Slova, kojih nema u ovoj tabeli, izgovaraju se kao u naem jeziku.

Rijei stranog porjekla (Interwiew,

News) se itaju izvorno. Udvojena slova se itaju kao jedno.
Samoglasnici

Otvoreno e

Trne, Br, Mdchen (me:dhen)

ai

aj

Izmeu ai i aj

Mais, Kaiserin (kajzerin), Saite (zajte)

oj

Izmeu oi i oj

Muse (mojze), Bume, Huser (hojze

Otvoreno - u naglaenom kratkom slogu

essen, Wette (vete), wecken (veken)

Zatvoreno - u naglaenom dugom slogu

leben, lesen (le:zen), Erde

Neartikulisano - u nenaglaenim slogovima,

najee u prefiksima be-, ge- i er- i sufiksima
-ei, -en, -er i -em

ei

aj

Izmeu ai i aj

nein, fein, rein, bei

eu

oj

Izmeu oi i oj

neun, feucht (fojht), Leute

ey

aj

Izmeu ai i aj

Meyer

ie

Dugo i

sie, Friede, Riegel

Namjestiti usne za o pa izgovoriti e

Lwe (le:ve), mgen, hren

Namjestiti usne za u pa izgovoriti i

Lge, fnf, Mller

bekommen, erzhlen (erce:len), erzeugen (er

gefallen, bitte, Bruder, Vater (fater)

Typhus (tifus), Gymnasium (gimnazium),

Suglasnici

Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom

Herbst, gelebt, hbsch (hip)

U ostalim sluajevima

beginnen, Berg

ch

Buch, ich, lachen, Sache (zahe)

chs

ks

sechs (zeks), wachsen, Achse

ck

backen, Decke, dick, Ecke

d
dt
g
ig

Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom

Schild (ilt), Kind, Freund, Rad

U ostalim sluajevima

Dusche (due), du, wieder (vider)

Verwandte (fervante), Stadt, beredt

Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom

Krieg, sagte (zakte), Zug (cuk), Weg

U ostalim sluajevima

Gast, sagen (zagen)

ih

freudig, Knig, wenig (venih)

Ne izgovara se na kraju i sredini rijei sem...

zehn (ce:n), Jahr (ja:r), wehen (ve:n), gehen

Ako se rije zavrava na -haft i -heit kao i u

poetku rijei

Freiheit, zaghaft (cekhaft), holen

ng

ng

Izmeu ng i nj, ali blie ng

lang, Angst

ph

Pharase, Physik, Philosoph (filozof)

qu

kv

Quelle, Quark, qulen

U poetku rijei pred samoglasnikom

sagen, singen, sollen

U sredini izmeu dva samoglasnika

lesen, Wiese (vi:ze), Krise, Kse

Iza suglasnika l, m, n i r kad iz njih doe

samoglasnik

Ferse, emsig, persnlich

U sufiksima -sal, - sam i -sel

Schicksal (ikzal), Rtsel, regsam

Na kraju rijei ili sloga

was, Glas

Unutar rijeci ispred p, t

Wespe (vespe), fest

Fu, mu, flieen

sch

Rausch, Schule, schn

sp

U poetku rijei i sloenicama

Spiel, sparen, Spion

st

U poetku rijei i sloenicama

Stube, Stadt

th

Thema, Theater, Theorie (teori:)

