Sloboda za

životinje
Časopis za ljubitelje životinja, prirode i zdravog života
br 4/5

M i r o lj u b i v a p o lj o p r i v r e d a
poljoprivreda u kojoj nijedna životinja ne mora da umre

Š98,7iodsto
m gena
p akaonkodzčoveka
e:
Ž I V O T I NJ E
Po prirodi dobre
Moralno ponašanje kod životinja

TV Zemlja i čovek
Setva i žetva
Uzrok i nastanak svih bolesti

Globalno zagrevanje - da li smo već zakasnili?

 Sadržaj časopisa:
4. Vesti iz Udruženja “Sloboda za životinje”:
– Odiseja mladog beloglavog supa se nastavlja
6. Životinje – verne do smrti. Životinje: po prirodi dobre
7. Moralno ponašanje kod životinja
8. Kontakt sa životinjama. Kućni ljubimci kao spasioci života
9. Životinje inteligentnije nego što se do sada pretpostavljalo
Šimpanze: 98,7% gena kao kod čoveka
10. Guske – verne, inteligentne i socijalne
11. Inteligencija životinja
12. Na koje još načine životinje pomažu ljudima.
A kako ljudi vraćaju usluge životinjama?
14. Nepredviđena reklama za vegetarijansku ishranu
15. Da li nam jedenje mesa pomaže? Meso ili biljke?
16. Ljupki glodar – veverica
19. Nežna majka zuba oštrih kao žilet
20. Globalno otopljenje – zašto se dešava baš nama? Zašto sada?
21. Miroljubiva poljoprivreda. Odlučite sami
22. Konvencionalna poljoprivreda
23. Organska poljoprivreda
24. Miroljubiva poljoprivreda
25. Miroljubiva zemljoradnja znači proizvoditi hranu
28. Neoborive činjenice o zagađenju namirnica pesticidima
30. Mala sova ušara zatražila pomoć
32. Globalno zagrevanje Zemlje
34. Drveće za šnicle. Ugroženo 429 vrsta životinja u Srbiji
35. Setva i žetva. Uzrok i nastanak svih bolesti
36. Vegan, biti ili ne biti
37. Ovča – centar za sterilizaciju ili šinteraj?
40. »Večna Treblinka« - naš odnos prema životinjama
42. Mleko kao hrana - da ili ne?
44. Bambi - priča o opstanku
»SLOBODA ZA ŽIVOTINJE«
revija za sve ljubitelje životinja, prirode i zdravog života
broj 4/5, april 2009.g.
IZDAJE:
Udruženje za zaštitu i prava životinja
»Sloboda za životinje«
Cvijićeva 62, 11000 Beograd
tel 064/168-55-75
Internet adresa: www.sloboda-za-zivotinje.org
e-mail: info@sloboda-za-zivotinje.org
Predsednica: Snežana Milovanović
gl. i odg. urednik: Dragoslav Milovanović
Pozdravljam vas, dragi čitaoci,
Pred vama je novi dvobroj časopisa - br. 4/5 Udruženja
„Sloboda za životinje“. U njemu smo pisali o temama koje sma-
tramo da su važne a malo su prisutne u javnosti. Glavna tema
časopisa su životinje - njihov visoki moral, razvijena intelegen-
cija i dobrota. One radosno pomažu ljudima, a mi? Kako im mi
ljudi uzvraćamo? Pogledajte sami dalje u časopisu.
Zatim smo pisali o jedenju mesa. Da li je meso neopho-
dno za našu ishranu, da li je zdravo, a pre svega, koliko je
moralno da zbog svog užitka pri jelu ubijamo druga živa bića.
Ovaj dvobroj smo posvetili našim malim životinjskim pri-
jateljima, koji su svuda oko nas – vevericama. Kako žive, šta
jedu, kakve su, koliko žive. Mislim da će vam se svideti ovaj
članak.
Druga važna tema u časopisu jeste - miroljubiva poljopri-
vreda. Uporedili smo konvencionalnu, organsku i miroljubivu
poljoprivredu, njihove metode, sredstva i hemijske preparate
koje koriste, upotrebu đubriva i sl. Osnovna zamisao je bila
da dokažemo da se miroljubivom poljoprivredom može dobiti
zdrava hrana, koja nije zatrovana pesticidima i herbicidima, i
da pri tome ne iskorišćavamo životinja! One mogu da žive po-
red nas, u miru i bez straha da će biti zaklane. One to oseća-
ju, budite sigurni.
Interesantan je i članak »Vegan, biti ili ne biti« članice
našeg udruženja iz Kanade Jelene Gajić koja iznosi svoja is-
kustva o veganskoj ishrani svoje dece, sa kakvim se izazovi-
ma i problemima sretala i kako se sve to odrazilo na njihovo
zdravlje.
Imamo i nekoliko slika iz Veterinarske stanice u Ovči, po-
gledajte i sami prosudite. Dat je i drugi deo izlaganja Prof. dr
Fajta: »Mleko kao hrana – da ili ne«? U časopisu su spome-
nute i neke od poslednjih akcija Udruženja - spasavanje med-
veda, protesti protiv upotrebe krzna i protiv ubijanja foka u Ka-
nadi.
Problem globalnog zagrevanja: pošto stočarska proizvo-
dnja emituje oko 18 odsto sve emisije gasova staklene ba-
šte, izneli smo naš predlog za smanjenje globalnog zagreva-
nja Zemlje, a koji će istovremeno i smanjiti mučenje i masovni
uzgoj životinja.
Za koga je ovaj časopis? On je za ljude, mlade duhom,
koji su odgovorni prema svojim bližnjima i svojoj okolini. Na-
menjen je ljudima kojima je bitno kako žive, šta jedu, a da
zbog toga niko ne mora da bude zaklan, da budu zdravi i u
harmoniji sa prirodom i životinjama. On je za ljude koji imaju
snage i volje da menjaju sebe i svoju okolinu.
Glavni urednik
Dragoslav Milovanović
Prelom: Snežana Milovanović, Dragoslav Milovanović
Lektura i korektura: Spomenka Tripković
Uredništvo: Predrag Stanojev, Snežana Milovanović,
Časopis je besplatan.
Štampa: »Grafostil«, Kragujevac
ISSN: 1452-7065 = Sloboda za životinje
COBISS.SR-ID 136007180
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV - 2009 2007
ŽIVALI - november 3
 NAJNOVIJE VESTI
Vesti iz udruženja »Sloboda za životinje«
Ko prati aktivnosti Udruženja »Sloboda za životinje«,
sigurno se seća akcije vraćanja u prirodu beloglavog supa,
koji je pao u dvorište u selu Nikinci, u Vojvodini. Kako je
stručna ekipa orintologa, na čelu sa Nikolom Stojnićem,
smatrala, posle pregleda mladog orla, da je ova ptica di-
vlja i da treba da nastavi svoj zamišljeni put što pre - on je
pušten iz hranilišta za orlove na Fruškoj gori. Međutim....
Posle celodnevnog nećkanja ovaj orao je uzleteo, ali
se nije vinuo sa strujama ni mnogo visoko ni daleko, kru-
žio je gotovo mesec dana po raznim mestima Vojvodine
- od Kule, preko Bođana i Despotova do Zrenjanina, i je-
dnog dana...
U ravnom Banatu, u Elemiru, daleko od rodnog gnez-
da, uhvaćena je na spektakularan način ova retka vrsta
orla-lešinara, najveće ptice koja živi u Srbiji, i to u najvećoj
koloniji, isključivo u specijalnom rezervatu prirode Uvac i
u jednoj manjoj na Trešnjici. Zalutali orao, za kojim je pote-
ra trajala više od mesec dana i to u najneobičnijim okolno-
stima, dopao je u šake Stefana Miloševa, radnika Zavoda
za zaštitu prirode Srbije, koji se neustrašivo ispeo na ele-
mirski vodotoranj, na visinu od preko 44 metra, kako bi ga
spasao. Akciju su posmatrali mnogi uz škljocanje fotoapa-
rata. Odmah je prebačen u Prihvatilište za divlje životinje
Zoo-vrta Palić, na oporavak i posmatranje. Nije se tamo
dugo zadržao, nije bilo ni velikog razloga za zadržavanje,
jer je bio u dobroj kondiciji, a svako zadržavanje ovakvih
vrsta ptica uz ljude dovodilo bi do njihovog navikavanja i
vezivanja.
44 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV - 2009
ŽIVALI - november 2007
Uz angažman opet stručne ekipe Zavoda za zaštitu priro-
de i Ministarstva životne sredine, ovog puta odnet je u Speci-
jalni rezervat prirode Uvac i tamo ponovo pušten u mnogobroj-
nu koloniju svoje vrste. No izgleda da mu se lutanje dopalo!
Ljudi iz Specijalnog rezervata Uvac sproveli su komplikovanu
proceduru njegovog vraćanja u Uvac iz Crne Gore, gde se za-
držao i to opet u dvorištu jednog domaćinstva. Vraćanje već
obeleženog mladog supa nije moglo da se sprovede bez pa-
soša i procedure koja je, kada se radi o prelasku zaštićenih
vrsta, inače vrlo komplikovana. Potpisnici Bernske konvenci-
je u obavezi su da sarađuju u slučajevima migratornih vrsta
koje su zaštićene. I sada je Lala, kako ga od milošte zovu,
u zatvorenoj voajeri na Uvcu da se ne bi opet dao u beg.
Inače, beloglavi sup je retka vrsta orla-lešinara, impozan-
tne veličine, raspona krila do tri metra. Prosečna težina pti-
ce iznosi između osam i devet kilograma, a pojedine jedinke
mogu dostići i težinu od čitavih jedanaest kilograma. Specijalni
rezervat prirode “Uvac” stavljen je pod zaštitu države pre sve-
ga zbog toga da bi se očuvao i razmnožio beloglavi sup, naj-
veća ptica koja živi u Srbiji. Ova retka vrsta je pre dvadesetak
godina bila pred izumiranjem. 1990. godine, na teritoriji uvač-
kih jezera preživelo je samo 7 jedinki beloglavog supa. 1994.
godine osnovan je Fond za zaštitu ptica grabljivica „Beloglavi
sup“ i otvoreno hranilište Manastirina. Zahvaljujući tome, broj-
nost beloglavih supova se povećala na 67 gnezdećih parova,
odnosno oko 300 jedinki.Tako je kolonija ove jedinstvene vr-
ste ptice postala najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi.
Priroda u okruženju je neverovatne lepote, a
voda tako čista da se može piti.
 Kako možete da pomognete
životinjama?
Možete se učlaniti u Udruženje da zajedno pokušamo
da pomognemo životinjama. Zajedno smo jači i zajedno
više toga možemo da promenimo! Formular za učlanjenje
u Udruženje »Sloboda za životinje« nalazi se na ovoj
strani. Zajednički cilj nam je da se aktivno borimo za
pravo životinja na slobodan život, u skladu sa svojom
vrstom, kod nas i u svetu.
Udruženje »Sloboda za životinje« jeste neprofitna
organizacija, finansira se od članarina i priloga.
Članarina za jedan mesec je 100 dinara, a za celu godinu
1000 dinara. Ukoliko niste u mogućnosti da aktivno
učestvujete u aktivnostima i kampanjama Udruženja,
svoj doprinos možete dati i novčanim prilozima. Oni se
koriste isključivo za realizaciju konkretnih aktivnosti u
spasavanju životinja, kao i za brzo reagovanje kada je
potrebna hitna pomoć ili akcija. Članarina i prilog može
se uplatiti na žiro-račun
355 - 1050086 - 42
o d ina
a n e t e 1 5 g e pri-
t od pun
l i t e d a pos enja đ e o u lar
ko že dru ž la lji p orm
Ukoli tivni član U je da... ...za m odite vni f
ak trebn
o r ja
j e « , p o
ivotin Popunjen formular
z a ž
da pošaljite na
»Slobo ...se upoznate sa Statutom Sloboda za životinje
Udruženja koji možete naći na sajtu Cvijićeva 62
www.sloboda-za-zivotinje.org 11000 Beograd :
... se p
..uplatit preko rijavite date p
g o r e ili prek re
ili mes e g odišnj p ostavlj o s a j t a svojim dloge i sug
ečno č u č enog f ili talent e
ima i stije kako
lanari lanarinu od o r m ulara m o ž e te do umeći
nu od 1000 van prine ma
10 0 dina din ara ju cilje ti ostv
ra. va Ud a
ružen ri-
ja
 Verne do smrti
Mnogo toga mogu ljudi da nauče od životinja. Biti sa
nekim i u dobru i u zlu, ostati prijatelj i u teškim vremeni-
ma – ljudi nisu daleko stigli sa ovim vrlinama. U međuvre-
menu se svaki treći brak završi razvodom. Mnoge životi-
nje, međutim, zaista sklapaju savez za ceo život.
Određene vrste papagaja, orlova, čavki, gavranova,
labudova, golubova i gusaka, ali i lisica i drugih životi-
nja, ostaju zajedno tokom celog svog života, pomažući
se međusobno prilikom odgoja svojih mladunaca. U „je-
dnobraku“ žive i neke ribe, i spavaju noću peraje uz pera-
je. Australijski morski konjici verni su jedni drugima i sva-
kodnevno razmenjuju nežnosti.
Možemo se radovati ili smejati člancima kao što je ovaj
u časopisu „Das goldene Blatt“ – činjenica je, međutim,
da sve više naučnika iz oblasti biologije, zoologije i istra-
živanja ponašanja, dolazi do zaključka da životinje poka-
zuju moralno ponašanje. One imaju neverovatne misao-
ne i emocionalne sposobnosti.
Životinje: po prirodi dobre
„Dugo vremena je evolucija bila samo druga reč za
borbu za život. Pobeda je pripadala onima sa oštrijim zu-
bima.Sada sve više istraživača konstatuje da su životinje
mnogo dalje odmakle sa svojom spremnošću da pomo-
gnu, sa saosećajnošću i prijateljstvom.“ Tako se kaže u
posebnom izdanju magazina GEO: »Znanje – greh i mo-
ral« (br. 35/2005).
Ovaj članak počinje pitanjem: „Mislite li da smo mi
ljudi jedini stanovnici Zemlje sa smislom za moral?“ i za-
vršava se rečima: „Kada bi vanzemaljci na našoj planeti
tražili moralno ponašanje, ko zna da li bi se pri tom čovek
stvarno kotirao najbolje.“
Ovo se možda neće dopasti ponekom čoveku koji sa-
moga sebe smatra otelotvorenjem etike i morala, a živo-
tinje manje vrednim stvorenjima koja čovek sme da poje-
de, već kako mu je volja i kako je raspoložen.
Mnogi filozofi i biolozi su vekovima jedino čoveka sma-
trali „krunom stvaranja“, sposobnim da razlikuje pravdu
od nepravde i da svoje postupke procenjuje prema etič-
kim pravilima.
Životinje su do sada važile kao „animalne“, „stoč-
ne“, „bestijalne“ i „životinjske“. Ipak, istraživači su vreme-
nom kod životinja sve više nailazili na „humane“ oblike
ophođenja, kao što je osećajno uživljavanje, saosećanje,
spremnost da se pomogne, nesebičnost, spremnost
da se žrtvuje, pravednost, prijateljstvo, smisao za za-
jedništvo, fer-odnos, pomirljivost.
Kod ljudi današnjeg vremena sve ređe nailazimo
na ove „humane oblike ophođenja.“ Nakon katastrofe
sa vodenim bujicama u Nju Orleansu, na primer, nije
bilo izveštaja o nesebičnosti i uzajamnoj pomoći ljudi
u ovom razorenom gradu, već o pljačkanju, obraču-
nu vatrenim oružjem, ubistvima i silovanjima. U Japa-
nu su ljudi posmatrali kako su majmuni odmah odvukli
sa puta jednog pripadnika svoje vrste koga je prega-
zio auto. Koliko pak ljudi umre na mestu nesreće samo
zato što niko neće da se zaustavi i pruži prvu pomoć?
Ili, - gde su saosećanje, spremnost da se žrtvuje za
drugoga i fer-odnosi u privredi i politici? Možda je „živo-
tinjsko“ ponašanje ponekad mnogo etičnije nego „hu-
mano“? Možda mi zaista možemo da učimo od životi-
nja!
Od vremena cunami-katastrofe 2005. godine bilo je
izveštaja o tome da nisu pronađene nikakve mrtve di-
vlje životinje – one su sebe na vreme bile smestile na
sigurno. Odakle su znale za tu smrtnu opasnost? I zar
nećemo mi ljudi morati da odgovaramo za mnoge kata-
strofe, zato što smo iskorišćavali i uništavali svoju pla-
netu? Možda je jedina smisaona „zaštita od katastrofa“
- poboljšanje našeg karaktera.
Moralno ponašanje kod životinja
Moderni biolozi opisuju danas moralno ponašanje
kod životinja, koje je rasprostranjenije nego što se do
sada smatralo da je moguće. Vodeći među njima na
tom planu je Frans de Waal, profesor psihologije na

