Saveti za kupovinu televizora

Od kako su se pojavili, televizori su zauzimali centralno mesto u svakom domainstvu. Svejedno da li se radi o poasnom mestu u
dnevnoj sobi ili u spavaoj sobi. I dok nai roditelji, bake i deke nisu imali ba previe izbora kad je veliina televizora u pitanju,
danas je izbor veliina i mogunosti toliki da se veoma lako moete izgubiti u celokupnoj ponudi. Iz tog razloga piemo ovaj tekst i
verujemo da e Vam nai saveti za kupovinu televizora zaista pomoi da izaberete model vredan Vaeg novca.

PRAVILO BROJ 1: VEE NIJE UVEK BOLJE

Svi ele to vei televizor, kako bi napravili pravi lini bioskop u svojoj sobi. Televizor sa velikom dijagonalom ekrana je verovatno
prva elja veine kupaca. Meutim, stvari nisu ba tako jednostavne. Jedna od osnovnih stvari koje kupci zaboravljaju je koliko
ima prostora na polici ili zidu, to jest na mestu gde elite da postavite televizor. Nije retka situacija da se kupac zbog odline
ponude odlui za televizor velike dijagonale, da bi, kada doe kui, utvrdio da je ureaj jednostavno previe glomazan i da ne moe
da stane na predvieno mesto. Kako bi sebe spasili ovakve situacije i nepotrebnog gubljenja vremena i ivaca, obavezno premerite
maksimalnu irinu i visinu prostora na koji planirate da smestite Va novi televizor.
Ukoliko nemate ograniavajui faktor kada je veliina televizora u pitanju, sledei faktor na koji morate da obratite panju je
udaljenost sa koje gledate televizor. Ako se odluite za televizor dijagonale od 65 ina, a sedite na samo dva metra od njega,
verovatno ete imati vrhunski doivljaju kada su filmovi u pitanju. Ali, kada je u pitanju standardni TV program, imaete velikih
problema da pohvatate sliku na ekranu, pa ete non-stop vrteti glavom levo-desno, gore-dole, u pokuaju da sagledate celu sliku.
Problem se javlja zbog naina na koji se snima materijal koji gledate i koliko se informacija prenosi gledaocu. Kada je u pitanju film,
retki su kadrovi sa krupnim planom, a veina radnje je smetena u sredinji deo slike. Ovo omoguava gledaocu (pre svega u
bioskopu) da ne juri akciju po celom platnu, ve da se moe koncentrisati na sredinji deo slike. Kada se ovo prenese na veliinu
televizora, normalno je da elite ureaj to vee dijagonale kako biste imali pravi bioskopski uitak. Ali, sve se menja kada gledate
standardni TV program. Kako su ranije televizori bili manji, tako su se autori TV programa trudili da uvek snimaju u krupnom planu.
Tako je ostalo i danas, pa nije ba prijatna scena kad gledate neije lice razvueno na ekranu od 65 ina, na dva metra od vas. Kad
se ovom doda da je sasvim normalno da se na ekranu pored ive slike nalaze i dva-tri kajrona, jasno je da imamo ogromnu koliinu
informacija. Da bi sagledali sve te informacije, morate sedeti na odreenoj udaljenosti kako bi vam ceo ekran televizora bio u
centru vidnog polja. Veina sportskih prenosa takoe nije prijatna za gledanje iz blizine na velikom ekranu zbog konstantnog
pomeranja kamere koja prati akciju, a zbog ega moe doi do pojave munine i glavobolje (morska bolest). Iako ne postoji tana
jednaina po kojoj bi se odredila optimalna udaljenost gledaoca u odnosu na televizor, najee se uzima da je minimalna
udaljenost za gledanje 1,5 puta vea od dijagonale ekrana televizora, dok je maksimalna preporuena udaljenost 2,5 puta vea od
dijagonale ekrana TV-a. U tabeli ispod moete videti koliko iznosi minimalna i maksimalna preporuena udaljenost gledaoca u
odnosu na ekran televizora.

