NAP Prirucnik

Meunarodna
organizacija
Rada
eneva
Prirunik za izradu
Nacionalnih akcionih planova
za zapoljavanje mladih
Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih
Prirunik za izradu
Gianni Rosas i Giovanna Rossignotti
Program za zapoljavanje mladih

MEUNARODNA KANCELARIJA RADA
Meunarodna organizacija rada
Autorska prava 2008

Prvo izdanje 2008
Publikacije Meunarodne kancelarije rada uivaju autorska prava prema Protokolu 2

Univerzalne konvencije o autorskimm pravima. Pa ipak, krai izvodi iz ovih publikacija
mogu da budu reprodukovani bez ovlaenja, pod uslovom da se navede izvor. Za
dobijanje prava na reprodukovanje ili prevoenje, potrebno je podneti zahtev na adresu
ILO Publications (Rights and Permissions), International Labour Office, CH-1211
Geneva 22, Switzerland, ili na email: pubdroit@ilo.org. Meunarodna kancelarija rada
e sa zadovoljstvom odgovoriti na takve zahteve.
Biblioteke, institucije i ostali korisnici registrovani u Velikoj Britaniji kod Copyright
Licencing Agency, 90 Tottenham Court Road, London W1T 4LP [Fax: (+44) (0)20 7631
5500; email: cla@cla.co.uk], u Sjedinjenim Dravama kod Centra za autorska prava
Copyright Clearance Center, 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923 [Fax: (+1) (978)
750 4470; email: info@copyright.com] ili u drugim zemljama sa slinim organizacijama
za prava na reprodukovanje, mogu da saine fotokopije u skladu sa dozvolama koje
dobiju za tu svrhu.
ISBN 978-92-2-120616-3 (Print)
Podaci o katalogizaciji i publikacijama MOR-a

Rosas, Gianni; Rossignotti, Giovanna
Uputstvo za izradu nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje moladih / Gianni
Rosas and Giovanna Rossignotti ; Meunarodna kancelarija rada. - eneva: MOR, 2007.
72 str.
ISBN 978-92-2-820616-6 (print)
ISBN 978-92-2-820617-3 (web pdf)
ISBN 978-92-2-820618-0 (cd rom)
Meunarodna kancelarija rada
guide / youth employment / promotion of employment / plan of action / plan
implementation
13.01.3
Navodi koji se koriste u MOR-ovim publikacijama, koje su u skladu sa praksom

Ujedinjenih nacija, kao i nain predstavljanja materijala u njima, ne podrazumevaju
izraavanje bilo kakvog miljenja od strane Meunarodne kancelarije rada u pogledu
pravnog statusa bilo koje zemlje, oblasti ili teritorije ili njenih organa vlasti, niti u
pogledu odreivanja njenih granica.
Odgovornost za stavove izraene u svakom pojedinanom lanku, studiji i drugim
tekstovima poiva iskljuivo na njihovim autorima, i publikacije ne predstavljaju
odobrenje od strane Meunarodne kancelarije rada u pogledu miljenja koja su u njima
izneta.
Nazivi firmi i komercijalnih proizvoda i procesa koji se navode ne podrazumevaju
njihovo odobrenje od strane Meunarodne kancelarije rada , kao to ni svako
nenavoenje odreene firme, komercijalnog proizvoda ili procesa ne predstavlja znak
neodobravanja.
Publikacije MOR-a mogu se dobiti u veim knjiarama ili lokalnim kancelarijama MORa u mnogim zemljama, ili direktno od ILO Publications, International Labour Office,
CH-1211 Geneva 22, Switzerland. Katalozi ili spiskovi novih publikacija su dostupni
besplatno na gornjoj adresi, ili putem mejla: pubvente@ilo.org.
Posetiti na vebsajt: www.ilo.org/publns
Pripremljeno za tampu u vajcarskoj tampano u Francuskoj
SADRAJ
Priznanje i zahvalnost autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

....... 7
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.......... 9
Svrha uputstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . 11
I deo. Proces pripreme Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje

mladih
1. Faza pre angaovanja na razvoju NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 17
2. Predlozi faza za razvoj Nacionalnih akcionih planova . . . . . . . . . . . .
. . . . . 18
II deo. Uputstva za razvoj Nacionalnih akcionih planova za

zapoljavanje mladih
1. Sprovoenje situacione analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 25
1.1 Pregled ekonomskog i socijalnog konteksta . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 26
1.2 Analiza poloaja mladih na tritu rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 27
1.3 Pregled postojeih politika i programa koji utiu na
zapoljavanje mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 30
1.4 Institucionalni okvir i koordinacija u vezi sa zapoljavanjem
mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 37
1.5 Razvoj saradnje u vezi sa zapoljavanjem mladih (bi- i
multilateralna i IFIs) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
2. Utvrivanje prioriteta politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 39
2.1 Identifikacija i analiza problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . 39
2.2 Stvaranje politikih opcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 41
3. Aktivnosti u vezi sa planiranjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 45
3.1 Krajnji cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . 45
3.2 Ciljevi i pratei zadaci u vezi sa zapoljavanjem mladih . . . . . . .
. . . . 47
3.3 Glavni operativni rezultati i pokazatelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 48
3.4 Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 49
3.5 Implementacija i mehanizam koordinacije . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 51
3.6 Praenje i vrednovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 53
4. Identifikacija dokumenata u prilogu NAP-a . . . . . . . . . . . . . . .

. . . 54
4.1 Model NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 54
4.2 Plan rada NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . 54
4.3 Portfolio projekata NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 54
4.4 Meunarodni standardi rada i nacionalni zakonski
propisi relevantni za pitanja rada i mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . 55
III deo. Aneksi obrazaca i modela za NAP
Aneks 1:
. . . . 59
Aneks 2:
. . . . 60
Aneks 3:
. . 62
Aneks 4:
. . . 63
Aneks 5:
. 64
Aneks 6:
. . 65
Aneks 7:
. . . . . . 66
Aneks 8:
. . . . 67
Predlog izgleda i sadraja dokumenta NAP-a . . . . . . . . . . . .

Pokazatelji za prikaz opte situacije na tritu rada . . . . . . . .
Kontrolni spisak glavnih pokazatelja mladih na tritu rada .
Model za opisivanje razliitih nivoa sistema obrazovanja . . .
Kriterijumi za procenu uinka i dejstva projekta/programa . .
Primer problema i pitanja u vezi sa vrednovanjem NAP-a . . .
Obrazac modela NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Predlog obrasca Plana rada NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Aneks 9: Predlog obrasca za izradu nacrta projekta NAP-a . . . . . . . . . .

. . 68
Aneks 10: Meunarodni standardi rada relevantni za pitanja rada i
mladih ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 69
Tabele, Okvirovi i crtei:
Tabela 1: Razliiti delovi Prirunika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 13
Okvir 1: Partnerstvo u razvoju NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . 19
Okvir 2: Pokazatelji i definicije trita rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . 29
Okvir 3: Kontrolni spisak glavnih oblasti politike relevantnih za
zapoljavanje mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 41
Okvir 4: Kriterijumi za utvrivanje prioriteta politikih opcija . . . . . . .
. . 42
Okvir 5: Glavni zahtevi javnih politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 43
Okvir 6: Sadrina dokumenta Strategija smanjenja siromatva . . . . . . .
. . . 46
Okvir 7: Ciljevi i pratei zadaci zapoljavanja mladih . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 47
Okvir 8: Zapoljavanjem mladih u Evropskoj strategiji zapoljavanja .
. . . 48
Okvir 9: Rezulatati i pokazatelji zapoljavanja mladih . . . . . . . . . . . . .
. . . . . 50
Okvir 10: Primer mehanizma koordinacije za implementaciju
akcionog plana za zapoljavanje mladih Kosova . . . . . . . . . . .
. . . . 52
Okvir 11: Primarni kriterijumi vrednovanja
Crte 1: Politiki ciklus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . 12
Crte 2: Primer uzrono-posledinog odnosa (problemsko stablo)
velikog broja mladih ena u neformalnoj ekonomiji . . . . . . . . .
. . . 40
velike stope nezaposlenosti mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . 40
Zahvalnost i priznanje autora

8
Ovo Uputstvo su sainili Gianni Rosas, ekspert za pitanja zapoljavanja

MOR-ove podregionalne kancelariji za Centralnu i Istonu Evropu, i
Giovanna Rossignotti, koordinator Programa za zapoljavanje mladih
sedita MOR-a.
Posebnu zahvalnost dugujemo Jos Manuel Salazar-Xirinachs, izvrnom
direktoru MOR-ovog sektora za pitanja zapoljavanja zbog podsticanja i
podrke ovom radu i Mariangels Fortuny zbog njenih dragocenih
tehnikih sugestija.
Autori takoe ele da izraze svoju zahvalnost velikom brojnu kolega u
eksternim kancelarijama i Seditu koji su dali opsene komentare na
prethodne nacrte: Rdha Ameur, Valli Corbanese, Sabine Dewan, Jos
Carlos Ferreira, Vladimir Gasskov, Claire Harasty, David Lamotte,
Elizabeth Morris, Alena Nesporova, Hopolang Phororo, Emily Sims,
Diego Rei, Jurgen Schwettman, Manuela Tomei, Amy Torres, Corine
Vargha, Francisco Verdera, i Laura Brewer i Regina Monticone iz
Sekretarijata Mree za zapoljavanjem mladih (YEN). Janet Mutlow je
obezbedila administrativnu podrku i pruila pomo u mnogim
aspektima.
10
Predgovor
Tokom poslednje decenije, zapoljavanje mladih dobija sve istaknutije

mesto na nacionalnom i globalnom dnevnom radu razvoja, i predstavlja
odraz irokog raspona problema sa kojima se suoavaju zemlje irom
sveta, bez obzira na stepen socio-ekonomskog razvoja. Opredeljenja za
postizanje meunarodno usaglaenih ciljeva potpune i produktivne
zaposlenosti i pristojnog rada za mladi ljude utvrena su na brojnim
meunarodnim forumima, ukljuujui Svetski samit iz 2005. g. Uprkos
izvesnom napretku, delotvorna implementacija uspenog pristupa
zapoljavanju mladih i dalje ostaje nereeno pitanje.
Prisutna je, meutim, sve vea svest o tome da produktivno
zapoljavanja i pristojan rad za mlade ljude ne mogu da se postignu kroz
nepotpune i izolovane intervencije. Naprotiv, za to je potrebno stalno,
odluno i usaglaeno dejstvo od strane velikog broja aktera. To zahteva,
to je veoma znaajno, koherentan pristup, koji artikulie pomone
politike fokusirane na dva osnovna elementa: sa jedne strane, integrisanu
strategiju razvoja i otvaranja novih radnih mesta, i, sa druge, ciljane
intervencije za pomo mladim ljudima u prevazilaenju odreenih
prepreka i neprilika sa kojima se suoavaju prilikom stupanja i opstanka
na tritu rada. To svakako predstavlja opti pristup MOR-ovog
Globalnog programa zapoljavanja, koji je takoe inkorporisan u
Rezoluciju o zapoljavanju mladih, usvojenu od strane Meunarodne
konferencije rada 2005. g., koja obezbeuje na osnovni okvir za
savetovanje zemalja u njihovom zalaganju da se bore u pravcu
efikasnije, pravednije i ravnopravnije privrede i trita rada.
Takoe se sve vie priznaje da raspon problema u vezi sa
zapoljavanjem mladih zahteva od nas partnersku saradnju. Oigledno je
da odgovornost za nezaposlenost mladih pre svega poiva na Dravama.
Stoga su neophodni koherentnost, koordinacija i saradnja svih struktura
razliitih dravnih institucija i agencija, na centralnom i lokalnom nivou.
Ali, nije dovoljno postii samo taj cilj. Dravnim organima su
neophodna preduzea koja e im pruiti podrku, a kojima, za uzvrat,
trebaju kvalifikovani radnici, opredeljeni sindikati i kooperativne grupe
mladih i civilno drutvo uopte. Vea politika koherentnost na
nacionalnom i institucionalnom nivou u celokupnom sisitemu UN i
Bretton Woods institucijama je od poednako presudnog znaaja kao
podrka zemljama u njihovim naporima da ostvare Milenijumske
razvojne ciljeve, a posebno u davanju mladim ljudima irom sveta
mogunosti da nau pristojno zaposlenje. Mrea za zapoljavanja mladih
(YEN) kao savez Ujedinjenih nacija, Svetske banke i MOR-a jeste
primer meunarodnog partnerstva, koje se zalae za veu
koherentnostan i koordinaciju zapoljavanja mladih.
Ovaj Prirunik je sainjen kao odgovor na rezolucije Ujedinjenih nacija
koje pozivaju Meunarodnu ogranizaciju rada, u okviru konteksta Mree
11
za zapoljavanja mladih i u saradnji sa Sekretarijatom UN, Svetskom

bankom i ostalim specijalizovanim agencijama UN, da podre vlade u
razraivanju Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih
(NAP). Ovi NAP nisu sami sebi svrha, niti su jedini nain na koji zemlje
mogu da postave zapoljavanje mladih kao centralni cilj relevantne
nacionalne, sektorske i razvojne politike. Oni mogu da budu, ipak,
koristan mehanizam i sredstvo za integrisani i sveobuhvatni pristup
zapoljavanju mladih, uz oslanjanje na doprinos i opredeljenje brojnih
aktera.
Ovaj Prirunik e usmeravati rad MOR-a u vezi sa zapoljavanjem
mladih tokom predstojeih godina i prenosie nae savete o politici
sastavljaima u Dravama lanicama u periodu njihovog angaovanja na
izradi NAP-a. Uvereni smo da je ovaj Prirunik takoe od koristi za
kreatore politike, organizacije poslodavaca i radnika, grupe mladih i
aktere u oblasti razvoja, kao okvir za usmeravanje njihove aktivnosti u
pravcu postizanja cilja produktivnog zapoljavanja i pristojnog rada za
mlade, kroz priznavanje centralnog mesta koje ovaj cilj ima za dalji
napredak i razvoj.
Jos Manuel Salazar-Xirinachs

Izvrni direktor
Sektor zapoljavanja
MOR
12
Svrha Prirunika
Ovaj Prirunik nastoji da odgovori na potrebe zemalja za sticanje okvira

za razvoj NAP-a, kao to je istaknuto u izvetajima o ostvarenom
napretku u tom pravcu, koji je podnela 41 zemlja, za prvu globalnu
analizu i procenu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje
mladih.1 Tanije, ovaj dokument je namenjen za:
Obezbeenje zajednikog razumevanja procesa (izmeu nacionalnih
i meunarodnih partnera) koji je poeljan kao podrka zemljama u
pripremi NAP-a,
Predlaganje praktinog postepenog pristupa razvoju Nacionalnih
akcionih planova za zapoljavanje mladih kroz usaglaeni i
koordinisani proces, koji podstie i neguje nacionalno pripadnitvo
na najiroj osnovi,
Obezbeenje uputstva za zemlje posebno slubenike dravnih
organa, predstavnike organizacija poslodavaca i radnika, grupe
mladih i ostale relevantne aktere da rade zajedno na pripremi
izbalansiranog i sveobuhvatnog NAP-a za zapoljavanje mladih,
Obezbeenje metodolokog sredstva za MOR i druge meunarodne
agencije, pomou koga mogu da slede zajedniki sutinski pristup
strategijama zapoljavanja mladih, a posebno pristup NAP-u.
Ovaj Prirunik ukazuje na poeljan proces koji treba da lei u osnovi
razvoja NAP-a, kao i na sutinski okvir koji za cilj ima podrku
njegovog razvoja. to je jo znaajnije, NAP, na nain na koji je
koncipiran u ovom Priruniku, jeste operativni dokument metodologija
koja usmerava aktivnosti zemlje u vezi sa zapoljavanjem mladih na
osnovu zajednikih sporazuma postignutih izmeu svih zainteresovanih
strana.
Videti Ujedinjene Nacije:

Globalna analiza i vrednovanje
nacionalnih akcionih planova za
zapoljavanje mladih, Izvetaj
Generalnog sekretara (A/60/133),
jul 2005. g. i Pregled nacionalnih
akcionih planova za zapolavanje
mladih: sprovoenje opredeljenja u
delo, Njujork, 2007.
Predoloeni proces priznaje da problemi zapoljavanja mladih ne mogu

da budu reavani kroz pojedinane i izolovane intervencije. Oni pre
zahtevaju stalno i usaglaeno delovanje od strane vie aktera na svim
nivoima u oblasti politike. Uee i dijalog su, stoga, neophodan uslov
za razvoj Nacionalnih akcionih planova, koji na efikasan nain
zadovoljavaju temeljne potrebe i odgovaraju na pitanja koja izazivaju
zabrinutost nacionanih aktera na koje se to neposredno odnosi. Iako
modaliteti angaovanja ovih aktera variraju od zemlje do zemlje,
Prirunik predlae da se izvri identifikovanje, od samog poetka, onih,
koji treba da budu ukljueni u nacionali proces i njihovih odgovarajuih
uloga, radi oslanjanja na know-how i iskustvo velikog broja aktera.
Predloeni okvir za razvoj NAP-a zasnovan je na pristupu zasnovanom
na politikom ciklusu odnosno, na situacionoj analizi i identifikaciji
glavnih problema, stvaranju politikih opcija i planiranju implementacije
(videti Crte 1). Drugim reima, pojedine faze predloenog okvira
pokrivaju sve aspekte razvoja koji su instrumentalnog karaktera i vode
13
Crte 1: Politiki ciklus

1. Sprovoenje situacione analize
2. Identifikacija i
definisanje problema
5. Implementacija
politike
Dosledno praenje i
vrednovanje
4. Donoenje
politike odluke u
pogledu bavljenja problemom
usvajanju politike
implementaciju.
zapoljavanja
3. Ispitivanje politikih opcija
mladih
njenog
plana
za
Uputstva koja podravaju gore navedeni okvir ne odnose se na zakonske

propise niti se njima predlau metodi implementacije NAP-a. Ona pre
ukazuju na glavne komponente i poeljni sadraj NAP-a, koji mogu da
se prilagode nacionalnim okolnostima. Iako predloeni pristup treba
smatrati za zajedniki okvir, mogua je izvesna fleksibinost, posebno u
sluaju kada u zemlji nedostaju informacije. U Aneksu 1 iznet je predlog
o tome kako NAP treba da izgleda, kao dokument. Sve njegove razliite
komponente su uzajamno povezane i izvrenje zadataka predvienih
svakom od komponenata je od instrumentalnog znaaja za prelazak na
naredni
(npr, situaciona analiza je od sutinskog znaaja za
identifikovanje glavnih problema i definisanje reenja, odnosno
planiranje aktivnosti).
Ovaj Prirunik je podeljen na tri glavna dela. Prvi deo opisuje neka
pitanja koja treba razmotriti pri donoenju odluke o razvoju NAP-a i
predlae postepeni pristup u razvoju datog NAP-a kroz participatorski
proces koji neguje nacionalno vlasnitvo u najirem smislu. Drugi deo
prikazuje tehniki okvir za razvoj NAP-a i istovremeno obezbeuje neka
uputstva o nainu na koji to treba da se obavi. Ovaj Deo je podeljen na
etiri odeljka. Prva tri odeljka sadre rezime svrhe i osnovna uputsva za
rad koji treba da se preduzme (prikazano u okviru) i, kroz skup pitanja,
ukazuje na informacije koje treba da budu prikupljene i analizirane pri
izradi relevantnog dela NAP-a. etvrti odeljak opisuje razliita
dokumenta koja treba da budu u prilogu NAP-a. Trei deo upuuje na
dodatna sredstva i materijale koji mogu da slue kao izvor. Tabela 1
obezbeuje opis razliitih odeljaka Prirunika u vidu rezimea.
14
Tabela 1: Razliiti odeljci Prirunika

Odeljak
Saeti opis
I DEO Proces pripreme za NAP
Pre angaovanja na
razvoju NAP-a
Opisuje neke probleme koji treba da budu razmotreni pri donoenju odluke o razvoju
NAP-a.
Predlog faza za razvoj