6 ©OSVOBODITEV
SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
ŽIVALI - 2009
- november 2007
Univerzitetu Emory u Atlanti i direktor „Living Links Cen-
ter for the Advanced Study of Apeand Human Evoluti-
on“ u Yerkes Primate Center u Atlanti. Već više od 30
godina on radi kao istraživač ponašanja i istraživač pri-
mata. Najpre je opisao elemente moralnosti, psihološke
mehanizme kao što su osećajno uživljavanje, prenoše-
nje osećaja, preuzimanje perspektive i načina ponaša-
nja kao što su saradnja, deljenje i tešenje kod čovekoli-
kih majmuna.
Frans de Waall u jednom intervjuu za list ZEIT od
17.12. 2003.g. kaže: „Kod majmuna doduše ne postoje
pravni sistemi kakve mi poznajemo. Ali postoji pomirljivo
ponašanje, postoje individue koje pokušavaju da spreče
svađu između ostalih.“ Ipak, moralno ponašanje ne nala-
zimo samo kod čovekolikih majmuna, nego i kod drugih
životinja (GEO WISSEN, br. 35, Greh i moral).
Sasosećanje
Slonovi nijednog pripadnika krda ne ostavljaju na ce-
dilu. Svojim telima i kljovama oni pokušavaju da ga po-
dupru. Ako ipak umre, oni donose grane i prekriju njego-
vo mrtvo telo.
Nije samo veličina to što afričkog slona čini poseb-
nom životinjom. Njegove vrline, kao što su saosećanje
i prijateljstvo, kod nas ljudi se retko mogu naći. Slonovi
razvijaju prijateljstva koja traju tokom čitavog života. Oni
pokazuju jedno veoma socijalno ponašanje. U krdima,
koja mogu obuhvatiti i 20 do 30 ovih životinja, svi pripa-
dnici krda štite mlade slonove, isto kao i one koji su po-
vređeni, trudne slonice ili pak stare pripadnike vrste.
Spremnost da se žrtvuje
Kitovi ulješure rizikuju sopstveni život da bi pomogli
članovima svoje zajednice da se odbrane od ajkula i orki
koje ih napadaju. Na otvorenom moru oni „pokrivaju“ je-
dni druge. Bez ove zaštite ne bi preživelo nijedno njiho-
vo mladunče.
Smisao za zajedništvo
U zajednici vodomara koje se mreste, pomaganje spa-
da u socijalno ponašanje. Vodomari primaju u svoju gru-
pu pripadnike nesrodnih vrsta koje se odriču svog po-
tomstva i hrane gladne kljunove mladunaca
Prijateljstvo
Kopitari u divljini i na pašnjaku skoro sve rade zaje-
dno. Ovce prislone svoj obraz na obraz prijatelja kojem
je potrebna uteha, koji je prilikom nekog sukoba izvukao
deblji kraj.
odakle dolaze njihova etika i moral?
Istraživač ponašanja profesor Frans de Waal uveren
je: moral dolazi iznutra. „Moral je prirodan, i ima jednu
emocionalnu bazu; on nije samo stvar razuma...Kada
vidi da neko ima bolove, aktiviraju se kod životinje iste
moždane regije kao što se dešava u slučaju kada sama
ta životinja ima bolove. Moralne dileme aktiviraju mož-
dane regije koje su starije nego naša vrsta.“
A šta je sa nama ljudima, koji smo toliko uobraže-
ni zbog svoje civilizovanosti? Kako stoje stvari sa na-
šim moralom, našim saosećanjem, našom spremnošću
da se žrtvuje za drugoga, našim smislom za zajedništvo
i našim prijateljstvom? Ako budemo iskreni, doći ćemo
možda do sličnog zaključka do kojeg je došao znameniti
naučnik i istraživač životinja Frans de Waal: „Da li je ci-
vilizacija samo fasada za egoistična čudovišta?“ Jedno
drugo pitanje postavlja poznati novinar Folker Arct (ZDF-
serije: „Vreme prirode“, „Pažnja, žive životinje“): koliko je
možda vredan zvaničan pogled rimokatoličke crkve pre-
ma kojem životinje nemaju dušu, ako je ista ta institucija
to isto ranije tvrdila i za ljude tamne puti?
Još je za velikog teoretičara evolucije Čarlsa Darvi-
na bilo samo po sebi razumljivo da je „duhovna razli-
ka između ljudi i životinja, koliko god da je velika, sigur-
no samo postepene prirode, ali ne i različitog karaktera“
(Darvin, Poreklo čoveka, 1871. g.). Ova povezanost je
bila data zahvaljujući njegovoj revolucionarnoj spoznaji
da su zaista sva živa bića, uključujući i čoveka, „zavisna
jedna od drugih“. Mnogi ljudi tadašnjeg vremena sma-
trali su Darvinove spoznaje ponižavanjem čoveka – one
bi mogle „da se obrnuto shvate i kao uzdizanje vredno-
sti životinja“
(Darvin, Poreklo čoveka, 1871. g.)
(sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev).
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV ŽIVALI -- november
2009 2007 7
 Kućni ljubimci
Kontakt sa životinjama: kao spasioci života
zdravstveni eliksir za čoveka
Kućni ljubimci nisu samo verni saputnici, oni zna-
ju i da spasu život. Bilo da upozoravaju čoveka na
vatru ili kakve druge pretnje, životinje često imaju
bolji instinkt za opasnosti nego ljudi.
Crni ovčarski pas, keruša Hera, spasla je jedno
dete: u septembru 2002. g. jedna trogodišnja devoj-
čica je sa ograde mosta pala u kanal. Instinktivno,
keruša je skočila za njom i izvukla devojčicu iz vode
držeći je čeljustima za tregere njenih farmerki.
Zlatni retriver po imenu Dasti sačuvao je svoju
vlasnicu od udara struje: probudio ju je iz sna jer je
voda curila niz zidove i sa plafona kapala na ele-
ktrične uređaje. Brzo je zatvorena glavna slavina
i sve je pospremljeno. Kasnije je konstatovano da
Odavno je već poznato da kontakt sa životinjama de- je bio ogoljen kabl na jednoj lampi. Voda je zausta-
luje bolje nego poneki lek. Milovanje pasa i mačaka vljena neposredno pre nego što je stigla do lampe.
jeste aktivnost koja snižava krvni pritisak i oslobađa Uključivanje svetla je inače moglo da se završi dra-
hormone sreće. matičnim posledicama.
U naučnim studijama dokazano je pozitivno de- Persijski mačak Sindbad spasao je svoju gazda-
lovanje životinja na zdravlje ljudi. Životinje imaju fini ricu od gušenja: Sindbad je glasno i uzbuđeno mjau-
osećaj za duševne nevolje i telesne patnje ljudi: deca kao kada se zapalio novi toster u kuhinji i počeo da
koja imaju kućne ljubimce u boljoj formi su i ređe iz- oslobađa otrovna isparenja. Ali, 75-godišnja gazda-
ostaju iz škole. Imunološki sistem ovih malih prijate-
rica je još spavala. Kada je napokon primetila tu ne-
lja životinja radi efikasnije, izazivači bolesti budu bo-
lje suzbijeni.
sreću, gazdarica se onesvestila. Sindi je nije napu-
- Milovanje neke verne životinje snižava krvni stio i gurao ju je šapama dok nije došla k sebi, da bi
pritisak i stabilizuje krvotok, poslednjim atomom snage doveo pomoć.
- Pacijenti sa srčanim infarktom koji imaju ne- Izvor: „Životinje uključuju alam.
kog kućnog ljubimca, žive duže i brže ozdrave.
- Stari ljudi koji žive u stambenim grupama sa Akcija „Spasioci na četiri šape“, izveštaj ZDF 9. 2. 04
(sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev).
kućnim ljubimcima duhovno su u boljoj formi i manje
su depresivni. Više ih zanimaju socijalni kontakti i,
sveukupno gledano, zadovoljniji su svojim životom.
Psi mogu da razlikuju oko 1000 mirisa, tri puta
više nego čovek. Oni se i prilikom ophođenja sa lju-
dima oslanjaju na svoje neverovatno fino oblikovano
čulo mirisa – „nanjuše“ čoveka, oni sebi u neku ruku
naprave jednu „sliku njušenja“. U narodu se kaže da
psi „namirišu“ strah od ljudi. To sada potvrđuje i nau-
ka: ljudsko telo, kod osećanja kao što su strah, bes,
tuga, uznemirenost iil radost, stvara određene fero-
mone, dakle, materije mirisa. Dermatolog Armand
Cognetta iz Floride je još 1993. godine dokazao da
psi čak nanjuše bolesti kod čoveka. Još pre nego što
je bolest dokazana u laboratoriji, neki psi mogu da
prepoznaju da li neki čovek ima rak – rak naime ne-
prijatno miriše, rak prostate miriše drugačije nego
rak kože.