Ukoliko ete na televizoru preteno gledati filmove, onda e Vam verovatno odgovarati vea dijagonala ekrana i manja udaljenost
mesta sa koga gledate TV. Ako, ipak, vie vremena provodite uz klasian TV program i sportske prenose, na je savet da veliinu
ekrana izaberete u odnosu na udaljenost sa koje ete gledati televizor.

PRAVILO BROJ 2: DVB-T2 PRIJEMNIK I NIJE TOLIKO BITAN

Digitalizacija televizije je budunost. Naa zemlja se odluila za DVB-T2 standard za digitalni prenos slike i odjednom je to postalo
poprilino vano. Meutim, na tritu i dalje vlada poprilina konfuzija i mnogo modela televizora se prodaje sa nekompatibilnim
prijemnikom proizvedenom prema DVB-Tstandardu. Da li to znai da u bliskoj budunosti neete moi da gledate televiziju?
Naravno da NE! Veina korisnika koji kupuju HD TV, signal prima putem kablovskog operatera, IPTV-a ili putem satelitske antene.
Ako je to sluaj i kod Vas, onda ne treba puno da Vas interesuje da li televizor ima DVB-T2prijemnik ili ne. Va televizor e bez
problema i dalje raditi. Problem nastaje samo u sluaju da televizijski signal primate putem klasine TV antene (sobne ili spoljne).
Kada svi repetitori preu na digitalno emitovanje signala, da bi gledali TV program putem antene (sobne ili spoljne), morate imati
televizor koji podrava ve pomenuti DVB-T2 standard. Ali, ak i ako Va televizor ne podrava DVB-T2standard, ne morate da
brinete. Mogue je dokupiti takozvani DVB-T2 SET-TOP-BOX (skraeno: STB), koji e Vam omoguiti gledanje DVB-T2 digitalnog
signala putem antene, ak i na televizoru koji ne podravaDVB-T2 tehnologiju. SET-TOP-BOX je ureaj koji prima signal sa

televizijske antene, obrauje ga i prosleuje televizoru koji ne poseduje DVB-T2 prijemnik u sebi. Na islustraciji ispod je prikazana
ema povezivanja antene, SET-TOP-BOX-a i televizora.

PRAVILO BROJ 3: SAMO (O)LED

Kako su plazma televizori praktino stvar prolosti, jer je prestala njihova proizvodnja, korisnik nema puno izbora nego da se
opredeli za LED LCD televizor. LED LCD televizori za osvetljenje ekrana koriste takozvane LE diode (skraeno: LED). Ovo je
trenutno najefikasniji vid osvetljenja ekrana jer nudi dobre rezultate uz minimalnu potronju elektrine energije. Postoji nekoliko
tipova LED osvetljenja, ali dva su najea: ivino (struno: edge, E-LED) i direktno (struno: D-LED). I sami moete lako
zakljuiti koji je od ova dva tipa osvetljenja ugraen u televizor koji Vam je zapao za oko televizori sa E-LED tipom osvetljenja su
primetno tanji od televizora sa D-LED osvetljenjem. Uvaeno je pravilo da se E-LEDosvetljenje ugrauje u skuplje modele, a da
se D-LED osvetljenje stavlja na jeftinije modele televizora. Meutim, danas to nije striktno, jer D-LED osvetljenje je dovoljno
napredovalo da su neki proizvoai poeli da ga stavljaju i u modele iz srednje klase. Razlike u kvalitetu i dalje postoje, a glavna je
u tome daE-LED osvetljenje nudi bolje osvetljen ekran, a nudi i mogunost da se pojedini delovi slike po potrebi zatamne. ELED osvetljenje i dalje muku mui sa probijanjem svetla. Ovaj fenomen se manifestuje tako to uz neku od ivica ekrana dolazi do
probijanja svetla, kao da neko dodatno osvetljava to mesto baterijskom lampom. Ovo zna da zasmeta ako je na ekranu scena sa
tamnim bojama (npr. scena snimana nou). Kod D-LED osvetljenja ovaj problem nije toliko izraen.
Pored LED LCD televizora, na tritu su se konano pojavili i OLED televizori. Ovi televizori trenutno predstavljaju sam vrh to se
tie kvaliteta slike, preciznosti prikaza, kontrasta, intenziteta crne boje i u svemu su za tri koplja ispred LED LCD ekrana. Visoka
cena je jedina mana televizora sa OLED ekranom.OLED televizori ne poseduju pozadinsko osvetljenje (sijalice koje proizvode
svetlost za ekran), pa nema ni probijanja pozadinskog osvetljenja. Na slici ispod je prikazan televizor marke LG sa
zakrivljenim OLEDekranom.

