrebama /
starima

Organizacija
sportskih
dogaaja

Organizacija
kulturnih
dogaaja

Pomo
vrnjacima u
uenju

1,6

Religijske
aktivnosti

1,1

2,9

U poslovnom
sektoru

4,0
0,7
Aktivnosti u
NVO

Pomo u
poplavljenim
podrujima

Organizacija kulturnih deavanja ee se deava u gradu nego na selu tako da su i mladi iz urbanih podruja ukljueniji
u ovaj tip aktivnosti270. U odnosu na stepen obrazovanja, najaktivniji su mladi koji su jo uvek u procesu obrazovanja, a
zatim oni sa zavrenim fakultetom, dok je meu onima sa niim obrazovanjem znaajno manje volontera271. Na slian
je nain povezano i obrazovanje roditelja i organizovanje kulturnih deavanja mladi iji roditelji imaju zavren fakultet
spremniji su da se ukljue u ovaj oblik aktivnosti272.

X=5.01, p<.05, Phi=-.065.

X=11.12, p<.05, Phi=-.097.
266
X=11.27, p<.05, Phi=-.097.
267
X=16.67, p<.001, Cramers V=.119.
268
X=8.92, p<.05, Cramers V=.088.

X=6.34, p<.05, Cramers V=.074.

X=7.58, p<.05, Phi=.080,
271
X=17.30, p<.05, Cramers V=.122.
272
X=16.67, p<.001, Cramers V=.119.

264

269

265

270

70

18,9 19,4

Grafikon 6.3: Stepen aktivnosti prema polu (u %)

enski

Muki

10,9

10,3

9,1

8,1

8,4

7,6
6,2

5,6

5,6

3,5
2,0

Javni radovi
u lokalnoj
zajednici

Pomo osobama
sa posebnim
potrebama /
starima

Organizacija
sportskih
dogaaja

Organizacija
kulturnih
dogaaja

Pomo
vrnjacima u
uenju

1,0

Religijske
aktivnosti

2,0

2,5

U poslovnom
sektoru

3,7
1,9

Aktivnosti u
NVO

Pomo u
poplavljenim
podrujima

Pomo u uenju znaajno vie su spremne da prue devojke od mladia273. Sa rastom obrazovnog nivoa roditelja,
mlade osobe su voljnije da vrnjacima pomognu oko uenja274, a to vai I za one mlade ija su domainstva najbolje
materijalno obezbeena275. Imajui u vidu da se kulturni kapital porodice u velikoj meri prenosi sa generacije na
generaciju, deca bolje obrazovanih roditelja ee i imaju vie znanja koje mogu da podele sa vrnjacima. Na slian
nain, osobine mladih povezane su i sa aktivnostima u NVO. ee su devojke u njima aktivne276, i sa rastom obrazovnog
postignua roditelja raste i stepen aktivizma277. Dodatno, mladi na selu su znaajno na niem nivou ukljueni u rad
NVO278 od njihovih vrnjaka u gradu.
Grafikon 6.4: Stepen aktivnosti prema obrazovnom nivou roditelja (dominacijski princip, u %)
Srednja kola

Osnovna kola i nie

26,5

Fakultet

16,5

5,8 5,6 6,6

Javni radovi
u lokalnoj
zajednici

5,8

7,6

9,7

Pomo osobama
sa posebnim
potrebama /
starima

11,3

11

10,2

8,7

7,2

6,2

Organizacija
sportskih
dogaaja

5,9

Organizacija
kulturnih
dogaaja

8,7

5,8 6,4

Pomo
vrnjacima u
uenju

1,4 1,3 2,1

2,9 2,0 2,9

Religijske
aktivnosti

U poslovnom
sektoru

4,7
0

2,1

Aktivnosti u
NVO

Pomo u
poplavljenim
podrujima

Kada je re o solidarnosti koju su mladi pokazali prilikom poplava, analize ukazuju da se stepen ukljuenosti u aktivnosti
poveavao sa obrazovnim stausom roditelja mladih279 i sa obrazovnim statusom same mlade osobe280. Najaktivniji su
bili mladi koji su u procesu kolovanja (studenti 25,5%, srednjokolci 19,4%) neto manje oni sa zavrenim fakultetom
(17,3%) i srednjom kolom (16,4%) a najmanje oni sa osnovnom kolom (9,7%). Treba biti oprezan u tumaenju navedenih
podataka, jer u odreenim sluajevima ne manjka motivacije da se bude drutveno koristan, ve manjkaju osnovne
pretpostavke drutvene participacije. Resursi (vreme, infrastruktura, novac, organizacija) nejednako su rasporeeni
unutar drutva i njima mladi koji pripadaju razliitim segmentima populacije, nemaju podjednak pristup. Tako e mladi
koji ive u boljim materijalnim uslovima, iji roditelji imaju vie obrazovanje, koji ive u urbanim podrujima, imati vie
ansi da se ukljue u razliite aktivnosti, budu drutveno korisni, ali i sami proire svoje socijalne mree.
Interesantno je da ideoloka pozicija mladih osoba utie na njihov stepen solidarnosti. Prilikom pomenute prirodne
nepogode koja je zahvatila Srbiju 2014. godine, znaajno vie281 su se angaovali mladi koji sebe vide na levom delu
spektra politikih ideologija (njih 31,7%) neto manje oni koji su u ideolokom centru (21,1%) a najmanje oni koji su
na desnici (13,6%) i koji su ideoloki neopredeljeni (13,5%). Ti podaci ukazuju na dve stvari. Prvo da ideolgija jeste
znaajan faktor drutvenog delanja, i drugo da je solidarnost na levici u veoj meri aktuelizovana nego na desnici gde
je solidarnost u veoj meri deo imaginarnog poistoveivanja sa kolektivitetom nacijom.

X=9.16, p<.05, Phi=.088.

X=7.61, p<.05, Phi=.081.
275
X=7.37, p<.05, Cramers V=.080,
276
X=3.81, p<.05, Phi=.057.
277
X=8.35, p<.05, Cramers V=.085.

X=11.12, p<.001, Phi=.097.

X=21.20, p<.001, Cramers V=.135.
280
X=8.13, p<.05, Cramers V=.084.
281
X=23.07, p<.001, Cramers V=.143.

273

278

274

279

71

Vrednosti na jo jedan nain utiu na stepen aktivizma. Naime, mladi koji su se izjasnili kao nereligiozni, znaajno su ee
ukljueni u rad nevladinih organizacija (11,1% nasuprot 2,2% religioznih282). Mlade nereligiozne osobe su znaajnije bile
angaovane u pomoi ugroenima od poplava i u akcijama zatite od daljih poplava (30,6% za razliku od 18,4% onih
koji se identifikuju u konfesionalnim okvirima283). Ne postoji nijedna aktivnost u kojoj su mladi koji su se konfesionalno
odredili, prednjaili.
Od motiva koji ih vode prilikom volontiranja, mladi su najee birali tri. Prva dva izraavaju njihov direktan odnos
prema zajednici (elja da se pomogne i da se participira) a trei ima i instrumentalnu crtu (iako ne nuno egoistiku) da
se konkretan problem rei. Prilino je malo uee onih koji volontiraju da bi upoznali budue poslodavce ili da bi stekli
nove prijatelje. Takve vrste motivacija upuuju na neinstrumentalnost tih aktivnosti koje su voene eljom da se bude
od pomoi drugim ljudima i drutveno koristan.
Grafikon 6.5: Razlozi angamana mladih u volonterskim aktivnostima (u %)
Opredeljenje da se pomogne drugima

49,4
21,0

elja za drutvenim angamanom

19,2

elja da se rei konkretan problem

3,3

elja da se praktino primeni struno znanje

2,3

elja da steknem nove prijatelje

Porodina tradicija

1,0

elja da upoznam budue poslodavce

0,4

Versko ubeenje

0,4

Drutvena i politika uverenja

0,2

Drugo
Ne znam

1,7
1,0

U situaciji u kojoj su mladi u velikoj meri atomizovani i upueni uglavnom na svoje neformalne veze i najue krugove
ljudi, moe se rei da postoji elja da se ove mree proire, da se iskorai izvan ovih uskih okvira i ostvari kohezivnost i
solidarnost na viem nivou drutvenosti.

Poverenje
Poverenje u razliite kategorije ljudi meu mladima u Srbiji, pokazuje da sa udaljenou socijalnih relacija dolazi do
smanjenja stepena poverenja koje ljudi gaje jedni prema drugima. Najvei stepen poverenja mladi imaju u lanove
svoje porodice, gde postoji gotovo apsoluto poverenje. Interesantno je da su druga kategorija ljudi u koje mladi imaju
najvie poverenja njihovi prijatelji, a tek na treem mestu su njihovi roaci. Ovaj nalaz jo jednom potvruje zakljuke
drugih istraivanja da su procesi modernizacije doveli do stavljanja mree prijatelja na mnogo znaajnije mesto od ireg
srodnikog sistema (Mili, 2004; Tomanovi, 2008a). Najmanje je poverenja u ljude koji su drugaijih politikih uverenja.
To je istovremeno i jedini rezultat koji je ispod granice nepoverenja (skor 5 oznaava sredinu). Interesantan je nalaz da
postoji relativno nisko proseno poverenje u crkvene velikodostojnike. Kada detaljnije pogledamo podatke, standardna
devijacija na ovom pitanju iznosi 3,01, upuujui da su mladi bili znaajno podeljeni na one koji imaju veoma visok
stepen poverenja i one sa veoma niskim poverenjem u crkvene velikodostojnike.

282
283

X=19.99, p<.001, Phi=-.131.

X=6.48, p<.05, Phi=-.075.

72

Grafikon 6.6: Stepen poverenja u razliite osobe (prosean skor)

U lanove tvoje porodice

9,61
8,61

U tvoje prijatelje
7,72

U tvoje roake
6,40

U kolege sa posla / kole / fakulteta

6,04

U tvoje susede / komije

5,85

U ljude drugaije verosipovesti

5,09

U crkvene velikodostojnike

4,93

U ljude drugaijih politikih uverenja

Kad je re o sociodemografskim osobinama mladih i poverenju, rezultati su pokazali da je poverenje u kolege sa posla
ili iz kole znaajnije prisutnije284 kod mladih koji su zavrili fakultet u odnosu na mlade koji imaju zavrenu srednju ili
osnovnu kolu285. Produeno kolovanje poveava krug prijatelja i jaa povezujui (bridging) i premoujui (linking)
socijalni kapital, tako da prijatelji na poslu i poznanici steeni tokom procesa obrazovanja, postaju sve znaajnije osobe
od poverenja. U stepenu poverenja u prijatelje znaajne razlike se pojavljuju kod mladih u odnosu na mesto gde ive,
radni status i stepen zavrenog obrazovanja (onih koji nisu u procesu obrazovanja). Naime, mladi koji ive u gradu,
imaju vie poverenja u svoje prijatelje u odnosu na mlade koji ive na selu286. Socijalne mree u gradu vie su zasnovane
na prijateljskim a manje na srodnikim i susedskim vezama. Oni koji su nezaposleni, imaju manje poverenja u prijatelje
od onih koji su zaposleni ili neaktivni (u procesu obrazovanja).287 Taj nalaz otvara pitanje moguih razliitih oekivanja
(pozajmice, pomo oko zaposlenja) od prijatelja koja za mlade koji su u nezavidnoj poziciji na tritu rada, dovode do
smanjivanja poverenja u odnosu na mlade koji su zaposleni ili se koluju, tako da je pritisak na prijateljske mree nii a
odnos neto drugaiji. Poreenje mladih koji su zavrili osnovnu ili srednju kolu u odnosu na one koji su zavrili fakultet,
ukazuje na neto vii stepen poverenja u prijatelje kod visokoobrazovanih288, to je u skladu sa nalazom da produeno
kolovanje vodi do poveavanja kruga prijatelja i uspostavljanja bliih odnosa sa njima.
Stepen poverenja u roake i susede varira jedino u odnosu na stepen obrazovanja roditelja mlade osobe. Naime kod
onih mladih iji roditelji imaju zavrenu osnovnu ili srednju kolu, neto je vii stepen poverenja i u susede i u roake
nego kod mladih iji su roditelji zavrili fakultet.289
Kada je re o razlikama u stepenu poverenja prema ljudima koji pripadaju drugim religijama i koji imaju drugaija
politika uverenja, pokazuje se da su devojke manje nepoverljive od mladia290. Iznenauje podatak da mladi koji su u
donjoj treini na skali materijalnog poloaja, imaju vii stepen poverenja u ljude drugaijih religijskih uverenja od onih
koji su na sredini i na vrhu iste skale.291

 ezultati t-testa ukazuju da se mladi koji su zavrili fakultet (M=6.81, SD=2.12) znaajno razlikuju (t=-3.29, df=561, p<.001) od mladih koji imaju zavrenu srednju ili
R
osnovnu kolu (M=6.81, SD=2.12).
285
Na ovom mestu smo spojili kategorije mladih sa (ne)zavrenom osnovnom i srednjom kolom zbog malo sluajeva mladih koji pripadaju prvoj kategoriji.
286
Rezultati t-testa ukazuju da se mladi iz grada ((M=8.75, SD=1.58) znaajno razlikuju (t=-3.37, df=779.45, p<.05) od mladih sa sela (M=8.39, SD=1.87).
287
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu grupa mladih u odnosu na njihov radni status. Imajui u vidu da je poreenje
grupa ukazalao na nehomogenost varijansi (Levens statistics <.05) koriena je alternativna Brown-Forsythe mera koja je ukazala na statistiku znaajnost modela (4.56,
p<.001). Posthok Tamhane testom je utvreno postojanje statistiki znaajnih razlika izmeu onih koji su nezaposleni (M=8.17, SD=2.18) i onih koji su zaposleni (M=8.67,
SD=1.65) i neaktivni (M=8.74, SD=1.58).
288
Rezultati t-testa ukazuju da se mladi koji su zavrili fakultet (M=8.82, SD=1.30) znaajno razlikuju (t=-3.29, df=561, p<.001) od mladih koji imaju zavrenu srednju ili
osnovnu kolu (M=8.39, SD=1.93).
289
Mereno t-testom, rezultati ukazuju da se mladi iji roditelji imaju najvie obrazovanje nie od fakultetskog (M=7.81, SD=2.02) znaajno razlikuju (t=-3.10, df=505.34,
p<.05) od mladih iji roditelji imaju zavren fakultet (M=7.52, SD=2.27) u stepenu poverenja u svoje roake. Slian rezultat se dobija i kada se posmatra nivo poverenja
u susede gde se mladi iji roditelji imaju najvie obrazovanje nie od fakultetskog (M=6.22, SD=2.57) znaajno razlikuju (t=3.23, dg= 1144, p<.05) od mladih iji roditleji
imaju zavren fakultet (M=5.7, SD=2.58).
290
Mereno t-testom, rezultati ukazuju da se mladii (M=4.78, SD=2.41) znaajno razlikuju (t=-2.04, dg= 1068, p<.05) od devojaka (M=5.08, SD=2.36) po stepenu poverenja
koje imaju prema ljudima drugaijih politikih pogleda. Slian rezultat se dobija i kada se posmatra nivo poverenja u ljude drugaije verosipovesti gde rezultati ukazuju
da se mladii (M=5.63, SD=2.37) ponovo znaajno razlikuju (t=-3.23, dg= 1093, p<.05) od devojaka (M=6.08, SD=2.37.
291
Jednofaktorska analiza varijanse je pokazala da postoje znaajne statistike razlike izmeu grupa (F=6.11, p<.05). Posthok Scheffe testom je utvreno postojanje
statistiki znaajnih razlika izmeu onih koji su u donjoj treini na skali materijalnog poloaja (M=6.43, SD=2.39) i onih koji su u sredini skale (M=5.10, SD=2.24) i na vrhu
skale (M=4.68, SD=2.41).
284

73

Svi mladi u narativima istiu znaaj ljudi unutar svoje porodice na koje mogu da se oslone u svakom trenutku. Prvi izbor
mladima je ili porodica kao grupa ili roditelji i brae i sestre. Razlozi zato se poverenje stie i ostaje unutar porodice su
s jedne strane iskrenost i otvorenost koje postoje unutar porodinog polja, a sa druge, nemogunost da se i priblino
slini odnose ostvare sa drugim ljudima. Oekivanja od drugih ljudi neretko vode razoarenjima i povlaenjima koji
objanjavaju veoma visok stepen generalnog nepoverenja u ljude (Stanojevi, Stokani, 2014).

Pa, mami mogu sve da kaem, i tati. Imam sa njima ba otvoren

odnos, i znam da mi nita nee rei, nee krenuti da viu ili tako
neto, nego e sesti sa mnom i priati najnormalnije. Imamo
nekako ba otvoren odnos jer su oni mladi roditelji. Sasvim nam
je nekako otvoren odnos ba. I razumeju sve.
(uenica srednje kole, 17, predgrae Beograda)

Iskreno, imam jedan krug ljudi u koje

imam poverenja, a u ove sve ostale,
ne. U sutini, ima mnogo vie onih u
koje nemam poverenja.
(pravnik, 24, pripravnik u advokatskoj
kancelariji, mali grad)

Porodini odnosi se vide kao jedini odnosi koji su bezinteresni, dok ak i odnosi sa prijateljima, susedima i roacima
mogu poivati na interesima, koji u nekom trenutku mogu dovesti u pitanje poverenje.
Moe li da mi kae u koga ima najvie poverenja?
I: U majku i oca. Njima mogu sve da kaem.
K: A u koga ima najmanje poverenja?
I: U komiju. alim se. Ne znam... U dananje vreme i najblii gleda da te prevari, a onoga koga uopte ne
poznaje, on e pre da ti izae u susret.
(nezaposlen, 21, SS, mali grad)

Najmanje je poverenja u one ljude sa kojima je odnos zasnovan na formalnim vezama: kolegama i poslovnim
saradnicima. Ovi formalni odnosi neretko vode i ka neformalnim, stvarajui ponekad konflikt izmeu formalnih zahteva
na poslu ili koli i line lojalnosti. Imajui u vidu da su osobe u ovom odnosu u svojevrsnoj konkurenciji (oko ocena,
napredovanja na poslu), sukob ove dve sfere najee vodi gubitku poverenja u privatnim odnosima.
U koga ima najvie poverenja?

N: To je porodica.
I: A u koga ima najmanje poverenja?

Majka i sestra. Oni su najiskreniji, uvek mi

daju najiskrenije miljenje, jer prijateljstva
prava danas definitivno ne postoje.
Svakim danom se u to sve vie uveravam.
Evo, ba konkretno sa fakulteta imam
dosta koleginica koje su sve tu dok njima
neto treba, a kad meni neto zatreba
niko nije tu da meni prui pomo. Moda
moe da se nae neka iskrena osoba, pravi
neki prijatelj, ali ja nemam tako neto.
Mnogo puta su me drugarice razoarale,
i onda mi je moda zbog toga i takvo
miljenje.

N: Moda kolege sa posla.

Tu samo treba utati o privatnim stvarima i poslu i to je to.
Jedino moda nemam poverenja u njih. Moda i roaci.

(studentkinja, 22, grad srednje veliine)

(devojka, 27, VS, zaposlena pod ugovorom, grad srednje veliine)

I: ta je sa roacima?
N: Pa standardna procedura! Stalno kada se neto desi, onda
tek izbiju problemi na videlo.
I: Rekla si da sa kolegama ne postoje neki blii odnosi?
N: Ne postoje, ne, ne. Nita sad preterano, ali uvek ima tih nekih
konflikata izmeu kolega sa posla. Podmetaine i tako to. ...
Nego jednostavno kod samog poslodavca ovaj e da prenese
ovo, onaj ono i onda bolje oko nekih stvari da uti. Gleda svoj
posao i to je to.

74

Nepoverenje socijalna distanca

Drugi aspekt socijalne kohezije je stepen distance koju pripadnici drutva imaju prema razliitim kategorijama ljudi.
Ukoliko je distanca velika, mogunosti kohezije, meusobne saradnje i zajednikog ivota su oteani i obrnuto, sa
manjom distancom, dolazi do poveanja mogunosti saradnje i meusobnog poverenja. Da bismo proverili stepen
distance, postavili smo ispitanicima pitanje, kako bi se oseao/la da se u tvoj susedstvo dosele razliite kategorije ljudi.
Grafikon 6.7: Stepen distance prema razliitim grupama ljudi (u %)
Grupa studenata

22,8

Porodica iz Rusije

43,0

12,7

Par penzionera

31,9

10,0

Porodica sa Kosova - IRL

Porodica iz Kine

6,7

Romska porodica

6,2

Hrvatska porodica

5,9

Porodica azilanata

4,8

Homoseksualni par

3,8

48,8

33,0

10,2

48,5

27,5

24,8

0,8

17,8

9,3

50,6

15,0

41,4

Nezainteresovano

18,2

Loe

Veoma loe

21,7

2,1
5,4

14,7

49,5

Dobro

4,8 1,9

8,4

48,3

23,8

Veoma dobro

1,2
1,7

8,6

52,8

1,0
0,8

4,1

5,1

46,5

26,2

13,4

3,1

48,5

33,6

9,5

Porodica iz SAD

29,4

1,5
1,8

4,1

1,9

4,1

1,9

9,7

1,8

9,7

2,0
1,5

Ne zna

Rezultati pokazuju da je najmanje distance prema studentskoj populaciji. Imajui u vidu da je znaajan deo ispitanika
jo uvek u procesu obrazovanja, ovakva promena u komiluku bi mogla biti novi povod za upoznavanje i druenja.
Neto je nii stepen distance prema stanovnicima iz Rusije gde je svega 5% mladih izjavilo da se ne bi osealo dobro
u sluaju da im oni postanu susedi, a slina je situacija i sa parom penzionera i porodicom koja je interno raseljena sa
Kosova i Metohije. Ve svaka esta mlada osoba ne bi se oseala dobro da se u blizinu doseli porodica iz SAD ili Kine,
a svaka peta ukoliko bi se doselile osobe iz Hrvatske ili romska porodica. Znaajna distanca postoji prema azilantima,
kojima se protivi svaka etvrta mlada osoba a najvea je zabeleena u sluaju homoseksualaca. Dve od pet mladih
osoba oseale bi se loe ukoliko bi se u njihovo susedstvo doselio homoseksualni par.
Odnos prema homoseksualcima je znaajano povezan za sociodemografskim osobinama ispitanika, poput pola,
stepena obrazovanja, tipa naselja u kojima mladi ive, i stepena obrazovanja roditelja. Naime, devojke imaju nii
stepen distance prema homoseksualcima od mladia.292 Ruralna sredina, u kojoj su ljudi u veoj meri tradicionalnih
shvatanja, takoe je manje senzibilna za razliite seksualne orijentacije i to potvruje nalaz da su mladi u gradu u
veoj meri spremni da prihvate homoseksualce u svoje susedstvo.293 Sa poveanjem obrazovanja roditelja294, ali i linog
obrazovnog postignua295 dolazi do znaajnije manje distance prema homoseksualcima.
Kada je re o socijalnoj distanci prema azilantima, ljudima iz Hrvatske i Romima, analize pokazuju da su prema svima
devojke znaajnije tolerantnije od mladia.296 Stepen obrazovanja roditelja ne upuuje na razlike u distanci, ali su
obrazovanje mladih i mesto u kojem ive, povezani sa nivoom iskljuivosti prema azilantima i ljudima iz Hrvatske.
Naime, mladi koji su zavrili osnovnu ili srednju kolu, imaju izraeniju distancu prema obe kategorije ljudi od mladih

 ereno t-testom, rezultati pokazuju da se mladii (M=3.67, SD=1.09) znaajno razlikuju (t=8.62, df= 1123.68, p<.05) od devojaka (M=3.13, SD=1.01).
M
Rezultati t-testa ukazuju da postoje znaajne statistike razlike (t=6.56, df= 1133.68, p<.001) izmeu mladih sa sela (M=3.68, SD=1.06) i onih iz grada (M=3.25, SD=1.07).
294
Rezultati t-testa kojima su merene razlike izmeu mladih iji roditelji imaju nie obrazovanje od fakultetskog (M=3.47, SD=1.01 u odnosu na one sa fakultetskim (M=3.24,
SD=1.03 pokazuju znaajne razlike (t=3.50, df= 776.62, p<.001).
295
Rezultati t-testa kojima su merene razlike izmeu mladih koji imaju nie obrazovanje od fakultetskog (M=3.58, SD=1.15) u odnosu na one sa fakultetskim (M=3.11,
SD=0,98 pokazuju znaajne razlike (t=5.05, df= 408.35, p<.001). Iz analize su bili iskljueni neaktivni (oni koji su na kolovanju).
296
Da bismo proverili da li postoje znaajne razlike u distanci sproveli smo t-testove koji su pokazali da postoje znaajne razlike (t=4.66, df= 1110,95, p<.001) izmeu
mladia (M=3.20, SD=1.01) i devojaka (M=2.94, SD=0,88) u distanci prema azilantima, ali i da su razlike izmeu mladia (M=3.08, SD=1.08) i devojaka (M=2.78, SD=0,86)
znaajne (t=5.04, df= 1073.61, p<.001) kada je re o distanci prema ljudima iz Hrvatske.
292
293

75

koji imaju zavren fakultet.297 Takoe, mladi iz urbanih podruja, pokazuju nii stepen distance od onih iz ruralnih.298
Distanca prema Romima ne varira u odnosu na sociodemgrafske osobine mladih, to ukazuje na duboko ukorenjene
predrasude prema ovoj populaciji.
Za proveru ukupnog stepena socijalne distance, formirali smo kompozitni indeks u kojem smo sabrali rezultate
odgovora (na skali od jedan do pet, dok je odgovor ne znam iskljuen). U ukupnom zbiru, 14,4% mladih ne pokazuje
nikakvu distancu prema navedenim kategorijama ljudi, 59,8% je uglavnom nezainteresovano, 24,9% mladih iskazuje
odreeni oblik distance dok je svega 0,8% onih koji su radikalno iskljuivi.
U narativima mladih, mogu se prepoznati dva zapleta. Prvi zaplet nam otkriva da bi se oseali veoma dobro ukoliko bi
se u njihovu blizinu doselili ljudi koji imaju drugaije kultruno zalee ili koji su i sami drugaiji. Kao razlog za prihvatanje
tih ljudi, navodi se s jedne strane proirenje linog kulturnog horizonta, a sa druge politiki stav da je odnos prema
drugaijim ljudima osnov tolerancije.
I: Nemam problem sa tim, jer to je ovaj ta irina koju mi nemamo u, generalno u naoj dravi, a jako je potrebno
da se vide sve kulture i da se prihvati da su svi ljudi jednostavno drugaiji...
K: A koje bi bile prednosti iveti u susedstvu pored tako nekog?
I: Upoznavanje drugih kultura, njihovih ponaanja, jednostavno prihvatanje ljudi kao takvih...
(student ekonomije na privatnom fakultetu, 24, Beograd)

Drugi zaplet je rezervisanost prema pojedinim grupama ljudi. Ovaj zaplet podrazumeva da drugaiji ljudi imaju prava
na svoj ivot, imaju prava da svoju posebnost ive, ali u svojoj privatnosti i pridravajui se optih normi drutva.
K: A da li bi ti smetali neki gej ljudi, LGBT populacije?
I: A mislim da bi mi smetalo zato to... ipak je ovo Srbija... mislim, stalno bi bilo problema sa njima, stalno bi im
dolazili neki ljudi, stalno bi bilo problema, tu bi bio haos. Barem ja tako mislim. Ova sredina jednostavno ne bi
njih prihvatila. Meni, iskreno, ne bi smetalo, neka oni rade u svoja etiri zida ta god hoe. Ali, mislim da ih ova
sredina uopte ne bi prihvatila i da bi to ba bio problem. Ljudi bi ih maltretirali. A opet smo tu u komiluku.
(uenica srednje kole, 17, predgrae Beograda)

Trei zaplet je otvorena distanca prema ljudima koji su po nekom osnovu drugaiji. U ovom sluaju se radi o LGBT
populaciji koja se doivljava kao radikalno drugaija, i bez mogunosti da se uklopi u lokalni ambijent to posledino
izaziva nevolje.
K: ta misli o homoseksualnim parovima? Da li bi ti to smetalo?
I: Ja sam imala pedera u koli. Podravam ih s neke strane, ne podravam ih da ja to vidim ispred mene.
K: Generalno, da li ti oni smetaju, da li ima neto protiv njih?
I: Evo ovako, ja sam opredeljena za mukarce to se mene tie. Meni da prie neka enska i da me pita neku
budalatinu, odmah bih izala na prva vrata, i ne bih joj se obratila nikad vie, jer ja to ne podnosim.
(devojka 20, Beograd, SS, zaposlena kao prodavaica u kineskoj prodavnici)

Najea distanca i u narativima je bila prema homoseksualcima i ljudima koji pripadaju LGBT populaciji. Za sve druge
grupe ljudi, mladi bi ili eleli da im se dosele u komiluk, ili su bili indiferentni.

T -test ukazuje da se mladi koji imaju zavreno obrazovanje koje je nie od fakultetskog (M=3.19, SD=1.05) znaajno razlikuju (t=2.94, df= 406.51, p<.05) od mladih
sa fakultetskim (M=2.93, SD=0,89) obrazovanjem u distanciranju od azilanata, kao i da se razlikuju u distanci prema ljudima iz Hrvatske (sa niim obrazovanjem od
fakultetskog M=3.03, SD=1.08, sa fakultetskim obrazovanjem M=2.71, SD=0,83; t=3.54, df= 556, p<.001).
298
Rezultati t-testa ukazuju da postoje znaajne statistike razlike (t=3.16, df= 850,36, p<.05) izmeu mladih sa sela (M=3.19, SD=0,95) i onih iz grada (M=3.00, SD=0,96) u
distanci prema azilantima. Razlike su takoe statistiki znaajne (t=4.48, df= 1133, p<.05) izmeu mladih sa sela (M=3.10, SD=1.04) i grada (M=2.83, SD=0,94) u distanci
prema ljudima iz Hrvatske.
297

76

Vrednosti mladih
Imajui u vidu poslednje navode, rezultati koji slede blie objanjavaju u jo znaajnijoj meri prisutne tradicionalne
vrednosne orijentacije meu mladima. Vrednosti mladih u ovoj studiji ispitivali smo na dva naina. Prvi je obuhvatao
vrednosti koje se odnose na poeljne osobine linosti, a drugi na pravo na raspolaganje svojim telom i drugaije
izraavanje identiteta.
U prvom sluaju, pred ispitanike smo postavili osam osobina od kojih su oni mogli da izaberu tri i da ih rangiraju.
Vrednosti linog dostojanstva, ugleda, materijalnog bogatstva i ispravnosti, u veoj meri upuuju na tradicionalne i
materijalistike vrednosti koje istiu materijalnu sigurnost, stabilnost poloaja i linosti, dok vrednosti inovativnosti,
tolerancije, altruizma i ambicioznosti/borbenosti naginju ka (post)modernim vrednostima univerzalnosti i isticanja
znaaja individualnosti. Posmatrajui nain biranja osobina od vrednosti, mladi u najveoj meri istiu lino
dostojanstvo, zatim ispravnost i toleranciju, a najmanje znaaj materijalnog bogatstva i inovativnost. Vrednosti koje
zastupaju predstavljaju svojevrsni miks tradicionalnih i postmodernih vrednosti.
Grafikon 6.8: Poeljne line osobine (u %)
Lino dostojanstvo

75,5

Ispravnost

49,3

Tolerancija

43,8
37,0

Borbeni duh
29,7

Altruizam
23,9

Drutveni ugled / status

Materijalno bogatstvo

17,8
16,5

Inovativnost

Vrednost linog dostojanstva su ee birali mladi iji roditelji imaju zavrenu osnovnu kolu (82,6%) za razliku od onih
iji roditelji imaju zavrenu srednju kolu (63,4%) ili fakultet (63,8%)299. Druga osobina povezana sa vrednovanjem linog
dostojanstva je materijalni poloaj domainstva tako da sa poveanjem materijalnog bogatstva raste i vrednovanje ove
oosbine300. Ugled kao vrednost je znaajnija za mladie nego za devojke301 i za mlae starosne kohorte sa godinama
njen znaaj opada302. Kao to su analize poverenja i socijalne distance pokazale da su devojke manje iskljuive, tako
i ovde devojke (44,6%) ee biraju toleranciju od mladia (29,8%) kao poeljnu vrednost303. S druge strane mladii
(35,4%) znaajno ee istiu znaaj borbenog duha borbenost da se postigne cilj, od devojaka (27,4%)304. Znaaj
navedene vrednosti raste sa materijalnim poloajem ispitanika305. Ispravnost/korektnost je osobina koju u neto veoj
meri vrednuju mladi iji roditelji imaju zavrenu osnovnu kolu306. Poslednja poeljna osobina inovativnost, je u vezi sa
mestom stanovanja307, obrazovanjem roditelja308 i zavrenom kolom mlade osobe309, tako to se vie vrednuje meu
mladima u urbanim podrujima, i njen znaaj raste sa rastom linog i porodinog kulturnog kapitala.
Grafikon 6.9: Poeljnost inovativnosti kao line osobine (u %)
21,1
17,6

16,2

13,4

13,3
10,1

9,7
5,8

Selo

Grad

Osn i nie Srednje

Mesto stanovanja

X=10,32, p<.05, Cramers V=.094.