NAP-a
Predlae praktian postepeni proces razvoja NAP-a uz oslanjanje na iroko nacionalno

pripadnitvo.
II DEO Uputstva za razvoj NAP-a
Odeljak 1 Sprovoenje situacione analize

Pregled ekonomskog i
socijalnog konteksta
Ukazuje na tendencije glavnih makroekonomskih pokazatelja i odredbi u vezi sa

zapoljavanjem mladih u makroekonomskoj, sektorskoj i socijalnoj politici.
Analiza poloaja mladih

na tritu rada
Usmerava analizu glavnih pokazatelja trita rada, kao to su: demografske i

obrazovne tendencije, pokazatelji radne snage, stope neaktivnosti, zarade u uslovi
rada.
Pregled postojeih politika

i programa koji utiu na
zapoljavanje mladih
Pomae u proceni postojedih politika i programa zapoljavanja i trita rada, koji utiu
na zapoljavanje mladih ljudi u slededim oblastima: i) obrazovanje i obuka; ii) razvoj
preduzeda; i iii) radno zaknodavstvo i politike trita rada.
Institucionalni okvir i
koordinacija u vezi sa
zapoljavanjem mladih
Obezbeuje uputstvo za revidiranje institucionalnih struktura i njihovih

koordinacionih mehanizama u pogledu politika i programa zapoljavanja mladih.
Razvoj saradnje u vezi sa

Vodi planiranju krupnih inicijativa u vezi sa zapoljavanjem mladih, preduzetih uz

podrku bilateralnih donatora i/ili meunarodne pomodi za razvoj.
Odeljak 2 Utvrivanje prioriteta politike

Identifikacija i analiza
problema
Identifikuje glavne probleme (na osnovu nalaza iz situacione analize) koje treba da
razmatra NAP.
Stvaranje politikih opcija
Ukazuje na formulisanje prioretnih politika (to proistie iz glavnih problema i izazova

identifikovanih u prethodnim odeljcima), stvaranje politikih opcija, njihovo
rangiranje i konana selekcija.
Odeljak 3 Aktivnosti u vezi sa planiranjem

Krajnji cilj
Pomae u definisanju krajnjeg cilja NAP-a i njegovom povezivanju sa irim

nacionalnim razvojnim okvirima.
Ciljevi i ciljne grupe u vezi

sa zapoljavanjem mladih
Fokusira se na nain na koji treba da budu formulisani pratedi zadaci i ciljevi koji treba
da budu ostvareni do kraja implementacije NAP-a.
Glavni operativni rezultati

i pokazatelji
Obezbeuje uputstvo za definisanje i merenje operativnih rezultata koji se oekuju

kao posledica implementacije NAP-a.
Izvori
Ukazuje na neophodnost identifikacije ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa

potrebnih za implementaciju NAP-a.
Implementacija i
mehanizam koordinacije
Odnosi se na mehanizam/mehanizme koji treba da budu uvedeni u cilju

implementacije NAP-a.
Praenje i vrednovanje
Ukazuje na sistem i sredstva koja treba da se koriste u cilju pradenja implementacije i

vrednovanja dejstva NAP-a.
Odeljak 4 Dokumenta u prilogu NAP-a

Opis glavnih dokumenta koja treba da budu priloena uz NAP.
III DEO Aneksi
Obezbeuje: i) Uputstva za izradu plana generalnog trita rada; ii) obrazac na model
NAP-a, plan rada i kratak prikaz projekta; iii) spisak Medunarodnih standarda rada,
relevantnih za mlade ljude.
15
16
PRVE DEO
Proces pripreme
17
18
1. Faza pre angaovanja na

razvoju NAP-a
Odluka o razvoju NAP-a treba da bude posledica trajnog opredeljenja

zemlje u pogledu zapoljavanja mladih. Kao takva, treba da se zasniva
na nizu znaajnih koraka.
Kao prvo, proces koji lei u osnovi uspene izrade i implementacije
NAP-a zahteva ukljuenje velikog broja aktera. Kompleksnost i raspon
problema u vezi sa zapoljavanjem mladih u veini zemalja zahteva
angaovanje kreatora politike iz razliitih dravnih agencija,
organizacija poslodavaca i radnika i ostalih institucija trita rada, ali i
predstavnika interesnih grupa, kao to su udruenja mladih. Izrazito
participatorski pristup je od sutinskog znaaja za obezbeenje najire
pripadnosti i podrke reformama u unapreenju perspektive za
zapoljavanje mladih ljudi.
Drugo, kao i kod svake druge reforme, uspean razvoj NAP-a e
verovatno doneti rezultate posmatrano na srednji i dui rok. Zbog toga je
vrsto opredeljenje na dui vremenski period od sutinskog znaaja za
ozbiljno bavljenje problemima mladih na tritu rada, i za
maksimalizovanje isplativosti investicija u zapoljavanj mladih.
Kao tree, razvoj NAP-a treba da se bazira na briljivoj i realnoj proceni
kljunih ograniavajuih faktora koji treba da budu razmotreni, sa jedne
strane, i resursa koji su za to dostupni, sa druge. Zbog toga je vano da
se od poetka definiu prioriteti i da se angauju resursi koji su potrebni
za njihovu realizaciju.
I najzad, NAP nije sam po sebi konani cilj, ve pre sredstvo za voenje
aktivnosti koje se tiu zapoljavanja mladih kroz implementaciju,
praenje i vrednovanje koherentnog skupa mera koje povezuju razliite
politike prioritete. est je sluaj da se dobre strategije i planovi
ispostave kao neuspeni pri implementaciji, i da stoga imaju mali ili
nikakav uticaj.
19
2. Predlozi faza za razvoj Nacionalog

akcionog plana
Koordinasani i usaglaeni pristup razvoju NAP-a zahteva doprinos

brojnih institucija i faktora, kao i jasno definisanje njihovih
odgovarajuih odgovornosti i uloga. U Okviru 1 prikazani su nacionalni
i meunarodni partneri koji mogu da budu ukljueni u razraivanje
NAP-a.
Predloeni proces razrade NAP-a obuhvata tri glavne faze, i to: (1)
uspostavljanje mehanizma za razvoj NAP-a; (2) priprema zemlje i
MTTP-a za misiju MTTP-a u datoj zemlji i razmetanje ove misije; (3)
izrada nacrta i dalje radnje za zavretak nacrta NAP-a; i (4) finalna
obrada i usvajanje NAP-a. Sledei odeljak prikazuje predlog mera za
svaku od ovih faza. Neophodno je istai da e tokom celokupnog
trajanja ovog procesa biti neophodne usluge prevodilaca i tumaa.
1. faza: Uspostavljanje mehanizma za razvoja

NAP-a
Nadlena dravna institucija:
vodi konsultacije sa svim relevantnim institucijama, a naroito sa
socijalnim partnerima u cilju obezbeenja njihovog punog
angaovanja u procesu i daljim aktivnostima
imenuje Nacionalnog koordinatora
nakon konsultacija, osniva NTT koji e voditi Nacionalni
koordinator
putem konsultacija odreuje da li e biti pozvana meunarodna
agencija u svojstvu Institucije nosica razvoja NAP-a
U sluaju da se trai meunarodna pomo:
odreuje kroz konsultacije sa Nacionalnim koordinatorom i
Institucijom nosiocem termin prve posete MTTP-a
dostavlja zahtev Instituciji nosiocu u vezi sa meunarodnom
tehnikom misijom
Nacionalni koordinator:
saziva prvi sastanak NTT radi pojanjavanja zahteva za pripremu
NAP-a
daje nalog, po potrebi i uz dogovor sa NTT, za tehnike ankete radi
popune informacija i podataka koji nedostaju
koordinira i/ili daje nalog za izradu situacione analize
20
priprema nacrt programa sastanaka za Misiju MTTP, u

konsultaciji sa Institucijom-nosiocem
dostavlja MTTP-u sve relevantne materijale i informacije,
ukljuujui situacionu analizu
Institucija nosilac:
osniva tim tehnikih eksperata koji e initi MTTP, i kojim e da
koordinira Institucija nosilac
Meunarodni tim za tehniku podrku:
uspostavlja prve kontakte sa Nacionanim koordinatorom radi
rasprave o NAP procesu
obezbeuje uputsvo za izradu situacione analize
Okvir 1: Partnerstvo u razvoju NAP-a
Kao to je ve napomenuto, odgovornost za razvoj (i implementaciju) NAP-a poiva na nacionalnim institucijama i
partnerima. Meutim, u zavisnosti od nacionalnih okolnosti, jedna zemlja moe takoe da zatrai meunarodnu
pomo. U nastavku je dat skraeni rezime razliitih institucija i partnera koji mogu da budu ukljueni u razvoj NAP-a,
kao i njihove odgovarajue uloge i odgovornosti.
Nacionalne institucije i partneri
Nadlena dravna institucija: dravna institucija odgovorna za kordinaciju razvoja NAP-a. Obino ovu odgovornost
preuzima Ministarstvo za rad/zapoljavanje. U zavisnosti od nacionalnih okolnosti, meutim, tu ulogu mogu da
preuzmu Kabinet Premijera ili Kabinet Predsednika.
Nacionalno-tehniki tim (NTT): multi-sektorski tim tehnikih eksperata koji imenuje, kroz konsultacije, Nadlena
dravna institucija, i koji vodi Nacionalni koordinator - radi izrade nacrta NAP-a. NTT treba da ukljui vie od sedam
(7) tehnikih eksperata, od kojih najmanje jedan treba da bude strunjak iz oblasti ekonomije, zapoljavanja, odnosno
obrazovanja, i najmanje jedan strunjak iz oblasti tehnike, i iz organizacija poslodavaca, i iz organizacija radnika
(socijalnih partnera). Kako bi se obezbedilo da rodna pitanja budu na odgovarajui nain zastupljena u NAP-u,
preporuuje se da jedan od tehnikih eksperata bude poznavalac rodne problematike (npr. koordinator za rodna
pitanja pri Ministarstvu za rad). NTT takoe moe da ukljuuje, ukoliko je potrebno, strunjake iz akademije nauka,
specijalizovanih institucija i grupa mladih koji mogu da budu od pomoi za odreena tehnika pitanja.
U sluaju da se NAP razvija uz pomo neke meunarodne agencije, NTT e sluiti kao nacionalna tehnika strana u
Meunarodnom timu za tehniku podrku.
Nacionalni koordinator: lice postavljeno od strane Nadlene dravne institucije za koordinaciju NTT. Ukoliko je
ukljuena meunarodna agencija, on/ona e odravati vezu u ime NTT sa meunarodnim timom za tehniku podrku
i snosie odgovornost za pripremu, logistiku i radnje koje uslede nakon posete Meunarodnog tima za tehniku
podrku.
Meunarodne institucije i partneri (ukoliko su ukljueni)
Institucija nosilac: meunarodna agencija nadlena za kooridnaciju Meunarodnog tima za tehniku podrku. To
mogu biti MOR, Ujedinjene Nacije ili Svetska banka (kao agencije koje su glavni partneri MZM Mree za
zapoljavanje mladih) ili moe biti odreena neka druga meunarodna agencija.
Meunarodni tim za tehniku podrku (MTTP): tim meunarodnih eksperata kojim koordinira Institucija nosilac i koji
ini osoblje meunardnih agencija koje su u to ukljuene i konsultanata (po potrebi) za obezbeenje tehnike
podrkezemlji u elaboraciji Nacionalnog akcionog plana.
Multilateralni i bilateralni partneri: MOR, Ujedinjene nacije i Svetska banka, ostale menarodne ili bilateralne
institucije/donatori, i Sekretarijat MZM.
2. faza: Identifikacija glavnog fokusa NAP-a

21
saziva i predsedava sastancima NTT na odgovarajui nain, radi

prezentovanja nalaza iz situacione analize
okuplja lanove NTT u tematske radne grupe radi produbljenja
analize specifinih oblasti politike
priprema nacrt vremenskog okvira za zavretak nacrta NAP-a i dalje
usvajanje, i dostavlja ga NTT-u na odobrenje
odrava stalne kontakte za Nadlenom dravnom institucijom
Ukoliko je ukljuena meunarodna pomo:
zahteva tehnike informacije od MTTP-a za situacionu analizu i
dostavlja ih NTT-u
organizuje bilateralne sastanke izmeu MTTP-a i drugih
relevantnih nacionalnih i meunarodnih institucija, ukljuujui
socijalne partnere
organizuje jednodnevnu tribinu za NTT i MTTP radi rasprave o
glavnim problemima zapoljavanja mladih koji proistiu iz
situacione analize, kao i fokusa NAP-a
Nacionalno-tehniki tim:
diskutuje i komentarie situacionu analizu
lanovi NNT uestvuju u tematskim radnim grupama na osnovu
odreenih dobijenih strunih nalaza
diskutuje i daje odobrenje za vremenski okvir NAP-a dostavljen od
strane Nacionalnog koordinatora
uestvuje u jednodnevnoj tribini sa MTTP
Priprema komentare o situacionoj analizi i dostavlja ih NTT-u, pre
dolaska misije MTTP-a
Odrava zasebne tehnike sastanke sa Nadlenom dravnom
institucijom i drugim nacionalnim i meunarodnim institucijama,
ukljuujui socijalne partnere
Obezbeuje tehnike ulazne informacije za tribinu i razmatra
naredne faze meunarodne tehnike pomoi.
3. faza: Razrada nacrta Nacionalnog akcionog

plana
postupa kao stalni sekretar NTT tokom celokupnog toka razrade
NAP-a
22
po dogovoru sa NTT i Nadlenom dravnom institutcijom, dostavlja

nacrt relevantnim dravnim institucijama na centralnom i lokalnom
nivou, ukljuujui socijalne partnere, i prikuplja komentare
dostavlja konani nacrt NAP-a Nadlenoj dravnoj instituciji
dostavlja celovit nacrt NAP-a Instituciji nosiocu radi davanja
definitivnih komentara
koordinira finalizaciju nacrta NAP-a na osnovu ulaznih
podataka dobijenih od MTTP
dostavlja program Nacionalne tripartitne-plus konferencije
Instituciji nosiocu
razmatra i sastavlja nacrte narednih delova NAP-a (prioriteti politike
i aktivnosti u vezi sa planiranjem, ukljuujui relevantne modele i
kratke prikaze projekata)
konsoliduje nacrt na osnovu ulaznih podataka dobijenih od razliitih
partnera preko Nacionalnog kooridnatora
sastavlja nacrt predloga za Nacionalnu tripartitnu-plus konferenciju,
u saradnji sa Nadlenom dravnom institucijom, radi usvajanja
NAP-a
vri pregled nacrta NAP-a i obezbeuje ulazne podatke i
komentare za NTT
angauje se u dijalogu sa NTT i Nadlenom dravnom
institucijom u vezi sa organizacijom Nacionalne tripartitneplus konferencije
4. faza: Usvajanje Nacionalnog akcionog plana

Nadlena dravna institucija:
organizuje Nacionalnu tripartitnu-plus konferenciju, ukljuujui
zajednicu donatora, radi prezentacije i odobrenja NAP-a
dostavja NAP dravnim instancama nadlenim za usvajanje NAP-a
23
kontaktira donatore radi mobilizacije vanbudetskih sredstava za

implementaciju NAP-a
prezentuje konani NAP na Konferenciji
nakon Konferencije, zajedno sa Nacionalnim koordinatorom,
uspostavlja mehanizam za praenje implementacije NAP-a
24
DRUGI DEO
Uputstva za razvoj
Nacionalnog akcionog plana
25
1. Sprovoenje situacione analize
26
U prvom delu NAP-a treba da bude izneta analiza situacije u vezi sa

zapoljavanjem mladih u zemlji u okviru bilo kog postojeeg ireg
politikog i institucionanog okvira. Idealno bi bilo da situaciona analiza
obezbedi informacije o tendencijama tokom perioda od poslednjih deset
godina. to se tie projekcija u vezi sa stanovnitvom, period bi trebalo
da bude dui. Ova analiza treba da obuhvati: pregled odredbi koje se
odnose na mlade u okvirima privredne i socijalne politike; dubinski
prikaz trita rada kada je re o zapoljavanju mladih; pregled prethodne
i tekue politike zapoljavanja i mera trita rada koje utiu na
zapoljavanje mladih; i prikaz institucionalnog okvira koji regulie
trite rada mladih, i krupnih incijativa u vezi sa zapoljavanjem mladih
ljudi uz podrku bilateralnih donatora i/ili meunarodne zajednice.
Cilj ostvarenja prethodno navedenog jeste podrka kreatorima politike
ukljuenim u formulisanje NAP-a, radi identifikacije glavnih problema
kojima se treba baviti kroz analizu aktuelne situacije, ukljuujui
postojee prednosti i slabosti. Takvu analizu bi trebalo smatrati za
polaznu taku u procesu formulisanja NAP-a. Ona obezbeuje kljune
informacije o glavnim problemima u vezi sa zapoljavanjem mladih,
koji treba da budu reavani. Iz tog razloga, od instrumentalnog znaaja
je da se pree dalje na druge delova NAP-a. Kao to je ve pomenuto,
dostupnost informacija u razliitim zemljama moe da varira. Stoga
moe da bude potreban izvestan stepen fleksibilnosti u pogledu nivoa
pojedinosti koje su predmet analize. Meutim, naa sugestija je da se
predloena struktura sledi kroz celokupnu analizu i da se prikae u
prvom delu NAP-a.
Proces prikupljanja i analize informacija za izradu prvog dela NAP-a
treba da se rukovodi brojnim pitanjima. Glavno pitanje koje moe da
pojednostavi analizu je istaknuto dole:
27
1.1.
Pregled ekonomskog i socijalnog konteksta
Uputstva za pregled ekonomskog i socijanog konteksta

SVRHA:
Analiza naina na koji se ekonomska i socijalna politika bave problemom
nezaposlenosti
ZADACI:
Navedite glavne makroekonomske pokazatelje i nivo siromatva;
Sainite konciznu analizu o nainu na koji glavne makroekonomske politike i
planovi reformi, politike razliitih sektora i inicijative za podsticanje razvoja
privatnog sektora utiu na zapoljavanje;
Sainite analizu naina na koji su glavne socijane politike, ukljuujui one koje su
uvedene radi bavljenja problemima nejednakosti i unapreenja socijalne
ukljuenosti, relevantne za zapoljavanje;
Sainite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapoljavanje koji su
posledica analize ekonomske i socijalne politike u vaoj zemlji.
Obezbedite informacije o tendencijama glavnih makroekonomskih

pokazatelja (npr, stope BDP-a, stope inflacija i kamatne stope,
situacija u vezi sa javnim finansiranjem,
kamatne stope,
spoljnotrgovinski bilans, direktne inostrane investicije) kao i o
pokazateljima siromatva (npr. udeo stanovnitva koji ivi ispod
nacionalne granice siromatva, koeficijent siromatva, BDP po glavi
stanovnika meren prema paritetu kupovne moi i Ginijevom
koeficijentu).
Analizirajte nain na koji glavne ekonomske politike (npr.
makroekonomska, trgovinska i sektorska politika) i okviri
makroekonomske stabilicizacije i ekonomskog razvoja
(npr.
Zajednika procena zemalja (CCA)2 i Okvira za pomo u razvoju
Ujedinjenih Nacija (UNDAF), strategija za smanjenje siromatva
(PRS), nacionalni planovi razvoja) utiu na i/ili razmatraju pitanja
zapoljavanja.
Analizirajte nain na koji su krupne dravne incijative za
podsticanje razvoja privatnog sektora (npr. politika industrijskog
sektora, unapreenje preduzea, investiciona politika) relevantne za
otvaranje novih radnih mesta u celini.
Analizirajte nain na koji postojee socijalne politike (npr. socijalna
pomo i druge usluge, zdravstvo, stambena politika)3 utiu na
zapoljavanje.
28
CCA je zajedniki instrument

sistema Ujedinjenih Nacija koji
analizira situaciju u vezi sa
nacionalnim razvojem i identifikuje
kljuna pitanja razvoja. UNDAF je
rezultat analitikih napora i
saradnje CCA osnova je sistemskih
programa saradnje Ujedinjenih
nacija. Za vie informacija videti
www.un.org/specialrep/ohrlls/ohrlls/cca_undaf_prsp.ht
m
3
S obzirom na znatan uticaj na
zapoljavanje mladih, politika
obrazovanja obino svrstavana u
socijalnu politiku ne treba da
bude predmet razmatranja u ovom
delu, ve treba detaljno da se
analizira u Odeljku 1.3.
2
1.2.
Analiza poloaja mladih na tritu rada
Uputstva za analizu poloaja mladih na tritu rada

