RAID tehnologija i pregled konfiguracija

RAID tehnologija je razvijena 1987. godine za potrebu serverskih sistema od strane

Berkeley univerziteta u Kaliforniji.
U poetku, RAID je bila skraenica od Redundant Array of Inexpensive Disks, ili u prevodu
redundantni niz jeftinih diskova. RAID je bio prilino jeftiniji od DASD (Direct access
storage device) diskova koji je bio osnovni standard za diskove velikog kapaciteta krajem
prolog veka. Ali kada je DASD prestao da se upotrebljava, skraenica RAID je promenjena
u Redundant Array of Independent Disks (redundantni niz nezavisnih diskova). Iz samog
imena tehnologije se vidi da je za nju potreban vei broj diskova. Ti diskovi se povezuju
pomou RAID kontrolera koji mogu biti u vidu PCI kartice ili pak da budu integrisani na
matinoj ploi.
Jedan od velikih nedostataka je taj to diskovi moraju biti istog kapaciteta (nekada i istog
modela), a sav ostali posao preuzima kontroler na sebe.
Napomena: Odreeni kontroleri podravaju povezivanje dva razliita diska u niz. Ukoliko
imate dva diska razliitih kapaciteta i brzine, iako je jedan disk bri od drugog, i on e raditi
istom brzinom kao sporiji, a kapicet nee biti zbir ta dva diska, ve dvostruki kapacitet
manjeg diska.
Kod upotrebe vie diskova, postoji velika raznolikost naina na koje mogu da se organizuju
podaci i kako da se doda redundansa da bi se poboljala pouzdanost. Postoji 7
standardizovanih ema za projektovanje baze podataka na vie HDD-ova (od 0 do 6). Oni ne
impliciraju hijerarhiski, ve oznaavaju razliite dizajne arhitekture koji dele tri zajednike
karakteristike:
RAID je skup fizikih diskova koje OS vidi kao jedan logiki ureaj.
Podaci su raspodeljeni na fizikim ureajima niza.
Kapacitet redundantnog diska koristi se za skladitenje informacije parnosti, to garantuje
obnovljivost podataka u sluaju otkaza diska.
ta je redundantnost?
Redundantnost kod RAID predstavlja viestruko memorisanje podataka, u cilju poveanja
sigurnosti. Ukoliko doe do oteenja originalnih podataka, mogue je te podatke povratiti.
Negativna strana toga je to zauzima dodatni prostor.

Napomena: Take dva i tri se razlikuju za razliite nivoe RAID-a. Npr. RAID 0 ne podrava
treu karakteristiku.

U sledeoj tabeli je dat jednostavan prikaz za svih sedam nivoa:

RAID nivo 0
RAID 0 nije pravi lan porodice RAID zato to ne ukljuuje redundantnost kako bi poveao
pouzdanost, zbog toga ukoliko doe do otkazivanja jednog diska u nizu, otkazuje ceo niz, i
gube se svi podaci. Ali postoje neke aplikacije, kao to su neke na superraunarima, u
kojima su prvenstvena briga performanse i kapacitet, a ne sigurnost podataka.
Kod RAID 0 se podaci raspodeljuju po svim diskovima u nizu, to predstavlja veliku prednost
u odnosu na upotrebu jednog diska. Npr. ukoliko dva razliita zahteva ekaju na dva
razliita bloka, tada postoje veliki izgledi da su ti blokovi na razliitim HDD-ovima, to znai
da se oni mogu izvravati paralelno, to smanjuje vreme ekanja.
Podaci se kod RAID 0 stratifikuju, tj. dele se na trake (eng. strip) po raspoloivim diskovima.
Svaki disk je podeljen na trake (blokovi, sektori ili neke druge jedinice). Skup logiki
uzastopnih traka , koji preslikava tano jednu traku na svaki lan niza, zove se traka.
Objasniu to primerom da bi ste bolje razumeli.
U nizu od n fizikih diskova, prvih n traka se fiziki skladite kao prva traka na svaki od n

fizikih diskova, drugih n traka kao druge itd. To i predstavlja glavnu prednost RAID 0 niza,
to se vie zahteva mogu izvravati paralelno, to u velikoj meri smanjuje vreme prenosa.
RAID 0 ima dve osnovne primene:
Kada je potreban veliki kapacitet prenosa podataka
Kada je potrebna velika brzina izvrenja zahteva
RAID nivo 1
RAID 1 se razlikuje od RAID 2 do 6 po nainu na koji se
postie redundantnost. Kod RAID 1 ona se postie
dupliranjem svih podataka, kod ostalih se koristi neki oblik prorauna parnosti.
RAID 1 koristi stratifikaciju podataka, kao i RAID 0, ali je kod RAID 1 svaka logika traka
preslikana na dva posebna fizika diska, tako da svaki disk u nizu ima svoj odraz
(eng. mirror).
Pozitivne strane RAID 1:
Zahtev za itanje moe da opslui bilo koji od dva diska koja sadre traene podatke.
Zahtev za upisivanje da obe odgovarajue trake budu aurirane (taj proces se izvrava
paralelno). Tako da performansu upisivanja diktira sporiji od dva diska.
Nema kazne upisivanja. RAID 2 do 6 obuhvataju upotrebu bitova parnosti, zato, kada se
aurira jedna traka, softver mora prvo da prorauna i aurira bitove parnosti, kao i stvarne
trake koja je u pitanju.
Oporavak od otkaza je jednostavan. Kada otkae jedan disk, podacima moe da se pristupi
na drugom disku.