(FFT 1/2006)

8 ©OSVOBODITEV
SLOBODA ZA ŽIVALI - november
ŽIVOTINJE 2007
- 2009
 Životinje: inteligentnije Š i m p a n z e:
nego što se do sada pretpostavljalo 98,7 odsto gena kao kod čoveka

Da bi se otkrilo šta nas ljude razlikuje od životinja, jedan kon-

Životinje su inteligentnije nego što se do sada pre- zorcijum istraživača započeo je sa dešifrovanjem genoma kod
tpostavljalo. Aktuelni rezultati istraživanja potvrđuju šimpanza. Iznenađujući rezultat: geni šimpanza su 98,7 odsto-
da su mnoge životinje sposobne da misle, što se do identični sa ljudskim genetskim nasleđem - šimpanzama nedo-
sada pripisivalo samo ljudima ili čovekolikim majmu- staje samo okruglo 50 čovekovih gena! I još nešto iznenađujuće:
nima. Homo sapiens nije jedini koji je u stanju da do- kada je mozak u pitanju, čovek i šimpanza su genetski najslični-
lazi do otkrića ili da planira, i da dela sa ciljem. Mno- ji. To što čovek ume da govori, a šimpanza kod skoro identičnog
ge životinje imaju iste takve sposobnosti i znaju da genetskog nasleđa ne ume, lajpciški biolog koji se bavi prouča-
komuniciraju sa čovekom: životinje imaju dobro pa- vanjem evolucije Svante Paabo objašnjava različitom aktivnošću
gena.
mćenje..
Naučnici su ovim dešifrovanjem nasleđa kod šimpanza hteli
Vlasnici pasa su to oduvek znali, a sada to potvrđu-
zapravo da pomognu da se reši „zagonetka čovek“.
je i nauka: životinje su u stanju da glasovne mode-
Analiza ovih sada potpuno dešifrovanih gena nudi mnogo od-
le svrstaju u određene pojmove. Još 1999. godine je govora, ali nabacuje i nova pitanja: „Za pitanje šta nas je napra-
pas Rik, rase border-kuli oduševio gledaoce emisije vilo čovekom, još uvek nemamo nikakvo objašnjenje“, rekao je
„Kladimo se da...“, svojim svrstavanjem glasova i reči jedan od vodećih istraživača Robert Walterston, sa univerziteta u
u odgovarajuće igračke. Vašingtonu. (dpa-vest od 1. 9. 2005.g.),
Istraživači sa Instituta Maks Plank testirali su Rikovu Takozvani Veliki čovekoliki majmuni - orangutani, gorile, šimpan-
inteligenciju i konstatovali da ovaj pas može da me- ze, bonobi - čoveku su najsličnija i najsrodnija živa bića na našoj
moriše reči jednako brzo kao neko malo dete. Kada planeti.
talentovani kuliji jednom ili dva puta čuju neku reč, Nažalost, svi čovekoliki majmuni još uvek dele tužnu zaje-
dničku sudbinu: svi su u međuvremenu ugroženi izumiranjem i
onda oni već znaju da taj glasovni model znači nešto
na crvenoj su listi ugroženih životinjskih vrsta.
određeno - i u stanju su da uz pomoć fotografija traže
To ne baca dobro svetlo na ljudsku etiku i ljudski moral,
i nađu predmete. i na našu, ah tako veliku, inteligenciju: kao što je poznato, čovek
Keruša Betsi rase border-kuli, iz Austrije, ima fond ne ubija samo životinje do istrebljenja čitave njihove vrste, već
reči od 340 pojmova. uništava i sopstvenu planetu na kojoj živi.
Kada malo dete prvi put prepozna sebe u ogleda-
lu, za istraživače ponašanja to je znak da je to dete Ljubav prema bližnjima u životinjskom carstvu
razvilo „ja-svest“. Ali, ne prepoznaju samo ljudi sebe
u ogledalu - ovom sposobnošću raspolažu i vrste ve- „Jasno je da šimpanza nikada ne bi skočio u hladno jeze-
likih majmuna, slonovi, delfini, pa čak i svrake. ro da spase nekog drugog majmuna“, argumentovao je nedavno
Svrake nisu jedine ptice koje imaju inteligenci- psiholog sa Harvarda Jerome Kagan. Ali, ovaj renomirani istraži-
vač je ovu računicu napravio ne uzevši u obzir jednog mužjaka
ju. Istraživači potvrđuju
šimpanze u jednom
da se ptice sećaju ranijih
američkom zoolo-
događaja. Žbunske šojke škom vrtu. Kada je
(kreje) znaju gde su sa- ovaj mužjak šim-
krile hranu panze primetio
i izvade je pre nego što kako je jedna ne-
se pokvari. Neke vrste spretna majmuni-
ptica, kao na primer vra- ca pustila da njeno
ne, u stanju su da savi- malo dete padne u
ju žice u oblik kuke da bi vodu, on se bacio
u vodu i u očajnič-
tako došle do hrane. Pa-
kom pokušaju spa-
pagaji umeju čak da ra-
sao mu život. Ovo
čunaju. plemenito ponaša-
Ali i beskičmenjaci, kao nje nije nikakva izu-
što su hobotnice, u sta- zetna pojava u živo-
nju su da koriste alatke: tinjskom svetu. Više
zoolozi u minhenskom sistematskih eks-
životinjskom parku Hella- perimenata i mno-
brunn pokazali su jednoj go pojedinačnih po-
hobotnici kako da sama smatranja vode svi
do istog zaključka:
izvadi hranu iz zatvore-
tuđa nevolja podsti-
nih tegli. če životinje na prak-
(izvor: National tično delanje radi
Geographic, FFT 3/2006) pružanja pomoći.
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 9
 Guske Guske imaju dugotrajno pamćenje. One upam-
verne, inteligentne i socijalne te obeležja predela i konstelacije zvezda kako bi pri-
likom svojih godišnjih seoba mogle da se orijentišu.
U jatu jedna guska vodi računa o drugoj. Ako neka
guska tokom leta bude odstreljena, nekoliko drugih
gusaka zaostane da bi pogledima pratilo svog
povređenog prijatelja.

