Naslov originala:

PUISSANCES DE LA PENSEE
Omraam Mikhael Aivanhov

Moć misli
 Propovedanja i izlaganja učitelja
Omraam-a Mikhael-a Aivanhov-a su isključi­
vo usmena. Njegova dela su sačinjena na osno­
vu njegovih improvizovanih konferencija koje
su stenografisane ili snimljene na magnetofo­
nske trake.
 1
STVARNOST DUHOVNOG
RADA
 s
Čovek je očigledno bolje pripremljen za rad
na materiji nego na duhovnosti jer su instru­
menti kojima utiče na materiju, njegovih pet
čula, mnogo bolje razvijeni od instrumenata
koji mu omogućuju prilaz duhovnom svetu.
Upravo zato mnogi koji krenu duhovnim pu­
tem imaju utisak da ništa ne postižu i ostaju
obeshrabreni.
Koliko njih kaže: "Sta znači ovaj rad u ko­
me nikad ne vidimo ostvarenje? Kad radimo na
fizičkom planu imamo bar neke rezultate: ne­
što je promenjeno, sagrađeno ili porušeno. Pa i
intelektualni rad daje vidljive rezultate: sve
smo obrazovaniji, sposobniji da rasuđujemo,
da se izrazimo povodom te i te stvari." Sve je
to tačno. Želite da sagradite kuću: posle neko­
liko nedelja kuća je tu, vidljiva, opipljiva. Ali,
ako želite da stvarate na duhovnom planu, niko
ništa ne vidi, ni vi, ni drugi.
10 Moć misli

Pred jednom takvom neizvesnošću moguće

je da počnete da sumnjate do tačke da poželite
da sve ostavite i da se i vi upustite u aktivnost
u kojoj je lako videti rezultate. Možete, ali je­
dnoga dana, čak i usred najvećih uspeha, ose-
tićete da vam nešto nedostaje. To je neizbe-
žno, jer niste dotakli najhitnije, jer još ništa
niste posadili na području svetlosti, mudrosti,
ljubavi, snage, večnosti.
Ono Što treba razumeti jednom zauvek jeste
da duhovni rad sadrži izuzetno suptilnu mate­
riju koja izmiče našim uobičajenim istraživa­
čkim moćima. Radovi koje je moguće ostvariti
na duhovnom planu isto su tako stvarni kao
oni koji se izvrše na fizičkom planu. Kao što je
na fizičkom planu stvarnost da testerišete drva
ili pravite supu, na duhovnom planu je isto
tako stvarno da gradite građevinu, pokrećete
snage, usmeravate strujanja, osvetljavate sve­
st. što se to ne vidi samo znači da se radi o ra­
zličitoj materiji. Uostalom, onaj ko zaista živi
u duhovnom svetu nema potrebu da stvarnost
koju oseća oko sebe bude toliko vidljiva i opi­
pljiva kao ona iz fizičkog sveta. Ali vreme­
nom ona isto tako može da se ostvari.
Ako ne poznajemo ove zakone, ako očeku­
jemo da odmah vidimo rezultate svog duho­
vnog rada, obeshrabrujemo se i rušimo ono što
Moć misli II

smo do tada sagradili. Jer toliko suptilnu ma­

teriju je veoma lako vajati, modelirati. Zato, u
zavisnosti od toga koliko je ubeđen, postojan
ili ne, čovek gradi ili razgrađuje. često on sa­
gradi, a zatim brzo posle toga poruši, ne do-
zvolivši potpuno ostvarenje svog rada. Ali ma­
terijalno ostvarenje se neizbežno dogodi je­
dnoga dana.
Uostalom, ako upitate prosvetitelje oni će
vam odgovoriti da: sve što vidite na zemlji je
ostvarenje eteričnih elemenata koji su vreme­
nom dostigli ovaj stepen gustine i materijaliza-
cije. Dakle, ako imate veru i strpljenje da na­
stavite započeti posao, uspećete da ostvarite na
fizičkom planu sve što poželite. Ali ako ka­
žete: "Ja već godinama želim stvari koje se ne
ostvaruju!" - to je zato što ne znate kako se ra­
di, ili pak iz određenih razloga vaše želje još ne
mogu da se ostvare. Ako se vaše želje odnose
na kolektiv, na celo čovečanstvo, svakako da
su teže ostvarive nego ako se odnose samo na
vas. Dok vi želite mir u svetu, toliko ljudi želi
rat! I očigledno je da se njihova želja supro-
dstavlja ispunjenju vaše. Ne treba se zbog toga
obeshrabrivati. Šta kaže Isus u Jevanđelju?
"Tražite najpre Carstvo Božje i Njegovu Pra­
vdu i sve ostalo će vam biti dodato." Samo tra-
12 Moć misli

ženje Božjeg Carstva u sebi nosi sopstvenu na­

gradu.
Duhovni i materijalni posao su dve različite
stvari. Treba znati šta očekivati, a šta ne oče­
kivati. Od duhovnog rada treba očekivati sve-
tlost, mir, harmoniju, zdravlje, inteligenciju -
da; ali očekivati novac, slavu, zahvalnost ili
obožavanje gomile - ne, vi tada mešate dva
sveta i bićete nesrećni. Ne treba očekivati ni­
kakve materijalne prednosti od duhovnih ak­
tivnosti. Ono što stvarate još će dugo ostati
nevidljivo, neopipljivo.
Slikovito rečeno - razlika između duhovni­
ka i materijaliste je u tome što duhovnik sa
sobom nosi svoju kuću svuda gde ide! Da,
duhovnik čije su riznice unutar njega samog
nikada ne može biti odvojen od njih, čak ni u
smrti. Jer samo unutrašnja ostvarenja pripada­
ju čoveku, samo ona imaju korene u njemu, i
kada treba da ode na drugu stranu, on u svom
duhu i duši ima drago kamenje (kvalitete, vr­
line) koje odnosi sa sobom, i njegovo ime je
upisano u knjigu večnog života.
Dakle, duhovnik je bogat u onoj meri u ko­
joj je svestan da su prava bogatstva duhovna.
Ako njegova svest nije osvetljena, on ne po-
seduje ništa, on je - siromašni jadnik. Materi-
jalista ima nekoliko spoljnih dobara koja po-
Moć misli 13

seduje za izvesno vreme i to mu daje prividnu

prednost nad duhovnikom. Na duhovniku je da
razume u čemu je njegova stvarna nadmoć, u
suprotnom - on je izgubljen. Evo: Veličina i
beda duhovnika - o tome treba napisati knjigu!
Bogatstvo duhovnika je nešto izuzetno sup­
tilno, čak nedokučivo, ali ako je svestan tog
blaga, on poseduje Nebo i zemlju, dok drugi
poseduju negde nekakvo malo parče zemlje.
Neko će reći: "Ali ja razumem. Razumem da
su samo duhovna posedovanja trajna i sigurna,
da nam u stvari ništa materijalno ne pripada za-
uvek, da materijalno jednoga dana moramo na­
pustiti jer ga je nemoguće poneti sa sobom na
onu stranu. Ali i pored toga što znam da sam u
zabludi, više volim da još živim ovaj život ma-
terijaliste, on mi se sviđa." E da, nažalost je ta­
ko: kada intelekt razume nadmoć jedne stvari,
a srce želi drugu, šta će volja da učini? Ona će
slediti želju srca, ona čini uvek ono što se do­
pada srcu. Da biste želeli da živite ovaj život,
širok, prostran, bogat, treba ga voleti. Razu-
meti ga - nije dovoljno.
Moja uloga je da vam dam objašnjenja, či­
njenice i još mnogo toga, ali da vas nateram da
volite duhovni život, to ne mogu. Svakako da
mogu na neki način da utičem na vas. Kada
neko nešto voli, ta ljubav je zarazna i može da
14 Moć misli

ima uticaja na druge, jer svako ljudsko biće

može da prenese, daruje drugome neki ele­
ment od onoga što poseduje; čak i cveće, ka­
menje i životinje to mogu da učine. Moguće je,
znači, da se nešto od moje ljubavi prema bli-
stavosti božanskog sveta prenese na vas. Ali
od vas zavisi da li ćete prihvatiti taj uticaj.
Uvek činim sve što je u mojoj moći da vam
razjasnim koji put je u vašem interesu da sle­
dite, ali je na vama da imate želju da biste išli
tim putem. Kada nešto volite, nešto vas tera da
mu se približite. Kada ste gladni, osećate lju­
bav prema hrani i odmah ustajete da je tražite
po policama ili u radnjama. I za sve ostalo je
isto tako. Ako volite duhovni život ne možete
da ostanete inertni, skrštenih ruku: nešto će
vas terati da date izlaz toj ljubavi, činićete sve
što je u vašoj moći da biste zadovoljili potrebu
za duhovnim životom.
Kao zaključak može da se kaže da je potre­
bno da Učitelj jasno izloži učenicima u čemu
se sastoji duhovni život i zašto je važno da se
približite tom životu, a na učeniku je da ga vo­
li i da ga živi. Učitelj daje svetlost, a učenik
svojim srcem iskazuje da li voli ili ne, dok pri-
mena sledi automatski. Vidite li kako je to ja­
sno: svetlost dolazi od Učitelja, ljubav od uče­
nika, a kretanje je rezultat obojice. Pretpo-
Moć misli 15

stavite da je Učitelj lampa - učenik koji oseća

ljubav prema gradivu približava se lampi i po­
činje da čita.
Sve bogatstvo duhovnika nalazi se u njemu
samom i u svesnosti koju ima; ako nije svestan
ovog bogatstva, on je siromašniji od svih ma-
terijalista: materijalista poseduje bar nešto,
dok on nema ništa. Ali ako duhovnik nauči da
proširi svoju svest, da preko misli stupi u vezu
sa svim uzvišenim dušama univerzuma i da
primi njihova znanja, njihovu svetlost, njihovu
radost - koji materijalista može da se poredi sa
njim? Čak i drago kamenje i dijamanti blede
pred sjajem svih unutrašnjih riznica, pred sja­
jem jedne blistave duše, svetlećeg duha koji
zrači.
Duhovnik, kome je svest prostrana i osve-
tljena bogat je kao Gospod, znači mnogo bo­
gatiji od bogataša koji poseduje samo boga­
tstvo na zemlji. Materijalista ne zna da je Božji
naslednik, on uvek misli da je naslednik svoga
oca, dede ili ujaka, a to je tako malo. Duhovnik
oseća da je naslednik Boga i da se to bogatstvo
koje treba da nasledi nalazi u njegovom duhu.
Sve dok ne uspete da mislite na ovaj način,
bićete uvek siromašni i bedni. Primetićete:
"Biti naslednik Boga! Kakve nam to priče pri-
16 Moć misli

čate?" Nisu to priče. Kada se osvetli vaša sve­

st, vi ćete zaista osetiti da ste naslednik Gosp­
oda.
Ljudi koji vežbaju da naročito razviju in­
telektualne sposobnosti, čine to na uštrb dru­
gih mogućnosti istraživanja a naročito ostva­
renja: tanani život svemira izmiče njihovom
ispitivanju i njihovoj aktivnosti. Sišavši u ma­
teriju oni su zaboravili svoje božansko pore­
klo, više se ne sećaju koliko je ono bilo moćno,
mudro i lepo. Sada su obuzeti zemljom: ek-
sploatisati je i masakrirati da bi se obogatili.
Ali dolazi doba kada, umesto da im je pažnja
okrenuta uvek spoljašnjem svetu, potražiće
ponovo put ka unutrašnjosti: neće izgubiti ni­
jednu od mogućnosti koju su sticali vekovima
i hiljadama godina (jer će njihov silazak u ma­
teriju za njih ostati izvanredna tekovina) ali
neće biti isključivo usredsređeni na takvo gle­
dište svemira pa će otići u istraživanje drugih
područja još bogatijih i stvarnijih i u tim po­
dručjima će ostvariti delo sinova Božjih.
Jer treba znati: kada jedno biće zaista pos­
veti svoj život svetlosti, njegov rad je od od­
lučujuće važnosti za svetske poslove. Bilo da
je poznat ili nepoznat, on je centar, toliko va­
žno žarište da se ništa ne događa bez njega, on
usaglašava snage univerzuma za svetleći cilj,
Moć misli 17

čak učestvuje u donošenju odluka duhova odo­

zgo. To vas čudi? Međutim, to je normalno.
Zašto da sveti i duhovi koji bdiju nad sudbinom
sveta ne uvaže mišljenje drugih duhova koji su
im slični svojim zračenjem, svojim ispare­
njem. Da, kada treba da se donesu odluke za
budućnost čovečanstva, niko ovde na zemlji
nije u stanju da izrazi svoje mišljenje, to ne bi
bilo ni logično ni ispravno. Od sada treba da
znate da vaš glas može da bude uvažen pri­
likom odlučivanja o sudbini sveta kao i da
učestvujete u odborima, većanju gore. Odmah
će vaš život dobiti novi smisao. Bolje ćete ra-
zumeti od kakve je važnosti da započnete da
živite božanski život koji će vas učiniti dosto­
jnim da se vaš glas čuje pred uzvišenim bi­
ćima.
Pitaćete: "Da lije učenik svestan te uloge?"
Može da postane, ali u početku svakako da ni­
je. U njemu se nalazi nešto što učestvuje, stoje
uvaženo, saslušano, ali to se događa u višim
sferama njegove svesti, gde njegova obična
svest nema pristupa. Fizički plan je toliko mra­
čan, gust, daje potrebno mnogo vremena i na­
pora da bi događaji koji se odvijaju u nebeskim
predelima mogli da se odraze. Dakle, u prvim
momentima, prvih godina, to učešće neće biti
toliko svesno, ali će ipak biti stvarno. U supro-
18 Moć misli

tnom, već sam vam rekao - ne bi bilo pravilno

da neki prisvoje sva prava, a da za jadne du­
hovnike ne ostane čak ni mogućnost da se nji­
hovi glasovi čuju u nebeskom glasanju. Ali, da
bi se glasalo gore, treba biti pažljiv, svestan,
mudar, čedan; to nije kao na zemlji, gde svi
imaju pravo da se izjašnjavaju, čak i budale i
kriminalci.
Kada je Isus govorio: "Moj Nebeski Otac
radi i ja takođe radim sa njim", on je izražavao
tu ideju da Otac udružuje svoje sinove pri­
likom donošenja odluka. I nije samo Isus taj
koji može da učestvuje u Očevom radu, jer da­
lje kaže: "Onaj ko posluša moje zapovesti mo­
že da ostvari isto što i ja i još mnogo više."
Ako ispunimo uslove, mi takođe možemo da
učestvujemo. Kada će hrišćani odlučiti da ra­
zumeju nebeske istine koje će im omogućiti da
se oslobode i da učine nešto slavno za ceo
svet? Zašto ostajati uvek u prikrajku, nekako
nepotreban? Da li je ideal jednog hrišćanina da
umoči prste u posvećenu vodu, da zapali sve­
će, da proguta nekoliko komadića hleba (ho-
sti) a zatim da se vrati kući, hrani kokoške i
prasiće, da popije čašicu i da tuče ženu? Vre-
me je da hrišćani razumeju Učenje Hrista na
mnogo širi način i da započnu stvarni rad u
tom smislu, umesto što se mirno odmaraju sa
Moć misli 19

ubeđenjem da ih je On spasio prolivši svoju

krv za njih, dakle, oni ništa više nemaju da
rade.
Vi ste na zemlji kao na polju za obrađivanje.
Bilo koje da su vaše preokupacije, čak i kad se
šetate ili odmarate, trudite se da izbegnete sve
što može da liči na stagnaciju i da unesete u
sebe stanje sređene i harmonične aktivnosti, tj.
da usaglasite i sakupite sva strujanja i energije
koje su u vama i van vas - prema izvoru života,
prema svetlosti. Eto, to je jedini, i samo taj
posao učenik treba da razmatra. Nova svetlost
dolazi u svet da bi ponovo dala smisao svemu
što radimo. Ta svetlost je drugo razumevanje
reči "rad".
Ako zapitate nekoga: "Šta radite?" - "Evo
radim." Uh, uh, on je daleko od toga da zna šta
je rad: on raducka, tapka, muči se, ali to još nije
pravi rad. Mali broj čak i među prosvećenima
mogu da kažu - "Ja radim." Radije: "Ja radu-
ckam." ili "Činim nespretne pokušaje." ili "Ra­
zbijam glavu oko izvesnih problema.", evo šta
bi većina ljudi mogla da kaže. Ali reći: "Ja
radim." - kao što je rekao Isus - znači da treba
moći uzdići se do božanskog Duha da bi viđali
uzor u Njemu, da bi nas On inspirisao. U stva­
rnosti samo Bog radi. A isto tako i anđeli i
arhanđeli, Njegove sluge, jer su dobili uzor od
20 Moć misli

Njega. Zato će u budućnosti, reč "rad" biti os-

vetljena novom svetlošću i dobiće čaroban
smisao jer se preko rada čovek transformiše.
Već dve hiljade godina se nije produbilo
značenje rečenice: "Moj Otac radi, i ja takođe
radim sa Njim." Niko se čak nije ni zapitao šta
to Bog radi, ni kako On radi, ni zašto se Isus
udružio sa Njim. U stvari, to je nešto džino-
vsko! Ni ja ne mogu da kažem da sam razu-
meo. Da, to je vrtoglavo. Rad Hrista, to je rad
duha, misli, da se sve pročisti, uravnoteži, pro-
svetli, da se sve uskladi i sakupi ka Boža­
nskom Izvoru, pa da voda sa tog Izvora može
da oživi zemlju i njena stvorenja. Evo zašto je
Isus molio Boga da njegovim pristalicama da
plodan život, jer je život božanska voda za­
hvaljujući kojoj sve niče. Lišen te vode, tog
života, čovek je pustinja. Rad Hrista je da uči­
ni da teče život a taj rad i čovek, koji je sin
Božji, treba da nauči da izvršava.
Svakako pre nego što dođe do toga, ljudi
prvo moraju da prođu preko grubog, fizičkog,
mučnog rada kao što je to slučaj sa mnogima u
sadašnjem času. To je neophodno, to je jedan
stadijum - i sve dok nisu sposobni da vrše dru­
gi rad, imaju bar ovaj, jer u svakom slučaju je
potrebno nešto raditi. Priroda ne toleriše stvo­
renja koja ništa ne rade. Svako treba da je za-
Moć misli 21

poslen, pokretan; čestica koja se seta nezauze-

ta ne toleriše se, ona treba da je priključena
nekoj zajednici, nekom sistemu. Oni koji se
šetaju bez zanimanja, bez cilja, bez ičega, budu
privučeni i progutani od drugih strašnih ce­
ntara, i to je kraj za njih. Treba se, dakle, uvek
boriti protiv sila inercije i odlučiti se za rad kao
što je Hrist lično radio.
Svaki rad može da postane duhovni rad. Za
mene je sve rad. Reč rad je u mojoj glavi dano­
noćno, i tražim da sve upotrebim za rad. Ništa
ne odbacujem, sve upotrebljavam. Čak i kada
ostanem nepomičan i naizgled ništa ne radim,
ja obavljam posao preko misli da bih poslao
život, ljubav i svetlost svuda u univerzumu.
Radite isto tako, pa ćete najzad pronaći smisao
svog postojanja.
 II

Prema Nauci o prosvetljenju prostor je is­

punjen tananom (suptilnom) materijom koja se
prostire svuda oko nas kao i u nama. Na Božjoj
deci je da uzmu ovu materiju bez forme, kao
testo za modelovanje da bi proizveli fanta­
stična ostvarenja. Nevidljivi svet posmatra ka­
kve su naše kreacije, to ga interesuje i zatim se
oglašava. Ako vidi da neki ne doprinose uni­
verzalnoj harmoniji, da smetaju, da ruše, on ih
lišava dobrih uslova i mogućnosti i takvi se za­
tim vraćaju unazad, padaju na inferiorni nivo
razvoja. A od kamena do Boga ima toliko ni­
voa! Dakle, postavlja se pitanje koji su najbolji
metodi Škole Prosvećivanja i ja mogu da vam
naznačim nekoliko.
Učenik se najpre bavi usavršavanjem, tru­
deći se da pronađe sliku samoga sebe koju je
imao u dalekoj prošlosti pre nego što je na­
pustio Raj i koju je izgubio. Bavi se slikom
Moć misli 23

porekla: želi da pronađe svoje prvobitno lice

koje je bilo tako svetio, takvog sjaja, blistavo-
sti i savršenstva da su mu se pokoravale sve
snage prirode. Čak su se i životinje oduše­
vljavale gledajući ga. Bio je kralj, i svi su mu
se pokoravali zbog savršenstva njegovog iz­
gleda. Kasnije, kada je napustio Raj da bi sti-
cao iskustva po svetu, izgubio je to savršenstvo
i druga stvorenja ga nisu prepoznavala. Pošto
više nije bio tako lep, toliko izražajan, ona više
nisu bila oduševljena da ga gledaju, okrenula
su mu leđa, više mu nisu bila poslušna. Dakle,
učenik koji se seća te daleke prošlosti, misli
samo da ponovo nađe to lice koje je izgubio. A
kako je to bilo lice samog Boga, postoje čovek
stvoren po liku Božjem, on ima mogućnost da
ga pronađe misleći na lice Boga: misleći na
svetlost, na blistavost i na savršenstvo Boga
koji je beskonačan, svemoguć, koji je potpuna
ljubav. Sve i da ne želi, on već pronalazi svoju
sopstvenu sliku.
Ako je Mojsije rekao u Genezi (Knjiga o
postanku) da je čovek stvoren prema slici Bo­
ga, to nije rečeno da te reci ostanu nekorisne,
neupotrebljene, ne, to je bio znak za prosve-
ćene da treba da se bave tom slikom. Dakle,
sledbenik uči da se koncentriše na savrše­
nstvo Boga, čas na Njegovu mudrost, čas na
24 Moć misli

Njegovu ljubav, čas na Njegovu moć - Bog

ima toliko kvaliteta i svojstava, da su mu bo­
gatstva neiscrpna. Na taj način on sebe obliku­
je i približava savršenstvu. Svakako da je to
dugotrajan, beskonačan posao - ali jedan od
najboljih - pronaći svoje izgubljeno carstvo.
Očigledno je da ne treba terati ljude, svako
reaguje prema svom stepenu razvoja. Šta že­
lite da radi jedna mačka? Bilo šta da joj obja­
šnjavate, reći će vam: "Ne znam da sviram kla­
vir, ne znam da pohađam predavanja na Uni­
verzitetu, ne znam da upravljam vojskom, ali
umem da uhvatim miša." Možete da joj ob­
jašnjavate šta god želite, saslušaće vas ljuba­
zno, malo će mjaukati i odjednom će vas na­
pustiti da bi se bacila na miša i vratiće se obli­
zujući brkove. Svako razume u zavisnosti od
stepena svog razvoja. Govorim onima koji
osećaju da postoji rad koji se obavlja pomoću
misli. Oni će se obradovati i reći: "Evo posla
za nas!" Ostali će otići da love miševe, inferi­
orna zadovoljstva.
Znam da će mali broj ljudi prihvatiti ove
napredne i toliko neuobičajene ideje. Koliko
njih je čulo za postojanje eteričnog eliksira
(suštine) koji možemo da oblikujemo. Ali sada
su došla nova vremena i čovek treba da pre-
Moć misli 25

duzme nove radove. Ima i drugih koje mogu da

vam pomenem.
Možda će neki od vas biti privučeni manje
ličnom aktivnošću - umesto da se bavite samo
sopstvenom slikom. Vi možete da razmišljate
da je svet jedna velika porodica u kojoj se svi
članovi vole, razumeju, osmehuju; nema više
ratova, nema granica, svi putuju i susreću se
slobodno. Cela Zemlja peva himnu radosti i
zahvalnosti Stvaraocu. Da, ima toliko lepih
stvari o kojima treba da se razmišlja za sreću
ljudskog roda. Nije li to bolje od prozaičnih i
egoističnih misli?
Možete takođe da mislite o životu svih ne­
beskih stvorenja: anđela, arhanđela, gospo-
dstava, svih tih hijerarhija. Mislite o njihovim
kvalitetima, o svetlosti u kojoj oni žive, o nji­
hovoj ljubavi, naročito o njihovoj čednosti i
poželite da ta svetlost siđe na zemlju. Na taj
način vi gradite mostove, stvarate vezu kako bi
savršenstvo, lepota, bogatstvo, jednoga dana
zaista sišli na zemlju.
Umesto da pustite vašu misao da se šeta, da
lebdi bilo gde, treba joj dati neki posao. Kada
čekate na stanici ili kod zubara, usmerite misli
u tom pravcu kako biste nastavili vaš božanski
posao. Kakvim mislima su ljudi obuzeti dok su
u metrou, autobusu, vozu? Jedan misli kako će
26 Moć misli

da se osveti tome i tome što mu je rekao to i to,

drugi kako će da uzme ženu svog prijatelja,
treći kako će istisnuti svog kolegu. Sigurno se
svima ponešto vrzma po glavi, ali često nešto
ružno, štetno: da zadovolje svoju pohlepu ili se
obračunavaju sa svojim susedom. Jedva da se
nađu dvoje-troje koji imaju neku komunikaci­
ju sa Nebom. Ostali su zaokupljeni običnim ili
kriminalnim brigama. Takvi se prepoznaju.
Uostalom, nije ih teško prepoznati jer se sve
reflektuje na njima: sve što se misli, što se želi
- to se vrlo lako prepoznaje. Svi zamišljaju da
to može da se sakrije - nemoguće, jer na ovaj
ili onaj način to izbija - a naročito kad se želi
da se sakrije!
Da, vredi truda izvući se iz nekih aktivnosti
koje vam ništa ne donose i posvetiti više vre­
mena duhovnom obrazovanju. U tim aktivno­
stima ćete najzad slobodno disati, ponovo se
roditi, one će vas osloboditi a princa ovog sve­
ta, jer mu taj domen ne pripada, nećete imati
nikakva posla, i sve što primite u tim mome­
ntima kao bogatstvo i blagoslov, dato vam je
od nebeskih stvorenja i vi se osećate slobodni,
slobodni, slobodni!
Nastojte da meditirate u odnosu na ova tri
načina rada. Jer suština našeg Učenja je u
n a č i n u rada. Saznanje, rasuta znanja, sva-
Moć misli 27

ko može da pronađe u knjigama, ima toliko

knjiga, čitave biblioteke! Ali ljudi čitaju bez da
rade bilo koji posao. Dok ovde, samo je rad taj
koji se računa. Ono što sam vam do sada go­
vorio samo su teoretska objašnjenja, predu-
slovi koji su neophodni, ali to još nije rad. Rad
tek sada počinje. Samo sa ova tri metoda ima
posla za ceo svet tokom večnosti, ali, da li ste
vi spremni za ovaj rad?
Koliko ljudi sam sretao koji mi kažu: "A, to
je divno, duhovni život. Želeo bih da mu se
posvetim, samo najpre moram da ispunim ne­
ke obaveze premamom mužu ili ženi, deci itd.
"Dobro, u redu. Ali ni posle deset, dvadeset
godina, oni nisu uspeli da se oslobode tih
obaveza, čak su neki i umrli a da nisu uspeli da
posvete i jedan minut duhovnom životu. Za­
što? Jer su imali pogrešno rasuđivanje. Da bi se
započeo duhovni rad, ne treba čekati da se sre­
di ovo ili ono, jer ništa nije konačno, uvek po­
nešto negde nedostaje. Ne čekajte: čak i ako
ništa nije uređeno, odmah živite duhovnim ži­
votom i sve će p o c i nabolje.
Jer bilo šta da uradite na materijalnom pla­
nu, nikad ništa nije konačno rešeno. Kao kada
biste pokušali da probušenoj lopti ponovo date
sferičnu formu. Kada uspete da ispunite udu­
bljenje sa jedne strane, ono se stvori sa druge.
 c

