SRETEN PETROVIE

TEODOR ADORN0
Moida ni jedan moderni mislilac svoje osnovne
stavove o umetnosti nije izricao tako dosledno
primenjujuti filozofski metod i u isto vrerne tako
senzibilno buduki prijemEiv za predmet prouEa-
vanja kao Teodor V. Adorno (Theodor W.
Adorno). Sve Sto je napisao o umetnmti uvek J e
bilo stvar teorijskog opredeljenja i 'zraz lifnog
osetanja umetnifkog predmeta. Posao je istorije
estetike d a utvrdi mesto koje Adorno zauzirna u
evoluciji estetifkih ideja. Sto se, pak, ovoga raz-
matranja t;Ee, nastojaAerno da pokaiemo vezu
izmedu Adornovih tmrijskih socidoSkih stavova
o umetnosti i osnovnog filozofskog opredeljenja.

Iluzorno je smatrati d a se neki posebni naufni

stav ili koncepcija autora moie osmisliti bez ra-
zumevanja celine njegova sisterna. Cak i u onim
slueajevima, kada teoretifari jedne posebno na-
uEne orijentacije izriEito opom'nju na to da ne
postoji takav opSte filozofski, metafiziEki oslonac
u njihovom posebnom glediStu - Sto je inaEe
slufaj sa pozitivistifkim teoretifarima - moie
se, uistinu, pretpostaviti upravo suprotno: uko-
l'ko se viSe nastoji da dovede u pitanje veza iz-
medu opSte i posebnih teorija, utoliko je manje
izvesno da autori antimetafizieke orijentacije ne
prevazilaze kompetenc'je pozitivistiEkog metoda.
U slufaju T. Adorna, mislioca marksistilike ori-
jentacije. u koga je i eksplicitno prisutna svest
o vrednosti. opredeljenja, Eak se i u perspektivi
irnanentnog razloga namete potreba za odrediva-
njem opSteteorijskih ~retpostavkineophodnih za
razumevanje njegovih sociolo~ko-kulhrnih i
umetnif k h stavova.

Filozofija

Moderna marksistilika misao se razvija, Eesto

smo to utvrdili, u znaku otvorenih teorijskih
kontroverzi, iz Eega, potom, slede i razlifita
estetiEka i teorijsko-umetnifka opredeljenja.
Osnovne dileme, i u tome, orijentacije u mark-
sistilikoj misli uopste i u estetici posefno, pro-
izlaze uglavnom iz razlifitih osnova interpreta-
cije Marksa. Razlog tim razliEitim osnovama
interpretacije leii, izgleda nam, u opredeljenju
modernih autora prema jednoj od moguknosti
poimanja dijalektike. Ova razlifita opredelje-
nja izazvana su joS i Einjenicom Sto su savre-
meni marksistifki mislioci, inafe vrsni pozna-
vaoci nemarke klasifne filozofije, u pristupu
Marksovoj ,,dijalekticiV veC bili predodredeni da
prihvate onu interpretaciju ,,dijalektike9' koja
je saglasna sa njihovim osobenim razumevanjem
ontoloSkog problema nemafke klasifne filozo-
fije. Prostije refeno, autori su do Marksa iSli
preko Hegela. U tome redu, postojale su uglav-
nom, dve alternative: prihvatiti kao marksisti&
ki onaj koncept ,,dijalektikeM koji se metodo-
loiki ne razlikuje od Hegelovog, ili kao mark-
sistiPki uvaiiti onaj tip ,,dijalektikefl koji se od
Hegelovog razlikuje ne samo po osnovnoj onto-
loikoj ideji (idealizam - materijalizam) nego
i po metodoloSkom naPelu (identitet - neiden-
titet).
Naime,ona tafna Lenjinova opaska da je bez ra-
zumevania Henela svaki prilaz Marksu jednos-
tran, ne- pogaba samemine marksiste, ~ u k a f a
(Lukacs) i Adorna. Goldmana (Goldmann) i Mar-
kizea s arcu use), a lo ha (Bloch) i Horkhajmera
(Horkheimer), KorSa (Korsch) i Garodija (Gara-
udy), koji su vanredno poznavali ne samo Hegela
nego i nemarku klasifnu filozofiju u celini. Iz
peia svakog od ovih autora ponikla je bar jedna
znafajna srtudija iz nernafke klasifne f i l w f i j e .
No, sama ta finjenica poznavanja ovoga najuti-
cajnijeg Marksovog teor'jskog izvora, dobija sa-
da i jedno osobeno znafenje. Naime, pomenuti
autori nemafku klasifnu filozofiju doiiveli s u
vrlo razliEito. Iz n a f ' n a razumevanja glavnih
tokova u istoriji nemafke filozofije, iz vlastitog
opredeljenja za jedan, odnosno drugi osnovni fi-
lozofski b k u ovome razvoju, najzad, iz nafina
shvatanja dominantnog prisustva jednog ili dru-
gog toka u ~ a r k s o v o misli,
j m o i e m o ~dakako
vrlo uslovno, razlikovati dva osnovna teorijska
opredeljenja, dakle i dve moderne interpretacije
Marksova mTSljenja.U mnovi, sve se svodi na to
kako se poima ,,dijalektika6'.
U nemafkoj filozofiji ~ r a t i m o uglavnom,
, dve li-
nije u razvoju pojma dijalektike. Jedna, koja
preko metodoloikog stava identiteta subjekta i
objekta, saznanja i predmeta, zavrSava u Hege-
lovoj dijalektici identiteta, i druga, koja se gra-
nifi sa dijalektikom neidentiteta.%to s e ontologke
osnove ,,dijalektike ijdentiteta" tife, z a ~ a i a m o
dve bitne orijentacije: Hegelovu, u kojoj subjekt
svladava objekt, odnosno dvh prirodu ; ate-
riju, i drugu, Selingovu (Schelling), u kojoj ne-
ma nikakvog ont'fkog prevladavanja r - Stetu
bilo subjekta bilo objekta: to je dijalektika in-
diferencije subjekta i objekta, duha i materije,
Eoveka i prirode. Bliska ontoloikoj mnovi Selin-
gove dijalektike je Kantova dijalektika koja iz-
 SRETEN PETROVIC

