EdicijaSAZREVANJA

Recenzenti
DraganaJovanoviiBoka
Prof.dr JanezBedaj
BogdanZorL
Dr ZeljkoCurl.i
Doc.dr lvanSkoflek
Zoran Milivoievil . Katja Bilban . Vi da Kok el i
MiSa Ktamberger . Tiada Steiner ' Bor ut KoZ uh

Struina redakcijaprevoda
Nata5aCveiii Stardevii

Mala kniiga
lVas/ovoriginala
Malaknjigaza velikestar5e- prirodnikza vzgojootrok
zArfElrr(E RoDITEUE
Z. Milivojevii,
K, Bilban,V Kokelj,M. Kramberger,
T Steiner,
B. KoZuh
Psihopolis institut,
NoviSad2007. Prirudnik za vaspitavanje dece

llustracijana korici
MarkoMilovii

Prevod sa slovenadkog
Iuana Raki6

@ 2007ZoranMilivojevid,
KatjaBilban,VidaKokelj,MiSaKramberger,
Tja5a
Steiner,BorutKoiuh

DrugoStampanje,
2008.
TreieStampanje,
2009. w
PSIHOPOLIS INSTITUT
Novi Sad
Predgovor srpskom izdanju
U poplavibrojnihknjigao vaspitavanjudece, ovo je jedna od retkih
koje zaistanude odgovor na pitanje: kako detetu postavitigranice
uz pomo6 odgovaraju6ekritikeikazne. Stav koji autorizastupajuje
da ljubavinikadanije previ5e,da ,,previSe" ljubavine moZe,,pokva-
je
riti"dete, ve6 da nedostatakili odsustvo kazneono Stoga u stvari
,,kl/ari".Pravi kvalitetvaspitnog pristupa opisanog u ovoj knjizividi
se u uravnoteZenostitri osnovne roditeljskefunkcije: postavljanja
ciljevau oblikujasnih zahleva,davanjapohvalai nagradakada dete
ostvarujeciljeve,odnosno davanja kritikei kazne kada dete odbija
da ispuniroditeljskezahteve.Ove tri osnovnevaspitneili roditeljske
funkcije predstavljenesu jednostavnimvizuelnim modelom koji
Zargonskinazivamomercedes model.Knjigavam obja5njavakako da
svoje dete, pomo6u ljubavi i prikladnog vaspitnog stila, zaista
pripremiteza samostalanZivotu dru5tv..

Nadinvaspitavanjapredstavljenu ovoj knjizizasnovanje na savre-

menoj psiholo5kojSkolikoja se zove transakcionaanaliza,odnos-
no na udenjutransakcionogpsihoterapeuta dr ZoranaMilivojevi6a.
Ve6 petnaestak godina ovaj strudnjakje po pozivu supervizor u
mnogimvaspitnimustanovamakojeu Slovenijirades mladimapro-
blematidnogponaSanja.Uloga supervizoraje da pomaZevaspita-
dima u re5avanjuraznoraznihproblema koji se pojavljujuu njiho-
vom radu s mladim Sti6enicimaodredenog zavoda. Svoje supervi-
zorskeuslugeje pruZaoili i daljepru2au vaspitnimzavodimaVi5nja
Gora, Logatec,Smlednik,Preddvor,Kranj, Planina,Krizni cenlarza
mlade u Ljubljanii, posebno,zavodJar5eu Ljubljani.

Ova knjigaje nastalana inicijativuBorutaKoZuha,socijalnogpeda-

goga i direktoraljubljanskogDoma za mladeJar5e(Mladinskidom
Jar5e),a povodom proslavepedesetgodina postojanjaove znadaj-
nevaspitne ustanove.Ovajzavod se ranijenazivaoPrelaznidomza
mlade (Prehodnimladinskidom) i u sistemubrigeza mlade imao je
 znadajnuulogu u podetnomdijagnostikovanju razliditihdisocijalnih
pona5anjai davanju preporukeza dalji socio-pedago5kitretman. SAI'RZAJ
Knjiga je na slovenadkomobjavljena2OO4.godine u Ljubljanii s
ponosom moZemo re6i da je u proteklom periodu postala veoma Ta$toMalnknjtga za velikeroditelje? 9
popularna u strudnim krugovima. Danas mnogi strudnjaci u
L.".. MAMAMt JE REK|-A:,,NESMES!"- zNACt,NE vou ME
Slovenijimodel izlo1enu ovoj knjizismatrajuveoma korisnimsred- Kada dete naide na prve zabrane roditelja,njegovereakcijesu burne.
stvom koje vaspitadimaomogu6uje da na veoma jasan nadin po- Odgovarajuiimpostupanjemve6 ga u ranom detinjstvupodinjemouditi
mognu roditeljimada otkrijui ispravesvoj vaspitnistil. ,,psihopolis da ga volimodaki kad mu ne ispunimoZeljuilikadane5topogre5noudini
institut"je2007. godine objavio drugo izdanjeove knjige na slove- 11
nadkom,a sada objavljujei tre6e izdanje,na srpskom jeziku. I.... rzNA$HusrAu DErErovE
usl
U na5im razgovorimasa detetom nadu se i poruke koje tu ne bi smele
Tja5aSteiner,KatjaBilban,Vida Kokelji MiSaKrambergersu diplo- biti.U ovom poglavljuupoznajemotri osnovnevrsteporukakoje koristi-
mirani psiholozi,dugogodi5njesaradnicedr Milivojevi6a,koje su mo u vaspitavanju:pohvalubi6a,pohvalupona5anjai kritikupona5anja.
dale znad,ajan
doprinos razvoju,,mercedes"modela.Poredtoga Sto Udimojo5 i za5toje potrebnoreii kad nam nekakvopona5anjesmeta i
su strudnjaciza transakcionu analizu (transakcionisavetnici),sve kakoda to udinimonajefikasnije.
detiri imaju dugogodi5njupraksu u oblasti vaspitavanja.principi 19
koje ovde izla\u nisu rezeryisanisamo za profesionalnuupotrebu: ZIATNA PRAVItA VASPITAVANJA
prema njimaoni koji su napisaliovu knjiguvaspitavajui sopstvenu U vaspitavanju je stvarati
deceneophodno ravnote2u
izmedutri stvari:
decu. Sve su zaposleneu Domu zamlade Jar5e u Ljubljani,zakoji 1) Sta i koliko zahtevamo od svoga deteta, 2) koliko ga desto i kako
se moZe re6i da je principe izlolene u ovoj knjizi ugradio u svoju pohvaljujemo odnosnonagradujemo, i 3) kolikodesto i kako kritikuje.
mo odnosno kainjavamo njegovo neprihvatljivopona5anje.Od toga
svakodnevnuvaspitnu praksu, okrenutu kako mladima tako i nji-
zavisikako 6e jednog dana na5edete samostalnoi zadovoljnoZiveti.
hovim roditeljima.Sve detiri autorke su, zajedno s jo5 nekim
39
strudnjacimaizzavodaJar5e,veoma aktivnekao edukatori.U pro-
teklihnekolikogodina su u SlovenijiodrZalevelikibroj predavanjai .....
Zeuu sMo NA.rBoLfE,
ALt...
radionicau vrti6ima,osnovnimi srednjimSkolama,i svim onim me- Upoznajemonajde56egre5kekoje kao roditeljipravimokada vaspitava-
mo svoiudecu.
stima gde se radi s mladima,kako bi drugim strudnjacimai samim
83
roditeljimapribliZilemodel.
I,,.."sV MoZEMoBITIDoBRIRoDITELIII
Zadovoljstvonam je Sto se ova mala ali veoma znad,qnaknjiga- Podse6amose nekolikonadelakojihse kao dobri roditeljipridrZavamo.
koja se, u poplavislidneliteratureu prethodnomperiodu,izborilaza 127
svoje istaknutomesto u Sloveniji- sada mole ditati i na srpskdm
ieziku. Nudimonekoliko,,recepata" za najlak5epostizanjepromenepona5anja
koje nam smeta kod druge osobe.
lzdavai 141

6 7
 Zaito Mala knjiga za velike roditelje?
Jestelise ikad prenerazilikadavam je mali u suzamaodbrusio:,,Ne
volimte!"?Jesteli crveneliusredprodavnicepored svog uplakanog
mali5ana,koji se odmah po prodornom kriku ,,Ho6Lttog medve-
di6a!" bacio na zemljui zavri5tao,dok su se svi osvrtalida vide ko
je taj bezose6ajniroditelj?MoZdaste ga pod nekim slidnimokol-
nostimai udarili,iako ste sebi obe6alida ne6etenikad,pa i danas
to sebi prebacujete?

Svi mi roditeljismo sa svojom decom ve6 preZivelimnogo napornih

Ako traiite recept:
trenutaka,a jo5 nas mnogitek dekaju,pa sanjamoo tome da vaspi-
tavanjebude jednostavnokao recept na prethodnojstrani.No, sva-
2 kailkepohvalnihreti koga dana se iznova moZemo uveritida sami recepti nisu dovoljni.
Pitamose moZemoli uop5te dovoljnonaglasitikolikoje bitno oseta-
kaiiilce upornogpretenja njebitivoljen,ose6atida smo voljeni,ose6anjeda smo za nekogaod
I/ziolje jasnih zahteva neprocenjivevrednosii, da dinimo jedan vrlo vaZan deo njegovog
sveta. Ljubav koju dete dobija od svojih roditelja,i koju im ualra1a,
1 velika kailka vereu sebe omogu6i6emu da kasnijeu Zivotustvaradobre odnose s drugim
ljudima.Psiholo5kateorijatransakcioneanalizeistideda to kakavje
Sve5astojkeuporno meiqte neko bio kao dete veoma desto ostaje u odraslojosobi kao egosta-
nje deteta,odnosno kao unutrainjedete,koje je aktivnocelog ZivoIa.
i zailnitedobromvoLjom!
Mi odraslismo potrebnideci kako bismo ih voleli i naudilida vole
same sebe. Ljubav koju im kao roditeljiiskazujemodeca ugraduju
Pijatnol u sopstvenupredstavuo sebi, tako da na osnovu roditeljskeljubavi
razrijalu sposobnost za samoljubav.Princip je da deca kasnije u
Zivotuimaju prema sebi isti odnos kakavsmo mi kao roditeljiimali
prema njima. Na taj nadin nastajukako samoljubavtako i samo-
po5tovanjei samopouzdanje.

U svim godinamaodrastanja,mi odraslismo im potrebnida bude-

mo pored njih,da im pruZamopodr5kui prihvatamoih onakvekakvi
jesu.Tu smo da ih po5tujemoi naudimoda po5tujusebe,druge lju-
de i svoju okolinu,da ih uvedemo u Zivoti naudimokako da Zive
medu drugim ljudima. Sopstvenimprimerom im pomaZemo da
 izgradeodgovaraju6e
odnosepremaljudima,Zivotinjama,
prirodii
situacijama.

Svojojdeci Zelimosamo najbolje:da uspejuu Zivotui da budu

sre6na.MoZdasmo dvrstoodludilida pri vaspitavanju svojedece
ne6emoponavljati ono Stosu na5iroditeljidinili.Kadapostanemo
roditelji,
u Zeljida izbegnemo gre5kesvojihroditelja,trudimose da
se pona5amosuprotno- dime moZdapravimosasvimsuprotnu,
ali jo5 ve6ugre5ku.S drugestrane,u odnosusa svojomdecom
ponavljamonekepostupkesvojihroditelja,a da toga uop5tenismo
MAfrIIAilII TE REK|/.:,,NESMESI-
svesni.Preuzelismo njihov nadin vaspitavanja, ne razmisliv5i
prethodno o tomeda lije to zaistanajboljimogu6iput.O roditeljstuu - ZNAEI,NE VOLI ME
smo udilipre svegaod svojihroditelja: samonjihsmo imaliprilike
da posmatramo u tom poslu, vi5eputasmo duliu Stasu najvi5e
verovali,njihovepostupkesmo osetilina vlastitojkoZi.MoZdasmo
im za to zahvalni,amo2danas posledicei danasprate.

I mi tokomvaspitavanja sopstvenedece destonale6emona razne

dileme.lakosmo strudnjaci
hovimroditeljima,
osposobljeni
i imamovi5einformacija
za rad sa mladimai nji-
o tomeStaje u vaspita-
vanju dobro a Sta nije, - neprestanose iznovanalazimopred
pitanjimana koja ne moZemoda nademo odgovor,ili bar ne
dovoljnodobarodgovor.Zatose i daljeobrazujemo, razgovaramo
il
s kolegama, a mnogoudimoi iz iskustva.Tokomradasa mladima
susre6emose i sa njihovimroditeljima,
ikrozrazgovoresaznajemo
sa kakvim se pote5ko6amanajvi5esusre6u,tako da zajedno
traiimo nadinena koje oni mogu pomo6isvojojdeci da Stobolje
odrastu.Znanjakojasmo pri tome steklizapisalismo u ovoj knjizi,
2ele6ida ih podelimosa vama,u nadida 6e vam bar malopomo6i.

Zoran,Katja,Vida,Mi*a, Tjaia i Borut

10
... kada se Pericarodio
Beba koja je dobila ime Petar potpuno je bespomo6na i ne moZe
da preZivisama. Potrebnisu joj roditeljida je nahranekada je glad-
na, da je obuku kad joj je hladno,da je ute5ekad je upla5ilaveZ
susedovogpsa. Roditeljisu potrebnida se pobrinu da se Perica
ose6asigurnoi da mu je prijatno.Ako se iz bilo kog razlogaose6a
neprijatno,on zaplade,- d onda se roditeljipobrinuda sve pono-
vo bude u redu i da Pericamirno zaspi ili da zadovoljnogude i
sme5kaim se.

Pericaje toliko mali i nemo6an i toliko ni5ta ne razumeda se od

njega ba5 ni5ta ne moZe trai:iIi.Roditeljise brinu o svim njegovim
potrebama,omogu6avajumu da se pored njih, kao i u svetu oko
njih,ose6asigurnoi prihva6eno.Upravoto je kamentemeljacda on
jednog dana odraste u mladog samostalnogPetra.

Naravno,do tamo treba pre6idug put sa mnogim preprekama.Da

bismo svoje dete pripremiliza uspe5noukljudivanjeu okolinui da
se jednog dana podne s6mo staratio sebi, moramo ga prvo nauditi
da pravi razlikuizmedu onoga Sto Zeli i onoga Sto je moguce. Mi
6emo svakako zadovoljitisve potrebe svog deteta, tj. pobrinuti se
da ne bude gladno,da mu bude toplo, da bude voljeno,duvanoi
negovano.S druge strane,ni u kom sludajuse ne podrazumevada
6e dobiti sve igradkekoje Zeli,niti da 6e on dobiti pomfrit kada svi
ostalidlanoviporodicejedu skuvanipire. Bi6e nam mnogo lak5eu
uloziroditeljaako budemo znalikada da mu ispunimoZeljua kada
je primerenijeda mu ne5touskratimo.Trebada ocenimoStana5em
detetu zaista treba, Staje Zeljakoju moZemo ispuniti,a Sta je Zelja
koju ne moramo ispunitijer je dete Zeli samo da bi imalo ve6i
ugodaj Detejo5 neznatu razliku.desto je dak i odraslimamanje ili
vi5e te5ko da prihvateogranidenjakoja im Zivoi postavlja.lako sa-
njamo o odmoru u egzotidnimtoplim krajevima,morademo se
zadovoljitikupanjemu obliZnjojreciiliSetnjomu obliZnjemSumarku,
po5tonas u narednimmesecimaipak dekajuregistracija automobi-

13
 la i kupovinanovog name5taja.lza na5edeie 6e bitivelikiSokkada
se na putu ispunjenjasvojihZeljabude srelosa prvim preprekama.
TajSokje za njega utolikove6iStomislida ga ne volimoako mu ne
ispunimosve Zelje.
Pericau prvoj godini ZivoIaima iskustvo bezuslovnevoljenosti,jer
mu roditeljiispunjavajusve Zeljei brinuse za njega i njegovose6aj
ugodnosti.To Sto mu roditeljiispunjavajuZeljedetetuje znakda ga
vole. No, kada Pericapodneda puzi naokolo,i pre ili kasnijepodne
da radi stvarikoje roditeljine6e ili ne smeju dopustiti,- tada 6e
roditeljipodetida odbijajuda zadovoljePericineZelje,i nastupi6e
drama druge godine.
Ve6 u drugoj godini detetove Zelje dolaze u sukob sa Zeljamanje-
govih roditelja,koji zabranama i zahtevima podinju da postavljaju
granicedetetu.DuZnostroditeljaje da navedudete da diniza sebe
korisnestvari,a da prekinepona5anjekoje mu Skodi.Ne samo da
dete nema znanleni iskustvokoje je potrebno,ve6 je njegova mo6
rasudivanja nerazvijena,tako da jednostavno nema sposobnost
promi5ljanjao posledicamasvoje Zeljei svog pona5anja.Ali, upr-
kos tome, Pericaima Zelju,i to snaZnuZelju.Uloga odraslih,pre
svega roditelja,jeste da predvide mogu6e posledice i da detetovo
pona5anjeusmeravajuu skladu s njima. Na primer,odraslimaje
jasno da dobre radne navikedoprinose kasnijemuspe5nomZivotu
u dru5tvu,dok deteteZisamo onome Stou njemupobudujeprijatne
osete i prijatna ose6anja. Po5to svome detetu Zelimo da pomog-
nemo na putu ka uspehu,postupno6emo ga navikavatina obavlja-
nje razliditihobaveza,koje mu se u tom trenutkune6e diniti zabav-
nim, niti 6e mu nuditizadovoljstvo.Takoigranjesa dvogodiSnjakom
moZemozavr5itizajednidkimrazvrstavanjemigradakapo kutijama,
Sto za dete ne6e biti preteZakzadalak, a mole biti prvi korak ka
odgovornom preuzimanjuobaveza.Na taj nadinpobudujemo pozi-
Iivan razvojdetetoveaktivnostina razliditimpodrudjima.
Uz to, mi roditeljii procenjujemokakvimje opasnostimaizloZeno
na5edete, kao i kako 6emo ga za5tititia istovremenoi nauditida Stiti
14
samo sebe. Decuje desto neophodnozaustaviti,preusmeriti, spre-
diti da se upuste u opasne situacije.lztog razlogau brojnimsituaci-
jama roditeljiPericiporuduju,,NE"na sve mogu6e nadine:izrazom
lica,tonom glasa, pokretima,- ili mu iz ruku uzmu kutijusa dug-
mi6imakada ju je tek otkrio i podeo se divitiblagu u njoj. Roditelji
se imaju pobrinutida sprede potencijalnunezgodu. Dugmi6i se
mogu na6itamogde nikakone pripadaju:u uhu, nosu ili ustima,a
odatle u du5niku.Zbog naizgled neduZnezabave moZe biti ugro-
Zeno detetovozdravlje,dak i Zivot,pazalo roditeljine oklevajuve6
Pericitakvu igru ne dozuoljavaju.Mali5anzbog toga, naravno,nije
zadovoljan- ipak ga svi ti raznobojnii sjajnidugmidijako zanima-
ju i me5anjeroditeljamu se uop5te ne dopada. Pre svega, nije ni
navikaoda mu roditeljibilo Sta odridu ili zabranjuju.Njihovo,,NE"
Pericaprevodiu ,,Nevole me". JoS ne razumeda je mogu6eda ga
roditeljivole a da mu istovremenone dozvoljavajuda radi ne5to u
demu uliva. Zato njegove uporne poku5aje da mu roditeljivrate
kutijusa dugmi6imamoZemoprotumaditikao intenzivnuteZnjuda
ga roditeljivole, u Staje spremanda uloZiogromnuenergiju(suze,
galamu,divljanje, bes, ...).
Malo dete, naime,razmi5ljavrlo jednostavno.Njegovmisaonisvet
je crno-beli- stvarisu ili bele ili crne, izmedu nema nideg.To je
razmi5ljanje po principu,,sveili niSta".
Belo:,,Roditeljimi sve dopu5taju.Roditeljimi daju sve Sto Zelim.
Roditeljime vole."
Crno: ,,Roditelji
mi ne5to ne dopu5taju.Roditeljimi ne5to ne daju.
Roditeljime ne vole."
Postavljanjegranica detetu za roditeljeje uvek neprijatno.Po5toga
volimo, onda se na negovu patnju odazivamo saose6anjem.Kada
je na5em detetu te5ko, te5ko je i nama. No, upravo zbog toga Sto
zaista volimo svoje dete, mi 6emo stisnutizube i istrajatiu onome
Stoje zanjega dobro, iako je zbog toga trenutnoveoma nesre6no.
15
 kao upozorenjena gre5ku u pona5anlu.Zbog toga reaguje burno,
plane i vreda onoga zakoga pogre5noverujeda se usudio da mu
prebaci kako je glup i nesposoban.Takvaosoba nije u stanju ni da
tazume konflikte:svaki put kada neko odbije da ispunineku njenu
Zelju,ona 6e mislitida je drugi ne voli, da je prezirei odbacuje-
Sto6e, moZda,vratitiistom merom.

Periciniroditelji znlu da moZemo biti dobri i vredni po5tovanja i Y

kada ne uradimo sve najbolje,ili sve kako treba. Zato ne krijusvoje

gre5ke od deteta i priznaju da nisu sveznalice.Tako, kao roditelji,
IZ NASIHUSTAU
pomaZemosvom detetu da razume kako nije valno biti savr5enda
bi nas drugi voleli,i da moramovoletisebe i ako ne uradimouvek
sve na najboljinadin.Ako svoju decu uspemo tome nauditi,dali
smo im odlidnuosnovu zaputkrozZivoL

(o o

18
Da bismo bili zadovoljniljudi,nije dovoljnoda se pobrinemosamo
za osnovneZivotnepotrebe:da smo siti,obudenii da imamo krov
nad glavom. Bitna su nam priznanjadrugih, za nas vaZnihljudi;
Zelimoda budemo zapaj:enii iskrenopohvaljeni.Pohvalaili bodre-
nje mogu biti ne5to Sto nam druga osoba kaie, a moZe biti i samo
nei:ni zagrllajna5eg partnera ili partnerke,ljubazanpogled prijate-
lja, ili stisak ruke od na5eg Sefa.
Obidno dobijamo manje pohvala,podsticajai podr5ke nego Sto
bismo Zeleli,a ni sami sa njima nismo baS dareZljivi.Naime, niko
nas nije naudiokolikoje vaZnopruZanjepodr5kei pohvaljivanje da
bismo se ose6aliuspe5nimai zadovoljnima.U stvarisu nas ceo
Zivot,,Stitili"od njih,misle6ida pohvalommoZe5pokvaritidoveka.
Savremenasaznanjao vaspitavanjui meduljudskimodnosimaod-
bijaju takvo shvatanjepohvale i uveravajunas u njen znadaj. ZaIo
treba da naudimo kako davati pohvale i podr5ku.
Deci su vi5e nego odraslima potrebni paZnja,pohvala i priznanje,
pogotovuod roditelja.U prvimmesecimaZivotao njimase brinemo
pre svega hrane6iih, vodeci raduna da im nije hladno, da nisu
mokra. No, uskoro im trebaju i druge vrste pa2nje.Ako im se ne
posve6ujemo,trudi6ese na sve nadineda zadobijuna5u painju,
dak i tako Sto 6e gnjaviti,galamitiili plakati.Ako budu morala da
birajuizmedutoga da ih ne primeiujemoi da ih kaznimo,radijeie
izabrationo drugo, iako je neprijatno,samo da dobiju paZnju koja
im je potrebna. Dakle, kada smo lo5e volje, zauzetidrugim oba-
vezamaili umorniod posla,a dete nam se mota ispod nogu i gnjavi,
moramo biti svesni da nam takvim pona5anjempoku5avaporuditi
da se tog trenutkaose6a neZeljenimi Zelida privudena5u paZnju.
Samo to i ni5taviSe.PokaZimomu da smo ga primetilii recimo mu
da ga volimo.

Dobijamo i dajemo manje podrSke i pohvala nego

Sto bismo ieleli, ali to moiemo da promenimo.
Svako voli da ga drugi ljudi prihvataju,
slu5aju i hvale. ffi

21
 Kao roditelji,dete udimo da govori, da razgovara,da uspostavlja Ako nekomekaZemoda je veomaprecban,porukaje
realistidna.
odnose sa nama i sa drugim ljudima.pohvalamai pobudama mu realistidna pona5ana taj nadin,tako
ako se ta osobasistematidno
pomaZemoda se dobro ose6au sopstvenojkoli,da bude samou- AkonekomekaZemoda je glupaguska,
da o njojzaistato i mislimo.
vereno,ponosno na sebe i svoje postupke,i da sebe prihvataonak- reklismo ne5toStosigurnonijeistina.
vim kakvojeste.
Pri komunikacijitreba da se trudimo da uvek upotrebljavamo
samo realistidneporuke.

S drugestrane,porukekojeprimamoi Saljemo moguse podelitipo

tomeda li se odnosena bi6eili na pona5anje
osobe.Kadaupu6u-
jemoporukena osobu,te porukesadrZeopisosobeilinekihnjenih
da je ljubazna,
karakteristika: po5tena,jogunasta,ljubomorna, se-
bidna.Kadaopisujemoono Stoosobaradi,njenuaktivnost ili pro-
izvodte aktivnosti,tada upu6ujemoporukena pona5anje.Kada
govorimoo tome kako neko ne diZedasku u toaletu,ne pere su-
dove,ne distiSporetposlekuvanja,dobroigrako5arku,lepopeva,
preglasno pu5tamuzikuitd.,tadaopisujemopona5anja.

Porukena osobui porukena pona5anje pri-

noseu sebi razlidita
krivenaznadenja. Svakaporukaupu6enana osobuimplicirada je
nekopo svojojpriroditakavkao osoba,kao lidnost.Toje poseban
problemkadatraZimood nekogada ne5topromeni.Kadaiznervi-
rani otac koji podudavasvoju k6erkumatematiciizgovoriljutito:
,,Ajdemislive6 jednom,glupagusko!",on ne samoda poniZava
svojuk6erku,ve6prednjustavljanemogu6zadatak.Defini5e je kao
glupobi6e,istovremeno Iraieciod njeda razmi5ljapametno.

Moramoznatida se mi, ljudisporo i te5komenjamokao lidnosti.