Glavni nedostatak je cena. RAID 1 zahteva dvostruki prostor na diskovima, i zbog toga se
RAID 1 obino ograniava na ureaje koji skladite sistemski softver ili veoma bitne
podatke, pa samim tim predstavlja odlinu soluciju za sigurno uvanje podataka.
to se brzine tie, RAID 1 moe da ima velike brzine itanja, skoro kao i RAID 0, ali kada je
upisivanje u pitanju, ta brzina je priblina jednom disku.

RAID nivo 2

RAID 2 i 3 koriste paralelnu tehniku pristupa. U nizu sa pralelnim pristupom svi diskovi
uestvuju u izvrenju svakog zahteva. Glave pojedinanih diskova su sinhronizovane, tako
da je svaka glava u istom poloaju na svakom disku u bilo kom trenutku.
Kod RAID 2 se takoe koriste trake, ali kod RAID 2 i 3 te trake su veoma male, esto 8 ili 16
bit-a.
Kod RAID 2 se proraunava kod za ispravljanje greaka nad odgovarajuim bitovima na
svakom disku, a oni se skladite na odgovarajuim pozicijama na viestrukim diskovima za
parnost. Obino se za to koristi Hammingov kod, koji je u stanju da ispravi jednostruke i
otkrije dvostruke greke bitova.
Kod RAID 2 postoje dve vrste diskova: Data i ECC (Error correction code). U trenutku kada
se traka upisuje na disk, kontroler rauna ECC kod za tu traku i "u letu" je upisuje na jedan
od ECC diskova. Sinhronizovanost diskova se najbolje vidi na primeru itanja. Kada se neki
podatak ita sa diska, u istom trenutku se ita i ECC sa redundantnog diska, i ukoliko je

potrebno ispravlja se podatak.

Iako zahteva manje diskova od RAID 1, RAID 2 je i dalje veoma skup. Broj redundantnih
diskova je proporcionalan logaritmu diskova sa
podacima.
RAID 2 se danas veoma malo primenjuje, i nikada nije
zaiveo. On bi bio efikasan samo kada bi postojao veliki
broj greaka kod diskova, ali uz dananju pouzdanost
pojedinanih diskova, RAID 2 je prekomerna upotreba
sile.

RAID nivo 3
RAID 3 se organizuje na slian nain kao RAID 2, razlika
je to RAID 3 zahteva samo jedan redundantni disk, bez
obzira koliko je veliki niz. On umesto koda za ispravljanje greaka proraunava jednostavan
bit parnosti za skup pojedinanih bitova na istoj poziciji na svim diskovima. U sluaju otkaza
diska, pristupa se disku za parnost i podaci se rekonstruiu sa preostalih diskova. Kada se
ureaj koji je otkazao zameni, podaci koji nedostaju mogu da obnove na njemu.

Performanse: Poto su podaci podeljeni na veoma male trake, RAID 3 moe da postigne
veoma velike brzine prenosa. Za velike prenose je posebno primetno. Ali sa druge strane
samo jedan zahtev moe da se izvri istovremeno, zato performansa trpi gubitke kada su u
pitanju transakcije.

RAID nivo 4

RAID 4 do 6 koriste tehniku nezavisnog pristupa. U takvom nizu svaki disk radi nezavisno,
tako da se zasebni zahtevi mogu zadovoljavati paralelno. Zbog toga su oni pogodni za
aplikacije koje trae velike brzine U/I zahteva, a manje pogodni za aplikacije koje trae
velike brzine prenosa podataka.
Kao i kod drugih RAID nizova koristi se deljenje podataka na trake, samo to su te trake kod
RAID 4 do 6 relativno velike. Kod RAID 4 rauna se bit po bit traka parnosti preko
odgovarajuih traka na svakom disku za podatke, a bitovi parnosti se skladite u
odgovarajuoj traci na disku za parnost.
Kod RAID 4 postoji kazna upisivanja kada se izvodi zahtev sa upisivanjem malog obima.
Svaki put kada se pojavi upisivanje, softver mora da aurira ne samo korisnike podatke,

nego i odgovarajue bitove parnosti. Zbog toga svaka operacija upisivanja mora da
obuhvati i disk za parnost, to je usko grlo ovih nizova, pa se zato slabo koriste.
RAID nivo 5

RAID 5 se organizuje slino kao i RAID 4. Razlika je u

tome to RAID 5 raspodeljuje trake za parnost po svim
diskovima. Tipino, podela po emi sa krunim dodeljivanjem. Za niz od n diskova, traka za
parnost je na razliitom disku za prvih n traka, a onda se uzorak ponavlja.
Ovakvim rasporedom traka za parnost izbegava se usko grlo koje se nalazi u RAID 4.