X=10,74, p<.05, Cramers V=.96.
301
X=8.19, p<.05, Phi=-.083.
302
X=8.56, p<.05, Cramers V=.085.
303
X=27.72, p<.001, Phi=.153.
304
X=8.79, p<.05, Phi=-.086.

Visoko

Obrazovanje roditelja

305

300

306

Srednje

Visoko

Obrazovanje neaktivnih

X=16.90, p<.001, Cramers V=.121.

X=13.77, p<.05, Cramers V=.109.
307
X=8.60, p<.05, Phi=.085.
308
X=8.02, p<.05, Cramers V=.083.
309
X=6.49, p<.05, Cramers V=.105.

299

Osn i nie

77

Vrednosti altruizma i materijalnog bogatstva nisu sistematski povezane ni sa jednom ispitivanom sociodemografskom
osobinom mladih osoba.
Drugi nain ispitivanja vrednosti mladih obuhvatao je stavove o seksualnim odnosima i seksualnosti. Preko tri stava
koji otkrivaju odnos mladih: 1. prema seksualnoj apstinenciji, 2. abortusu i 3. homoseksualnosti, pokuali smo da
prepoznamo u kojoj su meri mladi otvoreni prema seksualnosti, zastupaju vrednosti enskih prava (koje ukljuuju
pravo na raspolaganje svojim telom) i smatraju da su tolerancija prema drugima i slobodno ispoljavanje linosti (i kroz
seksulalnost) vrednosti savremenog doba koje su dostignute i koje nemaju alternativu.
Na prvo pitanje: ta misle o seksualnoj apstinenciji za mlade danas, treina mladih smatra da to jeste odreena vrlina
bilo za devojke bilo za oba pola. Petina ne smatra da se radi o vrlini i ak osea izvestan pritisak okruenja, dok gotovo
polovina mladih smatra da se radi o neemu to je prevazieno i ne pripada savremenom svetu.
Grafikon 6.10: Stavovi prema seksualnoj apstinenciji za mlade (u %)
20,3

To je vrlina i za mladie i za devojke

11,1

To je vrlina za devojke

21,0

To je psiholoko optereenje za omladinu

44,2

To je prevazien pojam
2,7

Drugo
Nema miljenje

0,7
ta misli o seksualnoj apstinenciji za mlade u dananje vreme?

U odnosu na sociodemografske osobine mladih310, region predstavlja jedan od konteksta koji mlade diferencira prema
ovom pitanju. Najmanje onih koji smatraju da se radi o vrlini je u Beogradu (19,1%), zatim u centralnoj Srbiji (24,5%) a
najvie u Vojvodini (27,8%) i razlike su statistiki znaajne311. Razlike se ne javljaju prema polu mladih, ali oekivano sa
odrastanjem, sve je manje mladih koji smatraju da je seksualna apstinecija vrlina312. Taj stav nije povezan ni sa jednom
drugom sociodemografskom karakteristikom mladih, ali pokazuje izvesne veze sa vrednostima linosti. Naime, mladi
koji smatraju da se radi o vrlini, ee su oni koji su birali dostojanstvo313 i ispravnosti kao vrednosti314.
Grafikon 6.11: Stavovi prema abortusu (u %)
Da bude zabranjen zakonom u svim sluajevima

15,1

Da bude zabranjen zakonom, osim u

sluajevima kada je to medicinski opravdano

33,8
26,5

Abortus treba da bude legalan

25,6

Ne znam, nemam miljenje o tome

Drugi stav se odnosi na stepen opravdanosti abortusa. etvrtina mladih nema formirano miljenje o toj temi, etvrtina je
ekplicitno protiv zabrane abortusa, dok skoro polovina mladih smatra da abortus treba zabraniti ili eventualno definisati
u kojim sluajevima je opravdano intervenisati. Mladi sa sela su neto konzervativniji po tom pitanju od mladih iz
grada315, ali je na selu i vie mladih koji nemaju formiran stav jo uvek. Najliberalniji po pitanju abortusa su mladi koji ive
blizu prestonice, zatim mladi u Vojvodini, a najmanje ih je u centralnoj Srbiji316. U mlaem uzrastu, ili jo uvek nemaju
formirano miljenje, ili smatraju da bi abrotus trebalo da se sankcionie, ali s godinama, u sve veoj meri imaju jasan stav

 a bismo prepoznali jasnije razlike prema ovom pitanju, napravili smo novu varijablu koja je obuhvatala samo dve kategorije: 1. koja ukazuje da se radi o vrlini i 2. kojom
D
se izraava neki oblik otklona od ovakve prakse (kategorija ostalo i drugo je iskljuena iz analize).
311
X=6.26, p<.05, Cramers V=.080,
312
X=11.28, p<.05, Cramers V=.108.
313
X=4.97, p<.05, Phi=-.071.
314
X=6.30, p<.05, Phi=-.081.
315
X=23.31, p<.001, Cramers V=.142.
316
X=44.04, p<.001, Cramers V=.138.
310

78

o toj temi. Istovremeno podrka stavu da abortus treba zabraniti, opada317. Interesantno je da u odnosu na materijalni
poloaj, domainstva, najvea podrka pravu na abortus dolazi od mladih koji ive u domainstvima koja pripadaju
srednjim ealonima, dok je najvie zagovornika protiv abortusa kod boljestojeih318. Oekivano je da opadanje podrke
zabrani abortusa opada sa nasleenim kulturnim kapitalom, tako da mladi iji roditelji imaju zavren fakultlet dvostruko
ee podravaju pravo na abortus od mladih iji roditelji imaju osnovnu kolu319. Najvee razlike se pojavljuju u odnosu
na religioznost mladih. Oni mladi koji sebe vide kao pripadnike neke od konfesija, gotovo su trostruko ee protiv
abortusa i isto toliko manje prihvataju stav da abortus ostane legalan u odnosu na mlade koji sebe ne vide u okvirima
neke od religija320.
Grafikon 6.12: Stavovi prema abortusu prema sociodemografskim osobinama mladih (u %)

Tip naselja

52,5
Selo

Da bude zabranjen zakonom

18,3

Da bude legalan

29,2

Nemam miljenje o tome

45,2
32,3

Grad
23,5

37,5
38,6

Beogradski region
Region

23,9
49,0
20,9

Vojvodina

30,1
54,5
Centralna Srbija

21,4
24,1
50,0

15 do 19

19,7

Godine

30,3
20 do 24

49,0

27,2
23,8
44,9

25 do 29

32,1
23,0

Materijalni poloaj

47,2
Nii

24,5
28,3
45,3

Srednji

31,1
23,6
51,4

Vii

22,2
26,3

Obrazovanje roditelja

56,5
Osnovna kola

17,7
25,8
51,0

Srednja kola

21,2
27,8
39,7
36,9

Tercijarno
21,3

Religioznost

18,1
Nereligiozni

66,7
15,3

Religiozni

50,1
23,9
26,0

X=17.23, p<.05, Cramers V=.086.

X=10,62, p<.05, Cramers V=.068.
319
X=42.15, p<.001, Cramers V=.136.
320
X=63.92, p<.001, Cramers V=.238.
317
318

79

Trei stav, koji predstavlja s jedne starne aproksimaciju postmaterijalistikih vrednosti samoizraavanja (Inglehart, Baker,
2000) a sa druge vrednost tolerancije (Pavlovi, 2009), ukazuje na izraenije nepostmaterijalistike i/iil netolerantnije
vrednosne okvire mladih u Srbiji. Svega etvrtina mladih smatra da su ljudi sa drugaijom seksualnom orijentacijom
(homoseksualci, lezbejke) u nekoj meri prihvatljivi. Petina ima neutralan stav, dok ak 54% mladih ima negativan stav
o njima. Vrednosti autoritarnosti, patrijarhalnosti i nacionalizma imaju znaajno uporite meu optom populacijom i
relativno sporo se menjaju (Pei, 2006). Ti rezultati su u skladu sa rezultatima istraivanja o znaajno prisutnoj homofobiji
i konformizmu meu srednjokolcima (Radoman, 2011).
Grafikon 6.13: Odnos prema homoseksualcima i lezbejkama (u %)

Potpuno prihvatljivi

10,4
14,6

Uglavnom prihvatljivi

20,9

Ni prihvatljivi ni neprihvatljivi

19,1

Uglavnom neprihvatljivi

34,9

Potpuno neprihvatljivi

Odnos prema homoseksualcima varira znaajno meu mladima. Samo u grupi mladih koji sebe ne smatraju religioznim,
dominira stav da su homoseksualci u nekoj meri prihvatljivi. U svim ostalim kategorijama mladih, domanantniji je stav
da su neprihvatljivi. Grad se pokazuje kao neto manje homofobian od sela. Devojke su tolerantnije nego mladii.
Interesantan je nalaz da sa godinama starosti opada stepen netolerancije i homofobinosti. U nedostatku uporedivih
istraivanja iz prolosti, takav rezultat otvara dva mogua naina tumaenja. Prvi da se radi o kohortnom efektu a drugi da
se radi o promenama karakteristini za ivotni ciklus mlade osobe. U prvom sluaju, radilo bi se o znaajnim drutvenim
promenama koje mlau populaciju mladih retradicionalizuju. Tako ideje tolerancije u kontekstu prolongirane drutvene
transformacije, gube na znaaju, i mlai se sve ee okreu autoritarnim i netolerantnim vrednostima. Drugi oblik
tumaenja povezan je sa promenama kroz koje mlada osoba prolazi tokom svog psiho-socijalnog razvoja, gde bi
potreba za konformizmom s jedne strane ali i izgradnjom identiteta u odnosu na distanciranje od drugih, bile prisutnije
kod mlaih nego kod starijih kohorti, koji prolazei kroz ove faze ulaze u nove situacije i uloge (radne, roditeljske) koje
od njih zahtevaju fleksibilniji odnos prema drugima i posledino dovode do vieg nivoa tolerancije. Blizina prestonice
ukazuje na znaaj glavnog grada za okvire tolerancije, jer je u beogradskom regionu najmanje, a u centralnoj Srbiji,
u najveoj meri prisutna homofobija. Kulturni kapital roditelja, ali i mladih je takoe znaajno povezan sa stepenom
homofobinosti. Sa rastom stepena obrazovanja opada neprihvatanje i raste prihvatanje seksualnih razliitosti
kao normalnih oblika ispoljavanja linosti. Obrazovanje roditelja najizrazitije diferencira mlade, ukazujui na znaaj
socijalizacije unutar porodice i transgeneracijsko prenoenje vrednosti. Obrazovanje sa sobom nosi kako vrednosti
tolerancije tako i proirivanje linih socijalnih mrea i upoznavanje sa razliitim ljudima. Oba predstavljaju iskustva
koja imaju kapacitet da transformiu mladu osobu. Osobina koja je takoe sistematski povezana sa odnosom prema
homoseksualcima, jeste ideoloki okvir mladih. Mladi na levici su najtolerantniji, u centru neto manje, a najmanje su
tolerantni oni koji sebe vide u okvirima nacionalistikih ideologija. Imajui u vidu da savremena levica u velikoj meri
i poiva na odbrani prava manjina, a desnica na oseanju ugroenosti od pojedinih manjina (etnikih, nacionalnih,
seksualnih) ovaj rezultat ukazuje na znaajnu homologiju izmeu ideja i vrednosti. Ta konzistencija prisutnija je na
desnici nego na levici koja je ipak podeljena po ovom pitanju.
Sa tolerancijom prema seksualnim manjinama povezane su i odreene line vrednosti. Sa manjom homofobijom, idu
vrednosti tolerancije i inovativnosti, kao visoko individualizovane vrednosti, dok sa viim stepenom homofobije, mladi
ee navode line osobine ugleda i borbenog duha, gde se prva odnosi na konformizam a druga na ambicioznost (u
kojoj se homoseksualizam moe percipirati kao slabost).

80

Tip naselja

Grafikon 6.14: Odnos prema homoseksualcima i lezbejkama prema sociodemografskim osobinama mladih (u %)

Prihvatljivi

17,3

Selo

63,0

Neprihvatljivi

29,4

Grad

48,9
17,2

Muki
Pol

64,5
32,8

enski

43,6
18,8

Godine

15 do 19

65,5
25,9

20 do 24

53,1
29,8

25 do 29

44,6
33,2

Region

Beogradski region

43,4
30,4

Vojvodina

52,9
16,2

Obrazovanje roditelja

Osnovna kola

Obrazovanje aktivnih

Centralna Srbija

Osnovna kola

62,1
7,9
76,2
22,0

Srednja kola

56,6
34,1

Tercijarno

44,5

27,6
65,5
19,2

Srednja kola

58,0
33,7

Tercijarno

37,0

39,3
41,8

Ideologija

Levica
26,1

Centar

50,8
18,7

Religioznost

Desnica

Nereligiozni

Religiozni

65,4

77,8
13,9
21,3
56,8

81

Mladi i religija
Srbija spada u red postsocijalistikih zemalja koje na globalnoj mapi vrednosti (tradicionalne vs. racionalno/sekularne)
pripadaju zemljama sa izraenijim sekularno-racionalnim vrednostima (Inglehart, Welzel, 2009). Istraivanja takoe
ukazuju da Srbija, u poreenju sa ostalim zemljama bive Jugoslavije spada u one zemlje, zajedno sa Makedonijom
i Bosnom i Hercegovinom, a posebno za razliku od Slovenije, u kojima su neto izraenije tradicionalne vrednosti,
to upuuje na znaaj koje imaju religija, porodica i neformalni odnosi (Kuhar, 2009). Imajui u vidu da je u periodu
socijalizma za relativno kratko vreme dolo do znaajnog pada religioznosti, jer je jedna ideologija kolektivizma u
kojoj je religioznost predstavljala bitnu komponentu nacionalnog identiteta zamenjena drugom, nakon uruavanja
socijalizma, religioznost ponovo postaje znaajna, ali ne kao mehanizam preko kojeg se primarno trae odgovori za
ivotne tekoe, ve kao differentia specifica u odnosu na druge etnike grupe (Vukomanovi, 2008). Kao to emo videti
dalje u tekstu, meu populacijom je relativno lako prepoznati razliku izmeu konfesionalne identifikacije i religioznosti.
Dok prva podrazumeva identifikovanje sa odreenom religijskom zajednicom (etnikom, kulturnom grupom), druga
podrazumeva verovanja i praktikovanje religijskih obreda imajui u vidu prevashodno njihov teoloki znaaj.
Podaci istraivanja ukazuju da se veina mladih u Srbiji identifikuje u konfesionalnim terminima: meu njima je 84,9%
pravoslavnih, 4,7% katolika, 2,2% muslimana, 1,2% protestanata, dok se 5% mladih izjasnilo kao ateisti i 1,1% kao
agnostici.
Analizom povezanosti sociodemografskih osobina mladih i konfesionalne identifikacije, moemo zapaziti da meu
onima koji su zavrili fakultet (8,8%) ili jo uvek studiraju (10,4%) ima znaajno vie nereligioznih321 nego kod onih sa
zavrenom srednjom kolom (3,9%) ili kod uenika (4,2%) srednjih kola, a nema ih meu onima sa zavrenom samo
osnovnom kolom. Ista veza postoji i kada se posmatra obrazovanje roditelja322 gde sa poveanjem obrazovanja opada
broj mladih koji se identifikuju sa nekom od religija. Sve mlade osobe iji roditelji imaju zavreno najvie osnovno
obrazovanje, prepoznaju se kao pripadnici neke od religija. Pol i godine ne predstavljaju znaajne razlike, ali je neto vie
mladih u gradu (7,9%) nego na selu (3,3%) koji sebe ne prepoznaju kao pripadnike neke od konfesija323.
U istraivanju su ispitanicima ponuene tvrdnje koje predstavljaju osnove uenja svih religija judeohrianske tradicije:
da Bog postoji, da postoji raj i pakao, da je Bog stvorio svet i da je izvor moralnih pravila i obaveza u Bogu. Ispitanici su
mogli da izaberu opciju da veruju, da sumnjaju, da ne veruju u tu tvrdnju ili ak da nemaju miljenje o tome. Najvie je
mladih koji veruju da Bog postoji, dok je najmanje onih koji veruju da je Bog izvor moralnih pravila i obaveza.
Grafikon 6.15: Verovanja u religijske istine (u %)
Da Bog postoji
Da postoje raj i pakao

69,6
46,8

Da je Bog stvorio svet

Da je Bog izvor moralnih
pravila i obaveza

16,7

11,3

30,9
52,3

25,7

43,1

Verujem

29,0

Sumnjam

Ne verujem

22,8

2,5

18,5

3,7

18,5

3,4
5,1

Ne zna

Interesantno je da meu mladima koji su se identifikovali kao pripadnici odreenih konfesija, ima znaajan broj onih koji
sumnjaju (15,5%) ili uopte ne veruju (7,5%) da Bog postoji. Takoe, i kod onih koji sebe smatraju ateistima svaki etvrti
nije potpuno siguran (njih 25,4% sumnjaju) da Bog (ne)postoji. Jo je vea razlika kada je re o verovanju da postoji raj
i pakao. ak 31,9% konfesionalnih pripadnika sumnja da oni postoje, dok 14% izriito ne veruje. Slina je situacija i sa
teolokom idejom kreacije. ak 26,3% onih koji sebe identifikuju kao pripadnike odreenih konfesija, sumnja u istinitost
Knjige postanja dok dodatnih 13,9% ne veruje u takvu genealogiju dogaaja na zemlji. Gotovo identina je situacija i sa
poslednjom tvrdnjom, da je Bog izvor moralnih naela, svega 46,2% mladih izriito veruje u njenu verodostojnost. Jo
jedna interesantna razlika se pojavljuje kod mladih u odnosu na samopozicioniranje u odnosu na politiku ideologiju.
Vie je mladih koji sebe smatraju ateistima i agnosticima meu onima koji su na levom spektru politikih ideologija
nego kod onih na desnici.

X=17.21, p<.05, Cramers V=.122.

X=39.42, p<.001, Cramers V=.186.
323
X=10,0, p<.05, Cramers V=.093.
321
322

82

Od sociodemografskih osobina koje su povezane sa religioznim verovanjima, najkonzistentnije se izdvaja pol, tako
da devojke znaajno ee veruju od mladia da Bog postoji324 kao i da postoje raj i pakao325. Druga bitna osobina
koja utie na stepen verovanja u religijske predstave je obrazovanje roditelja koje se pokazuje kao znaajno povezano
sa verovanjem da je Bog stvorio svet326, da je Bog izvor moralnih pravila i obaveza327, tako to sa rastom obrazovanja
roditelja opada stepen verovanja u navedene tvrdnje.
Kada je re o religijskim praksama slavljenje religijskih praznika, najuestalija je praksa meu mladima dok je hodoae
najmanje rasprostranjeno. Manje od 5% mladih ide redovno na crkvena bogosluenja, dok ih etvrtina ne poseuje
nikada. Neto rasprostanjenija religiozna praksa je upranjavanje molitve koju redovno ili esto upranjava treina
ispitanika, dok je ispoved relativno retka. Imajui u vidu drutveni znaaj slavljenja religijskih praznika, ne udi visoko
uee mladih kojima je ovo najea religiozna praksa. Na nivou linih mrea poznanstava i srodnikih veza, slavljenje
krsne slave je veoma rairen i znaajan oblik religijske prakse, dok su slavljenje Boia i Uskrsa, ali i drugih religijskih
praznika (koji su u nekim sluajevima i dravni praznici) veoma znaajni oblici praksi na nivou lokalne zajednice i nacije.
Grafikon 6.16: Religijske prakse mladih (u %)
Ide na slubu

4,4

Moli se
Ide na ispoved

13,2

55,4

12,0
1,1

21,2

3,7

38,8

17,8
68,2

1,1

2,4

0,1

27,8

0,3
0,3

77,0

Slavi religijske praznike

Ide na hodoae

26,8

15,1

13,8

9,6

7,0

81,5

Redovno

esto

Ponekad

Nikad

0,1
1,1

Ne zna

Kao i kod verovanja, i na ovom mestu postoji diskrepancija izmeu onoga kako mladi sebe vide i onoga ta rade. Mladi
koji se identifikuju sa nekom od konfesija, u ak 22% nikada ne idu na bogosluenje, njih 23,1% nikada ne upranjava
molitvu dok 5% ne slavi religijske praznike. Na prvi pogled iznenauje podatak da ak 62,5% nerelegioznih mladih osoba
slavi religijske praznike. Imajui u vidu njihov prevashodni drutveni i/ili identitetski karakter, takve prakse ostavljaju
dovoljno prostora da se u njima participira ili i zadri alternativni identitet.
Na bogosluenja ee idu mladi sa sela nego iz grada328, dok sa poveanjem obrazovnog nivoa roditelja, opada
uestalost ove prakse329. Obrazovanje mladih nije znaajno povezano sa tom praksom ime se izdvaja nasleeni
kulturni obrazac kao faktor koji bi mogao da objasni stepen religioznosti. Ukoliko posmatramo izraeniji drutveni
aspekt religioznosti slavljenje praznika jedina razlika koja se pojavljuje kod mladih, ogleda se u tome da li ive na
selu ili u gradu, tako da je u ruralnim podrujima ova praksa znaajno prisutnija nego u urbanim330.
U narativima o religioznosti, otkrivamo tri zapleta 1. normativnu i praktinu religioznost, 2. drutveni aspekt religioznosti
i 3. verovanje u postojanje neke vie sile, ali iskljuenost iz religijskih rituala.
Prvi zaplet upuuje na postojanje kako verovanja u svete istine koje su otkrivene u spisima, tako i na redovno
upranjavanje religijskih praksi.

I: Verujem u Boga, idem na liturgije.

Imamo u kui ikone. Potujem kult ikone.
To mi je normalno. I drugi ljudi tako rade iz
moje sredine. Ne bi mi bilo normalno da se
ja tu neto izdvajam. A opet i nauena sam
da verujem u to i onda mi je to normalno.
(uenica srednje kole, 17, predgrae
Beograda)

X=10,58, p<.05, Cramers V=.095.

X=13.19, p<.05, Cramers V=.106.
326
X=23.38, p<.05, Cramers V=.101.
327
X=18.96, p<.05, Cramers V=.091

I: Ja volim nau veru. Idem u crkvu, bar jednom nedeljno.

Verujem u Boga.
K: I ta misli, ta tebe vezuje za tu religiju?
I: Ja sam roena s tom verom. Kako da vam objasnim sad. Imam
naviku da volim nau veru, i to mi je uroeno, usaeno. Moda
da sam roena u nekoj drugoj veri, moda bih volela tu drugu
veru, ali... Potujem ja tue vere, ali naa...
(frizerka i kozmetiarka, 22, nezaposlena, veliki grad)

X=17.38, p<.05, Cramers V=.122.

X=35.19, p<.001, Cramers V=.123.
330
X=25.24, p<.001, Cramers V=.147.

324

328

325

329

83

Interesantno je da u navedenim narativima, u kojima mladi govore o redovnim religijskim aktivnostima, naglaeno su
prisutne prisvojne zamenice. Religija se u oba narativa javlja kao deo pripadanja drutvenoj i religijskoj grupi i eksplicitno
ili implicitno upuuje na konformizam.
Trei zaplet otkriva da mladi imaju neke ideje o religiji ali da nisu u potpunosti prihvatili stavove crkava, ili imaju odreene
rezerve prema njihovim tumaenju sveta i/ili naina na koji se treba ponaati.
I: Da li bi sebe opisala kao religioznu osobu?
N: Pa jesam. Mislim, nita neto preterano.
I: Zato?
Ne znam. Ne mogu da kaem da ne verujem u Boga. Opet, nisam od
onih koji stalno idu po crkvama i manastirima. Neka sredina.
(devojka, 27, VS, zaposlena pod ugovorom, grad srednje veliine)

I: Pa, ono, verujem u Boga. Ne

mogu da kaem da idem u crkvu
svaki dan i te gluposti, to niko ne
radi. Postoji neka via sila. Nisam
kompetentan da priam o tome.
(mladi, 24, SS, nezaposlen, veliki
grad)

Diskusija
Iako je uee mladih u volonterskim aktivnostima na prilino niskom nivou u poreenju sa zemljama zapadne Evrope,
ovakav angaman je meu viim u regionu (Hurrelmann, Weichert, 2015: 25). Rezultati istraivanja pozicioniraju mlade
rame uz rame sa mladima iz Slovenije. Ovde treba imati u vidu da se godinu dana pre istraivanja u Srbiji dogodila prirodna
nepogoda, koja je pokrenula veliki broj graana da se ukljue u akcije spasavanja i zatite od daljih poplava. Ukoliko
se izuzme uee mladih u tom iznenadnom dogaaju, mladi u Srbiji su i dalje relativno veoma aktivni u poreenju
sa vrnjacima iz regiona. Jedan od razloga za takav rezultat moe biti i izvesna institucionalna podrka organizacijama
mladih331. Taj nemili dogaaj je na povrinu izbacio jo jednu znaajnu stvar. Naime, postoji znaajan potencijal i elja
meu mladima da budu drutveno korisni i solidarni. U tom smislu bi izgradnja i jaanje infrastrukture, ali i znaajnija
podrka inicijativama koje dolaze od mladih, mogle da stvore prostor za bolju komunikaciju, koheziju i poverenje. Mladi
sa sela su posebno ugroena kategorija, s obzirom da je u ruralnim podrujima najmanje infrastrukturnih kapaciteta za
organizovano drutveno delanje.
Poverenje mladih je veoma personalizovano, i znaajno opada ka ljudima koje ne poznaju lino. Porodini odnosi su
jedini izvesni drutveni odnosi. U lanove svoje porodice gotovo svi mladi imaju nepodeljeno poverenje. Interesantno
je da mladi imaju vie poverenja u prijatelje nego u roake, to ukazuje na procese daljeg slabljenja irih srodnikih
mrea i roake solidarnosti. Kao i u svim ostalim zemljama u regionu, najmanje je poverenja u ljude sa drugaijim
politikim stavovima, druge religije, ali i u religiozne voe. Imajui u vidu da je generalizovano poverenje relativno malo
razvijeno, a da su mladi velikim delom zakljuani u svoje primarne socijalne mree, otvara se pitanje na kojim osnovama
je mogue razvijati kohezivnost mladih, ukoliko postoje znaajne podele i oprez u odnosima.
Isti zakljuak se moe doneti i kada nastojimo da prepoznamo prema kome mladi ispoljavaju (najveu) socijalnu
distancu. Mladi u Srbiji ne razlikuju se znaajno od svojih vrnjaka iz regiona. Najmanje je distance prema studentima
i penzionerima, ali distanca raste ka ljudima drugih nacionalnosti i kulminira prema homoseksualcima. Distanca je
izraenija prema Hrvatima, Romima i traiocima azila sa Bliskog istoka. Pored etnike, distanca je najizraenija prema
ljudima drugaije seksualne orijentacije.
Mladi u Srbiji se kao i veina mladih u regionu (izuzev Slovenije) prepoznaje kroz pripadnost odreenoj konfesiji. U
Srbiji je najvie pravoslavnih, dok je tek svaka dvadeseta osoba sebe okarakterisala kao ateistu. Iako veina mladih sebe
vidi kao pripadnike odreenih religija, to nuno ne podrazumeva ni da su na visokom nivou usvojene verska verovanja
i verske prakse. Veina mladih zapravo religiju koristi kao jedan od simbola identitetskih razlika, i osnov pripadanja
(etnikoj) drutvenoj grupi.

331

Ministarstvo omladine i sporta svake godine izdvaja odreena sredstva za projekte mladih.

84

Subjektivna stvarnost
opaanje rizika, zadovoljstvo i aspiracije

Uvod
Od trenutka kada se savremeno drutvo suoilo sa katastrofama izazvanim ljudskim delanjem, kao to je bila havarija
nuklearne elektrane u ernobilu 1986. godine, koje su dovele u pitanje ne samo koncept razvoja ve i njegovu svrhu,
time to su dovele u opasnost i opstanak oveanstva, postalo je uobiajeno novo doba opisivati sintagmom drutvo
rizika. Globalni rizici ekoloki, bezbednosni, ekonomski i drugi, dobijaju specifina znaenja i teinu u lokalnim
drutvenim kontekstima. Kao izvori anksioznosti oni mogu uticati na percepciju stvarnosti i na delanje aktera. Rizicima
se u studijama o mladima najee pristupa iz perspektive rizinog ponaanja (risk-taking behaviour), o emu smo pisali
u poglavlju o ivotnim stilovima. Tema ovog poglavlja su strukturni rizici koji ine kontekst neizvesnosti sa kojim mlada
osoba mora svakodnevno da se suoava, koje opaa i u odnosu na ta opaanja formira svoje aspiracije i delanje. Na je
cilj da analiziramo kako mladi u Srbiji opaaju neke globalne drutvene rizike koji se prelamaju u njihovom drutvu, kao
i neke line rizike kroz iskustvo diskriminacije. eleli bismo, potom, da analiziramo koliko su mladi zadovoljni razliitim
aspektima svog ivota, i koji faktori utiu na nivo njihovog zadovoljstva, kao i na oseaj kontrole nad vlastitim ivotom.
Ispitivaemo, zatim, da li mladi imaju aspiracije ka migracijama, posebno ka emigraciji, zbog kojih motiva i koliko su
faktori rizika podsticaj za delanje u tom pravcu.
Sve uestalija meunarodna komparativna istraivanja subjektivnog blagostanja (subjective well-being SWB), kao
individualne evaluacije kvaliteta ivota, baziraju se na samoproceni zadovoljstva ivotom, sree i fizikog i mentalnog
zdravlja za koje se smatra da su njegovi konstitutivni elementi (Pichler, 2006). Za razliku od vie emocionalnog ili afektivnog
koncepta sree, smatra se da zadovoljstvo ivotom (life satisfaction) obuhvata vie kognitivne procene ivota pojedinca
koje vode ka optem zadovoljstvu ili frustraciji neijim mestom u drutvu (World Happiness Report, 2012: 7). Evropska
istraivanja kvaliteta ivota (EQLS) pokazuju da je zadovoljstvo ivotom vee kod mlaih uzrasnih kohorti, to je posebno
izraeno kod mlaih od 25 godina koji jo uvek ive sa roditeljima, kod kojih se situacija to se tie zadovoljstva nije znaajno
promenila od 2007. godine (Eurofound, 2014b: 10). Neki autori stoga zakljuuju da su mladi na neki nain postali otporni
na sve loije ekonomske uslove ivota i da su se prilagodili neizvesnosti (Pichler, 2006: 441). Novije studije, meutim, ukazuju
da su materijalni i status zaposlenosti i aktivnosti povezani sa subjektivnim blagostanjem mladih (Eurofound, 2014b). Do
takvih nalaza su doli i istraivai u Sloveniji koji su ustanovili jaku korelaciju izmeu subjektivnog blagostanja mlade osobe
i materijalnog blagostanja njene porodice (CEPYUS-FES, 2013: 189). Slino tome, zaposlenost kao determinanta ivotnog
zadovoljstva je kontroverzna, jer se sa jedne strane tvrdi da se nedostatak zaposlenja kompenzuje drugim elementima,
kao to su lini ili porodini ivot (Pichler, 2006), ili posreduje oseajem kontrole nad ivotom (Khattab, Fenton, 2009),
dok se sa druge strane prikazuju nalazi da nezaposleni i neaktivni mladi daju u poreenju sa drugima niske procene svog
subjektivnog blagostanja (Eurofound 2014b: 5). Razliite su takoe procene da li su mlade ene vie ili manje ili iz razliitih
razloga (Khattab, Fenton, 2009) zadovoljne svojim ivotom u odnosu na mlade mukarce. Za razliku od prethodnog,
ustanovljeno je nesumnjivo da kvalitet linih odnosa i intenzitet drutvenih kontakata doprinose oseanju ivotnog
zadovoljstva (Haller, Hadler, 2006). U istraivanju u Srbiji iz 2011. godine, ispitivana su tri aspekta zadovoljstva ivotom i
ustanovljeno je da mladi iskazuju najvii stepen zadovoljstva porodinim ivotom, potom linim/intimnim odnosima, a
najmanje onim ime se bave (Tomanovi et al 2012). Rezultati su konzistentni sa evropskim i nisu iznenaujui kada se
uzime u obzir visok nivo nezaposlenosti i rizine zaposlenosti meu mladima u Srbiji. Istraivanje je pokazalo da su mlade
ene u proseku zadovoljnije u sva tri domena od mladih mukaraca (Ibid).
Kao i ostali oblici drutvene pokretljivosti, migracije predstavljaju znaajan pokazatelj otvorenosti drutva i bilo da se radi
o privremenim ili trajnim ili o migracijama ka veim ili manjim naseljima zavise od odreenih socijalnih pretpostavki
koje omoguavaju ili spreavaju prostornu mobilnost (Stanojevi, 2012a). Istraivanje unutranje pokretljivosti mladih
je ustanovilo da su migracije ka veim gradovima karakteristine za one koji imaju vie obrazovanje i koji potiu iz
boljestojeih porodica, dok je ka manjim mestima izraena tendencija migriranja onih sa niim stepenom obrazovanja
i neto loijeg materijalnog poloaja (Stanojevi, 2012a: 73). to se tie spoljnih migracija, preseljenja izvan Srbije,
istraivanja iz 2003. i 2011. pokazala su da postoji diskrepancija izmeu aspiracija za odseljenjem koje su znatne i rastue
(Gredelj, 2004; Jari, ivadinovi, 2012) i konkretnog delanja da se elja i ostvari. Razlozi za potencijalnu emigraciju
vie nisu dominantno politiki, kao devedesetih godina, ve pre svega ekonomski i posledica su niskog ivotnog
standarda, visokih stopa nezaposlenosti i iz njih proisteklog oseanja odsustva perspektive. Najjai prediktori aspiracija
ka odseljenju su prethodno iskustvo migracija, nezaposlenost, porodini status (ako nisu u braku i roditelji), a za delanje
u pravcu emigracije i vie obrazovanje mlade osobe (Moji, Petrovi, 2013).
85

Analiza
Opaanje rizika u drutvu
Percepcija mladih u Srbiji o tome koji su drutveni problemi zabrinjavajui (alarmantni) predstavlja najpre refleksiju
konkretnog socioekonomskog stanja drutva i javnog diskursa o njemu, a tek potom refleksiju javnih diskursa o
globalnim problemima. Tako mladi u Srbiji, slino njihovim vrnjacima u Hrvatskoj (Iliin et al 2013: 119) i u Bugarskoj
(Mitev, Kovacheva, 2014: 182), kao tri najozbiljnija drutvena problema izdvajaju nezaposlenost, porast siromatva i
nesigurnost zaposlenja (grafikon 7.1), to su faktori koji direktno utiu na svakodnevnu egzistenciju veine mladih u
drutvu u kojem ive.
Grafikon 7.1: Percepcija znaaja problema (rizika) u srpskom drutvu (opcija veoma alarmantni, u %)

87,1

Nezaposlenost
81,7

Porast siromatva
67,6

Nesigurnost zaposlenja
63,7

Uestalost obolevanja (kancer..)