2S Moć misli

Taman pomislite da ste najzad mirni jer ste u

penziji, deca su vam odgojena, oženjena, udo­
mljena. Ali, evo, pojavljuju se problemi u nji­
hovom braku i treba ih rešavati. Ili, pak, dolaze
unuci i treba se njima baviti, i to se tako na­
stavlja! Kuća je sada suviše mala i treba se
seliti. Pa onda se razboli jedan ili drugi. Rekao
sam vam, tome nema kraja.
Dakle, ne odlazite početak duhovnog rada,
rad na mislima, jer zahvaljujući tom radu vi
ćete pronaći bolja rešenja svih problema koji
će se pojaviti. Ne računajte ni na šta drugo.
Sve dok ne stavite ovaj rad na prvo mesto,
imaćete razočaranja, nećete upoznati ni zado­
voljstvo ni potpunost. Ako upitate hrišćane,
reći će vam da računaju na Gospoda, na Pro­
viđenje? Pa zašto su stalno bolesni, nesrećni i
u bedi? Zašto Dobri Bog ne dolazi da ih izleči
i da ih učini srećnima? Jednostavno - jer ne
može. Ne može da im pomogne jer ništa nisu
zasadili, posejali, da bi se pokrenule snage
Univerzuma. Neka posade jedno zrno i videće
kako će kiša i sunce da učine da ono proklija.
Da, posejte jedno zrno, slikovito rečeno, i
sve sile Neba i zemlje će biti sa vama - na koje
možete da računate da biste postigli rezultate.
Evo jedine stvari u koju verujem: radu misli,
da bi se dao božanski smisao svim aktivnosti-
Moć misli 29

ma vašeg života, da postanu blagotvorne za

vas i za sva ostala stvorenja na svetu. Taj će
vam rad pomoći, podržaće vas i zaštititi. Profe­
sionalne aktivnosti dotiču ljude uglavnom ve-
štački: ići u fabriku, u biro, raditi u laboratoriji,
baviti se politikom, lečiti bolesne, obrazovati
decu, to je dobro, ali to ne može da probudi sve
snage koje je Stvaralac stavio u njih, osim ako
pomoću misli ne rade neki posao koji dotiče
koren njihovog bića.
Od sada naučite da radite posao koji će dati
beskonačne rezultate i koje vam niko ne može
uzeti jer je to rad koji obavljate u sebi, gde niko
nema pristup. Čak i ako imate izuzetno važno
i interesantno zanimanje, započnite i sa unu­
trašnjim radom koji će dati smisao svemu što
radite sa strane. Čuvajte vaše zanimanje, ali
vršite i ovaj rad, jer jedino on može da vas
poboljša u dubini i da da ukus svim vašim ak­
tivnostima. U suprotnom, malo po malo, gu-
bićete ukus stvari a to izgubiti najveća je ne­
sreća. Zato vam iskreno govorim, za mene po­
stoji samo taj posao koji možemo da oba­
vljamo svakoga dana i zahvaljujući kome mo­
žemo pokrenuti ceo svemir.
Evo slikovitog primera. Nalazite se na mo­
rskoj obali i zabavljate se tako što štapom uz-
burkavate vodu: kroz neko vreme neka sla-
30 Moć misli

mka, zatim nekoliko zapušača, nekoliko pa­

pirića započinju da se vrte. U nastavku, evo,
već se pokreću mali brodići. Ako i dalje nas­
tavite - uskoro to postaju veliki parobrodi koje
ste naveli na kretanje i najzad je to ceo svet!
Samo je pitanje trajanja. Protumačimo sada
ovu sliku. Ljudsko biće je takođe uronjeno u
okean, eterični okean, kosmički, ali ne zna
koje pokrete da pravi kako bi uticalo na sre­
dinu i postiglo rezultate. Pa dobro, o tom kre­
tanju, o tom radu vam upravo govorim. Bilo da
meditirate, bilo da se molite, bilo da jedete, da
se kupate ili se šetate, treba da profitirate od
svake aktivnosti - da biste postali čedniji, sve-
tliji, inteligentniji, jači, stabilniji. Ima toliko
prilika da se preko reči i misli doda jedan ele­
ment koji je sposoban da donese poboljšanje u
čoveku i oko čoveka! Jer unutrašnje pobo­
ljšanje, vremenom, uvek se završi tako što
proizvede i spoljašnje poboljšanje.
Eto, znači da je taj rad nešto što vredi, a
kada sledbenik pronađe pravi posao, više se ne
zaustavlja. Sećam se kada sam bio jako mlad,
učitelj Petar Dunov je imao običaj da mi po­
navlja ove tri reči: "Rad, rad, rad. Vreme, vre­
me, vreme. Vera, vera, vera." Nikada mi nije
objasnio zašto je ponavljao ove tri reči, godi­
nama me je to zaokupljalo i najzad sam shva-
Moć misli 33

tio da je on u te tri reči sažeo clu jednu fi­

lozofiju. Dakle, evo: rad, ali isto tako vera,
koja je potrebna da bi se on započeo i nastavio,
i svakako vreme. Jer je neophodno određeno
vreme! Ne treba zamišljati da sve može da se
ostvari odmah. Sada sam shvatio šta znači vre­
me. Prošle su tolike godine i sada vidim koliko
vreme znači!
A i rad! Koliko toga još ima da se kaže o toj
reči! Ljudi rade, svakako, ali oni raduckaju da
bi zaradili za život, a to nije pravi rad. Oni
sade, znoje se, zamaraju se i zamišljaju da rade
jer obezbeđuju svakodnevni hleb. Ne, oni još
nisu počeli sa pravim radom, jer rad, onaj kako
ga prosvećenici shvataju, jeste aktivnost je­
dnog slobodnog bića, plemenita i ogromna.
Duhovni posao podrazumeva rad posebne pri­
rode. Danas sam vam prikazao najmanje tri od
tih aktivnosti, ali ima još mnogo drugih koje
vas čekaju.
 II

KAKO ZAMIŠLJATI
BUDUĆNOST
 Budućnost, čak i daleka, pruža veliča­
nstvenu perspektivu celom svetu, jer je zapisa­
no da će se čovek u svom razvoju sve više i
više približavati Božanstvu. Potrudite se da za­
mišljate to izvanredno stanje procvata, prole-
pšavanja, jačanja i već ćete ga probati, doži-
veti, biće ostvareno za vas. Evo jedne izva­
nredne vežbe koja ima moć da potpuno prome-
ni vaš život. Ljudi su daleko od toga da ra­
zmišljaju na ovaj način i njihov život ostaje
taman, tužan, nesrećan.
Postoje dve velike istine koje treba pozna­
vati. Najpre, da je misao stvarna snaga, zatim
da vam ona omogućava da se prebacite u bu­
dućnost i da tu budućnost živite unapred. Gle­
dajte, na primer, ako treba da se suočite sa ne­
kom opasnom situacijom, da polažete neki is­
pit ili izađete pred sud, vi više dana unapred
36 Moć misli

drhtite i brinete kako će se to završiti? Isto

tako, kada mislite da ćete se sresti sa onim ili
onom koje volite i ljubite vi već doživljavate
radost tih bliskih ili dalekih momenata. Kada
pomislite da ćete ići u pozorište da gledate
neku predstavu, da ste pozvani na neku večeru
na kojoj će jelovnik biti izvrstan, vi već do­
življavate to veče, unapred se radujete. Ako
misao može da vas prenese u tako blisku
budućnost, zašto da ne i u daleku budućnost?
Moć i snaga misli je stvarna, kako za pozi­
tivnu tako i za negativnu stranu, zato se njima
treba služiti samo u pozitivnom smislu. Pro-
svećenici koji su posmatrali sve te činjenice
otkrili su izvanredan način da poboljšaju svoje
postojanje, dok se većina ljudi nikada ne zau­
stavlja na iskustvima svakodnevnog života da
bi izvukli korist: oni žive na nesvestan način i
uvek u negativnom smislu, uvek opuštenog li­
ca, uvek obuzeti onim što ne valja, onim stoje
strašno, katastrofalno. Nema nesreće, ali oni
tako često misle na nju da ona na kraju dođe:
daju joj snagu time što stalno na nju misle i us-
peju daje i privuku!
Svako je mogao da ustanovi da živi u stra­
hovima ili nadi dok iščekuje neki događaj. Ali
zašto živeti samo u bliskoj budućnosti, onoj od
danas ili sutra? Kada govorim o budućnosti
Moć misli 37

pod tim podrazumevam daleku budućnost, onu

koja je za čovečanstvo mnogo kasnije, kroz
milione godina, možda! Kada vidim kako ljudi
misle o budućnosti, nalazim da je to toliko
bliska budućnost, da je za mene već prošlost.
Jer ono što ja nazivam prošlošću su tuga, pa­
tnje, sumnje, zbrke, muke. A oni večno pona­
vljaju tu prošlost jer je projektuju u budućnost.
Očekujući da će se u budućnosti desiti patnje
oni ih već sada žive, ne znajući daje ta njihova
tobožnja budućnost već u stvarnosti prošlost.
Prošlost, kako je ja razumem, je jedno vrlo ja­
dno stanje svesti u kome uvek nešto nedostaje,
dok je budućnost savršeno stanje svesti. Dakle,
sva nesavršena stanja svesti kroz koja vi pro­
lazite: strahovi, sumnje itd. - ne podrazumeva-
ju budućnost, ona pripadaju prošlosti, jer je
prošlost nered, mana, bolest, životinjizam. Bu­
dućnost je, nasuprot tome, poboljšanje, usa­
vršavanje, jer svi idemo ka perfekciji.
Sve dok projektujete nesavršenost od juče
na dane u budućnosti, vi nastavljate da ih pro­
izvodite, da ponavljate staru prošlost i vaša
budućnost nije ništa drugo do ostaci prošlosti
koju ste izbacili napred. To je projekcija u bu­
dućnost - ali svega što je falično i crvljivo.
Međutim, ako projektujete sve stoje lepo, sve­
tio i savršeno vi već živite stvarnu budućnost
38 Moć misli

koja vas čeka. Ta budućnost je već stvarna jer

je vi živite. A osetiti u sadašnjosti stvari koje
još nisu ostvarene jeste dokaz da su one već
stvarne u nekom drugom obliku, ne na fizi­
čkom planu već na planu misli. To je već iz­
vanredno. Dakle, evo šta treba da se radi: ve-
žbajte se u tom smislu i videćete da više nećete
moći da živite istim životom kao dosad, to će
biti nemoguće.
Za vas je blagoslov da saznate ove istine.
Već od danas ste bogatiji i naoružani da, iz
dana u dan, obogaćivani novim saznanjima,
možete da formirate budućnost koja će biti
potpuno različita od prošlosti. To je apsolutno
i matematički tačno, kao što su tačni veliki
univerzalni zakoni. Ne ostaje vam ništa drugo
nego da se bacite na taj duhovni rad. A prva
stvar je da počnete da nadgledate vaše misli.
Bilo šta da radite, bacite uvek jedan pogled
duboko u sebe da biste znali šta radi i gde se
nalazi vaša misao. Uvek treba biti oprezan,
jasan, svestan! Ponekad, kada sam postavljao
pitanje: "Na šta mislite?" - nisu znali da mi
odgovore, nisu vodili računa. To je neshva­
tljivo, celoga dana su mislili, a ne znaju šta su
mislili. Kako mogu pod tim uslovima da budu
sposobni da nadvladaju instiktivne snage, da
ih usmere, da ih koncentrišu i da ih upotrebe?
Moć misli 39

To je totalno nemoguće! Ako dozvolite da vam

u misli uđe bilo šta nesvesno i bez ikakve kon­
trole, te iste sile će uspeti da vas savladaju. Da
biste bili njihov gospodar, prvo treba da uzme­
te situaciju u svoje ruke, tj. da uvek budete
svesni misli i osećanja koja vam prolaze kroz
glavu. To je najveći kvalitet učenika: uvek je
svestan i u svakom momentu zna prirodu stru­
janja talasa koji prolaze kroz njega. Čim se
uvuče u njega neka negativna misao ili ose-
ćanje, on je odmah zaustavi, izmeni ili preo­
brazi.
To je prvi posao: ukrotiti, usmeriti i vla­
dati svim što se dogadja u nama. Ovo zabe-
ležite jer je to apsolut. Prava Nauka o pro-
svećenju počinje od toga: nikada ne dozvoliti
da se nešto dogodi u nama, neki psihički feno­
men, neki osećaj, a da ga nismo svesni. Većina
ljudi imaju svest o svom unutrašnjem životu
tek kada prođu kroz tragedije ili katastrofe. U
takvim momentima, da, oni osećaju da se u nji­
ma dešava nešto jezivo. Ali kada su događanja
manje upadljiva, oni ih nisu svesni i tako do­
puštaju da se u njima nagomilavaju negativni
elementi koji ih, malo po malo, uništavaju. Ka­
da ih primete isu više je kasno za lečenje.
Dakle, vaš prvi zadatak je da sačuvate bi­
strinu duha, da nadgledate sve što se u vama.
40 Moć misli

dešava i čim se pojavi neki negativni element,

da učinite sve što je u vašoj moći da ga ispra­
vite: jedino tako možete da postignete istinitu
moć. Osnova svih moći je tu, u sposobnosti da
sebe nadgledamo. A to ne ometa ostale akti­
vnosti, rad, stvaranje. Neki zamišljaju da ako
počnu da se posmatraju i analiziraju onda neće
raditi ništa drugo. Baš nasuprot, analiza treba
da postane navika. Oni koji zamišljaju da će
se njihov psihički život organizovati sam, a da
ne ulože bilo kakav napor u raščlanjivanje i
razjašnjavanje, biće razočarani. Uzaludno je
očekivati velika duhovna ostvarenja ako nam
nedostaju osnovni kvaliteti da započnemo sa
radom.
A početak je - biti uvek budan, oprezan, da
bismo odmah bili svesni struja koje prolaze
kroz nas. Ima trenutaka kada se bavite sitnica­
ma: čišćenjem, ili vozite auto, i usredsređeni
ste na ono što radite. A, u stvari, jedan deo vas
je udubljen u negativne misli i osećanja, u
gnev, itd. - i to traje već satima a da niste ni
primetili. Toga treba biti svestan, inače su one
u vama kao podzemne reke, ne prestaju da
teku sve dok vi ne intervenišete da biste nešto
izmenili.
Vidite, uvek se vraćamo na pravilo iska­
zano od Isusa: "Budite budni i molite." Biti bu-
Moć misli 41

dan svakako da znači - ne spavati, ali ne

spavati na duhovnom planu. Uvek treba biti
budan i oprezan u svojim mislima, da bismo
uočili strujanja koja su nečista i štetna i izbeći
ih. Onaj ko nije oprezan i budan izložen je sva­
kojakim opasnostima. Nema ničeg goreg nego
živeti zatvorenih očiju. Treba držati otvorene
oči da biste u svakom momentu bili svesni
onoga sto se događa u vama. Samo onaj ko drži
otvorene oči poseduje inteligenciju unutra­
šnjeg života i neće dozvoliti da ga sveže bilo
koja sila, bilo koja bitnost.
Jasno je da uspavanog čoveka bilo ko može
da iznenadi i napadne! Treba dakle biti budan.
A sada - moliti - šta znači moliti ? Posle
budnosti tj. kada smo bacili pogled da saznamo
šta se dešava, vi se umešate direktno u poslove
da biste ovaj elemenat izostavili, onaj drugi
dodali, da biste zavladali situacijom i sprečili
da vas neprijatelji razgrabe i opljačkaju. To
znači molitva. Moliti, znači doneti lek, po­
boljšanje, a da bi se to postiglo najbolji metod
je priključiti se Nebu. Ljudski mozak je radio
ili televizijski aparat: on hvata izvesne stanice,
izvesne talasne dužine. Ako na vašem tranzi­
storu okrenete jedno dugme možete da izabe­
rete vašu emisiju: muziku, vesti... I u vama je
isto tako: ako greškom pritisnete neku du-
42 Moć misli

gmad, čućete neku paklenu muziku, dreku,

svađu. Onda, promenite frekvenciju (talasnu
dužinu)! Preko misli, pomoću mašte, pritisnite
neko drugo dugme, to je bar lako i slušaćete
emisije sa Neba.
Moliti, znači pritisnuti dugme najkraćih i
najbržih talasnih dužina koje vas stavljaju u
vezu sa Gospodom, na taj način menjate kre­
tanje i vibracije unutar vas samih. Moliti,
znači pokrenuti u sebi pozitivan, jasan, bo­
žanski potez. Ne zaboravite nikada: prvi korak
prema slobodi, prvi korak prema moći jeste da
najpre bacite jedan pogled unutar sebe da biste
videli gde ste, i da se ispravite onoliko kolike
su vam mogućnosti.
Pravilo 'ostanite budni i molite' je od velike
važnosti u duhovnom životu. Fizičkom telu
treba dati onoliko sati spavanja koliko mu je
potrebno: ali duh u vama ne treba nikada da
spava. Spavajte ali neka vaš duh nastavi da ra­
di čak i za vreme sna. Ima toliko ljudi na ze­
mlji koji su nesrećni, bolesni, koji su u tami: i
Prosvetitelj, naročito noću, može da im po­
mogne. Njegovo fizičko telo se odmara ispru­
ženo, nepomično ali njegov duh odlazi svuda
da pomogne i prosvetli druge. Njegov duh ne
spava, ostaje aktivan. I vi takođe možete da za­
počnete ovaj rad pod uslovom da naučite da se
Moć misli 43

pripremate za san. Pre nego se uspavate, recite

sebi: Evo noćas ću napustiti svoje telo da bih
otišao da se obrazujem u nevidljivom svetu
i da pomognem ljudima. Ne zaboravite nika­
da da se uspavate sa tim divnim idealom - da
odete i izvršite radove na drugoj strani, jer za­
hvaljujući tom idealu vi ćete sagraditi vašu
budućnost i budućnost celog čovečanstva.
 III

PSIHIČKO ZAGAĐENJE
 Ceo svet misli, ali kako? Kad naiđete na go­
milu đubreta, ako počnete da prevrćete po
njemu izlazi odvratan miris. Tako ljudi često i
rade: preturaju bunjište iz koga izbija zaraza!
Svi ljudi misle, ne postoji ni jedan čovek koji
ne misli, čak i lenjivci misle samo što njihove
misli lelujaju kao list na vetru. Mnogi misle
kako da prevare, da pokradu, da ubiju. Dano­
noćno ljudi koriste svoje misli, ali pošto ne
znaju kako da ih upotrebe, one im ne donose
ništa naročito, i ne samo sto im ne donose ništa
naročito, već im služe da se muče i da se uni­
štavaju. Stvarno misliti - znači najpre znati o
čemu misliti, zatim kako misliti.
Misao je sila, moć, instrument, sredstvo
koje je Gospod dao čoveku da može da postane
Stvaralac kao On, tj. stvaralac u lepoti i savrše­
nosti: U stvarnosti, pomoću svoje misli čovek
48 Moć misli

može da dodirne sve vrste materije, sadržaja,

razna stvorenja čas u božanskom svetu, čas u
svetu pakla, i onaj koji ne zna da je misao
stvaralac može da upadne u toliko neprijatne i
negativne preokupacije, da može da uništi
samog sebe.
Najbitnija stvar je biti svestan, i znati da je
baš to što činite sa vašim mislima dobro i za
vas i za sve ostale, ili nasuprot, pogrešno. Sa
tim treba da se pozabavite, a ne da se brinete
da li će vaše misli i želje da se ostvare. Sigurno
je, ranije ili kasnije, dobre ili loše, vaše misli
će se ostvariti; a ako su loše i vi ćete biti žrtva
onda kada se budu ostvarile. Nažalost, ljudska
priroda nije još mnogo evoluirala, i prva stvar
koju čovek poželi kada mu se otkriju izvesni
načini i mogućnosti, jeste da to upotrebi za
svoju korist, za ličnu i egoističnu potrebu. Evo
šta je opasno. Iz tih razloga su prosvetitelji u
prošlosti čuvali tajnu o snazi i moći misli, obe-
lodanili su je samo sledbenicima za koje su
znali da su čedni i da vladaju sobom. Ali otkri­
li ili ne ovu istinu, ljudi nesvesno stalno koriste
snagu misli. Bilo da znaju ili ne, oni žele, žude,
zamišljaju. Ako im se ništa ne objasni, sve je
neizvesno i za njih i za bilo koga, zato je
poželjno da nauče, da budu upozoreni na to da
poseduju sredstva koja mogu biti strašna.
Moć misli 49

Svako, dakle, treba da je svestan da raspo­

laže izvesnim moćima koje mu je dala priroda,
i da je zahvaljujući tim moćima svako kovač
svoje sudbine. Kazaće mu se: "Radite šta ho­
ćete, ali pažnja, vi ćete snositi posledice. Ako
želite novac, uspeh, slavu - najpre znajte da ih
ne možete dugo zadržati, a isto tako vas čine
zavisnima u odnosu na sva bića koja time
raspolažu. Isus je govorio: "Princ ovog sveta
dolazi i ništa što je u meni njemu ne pripada."
To znači da: Princ ovog sveta (to jest - đavo)
poseduje bogatstva i deli ih onome ko mu se
stavi na raspolaganje. Isus nije ništa posedo-
vao, dakle nije mu ništa ni dugovao, bio je slo­
bodan. Ovaj pasus iz Jevanđelja (hebrejski:
dobra vest) je vrlo dubok. Ako se usredsredite
samo na materijalnu korist vi stupate u odnos
sa Princem ovog sveta, jer ih on poseduje i deli
ih. Znači, direktno i indirektno vi od njega
tražite i sa njim imate posla. Može da se dogo­
di da vam ih da, ali u zamenu treba da mu us­
tupite svoju slobodu, svoju volju. Dakle - pa­
žnja!
Ono što sada još treba da saznate je da ljudi
uglavnom provode vreme rasipajući oko sebe
toliko prljavih misli i osećanja, što čini da je fi­
zička atmosfera zemlje jedna velika žabokre-
čina. Sta je žabokrečina? Mesto gde nijedna
50 Moć misli

sveza voda ne dolazi da ga pročisti, mesto gde

gamižu svakojake divlje životinjske vrste. One
uzimaju hranu i izbacuju izmet u istoj vodi
tako da jedni apsorbuju prljavštinu drugih.
Evo čovečanstva: crvi, punoglavci, žabe u is­
toj baruštini u isto vreme izbacuju svoju prlja­
vštinu i gutaju istu od suseda: bolest, mržnju,
senzualnost, zlobu, ljubomoru, glupost. Oni to
ne vide ali da su malo vidoviti, videli bi grozne
oblike, crne, lepljive koji izlaze iz tolikih ljudi
i zatim se nagomilavaju u slojevima atmo­
sfere.
To možemo čak i da osetimo kada se pri­
bližavamo gradovima posle boravka na plani­
ni. Kada smo se navikli na čistoću planina, gde
žive veoma svetle bitnosti, dok silazimo ne
možemo a da ne osetimo ove oblake koji lebde
nad gradom. I pri svetlom vremenu vide se i
osećaju ovi oblaci: nešto tamno, gusto, zbi­
jeno, što natkriva grad.
Sve više i više se žalimo na zagađenje.
Naučnici otkrivaju i opominju da je sve za­
gađeno: zemlja, voda, vazduh i da su biljke,
ribe, ptice, ljudi, u tolikoj opasnosti da odu­
miru. Više ne znaju kako da se izleče. A i da
nađu način, time bi se poboljšala samo spoljna
situacija, stoje nedovoljno. Jer se u duhovnom
svetu šire mijazme koje ubijaju čovečanstvo, i
Moć misli 51

da su ljudi stvarno osetljivi oni bi zapazili da je

atmosfera psihičkog sveta još teža za disanje
nego ona u fizičkom svetu. Žalimo se na izdu-
vne gasove iz kola. A ljudi neprekidno truju
duhovnu atmosferu otrovnim gasovima: svo­
jim lošim mislima i osećanjima mržnje, besa,
ljubomore, senzualnosti. Sve što truli i što se
kvari u čoveku, kao nečiste misli i osećanja,
proizvode zagušljiva, otrovna isparenja. Optu­
žuju se automobili, ali šta su automobili na­
spram 5 milijardi nesvesnih stvorenja koja ni­
kada nisu naučila da kontrolišu svoj unutrašnji
život?
Za to sto je danas toliko bolesnih nisu kriva
samo zagađenja vazduha, vode i hrane, ne! Da
psihička atmosfera nije toliko zagađena, čovek
bi uspeo da neutrališe sve spoljašnje otrove.
Zlo je najpre unutra. Kada ljudsko biće živi u
harmoniji unutrašnje snage koje poseduje re-
aguju i odbacuju nečistoće, čak i na fizičkom
planu, te tako organizam uspeva da se odbrani.
Najpre smo ranjivi iznutra i, malo po malo,
ta slabost se ispoljava takođe i spolja. Uzmite
na primer nekoga ko ima izvanrednu jetru i ve­
oma čistu krv: on može da živi među leprozni-
ma i tuberkuloznima i da ne bude zaražen. Dok
drugog, čak i ako se sklanja i štiti, mikrobi ipak
sustignu. Jer u sebi ima nešto što truli, a trulež
 Moć misli
52
je dobra hrana za mikrobe. Već sam vam ob­
jasnio da čistoća krvi i misli otklanja sve mo­
gućnosti za nepoželjne, čak i na fizičkom pla­
nu Ali ako je zlo već ušlo u misli, u osecanja,
u srce, u želje, vrata su otvorena pa je zatim
veoma lako da se bolesti uvuku i da stvaraju
poremećaje! To još nauka nije razumela, ona
veoma kasni po tom pitanju. Veoma je napre­
dna u drugim oblastima, šalje ljude i letilice na
druge planete, ali za istraživanje unutrašnjeg
sveta u velikom je zakašnjenju. Zato nema do-
brodržećih ljudi na zemlji. Najpre treba unutra
uvesti čistoću: u mislima, osećanjima u že­
ljama, pogledima, rečima, pokretima. Sve sto
izlazi treba daje izmenjeno, poboljšano.
Kako se ne shvata da zagađenja nisu samo
na fizičkom planu? Ima ljudi koji, i da vas ne
dotaknu, svojim zračenjem mogu da vas otru-
ju Kada bi postojale laboratorije sa usa­
vršenim aparatima, moglo bi da se proven da
su određena ljudska fluidna isparenja sposo­
bna da onesveste male životinje. Takođe mogu
da se donesu i suprotni zaključci: koliko su
blagotvorna zračenja jednog duhovnog bica za
sva stvorenja, čak i za kamenje, za biljke, za
životinje. Njegovo bezinteresno prisustvo pu­
no ljubavi, povoljno utiče na sve koji ga okru­
žuju, dok prisustvo nekog kriminalca proizvo-
Moć misli 53

di negativno dejstvo. Čak i duše koje su na­

pustile zemlju dolaze da se hrane njegovim
isparenjima. Zahvaljujući bićima koja svojim
mislima proizvode oko sebe svetlost i mir ze-
mljina atmosfera nije postala nemoguća za di­
sanje.
Kako naučiti ljude da vladaju svojim misli­
ma i svojim željama da ne bi više zagađivali
prirodu i eterične predele? Oni nisu dovoljno
oprezni da izbegnu zagađenja čak ni na fi­
zičkom planu, a kamoli na psihičkom planu
koji ne vide; i nastavljaju da ispuštaju loše mi­
sli, loša osećanja koja će prodirati u sve osobe
koje posećuju. Možda svest osoba koje posete
nije dovoljno probuđena da shvate prirodu ele­
menata koji u njih prodiru. Truju ih i uništava­
ju, čak i ako nisu svesni toga, ovi elementi ipak
deluju; no, i oni koji su ih poslali biće kažnjeni.
Da, jer se sve zapisuje: koliko mesta su već
uprljali, koliko ljudi su zagadili, sve je to već
zabeleženo.
Priroda je živi organizam čiji smo i mi deo.
Svako ljudsko biće pripada ogromnom ko-
smičkom organizmu koga hrani, oživljuje.
Ako se ponaša kao loše biće koje zagađuje at­
mosferu, on postaje neka vrsta tumora u tom
organizmu. A kako priroda ne podnosi osobu
k o j a bez p r e s t a
54 Moč misli

preduzima čišćenje i izbacuje je. Šta vi mislite,

da priroda ne ume da se brani! Zato treba ra­
zmišljati da se živi u harmoniji sa tim ve­
likim univerzalnim telom u kome se hrani­
mo i stanujemo.
A živeti u harmoniji sa prirodom znači pre-
duzeti određene mere za što manje izbacivanje
prljavštine, znači praviti manju štetu i raditi na
stvaranju i ispunjenju prostora čednim, sve-
tlim i dobronamernim mislima! Kako stvari
nikada ne stoje na istom mestu nego se pome-
raju, ti pročišćavajući talasi su dobrobit za či­
tavo čovečanstvo. Ali gde su ta prosvetljena
bića koja žele da rade na tome? Nema ih mno­
go: svakoje zaokupljen sopstvenim interesom
i pokušava da uspe po svaku cenu, ne birajući
sredstva da sebi prokrči put.. A koliko je samo
taj način poguban za čovečanstvo!
Potrebno je da se po celoj zemaljskoj kugli
stvaraju duhovna ognjišta, gde će ljudi, prou­
čavajući Nauku o prosvećenju, naučiti da pro­
čišćavaju atmosferu, najpre unutrašnju a zatim
spoljasnju, i to će biti dolazak Božjeg Carstva.
 IV