RAID nivo 6

Kod RAID 6 se vre dva razliita prorauna parnosti i

skladite se u posebnim blokovima na razliitim
diskovima, zbog ega se RAID 6 niz sastoji od N + 2
diskova.
Ta ema je prikazana na slici iznad. P i Q su dva razliita
algoritma za proveru podataka. Jedan je proraun XOR-a
(ekspluzivno "ili") koji se koristi i kod RAID 4 i 5, a drugi je
nezavisan algoritam za proveru podataka. Kombinacija
ova dva algoritma omoguava povraaj podataka i u
sluaju da otkau dva korisnika diska.
Jo jedna prednost RAID 6 je u tome to on obezbeuje veoma visoku raspoloivost
podataka. Trebalo bi da otkau tri diska da bi se izgubili podaci. Ali sa druge strane tu je
velika kazna upisivanja zato to svako upisivanje utie na dva bloka parnosti.

Poreenje RAID

Niv
Prednosti
o

-Performanse su veoma poboljanje

prostiranjem optereenja preko vie
kanala ureaja.
-Nema dodatnog optereenja
proraunom parnosti.
-Veoma jednostavan dizajn.
-Lako se implementira

Nedostaci

Primene

-Video proizvodnja i
ureivanje.
-Otkaz samo jednog ureaja -Ureivanje slika.
rezultuje gubljenje svih
-Priprema pre tampe.
podataka u nizu.
-Svaka aplikacija koja
zahteva veliki propusni
opseg.

-Redundantnost podataka od 100% znai -Najvee dodatno

-Raunovodstvo, plate,
da nije potrebna ponovna izgradnja u
optereenje diskovima svih finansije.

sluaju otkaza diska, nego se samo

kopira na zamenjeni disk.
-Pod isvesnim okolnostima, RAID 1 moe
vrsta RAID (100%) da podri viestruke istovremene otkaze
neefikasno.
ureaja.
-Najprostiji dizajn podsistema RAID
skladita.

-Svaka aplikacija koja

zahteva veliku
raspoloivost.

-Mogue veoma velike brzine prenosa

podataka.
-to vea brzina prenosa podataka, to
bolji odnos diskova sa podacima prema
ECC diskovima.
-U poredenju sa RAID nivoima 3, 4 i 5,
relativno jednostavan dizajn kontrolera.

-Vrlo veliki odnos ECC

diskova prema diskovima sa
podacima sa manjim reima
-Ne postoje komercijalne
- neefikasno.
implementacije, nije
-Cena ulaznog nivoa vrlo
komercijalno odriv.
visoka - opravdava je samo
veliki zahtev za brzinom
prenosa

-Veoma velika brzina prenosa podataka

za itanje i upisivanje.
-Otkaz diska ima beznaajan uticaj na
propusnu mo.
-Mali odnos ECC diskova prema
diskovima za podatke znai veliku
efikasnost.

-Video proizvodnja i
striming uivo.
-Brzina transakcija u
-Ureivanje slika.
najboljem sluaju jednaka
-Video uredivanje.
onoj kod jednog diska.
-Priprema tampe.
-Dizajn kontrolera je prilino
-Svaka aplikacija koja
sloen.
zahteva veliku propusnu
mo.

-Veoma velika brzina prenosa podataka

za itanje.
-Mali odnos ECC diskova prema (za
parnost) diskovima za podatke znai
veliku efikasnost.

-Dizajn kontrolera je dosta

sloen.
-Najgora brzina transakcija i
-Ne postoje komercijalne
brzina prenosa agregatnog
implementacije, nije
upisivanja.
komercijalno odriv.
-Teka i neefikasna ponovna
izgradnja podataka u
sluaju otkaza diska.

-Najvea brzina transakcija itanja

podataka.
-Mali odnos ECC diskova (za parnost)
prema diskovima za podatke znai velika
efikasnost.
-Dobra brzina agregatnog prenosa.

-Najsloeniji dizajn
kontrolera.
-Teka ponovna izgradnja
podataka u sluaju otkaza
diska.

-Serveri za datoteke i
aplikacije.
-Serveri za baze
podataka.
-Intranet serveri.
-RAID nivo sa
najraznovrsnijim
primenama.

-Obezbeuje ekstremno visoku

otpornost podataka na neispravnost i
moe da podri vie istovremenih otkaza
ureaja.

-Sloeniji dizajn kontrolera.

-Izuzezno veliko dodatno
optereenje kontrolera da
izrauna adrese parnosti.

-Savreno reenje za
aplikacije kritinih misija.