vorno pretpostavlja da subjektivna dijalektika

uspostavlja identitet samo sa jednim delom ob-
jekta, sa svetom pojava. Apsolutnog identiteta
subjekta i objekta u celini nema.
Ova, nazovimo je ro'mantifka i,deja, za koju je
bitno poznavanje snage i samosvojne vrednosti
prirode (objekta), koja ne podleie moCi subjekta
nego ostaje neSto ,,objektivno" vaieCe i nezavis-
no od svesti, implicira koncept negativne dijalek-
tike, ili dijalektike neidentiteta, u fijoj je pret-
postavci ontoloika ideja o ,,prestabiliranoj dishar-
moniji" subjekta i objekta. Ona druga, hegeliipn-
ska ideja, za koju je bitno paimanje aktivistifke,
dijalektifke snage s a m subjekta, duha, koji us-
meren na objekt, ovog sasvim raoara i dalji raz-
voj dovodi do pozitivnog izmirenja, do apsolut-
nog identiteta subjekta i objekta, pri femu je ob-
-iekt wasivna
* -
i veC wrevladana instanciia samoe;a
duha - pretpostavlja ontoloSku ideju o , , ~ r e s t a -
biliranai harmoniii". koncewt wozitivne diialek-
- tike il,i dijalektik; identiteta.
-
Ukratko, u modernom marksizmu vod' se spor
oko priznavanja ili nepri2navanj.a dijalektike
prirode, odnosno oko shvatanja samog pojma
, , p r i r d e U i ,,objektaC'u Marksovoj filozofiji.
Jedan broj marks'stifkih mislilaca, rani Lukaf
(Istorija i klasna svest), Lisjen Goldman, Sartr
(Sartre), prihvata Hegelovu ideju da razvoj ide
samo iz subjekta, duha, i da, dosledno tome,
moie postojati samo dijalektika subjekta ili ,,di-
jalektika istorije". no ne i obiektivna d;ialoktika,
,,dijalektika prirode". Engelsovu Dijalektiku pri-
rode smatraju nesporazumom. Time su se ovi
autori ospredelili za hegelijanski koncept dijalek-
tike, koji je, doduSe, zbog monistirkog (ideali-
stiFkog) osnova sistema. i prirodu uklju"' "10 u raz-
voj ideje (duha), no prirodi je, kako je poznato,
Hegel osporavao dijalektitki razvoj kao imanen-
tno svojstvo. Priroda je wasivna a k r e t ~ n j eSto se
unutar nje zapaia, tautolloSko je.

