Professional Documents
Culture Documents
Филолошки факултет
Докторске студије
Модул: Језик
Пејоративнa именовања у
У Београду, 22.09.2010.
Глигорије Елезовић је аутор првог дијалектолошког речника српског језика
који је постао добар образац за сличне речнике других новоштокавских говора
(Павловић 1934: 230). А. Белић у предговору првом издању овог речника каже да је
то први већи покушај да нам се са периферије наше језичке области да један такав
речник, наводећи и то да Речник представља документ о једноме говору предратнога
времена који и данас постоји, али чије су особине помућене даљим миграцијама
становништва (Елезовић 1998: V-VII). Списак лексема - пејоратива за особе мушког
и женског пола који је овде представљен добијен је на основу грађе из првог од два
тома овог речника и представља пејоративе специфичне за један део територије
Косова и Метохије, које је Елезовић прикупљао од времена када је био студент (1902.
година) до издавања првог тома Речника (1932. година). С обзиром на то да се речник
састоји од лексема којих нема у Вуковом Рјечнику, у речницима Југославенске
академије или Броз-Ивековића1, или пак којих има у тим речницима, али са другим
значењем, претпоставићемо да су сви ексцерпирани пејоративи специфични за овај
регион и овај временски период. Пошто је корпус - сaм речник који је настао на
основу речи забележених од бројних информатора, остали екстралингвистички
релевантни фактори су данас непознати. Ипак, може се рећи да је у питању претежно
рурално становништво, углавном из околине Вучитрна (али и из осталих крајева
Косова и Метохије2), српског порекла, да је ретко ко имао формално образовање, као
и да су информатори били оба пола и рођени у другој половини 19. века.
1
Елезовић 1998: X наводи да се мисли на следећа издања ових речника: Вук Караџић, Српски Рјечник,
3. издање, Београд 1898; Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Zagreb 1880-1882 pa nadalje, na svijet
izdaje Jugoslavenska Akademija Znanosti i Umjetnosti; Dr. F. Iveković i Dr. Ivan Broz, Rječnik hrvatskoga
jezika, 2 sveske, Zagreb 1901.
2
Карту места и крајева одакле је црпена грађа за овај речник, види у: Елезовић 1998: XXIII
Чињеница је да је број експресива за особе мушког пола увек већи него за
особе женског пола, без обзира на то о коме се историјском периоду српског језика
ради (Ристић 2004: 163). Циљ овог рада је да провери да ли је и у овом дијалекту
ситуација таква3. Језик не егзистира сам по себи; он као средство комуникације у
организованој људској заједници не може бити лишен идеолошког, политичког и
културног набоја који врши утицај на сферу мишљења припадника дате културе.
Он није пуко средство реферисања, већ жив организам који у интендиране поруке
говорника уписује и значења културе којој припада (Бити 2008: 51). Због тога се
чини нелогичним да ће бити више пејоратива за мушке особе него за женске у
вернакулару једне патријархалне земље, из периода када је она још увек била под
отоманском влашћу и у којој је жена имала апсолутно подређен положај. Пошто је
језик јасан показатељ културе, очекује се да ће пејоратива за женске особе бити
више, јер је жена та која је у друштву потлачена и којој се додељују
најразличитији погрдни називи у складу са неписаним законима патријархалне
заједнице тог периода. Етно-културолошке прилике тог времена и краја биле су
такве да се од жене очекивало да буде уредна, лепог изгледа 4, вредна, морална,
верна, пожртвована и смерна, и све што би патријархално друштво доживело као
одступање од ових особина било је окарактерисано као негативно. Последица тога
се осећала и у лексици: свака негативна особина је била кажњавана, између
осталог и именовањем дотичне особе именицама исте лексичкосемантичке групе
које имају структуру особа + морална или психичка особина или особа + физичка
особина5, и код жена и код мушкараца. Остале лингвокултуролошке
карактеристике погрдних именовања на основу друштвено-историјског контекста
корпуса нису тема овог рада; дакле, грађа ће бити представљена у виду речника и
извући ће се само закључак о томе који су пејоративи бројнији и у којој мери.
3
Мушки пејоративни деривати су мање фреквентни од женских и у говору Пиве (Радовић-Тешић
2000: 911)
4
Из разговора др Радом Стијовић, која се бави лексиком Васојевића (такође патријархалног краја где
је жена у подређеном положају), чула сам да мештани неће рећи носуља за добру жену која има велики
нос, већ само за ону која је, поред те физичке особине, носилац и неке друге негативне моралне или
психичке особине. Да ли таквог модела има и у овом дијалекту, не може се видети на основу речничке
грађе и малобројних информатора.
5
Терминологија према Ристић 2004.
Милица Радовић-Тешић (2000: 908) ове именовања (када су у питању
женске особе) класификује у неколико категорија: а) рђава, зла, сурова, б) дрска,
тврдоглава, самовољна, уображена, в) ружна, неугледна, са телесним
недостацима, г) неуредна, лења, аљкава, трапава, д) неморална, непоштена,
безобразна, ђ) брбљива е) неразборита, глупа, блесава, ж) себична, облапорна, з)
брзоплета или спора у раду, и) неприкладно обучена, и ј) са разним другим
негативним особинама. У исте категорије могли би се сврстати и погрдни називи
за мушке особе.
