Mera I Integral..skripta, Beleške Sa Predavanja, DUNP

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
MERA I INTEGRAL
(beleke sa predavanja i vebi dr Denisa Puia)
skripta
Obradio, redigovao i uredio:
Enes Kaapor
Novi Pazar, 2016.
Predgovor
Ova skripta su najpre namenjena studentima matematike koji izuavaju meru i integral, kako bi lake pripremili i poloili ispit iz istoimenog predmeta. Napisana su prema predavanjima i vebama
dr Denisa Puia koji godinama dri nastavu na osnovnim i master
akademskim studijama iz predmeta Mera i integral na Dravnom univerzitetu u Novom Pazaru. Gradivo je podeljeno na etiri glave, od
kojih prve tri ine uglavnom teorijski deo predmeta, dok je etvrta
glava zamiljena kao dodatak i podsetnik nekih osnovnih stvari iz matematike analize, a uz to sadri i odreen broj karakteristinih zadataka koji su veinom detaljno uraeni i obrazloeni. Na taj nain
je obuhvaen i taj praktini deo, ime je studentima uveliko olakano
spremanje pismenog dela ispita.
Literatura koju je profesor koristio u toku dranja predavanja i
vebi, a koju sam i ja donekle koristio prireujui ova skripta, data je
na kraju. Korisnim sugestijama i savetima pri pisanju ovih skripata
profesor je doprineo njihovom jo boljem kvalitetu, na emu mu se
toplo zahvaljujem.
U Novom Pazaru, 28.04.2016.
Enes Kaapor
Sadraj
1 -algebre. Merljive funkcije
1.1 -algebre. Merljiv prostor . .
1.2 Proireni skup realnih brojeva
1.3 Merljive funkcije . . . . . . .
1.4 Proireno-realne funkcije . . .
1.5 Borelove -algebre . . . . . .
1.6 Merljivost niza funkcija . . . .
2 Mera
2.1 Definicija i osobine mere . .
2.2 Spoljna mera . . . . . . . .
2.3 Kompletni merljivi prostori
2.4 Karateodorijev metod . . .
2.5 Primeri mera . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
3 Lebegov integral
3.1 Proste funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.1.1 Standardna reprezentacija proste funkcije
3.1.2 Merljivost proste realne funkcije . . . . .
3.2 Integral proste nenegativne merljive funkcije . .
3.3 Integral nenegativne merljive funkcije . . . . . .
3.4 Integral realne i kompleksne merljive funkcije . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1
1
8
9
14
19
23
.
.
.
.
.
30
30
37
40
44
46
.
.
.
.
.
.
60
60
62
65
66
75
86
Sadraj
4 Dodatak
97
4.1 Skupovi mere nula. Odgovarajua terminologija . . . . 97
4.2 Rimanov i Lebegov integral . . . . . . . . . . . . . . . 103
4.3 Odabrani zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Literatura
156
Glava 1
-algebre. Merljive funkcije
1.1
-algebre. Merljiv prostor
Definicija 1.1.1. Neka je X 6= proizvoljan skup. Kolekciju T podskupova skupa X nazivamo topologijom na skupu X ako zadovoljava
sledee uslove:
(T1) X, T
(T2) Unija proizvoljne kolekcije elemenata iz T je element iz T , tj.
vai
[
{U : A} T
U T
A
(T3) Presek bilo koja dva elementa iz T je element iz T , tj. vai

U, V T
U V T.
Ureeni par (X, T ) je topoloki prostor, a elemente topologije T nazivamo otvorenim skupovima.
1
1. -algebre. Merljive funkcije
Definicija 1.1.2. Kolekciju M P(X) nazivamo -algebrom

(-poljem) ako zadovoljava sledee uslove:
(1) X M
(2) Unija prebrojive kolekcije elemenata iz M je element iz M, tj.
vai
+
[
{Aj : j N} M
Aj M
j=1
(3) Komplement bilo kojeg elementa iz M je element iz M, tj. vai

A M Ac = X\A M.
Ureeni par (X, M) je merljiv prostor ili prostor sa -algebrom, a
elemente iz M nazivamo merljivim skupovima.
Uslov (2) predstavlja zapravo zatvorenost kolekcije M u odnosu na
prebrojivu uniju svojih elemenata, dok je uslov (3) zatvorenost kolekcije
M u odnosu na komplementiranje svojih elemenata. Napomenimo da
je uslov (2) ekvivalentan sa uslovom
niz (Aj )jN iz M
+
[
Aj M.
j=1
Ako uslov (2) iz prethodne definicije zamenimo uslovom

0
(2 ) (n N) A1 , A2 , . . . , An M
n
[
Aj M,
j=1
tada kolekciju A P(X) koja zadovoljava uslove (1), (2) i (3) zovemo
algebrom (poljem). Odavde neposredno sledi: svaka -algebra jeste
algebra.
1.1. -algebre. Merljiv prostor
Ako neka kolekcija R P(X) zadovoljava uslove (2) i (3), tada tu

kolekciju zovemo -prstenom. Analogno gore navedenom, ako kolekcija R P(X) zadovoljava uslove (2) i (3), tada tu kolekciju zovemo
prstenom.
Lako se pokazuje da je kolekcija D = P(X) jedna -algebra. Nju
nazivamo diskretnom -algebrom na X, i primeujemo da je ona najbogatija merljivim skupovima. S druge strane, i kolekcija J = {, X}
predstavlja jednu -algebru, koju nazivamo antidiskretnom -algebrom
na X.
Navedimo neke posledice definicije kroz sledeu lemu.
Lema 1.1.1. Neka je (X, M) merljiv prostor. Tada vai sledee:

(a) M
(b) niz (Aj )jN iz M
+
\
Aj M
j=1
(c) (n N) A1 , A2 , . . . , An M
(d) (n N) A1 , A2 , . . . , An M
n
[
j=1
n
\
Aj M
Aj M
j=1
(e) A, B M A\B, B\A, A4B M.
Dokaz. (a) Neka je X M. Tada, na osnovu uslova (3) iz definicije

-algebre vai X\X = M.
(b) Za svaki niz (Aj )jN vai

+
\
Aj =
j=1
+
\
!cc
Aj
j=1
+
[
!c
Acj
M,
j=1
jer iz Aj M (j N) sledi Acj M (j N), pa na osnovu uslova

S
Ac M. Sada na osnovu uslova
(2) iz definicije -algebre imamo +
S j=1 jc
n
c
M.
(3) iz definicije -algebre vai
j=1 Aj
(c) Neka je (n N) A1 , . . . , An M i Aj = za j {n+1, n+2, . . .}.
Tada vai
+
[
j=1
Aj = A1 A2 . . . An | {z . .}. =
An+1 An+2 ...
n
[
Aj M,
j=1
jer su Aj M za j N.
(d) Neka je
n
\
j=1
Aj =
n
\
j=1
!cc
Aj
n
[
!c
Acj
j=1
Tada iz (j N) A1 , A2 , . . . , ASj M sledi (j N) Ac1 , Ac2 . . . , Acj

M, pa na osnovu (c) imamo nj=1 Acj M. Sada na osnovu uslova
S
c
n
c
(3) iz definicije -algebre vai
A
M.
j=1 j
(e) Neka su A, B M. Tada su i njihovi komplementi Ac , B c M,
pa je A\B = A B c M kao presek dva elementa iz M. Analogno
imamo da je B\A = B Ac M, pa je A4B = (A\B) (B\A) M
kao konana unija elemenata iz M.

S
Napomena.
Oznaku
koristimo za obinu uniju elemenata, dok
F
oznaku koristimo za disjunktnu uniju elemenata.
Definicija 1.1.3. Kolekciju E P(X) nazivamo polualgebrom (elementarnom familijom) ako zadovoljava sledee uslove:
(PA1) E
(PA2) A, B E A B E
(PA3) Komplement od A je jednak konanoj disjunktnoj uniji elemenata iz E, tj. vai
c
A E A =
a
G
Aj , Aj E, j {1, . . . , a}.
j=1
Elementi iz E su elementarni (osnovni) skupovi.

Teorema 1.1.1. Neka je E polualgebra i A kolekcija konanih disjunktnih unija elemenata iz E. Tada je A algebra.
Dokaz. Treba pokazati da vae uslovi (1), (2) i (3) iz definicije algebre. Poto je E, to na osnovu (PA3) imamo da je X\ = X
konana disjunktna unija elemenata iz E, pa X A, tj. vai uslov
(1).
Elemente iz E emo oznaavati sa: B, C, Bj , Bm , Cj , Cm , . . ., a
elemente iz A sa: A, Aj , Am , . . . Neka su A1 , A2 , . . . , An iz A, gde je
Fm j
j
Am = Jj=1
Bm , Bm
E, (j N) (m N) 1 m n, 1 j Jm .
Treba dokazati uslov (2), tj.
!
Jm
n
n
[
[
G
j
(n N) A1 , A2 , . . . , An A
Am =
Bm
A.
m=1
m=1
j=1
Kod poslednje jednakosti primeujemo da su konane unije elemenata

iz A zapravo konane unije elemenata iz E. Dokaemo li da sve konane unije elemenata iz E pripadaju A, dokazali smo uslov (2) za
definiciju algebre. U tom cilju, dokaimo da razlika svaka dva elementa

iz E pripada A. Neka su B1 , B2 E. Tada je
B1 \B2 = B1
B2c
= B1
J2
G
C2j
j=1
J2
G

B1 C2j A,
j=1
jer se radi o konanoj disjunktnoj uniji elemenata iz E (iz (PA2) sledi

da B1 C2j E).
Matematikom indukcijom emo pokazati da konane unije elemenata iz E pripadaju A. Neka su B1 , B2 E. Za n = 2 imamo
B1 B2 = B1 t (B2 \B1 ) A,
jer se radi o konanoj disjunktnoj uniji elemenata iz E. Pretpostavimo
da to vai za n1, i dokaimo da vai i za n. Neka su B1 , B2 , . . . , Bn
E. Imamo
0
B1 B2 . . . Bn1 Bn = B1 t B2 t . . . t BN Bn =
{z
}
|
A
= Bn t (B1 \Bn ) t (B2 \Bn ) t . . . t (BN \Bn ).

Ovo je takoe konana disjunktna unija elemenata iz E, pa na osnovu
matematike indukcije, iz poslednje jednakosti sledi da konane unije
elemenata iz E pripadaju A. Prema tome,
!
n
n
Jm
[
[
G
j
(n N) A1 , A2 , . . . , An A
Am =
Bm
A,
m=1
m=1
j=1
tj. vai uslov (2).

Dokaimo
Fn jo uslov (3), tj. A A X\A A. Neka je A A,
tj. A = m=1 Bm , gde je Bm E, m N, 1 m n. Tada imamo
!
n
n
n
n
Jm
G
\
\
\
G
(P
A3)
c
j
X\A = X\
Bm =
(X\Bm ) =
Bm
=
Cm
=
m=1
m=1
m=1
m=1
j=1
J1
G
j=1
!
C1j
J2
G
j=1
!
C2j
...
Jn
G
7
!
Cnj
j=1
o
Gn j
=
C11 C2j2 . . . Cnjn : 1 j1 J1 , 1 j2 J2 , . . . , 1 jn Jn ,
to predstavlja konanu disjunktnu uniju elemenata iz E, pa sledi

X\A A.
Za ovakvu algebru kaemo da je algebra generisana polualgebrom.
Napomenimo da je poslednja jednakost zapravo samo uoptenje jedne
prostije jednakosti
(A1 A2 ) (A3 A4 ) = (A1 A3 ) (A1 A4 ) (A2 A3 ) (A2 A4 ),
koja funkcionie po principu da se svaki sa svakim presee, a zatim se
izvri uniranje.
Primer 1 (h-intervali). Posmatrajmo intervale: (a, b], (a, +) i ,
gde je a < b < +. Oni predstavljaju tzv. h-intervale, odnosno poluotvorene intervale (half-open). Kolekcija h-intervala jeste
polualgebra. Naime, vidimo da jeste h-interval, pa vai uslov (PA1).
Takoe, presek dva h-intervala oigledno je h-interval. Na primer:
(a, b] (c, d] = (max{a, c}, min{b, d}], a, c R
(, b] (c, d] = (c, min{b, d}].
Slino se dokazuju ostale mogunosti, pa vai uslov (PA2). to se tie
komplementiranja, imamo sledee sluajeve:
1) (a, b]c = (, a] (b, +), gde je a R. Za a = imamo
(, b]c = (b, +).
2) (a, +)c = (, a], a R. Za a = imamo (, +)c = .
3) c = R = (, +) = (a, +), gde je a = .
Dakle, vai i (PA3).
Na osnovu prethodno dokazane teoreme zakljuujemo: konane

disjunktne unije h-intervala formiraju algebru. Ovu algebru zovemo
Lebegovom1) algebrom, i koristimo oznaku: M0 .
Primetimo da Lebegova algebra nije -algebra, jer ne zadovoljava
uslov zatvorenosti S
u odnosu
uniju svojih elemenata. Na
na prebrojivu
1
=
(a,
b),
a (a, b) nije h-interval.
ime, imamo da je +
a,
b
n=1
n
1.2
Proireni skup realnih brojeva
Za svaki realan broj vai da je < < +. Ako skup

R proirimo sa dva elementa: + (plus beskonano) i (minus
beskonano), tada za skup
R = R {, +}
kaemo da je proireni skup realnih brojeva. Jo piemo R = [, +].
Neke osnovne operacije sa u teoriji mere su:
(), > 0
0,
=0
() =
(), < 0
+ () = + = ,
+ + (+) = +
+ () =
= 0, R
1)
Henri Lon Lebesgue (18751941), francuski matematiar
1.3. Merljive funkcije
0 () = 0.
Izraze + (+) (+ + ()) i () ( + (+)) ne
definiemo. Primetimo da u teoriji mere vai da je 0 () = 0.
Podsetimo se da je kolekcija svih otvorenih intervala baza obine
topologije na R. Za bazu topologije na R uzimaju se svi otvoreni skupovi iz R kao i skupovi oblika: [, c) (to predstavlja bazni skup
za ) i (d, +] (to predstavlja bazni skup za +). Dakle, skup
U R je otvoren u R akko je jednak uniji neke kolekcije otvorenih
intervala. Analogno, skup U R je otvoren u R akko se moe predstaviti u obliku prebrojive kolekcije intervala oblika (a, b), [, c] ili
(d, +], tj. akko
+
[
In ,
U=
n=1
gde je In {(a, b), [, c), (d, +] : a < b, a, b, c, d R}.

Okolina od R je svaki otvoren interval (a, b) 3 . Okolina od
= + je svaki skup oblika (a, +], a R. Okolina od =
je svaki skup oblika (, a], a R. Napomenimo da ako je skup U
otvoren u R, on je onda otvoren i u R. Obrnuto ne vai u optem
sluaju.
1.3
Merljive funkcije
U teoriji mere merljive funkcije imaju podjednako vanu ulogu kao

to je imaju neprekidne funkcije u topologiji. Prisetimo se definicije
neprekidne funkcije u topolokim prostorima.
Definicija 1.3.1. Neka su (X, TX ) i (Y, TY ) topoloki prostori. Za
funkciju f : (X, TX ) (Y, TY ) kae se da je neprekidna ako su inverzne
10
slike otvorenih skupova otvoreni skupovi, tj.

(V TY ) f 1 (V ) TX .
Sada dajemo definiciju merljivih funkcija.
Definicija 1.3.2. Neka je (X, M) prostor sa -algebrom i (Y, TY )
topoloki prostor. Za funkciju f : (X, M) (Y, TY ) kae se da je
merljiva ako su inverzne slike otvorenih skupova merljivi skupovi, tj.
(V TY ) f 1 (V ) M.
Ako je E M (tj. E je merljiv), tada je funkcija f : E (Y, TY )
merljiva na E ako je skup f 1 (U ) E merljiv za svaki otvoren skup
U Y . Lako se moe pokazati da je kolekcija ME = {EF : F M}
-algebra na E.
Primer 2. Konstantna funkcija c : (X, M) (Y, T ) definisana sa
c(x) = y0 (x X) (y0 Y ) jeste merljiva funckjia.
Zaista, imamo
1
(U Y ) c (U ) =
X, ako y0 U
.
, ako y0
/U
U oba sluaja je c1 (U ) merljiv skup, pa je konstantna funkcija merljiva.

4
Primer 3. Ako je funkcija f : (X, M) (Y, T ) merljiva i E merljiv,
tada je fE : E (Y, TY ) definisana sa fE (x) = f (x), x E, merljiva
na E. Drugim reima, ako je funkcija merljiva na celom prostoru X,
tada je ona merljiva na svakom merljivom podskupu tog prostora.
Zaista, imamo da je (U Y ) fE1 (U ) = E f 1 (U ), pa je fE1 (U )
merljiv skup kao presek dva merljiva skupa.
4
11
Primer 4. Neka su A i B merljivi skupovi, pri emu je A B, i neka

je funkcija f : B (Y, T ) merljiva. Tada je i f : A (Y, T ) merljiva.
Zaista, kako je za svaki otvoren skup U Y skup f 1 (U ) B
merljiv, to je i skup f 1 (U ) A f 1 (U ) B merljiv kao njegov
podskup.
4
Teorema 1.3.1. Neka je (E
n )nN niz merljivih skupova i (Y, TY ) topoS+
loki prostor. Tada je f : n=1 En Y merljiva akko je f : En Y
merljiva za svako n N.
S+
S
1
(U )
Dokaz. Neka je f : +
n=1 Y merljiva. Tada je ( n=1 En ) f
merljiv skup, gde je U Y . Treba pokazati da je f : En Y
merljiva,
tj. da je skup Em f 1 (U ) merljiv
svako m N. Kako je
Sza
S+
+
Em n=1 En , to vaiSda je Em = Em ( n=1 En ), pa imamo da je
1
(U ) merljiv skup kao presek dva
Em f 1 (U ) = Em +
n=1 En f
merljiva skupa.
Neka je f : En Y merljiva
n N. Za
otvoren skup
Ssvaki
S+za svako1
+
U Y imamo da je skup n=1 En f (U ) = n=1 (En f 1 (U ))
1
merljiv
S+kao prebrojiva unija merljivih skupova En f (U ), pa je
f : n=1 En Y merljiva.
Sledeom lemom pokazujemo da je kompozicija merljive i neprekidne funkcije merljiva funkcija.
Lema 1.3.1. Neka je (X, M) merljiv prostor, (Y, TY ) i (Z, TZ ) topoloki prostori, f : (X, M (Y, TY ) merljiva funkcija i g : (Y, TY )
(Z, TZ ) neprekidna funkcija. Tada je g f : (X, M) (Z, TZ ) merljiva funkcija.
Dokaz. Neka je V Z proizvoljan otvoren skup. Tada je g 1 (V ) Y
otvoren skup (jer je g neprekidna funkcija), pa je i f 1 (g 1 (V )) X
12
merljiv skup (jer je f merljiva funkcija). Sada je

( V TZ ) (g f )1 (V ) = (f 1 g 1 )(V ) = f 1 (g 1 (V )) M,
pa je g f : (X, M) (Z, TZ ) merljiva funkcija.
Napomena. Ako nije drugaije navedeno, uvek emo pretpostavljati

da su skupovi realnih i kompleksnih brojeva R i C topoloki prostori
sa uobiajenim topologijama. Isto vai za Rn i Cn .
Teorema 1.3.2 (O merljivosti). Neka je (X, M) merljiv prostor,
Y topoloki prostor, u, v : X R merljive funkcije i f : R2 Y
neprekidna funkcija. Tada je funkcija F : X Y definisana sa
F (x) = f (u(x), v(x)) merljiva.
Dokaz. Neka je funkcija g : X R2 definisana sa g(x) = (u(x), v(x)).
Tada je F (x) = f (u(x), v(x)) = f g (x), tj. F = f g, gde je funkcija
f : R2 Y neprekidna po pretpostavci. Treba dokazati da je g merljiva funkcija. U R2 je otvoren ako postoji niz
otvorenih pravougaS+
onika ((an , bn ) (cS
n , dn ))nN takav da je U =
n=1 (an , bn ) (cn , dn ).
+ 1
1
Tada je g (U ) = n=1 g ((an , bn ) (cn , dn )) (jer unija dobro sarauje sa inverznom slikom). Sada imamo sledei lanac ekvivalencija:
x g 1 ((an , bn ) (cn , dn )) g(x) = (u(x), v(x)) (an , bn ) (cn , dn )
u(x) (an , bn ) i v(x) (cn , dn ) x u1 ((an , bn )) i x v 1 ((cn , dn ))
x u1 ((an , bn )) v 1 ((cn , dn )).
Odavde sledi da je g 1 ((an , bn )(cn , dn )) = u1 ((an , bn )) v 1 ((cn , dn )).
Dakle,
g 1 (U ) =
+
[
n=1
g 1 ((an , bn )(cn , dn )) =
+
[
n=1
u1 ((an , bn )) v 1 ((cn , dn ).
13
Poto su funkcije u i v po pretpostavci merljive, to su onda skupovi

u1 ((an , bn )) i v 1 ((cn , dn )) merljivi kao inverzne slike otvorenih intervala (an , bn ) i (cn , dn ). Tada je u1 ((an , bn )) v 1 ((cn , dn ) merljiv skup
kao presek dva merljiva skupa, pa je i g 1 (U ) merljiv skup kao prebrojiva unija merljivih skupova, to znai da je g : X R2 merljiva
funkcija. Na osnovu prethodne leme je F = f g merljiva funkcija kao
kompozicija merljive i neprekidne funkcije.
Napomena. Iz topologije znamo da su preslikavanja j : R2 R,
j {1, 2, 3, 4}, definisana sa
1 (s, t) = s+t,
2 (s, t) = st,
3 (s, t) = st,
s
4 (s, t) = , t 6= 0,
t
neprekidna. Ako su funkcije u, v : X R merljive, na osnovu

prethodne teoreme lako zakljuujemo da su i funkcije Fj : X R,
j {1, 2, 3, 4}, definisane sa
F1 (x) = 1 (u(x), v(x)) = u(x) + v(x)
F2 (x) = 2 (u(x), v(x)) = u(x) v(x)
F3 (x) = 3 (u(x), v(x)) = u(x) v(x)
F4 (x) = 4 (u(x), v(x)) =
u(x)
, v(x) 6= 0 (x X),
v(x)
merljive funkcije. Odavde zakljuujemo da merljivost dobro sarauje

sa osnovnim raunskim operacijama.
Razmotrimo sada kompleksne funkcije. Neka je data kompleksna
funkcija = u + i v : X C, gde je (x) = u(x) + i v(x), x X,
Re = u, Im = v, pri emu su funkcije u, v : X R merljive.
Neka je f : R2 C definisana sa f (s, t) = s + i t i neka je > 0.
Funkcija f je neprekidna, jer za proizvoljnu taku (s0 , t0 ) R2 i za
svako (s, t) R2 postoji = > 0 tako da je |f (s, t) f (s0 , t0 )| =
14
p
|(ss
)+i
(tt
)|
=
(s s0 )2 + (t t0 )2 < im je d((s, t), (s0 , t0 )) =
0
0
p
(s s0 )2 + (t t0 )2 < . Tada je (x) = f (u(x), v(x)) = f g (x),
gde je funkcija g : X R2 , definisana sa g(x) = (u(x), v(x)), merljiva
funkcija. Sada je na osnovu prethodne teoreme kompleksna funkcija
merljiva.
Obrnuto, ako je = u+i v : X C merljiva, da li su u, v : X R
merljive? Uoimo projekcije p1 : C R i p2 : C R definisane redom
sa p1 (s + i t) = s i p2 (s + i t) = t. Iz topologije znamo da su projekcije
neprekidna preslikavanja. Na osnovu prethodne teoreme imamo da su
onda i p1 = u i p2 = v merljive funkcije.
Na osnovu prethodno izloenog neposredno sledi:
Teorema 1.3.3. Kompleksna funkcija definisana na merljivom prostoru jeste merljiva akko su realni i imaginarni deo te funkcije merljive
funkcije.
1.4
Proireno-realne funkcije
Ako neka funkcija f uzima realne vrednosti, onda za takvu funkciju

kaemo da je realna funkcija. Ako f moe uzeti vrednosti ili +,
tada je f proireno-realna funkcija.
Rekli smo da je skup U R otvoren u R ako se moe predstaviti u
obliku prebrojive kolekcije intervala oblika (a, b), [, c) ili (d, +].
To znai da ako je U R otvoren, on se moe napisati i u obliku U =
U0 H, gde je U0 otvoren u R, a H {{}, {, +}, {+}, }.
Na primer, [, c) = (, c) {}, (a, b) = (a, b) , (d, +] =
(d, +) {+}.
Neka je data proireno-realna funkcija f : X R. Tada je, po
definiciji, f : X R merljiva ako za svaki otvoren skup U R
1.4. Proireno-realne funkcije
15
vai da je skup f 1 (U ) merljiv. Kako je f 1 (U ) = f 1 (U0 H) =

f 1 (U0 ) f 1 (H), to moemo rei da je f merljiva akko vai
(a) f 1 (U0 ) je merljiv skup za svaki otvoren U0 R
(b) f 1 (+) i f 1 () su merljivi skupovi.
Napomena. Skup f 1 (+) je jednak skupu
{x X : f (x) = +} =
+
\
{x X : f (x) > n} =
n=1
+
\
f 1 ((n, +]).
n=1
Slino, skup f 1 () je jednak skupu

{x X : f (x) = } =
+
\
{x X : f (x) < (n)} =
n=1
+
\
f 1 ([, n)).
n=1
Ako su date funkcije f1 , f2 : X R, tada je zbir f1 (x) + f2 (x)

definisan za svako x X. Meutim, ako su date proireno-realne
funkcije g1 , g2 : X R, postavlja se pitanje: da li je njihov zbir
definisan za svako x X, tj. da li g1 (x) + g2 (x) R? Posmatrajmo
skupove
A = {x X : g1 (x) = +} {x X : g2 (x) = } i
B = {x X : g1 (x) = } {x X : g2 (x) = +}.
Primeujemo da na skupu A B nije definisan zbir g1 (x) + g2 (x) (jer
se javljaju nedefinisani izrazi + + () i + (+)). Dakle,
(A B)c je oblast definisanosti zbira g1 (x) + g2 (x).
Zadatak 1. Neka je X merljiv prostor, f1 , f2 : X R merljive
funkcije i g1 , g2 : X R proireno-realne merljive funkcije. Dokazati
16
da su skupovi {x X : f1 (x) > f2 (x)} i {x X : g1 (x) > g2 (x)}

merljivi.
Reenje. Imamo
{x X : f1 (x) > f2 (x)} = {x X : f1 (x) f2 (x) > 0} = (f1 f2 )1 ((0, +)).
Kako su f1 , f2 merljive, to je merljiva i funkcija f1 f2 , pa je onda

skup (f1 f2 )1 ((0, +)) merljiv kao inverzna slika otvorenog skupa
(0, +) merljive funkcije f1 f2 .
Posmatrajmo sada drugi skup. Imamo
{x X : g1 (x) > g2 (x)} =
({x X : g1 (x) > r} {x X : r > g2 (x)}) =
rQ

g11 ((r, +]) g21 ([, r)) .
rQ
Kako su g1 , g2 : X R merljive funkcije, a skupovi (r, +] i [, r)

otvoreni u R, to su g11 ((r, +] i g21 ([, r)) merljivi skupovi, pa je i
njihovSpresek takoe merljiv skup. Konano,
kako je Q prebrojiv skup,
1
1
to je rQ g1 ((r, +]) g2 ([, r)) merljiv skup kao prebrojiva
unija merljivih skupova.