Ako je nekove6inusvogZivotabio ponizanpremadrugima,te5ko
poRudureuor 6e postatisamouveren ili arogantan;ko je bio Skrti sebidan,te5ko
5rn u srvARlDETETU 6e postati -
dareZljiv, ali nijenemogu6e.
PorukekojeSaljemo i dobijamomogubitirealistidneilinerealistid- No,mnogolak5emenjamopona5anje. Kadanaszanimapromena
ne. Kadau svojimporukamaopisujemostvarnost,one su realisti- nekog neZeljenogpona5anja,mnogo je jednostavnije
traZitipro-
dne.Kadasadrzajporukene odgovarastvarnostina kojuse poru- menutog konkretnogpona5anjaumestoda traZimopromenucelo-
ka odnosi,biloda je iskrivljena
negativno
ilipozitivno,
porukaje ne- kupnogbi6adrugeosobe.Mnogoje lak5ere6ida namsmetapo-

22 23
 mokrenadaska na Soljii lra2iripromenuupravotog ponasanja,
negood nekogatraZiti
da postaneuredan.lzatokritikiupu6enana
ponasanjepovedavaSanseda 6eje primalackritikeuvaziti,takoda
promenuna boljemoZemoodekivati.
realistidnaPOHVALAosobe

Ukolikonaszanimada Iije u poruciizrafuen

nekivrednosni stav on-
t
Kako si spretan!
da se porukemogupodelitina pozitivne,negativnei neutralne.
-Koztu
Kadaje porukapozitivna,onda mi u stvaripohvarjujemo ono sto cfri;ava.
nam se kod osobedopada.s drugestrane,kadaje porukanega- o realisti6naKRITIKAosobe
1-
nerealistidnaKRITIKAosobe
o
tivna,tadakritikujemo
ono sto namse u ponasanjuosobene dopa- L
>o >(J
da. Neutralneporukene nosenikakav vrednosnilud, ni pozitivan
ni t.
o o
negativan:kao kadasaop5tavamo nekuinformaciju.
G G
L
Negativnimporukamauvek kritikujemosamo ponasanjedo- o realistidnaPOHVALApona5anja nerealistidnaPOHVAI-Apona5anja
o
veka,a nikada,stvarnonikadanjega kao osobu.
L
Y
t t
Nikvjod nLleOQsvlrao
F

Dobro si op'raosudove. 1u.4qmpo7rc11u

. . *bAo do6tu*acJi-"
Porukeu kojimagovorimoo dovekukao osobi utiduna njegovo Nisiizneo sme6e. UveksbPra@p6greino.
mi5ljenjeo sebi i utvrdujunjegovidentitet.Kada nekogahvalimo lI I
kao osobu,onda 6e se on iriona dobroose6ati, rop.i,r"noj kozi, realistidnaKRITIKA pona5anja nerealistidnaKRITIKApona5anja
postova6ese i dopadatisam sebi.A ako budemokritikovalinjego-
ve osobine,zakojesmove6reklida se vrlote5komenjaju,podece
o sebida mislilose,ne6ese postovatii samopouzdan4e p o n a Sa n j e
ce mu biti
poljuljano.
Sema proistideiz modelaza analizuporuka ,,Strouk-diskauntkontinuum"(,,Stro-
ke-Discount Continuum")r,koji je razvioMilivojevii,a koji upotrebljavamou tran-
Realistidne
kritikeponasanja koristimosamoondakadazelimoda sakcionoi analizi.
postignemopromenuponasanjakod odredenogdoveka.Ako nam
se pak pona5anje dopadai odobravamo ga, koristimorearistidnu
pohvalu,dime postilemo da dovek Zelida to ponasanjei u bu-
dudnostiponovii na taj nadinga utvrduje. Poruka ,,Spretansi" i poruka ,,Lenjsi"
Poruke detetu kao osobi: realistiEne pohvale i
realistiCne kritike

Porukeupudenedetetukao osobi glavnosu sredstvokojim gradimo

detetovidentitet,po5tooblikujunjegovusvesto sebi. One utiduna to
da li je dete zadovoljnosobom, da li veruje u svoje sposobnosti i
1 Strouk(engl sfroke)oznadavasvakurealnu,a diskaunt(engl,discount)svakunerealnuporuru

24
25
 kolikose po5tuje.Teporukemogubitiformulisane
kaopohvaleilikao
kritike.Pohvalamaizra2avamopostovanjepremaodredenojosobi i
njenimosobinama,i na taj nadinjadamonjenosamopouzdanje. To
su porukezbog kojihse ose6amodobrou odnosuna samesebe.
Veomasi sposoban.
Pamelansi.
Lep si.
Dopadaimi seba! tnkavkakavsi.
Volimte.
Ljubazann.
Sretnasamlto si moja kterka.
Kakosi istrajna!
Postovanje ne izraiavamosamoredima,ve6i toplimpogledomna-
menjenim prijatelju
kogsmosreli,stiskomruke,pazljivimslusanjem
ilizagrljajem.
Dok je jos malo,dete nema nikakvupredstavuo tome karcvoje.
ono od nasmorasaznatikakvesu osobinenjegovelidnosti.poruke
adresirane na detetovuosobudirektnose ,,upisuju" u njegovusliku
o sebi, u njegovidentitet.Na taj nadinpostajutrajnideo nlegove
lidnosti.Ponavljanjem
pozitivnihporukapostizemoda dete podinje
verovati da je ono zaista takvo. Upotrebom realnih pohvala
usmerenihna njegovu lidnost,jadamo samopouzdanjedeteta,
Eradimoi utvrdujemo njegovodobromisljenje o sebi.
lstiprincipvazii kadaje redo kritikovanjudetetakao osobe.Nega-
tivneetiketedetetakode,,upisuje" u svojuslikuo sebi.Detese brzo
poistovetis ovimetiketamazbog toga sto su potkrepljene realnim
detetovim pona5anjem. Na primer:
Detetukojeje nespretnokaZemo:,,Tisi smotan.,,
Detetukojeje slagalokaZemo:,,Tisi laZov."
Detetukojetrazipaznjukalemo:,,o,kakosi ti zahtevnodete!',
F-
Podsetimose da je kritikauvekzahtevzapromenu.Dakle,ciljsvake
kritikeje PROMENA.Kada detetu ka2emoda je ,,smotanko",time
mu porudujemoda je takvo i da to ne moZe promeniti.Ukoliko
upu6ujemokritikuna detetovuosobu, a istovremenotraZimoda
dete to promeni, - pravimo paradoks u komunikacijitime Sto
traZimodve stvarikoje se medusobno iskljuduju:
Budi spretan,smotanko!
Prestanida laiei, Iaiove!
Pustime malo na miru, zahtevnistvore!
Prematome, i ako su kritikeosobe u zoni realistidnihporuka,da-
kle tadne,one nisu u funkcijipromene,ve6 su diskvalifikacijedete-
ta. Efekat upotrebe takvih poruka je uveravanjedeteta da ni5ta ne
vredi i da je lo5e.Takveporuke ga obezvredujui dovode do toga
da o sebi misli lo5e, kako sada dok je dete, tako i kasnije kao
odrastaodovek.I zalo realistidnekritikeosobe ne smemo upotre-
bljavatiu vaspitavanjudece. Umesto njih treba koristitirealistidne
kritikepona5anja.
Kada dete poku5avada izbegne zadalak koji mu je neprijatan,te
zbog toga Zelimo da ga kritikujemo,moZemo to uraditi na dva
nadinakoja su na slici u polju rea!istidnekritike.MoZemomu re6i:
,,Kakosi lenj!",dime ga kritikujemokao osobu.A moZemomu re6i
i: ,,Prestani
izbegavatirad, iakotije neprijatan,i uradisvojzadatak."
U prvom sludaju smo dete etiketiralikao lenjo, izrazilisvoje ne-
zadovoljstvoi razotaranje njegovim karakternimcrtama, i nesves-
no porudilida se ono ne6e promeniti.U drugom sludajujasno
smo oznadilidetetovo pona5anjekoje je neprihvatljivo,rekli smo
mu kako umesto toga treba da se pona5a, ali najva2nijeSto smo
mu porudilijeste da ono mo2e da se promeni i da zalo od njega
to zahtevamo.
27
 Poruka ,,Najpametnijedete na svetu" i
poruka ,,Kozoglupava"
Poruke detetu kao osobil nerealistitne pohvale i
nercalistitne kritike
TI WRADI
Sada govorimo o porukama koje nisu realistidne,dakle ne
odraZavaju stvarnost.Detekojeod nasdujeda je prasebrani6ese
od toga, po5tozna kakoizgledaprasea kakoono samo.Re6i6e
nam da ono to nije,a u tonu na5egglasa prepozna6e da mu
porudujemo kakos njimne5tonijeu redu,ali ne6eznatiSta,i bi6e
mu neprijatno.Razneguske,krave,koko5ke,kozei magarcidesto
se naduu na5emredniku - akoni5tadrugo,kadsmoza volanom.
Kada namaupu6ujutakveporuke,mi odrasli,za razlikuod dece,
razumemoSta o nama poku5avaju re6i pripisuju6i
nam osobine
raznihZivotinja,
madanamzbog tog znanjanijemnogoprijatnije.

Zatoporukanamenjena jedno,kakosi prljav!"nijeu

detetu,,Prase
redu,jer nijerealistidna,
pa nekai zvudikaotepanje.

U nerealistidne
kritikeuvr5tavamo
sveZalbekojekoristimokaoapo-
Da se podsetimo:kritikuju6isamo neprihvafljivo
ponasanjedeteta, ku5avamo,dak i nesvesno,nekogauvreditigovore6imu da je ura-
izbegavamo mogu6nostda ga zbunimoprotivurednim porukama, dio ne5topogre5no.
kao Sto su: ,,Podnive6 da radi5, lenjivde,', spora6u,,,
,,pofuuri,
,,Opameti se, glupane".Detenamverujeono Stomu stalnogovo_ tebenikad niita neie
rimo (da je len5tina,spora6,glupan...)ipolako podinjeida se
ponasau skladus tim. Postose za lenstineznada ne rade,za
spora6eda ne za glupaneda nisupametni,dete ne razume
naseporukei ne ^ure, prtlja.
zna Staho6emood njega,a mi odrasline posti-
Zemoono Stood detetastvarnohoiemo: promenuponasanja.
Popiiu
Ako ielimo da dete odgojimo u samouverenuosobu koja Ti si lud.
se po5tuje i veruje u sebe, upotrebljavamo samo Ti si glup.
realistiine pohvale usmerenena osobu, a izbegavamo
To su poruke koje dovekaobezvredujui zaista ga pozivajuda
w realistiine kritike deteta kao osobe. reaguje ose6anjemuvredenosti.Dete im potpuno veruje i

N- 29
 ugradujeih u predstavuo sebi,kao i drugeporukeadresirane na Poruka ,,Dobro si oprao sudove" i
njegovuosobu.Dete moze poverovatida je lose i bezvrednoili
dak da bi bilo boljeda se uopstenijeni rodilo.Takvauverenjasu
poruka ,,Nisi izneo sme6e"
desto uzrok raznih psihopatoloskihporeme6aja.ovei poruke Poruke detetovom ponaianju: realistitne pohvale i
spadajuu govorprezirai govormrlnje,izato ih nikakonijeu redu realistiGne kritike,
upotrebljavariu razgovorus decom.obra6anjedeci iz pozicije ili jednostavnije: pohvala ponaianja i kritika
prezira i potcenjivanja njihovog bi6a jeste Stetno, te takve ponaSanja
poruke treba potpuno izbacitiiz na5eg nadina ophodenjas
decom. Govorprezirai govormrZnjenikakonemajumestau ko- pohvalom
Realistidnom pravilnopona5anje,
utvrdujemo a realisti-
munikacijis decom. dnomkritikompostiZemo
promenuneprimernogpona5anja.
U nerealistidne
porukenamenjene
detetukao osobispadajui ne- KadadeteudimoStaje dobroa Stanije,trebaga pohvalitiza svaki
pohvale.
realistidne postupakkojije pravilan.

Takvimporukamaiskrivljujemo detetovurealistidnusrikuo sebi,a
utvrdujemopreteranupredstavukoju o sebi ima. Deteuvekmoze
srestinekogako je pametniji,lep5ii spretnijiod njega.pogotovo
kadase susretnes grupomdeceu vrti6uili u prvomrazredu,mora-
6e se pomiritis tim da postojei deca koja su u nedemuboljaod
njega,Stoje te5koi neprijatno.Dakle,na5zadatakje prvenstveno
to da ga naudimoda je dovoljno dobro i ako nije najbolje.To
postizemosamo uz pomo6realistidnih pohvaladetetakaotakvog.
Nerealistidneporuke usmerenena osobu, bilo da su u
formi kritike ili pohvale,detetu ne donose niita dobro,
U oba sludaja lo5e uti6u na detetovu predstavu o sebi,
w i zato ih ne upotrebljavamo.
Leposi pospremilasvojusobu.
Bai si sepotrudiookodomategzadatka.
Odlltnosi spremioveteru.
Pohvalesu detetuprijatne.Ono ih razumekao potvrduroditeljske
ljubavi.
Tose odnosii na neverbalnepohvale:kadadetepomazimo,
stisnemok sebi i kaZemomu da je ne5toveomadobro uradilo.
Takvipostupcisu za deteprijatni,
onovidida smosre6nikadauradi
ne5tokakotreba,i zalo6e se i u bududnostipona5atina istinadin.
Sa decom staromdo dve godine ponekadse sluZimostvarima
konkretnijim od pohvale:pravilnapona5anjanagradujemonedim
konkretnim, kao Stoje bombonaili igradka.
I pohvalomi nagradomutvrdujemoi jadamoodgovarajude pona-
Sanje.Kadadetevi5eputaponoviodredenopona5anje, naudiloga
je, tako da mu za to pona5anjevi5ene trebapohvalanitinagrada,
Redi,,Molim"ili ,,Hvala",
poSpremiti igradke,uraditizadatkeili po-
spremitisobutakopostajustvarnavikei ne5toStose podrazumeva.

Kadadete uradine5toStoje za nas neprihvatljivo,

moraod nas o
poruku.
tomedobitiodgovaraju6u

30 31
 Ne dozvoljavamda seigrai hranom.Ako viie nisigladan,
moiei da odeiod stola.
Ne dopadami seto ito nesklanjaicipelekadaseauje!. skloniih!
Netuda dieparactroiii na cigarete.
Moramoimatina umu da je ponasanjekojeje za nas neprihvafljivo
detetuobidnoprijatnoi zabavno,ili mu baremne smeta.ZaIone
razumezastooko toga pravimotolikugalamu.Kadaudimodeteda
neko pona5anjenije u redu, moramoulozitipoprilidnoenergije.
Mozdanam ne6euspetini prvini drugiput,ali moramobitiuporni
ako ho6emo da se nekog pona5anjaodrekne.ponekadje to
ponasanje za detetolikoprijatnoda nasakritikane delujei ono1ene
uvaiava. onda ga kaznjavamo.ViSeo odgovaraju6im oblicima
krtnjavanjakojemozemoupotrebitisazna6emo u poglavrju o kazni.
Pri vaspitavanjudece samo realisti6nepohvale i kritike
postupaka,zajedno sa realistidnimpohvalamadeteta kao
osobe, jesu poruke koje upotrebljavamoda bismo ga
K odgojili u zrelo i samostalnobi6e.
Poruka ne crta tako lepo kao ti- i
-Niko
poruka ,,Uveksve uradiS naopako"
Poruke detetovom ponaSanju: nerealistitne pohvale
i nerealistiine kritike
Kaonerealistidneporukeo detetukaoosobi,ni nerealistidneporuke
o ponasanjunemajuStada rraheu nasemredniku.lskrivljene su,
nejasnei ne odrazavaju
stvarnost. Detekomesu namenjene ne zna
kakoda ih razumei Stanjimaho6emoda mu porudimo, po5tomu
porudujemo ne5toStonijeistinailije vrlopreuvelidana
istina.
Pleieinajboljena svetu.
NIkodo sadanije tu kompozicijuodsviraotakodobrokao ti.
Nikadniita ne uradi! do kraja.
Nikadanepovuteivoduu toaletu.
Nerealistidne pohvalepona5anjasu preteravanja kojamogu uveriti
dete da je nekuve5tinudo krajasavladalo,iako to nijetadno.To
mole biti i opasno.Na primer,nakonStosu roditeljipokazaliodu-
Sevljenje detetovomve5tinomvoZenjatricikla,dete moZeZeletida
se ukljudiu saobra6aj.Kada osoba koja primanerealistidne po-
hvaleshvatida one nisu povezane sa stvarno56u, vi5eim ne veru-
je, tako da ove porukegubefunkcijupravepohvale.
Sa drugestrane,nerealistidne kritikemogute5kooZalostiti i uvredi-
ti dete,- naroditoako se jakotrudilo,a mi taj trudnismoprimetili.
Kritikabi trebaloda jasnooznadiono pona5anje kojeje pogre5no
kakobi deteznaloStatadnoda popravikod sebe.Kakosu nerea-
listidnekritikeuglavnompreteranouopStenei iskrivljene, dete ne
znatadnoStada promeni,takoda one ne postiZusvojcilj.Poseban
je problemStoovalarepreteranonegativneporukedete doZivljava
kao nepravedne,kao porukeosobe koja nije fer, tako da l<trare
odnosdetetai roditelja ilidrugeodrasleosobe.
Upu6ivanje nerealistidnihporuka,biloda su pohvaleilikritike,mole
dovestido toga da dete podnesumnjatiu na5eporukedak i onda
kadasu realistidne.
U razgovorimas detetom ne treba koristiti nerealistidne
poruke o pona5anjuzato Sto njima obmanjujemodete.
U njima se krije preteravanjesa dobrim ili lo5im.
U razgovorimasa decom i odraslima koristimo samo tri
vrste poruka:
1) realistiun"oon*5"o;oo.T;l# dobrihosobinaili x
2) realistiine pohvale pona5anja ili POHVALEPONASANJA,
3) realistidne kritike pona5aniaili KRITIKEPOruASAwJA.
33
 KAKO PRAVITNOKRITIKUJEMO Nisi raspremiostoza sobom.

Kritikajesteizazivanje
neprijatnosti
kod drugoga, araneprijatnost
je
ono Stoga motivi5e na promenusvogpona5anja.
Budimovrlo konkretni.Moramore6ikojeje to pona5anje
Stonam
Medutim,kadakritikujemo, i namaje neprijatno,
jer ne zelimodaiza- je
smetai kadanam i u kojojsituacijito pona5anje
zasmetalo.
zovemoneprijatnaose6anjakoddrugih- upravozatoteskokazemo
Stanamsmeta.lpaksmo mi,rjudi,takvida radougadamodrugima Jutrosposletuiiranja nisi obnsaopod koji si ispolivao.
jerZelimoda nasprihvatei vole.No,ako ho6emoda drugipromene -%..*

ponasanjekoje nam se ne dopada,u reduje da budemoiskrenii i;

ka2emoStanamsmeta,iakonamje u tom trenutkuneprijatno.
lstonamje tako neprijatnoi kadakritikujemo
ponasanjesvogdete-
ta. Mi ga volimoi ne6emoda se loseose6ailida mu budeneprijat-
no.Akonaspritomevodimisaoda svomedetetukoristimo timesto
ga udimoStaje ispravnoa Stane, uspe6emoda savladamo
nepri-
jatnaose6anja, ili 6emobar nauditida zivimosa njima.Ako istraje-
mo dok je dete malo, kasnije6emo u zivotuose6ativeliko zado-
voljstvogledaju6isvog odraslog,zadovoljnog,odgovornogi
samostalnog sinaili k6erku.
ostanemou dobrimodnosimasa njima.Upravoje tome kritika
namenJena.
Kritikovanje je uvek neprijatno, kako za nas,
tako i za onog iije pona5anjekritikujemo.
& vatida 6e ponavljati
Da bi dedjeusi na najboljinadindureprijatnei neprijatne
stvarikoje
ho6emoda im porudimo,dr2imose slede6ihpravila:
Uvek kritikujmosamo ponasanje,a ne osobui njeneosobine,
kojene moZeda promenr.
Recimojasno i razumljivo.Najboljeje direktno,bezzaobilalenja
re6iStanamsmetai Staodekujemo,jertakonajmanjerizikujemo da
nasosobane6erazumeti.
Molim te da sledetiput otreseiblatosa cipelaispredkute,
a ne u predsoblju.
M
Stepenujmokritiku.Ako dete uradi ne5topogre5noi mi mu to
kaZemo uobidajenim, mirnimglasom,ono6e nasjednakodobroduti,
ako ne i boljenegokad bismovri5talina sav glas.Emocijaljutnjeu
na5emglasune doprinosida nas drugidujebolje,ona mu u stvari
komunicira kolikoje namane5tovalno:Stoje valnijeto je i emocija
snaZnija. Ali,poredtoga,snaZnaljutnjaimafunkcijui da zastra5i,
da
uka2edrugomda smo spremnida ga kaznimoakose ne podredi.
Kadadetetumirnosaop5timo kritiku,
timesebiostavljamo mogu6-
nostda slede6i put, ako se takvo pona5anje povisimo
nastavi, glas
i o5trijezahtevamopromenupona5anja.Od dece moZemoodeki-
pona5anje
neprihvatljivo - ne da bi nasbocka-
la, ve6 zato Sto im se to pona5anjedopada i te5ko im je da ga
napustena na5unaredbu. Akove6prviputurlamodo iznemoglosti,
ne preostajenam baS mnogo za slede6i put, a ni dete ne6e
razumetizaStose tolikouzbudujemokada radi ne5toStomu prija.
Ako ga vi5eputaopomenemoza istustvari pri tom pokaZemoda

34 35
 smo svakiput sve lju6i,detetu6e postatijasno
da nestosa njego- 1. kritikapona5ania
vim pona5anjem nijeu redu. 2. pretnja kaznom
Razmotrimotransakcijeizmedumamei petrau slede6emprimeru. 3. kazna
4. istrajavanjepri izredenojkazni.
Ako istrajemou svojimzahtevimai ostvarimozapre6enukaznu,
deca 6e slede6iput znatida mislimoozbiljnoi promeni6epona-
Sanjeve6 poslekritikeili pretnjekaznom.
Mama: ;lr:,t,l::
RecimoSto pre. Kadanam nekopona5anjesmeta,ispravnoje da
(Mirno)
Radioje preglasan. (Nezainteresovano) Mhm. to detetusaop5timoStoje pre mogu6e.Ako se dete pona5ana
Molimte, uti5ajga na normatnu(Utiia radio Kroz d,esetminuta neZeljeni nadin,a mi tome prisustvujemo bez redi,deteto shvata
jadinu,jer ga dujemsvedo radioje jednakoglasankao i pre) kao da mu dozvoljavamo da se tako pona5a.Kadaodmahreagu-
dnevnesobe.(ritika) jemo,izbegavamo mogudnost da na to zaboravimo ili da se posle
je
ne sedamoo demu u odredenomsludajubilared.lzbegavamo i
(oitrije)
Zar se nismoranije (Nevotjno)
A daj,sad 6ul Kadje to da se na5enezadovoljstvo pona5anjem detetagomilai da ve6
razumeli?Uti5ajradio,Petre. brukadobrapesma.Ti stvarno poslejednogdana,kada nam se nakupii drugihstvari,u nekoj
(Stepenovana
kritika) ne razUmes... maloj,ne tako bitnojsituaciji,eksplodiramo i izvidemose za sve
gre5keunazad.Dete ne bi razumelodemu tako silovitareakcija.
(Ljutito)
Ne, ne razumem.Ako Zatouvekmoramopazitina pona5anjedece i opominjatiih na ono
budem moralajoSjednom da Storadepogre5no. Toje, naravno,te5ko.Ponekadsmo umorni,ne
dodem, iskljudi6e5ga i do6i6e{ (tJcveljeno)
Okej, okej, uti5avamga. prevideliono Stodete radi i nastavili da
dA nam se, radijebismo
u dnevnusobu. Da li se dlanak,negoda priskodimo i kaZemomu da to Sto
ditamozanimljiv
razumemo? Qrenjakaznom) nam se dugorodnone
radi nije u redu.No, takvanedoslednost
(Glasno isplati.Naime,izla2emose rizikuda 6emosvakiput sveteZeuveriti
i vrloljutito)Takodakle!
Ponovosam tu. Odmah ugasi
dete da prekineodredenopona5anje.lpak,ako od desetsituacija
jednomili dvaputne kaZemoodmahsvomdetetuStaje pogre5no
radio i dodi u dnevnu sobu. (Ljutito
gasiradio,neitomrmljasebi
u
Odmah ! (azna) bradu i uvredenoodlazi u dnevnu sobu.\
udinilo,to ne6e dovestido katastrofei ono 6e uprkostome biti
dobrovaspitano.

Nikada ne ignori5imo.Ponekadnas detetovopona5anjetoliko

uvrediili razotaradaprostone znamovi5eStabismomu rekli.Zato
Petarje odludioda ne uvazimaminukritiku,i zalomamaostvaruje prestanemo sa njimgovoriti,odludimoda 6emoga prezretii pret-
svojupretnjuda 6e ga kazniti. varatise da ga ne prime6ujemo. Drugimredima,ignori5emo dete.
lakoje i prekidrazgovoraoblik porudivanja,dete 6e ga pogre5no
Redosledkojimi, roditelji,upotrebljavamo
kadaostajemopri svom protumaditi. Mi Zelimoda mu porudimoda je prekoradilo granice
zahtevujeste: dopustljivog je
i da udinilone5tovrlopogre5no, da su nas njegovi

36 37
 postupcidoveliu lose raspolozenje, a ne ono samo. sa druge
strane,deteignorisanje razumekao znakdaonokaoosobaza nas
vi5enijebitnoi da nijevrednona5epaZnje.

Ignorisanje,
dakle,nije pravilanoblik izra2avanjanezadovoljstva,
jer
ga dete pogresnorazume.Ako nam njegovoponasanjesmeta,
moramomu to jasnore6ikakobiznaloStada promeni.

ZLATNA PRAVILA VASPITAVANTA

3E--
PODIZEMODETEONAKOKAKO MISTIMODA
JE ISPRAVNO
RoditeljiimajuteZakzadatak.Kadanamse rodidete,mijednostavno
samimtim dinompostajemoroditelji, a da prethodnonismonikomei
nigde morali pokazatisvoje roditeljskoznanje.iak i ako bismo
moZdahtelida svojeroditeljske ve5tineili,boljeredeno,predstavei
uverenja o tomekakose obavljaroditeljski posaonegdeusavr5imo ili
proverimo, to destonijemogu6e.lakou novijevremeponegdepos-
toje ,,Skole za roditelje",ipak nigde ne moZemodobiti doztoluza
obavljanje poslovai duZnosti.
roditeljskih Po rodenjudetetapodinje-
mo obavljatine5tou demujo5 nemamoiskustva.Nemamopouz-
danogznanjaotomekakozadovoljitito malobi6e.OnoStozasigurno
imamojeste velikaljubavprema detetu.Zelimoda mu budemo
najboljimogu6iroditeljiitrai:imonadinada to i postanemo.
iesto pomi5ljamona svojeroditeljei na vaspitavanje kojesmo mi
dobili.Obe6avarno sami sebi da ne6emopravitigre5kekoje mis-
limoda su na5iroditeljipravili- na primer:da ne6emobiti tako
strogisa svojomdecom kao Stosu na5iroditeljibili sa nama,da
6emo imativi5e obzirapremadetetovimZeljamai da ga ne6emo
ogranidavati u njegovomdetinjstvu.MoZdapak mislimoda na5i
roditeljinisubilidovoljnozahtevni, pa mi zbog toga danasimamo
takvuprofesijui takavposaokoji nam ne donosedovoljnonovca,
takoda te5koZivimo.Zatose nadamoda 6e na5edeteposti6ivi5e
od nas,te 6emood njegavi5eodekivati, zahtevatii IraliIi.

MoZdase moZeverovatisvekrvikoja kaie da dete samo od sebe

rastei raztijase ida je bitno pru2alimu mogu6nostda postanei
ostaneonakvokakomu je sudeno.A moZdaje u pravudrugarica
koja smatra da su dobri roditeljioni koji detetu mogu ponuditi
bezbednoutodi5tei Stovi5ega po5tedetilo5ih,neprijatnih i te5kih
trenutaka,kojidanasvrebajuna svakomkoraku.