ŽIVOT I KRETANJE MISLI

 I
Ako postoji stvar koju treba znati, to je da
su sve misli stvarnost, makar bile najslabije i
najbeznačajnije. Mogu se čak i videti, postoje
bića koja ih vide. Očigledno, na fizičkom planu
misao ostaje nevidljiva i neuhvatljiva, ali ona
je stvarna u svojoj oblasti, sačinjena je od ta­
nanih materija i predstavlja živo stvorenje koje
se kreće i koje dejstvuje. Nepoznavanje ove is­
tine je uzrok mnogih nesreća: ljudi ne vide, ne
osećaju da misao radi, da stvara ili pak da ra­
zdire i ruši, i sebi dozvoljavaju da misle bilo
šta, ne znajući da time sami sebi zatvaraju ra­
zvojni put.
Najfantastičnija moć koju je Bog mogao da
daruje čoveku jeste duh. I poštoje misao pro­
žeta snagom duha koji ju je stvorio, očigledno
da se ona tako i ponaša. Znajući ovo vi možete
da postanete dobročinitelj čovečanstva. Kroz
sav prostor, sve do najudaljenijih oblasti
58 Moć misli

svako može da pošalje svoje misli kao ve-

snike, svetlosna stvorenja sa zadatkom da
pomognu drugim bićima, da ih uteše, osve-
tle, izleče. Onaj ko svesno obavlja ovaj posao,
malo po malo prodire u tajne Božanskog stva­
ranja.
Samo kada bi zvanična nauka odlučila da se
pozabavi ovim važnim pitanjem - mislima!
Ne, ona proizvodi rakete, fabrikuje bombe.
Znam da su se izvesni naučnici u Americi i
Rusiji usredsredili na pitanje telepatije. Uzmi­
mo jedan od američkih eksperimenata. Izabra­
ne su dve osobe obdarene medijumskim spo­
sobnostima: prva je trebalo da preko misli ša­
lje poruke, a druga da ih prima. Osobu oda­
šiljača nadgledala je, proveravala i pazila ko­
misija stručnjaka u Vašingtonu; sve poruke
koje su poslate bile su zatvorene u sef da ne bi
bilo podvale. Osoba primalac je bila zatvorena
u jednoj podmornici u Pacifičkom okeanu, da­
kle, udaljena hiljadama kilometara i na velikoj
dubini. Ova je beležila primljene poruke i ta-
kođe nadgledana od komisije koja je odgovore
zatvarala u sef. Kada su se uporedile poslate i
primljene poruke ispostavilo se da je procenat
grešaka veoma mali.
Ovim iskustvom se pokazalo da je čovek
sposoban da pošalje talase daleko kroz pro-
Moć misli 59

stor. Ne zna se dokle ti talasi dosežu, kao što se

ne zna razdaljina prodora sunčevih zrakova ili
jedne zvezde, jer zraci neke zvezde koja je već
hiljadama godina ugašena i dalje putuju kroz
prostor. Isto važi i za ljudsku misao: naše misli
su zraci sunca, tj. našeg duha. Sunce svojim
zracima izbacuje eliksir izvanredne snage - oni
su kao vagončići napunjeni namirnicama i bla­
gom koje prenose vrlo daleko kroz prostor. I
naš duh, kao i Sunce, odašilje zrake, misli, koje
prenose dobro i zlo u zavisnosti čime su na­
punjene.
Navedeni primer dokazuje i to da misao, za
razliku od alfa, beta, gama, i iks zrakova, koje
voda brzo zaustavi, prodire kroz vodu veoma
duboko. Znači da je misao prodornija od ovih
zrakova i ima moć da deluje na velikoj uda­
ljenosti. Imate jednu misao: ona vas već na­
pušta i odlazi nekuda u svet da deluje na mo­
zgove drugih osoba. Preko svojih misli vi sta­
vljate u akciju razne vrste mehanizama koje ne
poznajete. Koji je zaključak? Da ako sebi do­
pustimo da iz nas izlaze negativne, mračne, ra­
zorne misli, po zakonu srodnosti, u glavama
hiljada ljudi pokrećemo saobrazna stanja. To
se dešava čak i kada toga nismo svesni. I mi
smo odgovorni za to... I bićemo kažnjeni jer
nemamo pravo da negativno utičemo ni na jed-
60 Moć misli

no ljudsko biće ili da razorimo nešto dobro u

njemu.
Da su ljudi osetljiviji, videli bi oblake, ta­
mne bitnosti koje lebde oko nekih osoba, koje
posle izvesnog vremena odlaze u prostor gde
prave štetu a da te osobe nisu svesne da su one
uzrok. Zamislite da mrzite neku osobu u toj
meri da svaki dan mislite da je ubijete! Iako to
ne učinite, jer se ne usuđujete, vaše ubilačke
misli rizikuju da se ipak ostvare, jer će se naći
negde neko drugi koji, posedujući isti sklop,
iste sposobnosti, hvata vaše misli, po zakonu o
sličnosti - i on će izvršiti negde neki zločin,
kome ćete vi biti uzrok a da to i ne znate. Ljudi
izvrše neko strašno delo a zatim se čude: "Ka­
ko je to meni moglo da se desi, nikada nisam
ni pomislio na to, podlegao sam nekom na­
gonu, to je bilo jače od mene", i sami su izne­
nađeni, ne shvataju kako im se to desilo. često
su bili upleteni u to bez svog znanja. Ovo što
vam govorim za misli važi u potpunosti i za
osecanja. Osećanje je, kao i misao, snaga koja
napušta čoveka i odlazi u prostor da čini dobro
ili zlo.
Zato se odlučite da projektujete misli i
osecanja koja će imati samo korisne po-
sledice. Kada osetite da više ne vladate situa­
cijom, da vas je obuzeo negativan nagon, re-
Moć misli 61

agujte, pokušajte da promenite pravac. Ako

nesvesno podržavate negativne misli, a da ne
obratite pažnju na njih, one će otići i doneće
vam nesreću. U Jevanđelju je rečeno: "Budite
oprezni." To znači oprez za sve što se dešava u
vama, a ne šta može da naiđe spolja. Spolja ne
rizikujemo mnogo. Ne treba paziti na sve živo
- da će vas onesvestiti na uglu ulice. "Budite
oprezni." - znači da treba da je budna svest,
duh. Ovaj savet se odnosi na unutrašnji život
mnogo više nego na spoljašnji. Spolja ste mi­
rni, ne rizikujete svaki dan da vam neko stavi
nož pod grlo, ali kakve udarce primate iznutra!
Izjedani ste, izbodeni, rastrzani, baca vam se
vrela voda na glavu a zatim ste zaronjeni u
ledenu. To je Pakao od Dantea. Ova mučenja
su odlomci misli koje ste odaslali i koje se sada
vraćaju. Potrebno je da poznajete ovaj zakon,
da razumete da je od sada najvažnija svesnost
i da nadgledate svoje misli. Očigledno je da ne
može da se uspe odmah. Još ćete prolaziti kroz
patnje, ali vam se pruža mogućnost da jednog
dana postanete vladar svoje situacije.
 II
U zavisnosti od snage, prirode, kvaliteta,
namere i osećanja koje čovek stavlja u njih,
misli kreću ka određenim bićima ili stvarima.
Izvesne misli ne žive dugo, dok druge opstaju
vekovima i čak hiljadama godina. Još uvek
lebde neke misli iz epohe Egipta ili Haldeje,
Asirije, čak i Atlantide. Neke su toliko zle i
otrovne da stvaraju pokolje, dok su druge nasu­
prot, izvanredno blagodatne.
Svaku misao treba smatrati kao osobu koja
pokušava da živi što duže, do trenutka kada, ne
mogavši više da se održi, umire. I sve misli iste
prirode se spajaju, pojačavaju i razvijaju. Ni­
smo naviknuti da misli smatramo kao da su
živa bića, toga nema u zvaničnoj nauci. Još je
to nepoznata oblast. Jedino Nauka o Prosve-
ćenju, koja je dobro proučila to pitanje, predaje
da su misli žive bitnosti i čak još kaže da ih
čovek ne stvara. One mogu da dođu da se na-
Moć misli 63

stane u njemu, da mu pomognu ili da ga po­

tope, ali ih on nije stvorio: on stvara samo mo­
gućnost da one dođu i da ga posete. I za misli
se sve događa istovetno kao i za decu. Covek i
žena ne mogu nikada da stvore jedno dete tj.
njegov duh. Oni grade samo njegov dom, fi­
zičko telo u koje će njegov duh da dođe da
stanuje; taj dom može da bude čatrlja, palata
ili hram, u zavisnosti od materijala koji su us­
peli da nabave.
Znači da čovek ne stvara misli, on ih ili priv­
lači ili odbija, jer i u ovoj oblasti vladaju zako­
ni privlačnosti i odbojnosti. Da je on taj koji je
mogao da ih stvori, mogao bi i da ih uništi, ali
to nije slučaj, i sami ste to isprobali. Koliko
puta se misli bace na vas kao ose ili komarči, i
nemoguće je osloboditi ih se! Zašto? Jer ste
stvorili uslove da ih privučete; pustili ste da se
u vama povlače nečistoće i to privlači stvo­
renja koja vole prljavštinu. Pročistite se i vi-
dećete kakve će vam misli doći! Postoje misli
u svim predelima prostora, sve do sveta Ideja o
kojima govori Platon. Ko su Ideje? To su ve-
čni principi, pratipovi, snage koje rade na stva­
ranju i oblikovanju univerzuma. To su boža­
nstva. Svaka Ideja je jedno božanstvo.
Zapitaćete: "Kako i čime mi privlačimo mi­
sli? Da li stvaramo misli koje drugi privlače?"
64 Moć misli

Ne, istina je da mi dolazimo na svet sa mislima

koje su već smeštene u nama; te su misli kao
radnici koji učestvuju u građenju naše egzi­
stencije.
I svako od nas je jedna misao. Celokupan
univerzum je nastanjen samo mislima Stva­
raoca; On misli i sva vidljiva i nevidljiva stvo­
renja su njegove misli. Može, dakle, da se kaže
da jedino Bog misli, a mi mislimo onoliko ko­
liko smo sposobni da se Njemu približimo i da
se poistovetimo sa Njegovim duhom. Sve dok
nismo ispunjeni Božjim duhom, druga bića
misle preko nas i raspolažu nama.
Svakako da to mogu da budu razna bića.
Kada ste uplovili u radost, u širenje, u odu­
ševljenje, kada imate veoma uzdignute misli,
izuzetne čistote, to su misli jakih duhova koji
su došli da vas posete i nagrade, da vam po­
mognu da ostanete na dobrom putu. Njihovo
prisustvo stvara u vama veličanstveno stanje,
zatim odlaze i vi gubite to stanje. Hoćete da ih
ponovo pronađete i ne uspeva vam. Da ste ih
vi stvorili, mogli biste da ih pronađete kako
hoćete, kad god hoćete i koliko god hoćete.
Ali ne, one su vam posetioci. Imaju svoju ma-
ršrutu, svoj program, i kada ste vi u sebi pri­
premili povoljne uslove, one vam usput daju
svoj blagoslov.
Moć misli 65

Misli su isto tako bitnosti koje su u službi

čoveka i zahvaljujući kojima on ima mogu­
ćnosti da privuče druge bitnosti. Zamislite da
imate poslugu: zatražite da pripreme gozbu i
da pozovu te i te osobe. Pozvane osobe niste vi,
niste vi ni vaša posluga, ne. Vi ste gazda ili ga­
zdarica u toj kući, a oni su vaša posluga i gosti.
Na isti način, čovek od svog rođenja ima u se­
bi, u svojoj službi, izvestan broj posluge: misli,
a takođe i osećanja, nagone koji su nezavisne
bitnosti. Teško je prihvatiti ovu ideju, jer vas
nisu učili na taj način. Postoje naučnici koji
tvrde da su misli rezultati moždanih izluči­
vanja, kao što je žuč izlučevina žučnog mehu-
ra! Ne, to je pogrešno.
Dakle, koliko god imali posluge u nama,
imamo isto toliko mogućnosti da pripremimo
uslove da Nebo dođe da nas poseti i smesti se
u nas - u obliku obdarenosti, vrlina i moći. A
kada prestanemo da budemo razumni, te bitno­
sti nas napuštaju, jer ne podnose da žive u ta­
kvim uslovima; ne podnose ružnoću, nepri­
jatne mirise, truljenje i odlaze. Kada bi mi sami
stvarali naše misli, mogli bismo da proizve­
demo nove mogućnosti i sposobnosti, ili bismo
sačuvali našu obdarenost i ne bismo je izgubili.
A koliko ljudi je izgubilo talenat pevača, slika­
ra, muzičara itd. ili moć da leče, ili vidovitost!
66 Moć misli

Bez prestanka bitnosti ulaze u nas ili nas

napuštaju. Unutra je dar-mar, jer smo mi kao
kuća sa izvesnim brojem spratova i soba, koji
se iznajmljuju i u koje ulaze i izlaze stanari. A
gazda kuće je često zatvoren negde u nekoj so­
bici i niko ga ne sluša, niti izvršava njegove
zahteve. Oni drugi, posluga i stanari, nameću
mu svoju volju. Oni su digli revoluciju, njega
su zatvorili u neku ćeliju i daju mu koju koricu
hleba i malo vode da ne umre, a oni zapoveda-
ju i upravljaju!
Ne verujete? Mnogi ljudi više ne vlada­
ju sobom, nisu kraljevi svoga kraljevstva. Svi
koji stanuju u njima jedu, piju, uživaju a oni
siroti ne mogu da im zabrane, nemaju pravo
glasa, niko ih ne sluša. Jer nisu bili razumni:
prepustili su se svojim nižim strastima, ka­
pricima, privlačeći sebi sve veći broj nižih bi­
tnosti koje ih drže vezane. Ostaje im samo mo­
gućnost da konstatuju šta se dešava, a da ništa
ne mogu da izmene. A da bi obnovili situaciju
i vratili je u pređašnje stanje moraju da traže
pomoć od prijatelja da bi uspeli da izbace ne­
prijatelje i da preuzmu upravu u svom kra­
ljevstvu. I ne treba da čekaju, treba odmah da
reaguju jer će se stanje pogoršati.
Očigledno da vam je teško da razumete da
niste vi stvaraoci vaših misli, ali je to istina.
Moć misli 67

Čovek poseduje određeni broj misli koje mu

služe, kao što otac može da ima desetinu dece
koja su tu da mu pomognu u poslu, ali ih on
nije stvorio. Otac i majka su dali fizičko telo, a
duh je došao od drugde (iz drugih predela). U
pogledu duha mi smo takođe jedna misao, ali
tu misao nismo mi stvorili već Gospod. Mi
smo jedna moćna, dobro naoružana misao koja
ima u svojoj službi mnogo drugih misli.
Mi smo Božja kreacija i samo je On taj koji
stvara i šalje misli. Anđeli i arhanđeli su isto
tako Božje misli: i svemir je hram koji je Bog
ispunio svojim mislima tj. slugama, bitnosti­
ma, duhovima. Gospod je stvorio misli, du­
hove a svemir je dom koji je formiran da ih pri­
hvati. Na isti način čovek priprema dom koji će
da primi misli. Ali nije on taj koji ih je stvorio,
kao što nije stvorio ni život koji daje svojoj de-
ci. Roditelji su kao učitelji, poslata su im
stvorenja da ih odgoje, obrazuju. Oni ne znaju
odakle dolaze i ko su oni, ali ono što treba da
znaju je da će jednoga dana da polažu račune
za način na koji su izvršili svoju dužnost. Ako
su bili nemarni, nepažljivi, biće kažnjeni: ali
ako su bili dobri vaspitači, primiče nagradu za
rad koji su obavili.
Razmislite o poređenju misli i dece, možda
vam izgleda vrlo jednostavno, ne previše filo-
68 Moć misli

zofski a ipak je istinito. Vi ste okruženi vašim

mislima kao vašom sopstvenom decom. Go­
milom dečurlije. Treba ih hraniti, prati, obra­
zovati. Bez da smo svesni, izvesna su zakače­
na za nas, uzimaju nam snagu, iscrpljuju nas.
Druga odlaze u svet da bi krala, uništavala. I u
nevidljivom svetu postoji izvestan vid policije
koja vas pronalazi i optužuje vas da ste odgo­
vorni za gluposti vaše dece, pa se zatim po­
vlačite po sudovima odozgo koji vas osuđuju
da platite štetu i interes! Osećate tugu, go­
rčinu, a ne znate zašto? Jednostavno - jer mo­
rate da platite dugove u nevidljivom svetu.
Evo zašto insistiram da preko naših želja i mi­
sli, treba da oblikujemo anđeosku decu, bo­
žansku, koja će nas okruživati i donositi nam
samo blagoslov.
 V

KAKO SE MISAO OSTVARUJE

U MATERIJI
 Stalno se vraćamo na misao; šta je ona,
kako radi, kako se ostvaruje u materiji i koji su
uslovi potrebni da bi se misao ostvarila. Mnoge
životne stvari zavise od pravilnog rasuđivanja.
Ako to nije jasno, veliki broj problema će ostati
bez rešenja. Izvestan broj duhovnika, čitajući
da je misao svemoćna sila, bez da dobro prouče
u kom slučaju je istinito, a u kom ne, bacaju se
na vežbe koncentracije, da bi dobili rezultate
na fizičkom planu i pošto ih ne dobij aju, ostaju
razočarani. Čak iako se koncentrišu godinama,
neće uspeti ni u čemu jer nisu dobro proučili to
pitanje. Misao je svemoćna, to je istina, a da bi
se razumelo u čemu je njena moć, treba znati u
kojoj oblasti i sa kojim materijalom ona radi,
kako utiče na druga područja i još mnogo toga,
sve do silaska u materiju.
72 Moć misli

Priroda je uspostavila zakone. Zašto bi čo-

vek gubio vreme i snagu da narušava te za­
kone. Ako želite da se poslužite kockom še­
ćera, možete da se koncentrišete koliko hoćete
ona neće ni mrdnuti - i vi ćete biti obeshrabre­
ni, razočarani. Ali, pogledajte: ako je uzmete
rukom i stavite u usta - gotovo je, nema više
priče! Priroda nam je dala ruke da hvatamo
predmete. Pitaćete: "Ali, šta treba onda da ra­
dimo sa mislima?" Sa mislima možemo da os­
tvarimo mnogo važnije stvari, samo treba zna­
ti njihovu prirodu, njihov mehanizam i znati
kako one rade.
Misao je snaga, energija, ali isto tako i veo­
ma tanana materija koja radi u udaljenijoj
oblasti od fizičke. Uzmimo primer antena. Vi-
deli ste antene radija i televizije na krovovima
i znate da one služe za hvatanje talasa, vibra­
cija. Od njihovog postavljanja do danas - da li
su prekrivene nekom materijom, da li su sa­
čuvale neke naslage od onoga sto su primale?
Ne, one nisu promenile ni težinu ni oblik. One
su nesporno primile nešto, ali to nešto nije ma­
terijalno. U početku je potrebna neka materi­
jalna tačka da bi se proizveli talasi, ali sami
talasi nisu materijalni. Dakle, antene hvataju
vibracije određene talasne dužine a zatim ih
prenose na raznovrsne aparate koji nastavljaju
Moć misli 73

da prenose ova kretanja drugim aparatima koji

proizvedu fizički fenomen.
Pretpostavite još i da postoji jedna kugla ta­
mo na zemlji. Rukom ili uz pomoć nekog pre­
dmeta ja je udarim, i udarivši je prenesem joj
i određenu energiju. Ništa joj materijalno ni­
sam preneo, ali kugla počinje da se vrti jer se
desio prenos energije koji ju je stavio u pokret,
sve dok ne potroši tu energiju, ili do susreta sa
nekom preprekom.
Ovim primerima je moguće razumeti da
misli koje oblikujemo još ne dodiruju čvrstu,
vidljivu materiju; one dodiruju i čine da vibrira
ono što je najpribližnije njihovoj prirodi tj. naj-
suptilniji elementi koji postoje u nama ili kod
drugih. Znači da se naša misao prenosi isto kao
motorna energija koja se prenosi na kuglu.
Misao je u smislu energije, vibracije, snage,
prihvaćena od nekih centara koji su snabdeve-
ni antenama; ove antene smeštene u mozgu ili
čak još više, u eteričnom planu, počinju da vi-
briraju i da prenose poruke drugim aparatima;
u tom momentu, u celom telu se dogode regi­
strovanja, uključenja, pokretanja snaga, ene­
rgija. Svakako da to ne vidimo i ne treba oče­
kivati da se rezultati vide na fizičkom planu.
Ali se dogodila promena na suptilnom planu; i
sada kada bismo mogli da učinimo da se na ne-
74 Moć misli

ki način uspostavi komunikacija sa drugim gu­

šćim planovima, drugim mnogo grubljim apa­
ratima uspeli bismo da u potpunosti uspostavi­
mo kontakt i komunikaciju celog sistema. Kao
u fabrici, vidite; sve je priključeno, sve je
spremno, još samo treba pritisnuti jedno obi­
čno dugme; pošto je ono spojeno sa mnogo­
brojnim zupčanicima mašinerije za prenos,
sve mašine počinju da rade.
Kada bismo uspeli da ostvarimo analogno
priključivanje u ljudskom biću, misao bi mo­
gla trenutno da proizvede opipljive rezultate.
Ali ako nije pravilno uspostavljena komuni­
kacija iz jednog plana u drugi, misao ne može
odmah da deluje. Znači da postoje rupe, mrtve
zone gde struja ne prolazi.
Misao koju čovek projektuje već deluje go­
re u svojoj oblasti i stavlja u pokret aparate ve­
like suptilnosti, ali ništa ne može da proizvede
na fizičkom planu sve dok releji za prenos
(transmisiju) nisu postavljeni. Čim se uspo­
stavi prenos (veza) energije prolaze i mogu da
ostvare rezultate u materiji. U tom momentu,
da, misao je moćna, čudotvorna, ona se ostva­
ruje u potpunosti.
A sada, da bi bilo jasno, znajte da kada se
kaže da se misao ostvaruje, potpuno je tačno,
istinito, samo treba razumeti kako. Uzmimo
Moć misli 75

primer nekog čoveka koji postaje lopov. Naj-

pre se zadovoljava da zamišlja: Ah, dovoljno
bi mi bilo da se uvučem tamo i da pružim ruku,
još nemajući hrabrosti ni želje da to učini;
samo se prepušta tim mislima s vremena na
vreme, zamišlja scenu, okolnosti: gužvu u me-
trou, ili u radnji i svoju ruku koja klizi u nečiji
džep, tašnu ili policu. To još ostaje u menta­
lnom planu. On još nije ništa stvarno uradio.
Još nije spreman. Ali, evo, kako se ta misao za-
beležila, ona pokreće određene tokove u astra­
lnom planu i odatle krči svoj put da bi sišla do
materije. A materija u slučaju našeg lopova je
delo, gest, primena. Najpre, kao da se ništa nije
dogodilo, ono što kuje ovaj čovek ostaje ne­
vidljivo, on je naizgled pošten, čestit. Ali nje­
gova misao je već sišla na plan osećanja. On
počinje žarko da želi ostvarenje koje neće izo­
stati. Komunikacije, priključivanja, se uspo­
stavljaju i evo, jednoga dana, njegova ruka
potpuno prirodno dohvati nečiji novčanik ili
neki predmet. Eto, vidite, njegova misao koja
je bila vrlo visoko na mentalnom planu, sišla je
na astralni plan, plan želja i odatle na fizički
plan. Kako onda može da se kaže da se misao
ne ostvaruje?
Uzmimo još jedan primer. Neki čovek je
blag, miroljubiv, idealista. Kada ga ošamarite,
76 Moć misli

pruža vam drugi obraz. Ali, evo, čitajući neka

istorijska dela, nailazi na ideje nekih mislilaca
i političara iz prošlosti koji su preokrenuli
društvo i odveli ga u razne vrste avantura.
Oduševi se njihovim postupcima, hraneći se
njihovim delima postaje sve smeliji. Najzad se
upisuje u neku partiju, počinje da deluje, biva
sposoban da ubedi i povuče druge i evo ga na
čelu neke revolucije u svojoj zemlji. Sve je
počelo od ideja, teorije, filozofije. Kako onda
negirati misao koja poseduje izvanrednu moć.
Ona je nevidljiva, ne uspeva da pomeri kocku
šećera, ali može da podigne milione ljudi!
Misao prolazi kroz zidove i predmete bez
da ostavlja tragove, a da bi delovala na mate­
riju treba sagraditi mostove, tj. čitavu seriju
posredništva. Omogućite joj da prođe preko
svojih posrednika i videćete da je sposobna da
uzdrma čitav univerzum. To je smisao Arhi-
medove rečenice: "Dajte mi jednu polugu, i
podići ću-zemlju! Poluga je to posredništvo.
Uvek je potreban posrednik, i misao je moćna
i dejstvuje pod uslovom da učinimo da prolazi
preko posrednika koji će joj dozvoliti da siđe
čak do materije.
Puni ste veličanstvenih, božanstvenih ideja,
ali da li zaista imate rezultate? Ne? To znači da
je potrebno još rada da bi se te ideje spustile u
Moć misli 11

fizički plan. U tome je kumst, treba ih spustiti.

Kažete: "Ja imam ideje." Bravo, veoma dobro,
ali te ideje će vas ostaviti da umrete od gladi i
od žeđi ako ne umete delom da ih konkretizu-
jete. Nije dovoljno imati ideje. Mnogi ljudi ih
imaju ali žive na način da ne postoji nikakva
komunikacija između tih ideja i njihovog spro-
vođenja u delo. Potreban je posrednik, most;
taj posrednik je osećanje. Uz pomoć ose-
ćanja ideje dobijaju kosti i kožu i mogu da
dotaknu materiju.
Osećanje je poluga sposobna da deluje na
materiju. Misao, suviše udaljena, suviše tana­
na, prolazi bez da može išta da dodirne i da
učini da vibrira. Ona dodiruje samo naše an­
tene, naše najsuptilnije aparate koji se nalaze,
veoma visoko, u području duha. Da bi se dose­
gla materija, duh mora da prođe preko duše, tj.
preko intelekta i srca. To vam mogu objasniti
preko analogije uz pomoć svima poznate pri­
rodne pojave: dejstva sunca na vazduh, vodu i
zemlju.
Sunce zagreva vazduh i vodenu paru koja
sačinjava atmosferu, topao vazduh teži da se
digne, stvarajući zone niskog pritiska, dok se
hladan vazduh sabija, naleže na tlo stvarajući
zone visokog pritiska. Tada se iz velikog pri­
tiska prema niskom pokreću vetrovi. Kada su
78 Moć misli

naglašene razlike u pritisku, vetrovi postaju

veoma jaki i mogu da se stvore tornada i ura­
gani koji pustoše. I još pod uticajem sunčeve
toplote, voda iz okeana, mora, jezera, reka, is­
parava i diže se. Kada vazduh dostigne stanje
zasićenosti, vodena para se pretvara u kišu ili
sneg, pljuskovi i bujice padaju na zemlju i ob­
likuju reljef. Ove atmosferske prirodne pojave
se događaju svakoga dana na celoj zemljinoj
površini. Uzrok tome je sunce.
U nama sunce odgovara duhu, vazduh mi­
slima, voda osećanjima, zemlja fizičkom telu.
Kada duh deluje na misao ona povlači za so­
bom osećaj, a osećaj se baca na fizičko telo da
ga pokrene da trči, da gestikulira, da govori.
Znači da se fizičko telo pokreće pod dejstvom
osećanja, osećanje se budi pod dejstvom misli,
a misao se rađa pod uticajem duha. Ovaj me­
hanizam se odvija pred našim očima svakoga
dana: pod dejstvom vazduha voda oblikuje ze­
mlju, daje joj formu, vaja je. Izvesna mesta su
zasuta od nanosa, druga se odronjavaju i mo­
re ih nosi, i sve se nastavlja. Na isti način
čovek može da deluje na svoje fizičko telo po­
moću svog duha i svoje misli, pod uslovom da
izmeću postavi vazduh i vodu. Vazduh ovde
predstavlja nervni sistem, a voda predstavlja
krv. Nervni sistem reguliše kretanje krvi u or-
Moć misli 79

ganizmu, a krv ostavlja određene elemente,

oduzima druge i tako oblikuje fizičko telo.
Ova tema može da se proučava mnogo de­
taljnije, za sada vam naznačavam nekoliko os­
novnih crta. Mene interesuje glavna ideja iz
koje može da se izvuče sledeći zaključak: kada
bi ljudsko biće umelo da protumači i da prime-
ni u svom unutrašnjem životu ovaj prirodni,
normalni proces, dejstvo sunca na zemlju po­
sredstvom vazduha i vode, moglo bi da proi­
zvede velike preobražaje u sebi i izvan sebe.
Eto na čemu se zasniva moć misli.
Pre svega treba znati da misao ne može da
primeni svoju moć neposredno na fizički plan.
Potrebni su posrednici. Ne uzima se žeravica
ili supa rukom, već mašicama i kutlačom. To
važi za sve. A i ruka, ako želimo da razumemo
šta znači ruka, jeste upravo posrednik između
misli i predmeta. Kada uzimam kocku šećera,
ko to čini? Moja misao. Svakako posredstvom
moje ruke, ali to čini moja misao. A zamislite
sada da moja misao ostaje neaktivna. Evo
imam ruku, ali nikakva misao, nikakva želja je
ne tera da uzme šećer: u tom slučaju, moja ruka
se neće pokrenuti da ga uzme. U tom smislu
može da se govori o snazi misli.
Uvek misao tera ljude da se kreću, ili ih za­
ustavlja, ona izaziva ratove, razaranja ili naj-
80 Moć misli

uzvišenije poduhvate. Da, misao je dejstvuju-

ća pod uslovom da postoje ruke koje će je ost­
variti. I čovek je izvršilac, jedna ruka. Cove-
kova ruka je simbol njega samog, jer i on pre­
dstavlja nečiju ruku. Ruka je ukratko Čovekov
kratak pregled; čovek je jedna ruka za misao,
a misao može da bude ruka za neke druge mi­
sli u sve uzvišenijim predelima do Božanstva
koje upotrebljava sve ruke tj. sva stvorenja.
I evo zašto je Nauka o Prosvećenju sve
vreme proklamovala ideju da sve što vidimo u
prirodi: životinje, insekte, drveće, planine, je­
zera, cveće, voće -jesu misli koje su se krista-
lisale. Da, misli koje je Bog izbacio i koje su
postale vidljive. Vi ste takođe materijalizo-
vana misao. Čovek je jedna misao, jedna ideja.
A da bi se znalo kojaje to misao, koja je to ide­
ja kao poreklo jednog stvorenja, dovoljno je da
se oslonimo na oblik (formu) tog stvorenja.
Ako je čovek perfektan, znači da je perfektna
misao koja ga je stvorila. Svaka misao se ma-
terijalizuje: oktopod, glista, škorpija, tigar...
uzeli su oblik, boju, trag, ponašanje, misli koja
se uvukla unutra: misao surovosti, misao zla,
misao mržnje ili lukavstva, ili senzualnosti.
Dakle, svaka misao, svaka ideja (premda ova
dva termina: misao i ideja - imaju različit smi­
sao) ima jedan oblik, jednu boju, jednu ve-
Moć misli 81

ličinu. Zato svi prosvećeni vide i smatraju svet

kao kreaciju misli, kondenzaciju božanske
misli.
Kada ljudi imaju božanske misli i želje, one
se već u neku ruku ostvare negde u svemiru, a
isto tako i u njihovom biću, u njima samima. A
i kada su ljudi zli, surovi, osvetoljubivi, nji­
hove misli i želje se uvek ostvare u ovoj ili
onoj formi, negde u svetu i u njima samima. To
svakako nije vidljivo odmah, ali jednog lepog
dana sve se vidi. I ono što takođe treba da se
zna je da sve otrovne biljke, sve divlje opasne
životinje podržavane su i hranjene ljudskim lo­
šim mislima i osećanjima. Otrov koji poseduju
se destiliše nekuda i pojačava otrovnost ovih
biljaka i životinja. Dok će dobre misli i ose-
ćanja svih vidljivih i nevidljivih stvorenja po­
jačati sve sto je lepo, ljupko i mirišljavo u pri­
rodi. Dakle, bez našeg znanja, mi učestvujemo
u stvaranju svega što je dobro ili zlo.
Ono što sprečava ljude da razumeju učinak
i posledicu svojih misli i osećanja je taj što os­
tvarenja nisu trenutna. Ali ne treba na vas da
utiču samo trenutna ostvarenja da poverujete.
Neki kažu: "Pošto ne vidimo rezultat, nemo­
guće nam je da verujemo". Ali prosvećeni koji
su uložili napor u posmatranju, proveravanju.
zaključivanju znaju da se sve završi kondenzu-
82 Moć misli

jući se u prirodi. Isto kao što se dešava krista­

lizacija soli. Kada gledate tečnost u kojoj je
hemičar rastvorio so primećujete: "U ovoj te-
čnosti nema ničega", jer vi ne vidite ništa.
Pričekajte, kaže vam hemičar, zagrejaćemo je.
1, pod dejstvom toplote, pojave se kristali. Ako
so stavimo u odgovarajuće uslove ona se kri-
stališe. Tako mnogo stvari ima u čovekovoj
glavi: ako im date pogodne uslove, videćete da
će se delima materijalizovati.
Sada ću vam reći da misao može da se ma-
terijalizuje na drugi način. Neko želi da stavi
so u supu pomoću misli. Po meni je normalnije
da se supa posoli rukom! Ali pretpostavite da
neki znaju zakone materijalizacije misli na na­
čin kako se primenjuje na spiritističkim sea­
nsama. Oni mogu fluidno da materijalizuju
ruku i sa tom rukom koja je već kondenzovana
ali nevidljiva uzeće so i staviti je u supu. Mi­
sao je dakle sposobna da dotakne materiju ali
posredstvom drugog plana: treba je obložiti sa
gušćom materijom, eteričnom; ta eterična ma­
terija će dotaći fizičku materiju jer pripada is­
toj oblasti, dakle imaju sličnosti.
Misao treba kondenzovati, da bi delovala na
bića i predmete. A to je uvek moguće: radeći
dugo na nekim mentalnim procesima, doda­
jući im čak i delove svoje sopstvene materije.
Moć misli 83