tien

cien

Dalmatien, Kroatien

tion

cion

Negation, Definition

tsch

Deutshland, Dolmetscher

tz

Katze, Mtze, Stze, Nezt

Vater, viel, vorn, Nerv

Samo u nekim stranim rijeima

Violine, Vokativ, Vase

Wage, werden, Lwe, Wiese

ks

Max, Hexe, Axt, Xylophon

Ziege, Ziemlich, Zunge

Trajanje samoglasnika

Samoglasnik je dug:
-na kraju naglaenog sloga: oder (o:der), haben (h:ben)
-u zatvorenom slogu ispred r: wer (ve:r), nur (nu:r)
-ako je udvojen: Haar (ha:r), Meer (me:r), Boot (bo:t)
-ako iza njega slijedi nemo h: Uhr (u:r), Hahn (ha:n)
-ie je dugo u naglaenom slogu: Liebe (li:be), Bier (bi:r)
Samoglasnik je kratak:
-ispred dva suglasnika: Gast (gast), kurz (kurc)
-ispred udvojenog suglasnika: Bett (bet), Mann (man)
Naglasak
U njemakom jeziku naglasak se nalazi redovno na prvom slogu, osim u sledeim sluajevima:
-neke sloenice: warum (varum), woher (voer)
-neke rijei starnog porjekla: Hotel (hotel), Fabrik (fabrik)
-sve rijei koje poinju prefiksima: be-, ge-, ent-, ver- i zer-: Beruf (beru:f), gebraten
(gebra:ten), Zerfall (cefal
Nemaki alfabet se sastoji iz 26 slova od kojih su 6 samoglsanici a 20 suglasnici. Samoglasnici su: a,
e, i, o, u i y. Suglasnici su: b, c, d, f, g, h, j, k, l, m, n, p, q, r, s, t, v, w, x i z. Pored ovih slova i
njemakom jeziku postoji jo slova: , , i .

Njemaki alfabet:
A (a)

F (ef)

K (ka)

P (pe)

T (te)

Y (ipsilon)

B (be)

G (ge)

L (el)

Q (ku)

U (u)

Z (cet)

C (ce)

H (ha)

M (em)

R (er)

V (fau)

D (de)

I (i)

N (en)

S (es)

W (ve)

E (e)

J (jot)

O (o)

(escet) - otro
s

X (iks)

IZGOVOR
Da se pozabavimo malo prvo izgovorom ovih specijalnih slova u nemackom jeziku. Slova
sa tackicama iznad se zovu UMLAUTI.
Slovo se izgovara kao slovo E.
Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E.
Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I.
Slovo se zove "ostro es" i izgovara se kao duplo slovo s.
Nemacki jezik je veoma tvrd jezik i on mora tako i da se govori da bi se govorio dobro.
Ljudi sa nasih prostora iz Rusije, Ukrajine, Bugarske, Amerike, Enleske i slicno, govore
nemacki jako mekano i samim time im je akcenat prejak i nerazumljiv. Nemacki jezik
treba bukvalo da se laje da bi rec bila dobro izgovorena. Na primer, rec BER (iznad),
treba izgovoriti ostro i naglaseno na slovu . Tada se pravilno izgovara.
Kod slova R, postoji vise nacina izgovaranja. I tu ne bi trebalo da se slovo izgovara
mekano, niti sa slovom R koje se "vozi" po jeziku, nego treba staviti jezik na prednji deo
nepca i onda ga izgovoriti. Posebo Englezi i Amerikanci imaju problem sa slovom R, jer je
njihov izgovor previse mekan, kod slovenskih naroda je izgovor izmedju mekanog i
tvrdog, tako da ne lici ni na sta i cesto stranci nisu u stanju da se zbog tako loseg
izgovora kvalitetno sporazumeju.
Takodje je slovo E jos jedan od problema za dobar govor nemackog jazika. Dok
slovenski narodi slovo E, izgovaraju previse otvoreno, sa siroko razvucenim usnama,
slicko slovu A, Nemci ga izgovaraju veoma odsecno, na pocetku reci malo duze, u sredini
reci, malo krace naglaseno.
Skoro uvek se naglasava prvi slog u nekoj nemackoj reci, a kada se radi o slozenici, onda
se naglasava prvi slog od svake reci koja cini tu slozenicu. Na primer kod reci
bervorteilen, naglasak je na sloguber i na slogu vorteilen, dok se rec izgovara
zajedno, u jedno dahu