SVRHA:
Postavljanje dijagnoze o poloaju mladih na tritu rada u vaoj zemlji
ZADACI:
Obezbedite pregled generalne situacije na tritu rada;
Obezbedite detaljne informacije i analizirajte glavne pokazatelje u pogledu mladih
na tritu rada prema polu, uzrastu, socio-ekonomskom poreklu, geografskoj
lokaciji itd.;
Iznesite saeti prikaz glavnih problema relevantnih za zapoljavanje mladih koji
proistiu iz analize mladih na tritu rada u vaoj zemlji.
Ovu
informaciju
obino
obezbeuje Ispitivanje radne snage
(LFS),
ili,
kao
alternativa,
administativni podaci Ministarstva
za rad i/ili slubi zapoljavanja. U
sluaju nezaposlenosti, ukoliko
podaci dolaze iz administrativnih
evidencija, potrebno je ukazati na to
da se koeficijent odnosi na
nezaposlene koji su evidentirani.
Meutim, u zemljama u kojima su
podaci iz LFS i pouzdanih
administrativnih izvora nedostupni,
informacije se mogu dobiti iz
ispitivanja
domainstava
i
ispitivanja u vezi sa merenjem
ivotnog standarda.
4
MOR je razvio statistiko sredstvo

kao pomo zemljama u planiranju
politike i programa u vezi sa
zapoljavanjem
mladih.
Ovo
sredstvo Ispitivanje prelaska iz
faze kolovanja u zaposlenje
pokriva
veinu
pokazatelja
navedenih
u
Odeljku
1.2.
Informacije o ovom sredstvu mogu
se
nai
na:
http://www.ilo.org/youth/swts.htm.
5
Standardna definicija Ujedinjenih

nacija identifikuje mlade ljude kao
osobe od 15 do 24 godina starosti.
Meutim, nacionalne definicije
mladih mogu znatno da variraju. U
ovom delu definicija koja se
primenjuje u nekoj zemlji i podela
po relevantnim godinama starosti
treba jasno da bude ukazana.
Ovaj deo NAP-a treba da obezbedi analizu poloaja mladih na tritu

rada. Idealno bi bilo da analizi prethodi pregled opte situacije na tritu
rada. Sa druge strane, ovaj pregled omoguava poreenje poloaja
mladih na tritu rada u odnosu na odrasle. Tamo, opet, gde podaci o
glavnim pokazateljima trita rada postoje i gde su klasifikovani,
posebno prema godinama starosti, pokazatelji poloaja mladih na tritu
rada mogu se iz njih izvesti na jednostavan nain. Prezentovane
informacije treba da identifikuju i analiziraju rodne razlike na tritu
rada kako bi prikazale razliite situacije na koje mlade ene i mukarci
nailaze na tritu rada. Aneks 2 obezbeuje uputstva u vezi sa
pokazateljima za prikazivanje sveukupne situacije na tritu rada za
zemlje koje odlue da ukljue takav opti pregled u NAP.
Dostupnost informacija o glavnim pokazateljima poloaja mladih na
tritu rada je neophodan uslov za identifikovanje karakteristika i
tendencija u vezi sa problemima zapoljavanja mladih u zemlji (Videti
Okvir 2 za opis glavnih pokazatelja trita rada u vezi sa
zapoljavanjem, nezaposlenou i neaktivnou).4 Zbog toga je to od
sutinskog znaaja za izradu NAP-a koji pokuava da se bavi na efikasan
nain problemima sa kojima se suoavaju maldi ljudi pri stupanju na
posao i zadravanju radnog mesta. Ukoliko takve informacije nisu
dostupne, potrebno je da se sprovede ispitivanje poloaja mladih na
tritu rada pre razvoja NAP-a, kako bi se ustanovile kvantitativne i
kvalitativne promenljive koje definitu situaciju prelaska mladih ljudi u
svet rada i njihovo pozicioniranje u njemu.5
Gde je mogue, mladi ljudi treba da budu svrstani u dve grupe na
osnovu podataka o starosnom dobu (tinejderi od 15-19 godina i mladi
ljudi od 20-24)6 i treba da budu podeljeni prema polu i drugim
karakteristikama, kao to su nivo obrazovanja, geografska lokacija
(urbana/ruralna), etnika pripadnost i invaliditet. Uopteno posmatrano,
postoje neke grupe mladih koje su u nepovoljnijem poloaju u odnosu na
druge i njihove karatkertistike mogu da variraju tokom vremena od
zemlje do zemlje. To znai da rizici i mogunosti nisu ravnomerno
rasprostranjeni meu mladima, a posebno izmeu mladih mukaraca i
ena. Da bi se obezbedila istinska ukljuenost i ekonomska efikasnost
NAP-a, od presudnog je znaaja da ovaj deo identifikuje grupe mladi
koje su posebno ugroene u odnosu na druge na nacionalnom tritu
rada, i da ukae na razloge za njihovu ugroenost (npr. socio-ekonomska
pozadina, nivo obrazovanja, geografska lokacija, diskriminacija na
tritu rada po osnovu njihovog pola, etnike pripadnosti, zdravstvenog
stanja ili religije). Zbog takve ugroenosti prisutna je tendencija
29
njihovog dovoenja u poloaj u kome postoji vei rizik od socijalne

iskljuenosti. Stoga je ova analiza znaajna za odreivanje onih vidova
ugroenosti koji mogu da zahtevaju specifine intervencije radi
spreavanja i/ili preispitivanja problema o kojima je re. to su
informacije preciznije, bolja je analiza, i vea je verovatnoa da e
intervencije uspeno da odgovaraju odreenim grupama, a posebno
rizinim grupama mladih.7
Analiza poloaja mladih na tritu rada treba posebno da bude
fokusirana na sledee pokazatelje:
Stanovnitvo
Demografske tendencije prema polu i uzrastu [deca (0-14), tinejderi

i mladi ljudi] i projekcije, ukljuujui stope nataliteta kao i stope
dece i starih izdravanih lica.
Obrazovanje
Tendencije u obrazovanju steeno obrazovanje, studenti/uenici u

fazi kolovanja, broj studenata/uenika koji su prekinuli kolovanje,
stope upisa i pismenosti prema polu, prema uzrastu [deca (0-14),
tinejderi i mladi ljudi] i gde je mogue, osetljive grupe (npr. etnike
grupe, mladi sa invaliditetom, sa HIV/AIDS, radnici migranti).
Radna snaga
Uee mladih u radnoj snazi tokom poslednje decenije,

klasifikovano prema tinejderima/mladim ljudima, polu, nivou
obrazovanja i pripadnosti ruralnoj/urbanoj sredini.
Tendencije u zapoljavanju mladih stopa zaposlenosti, zaposlenost

prema privrednom sektoru ili statusu, prema zaposlenosti u javnom
ili privatnom sektoru, prema radnom vremenu (ukljuujui
volonterski i nevolonterski rad sa nepunim radnim vremenom) uz
klasifikaciju prema pripadnosti tinejderima/mladim ljudima, polu,
nivou obrazovanja i pripadnosti ruralnoj/urbanoj sredini.
Zapoljavanje prema vrsti ugovora (sa punim radnim vremenom ili

nepunim radnim vremenom, na neodreeno ili odreeno vreme) i
statusu na glavnom radnom mestu (radnici u radnom odnosu,
samozaposleni radnici, radnici koji daju svoj doprinos kao porodini
radnici) prema kriterijumu pripadnosti tinejderskoj populaciji ili
mladim ljudima, prema polu i pripadnosti ruralnoj/urbanoj sredini.
Gde je mogue, potrebno je obezbediti informacije prema
privrednom sektoru.
Neformalno
zapoljavanje
prema
pripadnosti
populaciji
tinejdera/mladih ljudi, polu, nivou obrazovanja i pripadnosti
urbanoj/ruralnoj sredini. Gde je mogue, potrebno je obezbediti
informacije prema privrednom sektoru i statusu u radnom odnosu.
Nedovoljna uposlenost u vremenskom smislu 8 prema pripadnosti

populaciji tinejdera/mladih ljudi, polu i urbanoj/ruralnoj sredini.
Gde je mogue, potrebno je obezbediti informacije prema
privrednom sektoru i statusu u radnom odnosu.
30
Koncept mladih koji pripadaju

rizinim grupama se ovde koristi za
ukazivanje na mlade kod kojih je,
zbog odreenih problema (npr.
durogona
nezaposlenost,
korienje droga, maloletnika
delikvencija), prisutna verovatnoa
da e biti iskljueni iz drutva.
Tendencije u zapoljavanju mladih prema pripadnosti populaciji

tinejdera/mladih ljudi, polu, obrazovnom nivou i pripadnosti
ubranoj/ruralnoj sredini. Gde je mogue, potrebno je dati predgled
prema duini trajanja, posebno kada je re o durogonoj
nezaposlenosti (> 12 meseci).
Koeficijent odnosa izmeu stope nezaposlenosti mladih i ukupne
nezaposlenosti (udeo stope nezaposlenosti mladih u odnosu na
ukupnu stopu ukupne nezaposlenosti).
Koeficijent odnosa izmeu stope nezaposlenosti mladih i
nezaposlenosti odraslih (udeo stope nezaposlenosti mladih u odnosu
na stopu ukupne nezaposlenosti odraslih).
Neaktivnost
Stopa neaktivnosti i obeshrabrenost prema pripadnosti populaciji

tinejdera/mladih ljudi, nivou obrazovanja, i pripadnosti
urbanoj/ruralnoj sredini. Ukoliko je mogue, treba navesti razloge
neaktivnosti radi obuhvatanja radnika koji su obeshrabreni.
Okvir 2: Pokazatelji i definicije trita rada
Nedovoljna uposlenost predstavlja

odraz nedovoljne iskorienosti
radne snage i tumai se veoma
iroko kako bi se obuhvatila svaka
vrsta
zaposlenja
koja
je
nezadovoljavajua (na nain na
koji to shvataju radnici) u smislu
nedovoljnog broja sati provedenih
na radnom mestu (nedovoljna
uposlenost u vremenskom smislu),
nedovoljna naknada (nedovoljna
uposlenost u smislu primanja) ili
nedovoljna iskorienost neijih
sposobnosti (nedovoljna uposlenost
u pogledu sposobnosti). Do danas,
nedovoljna
uposlenost
u
vremenskom smislu jeste jedina
komponenta nedovoljne uposlenosti
o kojoj je postignuta saglasnost i
koja je adekvatno definisana za
potrebe
merenja
u
okviru
meunarodne zajednice statistiara
za radna pitanja. Videti Rezoluciji u
vezi sa merenjem nedovoljne
uposlenosti i situacija neadekvatnog
zaposlenja, usvojenu na 16.
Meunarodnoj
konferenciji
statistiara za radna pitanja.
eneva,
1998.
g.
na
www.ilo.org/public/english/bureau/
stat/download/res/underemp.pdf.
Sutinska odlika pokazatelja trita rada jeste da su pojedinci klasifikovani u tri

kategorije koje se meusobno iskljuuju: zaposleni, nezaposleni i neaktivni. Prema
kriterijima koje je ustanovila Meunarodna organizacija rada, prednost se daje
zapoljavanju u odnosu na nezaposlenost, i nezaposlenosti u odnosu na neaktivnost.
Zapoljavanje: kategorija zapoljavaja obuhvata sva lica koja su, tokom posmatranog
perioda, radila za zaradu ili platu (lica u radnom odnosu), za dobit ili porodini prihod
(samozapoljavanje ili radnici koji rade za svoj raun), ukljuujui lanove zadruga i
radnike-lanove porodice koji rade bez naknade. Pokazatelji koji se koriste za merenje
zapoljavanja su stopa zaposlenosti, tj. procenat lica koja su zaposlena kao radna
snaga i koeficijent zaposlenosti, tj. udeo lica koja rade u ukupnoj populaciji u radno
aktivnom dobu.
Nezaposlenost: Prema MOR-ovim kriterijumima, u nezaposlene spadaju svi
pojedinci: a) koji su bez posla (koji nisu u radnom odnosu ili samozaposleni); b) koji su
trenutno na raspolaganju za zasnivanje radnog odnosa ili samozapoljavanje, i c) koja
aktivno trae radno mesto. Ova leerna definicija nezaposlenosti izuzima zahtev za
aktivnim traenjem posla, kako bi ukljuila u nezaposlena lica radnike koji su
obeshrabreni, tj. one pojedince koji ne trae posao zbog toga to misle da posla nema,
ili smatraju da ne poseduju sposobnosti koje su neophodne za konkurisanje na tritu
rada. Po pravilu, obeshrabreni radnici nisu uraunati u nezaposlene i smatraju se za
neaktivne. Za merenje nezaposlenosti se koriste dva pokazatelja: stopa
nezaposlenosti, tj. udeo nezaposlenih lica u ukupnoj ranoj snazi, i koeficijent
nezaposlenosti, tj. udeo lica koja ne rade, koja su na raspolaganju za zasnivanje
radnog odnosa, i koja aktivno trae posao u ukupnoj populaciji u radno aktivnom dobu.
Neaktivnost: odnosi se na sva lica u radno aktivnom dobu, koja nisu ni zaposlena, ni
nezaposlena, tj. koja nisu ekonomski aktivna, zbog toga to su u fazi kolovanja, ili se
bave kunim obavezama, ili su u penziji itd.
Izvor: V. Corbanese i G. Rosas: Prelazak mladih ljudi u pristojno zaposlenje: Svedoanstvo
sa Kosova, MOR, eneva, 2007. od Hussmans, R., Merhan, F., Verma, V., Istraivanje
ekonomski aktivnog stanovnitva, zapoljavanja, nezaposlenosti i nedovoljne uposlenosti:
MOR-ov prirunik o koncepcijama i metodama, MOR, eneva, 1990.
Zarade i uslovi rada
Zarade i primanja po sektorima i zanimanjima, podeljeni prema

pripadnosti tinejderima/mladim ljudima, polu, nivou
obrazovanja, i urbanoj/ruralnoj sredini.
Bezbednost i zdravlje na radu broj profesionalnih oboljenja,

smrtnih sluajeva iji je uzrok vezan za radno mesto, nesrea sa
31
fatalnim ili bez fatalnog ishoda, broj nesrea koje prouzrokuju

tri ili vie dana odsustva po sektoru i polu (ukoliko je
mogue).
Deji rad broj mladih ljudi uzrasta od 15-17 godina

angaovanih u najgorim oblicima dejeg rada 9 prema polu i
sektoru.
1.3. Pregled postojeih politika i programa koji

utiu na zapoljavanje mladih
Pregled postojeih politika i programa za promociju zapoljavanja
mladih je kljuni korak za zemlje koje su opredeljene za razvoj i
implementaciju NAP-a. Ne odvajajui se od analize ireg
makroekonomskog okvira i njegovog dejstva na zapoljavanje koje je
predmet razmatranja u Odeljku 1.1., u ovom odeljku e se razmatrati,
izmeu ostalog, politike i programi koji utiu na zapoljavanje mladih.
Ova analiza bi mogla da se rukovidi sledeim skupom pitanja:
Sveukupni politiki okvir
Uputstva za pregled politikog okvira
SVRHA:
Identifikacija naina na koji nezaposlenost mladih nalazi odraz u ekonomskoj i socijalnoj
politici
ZADACI:
Identifikujte i analizirajte odredbe relevantne za zapoljavanje mladih sadrane u
nacionalnim planovima i strategijama razvoja10;
Identifikujte i analizirajte odredbe u vezi sa zapoljavanjem mladih koje su sadrane
u sektorskoj politici;
Ukoliko u vaoj zemlji postoji politika razvoja mladih, obezbedite informacije o
odredbama relevantnim za zapoljavanje mladih;
Opiite nain na koji postojee socijalne politike utiu na zapoljavanje mladih;
Procenite stepen u kome su ove politike doprinele unapreenju perspektiva za
zapoljavanje mladih;
Iznesite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapoljavanje mladih koji su
posledica revizije politikog okvira u vaoj zemlji.
Videti Konvenciju o najgorim

oblicima rada dece (Br. 182), 1999.
g.
10
Da li vaa zemlja ima nacionalni plan/strategiju razvoja? Ukoliko

ima, koje odredbe utiu na mlade, posebno na zapoljavanje mladih?
Ukoliko Vaa zemlja ima Strategiju za smanjenje siromatva (SSS)
i/ili je ukljuena u CCA/UNDAF (kao to je opisano u odeljku 1.1),
koje odredbe utiu na mlade i, posebno, na zapoljavanje mladih?
Da li postojee sektorske politike i mere u vezi sa tim (npr. poreske
inicijative, razvoj infrastrukture) sadre posebne odredbe koje se
odnose na promociju zapoljavanja mladih? Ukoliko sadre, molimo
da ih opiete.
Da li vaa zemlja ima politiku razvoja mladih? Ukoliko ima, koje
odredbe se odnose na zapoljavanje mladih?
32
Ukoliko planovi i/ili strategije ne

sadre specifine odredbe o
mladima i zapoljavanju mladih,
analiza, ak i u tom sluaju, treba
da istakne nain na koji planovi i
strategije o kojima je re utiu na
zapoljavanje mladih.
Da li postojee socijalne politike (npr. zdravstvena, stambena)

uzimaju u obzir zapoljavanje mladih? Ukoliko je odgovor potvrdan,
molimo da ih opiete.
Zapoljavanje i trite rada

Uputstva u vezi sa pregledom strategija zapoljavanja i informacija u vezi sa
tritem rada
SVRHA:
Identifikovanje stepena u kome se razmatra zapoljavanje mladih kroz strategije
zapoljavanja i informacije u vezi sa tritem rada
ZADACI:
Ukoliko vaa zemlja ima strategiju zapoljavanja, identifikujte i analizirajte njene
glavne komponente koje se odnose na zapoljavanje mladih i ciljne grupe kojima
treba izai u susret;
Procenite stepen u kome ova strategija unapreuje izglede za zapoljavanje mladih;
Opiite dobre i loe strane informacionog sistema trita rada i ocenite njegovu
relevantnost za zapoljavanje mladih;
Iznesite kratak prikaz glavnih problema koji proistiu iz analize strategija

zapoljavanja i informacija u vezi sa tritem rada u vaoj zemlji.
Da li vaa zemlja ima strategiju zapoljavanja? Ukoliko ima, koje su

njene glavne komponente koje se bave zapoljavanjem mladih?
Na koji nain se prikupljaju informacije u vezi sa tritem rada
(ITR) i kako je organizovan sistem (npr. anketiranjem domainstava
i ustanova, prema popisu stanovnitva, administrativnim
evidencijama)? Da li ITR ukljuuju specifine pokazatelje
zapoljavanja mladih? Da li vaa zemlja preduzima istaivanja radne
snage? Da li se ovo istraivanje redovno sprovodi?
Obrazovanje i obuka:
Uputstva u vezi sa pregledom obrazovanja i obuke
SVRHA:
Obuhvatanje i analiza glavnih obeleja politike i sistema obrazovanja i obuke i njihov
uticaj na rezultate zapoljavanja
ZADACI:
Analizirajte glavne elemente politike i sistema obrazovanja, ukljuujui
srednjokolsko i tercijarno obrazovanje;
Analizirajte glavne odlike strunog obrazovanja i obuke i njihov znaaj u pogledu
zahteva trita rada;
Analizirajte glavne mere koje se tiu obuke mladih nezaposlenih lica koju
organizuje trite rada i obuke za mlade radnike koju organizuju preduzea;
33
Identifikujte i analizirajte mere za poveanje mogunosti za zapoljavanje

ugroenih mladih ljudi i navedite njihovo podruje i evoluciju tokom vremena;
Ocenite ulogu i uee socijalnih partnera u gore navedenim inicijativama;
Iznesite saeti prikaz glavnih problema u vezi sa zapoljavanjem mladih koji
proistiu iz analize sistema obrazovanja i obuke u vaoj zemlji.
Obezbedite prikaz glavnih obeleja politike i sistema obrazovanja