PRAVILO BROJ 4: SKUPLJE JE, NAALOST, I BOLJE

Ako Vam 3D tehnologija nije potrebna ili Vam nije potreban takozvani Smart (pametni) televizor, a pritom ipak elite vrhunsku sliku i
kvalitet ekrana, onda nemate sree. Jednostavno, proizvoai vrhunske ekrane stavljaju iskljuivo u modele iz vie i visoke klase,
koji su istovremeno i krcati mogunostima (kao to su 3D tehnologija i Smart TV funkcije). Do 2012. godine je i postojala
mogunost da naete vrhunski televizor bez 3D tehnologije i Smart TV funkcija, ali danas to vie nije sluaj.
Prva stvar po kojoj se razlikuju televizori je rezolucija ekrana, to jest koliko taaka ima na ekranu po horizontali, odnosno vertikali.
Od ovoga zavisi da li e televizor na sebi imati oznaku HD (HD Ready), Full HD ili 4K UHD. HD (HD Ready) televizori imaju
ekrane koji obino imaju rezoluciju od 1366768 taaka ili priblinu. Ovi ekrani se obino mogu nai na televizorima sa dijagonalom
od 37 ina i manjom. Full HDtelevizori imaju rezoluciju od 19201080, dok 4K UHD televizori imaju rezoluciju od
ak 38402160taaka. Ako se, recimo, dvoumite da li da kupite televizor veliine 37 ina sa HD rezolucijom ili model iste
dijagonale ekrana sa Full HD rezolucijom, jedino o emu treba da vodite rauna je sa koje udaljenosti gledate TV. Ako ga gledate
sa najee udaljenosti od 2,5-3 metara, nema puno razlike izmeu HD i Full HD slike. Ali, ako TV gledate sa udaljenosti od 1,5-2
metra, onda e Full HD pruiti primetno jasniju sliku.
Druga vana stvar kojom se proizvoai televizora hvale je frekvencija osveavanja ekrana i ona se meri u hercima (Hz). Vredi
znati da postoje televizori u ijoj specifikaciji stoji da je osveenje njihovih ekrana 200 Hz, ali ovu informaciju treba uzeti sa
rezervom. Do 2012. godine proizvoai su pisali stvarne brojke. Meutim, ve 2012. godine se sve promenilo i od tada proizvoai
kriju ove podatke kao zmija noge, a umesto njih se stavljaju okvirne, pribline brojke. Zahvaljujui napretku tehnologije, kao i
napretku u razumevanju naina na koji ljudsko oko vidi sliku sa ekrana, proizvoai su zakljuili da nije neophodno da u televizore
stavljaju skupe ekrane sa pravih 100 ili 200 herca osveavanja. Dovoljno je da se poslue trikovima vezanim za osvetljenje ili
naknadnu obradu slike kako bi se dobio slian efekat. Ovo je toliko uzelo maha da pojedini proizvoai tvrde da njihovi televizori
imaju frekvenciju osveavanja ekrana od 1000, pa i 1200 Hz, to nema mnogo veze sa istinom. Trikovi koji se koriste daju
solidne rezultate, ali nita ne moe da zameni kvalitetan ekran sa stvarno visokom frekvencijom osveavanja. Iako sami ne

moete znati koji se ekran nalazi u odreenom televizoru, nepisano je pravilo da televizori iz srednje visoke i visoke klase, sa
dijagonalom od 40 ina ili veom, imaju ekrane sa visokom nativnom (pravom) frekvencijom osveavanja. A zato je frekvencija
osveavanja uopte toliko bitna? Najvei nedostatak LCD televizora je to to imaju probleme sa takozvanom pokretnom
rezolucijom. Ovaj efekat najlake moete primetiti kada gledate fudbalsku utakmicu u HD-u. Dok je kamera koja snima me
statina, moi ete da prepoznate sve detalje, pa ak i brojeve na dresovima igraa. Meutim, im kamera pone da se kree i
prati akciju, otrina slike e znaajno opasti i slika e izgledati kao da nije u visokoj definiciji. Ovaj efekat ima veze sa kvalitetom
samog ekrana (vreme odziva), ali i sa nainom na koji nae oko razaznaje sliku. Prosto reeno, to ekran ima veu frekvenciju
osveavanja, slika e vam biti jasnija ak i ako gledate brze scene.