Kaonoviroditelji,
mi u su5tinineznamotadnoStasu osobinedobrih
aliznamoda 6emose svimsnagamatruditi,da 6emopos-
roditelja,

41

su deca u Skolidanas postavljenapred previsokezahteve,mnogo
su optere6enai devojkase mora ponekadi odmoriti.
Nasa uverenjao tome Staje dobro za dete vode nas i usmeravaju
u na5em ume6u vaspitavanja.
da bismo odgojilii vaspitalidecu veoma bitnaza vaspitavanje.
Ta dinjenicaje veoma vaina ukorikozelimoda promenimonesto u
Radimo onako kako verujemo da je ispravno.
x ujutrusam ustane na vreme. Od sedamnaestogodi5njaka
Razmislitemalo i napi5itebar pet stvari koje su veoma bitne da bi
neko bio dobar roditeli:
42
Bez obzira na na5e predstave o tome kakvi su dobri roditelji,svi
Zelimo da za izvesnovreme na5a deca odrastu i oostanu mladi
odrasliljudi koji Zive,ili bar zapodinjusamostalanZivot.
NAS CILJ: Pripremiti dete da jednog dana zaLivi
samostalan iivot u dru5tvu drugih ljudi.
x
A KAKO DA ZNAMO DA TRAZIMOONO 5TO
TREBAI DA ZAHTEVAMOBAS KOTIKO
TREBA?
Sve vreme,od najranijegdetinjstvapa nadalje,pripremamodete za
samostalanZivot.Ve6 od malenaga udimo Staje dobro a Sta nije,
Sta sme, Sta ne sme, a Sta mora. Svake godine kada na5e dete
ugasi sve6ice na rodendanskojtorti, poZelimoda Sto vi5e toga
saznai uspe5nonapreduje.Svojezahtevei odekivanjao onome Sto
bi moraloznati,ispunitii posti6ineprestanomenjamoi prilagodava-
mo njegovom uzrastu.
Hajde da pogledamo nekoliko stvari koje moZemo odekivati od
detetau razliditimdobima: Od trogodi5njaka
traiimo da sam obuje
cipele. Od sedmogodi5njakada pravilnoprede ulicu. Desetogo-
di5njakve6 moZeda ostanesam kod ku6e,a trinaestogodi5njak da
odekuje-
mo da 6e deo svog vremena tokom leta posvetitinekom letnjem
poslu. - Dete 6e mo6i da prati na5e zahteve o napretkukoji vodi
43
 ka sve ve6oj samostalnostisamo ako su ciljeviuskladenisa njego-
stimulisatidete da ostvarineke od svojihpotencijala.U tom smislu
vim razvojem,odnosno uzrastom.
nema nikakvedileme oko toga da li su roditeljskizahtevi nuZni.
Problem nastaje kada su ovi zahtevi preterano visoki, ili su pak
Neki ljudi veruju da deca rastu i razvijaluse na isti nadin kao biljke:
preniski,ili ih uop5tenema.
rz semena se razvija mlada biljka, kojoj dajemo dovoljno vode,
hrane,svetlostiitoplote,od koje nakonodredenogperiodanastane Ako, u Zeljida postignevi5e nego mi sami, detetubudemo postav-
lepa odrasla biljka. lz tog uverenjaneki ljudi svoju decu obasjavaju ljali previsokeciljeve,tada su na5i zahtevi previsoki. Ako budemo
ljubavljui odekuju da 6e se ona, posle oko osamnaestgodina, zahtevali vi5e nego Sto dete moZe, ako budemo zahtevali da
razviriu fine odrasle ljude. Na zalost, ovaj scenario ne vazi. Ljubav postignetakve ciljevekoje moZe ostvaritisamo uz velikeZrtve,ono
jednostavnonije dovoljna.osim sto ih je potrebnovoleti,
decu je destone6euspetida ih postigne.Po5toonda ne6eispunjavatina5e
potrebno i vaspitavati. previsokezahteve,ne6emoimatidovoljnoprilikada ga pohvalimoi
zalo 6e vrlo retko od nas duti da je uspe5no, dobro i sposobno.
Mnogi roditeljiimaju ideju o tome sta bi oni zelelida njihovodete
desto 6emo mu morati re6i: ,,Nijedovoljnodobro. Odekivaosam
bude ili postigne,ili kako da 2ivikada jednog dana odraste.Mnogi
viSe. ViSe se potrudi."Tako 6e, polako ali sigurno, dete o sebi
imaju ovakveidejejos pre nego sto postanu roditelji.Mnogi roditelji
stvarati mi5ljenjeda je neuspe5no i nesposobno da ostvari na5a
imaju izvesnaodekivanjaod svog deteta.Ukolikodete jednog dana
odekivanja.Bilo Sta da uradi,to ne6e biti dovoljnodobro za nas.
ispuni ova odekivanja,oni 6e biti sre6ni- inade6e biti razod,arani.
Tako 6e i ciljeve koje samo sebi postavlja postavljativrlo visoko,
lzraz'od,ekivanje' desto previsoko, pa 6e ih te5ko postizati i ne6e biti zadovoljno
upuiuje na dekanje,na pasivnostizato ga mi ne
volimo. To Sto se roditeljnada da 6e dete postati ovakvo ili onakvo sobom. Verovatnose slaZeteda lo5e mi5ijenjeo samom sebi nika-
nema nikakvoguticajana detetovusudbinu.Neki roditeljiodekuju ko nije dobra osnova zazadovoljan Zivot.
da 6e genetikaodraditisve, a neki da 6e njihovaodekivanjanekalio
No, i kada od deteta Ira2imoda dosegne ciljevekoje smo postavili
telepatskiuticatina dete. Umestotoga, mi predlazemoda roditelji
suvi5enisko,dakle kada su nadizahtevipreniski,to moZelo5euti-
imaju aktivnuulogu. Umesto pasivnihodekivanja,roditeljitreba da
cati na njegovu predstavu o sebi. Ako budemo od svog deteta
postavljaju detetu odredene ciljeve, a zalim da, pod pretnjom
odekivalipremalo, manje nego Sto ono u stvarnostimole, time mu
Kazne, zahtevaju da ih ostvari. Zahlev je kada roditelj detetu
ne6emodinitiuslugu.Dete6e ve6 vrlo rano shvatitidazna i postiZe
postavljaodredenicilj, trazi odredeno ponasanjeizahteva od dete-
manje od svojih vr5njaka.Ako svom trogodi5njakusvaki put kad
ta da se i u bududnostipona5ana odredeninadin. ho6e da se popne na tobogan kaiemo da je jo5 premaliza Io, da
je Io za njega prete5koili opasno, time mu porudujemoda nije
Mi smatramo da je svaki roditelj duzan da svom detetu postavlja
dorastaopenjanjuna tobogan.A on vidi da druga deca u vrti6uto
odredene zahteve. zahtev nije samo odekivanje,nije molba, nije
mogu, te zato sumnja u svoje ve5tinei sebe doZivljavakao nespo-
objasnjenje,nije upozorenje.Zahtevje jedna vrsta naredbe,poziva
sobnog u poredenjusa svojimprijateljima, - Sto nije dobra inves-
na red. (Jesteli primetilida je red 'naredba'izvedenaiz re6i,red,?)
ticija ni u njegovo samopo5tovanjeniti u njegovu samostalnost.
Dete nema urodenu sklonost ka redu niti motiv da se angazuje u
neprijatnimpona5anjimakako bi uspostavilored. Na to ga moraju Kada nekogavolimo,vaZnonam je kako se ta osoba ose6a.Saose-
podsticati roditeljisvojim zahtevima.Jedino 6e na taj nadin roditelj
6anje s osobom koju volimo normalanje sastojak odnosa ljubavi.

44
45
 Kadanekogavolimo,izbegavamo da se ponasamona nadineza
kojeznamoda kod te osobeizazivaluneprijatnaose6anja,a trudi-
Nekadami, roditelji , zarosto volimodete,da bismoga zastitiliod
neprijatnihose6anja,od njega zahtevamopremalo.Da bismo
izbeglineprijatna ose6anjakod deteta,ne Zelimood njegatra2itida
radi i one stvarikoje su neprijatne.Jedna od tih stvarimoze biti
pospremanjeigradaka.petogodisnlakbez sumnje moze da
pospremisvojeigradke, alito muje neprijatnoi on to nevolidaradi.
Roditelji
sa preniskim odekivanjima to 6e uraditiumestonjega.Ako
se ovo bude ponavljalo, oni 6e dete nauditida ne mora da radi
neprijatnestvari.Kakomnogekorisnestvarizahtevajuda se deteza
svojudobit angazujeu ponasanjima koja su trenutnoneprijatna,
ovo dete ne6erazvititu sposobnost.posta6erazmaleno.
Akoje deteve6inomsvogdetinjstva zastiienood togada se ose6a
neprijatno,
oduzetisu mu dozivljajii iskustvakojamu u odredenim
46
ju, a na sve mogu6e nadine poku5avajuda spretno izbegnu aktiv-
nosti koje im ne prijaju.Malo dete je okrenutouZivanjui prijatnosti:
ono je pravimali hedonista.
Roditeljisu tu da u izvesnojmeridetetunametnuono Stoje istiautor
naz\taoprincipom realnosti.To jednostavnoznadi da dete treba da
naudi i usvoji da postoje prijatnestvari koje su Stetne,kao i nepri-
jatne stvari koje su korisne.Dete se opire ovom udenju i roditelji
nekada moraju da primene svoju mo6 i silu. Nekada se ljubav
izraZavakao prisila,a nekada dak i kao nasilje u smislu fizidke
kazne.U stvari,red je o nasiljudru5tvenogprincipanad biolo5kim
principom. Upravo zbog toga Sto se u vaspitavanju pojavljuju i
ovakvimomenti,detetu6e biti lak5eako znada ga roditeljivole.
Bez ustezanjamoZemoreii da je malom detetu smisao Zivotada u
njemu uZivai da mu je lepo, i ni5tavi5e;sigurno,za svoju decu to
Zelei roditelji.Volelibismo da na5edete u Zivotubude Stosre6nijei
zadovoljnije,da se ne pati i da mu u te5kim situacijamabude Sto
lak5e,da u Skolinemaproblema,da moZeda biradobre posloveitd.
Ali da bi moglo tako Ziveti,moramo ga uditida prevazidei istrpii
neprijatnetrenutkekoji od njega zahtevajutrud, napor i uporan rad
da bi postiglociljeve,- Sto 6e mu kasnije,kada se osamostali,i
donositiprijatnostii omogu6itiuspe5ani zadovoljanZivot.
Da bi nam moglo biti lepo u Zivotu,da bismo sada zadovoljnoZiveli,
moralismo uraditiSto5taneprijatno.Moralismo trpetikada bi nam
u Skolipostavljalizahtevnei neprijatnezadalke, provoditisundana
popodneva nad SkolskimudZbenikom,prevazilazitistrah kad smo
pred nastavnikompokazivalisvojeznanje i suoditise sa te5ko6ama
koje donosi razdobljemladosti.
Za razvijanjesamostalnostisu, dakle, dobri i neophodni i zahtevi
koji nam ne prijaju.RedovnoodlaZenjeu Skoluje za'mnogu decu
neprijatno,ali je za svu decu korisno.
47
 svojedetedobropripremamo za2ivotako ga udimoda radii one
stvarikojemu nisuprijatne.Timeomogudavamo da mu neprijatne
stvarivremenom postajumanjeneprijatne.Detece ih se iz meseca WilW4,
SAIWo

neprijatnostkada ga nestospredida ostvariaktivnostna koju je

navikao.I zalo je u mnogimsludajevimanas cilj upravopomo6i
detetudarazvijenekunaviku.

setimose kadsmo svogmalisanaudilida perezube.Malomdete-

tu pranjezuba uop5tene donosiprijatnaose6anja.lsprvanam
Je
svakogdanatrebalodostavremenada ga nateramoda otvoriusta.
Kada se pitamo Sta smemo ili moramo da odekujemo od deteta,
neka nam orijentirbude da moZemo,smemo i zaistamoramo od
njega odekivatii one aktivnostikoje mu ne prijaju,ali su korisne.To
je jedna od roditeljskihduZnosti.

Navi6idete da obavlja neprijatnea korisnezadatkejeste neophod-

vi5ene oduzimatolikotrudaivremena.Na krajudetes6moho6e no ne samo zarazrijanje radnih navika,ve6 dete tako naudi i da se
da perezube i ulaze6iu kupatilos6mo uzimadetkicuza zube.re podrediroditeljimai njihovim zahtevima; ujedno mu pokazujemo i
vi5enemapotrebeda ga opominjemo. razlikuizmedu podredenostii poniznosti.

Da bismodetetupomoglidarazrijeodredenunaviku,jednostavno Zahtevajmo da obavlja i one korisne stvari koje mu ne prijaju.

Ako ih dobro uradi, pohvalimo ga.
moramobitiupornii dosledni.Tekkadashvatida nikakone moze
Recimo mu unapred kakva 6e biti kazna ako
rzbeciodredenuneprijatnu
aktivnost,
dete6ese pomiritisnjomipri- ne uradi zadatak.
hvatitije.
$to ranije nau6imo dete da se podredi na5im zahtevima koje
doiivljava kao neprijatne, bolji 6e biti odnos
izmedu deteta i nas u budu6nosti.
K
Nau6imo ga da izlazi na kraj sa neprijatnostima.
Zabranimo one aktivnosti koje su detetu prijatne, ali su u
X stvari Stetne ili opasne. Kada prekr5i zabranu, kaznimo ga,

49
 ld''
KAKoDA NAUdtwloDETEirn JE DoBRo pregovaramo
sve u redu, spremrffSffi0"Ualil|ilill,,'1
A STA NIJE? razgovaramoo povratkudo:@ho6i.
bi bio kompromisizmeduonoga Sto
Ana je udenica prvog razredasrednje skore.Roditeljiod Ane traze ho6e5ti i onoga Sto ho6emo mi
da redovnoide u Skolu,da udi najmanjesat i po dnevno,da svaki
(Tataje uverenda njegovakfurkanema
dan posle rudka opere sudove i da se stara o tome da joj je soba \ta da traii napolju tako kasno,i zato ne
ureona. popuita.)
stvarnobih voleladuZe
u petak.Vec sam
ino odraslada mi mo2eSverovati.
6e mi se smejatikad sazna
kada moram kuci! Molimte, bicu dobra
cele nedelje,jo5 iu ti i auto oprati ako
hoie5,

Ana je vederasiza5la,a ho6e da i slede6egpetka provede vede Ana, o tome smo ve6 razgovarali.
Mama ija smo pristalina kompromis
sa prijateljimai da ostane duze nego obidno. posto ispunjavasve jer nam je jasno da odrasta5i da ce5
zahteveroditeljai obavlja sve svoje obaveze,roditeljisu spremnl polako sve samostalnijeraspolagati
da s njom o tome razgovaraju,a da li 6e joj to dozvoliti- odludi6e sopstvenimvremenom.Prvo nam dokaZi
da si spremnada ispo5tuje5na5 dogovor
tako sto 6eSse vratitido oonoii Tako
gradiSpoverenjei mod 6eSi sledeii put
da se dogovara5sa nama. Ako pak
ispadneda ne misli5ozbiljno,sledeceg
vikenda uop5te ne6e5smeti da izade5. (U sebi)Ne6e i6i, ozbiljanje
Na tebi ie odluka.

SCENARIOB: Anase ne vracana vreme.

Pro5loje detrdeset pet minutaposlepono6i.Roditeljisu zabrinutii

Roditelii:
Tata:eujemda ho666
izadessa prijateljima
Tata:Kada bi oti5laI kada bi se vratila? Filmpodinjeu osam,a na5libismo se
Mama: To je prekasno.
Tata:Ko sve ide?
Tata:I meni se vreme posle ponoii dini
prekasno Po5tosi do sad savesno
ispunjavalasve Sto smo se dogovarali,
mama ija smo spremnida
i S l iubi oskop,aonda
otiSlida pogledamo novi
klub
pola sata ranije Po5tou klubu sve
poiinje tek u jedanaest,vratilabih se
kuci oko dva.
(Ana nabroji par prijatelja koje roditelji
poznalu)
(U sebi)lmam celu nedeljudana pred
sobom. Sna6iiu se vei nekako MoZda
uspem da uverimtatu da mi dozvolida
ostanem duZe
ljuti.Ana tek sada dolaziku6i.Misli:,,Sad6e me gnjaviti,ali preZi-
ve6u.Bitnoje da sam se dobroprovela." Ulazipognuteglave.Evo
kakotekutransakcije:
@
Roditelii:
Mama: Sta smo jo5 ostalitamo, niko nije
tako dugo? je
A to samo dobrih pola sata
Tata:JoSjednom: zakada smo se
dogovorilida se vrati5? U pono6 Ali niko nije...
Mnma: Ana! Nas troje smo imalidogovor.
Pri tom nije vaZnoStasu drugi radili Ti si
sama odgovornada se pobrineSza sebe
i da dode5 sa zabave na vreme.Ako nisi
imala prevoz,mogla si i da pozove5taksi

50-- 51
 fa: Nadam se
deka ako se ne
MOIE DETEJE DANASBILO DOBRO.5N ON
vreme.Samasi se odludila URADIM DA BUDEDOBROI SUTRA?
imalasi moguinost da bira5, ne6u vi5e! je putokaz
Nagrada pona5anju.
ka dobromi ispravnom TimeSto
Tata: Kako da ti verujem na red, kad si dete nagradimo,govorimo mu koje nam se pona5anjedopada ili
upravo prekr5iladogovor?poverenjese koje je za nas prihvatljivo.Nagrada u detetu izaziva prijatna ose-
6anja, i ono je sre6no Sto je ispuniloodekivanjaroditelja,Sto su
primetilinjegovtrud i dostignu6a,azalu nagradu6e biti spremno
da se i dalje trudi.

lzmedu pohvala i nagrada postoji izvesna razlika, koju dete ve-

U prvom sludaju (scenarioA), Ana je ispostovaradogovor sa
roditeljimai vratilase ku6iu dogovorenovreme.
oma jasno intuitivnozna. Za razlikuod pohvale,nagrada je uvek
ne5to konkretno. lako 6e i jedne i druge doZivetikao znakove
roditeljskeljubavi,dete 6e ipak vi5e voleti nagrade. Pa ipak, za
pravilan razvoj deteta pohvale su vaZnije od nagrada. Nekada
granica izmedu pohvala i nagrada nije tako jasna, tako da na-
grade moZemo shvatiti kao konkretne pohvale, a pohvale kao
simbolidnenagrade.

POHVALAKAO SIMBOLIENANAGRADA
Kadase detepona5aonakokakoZelimo,pohvaljivanje je potvrda
detetuda smozadovoljni njegovimpona5anjem i da tako trebada
Mamaje jos dodala:,,stvarno
sam sre6nasto izrastasu odgovornu se pona5ai ubudu6e.U tim trenucimadete ose6azadovoljstvo i
mladudevojku."Timeje pohvariraAnu kao osobu,uputirajoj rea- moZda ponos Sto je njegovim
zadovoljan
roditelj pona5anjem.
listidnupohvalulidnosti. Takodeose6a sigurnostu ispravnostsvog pona5anja.Dete 6e
takoda pohvaljivanje
Zeletida to ose6anjeponovii u budu6nosti,
U drugomsludaju(scenarioB),Ana je prekrsiladogovor,a roditelji u stvaripove6avaverovatno6uda 6e se dete i drugi put pona5ati
su joj to jasnoporuditikritikujudi
njenoponasanjei kaznivsije. na isti nadin.Dakle,pohvalompona5anjaudvr5dujemo i ojada-
vamo pozitivna,poZeljnadeietovapona5anja.
Kakosu pohvalei nagrade,te kritikei kazneveomavazniinstru-
mentiu vaspitavanjudece, pogledajmoih detaljnije:Zastonagra-
dujemoi kaznjavamo? Kadai kakonagradujemoikazni^uamo da
bismopostigliZeljenirezultat?

52 53
 Zatopohvaljujemo
detetovoponasanjeu srede6imsituacijama:
Kada se pona5alo onako kako mi ho6emo.
-
- Kada je prestalo sa neprimernim pona5anjem.
- Kada se pona5a onako kako mi ho6emo, a pre toga nije.
5;[-
nadin se pohvaljuienapredaku utenju,uprkos tome Stoje ostvareni
nivo znanja ili ve5tinejo5 daleko od potrebnognivoa.Podsticajne
pohvale deluju kao katalizatori,jer u velikoj meri ubrzavajuproces
udenja.zbog toga nije ni dudo Sto mnogi vrhunskiuditeljiitreneri
koristepodsticajnepohvale.
Obra6ajmo paZnju na male korake, male napretke,male uspehe,
male stvarikoje dete dini,kako bismo ga mogli pohvaliti.Dete u pro-
cesu udenjanijesigurnoda li radikakotrebai Stao tome misledrugi.
ZaIo mu na5a usputnabodrenjai pohvaletrebajuve6 tokom udenja
i napredovanja,jer ih doZivljavakao podr5ku u onome Sto radi:
Dobro ti ide, samo tako, naPred.
Odliho. Samo istrai.
Za potetakje veomadobro.
Napredujei!Danas si samo tn puta pogreiio.
U reduie Ta mala greika nije valna.
Da podsetimo: pored pohvala detetovog pona5anja izuzetno su
vaZnepohvaledetata kao osobe. Kao Stosmo ve6 rekli,hvale6inje-
govu lidnostpomaZemodetetu da izgradipozitivinusliku o sebi' a
hvale6i njegove osobine koje nam se dopadaju jadamo detetovo
dobro mi5ljenjeo sebi. Dokazanajedinjenicada 6e dete vremenom
podetida mislio sebionako kako smo mi o njemugovorili'Tako6e
znatida je sposobno,pametno,istrajno,ljubazno,lepo,umiljatoitd.
Pohvala detetovog bi6a povezana je sa izralavanjem ose6anja
ljubavi, po5tovanja i vere u detetove sposobnosli. Zato su takve
poruke osnova zaono Sto 6e kasnijepostati detetovaljubav prema
sebi, samopoStovanjei samopouzdanje.Dobro je da detetu bar
jednom dnevno uputimo nekiizrazodobravanjai ljubavi.
Svakog dana bar iednom pohvalimo dete kao li6nost,
njegove osobine koie nam se dopadaiu.
Pohvalimo detetovo PonaSanie' s
55
 Dokle da ga hvalim?
TESAML07E
Pohvaljivanjedetetovog pona5anja dovodi do toga da se dete
DANAS
VEE de56e pona5a na odredeni nadin,a desto ponavljanopona5anje

fftrB
polako postajedetetovanavika.Tajnadin pona5anjapostaje karak-
w@wvALx@? teristidanba5 za to dete, tako da moZemo re6i da dato pona5anje
postaje deo detetovog karakteraodnosno lidnosti.Tada vi5e nije
potrebno pohvaljivatipona5anje,ali je uvek dobro podsetitidete da
mi o njegovojlidnostimislimopozitivno.

Proces pohvaljivanjanikada ne prestaje.I nakon Stoje dete usvoji-

lo neka pozitivnapona5anjazbog kojihga vi5e ne hvalimo,tokom
odrastanja uvek postoji neko novo pozitivno pona5anje koje je
potrebnousvojiti.Ovi procesise smenjuju.

Glavna funkcija pohvala nije samo da stabilizujuodredeno po-

na5anje,ve6 prvenstvenoda odnos izmedu nas i druge osobe, u
ovom sludajudeteta,defini5ukao pozitivan.PohvaleodrZavajupo-
zitivanmeduljudskiodnos, a upravo pozitivanmeduljudskiodnos
dini da smo ljudimava2ni i da oni Zele da udine neke neprijatne
5ta ako ga ne pohvatim? stvari samo da bi nama bilo prijatnije.Na ovaj nadin se postiZe
pravo po5tovanjei postaje se pravi autoritet.

Mogu li preterati s pohvalama?

U svemu se moZepreterati,pa i u pohvalamai nagradama.Postoje
uspostavljati
kontaktesa ljudima- jer6e se ose6atinesposobnim, dve osnovne gre5kekoje dovode do pada vrednostiili inflacije po-
ne6eimatidovoljnosamopouzdanja. hvala.

Prva gre5kaje davati nagla5enopreterane,dakle nerealistidne,po-

hvale.Neki roditeljismatrajuda se morajustalnoodu5evljavatidete-
tom i njegovimpostupcimakakobiono bilosigurnodagazaistavole.
Nerealistidnepohvaledovode do detetoveiskrivljeneslikeo sebi, Sto
mo2ebiti izvorproblema,pogotovu u susretus vr5njacima.iesto je
rezultatda deca prestanudaveruju roditeljimai njihovimsubjektivnim
pohvalama:,,Tito meni kaZe5zato Stosi moja mama."

56
57
 Drugagreskaje upuiivatipohvalepreteranodesto.probleminasta-
ju kadase dete navikneda je stalnopohvaljivanje normalnostanje
i pita se Sta nije u redu sa njim kada ga vaspitadicau vrti6une
pohvaljuje stalno.zbog toga i u pohvaljivanjutrebana6imeru.Decu
trebadestopohvaljivati, ali ih ne treba,,gu5iti"pohvalama.
NAGRADA
za razlikuod simbolidnepohvale,nagradaje konkretna.o pravoj
nagradigovorimokadaimamona umunekuugodnostili materijal-
nu nagradu.Biramoono Stoje detetuva2noi Stoono voli.
Materiialna nagrada
nagradaje nestoopipljivo.Detenagradujemo
Materijalna materijal-
nomnagradom za ponasanjeili skup ponasanjakoja su dovela
do konadnog rezultata.TrogodisnjegLuku roditeljiuspavljujuu
njegovojsobi.Ako pet no6izaredom odspavau svojojsobi,nagra-
di6ega robotomkojegveomaZeli.
Materijalnom nagradomnagradujemo i odredenoponasanjekoje
ukazuje na velik napredak deteta. ietvorogodisnjaAndelinaje
i5la kod zubarai insistiralada je u ordinacijuuvek prate roditelji.
Roditeljisu je podsticali,govorilida je ve6 dovoljnohrabrai sa-
mostalnada na slede6em odlaskuudeu ordinaciju sama,izatosu
jojza nagraduobe6alinovuigradku.
Ugodnost
Ugodnostje nestoStodeteZeli,nekaprivilegija; nikakonekanuzna
potrebakoju mu i inademoramozadovoljiti(,,Aza nagradu,ve_
dera!").Tomozebitigledanje crta6ailifilma,izletpo njegovomizbo-
ru, gledanjepredstaveu cirkusu,emisijena televiziji,
ve6idzeparac
58
itd. Petnaestogodi5njilvantokom nedeljekod ku6eobavidogov-
oreneobaveze(usisastan,operesudove,ima urednusobu),pa
zato roditeljiudovoljenjegovojZeljida u petakuvedeizadesa pri-
jateljima.
Kada obe€ati nagradu
Kada ho6emoda dete podstaknemona neko novo pona5anje,
tada mu obe6amonekukonkretnunagradu.MoZdasmoto upotre-
bilida bismospredilidetetovaglasnamoljakanjada mu kupimoto
i to kadasmo i5lis njimu radnju.Kodvrlomalogdeteta,kojemisli
da odmahmoradobitisveStovidi,ovametodamoZdajoSi nijetako
uspe5na,ali kod mdo ve6edecevredipoku5ati.
ldemou radnjuikupitemo samoonoito nam treba.Od tebe
oiekujemda ne moljakaiza slatkiie.Ako ovogputa to uspei,
za nagraduidemona lutkarskupredstavu.
Ako smo detetuobe6alikonkretnunagradu,a ono se pona5alou
skladusa na5imzahtevima, mi datoobe6anjemoramoi ispuniti, -
inadenamdeteslede6iput ne6everovatii osta6emobezjednogod
uspe5nijih vaspitnihpristupa.Ako roditeljiiznevereobe6anje,to je
veoma traumatidandoZivljajza dete i naru5avanjegov odnos
premaroditeljima. Tokompsihoterapijskog radas odraslimadesto
otkrivamoda veomadobro pamte nekusituacijuiz ranogdetinjstva
u kojojsu shvatilida se ne mogu oslonitina redisvog roditella.Za
deteje to straSnoiskustuo.
No,ne upotrebljavajmoto predestoi nezasipajmodetenagradama
za svakusitnicu.Mdo detemoZemonagraditizamanjestvari:tako
se preodlaskalekarumamadogovorisa Ma5omda 6e hrabroi bez
vri5tanjapodnetivakcinaciju,a nagradakoja je deka jeste vo6ni
kup.TinejdZerdobijakonkretnunagradukadapostignecilj u kojije
duZevremeulagaotrud,kadabudeuporan,postignebitnijinapre-
59
 dak ili uradinestoposebno.Ako svogtinejdzerazadulimoza redi
distoduu njegovojsobi,pohvalimo ga sto ima urednusobu.Time POHVALA POHVALA
UGODNOST
MATERIJALNA
PoNASANJA OSOBE NAGRADA
mu dajemona znanjeda smo primetilinjegovtrud,mada konkret-
na nagradau toj situacijinije potrebna.No, ako se kada usisava Drago mi je Volim te. (lvan je do sada u (Petarima tri i po
ito si sesama radnji traZioslatki5e, godine i job uvek ne6e
svojusobu seti da usisai ostatakstana,mozemoga i konkretno
setilada plakao, koprcao se i da koristinoSu.)
nagraditi. opereizube. bacao po zemlji) Kakosam sretnalto si
Polto u radnji nisi kakio u noiu a ne u
Kadaje ponasanjeprimerenonjegovojstarosti,ili kadamu zeljeno gnjavio za slatkiie, pelenelZa to tei dobiti
ponasanjepredeu naviku,nijevi5epotrebnoposebnonagradivati vodim te na lutkarsku parte tokolad.e
dete. Dvogodi5njakanagradimokad obavi nuZduu no5u,Sto sa predstavu
petogodi5njakomvi5ene radimo,jer se od njegau toj starostiode- mi srl I Verujem
Dopada (Skorosvakog jutra u (Devojcicapola
i tone ll t ebe vrtidu se ponavljala kod zubara nije otvori
kujeda sam kontroli5esvojesfinktere.srednjoskolcane nagradu- pridada MiSaplade usta )
mljackai kad
jemo Storedovnoodlazina dasove,ali mozemoda nagradimci po- jedei kada mama odlazi.) Poitosi pustila zubara
boljsanjeodredenogponasanja:ako mladidkojineopravdanoizo- Vet ti jutra nisi plakao da ti staviplombu,
stajesa dasovanedeljuili dve dana nemavise neopravdanih izo- kad sam te ostavljalau idemoodmahda ti
stanaka,moZedobitinagradukao Stoje odlazaku bioskop. vrtiiu Moiei da i kupimo neku lepu
kuda fumo u subotu iii slikovnicu
na izlet
Ako su nagradepredesteili ih detedobijatek tako,postojiinflacija
Tosi dobro llTi si sposoban (Do sada je mama (Jasninaje duZnost
nagrada,te nagradivanjenematakovelikudinak- po5tose dete napi sao . ll ipam et an svako jutro vi5e puta da sredu.jei usisava
ne mora mnogotruditida bi bilo nagradeno.ponekadsmo tako detak budilaM ar inu. ) svoju sobu.)
sre6niStonam je dete obe6aloda 6e ispunitineki nas zahtevda Poitosi secelenedelje Veomasam sretnaito si
bismoga najradijeodmahnagradili, ali ipaksadekajmo da ispuni ustajalana vreme, usisalaceostan, a ne
obe6anje. idemoda ti kupimo samosvojusobukao ito
lepubluzu. smo sedogovorile
Zasluiila si veii
dieparacza ovu nede\u

Dragomi je ll Kakosi ti Poitovei mesecdana Poitosi celenedelje

ito ne kasntill ljubazna! marljivoobavljaisve obavljaosvojeobaveze a
na nastavu duZnosti,za nagraduu da te nismopodsetali,
petakmoiei duie da kupi(.emoti kartu za
ostaneinapolju sa koncertpo tvom izboru.
prqateljima.