Kljukanje gusaka i pataka

Kljukanje gusaka se izvodi sa ciljem da one što pre (za
najviše deset nedelja) dobijaju u težini, da se dobro uto-
ve kako bi potom bile zaklane i prodate na tržištu. Zato
ih drže u malim i mračnim prostorima, bez svetla i sve-
žeg vazduha. Zbog takvog kratkog i intenzivnog tovlje-
nja guske pate od zapaljenja zglobova i lomova kostiju.
Samo kljukanje se izvodi na sledeći način: stotinama gu-
saka se na brutalan način, jednoj za drugom, kroz grkljan, pa
sve do stomaka, gura jedna 40 do 50 cm duga metalna cev
da bi se posebno spremljena kašasta hrana „ugurala na silu“
direktno u želudac. Jetra gusaka postaje sve veća, počinje da
pritiska ostale organe – životinje trpe nepodnošljive bolove.
Uz to još dolaze i povrede sluzokože i kljunova, koje nasta-
: ju usled ovog nasilnog hranjenja. Svakog dana se u želuce
ovih životinja nagura 1,2 kg (!) nabubrenog i posoljenog ku-
kuruza i ovsa – to je desetostruko veća količina od one koju
Što se tiče vernosti i timskog duha, guske bi guska obično pojela! Da guska posle ovog mučnog klju-
nama ljudima mogu biti uzor. Prilikom svojih leto- kanja ne bi povratila ovu kašu i da ne bi izostao „uspeh“ ko-
va prema jugu svake godine, guske se orijentišu jem teži onaj ko drži ove životinje, kljun se zatvara gumicom.
prema zvezdama i predelima.
(sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev).
Istraživači ponašanja životinja u međuvre-
menu su došli do čitavog niza novih saznanja:
guske su verne. One svog partnera biraju za ceo
život. Ako partner umre, one često ostatak živo-
ta provedu kao udovice /udovci – i to može biti
jedno dugo vreme, jer guske žive i do 25 godina.
Ako partner ili neko od dece bude povređen/o ili
ubijen/o, guske se povuku iz grupe da bi tugo-
vale.
Kada je reč o smislu za zajedništvo, gu-
ske nam mogu biti veliki uzor: kada se približa-
va zima, nekoliko porodica gusaka se udružuje
u jato da bi letele prema jugu. Razdaljinu od ne-
koliko hiljada kilometara one prevaljuju u karak-
terističnoj V-formaciji, tako da guske koje se na-
laze napred smanjuju otpor vazduha za one koje
su pozadi. Na taj način one u grupi mogu da lete
oko 70 odsto dalje nego što bi to mogle da posti-
gnu ukoliko bi letele same. Guske tokom leta ro-
tiraju od napred prema nazad, a one koje su po-
zadi viču da bi bodrile predvodnika jata.
10 ©OSVOBODITEV
SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
ŽIVALI - 2009
- november 2007
 I n t e l i g e n c i j a ž i v o t i nj a
Donedavno su ljudi, a posebno predstavnici zvaničnih cr-
kvi, pokušavali da životinjama ospore ne samo inteligenciju,
nego i dušu – tj. nisu priznavali da ih ove imaju. Međutim, sada
je i ljubiteljima životinja i svima koji imaju kontakt sa njima ja-
sno da su one veoma inteligentne! Biolozi sve više dokazuju
tu tezu. Svaka jedinka u okviru svake vrste životinja, poseb-
no kod ptica i sisara, ima svoj poseban karakter i ponašanje.
Navešćemo samo neke od brojnih primera i zanimljivosti
iz sveta životinja, koji jasno dokazuju inteligenciju životinja.
Tek nedavno je u amazonskim prašumama otkriveno po-
reklo i namena čudnih kamenih platformi koje su izravnate po
površini i na njima su i dalje obli kamenovi koji su još uvek u
upotrebi. Te platforme nisu napravili ljudi, nego majmuni-ka-
pucineri! Živahni dugorepi mali majmuni su čak sa više kilo-
metara udaljene rečne obale doneli kamenove koji su teški
skoro koliko i oni sami, i kojima na velikim kamenim platfor-
mama otvaraju teško lomljive tropske orahe! Pri tome jedva
šapama podignu velike kamenove i udaraju njima po orasi-
ma. Prethodno lupkanjem prstima utvrde koji su orasi pred
zrenjem, odgrizu im meki vrh i bace ih na tlo - da još bolje saz-
ru, a zatim ih nose i po više kilometara do platforme. Tu vešti-
nu mladi kapucineri uče od starijih i usavršavaju je vežbom.
Nisu samo majmuni ti koji su opovrgli staru naučnu za-
bludu da samo ljudi koriste oruđe, i da su zato po inteligenciji
daleko ispred ostalih vrsta životinja. Neke vrste afričkih ptica
grabljivica kamenovima razbijaju jaja nojeva da bi popile sa-
držinu. Riba-strelac kapima vode gađa insekte na granama
iznad vode, i obara ih da bi ih pojela. Veoma inteligentne ptice
iz porodice vrana uspešno savladavaju raznorazne zadatke u
prirodnim uslovima, u ljudskim naseljima ili u eksperimentima
u kojima se ispituje njihova inteligencija. Biolozima je jasno da
je ptičji mozak sve drugo samo ne proste građe, i da izreka da
neko ima ptičji mozak treba da znači pohvalu a ne poniženje!
Delfini ne samo da se uspešno i na daljinu sporazu-
mevaju, nego jedni drugima daju i imena! Čak mogu da
„ogovaraju“ odsutnog člana grupe, pominjući ga po imenu.
To je utvrđeno prilikom snimanja, a zatim i reprodukova-
nja glasova delfina. Osim toga, poznat je slučaj od pre ne-
koliko godina kada su delfini zaštitili ronioce od ajkula bli-
zu obala Novog Zelanda. Ronioci nisu ni primetili ajkule,
kada je grupa delfina počela da steže obruč oko njih. Neka-
da su čak delfini i kitovi provodili brodove kroz hridi i podvo-
dne stene da se ne nasukuju. A ljudi su ih zauzvrat – ubijali.
Delfini i kitovi bi lako mogli povrediti i ubiti čove-
ka kada bi to hteli, ali to ne čine jer u nama vide inteli-
gentna bića. A šta mi, ljudi, radimo njima? Naše pona-
šanje prema životinjama ne dokazuje naše egoistično
hvalisanje da smo iznad svih ostalih bića na Zemlji.
Slonovi veoma dugo pamte, to skoro svi znaju. Međutim,
tek nedavno je utvrđeno da i oni, kao i ljudi, pate od posttrau-
matskog stresnog sindroma! Slončići pred čijim očima su ubi-
jeni majka i ostali članovi krda (oni su veoma jako vezani jedni
za druge), ako kao tinejdžeri pored sebe nemaju odrasle jedin-
ke koje bi ih naučile kako da se ponašaju, skoro redovno posta-
ju problematični , pa i agresivni kada odrastu u prihvatilištima
za slonove siročiće, a posebno mladi mužjaci kada ih potom
puste u nacionalne parkove. Takve životinje kasnije napa-
daju ljude, ali i takva agresivnost je posledica ponašanja ljudi,
a ne rezultat nekakve mahnitosti životinja. I slonovi imaju po-
slednju granicu trpljenja. To je posledica patnje koju su im ljudi
priredili.Ti nežni džinovi veoma su inteligentna i osećajna bića.
I domaće životinje su inteligentne, to je neosporna
činjenica. Dokazano je da ovce godinama pamte lica drugih
ovaca i ljudi, i to veliki broj individua. Kokoške pamte ljude i
beže od nepoznatih osoba. Čak pamte i boju odeće koju imate
na sebi, i mogu se uplašiti ako, na primer, obučete čarape u
drugoj boji! (Ovo su lična zapažanja.) Dokazana je i inteligen-
cija svinja, a priča o mačkama i psima ima bezbroj. Ne samo
da se psi mogu obučiti da pomažu slepim ljudima, invalidima,
srčanim bolesnicima, epileptičarima, ljudima koji imaju teš
ke alergije na kućne hemikalije i druge materije itd. – nego
je npoznato mnogo priča o psima koji su svojim brzim reagov-
anjem spasli život ljudima koje vole i za koje su emotivno vezani!
A sada nekoliko činjenica koje nas ne prikazuju u
leepom svetlu. Poznato je da su nam od svih majmuna,
genetski najbliže šimpanze. Međutim, slični smo im po još
jednoj karakteristici - agresivnosti. Od svih vrsta na Zemlji,
jedino šimpanze i ljudi ubijaju pripadnike svoje vrste. Mužjaci
šimpanze, po rezultatima nedavnih istraživanja, zabeleženih
potresnim snimcima – organizuju lov na manje dugorepe
majmune, rastržu ih i jedu, iako im meso nije neophodno u
ishrani. Osim toga, viđeni su kako u grupama od dvadese-
tak mužjaka iz jednog čopora napadaju usamljenog mužjaka
iz druge grupacije, udaraju ga, skaču po njemu uz nesnosnu
dreku, i čak mu sakate telo i potom ga mrtvog vuku po šumi.
Ovo je primer kako inteligencija može imati i lošiju stranu,
a takvih primera ima veoma mnogo kod homo sapiensa.
U poslednje vreme dokazuje se i inteligencija ajku-
la: dokazano je da one ne povređuju ljude namerno,
nego tek ako ih, gledajući odozdo, pomešaju sa svojim
prirodnim plenom. Čak su ronioci istraživači uspeli da us-
postave prijateljstvo sa ajkulama i da plivaju sa njima!
Postoji još jedan interesantan događaj. Jedan ribar je iz-
bavio ženku velike bele ajkule iz ribarske mreže, i od tada
ona stalno prati njegov brodić i rasteruje ribe od njegovih
mreža. Čak povremeno izranja u uspravnom položaju iz
vode i uživa u tome da je on mazi po donjem delu čeljusti!
Vremenom, ta ajkula je postala turistička atrakcija. I op-
stanak ajkula su ljudi doveli u pitanje zbog preteranog lova.
Ovo je samo mali deo istine o životinjama. Od
njih možete naučiti mnogo toga: pre svega, kako
nesebično voleti, jer ljudi su najčešće potisnuli i zabo-
ravili tu osobinu koja je karakteristika duhovno viših bića.
OSVOBODITEV
© SLOBODA ŽIVALI - november
ZA ŽIVOTINJE - 20092007 11
 iz naše dnevne štampe
preuzeti delovi ne predstavljaju stavove Udruženja