U sledeoj teoremi, kao i u nastavku materijala, susretaemo se sa
predstavljanjem zatvorenog intervala preko otvorenih intervala, kao i
obrnuto i slino. Vae sledee relacije:
+
\

1
1
,
(1) [a, b] =
a ,b +
n
n
n=1
(2) (a, b) =
+
[
n=1

1
1
a + ,b
,
n
n
1.4. Proireno-realne funkcije
(3) (a, b] =
+
\
n=1
+
[
1
a, b +
n

,

1
(4) (a, b] =
a + ,b ,
n
n=1
17
+
\

1
[a, b) =
a ,b ,
n
n=1
+
[

1
[a, b) =
a, b
.
n
n=1
Dokazaemo prvu relaciju iz (3), a slino se mogu dokazati i ostale

relacije. Neka x (a, b]. Tada a < x b a < x < b + n1 (n N),
T
1
odakle sledi da x (a, b + n1 ) (n N), pa x +
n=1 (a, b + n ).
T+
Obrnuto, ako x n=1 (a, b + n1 ), onda a < x < b + n1 (n N)

T
1
a < x b (n +) x (a, b]. Dakle, (a, b] = +
a,
b
+
.
n=1
n
Teorema 1.4.1. Neka je X merljiv prostor i f : X R data funkcija. Tada su sledei uslovi ekvivalentni:
(a) f je merljiva
(b) skup {x X : f (x) > } je merljiv za svako R
(c) skup {x X : f (x) } je merljiv za svako R
(d) skup {x X : f (x) < } je merljiv za svako R
(e) skup {x X : f (x) } je merljiv za svako R.
Dokaz. Dokaemo li implikacijski lanac (a) = (b) = (c) =
(d) = (e), dokazali smo teoremu.
(a) = (b): Skup {x X : f (x) > } = f 1 ((, +]) je merljiv
za svako R, jer je (, +] R otvoren, a f je po pretpostavci
merljiva.
18
(b) = (c): Skup

{x X : f (x) } = f 1 ([, +]) =
+
\
n=1
f 1 ((
1
, +])
n
je merljiv za svako R, jer je jednak prebrojivom preseku skupova

f 1 (( n1 , +]), koji su po pretpostavci merljivi.
(c) = (d): Kako je skup {x X : f (x) } merljiv za svako
R, to je i njegov komplement {x X : f (x) < } takoe merljiv
skup za svako R.
(d) = (e): Skup
{x X : f (x) } = f 1 ([, ]) =
+
\
n=1
f 1 ([, +
1
))
n
je merljiv za svako R, jer je jednak prebrojivom preseku skupova

f 1 ([, + n1 )), koji su po pretpostavci merljivi.
(e)
= (f ): Znamo da se otvoren skup U R predstavlja kao U =
S+
: a < b, a, b, c, d R}.
n=1 In , gde je In {(a, b),S[, c), (d,
S+]
+
1
Sada imamo f 1 (U ) = f 1 ( +
I
)
=
f
(In ), pa treba pokan=1 n
n=1
zati da je inverzna slika svakog baznog skupa merljiv skup (jer e tada
biti merljiv i f 1 (U ) kao prebrojiva unija merljivih skupova).
1) Neka je In = (dn , +]. Tada je f 1 (In ) = f 1 ((dn , +]) merljiv
skup, jer je njegov komplement {x X : f (x) dn } = f 1 ([, dn ])
merljiv po pretpostavci.
1.5. Borelove -algebre
19
2) Neka je In = [, cn ). Tada je
f
(In ) = f
([, cn )) =
+
[
f 1
n=1
h
, cn
1 i
n
merljiv skup, jer je jednak prebrojivoj uniji skupova f 1 ([, cn n1 ]),

koji su po pretpostavci merljivi.
3) Neka je In = (an , bn ). Tada je skup
f 1 ((an , bn )) = f 1 ((an , +][, bn )) = f 1 ((an , +])f 1 ([, bn ))
merljiv kao presek dva skupa f 1 ((an , +]) i f 1 ([, bn )), koji su
merljivi na osnovu 1) i 2).
S
1
(In ) jeste merljiv skup kao prebrojiva
Dakle, f 1 (U ) = +
n=1 f
1
unija merljivih skupova f (In ).
Napomena. Ako je u prethodnoj teoremi funkcija f realna (odnosno
f : X R), dokaz je isti, samo se iz intervala iskljuuju i +.
Na primer, umesto f 1 ([, )) piemo f 1 ((, )).
1.5
Borelove2) -algebre
Iz topologije znamo da prebrojivi presek otvorenih skupova ne

mora biti otvoren skup. Na primer, skupovi (a n1 , a + n1 ) su otvoreni,
T
1
1
dok je skup +
n=1 (a n , a + n ) = {a} zatvoren u obinoj topologiji na
R. Prema tome, topologija ne mora da bude -algebra.
Teorema 1.5.1. Neka je X 6= i E P(X) proizvoljna kolekcija.
Tada postoji najmanja -algebra (u smislu inkluzije) koja sadri sve
elemente kolekcije E, tj. koja je nadskup od E.
2)
Flix douard Justin mile Borel (18711956), francuski matematiar
20
Dokaz. Posmatrajmo kolekciju svih -algebri koje sadre E, tj. kolekciju {M P(X) : M -algebra, M E}. Ova kolekcija je oigledno
neprazna, jer je P(X) -algebra i P(X) E. Oznaimo sa M presek
tih kolekcija, tj. neka je
\
M = {M P(X) : M -algebra, M E}.
Oigledno M E. Pokaimo da je M -algebra.
1) Kako X M za svaku -algebru M E, to X M.
2) Neka je (Aj )nN proizvoljan nizSiz M. Tada je (Aj )jN iz M za
svaku -algebru M E, pa je i +
j=1 Aj M za svaku -algebru
S
M E. Odavde neposredno sledi da je +
j=1 Aj M.
(3) Neka je A M. Tada je A M za svaku -algebru M E,
odakle je i Ac M za svaku -algebru M E, to znai da je
Ac M.
Dakle, M jeste -algebra. Pokaimo jo da je M najmanja
-algebra takva da M E (to znai da ako je M0 neka -algebra
takva da M0 E i M0 M, tada je M0 = M). Stoga, pretpostavimo da je M0 -algebra takva da M0 E i M0 M. Poto
M predstavlja presek svih -algebri koje sadre E, to je M M za
svaku -algebru M E. Kako i M0 E (tj. M0 sadri E), to je
M M0 . Poslednja relacija, zajedno sa pretpostavkom M0 M,
daje M = M0 .
Za ovakvu algebru kaemo da je algebra generisana kolekcijom E,
i koristimo oznake: -(E) ili (E).
Definicija 1.5.1. Neka je (X, T ) topoloki prostor. Tada je -(T ) Borelova -algebra, a njeni elementi su Borelovi skupovi ili Borel-merljivi
skupovi.
1.5. Borelove -algebre
21
Koristimo jo oznake: BX ili B(X). Na primer, ako se radi o Borelovoj -algebri na R, koristimo oznake: BR ili B(R), i pritom podrazumevamo najmanju -algebru koja sadri sve otvorene intervale.
Dakle, Borelova -algebra je generisana topologijom, tj. kolekcijom otvorenih skupova (sadri sve otvorene skupove). Poto se radi o
-algebri, sledi da i zatvoreni skupovi (kao komplementi otvorenih skupova) pripadaju BX , tj. oni su Borel-merljivi
T skupovi. Takoe, ako
Ui T (tj. Ui su otvoreni),
i
N,
tada
iN Ui BX . Ako su Fi ,
S
i N, zatvoreni, tada iN Fi BX . Prema tome, prebrojivi preseci (tzv. G -skupovi) i prebrojive unije (tzv. F -skupovi ) navedenih
skupova su ponovo elementi iz BX , a znamo da, u optem sluaju, ne
pripadaju topologiji T .
Spomenimo i da je svaka neprekidna funkcija f : (X, TX ) (Y, TY )
merljiva u odnosu na (X, BX ) (kaemo da je Borel-merljiva), jer za
svaki otvoren skup V TY vai da je f 1 (V ) TX , tj. f 1 (V ) BX .
Teorema 1.5.2. Borelova -algebra BR je generisana kolekcijom intervala oblika:
(1) (a, b), a < b, a, b R
(2) [a, b), a < b, a, b R
(3) (a, b], a < b, a, b R
(4) [a, b], a < b, a, b R
(5) (a, +), a R
(6) [a, +), a R
22
(7) (, a), a R
(8) (, a], a R.
Dokaz. Dokazaemo (1), (3) i (6), a ostalo se slino dokazuje. Neka
je B1 -algebra generisana kolekcijom otvorenih intervala (a, b); B2
-algebra generisana kolekcijom intervala oblika (a, b]; B3 -algebra
generisana kolekcijom intervala oblika [a, +). Treba pokazati da je
B1 = B2 = B3 = BR .
(1) Svi otvoreni intervali su otvoreni skupovi, i kao takvi oni pripadaju BR . Kako su BR i B1 -algebre koje sadre sve otvorene intervale
(a, b), a B1 je najmanja takva (sa tom osobinom), to je B1 BR . S
druge strane, svaki otvoren skup US R je unija neke prebrojive kolekcije otvorenih intervala, tj. U = +
n=1 (an , bn ). Poto (an , bn ) B1 ,
a B1 je -algebra, to i prebrojiva unija S
tih intervala pripada B1 , pa za
svaki otvoren skup U R vai da je +
n=1 (an , bn ) = U B1 . Kako
su BR i B1 -algebre koje sadre sve otvorene skupove U R, a BR je
najmanja takva (sa tom osobinom), to je BR B1 . Dakle, BR = B1 .
T
(a, b + n1 ), (a, b + n1 ) BR (n N), a
(3) Kako je (a, b] = +
n=1 T
1
BR je -algebra, to (a, b] = +
n=1 (a, b + n ) BR . BR i B2 su -algebre
koje sadre sve intervale oblika (a, b],Sa B2 je najmanja takva, pa je
B2 BR . S druge strane je (a, b) = +
(a, b n1 ], (a, b n1 ] B2
n=1
S+
(n N), a B2 je -algebra, pa (a, b) = n=1 (a, b n1 ] B2 . Kako
(an , bn ) B2 (n S
N), a B2 je -algebra, to za svaki otvoren skup
U R vai da je +
n=1 (an , bn ) = U B2 . BR i B2 su -algebre koje
sadre sve otvorene skupove U R, a BR je najmanja takva, pa je
BR B2 . Dakle, BR = B2 .
(6) Kako je [a, +) =
T+
n=1
(a n1 , +), (a n1 , +) BR (n N),
1.6. Merljivost niza funkcija
23
T
1
a BR je -algebra, to [a, +) = +
n=1 (a n , +) BR . Dakle, BR i
B3 su -algebre koje sadre sve intervale oblika [a, +), a B3 je najmanja takva, pa je B3 BR . Obrnuto, neka je (a, b) = (, b)(a, +).
Kako je [b, +) B3 , to je i (,
3 (kao komplement elementa
S+ b) B
1
iz B3 ). Takoe, (a, +) = n=1 [a + n , +) B3 (kao prebrojiva
unija elemenata iz B3 ). Sada je i (a, b) = (, b) (a, +) B3
(kao presek dva elementa iz B3 ). Kako (an , bn ) B3 (n
N), a B3 je
S+
-algebra, to za svaki otvoren skup U R vai da je n=1 (an , bn ) =
U B3 . BR i B3 su -algebre koje sadre sve otvorene skupove U R,
a BR je najmanja takva, pa je BR B3 . Dakle, BR = B3 .
1.6
Merljivost niza funkcija
Podsetimo se najpre nekih osnovnih pojmova s kojima emo se

susresti u nastavku.
Neka je A neprazan podskup skupa R. Kaemo da je skup A
ogranien odozgo (zdesna) ako postoji M R tako da je a M
(a A). Broj M je majoranta (gornja granica) skupa A. Slino,
skup A je ogranien odozdo (sleva) ako postoji K R tako da je
a K (a A). Broj K je minoranta (donja granica) skupa A.
Za najmanju majorantu skupa S kaemo da je supremum skupa
S, a za najveu minorantu skupa S kaemo da je infimum skupa S. U
skupu R svaki podskup ima supremum i infimum koji su konani (tj.
realni su brojevi) ako je podskup ogranien odozgo i odozdo. Ako skup
nije ogranien odozgo i odozdo, tada je sup A = + i inf A = .
Primetimo dva bitna svojstva supremuma: 1) (a A) a sup A
(supremum je gornje ogranienje) i 2) (c R) c < sup A (ac A)
c < ac sup A (kada umanjimo supremum, on to vie nije). Slino,
dva bitna svojstva infimuma su: 1) (a A) inf A a (infimum je
24
donje ogranienje) i 2) (c R) inf A < c (ac A) inf A ac <

c (kada uveamo infimum, on to vie nije). Oigledno je da svaki
neprazan skup A R ima infimum i supremum u R. Pritom, ako je
A B, tada je inf A inf B i sup A sup B.
Osvrnimo se sada na najvanije osobine nizova. Neka je dat niz
(xn )nN iz R. Kaemo da (xn )nN konvergira ka x R kad n +
ako svaka okolina take x sadri sve lanove niza, osim moda njih
konano mnogo, ili kako se to jo kae, skoro sve lanove niza. Dakle,
u R je svaki niz konvergentan (na primer, ako xn + (n +),
tada xn (, +] poevi od nekog n N).
Za taku x R u ijoj se svakoj okolini nalazi beskonano mnogo
lanova niza (xn )nN kaemo da je taka nagomilavanja niza (xn )nN .
Konvergenciju niza (xn )nN moemo izraziti preko take nagomilavanja: niz (xn )nN je konvergentan akko ima tano jednu taku nagomilavanja. Na osnovu prethodno reenog, jasno je da svaki niz (xn )nN
iz R ima bar jednu taku nagomilavanja.
Ako je (xn )nN neki niz i (kn )nN rastui niz prirodnih brojeva, tada
za niz (xkn )nN kaemo da je podniz niza (xn )nN . Vai da je taka x
taka nagomilavanja niza (xn )nN akko postoji podniz tog niza koji
konvergira ka x. Neka je T (xn ) skup svih taaka nagomilavanja niza
(xn )nN . Ovaj skup je zatvoren i, kao to smo rekli, neprazan, pa sledi
da je sup T (xn ) = max T (xn ) R i inf T (xn ) = min T (xn ) R. Dakle, postoji najvea taka nagomilavanja niza (xn )nN , za koju kaemo
da je gornji limes ili limes superior niza (xn )nN , i obeleavamo sa:
lim xn ili lim sup xn . Takoe, postoji najmanja taka nagomilavan+
n+
nja niza (xn )nN , za koju kaemo da je donji limes ili limes inferior
niza (xn )nN , i obeleavamo sa: lim xn ili lim inf xn .
n+
n+
Ako je lim xn = L < +, tada, kao to smo spomenuli, postoji

n+
25
podniz (xkn )nN takav da xkn L (n +), i vai da za svako

> 0 desno od L + postoji najvie konano mnogo lanova niza.
Slino navedenom, ako je lim xn = K > , tada postoji podniz
n+
(xkn )nN takav da xkn K (n +), i vai da za svako > 0

levo od K postoji najvie konano mnogo lanova niza. Na osnovu
svega navedenog, oigledno je da vai
lim xn = x
n+
lim xn = lim xn = x.
n+
n+
Neka je niz (xn )nN iz R. Ako je dati niz (xn )nN rastui, tada je
lim xn = sup{xn : n N} R. Slino, ako je (xn )nN opadajui
n+
niz, tada je lim xn = inf{xn : n N} R.

n+
Posmatrajmo sada skupove {xk : k n}, n N, gde je (xn )nN iz

R. Imamo da za n > m vai
{xk : k n} = {xn , xn+1 , . . .} {xk : k m} = {xm , xm+1 , . . .},
pa je inf{xk : k n} = inf xk inf xk i sup xk sup xk . Odavde
kn
km
kn
km
vidimo da je niz (inf xk )nN neopadajui, a niz (sup xk )nN nerastui.

kn
kn
Onda je lim inf{xk : k n} = sup{inf{xk : k n} : n N} i

n+
lim sup{xk : k n} = inf{sup{xk : k n} : n N}. Na osnovu
n+
ovoga, navedimo veoma vanu karakterizaciju limes superiora i limes

inferiora:
lim xn := inf{sup{xk : k n} : n N}
n+
lim xn := sup{inf{xk : k n} : n N}.

n+
Pritom vae osobine:
26
(1) lim (xn + yn ) lim xn + lim yn

n+
n+
n+
(2) lim (xn + yn ) lim xn + lim yn .

n+
n+
n+
Primer 5. Nai skup taaka nagomilavanja, limes superior i limes

inferior sledeih nizova iji su opti lanovi:
1) xn = (1)n
(
3n , n paran broj
2) yn =
2n , n neparan broj
n
3) zn = cos
4
1 (1)n
4) wn =
.
n
Reenje. 1) Uoimo podnizove x2n i x2n1 . Oigledno je da vai
x2n = (1)2n = 1 1 (n +) i x2n1 = (1)2n1 = 1 1
(n +), pa je T (xn ) = {1, 1}, lim xn = 1, lim xn = 1.
n+
n+
2) y2n = 32n + (n +) i y2n1 = 2(2n1) 0 (n +),

pa je T (yn ) = {0, +}, lim yn = 0, lim yn = +.
n+
8n
= cos 2n = 1 1 (n +),
4
2
2
(8n + 1)
= cos
= cos =
(n +),
4
4
2
2
(8n + 2)
= cos
= cos = 0 0 (n +),
4
2
(8n + 3)
3
2
2
= cos
= cos
=
(n +),
4
4
2
2
3) z8n = cos
z8n+1
z8n+2
z8n+3
n+
27
(8n + 4)
= cos = 1 1 (n +),
4
(8n + 5)
5
2
2
z8n+5 = cos
= cos
=
(n +),
4
4
2
2
(8n + 6)
3
z8n+6 = cos
= cos
= 0 0 (n +),
4
2
(8n + 7)
7
2
2
z8n+7 = cos
= cos
=
(n +),
4
2
2
4
2
2
, 0,
, 1}, lim zn = 1, lim zn = 1.
pa je T (zn ) = {1,
n+
2
2
n+
1
2
1
4) Kako |wn | + = 0 (n +), to je lim wn = 0, pa
n+
n n
n
je T (wn ) = {0}, lim wn = lim wn = 0.
4
z8n+4 = cos
n+
n+
Iz realne analize znamo da limes niza neprekidnih funkcija, ako

postoji, ne mora biti neprekidna funkcija (neprekidnost vai pod jakim
uslovima, recimo pod uslovom uniformne konvergencije). U sledeoj
teoremi emo pokazati da je limes niza merljivih funkcija uvek merljiva
funkcija.
Teorema 1.6.1. Neka je (fn )nN niz merljivih funkcija fn : X R
prostora (X, M). Tada su merljive sledee funkcije:
(a) g(x) = sup{fn (x) : n N}
(b) h(x) = inf{fn (x) : n N}
(c) G(x) = lim fn (x)
n+
(d) H(x) = lim fn (x)

n+
(e) f : X R, gde je lim fn (x) = f (x) (x X).

n+
28
Dokaz. U dokazu emo koristiti karakterizaciju merljivih funkcija iz

Teoreme 1.4.1., stavke (b) i (d).
(a) Treba dokazati da je skup {x X : g(x) > } merljiv za svako
R. U tom cilju, pokaimo
S+da vai jednakost izmeu skupova A =
{x X : g(x) > } i B = n=1 {x X : fn (x) > }. Ako je x X i
g(x) = sup fn (x) > , tada postoji n0 N tako da je fn0 (x) > , tj.
nN
S
x {x X : fn (x) > }, pa je i x +
n=1 {x X : fn (x) > }, to
S
znai da je A B. Obrnuto, ako je x +
n=1 {x X : fn (x) > },
tada postoji n0 N tako da je fn0 (x) > . Meutim, kako je
g(x) = sup{fn (x) : n N}, to je < fn0 (x) g(x), tj. g(x) > ,
pa x {x X : g(x) > }, odnosno B A. Sada je A = B. Kako
su funkcije fn merljive za svako n N, to je {x X : fn (x) > }
merljiv
S+ skup za svako R, pa je i prebrojiva unija tih skupova
n=1 {x X : fn (x) > } = {x X : g(x) > } merljiv skup.
(b)
Slino kao pod (a), treba dokazati da je {x X : h(x) < } =
S+
n=1 {x X : fn (x) < }.
(c) Vai da je G(x) = lim fn (x) = inf{sup{fk (x) : k n} : n N}.
n+
Na osnovu (a) je sup{fk (x) : k n} merljiva funkcija (tj. odgovarajui niz je merljiv), a na osnovu (b) je inf{sup{fk (x) : k n} : n N}
merljiva funkcija, pa je G(x) merljiva funkcija.
(d) Kako je H(x) = lim fn (x) = sup{inf{fk (x) : k n} : n N}, a
n+
inf{fk (x) : k n} merljiv niz na osnovu (b) i sup{inf{fk (x) : k n} :

n N} merljiva funkcija na osnovu (a), to je H(x) merljiva funkcija.
(e) Iz lim fn (x) = f (x) sledi lim fn (x) =
n+
n+
lim fn (x) = f (x).

n+
29
Kako su lim fn (x) i lim fn (x) merljive funkcije na osnovu (c) i

n+
n+
(d), to je i f , kao granina funkcija niza merljivih funkcija fn , merljiva

funkcija.
Glava 2
Mera
2.1
Definicija i osobine mere
Neka je (X, M) prostor sa -algebrom M.

Definicija 2.1.1. Preslikavanje : M [0, +] je:
(a) konano aditivno ako za E1 , . . . , En iz M, gde je Ei Ej = ,
i 6= j, vai
[
X
n
n
Ej =
(Ej )
j=1
j=1
(b) -aditivno (prebrojivo aditivno) ako za svaki niz E1 , . . . , En , . . . iz

M, gde je Ei Ej = , i 6= j, vai
+
[

Ej
j=1
+
X
(Ej ).
j=1
Definicija 2.1.2. -aditivna funkcija : M [0, +] jeste mera.

30
2.1. Definicija i osobine mere
31
Kaemo da je mera na X, podrazumevajui da je definisana

na -algebri M. Ureena trojka (X, M, ) je merljiv prostor mere
ili prostor sa merom .
Mera je trivijalna ako je (E) = + za E M. Ako bar za
jedno E0 M vai da je (E0 ) < +, onda je mera netrivijalna.
U literaturi se sree i sledea (alternativna) definicija.
Definicija 2.1.3. Funkcija : M R jeste (pozitivna) mera ako
vai:
(a) () = 0
(b) (E) 0 za E M
(c)
+
F
Ej =
j=1
+
P
(Ej ) za svaki niz (Ej )jN iz M.
j=1
Prema ovoj definiciji, mera je trivijalna ako je (E) = 0 ili

(E) = + (E M). U nastavku emo posmatrati samo netrivijalne mere.
Navedimo neke posledice definicije kroz sledeu lemu.
Lema 2.1.1. Neka je (X, M, ) prostor sa merom . Tada:
(a) () = 0
(b)
F
n
j=1
Ej =
n
P
(Ej ) za E1 , . . . , En iz M
j=1
(c) A B (A) (B) za svako A, B M
32
2. Mera
(d)
+
S
+
P
Ej
(Ej ) za svaki niz E1 , . . . , En , . . . iz M (skupovi
j=1
j=1
ne moraju biti u parovima disjunktni).