Nagrada moZe da bude sve Sto detetu mnogo znaii, sto

mnogo voli. To mo2e biti pohvala,ugodnost ili materijalna
nagrada,koju je zaslu:ilo lepim pona5aniem. t
60 61
 DETESE NE PONASAONAKO KAKO RODITETJIZEIE Kaznaje povezanas ose6anjemljutnjeonogakoji kaZnjava.lzbe-
gavanjukaZnjavanja doprinosizabludada su prihvatljiva
samo pri-
jatnaose6anja,a da ona zbog kojihse lo5eosedamotrebasakri-
vatiili da ih dakuop5tene trebaose6ati.No,svakaod emocijakoje
:'* doZivljavamo ima odredenunamenui kao takvaje u odredenim
uslovimaprikladnai poZeljna. TimeStopokazujemo nekoose6anje,
drugimaporudujemoda nam se dogada ne5tovalno. Sto je to
vaZnije,ose6anjeje snaZnije.
Sve se vi5eu na5ojkulturiizraiavanjeljutnjeshvatakao ne5tolo5e,
necivilizovano.iovek kojijasnopokazujesvojbes lakobivaobeleZen
Verujemo da je tome uzrokrelnjasavremenih roditelja
da bududobri kao nekoko ne mole da se kontroli5e. No, dinjenica je da ljutnjom
roditelji,
da decipruZekvalitetno pridemusu zaboravili
detinjstvo, na je
porudujemodetetuda njegovopona5anjeneprihvatljivo i da namje
razliku
izmedukratkorodnih idugorodnih ciljeva.U zeljidapomognu veomavalno da to pona5anjepromenl lzra2avanje ljutnjeje, dakle,
svojojdecidapostanusre6na,roditeljisvevisevoderadunakakose bitnoi neophodno. Aliveoma jeva2annadinna kojiljutnjuizra7:avamo.
njihovadecaose6ajuu sada5njosti, zaboravljaju6ida je njihovciljda Mogu6eje na dete kulnmo vikati.Kada smo ljuti,to ne znadida
pripremedecuza samostalan i sre6anZivotu budu6nosti. psovatiili bitinasilni.I ako smo
moZemonekontrolisano eksplodirati,
Kadanekoko verujeda je dobarroditeljsamoonajko deteusre6uje veomabesni,ipaktrebada saop5timo detetuStaje pogre5nouradilo.
pokusadakaznisvojedete,u trenutku6e predsobomvidetipo svim Ako detetu opomenune uvaZi,moZemoda stepenujemo izraZavanje
ljutnjei povisimoton glasaili naglasimoposledicukoja6e uslediti.
kriterijumima
dubokonesre6no dete.Jasnoje da 6e ovaosobatada
Kaodobriroditeljiho6emoda omogu6imosvomdetetuda u Zivotu
postupaodgovornoi sigurno,Ij. daznaStasme,a Stane sme,Do
toga 6emo ga dovestitako Sto6emo mu vi5eputa re6i ,,NE"i pri
tome istrajati.Odgovornismo za njegai znamoda je to za niega
tinjstvakoja6e na kraju,premapsihoanaritidkom
udenju,dovestido dobro,jer 6e u Zivotu,kadaistupiiz na5eguskogporodidnogkruga,
razuojaneke neuroze.sve je to doveloda od druge polovineXX jo5 mnogo puta duti ,,NE".U svetuvaZeodredenapravila,kakou
vekana Zapadupostanedominantan mit o sre6nomdetinjstvui mit meduljudskimodnosima,tako i u postupanjusa stvarima.Dete
o dobromroditeljukojikoniinuirano
usre6ujesvojedete. komeje kod ku6edozvoljenoda radisve Stomu padnena pamet
ne6ebiti osposobljenoza stvarni,spoljaSnji svet.Ako ho6emoda
Jasnoje da u ovakvojpostavcinemamestani zakaznuni za ona
ga naudimoda Zivisa pravilima i ogranidenjima, moramoznatikako
neprijatnai ruZnaose6anjakoja ona izazivai kod deteta i kod
da mu ta pravilajasnopostavimo. Alitaj procesudenjanijejednos-
roditelja.To dinida su deca nepripremljena za samostalanzivotu
kojem6e moratida se nosei sa problemimai neprijatnim tavaniveoma destoje povbzans kaZnjavanjem.
ose6anji-
ma koja oniizazivalu,ali i sa dinjenicomda mnogesvojezeljene6e Najpremu moramojasnore6iStaod njegau odredenimsludajevi-
mo6ida ostvare. Moramoinsistirati
Stasu mu duZnosti.
ma odekujemo, da ih obavlja,

62 63
 da se drZipostavljenih i da po5tujedogovorekojesmo
ogranidenja
sklopili.Recimomu unapredkalcve6e biti neprijatneposlediceako
budekr5ilodogovore.
iesto se desida nas dete ne poslu5aodmah,a na5e izra?avanje
zahlevase pretvoriu moljenjeili vikanje,Stodetetuude na jedno
uvoa izadena drugo,i udinkanema.Uticajna promenudetetovog
pona5anjabi6ejadi ako stepenujemosvojuupornostpri zahteva-
nju.U tome nam moZepomo6imodelpetstepenica'.
ISTRAJAVANJE PRI
EREEENOJ KAZNI
KRITIKA PONASANJA
(simboliina
DAVANJE
fNFoRMActlE
4 duZnost,dazadetetovodobroprimeniprisilu(ilidaknasilje).
Y
Kada dete radi ne5toSto nije u redu,onda mu najpretreba dati
informacijuda to Storadinijeu redu.Toje prvi,veomablagstepen
kritike,pri demuod detetaodekujemoda samona osnovute infor-
macijeshvatida trebada promenipona5anje. Ako deteto ne udini,
onda je potrebnoenergidnije traZitipromenunjegovogpona5anja,
trebamu uputitijasnukritikupona5anja.Ako detene poslu5ai ne
uvaii ni to na5eupozorenje, sledijo5intenzivniji
zahtevza promenu
pona5anja: pretnjakaznom.Ako ni timene uspemo,tadadetemo-
ramokaznitiu skladusa prethodnodatim upozorenjem. po5toje
kaznaneprijatna, dete6e u budu6nostipoku5atida je izbegnetako
5to 6e promenitipona5anje.Medutim,veomaje vaZnoistraiatipri
64
izredenojkaznl Toznadida nemanaknadnogpregovaranja s de-
tetomoko duZinekazne,vandrednih,,pomilovanja" i slidno.Ceo la-
nac autoritetazasnovanje na karicikojasledi,ie vaZijednostavno
praviloda moramoistrajatiu kaZnjavanju.
Princip istrajavanjau kaZnjavanjuzahtevaodredenuve5tinu u
odmeravanju kazne.Obidnoje roditeljkoji izridekaznuljut,pa pod
uticajemljutnjeizridetalcvekaznezakole i sam kasnijesmatrada
su preo5tre,te je voljanda ih ublaZi.Mnogoje bolje izre6ine5to
bla2ukaznunegoStoje detezasluZilo, ali je kasnijene ublaZavati,
ve6 u njenomdoslednomodrZavanju istrajavati.
PRVEDVEST EPEN IC E:
DAVAN'E INFORMACIJE i KRITIKA POilASANJA
Kao Stointuitivnorazlikujenagraduod pohvalei vi5evoli nagradu,
kritikumanjimzlom.I kri-
deterazlikujei kritikuod kazne,smatraju6i
tikai kaznasu zahteviza promenupona5anja. Razlikaje u tomeSto
je l<aznane5to opipljivo,konkretno.Dok kritikaostaje na nivou
komunikacije, kaznaukljudujenekuvrstuprisile.Da bi nekomogao
nekogada kaZnjava, moranad njimeimatipozicijumo6i.U odnosu
roditelj-dete roditeljima mo6 nad detetom i mogu6nost,pa i
Nekadaje izmedukritikei kaznegranicanejasna,tako da kaznu
moZemoshvatitikaokonkretizovanukritiku,a kritikukaosimbolidnu
kaznu.
Kritika je uvek zahtev za promenu pona5ania!
I
Svakiput kadaod detetatraZimoda promenisvojepona5anje,mi
ga u stvarikritikujemo. Kritikaje uveknekaporukakojaka2e.,,Pre-
stanito da radi5!"ili ,,Podnida radi5ono Stotreba!"
Kritikamole biti i prikrivena, kada roditeljsamo
kao u sludajevima
naizgleddajedetetuinformaciju o nekomnjegovompona5anju:,,To
65
 Storadi5nijelepo."Kao Stoje redeno,roditeljdetetudaje informa- Ponekad sama kritika pona5anja nije dovoljna i svoju nameru da
ciju o nepoZeljnom pona5anjuu nadi da 6e samo na osnovuove dete promeni pona5anjemoramo podupreti pretnjom kaznom.
informacije deteispravitisvoje ponasanje.Kodnestoodraslijedece
kojaimajusposobnostsamokontrole to i jestemogu6e.Nikadane
smemozaboravitida je kritikau funkcijipodudavanja deteta,da je
cilj da ono usvojiodredenoznanjei da ga samostalnoprimenjuje. TREEA
STEPENICA:
Ukolikodetenijeu stanjuda se samokontroli5e ili ukolikoto ne zeli, PRETN'AKAZNOM
roditeljpojadavasignali sa davanjainformacijeprelazina kritiku
Ako od tinejdZera traZimoda sklonicipeleu ormarodmahkada ih
kaojasnijii direktnijizahtevza promenupona5anja.
izuje,ilida prljavedarapestaviu korpuzaprljavveS,a ne na zemlju,
- ne smemoih samiskloniti,dak ni ako nam nekodode u posetu,
Kritika je zahtev za promenu pona5anja,a kaznaje prisila
nego moramobiti uporniu tome da to uradina5tinejdZer. Takoga
da druga osoba promeni pona5anje. udimoda prihvatiodredeneduZnostii u skladus njimaodgovornost
Da se podsetimo:koristimosamorealistidnu za sopstvenopona5anje. Praviloje postavljeno,
a dete ga krSi.Ne
kritikuponrsanlu-
kitiku ponaianja - i nikada ne kritikujemodete kao osobu. smemoopominjatiu nedogled,jer 6emo,,izgubiti 2ivce",a detetu6e
I to u6ina jedno uvoi iza6inadrugo - mama opetpridikuje,a na kraju
Kritikomjasnoi preciznoizdvajamoono pona5anje kojezelimoda
dete promeni.Detetukojevudemadkuza rep ka2emo-. 6e ipaksamanapravitired.Umestoda ostajemona istomnivoukri-
tikei da a/ocamo,dosadujemo i gnjavimo,trebada pojadamointen-
Ne dozvollavam
da vutei ma(kuza rep,jer nju to boli. zitetsvogzahtevaza promenupona5anja:trebazapretitikaznom.
Dopadami sekadje neino mazii. to Stosmoga prvoupozorili, njego-
tj. kritikovali
Ako ne funkcioni5e
Timesmo mu rekliStaje uradilopogre5noi kako vo pona5anjeili na5ih
neuvaZavanje prelazimo
zahteva, na pre6enje
bismo htelida se pona5a.Detetubi Stetila kaznom.
II
kritikakoja sadrZidiskvalifikaciju
i etike \
tiranjenjegakao osobe: Ako nesklanjaicipele,smanjituti dieparacza tetiristodinara.
-\ \ )
\ -/"/
-r-= \'/ _-
Ako ni to nemaefekta,ostvarimopretnju.
Znosi jer vuteima&u20.rep. -(W _tn,,69
KadaAna nijedo5laku6iu dogovorenovreme,roditeljibi napravili
Timega obeleZavamo gre5kuda su joj popustilii verovalina red da slede6iput ne6e
kaozlo,a ono to nije; zakasniti.U stvarnostiovalryopona5anjeima suprotanefekti sma-
samoho6eda se njujeverovatno6u da 6e Ana slede6iput do6ina vreme.Njenoisku-
pribliZiZivotinji,
a ne zna stvo bi bilo da iakoje zakasnilauprkosjasnomdogovoru,jednos-
kako.ZaIoga upozorimo tavnose ni5talo5enijedesilo.Roditelji ali
su bililjuti,iskritikovalije,
gde gre5ii ujednomu ni5tadrugo- opetsu joj dozvolilida uvedeizadei nadalise da 6e
pokaZemokakotrebada
se vratitina vreme.Zbogtoga Ana razmi5lja: ,,ToStoste lo5evoljei
ostvariono Stoho6e. maloljuti,pretrpe6u - samoda ja smemnapolje."Cak i akoAna

66 67
 zaistaverujeda 6e u slede6ojsituacijipopravitisvoje pona5anje,to
se verovatnone6e desiti.Kada slede6iput bude iza5lauvedei kada
se bude pribliZilodogovorenovreme da se vrati ku6i,Ana 6e Zereti
da ostane u dru5tvusa svojimprijateljima.Zbog toga 6e na6i neki
nadin da opravda svoju Zelju da ostane, umanjuju6i vaZnost
posledicesvog ka5njenja.Ana je naudilada molbamai obe6anjima
mo2e da isterasvoje, samo ako je dovoljno uporna i uverljiva.
Kakoje Zeljaemocija,Anije potrebnasuprotnaemocijakako bi pri-
likomslede6egizlaskamogla da osetipraviunutrasnjikonfliktkada
se priblizidogovorenovreme da se vrati ku6i.Ta suprotnaemocija
jestestrah od kazne. Da bi imalatakvuemociju,Ana moraznatida
6e zaista biti kaZnjena,a dabi znala da 6e je roditerjizaista kazniti,
ona u svom iskustvu mora imati doZivljajkainjenosti. U energet-
skom smislu,Ana 6e imati unutra5njikonfliktu kojoj je Zeljavudeda
ostane s prijateljima,a strah odkazneje vude da se drZidogovora
kako bi i slede6iput mogla iza6i.
Ako je dete navikloda roditeljiuvek samo kritikujui prete kaznamaa
onda se ni5taod toga ne desi, moramo Sto pre promenitisvoj nadin
vaspitavanja.Dete 6e se isprva opirati i pokusavatida istera svoju
volju kao i do sad. Mi, roditelji,ponekad smo umorni i popustimojer
nam se dinida nemamo energijeza bitkusa detetom.Dete6e se pak
opiratisamo dok ne shvatida zaistamislimoozbiljnoi da nema sansi
da se izvude.Toznadida pretnjukaznommoramoi ostvariti.Ako smo
mu zapretilitrodnevnom zabranom gledanja televizije,ne smemo
popustitidrugogdana, ve6 kaznumoramo ostvaritiu potpunosti.
Bitno je i da se oba roditeljaslaZuo pitanju pona5anjakoje zahte-
vaju od svog deteta ivrste kazne.Ako je mama izreklakaznu,tovaZi
i kada je ona odsutna a tata prisutan.Da bi kazna bira prihvailjivai
za mamu i zaIaIu, i da bi je iznelido kraja, najboljeje da se o njoj
prethodno dogovore, azalim da objasne i detetu kakvo pona5anje
odekujui koje su posledicenepostovanjazahteva.Dete ne treba da
misli da gakainjava odredena osoba ve6 celokupni porodidnisis-
Iem. ZaIo je vaZna i baka, koja mu ne sme potajno davati moralno
68
opravdanjei podr5ku,uveravatiga da kazna nije opravdana i da je
ona jedina koja ga zaistavoli.
Ako zapre6enukaznu kasnije moramo izvr5iti,onda je upravo ste-
penica na kojoj pretimo kaznom trenutakzaizbor kazne. Pri izboru
kazne moramo pazitida njome ne kaznimo i sami sebe ili da se ne
odludimo za kaznu koja nije izvodljiva.Zato adolescentu ne6emo
zapretitida ne6esmeti da ide sa ostatkom porodice na more, po5to
ga ne moZemoostavitisamog kod ku6e, niti 6e se porodica odre6i
zajednidkogputovanja.
STEPENICA:
CTTVRTN
rnzurnvnnrr
Kao dva najprimerenijaoblika kazne obidno se pokaZuoduzimanje
ugodnostti nepijatno akorisno zaduierye.
Ugodnost moZemo razumetii kao ne5to iznad standarda- odla-
zakna koncertje ne5to Sto dete Zeli,ali i ako mu to ne dozvolimo i
dalje 6e dobro Ziveti.
Da bismo sigurnoznalirazabratioduzimanjeugodnostiod oduzima-
e i ielie.
nja detetu potrebnih stvari,moramo uvideti r azlikuizmedup otreb
je
Potreba ne5to bez dijeg zadovoljenja ne moZemo Ziveti.Hrana,
voda i san su neke od glavnihtelesnihpotrebadeteta,koje moramo
zadovoljitida bi dete preZivelo.KaZnjavanjekoje detetu onemogu6ava
zadovoljenjepotreba jeste zlostavljenjedeteta (na primer,kaznitidete
ne daju6imu vederu).lstosu tolikovaZnei psiholo5kepotrebe,kao Sto
je potrebaza dodirom,za sigurno56u,prihvatanjemi ljubavlju.
Zadovoljenjepotrebaje nuZniuslovzaZivot i normalnirazvoidete-
ta, dok ispunjenjeZelja utide samo na stepen detetovog ulivania.
Za razliku od potreba, dije je ispunjenje povezano s preZivljava-
njem, ispunjenje 2elja je povezano sa zadovoljstvom,odnosno
kvalitetomZivota.MoZemo re6i da zadovoljenjedetetovih potreba
69
 spadau temeljnaljudskapravadeteta,dok je ispunjavan
je Zelja KAZNA
ugodnost ili privilegija.Oduzimanjemprivilegijenikako ne
o5te6ujemodete,ve6 ga udimoda jednom,kao odraslaosoba,i
samo zna da pravitu razliku.
NEPRIJATNO
KRITIKA ODUZIMANJE KORISNO
Gledanjelutkarskepredstaveza dete je svakakokorisno,a po5tou PONASANJA UGODNOSTI
pozori5tene idemo svakogdana,to mozemoiskoristitikao povre- ZADUZENJE
menuugodnostili nagradu.DleparacdetetunijenuZnapotreba,po-
Stose roditelji
starajuda budesitoi odeveno.osnovnanamenadze- Ne doouitam da udarai Poitonisi dao da ti Opetsi ostaviopatike
parcaje da na5tinejdZer sesticui Recijoj ako ti neito )peremzube,ne smei nasred predsoblja!
naudida raspolaZe
novcem.DZeparac je pak Moje neprestano
smeta. da gledaicrtaiepred
ugodnostkojumu mozemooduzetiako ne ispunjava svojeduznosti spavanJe opomlnJanJe nLJe
(na5ezahteve)i ne drZise dogovorakojeje sa namasklopio. dovoljno.Zato
odmahidi u
Neprijatno a korisnozadu?enjetreba da budeprimerenodetetovim predsobljei otisti i
sposobnostima i starosti.Dobraidejaje da detepopraviono sto je skloni svecipele!I
pokvarilo.Ako se u blatnjavim cipelamaSetalopo stanu,nekaodisti svete! to morati da
pod i cipele,ili ako uprkosnasemzahtevune odnesetanjiri escajg uradii svakiput kad
sa stola,nekaoperei rasporedisve sudove.Detemora da uradi svojepatiketako
ostavii.
neSto5to mu, dodu5e,ne prija,ali mu koristi.Tako6e se nauditi
odgovornomponasanju, ste6iradnenavikei shvatitida se morapri-
lagodavati,jer ipakne Zivisamo. Nisam zadovoljnakako si Poito nisi na vreme Poitosi mrvicesa
usisao.U uglovimajoi ima uradiodomati baciona zemlju
prllavitine. zadatak,danasnt umestoda ih otistiS
smei da igrai ignce , idi odmahpo
na kompjuteru. usLslvacL usLSaJ
tmpT nn1r7

Ne volim da za vremejela Poitosi proile nedelje Poitoposlejel,anisi

gled.aiteleviziju.Iskljuti W. neopravdano sklonilasvoj tanjir i
izostajaosa (asova, Lborza jelo, o temu
ovenedeljeneki imamo dogovor,sada
dobiti dieparac (.eioprati svesudove
od rutka

70
 Na5 mali ponekad dobije po guzi fizidkozlostavljanje udaracje manifestacija
deteta.,,Pedago5ki" ljut-
nje,zarazlikuod udarcakojije manifestacijaprezua ili,u najgorem
sludaju,mrZnjepremadetetu.,,Pedago5ki" udaracnemaza ciljda
povredidete, da mu povreditkivo, nanesenekiprelomilislidno;nje-
gov cilj je da dete osetibol a ne bude povredeno.U tom sludaju
roditeljporuduje:,,Akonastavi5da se tako ponaSaS,ja 6u udinitida
te bolii zatoti je najboljeda promeni5pona5anje."

lakoverujeda postojenekesituacijeu kojimaje racionalnoi stoga

opravdanoprimeniti fizidkusilunad detetom,Milivojevi6 ne prepo-
rudujeobaveznofizidkokaZnjavanje. NijesvakiroditeljduZanda fi-
zidkikalnjavasvojedete. Naprotiv!Ali u pomodnoj,,politidkoj ko-
rektnosti",gde je zgra2avanje nad bilo kojimfizidkimkaZnjavanjem
postaloznak nedije,,savremenosti", vaZnoje duti i ovakavstav.
je
Ovde vi5ered o tome da se izbegnehisterisanje i moraliziranje
kojesvakiudaracizjednadava s fizidkimzlostavljanjemdece.

Mislimoda u vaspitavanjudece nije preporudljivo koristitifizidku

O tome,dodu5e,svi neradogovorimo,ali po5tose svakogdana jer
kaznu, taj nadinkaZnjavanja imadostaslabosti.Fizidkakazna je
desavada neka deca dobiju batine,a ponekodete bude dak i samapo sebite5kai nijeje lakostepenovati, - jer ubrzomoZemo
povredeno,pretudeno,
- boljeje o tomeprogovoriti
negopredtim kaZnjavatipredesto
i/iliprejakoi pre6i
granicufizidkogzlostavljanja.
zaVaraliu5ii odr. PritomemoZemopovrediti dete,iakonismoimalitunameru.U isto
vremedeteudimoneodgovarajudem nadinure5avanja problema,
Mnogoroditeljapriznajeda su posezaliilijos uvekponekadposeZu
FizidkimkaZnjavanjem roditeljibrzoistresuljutnjuna dete.Tokratko
traje,pa moZdazaloza nekeroditeljei jestenajlak5inadinka2nja-
vanja:stvarje zavr5enasa nekolikoudaraca.Tele je istrajatisa
kaznomnekolikodana,kadadetetunpr.zabranimoda ide napolje
utesimodetei da izademona krajsasopsfuenom saves6u.lza nas sa prijateljima
ilida gledateleviziju, jer namu tom sludajutrebavi5e
i zaderejeboljeda stisnemozube,odvojimomalovremenai poku- energije.U ,,zarobljeni5tvu" su naimesvi,i deca i njihovi,,duvari".
Samoda ga zaposlimonekomaktivnos6u u kojojmu ne trebanase Nekadatro5imoenergijuna sopstvenu dilemu:da li smo prestrogi,
intenzivnoude56e,takoda moZemoodahnuti. pogotovu
da li smo dobri ili lo5iroditelji, onda kada nas dete moli
da kaznupromenimo ili ublaZimo.
pravijasnurazlikuizmedufizidkogzlostavljanja
Milivojevi6 (brutalnih
udaracai premla6ivanja) i fizidkogkaznjavanjadece. Nekada i Udarcimamalomdetetupokazujemo svojunadmo6,a tinejdZeru
u
samojedanudarac,zbog svojebrutalnosti isurovosti,moleznaditi jer
velikojmeri nemo6, on jasno ose6a da ne nalazimodrugog

72 73
 nadinada postignemoono Sto ho6emo.Butnovnitinejdzernam se
suprotstavljajer je uverenda je u pravu. Kada umesto argumenata
ili autoriteta primenimo udarce, mi snaZno podrivamo njegovo
po5tovanjeprema nama i naru5avamozajednidkiodnos.Zbog toga
tinejdzeridesto kalu da preziru roditeljekoji u nesporazumimane
koriste redi ve6 udarce. Na taj nadin vrlo bzo gubimo kontakt sa
detetom, Sto ozbiljno ugro2avanaS odnos sa njim. Zato nam se
ne6e obratitidak ni kada mu bude trebalanasa pomo6, niti 6e sa
nama delitisvoja lepa iskustva.
No, ipak postoje odredene situacijeu kojima je fizidka kaznajedan
od odgovaraju6ihnadina kaznjavanja,ali samo pod stvarno hitnim
i ekstremnimokolnostima,- kada je ugrozenodetetovo zdravljei
livot a dete odbija da nam se podredi, te moramo da reagujemo
brzo i nemamo vremena za obja5njavanje.Medutim, dak ni to ne
va2i za decu mladu od godinu dana ili stariju od deset godina.
Fizidkokaznjavanjedece mlade od godinu dana po definicijispada
u zlostavljanje.
Udaracpo zadnjicinije ugrozioTanjinozdravlje,jer u tom delu tela
ljudi nemajunikakvebitne organe koji bi mogli biti o5te6eni,- Sto
za Samar nikako ne vaZi.Tanjinamama je odludila da tako svojoj
k6erkiporudida u nekim situacijamanema vremenazarazgovorili
igru.Udaracpo guzi nije bio prejak,ali je Tanjuzabolelo,Stoje bilo
dovoljnoda ona definitivnorazumeda mama ozbiljnomisli.
Ponavljamo:mizasupamo stav da je fizidkukaznu potrebno razliko-
vati od zlostavljanjadeteta.Tvrdimoda postoji razlikaizmedu udar-
ca po zadnjici,koji potideiz brige za dete i ujednoje jedini prihvatljivi
oblik fizidke kazne, i udarca iz preziraili mrZnje prema detetu. Da
ili ne,trebaje gle-
bismo mogli prosuditidalije kaznaodgovaraju6a
dati u Siremkontekstuodnosa deteta i roditelja.Nije svaki vaspitni
udarac po zadnjici razlog za telefoniranjecentru za socijalni rad.
Ponekadje nekoliko- ne vi5e- udaracaotvorenimdlanom dale-
ko, daleko manje zlo za dete od psihidkog zlostavljanjakoje dine
roditeljiSto ,,nikadanisu udarilisvojedete".

U takvim situacijamaje neophodno da detetu damo na znanje da

mi odludujemoi da imamo mo6 da ga zaustavimo.NaS cilj je da
nam se u ugrozavaju6imsituacijamadete podredi i prihvati nase
zahteve,a da na to ne ode mnogo vremena.

Mama je parkiralaautomobil, i dok je odvezivalasestomesednog N@@TE<

Marka,dvadesetomesednaTanjaje ispuzalaiz automobira.Mamina MENEEE
kratkotrajnanepaznja bila je dovoljna da se Tanja zaputi ka kolo-
vozu. Mama je povikala:,,Ne!Tanja,ne sme5l Ostanipored mene!', @NTAVoro
A Tanjaje, kao da je zabavljamamino zabrinuto podizanje glasa,
ubrzalakorak.situacijaje bila vrlo opasna,jer se automobilbzo prr-
bliZavao.Mama je ostavila Marka, otrdala za Tanjom i snaZno je
fiednom) pljesnulapo zadnjici.Nju je to zaboleloi podela je da
plade,a mama ju je uzela u narudjei odnela nazadu auto. Tamoju
je zagrlilai objasnilajoj da je put opasan i da ju je mogao pregaziti
auto. Zatim ju je ostro zamolilada uvek mora odmah poslusatikada
jojkale da se ne udaljava.

74 75
 nije efikasno,jer detetune govorimoSta nije dobro uradilo,zbog
degane postiZemo promenupona5anja,Stonamje bio cilj.