Drugi tip milljenja, osnaien romantiek'm podsti-

cajima, smatrajuCi dijalektiku imanentnom in-
stancijom i duha i prirode, i subjekta i objekta,
interpretira Marksov pojam dijalektike na filo-
zofsko-monistifkoj pretpostavci: jedna je dija-
lektika ('storije i prirode), kao Sto je ,,bike'' neka
vrsta jedinstva ,,naturalizma humanog" i ,,hums-
nizovane prirode". Pofev od B1oha, preko Mar-
kuzea do Adorna, pojam prirode dobija ravno-
pravno mesto uz kategoriju istorije. Nije slufaj-
no Sto je Markuze, shvatajuki znaEaj pr:rode u
Marksa, pokuSao da pojam: ,,primdnoga, ,,nesve-
snog" (PO jam preuzet iz romantifke filozofije)
interpretiw u duhu Frojdovih (Freud) osnovnih
filozofskih natela.
 SRETEN PETROVIC

Nema sumnje, Teodor V. Adorno je prihvatio

ovu drugu alternativu dijalektike. Svoje glavno
teorijsko delo Negativnu dijalektiku, narisao je
sa ciljem da opovrgne osnovni postulat Hegelove
Fenomenologije duha: ,,Istin;to je celina. Celina
pak jeste samo ona suStina koja se zavrSava pu-
tem svoga razvoja." Adorno ne priznaje ovaj
stav za postulat ,,dijalektikeW.On por'fe smisle-
nost ideje da se ,,suStina zavrSava putem svoga
razvoia". Razvoj je beskonafan, identiteta ne-
ma. Time Sto nema identiteta sledi stav da nema
ni celine. Jedino Sto je iz E'tania Hegelovog
Uvoda u Fenomenologiju prihvatio, to je ideja
istfne, ali, %tine koja je mogudna u modalitetu
suprotnom od onog koji je Hegel predloiio. Tako
Adorno polazi od stava: ,,Celina je neistinita. Is-
tina je samo ona suStina koja se nikada ne zavr-
gava putem svoga razvoja." To je 'stovremeno 0s-
nov i negativne dijalektike i neqativne utopije
Teodora Adorna. Negativna dijalektika pretpo-
stavlja ontoloSki princip, da ga uslovno jog je-
dnom pomenemo, ,,prasBb;lirane disharrnoniie"
prema kome je odnoq uma i prirode, subjekta
i objekta tako pomigljen, da se njihovo proiirna-
nje ostvaruje samo i jedino na tlu istorije, pri
Eemu je na delu Marksova ideja o jednoj dija-
lektici: drugtva i prirode, kao i misao o istoriji
bez kraja. Time je koncept eshatoloSkog razu-
mevanja istorije radikalno negiran, u Markso-
voj kao i Adornovoj filozofiji.
U ovome stavu Adorno je, Eini se. pronicljivo
uvideo da s u klasici marksizma prznavali snagu
d e i vrednost duha, a time i jednu jedin-
p ~ i ~ o kao
stvenu dijalektiku, kao i ideju o istoFji koja
uvek traje; moguCnost toga trajanja klasici. kao
i Adorno, vide u Einjenici neiscrpivog ljudskog
delovanja. ReE je, najzad i o shvatanju dijalek-
tike samog Eoveka, u kome su uvaiene obe moCi
sveta: umna i prirodna, i Eiji je ,,konflikt6' ne-
mogufno radikalno izmiriti. Nemogufno je, kako
je to Hegel mislio, prevladati prirodu u svetu,
dakle. ni u Eoveku samom. U tome je neko je-
dinstvo ,,kosmogonijskog" i ,,antropoloSkog" pri-
ncipa u Marksa i Adorna. Naime, Adorno je sa-
glasan u svemu sa Marksovim stavom izraienim
u Svetoj porodici, rovodom kritike Bauera i mla-
dohegelijanaca, koji, zajedno sa Hegelom, nisu
priznavali, kako to ho6e Marks, ,,nikakvo bide
r a z 1 i E i t o od misljenja, nikakvu p ~ i r o d n u
ene~giju r a z 1i E i t u od duhovne spontanosti,
nikakvu silu ljudskog biCa r a z l i E i t u od ra-
..
zuma . nikakvo osefanje i htenje r a z 1 i E i t o
od znanja, nikakvo srce r a z 1i E i t o od glave,
nikakav objekt T a z 1i E i t od subjekta". Iz
toga su i Marks i Adorno prihvatili takav po-
jam ,,dijalektikeg' i ,,istorije6' u kome se ontiEki
priznaje pravo i jednom i drugom relatu dija-
1ektiEkog odnosa: subjektu i objektu, umu i
prirodi. Oni se posreduju u istorijskom praksi-
 SRETEN PETROVIC

su, u takvom kretanju u kome ne dolazi do he-

gelijanskog izmirenja suprotnosti u nekoj mir-
noj sintezi. Nema, dakle, kraja istorije i dija-
lektike. Otuda Adorno i naziva svoje glavno
delo Negativna dijalektika, budufi da dijalek-
tike nema bez protivrefnosti, bez permanent-
nog osporavanja istorijski dostignutog totaliteta,
bez vefnog konflikta svesti i prakse.
U svemu ostalom, a to znafi i u pombnim teo-
rijsk'm izvodenjima ovoga glavnog narela Ador-
no ide vlastitim putovima, i u tome, dakako,
Cini i zvesna odstupanja od Marksa