57,2

Neefikasna borba protiv korupcije

Ulini kriminal

52,2

Razne kriminalne aktivnosti

51,9
47,9

Primenjivanje zakona

45,9

Zagaenje okoline
38,0

Bezbednost na radnom mestu

37,1

Rizik od emigracije
28,8

Klimatske promene
Pretnja od SIDE / HIV-a
Pretnja terorista

22,2
20,0

Ono to je, meutim, iznenaujue jeste da te probleme kao veoma alarmantne istiu vie oni mladi koji prema svom
socioekonomskom poloaju, materijalnom poloaju domainstva, steenom i nasleenom kulturnom kapitalu (vlastito
i obrazovanje roditelja), ne bi trebalo da su vie direktno pogoeni njima nego mladi iji je drutveni poloaj nii332. Do
slinih rezultata su doli i istraivai u Hrvatskoj (Iliin et al 2013: 122). Ta injenica, kao i injenica da probleme koji se tiu
nefunkcionalnosti drutvenog sistema, kao to su neefikasna borba protiv korupcije i neprimenjivanje (ili nepravilno i
nedosledno primenjivanje) zakona333, kao i neke globalne probleme, kao to su zagaenje okoline i porast hroninih
oboljenja334, vie apostrofiraju mladi vieg ekonomskog i obrazovnog poloaja, upuuje da se objanjenje moe traiti
u njihovoj veoj senzibilisanosti na opte drutvene tekoe.

Doivljaj diskriminacije
Razliiti oblici i uzroci diskriminacije sa kojima se (mlada) osoba u veoj ili manjoj meri susree u svom svakodnevnom
ivotu, mogu se tumaiti kao lini rizici koji mogu dovesti do socijalne iskljuenosti. U cilju otkrivanja tih rizika, mlade smo
u anketi pitali da li su se i koliko esto osetili diskriminisanim zbog neke svoje karakteristike, kao to su: pol, materijalni
poloaj, veroispovest, etniko poreklo, nivo obrazovanja, pripadnost politikoj partiji, mesto porekla ili zemlja porekla.
Veina mladih od dve treine do etiri petine izjavila je da nikada nije imala iskustvo diskriminacije (grafikon 7.2).

Npr. strah od siromatva vie istiu mladi boljeg obrazovanja (X=25.16, p<.05, Cramers V=.085) i vieg materijalnog poloaja (X=17.66, p<.05, Cramers V=.087).
Zabrinutost za nedosledno primenjivanje zakona vie oseaju mladi sa viim nivoom obrazovanja (X=21.81, p<.05, Cramers V=.079) i vieg materijalnog poloaja
(X=16.45, p<.05, Cramers V=.084).
334
Zabrinutost za klimatske promene vie oseaju mladi sa viim nivoom obrazovanja (X=24.40, p<.05, Cramers V=.084) dok zabrinutost za porast hroninih oboljenja
imaju mladi vieg materijalnog poloaja i obrazovanja (X=16.56, p<.05, Cramers V=.085).
332
333

86

Grafikon 7.2: Doivljaj diskriminacije: Da li si se nekada oseao/la diskriminisan/na zbog neke od sledeih stvari? Koliko esto? (u %)

Zemlje porekla

0,8
2,4

6,4

9,3

Mesta porekla

0,3
2,5

6,6

10,9

Pripadnosti politikoj partiji

1,0
2,0

4,5 4,7

Nivoa obrazovanja

0,9
1,5

5,5

Etnikog porekla

0,3
1,6

4,3

10,3

83,3

0,3

Veroispovesti

0,6
1,7

3,9

9,5

84,0

0,3

Materijalnog poloaja

0,5
2,1
0,7
2,1

Pola

80,6
79,4

0,3
5,1

82,7

10,3

81,6

10,3
10,2

0,4

18,1

0,3

0,3

68,7

13,0

73,6
Veoma esto

esto

0,5

Ponekad

Retko

Nikad

Ne zna

Nai ispitanici i ispitanice su se u odreenoj meri osetili diskriminisanim najee na osnovu materijalnog poloaja i
pola, a potom i mesta porekla i drugih obeleja drutvenog poloaja i identiteta. Ekonomska (klasno-socijalna) i rodna
diskriminacija pojavljuju se kao najee opaene i u drugim studijama u regionu (Iliin et al 2013: 97; CEPYUS-FES, 2014:
182; Mitev, Kovacheva, 2014: 66).
Kada uporedimo srednje vrednosti stepena diskriminacije (od 5 za veoma esto pa do 1 za nikad), analize osobina
mladih koji su osetili diskriminaciju u nekom stepenu, pokazuju znaajne i zanimljive rezultate. Najvie navoeni
oblik diskriminacije na osnovu materijalnog poloaja diferencira stepen izloenosti mladih svim ostalim oblicima
diskriminacije (tabela 7.1)
Tabela 7.1: Povezanost materijalnog poloaja sa oblicima diskriminacije
Diskriminacija na osnovu
pola

materijalnog poloaja

veroispovesti

etnikog porekla

nivoa obrazovanja

pripadnosti politikoj partiji

mesta porekla

zemlje porekla

Materijalni poloaj

SD

nii

1.8199

1.07173

srednji

1.4127

.78235

vii

1.3101

.70247

nii

1.9313

1.05283

srednji

1.5058

.80698

vii

1.2815

.61947

nii

1.5280

.90872

srednji

1.2327

.66692

vii

1.1768

.53396

nii

1.5280

.82962

srednji

1.2207

.60386

vii

1.1811

.55959

nii

1.6770

1.05832

srednji

1.2596

.66273

vii

1.2004

.57789

nii

1.4600

.94571

srednji

1.2545

.74737

vii

1.1886

.63899

nii

1.5776

.97237

srednji

1.3148

.71303

vii

1.2685

.66208

nii

1.6625

1.08092

srednji

1.3059

.74156

vii

1.2495

.65510

87

F
24.638**

42.718**

17.517**

19.484**

28.931**

7.672**

10.895**

17.971**

Rezultati jednofaktorske analize varijanse (tabela 7.1) ukazuju da postoje znaajne razlike u stepenu diskriminacije na
osnovu materijalnog poloaja mlade osobe po svim istraivanim osobinama. Post hok Tahmane testovi ukazuju da se
mladi iz domainstava sa najniim materijalnim standardom, znaajno razlikuju od onih na srednjim i viim pozicijama,
tako to oseaju vii stepen diskriminacije. Ta razlika je najvea upravo kada je u pitanju diskriminacija zbog materijalnog
poloaja, potom zbog nivoa obrazovanja i pola, a zatim i etnikog porekla, veroispovesti, zemlje i mesta porekla, a
najmanja kad je re o diskriminisanosti na osnovu opredeljenosti prema nekoj politikoj partiji.
to se tie rodne diskriminacije, pored pomenute povezanosti sa materijalnim poloajem, postoje povezanosti sa jo
dva obeleja: polom i naseljem. Devojke izjavljuju da ee (M=1,54, SD=0,88) od mladia (M=1,31, SD=0,72) primeuju
da su diskriminisane na osnovu svog pola335. To ukazuje da je rodna diskrimnacija ee diskriminacija ena, a one su u
manjoj ili veoj meri senzibilisane da diskriminaciju percipiraju. Mladi iz grada (M=1,49, SD=0,86) znaajno se razlikuju
od mladih koji ive na selu (M=1,32, SD=0,71) u stepenu rodne diskriminacije koju su doiveli336, to moe ukazivati na
veu senzibilisanost za opaanje diskriminisanosti kod mladih iz urbanih sredina.
Diskriminacija zbog nivoa obrazovanja povezana je, pored materijalnog poloaja, sa polom ispitanika: mladii
izjavljuju da su ee (M=1,36, SD=0,79) izloeni ovom obliku diskriminacije od devojaka (M=1,23, SD=0,62)337, kao i sa
obrazovanjem roditelja: vie su opaali diskriminaciju mladi iji roditelji imaju zavreno srednje i osnovno obrazovanje
(M=1,34, SD=0,76) od onih iji su roditelji visokobrazovani (M=1,21, SD=0,61)338.
Diskriminacija na osnovu veroispovesti povezana je, pored materijalnog poloaja, sa polom: mladii izjavljuju da su
ee izloeni (M=1,30, SD=0,74) nego devojke (M=1,20, SD=0,57)339, sa mestom stanovanja: mladi iz grada su izloeniji
(M=1,29, SD=0,72) od mladih na selu (M=1,19, SD=0,54)340, kao i sa obrazovanjem roditelja: vie su izloeni mladi iji
roditelji imaju nie i srednje obrazovanje (M=1,29, SD=0,72) od dece visokoobrazovanih roditelja (M=1,16, SD=0,59)341.
Etniko poreklo kao izvor diskriminacije povezano je sa etnikom pripadnou: vie je opaaju mladi koji nisu Srbi342.
Ovaj oblik diskriminacije je povezan i sa obrazovanjem roditelja: vie su mu izloeni mladi iji roditelji imaju nie i
srednje obrazovanje (M=1,29, SD=0,68) od dece visokoobrazovanih roditelja (M=1,17, SD=0,51)343.
Zanimljivo je da je obrazovanje roditelja statistiki znaajno povezano i sa stepenom opaene diskriminacije zbog
pripadnosti odreenoj politikoj partiji: opet je diskriminacija izraenija kod mladih iji roditelji imaju nie i srednje
obrazovanje (M=1,30, SD=0,82) nego kod onih iji roditelji imaju vie i visoko obrazovanje (M=1,15, SD=0,52)344. Taj
oblik diskriminacije vie opaaju mladii (M=1,31, SD=0,81) nego devojke (M=1,19, SD=0,64)345. Zanimljivo je da
diskriminaciju ee opaaju mladi koji se deklariu da pripadaju politikoj desnici, manje oni koji pripadaju levici, a
najmanje politikom centru346. Slinu slabu ali znaajnu povezanost deklarisanja za desna politika opredeljenja i veeg
opaanja diskriminacije po politikoj osnovi, uoili su i istraivai u Sloveniji (CEPYUS-FES, 2014: 183).
Kao i materijalni status, region u kojem ispitanik ivi, statistiki je znaajno povezan sa svim oblicima diskriminacije, osim
sa onom po politikoj osnovi (tabela 7.2).
Rezultati jednofaktorske analize (tabela 7.2) ukazuju da postoje znaajne razlike u stepenu diskriminacije u tri regiona
u Srbiji, po svim istraivanim osobinama osim pripadnosti politikoj partiji. Post hok Tahmane testovi ukazuju da se
region Vojvodine izdvaja kao podruje sa najveim stepenom oseanja diskriminacije. Moemo pretpostaviti da se
Vojvodina izdvaja iz dva razloga: u pitanju je multietnika i multikonfesionalna zajednica region, gde su, pored realnih
nejednakosti u drutvenom poloaju, mladi senzibilisaniji za razlike i prepoznavanje nejednakosti i diskriminacije.

Mereno t-testom postoji znaajna razlika (t=-4.76, df= 1132.22, p<.001).

Mereno t-testom postoji znaajna razlika (t=-3.71, df= 1028.39, p<.05).
337
Mereno t-testom postoji znaajna razlika (t=-3.13, df= 1104.22, p<.05).
338
Mereno t-testom postoji znaajna razlika (t=3.09, df= 924.58, p<.05).
339
Mereno t-testom postoji znaajna razlika (t=-2.51, df= 1098.17, p<.001).
340
Mereno t-testom postoji znaajna razlika (t=-2.66, df= 1091.36, p<.05).
341
Mereno t-testom postoji znaajna razlika (t=3.36, df= 995.1, p<.05).
342
X=37.59, p<.001, Cramers V=.179.
343
Mereno t-testom postoji znaajna razlika (t=3.45, df= 971.42, p<.05).
344
Mereno t-testom postoji znaajna razlika (t=3.77, df= 1030,8, p<.05).
345
Mereno t-testom postoji znaajna razlika (t=-2.73, df= 1072.19, p<.05).
346
X=60,04, p<.001, Cramers V=.133.
335
336

88

Tabela 7.2: Povezanost regiona i oblika diskriminacije

Diskriminacija na osnovu

Region

Pola

Beogradski region

Materijalnog poloaja

Veroispovesti

Etnikog porekla

Nivoa obrazovanja

Mesta porekla

Zemlje porekla

SD

1.4040

.76620

Vojvodina

1.6159

.90209

Centralna Srbija

1.3371

.77296

Beogradski region

1.5212

.82931

Vojvodina

1.5690

.90581

Centralna Srbija

1.3861

.71356

Beogradski region

1.1648

.54024

Vojvodina

1.3979

.81060

Centralna Srbija

1.2233

.63488

Beogradski region

1.1676

.49818

Vojvodina

1.3552

.71663

Centralna Srbija

1.2397

.65306

Beogradski region

1.2131

.54699

Vojvodina

1.4256

.88320

Centralna Srbija

1.2726

.70173

Beogradski region

1.2131

.53114

Vojvodina

1.4759

.86918

Centralna Srbija

1.3277

.76354

Beogradski region

1.2528

.65914

Vojvodina

1.4261

.80764

Centralna Srbija

1.3258

.81569

F
11.422**

5.866*

10.712**

7.147*

7.474*

10.261**

4.041*

Tabela 7.3: Koeficijenti korelacije razliitih oblika diskriminacije

Diskriminacija na osnovu
Pola
Materijalnog poloaja
Veroispovesti
Etnikog porekla

Materijalnog
poloaja

Verosipovesti

Etnikog
porekla

Nivoa obrazovanja

Pripadnosti
politikoj partiji

Mesta
porekla

Zemlje
porekla

.521**

.434**

.421**

.410**

.324**

.398**

.437**

.477**

.398**

.475**

.345**

.411**

.385**

.610**

.451**

.501**

.516**

.506**

.517**

.521**

.561**

.565**

.550**

.499**

.450**

.528**

.464**

.659**

Nivoa obrazovanja
Pripadnosti politikoj
partiji
Mesta porekla
Zemlje porekla

Korelacije (tabela 7.3) pokazuju da su sve vrste oseanja diskriminisanosti meusobno u jaoj ili slabijoj vezi, to nam ukazuje
da drutvene karakteristike na osnovu kojih su mladi diskriminisani (pol, klasa, veroispovest, obrazovanje, mesto i dr.) esto
idu zajedno. Kombinovano sa prethodnim nalazom da je nizak materijalni poloaj (i sa njim povezane determinante nii
kulturni kapital porodice) u znaajnoj vezi sa veim iskustvom diskriminacije u svim njenim oblicima, daje vrst dokaz
o nepovoljnom drutvenom poloaju kao osnovi za diskriminaciju i potencijalnom riziku od marginalizacije i socijalne
iskljuenosti. Prethodno istraivanje mladih u Srbiji 2011. godine, uoilo je kategoriju mladih koji su pod izrazitim rizikom od
drutvene iskljuenosti: to su osobe bez kvalifikacija i sigurnog zaposlenja, iji roditelji imaju nisko obrazovanje, finansijski
i stambeno zavisni od roditelja, koncentrisani u ruralnim podrujima, koji obavljaju radnike i poljoprivredne poslove, sa
niskom politikom i graanskom participacijom (Tomanovi, Stanojevi, 2012: 282, 283).

89

Zadovoljstvo ivotom
U gorepomenutom istraivanju ustanovljeno je da su mladi koji se nalaze u drutveno marginalizovanom poloaju,
daleko manje od drugih zadovoljni na linom, porodinom i profesionalnom planu (Ibid 283). U ovom istraivanju
zanimalo nas je u kojoj su meri mladi zadovoljni svojim linim odnosima, porodinim ivotom i zanimanjem (onim ime
se bave). Na etvorostepenoj skali od uopte nisam zadovoljan/na do sasvim sam zadovoljan/na mladi su iskazali razliite
nivoe zadovoljstva u navedena tri domena njihovog ivota (grafikon 7.3).
Grafikon 7.3: Stepen zadovoljstva linim odnosima, porodinim ivotom i zanimanjem (u %)
Onime im se bavi
Porodinim ivotom
Linim / intimnim odnosima

6,8
1,8

20,2

38,1

12,2

2,9

34,9

33,8

52,2

17,2

40,2
Uopte nisam

Donekle

39,6
Prilino

Sasvim

Stepen zadovoljstva koji su mladi izrazili, neto je vii nego u ranijem istraivanju (Stanojevi, Tomanovi, Ljubii, 2015),
verovatno zbog mlaeg uzrasta ispitivane populacije, ali je nanovo on najvii u domenu porodinih odnosa (M=3,36,
SD=.76), pa u domenu linih odnosa (M=3,17, SD=.81), a najnii u domenu onoga ime se mlada osoba bavi (M=3,01,
SD=.90).
Tabela 7.4: Koeficijenti korelacije zadovoljstva

Zadovoljstvo:

Porodinim ivotom

Zanimanjem

.561**

.368**

Linim/intimnim odnosima
Porodinim ivotom

.384**

Postoje povezanost izmeu zadovoljstva u sva tri domena, s tim to je najjaa izmeu zadovoljstva linim odnosima i
zadovoljstva porodinim ivotom, kao to je bio sluaj i u ranijem istraivanju (Stanojevi, Tomanovi, Ljubii, 2015).
K: U kojoj meri si zadovoljna svojim dosadanjim ivotom?
I: Pa, zadovoljna sam, zato to su mi svi, hvala bogu, ivi i zdravi. I dokle god je tako ja ne mogu da kaem da nisam
zadovoljna i srena. Dokle god je to tako, ja ne mogu da kukam o ivotu, daleko bilo.
K: A na linom planu, jesi li zadovoljna?
I: Pa, jesam. Imam dvadeset dve godine, trudim se koliko mogu da se probijem, pa emo da vidimo.
(nezaposlena, SS, 22, veliki grad)

Mlade ene su zadovoljnije od mladih mukaraca u domenima linih odnosa347 i porodinog ivota348, dok u domenu
zanimanja, ne postoje znaajne rodne razlike. Povezanost izmeu pojedinanih domena, a posebno izmeu zadovoljstva
linim odnosima i zadovoljstva porodinim ivotom, jaa je, meutim, za mlade mukarce nego za mlade ene (tabela
7.5). To moe ukazivati na izvesnu odvojenost sfera u ivotima mladih ena i na potencijalnu konfliktnost uloga, dok su
domeni svakodnevice za mlade mukarce u saglasju (Ibid).
Tabela 7.5: Koeficijenti korelacije zadovoljstva prema polu

Pol

Zadovoljstvo

muki

Linim/intimnim odnosima

Porodinim ivotom

Zanimanjem

.619**

.456**

Porodinim ivotom
enski

.427**

Linim/intimnim odnosima

.482**

Porodinim ivotom

347
348

.280**
.342**

X=9.41, p<.05, Cramers V=.090,

X=18.93, p<.001, Cramers V=.125.

90

Zadovoljstvo linim odnosima povezano je, pored pola, delimino i sa socijalnim kontaktima: oekivano su neto
zadovoljniji mladi koji imaju krug prijatelja349, dok se neoekivano nije pokazala korelacija sa njihovim zadovoljstvom
prijateljima. Taj aspekt zadovoljstva ivotom je povezan i sa obrazovanjem mlade osobe: mladi na kolovanju i koji su
zavrili fakultete zadovoljniji su svojim linim odnosima od onih koji imaju nie obrazovanje meu kojima se posebno
izdvajaju mladi sa zavrenom osnovnom kolom350. Pored toga, nii materijalni status povezan je sa niim stepenom
zadovoljstva linim odnosima351. Slino tome, po izraavanju manjeg stepena zadovoljstva porodinim ivotom,
izdvajaju se mladi sa osnovnim obrazovanjem352 i niskim materijalnim statusom353. Nii stepen zadovoljstva zanimanjem
(onim ime se bave) izraavaju stariji ispitanici354, koji imaju nie obrazovanje355 iji roditelji imaju nie obrazovanje356 i
koji ive u domainstvima sa niim materijalnim statusom357.
Povezanost najee opaenog oblika diskriminacije na osnovu materijalnog poloaja statistiki je znaajno
povezana sa zadovoljstvom u sva tri prouavana domena (tabela 7.6).
Tabela 7.6: Koeficijenti korelacije zadovoljstva sa oseanjem diskriminacije zbog materijalnog poloaja

Zadovoljstvo:

Linim/intimnim
odnosima

Porodinim ivotom

Zanimanjem

-.190**

-.219**

-.172**

Diskriminacija zbog
materijalnog poloaja

Sa poveanjem oseanja diskriminacije prema materijalnom poloaju smanjuje se zadovoljstvo mlade osobe
zanimanjem, linim odnosima i porodinim ivotom.

Oseaj kontrole nad ivotom

Pratei ideju da je oseaj kontrole nad ivotom (sense of life control) vana komponenta koja utie na zadovoljstvo
ivotom (Khattab, Fenton, 2009), vremensku perspektivu i planiranje (Brannen, Nilsen 2002, 2007; Anderson et al
2005), pa posredno i na orijentaciju prema delanju, uvrstili smo je kao posebnu dimenziju u nae istraivanje kroz dva
pokazatelja. Mlade smo pitali koliko im se esto deava da ostvare ono to su eleli, i koliko im se esto deava da osete
da imaju kontrolu nad svojim ivotom.
Grafikon 7.4: Uestalost oseanja kontrole nad ivotom i ostvarenja namera (u %)
Da ima kontrolu nad svojim ivotom

1,6

15,1

Da ostvari ono to si eleo/la

1,2

15,4

58,4

24,9
66,1

17,3
Nikad

Retko

esto

Uvek

Uestalosti oseaja mlade osobe da ima kontrolu nad svojim ivotom i oseaja da moe da ostvari ono to eli, znaajno
su povezane (koeficijent korelacije je .510). Rezultati (grafikon 7.4) pokazuju relativno visok stepen kontrole nad ivotom
i ostvarenosti eljenog prema iskazima mladih.
A: Osea li da ima ili da nema kontrolu nad svojim ivotom?
I: Imam kontrolu. U dobroj meri, da. Mislim da sve to sam do sada uradio, nijednom se nisam pokajao, ali mislim da
sam sve uradio hladne glave i dobro sam promislio o svemu to sam uradio.
A: I uspeo si da svaki svoj plan sprovede u delo?
I: Hm, racionalnim razmiljanjem, da. Naravno, ti planovi su bili realni, ne moemo matati o neemu, mislim, bitno
da su elje u skladu sa naim mogunostima, ja mislim da moemo doi do bilo kog cilja. Ako se to sprovede onako
kako treba.
(student privatnog ekonomskog fakulteta, 24, Beograd)

X=11.71, p<.05, Cramers V=.100,

X=17.02, p<.05, Cramers V=.070,
351
X=34.49, p<.001, Cramers V=.122.
352
X=11.71, p<.05, Cramers V=.100,
353
X=75.52, p<.001, Cramers V=.181.

X=33.35, p<.001, Cramers V=.120,

X=64.61, p<.001, Cramers V=.137.
356
X=23.27, p<.05, Cramers V=.101.
357
X=39.63, p<.001, Cramers V=.132.

349

354

350

355

91

Oseaj mlade osobe da moe da ostvari ono to eli, povezan je sa njenim nivoom obrazovanja visokoobrazovani
znatno ee imaju taj oseaj nego mladi sa zavrenom osnovnom kolom358, a slino tome povezan je i sa nivoom
obrazovanja njihovih roditelja359. Stabilno zaposleni mladi znatno ee imaju oseaj da mogu da ostvare ta ele od
nezaposlenih360, kao i oni koji na linom raspolaganju imaju vie novca361. Sa druge strane, mladi koji ive u domainstvima
niskog materijalnog statusa, uestalije su se opredeljivali za odgovore da nikad (3,8%) i retko (23,1%) mogu da ostvare
eljeno362. I oseaj kontrole nad vlastitim ivotom znaajno je povezan sa nivoom obrazovanja mlade osobe363 i njenih
roditelja364, njenim statusom zaposlenosti365 i koliinom novca kojom raspolae za line potrebe366. Zakljuujemo
da skup pokazatelja niskog i potencijalno rizinog drutvenog statusa umanjuje nivo oseaja delatnosti kontrole i
uspenosti delanja tih mladih osoba, ograniavajui potencijal delanja i time inei njihov poloaj jo ranjivijim.
Dodatno nas je zanimalo da li su oseaji uspenosti i kontrole povezani sa aspektima ivotnog zadovoljstva. Analize
pokazuju da postoje umereno jake, pozitivne korelacije izmeu oseaja ostvarenosti namera i oseaja kontrole nad
ivotom i zadovoljstva u sva tri ivotna domena (tabela 7.7).
Tabela 7.7: Koeficijenti korelacije zadovoljstva sa oseajem ostvarenosti namera i kontrole

Linim/intimnim
odnosima

Porodinim ivotom

Zanimanjem

Da ostvari ono to si eleo/la

.230**

.147**

.271**

Da ima kontrolu nad svojim ivotom

.255**

.185**

.196**

Zadovoljstvo:

U narativnom obliku, sloen odnos razliitih nivoa zadovoljstva i oseaja kontrole vide se u sledeem iskazu mlade ene:
I: U porodici da, zadovoljna sam, ali to se tie posla nisam toliko zadovoljna. Volela bih da promenim neto u vezi
posla i neto u vezi partnera i tih nekih naih odnosa za dalje. Znai tog nekog naeg zajednikog ivota.
A: Da li osea da ima ili da nema kontrolu nad svojim ivotom?
I: Ponekad nemam kontrolu. Ponekad u vezi posla, ponekad u vezi deka i onda tu nekad ima oseaj da se gubi u
tom nekom vremenu.
A: Da li uspeva da ostvari ono to si planirala?
I: Pa donekle. Nemam pojma. Opet hajde imam taj posao, imam tog deka pored sebe. To je neto ajde da kae
donekle si ostvario. Opet, sa druge strane, nisi ostvario to to nema tu neku kuu, nema taj neki stambeni prostor.
(zaposlena VS, 27, grad srednje veliine)

Zamiljanje budunosti i aspiracije za migracije

U kontekstu opaanja drutvenih i linih rizika, zadovoljstva ivotom i potencijala za delanje, znaajno je ispitati kako
mladi procenjuju i vlastitu budunost i budunost drutva u kojem ive. Prvo pitanje odnosilo se na procenu promena
u materijalnom poloaju ljudi u Srbiji u narednih deset godina (grafikon 7.5).
Grafikon 7.5: Procena promena u materijalnom poloaju stanovnika Srbije u narednih 10 godina (u %)
37,7
29,1

14,2
6,2
Znaajno e se
poboljati

X=50,24, p<.001, Cramers V=.121.

X=23.65, p<.05, Cramers V=.101.
360
X=18.45, p<.05, Cramers V=.126.
361
X=46.51, p<.001, Cramers V=.128.
362
X=28.52, p<.05, Cramers V=.094.

Donekle e se
poboljati

Nee se
promeniti

Donekle e se
pogorati

X=31.66, p<.001, Cramers V=.096.

X=19.21, p<.05, Cramers V=.091.
365
X=21.66, p<.05, Cramers V=.137.
366
X=47.85, p<.001, Cramers V=.130,

358

363

359

364

92

6,6

6,3

Znatno e se
pogorati

Ne zna

Mladi u Srbiji balansiraju izmeu umerenog optimizma i skeptinog realizma, jer skoro polovina smatra da e situacija
biti bolja, a treina da nee biti promena. Po tome se oni svrstavaju meu zemlje regiona kao to su Makedonija, Hrvatska,
Bosna i Hercegovina i Bugarska, dok su mladi u Rumuniji skeptiniji, u Sloveniji pesimistiniji, a u Albaniji i na Kosovu
izrazito optimistini (Hurrelmann, Weichert, 2015: 134). Zakljuak je ove komparativne studije da najoptimistiniji mladi
koji izraavaju najvie nade u budunost, dolaze iz najnerazvijenijih regiona jugoistone Evrope, dok su oni koji uivaju
relativno vie nivoe materijalnog blagostanja anksiozniji da mogu da ih izgube (Ibid. 134). Na mikro nivou ne moe se
izvesti takav zakljuak, jer mladi koji ive u domainstvima sa viim materijalnim standardom izraavaju vie optimizma
glede ekonomske budunosti Srbije, nego mladi koji ive u situaciji materijalne deprivacije367.
Slina se pravilnost otkriva i u proceni vlastite budunosti, gde je razlika u optimizmu/pesimizmu izmeu materijalno
situiranih i depriviranih mladih, jo izrazitija (grafikon 7.6).
Grafikon 7.6: Procena line budunosti prema materijalnom poloaju domainstva (u %)
84,2

Vii
Srednji

11,1

81,1

Nii

13,9

66,3
Bolje nego sada

21,3
Ista kao sada

Loija nego sada

2,7 1,9
3,5

7,5

1,5

Ne zna

Poreenje pokazuje velike diskrepancije u procene drutvene i line budunosti (grafikon 7.7), to je prema nekim
autorima rezultat poznate injenice nadmoi linog nad drutvenim optimizmom (Iliin et al 2013: 123).
Grafikon 7.7: Poreenje projekcija line budunosti i budunosti drutva
82,2

Lina budunost

Ekonomska situacija zemlje

46,8
31,1

22,2
14,0
3,7
Bolje nego sada

Ista kao sada

Loija nego sada

Prostorna mobilnost, posebno unutranja, nije izrazita karakteristika stanovnitva Srbije. Mladi prelaze iz manjih gradova
u vee zbog obrazovanja i u njima ponekad ostaju zbog veih mogunosti zaposlenja i ostvarenja ivotnog standarda,
dok je obrnuti smer unutranjih migracija izuzetno redak. Neto vie od treine (37,6%) mladih koji su izrazili elju da se
presele u drugo mesto unutar Srbije, kao primarne razloge navode ekonomske: poboljanje ivotnog standarda (42,6%)
i lake zaposlenje (25,7%), a mnogo manje kulturne bolje obrazovanje (9,3%) i veu kulturnu raznolikost (7,4%).
Emigracija mladih je esta tema javnog diskursa u Srbiji oko koje ima mnogo mistifikacija. Relativno veliki broj mladih
diskurzivno izraava elju za odseljenjem, mada ona ne rezultira u delanju. Tako je u istraivanju iz 2003. 45,8% iskazalo
elju da emigrira, ali je samo oko 6% od ukupnog broja preduzimalo konkretne korake, dok je 46,4% decidirano izjavilo
da ne eli da napusti zemlju (Jari, ivadinovi, 2012).
U ovom istraivanju iz 2015. godine, 30,8% mladih je izjavilo da ne ele da se odsele, petina (20,8%) da je njihova elja za
odseljenjem veoma jaka, a po etvrtina da je elja srednja (23,9%) ili slaba (23,8%). U komparativnoj perspektivi gledano,
motivacija mladih iz Srbije za odseljenjem je znatno slabija nego kod njihovih vrnjaka iz Bosne i Hercegovine, Albanije
i sa Kosova, neto slabija kod onih iz Makedonije, neto jaa od onih iz Rumunije, a znatno jaa od motivacije mladih iz
Bugarske, Slovenije i Hrvatske (Hurrelmann, Weichert, 2015 : 118).