(npr. broj godina za svaki nivo obrazovanja, razliiti obrazovni
putevi).11
Pretkolsko obrazovanje: Koje mere su dostupne za unapreenje
pristupa dece pretkolskom obrazovanju u ruralnoj i urbanoj sredini?
Osnovno obrazovanje: Koji su glavni elementi politike i sistema
obrazovanja? Koje mere preduzima Vlada za unapreenje
univerzalnog pristupa osnovnom obrazovanju? Da li postoje bilo
kakve posebne incijative usmerene na smanjenje broja mladih koji
su prekinuli kolovanje (posebno kada su u pitanju devojke i mlade
ene) i prevazilaenje nejednakog pristupa osnovnom obrazovanju?
Koje mere postoje za saniranje propusta u osnovnom obrazovanju,
ukljuujui mlade koji su prekinuli kolovanje? Na koji nain se u
kolama obezbeuje savetovanje u vezi sa daljim kolovanjem pred
kraj osnovnog obrazovanja?
Vie obrazovanje: Koja su glavna obeleja srednjokolskog i
tercijarnog obrazovanja? Na koji nain politike vieg obrazovanja
vode rauna o projekcijama trita rada? U kojoj meri je sistem
vieg obrazovanja u skladu sa mogunostima za zapoljavanje koje
su dostupne mladima nakon zavretka studija i sticanja diplome?
Poetno struno obrazovanje i obuka: Koji su glavni elementi
politike i sistema strunog obrazovanja i obuke (SOO)? Koje su
mere za unapreenje pristupa mladih u poetnoj obuci? U kojoj meri
programi obuke obezbeuju radno iskustvo (npr. period obuke u
preduzeima, ugovori o obuci za rad, stairanje, pripravnitvo,
uenje uz rad)? Koji mehanizmi postoje za unapreenje saradnje
izmeu SOO institucija i preduzea? Kolika je relevantnost steene
strunosti u odnosu na zahteve trita rada?12 Na koji nain su
slube za savetovanje u vezi sa zapoljavanjem ukljuene u
obezbeenje obuke?
Permanentno uenje: Koje su mere Vlade za obuku nezaposlenih
mladih lica radi prekvalifikacije? Koje mere postoje za podsticanje
preduzea za obuku mladih radnika i unapreenje njihovih uslova
rada?
Finansiranje obrazovanja i obuke: Koliko se javne investicije troe
na obrazovanje i obuku mereno u procentima BDP? Kakav je trend
prisutan tokom poslednjih 10 godina? Koji su mehanizmi
finansiranja SOO i permanentnog uenja, glavni finansijeri i koliki
je odgovarajui udeo u finansiranju?
Ravnopravnost i pristup: Koje su odredbe za unapreenje
ravnopravnog pristupa ena i mukaraca (i u ruralnim, i u urbanim
oblastima) obrazovanju i politici i programima SOO? Koje posebne
mere su usvojene za izbegavanje rodnog stereotipa u obrazovanju i
obuci? Koje mere su predviene za specifine grupe ugroenih
34
Videti Aneks 4 za opis razliitih

nivoa obrazovanja u skladu sa
meunarodnom
klasifikacijom
standarda obrazovanja UNESCO-a
iz 1997. g. (ISCED 1997).
11
12
Pribavite informacije o eksternoj

efikasnosti obuke, tj. procentu
polaznika obuke koji su nali
zaposlenje na radnim mestima za
koja su obuavani.
mladih ljudi (npr. mladih sa niskim nivoom pismenosti)? U kojoj

meri ove politike i programi priznaju i reavaju problem
diskriminacije u zapoljavanju i zanimanjima? Da li su ove mere
sainjene ad-hoc ili kao podrka dugoronim opredeljenjima?
Socijalni dijalog: Na koji su nain organizacije poslodavaca i
radnika ukljuene u formulisanje i implementaciju politika i
programa VET?
Razvoj preduzea:
Uputstva za pregled politike i programa razvoja preduzea
SVRHA:
Procena kapaciteta sektora preduzea za otvaranje radnih mesta za mlade
ZADACI:
Sainite ukratko analizu naina na koji politike, koje se odnose na poslovno
okruenje i unapreenje preduzea, utiu na zapoljavanje mladih;
Procenite dobre i loe strane postojeih politika i programa za unapreenje
preduzetnitva i samozapoljavanja mladih;
Analizirajte nain na koji mere preduzete radi olakanja registracije mikro i malih
preduzea u neformalnoj ekonomiji utiu na zapoljavanje mladih;
Analizirajte mere za unapreenje zapoljavanja i samozapoljavanja za mlade ljude
- pripadnike ugroenih grupa, i navedite njihovo podruje i evoluciju tokom
vremena;
Procenite ulogu i uee socijalnih partnera u gore navedenim inicijativama;
Iznesite saeti prikaz glavnih problema relevantnih za zapoljavanje mladih koji
proistiu iz analize politike i programa razvoja preduzea u vaoj zemlji.
Poslovno okruenje i razvoj preduzea: Koja su glavna obeleja

politike koja utiu na poslovno okruenje? Koje su mere za
promociju razvoja mikro, malih i srednjih preduzea, ukljuujui
zadruge? Koje su mere za olakanje registacije preduzea u
neformalnoj ekonomiji? Opiite na koji naih ove politike utiu na
perspektive zapoljavanja mladih ena i mukaraca.
Samozapoljavanje i preduzetnitvo mladih: Koje su politike i
programi za promociju preduzetnitva mladih (samozapoljavanje i
grupno preduzetnitvo)? Ko su glavni akteri ukljueni u
implementaciju ovih programa (npr. dravne agencije, organizacije
poslodavaca, privatni sektor, nevladine organizacije)? Koji
podsticaji i usluge podrke (npr. finansijske i nefinansijske usluge)
su dostupni mladim preduzetnicima? Na koji nain politika i mere
utiu na odluke mladih ljudi za angaovanje u preduzetnitvu i
samozapoljavanje? Na koji nain ove politike i mere utiu na
kvalitet zapoljavanja mladih ljudi?
Ravnopravnost i pristup: Na koji nain mere za razvoj preduzea i
preduzetnitva doprinose unapreenju pristupa i ravnopravnosti
mladih na tritu rada, posebno kada je re o mladim enama? Koje
su mere za unapreenje pristupa zapoljavanju u privatnom sektoru
za mlade iz ugroenih grupa? Da li su ove mere sainjene ad-hod ili
kao podrka dugoronim opredeljenjima (evolucija tokom
vremena)?
35
Socijalni dijalog: Na koji su nain organizacije poslodavaca i

radnika ukljuene u formulisanje i implementaciju politike i
programa razvoja preduzea koji promoviu zapoljavanje mladih?
Radno zakonodavstvo i politika i program trita rada

Uputstva za pregled politika i programa trita rada (1)
SVRHA
Analiza naina na koji radno zakonodavstvo i politika zarada utiu na zapoljavanje
mladih
:
ZADACI:
Opiite nain na koji zakon o radu i propisi, ukljuujui one o regrutovanju i
otputanju, utiu na zapoljavanje mladih;
Opiite nain na koji politika zarada utie na zapoljavanje mladih;
Sainite kratak prikaz glavnih problema od znaaja za zapoljavanje mladih, koji
proistiu iz analize radnog zakonodavstva i politike zarada u vaoj zemlji.
Radno zakonodavstvo: Koji su mehanizmi na snazi za obezbeenje

sprovoenja glavnih standarda rada?13 Koji je minimalni uzrast za
rad utvren zakonom? Koji zakoni o radu predviaju specifinu
zatitu mladih radnika uzrasta od 15 do 17 godina? Koje mere se
preduzimaju da bi se obezbedilo da uslovi rada mladih ljudi budu u
skladu sa nacionalnim zakonodavstvom? Koje mere se preduzimaju
da bi se obezbedilo da uslovi rada mladih ljudi budu u skladu sa
nacionalnim zakonodavstvom? Na koji nain propisi o angaovanju
i otputanju utiu na zapoljavanje mladih, ukljuujui zakone koji
za cilj imaju smanjenje trokova ili prava/socijalne beneficije za
mlade radnike? Koja pravila reguliu privremeno zapoljavanje i na
koji nain utiu na zapoljavanje mladih? Koji su propisi za
unapreenje neformalnih radika u formalno zapoljavanje? Na koji
nain ove mere utiu na mlade radnike?
Politika zarada: Da li u vaoj zemlji postoji minimalna zarada? Da
li postoji zarada za mlade? Na koji nain politika zarada utie na
mlade radnike u razliitim sektorima? Da li mlade ene i mukarci
imaju jednaku naknadu kada rade na slinom poslu ili sutinski
slinom poslu14? Molimo da ovo opiete.
Inicijative u vezi sa regrutovanjem: Koje Vladine inicijative (npr.
poreske olakice ili beneficije u oblasti socijalne sigurnosti za
novozaposlene) podstiu zapoljavanje mladih smanjenjem trokova
radne snage? Na koji nain te mere unapreuju otvaranje stabilnih
radnih mesta za mlade?
Aktivne mere trita rada 15
36
13
Spisak Meunarodnih standarda

rada releventnih za rad i mlade
izloen je u Aneksu 10 ovih
uputstava, radi lakeg snalaenja.
Uputstva u vezi sa pregledom politike i programa trita rada (2)

SVRHA:
Analiza naina na koji aktivne mere trita rada utiu na zapoljavanje mladih
14
Konvencija o jednakoj naknadi

(br. 100) i Preporuka (br. 90), obe
usvojene 1951. g, odnose se
posebno na ukidanje diskriminacije
izmeu mukaraca i ena radnika u
smislu naknade: one pozivaju na
jednaku platu za mukarce i ene za
rad iste vrednosti.
15
Aktivne politike i programi

trita rada (APPTR) predviaju
zamenu za primanja i integraciju na
trite rada za lica koja trae
zaposlenje (obino nezaposlena
lica, ali isto tako i nedovoljno
uposlena lica ili zaposleni pojedinci
koji trae bolji posao). Obino
obuhvataju zapoljavanje i usluge
obuke
(pomo
u
traenju
zaposlenja, usklaivanje zahteva za
zaposlenjem i slobodnih radnih
mesta, informacije o tritu rada;
obuku
i
obuku
radi
prekvalifikacije); i mere u vezi sa
otvaranjem radnih mesta (npr. javni
radovi, usluge u vezi sa zajednicom,
osnivanje
preduzea,
samozapoljavanje i subvencije za
zapoljavanje
za
odreene
populacione grupe).
Ovi poremeaji mogu da budu
identifikovani u smislu gubitka po
osnovu mrtvog tereta (odnosno isti
rezultat bi bio postignut bez
programa),
efekta
supstitucije
(subvencionisani uesnik moe da
zameni onoga ko ne uestvuje),
promena
mesta
(rezultat
subvencionisanih aktivnosti moe
da preuzme mesto onih koje nisu
subvencionisane) i udaljavanje (kao
pomo onima kojima je ve bolje da
se povuku).
16
ZADACI:
Identifikujte i analizirajte glavne elemente i odredite redosled APPTR i njihov znaaj
za zapoljavanje mladih;
Sainite reviziju ciljanih mehanizama ovih mera, naroito s obzirom na mlade;
Analizirajte institucionalni okvir za planiranje, praenje i procenu APPTR;
Identifikujte i rezimirajte glavne karakteristike sistema praenja i vrednovanja ovih
mera;
Sainite ukratko analizu prednosti i slabosti APPTR i njihovog dejstva na
zapoljavanje mladih;
Sainite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapoljavanje mladih koji
proistiu iz analize aktivnih mera trita rada u vaoj zemlji.
Koji su glavni elementi aktivnih politika i programa trita rada

(APPTR) u zemlji (npr. obuka na tritu rada; vodi za karijeru,
pomo u traenju zaposlenja i programi zapoljavanja; informacije u
vezi sa tritem rada; javni radovi i usluge zasnovani na zajednici;
subvencije za zapoljavanje i ostali programi zapoljavanja;
preduzetniki programi)? Koji je redosled u ponudi ovih elemenata
uesnicima?
Da li postoje specifine APPTR za mlade ili su ove potonje podesne
za vie grupa korisnika)? Da li ove mere za ciljnu grupu imaju
mlade samo na osnovu njihovih godina ivota, ili u obzir uzimaju
njihove specifine potrebe i osetljivost (npr. nizak obrazovni nivo i
niska strunost, socijalno-ekonomska pozadina, etnika pripadnost,
mladi koji pripadaju rizinim grupama)? Da li su APPTR osetljive u
pogledu rodnog pitanja?
Na koji nain mladi imaju korist od APPTR (npr. broj uesnika
prema polu i grupi; broj mladih koji su prekinuli kolovanje;
trokovi mera u vezi sa mladima izraeni kao procenat od BDP)? Za
koje grupe mladih se ini da imaju najvie koristi? Da li mlade ene
i mukarci poednako uestvuju u APPTR?
Koji mehanizmi postoje za praenje ovih programa (npr.
prikupljanje podataka)? Da li je sainjena ikakva procena dejstva
aktivnih programa trita rada? Kakvo je dejstvo, u smislu
zapoljavanja i zarada mladih (navedite detalje u vezi sa rezultatima
trita rada kada je re razliitim grupama uesnika)? Koji programi
ili elementi bolje funkcioniu (i za koju grupu mladih) u smislu
ekonomske efikasnosti? Koje poremeaje, ako ih ima, stvaraju
APPTR16?
Pasivne mere trita rada17
Uputstva u vezi sa pregledom politike i programa trita rada (3)
37
SVRHA:
Procena stepena u kome mladi imaju korist od nezaposlenosti i mera socijalne pomoi
ZADACI:
Navedite prikladnost kriterijuma i pokrivenost mladih ljudi beneficijama za
nezaposlene i socijalnom pomoi;
Analizirajte institucionalni okvir za izradu, praenje i procenu ovih mera;
Procenite prednosti i nedostatke ova dva skupa mera;
Sainite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapoljavanje mladih koji
proistiu iz analize pasivnih mera trita rada u vaoj zemlji.
Koji su kriterijumi prikladnosti beneficija po osnovu nezaposlenosti

za mlade, i socijalne pomoi za mlade? Da li su beneficije za
nezaposlene za mlade manje od onih predivenih za odraslu
populaciju?
Koji je realni nivo, pokrie i trajanje beneficija po osnovu
nezaposlenosti i socijalnih beneficija za mlade (npr. prosean nivo
beneficija po osnovu nezaposlenosti kao procenat prosene zarade
i socijalnih beneficija; procenat realnih u odnosu na potencijalne
korisnike; trokovi pasivnih politika trita rada kao procenat BDP)?
U kojoj meri postojee beneficije po osnovu nezaposlenosti i
beneficije na ime socijalne pomoi podstiu ili destimuliu mlade da
zasnuju novi radni odnos? Na koji nain su ove beneficije povezane
sa aktivnim merama trita rada?
Uputstva za pregled politika i programa trita rada (4)
SVRHA:
Procena stepena u kome pitanja jednakosti nalaze svoj odraz u politikama i programima
trita rada i stepena u kome su socijalni partneri ukljueni u njihovo formulisanje i
implementaciju.
ZADACI:
Analizirajte nain na koji sve gore navedene politike i programi doprinose
unapreenju pristupa i jednakosti na tritu rada mladih;
Procenite ulogu socijalnih partnera u formulisanju i implementaciji, kao i u praenju i
vrednovanju gore navedenih politika i programa;
Procenite podruje i evoluciju tokom vremena programa trita rada za mlade ljude;
Sainite kratak prikaz glavnih problema od znaaja za zapoljavanje mladih, koji
proistiu iz analize politika i programa trita rada u vaoj zemlji.
Ravnopravnost i pristup: Na koji nain sve gore navedene mere

doprinose unapreenju pristupa i ravnopravnosti mladih na tritu
rada, posebno s obzirom na rodnu jednakost? Koje su mere
predviene za unapreenje pristupa zapoljavanju ugroenih grupa?
U kom stepenu su ove mere sainjene ad-hoc, ili su sainjene kao
podrka dugoronim opredeljenjima?
Socijalni dijalog: Na koji nain su organizacije poslodavaca i
radnika ukljuene u formulisanje, kao i u praenje i procenu ovih
politika i programa?
1.4. Institucionalni okvir i koordinacija u vezi sa

Ovaj odeljak obezbeuje uputstvo o nainu na koji se vri revizija
institucionalnog okvira i mehanizama koordinacije koji se odnose na
politike i programe zapoljavanja mladih.
38
Pasivne mere trita rada su one

koje obezbeuju naknadu za prihod
tokom perioda nezaposlenosti ili
traenja posla. Obino ukljuuju
beneficije po osnovu nezaposlenosti
i odredbe u vezi sa prevremenim
odlaskom u penziju.
17
Uputstva za izradu plana institucionalnog okvira i mehanizma koordinacije

SVRHA:
Identifikovanje i analiza glavnih obeleja institucionalnog okvira i mehanizaama za
koordinaciju u vezi sa zapoljavanjem mladih
ZADACI:
Analizirajte ulogu i odgovornosti drvnih institucija ukljuenih u zapoljavanje
mladih na nacionalnom i lokalnom nivou, ukljuujui mehanizme za koordinaciju, i
navedite prednosti i slabosti;
Ocenite ulogu i funkcionisanje Javne slube zapoljavanja u pogledu zapoljavanja
mladih i naglasite prednosti i slabosti;
Procenite ulogu i uee socijalnih partnera u planiranju, praenju i proceni politika
i programa zapoljavanja mladih;
Identifikujte nain na koji su nevladine ogranizacije, posebno udruenja mladih,
ukljueni u taj proces, i da li postoji odreena dravna institucija koja podrava
njihov rad i kanalie njihova razmatranja u dravne odluke;
Izloite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapoljavanje mladih, koji
proizilaze iz analize institucionalnog okvira i koordinacionih mehanizama u vaoj
zemlji.
Glavne teme koje treba da budu razmotrene u ovoj reviziji

obuhvaene su sledeim pitanjima:
Koje inicijative su donete radi podrke koordinaciji politike u vezi sa
zapoljavanjem, a posebno zapoljavanjem mladih?18
Koje ministarstvo je nosilac i/ili koja agencija je odgovorna za
zapoljavanje mladih? Koja druga ministarstva i/ili centralne
dravne agencije se bave zapoljavanjem mladih? Kakav je
koordinacioni mehanizam ovih centralnih institucija? Ocenite
prednosti i nedostatke.
Na koji nain je Javna sluba zapoljavanja ukljuena u
zapoljavanje mladih? Koje usluge ona obezbeuju za mlade?
Ocenite prednosti i nedostatke.
Koji su mehanizmi koordinacije izemu centralnih i lokalnih
institucija koje se bave zapoljavanjem mladih? Na koji nain se
politike i programi u vezi sa zapoljavanjem mladih implementiraju
na lokalnom nivou? Ocenite prednosti i nedostatke.
Kakvi su mehanizmi koordinacije izmeu javnih i privatnih agencija
(ukljuujui privatne agencije za zapoljavanje) koji se bave
zapoljavanjem mladih? Ocenite prednosti i nedostatke.
18
Videti Konvenciju o politici

zapoljavanja (br. 122) i prateu
Preporuku (br. 122), 1964.
Kakvu ulogu igraju organizacije poslodavaca i radnika u upravljanju

tritem rada za mlade? Da li one imaju odreene inicijative za
unapreenje zapoljavanja mladih (npr. organizovanje i zastupanje
mladih preduzetnika i mladih radnika)? Da li se bave problemima
mladih u svojim aktivnostima (npr. socijalni dijalog, kolektivno
ugovaranje)? Ocenite prednosti i nedostatke.
Koja je uloga nacionalnih i meunarodnih nevladinih organizacija u
bavljenju inicijativama za zapoljavanje mladih?
Na koji nain su mladi ljudi ukljueni u pitanja zapoljavanja
mladih?
39
1.5. Razvoj saradnje u vezi sa zapoljavanjem

mladih (bilateralna i multilateralna i IFIs)
Ovaj odeljak za cilj ima prikazivanje glavnih inicijativa za zapoljavanje
mladih u zemlji, koje sponzoriu bilateralni donatori i/ili meunarodna
pomo za razvoj.
Uputstva za razvoj saradnje u vezi sa zapoljavanjem mladih
SVRHA:
Planiranje krupnih bilateralnih i multilateralnih inicijativa u vezi sa zapoljavanjem mladih
ZADACI:
Identifikujte i ukratko opiite u kom se stepenu okviri za pomo u razvoju, ukljuujui
Programe zemalja u vezi sa pristojnim radom, odraavaju na zapoljavanje mladih;
Identifikujte i ukratko opiite glavne aktuelne projekte i programe za zapoljavanje
mladih koji su sponzorisani kroz meunarodnu pomo;
Ukoliko je mogue, takoe identifikujte i opiite projekte i programe u vezi sa
mladima sa kojima bi se moglo uspostaviti saradnja tokom implementacije NAP-a;
Rezimirajte pouke steene iz prethodne bilateralne i multilateralne pomoi u vezi sa
zapoljavanjem mladih;
Sainite kratak prikaz glavnih problema meunarodne saradnje u pogledu
zapoljavanjam mladih u vaoj zemlji.
Sledea pitanja mogu se korisiti za procenu postojeih inicijativa.