Svojstva mere izraena pod (b), (c) i (d) su konana aditivnost,
monotonost i subaditivnost, redom.
Dokaz. (a) Znamo da postoji E M tako da je (E) < +.
Neka je (Ej )jN niz definisan
na sledei nain: E1 = E, Ej = za
F+
j > 1, j N. Tada je E = j=1 Ej = E . . ., pa vai
(E) = (E) + () + () +
Kako je (E) < +, to je
0 = () + () +
Konano, poto je (A) 0 (A M), to je () = 0.
(b) Neka je Ej+1 = za j n, j N. Tada je niz (Ej )jN disFn
F
junktan u parovima i vai da je +
j=1 Ej . Iz (a) i definicije
j=1 Ej =
mere imamo
G
n
j=1

Ej
+
G
j=1

Ej
+
X
(Ej ) = (E1 )+ +(En )+()+()+ =
j=1
= (E1 ) + + (En ) =
n
X
(Ej ).
j=1
Odavde vidimo da je svaka mera konano aditivna.

(c) Kako je B = A t (B\A), to iz (b) imamo
(B) = (A t (B\A)) = (A) + (B\A) (A).
33
(d) Kako je
+
[
Ej = E1 t
j=1
+
G
Ej \(E1 E2 . . . Ej1 ) = E1 t
j=2
i Ej \(
Sj1
i=1
+
G
Ej \
j1
[
j=2

Ei ,
i=1
Ei ) Ej , za j 2, j N, to iz (c) imamo da je

j1
[
Ej \
Ei
(Ej ),
j 2, j N.
i=1
Sada je na osnovu definicije mere
+
[

Ej

j1
j1
+
+
[
G
X
[
Ei
= E1 t Ej \
= (E1 )+
Ej \
Ei
j=1
i=1
j=2
(E1 ) +
+
X
j=2
Dakle,
+
S
j=1
Ej
+
P
(Ej ).
(Ej ) =
j=2
+
X
i=1
(Ej ).
j=1
j=1
Zadatak 1. (a) Neka je A B, gde su A i B merljivi skupovi. Proveriti da li vai (B\A) = (B) (A).
(b) Dokazati: (A) + (B) = (A B) + (A B). Da li tada vai
(A B) = (A) + (B) (A B)?
Reenje. (a) Kako je B = A t (B\A), to je (B) = (A) + (B\A),
pa imamo
()
(B\A) = (B) (A).
34
2. Mera
Meutim, ako je (A) = +, tada iz (A) (B) sledi da je i

(B) = +, pa () ne vai (jer dobijamo neodreeni izraz + ).
Ali, ako je (A) < +, tada uvek vai ().
(b) Kako je A B = (A\B) t (A B) t (B\A), to je
(A B) = (A\B) + (A B) + (B\A).
Dalje imamo da je A = (A\B) t (A B) i B = (B\A) t (A B), pa
je (A) = (A\B) + (A B) i (B) = (B\A) + (A B). Nakon
sabiranja poslednje dve jednakosti dobijamo
(A) + (B) = (A\B) + (A B) + (B\A) +(A B),
{z
}
|
(AB)
tj. (A) + (B) = (A B) + (A B).

Ako je, recimo, (A) < +, tada iz A B A sledi da je i
(A B) (A) < +, tj. (A B) < +, pa u tom sluaju vai
(A B) = (A) + (B) (A B).

Definicija 2.1.4. Neka je A P(X) algebra. Za preslikavanje
: A [0, +] kaemo da je predmera
ako za svaki niz (Ej )jN
F
E
disjunktnih skupova iz A za koji je +
j=1 j A vai
+
G

Ej
j=1
+
X
(Ej ).
j=1
Kaemo jo da je mera na algebri.

Svaka mera je i predmera (jer je svaka -algebra ujedno algebra).
Definicija 2.1.5. Mera je konana ako je (X) < + (tj. ako je
(A) < + za svako A M).
35
Definicija 2.1.6.SMera je -konana ako postoji niz (Xn )nN iz M

takav da je X = +
n=1 Xn i (Xn ) < + (n N).
Definicija 2.1.7. Mera je kompletna (potpuna) ako za svaki merljiv
skup A mere nula ((A) = 0) vai
B A B M.
Dakle, svaki podskup skupa koji je mere nula je i sam merljiv skup.
Pritom, na osnovu monotonosti mere vai i da je (B) = 0.
Teorema 2.1.1 (Neprekidnost mere). Neka je (X, M, ) prostor
sa merom .
(a) Za svaki niz A1 , A2 , . . . , Aj , . . . iz M za koji je A1 A2 . . .
Aj . . . (rastui u smislu inkluzije) vai:
+
[
Aj = lim (Aj ).
j=1
j+
(b) Za svaki niz A1 , A2 , . . . , Aj , . . . iz M za koji je A1 A2 . . .

Aj . . . (opadajui u smislu inkluzije) i (A1 ) < + vai:
+
\
Aj = lim (Aj ).
j=1
j+
Svojstvo izraeno pod (a) je neprekidnost mere odozdo, a svojstvo

izraeno pod (b) je neprekidnost mere odozgo.
S
F+
Sj1
Dokaz. (a) Znamo da je +
j=1 Aj = A1 t
j=2 Aj \( i=1 Ai ). Meutim, na osnovu pretpostavke A1 A2 . . . Aj . . . prethodna
jednakost postaje
()
+
[
j=1
Aj = A1 t
+
G
(Aj \Aj1 ).
j=2
36
2. Mera
Sada na osnovu -aditivnosti imamo

+
+
+
[
G
X
Aj = (A1 t (Aj \Aj1 ) = (A1 ) +

(Aj \Aj1 ) =
j=1
j=2
= (A1 ) + lim
n
X
n+
j=2
(Aj \Aj1 ) = lim ((A1 ) +
n
X
n+
j=2
(Aj \Aj1 )).
j=2
Na osnovu konane aditivnosti i () sledi

lim (A1 t
n+
n
G
(Aj \Aj1 ) = lim

n+
j=2
Kako je A1 A2 . . . An , to je
n
S
[
n

Aj .
j=1
Aj = An , pa je konano
j=1
lim
n+
Dakle,
+
S
[
n

Aj
j=1
= lim (An ) = lim (Aj ).

n+
j+

Aj = lim (Aj ).
j+
j=1
(b) Poto je na osnovu pretpostavke A1 A2 . . . Aj . . .,

to je onda A1 \A1 A1 \A2 . . . A1 \Aj . . ., pa iz (a) sledi da je
+
[

(A1 \Aj ) = lim (A1 \Aj ),
j+
j=1
tj.

+
\
A1 \
Aj = lim (A1 \Aj ).
j=1
j+
2.2. Spoljna mera

Kako je (A1 ) < +,
+
T
37
Aj A1 i Aj A1 (j N), to je
j=1
(A1 )
+
\

Aj
= lim ((A1 ) (Aj )),

j+
j=1
odnosno
(A1 )
+
\

= (A1 ) lim (Aj ),
Aj
j+
j=1
i konano
+
\

Aj
j=1
= lim (Aj ).
j+
Napomena. U prethodnoj teoremi uslov (A1 ) < + moe se zameniti slabijim uslovom: da postoji j0 N takvo da je (Aj0 ) < +,
jer konano mnogo prvih lanova u nizu ne utie na graninu vrednost.
2.2
Spoljna mera
Definicija 2.2.1. Neka je X 6= i : P(X) [0, +] funkcija sa

sledeim osobinama:
(SM1) () = 0
(SM2) (A, B X) A B (A) (B)
(SM3) Za svaki niz A1 , A2 , . . . , Aj , . . . iz P(X) vai
+
+
[ X
Aj
(Aj ).
j=1
j=1
38
2. Mera
Funkcija jeste spoljna mera na X.

Primetimo da je svaka mera ujedno i spoljna mera. Obrnuto ne
vai u optem sluaju.
Teorema 2.2.1. Neka je E P(X) proizvoljna kolekcija podskupova
takva da , X E i : E [0, +] preslikavanje takvo da je () = 0.
Tada je preslikavanje : P(X) [, +], definisano sa
(A) = inf
X
+
(Ej ) : A
j=1
+
[

Ej , Ej E, j N
(A X),
j=1
spoljna mera.
Infimum se definie po svim prebrojivim pokrivaima (Ej )jN iz E
skupa A.
Dokaz. Kako je (Ej ) 0 za svako Ej E, to je onda
inf
X
+
(Ej ) : A
j=1
+
[

Ej , Ej E, j N = (A) 0.
j=1
Poto je . . . . . . i (Ej ) = 0 za Ej = , j N, to je
() = 0. Dakle, vai (SM1).
S
S+
Dalje, kako je A B, iz B +
j=1 Ej sledi da je A
j=1 Ej
({Ej : j N} E), tj. svaki pokriva za B je ujedno pokriva i za A.
n +
o
P
S+
Ako stavimo da je A1 =
(Ej ) : A j=1 Ej , Ej E, j N i
j=1
B1 =
n +
P
(Ej ) : B
j=1
o
E
,
E
E,
j
N
, tada je A1 B1 , pa
j
j=1 j
S+
je inf A1 inf B1 , tj.

(A) (B),
2.2. Spoljna mera
39
pa vai (SM2).
Neka je A1 , A2 , . . . , Aj , . . . proizvoljan niz iz P(X). Kako je
(Aj ) = inf
X
+
(Ekj )
: Aj
k=1
+
[
Ekj ,
Ekj

E, k N ,
k=1
S
j
to za svako > 0 postoji niz (Ekj )kN iz E takav da je Aj +
k=1 Ek
+
P
i
(Ekj ) < (Aj ) + j , j N (kada uveamo infimum, on to vie
2
k=1
nije). Ako poslednju relaciju sumiramo po j, dobijamo
+
X
j,k=1
(Ekj )
X
+
+
+
+
X
X
X
=
(Aj )+.
<
(Aj )+ j =
(Aj )+
j
2
2
j=1
j=1
j=1
j=1
S+
S
S+
j
j
Dalje, poto je Aj +
j,k=1 Ek , gde su
k=1 Ek , to je
j=1 Aj
Ekj E, pa na osnovu definicije sledi
+
[
Aj
j=1
+
X
(Ekj ) <
+
X
(Aj ) + ,
j=1
j,k=1
tj.
+
[

Aj
j=1
<
+
X
(Aj ) +
( > 0),
j=1
pa kada pustimo da 0+ , dobijamo
+
[
j=1
Dakle, vai (SM3).

Aj
+
X
j=1
(Aj ).
40
2. Mera
Neka je A P(X) algebra i 0 : A [0, +] predmera. Ako

preslikavanje : P(X) [, +] definiemo sa
(A) = inf
X
+
j=1
0 (Ej ) : A
+
[

Ej , Ej A, j N
(A X),
j=1
na osnovu prethodne teoreme automatski dobijamo da je spoljna

mera, za koju kaemo da je spoljna mera indukovana predmerom.
2.3
Kompletni merljivi prostori
Ve smo spomenuli da je mera kompletna ako je svaki podskup

skupa mere nula takoe merljiv skup (pa je i on mere nula), tj. pripada
datoj -algebri. Prostori kod kojih je svaki podskup skupa mere nula
i sam merljiv nazivaju se kompletnim merljivim prostorima.
Svaki nekompletan merljiv prostor se moe proiriti do kompletnog.
Sledeom teoremom emo pokazati da se nekompletan prostor moe
kompletirati dodajui -algebri one skupove koji se nalaze izmeu dva
merljiva skupa.
Teorema 2.3.1 (O kompletiranju). Neka je (X, M, ) nekompletan
merljiv prostor. Tada je kolekcija
M = {E X : (A, B M) A E B, (B\A) = 0}
-algebra i vai M M, a preslikavanje : M [, +], definisano sa
(E) = (A),
gde je E M, A M, A E B, (B\A) = 0, jeste kompletna
mera na M za koju je |M = , tj. (A) = (A) (A M).
2.3. Kompletni merljivi prostori
41
Za ureenu trojku (X, M, ) kaemo da je kompletiranje prostora

(X, M, ).
Dokaz. Dokaz emo izvesti u nekoliko koraka.
1 Najpre pokaimo korektnost definicije preslikavanja , tj. da
ne zavisi od izbora skupa A. Naime, ako su A1 , A2 , B1 , B2 M takvi
da vai A1 E B1 , (B1 \A1 ) = 0, A2 E B2 , (B2 \A2 ) = 0,
treba pokazati da je (A1 ) = (A2 ), jer je tada (E) = (A) za
svaki skup A M za koji postoji B M tako da je A E B,
(B\A) = 0.
Kako je A1 = (A1 \A2 ) t (A1 A2 ) i A2 = (A2 \A1 ) t (A2 A1 ), to
je
(A1 ) = (A1 \A2 ) + (A1 A2 )
()
(A2 ) = (A2 \A1 ) + (A2 A1 ).
Poto vai i A1 E B2 , a samim tim i A1 B2 , sledi onda
i A1 \A2 B2 \A2 . Sada na osnovu monotonosti mere imamo
(A1 \A2 ) (B2 \A2 ) = 0, tj. (A1 \A2 ) = 0 (jer su A1 , A2 merljivi, pa je i A1 \A2 merljiv). Slino, iz A2 \A1 B1 \A1 dobijamo
(A2 \A1 ) = 0. Na osnovu () sada imamo
(A1 ) = 0 + (A1 A2 )
(A2 ) = 0 + (A2 A1 ),
tj. (A1 ) = (A2 ), pa je dobro definisano.
Primetimo da iz A B, B = A t (B\A), (B\A) = 0 sledi da je
(B) = (A) + (B\A) = (A), pa je
(E) = (A) = (B),
za A E B, (B\A) = 0.
42
2. Mera
2 Pokaimo da je M -algebra, tj. da zadovoljava sva tri uslova

definicije -algebre.
(1) Kako je X X X, X M, (X\X) = 0, to je X M.
(2) Za svaki niz (Ej )jN iz M postoje nizovi (Aj )jN i (Bj )jN iz
M takvi da je Aj Ej Bj , (Bj \Aj ) = 0 (j N). Odavde je
+
[
Aj
j=1
pa iz
S+
+
[
j=1
j=1
Bj \
+
[
Ej
j=1
+
[
Bj ,
j=1
+
[
Aj ,
j=1
+
[
Bj M,
j=1
Aj Aj i subaditivnosti mere imamo
+
[

Ai
+

+
X
+
+
[
[
[
=
(Bj \
Ai )
Bj \Aj
(Bj \Aj ),
i=1
j=1
i=1
j=1
j=1
S+
S
a kako je (Bj \Aj ) = 0, to je ( +
i=1 Ai ) = 0, odakle sledi
j=1 Bj \
S+
da je j=1 Ej M.
(3) Za svako E M postoje A, B M takvi da je A E B,
(B\A) = 0. Odavde je B c E c Ac , gde skupovi Ac i B c pripadaju
M (jer je M -algebra, pa A, B M Ac , B c M). Sada je
(Ac \B c ) = (Ac B cc ) = (B Ac ) = (B\A) = 0,
to znai da je E c M.
3 Pokaimo da je mera. Oigledno je (E) 0 za svako E M
(jer je (E) = (A) 0). Dalje, neka je (Ej )jN niz iz M za koji je
Ei Ej = , i 6= j. Tada postoje nizovi (Aj )jN i (Bj )jN iz M takvi da
je Aj Ej Bj , (Bj \Aj ) = 0, (Ej ) = (Aj ) (j N). Primetimo
da za i 6= j vai Ai Aj Ei Ej = , pa je Ai Aj = , i 6= j.
Odavde i iz dokaza drugog uslova definicije -algebre pod 2 imamo
+
+
+
+
+
G
G
[
[
G
Aj
Ej
Bj ,
Bj \
Ai = 0,
j=1
j=1
j=1
j=1
i=1
2.3. Kompletni merljivi prostori
43
pa iz svega navedenog i iz injenice da je mera sledi
+
G

Ej
j=1
+
G

Aj
j=1
+
X
j=1
(Aj ) =
+
X
(Ej ),
j=1
to znai da je mera.
4 Pokaimo da je kompletna mera. Pod 1 smo pokazali da za
E M vai (E) = (A) = (B), za neke A, B M takve da je
A E B, (B\A) = 0. Neka je E M mere nula, tj. (E) = 0, i
F E proizvoljan skup. Iz (E) = 0 sledi da je (A) = (B) = 0, za
A, B M, A E B, (B\A) = 0. Sada imamo F E B,
tj.
F B,
, B M,
(B\) = (B) = 0,
odakle sledi da je F M. Dakle, svaki podskup skupa mere nula

iz M je i sam iz M (merljiv je), pa je na osnovu monotonosti mere
takoe mere nula, to znai da je kompletna mera.
5 Pokaimo jo da je M M i |M = . Za svako A M
imamo da je A A A, (A\A) = 0, pa A M, a na osnovu
definicije preslikavanja sledi da je (A) = (A), odnosno |M = .
Dakle, (A X) A M A M, pa je M M.
Napomena. -algebra M se moe drugaije okarakterisati: kao kolekcija svih skupova oblika A F , gde je A M, F N , pri emu
je N M, (N ) = 0. Dakle, elementima -algebre dodajemo one
skupove koji predstavljaju podskupove skupova mere nula.
44
2. Mera
2.4
Karateodorijev3) metod
Definicija 2.4.1. Neka je X 6= i : P(X) [0, +] spoljna

mera. Skup A X je -merljiv ako je za svako E X ispunjeno
(E) = (E A) + (E Ac ).
U nastavku emo navesti Karateodorijevu teoremu (izostavljajui
dokaz).
Teorema 2.4.1 (Karateodori). Neka je X 6= i : P(X)
[0, +] spoljna mera. Kolekcija
M = {A X : A je -merljiv}
je -algebra i |M je kompletna mera na M .
U optem sluaju ne moemo meriti svaki podskup. Zato E X
aproksimiramo prebrojivim unijama iz neke kolekcije E elementarnih
skupova iji elementi imaju unapred date veliine (intervali imaju
duine, pravougaonici povrine, kvadri zapremine). U Teoremi 1.1.1.
smo pokazali da konane disjunktne unije elemenata iz E formiraju
algebru, recimo A. Neka je 0 : A [0, +] predmera na algebri A.
Kao to smo ve naveli, ako za svako A X definiemo
X

+
+
[
(A) = inf
0 (Ej ) : A
Ej , Ej A, j N ,
j=1
j=1
tada je spoljna mera indukovana predmerom 0 . Moe se pokazati

da vai sledee: svaki skup iz A je -merljiv, tj. A M , i
|A = 0 ,
3)
Konstantnos Karatheodor (18731950), grki matematiar
2.4. Karateodorijev metod
45
tj. (E) = 0 (E) (E A). Dakle, ako je spoljna mera indukovana predmerom 0 na algebri A, iz Karateodorijeve teoreme sledi da
je kompletna mera na -algebri M . Na osnovu svega navedenog
sledi
A -(A) M .
Takoe se pokazuje da je |-(A) mera na -(A), meutim, skrenimo
panju da ona ne mora biti kompletna. Sada iz |A = 0 sledi da je
|-(A) produenje (proirenje) predmere 0 (tj. produenje mere sa
algebre na -algebru) (sl. 1).
sl. 1
Ako je neka druga mera na -(A) koja je produenje predmere
0 (tj. mera za koju vai |A = 0 ), prirodno se namee pitanje:
kada je = |-(A) , odnosno, kada je |-(A) jedinstveno produenje predmere 0 ? Odgovor daje sledea teorema, koju navodimo bez
dokaza.
46
2. Mera
Teorema 2.4.2. |-(A) je jedinstveno produenje predmere 0 sa

algebre A na -algebru -(A) ako je 0 -konana predmera, tj. ako
postoji niz (Aj )jN iz A takav da je
X=
+
[
Aj ,
j=1
gde je 0 (Aj ) < + (j N).

Neka je (X, -(A), ) nekompletan merljiv prostor, A algebra, 0
predmera na algebri A i produenje predmere 0 , tj. = |-(A) .
Na osnovu svega navedenog vai: ako je 0 -konana predmera, tada
je kompletiranje mere jednako spoljnoj meri indukovanoj predmerom 0 , i pritom je -(A) = M (sl. 2), tj. vai
(X, -A, ) = (X, M , ).
sl. 2
2.5
Primeri mera
Na poetku ove glave smo naveli primer trivijalnih mera. Naime,

mera je trivijalna ako je (E) = + (E M). Navedimo sada
2.5. Primeri mera
47
jo neke primere.
(1) Lebegova mera na R

Cilj je uoptiti pojam duine ogranienog intervala. Treba konstruisati najveu -algebru (u smislu inkluzije) na R koja sadri sve
otvorene skupove, definisati meru na njoj takvu da je: -konana,
kompletna, translatorno-invarijantna ((x + E) = (E)) i da svakom
ogranienom intervalu pridruuje njegovu duinu, a neogranienom intervalu vrednost +. Grubo reeno, proirujemo pojam duine ogranienog intervala na znatno veu kolekciju podskupova skupa R.
Posmatrajmo kolekciju h-intervala
H = {(a, b], (a, +), : b R, a < b}.
U prvoj glavi smo dokazali da je H polualgebra (elementarna familija),
kao i to da konane disjunktne unije h-intervala formiraju algebru
M0 = {A R : (n N) A =
n
G
Ij , Ij H, 1 j n, j N},
j=1
koju nazivamo Lebegovom algebrom. Definiimo m0 na H tako da je:

m0 () = 0
m0 ((a, b]) = b a
(pritom moe biti i a = )
m0 ((a, +)) = +.
Definiimo funkciju na algebri M0 , oznaivi je isto sa m0 , na sledei nain
n
X
m0 (A) =
m0 (Ij ),
j=1
48
2. Mera
gde je A =
Fn
j=1 Ij
M0 . Poto je
A=
n
G
Ij =
j=1
m
G
Ji =
i=1
n G
m
G
(Ij Ji ),
j=1 i=1
gde su Ij , Ji (1 j n, 1 i m) h-intervali, i vai

!
!
n
m
m
n
X
X
X
X
m0 (Ij Ji ) =
m0 (Ji Ij ) ,
j=1
i=1
i=1
j=1
to je
m0
G
n

Ij
= m0
G
n G
m
j=1

G

m
(Ij Ji ) = m0
Ji ,
j=1 i=1
i=1
pa je m0 korektno definisana.
Moe se pokazati da za svaki niz (Aj )jN
F+
iz M0 , takav da je j=1 Aj M0 , vai
m0
+
G

Aj
j=1
+
X
m0 (Aj ),
j=1
to znai da je m0 predmera na algebri M0 . Dalje, kako je

R=
+
[
(n, n],
n=1
i m0 ((n, n]) = n (n) = 2n < + (n N), to je m0 -konana

predmera.
Definiimo za svako A R preslikavanje m : P(R) [, +]
sa
m (A) = inf
X
+
j=1
m0 (Ej ) : A
+
[
j=1

Ej , Ej M0 , j N .
2.5. Primeri mera
49
Znamo da je tada m spoljna mera indukovana predmerom m0 , koju u

ovom sluaju nazivamo Lebegovom spoljnom merom. Neka je M kolekcija svih m -merljivih skupova (skup A je m -merljiv ako za svako
E R vai m (E) = m (E A) + m (E Ac )). Prema Karateodorijevoj teoremi imamo da je M zapravo -algebra, M0 M i m |M
je -konana i kompletna mera koja produuje predmeru m0 (jer je
m |M0 = m0 ). U ovom sluaju imamo da vai
M0 -(M0 ) = BR M .
Na osnovu prethodne sekcije znamo da restrikcija spoljne mere (indukovane predmerom) na -algebri generisanoj algebrom jeste mera,
ali da ona ne mora biti kompletna. Dakle, m |BR jeste mera, pa proverimo da li je kompletna. U tom cilju, posmatrajmo Kantorov4) skup
Ks . Ovaj skup nastaje tako to se interval [0, 1] podeli na tri jednaka
intervala, pa se izostavi srednji (1/3, 2/3), ija je duina 1/3. U drugom koraku se preostala dva intervala dele na po tri jednaka intervala
i u svakoj podeli se izostavlja srednji interval (intervali (1/32 , 2/32 )
i (2/3 + 1/32 , 2/3 + 2/32 )), ije su duine 1/9, i slino se nastavlja
dalje. Pokazuje se da je Ks zatvoren (dakle, Ks BR ) i da je neprebrojiv skup spoljne Lebegove mere nula. Takoe se moe pokazati da je card(BR ) = card(R) = card(Ks ) = c, odakle sledi da je
card(P(Ks )) = 2card(Ks ) = 2c . Pa kako je c < 2c , sledi da postoji
podskup Kantorovog skupa Ks koji nije Borelov, a to zapravo znai
da m |BR nije kompletna mera. Dakle, (R, BR , m1 ) nije kompletan
prostor, gde smo sa m1 oznaili restrikciju spoljne mere na Borelovoj
-algebri (dakle, m1 = m |BR ), pa ga kompletirajmo. Imaemo da je
B R = {E R : (A, B BR ) A E B, m1 (B\A) = 0},
m1 (E) = m (A),
4)
(A E B, m1 (B\A) = 0).
Georg Ferdinand Ludwig Philipp Cantor (18451918), nemaki matematiar
50
2. Mera
Poto je m0 -konana predmera, imamo da je m1 = m |BR jedinstveno

produenje predmere m0 , pa sledi da je M = B R , a za kompletiranje
m1 mere m1 vai da je m1 = m |BR (sl. 3).
sl. 3
Za -algebru M = B R kaemo da je Lebegova -algebra, i koristimo oznaku: M. Za meru m |M (odnosno m |BR ) kaemo da je
Lebegova mera, i oznaavamo sa: m. Prema tome, Lebegova mera
je restrikcija spoljne mere na Lebegovoj -algebri. Za elemente iz
M kaemo da su Lebeg-merljivi skupovi ili skupovi merljivi po Lebegu.
Prostor (R, M, m) je Lebeg-merljiv prostor Lebegove mere m.
Napomena. Postoji podskup skupa R koji nije Lebeg-merljiv. Postoji Lebeg-merljiv skup koji nije Borelov. Dakle, vai
BR ( M ( P(R).
Da rezimiramo, Lebegova mera ima sledea svojstva:
(1) m je -konana (vai m|M0 = m0 ), pa je
m() = 0
m((a, b]) = b a
m((a, +)) = +
(2) m je kompletna
(pritom moe biti i a = )
2.5. Primeri mera
51
(3) m je translatorno-invarijantna, tj. m(x + E) = m(E), E M,

x R. Na primer:
m(x + (a, b]) = m((x + a, x + b]) = x + b (x + a) = b a = m((a, b]).
Napomena. Videli smo da je Lebegova mera na Borelovoj -algebri
BR nekompletna, ali vai da je jedinstvena translatorno-invarijantna
mera za koju je m((0, 1]) = 1.
Zadatak 2. Dokazati:
(a) Lebegova mera jednoelementnih skupova je nula, tj.
m({}) = 0.
(b) Lebegova mera zatvorenog, otvorenog ili poluotvorenog intervala
je jednaka duini tog intervala, tj.
m([a, b]) = m((a, b)) = m((a, b]) = m([a, b)) = b a,
gde je < a < b < +.
(c) m([a, +)) = +, m(R) = +.
(d) Lebegova mera najvie prebrojivih skupova iz R je nula, tj.
m({1 , . . . , n }) = 0,
m({1 , . . . , n , . . .}) = 0.
Reenje. (a) Vai da je