MoZemose odluditida ponekadnamernoprevidimoneko njegovo

odredenoponasanje
ilinekonedelo,ve6misleda su odbadena,
da pona5anje.Kaoroditelji, onadetetovapona5anja
razlikujemo kojasu
su kaZnjena
kaoosobe,jer ih roditelji
ne vole. zanasvrlovaZnai ona kojasu manjeva2na.ZaIo6emoza pona5anja
kojasu namveomava2naod deteiaodludnotraZitipromenu,a ona
Ako spadate medu roditeljekoji su odludili da nikada ne6e
manjevalna 6emo moZdaprevideti.MoZdaza nas nije od velike
udariti svoje dete, svakako pozdravljamovasu odluku. Ali mo-
vaZnostida li dete ujutruname5takrevet,ili nam ne smetaako ne
rateposti6iisticilj:detemoraponekadbezuslovno
da uvazavavase sklonicipeleu ormarza obu6u.No, svakako6emotraZitida pere
zahteve.
zube,i prekotoga ne6emopre6i.lstotakoneiemozanemariti kada
Malomdetetuje desto mogu6eodvratitipaznjunekimprivladnim udarimalogbratailipobegnesa nastave. U timsludajevima 6emose
predmetomiliaktivno56u odludnoume5atii zahtevati promenupona5anja.
tako dazaboravistaje radilopre negosto
smo ga prekinuli. Ponekadne idetako lakoi moramosmislitineke
efikasnije Kako bilo, nikadase ne pretvarajmo da ne prime6ujemodete,jer
nadine.Jedanod njihje da detedvrstostisnemok sebi,
da ne mole da se pomeri,- pa nekase ritaiobrie okosebekoliko ono to ne6eshvatitikaokritikuili kaznuza svojepona5anje,
ve6kao
ho6e,mi smojadi.Takodei svojimdrZanjem, odbijanjenjegasamog.
tonomivisinomglasa
i ljutitimpogledompodupiremo svojuporukudetetuda smoozbiljni
ida nikakone6emopopustiti. Naszahtevmoraprevladati. Bezobzi-
ra na to kolikoje upornodete,mi moramobitiuporniji,

PETASTEPENICA:
Dete i ja se ponekad ignoriiemo ISTRAJAVANJE
PRI IZREEENOJKAZNI
Ponekadsmo ljuti ili razo\,arani
detetovimponasanjemi odludimo Roditeljise ne ose6ajudobroporedtuZnog,uplakanog deteta.Ako
da 6emoga kaznititakoStoga nedemoprimedivati. pretvaramo se na5edete naizgledneute5nopladeili moli i obe6ava,kroz glavu
da ga nema,kaoda za nasne postoji.Alideteignorisanje ne shva- namvr5ljamisaoda smo lo5iroditelji.iesto je u tom trenutkulak5e
ta kao kaznui njegovaprva reakcijabi6e trazenjepaznje,u stilu: popustitii ne kaznitidete,jer je kaznaneprijatnai za roditeljakoji
mama,tata,pogledajte
,,Hajde, me!",ivrte6ese okonas.MoZda6e kainjava. lpak, odrasli smo i znamo da to za na5eg mali5ana
pokusatida privudepa2njuponasanjemna koje6e roditeljisigurno dugorodnonijedobro,zalonesmemoizabratilak5iput,ve6onajza
odreagovatipa 6e uraditinekakvuglupost.Mi 6emo tada samo koji znamo da je ispravan,iako je katkadteZi.Ako ne budemo
postati jo5 lju6i. Detetovodgovor na pitanje ,,Za5tome ne uporni,pokaza6emo mu da smo spremnida popu5tamo, da se
prime6uju?"je ,,Mamai tata me ne vole",i zbogtoga 6e se ose6ati damo prevaritilepim obe6anjimai da, prema tome, ono moZe
bezvrednim i nebitnim.Takose neprijatno ose6amoi mi, odrasli, namada manipuli5e. Dete6e brzonauditida plakanjemi iznudiva-
kada nas nekone prime6uje. va2noje pre svegato da ignorisanje njempostigneono StoZeli.Naudi6e da tugom,upornimplakanjem

76 77
 ili koprcanjemi bacakanjempo zamljinateraroditeljeda popustei
dajumu da radiStaho6e.
Dete6e protestovatii poku5atiskorosve samo da isterasvoje,ali
mi moramoistrajati.
Ako svakiput kad poku5ada postignesvojeza
nas neprihvatljive
Zeljebudemoupornii ne popustimoprednjego-
vim plakanjem,
brzo6e nauditida smo ozbiljnikad kaZemo,,NE".
Dakle,mi ogranidavamo, kritikujemoi kaZnjavamodetetovonepri-
hvatljivopona5anje, posmatramodete i usmeravamo ga, a ono 6e
vremenomna5a shvatanjaprihvatitikao svoja i tako 6e u bu-
du6nostiznatiStaje dobroa Stanije,bez obzirana to da li smo mi
u blizini.Kadabude razvilosvojsistemunutra5nje samokontrole, to
6e znaditida je prihvatilona5apravilakao svojai da premanjimai
postupa.
Cruu KAZNJAvANJE
KADAJETELEvrzoR
vE€
RAZBIJEN
Devetogodi5njiAleksandarje morao ostati nekoliko sati sam kod
ku6e. Bilo mu je stra5nodosadno i pozvaoje druga iz susedstvada
se igraju.Dok su mlatiliStapovimai rvalise u dnevnojsobi, imitira-
ju6i svoje heroje iz ,,Ratovazvezda",Aleksandarje zapeo za tepih,
izgubio ravnote2ui oborio televizor,diji je ekran pukao. Skru5enoje
sadekao roditelje,odekuju6ida bude kaZnjen.
Kada su mama, tata i baka doSli,bili su neprijatnoiznenadeni.Tata
je bio ljut i vikao je na Aleksandra.Poslekra6egvedanjas mamom,
izrekaoje kaznu: dve nedelje nema popodnevnog druZenjas dru-
garima i jedan mesec bez dleparca.
Tada se ume5alabaka: ,,Toje suvi5estrogo.Viditeda mu je jako
krivo zbog televizora,nije ga dete razbilo namerno. iemu ka2nja-
vati jadno dete kada je televizorve6 razbijen?To ne6e vratiti tele-
vizor."
78
Nato je tatamdo razmislio i odgovoriobaki:,,Tadno je da kaznane6e
vratititelevizor,ali nam to i nije cilj. Ne kaZnjavamoga zato Stoje
razbiotelevizor,ve6Stose neobuzdano igraou dnevnojsobi.Mogao
je zapetinogom,proletetikrozstaklenuvitrinui povreditise. Morada
osetineprijatnost kaznekakobi ubudu6epaziokadse igra."
Cuv5iove argumente,bakaje samosleglaramenimai za6utala.
Smisaokaznenijenekalc'ra ve6da dete na
osvetazbog udinjenog,
emotivnomplanune5tonaudii negativnopona5anjene ponoviu
pomaZeda se deteodrekne
neprijatnosti
ProZivljavanje
budu6nosti.
pona5anjazbog kojegje kaZnjeno.
KAZNA I NOVO PONASANJE
Kadadete naudida se ne poistove6ujesa svimsvojimpona5anji-
ma,tadanaudidanapadna nekonjegovopona5anje nijenapadna
njegakao osobu.Tadanaudida se dobradeca mogunekadalo5e
pona5ati.Nekadaje dobropozvatideteda se distanciraod nadina
na koji se pona5ai da komentari5esvoje pona5anje.Jedan od
nadinaje pozivna samokritiku:
,,Sta Stanijebilo u redu u
misli5,
tome kakosi se pona5aopredgostima?"
Saznanjeo tome Stanijebilo u redune znadida 6e deteautomat
ski znatii kakoje trebaloda se pona5aumestotoga.Zatojeva2no
poredneprihvatljivog pona5anjaobratitipaZnjui na poZeljnopona-
Sanje.Na primer,roditeljmoZepitati:,,Akakoje umestotoga treba-
lo da se pona5a5?"
Kadaje dete mdo i ne zna Staod njegazahtevamoi kojihpravila
trebada se drZi,mi smo duZnida ga o tome informiSemoi da mu
objasnimokako stvaristoje.Medutim,informacijao tome koje je
pona5anjepoZeljnodestonijedovoljnada se suprotstavi
detetovoj
79
 Zeljida se ponaSana neprihvailjivali njemuprijatannadin.Kada
smo sigurnida deteznakakotrebada se ponasau datimokolnos-
tima, od njegatrebatraZitida svojeponasanjeuskladis tim zna-
njem.Na taj nadinmu pomazemoda jada onaj deo svojelidnosti
kojimu pomaZeda boljei ispravnijeupravljasobom.
Zato preporudujemo da se svakokaznjavanje povezesa jasnom
predstavomo novom pozeljnomponasanju.od malog deteta
roditeljimogutrazitida ode u sobu i da iz nje izadetek kada ima
odgovorna pitanjekakoje u datoj situacijitrebaloda se ponasa.
od tinejdzerane trazimoda ode u sobu (iakoje molda upravoto
ono Stobi on tadaZeleo)ve6tra2imoda u razgovoru pokaze da zna
kojeje pona5anjeispravno.
Insistiranje
na pozitivnimponasanjima veomaje vaznokada su u
pitanjuhronidnanegativnaponasanja,obrascikoje dete ili mlada
osoba ponavalja.Toje kao kada neko ide istimpogresnimputem
preko livade,pa ugazitravu i napravistazu;kada podneda ide
novim, ispravnimputem, trava 6e se oporavitii ponovo prekriti
stazu,takoda ako bilo ko pogledalivadune6eznatida je tu neka-
da bilastaza.Na slidannadinfunkcioniserjudskimozakkadanova
pona5anja
zamenjujustara.
ZTOEINI KAZNA: PRAVEDNOST
I udinilo,ono 6e kaznuprihvatiti.Prihvatanje
PRIHVATANJEKAZNE
osnovni principka2njavanjajepravednost.To zna6idakaznarreba
da odgovara ,,zlodinu"koji je podinjen.To znadi da za mde
prekr5ajedetetrebada budeka2njenoblai:imkaznama, a za velike
prekr5ajestrozimkaznama.Medutim,za odredivanjetezine kazne
nema mnogo objektivnihpravila(osim moZdatrajanjakazne)na
osnovukojih bi se kaznjavanjestepenovalo.Neka kaznajednoj
60--
osobimoZebitinajstroZa mogu6a,drugojosobita istakaznamoZe
bitiblaga,a tre6aosobase moZeradovatitomeSto6e bitikaZnjena
na isti nadin.To je problemu popravnimzavodima:ono Stoje za
ve6inumladihkazna,kao na primerostajanjeprekovikendauzavo-
du,za nekeSti6enike je pravanagrada,jer su njihoveZivotneokol-
nostitalcveda im je mnogoudobnijeda ivikendproveduu zavodu
negoda idu ku6i.
Upravozato Stoje mnogotoga subjektivno, vaino je da otprilike
znamokakorazmi5lja osobakojukaZnjavamo. Ako se odludimoda
zakaznufrustriramonekudetetovuZelju,da mu oduzmemoneku
ugodnost,treba da znamokolikoje daia Zeljaili ugodnostvahna
samomdetetu.Sto mu je data ugodnostvainiia,to 6e njenooduz-
imanjedetedoZivetikao stroZukaznu.Ako ne znamokolikoje dete-
tu vaZnoda ide na treningkaratea,pa mu zakaznuzabranimoda
nedeljudana ide na trening,moZemodo6i u prilikuda detetakvu
kaznudoZivikao sasvimpreteranuizbog Ioganepravednu.
Ukolikose to desi,imamoozbiljanproblem- jer detemislida ro-
diteljnijefer i moZemislitida je talorokaZnjavanje znakneprijatelj-
stva roditeljaprema njemu. Zbog toga dete moZe uzrratitisnaZnim
prkosom,inatom,pa dak i osvetnidkommrZnjom.To svakako je
znakdaje dobarodnosroditeljai detetanaru5en. Zbogsvegatoga
trebaizbegavati prestrogo
kainjavanje i voditi ratuna doiiv-
da detetov
Ijaj teiinekaznebudeu skladus prekriajemkoieje utinilo.
Ako dete smatrada je kaznapravednau odnosuna ono Sto je
kazneveomaieva2no
jer potvrdujeda dete prihvatavrednostisvojihroditelja.Nekadau
odmeravanjukaznemoZepomodiako roditeljzapitadete: ,,1kako
biti sam sebekaznioza ovoStosi udinio?"
81
 Recimo detetu da ga volimo.
Pohvalimoga kada uradi nesto dobro.
Pohvalom ili nagradom pokaiimo detetu koje je njegovo
pona5anjevaljano.
Pohvalamagradimo detetov pozitivan odnos prema
samom sebi.
Kritikom ponasanja i kaznamajasno mu stavimo do znanja
koje pona5anje ne prihvatamo.
Kritikujmo detetovo pona5anje kada ho6emo da to
HTELISMONAIBO
pona5anjepromeni.
I Pomozimo detetu da jasno shvati kako treba da se ponaia
umesto na onaj na6in koji smo kritikovali
Ako je mogu6e, neka kritika i kazna odmah slede detetovo
neprimernoponaSanje.
smisao kazneje pomo6i detetu da u budu6nosti ne ponovi
dato pona5anje.
Budimo dosledni i uporni.
2naiu6i da kainjavanjem dinimo nesto za detetovo dobro,
za njegovu budu6nost, pobedimo sopstvena neprijatna
ose6anja.
Nikada ne ignori5imo dete.

Fb te",
Porodidno vaspitavanje je najvaZniji deo socijalizaciie deteta.
Pravilno podiZu6i dete, pripremamo ga za samostalan Zivot u
dru5tvu drugih ljudi. No, svi mi roditelji,u svojoj Zelji da damo
najvi5ei najboljeod sebe, pravimo i gre5ke- Stoje sasvim ljudski.
lz gre5akamoZemoSto5tanauditi,zato hajde da pogledamo neko-
liko prida o razliditimpogre5nim nadinimavaspitavanja.lako svi
opisaniroditeljiimajunajboljenamere,njihovivaspitnistilovi su takvi
da ne pripremaju dete za samostalan Zivot u ljudskom dru5tvu.
Umesto toga, oni na putu ka samostalnostidonose dodatne po-
te5ko6eili su stranputicekoje vode sa tog puta.

85
 smo pohvaleikritiketih roditeljastavilinaleraziie,one se ne bi na-
krivileni na jednustranu.Njihovodetebi dobiloi pribliZno jednaku
kolidinuzahteva.

U svakojod ove tri dimenzijemogu6eje preterivati. Roditeljimogu

svakodnevno naturatidetetuprevi5eciljeva,moguga odve6desto
pohvaljivatii nagradivati,a mogu ga i odve6 desto kaZnjavati.
ZAHTEVI Ukolikoje nekaod ovihroditeljskih funkcijapreteranoizraiena,ona
ulaziu negativni maksimum,spolja5njipojaskruga.Uvekkadaneki
krakulaziu ovajmaksimum,to pokazujeda nedegaima preterano
mnogoi da vaspitnistilnijedobar.Na slicije predstavljen stilrodite-
lja koji pred dete postavljaprevi5ezahtevai koji previ5ekritikujei
ka2njava.Zbogtoga su kracikojioznadavaju zahtevei kritiku-kaznu
u sivompojasupreterivanja, negativnom maksimumu,zarazlikuod
POHVALE KRITIKE krakakojioznadavapohvale-nagrade.
NAGRADE KAZNE
ZAHTEVI Negativni
maksimum
Duzinasvakogkrakana slici oznalavakolidnuonoga sto u toj (Preteranomnogo)
1e
dimenzijipredstavljeno: roditerjskih
zahteva,pohvalainagrada,i kri-
tika i kazni.Kadapredstavljamo idealnovaspitavanle,
sva tri kraka
su jednakeduzine- tada crtezpodse6ana znak poznatefabrike
automobila, po kojojjei dobioime.

ZAHTEVI
POHVALE KRITIKE
NAGRADE KAZNE

Kao Sto svakaod tri roditeljskefunkcijemoZebiti preteranoizra-

Zena,pa je njenkraku negativnommaksimumu, takoje mogu6ei
suprotno:da roditeljskafunkcijabude nedovoljnoizra\enaili dak
POHVALE KRITIKE neizralena.Primerza to su roditeljikojidetetune postavljaju
ciljeve,
NAGRADE KAZNE pak pohvaljujui ne
ili
ili oni koji ne kritikujui ne'kaZnjavaju, ne
nagradujusvojedete. U tom sludaju,kracikoji odgovarajudatim
Tobiznadiloda ,,idealni"
roditelji
u pribliZno jednakojmeridetetu da_ funkcijamaveomasu kratkii nalazese u unutra5njem pojasu,koji
ju pohvalei nagradujuga, kaosto ga i kritikujui kainjavaju.Ako
bi- zovemoneqativni minimum.

86-- 87
 Evo primeraroditeljakoji ne postavljaciljevei ne pohvaljujesvoje OvajvizuelnimodelrazAojeMilivojevi6 joS1996.godinei od tadaga
dete,ali gazatopreteranokritikuje.Zbogtogase na crtezukraciza i decom.
koristimou radus roditeljima NaSe iskustvoje pokazaloda
zahtevei za pohvalu-nagradu nalazeu unutrasnjem sivompojasu, je ,,mercedes"modelveomadobro sredsfuozavizuelnopredstavl-
negativnomminimumu,a krak koji oznadavakritiku-kazni.r jeste u janjevaspitnogstilaodredenogroditelja.Takoi sam roditeljmoZe,
spolja5njem sivompojasu,negativnom maksimumu. jednimpogledomna model,jasnouvidetikoje su njegovefunkcije
optimalne,a kojepreterano razrijeneili nerazvijene.OnoStopostaje
ZAHTEVI Negativni
maksimum
veoma jasno jesteupravo medusobniodnos funkciia,niiho'
roditeliskih
(Previ5e) va ravnoteZaili neravnoteZa. je
Nekada zaistatadnaona izrekada
jednaslikagovorikao hiljaduredi.A svakapromenapodinjeuvidom
u postojanjenekogporemedaja, nekeneravnoteZe, nekogproblema'
Negativni
minimum
(Premalo) Prednost,,mercedes" modelaje to Stose njimemogujasnoidenti-
fikovatii vizuelnopredstavitirazliditivaspitnisiilovi,kakodobritako
POHVALE KRITIKE redje o jednostavnom
i oni kojito nisu.Naravno, modelu- jer ne
NAGRADE KAZNE moZese celokupnovaspitavanje, kojeje veomakompleksno, svesti
na pet funkcija
roditeljskih i njihov medusobni odnos. Pa ipak,
je
pokazalose da model izuzelnokoristan ljudima jer poja5njava
osnovnestuarikojedinetemeljsvakogvaspitavanja.
Kadaroditeljiimajuoptimalnivaspitni stil (svatri krakau optimalnoj
zoni),rezultatnjihovogvaspitavanja bi6esocijalizovano dete.Mi pod
socijalizovanimdetetom podrazumevamo ono kojeu dovoljnoj meri
prihvatasocijalnenormei pravilaa koje je pri tome saduvalo svoju
prirodnost,spontanosti integritetsvojelidnosti.Socijalizovano dete
ima sve potencijaleda izrasteu zdravu i kreaiivnu lidnost koja je
dovoljnodru5tvena. Ovalcvodete6e imatidovoljnorazvijeneradne
navike,5to 6e mu obezbeditidugorodniuspehu Zivotui dati mo-
ZAHTEVI
gudnostda ZiviZivotzadovoljnog dovekakojije na5aodobarodnos
izmedurada,odmorai zabave.

Optimum Nasuprottome,kadasu odredenefunkcijenerazvijene ili preterano

raztijene,kada poreme6ennjihovmedusobnibalans,tada rodi-
je
telji,uprkossvojimnajboljimnamerama,imajunekiod vaspitnih
stilovakoje nikakone preporudujemo. Takose na osnovu,,merce-
des" modelajasno mogu identifikovati vaspitnistilovikoji dovode
do preteranosocijalizovanog, do razmalenog,do preza5ti6enog,
do zanemarenog deteta.
ili do maltretiranog

88 89
 DETETUPREUSE nim ocenama.Cestoje podse6ajuda je danasvalno biti obrazo-
USTOVTJAVAMO van. Misleda samo najboljimogu upisatifakultet,a da je dobar
TJUBAV fakultetono Sto obezbedujedobar posao i dobru karijeru.Kada
(Prcterano socijalizujuGi Jasna donosi ku6i petice i pohvale,kao znak da joj u Skoliide
veomadobro,tadajoj roditeljikaZune5tou stilu:
vaspitni stil i sindrom
preterano Fino.A \ta tei sutraodgovarati?
sociializoyanog deteta) A znai Lida kterkamog kolegea togpredmetaidena
Peticu?
republitkotakmitenje?
Normalnoje da dobijeipeticu.I ja bih da su i meniroditelii
ovakveuslovekojemi tebiobezbeduiemo.
obezbedili
Takoje, morai biti vrednada bi jednogdanabila sre(.na.
Jasniniroditeljisu nacrtaliovarcvu
slikusvognadinavaspitavanja: Akobudeiimala svepetice,za raspusttemootiii na lepo
. putovanje.
ZAHTEVI
Uprkos svojim uspesima,Jasna retko biva iskrenopohvaljena.
Kadaje jako dobra,Io je za njeneroditeljenormalnostanje,tada
jednostavnoi ne prime6ujukolikoje dobra.Jasna se trudi da
napravitakavuspehkoji6e njeniroditeljiprimetitii pokazatijoj da je
vole.Medutim,to je veomateSko,po5tonjeniroditeljimisleda je
normalnoto Stoje ona najboljai da se to jednostavnopodrazume-
va. Ako u nedemuispadneda nijenajbolja,roditeljitoshvatajukao
njenunezahvalnost, jer se nijedovoljnopotrudilada od sebe dA
maksimum,iakojojoni obezbedujusve usloveda budeizuzelna.

Jasnaje ,,veomavrednai posrusnadevojka".rmadetrnaestgodina
i ide u osmi razred.rma uzoranuspeh, savesnoradi doma6e
zadalkei u Skolije skorouvekspremnada odgovaraza najbolju
ocenu.sedi u prvojklupii na pitanjanastavnice
upornodizeruku.
Roditeljije mnogovole, k6erkaje za njihnajve6eblago u zivotu.
Vaspitajuje, kao i svi roditelji,u lelji da joj u budu6noitibroe sto
lep5ei lakse.Mnogoodekujuod nje i ne zadovoljavaju se prosed-
Jasnadobijepohvalusamokadapostignenekitakovelikuspehda
drugimazastajedah. Nekadadobije pohvalui ako nije postigla
spektakularan uspeh - ukolikose u tom svom poku5ajutoliko
jasnoda je bila herojskipoZrtvovana.
trudilada je roditeljima Tada
je pohvalenjenumarljivost.
Roditeljijoj pokazujuljubavsamokadaoceneda je ispunilanekiod
Tektadaje ona,po njihovimme-
visokihzahtevakojijoj postavljaju.
rilima,uspe5nai tektada zasluZujepohvaluili nagradu.Zbogtoga
je njojjasnoda ljubavmorazasluZiti;da je ne6evoletitakvukakva

90 91

PitajmoJasnuStanajde56edujeod svojihroditeljakadanisu zado-
voljninjenimdostignu6ima
u skoli,i dobi6emoslede6eodgovore:
pbjasni mi, molim te,zaito C\WO\XAI
Stasedeiavas tobom?Da se nisizaljubila?
Znala sam da te! popustiti.loj, lta te biti od tebe!
Bai si lenjau poslednje vreme.
Ako sene budeipotrudila,od tebenetebiti niita.
I,{emoie! biti zadovoljnasamotetvorkama.
Zar nisi sposobna za viie?
ie56e dobija kritikeusmerenena nju kao osobu nego na njeno
pona5anje. Kadase povremenodesida dobijedetuorkuili daktro-
jku, ona plade,doZivljava
to kao tragediju,ose6ase bezvredno,
glupoi nesposobno.
Pohvalaje za njuznakljubavi,a uverena je da
zaslulujeljubavsamo ako ispuniodekivahjaroditeljai da je vole
samoakoje pohvale, -Sto naravnonijeistina.Roditeljije, bezsum-
nje,vole i kadapravigre5ke,ali ona to ne zna,jer joj to ne govore.
Zbog toga mislida je roditeljine vole kadaje nesavrsena, tako da
se maksimalno trudi da im udovoljii postigneono sto zele. U
svakomsludaju,mozemore6ida Jasnanijesre6nadevojka,jer je
pod neprestanim pritiskomprevisokih zahtevasvojihroditelja.
od Jasneroditeljiprevi5eodekujui previsetrale.ona se stalnolomi
da udovoljidrugima,- na prvommestusvojimroditeljima,zalim
nastavnicima i drugaricamau Skoli- da bi bilapohvaljena. Ako im
udovolji,akouradionoStood njeodekuju, tekondamislida,,nesto
vredi".lma losupredstavuo sebi.Nijezadovoljnasobom,ni svojim
izgledom. Mislida se nedopadanijednommomkui da su svenjene
drugariceboljeod nje,zadovoljnije i sre6nije.iesto pladeu svojoj
o-
o tomeda bi moZdabiloboljeda se
sobi,a ponekaddaki razmi5lja
nikadanijeni rodila.
Mnogiod nas su vaspitavani na slidannadin,naroditooni kojisu
vaspitavaniu duhu uverenja da su skromnosti skru5enostvelike
vrlinea da je samouverenost osobinaoholihljudi.Skromnostje
korisnaosobinau vremevelikogsiroma5tva, ali ne i kadase Ziviu
okolnostima kojepreZivljavanje
ne dovodeu pitanje. Pa ipak,desto
se skromnostprenosiiz generacijeu generacijukao kulturolo5ka
vrednosti onda kadza nju nemaracionalnog opravdanja.
I Jasniniroditeljisu podizaniu istomduhu.Ako ih pitamoza5tone
hvaleJasnude56ei moZdamalodrukdije,oni kaZu:
Sta ima da je hvalimo,pa to lto ona obavliasvojeobaveze sasvim
je normalno.Hvali se 0n0ito je zaistaavanredno.
Mislimo da tovekprestane da setrudi akoga hval.e.Tadapostane
samozadovolian, pa viie ne napreduie.
Zar nistetuli za onu narodru: ,,Kosehvali, tai sekvari" ili ,,Decu
trebaljubitisamodokspavaju"!?
Ni menenisu pohvaljivali,pa ita mi fali?
Kada bi Jasniniroditeljiznali da time Sto joj ne pokazujuljubav
dinevi5eStetenegokoristi,sigurnoto ne bi radili.Gre5ka
direktnije
je u nekimnjihovimuverenjima:
Naravnoda ja kao staiji i iskusnijinaibolieznam kakomojedete
trebada iivi svojiivot.
Stosetovekbolje umepodrediti,lakie prolaziu iivotu.
Kadasi najbolji,svi te cene.Moje detemorada budemedu
najboljima.
Stoviie radii, viie vredii.
StoviSepostignei,to si sretniji.
Ako mislil da si uspeian,prestajeisetruditi.
Nezadovoljstvo sobomje motorrazvoja.
93
 =la

- h< j'iB,rs-^r
Roditeljska ljubav ne sme biti uslovljena.
Dete mora sebe voleti.
RAZMAZIEEMO
DETE
4)?n#T,%:
Dete, kakvo je da je, zasluiuje ljubav samo zato Sto
(Razmaiujudi
postoii.
vaspitni stil
Dete ne zna da ga volimo ako mu to ne kaiemo ili
i sindrom
pokaiemo. razmaienog
Da bi na5e dete bilo sre6no i zadovoljno, moramo ga
deteta)
nauditi da o sebi misli dobro.
Ko veruje u sebe i svoje sposobnosti, rakse 6e se suoiiti
I sa nevoljama,
Svako put kada dete uradi ne5to Sto je iznad proseka to
zahteva pohvalu.
Veliki napredak je sastavljen od malih, t zato treba Markovimama itata su svoj nadinvaspitavanjanacrtaliovako:
pohvaliti svaki napredak, ma koliko mali. ZAHTEVI
Moramo primetiti i pohvaliti i detetov trud, a ne samo
rezultate.
Pohvale i nagrade stimulisu raanoli napredak.
Svakoga dana moramo pohvaliti dete za ne5to.

POHVALE KRITIKE
NAGRADE KAZNE

Markoima Sesnaest godina.lzuzelnoje bistarmomak,a ve6 drugi

put pohada prvu godinu strudneSkole.U osnovnojSkolije bez
trudadobijaodobreocene.PrikrajuosnovneSkolenjegove
ikalcvog
ocenesu se pogor5ale,alije jo5 uvekprolaziosa lako6om.Roditelji
da se upi5eu nekuod lak5ihSkola,kakose ne bi
su mu savetovali
previ5eoptere6ivao.