PRAVILO BROJ 5: SMART TV JE BUDUNOST

Koncept Smart TV-a je jo uvek relativno nova stvar. S obzirom na to da je na tritu tek od 2010. godine, ovaj koncept jo uvek
pomalo luta. Razliiti proizvoai su se odluili za razliite pravce kada je razvojSmart TV-a u pitanju.
ta uopte znai Smart TV? Ako imate pametni telefon, onda moete naslutiti i ta je pametni televizor. Naime, radi se o
televizoru kojim moete da surfujete Internetom, da gledate video klipove saYouTube-a, da koristite drutvene mree
(Facebook / Twitter), da se ujete sa prijateljima i rodbinom putem Skype-a, kao i da se poveete na svoju kunu mreu i da
gledate filmove i sluate muziku sa svog kunog raunara. Kao i kod pametnih telefona, svaki proizvoa je organizovao svoju
prodavnicu dodatnih aplikacija i igara, tako da moete proiriti mogunosti svog televizora u skladu sa Vaim eljama i potrebama.
Kao dva pionira u ovom polju, kompanije Samsung i LG su najdalje otile u razvoju Smart televizora.Samsung je 2013. godine
predstavio pametne TV aparate koji su kompletno okrenuti ka Internetu i drutvenim mreama. Integracija je toliko otila daleko da
je mogue gledati uivo neku emisiju na TV-u, a preko slike otvoriti jedan prozor u kojem e, recimo, biti svi komentari o toj emisiji
koji pristiu saTwitter-a. Iako se radi o inovativnoj stvari, Samsung je ve u modelima za 2014. godinu ovu mogunost bacio u
drugi plan. Sa druge strane, LG je u modelima za 2014. godinu instalirao pravi punokrvni operativni sistem za mobilne ureaje po
imenu WebOS, kojeg je kupio od kompanije HP. Ovaj potez je najbolji pokazatelj u kom pravcu e se kretati dalji razvoj pametnih
televizora. S obzirom na to da je ovo prva verzija ovog sistema, neke deije bolesti su prisutne, ali se one otklanjaju sa svakom
novom verzijom operativnog sistema koju korisnik moe lako sam da instalira u svoj televizor.
Neki proizvoai, kao na primer Philips, u svoje Smart televizore ugrauju Android operativni sistem, koji je mnogima ve poznat
sa pametnih telefona i tablet raunara.
Ako imate ogranieni budet i kupujete cenovno pristupaan model televizora ili kupujete televizor sa manjom dijagonalom ekrana
(koji po pravilu nisu Smart), ali bi ipak eleli Smart mogunosti, onda Vam preporuujemo da dodatno kupite multimedijalni plejer
ili Android dongle za televizor. Android dongle je mali ureaj, neto vei od USB FLASH memorije, koji se stavlja
u HDMI prikljuak na televizoru. Sa Android dongle-om dobijate kompletan Android sistem na svom televizoru i time pretvarate
obian TV u Smart. Zahvaljujui jeftinim ureajima koji dolaze iz Kine, za samo 30-ak evra moete kupiti vie nego
pristojan Android dongle.
Kako je Smart TV zapravo jedan mali raunar, njegova brzina rada zavisi od toga koliko je snano srce koje u njemu kuca, to jest
od snage njegovog procesora. Kod Smart televizora proizvoai obino kriju koji se hardver nalazi unutar samog ureaja. Najvie
to mogu napisati je da televizor poseduje dual-core ili quad-core procesor. Ali, ni to esto ne znai puno. Zato je na glavni
savet da pri svakoj kupovini obavezno isprobate Smart funkcije i lino se uverite u to koliko one dobro i teno funkcioniu. Proverite
koliko je vremena potrebno da televizor pokrene Smart deo, koliko je potrebno da se uita na primer YouTube aplikacija, koliko
brzo radi aplikacija za pregled Internet stranica Sve ovo je od velike vanosti, jer ako televizoru potrebno 20-ak sekundi za
pokretanje Smart dela, a YouTube aplikacija se uitava za 30-40 sekundi, brzo ete izgubiti volju da ga ikada i koristite. Kako
je Smart televizor mali raunar, onda je njegovo kontrolisanje putem standardnog daljinskog upravljaa ogroman problem. Kucanje
teksta u aplikaciji za pregled Internet stranica ili na YouTube-u se veoma lako moete pretvoriti u nonu moru. Neki proizvoai
uz Smart televizore nude i specijalne daljinske upravljae koji znatno olakavaju korienje Smart funkcija. Takoe, postoje i
specijalne beine tastature vrlo malih dimenzija, koje se mogu koristiti za Smart televizore, a koje moete kupiti odvojeno. Skoro
svi televizori iz srednje i vie klase podravaju i standardne USB tastature i mieve namenjene raunarima, a ako su jo i beini,
onda neete imati ni problema sa icama.