Da li je zapoljavanje mladih identifikovano kao prioritet u
Zajednikoj proceni zemalja (CCA) Ujedinjenih nacija, i, prema
tome, i u Okviru za pomo u razvoju Ujedinjenih Nacija (UNDAF)?
Iznesite kratak opis.
Da li je zapoljavanje mladih prioritet Programa zemalja u vezi sa
pristojnim radom i odgovarajuim planom rada?
Da li je zapoljavanje mladih prioritet drugih okvira za pomo u
razvoju (npr. Programi akcionih planova zemalja (CPAP), Strategija
procene zemalja (CAS) Svetske banke)?
Koje inicijative za zapoljavanje mladih su sponzorisane kroz
meunarodnu pomo i ko su glavni donatori?
Koja sredstva su dostupna iz multilateralne i bilateralne pomoi za
razvoj?
Koji mehanizmi koordinacije su na snazi za implementaciju ovih
inicijativa?
Da li je obavljena bilo kakva procena ovih inicijativa, i, ukoliko
jeste, kakvo je njihovo dejstvo na formiranje odrivog zapoljavanja
za mlade? Kakva saznanja su steena? Iznesite kratak opis.
40
2. Utvrivanje prioritetnih politika
Na osnovu rezultata analize iz prethodnog odeljka, drugi odeljak NAP-a

treba da bude fokusiran na identifikaciju glavnih problema u vezi sa
zapoljavanjem mladih i prioriteta u bavljenju ovim problemima na
nivou zemlje, ukljuujui polazni osnov i opravdanje za ove prioriotete.
2.1
Identifikacija problema i analiza

Uputstva za identifikaciju problema i analizu
SVRHA:
Identifikacija problema koji treba da budu razmatrani u okviru NAP-a
ZADACI:
Uspostavite hijerarhiju problema identifikovanih u situacionoj analizi;
Napravite selekciju i opiite probleme kojima treba da se bavi NAP (kao i polazni
princip za njihovu selekciju);
Sainite analizu uzrono-posledninog odnosa identifikovanih problema.
Identifikacija glavnih problema zapoljavanja mladih i utvrivanje

uzrono-posledinog odnosa izmeu ovih problema je od presudnog
znaaja za nalaenje naina i sredstava za bavljenje njima. U ovoj fazi
procesa razvoja NAP-a, glavni problemi mogu da budu definisani
zahvaljujui nalazima dobijenim situacionom analizom. Ova faza
postavlja temelje za kreiranje politikih opcija i njihovog redosleda
prioriteta za bavljenje odreenim problemom. Ona utvruje uzroke i
posledice aktuelne situacije, kao i odnos izmeu njih (videti crtee 2 i 3
dole).
Mogui koraci koje treba slediti u identifikaciji i selekciji glavnih
problema u pogledu zapoljavanja mladih kojima treba da se bavi NAP
mogli bi da budu sledei:
a. Spisak problema identifikovanih u svakom odeljku situacione
analize
Spisak treba da bude utvren vraanjem na probleme i beleenjem
tih problema koji su identifikovani na kraju svakog odeljka
situacione analize.
b. Utvrivanje hijerarhije problema i selekcija onih kojima NAP treba
da se bavi
Hijerarhija problema i izbor onih kojima NAP treba da se bavi treba
da budu uraeni na osnovu prioriteta dogovorenih izmeu svih
aktera koji su ukljueni u izradu NAP-a. Broj problema koji treba da
budu predmet razmatranja treba da bude realno ustanovljen,
uzimajui u obzir nacionalne okolnosti, ukljuujui izvore koji su
dostupni.
41
c. Analiza uzroka i posledica odabranih problema

Analiza treba da prati uzroke koji su doveli do svakog identifikovanog
problema (pri emu je ovaj potonji posledica) kao i vezu izmeu samih
uzroka i njihovog krajnjeg efekta. Za razliku od koraka a) i b), analiza
opisana kao korak c) treba da nae svoj odraz u dokumentu NAP. Crtei
2 i 3 ilustruju na pojednostavljeni nain dva primera uzronoposledinih odnosa. Slini dijagrami mogu da se koriste za analizu
glavnih problema i njihovih uzrono-posledinih odnosa kojima e se
baviti NAP.

velikog broja mladih ena u neformalnoj ekonomiji
Visok broj
Mladih ena
U neformalnoj
Ekonomiji
POSLEDICA
Prednost za Mukarce
pri Regrutovanju
Za mnoga radna
Mesta u formalnoj
Ekonomiji
Slab pristup
Obrazovanju i
Prevremeni
Prekid kolovanja
UZROCI
Socijane norme
koje spreavaju
kolovanje devojica
UZROCI
Rana
trudnoda
Diskriminacija pri
zapoljavanju I
izboru zanimanja
Nedostatak
obuke za ene u
netradicionalnim
zanimanjima
Crte 3: Primer uzrono-posledino g odnosa (problemsko stablo)

visoke stope nezaposlenosti mladih
Visoka stopa
nezaposlenosti
mladih
POSLEDICA
Obrazovanje i obuka
koji ne odgovoraju
potrebama trita
rada
Manjak radnih mesta

za mlade ljude
UZROCI
Zastareli nastavni
planovi i programi
42
UZROCI
Nepostojanje
veza sa
svetom rada
Povedanje
intenzivnih
investicija
Mali i nedovoljno
razvijeni privatni
sektor
2.2 Stvaranje politikih opcija

Uputstva za kreiranje politikih opcija
SVRHA:
Identifikovanje politikih opcija za bavljenje odabranim problemima zapoljavanja mladih
kojima treba da se bavi NAP
ZADACI:
Identifikovanje glavnih politikih oblasti za bavljenje odabranim problemima
zapoljavanja mladih;
Utvrivanje skupa kriterijuma prema kojima treba da budu razmatrane potencijane
politike opcije;
U okviru ovih politikih oblasti, identifikujte, odredite prioritet, i analizirajte politike
opcije na osnovu utvrenih kriterijuma;
Iznesite kratak opis polaznog osnova i opravdanja za svaku od identifikovanih
politikih opcija.
Prioritet utvrivanja politike treba da bude zasnovan na identifikaciji i

proceni broja opcija koje omoguuju donosiocima odluka da odaberu
poltike koje smatraju najdelotvornijim za bavljanje zapoljavanjem
mladih. Poput drugih politikih oblasti, politike opcije u vezi sa
zapoljavanjem mladih su posledica intervencija u vie politika (npr.
makroekonomska, sektorska i socijalna politika; politika obrazovanja i
obuke; politika razvoja preduzea; i politike trita rada). Okvir 3
obezbeuje kontrolni spisak oblasti politike koje treba razmotriti pri
izradi NAP-a.
Okvir 3: Kontrolni spisak glavnih oblasti politike relevantnih za zapoljavanje
mladih
Obrazovanje i obuka
Pismenost i osnovno obrazovanje

Vie obrazovanje
Poetno struno obrazovanje i obuka, ukljuujui
radno iskustvo
Radno mesto i doivotno uenje
Razvoj preduzea
Omoguavanje formiranja poslovnog okruenja

Razvoj mikro, malih i srednjih preduzea,
ukljuujui zadruge
Samozapoljavanje i preduzetnivo mladih,
ukljuujui mikro-kredite
Radno zakonodavstvo
i politike i programi
trita rada (PPTR)
Radno zakonodavstvo
Politika zarada
Aktivne PPTR (npr. slube zapoljavanja,
informacije o tritu rada, javni radovi, subvencije
za zapoljavanje)
Pasivne PPTR (npr. beneficije po osnovu
nezaposlenosti i beneficije na ime socijane
pomoi)
Fiskalna politika, monetarna politika i devizni kurs

Trgovinska politika
Finansijska politika
Investiciona politika i infrastruktura
Sektorska politika (npr. poljoprivreda, industrija,
usluge)
Socijalna politika (npr. zdravstvo, stambena
politika)
EFIKASNOST I RAVNOPRAVNOST
Ekonomska i socijalna
politika za
unapreenje
ravnopravnog
poveanja i irenja
potranje za radnom
snagom
Izvor: Adaptirano iz MOR: Strategije zapoljavanja za Programe zemalja za pristojno zaposlenje: koncepcije, pristupi i
sredstva za implementaciju Globalnog programa zapoljavanja, GB/295/ESP/11, Upravno telo, mart 2006.
43
Pitanja ravnopravnosti treba da proimaju razliite politike i da

podravaju proces utvrivanja prioriteta politike radi promocije
efikasnosti i ravnopravnosti mladih na tritu rada kroz pravednu
raspodelu prihoda i jednake mogunosti izmeu razliitih grupa.
Istovremeno, politiki izbor ne treba da bude napravljen na raun grupa
koje su osetljive u socijalnom i ekonomskom pogledu. Na primer,
odluka o nainu raspodele javne potronje putem posebnih mera, kao i
odluka o tome od koga se naplauje porez, odreuje stepen
ravnopravnosti fiskalne politike. Na slian nain, politiki prioriteti za
mlade radnike ne treba da imaju za posledicu potiskivanje drugih
radnika.
Procena poeljnih politikih opcija moe da se izvri
izgradnjom alternativnih scenarija koji procenjuju mogue implikacije
jednog skupa politika u odnosu na drugi. Drugim reima, svaki scenario
treba da predvidi dejstvo neke politike opcije i da ga uporedi sa drugim
politikim opcijama. Politike opcije treba da budu skup realnih izbora.
Stoga, za ovu vebu selekcije treba da budu dobijene informacije na
osnovu skupa prethodno utvrenih kriterijuma. Kriterijumi poeljnosti,
finansijske dostupnosti i izvodljivosti treba da se koriste za odreivanje
mogueg uspeha ili neuspeha svake opcije (videti Okvir 4). Dok su ova
tri kriterijuma od poednakog znaaja, za procenu trokova i buduu
rentabilnost politike (tj. finansijsku dostupnost) esto se ispostavlja da
su najproblematinije. Postoji niz tehnika za procenu finansijske
dostupnosti politike opcije, kao to su raunovodstveni modeli, analiza
isplativosti, analiza rentabilnosti, analiza prednosti i nedostataka
projekta, analiza ekonomske efikasnosti.
Okvir 4: Kriterijumi za utvrivanje prioriteta politikih opcija
Poeljnost
Odnosi se na verovatnou da je neka politika opcija prihvatljiva za razliite interesne grupe.

Njenu procenu treba izvriti kroz razmatranje pitanja kao to su:
Ko moe da se osea ugroenim?
Ko bi trebalo da ima koristi?
ta je to to bi tu opciju uinilo poeljnom za sve aktere?
Finansijska
dostupnost
Procenjuje potronju i oekivani prihod. S obzirom na iroki delokrug i indirektno dejstvo nekih
politikih promena ili novih programa, moe se desiti da nije mogue da se svi trokovi i beneficije
ralane na faktore u analizi. Procena je od sutinskog znaaja za identifikaciju najznaajnijih
trokova i beneficija. Trokovi i beneficije ne padaju na svakoga jednoobrazno. Analiza treba da
pojasni ko e snositi trokove politike opcije, a ko e izvui korist. Izvor sredstava je sutinska
informacija. Pitanja koja treba da budu razmotrena su sledea:
Koliko e to da kota?
Ko e to da plati?
Da li e korist da bude vea od trokova?
Izvodljivost
Odnosi se na izvore koji su na raspolaganju za implementaciju opcije. Na to utiu dostupnost

ljudskih, finansijskih, tehnikih, organizacionih i administrativnih resursa. Na to se odnose sledea
pitanja:
Da li je predloena politika opcija izvodljiva iz tehnike, organizacione i administrativne
perspektive?
Da li postoji bilo kakav dokaz da bi politiki izbor doveo do postizanja oekivanih rezultata?
Koji je vremenski okvir potreban za implementaciju opcije?
Da li je kapacitet postojeeg osoblja adekvatan za implementaciju politike? Da li su im potrebni
obuka i tehnika pomo?
Da li e trokovi razvoja osoblja uticati na finansijsku dostupnost opcije?
Izvor: Adaptacija iz W.D. Haddad: Dinamika kreiranja politike u oblasti obrazovanja: Studije sluaja iz Burkine Faso, Jordana, Perua i Tajlanda, Svetska banka,
Vaington D.C., 1994. i kola za javne usluge Kanade: Analiza politike u dravi. Korak 3: Identifikacija opcija i procena.http://www.myschoolmonecole.gc.ca/services/specialists/Analys/step3_e.html
44
Ova razmatranja treba da uzimaju u obzir nacionalni politiki prostor

koji je na raspolaganju odnosno, podruje za domae politike koje
moe da bude dostupno dravi u okviru postojeih opredeljenja i
obaveza. U cilju identifikacije opcija koje mogu realno da budu
implementirane, od presudnog je znaaja da se identifikuje ovaj prostor
koji odreuje granice za manevrisanje drave. Na kreatorima politike je
da identifikuju u okviru datog prostora opcije koje imaju najvee
izglede da donesu veliku ekonomsku i socijalnu rentabilnost. Politika
odluka treba poednako da razmatra kapacitet Drave za pridravanje
glavnih zahteva kojima se rukovode javne politike. Ovi zahtevi su
ukratko istaknuti u donjem Okviru.
U identifikovanju meavine politika, takoe je bitno imati u vidu da e
odreene intervencije verovatno imati dejstvo na zapoljavanje mladih u
kraem ili srednjem roku, dok e druge da pokau rezultate na dui rok.
Na primer, u nekim zemljama, reforma sistema obrazovanja moe da se
kotira kao vrhunski prioritet. Ukupno dejstvo ove preventivne mere na
zapoljavanje mladih, meutim, moe da se materijalizuje samo na dui
rok. U drugim zemljama, olakanje prelaska mladih u radni odnos moglo
bi da se identifikuje kao glavni prioritet. Politika koja obezbeuje
inicijative za preduzea, koja angauju mlade ljude, mogla bi da pokae
dejstvo na zapoljavanje na krai i srednji rok. U realnosti, ova dva tipa
mera se meusobno ne iskljuuju. Problem se kree oko identifikovanja
kombinacije preventivnih i sanacionih intervencija, koje mogu da imaju
razliite trokove, dejstvo i vremenski raspon. Redosled ovih politika je
takoe vaan. To vodi potrebi za identifikovanjem i rangiranjem
razliitih politika koje treba da budu implementirane na krai, srednji i
dui rok.
Moe se zakljuiti da krajnja politika odluka treba da proistie iz
procene razliitih politikih opcija, zasnovane na nalazima dobijenim iz
gore pomenutih analiza. U veini sluajeva, realne politike nisu uvek
kompatibilne sa raspoloivim resursima, oprenim zahtevima i
postojeim institucionalnim okvirima. Ovo poslednje je posebno
znaajno radi otelovljenja politika u praksi. Problem se, stoga, sastoji u
tome da se iznau politike koje su tehniki realne i dobro prilagoene
nacionalnom kontekstu.
Okvir 5: Glavni zahtevi javnih politika
Stabilnost
Sposobnost odranja politika tokom vremena kroz

rastue promene koje se oslanjaju na dostignua i
zasnivaju na konsenzusu.
Prilagodljivost
Stepen u kome se politike prilagoavaju promenljivim

ekonomskim uslovima ili se menjaju ukoliko ne
funkcioniu.
Koherentnost i
koordinacija
Stepen doslednosti izmeu politika koje su u pitanju i

koordinacija izmeu sektora koji su ukljueni u
planiranje i implementaciju politike.
Kvalitet implementacije
i sprovoenje
Stepen u kome se politike efikasno implementiraju i

sprovode.
Obzir prema javnosti
Stepen u kome politike unapreuju opte blagostanje, a

ne interese pojedinaca, grupa ili odreenih geografskih
oblasti.
Delotvornost
Sposobnost Drave da dodeli skromna sredstva za

politike koje donose veliku rentabilnost.
Izvor: Zasnovano na Inter-amerikoj razvojnoj banci, Politika razliitih politika, Vaington DC, 2005.
45
46
3. Aktivnosti u vezi sa planiranjem
Trei odeljak NAP-a treba da bude posveen planiranju aktivnosti.