čovek uspeva da obuče te misaone oblike fi­

zičkom materijom. Neki fakiri to mogu da čine
brzo, jer poznaju tehniku kojom se materijali-
zuje misaona forma da bi bila vidljiva i do­
dirljiva. Ali ono što može da se dobije tim na­
činom, nije uzvišenog stupnja. Stvoriti prah
pomoću misli ili materijalizovati voće i cveće
svakako da je čarobno, ali da li ta veština može
da posluži za dolazak Božjeg Carstva na ze­
mlju?
Potrebno je da znate da se prosvećeni ne
bave proizvodnjom fenomena ove vrste. Mogu
to da učine, ali oni znaju mnoge druge stvari
koje im omogućuju da razumeju da te akti­
vnosti nisu ekonomične i da tako gube mnogo
vremena i energije nizašta. Toliko je jednosta­
vnije poslužiti se svojom rukom da bi se poso­
lila supa!
Ali na šta se prosvećeni usredsređuju? Na
mnoge druge važnije aktivnosti. Oni rade da
proizvedu blagotvorne transformacije u glava­
ma ljudi. Jer jednom, kada se ove promene do­
gode u njihovoj glavi, glava nalazi način da
prenese osećanju, osećanje da dostavi delanju
- i tako ljudi hvataju dobar pravac. To je mno­
go korisnija aktivnost od usredsređenja da se
pomere, podignu ili saviju predmeti, a da se
ništa ne radi sa ljudskom dušom, ni intelektom,
84 Moć misli

ni srcem, da se drugi poboljšaju, nauče i po­

vedu ka Bogu. Izvesni jogi i mađioničari su se
zaustavili na čudnim pojavama veoma male
važnosti, dok pravi mudraci kažu: "Moguće je,
i mi to možemo da učinimo ali gubimo drago-
ceno vreme i energiju da bi postigli - šta? Tako
malo, da nije vredno truda! Mi ćemo usre-
dsrediti našu energiju na rad u drugim oblasti­
ma koje su milion puta važnije za budućnost
čovečanstva.Tako razmišljaju mudraci.
Zaista sam iznenađen kada vidim izvesne
fakire i jogije koji su vežbali da uspeju u ne-
verovatnim pozicijama - da bi zadivili i za­
panjili besposličare. Onaj ko poseduje izu­
zetan psihički dar, sposobnost koncentracije,
nesvakidašnju snagu misli, treba to da upo­
trebi za istraživanje Božjeg Carstva, a ne za
cirkusko prikazivanje.
Dakle, ni vama ne savetujem da se upuštate
u vradžbinske vežbe. Znanje koje posedujemo
treba da primenimo za posao koji je vredan
pažnje i koji je važan za budućnost čove-
čanstva. A sada, kada znate da se misao ostva­
ruje, ranije ili kasnije, treba da pojačate vašu
nadu, vašu hrabrost i ne tražite suviše trenutne
rezultate. Ako računate na trenutne rezultate
bićete razočarani, obeshrabreni, sve ćete na­
pustiti, a to je šteta.
Moć misli 85

Šta se radi u našem Bratstvu? Radimo na iz­

gradnji mostova. Još odavno sam vam rekao da
ste vi graditelji mostova i puteva. Vi gradite
mostove između vas i sunca, sasvim jedno­
stavno, između vaše misli i materije, a kako su
postavljanje i izgradnja delikatni i kompliko-
vani - potrebno je dosta vremena. A kada je
instalacija završena, videćete kako će da fu-
nkcioniše! Pritisnućete na dugme i mašine u
fabrici će se pokrenuti, pod uslovom da su
pravilno priključene.
Evo za primer časovnika: on sadrži jednu
oprugu kojom se mašinerija stavlja u pokret, tj.
čitav jedan sistem krugova koji prenose kreta­
nje od najmanjeg preko najvećeg, sve do onog
koji dodiruje i pokreće skazaljke. Opruga nije
direktno vezana za skazaljke jer bi im u tom
slučaju prenela suviše nagli podsticaj. Između
njih su postavljeni posrednici koji precizno
kontrolišu, doziraju i udešavaju pokret. Tada
se skazaljke kreću. Tamo opet postoje posre­
dnici između principa koji daje elan, podsticaj
i organa koji izvršavaju naređenja ili ogla­
šavaju rezultat. Ima još mnogo drugih mehani­
zama u časovniku koje ćete pronaći i u lju­
dskom organizmu. Onaj ko posmatra i razlo­
žno rasuđuje, svuda će videti ovu veliku fizi-
86 Moć misli

čku istinu, u herniji, biologiji, geografiji, isto-

riji, sociologiji, psihologiji, svuda.
Da bi se fizičko telo ili zemlja izmenili
(transformisali) najpre treba uspostaviti vezu
sa duhovnim svetom, sa Nebom - može se reći
- sa svetom Ideja - o čemu Platon govori tj. sa
razumljivim i jasnim svetom, svetom arhetipo­
va koji po meni znači Božanski svet. Putevi za
vezu i komunikaciju prolaze preko duše: duh
uspeva da dodirne materiju samo preko po­
srednika - a to je duša, kojoj u ljudskom orga­
nizmu odgovara nervni i krvni sistem. Nervni
sistem je bliži duhu dok je krvni sistem bliži
materiji. Nervni sistem odgovara vazduhu koji
napaja vatru, tj. duh; krvni sistem odgovara
vodi koja napaja zemlju, tj. fizičko telo. Treba
proučiti ova dva posrednika, vazduh i vodu,
kojima odgovaraju na fizičkom planu misao i
osećaj.
Dakle, na vrhu je duh koji utiče na misao.
Misao je više materijalna od duha i ona je uvek
povezana sa osećanjem. Ako mislite da neki
prijatelj postaje opasan i štetan po vas, vaša
osećanja se menjaju, prestajete da ga volite.
Obrnuto, ako otkrijete da neko biće prema ko­
me niste osećali ništa može da bude blagotvo­
rno za vas, Proviđenje ga je poslalo vama u
susret za vaše dobro, vi počinjete da ga volite.
Moć misli 87

Osećaj se menja prema prirodi misli, koliko

puta smo to ustanovili. A kada je osećaj tu , on
natera čoveka da radi, sa željom da se ovaploti
u delo. Mislite na neku ženu: ako nemate ni­
kakav osećaj prema njoj, primećujete da je
lepa, da je zaista lepa i ostavljate je na miru. A
kada se pojavi osećaj: odjednom postajete pre-
duzimljivi. Osećaj ne čeka, on stavlja vaše telo
u pokret i vi jurite da joj kupite cveće, udvarate
joj se ili je poljubite. Kada osećaj nije tu, čak i
ako nalazite da je ljupka, divna, vi pomislite:
ona mi ništa ne znači. A čim je osećaj tu, sa­
svim je druga stvar; odmah se ostvari u mate­
riji.
Ne pokušavajte da dodirnete materiju di­
rektno vašom mišlju, neće vam uspeti. Misao
služi naročito i pre svega za upoznavanje, ra-
zumevanje, snalaženje, usmeravanje, ali ona
ne može da deluje na materiju ako se ne umeša
srce. Sve dok želja i osećaj nisu probuđeni u
vama, vi ne činite ništa. Radićete možda iz ne­
kih razloga ali bez ubeđenja, bez ukusa. Neke
osobe nemaju nikakav osećaj ali ipak deluju
kao automati. Dok, kada je osećaj tu, oh, sva­
kako, ne mora da znači da se bolje ponašamo,
često i lošije, jer apsolutno ne znamo zašto de-
jstvujemo. Ono što znamo je da nas nešto tera
i mi trčimo ka cilju.
 Moć misli

Ostavio sam po strani mnoge detalje, za­

držao sam se samo na bitnom da bi bilo što ja­
snije Zapamtite, dakle, da je misao snaga ali
da treba razumeti tu snagu na pravi način. Sve
dok nemate pripremljen alat, posrednika, po­
lugu ruku, ne očekujte da će vam se ostvariti
misli- ostaće da lebde gore u mentalnom pla­
nu. Međutim, ako ih spustite u osećaj, one ce
uvek proizvesti rezultate.
Uzmimo sada pitanje hipnotizma. Na pri­
mer nekome date parče papira i kažete mu:
Evo'ti jedna ruža, pomiriši, kakav je njen mi­
ris1? I on vam priča kako ta ruža ima opojan
miris Zato što je osoba u hipnotisanom stanju
ade se misao trenutno ostvaruje, ne u fizičkom
planu već u mentalnom, gde je uhvatila vašu
misao. Vaša misao je, sa rečima koje ste izgo­
vorili, već oblikovala, stvorila ružu u menta­
lnom planu; i pošto osoba nije u fizičkom pla­
nu ona diše sa suptilnijim organom u menta­
lnom planu. Dakle, oseća miris ruže, nije se
prevarila. Ili pak, date nekome vodu, sa reci­
ma1 evo od ovog konjaka ćeš se napiti. I stva­
rno je pijan. Šta se dogodilo? I u ovom slučaju
osoba je u drugoj oblasti u kojoj voda nije
voda već alkohol. Ovo dokazuje da je snaga
misli apsolutna i trenutna - ali gde? U menta­
lnom planu (planu uma).
Moć misli 89

Znajući ovo vi gore možete sve da izgradite

i da ostvarite, ali ne u materiji. Želite zamkove,
parkove, vrtove, automobile, plesačice, ptice
koje pevaju? I odmah su ovde. Da ste malo
više vidoviti, već biste ih videli jer su stva­
rnost. Reći ćete: "Ali ničeg nema, ja ih ne do­
dirujem." To da bi mogli da ih dodirnete, tre-
baće vam možda vekovi. Eto kako treba ra-
zumeti ovo pitanje. Možete da eksperimenti-
šete sa raznim doživljajima. Na primer, duva
neprijatan vetar. Izgovorite nekoliko reči da ga
ublažite, kažite mu: "Kako si ljubazan, kako si
blag! Zadovoljstvo mije osetiti te." I nekoliko
minuta kasnije... o, svakako da se neće pro-
meniti vetar, već vi. Nešto se u vama promeni-
lo, i duvanje vetra počinje da vam liči na milo­
vanje. Treba znati izgovoriti određene reči da
bi uticale na nas, a mi zaboravljamo da ih izgo­
vorimo. Kazaćete: Ali kada sugerišemo; to su
laži, iluzije! A, ne, to su kreacije! Sugestije su
suptilne kreacije; nešto se uhvati sopstvenim
antenama, i antene prenesu do epiderma ili slu-
zokože tj. do osetljivih ćelija. Eto na koji način
može da se utiče na mnoge ljude, čak i na one
normalne senzibilnosti. Neverovatno je koliko
puta su ljudi podlegli sugestijama! Čitave ma­
se sveta. Kada čovek, koji poseduje jaku misao
i veoma moćan mozak kaže neke stvari, svi
90 Moć misli

počinju da osećaju te stvari. Mnogo je takvih

slučajeva viđeno u istoriji!
Evo, izvucite zaključak. Radite sa mislima,
ali ne očekujte da će se te misli odmah ostvariti
na fizičkom planu. Reći ćete: "Ponekad je do­
voljno da se izgovore neke reči da bi se odmah
zatim osećali drugačije." Da, ali kao što sam
vam objasnio, to se neće ostvariti u materija­
lnom obliku ili kristalizovanom stanju, već u
astralnom i u mentalnom planu; tamo ste
uhvatili nešto. Promena može biti trenutna, ali
gore. Ako ste gore, vaša misao se odmah
ostvaruje.
U fizičkom planu, misao može da se ostvari
isto tako odmah, trenutno. Određeni vračevi,
mogu da proizvedu nevreme, oluju ili da je
stišaju, da izazovu bolest ili ozdravljenje. Da,
jer su radili preko posrednika, preko puteva i
mostova. Ali vama ne savetujem da se upu­
štate u eksperimentisanje snage vaše misli na
materiju. Radite sa snagom misli ali gore, tra­
žeći najlepše stvari za vaš razvoj i za razvoj u
ćelom svetu. Tamo ćete imati uvek rezultate.
Naoružajte se zatim strpljenjem i čekajte.
Moja vera i poverenje nisu zasnovani na
praznom, na iluzijama već na nauci. Sve u šta
verujem, sve ono čemu se nadam, sve što ra­
dim, utemeljeno je i oslanja se na znanje, i vi
Moć misli 91

možete mirno da uđete u to znanje. Ako

nemate rezultate, ne treba reći da je sve što ste
naučili laž, već treba da obnovite vaše po­
stavke da bi se videlo da slučajno negde ne ne­
dostaje neka stvar. Nemoguće je pokrenuti vaš
auto ako nedostaju neki mali delovi. Nemo­
guće je videti čas, ako je na vašem časovniku
prašina: treba ga odneti na čišćenje. Dakle, ako
nešto kod vas ne funkcioniše, ne znači da nau­
ka nije u pravu, već je možda vaše znanje ne­
kompletno.
Jednom kada ste to razumeli, vi imate sve
mogućnosti da stvarate. Jer je duhovna kreaci­
ja pravo stvaranje. Vi je ne vidite? To nije ni
važno; ne zaustavljajte se pitanjem da li vidite
ili ne vidite. Treba znati da su to istine i to je
sve. I verujući u te istine vi im pomažete da se
što pre ostvare u materiji. Ako dobro poznajete
sve ove istine, vi olakšavate rad svim svetlo-
snim duhovima u svetu, rad u kome ste vi pre­
dodređeni da učestvujete jednoga dana potpu­
no i svesno. To što je do sada vaš rad bio
neefikasan, to je zato što niste bili spremni,
posrednici nisu bili u pravilnom položaju, niste
dovoljno radili na njima, čak ih niste ni znali;
a kako da se radi na nečemu što čak i ne pozna­
jemo? Pošto sada znate da postoje i znate za
njihov značaj, radićete na njima sa potpunom
92 Moć misli

verom, a zatim se možete baciti na fantastične

kreacije.
Neki od vas već počinju da ostvaruju svoje
kreacije, ali su one još hibridne, još kržljave i
nestabilne, jer vi još niste ni dovoljno ubeđeni,
ni dovoljno svesni i jedan deo vaših misli se
seta ovde, drugi deo se povlači tamo. Nekih
dana vi ste više svesni, više u skladu sa vašim
božanskim idealom, više ubeđeni te ste s njim
u harmoniji. Ali drugih dana kažete: Dobro,
dobro, još danas ću da budem u službi drugih,
a sutra ćemo videti. Danas ću još da popustim
ali ću se sutra povratiti. Dobro, kako hoćete ali
se ne iznenađujte što vaša misao ostaje neu-
spešna i neplodna.
A sada se pitate, kako da sebe stavimo u
kontakt sa duhovnim svetom? Malopre sam
vam govorio o antenama koje hvataju talase,
vibracije. Covek poseduje takve antene, spiri-
tualne antene. Ali dok materijalne antene ra­
dija i televizije ostaju nepokretne (fiksirane),
duhovne antene su pokretne, izuzetno pokret­
ne jer su žive. Ove antene mogu da se porede
sa serijom razmaka (dijapazona) koji, u zavis­
nosti od dužine grana, vibriraju izvesnom du­
žinom talasa sa kojima su u srodnosti, u zvu­
čnom razleganju (rezonanci). Možete da ispro­
bate: namestite na više uporišta više zvukova
Moć misli 93

sa nejednakom dužinom talasa i svirate na kla­

viru više nota: do, mi, la. Za svaku notu, čućete
neki dijapazon koji odgovara: onaj koji je u
potpunoj istovetnosti sa onim talasom koji mu
dolazi. Isto je i sa čovekom. Ako želi da uhvati
talase sa Neba, mora da skrati svoje antene; što
ih više produžava, sve više prima talase odoz­
do, od paklenog sveta. Od čoveka zavisi da se
stavi u kontakt i da vibrira na toj i toj talasnoj
dužini u zavisnosti od dužine svojih antena.
Kada kažem - produžiti ili skratiti svoje ante­
ne - to je način izražavanja: može da se upo­
trebe drugi izrazi koji znače da se čovek mate-
rijalizuje ili produhovljava. Sto se više materi-
jalizuje to više prima komunikaciju iz nižih
predela; što se više profinjuje, produhovljava,
njegov život postaje sve moćniji i više hvata
talase sa Neba. To zavisi od njega, jer on u sebi
poseduje sve mogućnosti.
Evo velikog područja za sve one koji žele da
postanu istiniti stvaraoci.
Zapamtite, dakle, da je misao svemoćna ali
u svom području, tj. u mentalnom planu, jer je
sačinjena od veoma tanane (suptilne) materije,
ona može da deluje na materiju u trenutku, da
bije oblikovala, samo na isto tako tananoj kao
što je ona. Ako želite palatu, planinu, reku,
dete ili cvet, ta se misao odmah ostvaruje, ma-
94 Moć misli

terijalizuje se, ali u svom sopstvenom po­

dručju. Da bi se konkretizovala, treba da siđe.
A kako misao uvek teži da se materijalizuje,
ona silazi u astralni plan, oblači se u deblje
ruho i tu radi. Malo zatim silazi u eterični plan
i postaje još gušća, do dana kada se ostvari u
fizičkom planu.
Funkcionisanje našeg psihičkog života je
idealno izraženo slikom sunca koje jedino mo­
že da utiče na zemlju i da je oblikuje posre­
dstvom vazduha i vode. Ako uspete da razu-
mete ovaj proces, bićete sposobni da stvarate
čuda. Sva nauka bele magije i umetnost stva­
ranja čuda (teurgija) je tu, sadrži se u slici ova
četiri elementa: sunca, vazduha, vode i zemlje.
 VI

TRAŽITI RAVNOTEŽU
IZMEĐU MATERIJALNIH
I DUHOVNIH SREDSTAVA
 Čovek poseduje ogromne mogućnosti na fi­
zičkom planu, još veće u predelu psihe, ali
pošto ih nikada nije upotrebljavao, ne ume da
se služi mogućnostima misli. On opaža ljude
oko sebe koji, čim se nađu pred nekom nepre­
dviđenom teškoćom, odmah počinju da se žale
i izbezumljuju! Nikada se ne zapitaju da možda
u svojoj misli, u svom duhu ne poseduju ele­
mente sposobne da savladaju datu situaciju.
Ne, oni počinju da se izbezumljuju, da plaču,
da čupaju kosu, da uzimaju lekove ili oružje i
zato se sve pogoršava.
Pred bilo kojom teškoćom, prva stvar je da
se koncentrišete, da se priberete, da se pove­
žete sa nevidljivim svetom, da biste najzad do­
bili svetlost i pronašli kako da reagujete, da se
oduprete. Jedino pod tim uslovom možemo biti
bistri, svesni, organizovani, delotvorni. Svaka-
98 Moć misli

ko da mogu da se upotrebe i materijalne mo­

gućnosti, ali ne treba započeti sa njima, prvo
treba početi sa psihičkim sredstvima. Kako
možete da savladate i sredite situaciju kada ste
sluđeni i bez pravca. U takvom momentu pri­
sutni su svi uslovi za komplikovanje i rušenje
stvari. To se često dešava; reaguje se naglo, na
slepo, da čak i kada se pojavi požar, toliko se
čovek sludi da umesto da se udalji od vatre, on
se baca u nju!
Vi ne možete da pronađete nikakvo rešenje
bez svetlosti. Navešću primer: buka vas je
probudila u toku noći, nešto je palo i slomilo
se ili je neko ušao. Da li ćete naglo da skočite
po mraku? Ne, znate da je to suviše rizično.
Prvo što ćete uraditi je da upalite svetio da
biste videli, a zatim ćete reagovati. U bilo ko­
joj situaciji u životu, najpre ćete upaliti svetio
da biste bili osvetljeni tj. koncentrisani, da se
priberete da biste znali kako da dejstvujete.
Ako nemate to svetio, tumaraćete levo-desno,
lupićete o više vrata, pokusaćete na više na­
čina koji će biti neefikasni, zašto? Jer nema
svetlosti. Najhitnija je svetlost: zahvaljujući
njoj izbegava se gubljenje vremena, novca, iz-
begnu se mnoge štete.
Bića koja su dala prednost unutrašnjem ži­
votu, misli, volji, duhu, prevazilaze sve druge
 Moć misli 99

u vladanju sobom, u moći, u vedrini i spoko-

jstvu, u celokupnosti. To su proverene činje­
nice ali ih nauka nikada nije proučavala, to
pitanje je ostavljeno psiholozima i misticima.
Odavno je zvanična nauka trebalo da se poza­
bavi ovom temom, jer sve što se dešava u čo-
veku je suviše važno da bi se zanemarilo. Tre­
balo je proučiti kojim načinima su mudraci,
prosvećenici, uspeli da trijumfuju nad svim ne­
voljama, čime su se služili, gde su pronalazili
te elemente. Ne, ništa o tome. To je ogromna
šupljina. Jednoga dana će se zameriti nauci što
je zanemarila ovo pitanje.
Ljudi poseduju u sebi izuzetno delotvorne
činioce: misao i volju - ali pošto su navikli da
se služe više spoljašnjim sredstvima, očigle­
dno je da se njihove psihičke moći ne razvijaju.
Nemaju veru ili pak nemaju strpljenje, i uvek
traže nešto spolja, materijalno, dodirljivo. Mi­
sao, misao, pokušao sam ali nema rezultata! A
zašto? Pretpostavite da imate neku fizičku ili
psihičku slabost: da je stvorite, možda vam je
trebalo nekoliko vekova, u tom slučaju kako
možete da zamislite da ćete to da otklonite
sada za dva minuta. Možda će trebati isto to­
liko vekova! Postoji određena pravda u unive­
rzumu.
100 Moć misli

Najpravilnije je da se povežu oba načina,

unutrašnje sa spoljašnjim mogućnostima, da bi
se ubrzao proces, ali najpre treba početi da se
radi sa dušom, duhom, mišlju, a zatim dodati
nekoliko fizičkih elemenata da se olakša pro­
ces. Za sada se radi sve naopako; nauka na­
pravi otkrića, tehnika i industrija to prime-
njuje, sve se čini kako bi u jednoj zemlji na­
predovala ekonomija i u interesu ekonomije
truje se i oslabljuje ljudska vrsta. Da bi nauka
napredovala, ljudska rasa treba da propadne!
Vi smatrate da preterujem? Ne toliko. Radi
se na razvoju nauke, ali ne i ljudskom razvoju.
Da bi održali vatru u vašoj peći, treba da joj
date gorivo. U ovom slučaju gorivo za nauku
su ljudi. Hajdete u peć! I peć nastavlja da radi
zahvaljujući svojim žrtvama. Od sada pa za
pedeset godina, nijedan čovek neće biti zdrav,
a kad kažem 50 godina, veoma sam izdašan.
Govore vam: "Uzmite ovo, uzmite ono" - i vi
se trujete. Ja vam kažem: ne uzimajte ništa ali
dobro jedite, dobro spavajte i naročito dobro
mislite. Ali znam da i pored toga što bi o tome
pričao vekovima, malo njih bi me sledilo. Ve­
ćina će reći: "Traženje pomoći od unutrašnjeg
sveta, od misli, o čemu to pričaš! Ne i ne, mi
znamo ono što znamo - i oni nastavljaju da sve
traže spolja.
| Moć misli 101

Tačno je kada se kaže da su ljudi, zbog svih

mašina i aparata koje je nauka stavila na raspo­
laganje, u prilici da malo po malo gube svoje
sposobnosti jer više ne čine nikakve napore,
nikakav unutrašnji rad. Na ovaj način nikad se
ništa ne postiže. Spoljašnje mogućnosti ih sa-
| mo raslabljuju, a unutrašnje snage duha ostaju
uspavane i paralizovane. Naizgled ima progre­
sa i poboljšanja u načinu života, ali u stvarnosti
se proizvodi slabljenje volje i vitalnosti. Osim
toga, od pre nekog vremena, neki mislioci i
naučnici počinju da sumnjaju da je sav taj te­
hnički progres čovečanstvu zaista na dobrobit.
Treba li sada zaustaviti napredak? Ne, sama
priroda tera ljude da istražuju. Nikada se ne
treba zaustaviti u traženju, nikada se ne treba
zaustaviti u produbljivanju tajni prirode. Samo
što ta istraživanja treba da su drugačije usme-
rena, treba da krenu u drugom pravcu, u pravcu
naviše, prema duhu, prema unutrašnjem živo­
tu.
U stvari, ljudi još nisu razumeli pravi razlog
tehničkog napretka. Sve te sprave, aparati, ma­
šine, sredstva za kretanje, da li postoje samo da
ljudi više ništa ne rade - čak i da ne hodaju - jer
postoje predmeti koji sve rade umesto njih?
Ne, ova poboljšanja su došla da bi se oni oslo­
bodili materijalnih, običnih svakidašnjih po-
102 Moć misli

slova koji ih gaze i da se najzad posvete du­

hovnim, božanskim aktivnostima. Evo pravog
značenja tehničkog napretka: osloboditi čo-
veka ali u ime drugih poslova. Inače je vrlo
loše. Ako čovek nema šta drugo da radi nego
da se opruži na pesak ili travu i da stagnira,
buđa, dok mašine rade, to je veoma loše po
njega. Treba razumeti da je kosmička inte­
ligencija dozvolila sav taj materijalni napre­
dak da bi se čovek oslobodio prostih poslova i
da se posveti uzvišenim aktivnostima.
Sada ću vas voditi da istražujete i proučite
vaš unutrašnji svet. Kada vam naiđu teškoće,
muke, tuga, recite sebi: "Ja ću to otkloniti,
izlečiti zlo, i ponovo ću uspostaviti osmeh, ra-
dost, veselje", i vi ćete uspeti - pod uslovom da
najpre prepoznate i priznate da imate te mo­
gućnosti. Postoje trenuci u životu kada se ose-
ćate srećni, ispunjeni, ništa vam ne nedostaje,
a sledećeg trenutka odjednom imate utisak da
ste siromašni, izbačeni iz nasledstva. Kaza-
ćete: Ono prethodno je bila iluzija, obmana. A
ne, bila je to istina ali druge prirode, stvarnost
koju niste cenili. Možda se sada varate misleći
da vam sve nedostaje, zaslepljeni ste i ne vidite
šta sve ima u vama i oko vas. Rešenje je u
tome da otkrijete šta vam nedostaje i videćete
Moć misli 103

da vi sve to imate tu, u stvari pod rukom vam

je-
Reći ću vam slikovito: Neko je na nekoj
mansardi i žali se da je siromašan, napušten,
smožden. Kažem mu: Da li znate ko vam je bio
otac, majka, i kakvo su vam nasleđe ostavili?
Zašto ste ovde, zatvoreni? Vidite li ova polja,
jezera, šume, kuće, to je sve vaše, krenite. I on
počinje da istražuje i šta sve ne otkrije! Da
poseduje divne stvari. On nije znao da je na-
slednik i da mu sve to pripada! Isto je tako i sa
vama kada započnete da istražujete sve mo­
gućnosti koje posedujete: te mogućnosti idu do
beskonačnosti, ali vi to ne znate, u tome je
problem. Svakako vam ne govorim za spoljni
svet. Spoljni svet vam ne pripada, da se razu-
memo, ali iznutra vam sve pripada. Da, iznutra
vam pripada ceo svemir, ništa vam ne nedosta­
je, sve je za vas, pođite da vidite, pretrčite, po-
setite -jer ste svi vi naslednici Nebeskog Oca i
Majke Prirode. Kako možete da mislite da ste
siromašni i bez sredstava?
Svakako ne kažem da treba potpuno da za­
nemarite materijalnu stranu. Ne preporučujem
vam da sve napustite kako biste se samo molili,
kao što su jogi ili neke hrišćanske askete činile.
Naš cilj je različit, i naš zadatak je različit, on
se ne sadrži u tome da se pridobije nekoliko
104 Moć misli

ljudi i da se odvuku na potpuno duhovan i mi­

stični put. Naš je zadatak da se pridobije ceo
svet, a ne može da se privuče ceo svet na stazu
koja je samo za nekoliko njih. A pošto nam je
različit cilj, različiti su i naši metodi. Sto je ne­
koliko asketa i pustinjaka sve napustilo i po­
vuklo se u šume i pustinje može da se razume,
ali je besmisleno raditi to sa ćelom zemljom -
da svako ode na po jedno drvo ili u pećinu da
bi se molio i meditirao. Ko bi radio?! Ko bi se
bavio time da se obezbedi minimum hrane?
Trebalo bi da su svi spremni da umru od gladi
i hladnoće! Želim da dam jedan filozofski si­
stem primenljiv za svakoga: da svi mogu da
rade, da zarađuju, da se žene, da imaju poro­
dice, a u isto vreme da imaju svetlost, disci­
plinu, metod.
Radi se o tome da se stave na svoje mesto u
isto vreme i duhovna i materijalna strana, jer
ono što je do sada urađeno, uglavnom nije bilo
idealno. Poneki su se, da bi završili sa svetom
i u svetu svoja iskušenja i poteškoće, povukli
da žive u samoći, meditirajući, dok su za to
vreme svi ostali uplovili u poslove, trgovačka
podvaljivanja. Treba biti istovremeno i u svetu
i živeti nebeski život. Ove dve strane treba da
se izjednače, na vama je da to učinite, jer ste
još na tački da ako se upustite u duhovni život,
 oć misli 105

ostavljate da propadnu vaši poslovi, a ako

sredite poslove, tada je u opasnosti duhovni ži­
vot. E ne, oboje treba, oboje. I vi možete to da
ostvarite.
Sa svom jasnoćom i određenošću koju vam
dajem, osećate da vaš život najzad počinje da
dobija smisao, da je usmeren, određen, da
znate gde idete. Dakle, sve više i više se po­
javljuje svetlost u vama, a u isto vreme radost
i sreća, jer oni idu zajedno. Sve dok mislite da
ste siromašni i bez nasledstva vi ste nesrećni,
ali ako odjedared otkrijete u svojoj kući skri­
veno blago, da li to ostaje nezapaženo, da li vas
to ostavlja hladnokrvnim, nezainteresovanim?
Svakako da ne. Isto će se dogoditi kada otkri­
jete vaše bogatstvo, vaše sposobnosti i unutra­
šnju moć. Odjednom će vam se pojaviti os-
meh.
 VII