{} =
+
\
n=1
1
, ].
n
52
2. Mera
1
Kako je ( n1 , ] ( n+1
, ], to je dati niz skupova opadajui i
pritom vai m(( 1, ]) = ( 1) = 1 < +, pa emo koristiti
teoremu o neprekidnosti mere. Sada je

+
\
1
1
1
= 0.
m({}) = m
( , ] = lim m(( , ]) = lim
n+ n
n+
n
n
n=1
Dakle, m({}) = 0 ( R).
(b) Vai da je
+
[

1
(a, b) =
a, b
.
n
n=1

1
Kako je a, b n1 a, b n+1
, to je dati niz skupova rastui, pa
emo koristiti teoremu o neprekidnosti mere. Sada je
m((a, b)) = m
+
[
n=1
1
a, b
n
= lim b
n+

= lim m
n+
1
a, b
n

=
1
a = b a = m((a, b]).
n
Dalje imamo:
m([a, b]) = m({a} t (a, b]) = m({a}) + m((a, b]) = 0 + b a = b a,
m([a, b)) = m({a} t (a, b)) = m({a}) + m((a, b)) = 0 + b a = b a.
Dakle, m([a, b]) = m((a, b)) = m((a, b]) = m([a, b)) = b a.
(c) Poto je [a, +) = {a} t (a, +), to je
m([a, +)) = m({a}) + m((a, +)) = 0 + (+) = +.
2.5. Primeri mera
53
Kako je R = (, +), tj. (, a] t (a, +) (a R), to je

m(R) = m((, a]) + m(a, +)) = (a ()) + (+) = +.
(d) Kako je {1 , . . . , n } = {1 } t . . . t {n }, to je
m({1 , . . . , n }) = m({1 }) + + m({n }) = 0 + + 0 = 0.
Slino, iz {1 , . . . , n . . .} = {1 } t . . . t {n } t . . . sledi
m({1 , . . . , n , . . .}) = m({1 }) + + m({n }) + = 0.
Dakle, najvie prebrojivi skupovi iz R imaju Lebegovu meru nula.
Napomene:
Ako je ({x}) > 0, tada je {x} atom mere (mera ima atom u
x). Iz prethodnog zadatka pod (a) vidimo da jednoelementni skupovi
nisu atomi Lebegove mere, to znai da je Lebegova mera bezatomska.
Kako je skup racionalnih brojeva Q prebrojiv, na osnovu prethodnog
zadatka pod (d) sledi da je m(Q) = 0. Takoe, kako je Q [0, 1] Q,
to je m(Q [0, 1]) m(Q) = 0, tj.
m(Q [0, 1]) = 0,
dok ordanova mera ovog skupa ne postoji.
(2) LebegStiltjesove5) mere

Posmatrajmo bar zdesna neprekidnu rastuu funkciju F : R R.
Dakle,
lim F (y) = F (x+ ) = F (x) i
yx+
x1 > x2 F (x1 ) > F (x2 ).

5)
Thomas Joannes Stieltjes (18561894), holandski matematiar
54
2. Mera
Definiimo:
lim F (y) = F (x )
yx
F (+) = lim F (y)

y+
F () = lim F (y).
y
Na kolekciji h-intervala definiimo 0,F sa

0,F () = 0
0,F ((a, b]) = F (b) F (a)
0,F ((a, +)) = F (+) F (a).
Neka je M0 algebra kao u prethodnom odeljku (kolekcija konanih
disjunktnih unija h-intervala). Definiimo 0,F : M0 [0, +] sa
0,F (A) =
n
X
0,F (Ij ),
i=1
F
gde je A = +
j=1 Ij M0 . Pokazuje se da je 0,F -konana predmera
na M0 . Dalje se definie spoljna mera F indukovana predmerom 0,F ,
odnosno
F (A)
= inf
X
+
j=1
0,F (Ej ) : A
+
[

E j , E j M0 , j N .
j=1
Na osnovu Karateodorijeve teoreme sledi da je kolekcija M svih F

merljivih skupova zapravo -algebra, M0 M i F |M jeste kompletna mera. Za ovu meru kaemo da je LebegStiltjesova mera, i
koristimo oznaku: F .
2.5. Primeri mera
55
Primer 1. Neka je data funkcija F : R R definisana sa

(
x2 + 1, x 0
F (x) =
.
x,
x<0
Data funkcija je oigledno rastua. Kako je
lim F (x) = F (0+ ) = 02 + 1 = 1 = F (0),
x0+
to je F neprekidna zdesna (sl. 4).
sl. 4

T
1
1
1
Znamo da je {0} = +
n=1 n , 0 . Kako je n , 0 n+1 , 0 ,
to je dati niz skupova opadajui. Poto je i
F ((1, 0]) = F (0) F (1) = 1 (1) = 2 < +,
56
2. Mera
to moemo primeniti teoremu o neprekidnosti mere. Imamo

F ({0}) = F

= lim
n+
+
\
1
F (0)F
n

1
1
( , 0] = lim F (( , 0]) =
n+
n
n
n=1

1
1
= lim
1
= lim
1+
= 1.
n+
n+
n
n
Dakle, F ({0}) = 1 > 0, pa je jednoelementni skup {0} atom mere

F , to znai da je F atomska mera.
4
Napomena. Ako je F Id, tj. F (x) = x (x R), tada je Id = m,
gde je m Lebegova mera.
(3) Dirakova6) mera

Neka je (X, M) prostor sa -algebrom i x0 X fiksirana taka.
Definiimo funkciju x0 : M [0, +] na sledei nain
(
1, x0 E
x0 (E) =
,
0, x0
/E
gde je E M. Oigledno je x0 () = 0 i
()
x0
+
G
j=1

Ej
+
X
x0 (Ej ),
j=1
F
Ej M, j N. Naime, x0 +
j=1 Ej akko postoji tano jedan indeks
j N tako da x0 Ej , pa je i na levoj i na desnoj strani relacije ()
F
vrednost 1. S druge strane, x0
/ +
/ Ej (j N), pa
j=1 Ej akko x0
6)
Paul Adrien Maurice Dirac (19021984), engleski matematiar
2.5. Primeri mera
57
je i na levoj i na desnoj strani relacije () vrednost 0. Dakle, vai (),

pa je x0 zaista mera, koju nazivamo Dirakovom merom. Kaemo jo
da je x0 mera koncentrisana u taki.
(4) Diskretna mera

Neka je (X, M) prostor sa -algebrom i X beskonaan. Definiimo
funkciju d : M [0, +] na sledei nain
(
+, ako je E beskonaan
d (E) =
,
n, ako E ima n elemenata, n N {0}
gde je E M. Odmah vidimo da je d () = 0. Takoe vai
()
+
G
j=1

Ej
+
X
d (Ej ),
j=1
Ej M, j N.
Naime, ako je bar za F
jedno j N skup Ej beskonaan,
F+
+
Ej beskonaan skup, pa je
tada iz Ej j=1 Ej sledi da je i j=1
oigledno da i na levoj i na desnoj strani relacije () imamo vrednost
+. Pretpostavimo sada da je za svako j N skup Ej konaan. U
tom sluaju imamo sledee mogunosti:
1 Postoji beskonano mnogo nepraznih skupova niza (Ej )jN . Tada
postoji podniz (Ejn )nN niza (Ej )jN takav da je Ejn 6= (n N).
n
P
Kako je d (Ejn ) 1, to je
d (Ejk ) 1 + + 1 = n. Ako u
k=1
prethodnoj relaciji pustimo da n +, dobijamo
+
P
k=1
odnosno
+
X
k=1
d (Ejk ) = +,
d (Ejk ) +,
58
2. Mera
a odavde i iz
+
X
d (Ej )
j=1
+
X
d (Ejk )
k=1
sledi
+
X
d (Ej ) = +.
j=1
F
Kako u ovom sluaju +
j=1 Ej ima beskonano mnogo elemenata, to i
na levoj i na desnoj strani relacije () imamo vrednost +.
2 Postoji konano mnogo nepraznih skupova niza (Ej )jN . Tada postoje skupovi Ej1 , Ej2 , .F
. . , Ejl koji su neprazni (i imaju n1 , n2 , . . . , nl
elemenata, redom), pa +
j=1 Ej = Ej1 t Ej2 t . . . t Ejl ima n1 + n2 +
+ nl elemenata. S druge strane je
+
X
j=1
d (Ej ) =
l
X
d (Ejk ) = n1 + n2 + + nl .
k=1
Dakle, i u ovom sluaju vai ().

Na osnovu svega zakljuujemo da je d mera, za koju jo kaemo da
je mera prebrojavanja ili brojaka mera.
(5) Lebegova mera na Rn

U ovom delu emo ukratko opisati konstrukciju Lebegove mere na
R , ugledajui se na konstrukciju Lebegove mere na R. Posmatrajmo
n-pravougaonik I = [a1 , b1 ] [an , bn ] i oznaimo sa J (Rn ) kolekciju svih n-pravougaonika. Definiimo zapreminu n-pravougaonika
sa
|I| = (b1 a1 ) (bn an ).
n
2.5. Primeri mera
59
Dalje se za svako E Rn definie spoljna mera mn sa

mn (E)
= inf
X
+
j=1
|Ij | : E
+
[

Ij , Ij J (R ) j N ,
n
j=1
i pokae se da je kolekcija Mn svih mn -merljivih skupova -algebra,

da vai
mn (I) = |I|,
kao i da je mn |Mn kompletna mera. Upravo mn |Mn jeste Lebegova mera
na Rn , koju oznaavamo sa: mn .
Glava 3
Lebegov integral
3.1
Proste funkcije
Definicija 3.1.1. Za funkciju koja ima konaan skup vrednosti kaemo da je prosta (jednostavna) funkcija.
Dakle, ako je X 6= i s : X C (kodomen moe biti i R), tada je
s(X) konaan, tj. 1 , . . . , n C tako da vai s(X) = {1 , . . . , n }.
Ako je j R za svako j {1, . . . , n}, kaemo da je prosta funkcija
realna. Ako je j 0 za svako j {1, . . . , n}, kaemo da je prosta
funkcija nenegativna.
Najvaniji primer proste funkcije je karakteristina funkcija (indikator funkcija) skupa A
(
1, x A
A (x) =
,
A X.
0, x Ac
Umesto A (x) emo esto pisati A . Kako vai
60
3.1. Proste funkcije
A B = (A\B) t (A B) t (B\A),
to je
()
AB = A\B + AB + B\A .
Meutim, vai i
A = (A\B) t (A B),
B = (B\A) t (A B),
pa je
A = A\B + AB ,
B = B\A + AB ,
odakle imamo
A\B = A AB ,
B\A = B AB .
Ako prethodne dve jednakosti zamenimo u (), dobijamo
AB = A + B AB .
Lako se proverava da vae i sledee jednakosti
AB = A B ,
Fn
j=1
+
F
j=1
=
Aj
Aj ,
j=1
=
Aj
n
X
+
X
j=1
Takoe, spomenimo i sledee:

0,
Aj .
61
62
3. Lebegov integral
X 1,
Ac = 1 A ,
A (1 A ) = 0.
3.1.1
Standardna reprezentacija proste funkcije
Neka je s : X C prosta funkcija, tj. s(X) = {1 , . . . , n }

(i =
6 j za i 6= j). Posmatrajmo skupove
Ej = s1 ({j }) = {x X : s(x) = j },
gde je 1 j n, j N, pri emu je Ei Ej = i
n
F
Ej = X. Tada
j=1
je
s(x) =
n
X
j Ej (x)
j=1
kanonski oblik proste funkcije (piemo skraeno KO).

Svaka prosta funkcija se moe predstaviti u obliku KO. Obrnuto,
neka je s : X C data sa KO (pri emu dozvoljavamo da su neki
od j (1 j n, j N) jednaki). Tada je (x X) s(x) = j za
neko j N, 1 j n, pa funkcija s moe imati najvie n vrednosti
(1 , . . . , n , 1 j n, j N), tj. funkcija s je prosta.
Zakljuujemo: funkcija s : X C je prosta akko se moe napisati
u obliku KO, gde odgovarajui j ne moraju biti razliiti za i 6= j
(1 i, j n, i, j N). Za oblik KO kaemo takoe da je standardna
reprezentacija proste funkcije.
Primeri:
1. Neka je c konstantna funkcija, tj. c (x) = c (x X) (c C).
63
Tada je odgovarajua standardna reprezentacija data sa

c = c X .
2. Neka je A karakteristina funkcija. Za A t Ac = X imamo da je
odgovarajua standardna reprezentacija data sa
A = 1 A + 0 Ac .
S druge strane, za (A\B) t (A B) t (Ac ) = X imamo
A = 1 A\B + 1 AB + 0 Ac .
Prema tome, imamo dve standardne reprezentacije za karakteristinu
funkciju, to znai da standardna reprezentacija ne mora biti jedinstvena.
4
Zadatak 1. Pokazati da vai:
(a) Linearna kombinacija dve proste funkcije je prosta funkcija.
(b) Proizvod dve proste funkcije je prosta funkcija.
Reenje. (a) Neka su s i t date u kanonskom obliku, tj.
s=
t=
n
X
j Ej ,
X=
n
G
j=1
j=1
m
X
m
G
i Fi ,
X=
i=1
Ej ,
Fi .
i=1
Napomenimo da vai
Ej = Ej X = Ej
m
G
i=1
Fi =
m
G
(Ej Fi ),
i=1
64
3. Lebegov integral
Fi = Fi X = Fi
n
G
Ej =
j=1
n
G
(Fi Ej ),
j=1
pa je
Ej = m
F
m
X
(Ej Fi )
i=1
Fi = Fn
Ej Fi ,
i=1
n
X
(Fi Ej )
j=1
Fi Ej .
j=1
Neka su a, b C. Sada imamo

(a s + b t)(x) = a s(x) + b t(x) = a
n
X
j Ej (x) + b
j=1
m
n X
X
m
X
i Fi (x) =
i=1
(a j + b i ) Ej Fi (x).
j=1 i=1
Poto vai i
n G
m
G
G
n
m
n
G
G
(Ej Fi ) =
Ej
Fi =
Ej = X,
j=1 i=1
j=1
i=1
j=1
to je zaista a s + b t prosta funkcija.

(b) Kako je
Ej Fi = Ej Fi ,
to je
s(x) t(x) =
n
X
j=1
!
j Ej
m
X
i=1
!
i Fi
n X
m
X
j=1 i=1
j i Ej Fi =
n X
m
X
65
j i Ej Fi ,
j=1 i=1
gde takoe vai

n G
m
G
G
n
m
n
G
G
(Ej Fi ) =
Ej
Fi =
Ej = X,
j=1 i=1
j=1
i=1
j=1
pa je s t prosta funkcija.
3.1.2
Merljivost proste realne funkcije
Neka je (X, M) merljiv prostor i A : X R karakteristina

funkcija skupa A, odnosno
(
1, x A
A (x) =
.
0, x Ac
Lema 3.1.1. Skup A je merljiv akko je A merljiva funkcija.
Dokaz. Neka je A merljiv (A
vai
1
A (U ) =
M). Kako za svaki otvoren U R

X,
0, 1 U
A,
0
/ U, 1 U
A , 0 U, 1
/U
,
0, 1
/U
a X, A, Ac , M, to je A merljiva funkcija.
Obrnuto, neka je A merljiva. Tada je inverzna slika svakog otvorenog skupa merljiv skup, a kako je (0, +) otvoren skup u R, to
je
1
((0, +)) = {x X : A (x) > 0} = A M,
A
66
3. Lebegov integral
to znai da je A merljiv skup.

Teorema 3.1.1. Prosta funkcija s =
n
P
i=1
Ei , 1 i n, merljivi skupovi.
i Ei je merljiva akko su svi
Dokaz. Neka su Ei , 1 i n, merljivi. Tada na osnovu prethodne

leme vai da su Ei merljive funkcije, pa su i i Ei merljive funkcije za
svako i N, 1 i n, odakle sledi da je i prosta funkcija s merljiva
kao zbir konano mnogo merljivih funkcija.
n
n
P
F
Obrnuto, neka je s =
i Ei merljiva funkcija, gde je X =
Ei
i=1
i=1
i Ei = s1 ({i }) = {x X : s(x) = i } (i 6= j za i 6= j). Poto vai

Ei = {x X : s(x) = i } = {x X : s(x) i }{x X : s(x) i },
to je Ei merljiv za svako i N, 1 i n, kao presek dva merljiva
skupa.
3.2
Integral proste nenegativne merljive

funkcije
Definicija 3.2.1. Neka je (X, M, ) merljiv prostor mere i neka je

s : X [0, +] prosta nenegativna merljiva funkcija sa standardnom
reprezentacijom
n
n
X
G
s(x) =
i Ei (x),
X=
Ei ,
i=1
i=1
i A X proizvoljan merljiv skup. Tada je

Z
n
X
s d =
i (A Ei )
A
i=1
3.2. Integral proste nenegativne merljive funkcije
67
integral proste nenegativne merljive funkcije s na skupu A.

Z
Z
Koristimo i sledee oznake:
s(x) d(x),
s. Pritom je jasno
A
da ako je A = X, tada je
Z
s d =
n
X
i (Ei ).
i=1
Pokaimo da je prethodna definicija korektna (da ne zavisi od rem

P
prezentacije). Naime, neka je jo data i reprezentacija s =
j Fj ,
j=1
X=
m
F
Fj . Treba dokazati
j=1
()
n
X
i (A Ei ) =
m
X
i=1
m
F
Kako je Ei = Ei X = Ei
s=
i Ei =
i=1
n
X
i=1
!
Ei Fj
n
F
Ei =
s=
j=1
j F j =
j=1
n
X
n X
m
X
n
F
(Fj Ei ) dobijamo
i=1
!
Fj Ei
i=1
n
m X
X
j=1 i=1
Sada je
0=ss=
i Ei Fj .
i=1 j=1
i=1
m
X
j=1
Slino, iz Fj = Fj X = Fj
m
X
(Ei Fj ), to imamo
j=1
m
X
m
F
Fj =
j=1
n
X
j (A Fj ).
j=1
n X
m
X
i=1 j=1
(i j ) Ei Fj .
j Fj Ei .
68
3. Lebegov integral
Ako je Ei Fj = , tada je Ei Fj = 0. Meutim, ako je Ei Fj 6= ,

tada x Ei Fj , pa je s(x) = i = j , odnosno i j = 0. Dakle,
za svaki par indeksa i, j za koji je Ei Fj 6= , vai i j = 0.
Slinim razmatranjem dobijamo
n
X
i (A Ei ) =
n
X
i (A Ei X) =
n X
m
X
i=1
i=1
i=1 j=1
m
X
m
X
m X
n
X
j (A Fj ) =
j=1
j (A Fj X) =
j=1
i (A Ei Fj ),
j (A Fj Ei ).
j=1 i=1
Ako za neki par indeksa i, j vai (A Ei Fj ) = + i i > 0,

tada je A Ei Fj 6= , odnosno Ei Fj 6= , pa je i = j > 0 i
(A Fj Ei ) = +. Dakle, u gornjim jednakostima obe sume imaju
po jedan sabirak +, pa vai jednakost tih suma, tj. vai ().
Neka je (A Ei Fj ) < + ( i, j N, 1 i n, 1 j m).
Ako sada oduzmemo drugu sumu od prve, dobijamo
n X
m
X
i (A Ei Fj )
i=1 j=1
m X
n
X
j (A Fj Ei ) =
j=1 i=1
n X
m
X
(i j ) (A Ei Fj ) = 0,
i=1 j=1
jer ako je Ei Fj 6= , tada je i j = 0; a ako je Ei Fj = , tada

je (A Ei Fj ) (Ei Fj ) = 0. Prema tome, dobijamo
n
X
i=1
i (A Ei )
m
X
j (A Fj ) = 0,
j=1
pa vai (). Dakle, definicija integrala jeste korektna.
69
Napomena. Sve funkcije i svi skupovi koji e se u nastavku pojavljivati su merljivi.

Primer 3. (a) Ako je s konstantna funkcija, tj. s(x) = c (x X) i
c neka nenegativna konstanta, tada je s = c X , pa je
Z
c d = c (E X) = c (E).
E
Z
c d = 0. Ako je c = 1, tada je
Specijalno, ako je c = 0, tada je
E
Z
c d = c (E) = 1 (E) = (E). Dakle,
E
Z
d = (E).
E
(b) Ako je E karakteristina funkcija skupa E i E = 1 E + 0 Ec ,

tada je
Z
E d = 1 (A E) + 0 (A E c ) = (A E).
A
Z
E d = (X E) = (E), tj.
Specijalno, ako je A = X, tada je

X
Z
E d = (E).
X
Dakle, iz (a) i (b) vidimo da vai

Z
Z
(E) = d = E d.
E
70
3. Lebegov integral
(c) Neka je dat prostor ([0, 1], M([0, 1]), m), gde je m Lebegova mera,
i funkcija
1
1,
x
0, 2
1
10100000 , x =
.
s(x) =
2

1
,
x 12 , 1
2
Tada je

Z
1
1
1
1
100000
s d = 1 m 0,
,1
=
+ 10
m
+ m
2
2
2
2
[0,1]
1
1 1
3
+ 1000000 0 + = .
2
2 2
4
Z
(d) Ako je (A) = 0, tada je
s d = 0.
=1
Zaista, poto je s prosta nenegativna merljiva funkcija, odnosno

n
n
P
F
s(x) =
i Ei , X =
Ei , odatle i iz monotonosti mere sledi
i=1
Z
s d =
A
i=1
n
X
i (A Ei )
i=1
n
X
i=1
i (A) =
n
X
i 0 = 0.
i=1
Dakle, integral proste nenegativne merljive funkcije na skupu mere

nula ima vrednost nula.
4
Z
Napomenimo da je
s d 0 za svaku prostu merljivu funkciju
s 0.
Lema 3.2.1. Neka je s 0 prosta merljiva funkcija i A, B merljivi

skupovi. Tada vai
Z
Z
s d = s A d.
AB

Dokaz. Neka je s =
n
P
i=1
n
F
i Ei , X =
71
Ei , i neka je A karakteristina
i=1
funkcija skupa A. Tada je

s A =
n
X
n
X
i Ei A =
i=1
gde je
n
F
i Ei A + 0 Ac ,
i=1
(Ei A) t Ac = A t Ac = X. Dakle,
i=1
s A =
n
X
i Ei A .
i=1
Sada je
Z
s A d =
n
X
i (B Ei A),
i=1
dok je s druge strane

Z
s d =
n
X
i (A B Ei ),
i=1
AB
pa imamo da je
Z
Z
s d =
AB
s A d.
B
Specijalno, ako je B = X, tada imamo

Z
Z
s d = s A d.
A
Dakle, sa merljivog skupa se prebacujemo na itav prostor, tj. integral

na skupu moemo izraunati kao integral na itavom prostoru.
72
3. Lebegov integral
Teorema 3.2.1 (Linearnost). Neka su s i t proste nenegativne merljive funkcije i a, b [0, +]. Tada vai
Z
Z
Z
(a s + b t) d = a s d + b t d.
A
Dokaz. Neka je
s=
n
X
i Ei ,
t=
i=1
n
F
gde je X =
Ei =
i=1
m
F
m
X
j Fj ,
j=1
Fj =
j=1
n F
m
F
(Ei Fj ). Tada je
i=1 j=1
as + bt =
n X
m
X
(a i + b j ) Ei Fj ,
i=1 j=1
pa imamo
Z
n X
m
X
(a s + b t) d =
(a i + b j ) (A Ei Fj ) =
i=1 j=1
n X
m
X
a i (A Ei Fj ) +
i=1 j=1
=a
n
X
i=1
=a
n
X
i=1
=a
n
X
i=1
n X
m
X
b j (A Ei Fj ) =
i=1 j=1
m
X
(A Ei Fj ) + b
j=1
G
m
m
X
j=1
n
X
(A Ei Fj ) =
i=1

G

m
n
X
(A Ei Fj ) + b
j
(A Ei Fj ) =
j=1
i (A Ei ) + b
j=1
m
X
j=1
i=1
Z
j (A Fj ) = a
Z
s d + b
t d.
A
73
Teorema 3.2.2 (Monotonost). Neka su s i t proste nenegativne

merljive funkcije.
(a) Ako je s(x) t(x) (x X), tada je
Z
Z
s d t d,
A
za svaki merljiv skup A X.