Sociologija kulture
Iz osnovnih teorijskih stavova, iz kojih sledi mi-
sao da istina sveta nije u formi ,,totaliteta", da
se zahtev kritifkog uma Sto sledi iz funkcije ne-
gativne dijalektike izvrBava svagda u radikalnoj
kritici svega ~ostojeCeg,Sto se izdaje da je reBe-
nje zagonetke smisla samog u pukom identitetu
suprotnosti, proistife osnovna ideja filozofije
fsankfurtskog kruga poznata pod imenom ,,hi-
tifka teorija druBtva", na fijem je felu i d m
Teodor Adorno. Um stalno dovodi u pitanje po-
zitivitet. U osnovi kritifkog uma nalazi se ideja
,,dijalektike bez organske 'sinteze', bez kulmina-
tivne, zavrSne tarke, koja se hegelovski smiruje
u svesti o istini" (Rusconi).
Moderns civilizacija, po refima Adorna, striktno
sledi ideju Hegelove filozofije trijumfa racional-
nosti, totaliteta, guSenja prirodnog i spontanog.
Sve ide iz ,,svestiX.Razlika je samo u tome, Sto
kod ,,Malebranchea i Berkeleya" sve dolazi ,,iz
boije svesti, u masovnoj umetnosti iz svesti ze-
maljske uprave proizvodnje" (Dijalektika prosve-
titeljstva). MiBljenje, um, ne javlja se u moder-
nom svetu, u svojoj negativno-dijalektirkoj
funkciji spram postojefeg, zatvorenog sistema
sveta, nego u svojoj pozitivnoj funkciji, u apo-
logiji, s namerom da opravda postojefe koje je,
navodno, inkarnacija uma samog. Moderna in-
dustrijska kultura, ili kultura tzv. ,,masovnog
drustva", temelji se na osnovnoj pretpostavci
lafnoga uma naSe tehnologijske savremenosti
da je zabava izbavljenje i spas. ,,Zabavljanje
jest zaista begstvo, no ne kao Bto ono samo to
tvrdi, begstvo od loge zbilje, nego od zadnje po-
misli na otuor koji jog moie ostati u zbilji. Os-
lobodenje Sto ga obefava zabava jeste oslobobe-
nje od m i S l j e n j a k a o n e g a c i j e . " -
(Dij. prosvet).
U navedenom stavu treba trai'ti osnovu Ador-
novog koncepta sociologije kulture i umetnosti.
Kultura industrijskog druStva - a modern0
druBtvo se Adornu u celini takvim pokazuje, -
 SRETEN PETROVIC