367

X=42.41, p<.001, Cramers V=.136.

93

Uporedna analiza anketa iz 2011. i 2015. godine368 pokazuje da je donekle porastao udeo mladih koji ne ele da napuste
zemlju.
Grafikon 7.8: elja mladih za iseljenjem iz zemlje uporedno 2015. i 2011. (u %)
67,7

2015

32,3
eli

18 do 29

Ne eli

77,1
2011

22,9

Od ukupnog broja mladih u istraivanju 2015. godine tek oko petine je preduzelo neko delanje u cilju potencijalnog
emigriranja, to je nanovo neto manje nego 2011. godine (grafikon 7.9).
Grafikon 7.9: Mladi koji su preduzeli korake za iseljenje iz zemlje uporedno 2011. i 2015. Kontaktirao/la sam: (u %)
13,8
2015

2011

1,2

Ambasadu

3,7

3,4

3,3
1,2

14,3

1,9

Univerzitete

Poslodavce

Prijatelje / roake

Kako se pokazalo i u prethodnim istraivanjima, motivacija mladih za eventualnu emigraciju skoro je u potpunosti
ekonomska (81,9%): poboljanje ivotnog standarda (65,2%), lake zaposlenje (16,6%), bolji uslovi za pokretanje
sopstvenog posla (4,1%), a mnogo manje bolje obrazovanje (4,3%) i vea kulturna raznolikost (3,7%). Najeljenije zemlje
destinacije za emigraciju su zemlje EU (22,8%), posebno izdvojene Nemaka (20,6%), Austrija (8,7%) i Italija (6,9%), a od
vanevropskih: SAD (16%), Australija (6,6%) i Kanada (5,4%).
elja za odseljenjem je povezana sa oseanjem ivotnog zadovoljstva: ona je jaa ukoliko je zadovoljstvo u bilo kojem
od tri ivotna domena slabije (tabela 7.8).
Tabela 7.8: Koeficijenti korelacije zadovoljstva sa eljom za odseljenje iz zemlje

Zadovoljstvo:
elja mladih za iseljenjem iz zemlje

Linim/intimnim odnosima

Porodinim ivotom

Zanimanjem

-.105**

-.069*

-.063*

Tako polovina mladih koji nisu zadovoljni linim odnosima, preko treine koji nisu zadovoljni porodinim ivotom (38%)
ili onim ime se bave (35%) ima jaku elju za odseljenjem, naspram petine onih koji su sasvim zadovoljni u tim sferama
ivota. Postoji takoe slaba, ali statistiki znaajna veza izmeu stepena oseanja diskriminacije zbog materijalnog
poloaja i elje da se emigrira (R -.063 p<0,05).
Mada tumaenja motivacije i delanja u vezi sa emigracijom zahtevaju podrobnije istraivanje i analize, mogli bismo da
pretpostavimo na osnovu longitudinalnog praenja rezultata istraivanja, da mladi u Srbiji kako vreme prolazi, uprkos
prolongiranim ekonomskim i politikim krizama i nedostatku jasne perspektive za budunost, postaju sve realistiniji
u proceni da je za odseljenje iz zemlje pored elje neophodno imati i odreene resurse. Ovu pretpostavku podravaju
i rezultati istraivanja iz 2011. godine (Moji, Petrovi, 2013), kao i ovog istraivanja. Analiza osobina onih mladih koji su
preduzeli neke korake za pripremu potencijalnog odseljenja, pokazuje razlike u odnosu na mlade koji su samo izrazili

368

S obzirom na razliite populacije obuhvaene uzorkom: 2011. 18 do 35, 2015. 15 do 29 godina, za analize su uzorci ujednaeni tako da se odnose na mlade od 18 do 29 godina.

94

elju: oni su pretenije iz grada i to iz beogradskog regiona, vie ih je u srednjem uzrastu od 20 do 24 godine, vie ih ima
meu onima koji nisu u braku ili kohabitaciji, vie ih dolazi iz porodica gde roditelji imaju visoko obrazovanje, a sami
raspolau visokim linim prihodom. Moe se zakljuiti da delatni mladi imaju vie kapitala od onih kojima je emigracija
samo na nivou aspiracija.
I kvalitativna analiza pokazuje da odnos prema preseljenju i prema odseljenju iz zemlje nipoto nije jednoznaan,
niti se moe tumaiti na jednoobrazan nain. Nezaposlenost nije dovoljan motiv za odlazak, ukoliko je mlada osoba
zadovoljna linim i porodinim odnosima i vezana za sredinu u kojoj ivi.
K: Nisi nikada razmiljala da ode odavde?
I: Ne, ovde su mi svi najdrai, najmiliji.
(nezaposlena, SS, 22, veliki grad)

Jer, ivot u nepoznatoj sredini podrazumeva preuzimanje novih rizika:

A: Da li si razmiljala de se preseli negde?
I. Hajde recimo sada Beograd. Zbog novca moda i zbog posla. Moda je malo lake nego ovde. Opet se plaim
kako u se snai u Beogradu. Da li u imati dovoljno novca, da li u moi uopte da se snaem tamo.
(zaposlena VS, 27, grad srednje veliine)

Kod nekih mladih postoji motivacija, ali postoji i realna svest o nedostaku kvalifikacija:
K: A raspitivao si se o poslu u inostranstvu?
I: Jesam, ima poslova, ali svi trae sa srednjom kolom.
(nezaposlen, OS, 21, malo mesto)

Motivacija za odseljenje je vea ako postoji lino iskustvo boravka ili ivota u inostranstvu:
I: Bila sam prole godine mesec dana u Nemakoj i stvarno sam videla da oni ljudi ive fenomenalno.
K: ta ti je ostavilo najjai utisak?
I: Njihov nain ivota. Nema kod njih kao kod nas, da vidimo ovo, da ti doem na kafu, da idemo vamo, da idemo tamo,
velike proslave, velike guve. Jednostavno neko odreeno vreme ljudi rade, svako gleda svoj ivot. ... Oni znaju koliko
rade vremenski, posle toga idu kui, spavaju, jednostavno, odmore se, posvete se svojoj porodici, super, sutra opet
tako. Jednostavno, njihovim porodicama nita ne fali. Mislim, veini porodica. Tamo lepo moe da se zaradi, lepo moe
da se ivi. I oni se stvarno trude. Deca stvarno imaju vrhunsko obrazovanje tamo. Jednostavno im je lepe.
(uenica srednje kole, 17, predgrae Beograda)

Veina intervjuisanih mladih ne razmilja o trajnoj emigraciji, ve o privremenoj koja bi im otvorila neke nove perspektive,
za ta sada postoje vee mogunosti nego pre deceniju-dve:
I: Razmiljao sam ne da se preselim za stalno, ali moda jedan deo ivota da provedem ili u nekoj skandinavskoj
zemlji ili pa moda ak i u Americi. Iz dva razloga, prvi razlog jeste jezik, drugi razlog jeste ta irina, videti neto
drugo, i tree stvarno me zanima kako funkcionie pravi kapitalizam. elim da upoznam taj sistem, kako stvarno
funkcionie. Mislim da smo mi jako daleko od svega toga. ... Pa, konkretno, sada imamo te mogunosti dok
studiramo i Work and travel program i tako dalje, ali jednostavno preko, moda ak i preko nekih poznanika u
inostranstvu doi do, do ovaj kontakata i tako prei...
(student privatnog ekonomskog fakulteta, 24, Beograd)

I mladi koji ima privremeni posao u inostranstvu, igra fudbal u klubu u Austriji, to vidi kao privremeno reenje za
obezbeivanja nivoa standarda u domovini:
I: Planirao sam da otvorim svoj neki lokal, da kupim stan za sebe, da se oenim, dva klinca, jedna erka. Poto igram
fudbal u Austriji mislim da e da mi se otvori to. U Srbiji to nije realno nimalo s ovom platom.
(nezaposlen, SS, 24, veliki grad)

95

Samo jedan nezaposlen mladi iz grada srednje veliine decidirano je izjavio da svoju budunost ne vidi u Srbiji i da
preduzima korake kroz intenzivirane kontakte sa prijateljima i roacima iz Skandinavije i uenje jezika da svoje elje
pretvori u planove i da ih ostvari.
Sa druge strane, mladi koji radi kao advokatski pripravnik u porodinoj kancelariji, izraava zadovoljstvo ivotom u
lokalnoj sredini u kojoj svako svakog poznaje, kao i svojim ivotom i ostvarenou planova:
K: U kojoj meri si zadovoljan svojim dosadanjim ivotom?
I: Naravno, ne mogu rei da sam stopostotno zadovoljan, ali sam dosta zadovoljan. Polako, ali ispunjavam te svoje
ciljeve koje zacrtam sebi i mislim da sam i taj deo to se kolovanja tie dosta dobro uradio. I ovako kao ovek sam
po meni prosean i normalan, tako da, iskreno, zadovoljan sam.
A to se inostranstva tie nikad nisam ni razmiljao, nikad ni ne bih otiao, ali na to je imalo uticaja to sam znao
da ovde imam obezbeen dobar posao, tako da ne osuujem ljude koji odlaze iz zemlje, ali ja konkretno nikad
nisam razmiljao o tome.
(advokatski pripravnik, 24, malo mesto)

Diskusija
Sloen splet opaanja, razmiljanja, nadanja i planova, koji smo ovde ocrtali pod nazivom subjektivna stvarnost, najvie
se od svih tema opire strogoj naunoj analizi, pa, ovako fragmentarno zahvaen i dubljem tumaenju. On ipak na
dobar nain portretie svu ambivalentnost poloaja mladih u Srbiji izmeu stanja, mogunosti, elja, planiranja i
delanja. Sa jedne strane na njega deluju jake strukturalne prepreke za planiranje i delanje, nejednakosti i opaene
nepravde (diskriminacije), nezadovoljstvo i strah od nepoznatog. Sa druge strane deluje jaka uklopljenost u lokalnu
sredinu i identitet, oseaj pripadanja i znaaj dobrih bliskih odnosa sa porodicom, partnerom, prijateljima zamiljanje
i izmiljanje budunosti, optimizam, elje i planovi.
Opaena diskriminacija kod mladih u Srbiji nije izrazita, a pravilnost da su mladi manje senzibilisani za njeno opaanje
konstatovana je i u drugim studijama (Pichler, 2006; CEPYUS-FES, 2013). Uoena je, meutim, koncentracija rizika od
diskriminacije kod materijalno deprivilegovanih, to je svojevrstan indikator njihove socijalne iskljuenosti. Ustanovili
smo visok nivo linog optimizma, obeleje mladih koje je dokumentovano i u drugim studijama (Iliin et al 2013), ali su
se i tu pokazale znaajne stratifikacijske razlike. Slino tome, postoji relativno visok nivo potencijala za delanje utisak o
ostvarenosti namera i kontrole nad ivotom ali, nanovo nii kod mladih sa niskim nivoima kapitala.
Migracije se javljaju vie na nivou aspiracija, koje stvaraju kod mladih utisak slobode za delanje, nego kao deo njihovih
stvarnih delatnih planova. Delanje povezano sa odseljenjem, zasnovano je na realistinoj proceni raspoloivih resursa
ekonomskog, kulturnog i socijalnog kapitala kao i mogunosti da se oni kapitalizuju u zemlji destinacije uz pomo
socijalnih kontakata i mrea.

96

Mladi i politika sfera

Uvod

Politiki aktivizam u drutvenim istraivanjima posmatra se na najmanje dva naina: 1. u uem smislu koji podrazumeva
ukljuenost u konvencionalno shvaenu politiku kroz delovanje politikih stranaka, sindikata, glasanja na izborima i sl. i
2. u irem smislu, koji se odnosi na razliite inicijative koje mogu biti formalizovane u vidu graanskih udruenja npr. za
zatitu civilnih prava, ekologije, unapreenja lokalne zajednice, kulture, zabave i sl., ili neformalnih aktivnosti koje se kreu
od potpisivanja peticija preko razliitih oblika protesta do blokiranja i okupiranja javnih prostora. Istraivanja prepoznaju
na Zapadu trend slabljenja tradicionalnih oblika angamana (Norris, 2003) najee izraenog kroz smanjeno uee
izlaska na izbore i lanstvo u politikim partijama, i istovremeno postepenog jaanja novih oblika artikulacije interesa
i vrednosti unutar ire shvaenog politikog polja iji su nosoci mlai, urbani i obrazovani ljudi. U postoscijalistikim
zemljama ti trendovi jo uvek nisu izraeni, ali moe se uoiti postepeno poveanje interesovanje mladih za nove oblike
politinosti (Vukeli, Stanojevi, 2012).
Skicu mladih u ta dva tipa politikog angamana u Srbiji moemo zapoeti konstatacijom da je angaman mladih
preko politikih partija, kao i za optu populaciju, specifian. U poreenju sa drugim evropskim dravama, mladi u
Srbiji su u vrhu prema lanstvu u politikim partijama (oko 12%). Druga znaajna osobina: odnos aktivnog i neaktivnog
lanstva meu mladima, ponovo je meu najviim u Evropi, to implicira poeljnost posedovanja lanske knjiice ali
ne i aktivizam (Vukeli, Stanojevi, 2012). Opta percepcija uloge politikih stranaka u drutvu otkriva jedan od vrlo
znaajnih motiva ulaska u politiki ivot. Istraivanje mladih starosti 19 do 35 godina, 2011. godine, pokazalo je da
mladi smatraju da su za napredovanje u drutvu mnogo znaajnije politike veze i neformalne mree podrke nego
institucionalni kanali. Oko dve treine mladih je izjavilo da je za napredovanje neophodno poznavanje pravih ljudi, a
oko polovine je istaklo politiku podobnost (Moji, 2012b). Imajui u vidu da je stopa nezaposlenosti mladih od 15
do 29 godina 37,6% (ARS, 2015) kao i da je drava veoma znaajan poslodavac, politika u velikoj meri obavlja funkciju
preraspodele javnih dobara kroz partijske kanale.
Drugi oblik angamana jo uvek nije dovoljno razvijen. Kako isto istraivanje pokazuje, vie od dve treine mladih
nisu lanovi nijedne organizacije. Veoma je nizak stepen uea mladih u radu civilnog sektora i to u svim tipovima
organizacija i aktivnostima. Najvie podrke daju onim inicijativama koje se zalau za reavanje problema koji pogaaju
podjednako sve bez obzira na socijalni status ekolokim. Istraivanje otkriva da mladi ne zastupaju i ne podravaju u
velikoj meri krajnje desniarske ili leviarske ideologije. Imajui u vidu da mladi od politike u irem smislu koriste veoma
malo, iako ovaj deo javne sfere otvara fleksibilnije oblike mogunosti artikulacije interesa, moe se zakljuiti da su oni u
velikoj meri (samo)iskljueni iz ovog polja.
Posledica navedenog je da najvei deo mladih primenjuje individualizovane i atomizovane strategije snalaenja
oslanjajui se na sopstvene snage i neformalne kanale podrke, to dalje dovodi do jaanja partikularnih interesa, grupa
i klika i slabljenja drutvene solidarnosti i kohezije.

Analiza
Zainteresovanost za politiku
Kako podaci pokazuju mladi u Srbiji nisu u velikoj meri zainteresovani za politiku, ni za nacionalnu, ni za regionalnu,
ni za svetsku. Neto je vei stepen zainteresovanosti za domau politiku, za koju je svega 27,6% u nekom stepenu
zainteresovano, dok je ak treina njih potpuno nazinteresovana za politika deavanja u zemlji. Nii je stepen
interesovanja za politika deavanja van zemlje.

97

Grafikon 8.1: Stepen zainteresovanosti za politiki ivot (u %)

U Srbiji

7,3

20,3

Na Balkanu

3,6

Za EU politiku

2,6

12,9

Za svetsku politiku

12

12,9

23,7

31,8

23,9

20,5

37,2

25,4

19,5

37,6

22,9

Veoma

14,9

Da

20,6

Niti da, niti ne

Malo

39,7

Nimalo

1,9

Ne zna

Podaci takoe ukazuju da postoje veoma izraene korelacije u stepenu (ne)zainteresovanosti za politiku na navedena
etiri nivoa, iz ega proizlazi da oni koji su zainteresovani jesu zainteresovani za politiki ivot uopte, dok one koje
politka ne interesuje, ne interesuje ni na jednom nivou njenog odvijanja. Imajui u vidu da oko polovinu mladih politika
malo ili nimalo interesuje, ovaj nalaz pokree pitanje mogunosti artikulacije interesa mladih.
Tabela 8.1: Stepen korelacija zainteresovanosti za politiku na razliitim nivoima

Koliko si ti zainteresovan:

za politiku na Balkanu

za politiku u Srbiji

za EU politiku

.933**

.929**

.912**

.912**

.892**

za svetsku politike
za politiku na Balkanu
za politiku u Srbiji

.977**

Faktori koji utiu na stepen zainteresovanosti za domau politiku su kulturni kapital porodice porekla (obrazovanje
roditelja), stepen obrazovanja mladih i pol.369 Sa svakim sledeim stupnjem obrazovanja roditelja i obrazovanja mladih,
ide i vii stepen zainteresovanosti za politiki ivot zemlje. Za sferu politike su u neto veoj meri zainteresovni mladii
nego devojke. Ni uzrast ni mesto stanovanja nisu znaajne determinante. Podaci ukazuju da su oni koji su ve zavrili
fakultet i studenti, u najveoj meri zainteresovani za politiku. Dvostruko je manje srednjokolaca zainteresovano za
politiku od studenata, to ukazuje da je univerzitet mesto na kojem se u velikoj meri formiraju politiki stavovi. Takva
situacija je s druge strane problematina, jer se glas i interesi onih koji ostaju sa srednjom kolom i onih koji e nakon
zavretka obrazovanja obavljati tehnika i radnika zanimanja, slabije uje, a interesi ree artikuliu.
Razloge zbog ega su (ne)zainteresovani za politiki ivot, mladi iskazuju kroz narative koji izdvajaju ovo polje kao
nemoralno i neiskreno, a politiare kao ljude koji prvenstveno rade u sopstvenu korist.

Pa, zato to me nekad boli kakvi ljudi su sve ovde i ta priaju. I onda, jednostavno, smejem se njihovim glupostima.
Stvarno je tako. ao mi je to smo doli u takvu situaciju, ali...
(student privatnog ekonomskog fakulteta, 24, Beograd)

Ko ta radi i da li treba neko nekog da

ubije, to mene ne interesuje jer politika
je nekad bila normalnija, a sada nije.
(devojka 20, Beograd, SS, zaposlena
kao prodavaica u kineskoj prodavnici)

K: Zato se ulazi u stranku u Srbiji?

I: Pa, samo iz sopstvenog, linog interesa.
K: Da li misli da kod nas postoji neka ideologija za koju se zalau?
I: Ne, ne, ove ljude ne zanima Srbija i zemlja, da se napreduje.
(mladi, 24, SS, nezaposlen, veliki grad)

Mladi vide politiku kao polje unutar kojeg je mogue ostvariti instrumentalne ciljeve, tako da su ponekad deo njega. Na
primer, jedna ispitanica istie da je politka nimalo ne interesuje, ali da je postala lan stranke jer je njenoj drugarici koja
radi u toj stranci bilo bitno da privue nove lanove.

369

Zainteresovanost za domau politiku ukazuje na statistiku znaajnost u odnosu na pol (X=23.99, p<.001, Cramers V=.144), obrazovanje ispitanika i njegov obrazovni status
(X=37.4, p<.05, Cramers V=.09) obrazovanje roditelja izraeno kroz dominacijski princip (X=20,7, p<.05, Cramers V=.095).

98

Ne interesuje me stranka uopte. Uinila sam njoj uslugu. Eto, zato to je to njima i tamo nekom znailo i hajde ok.
I: Da li si pokuavala da ostvari neke kontakte preko stranke?
N: Ne, ne. Ne, zato to mislim sve da su to prazne prie. Dosta ljudi iz mog okruenja su u toj istoj stranci. Svi su kao
neto oekivali i svi su kao ekali neki posao, meutim nita od toga. Mnogo ljudi koji su radili i tu kampanju, nita nisu
dobili. Pogotovo na prethodnim izborima. Tako da su to prazne prie. Nisam uopte htela da se uputam u sve to.
(zaposlena VS, 27, grad srednje veliine)

Da li je politika in? U istraivanju je bilo postavljeno i pitanje u kojoj meri smatraju da je popularno, odnosno in, biti
aktivan u politici u uem (konvencionalnom) i irem smislu (u graanskim inicijativama). I dok je period devedesetih bio
obeleen studentskim i graanskim protestima u kojima su mladi imali znaajnu ulogu, period nakon demokratskih
promena izgleda da ide u pravcu sve manjeg znaaja politike u ivotu mladih osoba. Svega etvrtina mladih smatra da
je in biti ukljuen direktno u konvencionalni politiki ivot, i oko treine da je dobro biti deo civilnih inicijativa.
Grafikon 8.2: Popularnost politikog i graanskog delanja (u %)
U graanskim inicijativama

31,1

Aktivan u politici

44,7

25,3

23,7

32,3

In

Da i ne

42,2

Out

Kod mladih u proseku ne postoji suprotstavljenost ta dva vida politikog delanja s obzirom da postoji korelacija izmeu
shvatanja njihove (ne)popularnosti370. Interesantno je da u percipiranju politikog ivota kao popularnog, ne postoji
nijedna socioloka osobina mladih koja ih diferencira. S druge strane, dva faktora pojavljuju se kao bitna u objanjenju
malih razlika popularnosti graanskih inicijativa: pol371 i godine starosti372, tako da devojke i oni koji su mlai, neto
ee favorizuju ovaj oblik angamana.
Iako mladi neretko izjavljuju da ih politika ne interesuje, na pitanje koje izvore koriste da bi se informisali o tekuim
politikim dogaajima, svega 1,6% njih izjavljuje da ne prati politiku. U tom smislu, prethodni indikatori mogu biti
tumaeni i tako da u veoj meri izraavaju distancu u odnosu na politiku sferu nego istinsku neinformisanost i
nezainteresovanost. Najei izvor informisanja je internet, zatim sledi televizija, dnevne novine, diskusije, a najree se
informiu preko radija. Podatak da gotovo polovina mladih koristi internet kao kljuni medij preko kojeg se informie
o politikim dogaajima, upuuje da je dolo do generacijske promene koja sa sobom nosi to da tradicionalni kanali
informisanja postaju sekundarni. Novi mediji sa sobom donose i nove oblike politike i graanske participacije koji se
odvijaju u virtuelnoj sferi.
Grafikon 8.3: Upotreba razliitih medija kao izvora informacija o politikim deavanjima (u %)
45,9

36,2

5,6
3,3

Internet

Televizija

Dnevne novine

Diskusije sa
prijateljima

3,2

Ne zna

r ho=.282, n=1174, p<.001.

rho=-.067, n=1171, p<.05.
372
rho=-.06, n=1171, p<.05.
370
371

99

2,4

1,6

0,9

0,9

Diskusije u
porodici

Ne pratim
politiku

Drugo

Radio

Politiko delanje izbori

Izvestan otpor prema politikoj sferi je vidljiv i u praksama, a ne samo u stavovima prema politici. Mlade smo u
istraivanju pitali, za koju bi politiku partiju glasali ukoliko bi sutra bili odrani izbori. Odgovori su ukljuivali i opcije
ne elim da glasam, ne znam jo uvek i ne elim da odgovorim. Gotovo polovina mladih koja ima pravo glasa decidno
odbija da uestvuje ak i minimalno putem glasanja na izborima u politikom ivotu. Svaka esta mlada osoba je
neopredeljena, odnosno u ovom trenutku ne prepoznaje koja bi politika partija najbolje izraavala njene interese, a
zanimljiv je i podatak o relativno visokom ueu mladih koji odbijaju da daju odgovor na to pitanje.
Grafikon 8.4: Ukoliko bi se izbori odrali sutra, da li znate za koga biste glasali (u %)
Zna za koju partiju

20,6
46,1

Ne eli da glasa
Ne zna
Odbija da odgovori

15,5
17,8

Dva faktora utiu na odnos prema izborima. Najpre, mladi iji roditelji imaju visoko obrazovanje u veoj meri od ostalih
odbijaju da izau na izbore (52,4% u poreenju sa onima iji roditelji imaju srednju 43,3% i osnovnu kolu 37,3%373).
Kao drugi faktor, kada se posmatraju mladi koji su izali iz procesa obrazovanja, pokazuje se da je znaajno vie onih
sa srednjom kolom koji odbijaju da glasaju na izborima (47,4% u poreenju sa onima ko su zavrili fakultet 35,9% i
osnovnu kolu 37,5%374). Devojke su dvostruko ee neopredeljene od mladia, ali su u istoj meri kao i mladii, odlune
da ne glasaju na sledeim izborima.
Kada smo postavili pitanje mladima375 da li su do sada glasali na izborima i koliko uestalo, dobili smo drugaiju sliku.
Oko treine (31,1%) je redovno glasalo na svim izborima, 18,9% na veini, 26,8% nekoliko puta, dok 17,4% nikada, i
dodatnih 6% koji ne mogu da se sete da li su glasali. Diskrepancija u odgovorima na prethodna dva pitanja upuuje
na dva mogua pravca objanjenja. Prvi je da odnos prema izborima upuuje na stav prema politikoj i ire drutvenoj
situaciji koja se doivljava kao problematina, tako da odbijanje da se izae na izbore predstavlja vid protesta prema
politici. Stvarna praksa moe ii u drugom pravcu, tako da kada doe vreme za izbore, mladi, koji bi inae izjavili da
ne ele da izau na izbore, opredele se za one koji najmanje odstupaju od onoga to oni vide kao poeljan drutveni
i politiki program. Istraivanja (CESID, 2012) ukazuju da se mladi u apstinenciji od glasanja na politikim izborima ne
razlikuju znaajno od starijih sugraana. Drugi je da sa postepenom rutinizacijom politikog ivota, koja je oliena
makar u minimumu funkcionisanju institucija, odnosno fer izborima i mogunosti promena vlasti bez velikih potresa i
protesta, dolazi do postepenog gubitka interesovanja za politku.
U intervjuima mladi izraavaju razliti odnos prema izlasku na izbore i glasanju. Odgovori se kreu od toga da izlaze
na izbore redovno sa jasnim razlozima, do toga da ne znaju zato bi uopte izlazili na izbore. Meutim, mladi najee
imaju razloge za (ne)izlazak na izbore i njihovi izbori neretko ukljuuju procenu linosti za koju glasaju a manje politiki
program koji zastupa.
Da, uvek. I ovaj, smatram da je to
obaveza graanska.
(student privatnog ekonomskog
fakulteta, 24, Beograd)

K: Jesi li izlazio da glasa?

I: Jednom jesam. I to sam neto zaokruio, nemam pojma, nisam ni gledao ...
isto ajde da me vide moji iz grada, ne znam, da vide da sam iv.
(nezaposlen, 21, SS, manji grad)

Pratim ja ta rade kad dou na vlast i kako obavljaju svoje

dunosti, i onda se opredelim. Vidim da li ispunjavaju obeanja.

Kandidat za kojeg sam glasala, doao je u selo

kod nas i faktiki sve to je rekao to je i uradio.

(nezaposlen, OS, 21, malo mesto)

(zaposlena, 20, selo u okolini Beograda)

X=13.9, p<.05, Cramers V=.085.

X=12.6, p<.05, Cramers V=.05.
375
U ovoj analizi smo izdvojili mlade koji su na prethodnim parlamentarnim izborima (2014. godine) imali pravo glasa, odnosno one koje su u trenutku istraivanja bili stariji
od 19 godina.
373
374

100

Verovatno su najbolji okviri objanjenja zato su malo zainteresovani za politiku, to to smatraju da nemaju znaajan
uticaj na ono to se deava unutar politikog polja, i s druge strane, to to njihovi interesi nisu adekvatno zastupljeni.
Mladi imaju oseaj da njihov glas nema velikog uticaja na politiku u njihovom okruenju, i to kako na nacionalnom,
tako i na lokalnom nivou. Tek svaka peta mlada osoba smatra da njen glas utie na lokalnu politiku, a tek svaka esta, na
nacionalnu. Veina smatra da njihov glas ne utie uopte ili znaajno na politiki ivot.
Grafikon 8.5: Koliko po tvom miljenju tvoj glas ima uticaja na delovanje institucija (u %)

Na lokalnom nivou

Na nacionalnom nivou

4,9

15,8

2,4

28,9

12,1

45,3

29,1

Mnogo

5,1

51,2

Donekle

Malo

Nimalo

5,2

Ne zna

Ispitujui faktore koji diferenciraju mlade u percepciji znaaja njihovog glasa, analize pokazuju da mladi koji imaju
zavren fakultet i oni koji su na studijama, a meu njima posebno oni koji su na postdiplomskim studijama, ee
smatraju da njihov glas ima uticaja i na nacionalnu i na lokalnu politiku. Analiza dalje ukazuje da najstarija kohorta
mladih (25 do 29 godina) smatra da njihov glas ima vie uticaja na politiku u poreenju sa mlaim kohortama. Ti nalazi
mogu biti pokazatelji s jedne strane razlika u razvijenosti svesti o znaaju izlaska na izbore, a sa druge, razlika u realnom
uticaju koji pojedinci imaju na politiki ivot.
I sledei nalaz koji se odnosi na stepen zastupljenosti interesa mladih u politici, u skladu je sa ve navednim
preovlaujuim otporima prema sferi politke. I u ovom sluaju mladi veinski (njih 44,6%) smatraju da su njihovi interesi
veoma malo ili nimalo zastupljeni. Svega 3,3% mladih ima oseaj da su interesi mladih veoma i 23,2% do odreene
mere zastupljeni u politici. Gotovo svaka deseta mlada osoba (8,9%) nema miljenje o ovom pitanju. Interesantno je da
se mladi izmeu sebe ne diferenciraju ni prema jednom obeleju, tako da nijedna grupa mladih (prema obrazovanja,
polu, starosti, mestu stanovanja) nema oseaj da su njeni interesi vie ili manji artikulisani. Ovaj nalaz nam govori, da iako
pojedine mere drave ciljaju pojedine kategorije mladih (nekada srednje a nekada nie slojeve), mladi ne prepoznaju (ili
ne oseaju efekte) da su neke od mera specifine za grupe kojima i sami pripadaju.
Iako mladi imaju oseaj da su njihovi interesi nedovoljno zastupljeni i da njihov glas ne donosi znaajnu razliku, zanimljiv
je nalaz da su ipak veinski u nekoj meri zadovoljni stanjem demokratije u Srbiji. Samo 1% mladih je u potpunosti
zadovoljno, dodatnih 46,1% je (umereno) zadovoljno, dok je 33,3% nezadovoljnih i 13,2% veoma nezadovoljnih
(dodatnih 6,4% nema miljenje o ovoj temi). Jedini faktor koji razdvaja mlade prema stepenu zadovoljstva stanjem
demokratije u zemlji, jeste njihov obrazovni status. Uenici srednjih kola i oni koji imaju zavrenu samo osnovnu
kolu, pokazuju neto vii stepen zadovoljstva u odnosu na studente i one koji su zavrili obrazovanje376.