Na koje još načine Kako ljudi vraćaju

životinje pomažu ljudima: usluge životinjama?
Umesto da ljudi žive u slozi sa „čovekovim najboljim pri-
S obzirom na to da je pseći njuh skoro milion puta jateljem“, oni gledaju da ga iskoriste najviše što mogu, pa čak
razvijeniji od ljudskog, da pas čuje i vidi mnogo bolje od i po cenu njegovog života. Vekovima ukrštaju pasmine pasa
čoveka, psi se koriste za pomoć lju- da bi od njih načinili „borce koji ne odustaju“, a onda organi-
dima na mnogo načina: zuju borbe pasa radi klađenja. Često u tim borbama ugine
neki od pasa, a ponekad se dešava da pse koji su izgubi-
li meč ubiju sami vlasnici. Ovaj morbidni način klađenja pri-
- preko njuha otkrivaju bolesti kod ljudi, sutan je i u Srbiji, mada nije dozvoljen. Tako srećemo mlade
npr. rak kože, momke koji treniraju svoje borce po parkovima, među decom,
- služe kao vodiči slepih i ljudi koji slabije vide, na rekama... Posledica ovakvog čovekovog ponašanja je da
- koriste se za pomoć ljudima koji slabije ili uopšte ne se neke rase pasa u Potrugaliji neće smeti više uzgajati niti
čuju, razmnožavati. Biće zabranjene sledeće vrste pasa: argen-
- rehabilitacijski psi pomažu ljudima sa posebnim tinska doga, brazilski ovčar, pitbul terijer, rotvajler, američki
potrebama (pomažu nepokretnim ili polupokretnim stafordširterijer, stafordširbulterijer i tosa-inu. I opet, lakše je
osobama oko osnovnih egzistencijalnih potreba), ljudima da psi budu žrtve, nego da se sami ljudi promene!
- terapijski psi pomažu ljudima da se opuste Umesto da psi budu naši najbolji prijatelji, postali su nam
oruđe za borbu, za prestiž, sredstvo za zarađivanje para. I pri
i smanje negativne oblike ponašanja,
- službeni psi u policiji i na carini traže drogu na tom neki još smeju bez stida da tvrde kako ih mnogo vole?!
aerodromima, štite ljude i stvari, učestvuju u potraga- OPASNI LJUBIMCI!
ma za nestalim osobama, pomažu pri spasavanju lju-
di nakon nesreća, zemljotresa, lavina, utapanja i sl.,
- koriste se kao psi čuvari stada, kuća, imanja...
Danas se konji i dalje koriste u poljoprivredi
u manje razvijenim i siromašnijim ruralnim sredina-
ma. Masovno se koriste za jahanje na nepristupač-
nim terenima, za sportsko i rehabilitaciono jahanje i
sl. Serum protiv zmijskog ujeda dobija se od konja.
Na nepristupačnim terenima koriste se magar-
ci, mazge, lame, bivolice i psi za prenos tereta i ljudi.
U laboratorijama se od zmija uzima otrov koji se veo-
ma mnogo koristi u farmaceutskoj industriji za izradu veli-
kog broja lekova. Sa mnogo raznih vrsta otrova vrše se is-
pitivanja radi iznalaženja lekova za najteže ljudske bolesti. doga, stafordširbulterijer
Ptice u velikoj meri utiču na smanjivanje popula-
cije zmija i glodara, što u velikoj meri pomaže ljudi-
ma i njihovim usevima da se zaštite. U Aziji i Africi kori-
ste se za ribolov, zajedno sa pripitomljenim vidrama.
Slonovi se u Aziji koriste za transport i za rad.
Kako se ljudi
ophode prema životinjama?
Izgorelo 40 grla stoke
Oko 40 grla stoke izgorelo je u požaru, koji je
u subotu uveče, pola sata pre ponoći, izbio u do-
maćinstvu M.M. u selu Ljubić kod Čačka. Među iz-
gorelim životinjama bilo je nekoliko konja, 14 utovlje-
nih bikova, osam steonih junica i više teladi i krava. brazilski ovčar, pitbulterijer
Zakon koji uskoro treba da bude donet predviđa zabranu
Krave umiru u mukama razmnožavanja, uzgajanja i ulaska na portugalsku teritoriju
Pet krava umrlo je nedavno u najgorim mukama pasa koji pripadaju tim rasama, ili su nastali njihovim ukršta
na farmi mlekare „PIK Zemun“. Zbog loših uslova u njem. Izuzetak će biti psi koji se koriste u vojsci i u policiji.
kojima ova firma poslednjih nekoliko godina posluje, U Portugalu je registrovano oko 5.500 opasnih pasa.
Vlasnici potencijalno opasnih pasa moraju da ih sterilišu
životinje ne dobijaju hranu kakva im je namenjena.