SNAGA DUHA
 Većina ljudi ima potrebu da se istakne, da
zapoveda, zbog toga traže moć, snagu. Da, ali
gde ih traže? U mašinama, u spravama, u oru­
žju u svemu što je izvan njih. Svakako da ih
naizgled i dobiju: mogu da se nametnu, da silu­
ju i da razore. Ali prava snaga nije tu. Osećate
se jakim zato što imate novac, mašine, avione,
rakete, mitraljeze ili atomsku bombu? E, ne,
ova posedovanja su izvan vas: ako vam ih odu­
zmu, gde će biti vaša snaga? Ako mislite da ste
jaki zbog onoga sto posedujete vaša snaga je
samo obmana, iluzija; u stvarnosti vi niste spo­
sobni da sami ponesete neki teški predmet, da
daleko bacite kamen ili da savladate izvesne
patnje i teškoće. Dakle, vama snaga ne pripada.
Vi posedujete spoljašnje mogućnosti, ali šta
biste radili kada biste ih izgubili?
110 Moć misli

Prosvećeni su odavno razumeli, umesto da

provedu svoj život u traženju moći koju neće
stvarno posedovati, oni rade ono što je pože­
ljnije, da bi odista stekli moć u sebi; evo na
čemu se oni vežbaju, na čemu rade. Znaju da
je prava snaga unutra, u tom unutrašnjem biću
koje misli, koje oseća, koje reaguje. Zato su
uspostavili pravila i izneli metode koji do­
zvoljavaju potpuno i celovito objavljivanje tog
savršenog bića koje raspolaže svim - duhom.
Covek treba da traži snagu u duhu. Prava sna­
ga je u duhu, u volji i inteligenciji duha.
Uzmimo jedan primer. Svi su oduševljeni
elektronskim mikroskopom koji može da uve­
liča predmet 100.000 puta. Ali oni zabora­
vljaju osnovno i bitno: zaboravljaju da ništa ne
mogu da vide bez svojih očiju, i da nemaju oči,
svi mikroskopi na svetu ne bi služili ničemu.
Zašto se uvek oduševljavati spoljašnjim in­
strumentima, kad sva zasluga i slava treba da
pripadne onome koji vidi? A ko je taj koji vi­
di? To je duh, on vidi preko naših očiju; da­
kle, čak i naše oči nisu najhitnije. Najhitniji je
d u h . Ali se ne vodi računa o njemu, on je
uvek zapostavljen.
Ovaj pogrešan stav je posledica materijali­
stičke filozofije koja je udaljila ljude. Ona ih je
izvukla iz njih samih i odvukla da se izgube
Moć misli 111

daleko u tminama materije, i sada oni ne mogu

da nađu temeljne istine koje bi im omogućile
da reše svoje probleme.
Treba da razumete: sve što je izvan nas, ne
pripada nama; to nam je pozajmljeno na kratko
vreme, i u tome se ne nalazi prava snaga. Stva­
rna moć se nalazi u Stvaraocu svih stvari tj. u
duhu koji se ispoljava. Dokaz je taj što, kada
duh napusti telo, iako čovek poseduje još sve
organe, ništa više ne funkcioniše: stomak više
ne vari, srce više ne kuca, pluća više ne dišu,
mozak više ne razmišlja. Kada bi ga izmerili,
.videli bi da je čovek težak kao ranije, ništa se
nije promenilo; ali on je mrtav jer je otišlo to
biće koje je živelo, koje je osećalo i koje je
mislilo. Znači da je ono bilo najhitnije.
Najvažniji je život, duh. Onda, zašto tražiti
ono što nije najvažnije. Može da se kaže da je
jedina stvarna razlika između prosvećenika i
običnog čoveka ta što se prosvećenik zausta­
vlja tačno na najvažnijem. Prosvećenik traži
duh, on traži da mu da sve mogućnosti da se
Razvije, da se pojavi sve što sadrži, sva boga­
tstva koja su nataložena u njemu.
Posmatrajte jednu ćeliju: ona se sastoji od
membrane, citoplazme i jezgra. I naše biće se
isto tako sastoji od tela, duše i duha. Zato u
Nauci o prosvecenju telo može da se smatra
112 Moć misli

kao koža duše: duša kao citoplazma gde se

kreću snage, energije, život; i najzad duh kao
jezgro, gde se nalazi inteligencija koja stva­
ra, naređuje, organizuje. Jezgro stvara posre­
dstvom citoplazme jer citoplazma služi kao
materija jezgru. U nama takođe duh želi da se
objavi, pokaže i svojim podsticajem stvara
nove forme, oblikuje materiju. Čovek je došao
do sadašnjeg stupnja razvoja zahvaljujući na­
poru kojim je duh delovao na materiju da bi se
izrazio. Kada ste inspirisani, kada osetite neku
snagu koja vas tera da postupate plemenito, da
pomažete drugima, da se stopite sa Dušom
univerzuma, to se duh javlja.i iskazuje. Nasu­
prot, kada osetite prazninu, obeshrabrenje, su­
mnju, kada nastojite da sve napustite, to znači
da je materija uzela prevagu i suprotstavlja se
naporima duha. Sta da se radi u tom momentu?
Pozvati razum da pomogne.
U čoveku se razum (intelekt) nalazi između
duha i materije, preciznije između duha i srca
i zato može da posreduje. Kada vidi da će ma­
terija da prevagne, da blokira božanske du­
hovne nagone, razum može da stupi u akciju
da bi podržao duh i otvorio mu vrata. Duh
uvek gura iznutra ali je čovek nesvestan i ne
zna da može da mu olakša posao ili da mu se
suprotstavi dajući više mogućnosti materiji.
Moć misli 113

Prosvećenici su osnovali škole da bi omogućili

ljudima da rade na sebi, da bi vladali sobom, da
se pročiste, da omoguće da im se duh iskazuje.
Da čovek nije imao nikakvu mogućnost da radi
sa svojim razumom ili svojom voljom, pro­
svećenici ne bi ništa činili da ga nagnaju da se
osvesti u vezi svoje uloge u univerzumu, i sve
bi se odvijalo bez njegovog učešća. Upravo
čovek igra određenu ulogu u stvaralačkom ra­
zvoju i Bog vodi računa o njegovom posto­
janju. Ako je Bog stvorio čoveka učinio je to
da bi ovaj učestvovao u realizaciji kosmičkog
dela.
Bog je dao inerciju materiji, impulsiju duhu,
a čovek je postavljen između. Spolja je obavl­
jen materijom ali je utopljen u bezgraničnost
duha. Znači da on prima dvostruki uticaj: čas
se preko njega ispoljava duh, čas materija, koja
hoće da ga zatvori i da ga odvede u početni ha-
os. Čovek je uvek primoran da se bori i ako
nije osvetljen i aktivan, on se prepusti inerciji.
To se događa kod onih kod kojih prevlada ma­
terija, jer ne obavljaju nikakav intelektualni,
duhovni, božanski posao; postaju baruštine
preplavljene punoglavcima, žabama i koma­
rcima, otpadne vode sa neprijatnim mirisima.
Učenik koji je osvetljen, nadahnut, ne pro­
tivi se duhu, već mu otvara sva vrata. A duh, u
114 Moć misli

tom momentu kralj, počinje da radi da sve

uravnoteži, ulepša, ozrači, oživi i preporodi u
njemu. Ove promene mogu da se dogode brzo,
pod uslovom da se prednost da duhu. Materija
samo zna da proguta, upije, umrtvi, dok duh
zna da organizuje, oživi, vaskrsne; on zna
isključivo to da čini i zato mu treba dati pre­
dnost. Koliko je ljudi završilo time sto su se
skamenili jer su sprečili duhu da se ispolji u
njima! Krenimo mnogo dalje. Pošto se sva
moć nalazi u duhu ali se ispoljava preko ma­
terije, ne može da se shvati duh u čistom
stanju, potpuno otklonjen od materije. Ako
postoji, duh u čistom stanju ne pripada našem
univerzumu, i ne može da se spozna predeo u
kojem se on nalazi. U našem svemiru duh i
materija su spojeni i sve što vidimo, sve što
dotaknemo kombinovano je, pod ovom ili
onom formom.
Uzmimo primer fisije atoma. Misli se da
materija proizvodi eksplozije; ne, materija je
samo forma u kojoj se nalazi, zadržava i u ko­
joj je stisnut duh. Atomska eksplozija je, u
stvari, erupcija duha koji se prikazuje kao
vatra, kao toplota. Da bi došlo do eksplozije,
duh treba da je tu stisnut jer sama materija ne
može ništa, ona je samo vozilo, posuda. Da
nije materije koja ga drži, duh bi umakao jer
Moć misli 115

je lebdeći. Naučnici se oduševljavaju snagom

materije a ne vide da su snage koje izbijaju iz
nje od duha. To što su tu zatvorene za neko
vreme iz razloga je da ne budu izgubljene, one,
pak, čekaju momenat da se ispolje. Dokaz je
taj što, kada su jednom oslobođene, ne mogu
više da se povrate; kada duh uspe da umakne,
nemoguće ga je ponovo uhvatiti i on odlazi u
predeo odakle je i došao. Sto se tiče materije
ona je smrvljena, ne ostaje ništa od nje, jer je
snaga duha takva, da kada mu damo mogu­
ćnost, on uništava i materiju.
Sta je jedno drvo? Rezervoar, jedan divan
rezervoar energije koji dolazi od sunca. Do­
voljno je da ga zapalimo i da imamo dokaz.
Kada upalimo drvo, ne činimo ništa drugo do
pokretanje neprekidnog procesa oslobađanja
energije. To je isti fenomen kao fisija atoma
samo u drugoj formi. Energije koje su se nala­
zile u drvetu beže, kao zatvorenik koga oslo­
bađaju uz buku lanaca i brava, ona se rasprsne,
plane, tokom čega se čuje pucketanje. To pu-
cketanje je oslobađanje sunčeve energije; ona
se oslobađa u obliku toplote koja može da se
koristi. I vidite vodenu paru, vazduh i gas da
idu gore; u ognjištu ostaje samo malo pepela,
to je zemlja, naprosto rečeno, i čija je zapremi-
na veoma mala u poređenju sa količinom vode
116 Moć misli

i gasa koji su se oslobodili. To je još jedan do­

kaz da je materija u sebi čuvala zatvoren duh.
Odakle dolazi energija koju drvo oslobađa
sagorevanjem? Ona nije deo samog drveta već
je samo uskladištena u njemu. Energija dolazi
od Sunca. Materija ne može da proizvede sna­
gu; snaga dolazi iz druge oblasti, a materija je
tu samo da je zadrži i sačuva.
Prosvećenici koji su studiozno učili ra­
zličita ispoljavanja života, želeli su da ljudima
daju metode za pronalaženje prvobitnih snaga.
Jer je čovek, u početku, posedovao ovu snagu
i sva priroda mu se pokoravala. On ju je izgu­
bio jer je dopustio da ga odvuče težina materi­
je i to se naziva "pad". Ljudsko biće je, dakle,
napravilo grešku; izgubilo je snagu dozvolivši
da ona utone u gušću, prostiju, grublju materi­
ju. Pre toga je isto živeo u materiji ali to je bila
eterična materija zahvaljujući kojoj je pravio
čuda. Zato je u Bibliji rečeno da su Adam i Eva
živeli u Raju, u Edemovom vrtu, goli, u če­
dnosti i svetlosti i nisu znali ni za bolest, ni za
smrt.
Ljudi su izgubili lakoću, hitrinu, slobodu i
besmrtnost pokušavajući da prodru u gušću
materiju da bi je istraživali. Počeli su da se ra-
zboljevaju i da umiru. I sada, posle tolikih
godina, to se nastavlja: teškoće, bolesti, smrt!
Moć misli 117

I to će se nastaviti sve dok ne pronađu put koji

će ih odvesti do obnove prvobitnog života.
Ono što prosvećeni zovu "vraćanje u istinita
bića": povratak u prvobitnu slavu. Eto u tome
je sva filozofija prosvećenih. Kažu nam: vi ste
stavljeni između duha i materije, dakle razmi­
slite, proučite se, posmatrajte, u svakom tre­
nutku vašeg postojanja, koja strana prevla­
dava u vama. Ako osetite da se bude misli i
osećanja koja su vam teška, koja vas muče i
uznemiruju, umesto da dozvolite da vas od­
vuku, pokušajte da ih neutrališete. Bića koja
dozvole da ih materija pođarmi gube svoju
svetlost, svoju slobodu i svoju lepotu; dok oni
koji se oslobode nje i daju prednost duhovnoj
aktivnosti, postaju slobodni, svetli i jaki.
U duhu se nalazi snaga. Vi treba da uđete
što dublje u sebe da se priberete, sakupite, da
bi dosegli u sebi božanski princip. Jednoga
dana izvor će početi da izbija i vi ćete se osetiti
napojeni, podržani, preplavljeni neiscrpnim
snagama. Ali ako zaboravite duh i samo ra­
čunate na spoljnu stranu (novac, kuće, maši­
ne, oružje) tada će prava snaga, snaga duha, da
vas napusti. Zašto? Jer je ne podržavate, ne
mislite na nju, ne obraćate joj se, ne opštite sa
njom. Sa onim što vam ostane od sredstava,
malo ćete se vući, ali nećete otići daleko; vero-
118 Moć misli

vaćete da ste još jaki, ali će izvor prestati da

teče, jer ste prekinuli kontakt, i videćete koliko
ste u tom momentu jaki i moćni! Počišćeni, iz­
brisani, eto šta ćete biti!
Većina ljudi računa samo na spoljnu stranu,
samo koliko vremena mogu da računaju na to.
Za vreme svoga postojanja imali su novac i
oružje, to je dobro: ali pošto su na samrti ne
mogu da ih ponesu sa sobom, a ovde na zemlji
nisu radili da osnaže svoj duh, i kada su primo­
rani da napuste zemlju, nemaju više ništa! U
tom momentu oni shvate da je sada svršeno sa
vremenom u kome su zamišljali da su jaki;
počinju da žale, da pate, i to je upravo Pakao.
Približavaju se živima pokušavaju da se obrate
svojim ženama, svojoj deci, ali ih niko ne čuje.
Neki odlaze na spiritističke seanse, ulaze u
medijume da bi rekli: "Vodio sam glup život,
ne činite kao ja." - i tu im isto niko ne veruje.
Jednoga dana će se reinkarnirati i ponovo za­
početi od nule jer su lopovi pokrali sve boga­
tstvo koje su oni stvorili.
Dakle, vidite li razočaranja koje sebi pri­
premaju oni koji nisu spoznali obučavanje tj.
prosvećivanje; oni su zaista za žaljenje. Dok
oni koji su radili na sticanju sposobnosti, vrli­
na i kvaliteta, poseduju bogatstvo! Iako nema­
ju ništa spolja - bogati su znanjem i snagom, i
Moć misli 119

odlazeći na drugu stranu odnose sa sobom svo­

je bogatstvo. Ono im ostaje jer su ovde vežbali
da ga razviju, niko im to ne može oduzeti. Pa,
čak, sve što su želeli na zemlji, tamo će naći u
potpunosti. Oni koji su voleli svetlost i boje
moći će da ih beskrajno promatraju. Za one
čija je duša puna muzike i simfonije, pevaće
zvezde i ceo univerzum. I onima koji su sanjali
da steknu znanje i razumevanje - biće otkri­
vene sve tajne stvaranja.
Stvarna snaga se nalazi u duhu, jer su du­
hovni kvaliteti posebno vezani za snagu. In­
teligencija, mudrost i čestitost vam daju ve­
liku snagu. Ljubav takođe. Ako imate mno­
go ljubavi uspećete da prebrodite vaše negati­
vno stanje: patnju, tugu, bes, nervozu, mržnju
-jerje ljubav alhemičar koji sve transformiše.
Ali prava snaga se nalazi u istini jer je istina
povlašćena oblast duha.
Isus je rekao: "Tražite istinu i ona će vas
osloboditi." Da bi se oslobodili treba imati
stvarnu, pravu snagu i koju sama mudrost ne
poseduje; mnogi mudraci nisu uspeli da se
oslobode. Čak i sama ljubav ne može potpuno
da vas oslobodi. Samo istina može to da učini,
tj. jedinstvo ljubavi i mudrosti. Eto čemu uči
Nauka o prosvećenju. Ali ljudi zanemaruju
ljubav, zanemaruju mudrost i zamišljaju da će
120 Moć misli

ih novac osloboditi. Možete misliti!! Novac će

ih podjarmiti jer će im pružiti sve mogućnosti
da nahrane svoju nisku prirodu, da se bace na
zadovoljstva, da zadovolje svu svoju ćudlji-
vost, pa čak i da se svete, uklanjaju druge, ako
treba, tj. novac će im otvoriti put koji vodi pra­
vo u Pakao! Ako su mudri i vladaju sobom,
svakako da novac može da im pomogne da se
oslobode i da čine mnoga dobra dela. Ali, dajte
novac slabićima i videćete da li će ih oslobo­
diti! Spolja možda, oslobodiće se dosade, iz-
beći će proganjanja, ali se iznutra neće oslo­
boditi ni svojih slabosti, ni svojih poroka, ni
svojih strahova, niti muka. Putovaće noseći sa
sobom sve svoje muke. Najčešće su najboga­
tiji ljudi okovani, dok su mnogo slobodniji
siromašni a inteligentni ljudi.
Važno je da se prvo svaka stvar stavi na
svoje mesto da bi se dobro razumela i upravo
nas tome uči škola za prosvećivanje. Jedna
škola za prosvećenje vas neće učiti zoologiji,
botanici, etnologiji, geografiji ili istoriji, nego
će vas učiti nauci o životu. Ne postoji tema
koja je više zanemarena od ove. Za sve drugo
postoje škole ali za saznanje o životu - gde da
se to nauči? Nigde. I evo nas u jednoj od retkih
i izuzetnih škola u kojoj se uči kako živeti:
kako da mislimo, kako da osećamo i kako da
Moć misli 121

dejstvujemo. Nažalost, malo ko razume nji­

hovu vrednost; ostali će razumeti kada budu
napustili zemlju ali će tada biti suviše kasno.
Za sada su ljudi još žrtve materijalističke
filozofije koja ih drži udaljene od prave snage
i oni neprestano slabe. Ali videćete od sada pa
kroz koju godinu, materijalizam će biti isklju­
čen, odbačen, prognan, i na univerzitetima, u
školama, u porodicama, svuda će ljude učiti
duhovnom saznanju. Tada će videti da su ta­
pkali vekovima i da sva ova naučna i tehnička
otkrića još nisu označavala napredak. Stvarni
napredak je duhovne prirode. Ne postoji drugi
napredak osim duhovnog. Zapišite ove reči,
to će biti formula za budućnost. Sve je više i
više pronalazaka koji se limitiraju na fizičku
dobrobit i na materijalni konfor, ne pobo­
ljšavajući ljude. Nasuprot, ljudi postaju sve se-
bičniji, sve osvetoljubiviji, sve slabiji, sve bo­
lesniji, a istovremeno bivaju sve oholiji, sve
više uobraženi, tašti, hvalisavi i sve više raspu­
šteni, bestidni, pokvareni. Eto šta je napredak
doneo. To nije napredak duha.
Duhovni napredak je da se poboljšaju bića,
da se poboljšaju njihove misli i osećanja kako
bi se sačuvali u dobrom psihičkom i fizičkom
zdravlju, dok u ovom trenutku nazovi napre­
dak se sadrži u tome da se otvaraju sve sa-
122 Moć misli

vršenije bolnice, klinike i zatvori. Umesto da

se traži lek duhu, da se tu nešto ispravi, iznu­
tra, svi jure da traže van njih. Niko ne misli da
traži unutra, izuzev tih jadnih mistika, jadnih
duhovnika kojima se rugaju.
Da, prava snaga dolazi iznutra, iz duha tj. iz
centra. Svakako da ima izvesnih elemenata
stavljenih na periferiju, ne može da se negira,
ali oni su neznatni. Ono što je autentično sta­
vljeno je u centar, u duh; sve ostalo je manje-
-više kvarljivo, izmešano, nečisto. Cak i zlato
i drago kamenje koje predstavlja ono što je
najčistije u prirodi moraju da budu izvučeni iz
svojih primesa. Sve što nađete daleko od izvo­
ra pomešano je sa nečistoćama, treba ga dakle
očistiti, pretočiti, izbistriti. Samo oni koji se
napajaju direktno sa izvora, piju vodu apso­
lutne čistoće.
Svuda u svemiru, i u čoveku, manifestuju se
princip života i princip smrti. Kada život želi
da se razvije, suprotne snage počinju da se
bude da bi ga mučile, obeznanile, i život je
uvek primoran da se brani. Akcija i reakcija,
samo to postoji. I ako čovek ne nadgleda bu­
dno sebe može da se dogodi da ga odnese sna­
ga smrti. Iz ove istine može da se izvuče be­
zbroj lekcija!
Moć misli 123

Jedna osoba dolazi da me vidi i žali se da joj

ništa ne ide, da je obeshrabrena, razočarana u
život. Kažem joj: -To je zato što ste se upisali
u školu slabosti. - Koju školu? Svakako, kada
sam bio mlad išao sam u školu, ali sada nisam
upisan ni u jednu školu. Odgovaram mu: -Da,
vi ste upisani u školu slabosti. Osoba ne shvata
i ja joj objašnjavam: - Evo u toj školi slabosti
ne čini se nijedan napor, ni fizička, ni duhovna
vežba, povlačimo se u fotelju, u konfor, u le-
njost. To je dobro, izvanredno je, ali šta se ta­
da dešava? Usporavamo unutrašnje kretanje,
smanjujemo intenzitet života, duha, misli, i ne­
gativna strana se uvlači, ostavljajući tragove i
nečistoće kojih ne znamo da se otresemo. Tre­
ba, dakle, da živite intenzivan život da biste
odbacili sve te prljavštine koje, uvlačeći se
unutra, izazivaju u vama sve vrste potresa.
Upišite se u školu snage tj. održavajte od sada
uvek u sebi aktivnost, oprez, dinamizam, hra­
brost, ushićenje.
Znajući da su ovde u borbi principi života i
smrti, ne treba popuštati, ni dozvoliti da vas
negativne snage osvoje i svežu. Za trenutak
smo dobro, pustivši se na otavu, ali smo zatim
paralizovani: ni krv, ni ćelije, ništa ne vibrira
da se bori i savlađuje i onda dolazi najezda
prašine, truleži i pečuraka. Kada se točak brzo
124 Moć misli

okreće, blato ne može da dođe i da se zalepi

jer je odbačeno; ali kada se kretanje uspori bla­
to se nataloži. Da li ste razumeli? Tu je sa­
držano izvanredno saznanje i filozofija. Dakle,
na vama je da se trudite jer je u vašem interesu
da se ne prepustite tromosti ni lenjosti. Potre­
bne su vežbe za sve: za delove tela, pluća, za
misli, za osećanja, za dušu, za duh. U tim mo­
mentima ste u stanju treperenja koje odbacuje
sve nečistoće i možete da nastavite da hodate
veoma dugo.
Odavno vam govorim: - Hajde, upišite se u
školu snage, činite napore, jer ništa ne raditi -
to je smrt. Proverićete jednoga dana koliko je
potreban intenzivan, moćan, žestok život. Evo
zašto treba biti u znaku ushićenja, evo zašto ne
treba napustiti ljubav, duhovnu ljubav, jer ona
u nama stvara to stanje izviranja i zračenja
koje odbacuje sve što je negativno i mračno.
Oni koji polažu pravo na inteligenciju i mu­
drost misleći da je nepotrebno voleti i biti do­
bar, potpisali su smrtnu presudu: najpre du­
hovnu smrt, a druga smrt će brzo doći.
Znači da treba da se odlučite da danas ra-
zumete gde je smisao života, gde je zdravlje i
gde je snaga. Snaga je u aktivnosti duha.
 VIII

NEKOLIKO ZAKONA
O DUHOVNOJ AKTIVNOSTI
 Ono što je važno za Nebo nisu uspesi koje vi
postižete već napori koje činite, jer vas samo
napori održavaju na dobrom putu, a uspesi vas
često teraju da napustite vaš oprez. Makar i da
niste uspeli, i da niste postigli nikakav rezultat,
to nije važno: bar ste radili.
Dakle, ne tražite uspehe, oni ne zavise od
vas već od Neba koje će vam ih dati kada sma­
tra da je to dobro. Ono što zavisi od vas su na­
pori jer Nebo ne može da ih čini umesto vas.
Isto kao što niko ne može da jede umesto vas,
Nebo ne može da jede umesto vas, tj. da čini
napore umesto vas; vi treba da ih činite. I kada
su uspesi u pitanju, ono određuje kada hoće i
kako hoće u zavisnosti šta smatra da je bolje za
vašu evoluciju. Koliko je svetaca, prosvetite-
lja, proroka, napustilo zemlju bez da uspeju! I
pored njihove svetlosti, celovitosti, čednosti,
128 Moć misli

nisu uspeli sa trijumfom svog ideala, što doka­

zuje da uspeh ne zavisi od njih.
Često se neki od vas pobune: "Ja se molim,
meditiram, međutim ništa se ne menja. Za­
što?" U stvari velike promene se događaju, ali
su one takve suptilnosti da ih vi ne možete vi-
deti. Zato se ohrabrite ponovo. Rečeno je u
Svetim knjigama da je Bog veran i istinit. Svi
napori koje činite na svojoj unutrašnjoj mate­
riji, da je savladate, produhovite, da najzad
dostignete da vaše prisustvo bude što korisnije
za ceo svet, sve se beleži i jednoga dana ćete
videti rezultate. Kada? Teško je saznati, ali to
ne treba da vas brine i zaokuplja, na vama je da
radite i pustite da Nebo odredi kada, gde i kako
tj. na koji način će vaši napori biti nagrađeni?
U stvari, napori sami u sebi nose nagradu.
Posle svakog napora, posle svake misaone ve-
žbe, život dobija drugu boju i drugi ukus. I
upravo to što Prosvećeni osećaju toliko sreće i
radosti, čak i za najmanju stvar, zato je što su
se prethodno bavili duhovnim radom. Da nisu
radili taj posao bili bi kao svi blazirani koji
više nemaju nikakav ukus ni za šta. Sve imaju,
ništa im ne nedostaje ali su izgubili ukus, jer
iznutra nemaju nikakvu aktivnost, nikakavu
snagu unutrašnjeg života.
Moć misli 129

Čak i kada nema odmah vidljivih rezultata,

treba znati da ništa nije tako efikasno kao ovaj
posao. To što se čeka na rezultate je zato što je
duhovni, božanski svet mnogo nepristupačniji
od materijalnog sveta, ali ga ne treba napustiti.
Ako ga napustite znači da nemate ni znanje ni
rasuđivanje. Koliko je vremena potrebno da bi
nikla jedna salata? A da bi izrastao hrast? U
unutrašnjem životu pronalazimo iste zakone:
ako zalijete salatu, simbolično rečeno, imaćete
je brzo, ali će ona isto tako brzo uvenuti; ako
želite hrast, potrebno je da dugo čekate ali će
on živeti vekovima.
Dakle, radite, to je sve, i nikad ne posta­
vljajte rok za ostvarenje vaših duhovnih te­
žnji. Ako date rok za ostvarenje tog i tog unu­
trašnjeg rezultata, pobedu nad tom i tom gre­
škom, uspećete samo da se zgrčite i vaš se ra­
zvoj neće odvijati harmonično. Treba da se
usavršavate, bez da sebi dajete rok; mislite da
je pred vama večnost i jednog lepog dana uspe­
ćete da dostignete to savršenstvo koje ste že-
leli. Treba samo da se zaustavite zbog lepote
posla i da kažete: "Pošto je toliko lepo, neću se
baviti time da saznam trebaju li mi vekovi ili
hiljade godina da bih stigao."
Mnogi duhovnici misle da će se stvari, kada
su doneli ovu ili onu odluku, odvijati tačno
130 Moć misli

onako kako su želeli, da će podrediti sve na­

gone i da će razum i mudrost trijumfovati. Ne
naslućuju da mogu da se probude druge snage
koje mogu da se suprotstave ostvarenju nji­
hovog projekta, i onog dana kada vide da nisu
uspeli onako kako su očekivali, i u vreme koje
su očekivali, oni su ogorčeni, razljućeni i be-
sni, dosađuju drugima sa svojim propalim
ambicijama. Ne treba se upuštati u duhovni
život a da se ne poznaju zakoni, jer su ponekad
rezultati lošiji nego da se ostalo sa običnim
predubeđenjima.
Uostalom, uopšteno govoreći, ne treba se
nikada upustiti u neku duhovnu aktivnost sa
preteranom sigurnošću u sebe, jer tom sigu­
rnošću izazivamo druge snage koje se supro­
tstavljaju ostvarenju. Vi ste to svakako prime-
tili. Obavežete se da toga dana obavite tu i tu
stvar, a kada dođe taj momenat nemate baš
nikakvu želju. Međutim, u momentu kada ste
se odlučivali bili ste čvrsto ubeđeni da ćete
održati obećanje. Dakle, od sada ne obećavajte
čvrsto, ne oglašavajte vaš projekat svima, ču­
vajte svoje želje i čežnje samo za sebe, u tom
slučaju ćete imati manje prepreka za njiho­
vo ostvarenje. Evo jedne veoma važne stavke
koja treba da se zna.
Moć misli 131

Sledbenik ne treba da se uključi u duhovni

život a da prethodno ne poseduje izvesne poj­
move, u protivnom može da ima veoma nepri­
jatna iznenađenja. Možemo da uporedimo čo-
veka sa drvetom. Kao drvo i on ima koren, sta­
blo, grane na kojima raste lišće, cveće i plo­
dovi. što se drvo više razvija i raste, koreni su
sve dublje u zemlji, tj. što se ljudsko biće više
uzdiže, sve su veće opasnosti da se u njemu
probude instinktivne snage: senzualnost, lju­
tnja, oholost.
Treba poznavati ljudsku prirodu i razumeti
da, kada pokrenemo taj i taj mehanizam u je­
dnom delu njegovog bića, to za sobom povlači
pokretanje drugog mehanizma, u drugom delu.
Reći ćete: "Ako se time povećavaju naši insti­
nkti, ne treba se posvećivati duhovnom živo­
tu." U stvarnosti postoje načini da se savladaju
te snage i, njima zahvaljujući, da se postignu
najveća unutrašnja ostvarenja. To se zove du­
hovna alhemija. Da, to su stvari koje je potre­
bno poznavati da se ne bi udaljili.
Pa čak i kada doživite neki uspeh, ne us-
pavljujte se, budite još oprezniji jer može da
vas napadne ona druga strana, i ako dozvolite
da vas iznenadi možete da izgubite sve pre­
dnosti koje ste već stekli. To su zakoni; kako je
sve povezano, jedan pokret učinjen u jednom
132 Moć misli

delu izaziva pokret u suprotnom delu. Zato

kada je Prosvetitelj zauzet radom na svetlosti
za čovečanstvo, iako ne želi, on budi, izaziva
onu drugu stranu, tminu. Pošto on to zna, op­
rezan je, obazriv i preduzima zaštitu; iako bu­
dimo mračne snage ne treba odustati sa radom
na prosvetljenju. Ovde još treba znati kako ne
pokleknuti već nastaviti sa radom do pobede,
a u isto vreme naučiti da teškoće upotrebimo
kao podsticaj i ohrabrenje.
Ali, u svakom slučaju, nikako ne zabora­
vljajte da nije na učeniku da odredi rok za ost­
varenje. Jer kada vidi da se njegove najbolje
težnje ne ostvaruju, on propada, ili postaje
ogorčen i odustane. Šteta je da se odustane iz
prostog razloga što uspesi nisu stigli u datom
roku! Treba nastaviti u potpunosti, u ushićenju
i miru, jer ćete samo na taj način jednoga dana
dostići savršenstvo.
 IX