RAID osnove - tipovi ostvarivanja RAID-a

Autor: Branimir Radi

Akronim RAID oznaava "Redundant Array of Inexpensive (Independent) Disks". RAID je, dakle, metoda kombiniranja vie
fizikih diskova u jednu logiku cjelinu. Mada se uz RAID obino vee i pojam redundancije, nisu svi oblici RAID-a namijenjeni
ostvarivanju redundancije. Postoji 8 osnovnih tipova (nivoa) RAID-a - 7 numeriki oznaenih (brojevima od 0 do 6) + JBOD.
JBOD
U prvom tipu RAID-a JBOD (Just a Bunch Of Disks ili Just a Box Of Drives) kontroler sve ureaje tretira kao neovisne stoga je
svaki disk neovisna logika jedinica. Konkatenacija (concatenation) ili spananje (spanning) diskova ne spada u "numerirane"
RAID nivoe ali je popularna metoda koja omoguava situaciju upravo suprotnu od particioniranja. Najee se koristi kada su
diskovi neobine i/ili neuskladive veliine spojeni svi na isti posluitelj. U linuxu se JBOD ostvaruje prekoLogical Volume
Manager-a koji omoguava stvaranje virtualnih logikih cjelina koje obuhvaaju vie fizikih ureaja i/ili particija. Ovaj tip nema
nikakvu zatitu od gubitka podataka ni redundancijom ni pomou pariteta.
RAID 0
Drugi tip RAID-a RAID 0 (striped set ili striped volume) dijeli podatke ravnomjerno preko dva ili vie diskova. Ne ostvaruje se
redundancija niti paritetna zatita podataka. Ovaj oblik RAID-a koristi se za poboljavanje performansi ili da se od niza malih
diskova napravi manji broj veih logikih cjelina. Mogue je koristiti diskove razliitih veliina za ostvarivanje RAID 0
konfiguracije ali veliina dobivenog prostora biti e jednaka n*(veliina najmanjeg diska) gdje je n broj diskova koji formiraju
RAID 0 polje.
Pouzdanost RAID 0 sustava je manja od pouzdanosti jednog diska budui da kvarom jednog diska nastaje gubitak podataka na
svim logikim particijama. Vjerojatnost kvara rauna se formulom:
Pkvar RAID-a = 1 - Pkvar nijedne komponente= 1 - ( 1 - Pkvar jednog diska)n
gdje je n broj diskova u RAIDu.
Cilj implementacije RAID 0 su performanse. Performanse se posebno poboljavaju kada se ovakonfiguracija koristi za sustave
koji itaju i/ili piu podatke koji su manji od veliine bloka na koje su podijeljeni diskovi u RAID 0 sustavu. Teoretski se tada
vrijeme pretraivanja smanjuje na pola a brzina prijenosa podataka nije ograniena brzinom diskova ve samo brzinom RAID
kontrolera.
RAID 1
Trei tip je RAID 1 koji stvara identinu kopiju (mirror) podataka na dva diska. Ovime se uvelike podie pouzdanost a ovaj oblik
RAID-a se koristi kada je vanija pouzdanost i performanse itanja nego kapacitet. Minimalni broj diskova potreban je 2, a
mogue je ostvarenje i sa vie diskova. U principu se ne koristi kada su diskovi razliitih veliina jer tada je kapacitet podataka
jednak kapacitetu najmanjeg diska. U nekim okolinama mogue je razdijeliti RAID, proglasiti jedan disk neaktivnim, napraviti
njegov image i onda ga rebuildati te ponovno ukljuiti u RAID.
Ovaj nivo RAID-a poveava pouzdanost diskova. Izraun pouzdanosti izgleda ovako:
Pkvar RAID-a = Pkvar svih komponenti = (Pkvar jednog diska)n
gdje je n broj diskova u RAIDu. No, ovaj proraun nije realan budui da se njime izraunava samo vjerojatnost kvara u nekom
dugom razdoblju. Prava istina je da to to je vjerojatnost recimo 2% da e oba diska imati kvar u razdoblju od 3 godine ne znai
da je vjerojatnost "pada" RAID-a 2%. RAID e biti "pokvaren" samo ako se oba kvara dogode u tako malom vremenskom
intervalu da se ne stigne zamijeniti ureaj koji se prvi pokvario.
RAID 1, osim to poveava pouzdanost, moe poveati i brzinu itanja podataka. U teoriji, brzina itanja proporcionalna je broju
diskova koji su u RAID-u. U praksi, neki stariji RAID kontroleri itaju samo sa jednog diska ili itaju sa vie diskova simultano te
usporeuju podatke provjeravajui da li postoji pogreka u oitanim podacima. Brzina zapisivanja jednaka je brzini zapisivanja
najsporijeg diska u RAIDu te se nipoto ne preporuuje koritenje diskova razliitih brzina.
RAID 2
RAID 2 je etvrti tip RAID-a i jedini je nivo od originalnih RAID nivoa koji se danas ne primjenjuje u praksi. U ovom nivou RAID-a
podaci se promatraju na razini bitova a ne na razini blokova podataka. Za korekciju greaka koristi se Hummingov kod.
Kontroler sinkronizira diskove tako da se njihova vrtnja odvija u skladu te su bitovi podataka koje dohvaaju na istom mjestu.
Hammingov kod koristi 7 bitova: 4 za podatke i 3 paritetna bita tako da se RAID 2 ostvaruje sa 7 diskova od ega su etiri za
podatke i tri za ispravljanje pogreaka.
Ovaj nivo RAID-a je, uz neke implementacije RAID 6, jedan od rijetkih koji omoguava oporavak od pogreke koja je nastala na
razini bitova. Drugi nivoi mogu detektirati takvu vrstu pogreke ali njen ispravak je mogu samo uz ljudsku intervenciju.