**
аждaја ― фиг. за ону која много једе и бесрaмница ― жена која „ни срама ни
пије, а не може се заситити стида нема“
аждерaјка― она која много једе и пије, а бесрeтњица ― она која нема среће,
не може се заситити несрећница
атaлiја ― баксуз, жена која доноси гогeшка - „женско чељаде које је по роду
несрећу Гога, гогина жема. Има мало ироније“
атарџiка ― пристрасна жена горoчница ― жена која „не спусти поглед
од стида или из обзира“, дрска
бoнiца ― болесница (изражава симпатију)
грабuшка ― грабљива жена
батакчiја ― 1. жена која не враћа зајам 2.
пропалица градобiја ― штеточина, жена која сломи
све шта узме у руке
бедевiја ― несразмерно висока жена
грднiца ― несрећница, јадница
безoчница - жена без стида, која не обара
поглед грднiчица ― дем. од грднiца
безбaтница ― несрећница губодuшница ― она због које други „губе
душу“
бездeтка ― нероткиња
дaнгuба
бездeткиња ― нероткиња
дeрнiца - несрећа, пустолина
бељaјнiца ― жена која доноси несрећу
дeрiња - несрећа, пустолина
дrљавица ― 1. жена која око очију има зuља - замлата
крмељи, дrље 2. фиг. прљава и неотресита
жена iзрод ― она која је, у духовном смислу,
гора него што су јој били родитељи
дuнда ― крупна, дебела жена
iљавица ― разрока жена
дебелгuза ― пуначка жена која радо иде у
госте и не одликује се вредноћом изeшница ― прождрљива, облапорна и
похлепна жена
девојчiште ― ауг. од девoјче
искoбница ― „жен. чељаде које својим
дрiкула ― нелепа или смешна, а здрава и поступцима чини да наступи нека несрећа
једра жена било за кућу или појединце у тој кући“
кукумaвка ― јадна жена која стално кука нaкaзница ― жена наказног изгледа
љoпица ― кравица; фиг. глупа жена невiшеница ― жена изразито ниског раста,
кепец
мaзнiца ― жена која лепим речима и
умиљавањем хоће да извуче неку корист невoљница ― физички дефектна жена,
просјакиња. сиромашак (изражава
мaјмунiца ― превртљива жена симпатију)
мrза ― она којој се не ради, која мрзи да недарuша ― жена која не дарива друге
ради онда када је то обичај
масногuза ― жена лакома на масна јела несрeтњица ― жена зле среће (изражава
симпатију)
мешорeчница ― жена која преноси оно
шта је чула и тако изазива свађу нечастiвица ― жена ђавољих особина
многомiсленица
Пејоративи за особе оба пола
алосiја ― онај који много једе и пије, инaџiја ― мушко или женско чељаде које
„народ у мом крају верује да дотични се радо инати
храни у себи некакву алу“
јалaнџiја ― лажов
богалiја ― просјак, божјак, чељаде са
физичким дефектом, богаљ каракoнџула ― каже се за чељаде које је
чудно одевено, неочешљано
бuздuчина ― ауг. од бuздук
кâскaнџiја - љубоморан човек
бuздук ― чељаде које много једе, а нерадо
ради кoпиле - незаконито дете; фиг. обешењак,
неваљалко
булoга ― прљаво и лење чељаде , које
може да живи у нереду и прљавштини корoјла - комедијаш, весељак, шаљивчина
aјта - покварен човек, бекрија, бећар гeца - геџа, неспретан и неук сељак
iзрод ― она која је, у духовном смислу, гuзoња - каже се човеку који има велику
гора него што су јој били родитељи стражњицу или који много брине шта ће
појести
iљавко - разрок човек
гuтлoња - коме одећа није утегнута како
абдaл ― будала, замлата ваља, већ има наборе (гутле)
ѕвeр ― фиг. који има особине звери качкiн / качкiн - онај који се не одазива
позиву власти, одметник, хајдук; „каже се
изeшник - човек похлепан и облапоран, често више у шали за неког живахнијег
који радо и много једе дечака, младића“
ијaнeт - злочест човек, јогуница и клeчавко - „који није утегнут, коме
тврдоглавац чакшире нису везане како треба, него му
се обесиле низ кукове“
искoбник - човек који предсказује зло,
слути смрт или несрећу клапоuшије - онај који има клемпаве уши
искrшник - онај који живи у кршу, ђаво, комiта - одметник, усташ
сатана, или онај који по нечему личи на
ђавола комoрџiја - онај који игра хазардне игре,
коцкар
јарамaз - неваљалац
конoпац - обешењак, спадало
јенiчар - фиг. насилник, силеџија
конопчaр - обешењак, спадало
јогuн - инаџија
копiљ / копiљ - фиг. овешењак, вешт, лукав
кaлкаџија / калкаџiја - убица
копиљaк - копилан, обешењак
кaпе - „курвић, курвин син“
крвосeрник - „каже се човеку мучну, који
кaпеогли - „курвић, курвин син“ својим злим поступцима чини да други
почне крв точити од муке“
кaпеџик - дем. од кaпеогли
лажoв / лажoв - „коме је лаж готово
кaтiљ - убица, крвник, крволок професија постала“
кeља - „баџа, кепец“ лажљiвко - човек који много лаже
мaзнiк - човек који је љубазан из нaлeтник - несрећник, спадало, обешењак,
користољубља ђаво, анатема, баксуз
Клајн 2003: Клајн, Иван. Творба речи у савременом српском језику. Суфиксација и
конверзија. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд
Ристић 2004: Ристић, Стана. Експресивна лексика у српском језику. Теоријске основе
и нормативно-културолошки аспекти. Институт за српски језик САНУ.
Београд