MISAO I NJENA ORUŽJA

 I

Postoje razne vrste vežbi koje se rade sa mi­

slima. Na primer, imate neku poteškoću: ume-
sto da dozvolite da vas ona smrvi i satre, uz­
mite je i stavite naspram svega što već posedu-
jete, svih vaših bogatstava, vaših mogućnosti i
počnite da je poredite. Videćete da teškoća ne
može da odoli, odupreće se i nestati pred ve­
ličinom i snagom onoga što ste stekli. Da, na­
učite da postavite vašu tugu i žalost licem u lice
sa vašim bogatstvom, vašom budućnošću, va­
šim idealom. I videćete da će nestati bez traga.
Eto efikasnog načina koji treba znati koristiti:
suočenje. često se u životu viđa ova vrsta ra­
sprave. Malo po malo onaj ko nije u pravu,
oseća svoju grešku, smanjuje se, bulazni, tra-
bunja, zamuckuje, nestaje, predaje se. I njegov
protivnik koji je izgledao manji, sićušan, ali
koji je u pravu, dobija snagu i ispravlja se.
Odakle mu dolazi snaga? Iz ubeđenja da je u
136 Moć misli

pravu. I što više jača, onaj drugi je sve zabrinu-

tiji. U početku svakako da podiže glas, viče da
bi zataškao bojazan pred istinom, a zatim se
odjednom izduva kao mehur.
I svima koji su neprijatni iz nevidljivog sve­
ta, koji žele da vas uznemire, kažite: "Dođite,
dođite ovamo da vam nešto pokažem." Posta­
vite ih licem u lice sa vašim sadašnjim boga­
tstvom, i svim što vas očekuje u budućnosti. U
početku će obmanjivati, prsiti se, kočoperiti ali
uskoro neće ostati ni traga, otkrićete lako da
možete da promenite i poboljšate mnoge stva­
ri. Zašto ne vežbate? U životu treba sricati
mnoga iskustva, ne možemo nikada da se do­
sađujemo, ima toliko interesantnih stvari da se
nauči, da se ispita, stvara, kreira.
Ako se pred vama pojave zle bitnosti koje
žele da vas ubede da ste krenuli pogrešnim pu­
tem time što ste se posvetili duhovnom živo­
tu; stavite te unutrašnje neprijatelje pred le-
potu i dubinu iskustava koje ste doživeli, tako
da neće više imati šta da kažu, otići će i osta-
viće vas na miru. A ako se vrate, ponovo pri-
menite prethodni način, primite ih blago i lju­
bazno: "Da, razumem vaše razloge ali kako se
dogodilo da sam doživeo te uzvišene trenutke,
u kojima sam razumeo sve istine... i nabrojte
Moć misli 137

do detalja sve što ste primili. Oni će biti potpu­

no zbunjeni.
Takve bitnosti su se pojavljivale i najvećim
genijima, umetnicima, misliocima i filozofi­
ma, pa čak i najvećim svecima i prosvetite-
ljima, da ih uzdrmaju i da ovi napuste svoj po­
sao. I često su uspevali. Čak ni Isusa nisu
poštedeli! Setite se triju iskušenja u pustinji.
Ali Isus nije dozvolio da ga ubede, odgovorio
je Sotoni citirajući joj velike istine iz Biblije i
ona se predala.
I u Getsimanskom vrtu - bezbroj bitnosti je
došlo da iskušaju Isusa u poslednjem mome­
ntu, govoreći mu: "Ti nisi obavezan da snosiš
takvu sudbinu, možeš da izbegneš smrt. Hajde,
toliko si toga već učinio, da li vredi podneti
ovo žrtvovanje? Uostalom, vidi kakvi su ljudi,
oni te ne poštuju niti cene, već su te izdali.
Hajde, spasi se, idi!" I Isus je bio blizu da po­
dlegne iskušenju. Ali zatim, odjednom se is­
pravio i rekao: "Odlazite, ja sam došao da is­
punim svoju dužnost i moram da završim svoj
posao." I zli dusi su otišli pobeđeni. Kakvu je
samo muku prebrodio!
Da, ovi duhovi dolaze da iskušaju sve, ne
samo vas već i najveće svece. Sumnja, strah od
smrti, senzualnost, oholost, sve sama iskuše-
138 Moć misli

nja! Mnogi sveci su se podvrgli iskušenju oho­

losti. Neprijatelj im je govorio: "Strahovito,
pobedio si me, kakvu volju i moć ti poseduješ!
Kakvim izvanrednim oružjem ti raspolažeš!"
-jer je upravo očekivao da mu ovi odgovore:
"E, da, pobedio sam te, tebe demone, ja sam
vrlo jak." - i da se tom prilikom ispolji njihova
oholost. Ali oni koji su studirali Nauku o
prosvećenju bili su oprezni i odgovarali su:
"Ne, nisam te ja pobedio, već Hristos u meni."
I tako su trijumfovali nad iskušenjem.
Vidite, uvek treba umeti odgovoriti, znati
pronaći pravi odgovor. Reč "dijalog" je sada u
modi, ali se uvek stvara unutrašnji razgovor sa
ovim nižim bitnostima - prava bitka! I ako
umete da odgovorite, tj. obavite pravi posao
preko misli, vi ste pobednik, ako ne znate,
onda ste pobeđeni. Naučite da odgovorite kao
što je Isus činio: "čovek ne živi samo od hleba
već od svih reči koje izlaze iz Božjih usta." "Ti
nećeš da kušaš Gospoda Boga tvoga." "Ti ćeš
obožavati Gospoda Boga tvoga i služićeš sa­
mo njemu." Tražite ove istine, to je pravo
oružje da se otklone zli dusi. Nađite ih i bacite
im ih. Samo je istina moćna da ih pobedi, oni
ništa ne mogu protiv nje.
 II
Ako ste napadnuti slikama koje vas muče.
treba znati da imate mogućnost da promenite te
slike, da se usredsredite na njih i da im date
drugi oblik, drugu boju: one će najzad popustiti
vašoj volji.
Pretpostavimo da, pre nego što se uspavate,
u području koje se nalazi između jave i sna, vi
vidite sebe kako hodate blatnjavim putem ili
pak kroz šumu punu opasnosti - šta treba da
uradite? Da dozvolite da se odvijaju te slike?
Da ih pasivno posmatrate? U momentu kada
treba da se uspavate, vi ste na granici fizičkog
i astralnog plana, već ste u trenutku ulaska u
astralni predeo, i ovi klišei koji počinju da vas
obuzimaju imaju neki smisao, predskazuju ne­
što, opominju da će vam se na putu isprečiti
neki neprijatni doživljaji. Isto tako može da se
desi i suprotno: vi sebe vidite u nekom divnom
140 Moć misli

vrtu prepunom cveća, ptica i muzike - slike

koje vam najavljuju dobar period.
Ali vratimo se na slučaj kada vam se prika­
zuju mračne slike. Baš u trenutku kada ulazite
u nesvesnost, možete da sačuvate izvesnu bi­
strinu, svesnost i da reagujete: napregnite se da
prodrete preko misli u superiorniji predeo - i
počeće da se pojavljuju svetle slike. To ne
znači da ćete zaista da promenite tok doga­
đaja; teškoće, nevolje i iskušenja će vas napa­
dati jer često zavise od vama spoljnih uslova.
Međutim, kako ste izmenili ove slike u sebi, vi
ste pokrenuli u vašoj dubokoj unutrašnjosti
druge struje, druge snage koje vam pritiču u
pomoć. Vi ne možete da sprečite da se ne dese
spoljni događaji, ali ih možete izlečiti iznutra,
pripremajući u sebi snage koje će vam do­
zvoliti da se oduprete.
Zima je težak period, ali ako imate cime da
se ogrejete, sve bude dobro. Isto je tako i u
unutrašnjem životu, treba da budete svesni
onoga što se u vama događa. Ako vas napadnu
mračne sile i mučni osećaji to je kobno, živimo
u svetu preplavljenom raznim vrstama nasilja.
Normalno je da primamo protivudarce, ništa
se tu ne može učiniti. Nije pitanje da prome-
nimo svet, to je nemoguće, već da poboljšamo
 Moć misli
141
naše unutrašnje stanje. Ne možemo da pro-
memmo svet, već samo samoga sebe. Menjati
svet je Božji posao i niko nas nikad neće okri­
viti što to nismo učinili. Ono što će se tražiti od
nas je da promenimo makar jedno stvorenje na
zemlji, a to stvorenje smo mi sami.
Zato, čim osetite da unutra u vama dolaze
razorne sile, primitivne, senzualne i vulgarne
potrebe, umesto da dozvolite da vas one
odnesu i da mislite da ništa ne može da se učini
• e, ne, treba se odupreti. Kada uspemo da
poboljšamo unutrašnje stanje, ceo svet je iz-
menjen jer ga vidimo kroz druge "naočari".
Zašto je zaljubljenima svet tako lep? Jer je sve
u njima lepo, pesničko. Pada kiša, veje sneg,
ah ako oni imaju sastanak, za njih je sve os­
unčano, nebo je plavo, cvrkuću ptice, miriše
cvece - jer je u njihovom srcu proleće. Za­
ljubljeni su izvanredna lekcija za duhovnike!
Stvarni duhovnik je ubeđen da je misao
stvarnost i da su sve moći u mislima. Znajući
ovo om koriste svaki trenutak svoga života da
rade sa svojim mislima. Pa čak u najnepovo-
Ijnijim prilikama gde su svi nesrećni, uništeni,
ozlojeđeni, duhovnik uspe da pronađe svetlost
i mir. On je iznad uslova, dok oni koji ne znaju
da rade sa svojim mislima provode vreme ja-
142 Moć misli

dikujući, ostaju pobeđeni. Ne znaju da posedu-

ju instrument koji može da ih stavi iznad uslo-
va i u tom neznanju se limitiraju, slabe,
umrtvljuju.
Čovek poseduje moć da neutralise uslove,
da ti uslovi prestanu da na njega utiču ne­
gativno. Samo što mora da radi da bi to posti­
gao. Ako čeka, bez da bilo šta radi da se uslo­
vi poboljšaju, svakako da će biti zgažen,
smrvljen. Čak i najveći učitelji kada se ova-
plote na zemlji moraju da prođu kroz najteže
uslove - ali uspevaju da ih prevaziđu jer su pri­
hvatili duhovnu filozofiju. Zato od sada bilo
šta da vam naiđe recite sebi: "Da, stvarno su
loši uslovi, ali ja imam u meni unutra mo­
gućnost da pokrenem stvarne struje koje su
moćne i koje će dati rezultate. U tom momentu
vi ste iznad uslova, jer u suprotnom, vi ste is­
pod i one će vas zgaziti. Ako svakoga dana, od
sada pa za neko vreme, mislite ovako u svim
životnim okolnostima i prilikama, čak i u naj-
neugodnijim, najstrašnijim - vi ćete trijumfo-
vati. Jer iznutra vi znate da pokrenete snage i
moći koje prevazilaze uslove i okolnosti.
Duh je iznad svega i kada uspete da mu se
priključite, da se sa njim poistovetite, primi­
čete snage, olakšanje i prosvetljenje. Samo ko-
Moć misli 143

liko ljudi je prihvatilo ovu filozofiju? Oni ne

rade sa duhom već uvek čekaju dobre uslove i
zato su toliko slabi. Kad im naiđe da ostvare
poneki uspeh, da dozive poneku sreću to je
zato što im se pomoglo, ili zahvaljujući spo-
ljnim uslovima koji neće trajati, a ne zato stoje
istinita njihova filozofija.
Reći ćete: "Da, ovo što nas savetujete jeste -
da živimo u subjektivnom svetu." Da, počnimo
upravo sa istraživanjem subjektivnog sveta. U
tom svetu je Bog sakrio svu moć. Materijalisti
nemaju nikakvu svesnu moć u predelu misli i
osećanja jer suviše računaju na objektivni svet,
fizički, materijalni i izgubili su veru u mogu­
ćnost unutrašnjeg sveta: čak traže da izbrišu
tragove ovog sveta.
Očigledno da postoji opasnost za spiritua-
liste. Znajući da sami u sebi mogu da promene
tok i strujanje svojih misli i osećanja, da svoju
tugu promene u radost, svoju malodušnost u
nadu, oni zamišljaju da isto tako mogu da iz-
mene spoljni svet. E, ne! Prednost subjekti­
vnog sveta je da vas stavi u vezu sa nevi­
dljivim, suptilnim silama prirode. Ovaj svet je
istinit, ali ne istinit u konkretnom, materija­
lnom smislu; ubeđeni u ono što osećate, ako
želite da ubedite druge, vi se spremate na oz-
144 Moć misli

biljna razočarenja. Objektivan i subjektivan

svet postoje, i jedan i drugi, ali treba poznavati
njihov međusobni odnos i vezu da bi ih uta­
načili. Ako za vas postoji samo unutrašnji
svet, onda spoljni svet prestaje da postoji: tada
se pojavljuju sve iluzije, nepravilnosti i greške
i vi postajete čudno smešni. što se tiče mate-
rijalista koji zanemaruju tanani, suptilni svet,
mnogo se bolje snalaze na fizičkom planu ali
sa druge strane gube mogućnost da iznutra po­
stanu stvaraoci.
Stvaran stvaralac je čovek mislilac: Misao
stvara stvari. Na fizičkom planu ne stvaramo
već kopiramo, imitiramo. Mesto na kome se
događa stvarna kreacija je duhovni svet. Da­
kle, čak i ako savlađuju materiju i primoravaju
je da radi za njih, materijalisti gube carstvo du­
ha: poravnavaju se sa materijom, silaze na
njen nivo i gube moć da vladaju, gube svoju
magičnu snagu.
Evo zašto vam kažem: ako uvek znate da
se služite vašom voljom, vašom mišlju, vašim
duhom, da bi oblikovali sve podsticaje koji
dolaze iznutra iz vas, vi postajete stvaralac iz­
vanredne moći. Ali ne pravite sebi iluzije!
Zato što vas vaša misao sluša, zato što ste
sposobni da radite na unutrašnjoj transforma-
Moć misli 14f

ciji, ne zamišljajte da će vam se i fizički plan

pokoravati. Mnogi ne vide razliku i gube glavu
jer su pomešali dva sveta. Pričao sam vam već
o zaljubljenima kojima se zima pretvara u pro-
leće kada treba da se susretnu. To proleće je is­
tinito u njima, a zima se spolja nastavlja. Ako
zamišljaju da samo treba pružiti ruku i hop:
ptice će doći da pevaju, sneg će se otopiti -
mogu da se načekaju! A to rade izvesni spiri-
tualisti - oni zamišljaju! Izvesni čak misle da
kada izgovore određene magične reči, da će se
stena otvoriti kao u bajci "Ali Baba i četrde­
set razbojnika", samo treba da kažu: "Sezame,
otvori se!" i naći će blago od koga će da žive u
izobilju do kraja života. Ne, mnogo je razu­
mnije raditi nego čekati blago na taj način.
Svakako da kada učenik svaki dan vežba da
sve preobrazi i prolepša u predelu svojih unu­
trašnjih misli i osećanja, strujanja koja stvara
mogu da utiču na fizičku materiju, u tom mo­
mentu mu je moguće da proizvede objektivna
čuda: jer je sve povezano, vibracije, čestice, ta-
lasi; proizvode se isparenja koja prožimaju ob­
jektivni svet koji može da postane isto zračan i
svetao kao subjektivni. Da bi se to dostiglo po­
trebne su vežbe i vreme!
146 Moć misli

Dajte uvek prednost duhu i ne samo da ćete

biti iznad uslova, već će i postojeći uslovi po­
četi da se menjaju: jer su uslovi nešto mrtvo
neanimirano i zahvaljujući duhu koji je živ,
možete da ih promenite. Život ne ostaje nepo­
kretan, ne stagnira, on neprekidno menja i po-
mera stvari. Iskoristite njegovu moć obnove,
učinite da on učestvuje, inače će uslovi ostati
večno isti i zatvarače vam put.
 X

MOĆ KONCENTRACIJE
 Koncentracija je jedna od najpotrebnijih
sposobnosti u veoma velikom broju aktivnosti.
Graveri, hirurzi, akrobate itd. to dobro znaju.
Svi se koncentrišu da ne bi napravili neki po­
grešan potez koji bi mogao da bude katastrofa­
lan.Čak je i radnicima potrebna koncentracija
da im mašina ne odseče ruku ili nogu. Svi udesi
dolaze jednostavno zbog nepažnje, manjka ko­
ncentracije! Koncentracija je baza za sigurnost
i za uspeh. Uopšteno govoreći ljudi su to ra­
zumeli i uspevaju da je ostvare u svojoj profe­
siji, ali su daleko da naslute njenu važnost u
oblasti psihe i duha.
Možda vam se desilo da, igrajući se, konce-
ntrišete lupom sunčeve zrake i zapalite parče
papira. Zašto niste ovu pojavu preneli na psi­
hičku oblast, da bi najzad razumeli da, kada ste
150 Moć misli

koncentrisani na nešto dovoljno dugo, misao

može da upali - simbolično govoreći - odre­
đeni materijal? Lupa je upadljiv primer snage
koncentracije. Fizičari su otišli još dalje uspe-
vši da pronađu laser. Svetlost po svojoj prirodi
teži da se rasipa, problem je bio da se konce-
ntriše; i kada im je uspelo, to su primenili u ra­
zne tehničke, medicinske, strateške svrhe. Po­
što je i prikazano i potvrđeno da je fizičko sve­
tio svemoguće, zašto da se ne povezuje u sve­
moć duhovnog svetla, u misao?
Jedna od najboljih vežbi koncentracije koju
sam vam dao je meditacija ispred izlazećeg su­
nca: koncentrišite se na sunce i ne dozvolite da
u vas uđe bilo koja druga misao, i ostanite tako
duže vreme, na sveti način. Ako uspete da to
korektno izvedete, osetićete se zatim ojačani,
osvetljeni, puni! A ako vam je na primer neki
organ bolestan, možete da učestvujete u nje­
govom ozdravljenju, projektujući na ćelije su­
nčeve zrake - svetlosne zrake ljubavi, dobrote,
živosti i radosti.
Da, vi zaista možete da učestvujete u po­
boljšanju svog zdravlja zahvaljujući konce­
ntraciji misli. Neki će naravno pomisliti da je
to izgubljeno vreme. Kada postoji toliko leko-
va, pilula, samo treba da se otvore usta, zašto
Moć misli 15)

bi se koncentrisali? To je loše rasuđivanje, jer

na taj pasivan način nećete uspeti da se uzdi-
gnete i razvijete, ni da pokrenete izvanredne
unutrašnje snage koje će vam služiti i kada bu­
dete napustili zemlju.
Jer, znajte da je za čoveka jedina zaista va­
žna stvar - moć da se koncentriše na božanske
stvari. Ta sposobnost će mu pomoći da mirno
sledi svoj put tokom večnosti. Pretpostavimo
da ste, kada napuštate ovaj svet, obavljeni
crnom, tamnom atmosferom kroz koju ne mo­
žete da vidite ni vaše prijatelje ni anđele...U toj
tmini i samoći ko će doći da vas spasi? Vaša
sposobnost da se koncentrišete na božanske
stvari. Ova sposobnost traje i posle vaše smrti,
jer ne proizilazi iz mozga, već iz duha koji je
besmrtan.
Kada čovek napusti svoje fizičko telo, ova
sposobnost istraje u njegovom duhu, jer je duh
taj koji misli, koji oseća, koji dejstvuje. On to
čini preko fizičke materije tela, ali kada se
oslobodi nje, ne treba verovati da on više ne
oseća, ne misli, ne deluje; naprotiv, baš u tom
momentu on može da deluje moćno. I zato će
onaj učenik koji je stekao naviku da se konce­
ntriše na svetle teme, biti vrlo moćan sa druge
strane: dovoljno mu je da se koncentriše na
152 Moć misli

Gospoda, ili na svetlost, pa da odagna nemire

i tminu. Ako nije razvio ovu moć na zemlji, ne
može da je upotrebi na drugoj strani. Zato
treba da se naviknete da se svaki dan konce-
ntrišete na najuzvišenije sadržaje.
Duh je izvanredna moć, ali niko ne veruje u
tu moć - a znate li iz kog razloga? Jer smo je­
dnom probali jedan minut, i kada smo videli da
se ništa nije izmenilo, posle tog minuta rekli
smo sebi: "Zašto da gubim svoje vreme? Duh
ništa ne može, misao je neuspešna". U stva­
rnosti ništa nismo razumeli. Treba znati da,
ako misao ništa ne može, pa čak ni duh, znači
da je materija postala toliko nepro vidna, mra­
čna i tvrda i, da bismo je promenili kako bi
postala tananija, osetljivija, potrebno je mno­
go godina. A kako još nismo započeli taj po­
sao, materija daje veoma jak otpor. Da je čo-
vek radio u tom smislu, njegovo fizičko telo
već sada bi bilo mnogo vitkije, okretnije, pri­
stupačnije, probojnije za misao, lako za odgoj.
Taj posao bi dozvolio svetlosti, duhu, da pro­
dre u materiju. Ali u ovom momentu fizička
stvarnost i materijalni uslovi ostaju najmo­
ćniji, jer ljudi, obmanuti, zaustavljaju se na
spoljnom izgledu i ne umeju ni da vide ni da
osete duhovni svet, Nebo, Božanstvo.
Moć misli 153

Da se vratimo na moć koncentracije. Posto­

je u Indiji ljudi koji, posle dugogodišnjih vežbi
koncentracije, uspeju da deluju tako snažno na
eteričnu srž, jezgro (na sanskritu - akaša) da su
sposobni da učine da klica klija brzinom vi­
dljivom golim okom. Za nekoliko sati biljka
poraste, procveta, da plodove i izvrsno voće
može da se jede. To izgleda nemoguće ali je is­
tinito i može da se objasni. Fakiri su radili na
akaši, da učine da ona deluje na eterične otiske
(klišee) koje sadrži seme. Jer svako drvo os­
tavlja u svom semenu jednu vrstu eteričnog
klišea - sintezu svih svojih karakteristika. U
jednom semenu su zabeleženi svi kvaliteti do­
tičnog drveta. Oblik, uzrast, boja, loša i lekovi-
ta svojstva zrna, koja su moćna i na snazi, ali
da bi se pojavila, potrebno je da se zrno zasadi,
da se zaliva i, malo po malo, sama priroda go­
dinama, polako, nežno, vodi drvo prema zre­
losti.
Ova evolucija može da se ubrza. Pomoću
koncentracije pojača se snaga svetlosti, toplote
i života koja dolazi od sunca, iz atmosfere i iz
zemlje, da bi nahranila drvo brže nego što to
priroda uobičajeno čini, i razvoj biljke može da
se ubrza. Vidite da je jasno i jednostavno. Tako
da onaj ko zna kako da deluje na snage akaše -
ovo jezgro koje sadrži sve elemente koji su
154 Moć misli

biljci potrebni da raste (vitalnost, toplota, svet-

lost, magnetizam, elektricitet) - ubrzava silu
koja pojačava razvoj klišea. Ako se radilo, na
primer, o jezgru manga, nekoliko sati kasnije
nalazimo se pred drvetom manga prepunim
tog voća kojim svi mogu da se slade.
Ali najinteresantnije je da se zna da isti pro­
ces postoji i u duhovnom planu: tu takođe mo­
žemo da razvijemo mnogo brže neke mogu­
ćnosti koje su u nama. Čak i kad ništa ne radi­
mo ove mogućnosti će se ipak razviti po pri­
rodi stvari, ali tek kroz nekoliko miliona godi­
na, a šteta je da se toliko čeka. U nama postoje
mnoga semena koja je Stvoritelj stavio, klice
raznih vrsta, tj. kvalitete, mogućnosti, obda­
renosti koje se još nisu pojavile. One su kao
klice koje još nisu osvetljene, zagrejane, zali­
vene. Gledajte, preko zime iako je zemlja ispu­
njena semenom raznih vrsta, nijedno ne niče
jer nema dovoljno toplote i svetlosti. Onda oni
čekaju. I, evo, sa prolećem dolazi ponovo do
koncentracije toplote i svetlosti i sva ta zrna,
koja su ostala skrivena i nevidljiva, klijaju, ni­
ču. Reći ćete: "Svi to znaju, čak i deca." Da, ali
kada ove pojave treba da premestimo na du­
hovni plan, ostajemo u čudnovatom nezna­
nju.
Moć misli 155

A ako se pitate: "Kako ćemo moći da vidi­

mo seme, kvalitete koje je Bog stavio u nas,
kao nešto stvarno? Odgovoriću vam: idući ka
suncu, ono će ih grejati i izvešće ih na videlo.
Kada govorim o suncu, pod tim podrazume-
vam najpre duhovno sunce a zatim fizičko su­
nce. Sunce fizičkog sveta je ovde da nam po­
kaže kako se stvari razvijaju u duhovnoj obla­
sti. Ali kako ljudi ne veruju u moć duhovnog
sunca koje može da nam obelodani sposobno­
sti i vrline skrivene u nama, smatraju da nema
potrebe da se izlažu svojoj svetlosti i svojoj to-
ploti. Onda nije čudno što ništa ne raste na
"njihovoj zemlji". Ostaju u mraku i hladnoći,
drhte od zime i nesrećni su. Zašto se ne približe
duhovnom suncu, Gospodu, da dobiju radost
gledajući kako klijaju i niču sve male mladice
u njihovom vrtu?
Još od danas pokušajte da učite da se ko-
ncentrišete kako biste pokrenuli duhovnu, bo­
žansku, moćnu snagu. Od sada treba da za­
počnete posao ako želite da se vaša ostvarenja
nastave u duhovnom svetu. A tamo, kao-što
sam vam već objasnio, materija nije toliko
čvrsta, neprovidna i mračna, već jednostavna i
poslušna, ona se potčinjava, uzima formu, di­
menziju i boju misli. Sa tom tananom materi-
jom može sve da se čini.
156 Moć misli

Eto, uzmite dakle koncentraciju kao izu­

zetno važnu vežbu, i svakoga dana vežbajte sa
najduhovnijim sadržajima. Brzo ćete osetiti
dejstvo, pa umesto da ostanete u istim muka­
ma, teškoćama, sve više ćete se razvijati, oslo­
bađati i živećete harmoničan i svetao život u
miru.
 IV

ŽIVOT I KRETANJE MISLI

 I
Uopšteno, meditacija je kod čoveka veoma
slaba navika. S vremena na vreme, kada se jave
teškoće, kada treba da se reše problemi, kada je
na mukama, on postaje misaon i razmišlja, jer
ima potrebu da pronađe izlaz. Ipak to još ne
možemo da nazovemo meditacija: to je samo
prirodna instiktivna reakcija u odnosu na opa­
snost ili nesreću. Da, u takvom momentu
čovek, koji ima potrebu za skloništem, insti-
ktivno se zatvara u sebe, i čak počinje da se
moli, da se okreće prema jednom Biću koje je
zanemario jer je do sada sve išlo dobro. Sada se
vraća tom Biću, traži Ga, jer se seća da su mu
roditelji, kada je bio mali, govorili da je On
svemoćan, sveznajući i potpuna ljubav; zato se
obraća Njemu da traži pomoć i zaštitu u naj­
većoj poniznosti i smernosti, sa osećanjem iz­
vanredne moći. Da, ali za tako nešto su po-
160 Moć misli

trebni izuzetni slučajevi: opasnost, rat, bolest,

smrt.
U svakodnevnom životu, kada su mirni i
srećni, ljudi nemaju nikakvu želju da mole ni
da meditiraju, uopšte ne smatraju tu vežbu
potrebnom ni neophodnom, čak joj ne vide
nikakvu svrhu. Kada sve ide dobro misle da ne
treba da se gube u maglovitim i nerazumljivim
predelima meditacije. Ali zato u nesreći, u ve­
likim teškoćama, kada opaze da ništa što je
konkretno i materijalno ne može više da im
pomogne, onda traže pomoć, podršku i zaštitu
- iznutra, u nebeskim predelima. Dobro je to
samo što bi mnogo lakše našli podršku da nisu
čekali izuzetne prilike da se obrate Nebu, da su
naučili da meditiraju svakodnevno. Nemoguće
je upoznati sebe bez meditacije, niti da se po­
stane svoj vlasnik, niti da se razviju kvaliteti i
vrline. I upravo zbog toga što nisu dali pre­
dnost meditaciji, ljudi ostaju vrlo slabi u svom
unutrašnjem životu, svojim osećanjima i že­
ljama.
Svakako da ne treba imati iluzije, vrlo je te­
ško meditirati. Sve dok smo zauzeti prozai­
čnim zanimanjem ili uronjeni u strasti ne mo­
žemo da meditiramo. Treba tražiti da se oslo­
bodimo iznutra kako bismo mogli da projektu-
jemo svoju misao sve do Večnosti Video sam
Moć misli 161

ljude kako godinama meditiraju gubeći svoje

vreme ili čak postaju neuravnoteženi, jer nisu
znali ili nisu hteli da znaju da za meditiranje
treba da ispune određene uslove. Sve dok nis­
mo iznutra slobodni, ne možemo da meditira­
mo. A koliko je njih koji podvaljuju, kradu,
piju, spavaju sa bilo kim i posle - oni "mediti­
raju"! A, ne, to nije moguće, jer priroda tih
aktivnosti to ne dozvoljava, ona zadržava mi­
sao u nižim predelima.
Znam da meditacija sve više i više ulazi u
modu, ali me to nikako ne raduje jer u tome vi­
dim mnoštvo sirotih jadnika koji se upuštaju u
predeo koji ne poznaju. Kako možete da me­
ditirate ako nemate uzvišen ideal koji će vas iz­
vući iz vaših prevrtljivosti, raspuštenosti, be­
stidnosti, zadovoljstava, želja, da bi vas odveo
do Neba? Ne možete da meditirate pre nego
što pobedite izvesne slabosti, pre nego što ra-
zumete neke istine i ne samo da ne možete, već
je opasno čak i pokušati.
Neki zatvore oči ili zauzmu pozu, ali šta se
dešava iznutra? Gde su oni? Bog samo zna.
Kada bi ušli u njihove glave da vidite, jadni oni
- spavaju! To li je duboka meditacija! Dotle se
ide da se čak meditacija javno praktikuje. To je
smešno. Kakva to meditacija može da se oba­
vlja pred publikom? Moguće je, ali čovek mo-
162 Moć misli

ra da bude toliko usavršen, toliko oslobođen

da je sposoban bilo gde i u bilo kom momentu
da meditira, jer mu je duh bez prestanka pove­
zan sa božanskim svetom. Imati toliku ljubav
za uzvišeni svet podrazumeva izuzetnu evolu­
ciju što nije slučaj sa onima koji prikazuju te
meditacije.
Ako želite da imate ideju o načinu na koji
većina ljudi meditira, posmatrajte mačku: ona
meditira pred mišjom rupom, satima meditira
kako da ga uhvati. Za većinu je to meditaci­
ja: oni meditiraju kako da uhvate dvonožnog
"miša."
Meditacija nije tako prosta vežba kao što
zamišljamo. Treba biti vrlo napredan za medi­
taciju a naročito imati bezgraničnu ljubav za
božanski svet. U takvom momentu, bez da či­
nite bilo kakav napor, vaša misao je već ko-
ncentrisana i, vama uprkos, vi meditirate; vaša
misao je toliko neusiijena i pročišćena da ona
skoro nezavisno od vas odlazi da obavi svoj
posao.
Neki su mi već rekli: "Godinama poku­
šavam da meditiram, ali mi se blokira mozak
i ništa ne uspevam." Zašto? Jer nisu razumeli
da svaki trenutak njihovog života ne postoji
odvojeno, već je povezan sa svim trenucima
koji su prethodili i koje nazivamo prošlost.
Moć misli 163