Ideoloko pozicioniranje mladih

Za istraivanje politikih ideologija mladih koriena je klasina desetostepena skala. Od ispitanika je traeno da se
pozicioniraju od krajnje levice do krajnje desnice (preko politikog centra). Ispitanicima je bilo unapred predoeno da se
pod desnicom podrazumevaju ideologije koje su blie nacionalizmu, dok su levici bliske ideje socijalizma, komunizma
i sl. ak i kada je pitanje postavljeno na takav nain, gotovo treina mladih nije mogla da se ideoloki jasno pozicionira
(grafikon 8.8).
Grafikon 8.6: Ideoloko pozicioniranje mladih na skali levica-desnica (u %)
2,8 2,2

1,9
5,8

5,9

1 - izrazito levo

376

32,2

5,4

5,8

X=33.21, p<.001, Cramers V=.084.

101

4,1

3,7

30,1

10 - izrazito desno

Ne zna

Gotovo polovina mladih izabrala je pozicije oko centra (zbir opcija 4, 5, 6, 7 iznosi 49,3%) dok ih je gotovo podjednako
na levom (zbir opcija 1,2,3 iznosi 10,8%) i desnom (zbir opcija 8,9,10 iznosi 9,7%) krilu politikog spektra. Taj nalaz
predstavlja jo jedan u nizu (Vukeli, Stanojevi, 2012) koji upuuje da mladi u Srbiji nisu izrazito nacionalistiki obojeni,
odnosno da ektremne ideologije nisu u visokom stepenu prisutne, kao i da kod mlaih generacija dolazi do oivljavanja/
uvanja ideja socijalne i materijalne ravnopravnosti.
Analize pokazuju da se razlike na spektru politikih ideologija javljaju izmeu mladih u odnosu na obrazovanje roditelja,
tako da su mladi iji su roditelji zavrili fakultet neto blii levom spektru377. Takoe su levici blii i mladi koji ive u gradu u
poreenju sa mladima sa sela378, dok devojke u proseku manje inkliniraju desnici od mukih vrnjaka379. Jedna od razlika
koja se pojavljuje kod mladih u odnosu na njihovo ideoloko pozicioniranje jeste odnos prema izlasku na izbore. Mladi
koji pripadaju desnici, u gotovo poolovini sluajeva (48,6%) znaju za koga bi glasali na izborima nasuprot 31,7% mladih
na levici i samo 20% onih u centru politikog spektra ideologija. Takav raspored upuuje potencijalno i na nedostatak
politikih partija koje bi ideje levice i graanskog drutva pribliile i promovisale meu mlaim biraima. Imajui u
vidu politike promene na jugu Evrope nakon otpoinjanja ekonomske krize, nezadovoljstvo merama tednje, novim
radnim zakonodavstvima i socijalnom politikom generie znaajan potencijal na levici.

Generacijski (dis)kontinuitet
Generacijski pristup je u domaoj sociologiji, pod uticajem kritikog pristupa, u znaajnoj meri korien kao okvir
objanjenja politikih promena (Kulji, 2009; Tomanovi et al, 2012). U analizi politikih protesta devedesetih godina,
kao jedan od uzroka pobune protiv autoritarnog sistema, prepoznate su i promene koje su donosile nove generacije,
sa svojim zahtevima za ureenje drutvenih odnosa (Mili, ikari, 1998). Meutim, pored politikog konteksta
generacija na nivou drutva, na nivou porodice funkcioniu i genealoki generacijski odnosi izmeu roditelja i dece,
iji kulturni, ideoloki i politiki pogledi i interesi mogu biti isti ili razliiti. Stepen slaganja politikih uverenja mladih i
njihovih roditelja, ispitivali smo pitanjem u kojoj meri se njihova politika gledita i uverenja slau sa roditeljskim. Takoe
smo im postavili i pitanje koliko uestalo sa roditeljima diskutuju o politici, da bismo proverili stepen razmene miljenja
o politikim temama izmeu generacija.
Mladi u najveem broju sluajeva ili ne raspravljaju o politikim temama sa svojim roditeljima ili to ine veoma retko.
Tek svaka deseta osoba redovno sa roditeljima pria o politici. Kada je re o odnosu osobina mladih i razmene miljenja
o politikim temama sa roditeljima, analize ukazuju da sa godinama starosti mladi uestalije razgovaraju o politici380. U
odnosu na stepen obrazovanja381, najmanje sa roditeljima razgovaraju oni koji imaju zavrenu osnovnu kolu (59,3%),
zatim oni koji su jo uvek u srednjoj koli (55,3%), oni koji su zavrili obrazovanje i imaju srednju kolu zavrenu (50,8%) a
znaajno manje studenti (38,7%) i oni sa zavrenim fakultetom (32,6%). Na isti nain je povezano obrazovanje roditelja i
stepen uestalosti razgovora o politici, sa viim obrazovanjem roditelja, u kui se vie i razgovara o politikim prilikama382.
Grafikon 8.7: Uestalost razgovora o politici mladih sa roditeljima (u %)

2,7
0,5

7,1

18,1
Vrlo esto
esto
Ponekad

25,3

Retko
Nikad
Ne zna

46,2

 poreenju sa mladima iji roditelji imaju srednju i osnovnu kolu uzete zajedno, s obzirom na prilino mali broj sluajeva onih iji roditelji imaju samo osnovnu kolu i koji
U
su se pozicionirali na ideolokoj skali. Mereno t-testom postoji znaajna razlika izmeu mladih prema obrazovanju roditelja: t=2.77, df=782, p<.05.
378
Mereno t-testom postoji znaajna razlika izmeu mladih prema mestu stanovanja: t=3.06, df=496, p<.05.
379
Mereno t-testom postoji znaajna razlika izmeu mladih prema polu: t=2.33, df=785, p<.05.
380
X=60,8, p<.001, Cramers V=.113.
381
X=13.9, p<.05, Cramers V=.085.
382
X=26.6, p<.05, Cramers V=.105.
377

102

Niska zastupljenost razgovora o politici utie i na to da vie od etvrtine mladih osoba ne zna politike stavove svojih
roditelja. Tek svaka deseta osoba ima iste politike stavove kao i njeni roditelji, dodatno oko treine deli slina uverenja,
dok oko 30% mladih ima veoma malo ili nimalo zajednikog sa roditeljima kad je politika u pitanju.
Grafikon 8.8: U kojoj meri se politika gledita i uverenja mladih slau sa roditeljskim (u %)

10,4
27,1
Veoma
Donekle
Malo

32,8

Uopte ne
Ne zna

13,0

16,7

Interesantno je da ne postoje znaajne razlike u stepenu slaganja mladih sa roditeljskim politikim stavovima i ideoloke
orijentacije mladih (na skali levocentardesno). To znai da su roditelji podjednako (ne)uspeni u prenoenju svojih
politikih ideja na svoju decu bez obzira na ideologiju i politika uverenja koje sami gaje. Kao znaajan faktor razlika,
javlja se obrazovni status mladih, s obzirom da najvei stepen slaganja meu generacijama prepoznajemo kod mladih
koji su zavrili fakultet, a najmanji kod onih sa osnovnom kolom383. Isti vai i kada posmatramo obrazovanje roditelja.
Sa poveanjem obrazovnog nivoa roditelja, raste i stepen politikih slaganja izmeu generacija384.
Znaajno je da politika socijalizacija dece unutar porodice utie i na njihovo ponaanje u politikom polju. Sa
uestalijim razgovorima o politici sa roditeljima, raste i stepen zainteresovanosti mladih za politiku na svim nivoima
(nacionalnom385, Balkanu386, evropskom387 i svetskom388). Takoe, mladi koji uestalije vode razgovore o politici sa svojim
roditeljima, ee znaju za koga bi glasali na sledeim izborima389, ali su istovremeno i ee glasali na izborima do
sada390. Identina je situacija i kod stepena slaganja u stavovima izmeu roditelja i dece i ponaanja mladih unutar
politikog polja. Sa poveanjem stepena slaganja oko politikih uverenja, raste i stepen zainteresovanosti za politiku
na svim nivoima, stepen izlaska na izbore i jasnija opredeljenost za koga bi se na izborima glasalo.391 Iz navedenog,
mogue je izvui dva zakljuka. Neukljuivanje u sferu politike ili povlaenja iz iste, kod mladih moe biti uzrokovano
i odnosom prema politikim temama unutar porodinog doma. Ukoliko roditelji o politici ne razgovaraju sa decom,
manja je verovatnoa da e se deca sama zainteresovati za ove teme. S druge strane, ukoliko postoji jaz u politikim
stavovima izmeu dece i roditelja, jedna od strategije dece moe biti povlaenje, naputanje ovog polja i izraavanje
sopstvenog miljenja.

X=20,8, p<.05, Cramers V=.078.

X=24.6, p<.05, Cramers V=.102.
385
X=642.46, p<.001, Cramers V=.374
386
X=576.07, p<.001, Cramers V=.354
387
X=533.88, p<.001, Cramers V=.341
388
X=559.34, p<.001, Cramers V=.346
389
X=95.284, p<.001, Cramers V=.166.
390
X=111.17, p<.001, Cramers V=.155.
391
Razlike su statistiki znaajne na nivou zainteresovanosti za nacionalnu (X=304.78, p<.001, Cramers V=.259), balkansku (X=253.06, p<.001, Cramers V=.236), evropsku
(X=243.51, p<.001, Cramers V=.232) i svetsku (X=228.45, p<.001, Cramers V=.224) politku, kao i za odnos prema glasanju (X=64.62, p<.001, Cramers V=.138) i za uestalost
glasanja do sada (X=91.5, p<.001, Cramers V=.142).
383
384

103

Poverenje i politika
Poverenje u institucije drutva predstavlja osnovu funkcionisanja politikog sistema. Poverenje, tavie, predstavlja
jedan od znaajnih aspekata funkcionisanja kasno modernog drutva u kojem su mnoge stabilne norme izgubile
legitimitet i u kojem ravnotea u funkcionisanju bilo kojeg (pod)sistema zavisi od meusobnog poverenja i poverenja
u kolektivna tela (grupe i institucije).
Grafikon 8.9: Stepen poverenja u razliite institucije (mnogo i donekle, u %)
Vojska

54,17
51,62

Crkva
45,06

Policija
38,79

Ombudsman

38,04

Sudstvo
22,23

Lokalna samouprava
NVO

21,08

Mediji

20,85
19,97

Vlada RS

17,21

Sindikati

16,52

Parlament RS
Politike stranke

11,67

Posmatrajui poverenje koje se poklanja pojedinim akterima, prepoznajemo da mladi najvie veruju institucijama sile
i verskim organizacijama, a najmanje onim institucijama i organizacijama koje su direktno ukljuene u vrenje vlasti
skuptini, vladi i politikim partijama (grafikon 8.9). Interesantno je da mladi pokazuju vii stepen poverenja u nezavisne
institucije (poput zatitnika prava graana ombudsmana) i nevladine organizacije nego u nosioce politike vlasti.
Poverenje u politike partije raste kada se prelazi sa levog na desni ideoloki spektar392, implicirajui da je ponuda na
politikom tritu bolja za nacionalno orijentisane mlade, kao i da u neto veoj meri odgovaraju njihovim potrebama.
Poverenje u partije je povezano i sa izbornim ponaanjem mladih. Mladi koji u veoj meri veruju partijama, ee i izlaze
na izbore393. S druge strane poverenje u crkvu, opada sa poveanjem obrazovnog statusa mladih394 i obrazovanjem
njihovih roditelja395. Oekivano, kako se ide od levog ka desnom delu politikog spektra, raste poverenje u crkvu kao
instituciju koja, kako kod veinske tako i kod manjinskih etnikih grupa, predstavlja simbol ouvanja kulturnog naslea
i nacionalnog seanja.
Nizak stepen poverenja u institucije poiva na nekoliko uvida dobijenih na osnovu dubinskih intervjua. Najpre, mladi
prepoznaju da institucije ne rade u korist opteg dobra, i da se esto javni resursi koriste da bi pojedinci obezbedili
prednosti za sebe, svoju porodicu i prijatelje.
ovek se vremenom razoara kad vidi ta se deava u svim sferama drutva. Ni u jednu instituciju nemam puno
poverenje, a opet nema nijedne za koju bih mogao da kaem da s njom ne bih imao nita. ... Nisam se konkretno
razoarao u neke institucije nego u ljude u tim institucijama, a opet ne moe se zbog pojedinca generalizovati.
K: ta se desilo?
I: Pa, dobro to su druge stvari. uje se ko je ta radio, ko je ta primio. osim korupcije tu je re i o porodinim vezama,
prijateljskim vezama. Ja tebi ovo, ti meni ono. I toga ima u svim sferama drutvenog ivota, i u svim institucijama.
(advokatski pripravnik, 24, malo mesto)

X=70,98, p<.001, Cramers V=.145.

X=93.42, p<.001, Cramers V=.165.
394
X=23.02, p<.001, Cramers V=.081.
395
X=32.95, p<.001, Cramers V=.119.
392
393

104

I: Najmanje,
skuptina.
K: Zato?
I: Vie za sebe rade,
manje za ljude. ...
Svi rade prvo za sebe,
pa onda za druge.
(studentkinja, 22,
grad srednje veliine)

Ja imam poverenje u policiju, mislim da je kvalitetan sistem, ali ovo ostalo, ne znam
koliko su svi ti sistemi kvalitetni. Mislim da je pravosue loe. Mislim da je loe
uraeno i da ima dosta problema, ali mislim svuda, mislim u sutini, problem je to i
njima su plate male, a oni ive isto na ivici egzistencije i dolaze jako esto u iskuenje
da prihvataju novac, na primer mito i to nije nita, jednostavno to je tako i kod lekara
i kod, ne znam, u pravosuu i tako dalje. To je drava opet kriva. Ali da li rade svoj
posao, mislim da ga rade za ono koliko su plaeni, misim da to obavljaju... Mislim da
su loe plaeni i to je glavni problem. Nemaju motiv.
(student privatnog ekonomskog fakulteta, 24, Beograd)

Kljuni problemi
Da bismo prepoznali koje probleme vide kao najakutnije i one na ije bi reavanje trebalo vlada u Srbiji da usmeri
najvei deo svojih snaga, od ispitanika smo zatraili da ocene (na skali od 1 nije bitno do 4 veoma mnogo) 16
problema sa kojim se suoava zemlja. U grafikonu 8.10 predstavljena je uestalost odgovora sa opcijom veoma mnogo.
Grafikon 8.10: Na ta bi trebalo da se fokusira vlada (veoma mnogo, u %)
Smanjenje nezaposlenosti

84,94
82,20

Ekonomski rast i razvoj

76,51

Borba protiv kriminala i korupcije

69,36

Poboljanje poloaja mladih

66,67

Socijalna pravda i bezbednost za sve

64,54

Obezbeivanje ljudskih prava i sloboda

61,69

Ouvanje prirodne sredine

60,03

Podsticanje rasta stanovnitva, raanje

52,39

Poboljanje poloaja ena

Jaanje vojne snage i bezbednost

49,36
46,54

Razvoj privatnog preduzetnitva

36,26

Poboljanje odnosa sa susednim dravama

35,18

Podrka Srbima u susednim dravama

34,33

Duhovni preporod
Priprema za pristupanje Srbije EU

26,09

Najvei problem koji bi najpre trebalo reavati, prema mladima jeste problem nezaposlenosti, za kojim sledi problem
ekonomske nerazvijenosti zemlje. Veoma visoko na ovoj skali nalazi se i borba protiv kriminala i korupcije, koju mladi
mogu doivljavati kao uzrok ekonomske nerazvijenosti, ali im moe biti i pokazatelj ivota u drutvu koje je ispresecano
neformalnim i klijentelistikim vezama i koje je daleko od meritokratskih principa i predvidljivosti delanja.
Interesantno je da mladi relativno nisko vrednuju podrku Srbima u okolnim zemljama, kao i poboljanje odnosa
sa susedima upuujui da mladi u fokusu prvenstveno imaju sopstvenu nepovoljnu situaciju i smatraju da ona ima
prioritet za delovanje. Jo jedan veoma znaajan nalaz je da ispitanici ne prepoznaju pripremu zemlje za ulazak u EU
kao jedan od prioriteta na koji bi vlada trebalo da se fokusira. I dok su nakon promena 2000. godine, ekonomski rast i
stabilnost povezivani sa procesima evropskih integracija, izgleda da je nakon otpoinjanja ekonomske krize, koja je kao
posledicu imala uvoenje mera tednja za mnoge zemlje juga Evrope, poljuljano poverenje u to da pribliavanje EU
dovodi istovremeno do reavanja ekonomskih problema.

105

Rezultati upuuju na povezanost sociodemografskih osobina mladih i prioriteta na koje bi vlada trebalo da se fokusira.
Kada je re o smanjenju nezaposlenosti, sa godinama se poveava znaaj ovog cilja za mlade396, s obzirom da polako
izlaze iz obrazovnog procesa i suoavaju se veoma nepovoljnom situacijom na tritu rada. Iznenaujue je da sa
poveanjem nivoa obrazovanosti, raste i prihvatanje stava da je veoma znaajno da se nezaposlenost smanji397. Da
vlada treba da se fokusira na poboljavanje problema ena u drutvu, smatraju, oekivano, ee ene398, starije kohorte
mladih399, a prihvaenost ovog cilja raste sa stepenom obrazovanja mlade osobe400.
Kada je re o duhovnom preporodu naroda, ovaj cilj je neto zastupljeniji kod mladih iji roditelji imaju zavrenu
osnovnu kolu401, u jasnoj je vezi sa politikim orijentacijama mladih, tako da je zastupljeniji kod onih koji su na desnom
delu ideolokog politikog spektra402.
Mladi u svojim narativima objanjavaju ta vide kao probleme drutva u kojem ive, i zbog ega bi ih trebalo reavati.
Svi kao najvei problem prepoznaju nerazvijenost trita rada i veoma mali broj radnih mesta. U svojim interpretacijama
oni daju i objanjenja zbog ega posla nema. Objanjenja se kreu od nesupelih i sumnjivih privatizacija do
netransparentnosti politike koja je glavni kanal drutvene promocije i zapoljavanja.

Nezaposlenost i jednostavno beda, nematina,

to je to. Napravljen je takav sistem da je priliv
kapitala stranog doao jako brzo, pustili smo neke
kompanije koje su vredele za mali novac, otila je
elezara, otile su pivare, otile su cementare, otilo
je za jako malu koliinu novca, neke fabrike koje su
mogle da moda i dalje ostanu.

I: Nezaposlenost.
K: Zato?
I: Obeavaju radna mesta, zaposle stotinak ljudi, a
ostali su na ulici, bukvalno, ili rade na crno.
(zaposlena, SS, 20, Beograd)

(student privatnog ekonomskog fakulteta, 24,

Beograd)

Prvi i najvei problem je taj na mentalitet. I ta

korupcija i sve to da je to kod nas normalno i svi
priaju o tome kako to treba iskoreniti, ali to je toliko
rasprostranjeno, i problem je to su ljudi ubeeni da
je to normalno i da to tako treba. Konkretno mislim
da je taj na mentalitet najvei problem.

I: Dobro, kako su se ljudi iz tvog okruenja zaposlili?

ta uje?
N: Uglavnom preko veze. ... ili rodbinske ili ta znam....
veze poznanika, prijatelja, familije, tetke, strine. Radi u
dravnoj firmi pa e sada da ubaci mene i tako...Manje
vie politike. Pa i novac, to verovatno.
I: ta najpre treba reavati u ovoj zemlji?
N: Prvo tu politiku stranu, pa posle finansije. Nema
posla, nema nita. verovatno izmeniti neke stvari ili
postaviti neke druge ljude na ta neka mesta.

(studentkinja, 22, grad srednje veliine)

(zaposlena VS, 27, grad srednje veliine)

Interesantno je da mladi prepoznaju jo jedan znaajan problem drutvenog i politikog ivota u Srbiji odustvo
solidarnosti. U sledeem narativu, velike socijalne razlike, odsustvo solidarnosti, i saoseanja, smatra se najveim
problemom, ali ova vrsta razmiljanja diskurzivno uporite najee pronalazi u jedinom prisutnom kolektivistikom
diskursu nacionalizmu.
To to ne moemo da se sloimo, kao ljudi. To to brat na brata udara. To to ima mnogo nezaposlenosti, to ima
mnogo gladnih ljudi, i naputenih o kojima niko ne brine, to ima mnogo bogatih i mnogo siromanih a nema neka
sredina. ... Moda bismo uspeli neto da ostvarimo kada bismo se sloili. Znam po sebi, ja kad neto ne mogu,
pozovem prijatelja da mi pomogne. Tako verujem da i kad bi se ujedinio ceo narod, moda bi uspelo neto da se
uradi. ... Jer, mi kad nam je najtee, kad su bile poplave, svi smo se ujedinili.
(nezaposlena, SS, 22, veliki grad)

X=28.23, p<.001, Cramers V=.110,

X=22.76, p<.001, Cramers V=.081.
398
X=44.71, p<.001, Cramers V=.195.
399
X=29.29, p<.001, Cramers V=.112.
400
X=31.68, p<.001, Cramers V=.096.
401
X=16.25, p<.001, Cramers V=.084.
402
X=66.72, p<.001, Cramers V=.143.
396
397

106

Mladi i EU integracije
Put Srbije ka EU poinje sa demokratskim promenama 2000. godine. Najvaniji dogaaji u evropskim integracijama bili
su potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju EU 2008. godine, njegova ratifikacija u EU parlamentu 2011.
godine, kao i otvaranje pregovora za pristupanje Srbije Evropskoj uniji 2014. godine. Evropske integracije za veinu
graana predstavljale su sinonim za uvoenje demokratskih i stabilnih institucija i ekonomski oporavak zemlje posle
ratnih sukoba i izolacije. Tako da je uvoenje novih standarda u politikom i drutvenom ivotu znaio smanjenje
nepotizma, korupcije, predvidljivost drutvenog ivota, poveanje materijalnog standarda kroz uvoenje jasnih propisa
i pravedne trine utakmice. Pozitivan pogleda na EU je uoen i u anketnim istraivanjima koja su detektovala veinsko
pozitivno raspoloenje prema ulasku Srbije u Evropsku uniju. Ista istraivanja zapaaju postepen trend opadanja
podrke EU integracijama kako ovaj put postaje izvesniji ali i zahtevniji, ali i usled politike tednje na kojoj zvaninici
Evropske unije insistiraju, koja je dovela do znaajnog pada standarda u zemljama junog dela Evrope (Grkoj, paniji,
Portugalu, Italiji) (CESID, 2012). I pored izvesnog ekonomskog oporavka zemlje nakon 2000. godine i uspostavljanja
odreenih standarda funkcionisanja institucija403, analize ukazuju da su graani oekivali temeljnije i bre promene.
Nakon poetnog entuzijazma, ovakava situacija je dovodila do razoarenja u politiku, ali i u EU, koja je sve vie poela
da se percipira kroz zahteve koje ispostavlja na putu integracija koji se doivljavaju kao ucene.
U ovom delu studije opisaemo kakvi su stavovi mladih po pitanju EU integracija. Pokuaemo da ponudimo odgovore
na pitanja ta mladi vide kao prednosti pristupanja, a ta kao izvesne mane ili opasnosti ivota u ovoj nadnacionalnoj
politiko-ekonomskoj zajednici.
Grafikon 8.11: Mera u kojoj se mladi starosti 15 do 29 slau sa ulaskom Srbije u EU (u %)

8,1

25,5

29,9

U potpunosti

Uglavnom

9,6

Niti da, niti ne

Uglavnom ne

19,9

Uopte ne

7,1

Ne zna

Istraivanje potvruje trend slabljenja podrke evropskim integracijama. Svega treina mladih ima miljenje da je mesto
Srbije unutar EU, dok tri od deset osoba smatraju da nije. Taj stav je u vezi sa polom ispitanika404 devojke neto ee
daju podrku ulasku Srbije u EU i sa obrazovanjem ispitanika405 sa rastom obrazovanja raste i stepen podrke EU
integracijama. Analize ukazuju da neto vii stepen podrke ovom procesu poklanjaju mladi koji su na ideolokom
spektru u centru, zatim levica a najmanje desno orijentisani mladii i devojke406.
Grafikon 8.12: Koliko ima poverenja u institucije EU? (u %)

2,4

18,2

40,2

U potpunosti

Uglavnom

13,4

Niti imam, niti nemam

Uglavnom nemam

19,1

Uopte nemam

6,6

Ne zna

Slinu distribuciju odgovora dobijamo i na pitanje o poverenju prema institucijama Evropske unije. Odnos mladih
prema institucijama EU obeleen je skepsom. Dve od pet mladih osoba nema ni pozitivan ni negativan stav prema
njima, treina ima stav nepoverenja, dok tek svaka peta mlada osoba ima poverenje u funkcionisanje evropskih
institucija.

Treba imati u vidu da su se prvi korektni parlamentarni izbori i nenasilna smena vlasti odigrali tek posle demokratskih promena.
X=17.00, p<.05, Cramers V=.120,
405
X=41.88, p<.001, Cramers V=.095.
406
X=91.36, p<.001, Cramers V=.164.
403
404

107

Grafikon 8.13: Zato i u kolikoj meri je poeljan ulazak Srbije u EU? (u %)

Mogunosti za putovanja i nova prijateljstva

34,7

Bolje mogunosti zapoljavanja

29,3

Bolje obrazovanje

Bolja zatita ljudskih prava i manjina

38,7

20,7
16,4

Novi uvidi u kulturu drugih naroda

17,3

Bolja vojna bezbednost Srbije

16,3

U potpunosti se slaem

37,2

22,6

Uglavnom se slaem

12,5

9,4

16,3

13,3

9,2

16,1

13,4

8,9

14,0

9,2

15,7

39,8

17,9

36,0

Uglavnom se ne slaem

10,1

15,6

40,0

32,1

11,8

14,3

34,1

24,4

Bra demokratizacija drutva

10,5

34,5

27,0

Vii ivotni standard

Bolji i bri ekonomski razvoj

33,0

20,3
21,5

U potpunosti se ne slaem

13,4

10,2

14,8

11,1

15,9

10,4

18,8

11,3

Ne znam

Razlozi zbog kojih je dobro da Srbija postane deo EU, prema miljenju ispitanika, ukazuju da mladi imaju manje dilema
kada je re o putovanjim, druenjima i upoznavanju drugih ljudi kao koristima od lanstva u EU. Posle tih, kljuni razlozi
zbog kojih bi bilo dobro da se nastavi sa EU integracijama, povezani su sa tranzicijom ka tritu rada bolje obrazovanje i
mogunosti zapoljavanja vode do vieg ivotnog standarda. Ve gotovo treina mladih izraava sumnje da pristupanje
EU vodi demokratizaciji drutva i dve petine da e doi do vieg stepena bezbednosti zemlje. Interesantno je da se mladi
ne diferenciraju u velikoj meri izmeu sebe kada je re o prednostima ulaska u EU. Jedina sociodemografska osobina
koja pokazuje neto izraeniju vezu sa prihvatanjem svih prednosti pridruivanja EU je pol. Devojke su u neto manjoj
meri skeptine od mladia. Druga osobina koja pokazuje povezanost sa nivoom skepse je ideoloka pozicija mladih.
Mladi koji su se pozicionirali u cetnru politikog ideolokog spektra u najveoj meri prepoznaju koristi od prikljuenja
EU, zatim mladi na levici a najmanje oni koji su na desnici.
Ovi rezultati su potkrepljeni i narativima naih ispitanika. Tri najea zapleta prednosti ulaska u EU su 1. stabilnost i
mogunost stabilizacije institucija, 2. mogunost putovanja i 3. mogunost rada u inostranstvu.
Nije savrena, ali je njena glavna prednost to emo jednostavno imati oseaj stabilnosti, to emo biti konano
na nekim malo vrim ekonomskim nogama, neemo imati taj problem. Biemo punopravna lanica, imaemo
podrku od tih meunarodnih institucija, pravosue e biti konano sreeno, sve dravne institucije e biti
dovedene na onaj pravi sistem kakav treba da vredi. Jednostavno stabilnost i sigurnost su glavno to mi
nemamo, mi smo sreom geografski u Evropi. Mi smo drava koja ima osobine Kolumbije, Bolivije i ... Mislim da
e nas to dovesti u red.
(student privatnog ekonomskog fakulteta, 24, Beograd)

K: ta su, po tebi, prednosti Evropske unije?

I: Pa, sigurno, bolji ivot. Ne bi nam trebao ni paso,
moglo bi lake i da se putuje.

Dobro bi bilo otvaranje tih granica, da moemo da

idemo da radimo negde u inostranstvu, da nam ne
treba viza i te stvari.

(nezaposlen, 21, O, malo mesto)

(nezaposlen, SS, 20, mali grad)

Razloge zbog kojih su mladi neretko kritini prema ulasku u EU, moemo pronai u opasnostima koje percipiraju kao
realne ukoliko Srbija postane deo ove meunarodne zajednice koja podrzumeva jedinstvene kriterijume funkcionisanja
i slobodna trita roba, kapitala i radne snage. Najvei rizici pridruivanja se prepoznaju u ekonomskoj zavisnosti male
i nerazvijene zemlje, koja bi ulaskom u jednu ovakvu zajednicu dodatno izgubila instrumente voenja samostalne
ekonomske politike, tako da bi joj standardi razvijenih zemalja dodatno umanjili performanse konkurentnosti.

108

Grafikon 8.14: Opasnosti sa kojima se Srbija suoava ukoliko postane deo EU (u %)

ini Srbiju zavisnom od evropskih zemalja

25,7

Poveava mogunost ekonomske ekploatacije Srbije

21,3

Ograniava ekonomski rast i putem ekonomskih standarda

20,6

Ugroava nacionalni identitet Srba

20,8

Ugroava suverenitet Srbije

U potpunosti se slaem

Uglavnom se slaem

19,1

33,1

19,4

32,1
30,0
24,7
25,1

Uglavnom se ne slaem

24,3
23,8

10,4

11,3

9,7

12,5

12,7

12,9

28,0

15,2

11,3

29,6

13,4

12,7

U potpunosti se ne slaem

Ne znam

Iako neto manje mladih smatra da e ovaj process ugroziti nacionalni identitet i suverenitet zemlje, radi se o gotovo
polovini mladih koji navedeno smatraju ozbiljnim pretnjama. Prihvatanje stava da process pridruivanja ugroava
nacionalni identitet opada sa stepenom obrazovanja407, stepenom obrazovanja roditelja408, a manje je prisutan kod
devojaka nego kod mladia409. Sa tim stavom se neto ee slau mladi koji su desno pozicionirani na politikom
ideolokom spektru od ostalih410.
Mladi u narativima otkrivaju ta oni smatraju manama EU. Ispitanici smatraju da EU predstavlja svojevrsnu branu od
toga da ne bude loije nego to je sada, ali da poueni iskustvima susednih zemalja ne oekuju preveliki napredak
Srbije. Takoe, veliki problem pridruivanja su standardi koji su univerzalni za sve zemlje EU i kojima Srbija s jedne strane
nije ekonomski dorasla, a sa druge, ne odgovara njenom kulturnom nasleu. Mladi smatraju da prijem u EU treba da
poiva na mogunostima dvosmernih dogovora i kompromisa.