Sada,u srednjojSkoli,nikakomu ne ide pa ne ide.SveStou Skoli

morada radidinimu se glupavo.iesto beZisa nastavei tada bez
te5ko6auverimamuda mu napi5eopravdanje.Kadaje kod ku6e,

94 95
 sedi za radunaromi bez prestankauZivau igranjukompjuterskih
igrica. Uvede obidno do kasno u no6 gleda akcione filmove.
Nekadaoko pono6iprobudimamuda mu pedepaladinke.Ujutru
te5koustajei destokasnina dasove.
Markovimamaitatasu obojebilivrlostrogopodizani.Njihovenajjas-
nije uspomeneiz detinjstvajesu se6anjana razlilitekazneStosu ih
retkozaobilazile,
a kojesu smatralinepravednima. KaZuda nisuimali
ba5sre6nodetinjstvo,Stozamerajusvojimprestrogim roditeljima.
Kadaim se rodioMarko,obe6alisu sebida 6e bitidobriroditeljii da
od sveganajvi5eZeleda njihovsin u Zivotubude sre6an.Obe6ali
su sebida 6e premasvojojdeci bitisasvimdrukdijiod onoga,kakvi
su bilinjihoviroditeljipremanjima.
U vaspitavanju doslednopo5tujutaj dogovor.Kao dete, Markoje
mogaoda dinisveStobi mu srcepoZelelo. lmaoje mnogoslobode,
i nijekaZnjavanni kada se pona5aozaistanesta5no,dak ni ako bi
pri tome povredivaodrugudecu.Svevremesu mu briZnopol<azi-
valiljubav,ispunjavaju6i
mu Zeljei hvale6iga veomadesto.
Samoda si ti nama iiv, zdravi veseo.
Ti si divan momak.Veomasmoponosnina tebe.
Dragonam je ito te kompj.utertakozanima.Sigurnotei biti
Lnzenler.
Najvainijeje da radii stuai u kojima uiivai.
Stvarnote mnogovolimo.
Ti si veomapametani nekakoseuveksnadeS.
Skolsktsistemje zastoreo,a decasu nepotrebno opteretena.
Vrloretkoje imaoi ima prilikuda duje,,NE".dak i kadabi roditelji
smatralida bi bilo dobro da ga ogranide,ipak ga na krajune bi
odvratili
od njegovih2eljave6, bi ih ispunili.
Slidnose de5avaloisa
njegovimpona5anjem:na sve nadinebi mu poku5aliobjasnitida
trebada promeninekoneodgovaraju6e pona5anje,ali uzalud.Za-
96
pravo,Markojestedobijaokritike,ali nikadanijekaZnjenu pravom
smislute redi,- jer su kritikekojeje dobijaobilesamo nemo6ni
vapaji,umestoda buduodludnizahtevi.
Markoviroditeljinisudovoljnodobrorazlikovali ili
pasivnaotekivanja
nadanjada 6e dete uraditiono StoroditeljZeliod aktivnihzahteva
pod pretnjomkazneda ih
kojeroditeljtrebada postavi,insistiraju6i
dete prihvatikao svojeduZnosti.
Takode, imalisuvelikiproblem da iskoriste mo6i da
svojuroditeljsku
sa predu
kritikovanja na Umesto
kaZnjavanje. da prihvate
roditeljsku
odgovornosti da kazneMarka,oni bi ponovopoku5avalida mu
uputekritiku,formulisanu drukdijeod prethodne,sve u nadi da 6e
prona6ital<vudarobnukombinacijuredi koja 6e udinitida Marko
uradiono Stotreba.Kadabizaistapreterao,majkabi umestokritike
pokazivalakolikoje nesre6naStose on tako pona5ai poku5avala
svojimsuzamada ga naterada promenipona5anje,,zbognje",,,da
se ona ne sekira",i timedokaZeda je voli.Ovoje imalouspehadok
je Markobio zaistamali,ali ne i kadaje u5aou pubertet'
ogranidavaju6ifaktor u nadinuvaspitavanjakoji su primenjivali
roditeljibila su Markovaose6anja.Cim bi on podeoda pokazuje
kakose ose6alosezbogonogaStomu dineroditelji, odmahbi i oni
podelida se ose6ajulose.Tadnije,ose6alisu ose6anjekrivicejer
dete,zbogdegaim se diniloda lidena svoje
,,mude"i ,,maltretiraju"
roditelje,$to su dvrsto obe6ali da sebi nikada ne6e dozvoliti.
Markoviroditeljinisu znalida je roditeljskaduZnostda dine stvari
kojesu korisneza dete i ako su neprijatne. Nisuznalida detejed-
nostavnotrebapomaloda patiu sada5njosti da ne bi patilomnogo
u budu6nosti. Oninisuznalida Marko nije u stanjuda obuzdasvoje
Zeljei drugaose6anja,i da mu je potrebnoda ga tomenaudeupra-
vo oni,njegoviroditelji,obuzdavaju6iga.
lakosu roditeljiverovalida dovoljnozahteva,ipak
Markupostavljaju
je pravihaktivnihzahtevabilo premalo,a ostalo su bila pasivna
odekivanja(nacrteZuoznadenaisprekidanim delomkraka).Takosu
97
 se, na primer,Markoviroditeljinadalida 6e on ipak nekakozavrsiti Markoviroditeljisu se podeliose6atinemo6nima. On je nastavljao
fakultet,izgraditiuspesnukarijerui bitisre6anu zivotu.slidnotome, da izbegavasvakuaktivnostsamoakoje neprijatna, bez obzirana
iako su verovalida ga kritikujuprevi5e,nemo6nakritikane moze to kolikoje korisna.
Tose odnosiloi na odrZavanje lidnehigijene,na
zamenitimo6nukaznu,takoda je na crtezukrakkritike-kazne nedo- pospremanje, na udenje i na bilo koji oblik rada. Marko je radio
voljnoizra2en(nemo6nakritikaje oznadenaisprekidanom linijom). kao
samo ono Stoje Zeleoi tako sve svojeaktivnostidoZivljavao
Zbogtogaje tadnijislede6iprikazvaspitnog stiraMarkovihroditelja: igru.Zatonikadanijerazvioradnenavike.
ZAHTEVI Markoje navikaoda Zivitako Storoditeljiod njegaskoroni5tane
Pasivna odekivanja zahtevajuili zahtevajunemo6no,da sam odludujeo tome Sta6e
raditia da mu drugi ispunjavajuZeljejednu za drugom' 2ive6iu
okruZenju kojese stalnoobazirena to kakose on ose6a,Markoje
Nemo6na kritika i zakljudioda je to normalnostanje,i da to i od drugihljuditrebada
emocionalna zahteva.Poredtoga,polakoje do5aoi do drugihvaZnihspoznajai
ucenjivanja
uverenja:

POHVALE Kadamevole,iele da seosetampniatno.

NAGRADE
Kadaje Markobio mali,njegoviroditeljisu uzivaliu tomesto je on
,,energidno", dete,,,jakevolje"i ,,snaZnog
,,Zivahno" karaktera".
Me-
dutim,kakoje rastaotakoje postajaosnaznijii bilo ga je sveteze
kontrolisati.lako su roditeljipovremenopomisljalida u Markovom
ponasanjupostojinekiproblem,ipak su se nadalida 6e sve biti u
redu,jer su verovalionomeStosu proditali:da svakodetekojedobi-
ja mnogoljubaviautomatskiizrastauzdravulidnost.
Kakoje sve bilo podredenotome da se Markoose6audobno,pri-
jatno, zadovoljnoi sre6no - a nikako neudobno,neprijatno,
nezadovoljnoi nesre6no- Markoje ostaomalihedonista.Tokom
vremenaje malihedonistapostaovelikihedonista,i Markomje sve
vi5eupravljala
njegovare2njadase uvekose6aprijatnoa da izbeg-
ne svakuneprijatnost.
Postoni onda kada bi mu postavljali
odredenezahtevenisuuspe-
vali da pronadunadinkako bi ga nateralida ih podneispunjavati,
Kadami ispuneieliu, osetamsepiiatno.
Akomevole,duini su da mi ispuneieliu.
Ako mi ispunjavaiuielje,znati voleme.
Ako mi ne udovolie,ne voleme.
Odbacivanje mojeieljejednakoie odbacivaniu mene.
Svikoii me kitikuiu ne voleme, a moida me i mrze.
Markoima dobro mi5ljenje o sebi,ali se ne ose6adobrojer ga
svakoogranidavanje Njegovo
i postavljanjezahtevaizbaciizlal<Jta'
pona5anjese upornopogor5ava.U poslednjevreme u Skolise
svada sa nastavnicom.Ako nekoga uvredi ili povredi,ne mari
mnogo.Okolina,nastavnici, dak i prijateljigovoremu da ne5tonije
u redu,da nijedovoljnostrpljivi da previ5esebi dozvoljava.Neka
deca su prestalada se drule s njim.Mislida mu se u Skolisvakog
dana dogodi neka nepravda.Kritikekoje mu upu6ujuu vezi s
nadinomna kojise pona5aon razumekao napadna svojuli6nost,
te kadaga u Skoligrde,testo ,,eksplodira" druge.Mislida
vredaju6i
ga onaj ko ga kritikujeodbacuje,prezire,amo2dai mrzi.

98 99
 Svi seistresajuna mene.
Zaito su seokomilina mene?
Nastavnicaje stvarnoglupa.
Netu da gubim vremeu toj groznoj ikoli.
Poitooni ne volemene,ne volim ni ja njih.
svojimponasanjemMarkopokazujeda se ne snalazii da ne razu-
me konflikte.lakonjegoviroditeljishvatajuda nestonijeu redu,da
postojiproblem,primenjuju sasvimpogre5nu,,terapiju": misleda
jasnestvari:prvaje da roditeljijasno i odludnoodbijajuda ispune
sve detetovezelje koje smatrajuneodgovaralu6im, druga je da
roditeljikoji su kritikovali
jednostavnokaznedete ako tu kritikune
uvaZi.Dakle,postavljanje granicase svodinaznalire6i ,,NE"i znati
tati izvanporodice.Ako zna gde su granicei znada se od njega
odekujeda ih uva2ava,ose6a6ese bolje, bezbednijei mo6i 6e
zaistada budesre6no.
lakomnogiljudipogresnoverujuda previseljubaviislcvari
decu,to
nikakonije istina.Na taj pogresanzakljudakupu6ujei sama red
Zrazmahen': kao da je neko ma2en,malen,pa se na krajuu tome
100
Kada razma2uju6e roditelje- kakvisu Markovi- pitamokakopo
njihovommi5ljenjupostupajudobri, uzorni roditelji,dobijamo
odgovorekojilidena slede6e:
Dobarsam rodite\akoje moiedetesretno.
Ako je detenesretno,ja sam loi roditeli.
Akoseon dobrooseta,i mi sedobrooseiamo.
Kaznaje nasilje.Detetrebapodaati beznasllja.
Detetutrebaslobodada bi razvilosvoiuLitnosti svojekreativne
potencijale.
Samo sadistitkiroditeljizahtevaiuda im sedetepodredi.
NekadamoZemoimali razma2uju6i vaspitnistilzbog ose6anjakri-
viceStosmo veomazauzetii dininamse da zadeteimamoprema-
lo vremena.Kadasmo sa detetom,poku5avamo premanjemubiti
StousluZniji i izbegavamokonflikti svadu,te takodolazimou opas-
nost da mu dozrolimovi5e nego Stoje ispravnoi dobro.Zalo 1e
na5e dete na pravom putu da postane razmaleno.U podetkuje
vremekojeprovodimosa detetomprijatno,ali ne zaboravimo:pre
ili kasnije6e postatineophodnoda postavimogranice'Sto kasnije
podnemopostavljati granice,traja6emnogoduZeivi5e6emotruda
u to moratida uloZimo.
Detetu treba kako ,,neina", tako i n,stroga"liubav.
Da bi bilo sre6no,moramo ga nauditi da ne znadi da ga ne
volimo ako kaiemo ,,NE"'
Detetu nanosimo Stetu ako mu dozvoliavamo previ5e ili
6ak sve.
je
U redu da budemo primereno strogi, to ie za niegovo
T
dobro.
U redu je da jasno kaiemo Sta se sme, a Sta NE.
Moramo postavliati zahteve detetu i terati ga da ih osWari,
jer bez toga ne6e posti6i ono za 5ta ie sposobno.
101
 lako ga volimo, moramo dozvoliti da mu ponekad bude STITIMODETE
PRETERANO
neprijatno i te5ko. (Prezaiti€uju6i vasPitni stil i
Duinost je roditelja da radi za dete korisne stvari iako 6e
to diniti da se ono ose6a neprijatno. sindrom prezaSti6enog deteta)
Ako dete bude znarogde su granice, rakse 6e se sna6i u
lvaninamama je ovako nacrtalasliku
I iivotu,
svog nadinavaspitavanja:
Nije nam cilj da dete bude sre6no samo u sadainjosti, ve6
da ga naudimoda bude samostalnoi sre6no i u ZAHTEVI
budu6nosti.

POHVALE KRITIKE
NAGRADE KAZNE

lvanaje veoma mirnadevojka.lma petnaestgodina.Ko je zna,

srednjuskolu,
lde u trogodisnju
opisujeje kaotihu i nenametljivu.
je
tadnije:vozi se - posto svakogdana roditelji odvozeu Skolui
dolazepo nju poslenastave.

Jos od malih nogu, devojdicaje bila malo drukdijaod ve6ine

vrsnjaka.Uprkostome sto je sve vremebila zdrava,vrlo je kasno
prohodala,a i peleneje veomadugo nosila.U vrti6use nikada
nigdenijepentralai bojalase da se spustana toboganu.Nijebila
hrabrai spretnakao drugadeca.

U niZimrazredimaosnovne Skoleuditeljisu prime6ivalida je prilidno

nesamostalna. Nijeznaladazavelesebipertle, nitida prijelukoristi
je samo ako bi neko nestopitao.
noz. Bilaje tiha, progovarala je
Htelaje da svevremebudeblizuuditeljice. Akobi uditeljica napusti-
la sobu,lvanabi izgledalaupla5eno.

103
 Njenimamaitata dvrstoverujuda je njihovzadarakdalvanuzastite u kojimase njegovi
detetuda se bavi akitivnostima
Zabranjuju6i
od raznoraznihopasnostikoje je vrebajuu zivotu.svoju ljubav odavno
vr5njaci roditelj
angaZuju, detetu poruduje
tri stvari:
premadevojdicipokazujukrozsvojupreteranubrigu:
Ovajsvetje veomaopasnomesto!
Dobi roditeljikoji stvarnov.olesvoje.detemorajuneprestanod.ase Deteje potpunonesposobnoda sebine o sebi!
Unnuza.nJega. Dete je jedno stvorenie!
nesposobno
Moraju ga zaitititi predbilo tim loiim ito mu semoie d.esiti.
Ako roditeljpomisli da bi semoglo desitineito loie,on mora lz toga sledi da je dete potpunonemo6noako pored njega nije
odmahna to upozontidete.Akoseto desi,a on ntle upozoriod.ete, roditeljili nekanjegovazamena(uditeljica
i slidno).
bite knv. Zbog svega toga lvana se pla5i sveta, ne usudujese da ga
Rodtteljikoji nisu stalnozabinuti jesunemarniroditetjikoji ne da se odvojiod roditeljai da krenepremadrugoj deci.
istraZuje,
volesvojedete. Zbogtogaje ona prvoprepla5ena, - po5tonije
a kasnijei stidljiva,
naudilada komuniciras ljudimakojene poznaje dobro.
Roditeljistalnopokusavaju
da je zastiteod lodihiskustavai neuspe-
joj
ha. u brizida 6e se ne5todesiti,jos od malenaje stalnoupozo- lvaniniroditeljiotpisujunjenusposobnostda se duvai da brineo
ravaiu: sebi.Ovasposobnostpostojina svakomuzrastuve6od detetakoje
ima dve godinei stalnoraste.Njeniroditeljimisleda je dovoljan
Pazi,neperyi sena stolicu,moiej da padne!i glavu da razbijei! trenutaknjihovenepaZnje glupo,
pa da ona udinine5toiracionalo,
Pazise,moie ti seneito desiti. opasnoi ,,samoubiladko". A zbogtoga Stonemaju poverenja
u nju,
Budi oprezna,nesretanikad nespava,zapamti to! nemaga ni onasamau sebe.
Ostavinoi! Mogla bi seposeti!Ja tu ti isetihleb.
Najve6uStetulidnostisvog detetapreza5ti6ujudiroditeljidinetime
Kada se rodi, dete je potpunobespomo6noi njegovZivotzaista Sto mu zabranjujuda budesposobno. Psiholo5kii psihoterapijski
zavisiod roditeljske
brige.Medutim,kakose razijai raste,roditelji pravackojise zovetransakcionaanalizagovorio tome kakoroditelji
ga vole,Stitei vaspitavajusa jasnomidejomda dete trebaposte- u detinjstuupi5uosnutakZivotnogscenarijapremakojem6e njiho-
penoda odrastei postanesposobnoza samostalanZivot.Na tom vo dete kasnijeZiveti.PosebnoStetneporukekojedeteprihvatasu
scenaijskezabrane,jer negirajunekaosnovnapravadeteta- pr-
venstuenoda vredi,da budevoljenoi da postoji.Zabranasposob-
nostidete diniupravonesposobnimi trapavim,i to na dva nadina:
1) detesebedefini5ekao nesposobno, 2) Stose potvrdujeevident-
nim nedostatkom ve5tina.
zaleteu nekuprepreku, nekurupu,na ulicu,da na njihnekonaleti S jedne strane,dete prihvataetiketunesposobnogkoja se stavlja
itd. Roditeljukoji preza5ti6uje
ovi rizicisu neprihvafljivi
i on jednos- na njegovdoZivljajsebei podinjeda verujeda je zaistanesposob-
tavno ne dozvoljavadetetuda se upustiu udenjevoznjebicikla. no. S drugestrane,dete se ne angaiujeu razliditim i
aktivnostima

ioa- 105
 samo zbog toga ne naudiodredeneve5tineniti razvijespretnost.
Time Sto zaista ne zna da se ponasa ili sto je zaista trapavo
(neuveZbano)dete potvrdujeda je po svojojprirodinesposobno.
Ne veruju6iu njenesposobnosti, lvaniniroditeljisvevremepotce-
njujusvojuk6erku.Na taj nadinje spredavaju da otkrijeza staje sve
sposobna.TimeStouvekpomi5ljajuna najgore,svojstrahprenose
na nju i tako je kode u napretkui sticanjuiskustava.Njen put ka
samostalnosti potpunoje blokiran.I kadaje lvanapostalaodraslije
dete,oni su od njeodekivalida ne izlazi,da uvekostaiekod ku6eu
njihovom,,bezbednom skloni5tu".
Ako budeisama iila na igraliite,mi temobnnuti.Moida,se
izgubii ili te nekokidnapujeili te napadnepedofiI.
l{e verujdrugim ljudima,mogute razotarati.
Mnogosi naivna.Sta bi ti da nemanas?
budei iila na taj rodendan,pazi da ti ne ubacedroguu sok.
'\ko
Strahi prevelikabrigaza lvanuspredavajuroditeljeda premanjoj
formirajuodgovaraju6aodekivanjai zahteve.Njihovaodekivanja
nisuprikladna,uveksu preniska, a ciljevisu prelakizalvanu.Uglav-
nom od nje uop5tei ne odekujuni5taosimda tokomsvogdetinjst-
va i mladostipreZivi,da jednostavnoostaneZivai zdrava.Oni ne
razmi5ljaju
Sta 6e biti kada njih jednog dana ne bude i kada na
ovom svetuostavelvanukojaje odrasla,ali nesamostalna i nes-
posobna.Onimisleda 6e veditoZiveti.
Mamajoj pakujeSkolskutorbu da ne bi nista zaboravila; bira joj
ode6ujer neverujeda bi se lvanasamostalnodovoljnotoploobuk-
la. Tatajoj sede hleb jer je nol ostar.I kada komsinicanestopita
lvanu,odmahumestonje odgovaratata.
Ako dete nijeaktivno,ne moZeni6tapogre5noni da uradi.Ne mo-
ramoga spredavati; njegovopona5anjeu stuarinikadanijeneprik-
ladno,pa zaroponasanjetakvogdetetane trebani menjatini kri-
tikovati.Zbogtoga je na na5emcrtezupremalokritikekojabi dete-
106
tu reklaStaradipogre5no.S drugestrane,ako deteskoroni5tane
radi,onda ima i premaloprilikada ga pohvalimo. Takolvananije
dobijala(ilije dobijalapremalo)pohvalai kojimabi joj
podsticaja,
porudilida ne5todobroradii gradilinjenusamouverenost.
roditelji
lako lvaniniroditeljine pohvaljujusvoju k6erku,oni joj pokazuju
ljubav.Nekadaje to direktnopokazivanje ljubavikrozgrljenjei ma-
Zenje,ali ve6inomsvojuljubavpokazujuzabrinuto56u za nju,stra-
-
hovanjemiza5titom kaoljubav-zabinutost. Medutim, pokazivan-
je ljubavine moZezamenitipohvale,kojesu detetupotrebneda bi
se emocionalnoispravnoraztiialo.
U stvari,lvaninaiskustvabismomogliprebrojatina prste,kakodo-
bra tako i lo5a.Vaspitnistil njenihroditeljadinida su joj uskra6eni
mnogidoZivljaji kojise u Zivotusvakognjenogprosednogvr5njaka
jednostavno podrazumevaju. Onao sebimislilo5e,ose6ase nes-
posobnoi ne verujeu sebe,Stoje destoi dinjenidno utemeljeno -
po5tosu, zbog nedostatkaiskustavai uveZbavanja, njenesposob-
nostizaistamanjerazvijene.
Kaozakljudak moZemore6ida su lvaniniroditelji, kojijeneosporno
veomavole,iz najboljih namerasvojojk6erkiudiniliveliku Stetu.Ude
je da se uvekde5avaono najgore,Stonije istina.Ako stanemona
stolicu,to ne znadida 6emosigurnopastii povrediti glavuili slomi-
ti vrat. Roditeljidestoponavljajuda su stalnozabrinutiza k6,erku'
Kadaje lvanabilana ekskurziji, u Skoliu prirodi,zaniihsuto bilinaj-
gori dani, puni konstantne strepnje.Nisu mogli da spavaju,sve
vremesu mislili Stase sve devojdicimoZedesiti.Njihova
njihovoj
zabrinutostih je nagnalada vi5eputa telefonompozovuuditeljicu
kakobi proverilijeli sa njihovomk6erkomsveu redu.
Za\to se roditeljitako pona5aju?RazlogleZiu njihovimuverenjima
o dobromvaspitavanju:
Decasu potpunonerazumna,nikadane moieteznati lta te im
jednogtrenutkapastina pamet.
107
 Dobi roditeljiuvekititedeteod mogutih opasnosti. u smisluda je jednodeteistovremeno
na kombinaciju, i razma2eno
Moram zaitititi kierku od loiih iskustava. i prezaSti6eno.
Kada su u pitanju disti razlika
tipovi, je odigledna'
Stoboliepredvidimmoguteopasnosti, Preza5ti6enodete nemo6noi uplaSeno,arazmaleno mo6noi
je je
to tu boljemoti d.aje
dominantno.Preza5ti6uju6i roditeljje mo6an, a razma2uiu6i je
zaititim.
Ako joj sebudedesiloneito ito nisampredvideln,oseta(useuiasno nemo6an.Kadana ulicividitedeteod pet-Sest godinakakotrdkara
uz mamu pla5e6ise da se ne izgubi,imateslikupreza5ti6enog
Rnvom. deteta,a kadaviditekako mamatrdkaraza detetomistoguzrasta
joj
Sta te ti glupi sportovi?Tu seljudi samopovreduju. koje je poZeleloda krene u odredenom pravcu, imate sliku
- -
Dok je mala mi bnnemoo njoj, a kad budepunoletnanekaradi razma2enogdeteta.
ita hoie.
NaSzadatak nije da brinemo za dete, ve6 da ga nau6imo
Poredovih uverenja,koja tvore filozofijuprezadti6uju6eg vaspita- da brine za sebe,
vanja,postojei dubljilid,nirazlozikojetrebauzetiu obziru radus Tokom detetovog odrastania iednostavno ne moiemo
ovimroditeljima.iesto prezasti6uju oni roditeljikojisu veomatesko iskljuditi sve rizike. Dete mora normalno iiveti, a to
zadelidete;koji su ga dobiliu poznimgodinama;koji imajusamo
jednodete;oni dijeje detezbog nekeopasnebolestibilou bolnici podrazumevaprihvatanieminimalnogrizika.
u prvih nekolikogodina Zivota;koji su imaliporodidnutragedijui Moramo dopustiti detetu da se, u skladu sa svoiim
izgubilinekodrugodete;onikojisu i inadestalnozabrinuti mogu6nostima, raaniiakroz situaciie koie nisu apsolutno
iose6aju
se krivimza sva5ta. bezopasne.
Dete se mora suoditi s preprekama da bi ih pobedilo i da
Verovatno6a da 6emo preterivati
u zasti6iv.anju
sopstuenogdeteta bi napredovalo.
je ve6aako smo samohraniroditelji.Ako brinemosamoza jednog I iz lo5ih iskustava dete moie nauditi ne5to dobro.
dlanaporodice,mo6i 6emovise da brinemoo njemunego kad Preterana briga Skodi detetu. t
bismomoralito da dinimoza viserjudi.Tadasmo u opasnostida Napredova6eako od niega oiekuiemo ono 5to zaista moie
6emoprevi5ebrinuti,vi5enego sto je za dete korisno.Nekirazve- posti6i.
deniroditelji
kojisutokomraanodadoZiveliveliki lidnistresStitedete
da bi ga postedelineuspeha,neprijatnih Sposobnosti se razviiaiu. Svaki maistor ie u poietku bio
ose6anjai losihiskustava,
a time mu ne pomazu.Radisamostalnogzivotadete moranauditi nespretan. Ve2ba6ini maistora.
da pobedujeneprijatnaose6anja,da se suodavasa neuspesimai Znanie i ve5tina smaniuiu rizik.
lo5imiskustvima. Dopustimo detetu da bude aktivno.
Kada je dete savladalo neku veStinu,zabrinutost postaie
bespredmetna.
PrezaSti6eno dete i razmaieno dete Hvalimodete da bi o sebi lepo mislilo, a kritikuimo
Primetilismo da mnogiprofesionalci njegovo pona5anieako radi ne5to Sto ie nedopustliivo.
ne razlikujudobro razmaleno
od prezasti6enog deteta.Razlogje to sto u praksidestonailazimo

ioE-- 109
 ZANEMARUJEMO kako bi ga deca i nastavniciprimetili.lma veoma slabe ocene i
(Zanemarujuti desto dak i najlak5ezadatkere5avanepravilno.Nijega briga za lo5e
vaspitni stil i ocene, i Skolamu je nevaZna.
sindrom
zanemarenog Roditeljise ljute na razrednuzato Sto ih stalno zove u Skolui desto
pronalazeneke izgovoreda se ne pojave.Kada neko od njih i dode
deteta)
u Skoluna sastanak,kale da kod ku6e ne znalu Stada urade da bi
Dejan bio mirnijiu Skoli.Kaiu da je verovatnoglup i da je za niega
Skolaprete5ka.Nastavnicitvrdedrukdije:kaZuda je mladi6prilidno
bistar,ali lenj. Prime6ujuda se emotivnovezao za neke nastavnike,
mnogo vi5e nego ostaliudenici.U Skolisamo grabiza pohvalamai
paZnjom,ali uvek izabereneprikladannadin da ih dobije. Kada ga
grde ili dak kazne,baca stolicuna zemlju,vreda nastavnikaili jed-
nostavnoode iz razreda.Te5kopodnosi kritiku,jer je svaka krilikaza
njega dokaz da ga drugi ne vole. U razredunije omiljen.Ako ne5to
nije u redu, daci okrive Dejana,- a momak se sve vreme trudi da
ga prihvatekao svog prijatelja.Pre nekolikonedeljaje u prodavnici
Dejanoviroditeljisu ovakonacrtalisemusvognadinavaspitavanja:
ukraovelikudokoladu,doneo je i razdeliodeci u razredu.
ZAHTEVI
Poslenapornogsastankau Skoli,roditeljiDejanuobidnokaZune5to
ovakvo:
r r. , w | . t t 1 1
Zivot
'+.
nam je dovoljnoteiak ibez problemakojenam ti pravtS.
Ne nameravamosvakitas da odlazimou ikolu. Pobnniseda nas
viie nezovu.
Od tebeovakoili onakoniita ne(.e ispasti.Ne znam zaito se
POHVALE KRITIKE razrednatolikouzbuduje.
NAGRADE KAZNE Joi ti godinei imatei osamnaest, a onda...videteiti vet!
Dejanima petnaestgodina,i po drugiput pohadaosmirazred.Ne Roditeljipraktidnone postavljajuDejanunikakvezahteve,tako da
on ne dobija ni pohvalei retkoga nagraduju.JedinoSto privladi
peinju roditeljaje Dejanovolo5epona5anje.Kadase on lo5epo-
na5a,od njegazahtevaju da promenito pona5anje,
madamu desto
ne kalu tadno kako bi irebaloda se pona5ana ispravannadin.
tavnik.va2i za razrednogklovnakoji stalnoradi nesto pogresno Uglavnomse svevrtioko negativnogpona5anja.