RAID 3
RAID 3 je peti tip RAID polja. Podjela podataka se izvrava na razini bajtova sa koritenjem jednog diska za paritet (dedicated
disc). Jedan od nedostataka ovog nivoa RAID-a je da se zbog implementacije ne moe usluivati vie zahtjeva simultano.
Razlog je to se svaki blok podataka nalazi razbacan na vie diskova te je potrebno i simultano okretanje diskova budui da sve
I/O operacije zahtijevaju aktivnost na svim diskovima.
Minimalni broj diskova za ovu implementacija je 3, a kapacitet je jednak kapacitetu diskova koji su u RAID-u umanjenom za
kapacitet paritetnog diska. Cilj ovog nivoa RAID-a je pouzdanost, a performanse nisu poboljane.
RAID 4
esti tip RAID polja, RAID 4, za razliku od prethodnog primjera vri podjelu podataka na nivou blokova. Kao i kod RAID 3,
koristi se paritetni disk. Za zahtjeve koji trae samo male koliine podataka mogue je simultano itanje zapisa. Za
implementaciju ovog tipa RAID-a potrebno je minimalno 3 diska.
RAID 4 je prijelaz izmeu RAID 3 i RAID 5 implementacija budui da je jedina razlika u odnosu na RAID 3 rad s blokovima
podataka a ne bajtovima. Razlika u odnosu na RAID 5 lei u mjestu na kojem se nalaze paritetni blokovi - kod RAID 5 polja oni
su raspodijeljeni ravnomjerno po diskovima za razliku od RAID 3 gdje su svi na istom (paritetnom) disku.
RAID 5
Sedmi tip RAID-a - RAID 5 - je danas, uz RAID 1 (mirror), najee implementirani sustav. Ovdje je podjela napravljena po
blokovima kao i kod RAID 4 ali su paritetni blokovi ravnomjerno rasporeeni po svim diskovima. Za popularnost ove RAID
konfiguracije zasluna je prije svega injenica da se postie redundancija podataka uz gubitak kapaciteta od samo jednog
diska. Prilikom svakog pisanja vre se izmjene na barem dva diska; onom na kojem se nalaze podaci koji se mijenjaju i na
onom na kojem se nalaze paritetni bitovi toga bloka. Prilikom kvara diska prijavljuje se kvar administratoru kako bi se mogao
zamijeniti pokvareni disk. Kada se disk zamjeni, na osnovu podataka na ostalim diskovima u potpunosti se rekonstruiraju svi
zapisi.
Pouzdanost RAID-a je proporcionalna broju diskova pa treba pripaziti da se u RAID ne ugrauje preveliki broj diskova budui da
je lako mogue smanjiti pouzdanost samog RAID-a do nivoa pouzdanosti jednog diska, ak i manje. Ovdje je vano vrijeme
potrebno da se detektira greka na prvom disku. Ukoliko je to vrijeme vee nego prosjeno vrijeme kvara za (n-1) diskova tada
je pouzdanost RAID-a manja nego pouzdanost jednog diska. Ponekad se uz diskove koji su u RAID-u jedan disk zadrava van
RAID-a i aktivira tek kao zamjena za (prvi) disk koji se pokvari.
Performanse kod RAID 5 konfiguracije su najloije kod zapisivanja. U najgorem scenariju, a to je nesekvencijalno zapisivanje
pad preformansi moe biti i cijeli red veliine. Kako je taj nain zapisa karakteristian za baze podataka, strunjaci iz tog
podruja su otili tako daleko da su oformili grupu za borbu protiv ove implementacije BAARF (Battle Against Any Raid Five).
Prilikom itanja performanse nisu loije od RAID 0 konfiguracije. Jo jedan od moguih problema moe nastati ako se kvar na
nekom od diskova dogodi nakon zapisivanja bloka, a prije zapisivanja paritetnih blokova. U tom je sluaju lako mogu gubitak
podataka.
RAID 6
Osmi i posljednji osnovni tip RAID-a je RAID 6. Razlika u odnosu na RAID 5 to ovaj nivo koristi 2 paritetna bloka. RAID 6 nije
jedan od originalnih RAID nivoa. Izraun paritetnih bitova se odvija pomou XOR operacije te pomou ReedSolomon koda, a
kako matematika formulacija nije u potpunosti trivijalna ovdje nee biti objanjena.
RAID 6 koristi isti broj diskova kao i RAID 5 sa jednim priuvnim diskom. Oba se sustava mogu oporaviti od simultanog kvara na
dva razliita ureaja. Razlika je u tome to kod kvara jednog ureaja ne postoji mogunost eskalacije greke ako se primjerice
grekom krene raditi rekonstrukcija podataka na ispravnom ureaju.
Performanse RAID 6 konfiguracije pate od istih problema prilikom zapisivanja kao i RAID 5 zbog izrauna pariteta. Razina pada
performansi uvelike ovisi o implementaciji, kako samog RAID-a tako i paritetnog izrauna.
Uz navedene standardne RAID nivoe postoji i niz nestandardnih nivoa. Veina tih nivoa koristi kao osnovu svoje implementacije
neki standardni RAID nivo. Takoer se u praksi koriste i ugnijeene kombinacije standardnih RAID nivoa. Na slici su prikazani
svi u lanku navedeni RAID nivoi.