PRAVILA ZA CITANJE

U nemackom jeziku skoro da i ne postoje izuzeci kod pravila za citanje, sto u mnogome
olaksava pravilno citanje. Jedino se reci stranog porekla, imena, drzave, gradovi i slicno,
izgovaraju u originalu i ne podlezu ovim pravilima:
EI se cita kao AI (mein, dein)
IE se cita kao produzeno I (vier, hier)
EU se cita kao OJ (Europa, Euro)
U se cita kao OJ (uerst, ussern)
SP se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao P (sparen, sprechen)
ST se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao T (stehen, stress)
Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn)
Slovo C se cita kao C (Csar)
Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben)
Slovo V se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao F (Vetter, Vorhang)
Slovo H ce u sredini reci cesto ne cita, nego se samoglasnik pored koga stoji produzuje)
CH se cita kao H (Chemie)
SCH se cita kao (Schule)
TSCH se cita kao (Tschernobyl)
Slovo Q se cita kao KU (Quadrat)
Slovo W secita kao W (Witwe)
Slovo Y se cita kao (Yttrium) ili kao J (Yugoslawien)
Slovo X se cita kao KS (Taxi)
Izgovor umlauta , , je objasnjen u prosloj lekciji.
se cita kao SS
gramatika nemackog jezika

http://www.mein-deutschbuch.de/lernen.php?menu_id=1

1 - eins (ajns)
2 - zwei (cvaj)
3 - drei (draj)
4 - vier (fiir)
5 - fnf (fnf)
6 - sechs (zeks)
7 - sieben (ziben)
8 - acht (aht)
9 - neun (nojn)
10 - zehn (cen)

Pravilo: EI se cita kao AI

1) mein (moj)
2) dein (tvoj)
3) Wein (vino)
4) Bein (noga)
5) Eier (jaja)
Pravilo: IE se cita kao produzeno I
1) vier (vetri)
2) hier (ovde)
3) Gier (pohlepa)
4) sieben (sedam)
5) Bier (pivo)
Pravilo: EU se cita kao OJ
1) Europa
2) Euro
3) Eule (sova)
4) euch (vas)
5) Eunuch (evnuh)
Pravilo: U se cita kao OJ
1) uerst (vanredno)
2) hufen (nakupiti)
3) enttuschen (razocarati)
4) Gebude (zgrada)
5) Erluterung (objasnjenje)
Pravilo: SP se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao P
1) sparen (stedeti)
2) sprechen (govoriti)
3) Spanien (Spanija)

4) spter (kasnije)
5) Spargel (spargla)
Pravilo: ST se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao T
1) stehen (stajati)
2) Stress (stres)
3) studieren (studirati)
4) streben (stremiti)
5) stricken (strikati)
Pravilo: Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn)
1) Zentrale (centrala)
2) zehn (deset)
3) Zecke (krpelj)
4) Zins (kamata)
5) Zirkus (cirkus)
Pravilo: Slovo C se cita kao C
1) Csar (Cezar)
2) Csium (cezijum)
3) circa (od prilike), cita se cirka
Pravilo: Slovo C se cita kao K kod reci stranog porekla
1) Creme (krem)
2) Cocktail (koktel)
3) Clown (klovn)
4) Chaos (kaos)
5) Code (kd)
Pravilo: CH se cita kao H
1) Chemie
2) Chlor (hlor)
3) Chromosom (hromozom)
4) China (Kina)
5) Chirurg (hirurg)
Pravilo: CH se cita kao kod reci stranog porekla
1) Chile (ile)
2) Chip (ip)
Pravilo: CH se cita kao kod reci stranog porekla
1) Chiffre (sifra)
2) Chef (ef)
3) Charme (arm)
4) Chaffeur (ofer)
5) Chance (ansa)
Pravilo: PH se cita kao F
Pharao (faraon)
Photo (fotografija)
Physik (fizika)
Philatelist (filatelista)
Phenol (fenol)
Pravilo: Slovo S se na pocetku reci cita kao Z