PRAVILO BROJ 6: 3D TEHNOLOGIJA NIJE NEOPHODNA, ALI

Do pre samo par godina, 3D tehnologija je bila glavni marketinki mamac, a danas je doivljavamo kao samo jo jednu od opcija
na televizoru. Ovde ponavljamo ve izreenu injenicu ak iako Vam nije potrebna 3D tehnologija, nije mogue kupiti odlian
televizor koji ne poseduje ovu opciju. 3D jeste zanimljiva mogunost. Filmovi izgledaju neobino i stvarno imate karakteristian
utisak prostorne dubine na ekranu. Meutim, za pravi utisak morate biti to blii minimalnoj preporuenoj udaljenosti, a poeljno je i
da televizor ima ekran to vee dijagonale.

Postoje dve vrste 3D tehnologije aktivna i pasivna. Uz aktivni 3D idu neto vee naoari koje u sebi imaju bateriju. Zbog
komplikovanije izrade ove naoari su skuplje, pa ako elite da pravite 3D urke, kupovina dodatnih naoara moe poprilino
kotati. Pasivni 3D podrazumeva najjednostavnije naoari koje su izuzetno lagane. Nemaju bateriju i znaajno su jeftinije. Mogue
ih je kupiti i u takozvanom party pack-u (paket od pet pari naoara) po veoma povoljnim cenama. Neemo ulaziti u detalje
vezane za nain funkcionisanja aktivne i pasivne 3D tehnologije, ali emo napomenuti da svaka od ovih tehnologija ima svoje
prednosti i mane.