jeste kultura trijumfa prosefnosti, neautentifnog

postojanja. Totalitarn; sistem se preko takve
kulture potvrduje. Savremena kultura je apolo-
gija postojefeg sistema koji ieli da o k v a status
quo. To je kraj dijalektike. LansirajuCi mit za-
bave gradanska kultura time radi za rad samo-
ga otudenog rada. ,,Zabava je u uslo+ma poznog
kap!talizma produietak rada. Zabavu traii onaj
ko zeli utefi mehaniziranom radnom procesu da
bi mu bio iznova doxastao. Ali, ,,mehanizacija,
- dodaie A d m o - ima tol'ku vlast nad onim
ko koristi slobodno vreme i njegovom srefom,
ona toliko temeljito odreduje proizvodnju robe
za za'cavu da ne mo5e doiivljavati vise ni.5ta
drugo nego kopiie s a m g radnog procesa'' (Di-
jalektika prosvetiteljstva).
Poimovi Sto smo ih upravo potcrtali na osnovu
Adornovih stavova o ,,kulturnoj industriji": za-
bava i mehanizam ponavljanja, u Sirem socio-
loSkom i ideoloSkom sm'slu simboliziraiu m e
dernu civilizaciju, njen koncept ,,kultureU kao
Sto impliciraiu stav o deprivaciji pravog kultur-
nog stvaralaStva u celini, i umetnifkog, takoae.
Prirodno je, naime, pretpostaviti da be Adwno,
polazefi od radikalne kritike Hegelovog ontoloi-
kog stava o identitetu subjekta i objekta, svoje
stanovigte u kulturi izgraditi na ideji kreacije,
a ne imitacije i ponavljanja. Doista on festo i
eksplicitno laitikuje tezu o kulturi sa d l i k a m a
ponavljanja. Karakteristika je moderne kulture
da s e umetnost i razonoda p d r e d u j u jednoj
,, . . .lainoj formuli: totalnosti kulturne industri-
je. Ona se sastoji iz p o n a v 1 j a n j a." Adorno
je tako za jedan koncept autentifne kulture. Ra-
zume se, polazebi od vlastitih oplte-filozofskih
stavova, prirodno je pretpostaviti da Ce u dilemi
koia u teoriji danas postoji: za otvoreni ili za-
tvoreni tip kulture Adorno biti n a strani otvme-
noga stvaralagtva, za onaj pojam kulture u kome
se potvrduje ideja o neidentitetu, o tome, da je
autentifno samo ono delo koje svagda otvara
puteve, najavljuje novo; koje je neponovljivo.
Adorno je tako pojam kulture graaanskog dru-
Stva, koji kritifki dovodi u pitanje, kao i ideju
autentiEnog stvaralagtva, osvetl'o iz pmspektive
s u ~ r o t n o s t idveiu k o n c e ~ c i i akulture rrisutnih
joi u predmarl&;sti~koj- trhdiciji, u nemafkom
klasiPnom idealizmu: klasicistiCkoa i romantic!-
kog ideala. Dok je prvi bio prisut& u Hegelovoj
filozofiji, drugi je osnaien u romantici, na Eelu
sa Selingom. FtamantiEki ideal kulture neguju
danas f i l o d i egzistencijalistiEkog usmerenja, na
Eelu sa M d n o m Hajdegerom (Heidegger), kao
i predstavnici vrlo utica jnog krila u modernoj
fenomenddkoj estetici. I egzistencijalizam je,
kako je poznato, izgradivao svoje osnovne sta-
vove na temelju Huserlove (Husserl) fenomeno-
 SRETEN PETROVIC

logije. Nije naodmet da primetimo da je doktor-

ski rad mladoga Teodara Adorna veC bio usme-
ren u pravcu Huserl'ove fenamenologije (Die
Transzendenz des Ding1i:hen und Noematischen
in Husserls Phiinomenologie), fijeg se uticaja
Adorno nikada nji'e sasvim oslobodio'.
Da bismo, nadalje, shvatili znafaj pomenutih
koncepcija kulture: klasiEnog - eiji je stilski
izraz ,,realizama, i modernog - fiji je iwaz
,,avangardizarn", koncepciji u kojima se nalaze
dve osnovne ontoloSke ideje: ,,identitet subjekta
i objekta" sa poniStenjem objekta, fulnog i emo-
tivnog u UMU, i ,,ne'dentitet subjekta i objekta",
potrebno je da ih suofimo sa osnovnim aprede-
ljenjlma u savremenoj umetnosti, u kojoj pome-
nute dve mijentacije dobijaju svoju najpotpuniju
potvrdu.
U tom suofavanju ~ o k a z u j ese da je ref o izgle-
dima klas'cistifke estetike i estetike modernog
tipa, ili estetike mimesis i estetike kreacije. Naj-
zad, estetike lepoga i estetike ruinoga. Ovaj teo-
rijski i epohalni spor u modernoj kulturi i umet-
nosti, izmedu ideala zatvorenog i otvorenog kul-
turnog stvaralagtva, dobija u Adornovoj interpre-
taciji oblik spora izmedu tradicionalne i moder-
ne umetnosti.

Sociologija umetnosti

Ogorfeni kritifar Hegelove ,,dijalektike identi-

teta", Adorno ipak, veoma ozbiljno promiilja
Hegelov stav izrefen u Estetici, da ,,umetnost
viie ne zadovoljava najviSe potrebe ljudskog
duha". Ovu Hegelovu opasku, dodaje Adorno te-
oretifari su prevideli, dok ju je sama umetnost
duboko proiivela. Do;sta, u modernom tehnolo-
gijskom svetu - nekoj vrsti inkarnacije Hege-
love ideje uma i botaliteta - umetnost nema
Sta vise da traii; ona sluii pomvljanju i V m e ,
kako uvida Adorno, doprinosl ufvrS6enju samoga
sistema.
Medutim, iz toga Hegelovog stava Adorno pov-
lafi radikalniju konsekvenciju: koja je to umet-
nost koja ne zadovoljava najviSe potrebe duha
u na3oj samemenosti? Tek se iz takvog postav-
ljanja pitanja otvara moguCnost za nove izglede
umetnosti. R& je o tome Sto je Hegel Loznavao
ili priznavao samo klasiEnu umetnost, umetnost
koja se idealno uklapala i poniitavala u njegovom
sistemu identiteta, u kome postoji harmonija
ideji, grupisanih oko one glavne: ideje uma. Es-
tetika lepoga, k m sinteza pojedinaenog i opSteg,
otelovljena u brad'cionalnoj umetnosti, joS dobro
sluii potvrdi hegelijanske filozofije. Danas me-
dutim, u druStvenom sistemu - tipa hegelijanske
racionalnasti, koji Adorno ne ieli i koji radikal-
 SRETEN PETROVIC