(b) Ako za merljive skupove A i B vai A B, tada je
Z
Z
s d s d.
A
Dokaz. (a) Kako je t = s+(ts), gde su s i ts 0 proste merljive

funkcije, to je
Z
Z
Z
Z
Z
t d = (s + (t s)) d = s d + (t s) d s d,
A
Z
(t s) d 0.
jer je
A
(b) Kako je s 0 prosta funkcija, to su i s A i s B proste funkcije i

pritom vai 0 s A s B . Sada iz
Z
Z
s A d s B d
X
sledi
Z
s d
s d.
B
74
3. Lebegov integral
Teorema 3.2.3. Neka je s 0 proizvoljna prosta merljiva funkcija

na (X, M, ). Neka je preslikavanje s : M [0, +] definisano sa
Z
s (A) = s d
(A M).
A
Tada je s mera na M.
Z
s d 0, to je s (A) 0 za svaki merljiv skup A.
Dokaz. Kako je
A
Takoe je oigledno da je s () = 0. Treba jo dokazati

s
+
G

Aj
j=1
+
X
Aj M, j N.
s (Aj ),
j=1
n
P
Imajui u vidu da je s =
i=1
n
F
i Ei , X =
Ei , kao i da je mera,
i=1
imamo
s
+
G

Aj
Z
s d =
j=1
+
F
n
X
i (Ei
i=1
+
G
Aj ) =
j=1
Aj
j=1
n
X
+
G
i=1
j=1
+
n
X
X
j=1
X
n
+
X
(Ei Aj ) =
i
(Ei Aj ) =
i=1
!
i (Ei Aj )
i=1
Dakle, s jeste mera.
j=1
+ Z
X
j=1 A
s d =
+
X
j=1
s (Aj ).
3.3. Integral nenegativne merljive funkcije
75
Iz prethodne teoreme vidimo da je s mera definisana kao integral

proste nenegativne merljive funkcije.
Neke posledice ove teoreme su:
Z
Z
Z
(1)
s d = s d + s d
AtB
(2) Neka je A1 A2 . . . Aj . . ., gde su Aj , j N, merljivi.

Tada vai
Z
Z
lim
s d.
s d =
j+
Aj
+
S
Aj
j=1
3.3
Integral nenegativne merljive funkcije
Neka je (X, M, ) merljiv prostor mere . Pretpostavimo da je

f 0 prosta merljiva funkcija i s bilo koja druga prosta merljiva
funkcija za koju vai 0 s f . Tada znamo (na osnovu monotonosti
za proste nenegativne merljive funkcije) da za svaku prostu merljivu
funkciju 0 s f i za svaki merljiv skup A vai
Z
0
Z
s d
f d,
A
pa je i
Z
Z
s d
sup
f d.
0sf
A
76
3. Lebegov integral
Meutim, poto je f 0 i sama prosta merljiva funkcija (0 f f ),

to je
Z
Z
Z
sup
s d = f d = max
s d.
0sf
0sf
A
Definicija 3.3.1. Neka je f 0 merljiva funkcija i A merljiv skup.

Tada se integral nenegativne merljive funkcije f na skupu A definie
sa
Z
Z
s d,
f d = sup
0sf
A
gde je supremum uzet po svim prostim merljivim funkcijama za koje

vai 0 s f .
Lema 3.3.1. Neka je f 0 merljiva funkcija. Tada je
Z
Z
f d = f E d.
E
Dokaz. Neka je 0 s f bilo koja prosta merljiva funkcija. Tada je

0 s E f E , gde je s E prosta (za f E ), pa je sada
Z
Z
s E d f E d.
X
Dakle, imamo da je
Z
Z
s E d
s d =
E
f E d
X
za svaku prostu merljivu funkciju 0 s f , pa ako uzmemo supremum, dobijamo

Z
Z
sup
s d f E d,
0sf
E

odnosno
77
Z
f d
()
E
f E d.
X
Obrnuto, neka je t bilo koja prosta merljiva funkcija za koju vai

0 t f E . Odavde imamo da je
0 t (1 E ) f E (1 E ),
a kako je E (1 E ) = 0, to imamo da je t (1 E ) = 0, odnosno
t = t E . Sada na osnovu 0 t f E sledi da je 0 t E f E , tj.
0 t f , gde je t prosta funkcija. Odavde je
Z
Z
t d f d.
E
Meutim, kako je
Z
t d =
E
t E d =
X
t d,
X
to je
Z
Z
t d
f d.
E
Kako poslednja jednakost vai za svaku prostu funkciju, uzimamo supremum i dobijamo
Z
Z
sup
t d f d.
0tf E
Ali, poto je po definiciji

Z
sup
0tf E
Z
t d =
f E d,
X
78
3. Lebegov integral
sledi da je
Z
Z
f E d
()
f d.
E
Konano, na osnovu relacija () i () dobijamo da je

Z
Z
f d = f E d.
E
Teorema 3.3.1 (Monotonost). Neka su f i g nenegativne merljive

funkcije.
Z
Z
(a) 0 f g 0 f d g d
A
Z
(b) A B
Z
f d
f d.
B
Dokaz. (a) Neka je 0 s f proizvoljna prosta merljiva funkcija.

Tada iz f g sledi 0 s g, pa je
Z
Z
s d g d.
A
Kako ovo vai za svaku prostu funkciju 0 s f , uzmemo supremum

i dobijemo
Z
Z
s d
sup
g d,
0sf
A
odnosno
Z
f d
g d.
A
79
(b) Poto je A B, to je 0 Z A B Z
, tj. 0 f A f B .
Sada na osnovu (a) dobijamo
f A d
f B d, pa primenom
X
prethodne teoreme sledi
Z
f d
f d.
B
Teorema 3.3.2 (O monotonoj konvergenciji). Neka je (X, M, )

merljiv prostor sa merom i neka je (fn )nN niz nenegativnih merljivih
funkcija fn : X [0, +] takvih da je
0 fn (x) fn+1 (x)
(x X).
Tada postoji lim fn (x) = f (x) za svako x X i vai

n+
Z
lim
fn d =
n+
X
Z
lim fn d =
f d.
n+
X
Ovu teoremu skraeno obeleavamo sa: TMK.

Dokaz. Kako je (fn )nN rastui niz, to je njegov limes f zapravo supremum datog niza, i pritom je f merljiva funkcija (jer je limes merljivih funkcija uvek merljiva funkcija). Na osnovu monotonosti integrala
imamo
Z
Z
fn d fn+1 d
(n N),
X
Z

fn d
pa je niz
X
rastui, to znai da postoji

nN
Z
fn d = d [0, +].
lim
n+
X
80
3. Lebegov integral
Kako je fn f (n N), to je
Z
Z
fn d
f d
(n N),
pa kada pustimo da n +, dobijamo

Z
d f d.
X
Z
f d d. Neka je s prosta merljiva
Treba jo dokazati da je
X
funkcija takva da je 0 s f . Posmatrajmo skupove

An = {x X : fn (x) c s(x)},
n N, 0 < c < 1.
Poto se An moe napisati kao An = {x X : fn (x) c s(x) 0},

i kako su fn i s merljive funkcije, to je An = (fn c s)1 ([0, +])
merljivSskup. Iz c s fn fn+1 sledi da je An An+1 . Pokaimo
da je +
n=1 An = X. Neka je x X. Za f (x) =S0 imamo da je
fn (x) = s(x) = 0, pa x An , n N, odnosno x +
n=1 An . Ako je
f (x) > 0, tada iz 0 < c < 1 sledi da je f (x) > c s(x). Sada, kako je
lim fn (x) = f (x) > s(x),
n+
to postoji n0 N tako da je
f (x) fn0 (x) > c(x),
S+
to znai
u oba sluaja je
S+ da x An0 , tj. x S+n=1 An . Dakle, S
X n=1 An , a kako uvek vai n=1 An X, to je +
n=1 An = X.

Z
Z
fn d
Na osnovu monotonosti imamo da je

X
81
fn d
An
c s d, tj.
An
Z
fn d c
()
X
s d.
An
Z
Pokazali smo u Teoremi 3.2.3. da je sa s (E) =
s d (E M)
E
Z
s d = s (An ). Kako je An
definisana mera s , pa imamo da je
An
An+1 i
+
S
An = X, to na osnovu teoreme o neprekidnosti mere sledi
n=1
da je
lim s (An ) = s
n+
+
[

An
Z
= s (X) =
n=1
s d.
X
Prema tome, kada u () pustimo da n +, imamo

Z
d c s d.
X
Konano, kada c 1 , dobijamo

Z
d s d,
X
a poto to vai za svaku prostu funkciju 0 s f , uzmemo supremum

i dobijemo
Z
d sup
s d,
0sf
X
82
3. Lebegov integral
odnosno
Z
d
f d.
X
Z
Dakle, dokazali smo da je d =
f d, tj.
X
Z
lim
fn d =
n+
X
f d.
X
Napomenimo da se moe dokazati da za svaku nenegativnu merljivu funkciju f postoji niz (n )nN prostih merljivih funkcija za koji
je
0 n n+1 i lim n (x) = f (x).
n+
Dakle, rastuim nizom prostih nenegativnih merljivih funkcija stiemo

do nenegativne merljive funkcije.
Teorema 3.3.3. Neka su f, g 0 merljive funkcije i a, b [0, +].
Tada vai
Z
Z
Z
(a f + b g) d = a f d + b g d.
A
Dokaz. Neka su (n )nN i (n )nN nizovi prostih merljivih funkcija

za koje vai
0 n n+1 ,
0 n n+1 ,
lim n (x) = f (x), x X,
n+
lim n (x) = g(x), x X.
n+
Poto je 0 a n + b n a n+1 + b n+1 i lim (a n + b n ) =

n+
a f + b g, to je na osnovu TMK
Z
Z
lim
(a n + b n ) d = (a f + b g) d.
n+

Slino, na osnovu TMK vai i
Z
Z
lim
n d = f d
n+
Z
lim
Z
n d =
n+
83
g d.
A
Kako na osnovu linernosti za integrale prostih nenegativnih merljivih

funkcija vai
Z
Z
Z
(a n + b n ) d = a n d + b n d,
A
to kada pustimo da n +, dobijamo

Z
Z
Z
(a f + b g) d = a f d + b g d.
A
Napomena. Matematikom indukcijom se pokazuje da je integral

zbira jednak zbiru integrala, odnosno
!
Z
Z X
n
n
X
ai fi d.
ai fi d =
i=1
i=1
Navedimo vane posledice TMK.

Posledica 1 (Bepo Levi7) ). Neka je (fn )nN niz merljivih funkcija
fn : X [0, +]. Tada vai
!
Z X
+
+ Z
X
fj d =
fj d.
A
7)
j=1
j=1 A
Beppo Levi (18751961), italijanski matematiar
84
3. Lebegov integral
Dokaz. Neka je
sn =
n
X
fj .
j=1
Tada je (sn )nN niz merljivih funkcija za koji vai

0 sn =
n
X
fj
j=1
n+1
X
fj = sn+1 .
j=1
Sada imamo
+ Z
X
fj d = lim
n+
j=1 A
Z
sn d
= lim
n+
n Z
X
n
X
j=1
fj d = lim
n+
j=1 A
(T M K)
Z
lim sn d =
fj
Z X
+
n+
d =
fj d.
j=1
Posledica 2. Ako je f 0 merljiva funkcija na (X, M, ) i preslikavanje f : M [0, +] definisano sa

Z
f (E) = f d
(E M),
E
tada je f mera na M.
Dokaz. Neka je Ej M, gde je Ei Ej = za i 6= j, i, j N.
Dokaimo da je
+
+
G X
f
Ej =
f (Ej ).
j=1
j=1

Na osnovu Posledice 1 (Bepo Levi) imamo
+
Z
Z
Z
G
d =
f d = f +
f
Ej =
F
j=1
+
F
j=1
Ej
Ej
+
X
85
!
f Ej
d =
j=1
j=1
+ Z
X
f Ej d =
j=1 X
+ Z
X
f d =
+
X
f (Ej ).
j=1
j=1 E
Lema 3.3.2 (Fatu8) ). Neka je (fn )nN niz merljivih funkcija fn :

X [0, +]. Tada vai
Z
Z

lim inf fn d lim inf fn d.
n+
n+
Dokaz. Znamo da je lim inf fn (x) = sup{inf{fj (x) : j n} : n N},

n+
pa stavimo da je
gn (x) = inf{fj (x) : j n}.
Oigledno je 0 gn fn , a kako je
gn (x) = inf{fj (x) : j n} inf{fj (x) : j n + 1} = gn+1 (x),
to je (gn )nN rastui niz koji tei svom supremumu lim inf fn , tj.
n+
lim gn = sup{gn : n N} = lim inf fn .
n+
n+
Sada imamo
Z
Z
Z

(T M K)
lim inf fn d =
lim gn d =
lim
gn d =
n+
X
8)
n+
n+
Pierre Joseph Louis Fatou (18781929), francuski matematiar
86
3. Lebegov integral
Z
Z
gn d lim inf
= lim inf
X
3.4
fn d.
n+
n+
Integral realne i kompleksne merljive

funkcije
Neka je (X, M, ) merljiv prostor mere i f : X [, +] proizvoljna merljiva funkcija. Definiimo funkcije f + , f : X [, +]
sa
f + (x) = max{f (x), 0} 0
f (x) = max{f (x), 0} 0
(pozitivan deo funkcije f ),

(negativan deo funkcije f ).
Ako je f merljiva funkcija, tada su i f + i f merljive funkcije.

Naime, neka je f1 (x) = f (x) i fj (x) 0 za j > 1, j N. Tada je
sup{fj (x) : j N} = max{f (x), 0} = f + (x)
merljiva funkcija (na osnovu Teoreme 1.6.1.). Slino se pokazuje da je
i f (x) merljiva funkcija.
Ako je f (x) 0, tada je f + (x)f (x) = f (x)0 = f (x). Takoe,
ako je f (x) < 0, tada je f + (x) f (x) = 0 (f (x)) = f (x). Dakle,
u oba sluaja je f + (x) f (x) = f (x), pa zakljuujemo da se svaka
realna funkcija moe razloiti na dve nenegativne merljive funkcije, tj.
vai
f + f = f.
Slino, za f (x) 0 imamo da je f + (x) + f (x) = f (x) + 0 = f (x),
dok za f (x) < 0 vai f + (x) + f (x) = 0 + (f (x)) = f (x). Dakle,
sada vai
f + + f = |f |.
3.4. Integral realne i kompleksne merljive funkcije
87
Neka je f : X C kompleksna funkcija, odnosno f = u + i v,

u, v : X R. Znamo da je f merljiva akko su u i v merljive funkcije.
Razlaganje kompleksne funkcije f je dato sa
f = u+ u + i v + i v
(i2 = 1).
Definicija 3.4.1. Neka je f : X [, +] merljiva funkcija i E

merljiv skup. Tada se integral realne funkcije f na skupu E definie
sa
Z
Z
Z
+
f d = f d f d,
E
f d realan broj.
f d,
kad god je bar jedan od integrala

E
Definicija 3.4.2. Neka je f = u + i v : X C merljiva funkcija i

E merljiv skup. Tada se integral kompleksne funkcije f na skupu E
definie sa
Z
Z
Z
f d = u d + i v d,
E
odnosno
Z
u d
f d =
E
v d i
u d + i
E
v d.
Definicija 3.4.3. Neka je (X, M, ) merljiv prostor mere . Tada je

Z
1
L (X, M, ) = {f : X C : f merljiva,
|f | d < +}
X
prostor integrabilnih funkcija ili prostor L1 -funkcija.
88
3. Lebegov integral
Koristimo i oznaku:
L1 (). Dakle, integrabilne funkcije su one funkcije
Z
|f | d < +. Piemo: f L1 () i kaemo da je f
za koje vai
X
Lebeg-integrabilna.
Neka
f = u + i v L1 . Kako je
je data kompleksna funkcija
|f | = u2 + v 2 Z|u| i |f | = Z u2 + v 2 |v|, Zto je 0 |u|

Z |f | i
0 |v| |f |, pa je
|u| d
f d < + i
|v| d
f d <
X
1
+, to znai da u, v L1 (). Obrnuto, neka u, v LZ
(). Poto
|f | d
su |u|, |v| nenegativne funkcije, iz |f | |u| + |v| sledi
X
Z
Z
Z
(|u| + |v|) d =
|u| d +
|v| d < +, pa je i f L1 ().
X
Zakljuujemo:
f = u + i v L1 () u, v L1 ().
Mi emo se usredsrediti samo na integrabilne funkcije. Kako oigledno vai
0 f + |f |,
0 f |f |,
to je f + , f L1 i imamo da je
Z
Z
+
f d |f | d < +,
X
Z
f d =
pa sledi da je integral
E
|f | d < +,
f d
f + d
f d iz Definicije 3.4.1.
zapravo realan broj. Ostavljamo itaocu da se sam uveri u korektnost

definicije integrala integrabilne realne funkcije.
Teorema 3.4.1. Ako f, g L1 (), , C, tada:
(a) f + g L1 ()
g d.
f d +
( f + g) d =
(b)
89
Dokaz. (a) Kako je | f + g| || |f | + || |g|, to sledi da je

Z
Z
Z
| f + g| d || |f | d + || |g| d < +,
X
to znai da f + g L1 ().
(b) Dokaz izvodimo u nekoliko koraka.
1 Dokaimo da za realnu funkciju f i R vai
Z
Z
f d = f d.
X
Neka je > 0. Kako je ( f )+ = max{ f, 0} = max{f, 0} = f +

i ( f ) = max{( f ), 0} = max{f, 0} = f , sledi
Z
Z
Z
Z
Z
+
+
f d = ( f ) d ( f ) d = f d f d =
X
f d
=
X
f d
f d =
X
f d
X
Z
=
f d.
X
Poto vai
(f )+ = max{f, 0} = f ,
(f ) = max{f, 0} = f + ,
to za < 0 imamo
( f )+ = max{( f ), 0} = ( f ) ,
90
3. Lebegov integral
( f ) = max{ f, 0} = ( f )+ ,
pa sledi
Z
Z
Z
Z
Z
+
f d = (f ) d (f ) d = (f ) d (f )+ d =
Z
=
f d ()
f + d =
f d
!
f + d
f d
f d
Z
=
f d.
X
2 Za realne funkcije f i g vai

Z
Z
Z
(f + g) d = f d + g d.
X
Naime, poto f, g L1 (), to su integrali nenegativnih funkcija f + ,

f , g + , g konani, pa kako vai f + g = f + f + g + g , to
integralei poslednju jednakost dobijamo
Z
Z
Z
Z
Z
+
+
(f f + g g ) d = f d f d + g d g d,
X
odnosno
Z
(f + g) d =
Z
f d +
g d.
X
91
3 Za kompleksnu funkciju f = u + i v vai

Z
Z
(i f ) d = i f d.
X
Naime, iz f = u + i v sledi i f = i u v = v + i u, pa na osnovu

definicije integrala kompleksne funkcije sledi
Z
Z
Z
Z
Z
(i f ) d = (v) d + i u d = v d + i u d =
X
Z
v d +
= i (i
X
Z
u d) = i
Z
u d + i
v d
Z
=i
f d.
X
Iz 1 , 2 i 3 sledi da za svaku kompleksnu funkciju f i za svako

C vai
Z
Z
f d = f d,
X
a na osnovu 2 i definicije integrala kompleksne funkcije imamo

Z
Z
Z
(f + g) d = f d + g d.
X
Konano, primenom poslednje dve jednakosti se dobija

Z
Z
Z
( f + g) d = f d + g d.
X
Lema 3.4.1. Ako f, g L1 (), gde su f i g realne funkcije, tada vai

Z
Z
f g
f d g d.
X
92
3. Lebegov integral
Dokaz. Kako je g f 0, to iz prethodne teoreme pod (b) sledi

Z
Z
Z
Z
Z
g d = ((g f ) + f ) d = (g f ) d + f d f d.
X
Teorema 3.4.2 (Osnovna integralna nejednakost). Neka je

f L1 (). Tada je
Z
Z

f
d

|f | d.

X
Z
f d. Za = 0 nejednakost je oigledna
Dokaz. Neka je =
X
Z
(0
f d). Za 6= 0, C, imamo
X
( r > 0) ( R) = r ei ,
gde je || = r. Takoe vai r = ei . Sada je
Z

Z
Z

i
i
=e
f d = (ei f ) d.
f d = || = r = e

X
Z

Z

Kako je
f d R, to je i
(ei f ) d realan broj, pa iz nejedX
nakosti Re (ei f ) |ei f | = |f | sledi

Z
Z
Z
i
i
(e f ) d = Re (e f ) d |f | d.
X
Z
Z

Dakle,
f d
|f | d.
X
93
Teorema 3.4.3 (Lebegova teorema o dominantnoj konvergenciji). Neka je (fn )nN niz merljivih funkcija fn : X C i neka postoji
konaan lim fn (x) = f (x) (x X). Ako je |fn | g (n N), gde
n+
je g L1 (), tada fn , f L1 () i vai

Z
lim
|fn f | d = 0
n+
Z
lim
fn d =
n+
X
Z
lim fn d =
f d.
n+
Za funkciju g kaemo da je integrabilna dominanta. Ovu teoremu

skraeno obeleavamo sa: TDK.
Dokaz. Kako su fn , n N, merljive, to je i f merljiva kao limes
merljivih funkcija. Iz |fn | g i monotonosti integrala imamo
Z
Z
|fn | d g d < +,
X
pa fn L1 (). Dalje, kako je |fn | g, n N, a postoji lim fn = f ,

n+

to je lim fn g, tj. |f | g, pa je
n+
Z
|f | d
g d < +,
X
to znai da i f L1 ().
Kako vai |fn f | |fn | + |f | 2g, definiimo nove funkcije
hn = 2g |fn f |, n N, koje su oigledno nenegativne i merljive,
gde pritom vai
94
3. Lebegov integral
lim hn = lim inf hn = lim sup hn = 2g.
n+
n+
n+
Primenimo sada Fatuovu lemu. Imamo

Z
Z
Z

2g d =
lim inf hn d lim inf hn d =
n+
n+
Z
(2g|fn f |) d = lim inf
= lim inf
n+
Z
=
2g d+lim inf
n+
|fn f | d
Z
=
Z
|fn f | d.
2g dlim sup
X
|fn f | d, tj.
2g d < +, to sledi 0 lim sup

n+
Z
|fn f | d 0.
lim sup
n+
X
Sada je
Z
0 lim inf
Z
|fn f | d lim sup
n+
|fn f | d 0,
n+
X
pa vai
Z
|fn f | d = 0.
lim
n+
X
Iz osnovne integralne nejednakosti sledi
n+
Kako je
(|fn f |) d
2g d+
n+
95
Z
Z
Z
Z

0 fn d f d = (fn f ) d |fn f | d,

X
pa kada pustimo da n +, na osnovu poznate teoreme o dva

policajca vai
Z
Z
fn d = f d.
lim
n+
Posledica 1. Neka je (fn )nN niz merljivih funkcija fn : X C i

+ Z
X
|fn |d < +. Tada vai
n=1
+
X
j=1
!
fj
d =
+ Z
X
fj d.
j=1 A
Dokaz. Neka je
sn =
n
X
fj
g=
j=1
+
X
|fj |.
j=1
Niz (sn )nN je niz merljivih funkcija za koji vai

|sn |
n
X
j=1
|fj |
+
X
|fj | = g.
j=1
Na osnovu posledice Bepa Levija imamo

!
Z
Z X
+
+ Z
X
|fj | d < +,
g d =
|fj | d =
A
j=1
j=1 A
96
3. Lebegov integral
pa sledi
Z
+
X
j=1
!
fj
d =
n
X
j=1
n+
n+
A
!
fj
sn d =
lim sn d = lim
n+
A
Z
= lim
Z
d = lim
n+
n Z
X
j=1 A
fj d =
+ Z
X
j=1 A
fj d.
Glava 4
Dodatak
4.1
Skupovi mere nula. Odgovarajua terminologija
Neka je (X, M, ) fiksan merljiv prostor i E M takav da je

(E) = 0. Tada je
Z
s d = 0
(s 0 prosta merljiva funkcija),
E
Z
f d = sup
(f 0 merljiva funkcija),
s d = 0
0sf
E
Z
Z
+
f d f d = 0, f : X R
E
Z
ZE
f d =
.
u
d
+
i
v
d
=
0,
f
:
X
97
98
4. Dodatak
Definicija 4.1.1. Neka je P osobina koju neka taka x X moe

imati. Svojstvo P je tano skoro svuda na merljivom skupu A ako
postoji N M, pri emu je (N ) = 0, tako da je P tano za svako
x A\N , tj. ako je tano na A van nekog skupa mere nula.
Umesto skoro svuda piemo jo i: s.s., -skoro svuda, -s.s.
Napomena. Ako P nije tano na skupu B A, tada je B N , ali
B ne mora biti merljiv. Ako je kompletna mera, tada je B merljiv.
1 Teorema
Z 4.1.1. Neka je f 0 merljiva funkcija i A merljiv skup
f d = 0. Tada je f = 0 skoro svuda na A.
takav da je
A
Dokaz. Posmatrajmo skup

B = {x A : f (x) > 0} A.
Poto je f merljiva funkcija i kako vai
B = {x X : f (x) > 0} A,
to je skup B merljiv kao presek dva merljiva skupa. Neka je
B=
+
[
Bn ,
n=1
gde je Bn = {x A : f (x) > n1 }, n N. Oigledno je Bn Bn+1 . Na

osnovu neprekidnosti mere sledi
+
[
lim (Bn ) =
Bn = (B).
n+
n=1
Koristei monotonost integrala nenegativne funkcije dobijamo

Z
Z
Z
Z
1
1
d = (Bn ) 0,
0 = f d f d f d
n
n
A
Bn
Bn
4.1. Skupovi mere nula. Odgovarajua terminologija
99
pa je (Bn ) = 0 za svako n N, a odavde i (B) = lim (Bn ) = 0.

n+
Dakle, skup B je mere nula. Prema tome, kako je f (x) 0 za svako

x X, a f (x) > 0 za svako x B, gde je (B) = 0, to je f (x) = 0 za
svako x A\B, to upravo znai da je f (x) = 0 skoro svuda na A.
2
f d = 0 (M M).
Teorema 4.1.2. Neka je f L () i

M
Tada je f = 0 skoro svuda na X.