1212
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009
 iz naše dnevne štampe
Kako ljudi vraćaju usluge životinjama
Kako se ophode prema njima
američki stafordšir bul terijer, rotvajler
tosa inu
u roku od dva meseca. U protivnom, moraće da plate
kaznu od 500 do 45.000 evra.
Vlasnici će takođe morati da potpišu osiguranje od građa-
nske odgovornosti za svog psa. Psi koji su ocenjeni kao
opasni moraće da nose brnjicu, a na povocu moraju da
ih vode osobe starije od 16 godina.
Borbe pasa kod nas
Iako su borbe pasa odavno zakonom zabranjene, jav-
na je tajna da se svake nedelje na drugoj lokaciji u gra-
du održavaju krvavi mečevi pitbulova. Za sud i policiju
tako nešto ne postoji u Beogradu, a treninzi pasa spremnih
da uđu u ring odvijaju se u blizini dečijih igrališta. Osim lju-
di „s one strane zakona“, deo ovog „sporta“ su i lokal-
ni veterinari koji po jednom meču zarade i do 500 evra.
Borbe pitbulova i drugih sličnih pasa održavaju se u pred-
građima ili zaseocima, u izolovanim i dobro ograđenim dvo-
rištima kuća, sakriveni od pogleda prolaznika. Organizatori
to čine radi novca, ali ima i istinskih ljubitelja ovog „sporta“,
kojima gledanje krvavih mečeva predstavlja zabavu. Na op-
kladama se najviše zarađuje. One se kreću, kažu sagovor-
nici „Blica“, od tričavih stotinu pa do desetak hiljada evra.
Blic 11.9. 2008.
Da li se sećate...?
- Na najvećoj farmi koka nosilja u jugoistočnoj Evropi
“Eko-organik lajf” u Surčinu kod Beograda, početkom
februara 2008.godine, u oko jedan sat posle ponoći iz-
bio je požar. U vatrenoj stihiji izgorelo je 150.000
pilića!
Masakr
Više od 120.000 mrtvih ptica otkriveno je u kamionu
na slovenačko-italijanskoj granici, u novembru 2001.g.
To je najveći zabeleženi masakr divljih ptica u istoriji
Evrope.
.
Koliko divljih životinja strada od otrova
na poljoprivrednim poljima
Prošle godine pronađeno je na njivama Zemljoradničke
zadruge iz Kovilja 12 uginulih srna, šest srndaća, 26 zečeva
i jedan jazavac. Uginula divljač predata je Veterinarskom za-
vodu u Novom Sadu na analizu, koja je potvrdila da su živo-
tinje uginule od otrova. Istovremeno, Institut za ratarstvo Po-
ljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu posle analize uzoraka
zemljišta potvrdio je da je na njive bačen otrovni cink fosfid.
- Radnici zadruge bacali su otrov protiv glo-
dara i umesto da ga ukopavaju u zemlju, raseja-
li su ga na 166 hektara njiva koje se nalaze uz Dunav.
Pretpostavlja se da je uginuo i veliki broj ptica jer
nad tim njivama ništa nije letelo danima, čak ni vrane.
Životinje od ovog otrova umiru u velikim mukama.
Trebali bi da se učimo kako se uživljava u oseća-
je životinja i kada nešto radimo što može prouzroko-
vati njihovu patnju ili smrt - uvek bi sebi trebali posta-
viti pitanje da li bi mi želeli da se sa nama tako radi.
Životinje koje prežive, u svojim telima nose nataloženi,
vrlo koncentrisan otrov koji oni koji konzumiraju meso
unose u svoj organizam.
Retko ko razmišlja o tome kakvu pustoš ostavlja-
ju za sobom ovakvi otrovi i u samom tlu, kad su u pitanju
male životinje, pa i mikroorganizmi, koji takođe imaju veo-
ma značajnu ulogu u pripremanju tla i njegovom čišćenju. .
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV - 2009 2007
ŽIVALI - november 13
 Nepredviđena reklama za vegetarijansku hranu!
To je zaista nešto što se moglo i očekivati; kravlje ludilo
sve se više širi. Posle Engleske, Francuske, Švajcarske i Ho-
landije, sada je i Nemačka dospela u glavne naslove novina.
Italija i Austrija takođe čekaju u redu. Očigledno se BSE može
prenositi i na ostale sisare, čak i na čoveka. A to stvara kod ljudi
strah. Do sada su u Švajcarskoj kod više od jednog tuceta mla-
dih konstatovani nepoznati oblici Krojcfeld-Jakobove bolesti.
Uzrok zarazne bolesti BSE je još uvek nepoznat. In-
dustrijski proizvedeno stočno brašno – sada na brzinu za-
branjeno! – ipak se, zahvaljujući globalizaciji, odavno raši-
rilo po čitavom svetu. Svi smo ugroženi. Ko zna kakve će
nam sve još zagonetne bolesti tokom sledećih godina do-
neti jeftina fastfood hrana koju trpamo u sebe, kao i pro-
tivprirodna industrijska hrana. Utoliko više, jer očigledno
može proći i deset do petnaest godina do njihovog iznena-
dnog izbijanja. Očigledno smo predugo bili naivni i lakoverni.
BSE je i šansa. Možda će sada mnogi ljudi izvući neku
pouku i otkriti biopoljoprivredna dobra, naučiti da cene hra-
nu koju nam daruje priroda, početi da se hrane svesni-
ji uticaja hrane na zdravlje, ili će prestati da jedu meso.
Doduše, vegetarijanstvo je još uvek u drugom planu. Ali
već sada sve više i više ljudi odustaje od jedenja mesa.
Zdravstveni argumenti
Odavno je poznato da izvesne životne namirnice u
naš metabolizam unose supstance koje izazivaju rak.
Pre svega slanina, šunka, usoljeno meso (meso iz sala-
mure), razne kobasice i salame i dimljeno meso. U pri-
rodno gajenom povrću, voću i integralnom zrnu žitari-
ca nalaze se, nasuprot tome, materije koje sprečavaju rak;
naime u svemu što sadrši vitamin C i beta-karotin. Dakle!
Što duže je neka životinja mrtva, njeno meso gubi dejstvo
koje onome ko ga jede daje snagu. Sredstva za konzervisa-
nje (nitrat i nitriti) još i dodatno uništavaju hranljivu vrednost
mesa. U mesu se nalaze klice koje brzo izazivaju truljenje
iako se hemičari zaklinju tvrdeći suprotno. A mi, sa svojim za-
kržljalim čulom mirisa, to više uopšte i ne primećujemo. Ovi
procesi raspadanja onda odgovarajuće pospešuju bolesti.
Ekonomska razmišljanja:
- Vegetarijanska jela, u poređenju sa mesom, imaju jedna-
ku vrednost. Uprkos tome što sadrži belančevine (sa esencijal-
nim masnim kiselinama), meso nije neophodno za našu ishra-
nu. Pošto se hrana iz zemljišta koristi pozitivnije, biljna hrana je,
nasuprot životinjskoj, bogatija proteinima i mineralnim solima.
- Deset ari zemljišta zasejanog biljnim kulturama daje,
tako su izračunali, preko stočarstva, čoveku hranu za 19 dana.
Isto to polje, zasejano sojom, daje mu hranu za 450 dana.
Ako bismo u celom svetu smanjili korišćenje mesa u ljudskoj
ishrani za deset procenata i pustili da na tako oslobođenim
površinama rastu žitarice, moglo bi se u dovoljnoj meri pre-
hraniti 60.000.000 ljudi. Korišćenje životinjskog mesa u ljud-
skoj ishrani u bogatim zemljama glavni je uzrok gladi u svetu.
Svake godine u Srbiji strada: 200.000 goveda, 1,5
miliona svinja tovljenika, 30.000 ovaca i koza, če-
tiri hiljade konja i više desetina miliona živine
14 OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009
Antropološki aspekti:
- Mi ljudi nemamo kandže, nemamo oštre, šiljaste zube
za kidanje mesa. Kao i sva druga živa bića koja se hrane travom
i plodovima, i mi imamo pljosnate i zarubljene kutnjake koji služe
za mlevenje hrane.
- Imamo dobro izgrađenu pljuvačnu žlezdu sa puno enzima
ptialina (Ptyalin) da bismo hranu pripremili za varenje. Mesožde-
ri, naprotiv, imaju kiselu pljuvačku bez ptialina. Kao i svi biljojedi,
i mi raspolažemo dvadeset puta slabijom želudačnom kiselinom;
zato je crevo kod čoveka, proporcionalno veličini i težini, višestru-
ko duže nego kod mesoždera.
- Zahvaljujući mesu – sa njegovim proteinima i hormonima
rasta – ljudi su preživeli sva doba do danas. Ali nakon hiljada go-
dina evolucije, danas je jedenje mesa samo još slepa navika. Uz
to, mi ne hodamo na sve četiri kao kakva grabljiva zver, već kao
živo biće na višem stepenu razvoja razvijamo uspravan hod sa li-
cem usmerenim gore.
Etičke tačke gledišta:
- «Ne ubij» važi ne samo za ljude, nego i za životinje. Ako
bismo sami morali da koljemo životinje, bili bismo svesni šta za-
pravo činimo jedući meso, naime da uništavamo visokorazvi-
jeni život. Nepravda ostaje nepravda i onda kada je svi čine.
- Tokom istorije čovečanstva, nebrojene ličnosti su, ne je-
dući meso, pre nas i nama za primer, živeli jedan sasvim druga-
čiji senzibilitet: Sokrat, Buda, Isus, Franjo Asiški, Hildegard fon
Bingen, Leonardo da Vinči, Mahatma Gandi, Albert Ajnštajn, Raj-
ner-Marija Rilke itd. Zar nismo i mi pozvani na više ljudskosti?
Sa fenomenom kravljeg ludila raste i jedna nova svest: da
treba kritičkije da konzumiramo, da promišljenije kupujemo,
i da treba da se hranimo biološki vrednije i zdravije.
Jer znaci na zidu su isuviše jasni.
Možda bismo morali da zaboravimo ovaj deo 2,5
miliona godina duge istorije razvoja i da nastavimo
od onog vremena kada se čovek još hranio
primereno vrsti. To bi garantovano bio pravi
korak ka ozdravljenju današnjeg bolesnog bića.
(Peter d’ Aujourd’hui)
Island protiv polarnih medveda
REJKJAVIK Stručna komisija islandske vlade preporučila je
hitno ubijanje polarnih medveda koji se zateknu na Islandu,
prenose agencije.
Komisija je sazvana letos, nakon otkrivanja dva medveda
koji su u kratkom razmaku jedan za drugim na santama leda „do-
putovali“ na obalu severnog Islanda. Lovci su ustrelili životinje,
što je izazvalo proteste boraca za zaštitu životinja.
Predsednik komisije Hjalti Gudmundson odluku je opravdao
opasnošću koju polarni medvedi predstavljaju za ljude. Opstanak
polarnih medveda, kojima je domovina Grenland, nije akutno
ugrožen pa stoga nisu potrebne ni složene akcije spasavanja.
Osim toga, hvatanje medveda i njihov prevoz na Grenland vrlo
su skupi, izjavio je Gudmundson.
(sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev).
 Da li nam jedenje mesa pomaže ?
Meso ili biljke?
Verovanje u to da jedenje mesa 1 do 3 puta
nedeljno spada u odmerenu i uravnoteženu ishranu,
široko je rasprostranjeno. Da li nam jedenje mesa, sa
njegovim proteinima, gvožđem i vitaminima, poma-
že da budemo u dobroj formi u toku zime, ili čini da
obolimo? Da li je čovek svaštojed ili je pre biljojed ?
Meso ili biljke ?
Da li će teza da nas hranljive materije iz
mesne hrane čine jakim i snažnim, a naš or-
ganizam odbrambeno sposobnim, odoleti
saznanjima današnje nauke o ishrani? Neće.
Krajnji rezultat gotovo svih istraživanja sprove-
denih širom sveta, identičan je: Često uživanje u
jedenju mesa, kobasica i salama, dovodi se u vezu
sa ozbiljnim bolestima; oboljenja srca, diabetes II
(povišen nivo šećera u krvi kod starijih ljudi), ra-
zni oblici raka (rak kože, rak debelog creva), giht,
oboljenja bubrega (kamenje u bubregu), poviše-
ne vrednosti holesterola - bolesti su koje se inače
razvijaju paralelno sa korišćenjem mesa u ishrani.
Nauka raspolaže novim tehnikama i metoda-
ma istraživanja koje pobijaju uvrežena mišljenja
i predanjem preneta uverenja. Pod mikroskopom
sa tamnim poljem može se, na primer, preci-
zno posmatrati ljudska krv posle jedenja mesa:
- protok krvi je slabiji
- ona gotovo da jedva preuzima kiseonik
- dolazi do zgrušavanja krvnih zrnaca
- odbrambeni sistem je nadražen
Ove reakcije izazivaju belančevine, ami-
no-kiseline i gvožđe koji su životinjskog porekla.
Iako čovek već 2,5 miliona godina jede meso,
gore opisana saznanja mogu se poslušati. Posta-
vlja se pitanje da li je čovek za to i stvoren. Pra-
vi mesojedi imaju zube za sečenje i kidanje hra-
ne, kiselu pljuvačnu tečnost, kratko i glatko
debelo crevo i jetru koja luči 15 puta više mo-
kraćne kiseline, kao i kandže za hvatanje plena.
Da li se možda u jelovnik čoveka etablirala
jedna mala zabluda?
Da li je to razlog što se posle jedenja mesa
čovek oseća umorno, što se povećava tem-
peratura tela, što se umesto crvenih umnoža-
vajuju bela krvna zrnca, a krv postaje gusta?
Potpuno odustajanje od jedenja
mesa ili smanjivanje količine ?
Danas je nekome ko jede meso najčešće ne-
moguće da ga preko noći precrta u svom jelovniku.
Ali će možda uspeti ako malo smanji količinu mesa
u ishrani, ako postane svestan prednosti hrane koja
je više bogata biljkama, ribom i voćnim plodovima.
Peter d’ Aujourd’hui
Brza hrana podstiče Alchajmerovu bolest
STOKHOLM Prehrambeni proizvodi bogati
šećerom, masnoćom i holesterolom, tipični za fastfood
(brzu hranu), mogu da podstaknu pojavu Alchajmero-
ve bolesti, jednog od najčešćih oblika demencije, po-
kazali su rezultati istraživanja grupe naučnika s istra-
živačkog instituta "Karolinska" u Stokholmu (Švedska).
Istraživači su došli do tog zaključka po-
smatranjem ponašanja genetski modifikovanih
miševa, nakon što su im devet meseci dava-
li hranu bogatu masnoćom, šećerom i holesterolom.
"Ispitivanjem mozga tih miševa otkrili smo istu hemij-
sku promenu kao i u mozgu osoba obolelih od Alchajme-
ra", izjavila je rukovoditeljka istraživanja Suzan Akterin.
Povećanje nivoa fosfata koji sprečavaju neke ćeli-
je da normalno funkcionišu bila je jedna od najuočlji-
vijih promena. Naučnici su primetili i da veća količi-
na holesterola u hrani smanjuje prisustvo moždanog
proteina ark, koji učestvuje u procesu pamćenja.
Miševi su pre ispitivanja bili podvrgnuti genskim
modifikacijama, kako bi se kod njih podražavao uti-
caj jedne varijante ljudskog gena apo E4 koja je je-
dan od velikih faktora rizika za nastanak Alchajme-
ra, a čija je jedna od funkcija transport holesterola.
»Zaključili smo da unoš u organizam većih količi-
na masnoće i holesterola, u kombinaciji s drugim fak-
torima kao što je apo E4, može negativno da utiče na
više supstanci u mozgu i da bude jedan od uzroka ra-
zvoja Alchajmerove bolesti«, istakla je Akterinova.
Alchajmer i njemu slična oboljenja pogađaju više
od 24 .000.000 osoba u svetu, a ta cifra će se
udvostručavati svakih 20 godina, navedeno je u
izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.
(Preuzeto 2.12. 2008. RTV.RA)
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV - 2009 2007
ŽIVALI - november 15
 Veverice su vrsta glodara koja uživa opšte sim-
patije. Nasuprot njima, čovek neke od malih vrsta
glodara naziva štetočinama i odvratnim stvorovi-
ma. No veverica [familija Sciuridae] ima tu privilegi-
ju, pa su joj posvećene čitave serije crtanih filmova,
kao npr. »Čip i Dejl«, stripova, pa i uloga u igranim
filmovima. U njima veverice imaju ljudske osobine,
što je ljudskom egu uvek godilo, a ovim stvorovima
obezbedilo trajne simpatije.
Naziv veverice se u našem jeziku najčešće od-
nosi na životinjice koje žive na drveću, iako ova fa-
milija obuhvata i one koje pretežno žive na zemlji.
Na primer, mrmot živi isključivo na zemlji, dok ka-
nadske veverice [chipmunks] žive na zemlji ali se i
penju po drveću, itd... Možda najzanimljivija vrsta -
leteća veverica, izuzetno retko silazi na zemlju. Le-
teće veverice zahvaljujući specijalnim kožnim mem-
branama koje im povezuju prednje i zadnje noge
mogu da izvedu produžene skokove sa jednog dr-
veta na drugo, čak i u dužini od 60 metara! Uzi-
majući u obzir veličinu same veverice koja nikad
ne prelazi 60c m [bez podjednako dugačkog repa],
dobijamo da su leteće veverice u stanju da presko-
če sto puta veću dužinu nego što su same dugačke.
Veverice koje srećemo po parkovima, uglavnom pri-
padaju vrsti S. carolinensis, kod nas poznatijoj
pod imenom siva veverica. U planetarnim okviri-
ma najrasprostranjenija je evroazijska crvena ve-
verica [Sciuridae vulga ris], dok je za »novi svet«
16 OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009
karakteristična severnoamerička crvena veveri-
ca [Tamiasciurus]. Najveća od svih veverica [Ra-
tufa] živi u Aziji, a najmanja - afrička pigmej-ve-
verica [Myosciurus pumilio], naravno, u Africi...
Kao što već verovatno znate, veverice su pri-
lično radoznala stvorenja kojima nije teško pri-
vući pažnju. Kako je u stalnoj potrazi za hranom,
veverica će vam bez straha prići ako strpljivo sa-
čekate da se uveri da joj ne preti opasnost od tog
za nju ipak džinovskog bića. Kada ih upoznate,
vaša predstava o vevericama potpuno će se pro-
meniti. Veličina im ne prelazi 8 -15 centimetara,
kada stoje. Rep joj je dugačak od 10 do 15 cm.
Žive oko 10 godina.Vrlo su umiljate i druželjubi-
ve, pa će vas osvojiti za tili čas. Izuzetno je brza
i može da pobegne u sekundi. Trči 12 km na sat
a pliva 11 km na sat. Skače vrlo visoko, a vere
se brzo i precizno na svaku granu, otporna je na
zimu i najčešće se ne hrani u određeno vreme.
Veverice su izuzetno radoznala stvorenja.
Moraju da vide sve što se dešava u okoli-
ni. Vole raznovrsnu hranu: razne vrste semen-
ki, orahe, lešnike, kikiriki, jabuke, kupus, salatu,
šargarepu, žir, a listove od maslačka obožavaju.
Koštice od kajsije nisu za njih dobre, jer sadrže
cijanid i mogu za njih biti otrovne. Vole neljušte-
no suncokretovo seme.
One ga same čiste i svuda prave gomilice, jer
su strašno zaboravne i moraju da obezbede hra
nu za zimu, a ako se plaše da je neće biti - stal-
no je nose u ustima, a to može izazvati probleme.
Veverica živi ispod zemlje, u tunelima, sa so-
bama za hranu i velikom spavaćom sobom u ko-
joj je meko, komforno i toplo. Sistem tunela je vrlo
veliki, sa mnogo ulaza i izlaza. Ulazi su pokriveni
travom i lišćem tako da druge životinje ne mogu
lako da ih otkriju.
Veverica ima višak energije, i mora negde da
ga utroši. Zato ih nikako ne treba zatvarati u kave-
ze, iako se pripitome brzo i lako, samo ako se ima
vremena i strpljenja. Nikako ne hvatajte veverice
iz prirode, one su divlje, a osim toga su i zaštićena
vrsta. Ako živi u vašoj blizini, moći ćete sesti blizu
nje i pričati lagano i tiho tako da vas veverica upo-
zna i shvati da joj od vas ne preti opasnost. Sluh
je kod veverice najrazvijenije čulo. Pokušajte da
ne pravite nagle pokrete kada prolazite pored njih
i ostavljate hranu. Posle izvesnog vremena, od ne-
koliko dana pa do jedne nedelje, uzmite orah, le-
šnik ili nešto slično i držite ga strpljivo dok veveri-
ca ne dođe da ga uzme.
Ne brinite, ona je toliko radoznala i alava pa će
posle izvesnog vremena sigurno doći, budite strpljivi.
Na kraju meseca će uvek dolaziti na isto mesto čim
vas vidi da prilazite. Zapamtite da vevericu ne dira-
te dok spava ili želi da bude sama. Inače ume da se
naljuti kada joj nešto pružite a onda sklonite, a ona
to smatra za svoje. Ako imate veverice u svojoj okoli-
ni - ne hranite ih previše jer mogu da se ugoje, kao i
čovek, i postanu debele i trome.
Ukoliko ste došli u situaciju da naiđete na po-
vređenu vevericu, ukažite joj potrebnu negu konsul-
tujući se sa veterinarom. One su inače veoma dru-
željubiva bića i biće vam zahvalne za malu pomoć.
Vevericama ne škodi hladnoća, ali su osetljive na ve-
like vrućine i mogu doživeti toplotni udar. Ako se tako
nešto slučajno dogodi, umotajte je u mokar peškir i
stavite joj malo leda na čelo.Veverice su tako male i
nežne da ne smete da ih hvatate rukama jer ne mo-
žete da procenite koliko jako možete da ih stisnete.
Ako je neophodno da jedno vreme
ostane kod vas zbog nege, na krilo ili
na sto stavite njenu omiljenu hranu
koju koristite isključivo kada je vi lično
hranite. Kada upozna okolinu, veveri-
ca će oprezno da priđe, uzme hranu
sa vašeg dlana i ako je u mogućno-
sti, pobeći će. Zatim će doći po još i,
naravno, sve će trpati u kesice koje
ima u ustima. Ostanite mirni i samo
je posmatrajte; ne brinite, doći će vre-
me kada ćete je vući za uši ako je ne-
valjala, ali do tada morate biti strplji-
vi. Sedite i samo je posmatrajte kako
istražuje prostor oko sebe, to je mnogo
puta zabavnije i smešnije nego da je
jurite samo da biste je pomazili. S.M.
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 17
 Verujte da nećete moći da skinete pogled sa nje. Za nju je svaki novi predmet izvor zabave.Veve-
ricu ne lovite i ne jurite je jer ćete samo sve upropastiti. Vremenom će početi da se vere po vama-
tražeći hranu po džepovima, u kosi ili u ustima, a zatim će početi da ide za vama. Ne preterujte
sa hranom, dovoljno je svaki put po malo, jer će napuniti usta i otići negde da polako sve pojede.