U ovoj temi priamo o RAID poljima to u punom imenu znai >>Redundant Array of Independent Disk<<.
Za ovo se mora posjedovati najmanje dva ili vie diskova.
RAID polja slue za poboljanje performansi i sigurnosti podataka.Postoje RAID 0,RAID 1,RAID 5,RAID 10 i
JBOD.
Pa napokon krenimo:

RAID 0 (striping):
raspodjeljuje podatke preko nekoliko diskova na nain da daje poboljanu puna brzina i kapacitet, ali svi podatci
na diskovima sve e izbrisati ako bilo koji disk otkae.Ukupni kapacitet RAID 0 polja bit e jednak umnoku
kapaciteta najmanjeg diska i ukupnog broja diskova.SLIKA

RAID 1 (mirroring):
Ovo polje slui za sigurnost podataka bolje reeno backup.Za ovo polje treba najmanje dva diska.Kad se podaci
zapisivaju,zapisivaju se na oba diska istovremeno.Tako u sluaju kvara jednog od diskova podaci e ostati.Ovo
bi se najbolje upotrijebilo za uredska raunala.

Glavni nedostatak je ukupni kapacitet RAID 1 polja.SLIKA

RAID 2:
RAID 2 je etvrti tip RAID-a i jedini je nivo od originalnih RAID nivoa koji se danas ne primjenjuje u praksi. U
ovom nivou RAID-a podaci se promatraju na razini bitova a ne na razini blokova podataka. Za korekciju greaka
koristi se Hummingov kod. Kontroler sinkronizira diskove tako da se njihova vrtnja odvija u skladu te su bitovi
podataka koje dohvaaju na istom mjestu. Hammingov kod koristi 7 bitova: 4 za podatke i 3 paritetna bita tako
da se RAID 2 ostvaruje sa 7 diskova od ega su etiri za podatke i tri za ispravljanje pogreaka.
Ovaj nivo RAID-a je, uz neke implementacije RAID 6, jedan od rijetkih koji omoguava oporavak od pogreke
koja je nastala na razini bitova. Drugi nivoi mogu detektirati takvu vrstu pogreke ali njen ispravak je mogu
samo uz ljudsku intervenciju.

RAID 3:
RAID 3 je peti tip RAID polja. Podjela podataka se izvrava na razini bajtova sa koritenjem jednog diska za
paritet (dedicated disc). Jedan od nedostataka ovog nivoa RAID-a je da se zbog implementacije ne moe
usluivati vie zahtjeva simultano. Razlog je to se svaki blok podataka nalazi razbacan na vie diskova te je
potrebno i simultano okretanje diskova budui da sve I/O operacije zahtijevaju aktivnost na svim diskovima.
Minimalni broj diskova za ovu implementacija je 3, a kapacitet je jednak kapacitetu diskova koji su u RAID-u
umanjenom za kapacitet paritetnog diska. Cilj ovog nivoa RAID-a je pouzdanost, a performanse nisu
poboljane.SLIKA

RAID 4:
esti tip RAID polja, RAID 4, za razliku od prethodnog primjera vri podjelu podataka na nivou blokova. Kao i
kod RAID 3, koristi se paritetni disk. Za zahtjeve koji trae samo male koliine podataka mogue je simultano
itanje zapisa. Za implementaciju ovog tipa RAID-a potrebno je minimalno 3 diska.
RAID 4 je prijelaz izmeu RAID 3 i RAID 5 implementacija budui da je jedina razlika u odnosu na RAID 3 rad s
blokovima podataka a ne bajtovima. Razlika u odnosu na RAID 5 lei u mjestu na kojem se nalaze paritetni
blokovi - kod RAID 5 polja oni su raspodijeljeni ravnomjerno po diskovima za razliku od RAID 3 gdje su svi na
istom (paritetnom) disku.SLIKA