1) sieben (sedam)
2) Sonne (sunce)
3) Semmel (zemicka)
Pravilo: Slovo V se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao F (Vetter,
Vorhang)
1) Vater (otac)
2) Vorhang (zavesa)
3) Verantwortung (odgovornost)
4) Verdoppeln (udvostruciti)
5) Vergebung (oprostaj)
Pravilo: Slovo H se u sredini ili na kraju reci cesto ne cita, nego se slovo pored koga stoji
produzuje)
1) Vieh (stoka)
2) Reh (srna)
3) Bohren (busiti)
4) Mohn (mak)
5) Sohn (sin)
Pravilo: SCH se cita kao
1) Schule (skola)
2) Schmeterling (leptir)
3) Maschine (masina)
4) morsch (trulo)
5) waschen (prati)
Pravilo: TSCH se cita kao
1) Tschernobyl (ernobil)
2) Tschechien (eka)
3) tschss (zdravo)
4) Tschick (opusak)
5) Deutsch (nemacki)
Pravilo: Slovo Q se cita kao KU
1) Quadrat (kvadrat)
2) Qualitt (kvalitet)
3) Equator (ekvator)
4) Quittung (potvrda)
5) Quiz (kviz)
Pravilo: Slovo W secita kao V
1) Witwe (udovica)
2) Wal (kit)
3) Welt (svet)
4) Wetter (vreme)
5) weiter (dalje)
Pravilo: Slovo Y se cita kao
Yttrium (itrijum)
Mythen (mitovi)
Pravilo: Slovo Y se cita kao J

Yugoslawien (jugoslavija)
Yacht (jahta)
Bayern (Bavarska)
Slovo X se cita kao KS
1) Taxi (taksi)
2) Xylophon (ksilofon)
3) Dextrose (dekstroza)
4) Maximal (maksimalno)
5) Hexe (vestica)
Pravilo: Slovo se izgovara kao slovo E
thiopien (Etiopija)
gypten (Egipat)
Lhmung (paraliza)
Pravilo: Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E
1) sterreich
2) Lwe
3) l
4) Mwe
5) Rntgen
Pravilo: Slovo se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I
1) ber (preko)
2) Snde (greh)
3) drber (iznad)
4) Kbel (kanta)
5) worber (o cemu)
Pravilo: slovo se cita kao SS. Ovo slovo ne postoji na pocetku reci
1) verdru (zasicenje)
2) Stre (stres)
3) Ma (mera)
4) Gru (pozdrav)
5) Ku (poljubac
LINE ZAMENICE
JA = ICH
TI = DU
ON = ER
ONA = SIE
ONO = ES
MI = WIR
VI = IHR
ONI = SIE
POCASNO VI = SIE
Mozda je na prvi pogled zbunjujuce sto se zamenica SIE pojavljuje i kao zenski rod i kao
mnozina i kao pocasno oslovljavanje, ali iz pomocnog glagola koji se nalazi pored ove
zamenice, kao i iz konteksta recenice, uvek je jasno o kome se radi, osim toga pocasno
Sie, se pise velikim slovom. Na primer:
sie ist schn = ona je lepa
sie sind schn = oni su lepi

Sie sind schn = Vi ste lepiU nemackom jeziku se velikim slovima pisu imenice, licna
imena, i reci koje se zavrsavaju na - UNG. Reci koje imaju clanove ispred sebe (der, die
das, ein, eine) su imenice.
Primeri:
das Haus (kuca)
die Frau (zena)
der Flu (reka)
der Berg (planina)
die Besttigung (potvrda)
die Meinung (misljenje)
das Finanzamt (porezni ured)
Zadatak:
Koje od ovih reci se pisu velikim slovima? Majka, brat, stolica, flasa, gledanje, knjiga,
hleb, japan, pisanje, minhen, uraditi, pomerati, nebo, kisa

LINE I PRISVOJNE ZAMENICE

Glagoli su reci koji oznacavaju radnju. U nemackom jeziku

se svi glagoli zavrsavaju na - EN, pa se tako veoma lako
prepoznaju. Glagoli se uvek pisu malim slovom.
Primeri:
lesen (citati)
essen (jesti)
gehen (hodati)
sprechen (govoriti)
kochen (kuvati)