Veverice se povlače u svoje odaje čim počne
da se smrkava i ostaju u njima do zore. One su
uglavnom zdrave celog života i umiru u poznim
godinama. Problemi mogu nastati zbog nepravil-
ne ishrane. Dešava se da počne da im opada dla-
ka na pojedinim mestima, ali ne plašite, već im re-
dovno dajte voće jer ono sadrži vitamine i sve će
biti u redu. Ponekad mogu imati proliv ako prete-
rate sa svežim voćem; tada joj ga ukinite na neko-
liko dana. S druge strane, ako imaju zatvor, dajte
im više voća. To se dešava ako pojedu svoj krevet
- novine ili pamuk.
Mlađe se pare jednom, a starije dva puta
godišnje; jednom oko februara i marta, a dru-
gi put oko oktobra i novembra. Tada ženka
zove mužjaka specifičnim zvukom, sličnim re-
čima »čip-čip«, a onda počinje jurnjava. Mužja-
ka je lako prepoznati prema obeležjima pola.
Često se dešava da ženka posle parenja gri-
ze mužjaka kad god joj priđe i može ga izuje-
dati do smrti. Isto tako, ako mužjak ostane sa
ženkom, ona u strahu može da izgazi mlade
u gnezdu. U malom prostoru stalno se tuku i
grizu.