no kritikuje smatrajudi ga neistinitim, postoja-

nje m e forme umetnosti : klasTEne,bradicionalne,
u kojoj se ponavlja ideja sistema, i koja sluii
njegovom odrianju i reprodukciji, znari odria-
nje ideologije neprimerene drugaEijoj i revolu-
cionarnoj viziji sveta. Postojanje tradicionalne u-
metnosti danas, implicira stav reakcionarne ide-
ologije spram vizije jednog sistema druStvene za-
jednice Sto se pomalja iz budufnosti. Prema to-
me, da bi bila na nivou modernog zahteva
kritiEkog urna, kritiEke teorije druitva, umetnost
mora da afirm;Se ono novo i dolazete. Ako je,
dakle, reE o dmgojaEijem modelu dmgtva i po-
tom, o yotrebi imanentne saglasnosti interesa
umetnosti i te vizije, onda iz toga sledi nuZno
stav o potrebi izgradivanja novoga koncepta
umetnosti koji odgovara ideji novoga. Prethod-
no valja dovesti u pitanje i tradicionalni kon-
cept umetnosti i samu umetnost tradicije.
Adorno je ieleo da izgradi nov pojam umetno-
sti u direktnoj suprotnosti Hegelovoj osnovnoj
ontologko-dijalektiekoj pretpostavci, ali on je,
kritiEki primetujemo, ma koliko nastojao da to
izbegne, i dalje uvaiavao osnovni stav Hege-
love gnoseologke estetike, po kome je umetnost
svagda samo i jedino forma saznanja. Prirodno,
radilo se samo o tome o kakvoj je vrsti saznanja
reE, i kakve je vizije sveta trebalo umetnost da
izrazi? Re8 je o novoj ontologiji, ontologiji ne-
mira, o otvorenoj slici sveta S t o se najavljuje u
kl juEnom pojmu Adornove filozofije, u utopij-
skom. Umetnost i dalje wSi funkciju saznavanja.
Pitanje je bilo samo, moZe li se to otvoreno izra-
ziti u umetnosti koja je uvek konkretna dakle
delom i zatvorena; mofe li se ono nadolazete,
,,utapijsko" ,,prikazatil' u umetnosti? Umetnost,
,,jog manje nego teorija, moie da konkretizuje
utopiju; Eak ni negativno" (Aesthetische Theo-
rie).* Sta. onda, umetnost moie da urini za ono
novo Sto se najavljuje iz dubina istorije, iz na-
goveStaja buduCeg? Ona moie da doprinese 0s-
tvarenju budufeg radikalnom kritikom pozitivi-
teta, onoga Sto je koakretizovano, koje je, po
Adornu zreli plod besmisla. ,,Sam0 apsolutnim
~egativitetom umetnost izriEe ono neizrecivo,
utopiju." - (Aesth. Theor.).
Umetnost je tipiEna socijalna Einjenica. No, po6-
to nijedno do sada postojeee drugtvo, pa ni mo-
d e r n ~ ,nije savrgeno, jer savrSenstva nema, pro-
izlazi iz toea i osnvni stav umetnosti sDram
druStva u k i m e ona nastoji da bude autcmimna.
Dakle. ..ona vostaje drubtvena svojom suprotnos'-
Cu prema d&btvu, i upravo iz te njene opozicije
prema drugtvu izvodi se njena autonomija.. .
umesto da povladuje dmgtvenim naukama i do-
* Theodor W. Adorno, Aesthetische Theorie GesammeI-
te Schriften, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Maln
1970.
 SRETEN PETROVIC