RAID 5 (striped set with distributed parity):

za ovo je potrebno najmanje 3 vrsta diska,pri emu se na njih zapisuju i tkz. paritet.Rije je o podatku o kojeg
se dolazi takozvanom
XOR kalkulacijom.XOR slui za rekonstrukciju podataka u sluaju otkazivanja nekog diska.Paritet se svaki put
zapisuje na drugi disk
to dodatno poveava sigurnost podataka.SLIKA

RAID 6:

Osmi i posljednji osnovni tip RAID-a je RAID 6. Razlika u odnosu na RAID 5 to ovaj nivo koristi 2 paritetna
bloka. RAID 6 nije jedan od originalnih RAID nivoa. Izraun paritetnih bitova se odvija pomou XOR operacije te
pomou ReedSolomon koda, a kako matematika formulacija nije u potpunosti trivijalna ovdje nee biti
objanjena.
RAID 6 koristi isti broj diskova kao i RAID 5 sa jednim priuvnim diskom. Oba se sustava mogu oporaviti od
simultanog kvara na dva razliita ureaja. Razlika je u tome to kod kvara jednog ureaja ne postoji mogunost
eskalacije greke ako se primjerice grekom krene raditi rekonstrukcija podataka na ispravnom ureaju.
Performanse RAID 6 konfiguracije pate od istih problema prilikom zapisivanja kao i RAID 5 zbog izrauna
pariteta. Razina pada performansi uvelike ovisi o implementaciji, kako samog RAID-a tako i paritetnog izrauna.
Uz navedene standardne RAID nivoe postoji i niz nestandardnih nivoa. Veina tih nivoa koristi kao osnovu svoje
implementacije neki standardni RAID nivo. Takoer se u praksi koriste i ugnijeene kombinacije standardnih
RAID nivoa. Na slici su prikazani svi u lanku navedeni RAID nivoi.SLIKA

RAID 10:
Kombinacija brzine RAID 0 polja i sigurnosnog RAID 1 po mnogima RAID 10 ine najkvalitetnijim
rjeenjem,barem za korisnike
koji trae visoke performanse.Za uspostavu ovog polja potrebna su najmanje 4 tvrda diska jer ne moe
funkcijonirati sa neparnim brojem diskova.Dva para diskova se kod potonjeg prvo stavljaju u stripu,a tada se ta
dva polja prebacuju u mirror.

RAID osnove - naini ostvarivanja

Autor: Branimir Radi

Raid je mogue ostvariti na etiri osnovna naina: softverski, hardverski, kao NAS ili firmware/driver RAID.
Softverski RAID je jo poznat i kao "poor man's RAID". Razlog tome je to za ostvarivanje ovog oblika RAID-a nisu potrebne
nikakve dodatne (hardverske) komponente. Ovakav RAID se u osnovi ostvaruje na razini operacijskog sustava, stvaranjem
apstrakcije u obliku logikih ureaja od fizikih diskova. Najee koriteni nivoi RAID-a u ovoj implementaciji su RAID 0, 1, 1+0,
0+1 i 5. to nivoi, odnosno tipovi oznaavaju objanjeno je u ranijem lanku. Svi operacijski sustavi ne podravaju sve oblike
softverskog RAID-a kao to je prikazano u donjoj tablici. Operacijski sustavi NetBSD, OpenSolaris i Solaris 10 podravaju, uz
one u tablici navedene, i sve ugnijeene kombinacije navedenih RAID nivoa.
MS Windows (server)

0, 1, 5

MS Windows (desktop)

Mac OS X Server

0, 1, 5, 1+0

FreeBSD

0, 1, 5

NetBSD

0, 1, 4, 5

OpenSolaris

0, 1, 5, 6

Solaris 10

0, 1, 5, 6

Softverski RAID se nalazi na nekom polsuitelju koji je spojen na neki podatkovni ureaj i procesor troi vlastite cikluse na rad
RAID softvera. Dodatno optereenje je zanemarivo u RAID 0 i 1 tipovima za razliku od ostalih koji implementiraju sloene
paritetne sheme. Takoer, sve sabirnice izmeu procesora i disk kontrolera su dodatno optereene podacima potrebnim za
funkcioniranje RAID-a pa je mogue zaguenje. Smanjenje performansi je znaajno samo kod zapisivanja, dok kod itanja
postoji samo mali ili nikakav pad performansi.
Specifian nain rada ovih RAID-ova onemoguava funkcioniranje particija stvorenih pomou RAID sustava jednog