110 111
 U retkimprilikamaga pohvale,a to je svakakopremalo da mu pruZi
prilikuda naudiStaje ispravnoili Sta radi kako treba. Dejano sebi
ima lo5e mi5ljenje,jer ga roditeljine pohvaljujukao osobu, kao
lidnost.Verovatnoje retko kad, ako je ikad imao prilikeda duje da je
divan,pametan,sposobanili da ga vole.Zato desto pita: ,,Jesamli
ovo dobro uradio?Jesam bio dobar danas?"
U vaspitnomstiluDejanovihroditeljanema mnogo ni realistidne kri-
tike. Kritikujuga onda kad im ,,prekipi"- kada svojimpona5anjem
ugroZavastvari ili dogadaje koji su njima veoma vaZniili zbog kojih
se ose6ajuneprijatno.Kritikovalisu ga, na primer,jer su moralida
idu u Skolui tamo da slu5ajuprituZbeo njegovompona5anju,a
tada su se, bez sumnje, neprijatnoose6ali.Onda kritikujui njega
samog kao osobu ili lidnost,a ne njegovopona5anje:
Ti si i ovakoi onako izgubljenslutaj.
Grozansi!
Boljeda te nisam ni rodila.
Krv mi pijei svojim bezobrazlucima.
Dejankod ku6e nije dobijaoispravnu,realistidnukritikupona5anjai
zato pogre5norazume i kritikukoju dobija u Skoli.Ako ga nastavni-
ca u Skoliopomeneda nijeu reduStoopet nijedoneo lenjirilisestar,
on misli: ,,Nevoli me, ba5 me je uzela na zub. Kako je naporna,
koko5kamatoral" On jednostavnone znai ne razumeda ga neko
moZevoleti i po5tovatii onda kada kritikujenjegovo pona5anje.
NaSzakljudakje da je vaspitnistil Dejanovihroditeljatakavda je on
zanemarenu vaspitavanju,da je vaspitno zapu5ten.To znadi da u
njegovom odrastanju na prvom mestu nedostaje pokazivanje
ljubavi,ali ivaspitnipodsticaji.Roditeljisa njimvdo malo razgovara-
ju sa ciljem da ga vaspitaju: ne govore mu Sta je ispravno a Sta
pogre5no. Dejan zaista ne zna gde su granice, ne zna kada se
pona5a dobro a kada neprikladno.Kada vreda nastavnicu,on ne
zna sa sigurno56uda radi ne5topogre5no,ili bar nezna i ne moZe
da proceni kolikaje njegova gre5ka.LoSese snalaziu raznim situ-
112
acijama,a obidnodesavanje ocenisasvimdrukdijeod drugih.Ni-
gde ne izdrZidugo,jer nemaose6anjesigurnosti zbog kojegbi se
ose6aosmireno.Neznatadnostadrugiodekuju njegai kakoda
od
se ponasada bi bilosve u redu.Poredtoga,ima losemisljenje o
pa ga zato,kao da je
sebii smatrada nijevredanljubavidrugih,
principzadovoljstva.Kada mu je poku-
neprijatno,
mdo dete,vodi
Savada prekinetu situaciju.Ponasase zbunjeno: pohvala mu je
veomavalna, ho6eda ga drugiprihvate,ali ne mariza kritikekoje
dobija- kao da ho6e da se drugimadopada,ali ne6e da se
ponasadrukdije. Toneieu stvariznadidaneznada se ponasadruk-
dije,prikladno.Ako nestone6e5,onda si otpadnik,onda pravis
nered;ako ne znaS,onda vai:i{za glupavog,nesposobnog'U
svakojdedjojglaviboljeje da si otpadniknegoglupan.
moZemnogovi5enegoStosvojimpona5anjem
Dejan,u su5tini, po-
kazuie.Da su mu se od malenau domadojokolinipostavljali odgo-
varaju6izahtevi,pratiobi ih bezve6ihte5ko6ai onda mu ni Skolski
zadacine bi bilitakostranii nebitni.
mu nisupomoglida raziie ose6anjeda je u porodiciprih-
Roditelji
va6eni voljen.Zbog toga 6e na putu ka samostalnomZivotuimati
mnogovi5epreprekanegodrugimladi.
Najve6ideo vremenakoje provede sa porodicom,momak je
prepustensam sebi.Njegoviroditeljisu ubedenida se delerazviia
samo.Ako ih pitamoStaza njihznadidobrovaspitavanje, dujemo:
Vainoje da ie detesitoi obuteno.U pravogtovekate
arastlsamo.
Deteje kaocvet,trebaga samozalivatii hraniti.
Kakavserodio,takavnekabude.
Sta radeti u ikoli, zalto ga oni ne nautekakoda seponaia?
Ne moguja stalnodabudemporednjegai da ga pazim' Ko (e
zaraditiza hranu i ostalo?
113
 I u Dejanovomsludaju,kaoi u svimprethodnim, razlogzagre5keu Pohvatimodetetove dobre strane, niegove vrline, recimo
vaspitavanju dolaziiz pogre5nihuverenjanjegovihroditeljao tome mu svakoga dana da ga volimo.
Staje dobro vaspitavanje. Kada roditeljishvateda dete nije drvo Dete se ose6a bezbedno samo ako zna Sta se od niega
kojes6mo raste,da mu za razrojsvakakotrebajujasno pokazani oiekuie, 5ta sme i Sta ne sme.
ljubav,nadzori pravilaigre,onda6e Dejanubitilak5e.Uspe5nije 6e Time Sto od deteta traiimo da ispuni na5e iasne zahteve,
savladavatipreprekekojepred njegapostavljaodrastanje, jer6e za
stvaramo preduslove za to da u budu6nosti s6mo sebi
njihbiti spreman.Ljudskodrustvou kojemdetetrebada odrastei
postavlja cilieve.
da se prilagodi,
nijedeo prirode.Ljudskodru5tvosu tokommnogo
generacijanapravilisami ljudi.Zbog toga ne trebaodekivatida 6e Razgovaraimovi5e sa detetom. Guimo Sta nam govori' I
se detena nekiprirodannadinprilagoditivestadkom Postavliaimo Pravila u Porodici.
sistemukakav
je savremena I zaroje nuznousmeravati
civilizacija. Recimo mu Sta radi ispravno i dobro - pohvalimoga i
dete i od njega
zahtevatiodredenired. nagradimo.
Recimo mu i Sta radi pogreSnona ako odbiia da to
Razlozizazanemarivanje u vaspitavanjumogu biti i drukdiji,manje ponaSanjepromeni, izgrdimo ga i prikladno kaznimo.
u vezisa pogresnim uverenjima
roditelja,a vi5esa nadinomzivota.
Danassu roditeljiveomazauzelii sve je manjevremenaza decu.
Ako u nekomkrademperioduskoro uop5tenemamovremenaza
svojedete,- nijestra5no,ono ne6ebitivaspitnozanemareno.

Medutim,ukolikotakoZivimoduzevreme,ilijeto stalniritamnaseg
zivota,ondamoramoposebnoobratitipaznjunakvaritet tih sat-dva
vremenakoje na dan provedemosa detetom.lakoje vaZnai koli-
dinavremena,ipakje bitnijekakose bavimodetetomnego koliko
vremenaprovedemosa njim.Tokomtog malog broja sati mi ga
moramovaspitavati. Tada6emomu intenzivnijepostavljatigranice,
hvalitiga, voletii kaznjavati
nego Stobismoto radiliceo dan malo
po malo.Valno je da u ovomzgusnutomvremenune zaboravimo
da se s detetomigramo.

Dete se ne vaspitava samo. Vaspitavamoga mi, roditelji.

Vaspitavanjeje aktivan proces. Ne moiemo odekivati da
se dete vaspita s5mo, gledaju6i nas.
Bez sumnje mu je potrebno pokazivatida ga volimo -
T
samo 6e tako i s6mo voleti sebe.

114 115
 PREvISE
rnZrurnvAMo se destotude;drugidaci kaZuda se sa njimni o demune moZedo-
DETE jer odmahudariako mu ne5tone odgovara.
govoriti,
(Zlostavljaju6i vaspitni
Njegoviroditeljiverujuda je osnovaza dobro vaspitavanje fizidka
stil i sindrom
kazna.I Andrejevotacje tako podizan:ako bi uradione5topogre-
maltretiranog deteta) zvezde".
Sno,tuklibi ga Sibomili bi dobiotakavSamarda bi ,,video
lz detinjstvase se6akakose svevremetrudioda ne zaradibatine.
Otaci danasmislida su batine,kadaih je dobijao,bilezasluZene i
je
da ,,batinaizrai,a izaSla".

Pitamoga Stato znadibiti dobarroditelj.On nam kaZeslede6e:

Dobi roditeliidetetujasnopokaiu kadantledobro.

Detemorada zna koie jati i u Pravu.
Akome neposluia,prebituga da zapamtiza ceoiivot.
Akoga samojo! jednomuhvatimda to radi, glavuiu mu
Andrejeviroditeljisuovakopredstaviri
nadinna kojivaspitavaju
svog otkinuti.
srna:
Kodmeneje iiba funkcionisala, ikod njega'
funkcionisate
ZAHTEVI

Mamane misliistokao otac.KadaAndrejdobijebatine,njoj bude

Zaoi uveravatatu da to nemasmislajer batinenikakone pomaZu
daAndrejpopravisvojepona5anje. Nato joj otacobidnoodgovara:
,,MaStanemasmisla! put
ProSli ga nije dovoljnobolelo,pa nije
zapamtio.Kadaga dohvatimovajput,valjda6e konadnozapamtiti
da ne smeda smetakom5ijama glasnommuzikom."

POHVALE KRITIKE I mamagakainjavaneprikladno,alina druginadin'Kadanemaoca,

NAGRADE KAZNE a Andrejne6eda uradiono Sto mu se kaZe,mama mu zapreti:
re6i6utati,pa 6e5opetdobitikai5em!"
ti ve6,bezobraznide,
,,Vide6e$
Jasnoje da AndrejdestobivafizidkikaZnjen.Jedanod razlogaje i
to Sto mu roditeljine postavljajujasnezahteve.Uglavnornmu ne
kaiu i ne objasneStatadnoho6eod njegai Stasu njegovizadacii
duZnosti,negojednostavnoodekujuda momaksam od sebezna
Statreba,da im jednostavno,,prodita misli".Andrejevotacje desto
mouvereno
ivolida se hvalitimeStotreniraboksi dze tegove.U bkoli ponavljaoono Stoje duo od svogoca: ,,Jaokom,a ti skokom'"

117
 Poredpreteranodestogi preteranointenzivnog
fizidkogkaznjavanja
od oca,Andrejod majkebivakaZnjavan poniZavanjem:
Idiotebezobzirni,pa jesili ti normalan?
Ponekad
sezapitamjesiIi ti uopitemojedete.verovatno
su te
zameniliu p orodiliitu.
Kakomoiei da budeitakogrozan?
U tebistvarnofuti d.avo.
Ti si lud.
Takonemoquteq detakan(ma niqde.
-
2oo rr.
Takvimredimadetetune govorimosta je pogresnouradilo.iak i
ako mislimoda detedobrozna gdeje zabrljalo,to nijeuvekistina.
Dete6e samood sebeznatiStaje uradilopogresnosamoako mu
vi5e puta budemoobjasnjavali Staje dobro a sta ne, u brojnim
razliditim
sludajevima.
iestim ponavljenjempravilautidemoda ih
detenesvesnopreuzmekaosvoja.Tektada6e i samopodetida se
pona5apo njima,a kadase ne budepravilnopona5alo, zna6eda
gresi.Ako detetupremaloputa kazemokakvoponasanjeodekuje-
mo od njega,iliako mu to uop5tene kaZemo,ondaono,daki ako
je ve6mladi6ilidevojka,ne6esamood sebeznatio demuje red.
PitamoAndrejazastoje poslednjiput dobiobatine.Kazenam da
uopstenijesiguran.MozdazatoStoje prevrnuo soljicusa kakaoom
kojaje ondapalana zemljui razbilase.Medutim, to mu se jednom
ranijeve6desilo,a tataga nijeudario.Mozdaje sadadobiosamar
jer je mamabila na roditeljskom
sastankutog dana.A moldazaro
Stoje zaboravioda pro5etapsa
Na pitanjezastoga ponekadne pohvaletek tako,samozatosto je
on njihovodeteiliStoje uradionestodobro,roditelji
odgovaralu:
Nemamoza ita da gahvalimo.
Hvaliiemoqa kadanam dokaieda sezaistapromenlo.
118
Samo ioi da ga hvalimo! Pa biteioi gori'
,\ko ga budemohvalili, prestateda nas seplaii i da nas poituie.
Stoje on nestainiii, mi mlraml biti stroli.
Detenijednu re(.ne razume tako dobro kao lto razume udarac'
lakoAndrejevaspoljasnjostkaZeda on ima dobro misljenjeo sebi,
to nijetadno,njegovaspolja5njapojavase ne poklapasa njegovim
stvarnimose6anjima.Zbog poruka koje dobija od roditelja,on o
sebi, zapravo,ima lode misljenje.Misli da nije vredantude ljubavi,
ose6ase nemo6no,nikomene veruje,Ziviu neprestanomstrahuod
toga da 6e ga neko udariti,dak i kad mu se to sigurno ne moZe
desiti.Ako mu se nastavnicapribliZii stavi mu ruku na rame da bi
ga potap5ala,Andrej se odazove neprikladnoza takvu situaciju.
utrne,stresese i svoju palnju usmeri na to $ta 6e ona dalje uraditi
Svaki dodir shvata kao mogu6e fizidkonasilje.Da bi se otresao
stalnogstrahaod toga da ie ga neko udariti,on svojim izgledom
nagla$avatelesnusnagu i pona$ase tako da u drugoj deci izaziva
strah.Na taj nadinim porudujeda se ne usude da ga napadnu.
Roditeljiga svojimponasanjemude da od drugihljudi moze odeki-
vati da mu ,,ditajumisli", da sami od sebe znaju Sta on ho6e i
odekujeod njih.Sve nesporazumeu komunikacijisdrugom decom
- a to za Andrejaznadi'.,,Ako nije po mome" ili ,,Akomi se suprot-
stavljaju"- on desto resava mi5i6ima,pesnicama ili Stapom,a
obaveznoponiZavanjemivredanjem.svoj strahod drugih prenosi
i na njih neprestanopokusavaju6ida ih zastrasi.Naravnoda Andrej
neznada ako neko ne uradiono sto mi ho6emo,to jos ne znadida
nas ne postujeili ne voli. on, u stvari,ne razlikujepostovanjei stra-
hopo5tovanje, iverujeda ga drugi po5tujusamo kada ga slu5ajujer
ga se boje.
Rezultatsvegatoga je da i Andrejima te5ko6apri osamostaljivanju
'i funkcionisanjuu ljudskomdru$tvu.Kada bi njegoviroditeljiznali
kat<yeposledice na njemu ostavljajunjihova uverenjao vaspitavar
nju,verovatnone bi tako postupali,
119
 lakosmoza prikazsindromazlostavljanog poma-
detetaodabrali mrZnjei prezira.Sve pod pretpostavkomda se jasno razlikuje
Io stereotipan
primernasilnidkog
ponasanja,naglasavamo da se i mrZnje.
ose6anjeljutnjeod ose6aniaprezira
ovajsindrompojavljuje
u razliditim
vidovima.
Detekojeje fizidki
maltretirano
mozese poistovetiti
sa svojimagresorom,sa onim Dete zasluZujeljubav. Recimo mu da ga volimo.
ViSe razgovarajmosa svoiim detetom.
Detetu moramo re6i Sta ie dobro a Sta ne.
Moramo mu re6i i Sta oiekuiemo itraiimo od niega. Samo
tako 6e mo6i da zna.
Kazna detetu govori Sta ne sme, a ne Sta mora.
KaZnjavanjeima smisla samo ako detetu iasno kaiemo Sta
je uradilo pogre5no.
Prete5ke kazne idu na Stetu deteta.
Prete5ke kazne dete doiivliava kao nepravedne i misli da
ga roditelj ne voli.
Vaspitavanieniie samo kainiavanie.
Pre6esto ka2njavanjeje signal da s na5im vaspitavaniem x
PSIHICKO
I FIZICKO
ZLOSTAVLJANJE ne5to nije u redu.
Ne vredajmo dete - na taj nadin mu ne govorimo 5ta radi
Ve6smoistaklisvojstavda se tizilkakazna,uprkosrazliditim
svo- pogresno.
jim slabostima,
ipakne moZeizjednaditi s fizidkim
maltretiranjem Ne uiimo dete da probleme reSavazastraiivaniem i
deteta. Danas, kada mnogo ljudi smatra da je svaki oblik fizidkog
ka2njavanjaisto Sto i maltretiranjedeteta, ima sve vise takvihoblika fizidkom snagom. Na kraju ipak nasilie rada nasilie.
zlostavljanjau kojima nema fizidkog kalnjavanja.pojavljujuse razni Naudimo ga da i liudi koii ne vaile za fizi6ki iake postiiu
oblici psihidkog ili psiholoskogmartretiranja,u kojima dominira ono 5to iele.
otvorenoili prikrivenoponiZavanjeizastrasivanjedeteta.Zbog toga, Govor prezira i mrZnjejeste oblik psihidkog maltretirania
da bi se proceniloda lije red o sindromumaltretiranog deteta,nije deteta.
dovoljno fokusiratise na fizidkonasiljekao element odnosa rodite-
lja i deteta. Potrebno je sagledati odnos u celini i traziti razlidita
ponasanja koja odra2avajuneprijateljskiodnos odrasle osobe u
uloziroditeljaprema detetu,posebnodirektneili prikriveneznakove
2 U transakcionoi analizi
se koristi koncept dramskog ttougla, koji je izmislioStiven Karpman
(Karpman,1968),u..kojemse na zaplete izmedu ljudi gieda kao na relacije
tri arhetipske
uloge: Progonioca,2rlvei Spasioca.Zarazraduovog konceptavidi Milivojevicevu knjigu/gre
koje igraju narkomani (psihopolis,Novi Sad, 2OO7)

120 121

l*
 A KAKO VI VASPITAVATESVOJEDETE? Poku5ajmoda zakljudimoSta radimo dobro, a Sta bismo volelida
popravimou vaspitavanjusvojedece. PredlaZemo vam da ispunite
lzabralismo one pride koje vrro naglasenoukazujuna neke greske uvid u svojvaspitnistil,
tabelukako bistedobiligrubu orijentaciju,
u vaspitavanju. Roditelji svakog od spomenute dece izraieno
preterujuu nekimvaspitnimpristupima.Njihovistavovio tome sta je Najprekrsti6emu tablicioznadite:
dobro vaspitavanjeodiglednoidu u krajnostikoje nisu dobre. lzabrali - koliko desto svom detetu saop5tavatesvoje zahteve,
smo ovaj nadinda biste lakse razumelikako nasa uverenjao vaspi-
- koliko desto hvaliteili nagradujetedete i
tavanju utidu na nase ponasanje u ulozi roditelja.Na sre6u, takve
- koliko desto ga kritikujeteili kaZnjavate.
krajnostisu relativnoretke.ies6e sre6emo roditeljekoji svoje dete
vaspitavajuu skladu sa jednim od navedenihpristupa,ali u nesto
blaiem obliku.ieste su ikombinacije,bilo da mama vaspitavana
jedan a tata na drugi nadin,bilo da se istiroditelju razliditim
oblasti_
ma ponasa na suprotne nadine.Takojedno dete moZe biti istovre-
meno razma^enoi zanemareno,razmaieno i prezasticenoi slidno.

I u sludajevimakoji su blazi od navedenih,desto nalazimoda je

neka od tri osnovneroditeljskefunkcijeneadekvatnaili po kolidini
(premaloili previ5e)ili po svom sadrzaju,iti i po jednom i po dru-
gom. To znadi da 6e, kao i u navedenimkrajnjimsludajevima,ta
Ako smo kolidinu svojih zahteva, pohvala/nagradai krilikalkazni
deca imativi5e problemana putu ka osamostaljivanju i da 6e biti oznadilirecimoovako:
manjezadovoljnasobom.

vazno je da detetu postavljamo primerene ciljeve, da ga hva-

limo i nagradujemo kada ispravno postupa, a da ga kritikuje-
mo i ka2njavamo ako njegovo ponasanje nije u skradu sa
na5im zahtevima.

Dobroje ida detetupostavljamozahteveprimerenenjegovimgodi-

nama, i da tih zahtevaima pribliznokoliko i izgovorenihpohvalai
dodeljenihnagrada.Ako sve ide kakotrebai dete se dobro ponasa,
onda iemo ga kritikovatii kainjavati nesto rede, ali ipak dovoljno i
taj sadrZajmoZemo pretvoritiu kolidine(duZinekrakova)otprilike
primereno.Toje, naravno,idealkojije tesko potpunodosti6i,ali mu
ovako:
se moZemopribliZiti:Stosu odstupanjamanja,to bolje.

122 123
 ZAHTEVI Kod zahtevacrtamoduZu 1. Za5to je dobro da svoje dete ne hvalim i ne nagradujem?
crtu (viSeputadnevno),
kod kritika/kazni
crtu
srednjeduZine(svakod-
nevno),a kod
pohvala/nagrada
najkradufiednom
nedeljno). 2. Za to je dobro da svoje dete ne kritikujemi ne kaZnjavam?

3. Za5toje dobroda svomedetetune postavljamciljeve?

Sadai vi moZetenacrtatisvojuslikui na osnovusvojetabeleuneti
duZinuodredenihkraka:

ZAHTEVI Kalcvuste slikunacrtali?

Ve6to Stopredsobom
vidimoslikupomaZenam
da postanemosvesniu 4.Za\Ioje dobroda svomdetetupostavljamveomavisokeciljeve?
kojimpodrudjimasmo
dobri,u kojimamalo
zaostajemo, a gde
preterujemo. Ako samo
malovi5eobratimo
paZnjuna to, ve66emo
posti6irezultate. 5. Na koji nadin je moja vaspitnafilozofijapovezanas nadinom na
koji su mene vaspitavali?

Da bismozaistamoglipodetida menjamosvoj nadinvaspitavanja,

moramoda otkrijemoi sopstvenestavovekoji utidunaizbor koraka
u vaspitavanju.
Do tihstavovamoZemodo6iodgovaraju6i na pitanja:

124 125
 Ako ste u postupcima bilo kojeg od prethodno opisanih
roditelja pronaSlislidnost sa naiinom na koji vi
vaspitavate, NE OSECAJTESE KRIVIMA.
Nikad nije prekasno - uvek imate mogu6nost da neSto
promenite.
I Podnite da radite ono 5to do sada niste.
Y
Neka vas ovo 5to ste proditali podseti da imate mogu6nost
izbora. Jedina prava gre5ka je ona koja se ne ispravi. MOZEMOBITIDOBRIRODITEU

H]UUBRS"'*

126
Ljudise ne radajukao dobri roditelji.Dobrimroditeljemse postaje'
svakomoZebitidobarroditelj.
I Stoje najvaZnije,

Mi verujemoda problemiu vaspitavanju dece najde56enastajuiz

dva razloga:1) ili deterodiosoba koja nijespremnaza roditeljsku
ulogu, 2) ili roditeljvaspitavadete ne promisliv5idovoljnosvoj
vaspitnistil,ve6 prepustaju6i se automatizmu i spontanosti,vaspi-
tavaju6idete ili onako kako su njega vaspitavali ili na potpuno
suprotannadin.Takoljudiili slede6ojgeneracijiprenosegreskesvo-
jih roditeljaili pravenove,sasvimsuprotnegre5ke'

Svakou sebinosipotencijali kapacitelzadobrogroditelja,sa kojim

je samopotrebnodo6iu kontakt.,,Dobritata" ili ,'dobramama"kriju
se u namai dekajuda ih otkrijemo, probudimo i podnemoslu5ati'
Zato je dovoljnoimatipozitivanodnos premaroditeljstvui svojoj
i bitispremnida udimo.UzIo, ne zaboravimo
uloziroditelja, da ne
smemobitiprestrogi jer
ni premasebi, i dobriroditeljigre5e'

je zahtevan,ali i pnjaton zadatak.

Roditeljswo
Sretnismolto smoraditelii.
Toje moja omlljenauloga.
Ne moradetebai uvekda me sluia.
Dobim roditeliimane ideuveksveglatko.
Da bismobili dobn roditelii,moraml poneitouraditi i za sebe.
lmamo pravoda odvojimomalo vremenaza sebe'
seu(i.
Roditeljevanje
Kakosedecarazviiaiu,takoserazvijamoi mi kao litnosti u ulozi
roditelja.

NaSedete 6e biti zadovoljno,sre6noi u sebi jako ako smo mi

odludnii dosledniu svom postupanjui tako ga vaspitavamo'Sa
detetomgovorimojasno,nasizahtevisu promisljeni, odludnii od
njih ne odstupamo.Dete tadno zna kakvasu pravilai kako da
izbegnesvadui kaznu.Znada mora udinitiono $to mama ili tata
znatakodei da je uvekpri-
kalu, ada 6e u suprotnombitikaZnjeno;