Mana bi bila to to se sutinski nita ne bi promenilo. Moemo konkretan primer Hrvatske uzeti, koji su u Evropskoj
uniji ve dve-tri godine i nita im nije bolje, ak im je moda i gore, tako da stvarno nisam neki zaljubljenik u
Evropsku uniju. Znam da tamo ne bi bilo nita bolje, ali ako ne bismo ili tim putem bilo bi nam jo mnogo gore.
(advokatski pripravnik, 24, malo mesto)

Okej je Evropska unija, oni nama daju neke standarde, ali opet, jednostavno, oni od nas trae neto na ta mi jo
nismo spremni, tipa, oni podiu cene u Srbiji. ... Onda uvode neke svoje standarde, da moramo da prihvatimo,
na primer, gej brakove i da to kao bude normalno nama. Pa, ne moe, jer ljudi nisu naueni na to, treba dosta
vremena da proe da bi se ljudi privikli na to. Treba da bude vie ljudi koji e usmeravati ljude na Evropsku uniju
koji e priati, ovo je dobro to vam se nudi, i da sasluaju ljude o onome ta nije dobro, pa da nekako nau neki
kompromis sa Evropskom unijom, a ne odjednom, kao, vi to morate da uinite da biste uli u Evropsku uniju.
Pa, ne moe. Jednostavno, ne ide to tako. Prebrzo, prebrzo rade, prebrzo nam daju neke standarde koje mi ne
moemo da ispunimo.
(uenica srednje kole, 17, predgrae Beograda)

Nedostaci Evropske unije jesu to par velikih zemalja moe vrlo lako da pojede te zemlje u tranziciji meu kojima
smo mi, al opet je to na problem to ta tranzicija nije sprovedena kako bi trebala da bude sprovedena. Problem je
to Evropska unija, u prilivu tog kapitala bi pojela mala i srednja preduzea, koja opet nisu dovoljno konkurentna da
mogu da se bore na tritu i problem je to bi eksploatisala veliku koliinu naih prirodnih i ljudskih bogatstava.
(student privatnog ekonomskog fakulteta, 24, Beograd)

X=25.59, p<.05, Cramers V=.086.

X=17.43, p<.05, Cramers V=.087.
409
X=17.99, p<.05, Cramers V=.124.
410
X=106.82, p<.001, Cramers V=.178.
407
408

109

Grafikon 8.15: U kojoj meri sledee okolnosti oteavaju ulazak Srbije u EU (u %)

Nedovoljni ekonomski razvoj Srbije

30,0

Suvie striktni kriterijumi EU za drave budue lanice

Nedovoljna demokratizacija politikog sistema u Srbiji

27,3

11,5

37,8

20,3

Nepravedno nametnuti uslovi za ulazak Srbije u EU

Nesposobnost vlade da se pridrava zahteva i standarda EU

42,6
17,6

45,1
29,5

33,9

22,2

33,4

4,6

22,8

4,5

11,3
12,8

15,0

5,2

14,5

17,4

5,8

13,4

6,8

14,8

Interesi nekih grupa na vlasti u Srbiji da sprei njen ulazak u EU

18,1

34,2

24,9

8,1

14,8

Nedovoljno potovanje ljudskih i prava manjina u Srbiji

18,2

33,2

26,3

8,3

14,0

Nezadovoljstvo EU saradnjom Srbije sa Hakim tribunalom

17,8

34,0

Veoma

Uglavnom

Uglavnom ne

Uopte ne

23,5

9,6

15,1

Ne zna

Ispitanicima je bilo ponueno osam razloga koji mogu da utiu na brzinu pridruivanja Srbije EU (grafikon 8.15). Da
je svaki od njih znaajan faktor koji usporava prijem slae se preko polovine mladih. Za najznaajnije smatraju da su
nedovoljan privredni razvoj zemlje, isuvie otri kriterijumi koje zemlja mora da ispuni, i nedovoljna demokratizacija
drutva.

Diskusija
Podaci ukazuju na znaajan stepen nezainteresovanosti mladih za politika pitanja, ili verovatno jo preciznije, na otpor
prema ovoj sferi. Otpor se javlja prvenstveno usled percepcije odsustva jasnih pravila igre, potovanja zakona unutar
ovog polja, predvidljivosti politikog sistema, ali i usled oseaja da ne postoji dovoljan uticaj obinih ljudi na politike
odluke i procese. Politiko polje se u velikoj meri doivljava kao mesto ostvarivanja linih interesa, a manje kao mesto
debate o javnom interesu. Dominacija oseaja da se stvari dogaaju mimo njih i bez njihovog znanja, dovodi do (samo)
iskljuivanja mladih iz politikog polja. Zato je politika meu mladima u veoma maloj meri popularna. Meutim, to ne
znai da mladi nisu informisani o dogaajima i kljunim politikim procesima.
Zainteresovanost za politiku i ukljuenost u politiki ivot, prisutniji su kod mladia i vie obrazovanih. Obrazac politike
socijalizacije unutar porodice predstavlja jo jedan znaajan faktor od kojeg zavisi u kojoj meri e mlada osoba biti
ukljuena u politika deavanja. U onim porodicama u kojima se vode razgovori roditelja i dece o politici, postoji
vii stepen zainteresovanosti mladih za politike teme. Drugi vaan faktor je slaganje u politikim stavovima izmeu
generacija: tamo gde postoji isto vienje stvari i procesa roditelja i dece postoji i vii stepen zainteresovanosti dece
da se ukljue u politiko polje.
I ovo istraivanje potvruje da mladi veinski pripadaju politikom ideolokom centru ili sebe ne mogu da pozicioniraju
uopte na ideolokoj skali. Svaka deseta mlada osoba pripada levici i isto toliko desnici. U sadanjem politikom prostoru
mladi na levici i u centru imaju, po svom svedoenju, manje opcija za koje bi glasali, od onih koji pripadaju desnici. Oni
na levom delu politikog spektra i oni u centru, u veoj meri od desnice, podravaju ideje EU integracija.
Poverenje u institucije i organizacije je na relativno niskom nivou. Mladi su veinski poklonili poverenje svega dvema
institucijama policiji i crkvi, dok sve ostale uivaju vii stepen nepoverenja nego poverenja. Najnii stepen poverenja
imaju politike partije jer kako u narativima otkrivaju, one slue za linu promociju i ostvarivanje line koristi daleko vie
nego za odbranu javnog interesa.
Da bi u zemlji donekle bilo bolje, vlada Srbije morala bi da se primarno fokusira na reavanje ekonomskih problema,
ekonomskog rasta i na smanjenje nezaposlenosti, a da bi se to desilo, neophodno je dosledno iskoreniti kriminal i
korupciju na svim nivoima drutva, jer koe mogunost napretka. Mladi u najmanjoj meri smatraju da je rad na EU
integracijama primarni cilj vlade, izraavajui moda miljenje da se problemi unutar drutva moraju reavati nezavisno
od zahteva EU, kao i da neki zahtevi EU mogu saekati dok se ne ree kljuni problemi drutva.
U skladu sa poslednjim stoji odreena rezervisanost mladih prema pridruivanju EU. Iako veina smatra da ulazak
Srbije u EU donosi najverovatnije ekonomski napredak, vie posla i mogunost putovanja, veina se takoe slae da
je potencijalni rizik dodatno slabljenje ionako nerazvijene privrede i jo vea ekonomska i politika zavisnost zemlje.
Iskustva susednih zemalja koje su postale deo EU poslednje decenije, raspruju iluzije o EU kao projektu u kojem su svi
ekonomski i drutveni problemi reeni. Ipak, veina mladih smatra da EU nema alternativu.

110

ZAKLJUCI
U prvom delu zakljunih razmatranja izneemo najvanije zakljuke prema tematskim oblastima istraivanja, to e
nam posluiti kao osnova za njihovu sintezu i problematizaciju u drugom delu.

I
Drutveno-ekonomski poloaj i materijalni uslovi ivota mladih
Drutveno-ekonomski poloaj mlade osobe je u znaajnoj meri uslovljen resursima porodice porekla. Ekonomski,
kulturni i socijalni kapital roditeljske porodice odreuju mogunosti za sticanje obrazovanja, a time i obrazovni status
mlade osobe, a posredno i njen poloaj na tritu rada, odnosno njen radni i profesionalni status. Drutveno-ekonomski
poloaj povezan je sa mestom stanovanja: mladi iz urbanih podruja imaju bolji poloaj, kao i mladi iz beogradskog
regiona, zbog veih mogunosti na tritu rada.
Mlade u Srbiji generalno odlikuje velika finansijska nesamostalnost i zavisnost od resursa roditeljske porodice, koja
indukuje znaajne razlike u njihovom materijalnom poloaju. U tom smislu, znaajno je istai i upozoriti da postoji
jedan deo mladih koji su izloeni izrazitoj materijalnoj deprivaciji, ne mogu da obezbede adekvatnu ishranu. I stambena
zavisnost mladih od resursa porodice porekla je velika, bilo da neki od njih po pragmatinom izboru ive u roditeljskom
domainstvu ili da su uz pomo porodinih resursa obezbedili stambeni prostor.
Svi ovi nalazi ukazuju na homologiju drutveno-ekonomskih poloaja i njihovu transgeneracijsku reprodukciju, sa
posledinim smanjenjem mogunosti za drutvenu pokretljivost i zatvaranjem strukture drutva Srbije.

Obrazovanje
Mladi su iskazali dobru motivisanost za kolovanje, ali i kritiki intonirano nezadovljstvo kvalitetom obrazovanja u Srbiji.
Rezultati istraivanja su ukazali na opstajanje visokog stepena reprodukcije obrazovnih nejednakosti, koji je oigledan.
Do tog zakljuka dolazi se analizom pokazatelja kao to su kolinik obrazovnih ansi, nejednakost u akumuliranom
kulturnom kapitalu, nejednakost u pristupu dravnim merama podrke i pomoi u obrazovanju i nejednakost u
obrazovnim aspiracijama i planovima. Sa tim je povezan nalaz o socijalno stratifikovanoj pristupanosti visokog
obrazovanja, koje je i kanal drutvene promocije, ali i garant lake i bolje upoljivosti. Potonje nije obezbeeno ni
sistemom srednjeg strunog obrazovanja, za koje je i ovo istraivanje pokazalo da je neadekvatno u smislu obezbeivanja
strunih kvalifikacija i praktino primenjivih vetina, usklaenih sa potrebama trita rada. Obrazovni sistem u Srbiji je
nefleksibilan u smislu da ne daje mogunosti kombinovanja kolovanja i drugih ivotnih angamana rada, roditeljstva
i sl., ime onemoguava individualizaciju ivotnih putanja mladih i ini ih u velikoj meri materijalno zavisnim od roditelja.

Rad i zaposlenje
Rezultati ukazuju da je, zbog velike nezaposlenosti i privremene (esto nelegalne) zaposlenosti, radni poloaj mladih
u Srbiji veoma rizian. Fleksibilizacija kroz iskazan broj radnih sati sedmino, koji je veliki, ukazuje na visok nivo
eksploatacije rada. Drugi vid fleksibilizacije rada, rad izvan kvalifikacija, takoe je visoko prisutan meu mladima u Srbiji,
a po naem miljenju takoe i rizian, jer je najee povezan sa deprofesionalizacijom, radom ispod obrazovanjem
steenih kvalifikacija i znanja.
Analize rezultata ukazuju na visok nivo neregularnosti trita rada i korumpiranosti sistema, bilo kroz opaen (politiki)
klijentelizam ili praktikovan nepotizam, aktiviranje drutvenih kontakata, kao kanala zapoljavanja.

Mladi i porodice
Rezultati naih analiza ukazuju na nizak nivo patrijarhalnosti i autoritarnosti u intergeneracijskim odnosima u porodicama
mladih u Srbiji, kao pokazatelj procesa njihove detradicionalizacije i individualizacije mladih. Porodica ostaje sfera od
velikog znaaja za mladu osobu, posebno kao izvor emocionalnopsiholoke podrke.
Sa druge strane, ostaje visok nivo tradicionalnosti u poimanju i praksi porodinog ivota: znaenja i znaaja braka i
raanja, i male prihvaenosti alternativa branoj porodici sa decom. Rodne razlike koje su se pojavile u rezultatima
analiza, nisu izraz vee ili manje detradicionalizacije devojaka ili mladia, ve, naprotiv, upravo prihvatanja razliitih
sadraja tradicionalno odreenih rodnih porodinih uloga i identiteta. Obrasci tradicionalnosti u poimanju i praksi
111

porodinog ivota manje su izraeni kod mladih sa visokim kulturnim kapitalom, to ih ini vesnicima procesa
detradicionalizacije u ovom domenu.
Odloena tranzicija u roditeljstvo odvija se u nepovoljnom strukturalnom okruenju, sa neformalnim mreama kao
osnovnim izvorom podrke i pomoi.

Slobodno vreme i ivotni stilovi

Aktivnosti dokolice mladih u Srbiji sline su kao i kod vrnjaka iz regiona: najee je sluanje muzike, pa druenje, gledanje
filmova, sportske aktivnosti do itanja kao najmanje resprostranjene prakse. Analize upuuju da su stratifikacijske razlike
znaajne kod nekih aktivnosti dokolice: ee itaju i drue se mladi iji roditelji imaju vie obrazovanje, a druenje je
povezano sa raspoloivim prihodima i materijalnim stanjem domainstva, to ukazuje da je socijalni kapital jednim
delom posredovan ekonomskim kapitalom. Istraivanje je takoe pokazalo da se sa odrastanjem i novim radnim i
porodinim ulogama, slobodno vreme privatizuje i pasivizuje.
Mladi najee kombinuju internet i televiziju kao medije za praenje najrazliitijih sadraja, ali je to praenje
stratifikacijski i uzrasno diverzifikovano. Analize pokazuju da ne postoji digitalni jaz meu populacijom mladih u Srbiji,
ali postoje stratifikacijske razlike u nainu njegovog korienja, pa i korienje mogunosti interneta postaje izvor
njihove diferencijacije.
Na osnovu onog to vide kao moderno i kao prevazieno, mladi se diferenciraju u etiri grupe: one koji su tradicionalni
i streme porodinom ivotu i stabilnosti, grupu hedonista koji ele da ive slobodno od okova drutvenih normi,
da lepo izgledaju, grupu mladih koji su upueni na karijeru i ostvarivanje materijalne nezavisnosti kroz obrazovanje i
zaposlenje i na aktiviste. I ti obrasci su povezani sa linim i porodinim kulturnim kapitalom, a najsistematinije je u tom
smislu povezan obrazac distinktivan po elji mlade osobe da ostvari nezavisnost kroz obrazovanje, koji postaje prisutniji
sa poveanjem obrazovanja roditelja i mlade osobe.
Podaci ukazuju da se po uestalosti praktikovanja rizinih oblika ponaanja, mladi u Srbiji ne razlikuju znaajno od
mladih iz regiona. Analize, meutim, potvruju znaajnu povezanost svih oblika rizinih ponaanja, to upuuje na
opasnost od ulaska u zaarani krug iz kojeg je teko izai i ostvariti potencijale.

Poverenje, stavovi i verovanja

Analize pokazuju da kod mladih u Srbiji postoji potencijal za solidarnost i graansko angaovanje, to se iskazalo u
praksi tokom ugroenosti od poplava 2014. godine. Sa druge strane, s obzirom da je poverenje personalizovano, a
da postoji visok stepen nepoverenja u politike aktere i institucije, utoliko se ograniava uloga mladih kao aktera u
cilju jaanja socijalne kohezije. Da je potencijal za iniciranje kohezivnosti nizak, ukazuju i izraena socijalna distanca
na etnikim osnovama i posebno izraena distanca prema homoseksualcima (homofobija). Na potrebu vezivanja za
lokalno i poznato, ukazuje i visoka religijska identifikacija povezana sa etnikim identitetom, koju, meutim, ne prati
usvajanje religijskih dogmi i praksi.

Subjektivna stvarnost opaanje rizika, zadovoljstvo i aspiracije

Opaanje diskriminacije kod mladih u Srbiji nije izraeno, ali je koncentrisano kod onih niskog materijalnog poloaja,
koji su stoga pod rizikom od socijalne iskljuenosti. Mladi izraavaju visok nivo linog optimizma i relativno visok nivo
zadovoljstva i oseaja kontrole nad ivotom. I ti aspekti su posredovani nivoom kapitala koji mlada osoba poseduje ili
ne poseduje, to ukazuje na stratifikacijsku diverzifikaciju i subjektivne pored objektivne stvarnosti mladih.
Opredeljenost za migracije je vie na nivou aspiracija i to vie izraena kod mladih koji su objektivno u rizinijem poloaju.
Delanje u pravcu migracija je, sa druge strane, povezano sa posedovanjem ekonomskog, kulturnog i socijalnog kapitala
koji obezbeuju realne poetne osnove za ivot u emigraciji.

Mladi i politiko polje

Iskazana nezainteresovanost mladih u Srbiji za politika pitanja moe se tumaiti kao oblik otpora zbog opaene
korumpiranosti sistema. Mladi nemaju oseaj o vlastitom uticaju na politika pitanja, kao ni na reavanje problema koji se
tiu njihove egzistencije, ali tee da budu informisani preko medija i kroz razgovore unutar svojih drutvenih krugova. Nivo
zainteresovanosti za sferu politike i graanske participacije deo je politike socijalizacije, a nae istraivanje je pokazalo
njenu povezanost sa politikom kulturom u porodicama u Srbiji. Mladi su iskazali veoma nisko poverenje u institucije,
posebno u politike partije, a odatle potie njihov otklon pa i otpor prema polju politike. U odnosu na aktuelni proces
integracije Srbije u EU, mladi su iskazali rezervisanost, ali i pragmatiko sagledavanje neophodnosti pridruivanja.
112

II
Ukoliko sintetiemo prethodne nalaze u tri nivoa rezultata koji se odnose na tri nivoa stvarnosti: objektivno-strukturalni;
normativni i subjektivno-relacioni-ponaajni, moemo ih problematizovati kroz pitanja: koliko su ovi nivoi ivota mladih
u diskrepanciji, a koliko su u saglasju?
Analize pokazuju da je objektivni poloaj povezan sa razliitim strukturalnim obelejima koja su za veinu mladih
vie ograniavajua nego omoguavajua. Nalazi istraivanja su dokumentovali vie takvih pokazatelja, meu
kojima su: nedovoljno dobro obrazovanje, nezaposlenost, rizina zaposlenost, finansijska nesamostalnost, stambena
nesamostalnost, iskljuenost iz odluivanja i otuenost od politike sfere. Na osnovu navedenog, objektivni poloaj
mladih u Srbiji moe se okarakterisati kao strukturalno rizian.
Postoji izvestan broj primera gde postoji saglasje izmeu objektivne stvarnosti i njenog subjektivnog opaanja, to se
oituje, na primer, kroz izraeno nezadovoljstvo kvalitetom obrazovanja, kroz opaanje korumpiranosti sistema i kanala
drutvene promocije, kroz nepoverenje u drutvene, a posebno dravne institucije. Generalno gledano, meutim,
obeleja subjektivne stvarnosti: percepcija budunosti, zadovoljstvo ivotom, oseaj kontrole i ostvarenosti delanja
kod veine mladih ne korespondiraju sa obelejima objektivne stvarnosti, odnosno mnogo su pozitivnija nego to bi
bila refleksija objektivne stvarnosti. Nalaz o dobrim intergeneracijskim i primarnim drutvenim odnosima i praksama
(roditelji i samostalnost u odluivanju; prijatelji i druenje) i njihovom znaaju za mlade u Srbiji (npr. personalizovano
poverenje), vodi nas do pretpostavke da oni predstavljaju mehanizam premoavanja jaza izmeu strukturalno rizine
objektivne stvarnosti i njenog subjektivnog doivljaja, gde se jedan nivo stvarnosti kompenzuje drugim (Pichler, 2006).
Zbog takvog mehanizma kompenzacije, subjektivna stvarnost mladih u Srbiji naizgled nije optereena frustracijama.
Kaemo naizgled, jer tamna strana ovog hipostaziranja znaaja domena linog i privatnog, primarnog socijalnog kapitala
jeste razvijanje lokalnog identiteta (Spasi, 2013), baziranog na etnikom identitetu, koji se oituje posebno kroz visok
znaaj konfesionalnog opredeljenja, ali i na zazoru od drugaijeg, stranog i nepoznatog pripadnika druge etnike
grupe ili drugaijeg seksualnog opredeljenja i odbacivanju. Moe se pretpostaviti, takoe, da iz ovog hipostaziranja
znaaja porodice, proizilazi tradicionalizam mladih u poimanju porodinog ivota.
Do sada izneti zakljuci odnose se na veinu meu ispitivanim mladim osobama koje tretiraju kao homogenu
drutvenu grupu. Nae analize, meutim, pokazuju da je drutvena kategorija mladih u Srbiji diverzifikovana na
osnovu vie sociodemografskih obeleja. U narednoj tabeli dajemo prikaz uticaja stratifikacijskih obeleja, kao to su
obrazovanje mladih i roditelja, materijalni poloaj domainstva, tip naselja i rod, na razliite dimenzije tri razmatrana
nivoa stvarnosti.
Strukturni nivo

Obrazovanje

Obrazovanje mladih
Obrazovanje roditelja

Materijalni poloaj

Selo/grad

Region

Materijalni poloaj

Zaposlenost

Finansijska
autonomija

Stambena situacija

Pol

Opaanje
diskriminacije

Zadovoljstva

Ostvarenost
namera / kontrola
nad ivotom

Slobodno vreme

Obrazovanje mladih

Obrazovanje roditelja

Subjektivni nivo

Materijalni poloaj

Percepcija
budunosti

Selo/grad

Region

Pol

113

Poverenje

Socijalna distanca

Konfesionalna
identifikacija

Obrazovanje mladih

Obrazovanje roditelja

Normativni nivo

Ideologija

Materijalni poloaj
Selo/grad

Region
Pol

Vrednosti

Ovako zbirno prikazano, oigledno je da postoje brojne razlike meu mladima u Srbiji prema stratifikacijskim obelejima,
posebno prema socijalnim: kulturnom kapitalu obrazovanju i obrazovanju roditelja, kao i ekonomskom kapitalu
materijalnom poloaju domainstva. Pokazalo se u analizama da nedostatak ili nizak nivo ovih kapitala, prvenstveno
roditeljske porodice, u familistikom institucionalnom okruenju generie nejednake mogunosti pristupa kljunim
resursima: obrazovanju i zaposlenju. Na taj nain se razlike pretvaraju u drutvene nejednakosti koje se reprodukuju iz
generacije u generaciju.

114

PRILOG
MLADI U SRBIJI 2015.
Zdravo, moje ime je _________________. Ja sam anketar/ka angaovan/a na istraivanju svakodnevnog
ivota i stavova mladih u Srbiji, koje sprovodi SeCons iz Beograda uz podrku Fondacije Fridrih Ebert.
Izabran/a si kao ispitanik/ca putem sluajnog uzorka i za nas bi bilo veoma znaajno da uestvuje otvoreno
i iskreno odgovarajui na naa pitanja. Istraivanje je dobrovoljno i anonimno tvoji odgovori e se tretirati
kao poverljivi, to znai da niko nee saznati tvoje ime, niti imati uvid u tvoje odgovore, koji e se naknadno
statistiki analizirati. Tvoji podaci (ime, broj telefona) bie upotrebljeni samo za kontrolu anketara.
Ima li neka pitanja? Moemo li da ponemo? Hvala!

Region

Tip naselja

Beogradski region

30,0

Selo

36,7

Vojvodina

24,9

Grad

63,3

Centralna Srbija

45,1

A1. Koliko esto se bavi sledeim aktivnostima?

esto (1)

Ponekad (2)

Nikad (3)

(Ne zna) (88)

A1.1

Sluanje muzike

86,2

13,3

0,5

0,0

A1.2

Izlasci sa prijateljima

67,7

31

0,3

A1.3

itanje knjiga/novina

32,9

52,5

14,3

0,2

A1.4

Sportske aktivnosti

39,4

45,6

14,6

0,3

A1.5

Gledanje TV

46,4

44,1

9,6

0,0

A1.6

Gledanje filmova

47,4

48,9

3,6

0,2

A1.7

Pisanje, slikanje, sviranje

11,6

26,2

61,5

0,8

A2.8

Igranje video igrica

15,9

36,5

47,3

0,3

A3. Koliko esto gleda sledee programe (na TV-u, kompjuteru, smartphone, tabletu, itd)?
Nedeljno
A3.1.

Programe domae narodne muzike

88

15

14,1

17,7

21,7

31

0,5

A3.2.

Programe domae pop muzike

13,4

19,7

23,8

23

19,7

0,4

A3.3.

Programe strane muzike

20,1

18,6

21,4

21,2

18,4

0,3

A3.4.

Domae filmove

8,8

17,1

25,3

37,5

10,7

0,7

A3.5.

Strane filmove sa drutvenim temama

8,4

20,8

31,9

29

9,2

0,8

A3.6.

Strane akcione filmove

8,1

20,7

30,1

29,2

11,2

0,7

A3.7.

Strane kriminalistike filmove, trilere

8,6

22,4

29,1

27

12,2

0,7

A3.8.

Istorijske/naune dokumentarce

5,7

14,5

22,1

30,8

26,2

0,7

A3.9.

TV serije

24,9

21,4

17,7

17,4

18,1

0,4

A3.10, Vesti

25,6

21,6

16,3

17,2

18,7

0,6

A3.11. Politike debate

4,4

6,1

13

21

54,7

0,9

A3.12. Sport / sportski talk show

23

19,8

16,1

18,6

22

0,6

A3.13

2,1

3,2

7,9

17,4

68,5

0,8

Religijske programe

A3.14. Reality programe

8,3

11,5

10,6

16

53,3

0,4

A3.15. TV kvizove i takmienja

21

24,9

19,8

17

16,8

0,4

115

A4. Ima li pristup Internetu (bilo koji: Wi-Fi, smartphone, ADSl, cable, dial-up, na javnom PC)?
Da

99,3

Ne

0,7

A5. Koliko sati proseno dnevno provede na Internetu? M=3,62, SD=2,67

A6. Za ta najee koristi Internet? [ANKETAR: Mogue je vie odgovora, zabeleiti sve koje ispitanik/ca navede]
Da

Ne

1.

Za rad

35,1

64,9

2.

Za informisanje/ itanje vesti online

56,7

43,3

3.

Za traenje informacija (o koli, poslu, putovanjma, zabavi itd)

56,7

43,3

4.

Za komuniciranje sa roacima i prijateljima preko eta i Skype

57,6

42,4

5.

Za e-mail

44,5

55,5

6.

Za gledanje video klipova /sluanje muzike

63,7

36,3

7.

Za skidanje filmova / knjiga

33,7

66,3

8.

Za video igrice

23,5

76,5

9.

Za igrice virtuelnog ivota

2,8

97,2

10.

Za kupovinu on-line / plaanje rauna / rezervacije

18,3

81,7

11.

Za pristup drutvenim mreama kao to su Facebook/Myspace/Hi5/G+

82,2

17,8

12.

Za on-line kontrolu bankovnog rauna

4,9

95,1

13.

Za neto drugo. ta?

0,5

99,5

14.

(Ne zna)

0,0

100,0

A7. Koliko si otprilike novca prolog meseca potroio/la na svoje line potrebe? Ne raunajui ivotne trokove kao
to su stan, hrana, rauni itd.?
do 25 eur

20,8

26-50 eur

22,1

51-100 eur

21,1

101 + eur

18,2

(Odbija da odgovori)

4,4

(Ne zna)

13,3

Total

100,0

A8. ta je od navedenog po tvom miljenju moderno (in) ili zastarelo (out)?

[ANKETAR: Ni u jednom pitanju ne itati opciju Ne zna ]

Neto
izmeu
2

88

A8.1.

Biti veran (partneru, prijateljima, poslodavcu)

70,6

20,8

8,4

0,2

A8.2.

Preuzeti odgovornost

74,7

18,5

6,4

0,3

A8.3.

Biti nezavisan

78,9

17

3,7

0,3

In

Out

(Ne zna)

A8.4.

Diplomirati na univerzitetu

73,5

20

6,2

0,3

A8.5.

Imati karijeru

83,7

13,7

2,6

0,1

A8.6.

Biti aktivan u politici

25,3

32,3

42,2

0,3

A8.7.

Uestvovati u graanskim akcijama/inicijativama

31,1

44,7

23,7

0,6

A8.8.

Venati se

52,2

34,2

13,3

0,3

A8.9.

Dobro izgledati

82,6

16

1,3

0,1

A8.10.

Nositi firmiranu (brendiranu) odeu

42,7

38,5

18,6

0,3

A8.11.

Jesti zdravo

66,6

28

5,3

A8.12.

Koristiti marihuanu

13,4

22,8

63,2

0,6

A8.13.

Baviti se sportom

76,7

20,6

2,6

0,1

116

B1. Molim te zamisli skalu sa vrednostima od 1 do 10, gde 1 predstavlja osobe u koje ima najmanje poverenja, a 10
osobe u koje ima najvie poverenja. Gde bi na skali smestio/la sledee osobe?
[ANKETAR: Ni u jednom pitanju ne itati opciju Ne zna ]
9

10

(Ne
zna)

15,6 15,8

9,9

9,8

1,8

7,6

8,5

9,3

6,3

10,2

2,8

3,6

7,7

16,7 28,5 37,1

0,2

24,9

9,6

9,3

8,6

7,4

12,2 19,9

13

10,6 15,4 14,3 10,1

B1.1. Tvoje kolege sa posla / kole / fakulteta

3,2

3,1

6,4

6,4

17

11

B1.2. Crkvene velikodostojnike

17,6

8,7

8,1

6,6

14,3

B1.3. Tvoje prijatelje

0,9

0,5

0,8

0,9

B1.4. Ljude drugaijih politikih opredeljenja

11,6

5,7

8,2

7,1

B1.5. Tvoje roake

1,4

1,4

2,2

2,8

6,1

7,2

7,5

B1.7. Ljude drugih veroispovesti

5,5

3,4

5,4

6,6

22,7 13,2 12,1 10,6

8,1

B1.8. lanove tvoje porodice

0,8

0,4

0,2

0,3

0,6

B1.6. Tvoje susede, komije

0,3

3,5

4,7

22

21,7

0,4

8,5

1,3

5,5

6,8

11,5 81,1

0,3

B2. Kako bi se oseao/la ako bi se neka od sledeih osoba ili porodica doselila u tvoje susedstvo, komiluk?

B2.1.

Romska porodica

Veoma
dobro

Dobro

Nezainteresovano

Loe

Veoma
loe

(Ne zna)

6,2

24,8

48,3

14,7

4,1

1,9

B2.2.

Homoseksualni par

3,8

13,4

41,4

18,2

21,7

1,5

B2.3.

Grupa studenata

22,8

43

29,4

3,1

0,8

B2.4.

Par penzionera

10

33,6

48,8

4,8

1,9

0,8

B2.5.

Porodica sa Kosova
(interno raseljena)

9,5

33

48,5

5,1

2,4

1,5

B2.6.

Porodica iz Kine

6,7

26,2

52,8

8,4

4,1

1,9

B2.7.

Porodica iz Rusije

12,7

31,9

48,5

1,2

1,7

B2.8.

Porodica azilanata

4,8

17,8

50,6

15

9,7

B2.9.

Porodica iz SAD

10,2

27,5

46,5

8,6

5,4

1,8

5,9

23,8

49,5

9,3

9,7

1,8

B2.10. Hrvatska porodica

B3. Da li si se ikada oseao/la diskriminisan/a zbog neke od sledeih stvari? Koliko esto?

B3.1

Pola

Veoma
esto

esto

Ponekad

Retko

Nikad

Ne znam

0,7

2,1

10,2

13

73,6

0,5

B3.2

Materijalnog poloaja

0,5

2,1

10,3

18,1

68,7

0,3

B3.3

veroispovesti

0,6

1,7

3,9

9,5

84,0

0,3

B3.4

Etnikog porekla

0,3

1,6

4,3

10,3

83,3

0,3

B3.5

Nivoa obrazovanja

0,9

1,5

5,5

10,3

81,6

0,3

B3.6

Pripadnosti politikoj partiji

1,0

2,0

4,5

4,7

82,7

5,1

B3.7

Mesta porekla, mesta odakle si

0,3

2,5

6,6

10,9

79,4

0,3

B3.8

Zemlje porekla

0,8

2,4

6,4

9,3

80,6

0,4

B4. Koju od ponuenih stvari najvie ceni?

[ANKETAR: pokai Karticu br. 1 - Obelei najvaniju (1), drugu (2) po znaaju i treu(3)]
1.

Lino dostojanstvo

Rang I

Rang II

Rang III

53,5

15,5

8,6

2.

Drutveni ugled status

6,6

11,1

6,7

3.

Altruizam (pomaganje drugima)

6,1

12,8

11,3

4.

Materijalno bogatstvo

3,7

6,2

8,2

5.

Toleranciju (prihvatanje i potovanje drugaijeg)

7,5

21,3

15,9

6.

Borbeni duh (borbenost da se postigne cilj)

8,2

13,9

15,5

7.