Nisu razumeli da su otežali, postali tromi zbog

svoje prošlosti, da im ona smeta, a kako žele da
po svaku cenu meditiraju, prisiljavaju svoj mo­
zak i on se blokira. Ništa se tu ne može. Nikada
im nije palo na pamet da sebi kažu: Želim da
meditiram, znači da treba da pripremim svoj
mozak i svoj organizam, sve moram da stavim
u takav položaj da mogu da radim. Pretpo­
stavite da ste se prepirali sa nekim. Sutradan,
kada želite da meditirate nadolazi vam pro­
šlost i vi ne prestajete da mislite: "A, on mi je
rekao ovo, pa mi je rekao ono. Samo da ga
nađem, pokazaću mu svoje!" Evo sadržaja oko
koga će se vrteti meditacija. To je nered,
dar-mar! Umesto da se uzdignete do božanskih
predela, prekopavate sve što ste živeli u pro­
šlosti i to nadolazi, defiluje, čitava povorka
lica i događaja se odvija pred vama i vi ne mo­
žete da izađete iz toga. Ista se stvar ponavlja
već godinama i očigledno da nema rezultata.
Covek može da postane svemoćan pod us-
lovom da zna određen broj stvari i posebno da
je svaki momenat postojanja vezan za onaj
prethodni. To je Isus hteo da kaže kada je save-
tovao da se ne brinemo za sutra. Jer ako vi da-
nas sredite vaš život, sutrašnjica će vas do-
cekati slobodne: možete da raspolažete sobom
kako vi želite, da koncentrišete vašu misao na
164 Moć misli

sadržaj koji vi želite, jer ste sve obavili pre­

thodnog dana. Dok, ako ništa niste sredili, su­
tradan ste sputani, morate da jurite levo-desno
da ispravite rupe i greške iz prošlosti i niste
slobodni da radite u sadašnjosti, niti da krei­
rate budućnost.
Dakle, učenik koji želi da meditira a koji je
osvetljen, unapred se priprema, pročišćuje se,
ne opterećuje se nepotrebnim preokupacijama,
trudi se da ima želju za usavršavanjem da bi
mogao da pomogne drugima, da je model, pri­
mer drugima, Božji sin. On je prožet uzviše­
nom Željom da ispuni Božju volju kao što nam
Isus traži u Jevanđelju. Da bi ostvarili Isusov
propis nije dovoljno samo želeti, hteti, već tre­
ba imati određena saznanja. Mnogi žele ali ne
dolaze ni do čega jer ne znaju kako da zapo­
čnu. Neko je ostavio otvorenu slavinu vode ili
gasa, ili je zaboravio bebu u kadi i seti se za
vreme meditacije. šta mislite zar tako može da
se meditira?
Znači da treba da se unapred pripremite i
kada ste slobodni u vašem telu - mislima i
osećanjima - kada ste umakli iz zatvora koju
predstavlja svakidašnjica, vi počinjete da se
uzdižete iznutra: osećate da postoji novi život,
širok, dubok, prostran i toliko ste prošireni,
oduševljeni da možete da se vinete u drugi
Moć misli 165

predeo. Predeo koji se, u stvari, nalazi u vama

samima: da, taj božanski život teče unutra, u
vama, i najzad uspevate da na momenat živite
pravi život. Tako se božanski svet budi u vama
i više ne možete da ga zaboravite; pouzdano
znate da je duša stvarnost, da božanski svet
postoji i da je nastanjen bezbrojnim stvore­
njima. Odakle ta sigurnost? Jer ste uspeli da
pokrenete nepoznate snage, mnogo moćnije i
blagotvornije, dok ste ranije, sticajem oko­
lnosti, bili uhvaćeni u neprijateljske snage koje
su vas nagrizale do iznemoglosti.
Eto šta su Prosvećeni oduvek znali i čemu
nas uče. Meditacija je psihološko, filozofsko,
kosmičko delo vrhunske važnosti. I kada uče­
nik jednom oseti ukus ovog uzvišenog sveta,
njegova vera se učvršćuje i oseća da počinju da
mu se pokoravaju sopstvene sposobnosti: kada
želi da stavi u pokret svoje misli - one se
pokreću, a kada želi da ih zaustavi one se zau­
stave kao da su sve ćelije celog organizma od­
lučile da se potčine. Sve dok nije dostigao ovo
savlađivanje, potrebno mu je mnogo sati da se
smiri jer njegove ćelije nastavljaju sa uzne-
mirenošću, one mu govore: "Ako misliš da
nam zadaješ strah, mi ti se podsmevamo, ne
tresemo se, ne poštujemo te, jer si nam poka­
zao da si suviše glup, suviše neuk. I nastavljaju
166 Moć misli

svojeglavo. Svi vi poznajete ponešto od to­

ga? Ima dana kada vas slušaju; slučajno ili
svesno otišli ste naviše, pokrenuli ste superi­
orne snage, bili ste autoritativni; a kako ćelije
prepoznaju hijerarhiju, one slušaju svoga ga­
zdu, svoga gospodara.
Uostalom, tako se dešava i u životu. U bi­
roima, u administraciji, u vojsci, svako ima te­
žnju da se popne na viši stupanj da bi postao
direktor, predsednik, šef kabineta, general, jer
u tim momentima, a naročito kada ima svoje
epolete i dekoraciju, ostali ga slušaju, klanjaju
mu se. Makar to bio imbecil ili dželat, nije va­
žno, potčinjavaju mu se. Odakle dolazi taj ose-
ćaj za starešinstvo, hijerarhiju? Nisu to ljudi
izmislili jer oni nemaju mogućnost da prona­
laze bilo šta. Intuicijom, nasumice ili insti­
nktom, oni mogu da otkriju samo ono što već
postoji u prirodi. Svuda u prirodi postoji sta­
rešinstvo: na nebu (zvezde, sazvežđa), na ze­
mlji (reke, planine, drveće, životinje), pa je
čak i u čoveku sve hijerarhizovano.
A sada, pošto dobro znamo da se uvek treba
popeti nekoliko stupnjeva više da se postane
šef da bi se nametnulo ostalima, treba da zna­
mo da se i u duhovnoj oblasti treba popeti za
jedan stupanj više da bi se potčinili stanovnici
koji su unutra. Isti je princip, isto pravilo. A
Moć misli 167

ono što traže prosvećeni upravo jeste - da se

sve iznutra pokorava. Ne traže da nadmaše pla­
nine, zvezde, životinje ili ljude, već da se oni
sami savlađuju, da su vladari svojih tela, svojih
misli, svojih osećanja i rade da to postignu.
Sve duhovne vežbe, kao meditacija, po­
mažu čoveku da se iščupa iz sopstvenih sme­
tnji, svog zatvora, iz okova koji su ga potpuno
podjarmili podzemnom svetu. Koliko je samo
bića uzeto! Nisu bili osvetljeni i dozvolili su da
se stropoštaju do tog strašnog sveta. To su pro­
zvali Pakao, đavo. Nazovite to kako hoćete
ali taj svet postoji, i mnogi su u opasnosti da
se izgube jer ne žele da se služe spasonosnim
sredstvima kojima ih uči Nauka o prosvećenju.
Smatrali su sebe veoma inteligentnima, u stva­
ri su bili oholi i jogunasti i eto dokle su pali.
Jedini način da se izađe iz muka i meteža
jeste meditacija. Kao što sam vam već rekao,
da bi moglo da se meditira najpre treba da se
sredi određen broj stvari. Kada majka hoće da
pravi kolače, na primer, ako su sva deca tu:
zovu je, kace se o nju, vuku je za kecelju - ona
ne može ništa da radi. Da bi bila mirna, mora
da ih stavi u krevet i da ih uspava. Isto važi i za
nas. Unutra imamo decu, takvu dečurliju da je
,to strašno. Treba, dakle, uspavati tu brbljivu
dečurliju da bismo mogli da obavimo posao, a
168 Moć misli

zatim kada je posao završen, treba doći kod

njih i podeliti im kolače!
Da bi se meditiralo treba poznavati priro­
du psihičkog rada. Na primer, nikada ne tre­
ba primoravati mozak da se naglo koncentriše
na neku temu jer napastvujemo nervne ćelije,
blokiramo ih i dobijamo glavobolju. Prva stvar
je biti i ostati pasivan, budno nadgledajući to
smirivanje svih ćelija. Svakako da bez vežbe
ne može brzo do toga da se dođe ali, vreme­
nom, biće porebno samo nekoliko sekundi.
Najpre treba raditi sa blagošću, u miru i ljubavi
i naročito ne treba forsirati. Eto to je tajna do­
bre meditacije. I u momentu kada osećate da je
vaš nervni sistem spreman, ponovo napunjen
(jer taj pasivni stav omogućuje organizmu da
obnovi snage) tada možete da usmerite svoju
misao ka odabranoj temi.
Da bismo mogli svakodnevno da obavljamo
posao bez napora, da smo svaki dan spremni,
aktivni, dinamični, sposobni da vršimo velike
poslove, treba da umemo da se korektno opho­
dimo sa svojim mozgom. To je veoma važno.
Ako želite da dugo godina upražnjavate svoje
duhovne aktivnosti, od sada vodite računa da
ne prenagljujete sa nekom temom čak i kada je
volite, čak i kada vam je mnogo stalo do nje,
jer se sprema nasilna reakcija. Počnite blago,
Moć misli 169

mirno. Utonite u harmoniju kosmičkog okeana

da biste izvukli snage. I kada se osetite ponovo
napunjeni, krenite, lansirajte se u posao u ko­
me učestvuje celo vaše biće. Da, jer ne samo
intelekt, već celo vaše telo, sav narod svih va­
ših ćelija treba da je pokrenut da bi radio du­
hovni posao.
U prvim trenucima nastojte da ne mislite, da
bacite samo jedan pogled u vašu duboku unu­
trašnjost kako biste konstatovali da sve dobro
radi. Ali se pozabavite takođe i disanjem: di-
šite pravilno, ni na šta ne mislite, osećajte sa­
mo da dišete, imajte samo svest, osećaj da di-
šete. Videćete kako će to disanje da unese ha­
rmoničan ritam u vaše misli, u vaša osećanja, u
ceo vaš organizam: biće to vrlo korisno.
Neki će reći: "Niti znam šta je meditacija,
niti želim da saznam. Žrtvovaću se, biću mi­
lostiv, činiću drugima dobro i to je dovoljno.
"Ne, to nije dovoljno jer, delujući, mogu da se
prekrše zakoni, sve može da se pobrka i uništi
ako se ne započne sa meditacijom. Zašto? -jer
vam jedino meditacija omogućuje da imate ja­
sne pojmove o stvarima: kada pomoći, kako, u
kojoj oblasti.
Može da se meditira o svim sadržajima: u
vezi zdravlja, lepote, bogatstva, inteligencije,
moći, slave, o anđelima, arhanđelima i svim
170 Moć misli

hijerarhijama. Sve teme za meditaciju su do­

bre, ali je najbolje meditirati o Bogu, lično -
Njemu. Da se prožmemo Njegovom ljubavlju,
Njegovom svetlošću, Njegovom snagom, da
živimo trenutak u Njegovoj večnosti - i da me­
ditiramo sa ciljem da Mu služimo, da Mu se
potčinimo, da se sjedinimo sa Njim. Ne posto­
ji ni moćnija ni blagotvomija meditacija. Sve
ostale imaju za pokretačku snagu interes, pro­
fit, volju da se upotrebe tajne moći da bi se
obogatilo, ili da bi se služilo drugima. Pro-
svećeni su razumeli da je najkorisnije upravo
ono što je korisno za njih - da samo traže da
postanu Božje sluge. Sve ostalo je manje-više
crna magija ili vradžbina. Evo zašto, a da toga
nisu ni svesni, većina tajnika brčka po vra-
džbinama. Služe se svojim nevidljivim snaga­
ma da bi imali više, da bi vladali, potčinili
žene, a ne da bi služili Boga. U meditaciji po­
stoje različiti stupnjevi.
Svakako da treba početi meditiranje sa pri­
stupačnim sadržajem. Ljudsko biće je stvo­
reno da ne može da živi prirodno u nepo­
jmljivom (apstraktnom) svetu. Ono, dakle,
mora da se zakači za nešto vidljivo, dodirljivo,
njemu blisko, nešto što voli. Vrlo je lako ko-
ncentrisati se na hranu kada dugo nismo jeli.
Bez da se želi, ličimo na mačku koja se ko-
Moć misli 171

ncentriše na miša. Ne treba da se uloži napor,

ide samo od sebe. Gledajte kako se mladić
koncentriše na devojku koju voli! Satima i da­
nima. Zato što je voli i tu takođe nema potrebe
da se muči. Kakva meditacija! Ne može da se
otrgne.
Dakle, počnite da meditirate sa onim što vo­
lite; zatim ćete to ostaviti po strani, ali prvo za­
počnite sa onim što vam se sviđa, sa onim što
vas inspiriše - birajući u svakom slučaju duho­
vnu temu. Počevši sa temama koje vam se do­
padaju, vi već razvijate u sebi jedan način, me-
tod rada, zatim možete da napustite te teme
da bi se projektovali prema sve udaljenijim,
apstraktnijim oblastima. Očigledno, ako po­
čnete da se koncentrišete na prostor, vreme,
večnost... nećete postići velike stvari. Kasnije
možete da se koncentrišete na prazninu, na
ponor, na ništavilo, ali počnite sa pristupa­
čnijim sadržajem pa idite progresivno prema
apstraktnom sadržaju.
Zato vam ponavljam, najuzvišenija medita­
cija je da se uspostavi veza sa Bogom, da Mu
se potčinimo, da želimo da Mu služimo, da
postanemo instrument u Njegovim rukama. U
tom spajanju svi kvaliteti Gospoda, Njegova
moć, Njegova ljubav, Njegova mudrost, Nje­
gova bezgraničnost ponire u vas i vi postajete

m
172 Moć misli

božanstvo jednoga dana. Neki će reći: "Kakva

oholost, želeti da se postane božanstvo!" Ali
neka čitaju Jevanđelje! Isus je rekao: "Budite
savršeni kao što je savršen Otac vaš Nebeski."
Ne postoji uzvišeniji ideal; Isus nam ga je dao,
ali su ga hrišćani zaboravili. Mnogi veruju da
je dovoljno da s vremena na vreme upale sve­
ću u crkvi, zatim da se vrate kući i da se bave
svojim pilićarnikom i gotovo, oni su dobri
hrišćani. Kakav strašan ideal! Njemu zahva­
ljujući, sigurno će uskoro doći Božje Carstvo.
Ah, jadni hrišćani, marljivo primenjuju razu­
mno pravilo da se ne traži mnogo od ljudskog
bića, jer u suprotnom je to oholost? Dok ja
nasuprot kažem: postavite najviši, najviši ideal
u svom srcu, u svojoj duši, u svom duhu. A taj
ideal je da se postane apsolutni instrument u
Božjim rukama, da Bog misli kroz nas, da
oseća kroz nas, da deluje kroz nas. Prepusti­
te se volji, mudrosti, svetlosti; vi ste u službi
svetlosti koja sve zna i koja će vas vodi­
ti.
Ali čovek je isto tako i na zemlji, šta on
onda treba da radi na toj zemlji? Isus je rekao
- "Vidite." (istražite!), uvek su mi reference
Isusove reči. On je sve rekao, zašto onda izmi­
šljati nešto posle Njega? On je, dakle, rekao:
"Neka i na zemlji bude kao i na Nebu." Na
Moć misli 173

zemlji kao na Nebu - znači da zemlja treba da

reflektuje Nebo. A ta zemlja je naša zemlja,
naše fizičko telo. Dakle, posle urađenog posla,
da bi se dosegao vrh, treba sići da se sve orga-
nizuje u fizičkom telu. Besmrtnost je gore,
svetlost je gore, harmonija, mir, lepota, sve što
je tanano nalazi se gore; a sve što je gore treba
da dođe da se ovaploti dole u fizičkom planu.
Tražite da postanete sluga Boga i u isto vreme
radite da u sebi stvorite to drugo telo koje
se naziva svetlosno telo, telo slave, telo be­
smrtnosti, telo Hrista. To telo je isto pomenuto
u Jevanđelju: samo što hrišćani nisu pridali va­
žnost tome, ne produbljuju Jevanđelje, to ih ne
interesuje, a oni sami su sve drugo pre nego
hrišćani.
Vi ćete reći da bavljenje zemljom nije neki
izvanredni ideal, dok Indusi, budisti, traže sa­
mo da napuste ovu zemlju patnji, ratova, bede.
Znam, to je njihova filozofija ali to nije Hristo-
va filozofija. Hristova filozofija je da siđe Ne­
bo na zemlju, tj. da se ostvari Božje Carstvo i
Njegova Pravda. Isus je radio za to Carstvo i
tražio od svojih pristalica da isto tako rade za
to Carstvo. Znači da treba da radimo ovde,
počev od našeg fizičkog tela. Evo stvarne filo­
zofije! Kako su drugi razumeli, to nas ne in­
teresuje.
174 Moć misli

"Da bude volja tvoja i na zemlji kao na Ne­

bu." Ali gde su radnici? Ljudi imaju drugu
filozofiju u svojim glavama i zato će dolaziti
na zemlju sve dok ne uspeju da od nje stvore
Rajski vrt. Tek tada će je napustiti da bi išli na
druge planete, a zemlja će biti prepuštena
životinjama, koje će takođe evoluirati. Izne­
nađeni ste, zar ne!? Ljudi su poslati na zemlju
kao radnici na neko gradilište, ali se ne se­
kiraju što, umesto da rade, oni se zabavljaju.
Ne treba zaboraviti svoj zadatak već mislite
da svakoga dana pretvorite zemlju u Raj. Tada
će se Gospod objaviti. Kazaće: "Bili ste dobri
radnici na mom polju zato uđite u Carstvo
moje radosti i moje slave." U Jevanđelju Isus
govori o radnicima koji su bili poslati da rade
na nekom polju. E, upravo smo mi ti radnici. I
šta smo zasadili? Gde smo radili?
Znate li parabolu o slugama i talentima? To
je ista ideja. Sluga je bio kažnjen jer je zako­
pao svoju darovitost. Taj loš sluga predstavlja
one koji nikada ništa nisu radili, koji se za­
bavljaju, koji misle samo da se obogate i da što
bolje žive na zemlji. To nije u saglasnosti sa
Hristovom filozofijom. Poslati smo na zemlju
da obavimo neki posao, a zatim će nam Go­
spod sve dati, pripašće nam čitav svemir. Zato,
kada vidim mnoge ljude koji sebe nazivaju
Moć misli 175

duhovnicima, okultistima, misticima - kako ra­

zmatraju svoje postojanje na zemlji, to me
ražalosti. Žene se, prave decu, organizuju pri­
jeme, jedu i piju - potpuno kao najprostiji ljudi.
A šta je sa zadatkom zbog kojeg su poslati na
zemlju? Ništa. I vi takođe, uđite u sebe i vi-
dećete da ono što radite nema nikakve veze sa
Hristovom filozofijom.
Evo, dao sam vam dve najbolje teme za
meditaciju: kako se najbolje postaviti u slu­
žbu Božanstva, i kako ostvariti, konkretizova-
ti, materijalizovati na zemlji sve Nebo koje je
gore. Smisao života se nalazi u tim dvema akti­
vnostima, i sve što je van tih dveju aktivno­
sti ima svakako svoje značenje ali ono nije i
Božansko. Bog je stvorio čoveka po svojoj sli­
ci. On je stvorio čoveka da postane kao on.
Ako mi ne verujete idite i pitajte Ga! Celog
života sam tražio ono najlepše što postoji i
našao sam. Ali "naći" ne znači da posle toga
treba da prekrstimo ruke i da ništa ne radimo.
Naprotiv, upravo tada treba početi sa radom,
jer ono što smo našli treba da ostvarimo, ta­
kođe, na zemlji kao što se ostvarilo gore. To
što su se mnoge stvari ostvarile u mislima nije
dovoljno, treba ih ostvariti i na fizičkom planu,
a to je dugo i teško.
176 Moć misli

Očigledno da bi imalo da se doda još mno­

go stvari, ali je za sada ovo dosta. Treba ra-
zumeti važnost meditacije, a posebno, da bi se
ostvarili rezultati, treba da budno pazimo na
naše misli, naša osećanja, naša dela, tj. na ce-
lokupan naš način življenja. Počnite da mediti­
rate sa jednostavnim, pristupačnim sadržajem
da biste, malo po malo, stigli do najsjajnijih
sadržaja, i jednoga dana ćete raditi samo da
postanete instrument u Božjim rukama i da
ostvarite Nebo na zemlji. Ništa uzvišenije i ve-
ličanstvenije ne postoji. To je ispunjenje svih
Božanskih zakona i celokupne mudrosti.
Ne zaboravite da pomoću meditacije imate
sve mogućnosti da date izlaz vašem unutra­
šnjem biću, tom misterioznom, tananom biću,
da može najzad da izađe, da se razvije, da baci
pogled na bezgraničan prostor, da zabeleži sve
lepote i da ih zatim ostvari u fizičkom planu.
Očigledno, većim delom vremena ono što vidi
to biće u nama, ono što razmišlja, ne stiže do
naše svesti, ali ako često ponavljamo ove ve-
žbe, ono što malo po malo otkriva postajaće
svesno i evo riznice koja nalazi mesto u nama
i postaje naše vlasništvo.
Treba zavoleti ukus meditacije, ona treba da
uđe u našu misao, u naše srce i volju kao jedna
potreba, kao zadovoljstvo bez koga život ne-
Moć misli 177

ma ni ukus ni smisao. Treba nestrpljivo da

očekujete taj momenat kada ćete najzad uroniti
ju večnost i piti eliksir besmrtnog života. Ne vi­
dim još tu radost i nestrpljenje u vama. Treba
biti kao pijanac koji misli samo na vino i u mo­
mentu meditiranja reći sebi: "Najzad će moja
duša, moj duh i moje srce moći da zagrli sve­
mir, makar nekoliko trenutaka, i naći će se li­
cem u lice sa beskonačnošću."
 II
Bog je omogućio svakom živom biću koje je
stvorio da nađe hranu koja mu odgovara. Gle­
dajte samo životinje, postoji bezbroj vrsta: in-
sekti, ptice, ribe, sisari - i za svaku vrstu je pri­
roda pripremila različitu hranu, osobito prila­
gođenu. Kako to da jedino ljudi ne nalaze ono
što im je potrebno? Svakako da fizičku hranu
svako zna gde i kako da nađe. Ali psihičku,
duhovnu hranu, ne znaju. Međutim i što se nje
tiče, sve je raspodeljeno svuda u univerzumu.
Treba samo znati u kom predelu se nalazi ono
što tražimo.
Ako želite da se upustite u močvarni predeo
opustošen od komaraca, osa, zmija, očigledno
da ćete njih i sresti. A da bi se sreli orlovi, treba
ići na planinu. Imate potrebu da posmatrate le-
potu a vi se nalazite na nekoj mansardi: treba
da izađete i da idete u šetnju kroz šumu, u park,
na obalu mora. Ako želite da se obrazujete po-
Moć misli 179

trebno je da idete na univerzitete ili u bibli­

oteke. Za svaku stvar treba naći odgovarajuću
oblast. To važi kako za materijalni tako i za
duhovni plan. Zato učenici jedne škole za pro-
svećivanje posvete svakoga dana određeno
vreme meditaciji, posećuju oblasti nevidljivog
sveta, jer znaju da će tamo naći sve što im je
potrebno za ličnu ravnotežu, uzdizanje, duho­
vno napredovanje.
Reći ćete: "Ali kako pronaći ove oblasti?
Ko može da nam ih pokaže? Za fizički plan
postoje knjige geografije, sa mapama i raznim
objašnjenjima, ima atlasa, enciklopedija. Ali
kako da se orijentišemo u nevidljivom svetu?"
Evo, upravo ono što ne znate! U psihičkoj
oblasti se dešava pojava analogna onoj koja
omogućuje jednom radiestezisti da pronađe, na
primer, osobu zahvaljujući "svedoku": prame-
nu kose ili odeći koja je pripadala toj osobi.
Radiestezija se zasniva na zakonu o sličnosti.
Ono što ovde služi kao svedok je vaša misao
koja će po srodnosti susresti u prostoru odgo­
varajuće elemente. Duhovni plan je organi-
zovan na taj način tako da - sama činjenica
da mislite na neku osobu ili na neki elemenat
omogućava da se direktno dodirne dotična
osoba ili taj elemenat, bilo na kom mestu se oni
nalazili. Nije, dakle, potrebno da se poznaje
180 Moć misli

tačno mesto, kao na fizičkom planu, gde su

nam potrebne mape i precizne oznake.
Na duhovnom, božanskom planu, nije po­
trebno istraživanje, dovoljno je da se vaša mi­
sao jako koncentriše da bi vas vodila tačno
tamo gde vi želite. Ako pomislite na zdravlje,
već se nalazite u oblasti zdravlja. Kada pomi­
slite na ljubav već ste u oblasti ljubavi. Kada
mislite na muziku vi ste u oblasti muzike. Pa
čak, ako ste osetljivi i imate neki dar, vi
hvatate eho nebeske muzike. Jer ne mislite va­
ljda da su veliki kompozitori "izmislili" mu­
ziku koju su komponovali. Ne, oni su prepi­
sivali onu koju su čuli odozgo, a često nisu ni
mogli da prepišu ono što su čuli, jer na zemlji
ne postoji zvuk ili akord da tačno podražava
muziku iz uzvišenih predela. Ista poteškoća se
javlja i kod slikara, pesnika, svih umetnika, jer
čovek još nije spreman da uhvati i da prenese
lepotu božanskog sveta. On još nije spreman,
ali može da dospe do toga ako preduzme pra­
vi duhovni rad - da u sebi zameni sve stare,
istrošene, tamne čestice - čistim, svetlim nebe­
skim česticama.
Pitaćete: "Kako i gde naći te čestice?" Kao
što sam vam objasnio, misao će se sama po
sebi postarati da ih nađe. Od momenta kada
počnete da mislite na te nove čestice i da ih za-
}Aoć misli 18!

mišljate u svoj njihovoj suptilnosti, jasnoći,

sjaju, vi ih privlačite, i stare će biti stvarno
isterane i zamenjene. Svakako ne odmah, to
zavisi od intenziteta vaše ljubavi, od vaše vere,
vašeg rada, ali će jednoga dana sve čestice koje
nisu treperile u harmoniji sa nebeskim oblasti­
ma biti zamenjene i vi ćete tada uspeti da
hvatate i shvatate najuzvišenije i najtananije
istine univerzuma.
Otkad je nauka otkrila da je kosmos pun ta­
lasa koji nam nose zvučne poruke, ona se trudi
da napravi što savršenije i što osetljivije apa­
rate koji bi mogli da ih uhvate. Ono što ona ne
zna jeste da ti aparati oduvek postoje u lju­
dskom biću. Stvoritelj je pripremio čoveka za
neopisivo bogatu budućnost i stavio mu je apa­
rate i antene sposobne da uhvate i prenesu svu
inteligenciju i sjaj Njegovog stvaralaštva. To
što čovek ne uspeva, znači da nije pokušao da
radi u tom pravcu, nije vežbao, nije čak ni
upućen u sve te mogućnosti. Ali te sposobnosti
postoje, svi aparati su tu, čekaju trenutak da
budu pokrenuti, uključeni. Ti aparati su čakre,
' a takođe i izvesni centri nervnog sistema, moz­
ga i sunčanog pleksusa. U ovom momentu svi
ti aparati spavaju: čovek je nesposoban da
uhvati poruke koje dolaze iz svih tačaka sve­
mira, iz najudaljenijih sazvežđa. Uostalom, iz
182 Moć misli

predostrožnosti je i bolje tako jer su te poruke

tako brojne, da pri sadašnjem stanju stvari,
onaj ko bi mogao da ih primi ili bi postao lud
ili bi umro od groma. To neće biti opasno onda
kada čovek bude ojačao iznutra kako bi mogao
da izdrži.
Zamislimo sledeći prizor. Da li ste videli
kako se razvija tikva? Prvo visi na maloj sta­
bljici koju lako možete da otkinete. Ali što tik­
va više raste, mala stabljika jača u toj meri da
izdrži težinu od više kilograma. Isto je i sa lju­
dskim bićem. Tokom meditacija, kada uspeva
da uhvati kosmičke struje, nešto u njemu radi
kako bi uspeo da odoli svim pritiscima. Ali to
treba da se događa postepeno. Neki koji žele
da sve odmah nauče, da odmah razviju sve
svoje sposobnosti idu ka ozbiljnoj neravno­
teži. Lekar prepiše lekove bolesniku: 10 kapi
dnevno u trajanju od jednog meseca. "Mesec
dana, kaže sebi bolesnik, pa to je suviše dugo."
popije sadržaj flaše odjednom i - umire. E, ne
tako, treba ići strpljivo i redovno tako da
organizam može da ojača da bi odolevao pri­
tiscima.
Najbitnije od onoga što treba da znate je: da
vi posedujete mogućnost da meditacijom
uhvatite sve elemente u univerzumu koji su
vam potrebni. Misao može da se pobrine, pre-
Moć misli 183

ko zakona o srodnosti, i nađe te elemente. To

je uostalom ista stvar kao sa ljudskim bićima:
kada mislite na neku osobu, makar da je na
kraju sveta, među pet milijardi osoba koje su
na zemlji, vaša misao će otići tačno prema
osobi o kojoj ste mislili, a ne prema nekoj
drugoj. Kao da je vaša misao bila namagnetisa-
na da tačno može da dotakne tu osobu.
Dakle, od sada, ako želite da dobijete neki
elemenat iz univerzuma ili da dotaknete neku
bitnost, pomislite na taj elemenat i na tu bitnost
i ne opterećujte se mestom gde se one nalaze -
vaša misao će stići tačno do njih. Tu sposo­
bnost imaju određeni psi, kojima se daje da
pomirišu odeću ili maramicu koja pripada ne­
kome, i uz pomoć tog predmeta, budući da je
prožet mirisima te osobe, pas je sposoban da je
otkrije kilometrima na daljinu. Miris, to je ne­
što veoma tanano, ali se pas nepogrešivo uputi
pravo na traženu osobu, makar se ona nalazila
među stotinom drugih. Tačno to čini i misao
koja će pronaći, prolazeći prostore, ne samo
elemente, već i vidljiva i nevidljiva bića koja
mogu da vas ojačaju, osvetle, ili da vam po­
mognu.
 XII