129

Ze,ruA fltAl,lA
7.8.
hva6eno,voljenoi po5tovano;to jednostavno ne idejednobezdru-
gog. Zna da ga roditeljipo5tujujer ga nikadne poniZavaju
i ne
vredaju.Uverenoje da ga roditeljivole i da 6e biti pohvaljenoako
ispuniroditeljske
zahteve.NaSedetezna Stasme i Stane sme.
Deteje vainl, ali nesmeuvekbitipo njegovom.
Znam da je za njegadobroda postavljampravila i zahteve.
Detetuje potrebnakontrola,tak i akosesa time ne slaie.
Ako sedeteneponaia dobro,ja odlutujemo posledicama.
Zivotje lakii za sveakodetezna kakod,aseponaia.
_ A k#e: ,frebalobi da te kaznim."
Cinjenicada je detetuteikokad mu neitonedopustimjestedeo
odrastanja.
Bezuslovno volim svojedetei to mu i govonmi pokazujem.
130
Pored toga kako gledamo na sebe kao roditelje,vaZnoje i Sln zn-
pravoradimo.Moramonauditida prepoznajemoda li nas u nn$rlrn
postupanjuzaistavode na5e mislitj. uverenjao vaspitavanjui clttll
stvarnodinimoono Sto mislimoda treba.
Znamo, na primer,da je dobro i korisno da SesnaestogodiSnla
Milica ima svoja zadulenja kod ku6e.Io zna i njena mama. Milidina
obavezaje da svakog dana kad se vrali iz Skoleopere sudove.
Mama se vratila sa posla. Kada je zavezala kecelju da bi podela
pravitirudak,videlaje kuhinjupunu prljavogposuda. Razmotrimo
transakcijeizmedumame i Milice.
VRVA (u kuhinji):
,,Opetnisi oprala sudove"
i podinjesama da ih pere
Li me?Znai da je to tvoj ,,Aha, tujem "
"Cujei
posao!",upornaje mama.
,,E sadje dosta!Ni jute nisi oprala ,,Nisammogla,pa teksam stigla "
sudove."
,,Zaito moram sveda radim sama?!" ,,Neznam,valjdasi ti mama", misliu
sebi
se, da vidi da sam
Misli:,,Naljuti6u ,,Pakad sama tako ho6e5",razmi5lja.
ozbiljna."Ali kaZe:,,Zar moramo
stalnoda sesvadamo?"
,,Moramje kazniti Mora da nauci da ,,Tomogu da izbegnem",misli.
obavlja i neprijatnestvari",razmiSlja.
,,Saiesnaestgodina morai neito raditi Odgovara:,,Pakad stvarnl nisam mogla
po kuti. Milice, molim te lepo, Moiei Ii to da razumei?"
pidriavaj se toga."
131
&*.l:.
Razmi5lja:,,Mora nije",odgovarau sebi
svole zahteve.Ne
A ka2e:,,Ovoje poslednjiput.da perem
sudovtumestotebe"
,,Straino,Milice, ita te od teh(biti, ijesam Takvasam, Sta
,,Verovatno
takvasi lenitina!"
cu?", razmi5lja
.,. i sud o visu oprani.
Milicane izgovarasvojemisli.Kada bije mama dula,ne bi isto pos-
tupala. U Milidinojmami se skriva,,dobramama,'.Kada bismo sa
njom razgovarali o tome kakvi su uzorni roditelji, mogli bismo
zakljuditida mama spada medu njih, jer tadno zna sta mora oa
uradi.Ali ona ne postupauvekonako kako mislida bi trebalo.
Vestinedobrog roditeljstvaudimo i utvrdujemovezbom,trenrngom
i uporno56u.
Postupajmo po sopsWenom nahodenju. Ne odlaZimo.
Kada sigurnoznamo Stabi bilo pravilnoi korisnouraditi,ne smemo
ostati na pola puta, ve6 stvar moramo isteratido kraja. Uradimo to
kao Stosmo zamislili.
Mama dobro zna da bi koristilokada bi kazniraMiricu,ali to ne dini.
Ona misli: ,,Moramje kazniti.Mora nauditida obavlja neprijatne
stvari."A ipak kaZesamo: ,,Trebalobi da te kaznim."
Moramo zvu6ati odludno i uverljivo. Ne raspravljajmo.
Svade su neprijatneza obe strane,a desto su naporne i ruzne.
Zbog toga je razumljivoako volimo da mirnimputem, na lep nadin
postignemoono Sto ho6emo.lz tog razlogalepo molimo i upozo-
ravamo dete umesto da odludno zahtevamo i pretimo kaznom.
Uvide6emoda nase molbe desto ne daju rezultat.Dete veoma
dobro razlikujenemo6nu molbu od mo6nog zahteva. Zbog roga
deca desto na nasu molbu odgovarajuprikrivenimNE. To znadida
kaiu ,,Da,naravno"i da to ipak ne urade,ili ,,Evo,sad 6u" i ,,Samo
Stonisam",a posle se pravdajuda su zaboravilaili slidno.Nekada
roditeljskumolbu shvatekao zapodinjanjepregovorau kojima po-
ku5avajuuveritiroditeljada previ5etrali, da ih ne razumeislidno.
Pregovaranjei raspravljanjedaju detetu pozicijuravnopravnogpre-
govaradakoji s roditeljemrazgovara,,naravnojnozi".Ne samo da
mu ova pozicijadaje doZivljajmo6i i kontrole,ve6 i Sansuda pobe-
di u pregovorimatako Sto 6e roditeljodustati od molbe ili sam
izvr5itidatu radnju.
ToStoho6emoda dete uradinijeni predlogniti molba,nego zahtev.
Jedna od roditeljskihduZnostijeste zahtevatiod dece da urade
razliditestvari.Detetu6e koristitiako naudida se prihvatiposla.
Zahtevamda ... odmah,sada!
Morai da ! Uradi to sada!
Ustani! Odmah ustani i uradi to!
ho6eda i njihovomi5ljenjene5toznadi,pa 6e poku5atida
TinejdZeri
pregovaraju.Naravnoda imaju pravo daizraze svoje mi5ljenje,jer
tako ude da se zauzimaluza sebe. lpak, ne zaboravimoda i tinej-
dlerima mi, kao roditelji, postavljamo zahteve. O po5tovanju tih
zahteva ne raspravljamo.
Recimo jasno, da nas dete razume.
Konkretnoi jasno izloZimosvoja merila,kako bi dete znalo kada je
za nas posao dobro uraden.Urednasoba za njeganije isto Stoi za
nas. Deca razmi5ljajukonkretno,i zalo je dobro da im ne dajemo
uop5teneve6 konkretnenaredbe: takve da u svom umu mogu
tadno vizualizovaliono Sto od njih odekujemo.
Nije dovoljnoda detetukaZemo:,,Spremislbu."
Efikasnije6e biti ako kaZemo'.,,U svojojsobi usisajpod, obriii
oraiinu sa oolicai poslaiiodetuu ormare."
133
 OdrZavajmokontakt s detetom.
Kadagovorimone5tovalno,gledajmodeteu odi.Budimouporni
pritomeda iono nasgledau odi.Dete6ete2eignorisati
na5zahtev
akose sa njimbudemogledaliu odi.
Milice, pogledajme. Kadadodeiiz lkole, morai da opere!sudove
koji su ostaliod doruka.
Odredimoposledice.
Razmislimo kakva6e bitiposledicaako ne ispuninaSzahtevi reci-
mo je detetuunapred.Morato znatikakobi mogloizbe6iposledice.
Ako ne budeisvakidan opralasudoveod dorutkapre negolto se
vratim saposla,te sedmice
neteidobitidieparac.
Pridr2avaimose onoga Sto kaZemo.
StanimoizaonogaStokaZemo.Detene smenauditida su na5eredi
samo praznepretnje.
Moram te kaznitikaolto sam te upozonla.
Ne smeizaboravitisvojeobaveze.
Milice, unapredsi znala
kojesu posledice.
Ovenedelje neteidobitidieparac.
Ne zaboravimoda je kaZnjavanjeuvek neprijatno.lzdrilmo
saZaljenje.
I mi ho6emo da izbegnemokaZnjavanje, ne samo naSedete.
je
Budimosvesnitoga. Sasvim normalnoSto nam je neprijatno
kada ka2njavamo. Kadase dete kojevolimolo5eose6a,savimje
normalnoda sa njimsaose6amo i da namga je Zao,da ose6amo
saZaljenje.Sa2aljenjeje normalnasporedna pojava koja se
pojavljujeuvekkada kainjavamoonog koga volimoi nije nikakav
razlogda popustimo.Jednostavnomoramoizdrlatito ose6anjei
eventualnudetetovuoptuZbuda ga ne volimo jer mu ne5to ne
134
dozoljavamo.U takvimsituacijama najboljeje podsetitise da je to
za detetovodobro,da bi naudiloda se pona$akakotreba.Netreba
gledatineprijatnaose6anja,ve6 nas pozitivnicilj koji se nalaziu
udaljenojbudu6nosti.
Nadgledajmo.
takoSto6emobitiprisutnidok dete
MoZemosebiolak5atisituaciju
obavljasvoj zadatak.
Kadaje doslasa poslai sudovinisu bili oprani,a Milicaje jos i
pokusalada izbegnetu neprijatnuobavezu,mama je ponovila
zahtevi stojalaporedMilicesvedok nijeopralasvesudove'
Ne vredajmo.
Nikadne vredajmo.Kadanamje ,,svegaprekoglave",razljutimo se
visenegoStobismohteli.Tadase moZedesitidakazemonestozbog
dega6e namposlebitizao.Ljutnjaje uvekzahtevza promenupona-
Sanja,a uvredespadajuuizrazavanje prezira,kojijenegacijaljubavi,
Ni verovatno6a da 6e Milicasutra opratisudovenije ni$tave6a,
po$toje od mame6ula:,,Stra$no, Milice,$ta6e od tebebiti,talarasi
lenstina."Tal<vimporukamamama samo potrkepljujeMilidinu
pasivnostjer,kaostoje poznato,lenstinejednostavno nistane rade.
Pohvalimodete.
Kadaje posaodobro uraden,pohvalimodete.Tako6emo mu po-
to Stoje
kazatida smo primetilinjegovtrud i da nismozanemarili
ispunilonas zahtev.Ako dete radi nestonovo,onda ga hvalimoi
podstidimoitokom udenja,jer 6e takouspesnijenapredovati.
Po5tujmodete. Recimomu da ga cenimo ivolimo'
Detemoraznatida je vrednopostovanjai ondakadagresi- jerje
postovanja
itada osobakojaimasvojedobreosobine.I ljudivredni
135
 pravegreske.Kljudje pokazivatidetetu razlikuizmedunjegakao
osobei njegovihlosihpostupaka.lakopostujemodetekao osobu,
moZemoistovremeno osuditinekanjegovapona5anja.
lstrajmo.lzdrlimo.
Ne odustajmolTraja6eneko vremei nipo5tone sumnjajmou is-
pravnost svogpristupa.Nikakone razmi5ljajmokaoMilidina
mama:
,,Magubimvreme,ovo ne funkcionise! Boljeda samaoperemsu_
dove,pa 6e bitimir u ku6i."
Roditeljmorajasnorazlikovati kraktorodne od dugorodnihdobiti.
Time Sto je popustilaMilici,mama je s manje neprijatnosti
zavrsilatu situaciju,ali je trasiralaput za bezbrojponhvljanja
slidnihsituacijau budu6nosti. I nije pomoglaMilicida razvije
radnenavikeu ku6nimposlovima.S drugestrane,ako bi mama
vi5eputaupornopravilaproblemi svakiput kadaMiricane opere
sudoveinsistrirala
da to odmah pred njom uradi,- ona bi
potrosilaodredenuenergiju,ali bi Milicunateralada razvijeodre-
denu radnu navikui time se oslobodilaslidnihsvada u bu-
du6nosti.Prematome,vremekoje ulozimou podudavanje dete-
ta da izvrsavasvojeobavezeu budu6nosti6e nam se visestruko
isplatitilA tek samomdetetu!Kadashvatida ne6emopopustitii
da nas ne mozeizbacitiiz ravnoleze,
ono 6e podetida nasslusa
i dauvaZavana5ezahteve.
Dogovarajmose.
Tokomdogovaranjas roditeljimadete udi kakoda donosiodluke,
kako da se zauzmeza sebe i kako da pravikompromise.sve te
vestine6e mu u zivotutrebatii zalomu trebadati prilikuda ih sto
boljesavlada.Predskolskom detetu6e koristitida se sa njimdogo-
varamoo malimstvarima, na primersta6e obu6i,kuda6emoi6ina
izlet,u koju 6e se aktivnostukljuditi(sport,sviranjeinstrumenta,
udenjejezika,hobi itd.).Nekase dogovoritidusvihstvarikojenisu
povezanesa ispunjavanjem nasihzahtevaili pridrzavanjem pravila
136
koja postavljamo.O ispunjavanjusvojihzahtevasa detetomse
NIKADAne dogovaramo, jer mu to ne koristi.
Ako nam ne uspe svaki put, ne osudujmose.
dovoljnoje samoda smo dobri
Ne moramobiti savr5eniroditelji,
roditelji- dakleda se u 90 % sludajevapridrZavamo navedenih
nadela,Sto ne znadida ne pravimogre5ke. Ako katkadpostupamo
suprotnoonomeStoznamoda je ispravno,nijeto nikakvakatastro-
fa. NaSedete6e, uprkostim na5im,,trenucima slabosti",postajati
primernoi pravilnovaspitandovek,koji 6e jednogdana bez ve6ih
te5ko6azapodeiisamostalanZivotu dru5tvudrugihljudi.
, m isliM ilica
,,Milice, pogledajme. Kada dodei u Pravda se'.,,Pakad nisam mogla,tek
ikole, morai da opereisudoveod sam stigla,a onda1ekomiinica
d.orutka Toje tvoja obaveza,i od toga ne pozvonila. "
odustajem"
,,MILice,neiemoraspravljati Odmah idi ,,MoZdaje ozbiljna",razmi5lja,,1h,k'o
da opereisudove,a ako neiei, ond.aniita da mi treba taj mali dZeparac."
oC,dieparca"
ReSise: ,,Naljuticuse, da vidi da sam ,,lzgledada se ovaj put ne6u izvu6i",
ozbiljna."Glasno kai:e ,,Potpuno sam zakljudiiodeukuhinju
ozblljna loi jednom ti kaiem, idi da
opereisud.ove"
,,Da,ozbiljnaje. Hm, treba mi novacza
'Moram istrajati,ne smem da
popustim", razmi5lja,stoji pored bioskop Dogovorilismo se za petak",
Milice i kaie: ,,Ako ne budeisvakidan razmi5llai podinjeda pere sudove.
oprala sudoveod.d.oru(.ka pre nego{to se
vratim sa posla,te nedelleneki dobiti
dieparac"
137
 ,,Dobro,Milice",
netu btti zadovoljna
sud.ovekad seve( budemvrati(i"kinti
Biiu zadovoljnasamoako to uradii pre opffiti nekolikoSoljica Bolje to nego da
negoito dodemkuii Nije dostada
opere!sudove,morai ih oprati na vreme ,,Jesam"
JesiLime razumela? "
. . . i s u d o vis u o p ra n i .
138
am da je sluSam?Pa
. zar ne?".brundau
, ,,Padobro, nije tako stra5no
nemam paraza bioskop."A odgovara:
Krozpardanasudoviopetnisuoprani.
MAIvIA:
,,Opetnisi opraLa
kod Miliceu sobu.
LjutitokaZe:,,Onoito sam traiila ioi
uvekvaii Tvoiaje obavtzada operei
sudovepre negoito sevratim kuti."
je kazniti,kao Sto sam
'Moram
rekla",podstidese, a glasnokaZe:
,,Nesmei da zaboravljaisvojeobaveze
Milice, unapredsi znala kakveie bitt
posledice Ovenedeljenemadieparca."
,,Morambiti uporna,ne smem
popustiti",razmi5lja,a kaie ioi:,,Imai
dvemogutnosti: ili da na vremeoperei
sudovei dobijei dieparac,ili da ne
opereisudovei ne dobijei dieparac Ti si
izabralaovu drugu "
,,Verovatno6emo se Posvadati,ali
moram, moram to da isteramdo
kraja", ohrabrujese ikale'. ,,Ne Ono
iltosnm rekla stoji. VrLoje jedostavno,
ako redovnoobavljaisvoieduinosti,
imai privilegije,a ako Ih ne obavllai,
ondagubi| pnvilegije"
,,Groznose osedam Sto moram da je
kaznim.Ali moram izdrZaIi,to je jedini
nadinda je naudimda radi i
neprijatnestvari.To je za njeno
dobro", razmi5lja,ikaie ,,Ne,Milice,
sama si kiva Iako te kainjavam, 1a te
volim i poitujem Nemojto zaboraviti
Svejedno, kaznaostajeI reii iu baki da
novac za bioskop"
fi ne dA
danasudovisu oprani.
... i slede6eg
opet da gnjaviS?"
,,Zaboravilasam", izvladise.
,,Maizbe6i6u ja kaznu",nada se
petdanasam svaki
Milica ,,Ali poslednjih
dan opralasudoveZar tu zbogiednog
dana celenedeljebiti bezdieparca?To nije
poiteno", Zalise.
,,Odiglednose ovaj put ne6u izvudi",
zakljuduje,,A daj, mama,nemojbiti
takva",poku5avaMilicamoljakanjem.
,,Pratusudove,molim te, daj mi novac!Pa
znai da sam sedogovorila za bioskop"
Joj, Sta mi je sad ovo trebalo?ZaSto
nisamopralasudove?",nervirase u
mislima.Naglas ka2e.,,Pasadnetu moti
u bioskop.Ti si kiva ito iu ostavtti
drugaricena cedilu"
,,Nemamkud. Uh, kako sam besna I
na mamu i na sebe. Stvarnosam sama
krivaSto ne6u i6i u bioskoP.MoZda
mogu da dobijem novac od bake?
Nadam se da joj mama ne6e zabrantli
da mi dA", Milicau mislimatraZi
reSenje.
Ode u svoju sobu izaluPivratima.
139
 Y

MAASKOLA KRTTT,
U poglavlju,,lzna5ihustau detetoveu5i"videlismo na Stamoramo
obratiti paZnjukada kritikujemopona5anjekoje nam smeta'
Obnovimoukratkoosnovnapravila.

Uvek kritikuimo samo pona5anie,a ne osobu i niene

osobine koie ne moie da Promeni.
Budimo veoma konkretni.
Recimoiasno i razumliivo.
Stepenuimokritiku. I
Recimo Sto pre.

Kadaodludujemokakoda iskazemokritiku,slede6isludajevinam
mogu pomo6ida nasa porukaima efekta.Razmotrimo nekoliko
nadinana kojemoZemouobliditi poruku.Nisusvi nadini
kritikuju6u
dobriza sve situacije,ali nam poznavanjerazliditihnadinapomaZe
da otkrijemokojije najboljiza situacijuu kojojse nalazimo'

,"lA" PORUKA
Formulaima dva dela:

MENI SMETA+ detalian opis pona5ania

Smetami kad ne obniei kupatiloposletuiiranja.

BiIomi je vrlo nepijatnokadasam videlada nisi baciosmete.

Osobi pokazujemokako je
Ova vrsta porukeje najjednostavnija.
njenopona5anjepovezanos na5imose6anjima'Drugojosobigo-
vorimokojenam njenopona5anjesmeta.Medutim,ovaj nadinkri-
samokadasmo toj osobivaani.Akojoj ni mi
tikovanjaje upotrebljiv

T43
 ni na5aose6anjanismova2ni,ako joj je svejednokakose mi ose- Staosobaumestotogatrebada uradi,pruaanamse ve6amogu6-
6amo,ne6epromeniti svojepona5anje. nostda postignemoono Stoho6emo.
MoZemoodekivatida vrlo maladeca ne6ereagovatina ovaj nadin Na zalost,ni sa ovimporukamane6emoimatimnogouspehakod
maledece.Maladeca su u procesusocijalizacije, daklejos nisu
takoda im je jo5 uvek
kritike,jer su suvi5emalai nesocijalizovana,
da se ona dobroose6aju.Kadabudumdo starijai budu socijalizovana.Doklegod im je vaZnosamo da se dobro ose6aju
najvaZnije
umelada uva1avaju tuda ose6anja,onda 6e zbog takve poruke ona sama,a ose6anjadrugihih ne zanimaju,malaje verovatnoda
moZdapromenitisvojepona5anje. NajmanjeStomoZemoodekivati
jesteda 6e bar muZili Zenauvaiitina5uZalbu.

kakoda se umestotoga Pona5aju'

,,MOCNA" PORUKA
Formulaima 6etiri dela: ,"Tl" PoRUKA
MENISMETA...na5a KADATl ...tadanopis
ose6anja... FormulaPoruke ima tri dela:
pona5anja...
JER ONDAJA ...objaSnjenje TAKODA
ilirazlog...
ka poZeljnom
TE MOLIM DA ...preusmeravanje pona5anju KADA SE Tl PONASASTAKO .. 'tadanopis pona5anja"' Tl
CE$ ...posledica moZeimatipo samuosobukoja
kojupona5anje
Smetami se ponaSa...TAKO DA Tl JE BOLJEDA URADIS
kadaza sobomposletuiiranja ne obiiei kupatilo, ...preusmeravanje pona5anje
na prihvatljivo
jer bi nekood nasmogaoda seokliznena mokarpod,
tako da te molim da obiiei za sobompre negoito izade!iz Danasopetnisi potistiokupatiloposletuiirania'
kuPatila. Akoto ponovli, togpetkt te!, umestoda izad'eisa piiateliima,
ostatikodkute i temelinootistiti kupatilo'
Iako mi smeta I zatouvekpotistikupatiloodmahnakontuiiranja'
kada ti, uprkosnaiemdogovoru, ne baciismeiena vreme,
Danasnisibaciosmete,iakoje kantablla punt'
zatolto seskupljajumuvei mlgu da nam zagadehranu, zaito bismosemi
Akoseti nepidriava! svoilhobaveza,
takoda zahtevamda sledetiput bacii smetetim senapunikanta. prematebi?
pidriavali svojihobaveza
Kao Stovidimo,ova porukaje Sirioblik,,ja"poruke.Ako utvrdimo Akone ietii da tekaznimo,pazi da na vremepraznii kantu tim se
za5tonam nekokonkretnopona5anjesmetai istovremeno kaZemo naounl.

145
144
 Toje ,,punpogodak"za na5udecu i mlade!,,Ti"porukase razlikuje ponasanja,onomekoga kritikujemo onemogu6avamo da to shvati
od prethodnedve vrste kritikuju6ih porukapo tome Sto detaljno kaonapadna sebei da se uvredi. Na taj nadin je
kritika bitnomanje
kaZemodetetukakva6e bitiposledicazanjega,Sta6e mu se desi- jer smo usputpotvrdilipozitivan
neprijatna, odnossa tom osobomi
ti akone prekineodredenopona5anje. Zbogtoga6e detemoratida Takvukritikuljudilak5epodnesu,boljeduju.Time
maloizgladilistvari.
razmisliStamu je vaZnije:odredenopona5anjeili posledicakoja6e osobiporudujemo da namje uprkostomedragai nekakoje dovede-
sigurnousleditiako ne prekineda se pona5ana odredeninadin. mo do togada se u budu6nosti trudida saduvanasedobromisljenje
Ako mu je ,,mokro"tu5iranjemilijeod zabaveu petak,jasnoje da s o njoj,pazalone6eda ponavlja pona5anje kojesmo kritikovali'
tim pona5anjemne6eprestati.No, ako mu je vede sa prijateljima Na ovajnadindecigovorimoda o njimai daljeimamodobromislje-
veomavalno, ubudu6e6e obrisatikupatilo,da bi u petakmogloda nje,uprkostomesto su nestopogresnouradila.Postotek gradimo
ide na zasluZenu zabavu.
Mi, roditeljii odrasli,moramopazitida ono dimesmo zapretilikao
neprijatnom posledicomzaistai uradimo,inade6e dete ubzo
nauditida roditeljisamo prete,a da te pretnjekasnijene ostvare.
Za5tobi nasondauop5teslu5alo?!KaoStoje vaZnoda, kaoroditelji da nespremaza sobom.
je uredno,manje6ezaniegabitiprihvatljivo
ili odrasli,drZimodatu red kada su u pitanju pozitivnestvari
(obe6anja da 6emouraditine5tolepoilimu ne5tokupiti),istoje tako
va2noda drZimored i kadasu u pitanjukazne.
rnlrlrn
sENDVlc
HLADNO-TOPLA
KRITIKA Formula sendviE kritike ima tri dela:

Formulahladno-toplekritike ima dva dela: POHVALAOSOBE + KRITIKAPONASANJA + POHVALA

KRITIKAPONASANJA+ POHVALAOSOBE
Zaista me tudi da danasnisi obisao kupatiloposletuiiranja, s
obziromna to da si ti uredani obziranmomak.
OSOBE
Dobroje ito si posletuiirania staviomokarpeikir da sesuii'
Zaistame tudi da danasnisi obisao kupatiloposletuiirania,
s obziromna to da si ti uredani obziranmomak'

Kakoto da je kantaza smetepuna, kadasi ti veomaodgovoran? ni jednomnisizaboravioda bacii smete,do danas.

ove nedelje
Iakoje kantapuna, ti danasnisibaciosmetekadasi doiaokuti.
odredenopona5anje,
U ovomsludajukritikujemo a usputpohvalimo To uopitene liti na tebe.
pri-
osobinukoju cenimo.Kadaovu tehnikukritikovanja
karakternu
menjujemo joj
na odrasluosobu,nataj nadin porudujemo je
da ceni- Zamislimoda je kritikapardesalameobuhva6eno dvemakri5kama
mo kaoosobu,ali da namse njenopona5anje ne dopada.TimeSto hlebapohvale.Kritikase tako lak$eguta.Sendvidkritikuprimenju-
hladnotoplom kritikom jasno razlikujemoosobu od njenog jemo kada imamoposlasa vrlo osetljivimljudimakojisvakukritiku

146 147
 doZivljavajukao diskvalifikacijute ih duboko potrese,pa se na ovaj PREUSMERAVANJE
nadinstaramoda je Sto lak5eprime.
Kod dece i ovako i onako va2i da pohvala nikad nije dosta ako Formula:
ho6emoda podignemouspe5neizadovoljneljude.Samo paziteda
u sendvidune zaboravitesalamu! ZAHTEVATIPOZELJNOPONASANJE

Vratiseu kupatiloi obiii mokarpod.

Odmahodnesismeteu konteiner.
POZIV NA SAMOKRITIKOVANJE Kadadetetukazemo
U ovim naredbamakritikase podrazumeva.
$tatrebada uradiumestoonoga Sto upravoradi,prikrivenoga kri-
Formula: je je pozitivno
for-
tikujemo.Prednostpreusmeravanja u tome Sto
mulisanoi $todetetadnozna$tatrebada uradi.Preusmeravanje je
KRITIKAPITANJEMO PROCENIKONKRETNOG
kritikei imastrukturunaredbe'Alisvezavisiod
najjednostavnijioblik
PONASANJA
toga kako izgovorimoodredenitekst- kao sto je poznato,nadin
Mislii li da je u reduito nisi otistiokupatiloposletuiiranja, iako nitoli ne5tokaZemodestoje vaZnijiod toga StakaZemo'
sviostaliu kuti to rade?

Mislii Ii da je ispravnoto ito je kantaza smefupuna, a ti je nisi

na vremeispraznio? POZIV NA SAMOKOREKCIJU
Ljudekoji znajuStaje ispravnoa Stanije (odraslia i starijadeca) Formula:
ovim nadinomkomunikacije nave56emoda se zamisleo samom
postupkui dodudo zakljudka: ,,Ne,to stvarnonisamdobrouradio." PITANJEO PONASANJUKOJE NEDOSTAJE
Na taj nadinpostiZemo da osobanijeu konflikusa nama,ve6 sa
sopstvenomidejomo tomeStajeste,a Stanijeu redu. Sta mislil, ita ie trebaloda uradi| nakontuiirania?
Odgovormanjedece6e najverovatnije glasiti.,,Da,u reduje."Onda Staie trebaloda urodiSkadasi videoda je kantaza smetepuna?
opet nastupamomi, roditeljikao vaspitadi,i dete poudimoda
odredenopona5anje nijebilou redu.Odvojimovremei usputmu ovim pitanjempozivamoosobuda sama pronadeono ponasanje
objasnimo i za5toto Stoje uradilonijebilou redu.Ako mu kaZemo Nataj nadinjoj dajemoSansu
kojeje pozeljno,korisnoiliprihvatljivo.
jo5i Stabi umestotogamogloilitrebaloda uradi,svojzadatak smo da se samapopravi,da shvatiStatrebai da to uradi.Na ovajnadin
u poipunosti obavili. izazivamo konfliktu samojosobiumestoda osobabude u konflik-
Pored poziva na samokritikukoji je povezan s odredenim tu sa nama.Tehnikaje primenljiva kod dece i odraslihkoji su u
pona5anjem, takodemoZemopitati: ianesnomstepenusocijalizovani. od pomo6imogubiti i pitanja:

Hajderazmislipa mikaii, molim te,ita nije u redus ovim tvojim Da moie! da sevratii u tu situaciiu,ita bi uradiodruktije?
ponaianjem? Staie trebaloda uradii umestotoga?

r48 149
 Literatura:
Bidalf,Stiv (2002):Tajnasretnedece.NoviSad, prometej
. Novi Sad, prometej.
Bidalf,Stiv (2003):loi tajni sreinedece
Gordon, Tomas (1987): Druiinski pogovori: razrelavanjekonfliktov md
otroki in sfarJi. Ljubljana,svetovalnicenter za otroke, mladostnikein
starSe.
Gordon,Tomas(2001):Ksko biti uspeiannastavnik(drugo izdanje,Beo-
grad, Kreativnicentar).
Karpman, Steven B. (1968): Fairy Talesand Scnpt Drama Analysis.
TransactionalAnalysis
Bullitin,Vol.7, No. 26, pp. 39-43
Milivojevi6,zoran (1995)'.Formuleljubavi - Kakone upropastitisopstveni
iivot trazeti pravu ljubav Novi sad: Prometej (treie izdanje, ruovi sao,
Psihopolis,2OO7).
Milivojevi6,Zoran (1999):Emocije psihoterapijai razumevanjeemocija.
Drugo izdanje.Novi Sad: Prometej(treceizdanje,Novi Sad, psihopoiis,
2OO7).
Milivojevid,Zoran (2003)'.Med ahedonizmom
inhedonizmom(rzmeduanhe-
donizmai hedonizma)Prevodna slovenadkiEdo Fidor.Ljubljana..
Emzin,
1-2, pp.95-97.
Milivojevi6,zoran (2007):Igrekojeigraju narkomani rransakcionaanaliza
problematitnog uzimanjadroga.NoviSad, Psihopolis.
Milivojevic,
Zoran',Bilban,Katja;Kokelj,Vida; Kramberger,Mi5a,Steiner,
Tjasa (200a)'.MaIa knjiga za velikt starie.Llubljana:Mladinskidom Jarse
(drugo izdanje,Novi Sad, Psihopolis,2OO7).
Rus Makovec,M. (2003). Zloraba moti in duievnemotnieter poti iz stiske.
Ljubljana,Cankarjevazalo2ba.
Skiner,Robin,Kliz, D2on (2000): PreZiveti
porodicu.Beograd: Tridikom.
Tomori,M. (199a):Knjigao druZini.Ljubtjana,EWO.
1 50
Rekli su o knjizi:
,,iini se da je glavna odlika MaIe knjige njena filozofija,koja je
istovremenoi strudnoi'zdravorazumski'utemeljenaTo znaii da je
strudnokorektna,a opet napisanatako ditljivoda ce brilirazumljiva
svim roditeljima,dak i onima koji nisu posebnonaklonjenisitvetima
udenihteoretidara.
Osnovnonadelokojeje autorevodilou pisanju,a sluZii kito 1;lttvrta
poruka roditeljima,jeste zakljudakda vaspitavanjenije silrTlor{r,/tl-
mevanje i popu5tanje,niti samo ogranidavanjei kaZnjavartit:,vcr';
kombinacijazahleva, Ovo shvatanio,ko"
naklonostii ogranidavanja,
je je nagla5enona odgovarajudinadin,bi6e sigurnorazurnljivorxti
Siremkrugupotencijalnih ditalaca.MoZdasu nekapoglavlja,kao trltr,
ono o kaZnjavanju, tu itamo pomaloneobidna(fizidkakazna),irli s;rt
stanovi5tapraktidnogpostupanjadovoljnosu dobro utemeljcna"
P r o fd. r ) u t r c tl i r ' i t t i
Odsekza psihologiju, fakultet,Ljubljirrtit
Filozofski
bio sam odu5evljen,
,,iitalu6irukopisMaIe knjigeza velikeroditelje,
Autorise trude da na jasan nadinodgovorena neka osnovnapita-
nja vaspitavanja.
Zadr2avase na stvarnovainim, kljudnimpitanjimavaspitavanja,sa
kojimase sukobljavajuba5 svi roditelji.Odgovorikoje knjiganudi nisu
teoretskarazglabanja,ve6 jasna i proverenaZivotnaiskustva.Autorke
i autorise u odgovorimaoslanjajuna teoriju,ali joj ne robuju.
... lik 'idealnogroditelja',koji ve6inaliteratureo vaspitavanjupoku-
Savada nam nametne,prouzrokovaoje mnogo Stetena podrudju
modernog vaspitavanja.Ova knjiga nam, umesto 'idealnogrodi-
telja',nudi lik'dovoljnodobrog roditelja'- roditeljakojivaspitavas
ljubavlju,i pritom je svestansvojihljudskihogranidenjai slabosti,a
istovremenoi ciljevau vaspitavanyu. iitaluii MaIu knjigeza velike
roditeljedobio sam ose6aj da je osnovna poruka upravo to: kako
postati'dovoljnodobar roditelj'.
151