bije epitet 'druStveno korisne aktivnosti' ona

kritikuje drultvo, njegov puki fakticitet" (Aesth.
Them.).
Razume se, Adorno je bio daleko od toga d a ap-
solutizuje vrednost umetnosti.. On u o ~ S t ene go-
vori o moguCnosti trajanja umetnosti kroz isto-
riju. U tome je, svakako, ogranifen'ost njegova
gledigta, koje je u teoriji poSlo od koncepta ,,sa-
driajne estetike" - Sto se. u krajnoj liniji svodi
na ideju o umetnosti kao saznanju. Adorno je,
drugim refima, porekao ideju ontologije umet-
nosti, prema kojoj postoji jedna relativno traj-
na suStina umetnosti. Stoga on prihvata samo
,,gnoseologiju umetnosti", naime da su umetnifka
dela uvek izrazi saznanjk, koja se, buduCi svag-
da istorijski uslovljena, dakle i relativna, ova-
p l d u j u u del'ma umetnosti, traju u njima ono-
liko, koliko to u najboljem sluEaju mogu epohal-
ne istine. Ne dugo. Otuda i Adarnova teza o lai-
nosti tradicionalne umetnosti, jer je neistinito
saznanje koje ova dela impltciraju. Tim S t o se
tradicionalna umetnost danas forsira, ona zajed-
no sa zabavom, kiEom i Sundom, simbolizirajuci
u ideji reprodukcije saznanje i veru u moC teh-
nolog:.jskog, totalitarnog Uma, dakle i ideju o
identienom subjekt-objektu, o kraju istorije, u
ostvarenoj harmoniji n S e civilizacije d i snai-
nu ideoloSku funkciju u odriavanju postojeCeg
sisterna.

Pokusaj kritike
U viSe radova o Adornu bilo je zapaieno da je
koncept o umetnosti ovaj mislilac razvio u istom
duhu u kome su to finili i LukaE i Lisjen Gold-
man: autori koji, za razliku od Adorna, polaze
od Hegelove ideje ,,pozitivne dijalektike". Naqme,
Adorno na jednoj, i LukaE i Goldman na drugoj
strani, ne slaiu se samo u pogledu vrednosne
procene tradicionalne umetnosti. Dok Lukae, i
posebno Goldman, joS i priznaju nekakvu vred-
nost tradicionalnoj umetnosti, Adorno je sasvim
dovodi u pitanje. No, to priznavanje tradicional-
ne umetnosti nije izvedeno u skladu sa 'dejom
o ,,vefnoj prirodi" umetnmti, nego u perspektivi
jednog koncepta saznanja, koji su Goldman i
Lukaf, za razliku od Adorna, uveliko joS 'zgra-
divali na temelju hegelijanske teorije. Stoga se
moie primetiti da su sva trojtca saglasni u tome
da je umetnost i z r a z saznanja. Izvan tog 0s-
novnog cdredenja, razgovor o autonom'ji umet-
nosti sasvim je bespredmetan. Stoga je i nagla-
Savano da su koncepti sociologije umetnosti ove
trojice autora u bliskoj vezi sa njihovim shva-
tanjem sociologije saznanja.

U osvrtu na savremenu sociologiju umetnosti,

inafe nepomirljivi protivnik Adornova stanovi-
Bta, Alfons Zilberman (Alphons Silbermann) is-
 SRETEN PETROVIC

tire da je ,,za Karla Manhajma . . . i mnoge dru-

ge (na primer Adorna, Goldmana), koji su se
trudili da odrede kojih se tipova miSljenja Eovek
pridriavao u ovom ili onom vremenu.. . , soci-
ologija umetnosti integralni deo sociologije zna-
n ja" (Silbermann, Kunst).

Razume se, kada se imaju u vidu Adornovi sta-

vovi o umetnosti. i posebno onaj iskazan u Te-
zama za sociologiju, po kome je bitno pitanje
sociologije ,,kako se druStvo objektivira u umet-
niEkim delima", onda je oEevidno da se Ador-
nova teza o estetici kreacije, pmovo svodi na
estetiku imitacije, ovoga puta, m d u t i m , dove-
dena u vezu sa modernom, avangardnom umet-
noSCu, koja se za utopijsku svest zalaie, ne time
Sto bi je konkretno imitirala, vet naprotiv, time
Sto ne ieli da bilo Sta konkretno podraiava. Naj-
zad, kako u principu samo ,,konkretnod' moie
biti materijal umetnosti, pa ga, dakle, umetnost,
dok jog ieli to biti, ne moie da mimoide, umet-
nost uspostavlja destruktivni odnos prema nje-
mu. Prima ga u sebe da bi ga razorila, poka-
zujuCi ,,celinu savremenog u ,,neidentitetuUnje-
govih delova, uistinu, u onom istom obliku u
kome se ,,savremenost" otkriva kritiEkom umu.
Nisu viSe ,,lepoU i ,,harmonijad', nego ,,ruino" i
,,disharmonijaU osnova n a kojoj se interes uto-
pijske ideologije joS moie ,,reprezentovati4'.