Dokaz. Neka je f L1 () realna funkcija i
A = {x X : f (x) > 0} = f 1 ((0, +)).

Skup A je merljiv (jer je f merljiva funkcija). Poto je f (x) = f + (x),
x A, to je
Z
Z
Z
Z
+
0 = f d = f d f d = f + d,
A
| {z }
=0
pa na osnovu 1 sledi (A) = 0.

Slino, neka je
B = {x X : f (x) < 0} = f 1 ((, 0)),
pa imamo
Z
0=
f d
f d =
B
f d =
B
f d,
| {z }
=0
odakle je (B) = 0. Dalje je 0 (A B) (A) + (B) = 0. Ako

stavimo da je C = A B, onda je (C) = 0 i vai f (x) = 0, x X\C,
to znai da je f = 0 s.s na X.
100
4. Dodatak
Slino se radi za kompleksnu funkciju f (razloi se na realni i imaginarni deo).

Tvrenja pod (1) i (2) su poznata kao teoreme o anulaciji.
3 Teorema 4.1.3. Ako je f L1 (), f : X [, +], tada je
f s.s. konana.
Dokaz. Neka je C = {x X : |f (x)| = +}. Treba pokazati da je
(C) = 0.
+
T
Uputstvo: C = {x X : |f (x)| = +} =
{x X : |f (x)| n}
n=1
jeste merljiv skup.

Definiimo sada relaciju na sledei nain
f g f (x) = g(x) skoro svuda.
Lako se proverava da je relacija ekvivalencije. Takoe, relacija je

saglasna sa sabiranjem, tj. vai
f1 g1 i f2 g2 f1 + f2 g1 + g2 .
Naime, po pretpostavci je
f1 (x) = g1 (x),
x X\N1 ,
(N1 ) = 0,
f2 (x) = g2 (x),
x X\N2 ,
(N2 ) = 0.
Sada je i f1 (x) = g1 (x) i f2 (x) = g2 (x) (istovremeno dakle) za svako

x X\(N1 N2 ), gde je (N1 N2 ) = 0. Nakon sabiranja ovih
jednakosti dobijamo
f1 + f2 = g1 + g2 ,
x X\(N1 N2 ),
(N1 N2 ) = 0,
4.1. Skupovi mere nula. Odgovarajua terminologija
101
a to znai da je f1 + f2 g1 + g2 .
4 Teorema 4.1.4. Neka je (X, M, ) kompletan merljiv prostor i
f, g : X R (C, R) neke dve funkcije. Ako je f merljiva funkcija i
f = g skoro svuda, tada je i g merljiva funkcija.
Dokaz. Treba pokazati da su skupovi {x X : g(x) > } merljivi
za svako R (u sluaju kompleksne funkcije pokazuje se merljivost
skupova {x X : Re g(x) > } i {x X : Im g(x) > }). Kako je
f = g skoro svuda, to postoji N M, gde je (N ) = 0, tako da vai
f (x) = g(x) za svako x X\N . Iz N N c = X sledi

{x X : g(x) > } = {x X : g(x) > }N {x X : g(x) > }N c .
Poto je kompletna mera, to je skup {x X : g(x) > } N

merljiv kao podskup skupa mere nula (skupa N ). Dalje, na N c vai
f (x) = g(x), pa je
{x X : g(x) > } N c = {x X : f (x) > } N c .
Skup {x X : f (x) > } je merljiv (jer je f po pretpostavci merljiva),
pa je {x X : f (x) > } N c merljiv kao
presek dva merljiva skupa.

Konano, i skup {x X : g(x) > }N {x X : g(x) > }N c
jeste merljiv kao unija dva merljiva skupa, odakle sledi da je i funkcija
g merljiva.

5 Neka je (X, M, ) fiksan merljiv prostor, E M i (E c ) = 0. U
prvoj glavi smo spomenuli da je funkcija f : E R merljiva ako je
skup {x E : f (x) > } merljiv za svako R, ili, pak, ako za
svaki otvoren skup V R vai da je f 1 (V ) = {x E : f (x) V }
merljiv skup. Moemo jo kazati da je funkcija f definisana skoro
svuda. Proirimo sada funkciju f na ceo prostor X. Naime, neka je
(
f (x),
xE
f (x) =
.
c = const, x E c
102
4. Dodatak
Tada za svaki otvoren skup V R imamo da je

(
f 1 (V ),
c
/V
f 1 (V ) =
f 1 (V ) t E c , c V
merljiv skup. Spomenimo jo da ako postoji, tada se odgovarajui
integral definie sa
Z
Z
f d := f d.
X
6 Teorema 4.1.5. Ako je f L1 (), g merljiva i f = g s.s., tada

je i g L1 () i vai
Z
Z
f d = g d.
X
Dokaz. (itaocu za vebu.)

Napomena. Ako je mera kompletna, ne treba nam pretpostavka
da je g merljiva funkcija.
Z
Z
1
7 Neka su f, g L () i f g. Iz 5 i 6 je
f d =
g d.
X
Dakle, skupovi mere nula ne utiu na vrednost integrala. Tako, na

primer, imamo da je
L1 ([0, 1], ) = L1 ((0, 1), ).
1
Z
|f | d <
Naime, L ([0, 1], ) je skup svih funkcija takvih da je

+, dok je L1 ((0, 1), ) skup svih funkcija takvih da je
Z [0,1]
|f | d <
(0,1)
4.2. Rimanov i Lebegov integral
103
+. Poto je Lebegova mera konanih (i prebrojivih) skupova jednaka

nuli, to je
Z
Z
|f | d =
[0,1]
|f | d.
(0,1)
Zakljuujemo: ako su na L1 () funkcije definisane skoro svuda,

tada jednakost f = g znai jednakost skoro svuda.
4.2
Rimanov9) i Lebegov integral
8 Podsetimo se nekih osnovnih stvari vezanih za Rimanov integral.

Neka je
P : a = x0 < x1 < < xn = b
podela segmenta [a, b] na n podsegmenata [xj1 , xj ], 1 j n, j N.
Oznaimo sa P([a, b]) skup svih podela segmenta [a, b]. Pretpostavimo
da je funkcija f : [a, b] R ograniena, tj. da postoje m, M R tako
da je m f (x) M . Neka je P bilo koja podela segmenta [a, b] i
mj =
inf f (x) i Mj = sup f (x), 1 j n, j N. Tada su
x[xj1 ,xj ]
x[xj1 ,xj ]
donja i gornja Darbuova10) suma date sa

s(P ) =
n
X
i=1
mi (xi xi1 ) i S(P ) =
n
X
Mi (xi xi1 ),
i=1
respektivno. Za donje i gornje Darbuove sume vai da je s(P ) S(P )

za svako P P([a, b]), kao i s(P1 ) S(P2 ) za sve P1 , P2 P([a, b]).
Ako je P1 P2 , kaemo da je P2 finija od P1 (tj. P2 ima vie podeonih taaka od P1 ). Jasno, kada se podela P profinjava, tada donje
9)
10)
Georg Friedrich Bernhard Riemann (18261866), nemaki matematiar

Jean Gaston Darboux (18421917), francuski matematiar
104
4. Dodatak
Darbuove sume rastu, dok gornje Darbuove sume opadaju. Poto su

donje i gornje Darbuove sume ograniene, to ima smisla posmatrati
njihov supremum, odnosno infimum. Dakle, imamo
( n
)
X
I = sup s(P ) = sup
mi (xi xi1 ) : P P ,
P P
i=1
I = inf S(P ) = inf

P P
( n
X
)
Mi (xi xi1 ) : P P
i=1
Za brojeve I i I kaemo da su donji i gornji Darbuov integral, i piemo

Zb
Zb
I=
f (x) dx
I=
f (x) dx.
a
Konano, kaemo da je funkcija f Riman-integrabilna ako je ograniena i ako vai

Zb
Zb
f (x) dx = f (x) dx.
a
Skup svih Riman-integrabilnih funkcija na segmentu [a, b] obeleavamo

sa: R([a, b]). Neka je
(P ) = max (xi xi1 ).
1in
Tada se moe pokazati da je f R([a, b]) akko postoji niz podela

(Pn )nN P([a, b]), Pn Pn+1 , tako da (Pn ) 0 (n +) i
Zb
lim s(Pn ) = lim S(Pn ) =
n+
f (x) dx.
n+
105
Zadatak 1. Neka je (X, M, ) merljiv prostor mere i (X) < +

(tj. je konana mera). Neka je (fn )nN niz merljivih funkcija takav
da je |fn (x)| < M , n N, za svako x X (x -s.s.) i za neko M > 0.
Ako postoji lim fn (x) za svako x X, tada je
n+
Z
lim
fn d =
n+
X
Z

lim fn d.
n+
X
Reenje. Uputstvo: konstantne funkcije su integrabilne na prostoru

konane mere. Primeniti TDK.

Zadatak 2. Neka je data prosta funkcija s =
n
P
j=1
j Ej , X =
n
F
Ej ,
j=1
Ej merljiv, j R, 1 j n. Tada vai

Z
n
X
1
s L ()
s d =
j (A Ej ).
j=1
Reenje. Uputstvo: neka je j+ = max{j , 0} i j = max{j , 0}.

Posmatrati funkcije
s+ (x) =
n
X
j+ Ej (x) i s (x) =
j=1
n
X
j Ej (x).
j=1
Pokazati da vai: s = s+ s , |s| = s+ + s , odakle sledi

Z
Z
+
s d, s d < +.
X
Tada je
Z
s d
s d =
A
s d
106
4. Dodatak
Sledeom teoremom pokazujemo da ako je funkcija Riman-integrabilna, tada je i Lebeg-integrabilna.

Teorema 4.2.1 (Lebeg). Neka je data funkcija f : [a, b] R.
(a) Ako je f R([a, b]), tada je f L1 ([a, b], m) i vai
Zb
Z
f dm =
f (x) dx.
a
[a,b]
(b) Funkcija f je Riman-integrabilna akko je ograniena i skup taaka

prekida funkcije f je mere nula, tj. akko je ograniena i neprekidna
skoro svuda.
Dokaz. (a) Kako je f R([a, b]), to postoji niz podela (Pn )nN
P([a, b]), Pn Pn+1 , tako da (Pn ) 0 (n +) i
Zb
n+
f (x) dx.
n+
Ako je
(n)
min =
inf
(n)
f (x) ,
M in =
(n)
(n)
x[xin 1 ,xi ]
sup
f (x),
(n)
(n)
x[xin 1 ,xi ]
tada su Darbuove sume date sa

s(Pn ) =
ln
X
(n)
min
(n)
(xin
(n)
xin 1 ) ,
S(Pn ) =
in =1
ln
X
(n)
(n)
(n)
Min (xin xin 1 ).
in =1
Neka je
(n)
E1
(n)
(n)
= [x0 , x1 ] ,
(n)
(n)
(n)
Ejn = (xjn 1 , xjn ] za 2 jn ln , jn N.

(n)
(n)
107
(n)
Tada je m(Ein ) = xin xin 1 ( n, in N, 1 in ln ) i vai

ln
G
(n)
Ein = [a, b].
in =1
Formirajmo funkcije
gn =
ln
X
(n)
min
in =1
(n)
E
in
Gn =
ln
X
(n)
Min
in =1
(n)
E
in
.
(n)
Oigledno je da su gn i Gn proste merljive funkcije (jer su svi Ein

merljivi). Poto je podela Pn+1 finija od podele Pn , to je gn gn+1
i Gn Gn+1 , n N, to znai da je niz (gn )nN rastui, dok je niz
(Gn )nN opadajui. Kako su funkcije gn i Gn jo i ograniene (vai
m gn Gn M , gde su m i M infimum i supremum funkcije f ,
respektivno), to postoje
lim gn (x) = g(x)
n+
lim Gn (x) = G(x),
n+
i pritom je g G.
Svaka merljiva i ograniena funkcija na nekom segmentu [a, b] jeste
Lebeg-integrabilna na tom segmentu, to sledi iz
Z
Z
Z
|f | dm
M dm = M
dm = M (b a) < +.
[a,b]
[a,b]
[a,b]
Dakle, gn i Gn su Lebeg-integrabilne funkcije. Sada na osnovu prethodnog zadatka (Zadatak 2) imamo

Z
gn dm =
[a,b]
ln
X
in =1
(n)
min
(n)
m(Ein )
ln
X
in =1
(n)
(n)
(n)
min (xin xin 1 ) = s(Pn ).
108
4. Dodatak
Z
Gn dm = S(Pn ). Kako je
Analogno se pokazuje da je
[a,b]
Zb
n+
f (x) dx,
n+
to je
Z
()
lim
Zb
n+
[a,b]
gn dm = lim
n+
[a,b]
Gn dm =
f (x) dx.
a
Dalje, kako vai i gn (x) f (x) Gn (x), x [a, b], sledi da kada
pustimo da n +, dobijamo
g(x) f (x) G(x).
Sada na osnovu TDK i () sledi
Z
lim
n+
[a,b]
gn dm =
lim
lim gn dm =
Gn dm =
g dm =
n+
Z
Zb
[a,b]
Z
n+
[a,b]
Z
[a,b]
Zb
lim Gn dm =
G dm =
n+
[a,b]
[a,b]
Dakle,
Z
g dm =
[a,b]
Zb
Z
G dm =
[a,b]
f (x) dx,
f (x) dx.
a
f (x) dx.
a
109
Z
Poto je G g 0 i
(G g) dm = 0, to na osnovu (1) imamo

[a,b]
da je G g = 0 s.s. na [a, b], odnosno G = g s.s. na [a, b]. Sada iz

g f G sledi g = f = G s.s. na [a, b]. Kako su g i G merljive i
Lebeg-integrabilne funkcije i jednake sa f na prostoru kompletne mere,
to je i f merljiva i Lebeg-integrabilna funkcija, i njihovi integrali se
poklapaju. Dakle
Z
Z
Z
g dm =
G dm =
f dm,
[a,b]
[a,b]
[a,b]
odakle je
Zb
Z
f dm =
f (x) dx.
a
[a,b]
(b) Ako je f R([a, b]), tada je g = f = G s.s. na [a, b]. Moe se

pokazati da je f neprekidna u taki t [a, b] akko je g(t) = G(t), pa
kako je g = G s.s. na [a, b], to je f neprekidna s.s. na [a, b].
Obrnuto, ako je f neprekidna s.s. na [a, b], tada je g = G s.s. na
[a, b]. Odavde je
Z
Z
g dm =
G dm,
[a,b]
[a,b]
pa iz g f G prelaskom na integral sledi

Zb
Z
g dm
[a,b]
Z
f (x) dx
G dm,
[a,b]
110
4. Dodatak
odnosno
Zb
Z
f (x) dx =
G dm.
[a,b]
f (x) dx je definisan, pa je f Riman-integrabilna.
Dakle, integral
a
Napomene:
Na osnovu prethodne teoreme pod (a), od sada emo koristiti oznaku
Z b
f (x) dx i za Lebegov integral na segmentu [a, b].
a
Stavka (b) iz prethodne teoreme je poznata kao Lebegov kriterijum

za Riman-integrabilnost.
9 Sada emo pokazati da postoji funkcija koja jeste Lebeg-integrabilna,
ali nije Riman-integrabilna. Posmatrajmo Dirihleovu11) funkciju
(
1, x [0, 1] Q
.
(x) =
0, x [0, 1] (R\Q)
Oigledno je merljiva i ograniena, pa je Lebeg-integrabilna. Kako
je (x) = 0 za svako x [0, 1] (R\Q), a m([0, 1] Q) m(Q) = 0,
to je (x) = 0 m-s.s. na [0, 1], pa je
Z
Z
dm =
0 dm = 0.
[0,1]
11)
[0,1]
Johann Peter Gustav Lejeune Dirichlet (18051859), nemaki matematiar
111
Sada, neka je P : 0 = x0 < x1 < < xn = 1 bilo koja podela

segmenta [0, 1]. Vai
mi =
inf
(x) = 0
(jer svaki interval ima iracionalan broj),
(x) = 1
(jer svaki interval ima racionalan broj).
x[xi1 ,xi ]
Mi =
sup
x[xi1 ,xi ]
Sada je
s(P ) =
n
X
mj (xj xj1 ) =
j=1
S(P ) =
n
X
0 (xj xj1 ) = 0,
j=1
Mj (xj xj1 ) =
j=1
n
X
n
X
1 (xj xj1 ) = xn x0 = 1 0 = 1.
j=1
Dakle,
Zb
Zb
(x) dx = 0 6= 1 =
f (x) dx,
a
pa nije Riman-integrabilna. Prema tome

R([a, b]) ( L1 ([a, b]).
Spomenimo da je skup Lebeg-integrabilnih funkcija daleko vei od
skupa Riman-integrabilnih funkcija.
10 Podsetimo se da ako je funkcija f : [a, b] R neprekidna, tada
je f Riman-integrabilna, odakle sledi da je i Lebeg-integrabilna. Neka
su dati integrali
Za
0
sin x
dx,
x
Za
0
ln(1 + x)
dx,
x
Za
0
ex 1
dx,
x
Za
0
1 cos x
dx (a > 0).
x2
112
4. Dodatak
sin x
, x (0, a]. Kako je
x
lim (x) = 1, to postoji okolina nule, recimo (0, b), b < a, tako da je
Posmatrajmo prvi integral. Neka je (x) =

x0
ograniena u toj okolini. Takoe, na segmentu [b, a] funkcija je

ograniena (jer je neprekidna na tom segmentu). Razmotrimo sledeu
funkciju
(
(x), x (0, a]
(x) =
.
1,
x=0
Dakle, funkcija : [0, a] R jeste Riman-integrabilna kao neprekidna
funkcija. Kako je m({0}) = 0, to je (x) = (x) m-s.s. na [0, a], pa je

Riman-integrabilna, odakle zakljuujemo da je i Lebeg-integrabilna.
Analogno se analiziraju ostali navedeni integrali.
11 Nesvojstveni (nepravi) Rimanov integral
Neka je data funkcija f : [a, b) R, a < b +, i f R([, ])
Z
([, ] [a, b)). Ako postoji lim
f (x) dx i konaan je, tada
b a
Z b
f (x) dx i vai
postoji i
a
Zb
Z
f (x) dx = lim
f (x) dx.
f (x) dx kaemo da je nepravi integral sa singularite-
Za integral
a
tom u taki b, a za funkciju f Zda je Riman-integrabilna u nepravom

b
smislu. Jo kaemo da integral
f (x) dx konvergira. U suprotnom,
a
ako limes ne postoji, kaemo da dati integral divergira.
113
Analogno vai za funkciju f : (a, b] R, a < b < +, gde

je
Zb
Zb
f (x) dx = lim
f (x) dx.
a+
a+
ex dx. Kako je f (x) = ex
Primer 1. Neka je dat integral

0
neprekidna, to je f R([0, ]) ([0, ] [0, +)). Ispitajmo limes.

Z
lim
ex dx = lim (1 e ) = 1 e = 1 0 = 1.
+
+
0
Dakle, dati integral je konvergentan.

Z+
Primer 2.
dx
= lim
1 + x2 +
Z
0
!

dx

=
=
lim
arctg
x

1 + x2 +
0
= lim (arctg arctg 0) = lim (arctg 0) =

+
.
2
4
Dakle, integral konvergira.

Primer 3. Proveriti kada su sledei integrali konvergentni:
Z1
(a)
dx
,
x
Z+
(b)
dx
, > 0.
x
Reenje. (a) Imaemo

Z1
0
dx
= lim
x 0+
Z1
dx
= lim
x 0+
1 !

1
x+1
1
= lim
.
0+
+ 1
1 1
114
4. Dodatak
Za 1 > 0, tj. 0 < < 1 sledi da je

Z1
dx
1
,
=
x
1
pa je dati integral konvergentan za 0 < < 1.

Z +
dx
(b) Neka se italac sam uveri da je integral
konvergentan za
x
1
> 1.
4
Osobine: 1) Ako je f Riman-integrabilna, tada vai
Zb
Zb
f (x) dx =
Zb
f (x) dx =
f (x) dx,
a
Zb
f (x) dx,
a
a+
tj. poklapaju se svojstveni

Z b i nesvojstveni integral. Za oba integrala
koristimo istu oznaku:
f (x) dx.
a
2) Neka je data funkcija f : (a, b) R, gde je f R([, ]) za

Z b
svaki [, ] (a, b). Tada je integral
f (x) dx konvergentan akko
a
Z c
Z b
su integrali
f (x) dx,
f (x) dx (a < c < b) konvergentni, i pritom
vai
Zb
Zc
f (x) dx =
Zb
f (x) dx +
f (x) dx.
c
115
Primer 4. Posmatrajmo integral

Z1
dx
.
1 x2
1
je definisana na (1, 1), pa je i neprekidna
1 x2
na tom skupu, odakle sledi da je f R([, ]) ([, ] (1, 1)).
Datu funkciju posmatramo na (1, 0] i [0, 1). Imamo
Funkcija f (x) =
Z0
1
dx
+
1 x2
Z1
dx
= lim
1 x2 1
Z0
dx
+ lim
1 x2 1
= lim (arcsin 0 arcsin ) + lim (arcsin arcsin 0) =

Z
dx
=
1 x2

+ = .
2
2
dx
= .
1 x2
1
Primer 5. Izraunati integrale:
Dakle,
Z+
(a)
e|x| dx ,
Z+
(b)
dx
.
1 + x2
Z+
Z0
Z+
|x|
x
Reenje. (a)
e
dx =
e dx +
ex dx =
Z0
= lim
ex dx + lim
ex dx = (1 0) (0 1) = 2.
116
4. Dodatak
Z+
(b)
dx
dx =
1 + x2
Z0
dx
+
1 + x2
Z
+ lim
+
0
Z+
dx
= lim
1 + x2
Z0
dx
+
1 + x2
0 !
!

dx
+ lim arctg x
=
lim
arctg
x
=

+
1 + x2
= lim (0 arctg ) + lim (arctg 0) =

+ = .
2
2
Dakle, oba integrala konvergiraju.