STVARALAČKA MOLITVA
 I
Mogu da vas samelju, tako i toliko da pov-
erujete da ništa vise nije ostalo od vas. Me­
đutim, uvek će opstati jedan vaš atom; i on će
moći za vas da ponovo sagradi celokupan uni­
verzum. Taj atom je dar molitve, prekli­
njanja. To je najveći dar koji je Bog dao čo-
veku, jer da taj dar nije postojao ljudsko biće bi
odavno nestalo.
Ova ideja o postojanju jednog "atoma mo­
litve" o kojoj niko ne govori, ne može da vam
izgleda potpuno neprihvatljiva, nemoguća da u
nju poveruje. Međutim, već ste čuli da se go­
vori u Nauci o Prosvećenju da na vrhu srca
postoji jedan atom čija je uloga da celog ži­
vota registruje šta čovek misli, oseća i živi. Taj
atom nema moć da učestvuje i promeni bilo
šta, on samo registruje. U stvari, to je minija­
turni kalem koji se bez prestanka odvrće - od
188 Moć misli

početka do kraja postojanja, i u času smrti on

se zaustavi i odvoji.
Isto tako u čoveku postoji jedan atom čija je
uloga da traži pomoć za lečenje nevolja. Ako
taj atom nije razvijen jer se čovek ne moli, sve
se za njega odvija tačno kako je bilo određeno
sudbinom. Taj atom ne može da izmeni glavne
crte života, njih je vrlo teško promeniti, ali u
suptilnoj, eteričnoj oblasti može da proizve­
de promene. Evo zašto manje pate osobe koje
imaju naviku da se mole. One manje osećaju
obeshrabrenje, manje gorčine i očaja u sebi,
kada dođu teške situacije. Mučni događaji su
često vezani za zajednicu i nemoguće ih je iz-
beći - rat, na primer. Za vreme ratnog stanja,
ne mogu da se izbegnu lišavanja i nesreće, ali
onaj koji moli, koji dejstvuje svojom dušom i
duhom, iznutra preobražava sve te teškoće.
Iako spolja događaji ostaju isti, tamo gde drugi
uzmiču i obeshrabre se ili se čak i ubiju, on
pronađe snagu, hranu, hrabrost.
Ne treba trpeti, ne treba se opustiti, već
treba pokušati da se nađe lek. Vi ne možete sve
da poboljšate, još niste stasali, ali ono što ra­
dite je kao malo seme koje je već u stanju da
donosi plodove. I kada biste morali da budete
u situaciji 100 %-tne hladnoće ili mraka, za
vas bi to značilo 99 %! Izgovorili ste nekoliko
Moć misli 189

reči, molili ste se, koncentrisali na svetlu sliku

i to je kao da ste pustili jedan krik da dođu da
vas spasu. Vi ne posmatrate život oko vas, a
uvek vam govorim da tu treba da učite lekcije.
Gledajte dete: ko ga je naučio, ko mu je otkrio
da je reč moćna? Kada oseti opasnost ono
pušta krik: "Mama!" Kako je to dete naučilo da
se služi jednom čarobnom reči. Da nije vikalo,
majka ne bi ni znala da se nešto desilo. Ali ga
ona čuje i skače da ga spase. Zašto onda ljudi
ne puste bar jedan krik prema nebu?
Navika za molitvom se u naše vreme sve
više gubi i to je šteta. Ljudi misle - zašto moliti
kada imamo sve što nam treba? U stvari, molit­
va pripada drugom redu stvari. Čak i kada sve
imate i kada vam ništa ne nedostaje, treba
moliti. Zašto? Jer je molitva kreacija. To vas
čudi? Sva bića imaju potrebu da kreiraju. Ali
ako nismo razvili određene sposobnosti, inte­
ligenciju, svetlost, onda ne kreiramo nego sa­
mo kopiramo stvari, samo ih preštampavamo,
podražavamo. Isto kao i očevi i majke koji se
nisu bavili nikakvim unutrašnjim radom pre
stvaranja deteta - samo reprodukuju svoje sla­
bosti i bolesti kod njih. Veruje se da je to
kreacija, a u stvari je samo reprodukcija. Stva­
rna kreacija se nalazi mnogo više. Znajući to,
čovek koji želi da kreira prevazilazi sebe, na-
190 Moć misli

dvisuje i svojom dušom i duhom hvata ele­

mente iz Nebeskih predela. Sve kreacije koje
ostvari poseduju uzvišenije elemente od onih
iz običnog sveta jer je uspeo da se uzvisi pre­
ma Nebu, da se uzdigne, da privuče nešto što
dolazi sa velikih visina.
Prava molitva je stvaranje. Kada molite vi
se ne obraćate samo negde nekom dobričini jer
je šef, direktor ili bankar koji može da vam
da ili pozajmi nešto, ili nekoj ženi da bi vam
dobacila jedan pogled. Ovom vrstom molitve
možete da dobijete ponešto jer ti kojima se
obraćate su na istom nivou kao vi, sa istim sla­
bostima.
Stvarna molitva uspostavlja vezu sa naju-
zvišenijim Bićem, Stvaraocem Neba i Zemlje.
Moleći Ga vi se ujedinjujete sa tim uzvišenim
Bićem koje je večnost i beskonačnost. Upravo
u toj vezi čovek ima mogućnost da uhvati i
privuče nešto iz superiornog sveta i da dovede
ovde u ovaj svet u kome živi kako bi sva stvo­
renja od toga imala koristi. Jer treba da znate:
elementi, čestice i elektroni koji dolaze iz tih
područja su takve snage da, kad bi mogli da
uhvatite samo jedan, taj bi proizveo nevero-
vatne preobražaje. Vi ga osećate da treperi u
vama: on pročišćava, osvetljava, leči, uspo­
stavlja harmoniju i to korisno stanje, harmo-
Moć misli 191

nično, zračno, utiče na sve koji vas okružuju,

oni su podložni i takođe se transformišu.
Čak i najslabija i najbeznačajnija bića po-
seduju taj atom molitve zahvaljujući kome
mogu da rade čak iako nemaju ništa, ni novac,
ni hranu, ni odeću, čak i kada su u zatvoru
postaju moćni. Sposobnosti, novac, snaga, ni­
su dati svima, ali svi mogu da koriste moć tog
atoma, da traže, da insistiraju da im najzad do­
đu u pomoć svetli duhovi odozgo. Kada treba
da se suočite sa velikim teškoćama ako ništa ne
tražite, ostaćete nemoćni. Taj atom molitve je
jedini koji može da izleči sve; ako ga ne aktivi­
rate, vi ćete tada podnositi sve što vam je bilo
predviđeno. Snaga tog atoma se nalazi u psi­
hičkoj oblasti tj. u vašim mislima i emocijama.
Kada molite, makar da ništa nije promenjeno
spolja, ne možete ostati u istom stanju. Ako je
rat - on se nastavlja, ako je mraz - hladno vam
je, ako pada kiša - pokisli ste, ali je molitva
proizvela promene u vama samima.
Neki. čovek je na samrti, sam, napušten i u
bedi. Ali zahvaljujući molitvi on odlazi rado­
stan, miran i u svetlosti, dok pod istim uslovi-
ma onaj ko se ne moli bude preplavljen ose-
ćanjima revolta i mržnje. Čak i kada ne us­
pemo da promenimo spoljne uslove, molitva
mnogo doprinosi, makar to bilo i za sledeću
192 Moć misli

inkarnaciju. Mnogi ne znaju zašto religija

uvek pokušava da ubedi nekog kriminalca ili
ateistu da se pokaje, da traži oproštaj od Boga
pre smrti. Zbog važnosti zadnjeg trenutka.
Ako se neko revoltira ili izgubi veru u zadnjem
momentu, a celog života je bio dobar, pleme­
nit, vernik, on je u opasnosti da uništi svo do­
bro koje je činio tokom života. Jer poslednji
momenat je taj koji se računa.
Vidite kako je važno poznavati zakone i
povinovati im se. Dakle, ako ništa ne možete
da promenite u ovom životu apsolutno nije od
značaja; ako ste dobro proživeli poslednji mo­
menat života, vaša buduća sudbina će biti iz-
menjena, vaša sledeća inkarnacija će biti bolja.
To nikada ne zaboravite.
 II
Isus je govorio: "Kada se moliš, uđi u svoju
sobu, zatvori vrata i moli se tvom Ocu koji je
tu na tajnom mestu." Šta je to tajna soba o kojoj
je Isus govorio? Ništa drugo do stanje svesti.
Kada sledbenik uspe da stvori u sebi tišinu i
mir, kada oseti potrebu da Gospodu izrazi svo­
ju ljubav, on je već u tajnoj sobi. Pitate se gde
je ta soba. Ona može biti u srcu, može biti u ra­
zumu, u duši. U stvari, to je superiorno stanje
svesti do koga ste uspeli da se uzdignete.
Na primer meditirate o uzvišenim istinama
koje ne možete da dokučite razumom. Ali, evo,
posle nekog vremena uspete da ih razumete.
Šta se dogodilo? Odakle je došlo to razume-
vanje? Vaš duh ga je posedovao večno ali je to
bila oblast u koju vaša svest nije imala prilaz.
Jer čovek koji ne zna šta se dešava u njegovoj
podsvesti takođe ne zna šta se dešava gore na
194 Moć misli

nebu, njegovom nebu, njegovom duhu, u na-

dsvesti.
Možete da se zatvorite u četiri zida jedne
sobe da biste molili koliko hoćete, ako nemate
ljubav prema Bogu, ako ne uspete da dose-
gnete to stanje revnosti kakvo je stanje mo­
litve, vi ne možete niti da pronađete tajnu so­
bu, niti da uđete u nju. Tajna soba je stanje ve­
like koncentracije, mira, unutrašnje tišine gde
se sve drugo gasi, gde ništa drugo ne postoji
samo vaša molitva, vaše unutrašnje reči koje
prolaze kroz prostor. U tom momentu, čak i
ako ne znate da ste u tajnoj sobi, vi se nalazite
u njoj.
Tajna soba je izvanredan simbol velike du­
bine koji je svakako bio poznat pre Isusa. Svi
prosvećeni znaju da kada mole treba ući u tu
sobu jer vas Nebo neće čuti ako ste spolja.
Zašto? Pretpostavite da ste na ulici i da želite
da razgovarate sa prijateljem koji se nalazi u
drugom gradu. Ne mažete ako ne uđete u tele­
fonsku govornicu jer je u njoj aparat odakle
ćete okrenuti broj i dobiti vezu. Ako ostanete
na ulici možete da vičete, urlate, prijatelj vas
neće čuti. Da bi vas Nebo čulo treba ući u tajnu
sobu o kojoj govori Isus jer je ona opremljena
"telefonskim aparatima" koji vam omogućuju
Moć misli 195

da komunicirate sa uzvišenim svetom. I još

nešto: kada uđete u telefonsku kabinu vi za­
tvorite vrata da biste mogli da govorite i slu­
šate u tišini. Evo zašto treba da je tiha. U buci
ne može da se obavlja unutrašnji rad. Treba do­
ći do toga da se razume da unutra postoji tiho
mesto gde treba ući i zatvoriti vrata za sobom.
Zatvoriti vrata znači nedopustiti drugoj misli i
drugoj želji da prodre jer će u vašoj komu­
nikaciji sa Nebom sve biti pobrkano i nećete
dobiti nikakav odgovor. Samo u tajnoj sobi
može da se dogodi sve ispravno: vi govorite i
čujete, obraćate se Nebu sa pitanjem i dobij ate
odgovor. Ako niste dobro čuli šta vam je re­
čeno onda ste zaboravili da zatvorite vrata.
Tajna soba je, znači, mesto tišine i tajni. Drugi
ne treba da primete šta vi kažete, kako kažete i
kome se obraćate. Svakako da mnogo puta ne
možete da sprečite da shvate da se molite. Ali
što manje znaju tim bolje. Jevanđelje govori o
Fariseju koji je ušao u hram u Jerusalimu i mo­
lio je sa takvom razmetljivošću! To je upravo
suprotno od tajne sobe.
Za tajnu sobu može da se kaže da je srce,
tišina srca. Ali, očigledno da srce ovde ne
odgovara onom srcu u astralnom planu - koje
je mesto niskih strasti i pohlepe. Tajna soba je
duhovno srce, tj. duša. Sve dok se ne uspe da
196 Moć misli

se stvori prava tišina, znači da još nismo uspeli

da prodremo u tu sobu. Ima toliko "soba" u
čoveku! Među svim tim sobama mali broj lju­
di je pronašao upravo onu koja voli tišinu. Ve­
ćina je zalutala u druge sobe i tamo se moli;
ali, kako tamo nema odgovarajućih aparata,
Nebo ne prima njihove misli i molitve. Da bi
molitva bila primljena treba da se ispune
određeni uslovi.
Zašto su, na primer, Prosvećeni u prošlosti
učili da pri molitvi treba da se sastave ruke? To
je simbol! Jer je prava molitva spajanje dvaju
principa: srca i razuma. Ako samo vaše srce
traži, a vaša misao ne učestvuje, ne pridružuje
mu se već ostaje po strani, vaša molitva neće
biti primljena. Da bi bila primljena treba da
dođe iz srca i iz razuma, iz misli i iz osećanja,
tj. iz dva principa: muškog i ženskog. Na ko­
liko slika su prikazane osobe za vreme moli­
tve, čak i deca, sa spojenim rukama! Ali se
nikada nije razumela dubina ov@g pokreta. Ne
znači da kada se molimo obavezno treba i fi­
zički spojiti ruke, ne, ne računa se fizički već
unutrašnji stav. Treba sastaviti dušu i duh, srce
i razum jer njihovo ujedinjenje čini molitvu
moćnom. Jer se projektuje nešto čudesno: u
Moć misli 197

isto vreme dajete i primate, aktivni ste i pri­

jemčivi.
Postoji još mnogo nerazumevanja u glava­
ma ljudi što se molitve tiče. Oni misle da su u
molitvi najvažnije reči. Ne, reči često ostanu
po strani, ne mogu da se uzdignu do Neba.
Usta nešto mrmore ali čovek ne moli: ne tre­
peri ništa u njemu. Da bi došlo do ostvarenja
svakako da je izgovorena reč vrlo važna, ali
pod uslovom da je vaša želja i vaša misao već
moćna u duhovnom planu. Reč je onda kao
potpis koji omogućuje pokretanje snaga odo­
zgo.
Pretpostavimo da želite da probudite u sebi
osećaj ljubavi prema Bogu. Budući da je ose-
ćaj čisto psihička stvar, nemate potrebu da za
to upotrebite reč, to možete da postignete samo
snagom želje. Pretpostavimo da želite da posti­
gnete ostvarenje u fizičkom, materijalnom pla­
nu; u tom momentu je neophodna izgovorena
reč. Najbitnije ostaje a to je jačina misli i ose­
ćaj a, jer i ako satima izgovarate reči to neće
dati nikakve rezultate, nećete biti uslišene. Uo­
stalom, vi sami osećate kada je vaša molitva
uslišena. Ima dana kada osećate takvu snagu,
takvu celovitost da znate da vas je Nebo najzad
čulo. To ne znači da će odjednom biti rezulta-
198 Moć misli

ta u fizičkom planu, ne, ostvarenje se neće

odmah dogoditi, ali su vas čuli, vaše traženje
je uzeto u obzir i to je najhitnije; osetiti da se
čula vaša molitva!
Sve je, znači, u jačini, a jačina je vezana za
našu moć da oslobađamo svoje misli i svih
drugih osećanja i briga stranih molitvi. Zato je
način veoma važan: uspeti da se osetimo oslo­
bođeni. Za vreme od jednog ili dva sata, osta­
vite sve drugo po strani da biste uplovili u
žestok duhovni rad -jer smo pod tim uslovima
uslišeni od Neba.
Kako postoji veza između tananog sveta
svesti, misli, osećaja, energije i sveta materije,
svaki put kada uspete da postignete uzvišeno
stanje svesti, to privlači iz kosmosa materiju
izuzetne jasnoće zahvaljujući kojoj možete da
izgradite svetio, slavno telo.
Svaka duhovna stvar ima odgovarajuću ma­
terijalnu, i svaka materijalna čestica ima se­
bi odgovarajuću česticu na duhovnom planu.
Treba samo duhovno raditi sa mislima, moli­
tvom, jer su to te nevidljive struje koje privlače
elemente iz uzvišenih predela. Prosvećenici su
bazirali svoj rad na zakonu o saglasnosti i to
što imaju potpuno poverenje u božansku mu­
drost je zato što znaju da ono što je božansko
Moć misli 199

iznutra biće božansko i spolja. Sva njihova

briga se sastoji u tome da se pitaju da li je ono
što rade baš korektno i harmonično. Za sve
ostalo su potpuno ubeđeni da postoji vernost u
zakonima prirode, i sve što je ostvareno u du­
hovnom svetu, jednoga dana će biti ostvareno
i na fizičkom planu.
 XIII

TRAŽENJE VRHA
 Traganje za Bogom je dugo i svakako da
mnogo iziskuje. Ponekad smo razočarani, ima­
mo utisak da radimo u prazno. Ali to je samo
naizgled tako. Kao onaj koji kopa zemlju da bi
pronašao vodu... Vodu još ne vidi ali mu se ona
reflektuje u glavi, u srcu, u duši. On živi sa ide­
jom, mislima, nadom o vodi. Iako ta voda još
ne izvire fizički, ona već izvire u njemu. Na isti
način onaj koji traži Boga, iako naizgled ništa
ne nalazi radi sa veoma moćnom stvarnošću
koja živi u njemu. Može sebi da kaže: "Sva­
kako da nisam našao Boga, ali se Bog refle-
ktovao preko mojih misli, mojih osećaja, jer su
nada i vera - Bog."
Još jedna slika. Tragač zlata se bavi ispira­
njem, kroz rešeto, peska iz reke i, grumenčić
po grumenčić, on se bogati. Za to vreme alhe-
mičar je u potrazi za filozofskim kamenom koji
204 Moć misli

pretvara metale u zlato - i dugo ništa ne nalazi

i neprestano je siromašan. Ali, jednoga dana,
posle dugo godina - ili vekova! ako pronađe
filozofski kamen (ako radi po propisima mora
da ga nađe!) u istoj sekundi alhemičar posta­
je najbogatiji čovek na svetu: može čak da
pretvori planine u zlato.
Onaj ko traži Boga je kao alhemičar koji još
nije pronašao filozofski kamen i u isto vreme
je kao onaj koji na obali reke ispira pesak i
nalazi nekoliko grumenčića zlata. Jer, tražeći
Boga, obavezno, svakoga dana, dobije neko­
liko čestica Njegove svetlosti, Njegove ljuba­
vi, Njegove moći, Njegove lepote. Ja to ra­
dim; kao alhemičar vršim rad u kome ne vidim
rezultate ali me to ne obeshrabruje, jer kao
tragač za zlatom obrađujem se grumenčićima
koje dobijam svakodnevno, oni su već refle­
ksija filozofskog kamena, Božjeg prisustva.
često vam govorim: tražite ono što je ne­
pristupačno, ono što niti možete da dobijete,
niti da ostvarite. Jer, zahvaljujući tom traženju
dobij ate svakoga dana neku stvar više. Svaka­
ko da nećete sve imati, ali kada se konce-
ntrišete na nepristupačan cilj, obavezni ste da
prolazite novim predelima, da premostite nove
etape i to napredovanje se računa. Vi ne tražite
ni nauku, ni lepotu, ni zdravlje, ni sreću, vi
Moć misli 205

tražite Boga, Apsolut, a tako ćete imati sve

drugo, jer da biste stigli do Boga, obavezni ste
da prođete preko svetlosti, lepote, zdravlja,
znanja, bogatstva, ljubavi, sreće i svih divota
koje su uključene na tom putu.
Blaženi su oni koji mogu da me razumeju!
Zašto se fiksirati na malu stvar koja ne može da
vas zadovolji? Čak i kada je budete imali bi-
ćete razočarani. Ono što je ograničeno nikada
ne može da napuni bezgraničnost vaše duše i
vašeg srca. Samo Apsolut, Bog lično može da
vas ispuni - kada ga tražite bez zaustavljanja na
putu sve možete da ostvarite, čak i ono što
niste tražili.
Naravno da vam ovako ne govorim po prvi
put: davno sam vam razjasnio ovu temu, ali
sam primoran da vam ponavljam jer vas i dalje
gledam kako se bacate na male stvari u nadi da
će one pokriti beskonačan prostor koji je u va­
ma. Ne, ne verujte u to. Dakle evo dva puta:
jedan naizgled ništa ne donosi izuzev razo­
čarenje, ali će vam sve dati, tako da ćete jedno­
ga dana moći da kažete: "Ništa ne posedujem,
međutim, univerzum mi pripada."; dok drugi
put, bilo šta da vam donese, ostaviće vas uvek
nezadovoljnim, jer ćete osetiti da, i pored toga
što držite neku stvar, izmaklo vam je ono bi­
tno.
206 Moć misli

Svi oni koji dobro znaju prirodu svojih ak­

tivnosti kažu u odnosu na izvesne prepreke:
"E, da, to su nezgode posla." - i to ih ne spre­
čava da nastave. Svi znaju da svaka struka ima
svoje mane. A zašto duhovnici ne poznaju ne­
zgode svog zanata? Jer se obeshrabre i žele da
ga napuste, što dokazuje da nisu razumeli ne­
zgode svog zanata; da su ih unapred znali nas­
tavili bi sa još većim žarom. Kada ste obe­
shrabreni, treba da umete da se još više ohra­
brite zbog tog obeshrabrenja! Vidim da ne mo­
žete da me razumete, međutim, to je prava
alhemija, filozofski kamen.
Dakle, treba da se naviknete da svakoga
dana svojim mislima idete vrlo visoko. Da,
vrlo visoko, do Božjeg prestola. To što odmah
nemate rezultate, ne znači da se ništa ne do­
gađa. Zbog debljine materije koja vas obavija
još ne uspevate da osetite najmanje promene.
Ništa ne osećate, ništa ne vidite i mislite da
nema ničega. Ali, nečega ima: postepeno, ka­
ko činite napor, ispred vas se otvara put, stvara
se most između vas i nebeskih predela da bi
odmah osetili radost, sreću, snagu.
Nijedna duhovna aktivnost ne prevazilazi
naviku da se koncentrišemo na sliku vrha,
Boga. Očigledno da hrišćani nisu navikli da
traže Najuzvišenije Biće, oni se obraćaju sve-
Moć misli 207

cima, prorocima i ne smeju da idu dalje. Sveci,

apostoli, mučenici... očigledno da je to dobro:
ali je mnogo bolje navići se da se koncentri-
šemo na najvišu tačku, na vrh. U t o m momentu
vi uspevate da pokrenete izvesnu silu, kre­
tanje: u vezi vaše ličnosti su date naredbe, po­
čevši od vrha, i oni koji ih izvršavaju mogu da
budu prosvećenici, sveci, proroci ili osobe iz
vaše okoline ili životinje, ptice - i zvršenje mo­
že da se sprovede preko životinja ili čak duho­
va iz prirode - četiri elementa.
Neki će reći: "Suviše je dug p u t do doseza-
nja vrha, veoma je teško i nije praktično. LakŠe
mije da molim svetu Terezu ili svetog Antoa-
na kad nešto izgubim i on će mi pomoći. Sva­
kako, možete tako da uraidite, al i neka vas to
ne sprečava da se koncentrišete na vrh, na
Boga. Zašto? Jer on upravlja svime, sve od
Njega zavisi.
Nauka o prosvećivanja nam objašnjava da
smo konstruisani kao univerzum: mi takođe
imamo vrh ili jedan centar, to je ista stvar, i taj
centar koji predstavlja Boga to je naše Uz­
višeno Ja. Dakle, kada se koncentrišete na vrh
univerzuma, Boga, kada Ga molite, kada Ga
preklinjete, vi uspevate da dodirnete taj vrh
vašeg bića - tada to pokreće toliko čiste i ta­
nane treptaje (vibracije) koji, kada se raspro-
208 Moć misli

stiru, proizvode u vama izuzetno blagotvorne

promene. Čak iako niste uslišeni, vi dobijate
jedan duhovni elemenat.
Jer tačno je da često niste uslišeni, zato što
po kosmičkoj inteligenciji ono što ste tražili
može da vam više naškodi nego što bi vam bilo
na korist, i ona odbija da vam to dodeli. Ali
rezultat ovog traženja je da ste uspeli da do-
taknete vrh koji je u vama samima i pokrenuli
ste snagu, najvišu, koja, rasprostirući se, proiz­
vodi zvuke, mirise, boje i utiče na sve vaše
ćelije, sve bitnosti koje stanuju u vama. Na taj
način vi uspevate da zaradite izuzetno drag-
ocene elemente.
Da bi se dobila istinita ostvarenja treba do-
taći centar, tačku koja organizuje sve, koja sve
sređuje. Uzmimo jedan primer: živite kao sa­
svim nepoznati, beznačajni član društva i ni­
čim ne možete da utičete na sudbinu neke
zemlje. Da biste mogli da promenite bilo šta,
treba da idete do centra gde je predsednik ili
kralj. U tom momentu u toj zemlji možete sve
da učinite jer dotičete centar. Ako ostanete
negde na periferiji, niko vas neće poslušati.
Dakle, onaj ko sređuje poslove samo na perif­
eriji ne može da izmeni sudbinu svoje zemlje
ni prema dobru, što je svakako poželjno, a ni
prema zlu.
Moć misli 20' >

Iste zakone pronalazimo u unutrašnjem sve •

tu. Sve dok se ne usredsredite na vrh, možete
da dobijete neki poslić, da se razumemo, ali
glavna stvar ne zavisi od vas. Međutim, ako ste
u centru, možete da prevrnete ceo svet, jer vam
taj centar daje sve mogućnosti, sve zavisi od
vas. Vidite zašto se stvarno inteligentni ljudi
ne bave prolaznim i ništavnim ostvarenjima.
Oni rade i kreću se prema Vrhu i ne brinu o
vremenu koje im je potrebno da bi stigli, čak
i da su vekovi u pitanju. Jedno biće može da
izmeni sudbinu sveta, pod uslovom da je dosti •
glo vrh.
Kada stignete do vrha, koji je u vama - kao
stanje svesti, vi stičete iste moći kao Bog, i
niko vam ne može odoleti. I preko svega što
postoji na svetu, mogu da vam kažem da je Ko -
smička Inteligencija uredila stvari tako da se
istinita snaga i stvarna moć nalaze samo u
vrhu. Ako sumnjate u to znači da zaista ništa
niste razumeli, a kada se ništa ne razume, osta­
je samo da se pati. Patnja je tu da natera ljude
da razumeju - ona je znači blagoslov!
Sada ću vam otkriti jednu od najhitnijih isti­
na koja treba da se zna! Svi su učitelji to pre­
davali a Nauka o prosvećenju naglašava: Sva­
ko će jednoga dana da živi u onoj oblasti prema
kojoj je usmeno i uputio svoje misli. Dakle,
210 Moć misli

kada odete iz ovog sveta, spojićete sa sa prede-

lom vaših misli. Ako su te misli bile uzvišene,
otići ćete u najsjajniji, najveličanstveniji pre-
deo i obrnuto, ako su vam misli bile upućene
prema Paklu, naći ćete se u Paklu. Evo najveće
istine! Dakle, ako tražite inteligenciju, ljubav,
lepotu, budite potpuno sigurni da nijedna sila
iz prirode nikada neće moći da vas spreči da
živite u oblasti vašeg predskazanja i predo-
dredenja, u oblasti vaših misli i vaših želja.
 SADRŽAJ:

I. STVARNOST DUHOVNOG RADA- - - 7

II. KAKO ZAMIŠLJATI BUDUĆNOST 33
III. PSIHIČKO ZAGAĐENJE - - 45
IV. ŽIVOT I KRETANJE MISLI 55
V. KAKO SE MISAO OSTVARUJE
U MATERIJI 69
VI. TRAŽITI RAVNOTEŽU IZMEĐU
MATERIJALNIH I DUHOVNIH
SREDSTAVA 95
VII. SNAGA DUHA 107
VIII. NEKOLIKO ZAKONA O
DUHOVNOJ AKTIVNOSTI 125
IX. MISAO I NJENA ORUŽJA 133
X. MOĆ KONCENTRACIJE 147
XI. OSNOVI MEDITACIJE 157
XII. STVARALAČKA MOLITVA--- 185
XIII. TRAŽENJE VRHA 201