Odstupanje od Marksa zapaia se u stavu prema

ontologiji umetnosti. Kao Sto je poznato, Marks
je imao u vidu obe strane umetniEke tvorevine,
- uostalom i Adorno je to priznao kada je upo-
zoravao n a potrebu razlikovanja ,,dvostrukog
karaktera umetnosti", ,,umentiEkog dela kao es-
tetske i kao socijalne Einjenice". P a ipak, iako je
Adorno smatrao neophodnim da se izmedu tih
dveju strana umetnosti, u naSem vremene me-
dusobno odvojenih. autonomne formalistiEke i
socijalistiEko-realistiEke, uspostavi neka vrsta
saglasnosti., jer je ,,dihotomija besmislena", ipak
je, u kajnjoj liniji i onu formalnu, estetsku di-
menziju dela sveo na puki socijalno-istorijski
milje. Marks je meautim uvideo da se u umet-
nosti realizuje i ona dublja civilizacijska osnova
h v e k a , ono po Eemu umetnost, jednako kao i
ljudsko u Eoveku, nadilazi granice pukog istori-
jskog opstanka. I Marks je, dodule, tvrdio kao
i potom, Adorno, da nema definitivnog identi-
teta subjekta i objekta. nit; kraja istorije, ali,
suprotno od Adorna, i pre njega, on je smatrao
d a ovaj dijaJektiEki nemir svagda postoji u Eo-
veku i da genijalni pojedinci. uspevaju da i u
p r o l a z n m Easu vremena zaustavljajuCi njegov
hod ohjektiviraju u umetnosti onu, uvek u na-
goveStaju datu suStinu Sto izranja iz osnova
ljudskog, iz onog bezdna neiscrpivog, Sto se ni-
kada ne moie jednom i zauvek uhvatiti. Kako
 SRETEN PETROVIC

kaie Bloh, umetnost se uvek javlja sa pun0 u-

topijskog nagovegtaja.
Adorno nije priznavao ovu transistorijsku ravan
umetnosti, fak je otvoreno tvrdio, da m d a kada
nastane potreba da se fetiSizira pojam trajnosti
umetnosti, Vera u njenu autonomiju, da je to
sasvim pcnuzdan znak da je umetnmt u krizi,
i da u toj bolesti predoseca svoj skori kraj, svo-
ju smrt. Nismo sigurni, medut;m, da je Marks,
koji je verovao u vrednost minule umetnosti,
kao Sto je s pravom dekivao puni razmah m e -
tnifkog stvaralstva u buducnosti, zajedno sa
Hegelom srnatrao da umetnost danas kao ni u
budubnosti, nece v'ie biti u stanju da zadovolji
najviSe interese duha. U svakom slufaju, fak
i ako se sloiimlo s tim da je Adornov koncept
umetnosti u mnogofemu podsticajan za dalji
razvoj avangarde, moramo priznati da se u ne-
kim bitnim odredbama ontologko-umetnifkog
karaktera, kao i u pogledu osamostaljivanja kri-
tifke teorije mora u o r ~ t irazlika i m e d u Adarna
i Marksa. Sigurno je Ruskoni u pravu kada u
toj Adornovoj bespogtednoj kritici naSe savre-
menosti, koja gotavo da parife i svaku vred-
nost za koju se socijalizam veC izborio, vidi
opredeljenje jednog pesimiste, foveka vefna ne-
zadovoljnog, koji ne priznaje da je ljudsko u
dosadagnjem hodu kroz istoriju ostvarilo i neke
nesumnjive vrednosti. ,,Iza doslovnosti slirnih
izraza, pa makar i iza neporecive saglasnosti
narnera, u Adorna se skriva jedan naboj pesi-
mizma koji je u Marksa nepoznat." - (Rusco-
ni, KritiEka teorija dr~.5tva).~

I) 0 pm~blernimamcdmne m e t n o s t i i A d m o v i h w e -
na m e - ovds m & m o golncniti, buduci da smo u
drugigim povodnm v e t Disali n m e . Vidi u mojm
radovima: Estetika i ideologija. Uvod u metaestetiku,
,,Vuk KaradZiC", 1972. Adorno, U-ja kao v d n o vra-
Came m i h i l i m . sW. 211-263: u Estetika i sociologija.
Uvod u s a w e m m u socidogiliu umetnosti. ,,Idejed', 1975.
Btr. 121-133. Vidi &to t a b i prevod objavllm u Ea-
sqpisu ,,Kultura", Adomo. Teze za sociologfju umet-
nosti. br. 24 1974. &r. 28-35.