Ispravnost (korektnost)

11,8

14,6

23,8

8.

Inovativnost, duhovna kreativnost (stvaranje i prihvatanje novih ideja)

2,6

4,5

9,7

88.

(Ne zna)

0,1

0,1

0,1

117

B5. Da li si uestvovao/la u dobrovoljnom radu u poslednjih 12 meseci, obavljao/la dobrovoljno neplaeni rad?
1.

Da

39,1

2.

Ne (ANKETAR: pitanje B8)

60,5

88.

(Ne zna)

0,4

B6. U kojoj od sledeih aktivnosti si dobrovoljno radio poslednjih 12 meseci? (ANKETAR: mogue je vie odgovora)
DA

NE

1.

Javni radovi u lokalnoj zajednici

5,8

94,2

2.

Pomo osobama sa posebnim potrebama / starima

8,3

91,7

3.

Organizacija sportskih dogaaja

8,3

91,7

4.

Organizacija kulturnih dogaaja (festivala, koncerata, itd)

7,3

92,7

5.

Pomo vrnjacima u uenju

7,9

92,1

6.

Religijske aktivnosti

1,5

98,5

7.

U poslovnom sektoru (nekoj kompaniji)

2,3

97,7

8.

Aktivnosti u NVO

2,8

97,2

9,

Pomo u poplavljenim podrujima

19,1

80,9

10,

Drugo______________________________________________

2,4

97,6

88.

(Ne zna)

0,9

99,1

B7. ta je tvoj najvaniji razlog za dobrovoljni rad?

B8. Koja je tvoja religija, veroispovest?

1.

elja za aktivnou / drutvenim

angamanom

21,0

1.

Pravoslavna

84,9

2.

elja da se rei konkretan problem

19,2

2.

Katolika

4,7

3.

Opredeljenje da se pomae drugima

49,4

3.

Islam

2,2

4.

Ja sam ateista

4.

Porodina tradicija

1,0

5,0

5.

Versko ubeenje

0,4

5.

Drugo, ta?
(ANKETAR: zapii odgovor) ________

1,2

6.

elja da steknem nove prijatelje

2,3

6.

Ja sam agnostik

1,1

7.

elja da praktino primenim struno

znanje

3,3

88.

(Ne zna)

0,9

8.

elja da upoznam potencijalne

budue poslodavce

0,4

9,

Drutvena i politika uverenja

0,2

10,

Drugo

1,7

88.

(Ne zna)

1,0

B9. Da li veruje, sumnja ili ne veruje u sledee?

Verujem
1

Sumnjam
2

Ne verujem
3

(Ne zna)
88

1.

Bog postoji

69,6

16,7

11,3

2,5

2.

Postoje raj i pakao

46,8

30,9

18,5

3,7

3.

Bog je stvorio svet

52,3

25,7

18,5

3,4

4.

Bog je izvor moralnih pravila i obaveza

43,1

29

22,8

5,1

B10. Koliko esto:

1.

Ide u crkvu na slubu (liturgiju)

Redovno
1

esto
2

Ponekad
3

Nikad
4

(Ne zna)
88

4,4

13,2

55,4

26,8

0,1

2.

Se moli

12

21,2

38,8

27,8

0,3

3.

Ide na ispoved

1,1

3,7

17,8

77

0,3

4.

Slavi religijske praznike

68,2

15,1

9,6

0,1

5.

Ide na hodoae

1,1

2,4

13,8

81,5

1,1

118

C1. Sa kim trenutno ivi?

1.

Sam/a

5,7

2.

Sa oba roditelja

59,9

3.

Sa majkom

11,2

4.

Sa ocem

3,0

5.

Sa partnerom ili suprunikom

11,6

6.

Sa prijateljima/roacima

4,0

7.

Sa nekim drugim

88.

(Ne zna)

C2. (Ako ivi sa roditeljima)

Koji od sledeih iskaza najbolje opisuje tvoju situaciju?
1.

ivim sa roditeljima zato to je tako

najjednostavnije za nau porodicu

58,5

2.

iveo/la bih sam/a ako bi imao/la

finansijskih mogunosti

34,4

3.

eleo/la bih da ivim sam/a, ali se

roditelji ne slau

2,6

4,4

4.

Drugo. ta? ____________

3,5

0,1

88.

(Ne zna)

1,0

C3. Koji od sledeih iskaza najbolje opisuje tvoj odnos

sa roditeljima?

C5. Ko od lanova porodice ima najvei uticaj na tvoje

vane odluke?

1.

Veoma se dobro slaemo

42,5

1.

1. Otac

30,3

2.

Slaemo se, mada nam se ponekad

miljenja razlikuju

50,2

2.

2. Majka

42,8

3.

Uglavnom se ne slaemo, esto se

raspravljamo

5,4

3.

3. Brat

3,3

4.

4. Sestra

4,9

4.

Veoma konfliktan odnos

0,8

5.

5. Deda

1,7

5.

Roditelji mi nisu ivi

0,9

6.

6, Baba

1,1

88.

(Ne zna)

0,3

7.

7. Neko drugi

8,5

8.

Otac i majka

2,0

9.

Niko

1,2

88.

(Ne zna)

4,2

C6. Kako donosi vane odluke?

C7. Kako vidi sebe u budunosti?

1.

Moji roditelji odluuju o svemu

1,6

1.

U braku, porodici

83,4

2.

Moji roditelji i ja zajedno donosimo

odluke

48,0

2.

Sa partnerom van braka

10,5

3.

Samostalno donosim odluke

50,1

3.

Kao samog/u bez partnera i dece

3,7

88.

(Ne zna)

0,3

88.

(Ne zna)

2,4

C6.1. Koliko esto ti se deava sledee?

Redovno
1

esto
2

Ponekad
3

Nikad
4

(Ne zna)
88

C6.1.1.

Da ostvari ono to si eleo/la

1,2

15,4

66,1

17,3

0,1

C6.2.2.

Da osea da ima kontrolu nad svojim

ivotom

1,6

15,1

58,1

24,7

0,5

C8. Koja je, po tvom miljenju, glavna prednost braka u

odnosu na vanbranu zajednicu? (vanbrana zajednica
je zajedniki ivot nevenanih partnera)

C9. Koja je, po tvom miljenju, glavna prednost

vanbrane zajednice u odnosu na brak?
1.

Vea nezavisnost partnera

14,6

1.

Brak obezbeuje veu odgovornost

izmeu partnera

28,0

2.

Ostavlja vie prostora da se partneri

posvete karijerama

10,1

2.

Brak obezbeuje veu odgovornost

prema deci

24,7

3.

Manja je verovatnoa sukoba izmeu

partnera

8,6

3.

Finansijska sigurnost je vea u braku

7,3

4.

U Srbiji se brak potuje vie od

vanbrane zajednice

9,7

Partnerima je lake da ree

neslaganja

7,1

4.

5.

Partnerima je lake da okonaju vezu

17,3

5.

Drugo

4,5

6.

Drugo

5,8

6.

Nema prednosti, nema razlike

22,2

7.

Nema prednosti, nema razlike

29,8

88.

(Ne zna)

3,5

88.

(Ne zna)

6,8

119

C10. U kojoj godini je najbolje da se ena uda, po tvom miljenju? M=26,5, SD=2,7
C11. U kojoj godini je najbolje da se mukarac oeni, po tvom miljenju? M= 8,9, SD=3,2
C12. Koliko dece bi eleo/la da ima? M=2,44, SD=0,94
C13. Koliko su po tvom miljenju sledei faktori znaajni - bitni za izbor branog partnera/ suprunika?

Niti jeste, niti

nije bitan
3

Potpuno
nevaan
5

C13.1.

Verska pripadnost

14,7

24,1

23,7

20,1

16,9

0,4

C13.2.

Materijalni status/ poloaj

5,5

25,1

34,7

22,3

12,2

0,2

Veoma
bitan
1

Bitan

Nevaan

(Ne zna)
88

C13.3.

Odobravanje od strane porodice

10,7

35,5

26

16,6

11

0,2

C13.4.

Devianstvo, nevinost

4,7

15,5

32

38,5

0,3

C13.5.

Linost

54,6

35,7

4,4

3,8

1,5

0,1

C13.6.

Izgled

21,2

47,9

22,2

6,6

2,1

0,1

C13.7.

Nivo obrazovanja

20,9

42,8

26

7,5

2,7

0,1

C13.8.

Zajednika interesovanja

41,8

43,4

10,8

2,7

1,2

0,1

C13.9.

Mesto porekla

14

26,3

30,8

24,7

0,2

C13.10.

Nacionalno poreklo

10,4

21,4

22,6

24,9

20,5

0,3

C14. Preimo na drugu temu. Ima li krug prijatelja/ poznanika sa kojima esto izlazi?
1.

Da

96,3

2.

Ne

3,6

88.

(Ne zna)

0,1

C15. Koliko si uopteno zadovoljan/na svojim prijateljima?

Veoma
zadovoljan/na

Zadovoljan/na

Niti zadovoljan/na, niti

nezadovoljan/na

Nezadovoljan/na

Vrlo
nezadovoljan/na

(Ne zna)

88

42,1

50,6

5,0

0,9

1,3

0,1

D1. Da li bi voleo/la da se preseli u drugo mesto u Srbiji?

D2. Koji je glavni razlog zbog koga bi se preselio/la?

1.

Da

96,3

1.

Poboljanje ivotnog standarda

42,6

2.

Ne

3,6

2.

Vea kulturna raznolikost

7,4

88.

(Ne zna)

0,1

3.

Bolje obrazovanje

9,3

4.

Lake zaposlenje

25,7

5.

Bolji uslovi za pokretanje vlastitog posla

3,0

6.

Da budem blie ljudima koji su mi

znaajni

4,4

7.

Da pobegnem od sukoba u mom mestu

1,6

8.

Drugo.
ta?___________________________

2,5

88.

(Ne zna)

3,5

D3. Koliko je jaka tvoja elja da se odseli iz zemlje?

1.

Veoma jaka

20,8

2.

To odreenog stupnja

23,9

3.

Ne tako jaka

23,8

4.

Ne elim

30,8

88.

(Ne zna)

0,7

120

D4. Gde bi se najradije odselio/la? (jedan odgovor)

D5. Koji je glavni razlog zbog koga bi se odselio/la iz Srbije?

1.

Australija

6,6

1.

Poboljanje ivotnog standarda

65,2

2.

Italija

6,9

2.

Vea kulturna raznolikost

3,7

3.

Nemaka

20,6

3.

Bolje obrazovanje

4,3

4.

Austrija

8,7

4.

Lake zaposlenje

16,6

5.

Druge zemlje u EU

22,8

5.

Bolji uslovi za pokretanje vlastitog posla

4,1

6.

SAD

16,0

6.

Da budem blie ljudima koji su mi znaajni

1,8

7.

Kanada

5,4

7.

Da pobegnem od sukoba Srbiji

1,0

8.

Drugo___________________

10,5

8.

Drugo. ta?

2,3

88.

(Ne zna)

2,5

88.

(Ne zna)

1,0

D5.A. Da li neto preduzima kako bi se odselio u inostrantvo? (moe vie odgovora)

DA

NE

1.

Kontaktirao/la sam ambasadu

1,2

98,8

2.

Kontaktirao/la sam mogue poslodavce

3,4

96,6

3.

Kontaktirao/la sam mogue univerzitete

1,9

98,1

4.

Kontaktirao/la sam prijatelje/roake da mi pomognu oko odseljenja

13,8

86,2

5.

Nita

70,1

29,9

6.

Neto drugo, ta ________________________

2,1

97,9

88.

(Ne zna)

1,5

98,5

D6. Kako vidi svoju situaciju za 10 godina?

1.

Bolja nego sada

80,5

2.

Ista kao sada

13,7

3.

Loija nego sada

3,7

88.

(Ne zna)

2,1

E1. U kojoj si fazi kolovanja trenutno?

E2. Da li bi rekao/la da u kolu (na fakultet) ide:

1.

Srednja kola

27,0

1.

Vrlo rado

18,0

2.

Osnovne studije

27,0

2.

Rado

28,4

3.

Postdiplomske studije (master, doktorske)

5,8

3.

Nekad rado, nekad ne

43,4

4.

Ne kolujem se trenutno
(ANKETAR: idi na pitanje E9)

40,1

4.

Nerado

7,9

88.

(Ne zna)

0,1

5.

Vrlo nerado

1,8

88.

(Ne zna)

0,4

E3. Kakva je po tvom miljenju svakodnevica u koli/ na

fakutetu?

E5. Misli li da ocene/ ispiti mogu da budu kupljeni

u tvojoj koli/ na tvom fakultetu? Da se plati za viu
ocenu/poloen ispit?

1.

Veoma teka i stresna

5,3

2.

Teka i stresna

13,7

1.

Da, esto

17,1

3.

Donekle teka i stresna

49,5

2.

Da, ponekad

25,2

4.

Laka i ne posebno stresna

26,9

3.

Da, ali veoma retko

26,8

Ne, nikada

25,0

(Ne zna)

5,8

5.

Veoma laka i osloboena stresa

4,0

4.

88.

(Ne zna)

0,7

88.

121

E6. Koliko sati dnevno proseno ui? M=2,64, SD=1,79

E9. Koji od sledeih iskaza u vezi izbora kole/ fakulteta najbolje opisuje tvoju situaciju?
1.

Idem (iao/la) sam u kolu koju sam hteo/la da upiem;

Studiram (studirao/la sam), ono to sam hteo/la da upiem

73,0

2.

Izabrao/la sam kolu/ fakultet koja/i e mi obezbediti posao, iako nije bila moja elja da to uim

15,8

3.

Izabrao/la sam kolu/ fakultet za koju sam verovao/la da imam realne anse da upiem, iako
nisam hteo/la to da uim

9,1

88.

(Ne zna)

2,1

E10. Koliko si uopteno gledano zadovoljan/na kvalitetom obrazovanja u Srbiji?

Veoma
zadovoljan/na

Zadovoljan/na

Polovino
zadovoljan/na

Nezadovoljan/na

Vrlo
nezadovoljan/na

(Ne zna)

88

3,0

24,7

45,6

18,9

6,7

1,1

E11. Kada bi mogao/la da bira, gde bi voleo/la da se obrazuje?

1.

U dravnoj obrazovnoj instituciji u Srbiji

49,2

2.

U privatnoj obrazovnoj instituciji u Srbiji

7,9

3.

U dravnoj obrazovnoj instituciji u inostranstvu

24,6

4.

U privatnoj obrazovnoj instituciji u inostranstvu

13,6

88.

(Ne zna)

4,6

E13. Da li si ikada bio/la na strunoj praksi, pripravnikom radu, dokvalifikaciji?

1.

Da

42,2

2.

Ne

57,1

88.

(Ne zna)

0,7

E14. (ANKETAR: Samo za studente, svih nivoa) Da li veruje da e moi da nae posao ubrzo nakon diplomiranja/
zavretka studija?
1.

Da, verujem da u moi da naem posao ubrzo nakon diplomiranja

26,6

2.

Da, verujem da u moi da naem posao nakon nekog vremena

30,9

3.

Ne, ne verujem da u moi da naem posao ubrzo nakon diplomiranja

31,3

4.

Ne znam / Nadam se

11,2

E15. Da li si trenutno zaposlen/a (stalno, privremeno ili povremeno)?

1.

Da

37,7

2.

Ne
(ANKETAR: Idi na pitanje E18)

62,3

88.

(Ne zna)

E16. Koliko sati proseno nedeljno radi? M=40,65, SD=15,87

E17. Da li radi u svojoj profesiji, tj. posao za koji si se kolovao/la (obrazovao/la)?
1.

Nemam kvalifikacije

2,2

2.

Da, radim u svojoj profesiji, tj. posao za koji sam se kolovao/la (obrazovao/la)

34,5

3.

Da, na neki nain

13,6

4.

Ne, ne radim u svojoj profesiji, tj. posao za koji sam se kolovao/la (obrazovao/la)

48,4

5.

Ne znam

1,2

122

E18. U kojem od navednih sektora bi voleo/la da radi?

1.

Dravni sektor

62,1

2.

Privatni sektor

26,2

3.

Sektor NVO

1,4

4.

Meunarodne organizacije (UNDP, OESCE i sl.)

6,7

5.

Drugo__________________________________

1,5

88.

(Ne zna)

2,2

E19. Pokazau ti listu od 5 faktora koje ljudi u Srbiji smatraju bitnim za nalaenje posla.
(ANKETAR: pokai karticu broj 2). Molim te da ih rangira po redu vanosti: od 1 koji smatra da je najvaniji, pa 2
drugi i tako redom.
Faktor

Rang I

Rang II

Rang III

Rang IV

Rang V

E19A

Poznanici/prijatelji

26

26,7

18,1

17,1

11,2

E19B

Strunost

17,8

20,7

23,1

26,1

12,2

E19C

Nivo obrazovanja

17,5

23,5

15,4

24

20,2

E19D

Politike veze

30,4

16,6

15,9

17,1

20,1

E19E

Srea

12,5

27,3

15,6

36,3

E19F

Drugo. ta?__________________

0,3

0,2

0,1

E20. Sada u ti pokazati 4 faktora koje ljudi smatraju vanim kad odluuju da prihvate neki posao.
(ANKETAR: pokai karticu broj 3). Kao i prethodnom pitanju, molim te da ih rangira po redu vanosti koju imaju za
tebe lino: 1 najvaniji, 2 drugi po vanosti i redom
Faktor

Rang I

Rang II

Rang III

Rang IV

E20A

Dohodak/plata

56,4

27,4

10,9

4,7

E20B

Sigurnost zaposlenja

22,7

40,3

25,7

11,5

E20C

Rad sa osobama koje mi se sviaju

3,6

10,2

24,4

61,8

E20D

Zadovoljstvo poslom

17,1

22

39

21,8

E20E

Drugo. ta?_____________________

0,2

0,2

E21. Da li si u toku protekle godine u slobodnom vremenu imao/la neku od sledeih aktivnosti koju si plaao/la?
DA

NE

E21.1

Teaj stranog jezika

16,0

84,0

E21.2

Redovno bavljenje sportom, rekreacijom

35,8

64,2

E22.3

Struno usavravanje

12,9

87,1

E21.4

Bavljenje umetnou

5,4

94,6

F1. Koliko esto diskutuje sa roditeljima o politici?

1. Vrlo esto

2. esto

3. Ponekad

4. Retko

5. Nikad

88. (Ne zna)

2,7

7,1

18,1

25,3

46,2

0,5

F2. Koliko si ti lino zainteresovan/a za politika pitanja:

Veoma zainteresovan/a

Zainteresovan/a

Ni zainteresovan/a ni nezainteresovan/a
3

Nimalo nisam
zainteresovan/a
5

12

22,9

20,6

39,7

1,9

Nisam zainteresovan/a

(Ne zna)
88

F2.1.

Svetske politike

F2.2.

Politike na
Balkanu

3,6

12,9

23,9

20,5

37,2

F2.3.

Politike u Srbiji

7,3

20,3

23,7

14,9

31,8

F2.4.

EU politike

2,6

12,9

25,4

19,5

37,6

123

F3. U kojoj meri se tvoja politika gledita i uverenja slau sa roditeljskim?

1. Veoma

2. Donekle

3. Malo

4. Uopte ne

88. (Ne zna)

10,4

32,8

16,7

13

27,1

F4. Ukoliko bi se sada odravali izbori za parlament

Republike Srbije, za koju bi politiku partiju glasao/la?
(ANKETAR: upisati ime stranke)

F5. Ukoliko moe da se seti, koliko si puta glasao/la od

kako si dobio/la pravo glasa?
1.

Na svim izborima od dobijanja glasakog

prava

23,7

46,1

2.

Na veini izbora

13,9

(Odbija da odgovori)

17,8

3.

Na nekoliko izbora

20,0

(Ne zna)

15,5

4.

Nikad

36,5

88.

(Ne zna)

6,0

1.

Znam za koga

20,6

2.

Ne elim da glasam

77.
88.

F6. Koliko po tvom miljenju tvoj glas ima uticaja na delovanje institucija?
Mnogo
1

Donekle
2

Malo
3

Nimalo
4

(Ne zna)
88

F6.1 Na nacionalnom nivou (parlament i vlada)

2,4

12,1

29,1

51,2

5,2

F6.2 Na lokalnom nivou (grad, optina, lokalna

skuptina)

4,9

15,8

28,9

45,3

5,1

F7. Koji je glavni izvor iz kojeg dobija informacije o tekuim politikim dogaajima?
1.

Internet

45,9

2.

Televizija

36,2

3.

Dnevne novine

5,6

4.

Radio

0,9

5.

Diskusije u porodici

2,4

6.

Diskusije sa prijateljima i poznanicima

3,3

7.

Drugo _______________________

0,9

88.

(Ne zna)

4,8

F8. Tvoja opta politika uverenja

Kada ljudi govore o svojim politikim uverenjima, obino govore o levom i desnom uverenju i shodno tome obino podravaju
politike partije levog ili desnog krila. U odnosu na levo i desno gde bi na ponuenoj skali smestio/la svoja politika uverenja?
1

2,8

2,2

5,8

5,9

32,2

5,4

5,8

Izrazito levo

10

88.
(Ne zna)

4,1

1,9

3,7

30,1

Izrazito desno

F9. U kojoj su meri po tvom miljenju interesi mladih zastupljeni u politici u Srbiji danas?
1. Veoma

2. Do odreene mere

3. Malo

4. Nimalo

88. (Ne zna)

3,3

23,2

44,3

20,3

8,9

124

F10.1.

Mnogo
1

Donekle
2

Malo
3

Nimalo
4

(Ne zna)
88

0,9

10,8

28,1

57,5

2,7

Politike partije

F10.2.

Parlament Republike Srbije

1,5

15

34,5

45,8

3,2

F10.3.

Vlada Republike Srbije

3,2

16,7

32,3

44,7

3,1

F10.4.

Lokalna uprava, vlasti

3,2

19

31,3

43,9

2,6

F10.5.

Vojska

18,4

35,8

26

16,6

3,2

F10.6.

Sudstvo

9,2

28,9

31,3

28

2,6

F10.7.

Policija

11,8

33,3

29

23,4

2,6

F10.8.

Zatitnik prava graana, ombudsman

29,8

30,3

24,6

6,2

F10.9.

Crkva

22,1

29,5

22

23,3

3,2

F10.10.

Mediji

18,9

32

43,9

3,2

F10.11.

Sindikati

1,7

15,5

33,8

42,6

6,4

F10.12.

NVO

2,3

18,8

33,5

36,6

8,8

F11. Koliko si zadovoljan/na stanjem demokratije uopte u Srbiji?

1. Veoma
zadovoljan/na

2. Zadovoljan/na

3 Umereno
zadovoljan/na

4. Nezadovoljan/
na

5. Veoma
nezadovoljan/na

88. (Ne zna)

7,6

38,5

33,3

13,2

6,4

F12. U kojoj meri srpska vlada treba da se fokusira na ostvarenje sledeih ciljeva? (u %)
(ANKETAR: pokai karticu broj 4).

F12.1

Borba protiv kriminala i korupcije

Mnogo

Donekle

Malo

Nimalo

(Ne zna)

88

76,5

15,4

4,3

1,8

F12.2

Duhovni preporod

34,3

35,1

18,4

8,4

3,7

F12.3

Ekonomski rast i razvoj

82,2

12,1

3,4

0,6

1,7

F12.4

Jaanje vojne snage i bezbednosti

49,4

30

14

3,4

3,2

F12.5

Ouvanje prirodne okoline

61,7

27,5

7,1

1,5

2,3

F12.6

Obezbeivanje ljudskih prava i

sloboda

64,5

25,6

6,2

1,4

2,3

F12.7

Socijalna pravda i bezbednost za

sve

66,7

23,4

6,6

1,3

F12.8

Poboljanje poloaja ena

52,4

31,6

10,3

3,3

2,4

F12.9

Poboljanje poloaja mladih

69,4

21,8

4,4

2,4

F12.10

Podsticanje rasta stanovnitva,

raanja

60

25,8

8,9

3,2

F12.11

Razvoj privatnog preduzetnitva

46,5

32,9

15,1

3,4

F12.12

Priprema za pristupanje Srbije EU

26,1

31,1

20,9

17,5

4,4

F12.13

Smanjenje nezaposlenosti

84,9

7,4

3,4

2,3

1,9

F12.14

Podrka Srbima u susednim

zemljama

35,2

36,4

16,7

7,3

4,4

F12.15

Poboljanje odnosa sa susednim

zemljama

36,3

37,2

17,3

5,3

3,9

125

G1. Koliko su po tvom miljenju uznemiravajui (alarmantni) za drutvo Srbije sledei problemi?

G1.1

Porast siromatva

Veoma
alarmantni
1

Umereno
alarmantni
2

Pomalo
alarmantni
3

Nisu uopte
alarmantni
4

81,7

13,5

2,8

1,2

(Ne zna)
88
0,8

G1.2

Nezaposlenost

87,1

9,9

1,7

0,5

0,9

G1.3

Zagaenje okoline

45,9

37,3

13,1

2,4

1,3

G1.4

Pretnje terorista

20,0

22,6

27,6

26,0

3,8

G1.5

Pretnja od SIDE/HIV

22,2

26,1

30,1

17,4

4,2

G1.6

Uestalost obolevanja (kancer/rak,

oboljenja srca i sl)

63,7

22,5

9,9

1,8

2,1

G1.7

Neprimenjivanje ili nepravilno i

nedosledno primenjivanje zakona

47,9

36,8

10,6

2,4

2,3

G1.8

Nesigurnost zaposlenja

67,6

24,8

5,5

0,8

1,3

G1.9

Bezbednost na radnom mestu

(opasna i nebezbedna radna mesta)

38,0

40,7

15,9

3,3

2,0

G1.10

Rizik od stalnog ostanka u

inostranstvu (emigracije) graana
Srbije koji rade u inostranstvu

37,1

32,8

17,1

9,7

3,3

G1.11

Ulini kriminal

52,2

32,5

11,5

2,6

1,1

G1.12

Razne kriminalne aktivnosti i

krijumarenje

51,9

32,6

11,7

2,4

1,4

G1.13

Klimatske promene

28,8

37,2

23,0

9,2

1,8

G1.14

Neefikasna borba protiv korupcije

57,2

28,2

10,2

2,8

1,6

G2. ta e se po tvom miljenju deavati sa materijalnim poloajem ljudi u Srbiji u narednih 10 godina?
1.

Znaajno e se poboljati

6,2

2.

Donekle e se poboljati

37,7

3.

Nee se promeniti

29,1

4.

Donekle e se pogorati

14,2

5.

Znatno e se pogorati

6,6

88.

(Ne zna)

6,3

H1. Da li se slae sa ulaskom Srbije u EU?

1. U potpunosti
se slaem

2. Uglavnom se
slaem

3. Niti se slaem,
niti se ne slaem

4. Uglavnom se
ne slaem

5. Uopte se se
ne slaem

88. (Ne zna)

8,1

25,5

29,9

9,6

19,9

7,1

H2. Molim te da proceni zato i u kolikoj meri je poeljan ulazak Srbije u EU

U potpunosti
se slaem

Uglavnom se
slaem

Uglavnom se
ne slaem

Uopte se se
ne slaem

(Ne zna)

88

H2.1

Bolji i bri ekonomski razvoj

22,6

38,7

15,6

14

9,2

H2.2

Bra demokratizacija drutva

16,4

39,8

17,9

14,8

11,1

H2.3

Vii ivotni standard

24,4

37,2

16,1

13,4

8,9

H2.4

Bolja zatita ljudskih i prava manjina

20,7

40

15,7

13,4

10,2

H2.5

Novi uvidi u kulturu i religiju drugih

naroda

17,3

36

20,3

15,9

10,4

29,3

34,5

14,3

12,5

9,4

27

34,1

16,3

13,3

9,2

H2.6

Bolje mogunosti zapoljavanja

H2.7

Bolje obrazovanje

H2.8

Bolja vojna bezbednost Srbije

16,3

32,1

21,5

18,8

11,3

H2.9

Bolje mogunosti za putovanja i

nova prijateljstva

34,7

33

10,5

11,8

10,1

126

H3. Molim te da proceni zato i u kolikoj meri ulazak Srbije u EU nije poeljan
U potpunosti
se slaem

Uglavnom se
slaem

Uglavnom se
ne slaem

Uopte se se
ne slaem

(Ne zna)

88

H3.1

Ugroava nacionalni identitet Srba

20,8

24,7

28

15,2

11,3

H3.2

Ugroava suverenitet Srbije

19,1

25,1

29,6

13,4

12,7

H3.3

Poveava mogunost ekonomske

eksploatacije Srbije

21,3

32,1

24,3

9,7

12,5

H3.4

ini Srbiju zavisnom od razvijenih

evropskih zemalja (kulturno, politiki,
ekonomski, itd.)

25,7

33,1

19,4

10,4

11,3

H3.5

Ograniava ekonomski rast u Srbiji

putem ekonomskih standarda i mera

20,6

30

23,8

12,7

12,9

Uopte ne

(Ne zna)

88

H4. Molim te da proceni u kojoj meri sledee okolnosti oteavaju ulazak Srbije u EU:
Veoma

Uglavnom

Uglavnom
ne
3

H4.1

Nedovoljni ekonomski razvoj Srbije

30

42,6

11,5

4,6

11,3

H4.2

Nedovoljna demokratizacija
politikog sistema u Srbiji

20,3

45,1

15

5,2

14,5

H4.3

Suvie striktni kriterijumi EU za

drave budue lanice

27,3

37,8

17,6

4,5

12,8

H4.4

Nepravedno nametnuti uslovi za

ulazak Srbije u EU

29,5

33,9

17,4

5,8

13,4

H4.5

Nedovoljno potovanje ljudskih i

prava manjina u Srbiji

18,2

33,2

26,3

8,3

14

H4.6

Interesi nekih grupa na vlasti u Srbiji

da spree njen ulazak u EU

18,1

34,2

24,9

8,1

14,7

H4.7

Nesposobnost vlade da se pridrava

zahteva i standarda EU

22,2

33,4

22,8

6,8

14,8

H4.8

Nezadovoljstvo EU saradnjom Srbije

sa Hakim tribunalom

17,8

34

23,5

9,6

15,1

H5. Koliko ima poverenja u institucije EU?

1. U potpunosti

2. Uglavnom
imam

3. Niti imam ni
nemam

4. Uglavnom
nemam

5. Uopte
nemam

88. (Ne zna)

2,4

18,2

40,2

13,4

19,1

6,6

LS. U kojoj meri si zadovoljan/na svojim dosadanjim ivotom to se tie:

Uopte
nisam
1

Donekle

Prilino

Sasvim

(Ne zna)

88

LS1

Linih/intimnih odnosa

2,9

17,2

40,2

39,6

0,2

LS2

Porodinog ivota

1,8

12,2

33,8

52,1

0,2

LS3

Onoga ime se bavi (tvog zanimanja)

6,7

20

37,6

34,5

1,2

iDIPLOM. Koju si kolu (najviu) zavrio/la? Tvoja majka i tvoj otac?

Nezavrena ili
zavrena osnovna
kola

Trogodinja
srednja kola

etvorogodinja
srednja kola

Univerzitet/Via
kola

Master ili
doktorski stepen

Ispitanik/ca

26,2

10,8

44,2

15,1

3,7

Majka

10,1

13,9

52,9

20,6

2,5

Otac

8,1

16,2

50,2

21,7

3,8

127

HNo. Koliko osoba, ukljuujui tebe, ivi u tvom domainstvu? M=2.64, SD=1.79
FAM2. Koliko dece ima?

FAM1. Koji je tvoj brani status:

FAM3. Kada planira da dobije prvo dete?

1. Neoenjen/neudata

87,0

Nema dece

91,0

1. Imam dete

8,9

2. Oenjen/udata

8,7

6,1

2. Ne planiram decu

17,2

3. ivimo zajedno ali nismo

venani

3,3

2,5

0,7

0,4

73,9

4. Razveden/razvedena

3+

3. Planiram decu u svojoj

___ godini

5. Udovac/udovica

0,3

M1. Koliko (desktop) kompjutera ima u tvom

domainstvu?

M2. Koliko laptop kompjutera ima u tvom

domainstvu?

1.

Nema kompjuter

17,5

1.

Nema laptop

32,4

2.

Jedan

66,2

2.

Jedan

52,6

3.

Dva ili vie

16,3

3.

Dva ili vie

15,0

M3. Koliko automobila ima u tvom domainstvu?