Tanije, ovaj deo treba da identifikuje i razradi krajnji cilj, svrhu
zapoljavanja mladih i oekivane rezultate NAP-a. Takoe treba da
ukae na neophodne resurse i institucionalne aranmane za njegovu
implementaciju.
3.1 Krajnji cilj

Uputstvo za utvrivanje krajnjeg cilja
SVRHA:
Identifikacija krajnjeg cilja NAP-a i njegovo povezivanje sa irim socio-ekonomskim
okvirom
ZADACI:
Navedite krajnji cilj koji NAP nastoji da postigne u okviru doprinosa irim razvojnim
ciljevima vae zemlje;
Poveite navedeni cilj sa postojeim nacionalnim razvojinim okvirima i/ili politikom
zapoljavanja.
Ovaj krajnji cilj treba da ukae na sveukupne ciljeve kojima NAP za

zapoljavanje mladih nastoji da da svoj doprinos u okviru irih
razvojnih ciljeva zemlje. NAP treba iziriito da bude povezan sa
nacionalnim razvojnim planovima.19
Ukoliko zemlja ima Strategiju za smanjenje siromatva (SSS), NAP
treba da bude povezan sa njom i da doprinese postizanju jednog ili vie
ciljeva koji su u njoj zacrtani i da, istovremeno, stavi teite na
zapoljavanje mladih na izriitiji nain. Okvir 6 dole daje primer onoga
to SSS obino sadri.
Ukoliko zemlja usvoji politiku zapoljavanja ili strategiju zapoljavanja,
cilj NAP-a treba da bude usklaen sa ciljevima te politike. Primer cilja
politike zapoljavanja je prikazan u Konvenciji o politici zapoljavanja
(br. 122), iz 1964. g, koja kao glavni cilj navodi promociju punog,
produktivnog i slobodno izabranog zaposlenja. Ovaj cilj nalazi svoj
odraz u politikama i strategijama zapoljavanja mnogih zemalja koje su
ratifikovale Konvenciju 122.
19
U mnogim zemljama, Razvojni

okviri Ujedinjenih nacija takoe
treba da se koriste kao izvor.
47
Okvir 6: Sadraj SSS

Makroekonomska i strukturalna pitanja
Rast i zapoljavnaje
Ekonomski okvir
Fiskalna i monetarna politika
Trgovinska politika i trita
Privatizacija
Stanje siromatva
Dijagnoza siromatva u ruralnoj i urbanoj sredini
Nejednakost, socijano blagostanje, etnika pripadnost, omladina, rodna pripadnost
Poljoprivreda i zemljina reforma
Proces konsultacija
(Ko, kako, gde i kada u irokom socijalnom dijalogu)
Dosadanji razvoj procesa
Dalja opredejenja
Dobro upravljanje
(Ponekad tretirano kao zajedniki problemi)
Zakonska/ regulatorna/sudska reforma
Reforma civilne slube
Reforma lokalne uprave/decentralizacija
Javno finansijsko upravljanje
Korupcija
Razvoj ljudskih resursa/sposobnosti
Zdravlje/ishrana
Obrazovanje
Ljudska prava
Socijalna zatita/ socijalna ukljuenost/ osetljivost/bezbednosne mree
Trite rada
Privatni sektor
Stvaranje okruenja za poslovanje
Neformalna ekonomija
Zadruge
Krediti/bankarstvo
Informaciona i komunikaciona tehnologija
Prirodni resursi za proizvodnju
Infrastruktura
Energija
Transport
Vodovod i kanalizacija
Komunalne usluge
Praenje i analiza siromatva
Institucionalni aranmani za praenje siromatva
PRSP pokazatelji, ciljevi i MDGs
Jaanje statistikih sistema
Zajedinki problemi
Pol
HIV/AIDS
ivotna sredina
Strateka komunikacija u SSS
Razvoj zajednice
Politika matrica
Ciljevi, dosadanji napredak, planirane aktivnosti
Okviri trokova, finansiranja, budetiranja i srednjorone potronje
Specifine teme zemlje
Deji rad
Migracija
Konflikti/bezbednost/spremnost za sluaj katastrofa
Trafiking ljudima
Bezbednost hrane
Izvor: MOR, Pristojan rad i strategije za smanjenje siromatva (SSS) Prirunik za osoblje i konsultante MOR-a,
eneva, 2005.
48
3.2 Ciljevi i ciljne grupe u vezi sa zapoljavanjem

mladih
Uputstva o ciljevima i prateim zadacima pri zapoljavanju mladih
SVRHA:
Utvrivanje ciljeva koje NAP treba da postigne i prateih zadataka koji treba da budu
ispunjeni.
ZADACI:
Identifikujte i utvrdite ciljeve koji realno mogu da se postignu u okviru vremenskog
okvira NAP-a;
Ukoliko postoji politika ili strategija zapoljavanja:
Uskladite specifine ciljeve NAP-a sa relevantnim ciljevima politike/strategije
zapoljavanja; ili
Identifikujte specifine zadatke koji treba da budu izvreni u pogledu mladih,
koji mogu da se poveu sa ciljevima strategije zapoljavanja;
Identifijujte i utvrdite jedan ili vie prateih zadataka koji mogu da se izmere za
svaki od ciljeva;
Obezbedite da se rodno pitanje uzme u obzir pri utvrivanju ciljeva, a posebno
prateih zadataka.
Cilj treba da ukae na to ta NAP planira da postigne do kraja svoje

implementacije (dugorono dejstvo). U veini sluajeva, cilj
zapoljavanja mladih moe da se postigne kombinacijom razliitih
politika. Iz tog razloga, broj ciljeva treba da bude ogranien, a izjave u
vezi sa ciljevima treba da budu to jasnije i konciznije.
Svaki cilj treba da bude propraen jednim ili vie zadataka koje treba
ostvariti i koji se mogu kvantitativno odrediti ili proveriti. Ovi pratei
zadaci obezbeuju repere za praenje napredovanja u pravcu postizanja
ciljeva i procenu dejstva NAP-a. Oni pomau da se identifikuje ta treba
da bude ostvareno i do kada. Oni predstavjaju opredeljenje koje zemlja
treba da ispuni. Pitanja ravnopravnosti uopte, a naroito rodne
jednakosti, treba da budu uzeta u obzir pri utvrivanju ciljeva. To moe
da obuhvati klasifikovanje globalnih prateih zadataka prema polu, gde
je to mogue, i utvrivanje specifinih prateih zadataka bilo za mlade
mukarce, bilo za mlade ene.
Okvir 7 predstavlja primer cilja zapoljavanja mladih i dva pratea
zadatka u vezi sa tim.
Okvir 7: Ciljevi i pratei zadaci u vezi sa zapoljavanjem mladih
Jedan od vidnih problema koji proistie iz situacione analize zemlje Sunca jeste taj, da sistem SOO (strunog
obrazovanja i obuke) ne odgovara zahtevima trita rada. Kao posledica toga, kod mladih koji su polaznici obuke,
posebno kod mladih ena, prisutna je niska stopa zaposlenosti. tavie, mladi mukarci - a posebno mlade ene pripadnici etnikih manjina nailaze na dodatne probleme. Kod njih je stopa prekidanja kolovanja i stopa zapoljavnaja
nia u odnosu na druge mlade ljude. Politika analiza je, stoga, identifikovala kao vrhunske probleme zapoljavanja
mladih sveukupnu nisku relevantnost SOO sistema i visok nivo nezaposlenosti i obeshrabrenosti meu mladim
pripadnicima etnikih manjina. Nacionalni tehniki tim (NTT) se saglasio da unapreenje pristupa i relevantnost SOO
sistema treba da bude prioritet politike NAP-a Sunca. Stoga je utvrdio sledee ciljeve i pratee zadatke:
Cilj 1: Unapreenje pristupa i poveanje relevantnosti SOO sistema:
Pratei zadatak: Porast stope mladih polaznika obuke u stalnom radnom odnosu za 40 procenata, i mladih ena za
55 procenata u narednih pet godina.
Cilj 2: Spreavanje socijalne iskljuenosti mladih ena i mukaraca pripadnika etnikih manjina kroz unapreenje
njihovih izgleda za zapoljavanje.
Pratei zadatak:
procenata.
Do Y godine, stopa zaposlenosti mladih pripadnika etnikih manjina bie uveana za
10
49
Ukoliko je zemlja usvojila politiku zapoljavanja, ciljevi NAP-a treba da

budu usklaeni sa onima iz politike zapoljavanja. Ovaj pristup e
omoguiti da dominantne tendencije zapoljavanja mladih (kao
horizontalni cilj) budu inkorporisane u razliite komponente politike
zapoljavanja. Tamo gde postoje dobro artikulisane politike i strategije
zapoljavanja, NAP bi mogao da doprinese da zapoljavanje mladih
bude horizontalni prioritet utvrivanjem prateih zadataka specifinih za
mlade (videti Okvir 8).
Okvir 8: Zapoljavanje mladih u Evropskoj strategiji zapoljavanja

Evropska strategija zapoljavanja koju je usvojila Evropska unija je integrisani pristup politici zapoljavanja sa teitem
na najirim ciljevima implementacije politika zapoljavanja usmerenih na postizanje pune zaposlenosti, unapreenje
kvaliteta i produktivnosti na radu, i jaanje socijalne i teritorijalne kohezije. Zemlje se rukovode u utvrivanju zajednikih
ciljeva artikulisanih oko tri oblasti (privlaenje i zadravanje vie ljudi u radnom odnosu, poveanje ponude radne snage i
modernizacija sistema socijalne zatite; unapreenje prilagodljivosti radnika i preduzea; i poveanje investicija u ljudski
kapital kroz bolje obrazovanje i sposobnosti)20.
Obezbeen je skup mera radi pomoi zemljama u praenju postignutog napretka. etiri pratea zadatka su posebno
relevantna za mlade ljude. To su: (i) poveanje stope zaposlenosti na 70 procenata ukupno, od toga najmanje 60
procenata za ene, do 2010. g; (ii) svakoj nezaposlenoj mladoj osobi treba ponuditi novi poetak u vidu obuke, obuke
radi prekvalifikacije, radne prakse, radnog mesta ili neke druge mere zapoljavanja, pre nego to protekne est meseci
od momenta nezaposlenosti; (iii) 85 procenata 22-godinjaka zavrie vie srednje obrazovanje do 2010. g.; i (iv)
prosena stopa mladih koji pre vremena napuste kolu ne bi trebalo da bude vea od 10 procenata do 2010. g.
Izvor: Evropska komisija: Integralna uputstva za razvoj i zapoljavanje (2005-08), Luksemburg, 2005. g.
3.3
Glavni operativni rezultati i pokazatelji
Uputstva u vezi sa operativnim rezultatima i pokazateljima

SVRHA:
Identifikovanje rezultata koji e nastupiti do kraja NAP-a i utvrivanje pokazatelja uinka
za njihovo merenje.
ZADACI:
Identifikujte i utvrdite rezultate koji e voditi opipljivim promenama u politici i/ili
institucijama u vremenskom okviru NAP-a;
Pri utvrivanju rezultata, iznesite ih kao realno ostvarljive ciljeve, ne kao aktivnosti
ili sredstva, i uvek dovodite u vezu svaki od njih sa ciljem zapoljavanja mladih;
Za svaki rezultat ustanovite jedan ili vie SMART pokazatelja uinka, od kojih je
barem jedan kvantitativne prirode;
Obezbedite da se rodna pitanja uzmaju u obzir pri utvrivanju rezultata ili
pokazatelja
Operativni rezultati treba da ukau na opipljive promene u politici i/ili

institucijama koje se oekuju u okviru datog vremenskog okvira
izloenog u NAP-u (srednjorono dejstvo). Stoga, rezultati treba da budu
izraeni u obliku realno ostvarljivih ciljeva, a ne aktivnosti koje treba da
budu preduzete, ili sredstava koja treba da budu koriena. Pri
definisanju izjave o rezultatima, treba imati na umu delokrug NAP-a,
kao i resurse koji mogu da budu na raspolaganju. Ili, drugim reima,
oekivana promena mora da bude dovedena u ravnoteu sa resursima
koji mogu da budu dostupni, i sa delokrugom NAP-a.
Rezultati su od instrumentalnog znaaja za postizanje ciljeva, i kao takvi
uvek moraju da budu povezani sa nekim od njih. Skup rezultata koji se
50
20
Prva
Evropska
strategija
zapoljavanja je bila grupisana oko
etiri stoera (tj. zaposlenost,
prilagodljivost, preduzetnitvo i
jednake mogunosti). Sada je
evoluirala u gore navedene kljune
prioritete
radi
podsticanja
integrisanog
pristupa
politici
zapoljavanja. I pristup na osnovu
stoera, i pristup na osnovu
kljunih politikih prioriteta,
koriste se za planiranje i razvoj
strategija zapoljavanja.
pripisuju nekom odreenom cilju moe da utie na promene u okviru

razliitih politika i/ili institucija. Na primer, cilj podrazumeva
poboljanje uslove rada mladih radnika uzrasta od 15 do 17 godina na
opasnim radnim mestima moe da bude postignut kombinacijom
rezultata koji utiu na radno zakonodavstvo, radnu administraciju i
poslovno okruenje. Ovi rezultati treba da obuhvate: revidiranu politiku
koja se odnosi na opasne vrste radnih mesta koje mogu da nanesu tetu
zdravlju ili razvoju mladih radnika ispod 18 godina starosti; unapreene
kapacitete inspektorata za rad za sprovoenje radnog zakonodavstva radi
ukidanja dejeg rada i zatite mladih radnika; pojednostavljene
procedure registracije preduzea iz sektora visokog rizika kao pravnih
lica.
Identifikacija rezultata je neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Potrebno je
da za svaki identifikovani rezultat budu utvreni konkretni pokazatelji
osetljivi na rodno pitanje. Ovi pokazatelji su od sutinskog znaaja za
merenje uinka i praenje napredovanja tokom vremena. Oni treba da
budu specifini, merljivi, doseni, relevantni i vremenski obavezujui
(SMART).
Prikupljene informacije o ovim pokazateljima su korisne za upravljanje
donoenjem odluka koje dri NAP na kursu u pravcu postizanja
njegovih ciljeva. Na osnovu praktinog iskustvo, najmanje jedan
kvantititivni pokazatelj treba da bude pridodat svakom od rezultata.
Kvantitativni pokazatelji treba da se zasnivaju na jedinici analize ili
prorauna, postojeim osnovnim podacima i reperima za poreenje (npr.
brojevi, stope, koeficijenti).
Oslanjajui se na ranije pomenute primere, pokazatelji uinka mogli bi
da obuhvataju: taan broj zakona koji treba da budu izmenjeni i
dopunjeni radi revizije politike o opasnim vrstama rada prema
preciznom vremenskom faktoru (to znai da se zakoni identifikuju pre
utvrivanja pokazatelja); procenat porasta u skladu sa radnim
zakonodavstvom zbog obilazaka inspekcije prema precizom
vremenskom faktoru; smanjenje prema tanom procentu broja
administrativnih dokumenata neophodnih za registrovanje nekog
preduzea u sektorima visokog rizika prema preciznom vremenskom
faktoru.
U Okviru 9 dat je primer rezultata zapoljavanja mladih i odnosnih
pokazatelja u vezi sa primerima ciljeva i prateih zadataka ilustrovanih u
gornjem Okviru 7.
3.4
Resursi
Uputstva o resursima
SVRHA:
Planiranje resursa koji e biti potrebni za implementaciju NAP-a.
ZADACI:
Procenite potrebne (ljudske, materijalne i finansijske) resurse koji se trae za
implementaciju NAP-a i navedite relevantne nacionalne institucije koje obezbeuju
ove ulazne podatke;
Napravite klasifikaciju resursa prema rezultatu;
Identifikujte finansijske nedostatke i mogue spoljne izvore finansiranja;
Ukljuite klasifikaciju ulaznih podataka u NAP.
51
Kao to je prethodno ve navedeno u ovom Priruniku (videti Drugi deo,

Odeljak 2), kljuno obeleje javnih politika jeste sposobnost Drave da
dodeli skromne resurse za one inicijative koje imaju veliku rentabilnost.
To je razlog zbog koga NAP treba da identifikuje ljudske, materijalne i
finansijske resurse koji se trae za njihovu implementaciju. Ovi resursi
treba da budu u skladu sa dometom NAP-a. Preciznije reeno, za svaki
rezultat bi se mogla sainiti razumna procena neophodnih resursa. Ova
veba je kljuna za krajnji uspeh NAP-a. Procene nie od realnih mogu
da ometaju implementaciju NAP-a. Precenjivanje moe da padne na
testu efikasnosti.
S obzirom na finansijske ulazne podatke, nakon utvrivanja ukupnih
zahteva u pogledu resursa, bie mogua identifikacija stepena u kome
finansiranje moe da bude pokriveno iz nacionalnih budetskih
sredstava. U sluaju nestaice finansijskih sredstava, nacionalni organi
mogu ili da ili revidiranju redosled prioriteta u okviru NAP-a, ili da
razmotre mobilizaciju finansiranja kroz bilateralnu i multilateralnu
saradnju. Klasifikacija ulaznih podataka uz ukazivanje izvora
finansiranja treba da bude ukljuena u NAP.
Okvir 9: Rezultati i indikatori zapoljavanja mladih

Radi postizanja ciljeva i ispunjenja mera navedenih u NAP-u drave Sunce, NTT je formulisao sledee rezultate i
pokazatelje uinka:
Rezultati i pokazatelji u vezi sa Ciljem 1
unapreenje pristupa i poveanje relevantnosti SOO sistema:
CILJ 1.1.: SOO sistem je reformisan radi obezbeenje ravnopravnog pristupa strunoj obuci za mlade ene i mukarce
Pokazatelji:
Stopa zapoljavanja mladih ena u SOO je jednaka stopi zapoljavanja mladih ljudi do Y godine
Stopa mladih ena sa diplomom iz SOO je poveana za 25 procenata do X godine
Uee mladih ena u obuci u netradicionalnim strukama do Z godine iznosi 35 procenata
CILJ 1.2.: Revizija SOO politike radi fleksibilnog odgovora na zahteve trita rada, ukljuujui i obezbeenje radnog
iskustva
Pokazatelji:
Do Z godine:
70 procenata SOO programa je izraeno na osnovu prognoza u pogledu trita rada i potreba koje su identifikovala
preduzea
85 procenata SOO programa koji se realizuju je zasnovano na kompetentnosti
60 procenata SOO programa obuhvata kompomente radnog iskustva, ukljuujui i partnerstva izmeu javnog i
privatnog sektora
Rezultati i pokazatelji povezani sa Ciljem 2
radi spreavanja socijalne iskljuenosti mladih ena i ljudi pripadnika etnikih manjina kroz unapreenje njihovih
perspektiva za zapoljavanje
CILJ 2.1.: Poveanje broja mladih pripadnika etnikih manjina koji nalaze zaposlenje kroz aktivacione mere
Pokazatelji:
Do Z godine:
Stopa mladih pripadnika etnikih manjina koji imaju koristi od APPTR poveana za 40 procenata
Stopa mladih pripadnika etnikih manjina, ukljuenih u mere socijalne zatite, umanjena za 25 procenata
CILJ 2.2.: Povean broj mladih radnika pripadnika etnikih manjina koji su preli da rade u formalnoj ekonomiji
Pokazatelji:
Do Z godine Z:
Nove podsticajne mere za posledicu imaju formalizaciju ugovora o radu za 25.000 mladih radnika pripadnika etnikih
manjina
40.000 mladih radnika regulisalo je radni odnos kao rezultat mera inspekcije rada
20.000 mladih radnika pripadnika etnikih manjina dobija pristojno zaposlenje kroz sprovoenje antidiskriminatorskih
politika
52
3.5
Implementacija i mehanizam koordinacije
Uputstva u vezi sa nacionalnim mehanizmom za koordinaciju

SVRHA:
Identifikacija i opis mehanizma za koordinaciju implementacije NAP-a.
ZADACI:
Identifikujte i opiite institucionalne mehanizme koji e biti uspostavljeni i/ili
dodeljeni radi obezbeenja efikasne koordinacije implementacije NAP-a na
nacionalnom i lokalnom nivou;
Opiite uloge i odgovornosti vodeih dravnih institucija;
Navedite sastav, uloge i odgovornosti koordinacionog tela i, ukoliko je mogue,
predviene tehnike radne grupe.
Kao to je prikazano u Okvir 3, niz politika koje utiu na rezultate

zapoljavanja mladih povezuje razliita dravna ministarstva (npr. za
trgovinu, industriju, finansije, komercijalne poslove, obrazovanje i
obuku, zapoljavanje, za omladinu). On ukljuuje centralne i lokalne
institucije, ukljuujui organizacije poslodavaca i radnika, i agencije
(npr. Javnu slubu zapoljavanja, privatne agencije za zapoljavanje,
firme koje organizuju obrazovanje i obuku).
Radi obezbeenja koherentnosti tokom celokupnog perioda
implementacije NAP, od sutinskog je znaaja da se uvede
koordinacioni mehanizam koji jasno identifikuje ulogu i odgovornosti
razliitih ukljuenih strana. Ovaj mehanizam mogao bi da obuhvati
sledee:
A.
Dravnu instituciju nosica, kojoj je poverena kooridinacija

implementacije NAP-a. Ta institucija bi postupala kao stalni
sekretarijat koordinacionog tela.
B.
Koordinaciono telo (npr. nadzorni odbor, savetodavni odbor) koji

ukljuuje sva resorna ministarstva ukljuena u implementaciju
NAP-a, zajedno sa organizacijama poslodavaca i radnika.
Ministarstva treba da budu identifikovana na osnovu prioritetnih
politika i jednog ili vie rezultata za koje e odogovornost preuzeti
razliita ministarstva. Predstavnici civilnog drutva, posebno
grupa mladih, takoe treba da budu deo ovog koordinacionog tela.
Ovi potonji treba da imaju specifian projektni zadatak i da se
sastaju redovno, ili na zahtev. Koordinaciono telo moe da osnuje
ad hoc tehnike radne grupe za preuzimanje odreenih zadataka
(npr. izrada nacrta zakona, razvoj strategija). Sastav ovih radnih
grupa zavisio bi od zadataka i traene strunosti.
Okvir 10 dole prua primer koordinacionog mehanizma uspostavljenog

kroz MOR-ovu tehniku pomo.
Implementacija NAP-a takoe treba da ukljui koordinaciju izmeu
lokalnih institucija i aktera. Iskustvo iz mnogih inicijativa za
zapoljavanje mladih pokazuje da devolucija zadataka na regionalne i
lokalne organe olakava ispunjenje lokalnih zahteva i donoenje odluka
koje su blie potrebama krajnjih korisnika. U tom kontekstu, moe se
predvideti koordinacioni aranman na decentralizovanom nivou. Velika
je verovatnoa da bi takav aranman podseao na onaj na centralnom
nivou.
53
Okvir 10: Primer koordinacionog mehanizma za implementaciju Akcionog plana Kosova za zapoljavanje
mladih
Kabinet Premijera (KP)
Kabinet Premijera e obezbediti sveukupnu koordinaciju implementacije