PRAVILO BROJ 7: ZA HD TV SAMO HD FILMOVI

Ovo bismo pre definisali kao Boju zapovest, nego kao pravilo. Kupili ste televizor od 55 ina i na njemu gledate neki DivX film, koji
je pritom snimljen kamerom u bioskopu. Jednostavno, ne ide. To je isto kao da ste kupili Ferrari da njime idete subotom na zelenu
pijacu. tavie, ni filmovi u pravom DVD formatu nisu dorasli Full HD ekranima. Poreenja radi, Full HD ekran je u stanju da
prikae ak est i vie puta (!) precizniju i jasniju sliku nego to DVD tehnologija moe da prui. Istina, televizori iz srednje i visoke
klase mogu malo da doteraju DVD tako da izgleda bolje, ali to jednostavno nije to. Za HD i Full HD televizore se podrazumeva i
video materijal snimljen u HD ili Full HD tehnici. To znai da e ovim televizorima najvie odgovarati filmovi u Blu-Ray formatu ili
sadraj sa Interneta u HD rezoluciji.
I dok je Blu-Ray posebna pria, mi emo se fokusirati na HD filmove sa Interneta. Morate biti svesni injenice da nijedan televizor
ne moe da reprodukuje svaki film, pa makar taj televizor kotao i 10.000 evra. Televizori uglavnom nemaju problema sa video
delom filma, jer se tu vremenom iskristalisala situacija oko standarda. Problemi nastaju oko zvunog dela filma, to jest formata
zvuka HD filma. U veini sluajeva, na Internetu je mogue pronai HD filmove koji imaju zvuk u jednom od sledeih
formata: AAC, AC3, DTS, TrueHD i DTS-HD. AAC i AC3 zvuk e 99% televizora bez problema moi da reprodukuje. Ali, ve kod
zvuka u DTS formatu nastaje problem, poto jeftiniji televizori ne mogu da reprodukuju ovaj standard. Glavni razlog je
to DTS licenca poprilino kota, pa proizvoai tede na svemu. Jo loija situacija je sa DTS-HD standardom, koji mogu da
prepoznaju samo televizori iz srednje visoke i visoke klase. TrueHD standard ne podrava trenutno nijedan televizor na tritu. Ako
Va TV ne podrava odreeni standard za zvuk, jedino reenje je da izvrite konverziju zvuka u AC3 format. Prosenom raunaru
je potrebno oko 30-40 minuta da izvri ovu konverziju, a ovo ete najjednostavnije uraditi uz pomo programa po
imenu MKV2AC3.
Titlovi su takoe veoma vana stvar. Obratite posebnu panju da li televizor podrava nae titlove, to jest da li ispravno prikazuje
naa slova: , , , i . Naravno, ako vie volite irilicu, proverite i podrku za nju. Nije retka situacija da ak i televizori koji
spadaju u visoku klasu nemaju dobru podrku za naa slova, pa gledanje filmova prerasta u frustraciju. Jedini nain da ovo
proverite je da u maloprodajnom objektu na televizor prikljuite sopstvenu USB FLASH memoriju sa filmom i titlom i pogledate kako
e titl biti prikazan. Neki televizori imaju podrku za naa slova, ali nepravilno prepoznaju na jezik. Tad je potrebno otii u
podeavanja televizora i promeniti takozvani kodni raspored za titl. Kod titla je bitna jo jedna stvar kako televizor ispisuje slova
na ekranu. Ako su slova obine bele boje, bez ivica ili bez senke, ona e biti teka za itanje pri svetlijim scenama. Neki televizori
dozvoljavaju veoma detaljnu kontrolu nad bojom slova, ivicama, kao i samom veliinom slova.
Ako HD filmove za gledanje na televizoru skidate sa Interneta, obratite panju na kvalitet. Ako je film recimo u Full HD rezoluciji
(1080p), nije svejedno da li je njegova veliina samo 2 GB ili itavih 12 GB. Razlika izmeu kvaliteta ove dve verzije je kao nebo i
zemlja. Film od 12 GB nudi daleko vii kvalitet slike, koji se primeti pre svega u otrini, a potom i u brzim scenama.

PRAVILO BROJ 8: GLEDAJTE, PROBAJTE

Ovo je univerzalno pravilo. Televizor je vizuelni medij i mora da se vidi. Nije dovoljno da Vam se svidi samo spoljanjost. Kod
televizora je najvaniji kvalitet slike. Zagledajte ga sa svih strana i iz svih uglova. Obratite panju na sve detalje. Obavezno se
raspitajte da li televizor ima automatsku kontrolu osvetljenja ekrana, koja je naroito bitna ako TV gledate u veernjim satima kako
ne biste morali runo da smanjujete intenzitet osvetljenja.
Kakav zvuk TV prua nije od prevelike vanosti ukoliko niste zaljubljenik u kvalitetan zvuk. Osim par modela iz visoke klase, mali
broj televizora moe da se pohvali vrhunskim audio sistemom. Ako elite zaista kvalitetan zvuk, ak i na jeftinijim modelima
televizora, onda ete morati da dokupite dodatni zvuni sistem takozvani SoundBar ili neki od 2.1, 5.1 ili 7.1 sistem zvunika.
Ako Vas interesuje funkcionisanje Smart funkcija, proite kroz sve opcije, pokrenite par aplikacija Steknite utisak o brzini
rada Smart dela i brzini otvaranja aplikacija. Ako ete koristiti Smart deo, proverite da li dobijate specijalni daljinski upravlja ili da li
ga je mogue dokupiti.