M4. Koliko soba ima u tvom stanu/kui?

1.

Nijedan

23,8

1.

3,9

2.

Jedan

60,2

2.

19,7

3.

Dva ili vie

16,0

3.

27,4

M4.1. Gde ivi?

1.

Sa roditeljima

66,9

2.

U nasleenom stanu/kui

8,4

3.

U stanu/kui koji su kupili moji roditelji

7,1

4.

Kod roaka ili prijatelja

1,6

5.

U stanu/kui koji sam kupio sam ili sa

partnerom

3,4

6.

U iznajmljenom stanu/kui koji plaam

sam/a

5,8

7.

U iznajmljenom stanu/kui koji plaa

neko drugi

5,0

8.

U studentskom domu

0,3

9.

Drugo, ta?______________________

0,3

10.

Sa partnerom (u njenoj/njegovoj kui)

1,0

4.

24,6

5.

5 i vie

24,4

M5. Koliko knjiga imate u stanu/kui?

1.

2,0

2.

Do 10

10,2

3.

10 do 20

10,8

4.

21 do 30

12,1

5.

31 do 50

19,2

6.

51 do 100

17,0

7.

preko 100

21,9

(Ne zna)

6,8

M9. Koji od sledeih opisa najvie odgovara finansijskoj situaciji u Vaem domainstvu?
1.

Nemamo dovoljno novca za hranu

1,4

2.

Imamo dovoljno novca za hranu, ali je problem kupovina odee i obue

12,5

3.

Imamo dovoljno za hranu, odeu i obuu, moemo malo da utedimo, ali nedovoljno za skuplje
stvari (friider, TV i sl.)

45,1

4.

Moemo da priutimo i kupovinu neto skupljih stvari, ali ne i tako skupih kao to su npr. kola

36,1

5.

Moemo da kupimo to god elimo

5,0

128

ETHN. Koja je tvoja nacionalnost, etnika pripadnost?

OCUP1. U ovom trenutku ti si:

1.

Srpska

90,4

1.

Stalno zaposlen/a

16,1

2.

Maarska

3,7

2.

Privremeno/povremeno zaposlen/a

14,7

3.

Albanska

0,0

3.

Samozaposlen/slobodnjak

1,8

4.

Bonjaka

2,2

4.

Nezaposlen/a

17,0

5.

Romska

0,9

5.

Uenik/ca

25,6

6.

Hrvatska

0,3

6.

Student/kinja

23,8

7.

Druga? _____________________

1,5

7.

Poljoprivrednik/ca

0,3

8.

Jugoslovenska

0,3

8.

Trgovac/zanatlija

0,1

77.

(Odbija da odgovori)

0,7

9.

Drugo

0,5

INC. Koji su tvoji izvori prihoda? (ANKETAR: mogue vie odgovora, zabeleiti sve koji se odnose na ispitanika/cu)
1.

Izdravaju me roditelji

59,8

2.

Izdrava me partner (mladi/devojka, suprunik)

4,6

3.

Dobijam finasijsku pomo od roditelja/roaka

5,4

4.

Porodina penzija

2,4

5.

Socijalna pomo

0,8

6.

Studentska/uenika stipendija, kredit

4,1

7.

Imam line prihode (plata, honorar i sl.)

36,8

8.

Imam prihode od izdavanja

0,9

Drugo (navedi ta) _____________________

1,2

(Ne zna)

0,3

9.

PISANI UPITNIK
Molim te da proita pitanja i odgovori na svako zaokruivanjem broja ispred odgovora koji se odnosi na tebe / sa
kojim se slae.
A10. Da li pije alkohol?

A9. Da li pui?
1.

Da, redovno (svakog dana)

28,9

1.

Da, redovno (svakog dana)

2,8

2.

Povremeno

15,3

2.

Da, nekoliko puta nedeljno

11,9

3.

Ne (ja sam nepua)

55,8

3.

Samo vikendom

30,5

4.

Retko

38,1

5.

Ne, skoro nikad

16,7

A10.1. Da li koristi/pui marihuanu?

1.

Da, redovno (svakog dana)

1,4

2.

Da, nekoliko puta nedeljno

1,1

3.

Samo vikendom

2,1

1.

Prihvatljiv

68,0

4.

Retko

10,3

2.

5.

Ne, nikad

85,1

Neophodan da bi bio prihvaen od

drugih (u drutvu)

9,1

3.

Neprihvatljiv

22,9

A11. Prema tvom miljenju, alkohol je:

A12. U kojoj meri si zadovoljan svojim izgledom?

1.

Veoma zadovoljan

20,8

2.

Zadovoljan

54,4

3.

Donekle zadovoljan

21,2

4.

Nezadovoljan

2,2

5.

Veoma nezadovoljan

1,3

A13. Koja od narednih reenica najbolje opisuje tvoje

seksualno iskustvo?

129

1.

Jo nisam imao/la seksualne odnose

20,4

2.

Imao/la sam seksualne odnose sa

jednim partnerom

28,4

3.

Imao/la sam seksualne odnose sa vie

partnera

51,2

A14. Da li koristi kontracepciju?

1.

Da, neizostavno

26,2

2.

Da, ponekad

27,9

3.

Ne, nikad

37,3

4.

Nisam upoznat sa sredstvima kontrole raanja. Ne znam ta je kontracepcija.

8,5

A15. ta misli o seksualnoj apstinenciji (uzdravanju od seksualnih odnosa) za mlade u dananje vreme?
1.

To je vrednost/vrlina i za mladie/mukarce i za devojke/ene

20,3

2.

To je vrednost/vrlina za devojke/ene

11,1

3.

To je psiholoko optereenje / teret za omladinu

21,0

4.

To je prevazien pojam

44,2

Drugo. ta?____________________________________________________

3,4

A16. U kojoj meri su po tvom miljenju prihvatljivi homoseksualci i lezbejke (gej mukarci i ene)?
1.

Potpuno prihvatljivi

10,4

2.

Uglavnom prihvatljivi

14,6

3.

Ni prihvatljivi ni neprihvatljivi

20,9

4.

Uglavnom neprihvatljivi

19,1

5.

Potpuno neprihvatljivi

34,9

A17. Kakvo je tvoje miljenje o abortusu?

1.

Abortus bi trebalo da bude zabranjen zakonom u svim sluajevima

15,1

2.

Abortus bi trebalo da bude zabranjen zakonom, osim u sluajevima kada je to medicinski

opravdano

32,8

3.

Abortus treba da bude legalan

26,5

4.

Ne znam, nemam miljenje o tome

25,6

5.

Potpuno neprihvatljivi

34,9

C16. Da li si uestvovao/la u nekom od navedenih sukoba koji su ukljuivali nasilje u poslednjih 12 meseci?
DA

NE

C16.1.

Sa mladima iz tvog susedstva

6,1

93,9

C16.2.

Sa drugim mladima u klubu ili kafiu

11,2

88,8

C16.3.

U sportskoj dvorani, na stadionu i sl.

4,5

95,5

C16.4.

U koli/ na fakultetu

5,4

94,6

C16.5.

Sa mladima drugaijih politikih uverenja

1,5

98,5

C16.6.

Sa policijom (npr. tokom demonstracija)

2,4

97,6

130

LITERATURA
Anderson, M., F. Bechofer, D. McCrone, L. Jamieson, Y. Li, and R. Stewart (2005): Timespans and Plans among Young
Adults. Sociology 39 (1): 139-53.
Arnett J.J. (2001): Conceptions of the Transition to Adulthood: Perspectives from Adolescence to Midlife, Journal of
Adult Development, 8, 2, 133-143.
Arnett, J. J. (2006): DEBATE Emerging Adulthood in Europe: A Response to Bynner, Journal of Youth Studies, 9, 1, 111-123.
Bauman, Z. (2010[2005]): Fluidni ivot, Novi Sad: Mediterran Publishing.
Bauman, Z. (2012): Youth Unemployment-The Precariat is welcoming Generation Y, Social Europe, 22. 5. 2012.
Beck, U., Beck-Gernsheim, E. (2002): Individualization, London, Sage.
Bek, U. (2001): Rizino drutvo, Beograd: Filip Vinji.
Bennet, A. (1999): Subcultures or Neo-Tribes? Rethinking the Relationship Between Youth, Style and Musical Taste,
Sociology, 33, 3, 599-617.
Best, S. (2010): Socio-economic and cultural approaches to leisure in Leisure studies: Themes and perspectives
(pp. 31-55). London: SAGE Publications Ltd.
Biggart A., Kovacheva, S. (2006): Social Change, Family Support and Young Adults in Europe, In Du Bois-Reymond,
M. and L. Chisholm (eds) The Modernisation of Youth Transitions in Europe, New Directions for Child and Adolescence
Development. Number 113. Fall 2006: 49-62.
Brannen, J., Moos, P., Mooney, A. (2004): Working and Caring over the Twentieth Century: Change and Continuity in Fourgenerational Families, Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Brannen, J., Nilsen A., (2007): Young People, Time Horizons and Planning: A Response to Anderson et al, Sociology
41, 1, 153-60,
Brannen, J., Nilsen, A. (2002): Young peoples time perspectives: From youth to adulthood, Sociology, 36, 3, 513-539.
Bynner, J. (2001): British Youth Transitions in Comparative Perspective, Journal of Youth Studies 4, 5-24.
Bynner, J. (2005): Rethinking the Youth Phase of the Life-course: The Case for Emerging Adulthood? Journal of Youth
Studies, 4, 8, 367 -/384.
CEPYUS-FES (2014): Slovenian Youth 2013. Living in Times of Disillusionment, Risk and Precarity, Maribor: Center for the
Study of Post-Yugoslav Societies (CEPYUS), Zagreb: Friedrich-Ebert -Stiftung (FES).
CESID (2012): Poloaj i potrebe mladih; CESID, Beograd. http://www.mos.gov.rs/mladisuzakon/attachments/article/387/
Istrazivanje%20polozaj%20i%20potrebe%20mladih%20-%202012.pdf
Cohen, P., Ainley, P. (2000): In the Country of the Blind? Youth Studies and Cultural Studies in Britain, Journal of Youth
Studies, 3, 1, 79-95.
Corijn, M., Klijzing, E. (eds) (2001): Transition to Adulthood in Europe, Dordrecht, Kluwer Academic Publishers.
Critcher, C., Bramham, P. (2004): The devil makes work in J. Haworth & A. Veal (Eds), Work and leisure (pp. 34-50), Hove,
UK: Routledge.
Currie C. et al, (2012): Social determinants of health and well-being among young people. Health Behaviour in School-aged
Children (HBSC) study: international report from the 2009/2010 survey. Copenhagen, WHO Regional Office for Europe,
(Health Policy for Children and Adolescents, No. 6).
Cveji, S. (2006): Strukturni efekti siromatva u Srbiji, u: S. Tomanovi (ur) Drutvo u previranju, Beograd: Institut za
socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta: 21-33.
Daly, M. (2005): Changing Family Life in Europe: Significance for state and society, European Societies 7, 3, 379-398.
Dragii Laba, S. (2012): Uticaj porodinog i drutvenog konteksta na formiranje socijalnih biografija mladih, u:
S. Tomanovi, D. Stanojevi, I. Jari, D. Moji, S. Dragii Laba, M. Ljubii, Mladi - naa sadanjost. Istraivanje socijalnih
biografija mladih u Srbiji, Belgrade: igoja and Institute for Sociological Research: 221-245.
Du Bois-Reymond, M. (2009): Models of navigation and life management, in: Furlong, A. (ed): Handbook of Youth and
Young Adulthood. New Perspectives and Agendas, London, New York: Routledge: 31-39.

131

Du Bois-Reymond, M., Chisholm, L. (2006): Young Europeans in a Changing World, in: Du Bois-Reymond, M. and L.
Chisholm (eds) The Modernisation of Youth Transitions in Europe, New Directions for Child and Adolescence Development.
Number 113, Fall 2006, 1-10.
Duncan, S., Phillips, M. (2011): People who live apart together (LATs): new family form or just a stage?, International
Review of Sociology - Revue Internationale de Sociologie, 21, 3, 513-532.
Eurofound (2014): Social situation of young people in Europe. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
Eurostat (2015): Being Young in Europe Today, Luxembourg: Publications Office of the European Union.
Flere, S. (1973): Obrazovanje za sve. Beograd: XX vek.
Furlong A., Cartmel, F. (2007): Young People and Social Change. Individualisation and Risk in Late Modernity. Buckingham,
Open University Press.
Furlong, A. (2009): Educational Contexts and Transitions, in: Furlong, A. (ed) Handbook of Youth and Young Adulthood:
New Perspectives and Agendas. London; New York: Routledge, 95-96.
Furlong, A., Cartmel, F. (2009): Mass higher education, in: Furlong, A. (ed): Handbook of Youth and Young Adulthood.
New Perspectives and Agendas, London, New York: Routledge: 121-127.
Furlong, A., D. Woodman, Wyn J. (2011): Changing times, changing perspectives: Reconciling transition and cultural
perspectives on youth and young adulthood, Journal of Sociology, 47, 4, 355-370.
Galland, O. (2003): Adolescence, Post-Adolescence, Youth: Revised interpretations, Revue franaise de sociologie,
44, 5, 163-188.
Ganzeboom, Kramemberg and Nieuwbeerta. (2000): The Parental Effect on Educational and Occupational Attainment
in Slovenia during 20th Century . Druboslovne razprave, 32/33, vol 16.
Gidens, E. (2005 [2000]): Odbegli svet: kako globalizacija preoblikuje nae ivote, Beograd: Stubovi kulture.
Gillies, V. (2000): Young People and Family Life: Analysing and Comparing Disciplinary Discourses, Journal of Youth
Studies, 3, 2, 211-228.
Goodwin, J., OConnor, H. (2009): Youth and generation: in the midst of an adult world, in: Furlong, A. (ed) Handbook
of Youth and Young Adulthood. New Perspectives and Agendas, London, New York: Routledge: 22-30.
Haller, M., and M. Hadler (2006): How Social Relations and Structures Can Produce Happiness and Unhappiness: An
International Comparative Analysis. Social Indicators Research 75 (2): 169-216.
Heath, S. (2009): Young, free and single? The rise of independent living, in: Furlong, A. (ed): Handbook of Youth and
Young Adulthood. New Perspectives and Agendas, London, New York: Routledge: 211-217.
Hurrelmann, K. Weichert, M. (eds) (2015): Lost in Democratic Transition? Political Challenges and Perspectives for Young
People in South East Europe Results of Representative Surveys in Eight Countries, Sarajevo: Friedrich Ebert Stiftung Regional
Dialogue SEE.
Iacovou, M. (2002): Regional Differences in the Transition to Adulthood, The Annals of the American Academy of Political
and Social Science, 580, 1, 40-69.
Iliin, V., and F. Radin, (eds) (2002): Mladi uoi treeg milenija. Zagreb: IDIS.
Iliin, V., D. Bouillet, A. Gvozdanovi, Potonik. D. (2013): Youth in a Time of Crises, Zagreb: Institute for Social Research
and Friedrich-Ebert -Stiftung (FES).
Iliin, V., Radin, F. (ur) (2007): Mladi: problem ili resurs, Zagreb: Institut za drutvena istraivanja.
Inglehart, R., Baker W. E. (2000): Modernization, Cultural Change, and the Persistence of Traditional Values. American
Sociological Review 65: 19-51.
Jari, I., ivadinovi, I. (2012a): Politika aktivnost mladih, u: S. Tomanovi, D. Stanojevi, I. Jari, D. Moji, S. Dragii
Laba, M. Ljubii, Mladi - naa sadanjost. Istraivanje socijalnih biografija mladih u Srbiji, Belgrade: igoja and Institute
for Sociological Research: 183-199.
Jari, I., ivadinovi, I. (2012b): Otii ili ostati: identiteti mladih i orijentacija ka iseljenju, u: S. Tomanovi, D. Stanojevi,
I. Jari, D. Moji, S. Dragii Laba, M. Ljubii, Mladi - naa sadanjost. Istraivanje socijalnih biografija mladih u Srbiji,
Belgrade: igoja and Institute for Sociological Research: 211-221.
Jenks, C. (1996): Postmodern Child, in: Brannen, J and M. OBrien eds. Children in Families: Research and Policy, London:
The Falmer Press, 1996: 12-26.

132

Kalmijn, M., Saraceno, C. (2008): A Comparative Perspective on Intergenerational Support. Responsiveness to parental
needs in individualistic and familialistic countries, European Societies, 10, 3, 479-508.
Kasearu, K., Kutsar, D. (2011): Patterns behind unmarried cohabitation trends in Europe, European Societies, 13, 2,
307-325.
Katz-Gerro, T. (1999): Cultural Consumption and Social Stratification: Leisure Activities, Musical Tastes, and Social
Location, Sociological Perspectives, Vol. 42. No. 4. (Winter, 1999), pp. 627-646.
Khattab, N., and S. Fenton (2009): What Makes Young Adults Happy? Employment and Non-Work Determinants of
Life Satisfaction. Sociology 43 (1): 11- 26.
Kuhar, M. (2009): Are ex-yugoslav countries the second demographic transition countries?, u: Milic, A. i Tomanovi, S.
(ur) Porodice u Srbiji danas u komparativnoj perspektivi, Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta.
Kuhar, M., Reiter H. (2014): Leaving Home in Slovenia: A Quantitative Exploration of Residential Independence among
Young Adults. Journal of Adolescence 37: 1409-1419.
Kuhar, M., Reiter, H. (2012a): Frozen transitions? Young people in former Yugoslavia, in: C. Leccardi, C. Feixa,
S. Kovacheva, H. Reiter and T. Sekuli (eds) 1989: Young People and Social Change after the Fall of the Berlin Wall. Strasbourg
and Budapest: Council of Europe Publishing: 59-75.
Kuhar, M., Reiter, H. (2012b): Frozen Transitions of Young People in Slovenia?, Sociologija, LIV, 2. 211-226.
Kulji, T. (2009): Sociologija generacija, Beograd: igoja tampa.
Lahelma, E. Gordon, T. (2008): Resources and (in(ter))dependence. Young peoples reflections on parents, Young,
16, 2, 209-226.
Lavri, M. (ed) (2011): Youth 2010, The Social Profile of Young People in Slovenia, Ljubljana: Ministry of Education and
Sports Office of the Republic of Slovenia for Youth; Maribor: Aristej.
Lazi, M., Cveji, S. (2004): Promene drutvene strukture u Srbiji: sluaj blokirane post-socijalistike transformacije,
u: A. Mili (ur) Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: Svakodnevnica Srbije na poetku treeg milenijuma,
Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta: 39-70.
Leccardi, C. (2005): Facing uncertainty. Temporality and biographies in the new century, Young, 2, 2, 123-146.
Ljubii, M. (2012): Psiholoka separacija mladih: prilog konstrukciji intregativnog modela odrastanja u: S. Tomanovi,
D. Stanojevi, I. Jari, D. Moji, S. Dragii Laba, M. Ljubii, Mladi - naa sadanjost. Istraivanje socijalnih biografija mladih
u Srbiji, Belgrade: igoja and Institute for Sociological Research 245-273.
Maffesoli, M. (1996): The Time of the Tribes: The Decline of Individualism in Mass Society. London: Sage.
Mannheim, K. (1952): The Problem of Generations, in: Essays on the Sociology of Knowledge, London: Routledge and
Kegan Paul, 276-323.
Mihailovi, S. (ur) (2004): Mladi zagubljeni u tranziciji, Beograd: Centar za prouavanje alternativa.
Mili, A. (1987): Zagonetka omladine, Beograd, Zagreb: CID - IDIS.
Mili, A. (2004): Transformacija porodice i domainstava-zastoj i strategije preivljavanja u: Mili, Anelka et al,
Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: Svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma, Beograd: ISI FF,
str. 251-281.
Mili, A., ikari, L. (1998): Generacija u protestu, Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta.
Milovanovic, G. et al (2005): Mrea u razvoju, BO, CEPIT, Beograd.
Mitev, P., Kovacheva, S. (2014): Young People in European Bulgaria. A Sociological Portrait 2014. Sofia: Friedrich Ebert
Stiftung.
Moji, D. (2012b): Obrazovni resursi, orijentacije i delanje mladih u: S. Tomanovi, D. Stanojevi, I. Jari, D. Moji, S.
Dragii Laba, M. Ljubii Mladi - naa sadanjost. Istraivanje socijalnih biografija mladih u Srbiji, Belgrade: igoja and
Institute for Sociological Research: 95-111.
Moji, D. (2012a): Means of Getting Ahead in Post-socialist Serbia: Perceptions and Preferences of Young People,
Sociologija, LIV, 2, 303-314.
Moji, D., Petrovi, I. (2013): Mladi i legitimnost drutvenog poretka u Srbiji: Razmiljanja i delanja u pravcu emigracije,
Sociologija, LV, 2, 229-244.

133

Mortimer, J. T. (2009): Changing Experiences of Work, in: Furlong, A. (ed) Handbook of Youth and Young Adulthood: New
Perspectives and Agendas. London; New York: Routledge: 95-96.
Muggleton, D. (2002): Inside Subculture: The Postmodern Meaning of Style, BERG.
Mulder, C. (2009): Leaving the parental home in young adulthood, in: Furlong, A. (ed): Handbook of Youth and Young
Adulthood. New Perspectives and Agendas, London, New York: Routledge: 203-211.
Norris, P. (2003): Young People & Political Activism: From the Politics of Loyalties to the Politics of Choice? Harward University
Press.
Pavlovi, Z. (2009): Vrednosti samoizraavanja u Srbiji u potrazi za demokratskom politikom kulturom, IDN, Beograd.
Pavlovi, Z. (2009): Is There a Socio-demographic Model of Acceptance of Postmaterialist Values? The Case of Serbia,
Sociologija, LI, 2, 177-188.
Pei, J. (2006): Persistence of traditionalist value orientations in Serbia, Sociologija, XLVIII, 4, 289-307.
Pichler, F. (2006): Being Young and Being Happy. Subjective Quality of Life of Young Adults in Europe. Social Indicators
Research 75: 419-444.
Putnam, R. (1995): Tuning in, tuning out: the strange disappearance of social capital in America, Political Science and
Politics : 664-683.
Putnam, R., Leonardi R., Nanetti R., (1993): Making Democracy Work, Princeton: Princeton University Press.
Radoman, M. (2011): Stavovi i vrednosne orijentacije srednjokolaca u Srbiji, Helsinki odbor, Beograd.
Reiter, H. (2009): Beyond the equation model of society-postponement of motherhood in post-state socialism in an
interdisciplinary life-course perspective, Innovation: The European Journal of Social Science Research, 22, 2, 233-246.
Roberts, K. (1995): Great Britain: Socio economic polarisation and the implications for leisure in C. Critcher, P. Bramham
and A. Tomlinson (eds) Sociology of Leisure: A Reader. London: E and FN Spon.
Roberts, K. (1999): Leisure in Contemporary Society. Wallingford: CAB International.
Roberts, K. (2003): Problems and priorities for the sociology of youth. In: A. Bennett, M. Cieslik and S. Miles, eds.
Researching youth. Basingstoke: Palgrave Macmillan: 13-28.
Roberts, K. (2007): Youth transitions and generations: a response to Wyn and Woodman, Journal of Youth Studies,
10, 2, 263-269.
Roberts, S. (2010): Misrepresenting choice biographies?: a reply to Woodman, Journal of Youth Studies, 13, 1, 137 -149.
Roberts, S. (2012): One step forward, one step Beck: a contribution to the ongoing conceptual debate in youth studies,
Journal of Youth Studies, 15, 3, 389-401.
Rojek, C. (2004): Postmodern work and leisure, in: Haworth, J.T., and Veal, A.J. (eds) Work and Leisure. London: Routledge,
51-66.
Roszak, T. (1978): Kontrakultura, Zagreb: Naprijed.
Silverstein, M., Bengston, V. (1997): Intergenerational Solidarity and the Structure of Adult Child-Parent Relationships
in American Families, American Journal of Sociology, 103, 2, 429-60.
Sobotka, T., Toulemon, L. (2008): Changing family and partnership behaviour: Common trends and persistent diversity
across Europe, Demographic Research, 19, 6, 85-138.
Spasi, I. (2013): Kultura na delu, Fabrika knjiga, Beograd.
Standing, G. (2011): The Precariat: The New Dangerous Class, New York: Bloomsbery Academic.
Stanojevi, D. (2012): Media Use Among Young Peole in Serbia, Sociologija, Vol. 54, No.2: 369-385.
Stanojevi, D. (2012a): Obeleja drutvenog poloaja mladih, u: S. Tomanovi, D. Stanojevi, I. Jari, D. Moji, S. Dragii
Laba, M. Ljubii Mladi - naa sadanjost. Istraivanje socijalnih biografija mladih u Srbiji, Belgrade: igoja and Institute for
Sociological Research: 53-81.
Stanojevi, D. (2012b): Slobodno vreme mladih, u: S. Tomanovi, D. Stanojevi, I. Jari, D. Moji, S. Dragii Laba,
M. Ljubii Mladi - naa sadanjost. Istraivanje socijalnih biografija mladih u Srbiji, Belgrade: igoja and Institute for
Sociological Research: 147-167.

134

Stanojevi, D. (2013): Intergenerational Educational Mobility During XX Century in Serbia, in Lazic M, and Cvejic S
(eds), Changes of Basic Structures of Society during Period of Accelerated Transformation in Serbia, Institute for Sociological
Research, Belgrade, ISR.
Stanojevi, D., Stokanic, D (2014): Between Sicilia and Lombardy: Relation between Trust, Civil Norms and Social
Participation among Citizens of Serbia Sociologija, No.2, Belgrade.
Stanojevi, D., Tomanovi S. (2013): Getting on their Feet? Changes in Economic Status of Young People in Serbia
between 2003 and 2011. In: Stagnation and Drift in the Western Balkans The Challenges of Political, Economic and Social
Change edited by C. Gordon, M. Kmezic, and J. Opardija, Bern: Peter Lang: 245-268.
Stanojevi, D., Tomanovi, S., Ljubii, M. (2015): Elements of Life Satisfaction among Young Adults in Serbia (under
revision).
Stoilova M. et al (2014): Living Apart Relationships in Contemporary Europe: Accounts of Togetherness and Apartness,
Sociology, 48, 6, 1075-1091.
ram, Z. (2004): Vrednosti i devijantno ponaanje mladih, u: Mihailovi, S. (ur) Mladi zagubljeni u tranziciji, Beograd:
Centar za prouavanje alternativa: 65-93.
Togouchi Swartz, T., Bengston OBrien, K. (2009): Intergenerational support during the transition to adulthood, in:
Furlong, A. (ed): Handbook of Youth and Young Adulthood. New Perspectives and Agendas, London, New York: Routledge:
217-226.
Tomanovi, S. (2008a): Families and Social Capital: Some Issues in Research and Policy, Sociologija, L, 1, 1-16.
Tomanovi, S. (2008b): Kulturni kapital u porodici: obrazovanje i/ili kolovanje, u: S.Vujovi (ur) Drutvo rizika: Promene,
nejednakosti i socijalni problemi u dananjoj Srbiji, Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta: 411439.
Tomanovi, S. (2010): Odrastanje u Beogradu, Beograd: igoja i Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta.
Tomanovi, S. (2012a): Od omladine-socijalnih biografija mladih u post-socijalistikoj transformaciji drutva Srbije:
konceptualni i kontekstualni okvir istraivanja, u: S. Tomanovi, D. Stanojevi, I. Jari, D. Moji, S. Dragii Laba, M. Ljubii
Mladi - naa sadanjost. Istraivanje socijalnih biografija mladih u Srbiji, Belgrade: igoja and Institute for Sociological
Research: 9-43.
Tomanovi, S. (2012b): Tranzicije u porodinom domenu u: S. Tomanovi, D. Stanojevi, I. Jari, D. Moji, S. Dragii
Laba, M. Ljubii Mladi - naa sadanjost. Istraivanje socijalnih biografija mladih u Srbiji, Belgrade: igoja and Institute for
Sociological Research: 127-147.
Tomanovi, S., Ignjatovi, S. (2004): Mladi u tranziciji: izmeu porodice porekla i porodice opredeljenja, u: Mihailovi,
S. (ur) Mladi zagubljeni u tranziciji, Beograd: Centar za prouavanje alternativa: 39-64.
Tomanovi, S., Ignjatovi, S. (2006): Attitudes on Transition to Adulthood among Young People in Serbia, Sociologija,
XLVIII, 1, 55-72.
Tomanovi, S., Ignjatovi, S., (2010): The Significance and Meaning of Family Transitions for Young People. The Case
of Serbia in Comparative Perspective, Annales-Annals for Istrian and Mediterranean Studies. Series historia et sociologia,
20, 1, 27-40.
Tomanovi, S. Stanojevi, D. (2012): Zakljuak: mladi i drutvena integracija u Srbiji, u: S. Tomanovi, D. Stanojevi,
I. Jari, D. Moji, S. Dragii Laba, M. Ljubii Mladi naa sadanjost. Istraivanje socijalnih biografija mladih u Srbiji,
Belgrade: igoja and Institute for Sociological Research.
Tomanovi S., D. Stanojevi, I. Jari, D. Moji, S. Dragii Laba, M. Ljubii (2012): Mladi naa sadanjost. Istraivanje
socijalnih biografija mladih u Srbiji [Young People are Present. The Study on Social Biographies of Young People in Serbia],
Belgrade: igoja and Institute for Sociological Research.
Turtianen, P., Karvonen, S., Rahkonen, O. (2007): All in the Family? The Structure and Meaning of Family Life among
Young People, Journal of Youth Studies, 10, 4, 477-493.
Ule, M., Kuhar, M. (2008): Orientations of Young Adults in Slovenia toward the Family Formation. Young 16 (2): 153-183.
Vukeli, J., Stanojevi, D. (2012): Environmental activism as a new form of political participation of the youth in Serbia
2012. Sociologija, Vol. 54. No. 2: 387-399.
Vukomanovi, M. (2008): Homo viator: religija i novo doba, Beograd, igoja tampa.

135

Walther, A. (2006): Regimes of Youth Transitions. Choice, flexibility and security in young peoples experiences across
different European contexts, Young 14, 1, 119-141.
Walther, A., Stauber, B., Pohl, A. (2009): Youth: Actor of Social Change. Final Report. Tubingen: IRIS.
Weis, L. (2009): Social class, youth and young adulthood in the context of a shifting global economy, in: Furlong, A.
(ed): Handbook of Youth and Young Adulthood. New Perspectives and Agendas, London, New York: Routledge: 49-58.
Welzel, C. Inglehart, R (2009): Political culture, Mass Belifes and Value change, in: Haerpfer, C. et al (eds) Democratization,
Oxford, Oxford University Press.
Woodman, D. (2009): The mysterious case of the pervasive choice biography: Ulrich Beck, structure/agency, and the
middling state of theory in the sociology of youth, Journal of Youth Studies, 12, 3, 243-256.
Woodman, D. (2010): Class, individualisation and tracing processes of inequality in a changing world: a reply to Steven
Roberts, Journal of Youth Studies, 13, 6, 737-746.
Woodman, D. and Wyn, J. (2015): Youth and Generation: Rethinking Change and Inequality in the Lives of Young People.
London: Sage.
World Happiness Report, J. Helliwell, R. Layard and J. Sachs, (eds) (2012).
Wyn, J. (2009): Educating for Late Modernity, in: Furlong, A. (ed) Handbook of Youth and Young Adulthood: New
Perspectives and Agendas. London, New York: Routledge: 97-103.
Wyn, J., Lantz, S., Harris, A. (2011): Beyond the transitions metaphor. Family relations and young people in late
modernity, Journal of Sociology, 48, 1, 3-22.
Wyn, J., Woodman, D. (2006): Youth and social change in Australia, Journal of Youth Studies, 9, 5, 495-514.
Wyn, J., Woodman, D. (2007): Researching youth in a context of social change: a reply to Roberts, Journal of Youth
Studies, 10, 3, 373-381.
Koriene baze podataka:
Istraivanje mladih 2015., Shell Youth Study, Friedrich Ebert Stiftung, Secons, Srbija.
EUROSTAT, http://www.ec.europa.eu/eurostat/data/database www.ec.europa.eu/eurostat/data/database
EQLS, European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions (2014): European Quality of
Life Survey Integrated Data File, 2003-2012. [data collection]. 2nd Edition. UK Data Service. SN: 7348, http://dx.doi.
org/10.5255/UKDA-SN-7348-2.

136

ISBN 978-86-83767-49-6