operacijskog sustava na drugom operacijskom sustavu. Kako nije mogue upravljati takvim logikim particijama, dual boot je
praktiki onemoguen. Jo jedan od nedostataka je nemogunost automatskog oporavka u sluaju greke prilikom podizanja
sustava odnosno automatsko prebacivanje na neoteeni ureaj.
Prilikom izrade RAID-a koriste se, kako je ranije reeno, logike particije a ne sami fiziki diskovi. Problem nastaje kada je jedan
fiziki ureaj podijeljen na vie particija koje su dio dvaju ili vie RAID polja. Kvar tog ureaja uzrokuje kvar svih RAID polja
kojima pripadaju njegove particije te je takvu konfiguraciju preporuljivo izbjegavati.
U sluaju softverskog RAID-a mogue je da podaci prestanu biti dostupni bez da je i jedan blok podataka oteen. Kako se
podaci o RAID sustavu, njegovom stanju i operacijama pohranjuju na isti ureaj na kojem se same operacije izvravaju,
mogue je da grekom u toj bazi nastane stanje od kojega se RAID sustav ne moe oporaviti. Zatita od takvog scenarija je
replikacija RAID baze na vie lokacija. Savjet je drati vie replika te baze na svakom od diskova koji su dio RAID-a. Ne treba
pretjerivati sa brojem replika jer rastom broja replika raste utjecaj na brzinu I/O operacija.
Softverski RAID je najjeftinije rjeenje koje ima brojne mane i zbog toga se koristi samo u situacijama kada nije mogue
implementirati neko drugo rjeenje.
Hardverski RAID zahtjeva postojanje barem RAID kontrolera posebne hardverske komponente za upravljanje RAID poljima.
Budui da sve izraune vezane uz rad RAID-a obavlja kontroler, ovaj tip RAID-a ne optereuje procesor. Koji su tipovi RAID-a
podrani, ovisi samo o hardverskoj komponenti - kontroleru. Danas veina RAID kontrolera podrava sve standardne RAID
nivoe.
Hardverski RAID je nevidljiv ostalim komponentama sustava. Zbog toga je moguebootati stroj sa bilo kojeg ureaja. Bolja
integracija sa driverima prua bolje i pouzdanije mehanizme za oporavak od pogreaka.
Danas veina hardverskih RAID-ova koristi meuspremnik (buffer) za operacije zapisivanja kako bi se smanjio ili uklonio utjecaj
RAID sustava na brzinu I/O operacija. Navedeni meuspremnik je zatien vlastitim napajanjem (baterija) da bi se sprijeio
gubitak podataka koji su u njemu pohranjeni.
Hardverski ostvareni RAID-ovi pruaju visoke performanse, ne optereuju centralni procesor i podravaju gotovo sve
operacijske sustave budui da se iz perspektive operacijskog sustava vide samo logiki diskovi. Dodatno, hardverski RAID-ovi
najee podravaju "hot swap", dakle izmjenu neispravnih ureaja dok je sustav aktivan te kasniju rekonstrukciju podataka na
novom ureaju.
RAID baziran na firmwareu/driverima je prijelazna verzija izmeu softverskog i hardverskog RAID-a. Za razliku od harverskog,
ovaj oblik ne sadri specifini ip za upravljanje RAID sustavom ve se postojei ip za upravljanje diskovnom jedinicom
nadograuje posebnim firmwareom (driverima) koji mu omoguavaju da pri startanju sustava odradi funkciju RAID kontrolera.
Jednom kada je pokrenut operativni sustav, on preuzima sve operacije i izraune izvrava procesor. Na ovaj je nain mogue
ukloniti jednu od glavnih mana softverskog RAID-a bez kupnje dodatnih komponenti.
Ovi ipovi su od njihovih proizvoaa opisani kao RAID kontroleri no treba biti oprezan da se ne pomijeaju sa pravim,
hardverskim RAID kontrolerima koji su daleko skuplji ali pruaju daleko veu funkcionalnost i performanse. Prije nego su se na
tritu pojavili gore opisani "RAID kontroleri", izraz kontroler se koristio samo za ipove koji rade sve izraune vezane uz rad
RAID-a.
Ogranienja tipova RAID-a koji se mogu implementirati na ovaj nain ista su kao i ogranienja softverskih RAID rjeenja budui
da operacije vezane uz rad izvrava operacijski sustav koristei cikluse procesora.
Mada NAS (Network Attached Storage) nije direktno povezan sa RAID-om u pitanju je set diskova opremljen svime to je
potrebno da bi oni bili dostupni preko mree. Najee je u pitanju veliki broj diskova koji su spojeni u jednu ili vie RAID
konfiguracija. Ovdje se esto koriste tzv. Hot Spare diskovi.
Hot Spare je naziv za diskove koji sami za sebe nisu dio RAID implementacije ali su ugraeni u raunalo u svrhu redundancije.
Namjena ovih diskova je da uklone vrijeme potrebno za nabavu zamjenskih diskova u sluaju kvara. Na ovaj nain se serveri
tite od kvara dvaju diskova u kratkom vremenu (vremenu kraem od vremena potrebnog da se kvar ustanovi, nabavi i ugradi
novi ispravni disk).
U zakljuku treba rei da je koritenje hardverskih RAID sustava jedina logina opcija za ozbiljne i vane raunalne posluitelje.
Takoer je preporuivo koristiti Hot Sparediskove kako ne bi smanjili mogunost pada sustava.