Akcionog plana za zapoljavanje mladih. KP e posebno:
Da organizuje osnivanje Meuministarske komisije za zapoljavanje mladih,
ije e osoblje initi uglavnom oni slubenici dravnih organa koji su sainili
Akcioni plan. Ovi slubenici e obezbediti tehniku pomo, savete i uputstva
u svim aspektima vezanim za implementaciju Akcionog plana za svoja
odgovarajua Ministarstva kao i za KP. Meuministarska komisija e
pripremati periodine izvetaje o napredovanju i praenju, i pomoi e u
pripremi izvetaja o proceni Akcionog plana;
Da olaka razmenu informacija i najboljih praksi izmeu centralnih i lokalnih
dravnih agencija i izmeu Vlade i civilnog drutva.
Meuministarska komisija
(MKZM)
Nakon podrke Akcionog plana za zapoljavanje mladih, MKZM e:

Obezbediti strune savete i pomoi kljunim Ministarstvima i KP u
odreivanju odgovarajuih programa, zadataka i toku rada izmeu
ministarstava, lokalnih dravniih institucija, agencija, organizacija civilnog
drutva i drugih institucija ukljuenih u implementaciju Akcionog plana;
Sainiti i revidirati odgovarajua uputstva koja mogu da pomognu kljunim
Ministarstvima i lokalnim upravama u obavljanju njihovog rada na efikasan
nain u oblasti zapoljavanja mladih;
Savetovati kljuna miistarstva i institucije lokalne uprave o tehnikim
pitanjima koja se odnose na implementaciju programa zapoljavanja mladih;
Obezbediti pomo donatorima i koordinacionim jedinicama za tehniku
pomo u pitanjima u vezi sa programima i projektima zapoljavanja mladih;
Pratiti postizanje ciljeva i obezbeenje povratnih informacija za kljuna
ministarstva, lokalnu vladu i KP o korektivnim akcijama;
Obezbediti tehniku pomo u daljim aktivnostima za UN i druge regionalne
preporuke u vezi sa mladima;
Pomoi u identifikaciji potreba istraivanja u oblasti razvoja mladih i dati
doprinos u istaivakim poduhvatima.
Izvor: Akcikoni plan Kosova za zapoljavanje mladih: Srednjoroni politiki okvir 2007-2010., decembar 2006.
Okvir 11: Primarni kriterijumi vrednovanja

Kriterijumi vrednovanja
54
Definicija
Relevantnost
Stepen u kome su ciljevi akcionog plana opravdani u odnosu na potrebe, da li su bili ili i
dalje jesu relevantni i u skladu sa lokalnim i nacionalnim prioritetima;
Delotvornost
Stepen u kome su ciljevi ostvareni; da li su intervencije i sredstva koja su koriena

imala oekivano dejstvo; da li se moglo postii vie korienjem razliitih sredstava;
Efikasnost
Da li su postignuti ciljevi po najnioj moguoj ceni i da li su mogli biti postignuti bolji

rezultati po istoj ceni;
Korist
Da li su oekivani ili neoekivani rezultati zadovoljavajui sa stanovita direktnih i

indirektnih korisnika;
Odrivost
Stepen u kome su rezultati i dejstvo, ukljuujui institucionalne promene, postojani

tokom vremena, i da li e i dalje biti tako u sluaju da izostane dalje finansiranje.
3.6.
Uputstva za praenje i vrednovanje

SVRHA:
Identifikujte i opiite sistem koji e biti uveden za praenje i vrednovanje NAP-a.
ZADACI:
Opiite sistem i sredstva koji e se koristiti za praenje NAP-a;
Navedite aktivnosti u vezi sa praenjem koje e biti preduzete radi praenja
napretka i postignutih rezultata u odnosu na utvrene pokazatelje;
Opiite mehanizam koji e biti primenjen na procenu NAP-a;
Identifikujte aktere koji e biti ukljueni u praenje i vrednovanje;
Obezbedite da praenje i vrednovanje budu osetljivi na rodno pitanje.
Sistemi praenja i vrednovanja su sredstva upravljanja koja dravne

agencije mogu da koriste u cilju odgovornosti i transparentnosti, kao i za
prikazivanje rezultata. Oni takoe mogu da pomognu u jaanju
kohrentnosti izmeu politika, planova i projekata.
Praenje unapreuje ukupno upravljanje NAP-om kroz obezbeenje
informacija i povratnih reakcija za sve ukljuene strane. Preteno slui
za procenu napredovanja, u smislu tekueg rada, i za korienje
rasporeenih resursa. Ove informacije omoguavaju blagovremeno
preduzimanje korektivnih mera radi obezbeenje doslednosti izmeu
planiranja i implementacije. U tom pogledu, predlae se da se izvri
pregled akcionih planova najmanje jednom godinje i, po potrebi,
revizija, u skladu sa potrebama za promenom. Kao to je ve
napomenuto, pokazatelji uinka su od sutinskog znaaja za adekvatno
praenje.
Vrednovanje omoguava verifikaciju sveukupnog uspeha ili neuspeha
NAP-a. Usmereno je na merenje uinka ciljeva zapoljavanja mladih u
smislu relevantnosti, efikasnosti, delotvornosit, koristi i odrivosti (npr.
dugorono dejstvo). Okvir 11 dole ilustruje definiciju ovih primarnih
kriterijuma vrednovanja, dok Aneks 7 prua primer vrednovanja
problema i pitanja u vezi sa NAP-om. Takoe, vrednovanje je od koristi
za izvlaenje pouka steenih iz implementacije koji mogu da budu
preiene i da slue kao polazite za buduee intervencije.
Ovaj odeljak NAP-a treba da sadri odredbe koje se odnose na
modalitete praenja i vrednovanja. On treba jasno da formulie uloge i
odgovornosti aktera ukljuenih u proces praenja i vrednovanja. Na
primer, ukoliko se neki meuinstitucionalni mehanizam osnuje za tu
svrhu, potrebno je da budu sainjeni periodini izvetaji da bi se
proverilo da li se implementacija NAP-a odvija u skladu sa predvienom
dinamikom i da li mere postiu planirane rezultate. Ovi izvetaji takoe
treba da identifikuju institucije i osoblje odgovorne za realizaciju NAPa.
55
4. Identifikacija dokumenata koji treba

da budu prilozi uz NAP
4.1 Model NAP-a

Model je korisno sredstvo za vizuelizaciju funkcionalnog odnosa izmeu
razliitih elemenata Nacionalnog akcionog plana (ciljeva, prateih
zadataka, rezultata, pokazatelja, odgovornosti i ulaznih informacija). On
takoe obezbeuje pregled sutinskih informacija u formi tabele. Primer
modela je izloen u Aneksu 7 u III delu ovih Uputstava.
4.2 Radni plan NAP-a

NAP treba da sadri probni radni plan za usmeravanje njegove
implementacije u vidu aneksa. Ovaj radni plan treba da obezbedi
informacije o rezultatima koji treba da budu dobijeni i aktivnostima koje
treba da budu preduzete radi dobijanja rezultata.21 Takoe treba da ukae
na vremenski okvir implementacije aktivnosti i jedinicu odgovornu za
realizaciju.
Vano je imati na umu razliku izmeu planiranja i implementacije. Dok
NAP, kao to je koncipirano u ovim Uputstvima, predstavlja sredstvo za
planiranje, radni plan je zamiljen za olakavanje implementacije Plana.
Stoga su oba esencijalna i komplementarna sredstva za podrku
zemljama u promociji i implementaciji strategija za pristojan i
produktivan rad za mlade ljude. Obrazac radnog plana je predloen u
Aneksu 8.
4.3 Portfolio NAP projekata

21
S obzirom na spektar inicijativa koje mogu da proisteknu iz NAP-a i

aktera koji mogu da budu ukljueni u NAP, mogue je predvideti da se
implementacija takoe odvija kroz namenske projekte. Ovi projketi bi
sluili za realizaciju jednog ili vie rezultata, ukljuujui i putem
podrke meunarodne pomoi za razvoj. Iz tog razloga, NAP bi mogao
da obuhvati portfolio kratkog prikaza projekta u vidu aneksa. Svaki
kratki prikaz trebalo bi da ukae na veze projekta sa NAP-om, kao i na
rezultate i budetske zahteve. Ne treba da zauzima vie od dve strane,
poto se razvoj punovanog predloga projekta po pravilu deava u
kasnijoj fazi. U Aneksu 9 ovih Uputstava predloen je obrazac kratkog
prikaza projekta.
56
Rezultat su proizvodi koji su

posledica aktivnosti intervencija u
vezi sa razvojem (npr. obueni
inspektori za rad, nove procedure
inspekcije rada koje se uvode i
koriste). One predstavljaju ishod
koji doprinosi postizanju krajnjeg
rezultata. Aktivnosti su mere
preduzete radi ostvarenja krajnjeg
planiranog rezultata (npr. voenje
tribina za izgradnju kapaciteta za
inspektore za rad, razvoj materijala
za obuku, revizija postojeih
inspekcijskih procedura, procena
njihove relevantnosti, izrada nacrta
novih procedura).
4.4 Meunarodni standardi rada i nacionalno

zakonodavstvo relevantno za pitanja rada i
mladih
Meunarodni standardi rada nude repere pravednosti za upravljanje
tritem rada za mlade. Oni obezbeuju uputsto za zemlje o irokom
spektru politika i mera u vezi sa pravima na radu, zapoljavanjem,
socijalnom zatitom i socijalnim dijalogom. U tu svrhu, oni
meunarodni standardi rada koji su relevantni za zapoljavanje mladih
obezbeeni su u Aneksu 10 ovih Uputstava. Spisak Konvencija koje je
zemlja ratifikovala, kao i relevantnih nacionalnih zakonodavstava koja
se primenjuju na odredbe ove Konvencije, treba da bude u dodatku
NAP-a.
57
58
TREI DEO
Komplet obrazaca i
modela za NAP
59
60
Aneks 1:
Predlog kratkog prikaza i sadrine NAP-a
NAP nije zamiljen kao analitiki dokument, ve pre kao operativni

dokument za utvrivanje direktiva i usmeravanje buduih aktivnosit u
vezi sa zapoljavanjem mladih u zemlji. Predloena struktura NAP-a
treba da se koristi kao zajedniki okvir. Mogue je primeniti izvesnu
fleksibilnost u zavisnosti od nacionalnih okolnosti, a posebno u
sluajevima kada informaije u zemlji nisu u potpnosti dostupne.
Glavni odeljci
I.
Situaciona analiza
Pododeljci
Pregled makroekonomskog i socijalnog konteksta
Analiza mladih na tritu rada
Revizija postojeih politika i porgrama koji utiu na
zapoljavanje mladih
Institucionalni okvir i koordinacija zapoljavanja mladih
Razvoj saradnje u vezi sa zapoljavanjem mladih
(bilateralna i multilateralna i IFIs)
II.
Glavni prioriteti
politike
Problem identifikacije i analize

Prioriteti politike
III.
Planiranje
aktivnosti
Krajnji cilj
Ciljevi i pratei zadaci u vezi sa zapoljavanjem mladih
Glavni operativni rezultati i pokazatelji
Resursi
Implementacija i mehanizam koordinacije
Aneksi
I
NAP model
II
NAP plan rada
III
NAP kratak prikaz projekta
IV
Spisak Meunarodnih standarda rada i nacionalnog zakonodavstva relevantnog

za pitanja rada i mladih ljudi
61
Aneks 2:
Pokazatelji za ilustrovanje opte situacije
na tritu rada
Ovaj aneks prikazuje glavne pokazatelje trita rada. On predstavlja

sveobuhvatni spisak poeljnih pokazatelja koji treba da omogue
sveobuhvatnu sliku situacije na tritu rada u zemlji. Spisak je zamiljen
kao sredstvo koje obezbeuje uputstva zemljama u identifikaciji
dostupnih informacija.22 Ove informacije se obino obezbeuju anketom
radne snage (LFS), ili, kao alternativa, na osnovu administrativnih
podataka Ministarstva za rad i/ili slubi za zapoljavanje.23
Demografske tendencije prema glavnim starosnim grupama [podela
prema polu na decu (0-14), omladinu (15-24), odrasle (25-64) i stara
lica (65+)] i projekcije.
Uee radne snage, ekonomski aktivno stanovnitvo (zbir ukupno
zaposlenih i ukupno nezaposlenih) kao broj, i kao procenat udela u
radno aktivnoj populaciji (stopa uea u radnoj snazi), uz podelu
prema polu, uzrastu (15-24 i 25+), nivou obrazovanja, pripadnosti
urbanoj/ruralnoj sredini.
Stopa zaposlenosti, odnos izmeu broja zaposlenog stanovnita i
stanovnitva u radno aktivnom dobu, uz podelu prema polu, uzrastu
(15-24 i 25+), nivou obrazovanja i pripadnosti urbanoj/ruralnoj
sredini.
Zapoljavanje prema sektoru i statusu zaposlena lica detaljno
podeljena prema privrednom sektoru (npr. poljoprivreda, rudarstvo,
proizvodnja, trgovina, hotelijerstvo i turizam, itd.) i zaposlena lica
prema statusu zaposlenja (radni odnos, samozaposleni sa i bez
radnika i neplaeni porodini rad), uz podelu prema polu, godinama
ivota (15-24 i 25+), i pripadnosti urbanoj/ruralnoj sredini.
Zaposlenje u javnom ili privatnom sektore, uz podelu prema polu,
uzrastu (15-24 i 25+), i pripadnosti urbanoj/ruralnoj sredini.
Zaposlenje prema broju radnih sati (opta podela prema broju radnih
asova nedeljno npr. < 20, 20-29, 30-39, 40-49, > 50), uz
klasifikaciju prema polu, uzrastu (15-24 i 25+), i pripadnosti
Zaposlenost prema trajanju glavnog radnog mesta (stalni radni odnos
ili privremeni), uz podelu prema polu, godinama ivota (15-24 i 25+),
i pripadnosti urbanoj/ruralnoj sredini.24
Neformalno zaposlenje, ukoliko postoje informacije o zaposlenju u
neformalnoj ekonomiji i, ukoliko je mogue, prema ekonomskom
sektoru, statusu zaposlenja, polu, uzrastu, obrazovanju, pripadnosti
urbanoj/ruralnoj sredini.25
62
Podaci treba da budu propraeni

informacijama u vezi sa geografskim
ogranienjima i/ili ogranienjima
pokria izvora.
22
U potonjem sluaju, treba navesti

da su podaci koji se tiu
nezaposlenosti odnose samo na
evidentirane nezaposlene.a
23
24
Definicija koja se koristi za

pravljenje razlike izmeu stalnog ili
privremenog rada treba da bude
jasno ukazana.
Nezaposlenost prema polu, uzrastu, obrazovanju i pripadnosti

urbanoj/ruralnoj sredini. Gde je mogue, potrebno je dati pregled
prema periodima nezaposlenosti. To je posebno znaano za
odreivanje dugorone nezaposlenosti (tj. > 12 meseci).
Nedovoljna uposlenost u vremenskom smislu 26 prema polu, uzrastu,
obrazovanju, privrednom sektoru, pripadnosti urbanoj/ruralnoj
sredini.
Stopa neaktivnosti 27 prema polu, uzrastu, obrazovanju i pripadnosti
urbanoj/ruralnoj sredini. Ukoliko je mogue, treba dati pregled
razloga za neaktivnost kako bi mogao biti obuhvaen broj
obeshrabrenih radnika.
Obrazovni nivo i stopa nepismenosti prema polu, uzrastu, pripadnosti
Nivoi zarada i primanja prema polu, uzrastu, obrazovanju,
zanimanju, privatnom/javnom sektoru, pripadnosti urbanoj/ruralnoj
sredini.
Bezbednost i zdravlje na radu broj oboljenja u vezi sa radom,
smrtnih sluajeva prouzrokovanih oboljenjima na radnom mestu,
fatalnih nesrea i nesrea bez fatalnog ishoda, broj nesrea koje su
uzrok 3 ili vie dana odsustva, prema polu i uzrastu (ukoliko je
mogue).
25
Definicija koja se koristi za

odreenje neformalnog zaposlenja
treba da bude jasno ukazana.
Meunarodna
definicija
nedovoljne
uposlenosti
u
vremenskom smislu obuhvata sva
lica u radnom odnosu ije je radno
vreme nedovoljno u odnosu na
alternativnu
situaciju
sa
zaposlenjem u kome lice eli i
moe da se angauje . Ukoliko se
koriste varijacije meunarodne
definicije, to treba jasno ukazati.
26
Stopa neaktivnosti definie se kao

procenat populacije u radno
aktivnom dobu koja niti radi, niti
trai zaposlenje. Ukoliko su
utvrenih razlozi za neaktivnost,
ovaj pokazatelj prua korisntan
uvid za obuhvatanje obeshrabrenih
radnika (tj. onih koji su zbog [kako
to oni doivljavaju] nedostatka
uspeha prestali da trae posao, iako
ele i mogu da rade).
27
63
Aneks 3:
Kontrolni spisak glavnih okazatelja
poloaja mladih na tritu rada
Pokazatelji poloaja mladih na tritu rada*

Populacija
Demografske tendencije sa projekcijama ukljuujui stopu nataliteta

kao i stope izdravane dece i starih lica
Obrazovanje
Steeno obrazovanje
Studenti u fazi kolovanja
Broj mladih koji su prekinuli kolovanje
Stope upisa i pismenosti
Radna snaga
Uee mladih u radnoj snazi u protekloj deceniji

Tendencije u zapoljavanju mladih
Stopa zaposlenosti
Zapoljavanje prema ekonomskom sektoru i statusu
Javni ili privatni sektor
Broj radnih sati (ukljuujui volonterski rad & volonterski rad sa
nepunim radnim vremenom)
Zapoljavanje prema vrsti ugovora i statusu glavnog posla;
ukoliko je mogue, informacije treba obezbediti po ekonomskim
sektorima
Rad sa punim radnim vremenom, rad sa nepunim radnim
vremenom, stalno ili privremeno zaposlenje
Radnici u radnom odnosu kod poslodavca, samozaposleni radnici,
radnici koji uestvuju u porodinom poslu
Neformalno zaposlenje gde je mogue, potrebno je obezbediti
informacije prema ekonomskom sektoru i statusu radnog odnosa
Nedovoljna uposlenost u vremenskom smislu gde je mogue,
potrebno je obezbediti informacije prema ekonomskom sektoru i
statusu zaposlenja
Tendencije u zapoljavanju mladih gde je mogue, potrebno je
napraviti pregled prema trajanju posebno za dugorono nezaposlene
(> 12 meseci)
Odnos izmeu stope nezaposlenosti mladih i ukupne stope
nezaposlenosti (udeo stope nezaposlenosti mladih u ukupnoj stopi
nezaposlenosti)
Odnos izmeu stope nezaposlenosti mladih i ukupne stope
nezaposlenosti odraslih (udeo stope nezaposlenosti mladih u
odnosu na stopu nezaposlenosti odraslih)
Neaktivnost
Stopa neaktivnosti i obeshrabrenosti ukoliko je mogue, navedite

razloge za neaktivnost koji obuhvataju i radnike koji su obeshrabreni
Zarade i uslovi
rada
Zarade i plate po sektorima i zanimanjima, ukoliko je mogue