Z
f (x) dx uvek postoji u [0, +].
3) Ako je f 0, tada lim
+
b (+)
g(x) dx konvergentan, tada

4) Ako je |f (x)| g(x) i integral
a
Z b (+)
je i integral
f (x) dx konvergentan.
a
+
g(x) dx, gde su f, g 0.
f (x) dx i
5) Neka su dati integrali

Neka je
lim
x+
f (x)
= c.
g(x)
1 Ako je 0 < c < +, tada oba integrala istovremeno konvergiraju

ili divergiraju.
Z +
2 Ako je c = 0, tada iz konvergencije integrala

g(x) dx sledi
a
Z +
konvergencija integrala
f (x) dx, dok iz divergencije integrala
a
Z +
Z +
f (x) dx sledi divergencija integrala
g(x) dx.
a

Z
117
+
f (x) dx sledi
3 Ako je c = +, tada iz konvergencije integrala
a
Z +
konvergencija integrala
g(x) dx, dok iz divergencije integrala
a
Z +
Z +
g(x) dx sledi divergencija integrala
f (x) dx.
a
Z
Primer 6. Neka je dat integral
1
1
g(x) = 2 , tada je
x
dx
. Ako uzmemo da je
x 1 + x2
1
x
1
x 1 + x2
= 1.
lim
= lim
= lim r
1
x+
x+
1 + x2 x+
1
+1
x2
x2
Z
Kako integral
1
Z +
dx
.
x 1 + x2
1
dx
konvergira (Primer 3), to konvergira i integral
x2
4
12 Dirihleov kriterijum
Neka za funkcije f i g vae sledei uslovi:
Z x

1) f je neprekidna na [a, +) i (M > 0)
f (t) dt M za svako
a
x [a, +]
2) g je neprekidna sa svojim prvim izvodom na [a, +) i g monotono
tei 0 kad x +.
Z +
Tada integral
f (x) g(x) dx konvergira.
a
118
4. Dodatak
Primer 7. Ispitati konvergenciju integrala

Z+
sin x
dx (Dirihleov integral)
(a)
x
0
Z+
(b)
cos x
dx.
x2
Z
Reenje. (a) Posmatrajmo integral
sin x
dx, gde je f (x) = sin x
x
1
i g(x) = . Vai
x
Zx
Zx

f (t) dt = sin t dt = | cos x + cos | | cos x| + 1 1 + 1 = 2,

1
za svako x [, +). Kako su funkcije g(x) i g 0 (x) = 2 < 0
x
1
neprekidne na [, +) i 0 (x +), to na osnovu Dirihleovog
x Z +
sin x
kriterijuma sledi da integral
dx konvergira. Na osnovu 10
x
Z
sin x
znamo da je integral
dx konvergentan, pa iz 11 (osobina 2)
x
0
sledi da je i integral
Z+
0
sin x
dx =
x
sin x
dx +
x
Z+
sin x
dx
x
Z
konvergentan. Spomenimo da je
0
sin x
dx = .
x
2
119
Z +
| cos x|
1
1
(b) Kako je
2 za svako x [1, +), a integral
dx
2
x
x
x2
1
konvergira, to na osnovu 11 (osobina 4) sledi da i dati integral
Z +
cos x
dx konvergira.
4
x2
1
13 Apsolutna konvergencija
Z +
Ako integral
|f (x)| dx konvergira, tada kaemo da integral
a
Z +
Z +
f (x) dx apsolutno konvergira. Ako integral
|f (x)| dx divera
Z +
Z a+
gira (odnosno
|f (x)| dx = +), a integral
f (x) dx konvera
a
Z +
f (x) dx uslovno konvergira. Na
gira, tada kaemo da integral
a
Z

osnovu

Z

|f (x)| dx ( > a, +) sledi da iz
f (x) dx
a
apsolutne konvergencije sledi obina konvergencija. Obrnuto ne mora

da vai.
14 Parcijalne sume. Redovi
Neka je (an )nN niz iz R i njemu asocirani niz (sn )nN , sn =
n
P
aj ,
j=1
niz parcijalnih suma. Ako postoji lim sn i konaan je, tada za taj
n+
limes kaemo da je suma numerikog (brojnog) reda, i oznaavamo sa:

+
P
s = lim sn =
aj . Primetimo da ovaj limes moe biti +,
n+
j=1
ili da ne postoji. Ako je aj 0 (j N), tada ovaj limes uvek postoji

u [0, +]. Spomenimo neke kriterijume konvergencije nenegativnih
120
4. Dodatak
redova:
an+1
lim
< 1 red konvergira (Dalamber12) )
n+ an
lim n an < 1 red konvergira (Koi13) )

n+

an
1 > 1 red konvergira (Rabe14) )
lim n
n+
an+1
an
= c (0 < c < +) oba reda istovremeno konvergiraju
lim
n+ bn
ili divergiraju (granini kriterijum).
+
Z
15 Apsolutna konvergencija integrala
sin x
x
dx
Za proizvoljno n N vai
+
Z
| sin x|
dx =
x
Z
0
| sin x|
dx+
x
+
Z
| sin x|
dx
x

(2n+1) 2 3 4
Z
Z
Z
Z

=
= + + + +

2
3

12)
+
Z
| sin x|
dx
x
(2n+1)
Z

(2n+1)
(2k+1)
2k
Z
Z
Z
n
n
X
X

=
=
+

k=1 2k
k=1
2n
(2k1)
| {z }
| {z }
pozitivan sinus
negativan sinus
Jean-Baptiste le Rond DAlembert (17171783), francuski matematiar

Augustin Louis Cauchy (17891857), francuski matematiar
14)
Joseph Ludwig Raabe (18011859), vajcarski matematiar
13)
| sin x|
dx =
x
121
(2k+1)
(2k+1)
Z2k
Z
Z
n
n
n
X
X
X
| sin x|
| sin x|
| sin x|
=
dx +
dx
dx.
x
x
x
k=1
k=1
k=1
2k
(2k1)
2k
Kako je | sin x| = sin x za x [2k, (2k + 1)], i
1
1
,
x
(2k + 1)
to je
(2k+1)
Z
n
X
sin x
k=1
dx
k=1
2k
n
X
k=1
n
X
1
(2k + 1)
(2k+1)
Z
sin x dx =
2k
n
2X 1
1
2=
.
(2k + 1)
k=1 2k + 1
Dakle,
Z+
0
n
| sin x|
2X 1
dx
.
x
k=1 2k + 1
+
P
1
divergira (zato?), kada u poslednjoj nejednakosti
k=1 2k + 1
pustimo da n +, dobijamo
Poto red
Z+
0
+
| sin x|
2X 1
dx
= +,
x
k=1 2k + 1
odnosno
Z+
0
| sin x|
dx = +.
x
122
4. Dodatak
Z
sin x
dx konvergira,
x
0
na osnovu prethodno izloenog moemo zakljuiti: posmatrani integral
konvergira, ali ne apsolutno. Dakle, konvergira uslovno.
Kako smo u 12 (Primer 7) videli da integral
sin x
, x [0, +)
x
Na osnovu monotonosti Lebegovog integrala imamo da za proizvoljno n N vai
Z
Z
Z
| sin x|
| sin x|
| sin x|
dm
dm
dm.
x
x
x
16 Lebeg-integrabilnost funkcije f (x) =
[0,+)
[,+)
[,(2n+1)]
| sin x|
| sin x|
neprekidna na [, (2n + 1)], to je
i
x
x
integrabilna na [, (2n + 1)], pa je sada
Kako je funkcija
| sin x|
dm =
x
Z
[,(2n+1)]
(2n+1)
Z
| sin x|
dx.
x
Nastavljajui isto kao u 15 dobijamo

Z
| sin x|
dm = +,
x
[0,+)
to znai da funkcija
| sin x|
nije Lebeg-integrabilna na [0, +).
x
17 Posmatrajmo funkciju
1 , x [1, +) Q
x2
f (x) =
.
0, x [1, +) (R\Q)
123
Kako je m([1, +) Q) m(Q) = 0, to je f (x) = 0 m-s.s. na

[1, +), pa je
Z
Z
f dm =
0 dm = 0.
[1,+)
[1,+)
Dakle, f L1 ([1, +)).

Postavlja se pitanje: ta je sa nesvojstvenim Rimanovim integralom? Treba proveriti da li je f R([1, b]) (b > 1). Slinim razmatranjem kao u 9 dobijamo
s(P ) =
n
X
mj (xj xj1 ) =
j=1
S(P ) =
n
X
n
X
0 (xj xj1 ) = 0,
j=1
Mj (xj xj1 ) =
j=1
1
1
(b 1) 2 (b 1) > 0.
2
x
b
Dakle, f nije Riman-integrabilna.

Iz 15 , 16 i 17 zakljuujemo da se nesvojstveni Rimanov integral i Lebegov integral ne mogu uporeivati u smislu konvergencije, odnosno integrabilnosti. Kod nesvojstvenog Rimanovog integrala
imamo uslovnu i apsolutnu konvergenciju, dok kod Lebegovog integrala nemamo uslovnu konvergenciju, ve uvek vai
f L1 |f | L1 .
18 Moe se pokazati da apsolutna konvergencija nesvojstvenog Rimanovog integrala povlai Lebeg-integrabilnost odgovarajue podintegralne funkcije, kao i da su odgovarajui integrali jednaki. Dakle
Z+
Z+
Z
|f (x)| dx < +
f (x) dx =
a
[a,+)
f (x) dm(x).
124
4. Dodatak
Spomenimo da umesto + moe biti bilo koji singularitet. Samo

u ovom smislu moemo uporeivati nesvojstveni
Rimanov integral i
Z
+
f (x) dx jeste oznaka za
Lebegov integral. Od sada pa nadalje

a
Lebegov integral (ako postoji).
4.3
Odabrani zadaci
19 Primenom TDK nai sledee limese:

Z1
n2
dx.
(a) lim
n+
1 + n2 x
0
Z1
(b) lim
n+
nx
dx.
1 + n2 x2
Z+
(c) lim
n+
n2
dx.
1 + n 2 x4
1
3
n3 x 4
n2 x
(d) Dokazati da funkcije fn (x) =
i
g
(x)
=
ne
n
1 + n 4 x2
1 + n 2 x2
konvergiraju uniformno ka nuli na [0, 1], tj.
[0,1]
fn 6 0,
[0,1]
gn 6 0 (n +),
ali da ipak vai

Z1
lim
fn (x) dx =
n+
0
Z1

lim fn (x) dx = 0,
n+
0
4.3. Odabrani zadaci

Z1
lim
Z1
gn (x) dx =
n+
125

lim gn (x) dx = 0.
n+
Reenje. (a) Sve funkcije fn su neprekidne na [0, 1], pa su onda sve

Lebeg-integrabilne, i pritom je |fn (x)| = fn (x) (nenegativne su). Poto integrabilna dominanta ne sme da sadri n, oslobodimo ga se:
fn (x) =
n2
n2
1
,
1 + n2 x
n2 x
x
x (0, 1].
1
Proverimo da li je g(x) = L1 ([0, 1]). Imamo
x

Z1
Z1
Z1
1
dx
dx
dx =
= lim
= lim (2 2 ) = 2 < +,
x
x 0+
x 0+
0
pa iz 18 sledi da g jeste Lebeg-integrabilna. Na osnovu TDK vai

Z1
lim
n+
n2
dx =
1 + n2 x
Z1
n2
lim
n+ 1 + n2 x
Z1

dx =
dx
= 2.
x

nx
nx
1

=
(b) Kako je
, x [0, 1], i pritom vai

2
2
2
2
1+n x
1+n x
2
Z 1
1
1
1
L1 ([0, 1]) (jer je
dx = < +), to na osnovu TDK imamo
2
2
0 2
Z1
lim
n+
0
nx
dx =
1 + n 2 x2
Z1
0
nx
lim
n+ 1 + n2 x2
Z1
0 dx = 0.
dx =
0
126
4. Dodatak

n2
n2
n2
1

=
(c) Vai
= 4 , x [1, +). Kako

2
4
2
4
2
4
1+n x
1+n x
nx
x
+

Z
Z
dx
1
dx
1
1
=
< +, to je
je
= lim
= lim 3 +
4
4
+
+
x
x
3
3
3
1
1
L1 ([1, +). Primenom TDK dobijamo
4
x
Z+
lim
n+
n2
dx =
1 + n 2 x4
Z+
n2
lim
n+ 1 + n2 x4
Z+

dx =
1
dx
dx = .
4
x
3
(d) U osnovi emo koristiti injenicu da neprekidna funkcija na segmentu i diferencijabilna unutar segmenta dostie svoj supremum i infimum (Vajertrasova15) teorema). Dakle, traimo vrednosti funkcije
u stacionarnim takama i na krajevima segmenta. Podsetimo da
[0,1]
fn 0 (n +)
znai da
||fn f || = sup |fn (x) f (x)| 0 (n +).
x[0,1]
3
n3 x 4
, n N, jeste niz neprekidnih (i nenegativnih)
1 + n 4 x2
funkcija na [0, 1] i diferencijabilnih na (0, 1). Proverimo najpre konvergenciju po takama. Imamo
Niz fn (x) =
n3 x 4
lim fn (x) = lim
= 0,
n+
n+ 1 + n4 x2
15)
Karl Theodor Wilhelm Weierstrass (18151897), nemaki matematiar
127
pa je f (x) 0 (x [0, 1]). Treba dokazati da vai:

sup |fn (x) f (x)| = sup |fn (x)| = max |fn (x)| 9 0 (n +).
x[0,1]
x[0,1]
Potraimo stacionarne take.

n3
fn0 (x) =
3
3 1
x 4 (1 + n4 x2 ) x 4 2 n4 x
4
(1 + n4 x2 )2
n3
3 1 5 4 7
x 4 n x4
4
4
4
(1 + n x2 )2
n3
=
7
3 1 3 4 7
x 4 + n x 4 2 n4 x 4
4
4
(1 + n4 x2 )2

1
n3 x 4 (3 5 n4 x2 )
=
.
=
4 (1 + n4 x2 )2
3 1
Dakle, fn0 (x) = 0 3 5 n4 x2 = 0 x2 =
. Prema tome,
5 n4
r
1
3
, n N) su stacionarne take. Proverimo
xn = c1 2 (c1 =
n
5
vrednost funkcije na krajevima intervala. Imamo
fn (0) = 0,
fn (1) =
n3
0 (n +).
1 + n4
Stoga, kako funkcija ne dostie najveu vrednost na krajevima segmenta, to maksimum onda mora biti u unutranjim takama intervala.
Sledi
3
3
n3 c14 n 2
2,
sup |fn (x) f (x)| = max |fn (x)| = fn (xn ) =
=
c
n
4
x[0,1]
1 + c1 n4 n4
x[0,1]
3
c14
gde je c =
. Prema tome, kako
1 + c41
3
sup |fn (x) f (x)| = c n 2 + (n +),

x[0,1]

=
128
4. Dodatak
zakljuujemo da
[0,1]
fn 6 0 (n +).
Potraimo sada integrabilnu dominantu. Imamo
3
n3 x 4
x4
n3 x 4
=
.
fn (x) =
1 + n4 x2
n 4 x2
nx2
Meutim, integrabilna dominanta ne sme sadrati n, pa potraimo
neku drugu funkciju koja ne sadri n. Vai
3
n3 x 4
|fn (x)| =
sup fn (x) sup fn (x).
1 + n4 x2
nN
n[0,+)
(Poto je nalaenje supremuma po diskretnom skupu (u ovom sluaju
skupu N) malo tee, uzeli smo malo grublje, pa preli na [0, +).)
Neka je
x (n) = fn (x).
Tada je |fn (x)|
sup
x (n). Poto za funkciju x vai da je
n[0,+)
x (0) = 0 i x (+) =
lim x (n) = + (vrednosti funkcije x
n+
u krajnjim takama), to supremum traimo u unutranjim takama

(sl. 5). Imamo
3
x 4 (3 n2 (1 + n4 x2 ) n3 4 n3 x2 )
d x (n)
=
=
dn
(1 + n4 x2 )2
3
x 4 (3 n2 + 3 n6 x2 4 n6 x2 )
x 4 n2 (3 n4 x2 )
=
=
.
(1 + n4 x2 )2
(1 + n4 x2 )2
129
sl. 5
3
d x (n)
= 0 3 n4 x2 = 0 n4 = 2 . Prema tome,
dn
x
1
4
nx = C1 (x (0, 1), C1 = 3) su stacionarne take, pa je
x
Stoga,
x (nx ) =
gde je C =
3
C13 x 2 x 4
= C x 4 ,
1
1 + C14 2 x2
x
C13
. Dakle, sada je
1 + C14
|fn (x)|
x (n) = x (nx ) = C x 4 ,
sup
n[0,+)
odnosno
3
|fn (x)| C x 4 ,
za s.s. x [0, 1].

3
Proverimo jo da li je funkcija g(x) = C x 4 Lebeg-integrabilna na

[0, 1]. Imamo
Z1
43
Cx
0
Z1
dx = lim
0+
C x 4 dx = C lim (4 4 4 ) = 4 < +,
0+
130
4. Dodatak
3
pa je g(x) = C x 4 L1 ([0, 1]). Sada na osnovu TDK sledi

Z1
lim
Z1
fn (x) dx = lim
n+
n+
n3 x 4
dx =
1 + n4 x2
Z1
n3 x 4
lim
n+ 1 + n4 x2

dx = 0.
n2 x
Analogno se dokazuje i za gn (x) =
.
1 + n 2 x2
20 Primenjujui odgovarajuu teoremu o konvergenciji merljivih funkcija izraunati

Zn
x n 2x
lim
e
dx.
1+
n+
n
0
Z
A
sledi
lim
Zn
n+
0
f A d, uzimajui da je X = [0, +),
f d =
Reenje. Iz
x n 2x
1+
e
dx = lim
n+
n
Z+
1+
x n 2x
e
[0,n] (x) dx.
n
Ako je niz nenegativnih funkcija rastui,

tada (prema
TMK) limes
x n
rastui. U
prolazi kroz integral. Dokaimo da je niz
1+
n
nN
ovom dokazivanju emo koristiti nejednakost izmeu geometrijske i
aritmetike sredine, odnosno
p
A1 + A2 + + An
n
A1 A2 An
,
n
Aj 0, 1 j n. Imamo

x n
x
x
x
1+
= 1+
1+
1 +
1
n
n
n}
|
{zn
n
131
z
}|
{

x
x
!n+1
!
1+
+ + 1 +
+1
+ 1 n+1
n 1+
n
n
n
=
=
n+1
n+1
!n+1
!n+1
n+x+1
x
=
= 1+
,
n+1
n+1
x
to znai da je dati niz zaista rastui. Kako je

x

x nx
x n
=
lim 1 +
= ex ,
lim 1 +
n+
n+
n
n
izraunajmo jo i lim [0,n] (x). Na osnovu Arhimedove16) teoreme
n+
znamo da za svako x [0, +) postoji n(x) N {0} tako da

vai n(x) x < n(x) + 1, odnosno x [n(x), n(x) + 1). Kako je
x [0, n(x) + 1) [0, n] za svako n n(x) + 1, to je [0,n] (x) = 1
za svako n N, n n(x) + 1. Poto vai i [0,n] (x) [0,n+1] (x), to
sledi da je
lim (x) = 1.
n+ [0,n]

x n 2x
e
[0,n] (x) vai:
Dakle, za niz merljivih funkcija fn (x) = 1 +
n
fn 0 i fn fn+1 , pa moemo primeniti TMK. Kako je

x n 2x
lim fn (x) = lim 1 +
e
[0,n] (x) = ex e2x 1 = ex ,
n+
n+
n
to sledi
lim
Zn
n+
0
16)
x n 2x
1+
e
dx = lim
n+
n
Z+
1+
x n 2x
e
[0,n] (x) dx =
n
Arhimed (287212. god. pre nove ere), starogrki matematiar
132
4. Dodatak
Z+
lim
n+
x n 2x
1+
e
[0,n] (x)
n
Z+
dx =
ex dx = 1.
1
21 Dokazati
nt2da ne postoji funkcija x L ((0, +)) takva da je
x(t) n e
(t (0, +), n N).
Reenje. Dakle,
pokazati da za niz funkcija (xn (t))nN , gde
nttreba
2
, ne postoji integrabilna dominanta. Pretpostaje xn (t) = n e
vimo suprotno: neka postoji funkcija x L1 ((0, +)) takva da za niz
(xn (t))nN vai xn (t) x(t) (t (0, +), n N). Tada vai TDK,
pa imamo
Z+
Z+

lim
xn (t) dt =
lim xn (t) dt.
n+
n+
Meutim, kako je

Z+
Z+

nt2

ne
dt =
lim
xn (t) dt = lim
n+
n+

0
0

Z+
u2
= lim
e
du =
n+
2

=

t=0u=0

t = + u = +
nt
du = n dt
u=
(Puasonov17) integral),
a s druge strane vai

Z+
Z+

nt2
lim xn (t) dt =
lim
ne
dt = 0,
n+
n+
0
17)
Simon Denis Poisson (17811840), francuski matematiar
133
sledi da je
= lim
n+
2
Z+
Z+

lim xn (t) dt = 0.
xn (t) dt 6=
n+
Prema tome, polazna pretpostavka nije tana, to znai da

zaista
2
1
ne postoji funkcija x L ((0, +)) takva da vai x(t) n ent
(t (0, +), n N).

22 Neka je
Z+
I(a) = lim
n+
2 2
n2 x en x
dx,
1 + x2
a 0.
Primenom odgovarajuih teorema proveriti da li je I(a) neprekidna

zdesna.
Reenje. Dakle, treba proveriti da li vai lim I(a) = I(0). Neka je
a0+
a > 0. Tada je
Z+
I(a) = lim
n+
2 2
n2 x en x
1 + x2
+
Z
= lim
n+
na
et dt
= lim
2
n+
1 + t2 n
n2
t
n

dx =

+
Z
na

dt = n dx

=

x = a t = na

x = + t = +
t = nx
+
Z
t et
1+
t2
n2
dt = lim
n+
0
t et
1+
t2
n2
[na,+) (t) dt.
Pretpostavimo li za trenutak da limes moe proi kroz integral,

videemo da se dobija rezultat nula, i to zbog [na,+) (t). Naime,
134
4. Dodatak
kako je lim na = + > t, sledi da za dovoljno veliko n vrednost na

n+
preskae t, odnosno vai t

/ [na, +), pa je lim [na,+) (t) = 0.
n+
Opravdajmo sada prolazak limesa kroz integral. Primetimo da su

sve podintegralne funkcije nenegativne. Kako je
2
t et
t et
2
[na,+) t et ,
[na,+)
t2
1
1 + n2
i pritom vai
+
Z+
Z+
1
1
1
1 t2
t2
t2
2
= (0 1) = < +,
t e dt =
e d(t ) = e
2
2
2
2
0
0
to je t et L1 ((0, +)). Primenimo sada TDK. Imamo

Z+
lim
n+
0
t et
2 [na,+) (t) dt =
1 + nt 2
Z+
0

t et
dt = 0.
lim
2 [na,+) (t)
n+ 1 + t
n2
Dakle, I(a) = 0 (a > 0).

Slino radei, dobijamo da je
Z+
I(0) = lim
n+
2 2
n2 x en x
dx = lim
n+
1 + x2
Z+
0
t et
2 dt =
1 + nt 2
Z+
1
2
t et dt = .
2
0
Prema tome,
1
0 = lim I(a) 6= I(0) = ,
a0+
2
odnosno, I(a) nije neprekidna zdesna.
135
23 Naizmenini (alternativni) redovi. Lajbnicov18) kriterijum

Neka je cn > 0 za svako n N. Za red
+
X
(1)n cn = c0 c1 + c2 c3 +
n=0
kaemo da je naizmenini (alternativni) red. Za utvrivanje konvergencije naizmeninih redova koristi se Lajbnicov kriterijum: ako je
+
P
(cn )nN opadajui niz i cn 0 (n +), tada red
(1)n cn konvergira. Na primer, znamo da je harmonijski red
n=0
+
P 1
n=1
+
P
divergentan,
1
konvergentan.
n
n=1
n
P
Posmatrajmo parcijalne sume sn =
(1)j cj . Vai
dok je Lajbnicov red
(1)n1
j=0
n
+
X
X
j
(1) cj
(1)j cj
j=0
(n +).
j=0
Imamo da je
s2n+1 =
2n+1
X
(1)j cj = (c0 c1 ) + (c2 c3 ) + + (c2n c2n+1 ) 0,

{z
}
| {z } | {z }
|
j=0
0
pri emu
2n+1
X
(1) cj
j=0
18)
+
X
(1)j cj
(n +)
j=0
Gottfried Wilhelm Leibniz (16461716), nemaki matematiar
136
4. Dodatak
kao podniz niza (sn )nN . Meutim, kako je

2n+1
X
(1) cj =
j=0
n
X
(c2j c2j+1 ) 0,
j=0
i pritom vai
n
X
(c2j c2j+1 )
j=0
+
X
(c2j c2j+1 )
(n +),
j=0
zakljuujemo da je
+
X
(1)n cn =
n=0
+
X
(c2n c2n+1 ).
n=0
Dakle, ako je niz (cn )nN opadajui, cn > 0 i cn 0 (n +),

naizmenini red moemo da transformiemo u nenegativni red.
24 Geometrijski red
Neka je z C i
Sn = 1 + z + z 2 + + z n1 ,
gde je n 1, n-ta parcijalna suma geometrijskog reda. Pomnoimo li
prethodnu jednakost sa z, dobijamo
zSn = z + z 2 + z 3 + + z n .
Nakon oduzimanja zSn od Sn dobijamo (1 z)Sn = 1 z n , tj.
Sn =
1 zn
1z
(z 6= 1, z C).
137
Podsetimo se da za x R vai sledee:

lim xn = 0
za |x| < 1,
n+
lim |x|n = + za |x| > 1.
n+
Analogno imamo da je lim z n = 0 za svako z C takvo da je |z| < 1,

n+
pa sledi da je
1 zn
1
=
.
n+ 1 z
1z
lim Sn = lim
n+
Dakle, suma geometrijskog reda data je sa

+
X
zn =
n=0
1
1z
(|z| < 1).
25 Stepeni (potencijalni) redovi

Neka je dat stepeni red
(x) =
+
X
an x n .
n=0
Broj R definisan sa
p
1
= lim sup n |an |
R
n+
je poluprenik konvergencije stepenog reda. Dati red konvergira za
x (R, R), gde je R > 0. Interval (R, R) je oblast konvergenp
|an+1 |
cije stepenog reda. Ako postoji lim n |an | ili lim
, tada je
n+
n+ |an |
poluprenik konvergencije dat sa
p
1
= lim n |an |
R n+
ili
1
|an+1 |
= lim
.
R n+ |an |
138
4. Dodatak
Ako je R = 0, stepeni red konvergira samo u jednoj taki (x = 0). Ako

je R = +, stepeni red konvergira na celom skupu realnih brojeva
(x (, )). U oblasti konvergencije stepeni red se moe diferencirati i integraliti lan po lan, i pritom je poluprenik konvergencije
tako dobijenih redova isti kao i poluprenik konvergencije poetnog
reda. Dakle,
(x) =
Z
(x) dx =
+
X
nan xn1 ,
n=1
+
X
an
n=0
|x| < R, R > 0,
xn+1
+ C,
n+1
|x| < R, R > 0,
gde konstantu C treba odrediti.
26 Stepeni razvoji nekih funkcija

Realne funkcije koje se u okolini neke take mogu predstaviti preko
stepenog reda su analitike funkcije. Napomenimo da za svaku analitiku funkciju postoje izvodi ma kog reda. Vae sledei razvoji:
ex =
+ n
X
x
n=0
sin x =
n!
|x| < +
+
X
(1)n x2n+1
n=0
cos x =
(2n + 1)!
+
X
(1)n x2n
n=0
(2n)!
|x| < +
|x| < +
ln(1 + x) =
+
X
(1)n1 xn
n=1
p
(1 + x) =
+
X
p
n=0
139
|x| < 1
xn ,
|x| < 1, p R.
Poslednji razvoj je binomni red. Posebno, ako je p = n, n N, tada

on predstavlja binomnu formulu
n
X
n j
(1 + x) =
x,
j
j=0
n
koja vai za svako x. Podsetimo se da vai

n
n(n 1) (n j + 1)
,
=
j!
j
gde je 0 j n, j N. Takoe, za svako z C vai

z
z(z 1) (z n + 1)
.
=
n!
n
27 Primenom odgovarajuih teorema dokazati:
Z1
(a)
0
1 (1 u)p
du =
u
Z1
1 tp
dt,
1t
p > 0.
(b) Koristei (a) dokazati da vai:

+
+
X
X
p
n1 p 1
=
,
(1)
n
n(n
+
p)
n
n=1
n=1
p > 0.
140
4. Dodatak
Z1

t = 1 u,
1 (1 u)p

du =
du = dt,
u
Reenje. (a)
0
Z0
=
1 tp
dt =
1t
Z1

u = 0 t = 1
=
u=1t=0
1 tp
dt.
1t
(b) Neka je
Z1
L=
1 (1 u)p
du i D =
u
Z1
1 tp
dt.
1t
Napiimo L u drugaijem obliku.