Zdravlje i bezbednost na radu po sektorima, ukoliko je mogue
Broj oboljenja u vezi sa radnim mestom
Smrtni sluajevi prouzrokovani oboljenjima na radu
Nesree sa fatalinim ishodom i bez fatalnog ishoda
Broj nesrea koje za posledicu imaju odstustvovanje sa posla od 3
i vie dana
Deji rad broj mladih ljudi uzrasta od 15 -17 godina u najgorim
oblicima dejeg rada prema polu i sektoru (Videti: Konvencija o
najgorim oblicima rada dece (br. 182) 1999)
64
*Uz podelu prema polu, starosnim

grupama, etnikim grupama, mladi
sa
invaliditetom,
HIV/AIDS,
radnici
migranti,
pripadnost
ruralnoj/urbanoj sredini, obrazovni
nivo
Aneks 4:
Model za opis razliitih nivoa
obrazovnog sistema
ISCED
NIVO
NAZIV NIVOA
OPIS NIVOA
Pretkolsko
obrazovanje
Poetna faza organizovane obuke namenjena

prvenstveno za uvoenje veoma male dece u
okruenje tipa kolskog okruenja, tj. za stvaranje
mosta izmeu kune atmosfere i atomosfere koja
je prisutna u koli.
Osnovno
obrazovanje
(primarni ili prvi
stadijum osnovnog
obrazovanja)
Programi na ovom nivou daju studentima temeljno

osnovno obrazovanje iz pisanja, itanja i
matematike,
zajedno
sa
elementarnim
razumevanjem ostalih predmeta (npr. istorije,
geografije, prirodnih nauka, drutvenih nauka).
kolovanje po pravilu poinje u uzrastu od 5-7
godina, u svakom sluaju je obavezno, i traje
obino 5 ili 6 godina.
Nie srednje
obrazovanje (ili
drugi stadijum
osnovnog
obrazovanja)
Programi su po pravilu namenjeni za zavretak

osnovnog obrazovanja osnovnog obrazovanja koje
je zapoelo primarnim obrazovanjem, U mnogim
zemljama, obrazovni cilj je postavljanje temelja za
doivotno uenje. Obino poivaju na modelu
zasnovanom na veoj orijentaciji na predmete uz
korienje nastavnika ue specijalizacije i, to je
ei sluaj, nekoliko nastavnika koji vode nastavu
iz svojih oblasti specijalizacije. Na ovom nivou
dolazi
do
pune
implementaciji
osnovnih
sposobnosti. Zavretak ovog nivoa esto odgovara
zavretku obaveznog redovnog kolovanja.
Vie srednje
obrazovanje
Ovaj nivo obrazovanja po pravilu zapoinje krajem

redovnog obaveznog obrazovanja u onim
zemljama,
koje
imaju
sistem
obaveznog
obrazovanja. Uzrast u kome se obino stupa u ovaj
nivo obrazovanja je 15 ili 16 godina. Na ovom
nivou se stie vea strunost nego na prethodnom.
Programi po pravilu zahtevaju zavretak oko 9
godina redovnog obrazovanja (od poetka nivoa 1).
Programi na ovom nivou mogu da se sastoje od
opteg obrazovanja ili strunog obrazovanja i
obuke (SOO).
Post-sekundarno
obrazovanje (netercijarno
obrazovanje)
Programi na ovom nivou slue za sticanje ireg

znanja uesnika koji su ve zavrili program na
nivou 3. Slue za pripremu studenata za nivo 5 ili
za direktno stupanje na trite rada.
Tercijarno (vie)
obrazovanje
Ovaj nivo sastoji se od tercijarnih programa koji sa

obrazovnim sadrajem naprednijim od onih koji se
nude na nivoima 3 i 4. Programi mogu da budu: (i)
teoretski zasnovani, ili da omoguavaju pristup
profesijama sa viim strunim zahtevima (dui); ili
(ii) praktino/tehniki/struno specifini programi
(krai).
Napredno tercijarno
obrazovanje
Ovaj nivo je rezervisan za tercijarne programe koji

vode sticanju naprednih istraivakih kvalifikacija.
Programi su stoga posveeni naprednom
studiranju i originalnom istraivanju.
Izvor: Adaptirano iz UNESCO: Meunarodna standardna klasifikacija obrazovanja (ISCED)

1997.
65
Aneks 5:
Kriterijumi za procenu uinka i dejstva
projekta/programa
KRITERIJUMI
Delotvornost
DEFINICIJE
Stepen ostvarenja
ciljeva i dejstva
programa/projekta
na ciljne grupe.
KONTROLNI SPISAK PITANJA KOJA TREBA

DA BUDU RAZMOTRENA
Napredak postignut u pravcu ostvarenja cilja
(ciljeva) i najvei dometi i/ili neuspesi.
Predvieni korisnici i/ili direktni primaoci. Potrebno
je da se obezbede informacije u pogledu njihovih
karakteristika, kao to su uzrast, pol, etniko
poreklo, socio-ekonomska pozadina, geografska
lokacija i privredni sektor.
Dostignuti broj i/ili vrsta predvienih korisnika i/ili
direktnih primalaca, u poreenju sa izvornim
planom. Razlozi i priroda promena, ukoliko
postoje.
Dejstvo progrma/projekta na situaciju predvienih
korisnika i/ili direktnih primalaca.
Interni i/ili eksterni faktori koji su (pozitivno ili
negativno) uticali na postizanje ovih ciljeva.
Korienje
dodeljenjih sredstva
u poreenju sa
postignutim
rezultatima.
Rezultati programa/projekta
podnetim trokovima.
Dejstvo
Radna mesta za
mlade ljude koja ne
bi bila otvorena bez
intervencija.
Broj onih koji su dobili radno mesto, broj odnih koji

su stupili u radni odnos kod poslodavca za platu,
njihova prosena primanja, njihovi tipovi ugovora
(na odreeno vreme, privremeno, sa nepunim
radnim vremenom), broj radni sati u poreenju sa
kontrolnom grupom kod koje nema intervencija.
Odrivost
Trajnost postignutih
efekata po
zavretku
intervencije.
Kapacitet (institucionalni, upravljaki, tehniki i

finansijski) direktnih primalaca za nastavak/dalji
razvoj aktivnosti preduzetih u vezi sa
projektom/programom
nakon
zavretka
projekta/programa.
Efikasnost i
ekonomska
efikasnost
poreenju
sa
Na primer, efikasnost programa obuke bie

definisana kao stepen u kome su minimalna
finansijska sredstva bila upotrebljena za razvoj i
implementaciju programa obuke (procenjeno, na
primer, na osnovu trokova po jednom polazniku
obuke), dok ekonomska efikasnost obuke poredi
korist od obuke sa trokovima neophodim za
stvaranje koristi (procenjeno, na primer, prema
trokovima otvaranja jednog radnog mesta).
Mere inkorporisane u projekat/program radi

obezbeenja
finansijske
odrivosti
nakon
zavretka projekta/programa (npr. funkcionisanje
kreditnog programa, razliite komercijane usluge i
ostale aktivnosti za stvaranje prihoda)
66
Aneks 6:
Primer problema i pitanja u vezi sa
vrednovanjem NAP-a
PROBLEMI U VEZI SA
VREDNOVANJEM
Polazni osnov akcionog plana
(da li akcioni plan ima svoj smisao?)
PRIMER PITANJA U VEZI SA

VREDNOVANJEM
U kojoj meri su ciljevi i ovlaenja
Akcionog plana i dalje relevantni?
Da li su aktivnosti i rezultati Akcionog
plana dosledni njegovim ovlaenjima i
verodostojno povezani sa ostvarenjem
ciljeva i predvienim dejstvom?
Dejstvo i efekti
(ta je rezultat akcionog plana?)
Kakvo
dejstvo,
predvieno
i
nepredvieno, proistie iz sprovoenja
Akcionog plana?
Na koji nain i u kojoj meri Akcioni plan
dopunjuje, duplira, preklapa se ili ima
istu svrhu kao i drugi programi?
Postizanje ciljeva
(da li je akcioni plan postigao ono to se
od njega oekivalo?)
Alternative
(da li postoje bolji naini za postizanje
rezultata?)
Na koji nain i u kojoj meri su ciljevi

postignuti
kao
rezultat
delovanja
Akcionog plana?
Da li postoji vie ekonomski efikasnih
programa koji bi mogli da postignu te
ciljeve i predvieno dejstvo?
Da li postoji vie ekonomski efikasnih
naina za obezbeenje onoga to je
predvieno Akcionim planom?
67
Aneks 7:
Obrazac modela NAP-a
Cilj zapoljavanja mladih:

Ciljna grupa:
Rezultat
Pokazatelji
Odgovorna
jedinica
Finansijsko ulaganje
Iz budeta
Rezultat 1
Pokazatelj 1.1
Van budeta
Vremenski okvir
Poetak
Kraj
Ministarstvo X
US$2miliona
US$1milion
datum
datum
Ministarstvo Y
US$3miliona
US$2miliona
datum
datum
Ministarstvo Z
US$2miliona
datum
datum
JSZ
US$1milion
US$2miliona
datum
datum
Pokazatelj 1.2
Pokazatelj1.n
Rezultat 2
Pokazatelj 2.1
Pokazatelj 2.2
Pokazatelj 2.n
Rezultat 3
Pokazatelj 3.1
Pokazatelj 3.2
Pokazatelj 3.n
Rezultat n
Pokazatelj n.1
Pokazatelj n.2
Pokazatelj n.n
68
Aneks 8:
Predloeni model Radnog plana NAP-a
Datum
poetka
1
Mr./Ms. X
A.1.1.2 Opiite aktivnost 2
Mr./Ms. Y
A.1.1.n Opiite aktivnost n
Mr./Ms. Z
Opiite rezultat 2
Mr./Ms. X
Mr./Ms. Y
A.1.2.n Opiite aktivnost n
Mr./Ms. Z
Opiite rezultat n
Mr./Ms. X
A.1.n.2 Opiite aktivnost 2
Mr./Ms. Y
A.1.n.n Opiite aktivnost n
Mr./Ms. Z
n.1
Opiite rezultat 1
4 n.. 12
Menader
Mr./Ms. X
A.n.1.2 Opiite aktivnost 2
Mr./Ms. Y
A.n.1.n Opiite aktivnost n
Mr./Ms. Z
Opiite rezultat 2
Menader
Mr./Ms. X
Mr./Ms. Y
A.n.2.n Opiite aktivnost n
Mr./Ms. Z
n.n
Navedite rezultat n
n.2
9 10 11 12 1
Menader
A.1.n.1 Opiite aktivnostt 1
Menader
1.n
Menader
1.2
Godina 2 (mesec)
Navedite Rezultat 1
Opiite rezultat 1
1.1
Datum Odgovorno Godina 1 (mesec)

zavretka
lice
1 2 3 4 5 6
Opiite rezultat n
Menader
A.n.n.1 Opiite aktivnost 1
Mr./Ms. X
A.n.n.2 Opiite aktivnost 2
Mr./Ms. Y
A.n.n.n Opiite aktivnost n
Mr./Ms. Z
69
Aneks 9:
Predlog obrasca za prikaz projekta NAP-a
NAZIV PROJEKTA
Opis projekta
Opiite glavne komponente projekta, ciljne grupe, strategije za

implementaciju i institucionalni aranman.
Veza sa NAP-om
Navedite nain na koji e projekat doprineti postizanju jednog od

ciljeva zapoljavanja mladih prema NAP-u.
Neposredni
cilj(evi) projekta
Navedite cilj(eve) koje projekat treba da postigne. Ovi ciljevi treba

da se podudaraju sa jednim ili vie rezultata NAP-a.
Pokazatelji
Navedite (brojane vrednosti) pokazatelje uinka uz svaki cilj

projekta.
uinka programa
Rezultati projekta
Navedite glavne rezultate koji treba da budu dobijeni radi

postizanja cilja(ciljeva) projekta.
Budet
Navedite finansijska sredstva potrebna za projekat.
Kontakt
Navedite ime i podatke za kontakt odgovornih slubenika ili

jedinice.
70
Aneks 10:
Meunarodni standardi rada relevantni
za rad i mlade ljude 27
Sloboda udruivanja, kolektivno ugovaranje i industrijski odnosi

Konvencija o slobodi udruivanja i zatiti prava na organizovanje,
1948. g. (br. 87) *28
Konvencija o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje,
1949. g. *
Konvencija o predstavnicima radnika (br. 135) i Preporuka (br. 143),
1971. g.
Prinudni rad
Konvencija o prinudnom radu, 1930. g. (br. 29) *
Preporuka o prinudnom radu (indirektna prinuda), 1930. g. (br. 35)
Konvencija o ukidanju prinudnog rada, 1957. g.(br. 105) *
Ukidanje dejeg rada i zatita dece i mladih lica
Konvencija o minimalnom uzrastu (br. 138) i Preporuka (br. 146),
1973 g. *
Konvencija o najgorim oblicima dejeg rada (br. 182) * i Preporuka
(br. 190), 1999. g.
Konvencija o medicinskom pregledu mladih lica (u industriji), 1946.
g. (br. 77)
Konvencija o medicinskom pregledu mladih lica (za zanimanja van
industrijskog sektora) 1946. g. (br. 78)
Preporuka o medicinskom pregledu mladih lica, 1946. g. (br. 79)
Jednake mogunosti i tretman
Konvencija o jednakoj naknadi (br. 100) * i Preporuka (br. 90),
1951. g.
Konvencija o diskriminaciji (Zapoljavanje i zanimanje) (br. 111)* i
Preporuka (br. 111), 1958. g.
Inspekcija rada i administracija
28
Kompletan
tekst
ovih
Meunarodnih
standarda
rada
dostupna je na vebsajtu MOR-a na
sledeoj
adresi :
http://www.ilo.org/youth
29
Zvezdica ukazuje na osam

glavnih Konvencija MOR-a.
Konvencija o inspekciji rada (br. 81) i Preporuka (br. 81), 1947. g.

Knvencija o inspekciji rada (poljoprivreda) (br. 129) i Preporuka (br.
133), 1969. g.
Konvencija o administraciji za pitanja rada (br. 150) i Preporuka (br.
158), 1978. g.
71
Politika zapoljavanja i unapreenje

Konvencja o politici zapoljavanja (br. 122) i Preporuka (br. 122),
1964. g.
Preporuka o politici zapoljavanja (dopunske odredbe) (br. 169),
1984. g.
Konvencija o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju (lica sa
invaliditetom) (br. 159) i Preporuka 8br. 168), 1983. g.
Konvencija o privatnim agencijama za zapoljavanje (br. 181) i
Konvencija o slubi zapoljavanja (br. 88) i Preporuka (br. 83),
1948. g.
Preporuka o otvaranju radnih mesta u malim i srednjim preduzeima
1998. g. (br. 189)
Preporuka o promociji zadruga, 2002. g. (br. 193)
Profesionalna orijentacija i obuka

Konvencija o razvoju ljudskih resursa, 1975. g. (br. 142)
Preporuka o razvoju ljudskih resursa, 2004. g. (br. 195)
Zarade
Konvencija o zatiti zarada (br. 95) i Preporuka (br. 85), 1949. g.
Konvencija o utvrivanju minimalne zarade (br. 131) i Preporuka
(br. 135), 1970. g.

Radno vreme
Konvencija o radnom vremenu (industrija), 1919. g. (br. 1)
Konvencija o radnom vremenu (trgovina i kancelarijski poslovi),
1930. g. (br. 30)
Konvencija o nonom radu (br. 171) i Preporuka (br. 178), 1990. g.
Konvencija o radu sa nepunim radnim vremenom (br. 175) i
Bezbednost i zdravlje na radu
Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu (br. 155) i Preporuka
(br. 164), 1981.

Protokol iz 2002. g. uz Konvenciju o bezbednosit i zdravlju na radu,
1981. g. (br. 155)

Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu u poljoprivredi (br 184)
i Preporuka (br. 192), 2001 g.

Socijalna sigurnost
Konvencija o socijalnoj sigurnosti (minimalni standardi), 1952. g.
(br. 102)
Konvencija o promociji zapoljavanja i zatiti od nezaposlenosti (br.
168) i Preporuka (br. 176), 1988. g.
Zatita materinstva
Konvencija o zatiti materinstva (br. 183) i Preporuka (br. 191),
2000. g.
Radnici migranti
72
Konvencija o migraciji radi zapoljavanja (Revidirana) (br. 97) i

Preporuka (Revidirana) (br. 86), 1949.
Konvencija o radnicima migrantima (Dopunske odredbe), 1975. g.
(br. 143)
Preporuka o radnicima migrantima, 1975. g. (br. 151)
Starosedelaki i plemenski narodi
Konvencija o starosedelakim i plemenskim narodima, 1989. g. (br.
169)
73
74
75

NAP Prirucnik

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

NAP Prirucnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Meunarodna

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Gianni Rosas i Giovanna Rossignotti

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Program za zapoljavanje mladih

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Meunarodna organizacija rada

Autorska prava 2008

Publikacije Meunarodne kancelarije rada uivaju autorska prava prema Protokolu 2

Podaci o katalogizaciji i publikacijama MOR-a

Navodi koji se koriste u MOR-ovim publikacijama, koje su u skladu sa praksom

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Priznanje i zahvalnost autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I deo. Proces pripreme Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje

II deo. Uputstva za razvoj Nacionalnih akcionih planova za

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

3. Aktivnosti u vezi sa planiranjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Identifikacija dokumenata u prilogu NAP-a . . . . . . . . . . . . . . .

Predlog izgleda i sadraja dokumenta NAP-a . . . . . . . . . . . .

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Aneks 9: Predlog obrasca za izradu nacrta projekta NAP-a . . . . . . . . . .

Zahvalnost i priznanje autora

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Ovo Uputstvo su sainili Gianni Rosas, ekspert za pitanja zapoljavanja

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Tokom poslednje decenije, zapoljavanje mladih dobija sve istaknutije

za zapoljavanja mladih i u saradnji sa Sekretarijatom UN, Svetskom

Jos Manuel Salazar-Xirinachs

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Ovaj Prirunik nastoji da odgovori na potrebe zemalja za sticanje okvira

Videti Ujedinjene Nacije:

Predoloeni proces priznaje da problemi zapoljavanja mladih ne mogu

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Crte 1: Politiki ciklus

3. Ispitivanje politikih opcija

Uputstva koja podravaju gore navedeni okvir ne odnose se na zakonske

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Tabela 1: Razliiti odeljci Prirunika

Predlog faza za razvoj

Predlae praktian postepeni proces razvoja NAP-a uz oslanjanje na iroko nacionalno

Odeljak 1 Sprovoenje situacione analize

Ukazuje na tendencije glavnih makroekonomskih pokazatelja i odredbi u vezi sa

Analiza poloaja mladih

Usmerava analizu glavnih pokazatelja trita rada, kao to su: demografske i

Pregled postojeih politika

Obezbeuje uputstvo za revidiranje institucionalnih struktura i njihovih

Razvoj saradnje u vezi sa

Vodi planiranju krupnih inicijativa u vezi sa zapoljavanjem mladih, preduzetih uz

Odeljak 2 Utvrivanje prioriteta politike

Stvaranje politikih opcija

Ukazuje na formulisanje prioretnih politika (to proistie iz glavnih problema i izazova

Odeljak 3 Aktivnosti u vezi sa planiranjem

Pomae u definisanju krajnjeg cilja NAP-a i njegovom povezivanju sa irim

Ciljevi i ciljne grupe u vezi

Glavni operativni rezultati

Obezbeuje uputstvo za definisanje i merenje operativnih rezultata koji se oekuju

Ukazuje na neophodnost identifikacije ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa

Odnosi se na mehanizam/mehanizme koji treba da budu uvedeni u cilju

Ukazuje na sistem i sredstva koja treba da se koriste u cilju pradenja implementacije i

Odeljak 4 Dokumenta u prilogu NAP-a

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih

Prirunik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapoljavanje mladih