1
1
Z
L=
1 (1 u)p
du =
u
+
X
p
1
(1)n un
n
n=0
du =
0
0
+
1 X
n=1

p
(1)n+1 un
n
Z1
du =
+
X
p
(1)n1 un1 du.
n
n=1
0
0
Da bismo zamenili mesta integralu i sumi, proverimo da li je

+ Z1
X
p n1

n u du < +.
n=1
0
141
Imamo da je

+ Z1
+ Z1
+
X
X
X
p n1
p
p 1
n1

du =
n u du =
n u
n n.
n=1
n=1
n=1
0
Proveriemo da li
Kako je

p

n
an

=

p
an+1

n+1
dati red konvergira koristei Rabeov kriterijum.

1
n
|p (p 1) (p n + 1|) 1
n!
n
=
=
|p (p 1) (p n + 1)(p n)|
1
1
(n + 1)!
n+1
n+1
1

n p > 0 za svako dovoljno veliko n N

n
=
=
|p n|

|p n| = |n p| = n p
2
(n + 1)

(n + 1)2

=
,

n (n p)
to je sada

lim n
n+

(n + 1)2
(n + 1)2 n2 + np
an
1 = lim n
1 = lim n
=
n+
n+
an+1
n (n p)
n (n p)
2n + 1 + np
n (p + 2) + 1
= lim
= p+2 > 1 (jer je p > 0).
n+
n+
np
np
+
X
p 1

Dakle, red
n n jeste konvergentan, pa moemo da zamenimo
n=1
mesta integralu i sumi:
= lim
Z1 +
Z
+
+
X p
X
X
p
p
1
n1 n1
n1
n1
(1)
u
du =
(1)
u
du =
(1)n1 .
n
n
n
n
n=1
0
n=1
n=1
142
4. Dodatak
Dakle,
L=
+
X
p
1
(1)n1 .
n
n
n=1
Napiimo sada D u drugaijem obliku.

Z1
!
Z1
+
+
1

X
X
1 tp

D=
dt =
=
tn , |t| < 1 = (1tp )
tn dt =
1 t n=0

1t
n=0
0
Z1 X
+
=
(tn tn+p ) dt.
0
n=0
Proverimo da li su lanice reda naizmeninog znaka (tada emo primeniti prethodni postupak) ili konstantnog znaka (tada emo primeniti
posledicu Bepa Levija). Kako je 0 < t < 1, to je tp < 1 (jer je p > 0),
pa je tn+p < tn , odakle je tn tn+p > 0. Dakle, lanice reda su konstantnog znaka (nenegativne), pa primenimo posledicu Bepa Levija.
Imamo
Z1 X
+ Z1
+
X
n
n+p
(t t ) dt =
(tn tn+p ) dt =
0
+
X
n=0
n=0 0
n=0
1
1
n+1 n+p+1

=
+
X
n=0
X
p
p
=
.
(n + 1)(n + p + 1) n=1 n(n + p)
Dakle,
D=
+
X
n=1
p
.
n(n + p)
Iz (a) imamo da je L = D, pa je konano

+
+
X
p
1 X
p
(1)n1 =
.
n
n
n(n
+
p)
n=1
n=1
143
28 Izraunati integrale
(a)
Z X
+
0
(b)
k=1
Z X
+
0
k=1
sin kx
2k
k 2 sin kx
2k
dx

dx.
sin kx
promenljivog znaka, treba proReenje. (a) Poto su lanice
2k
veriti da li vai
+ Z
X
| sin kx|
dx < +.
2k
k=1 0
Z
Z
| sin kx|
dx
Iz | sin kx| 1 sledi

dx
= k , pa je
k
k
2
2
0
0 2
+
+ Z
X
X
| sin kx|
dx
.
k
k
2
2
k=1
k=1
0
Poto je
lim
k+
1
= 2 < 1,
2k
2k+1
+
X
to red
konvergira. Dakle,
k
2
k=1
+ Z
X
| sin kx|
dx < +,
k
2
k=1
0
144
4. Dodatak
pa moemo zameniti mesta integralu i sumi. Imamo

Z
+
+
X
X

1
1 1
k

(1 cos k) = cos k = (1) =
sin kx dx =
k
k
2
2 k
k=1
k=1
0

+
X
za k parno dobijamo 1 1 = 0
1 1
k
=
(1 (1) ) =
k
2 k
za k neparno dobijamo 1 (1) = 2
k=1
=
+
X
n=0
+
X
2
1
=2
.
2n+1
2n+1
2
(2n + 1)
2
(2n
+
1)
n=0
|
{z
}
A
+
P
2n+1
x
. Lako se proverava da dati red konvergira
n=0 2n + 1
1
za |x| < 1. Sada je A =
. Ako poetni integral oznaimo sa
2

1
I, na osnovu izloenog sledi da je I = 2
. Odredimo koliko je
2

1
. Na osnovu 25 znamo da u oblasti konvergencije red moemo

2
diferencirati i integraliti lan po lan, pa imamo
Neka je (x) =
0 (x) =
+
X
(2n + 1) x2n
n=0
2n + 1
+
X
n=0
x2n =
1
.
1 x2
Nakon integracije lan po lan dobijamo

Z
Z
Z
dx
1
1x+1+x
0
(x) dx = (x) =
+C =
dx + C =
2
1x
2
1 x2
Z

Z
1
dx
dx
1
=
+ C = (ln |1 + x| ln |x 1|) + C =
2
1+x
x1
2

1 1 + x
1 1+x
= ln
+C
+ C = ln

2
x1
2 1x
145
(jer je |x| < 1).
1 1+x
Kako je (0) = 0, sledi da je C = 0, pa je (x) = ln
. Sada je
2 1x

1
1
= ln 3, i konano
2
2

1
1
I = 2
= 2 ln 3 = ln 3.
2
2
(b) Slinim postupkom kao pod (a) se uveravamo da integralu i sumi

moemo zameniti mesta, pa imamo
+ 2 Z
+ 2
+ Z 2
X
X
X
k
k 1
k sin kx
dx =
sin kx dx =
(1 cos k) =
k
k
2
2
2k k
k=1
k=1
k=1
0

+
+
+
X
X
X
k
2n + 1
2n + 1
1
k
=
(1 (1) ) =
2=
=
,
k
2n+1
2n
2
2
2
2
n=0
n=0
k=1
gde je (x) =
+
P
(2n + 1)x2n . Dati red takoe konvergira za |x| < 1
n=0
(proveriti), pa na osnovu 25 sledi

Z
Z X
+
+
X
x2n+1
(x) dx =
(2n + 1)x2n dx =
(2n + 1)
+C =
2n
+
1
n=0
n=0
=
+
X
n=0
x2n+1 + C = x
+
X
n=0
x2n + C =
x
+C
1 x2
(|x| < 1).
146
4. Dodatak
Diferenciranjem dobijamo
(x) =
1 x2 + 2x2
1 + x2
=
(1 x2 )2
(1 x2 )2
(|x| < 1).
Sada je
5
5
1

1+
1
4 = 4 = 4 = 20 ,
=
2
2
9
2
9
1
3
1
16
4
4
odnosno
+ Z
X
k 2 sin kx
20
dx = .
k
2
9
k=1
0
29 Dokazati da vai:
Z+
+
X
eax
(1)n
dx
=
,
1 + ex
a+n
n=
0 < a < 1.
eax
je nenegativna neprekidna funkcija,
1 + ex
Z+ ax
e
pa je kao takva i merljiva. Poto
dx uvek postoji u [0, +],
1 + ex
Reenje. Funkcija f (x) =
to moemo pisati
Z+
eax
dx =
1 + ex
Z0
Z+ ax
eax
e
dx +
dx .
x
1+e
1 + ex
0
{z
}
{z
} |
I1
I2
147
Izraunajmo integrale I1 i I2 .
Z0
I1 =
eax
1
1 + ex
Z0
eax
+
X

1
1

1 + ex = 1 (ex )
dx =
x
e < 1 za x < 0
Z0
!
(1)n exn
dx =
n=0
+
X

=

!
(1)n e(a+n)x
dx.
n=0
Kako je a + n < a + n + 1, to je (a + n)x > (a + n + 1)x (jer je x < 0),

pa je i e(a+n)x > e(a+n+1)x , to znai da je posmatrani niz opadajui.
Kako je jo i e(a+n)x > 0 i e(a+n)x 0 kada n + (jer je x < 0),
to na osnovu 23 sledi
Z0
+
X
Z0
+
X
n=0
!
(1)n e(a+n)x
dx =
n=0
!
e(a+2n)x e(a+2n+1)x
dx.
Kako je a + 2n < a + 2n + 1, to je onda (a + 2n)x > (a + 2n + 1)x

(zato to je x < 0), pa sledi da je i e(a+2n)x > e(a+2n+1)x . Odavde je
zaista e(a+2n)x e(a+2n+1)x > 0, pa moemo primeniti posledicu Bepa
Levija. Imamo
Z0
+
X
(a+2n)x
(a+2n+1)x
!
dx =
n=0
+ Z0
X

e(a+2n)x e(a+2n+1)x dx =
n=0
+
X
n=0
1
1
a + 2n a + 2n + 1
23
n=0
Dakle,
I1 =
+
X
(1)n
n=0
a+n
+
X
(1)n
1
.
a+n
148
4. Dodatak
Izraunajmo sada I2 .
Z+
I2 =
eax
dx =
1 + ex
Z+
eax
1
ex 1 + ex

1
1

=
x

1 (ex )
dx = 1 + e
x
e < 1 za x > 0
!
!
Z+
Z+ X
+
+
X
=
e(1a)x
(1)n enx dx =
(1)n e(n+1a)x dx =
n=0
n=0

poto je x > 0, imamo:

= (n + 1 a < n + 1 + 1 a) ((n + 1 a)x > (n + 1 + 1 a)x)

e(n+1a)x > e(n+1+1a)x , e(n+1a)x e = 0 (n +)
23
+ +
Z
X
n=0
e
|
+
X
n=0
(2n+1a)x
e
{z
(2n+2a)x
dx =
+
+ Z

X
1
1
2n + 1 a 2n + 2 a

e(2n+1a)x e(2n+2a)x dx =
n=0 0
23
+
X
n=0
(1)n
1
.
n+1a
Dakle,
I2 =
+
X
n=0
(1)n
.
n+1a
Napiimo I2 u drugaijem obliku.

+
X
n=0
(1)
=
n+1a

m = n

=
n = m
na
+
X
(1)n1
n=1

1

X
(1)m1

=
=

m a
m=

1
1
X
X

(1)m
(1)m
m
m

=
= (1) = (1) , m Z =
.
a
+
m
a
+
m
m=
m=
149
1
X
(1)n
Dakle, I2 =
. Sada je
a+n
n=
Z+
+
1
+
X
X
X
eax
(1)n
(1)n
(1)n
dx
=
I
+
I
=
+
=
.
1
2
1 + ex
a + n n= a + n
a+n
n=0
n=
f (x)
dx funkx
1 + e
cija
Z +f (x) nije stalnog znaka. Tada prvo treba dokazati da integral
f (x)
dx apsolutno konvergira kao nesvojstven, pa ga tek onda
x
1 + e
moemo posmatrati kao Lebegov (tek onda znamo da postoji kao Lebegov). Tada vai
Z
Z
Z
Z
Z
Z
=
+
ili
=
+
Napomena.
(, +)
Moe se desiti da u integralu
(, 0)
(0, +)
{xR : f (x)<0}
(, +)
{xR : f (x)>0}
30 Dokazati da vai:
Z+
lim
n+
dx
1
= ,
n
a+x
a
a > 0.
Reenje. Poto je
pisati
Z+
0
1
(a > 0) nenegativna funkcija, to moemo
a + xn
dx
=
a + xn
Z1
0
dx
+
a + xn
Z+
1
dx
.
a + xn
150
4. Dodatak
Z 1
1
1
1
1
Kako je
dx = < +, sledi da je
za x (0, 1) i
n
a+x
a
a
0 a
1
L1 ((0, 1)). Iz pomenutih razloga, na prvi integral u zbiru moemo
a
primeniti TDK.
1
1
>
, x > 1, sledi da je dati niz opadajui,
Dalje, iz
n
a+x
a + xn+1
pa imamo
1
1
1
1
1
<
<
< <
<
, x > 1.
n+1
n
n1
2
a+x
a+x
a+x
a+x
a+x
Z +
1
dx
= +, pa
/ L1 ((1, +)).
Lako se pokazuje da je
a+x
a+x
1
Krenimo od n = 2. Kako je
Z+
dx
= lim
a + x2 +
dx
1
arctg
=
lim
arctg
=
a + x2 +
a
a
arctg < +,
2
a
1
1
1
to je
L1 ((1, +)). Dakle,
<
za svako n 2,
2
n
a+x
a+x
a + x2
pa moemo primeniti TDK i na drugi integral u posmatranom zbiru.
Prema tome, imamo
=
Z+
lim
n+
0
Z1
0
dx
= lim
a + xn n+
Z1
dx
+
a + xn
1
lim
dx +
n+ a + xn
Z+
dx
a + xn
!
=
Z+
1
1
dx =
n+ a + xn
lim

Z1
=
1
dx +
a+0
151
1
Z+
1
1
0 dx = x = .
a 0 a
1
31 Dat je niz funkcija (fn )nN , fn : (0, 1) R, koje su definisane na

sledei nain

1
n(n + 1), x n+1
, n1
fn (x) =
.

1
, n1
0,
x 0, 1 \ n+1
Ispitati da li su funkcije fn (n N) integrabilne i da li niz ima integrabilnu dominantu.
Reenje. Primetimo da su funkcije fn (n N) proste (i nenegativne),
pa moemo pisati
fn (x) = n(n + 1)
1
1
n+1 , n
(x).
Proverimo da li su i integrabilne. Imamo

Z1
Z1
Z1
fn (x) dx =
n(n+1)
1
1
n+1 , n
(x) dx = n(n+1)
1
1
n+1 , n
(x) dx =
Z

Z

1
1

= A d = d = (A) = n(n + 1) m
,
=

n+1 n
X
= n(n + 1)
1
= 1 < +.
n(n + 1)
Dakle, fn L1 ((0, 1)) za svako n N, tj. funkcije fn (n N) su

integrabilne.
152
4. Dodatak
Ispitajmo sada egzistenciju integrabilne dominante. Iz lim
n+
sledi da
(x (0, 1)) (n(x) N) (n N) (n n(x)
1
=0
n
1
< x).
n
1
1
1
(x) = 0
, pa x
/
,
, to znai da je
1
1
n
n+1 n
n+1 , n
za svako n n(x) (za svako dovoljno veliko n N). Prema tome,
zakljuujemo da je
(x) = 0.
lim
Dakle, x >
n+
1
1
n+1 , n
Imajui u vidu da u teoriji mere vai da je 0 = 0, iz istih

razloga zakljuujemo da je fn (x) = 0 za svako dovoljno veliko n N,
odnosno da je
lim fn (x) = 0.
n+
Ako bi postojala integrabilna dominanta, tada bismo mogli primeniti

TDK
Z1
Z1

lim
fn (x) dx =
lim fn (x) dx,
n+
n+
pa bismo dobili
Z1
lim 1 =
0 dx,
n+
odnosno 1 = 0, to je nemogue. Dakle, dati niz nema integrabilnu

dominantu.

32 Dokazati da je funkcija (0, +) 3 x
ln x
Lebeg-integrabilna,
1 + x2

a zatim nai
Z+
153
ln x
dx.
1 + x2
Reenje. Ispitivanje Lebeg-integrabilnosti date funkcije ekvivalentno

je ispitivanju apsolutne konvergencije odgovarajueg Rimanovog nesvojstvenog integrala. Neka je
Z+
| ln x|
dx =
1 + x2
Z1
| ln x|
dx +
1 + x2
0
1
Z+
| ln x|
dx.
1 + x2
+
| ln x|
| ln x|
U sluaju da integrali
dx i
dx konvergiraju,
2
1+x
1 + x2
1
Z0 +
| ln x|
konvergirae i integral
dx. Posmatrajmo sada integral
1 + x2
0
Z 1
| ln x|
dx. Neka je 0 < < 1.
2
0 1+x
| ln x|

2
1
1
+
x
1

lim
= 0 < x < 1 | ln x| = ln x = ln x = ln =
1
x0+
x
x

lim x ln 1 = lim x ln x = lim ln x

x
x0+
x0+ x
x0+
x ln x1
=
1
= lim
=

x0+ 1 + x2
x

x
=
0
=
lim
Lopital19) : lim

x0+ x1
x0+

lim x ln x1
0
x0+
=
=
= 0.
lim (1 + x2 )
1+0
x0+
19)
Guillaume Franois Antoine de LHpital (1661-1704), francuski matematiar
154
4. Dodatak
Z
1
dx < + za 0 < < 1, to na osnovu 11 (osobina 5)
x
0 Z
1
| ln x|
sledi da je i
dx < +.
2
0 1+x
Z +
| ln x|
dx. Neka je > 1.
Posmatrajmo sada drugi integral
1 + x2
1
Kako je
| ln x|

2
x ln x
1
+
x
lim
=
= x > 1 | ln x| = ln x = lim
1
x+
x+ 1 + x2
x
1 ln x 1
ln x 1
= lim 2 2
=
2
2
x+
x+ x
x 1+x
x 1 + x2

ln
x
= 0 0 0 = 0 (1 < < 2).
=
0,
p
>
0
= lim

x+ xp
Z +
1
Kako je
dx < + za > 1, to na osnovu 11 (osobina 5)
1 Z x
+
| ln x|
dx < +.
sledi da je i
1 + x2
1
Z +
| ln x|
Prema tome, integral
dx jeste konvergentan, pa je
1 + x2
0
ln x
zaista Lebeg-integrabilna. Sada
funkcija (0, +) 3 x
1 + x2
Z +
ln x
treba nai
dx. Neka je
1 + x2
0
= lim x2
Z+
0
ln x
dx =
1 + x2
Z1
0
ln x
dx +
1 + x2
Z+
1
ln x
dx = I1 + I2 .
1 + x2
155
Uputstvo:
Z1
I1 =
ln x
dx =
1 + x2
Z+
I2 =
ln x
dx =
1 + x2
Z1
ln x
0
Z+
1
+
X
!
n 2n
(1) x
dx.
n=0
ln x
1
dx =
2
x 1 + x2
Z+
1
ln x
x2
+
X
!
(1)n x2n
dx.
n=0
Koristei 23 i parcijalnu integraciju (na primer, za integral oblika

Z
tn ln t dt treba uzeti: u = ln t, dv = tn dt), neka italac sam pokae
da je I1 + I2 = 0.
Literatura
[1] Branislav Mirkovi, Teorija mera i integrala, Nauna
knjiga, Beograd, 1988.
[2] Dragoljub Keki, Analiza 3: zbirka zadataka, Keki,
Beograd, 2005.
[3] Gerald B. Folland, Real Analysis: Modern Techniques and
Their Applications, John Wiley & Sons, Inc., New York, 1999.
[4] Milo Arsenovi, Milutin Dostani, Danko Joci, Teorija mere,
funkcionalna analiza, teorija operatora, Zavod za udbenike, Beograd, 1998.
[5] Slobodan Aljani, Uvod u realnu i funkcionalnu analizu, Graevinska knjiga, Beograd, 1974.
[6] Stevan Pilipovi, Dora Selei, Mera i integral, fundamenti teorije
verovatnoe, Zavod za udbenike, Beograd, 2012.
[7] Vladimir I. Bogachev, Measure Theory: Volume I and II, Springer
Verlag, Berlin, 2007.
[8] Walter Rudin, Real and Complex Analysis, McGraw-Hill, New
York, 1974.
156

Mera I Integral..skripta, Beleške Sa Predavanja, DUNP

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mera I Integral..skripta, Beleške Sa Predavanja, DUNP

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Novi Pazar, 2016.

U Novom Pazaru, 28.04.2016.

-algebre. Merljiv prostor

(T3) Presek bilo koja dva elementa iz T je element iz T , tj. vai

1. -algebre. Merljive funkcije

Definicija 1.1.2. Kolekciju M P(X) nazivamo -algebrom

(3) Komplement bilo kojeg elementa iz M je element iz M, tj. vai

Ako uslov (2) iz prethodne definicije zamenimo uslovom

1.1. -algebre. Merljiv prostor

Ako neka kolekcija R P(X) zadovoljava uslove (2) i (3), tada tu

Lema 1.1.1. Neka je (X, M) merljiv prostor. Tada vai sledee:

(e) A, B M A\B, B\A, A4B M.

Dokaz. (a) Neka je X M. Tada, na osnovu uslova (3) iz definicije

1. -algebre. Merljive funkcije

(b) Za svaki niz (Aj )jN vai

jer iz Aj M (j N) sledi Acj M (j N), pa na osnovu uslova

Tada iz (j N) A1 , A2 , . . . , ASj M sledi (j N) Ac1 , Ac2 . . . , Acj

1.1. -algebre. Merljiv prostor

Elementi iz E su elementarni (osnovni) skupovi.

Kod poslednje jednakosti primeujemo da su konane unije elemenata

1. -algebre. Merljive funkcije

definiciju algebre. U tom cilju, dokaimo da razlika svaka dva elementa

jer se radi o konanoj disjunktnoj uniji elemenata iz E (iz (PA2) sledi

= Bn t (B1 \Bn ) t (B2 \Bn ) t . . . t (BN \Bn ).

tj. vai uslov (2).

1.1. -algebre. Merljiv prostor

to predstavlja konanu disjunktnu uniju elemenata iz E, pa sledi

1. -algebre. Merljive funkcije

Dakle, vai i (PA3).

Na osnovu prethodno dokazane teoreme zakljuujemo: konane

Proireni skup realnih brojeva

Za svaki realan broj vai da je < < +. Ako skup

Henri Lon Lebesgue (18751941), francuski matematiar

1.3. Merljive funkcije

gde je In {(a, b), [, c), (d, +] : a < b, a, b, c, d R}.

U teoriji mere merljive funkcije imaju podjednako vanu ulogu kao

1. -algebre. Merljive funkcije

slike otvorenih skupova otvoreni skupovi, tj.

U oba sluaja je c1 (U ) merljiv skup, pa je konstantna funkcija merljiva.

1.3. Merljive funkcije

Primer 4. Neka su A i B merljivi skupovi, pri emu je A B, i neka

1. -algebre. Merljive funkcije

merljiv skup (jer je f merljiva funkcija). Sada je

Napomena. Ako nije drugaije navedeno, uvek emo pretpostavljati

1.3. Merljive funkcije

Poto su funkcije u i v po pretpostavci merljive, to su onda skupovi

neprekidna. Ako su funkcije u, v : X R merljive, na osnovu

merljive funkcije. Odavde zakljuujemo da merljivost dobro sarauje

1. -algebre. Merljive funkcije

Ako neka funkcija f uzima realne vrednosti, onda za takvu funkciju

1.4. Proireno-realne funkcije

vai da je skup f 1 (U ) merljiv. Kako je f 1 (U ) = f 1 (U0 H) =

Slino, skup f 1 () je jednak skupu

{x X : f (x) < (n)} =

Ako su date funkcije f1 , f2 : X R, tada je zbir f1 (x) + f2 (x)

1. -algebre. Merljive funkcije

da su skupovi {x X : f1 (x) > f2 (x)} i {x X : g1 (x) > g2 (x)}

Kako su f1 , f2 merljive, to je merljiva i funkcija f1 f2 , pa je onda

({x X : g1 (x) > r} {x X : r > g2 (x)}) =

Kako su g1 , g2 : X R merljive funkcije, a skupovi (r, +] i [, r)

1.4. Proireno-realne funkcije

Dokazaemo prvu relaciju iz (3), a slino se mogu dokazati i ostale