Kada trče, dešava se da je povrede stvari-
ma u blizini. Sklonite sve oštre predmete iznutra i
spolja. Povrede im brzo zarastaju i ne treba brinu-
ti o njima, osim ako su velike i opasne.
Kada jedu mnogo meke hrane, postoji opa-
snost da im zubi previše izrastu i zato im s vreme-
na na vreme morate davati lešnike i orahe u ljusci
da ih one same otvore.
Veverice ne spavaju zimi ali su tada malo
usporenije. Nasuprot gore pomenutim nevoljenim
glodarima, veverice samo jednom ili dva puta go-
dišnje na svet donose potomstvo. Sposobne su za
razmnožavanje posle godinu dana.
18 OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009
Ženka nosi plodove oko 30 dana, ali je
i dalje vrlo aktivna, a u kućicu se povlači na
dan okota. Broj mladunaca je od 3-8, i rađaju
se goli i slepi. Do progledavanja im treba oko
tri nedelje, ili čak i malo duže; za to vreme do-
bijaju dosta dlake koja je svetle boje, a kasni-
je sve tamnija i tamnija. Izlaze iz kućice po-
sle 35 dana. Preciznije, promene se dešavaju
ovako: od 10. do12. dana pojavljuju se pruge,
od 12. do 14. počinje da raste dlaka. Na 16.
dan mladi izgledaju kao odrasli u minijaturi a
od 26. do 30. dana otvaraju oči i onda od 30.
do 35. dana počinju sami da se hrane.
 P ošto se mladunci u prirodi rađaju potpu-
no goli i slepi, izgledaju veoma veoma nežno.
Uprkos tome, u slučaju da je veverica uzne-
mirena u svom “gnezdu” ili u svojoj duplji, od
bilo čega ili bilo koga, ona će bez razmišljanja
i čekanja preneti mladunce na drugo mesto,
jer je u okolini pripremila bar još pet rezervnih
položaja za slučaj opasnosti, za premeštanje
mladih. Kod drugog okota, neko od tih rezerv-
nih mesta koriste prethodni mladi. U početku,
kad izađu iz gnezda, mladunci su veoma tra-
pavi i veoma se sporo kreću po granama, ali
sasvim sigurno neće pasti s drveta.
Životinjske majke su čudo, ali zaista čudo,
taman posla da ga ozledi, a zubi su joj kao ži-
let.
Zamislite samo majke koje nemirno skaču
sa mladuncem u zubima; kolika snaga i oštri-
na, a kakva pažnja i ljubav, i nadasve ne-
žnost prema mladima... Ako se uopšte mogu
uporediti mačka i veverica, jer mačka ne
skače po drveću i s grane na granu do drugog sklo-
ništa, baš tako, premešta ih i nosa tamo gde misli
da je sigurno, a to je obično mesto gde ima najma-
nje mirisa ili drugih tragova i obeležavanja terito-
rije.
N a slici se to baš lepo vidi; ovo je klasična
poza pripreme da se nešto stavi u usta i nosi. Mla-
dunce ne nosi u šapicama, one joj trebaju za kreta-
nje, bez njih ne može da se penje, da skače. Pred-
njim šapicama priprema sve za stavljanje u zube,
okreće, proba... a za to vreme sedi na zadnjim.
Mladunca nosi u zubima i kreće se kao da u zubi-
ma nosi šišarku, izuzetno spretno i brzo.
Ako mogu da hodaju, ići će za njom, odmah iza
nje, ali uvek po jedno, nikad ih neće povesti sve.
Kada ih vidite u većem broju, to je verovatno
majka sa svojom decom; obično su vezane za je-
dno mesto i sve druge teraju sa tog mesta. Jedino
kad je porodica u pitanju, mogu se videti zajedno.
V.W.
OSVOBODITEV
© SLOBODA ŽIVALI - november
ZA ŽIVOTINJE - 2009 2007 19
 Globalno otopljavanje - zašto se dešava
baš nama? Zašto baš sada?
Kada nas sunce obasjava - Zemlja se
greje, jer se jedan deo toplote zadržava
na zemlji zbog nepropusnih gasova unutar
naše atmosfere.Tako se i stvaraju uslovi za ži-
vot na Zemlji, jer kada se Zemlja ne bi greja-
la, bila bi previše hladna i na njoj ne bi bilo
života. Ipak, deo toplote se sa Zemlje vraća
(ili isijava) nazad u svemir. Ako se to isijava-
nje toplote nazad u svemir smanji zbog ne-
propusnih oblaka gasova u atmosferi, Zemlja
počinje da se zagreva. I to se zove „efekat sta-
klene bašte“, a te gasove zovemo tada ga-
sovima staklene bašte. Koji su to gasovi?
Pre svega, ugljen - dioksid (CO2), koji se
našao u prevelikoj količini u atmosferi zbog
velikog sagorevanja nafte, gasa, uglja i drve-
ta koje koristimo za grejanje, saobraćaj, indu-
striju, a deo je došao i iz vulkana. Posebno je
još opasan metan, jer 25 puta bolje akumuli-
ra toplotu od CO2 a nastaje i usled podrigi-
vanja i prdenja stoke na farmama, a opasan
je i azotni oksid, jer 270 puta bolje akumulira
toplotu od CO2, a dolazi od đubriva sa njiva.
Da li postoji način da se smanji količina
CO2 u atmosferi? Da, postoji, drveće ga uzi-
ma iz vazduha i čuva u sebi. Ali ako jedemo
mnogo mesa, potrebno je gajiti mnogo sto-
ke, a ovoj treba obezbediti hranu. Zbog toga
se krče šume svuda u svetu, pa se i CO2 iz
šuma dodatno još oslobađa; umesto šuma se
prave pašnjaci i polja na kojima se seju žitari-
ce. Ali i ove žitarice, čak i iz zemalja u kojima
vlada glad i manjak hrane (npr. u Africi u Juž-
noj Americi) se ne koriste za ishranu ljudi već
stoke. Praktično, siromašne zemlje hrane sto-
ku bogatih, po cenu sopstvene gladi. A sva-
kog dana u svetu od gladi umre 30.000 dece!
S jedne strane krčenje šuma, što dovodi
do erozije tla, pojavljuju se klizišta, a konačan
rezultat je stvaranje stepa i pustinja. Sa dru-
ge strane, imamo veliku proizvodnju i jedenje
mesa, koja će se dva puta uvećati do 2050. go-
dine, što danas dovodi do ubijanja preko 60
milijardi životinja godišnje. Pri tome, u svetu
sada ima dva puta više farmskih životinja ne-
godivljih. Bitno je i to, da se toliko veliko jede-
nje mesa loše odražava i na zdravlje ljudi - lju
20 OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007
di postaju gojazni, a uvećavaju se bolesti srca
i krvotoka. A samo jedna od velikih posledi-
ca, pored ovih nabrojanih, jeste i ta što životi-
nje ostaju bez šuma i prašuma, ostaju bez hra-
ne i nestaju kompletne vrste. I to je konačno.
Mi na taj način remetimo sklad koji vlada u
prirodi, uništavamo lance ishrane, a da uopšte i
ne znamo kakve će biti posledice po prirodu i ži-
votinje. I konačno, na Zemlji nastaje sve više ste-
pa i pustinja, nestaju mnoge životinjske vrste, a
mi postajemo sve zavisniji od mesa i sve bolesni-
ji. Sada čak obolevamo i od nekih novih, teških
i smrtonosnih bolesti koje su se pojavile kod ži-
votinja i koje se prenose na ljude, kao što su pti-
čji grip i kravlje ludilo (BSE). Ponovo se javljaju i
neke stare bolesti za koje smo mislili da su davno
nestale, kao što su ebola, kolera, velike boginje....
Da li mi ljudi uopšte imamo šanse da preživi-
mo? Očigledno je da se moramo promeniti pre
svega mi, klima u nama, pa tek onda klima na Ze-
mlji. Moramo da prestanemo da sve iskorišćava-
mo - svoje bližnje, druge ljude, prirodu, životinje.
Moramo prestati da zagađujemo sve oko sebe i
da konačno počnemo da čistimo oko sebe. A pre
svega, SADA I ODMAH moramo prestati da jede-
mo naša sastvorenja, životinje, da jedemo meso.
Moramo postati vegetarijanci zbog nas samih!
U stvari , ništa ne moramo - imamo slobodnu
volju; da li ćemo šansu iskoristiti ili ne, stvar je
naše odluke. Ali, po svemu sudeći, pravo pitanje
jeste da li ćemo drugu šansu uopšte imati?
A kako da počnemo da se menjamo?
Mnogi će reći: »To je nemoguće«. Ali to nije
istina!
Za skromni početak, odlučimo se da li ćemo
da jedemo konvencionalnu hranu sa industrij-
skih polja, gde se ova sadi i gaji za velike dis-
konte, uz veliku primenu herbicida i đubriva,
ili ćemo se odlučiti za organsku hranu koja je
mnogo zdravija. A postoji još i bolji izbor - hra-
na dobijena iz miroljubive poljoprivrede. U njoj
nema hemijskih preparata, nema aditiva, nema
đubriva - ni prirodnog ni veštačkog, nema uop-
šte stoke koja se tovi i kolje. Tu se životinje ne
iskorišćavaju, ne jedu se, nego žive sa ljudima
u miru i prijateljstvu. Pa da li toga negde ima?
Ima, nego šta! Pogledajte naredne stranice ,
pa sami donesite SVOJ SUD. Samo napred!
Urednik
Miroljubiva poljoprivreda

Činjenice - činjenice - činjenice

Odlučite sami!

KONVENCIONALNA poljoprivreda
Mrtva, degenerisana zemlja zbog velike
primene hemijskih sredstava;
raširen uzgoj životinja

ORGANSKA poljoprivreda
I pored onog »bio«: čuvanje »korisnih« životinja
i često velika primena životinjskih
»otpadaka« kao i sredstava za đubrenje

MIROLJUBIVA poljoprivreda
Za razliku od »organske« - nema stradanja životinja,
ima se poštovanje i odgovoran odnos
prema zemlji i rastinju

OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007

© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009 21
 KONVENCIONALNA poljoprivreda
1. Hemijsko đubrivo („mineralno đubrivo“)
- Azotno đubrivo N: do 200 kg/ha
- Fosfatno đubrivo P: do 60 kg/ha
- Kalijumovo đubrivo K: do 75 kg/ha
- Magnezijumovo đubrivo Mg: do 100 kg/ha
- Sumporno đubrenje S: do 60 kg/ha
- Đubrenje krečom CaO.
- Hranljive materije u tragovima: bor, bakar, mangan
2. Organsko đubrivo
- Stajsko đubrivo od svih vrsta životinja, ptičji izmet
- Osoka: do 60.000 litara po hektaru godišnje + hemijski dodaci
- Tečno stajsko đubrivo: mokraća životinja + čvrsti otpaci
- Talog sa prečistača/filtera
- Mesno-koštano brašno = otpaci iz klanice: 155.000 - 200.000 t/god.
- Đubrenje slamom, ostaci žetve
- Zeleno đubrenje: detelina, lucerka, leguminozi
- Kompost: od otpadaka iz domaćinstva i od otpadaka iz bašti Gde ne padne nijedno zrno,
3. Sredstva za zaštitu biljaka tu ništa ni ne izraste.
- Hemijski pesticidi sa sledećim aktivnim materijama (visoke konce- Zemljište je ubijeno prskanjem.
ntracije, nekoliko litara po hektaru godišnje, razređeno u vodi, često otrovno za
ribe ili opasno za pčele):
- enzimi: pokreću hemijske procese u biljci
- hormoni: auksini, giberelini, kinetini, abscininska kiselina: uništava
korov; sprečava rast korenja, podstiče rast i klijanje; izaziva mirovanje seme-
na, pospešuje rano cvetanje, usporava starenje kulture, ojačava biljku protiv
loma, sprečava rast gljiva
- akaricidi: protiv grinja i pauka
- baktericidi: protiv crva i bakterija
- fungicidi: protiv gljiva
- herbicidi: protiv raznih vrsta „korova“
- insekticidi: protiv insekata
- moluskicidi: protiv puževa
- nematicidi: protiv crva Prskanje – smrt se vozi zaje-
- rodenticidi: protiv glodara dno sa sredstvom za prskanje.
- repelenti: sredstva za plašenje divljači
- feromoni: mirisne materije za seksualno primamljivanje ili zaplašivanje
insekata, seksualno ponašanje vrsta u prirodi se ometa
4. Regulatori rasta
- na primer, CCC hemijski hlorholinhlorid: rast stabljike se zaustavlja
5. Hemijski „čistači“
- herbicidi-čistači: svaka zelena biljka + život u zemljištu se pre setve
ubije prskanjem
- ekstra-herbicidi-blokatori: 14 dana pre žetve žito se ubije prskanjem.
Ono odumire, žuti i može lakše da se žanje. Primenjuje se i posle žetve radi
rane pripreme zemljišta
6. Hemijska sredstva za natapanje semena :
- na primer tečni fungicid
7. Seme :
- Visoko odgojene hibridne sorte.
- Gen-manipulisane sorte (npr. terminator-gen koji uništava sposobnost Setva omogućava i pospešuje
za rast biljaka oko žita). intenzivni tov životinja.
8. Držanje „korisnih“ životinja
- Masovno uzgajanje životinja za dobijanje mleka i mesa; drže se razne
životinje da bi se usmrtile i potom iskoristile za mleko, meso i sl.
Godišnji prinosi
Napomena:
Ovi podaci potiču delom iz: Uputstvo za đubrenje njiva i zelenih površina, Bavarskog po-
u konvencional-
krajinskog zavoda za kulturu zemljišta i uzgoj biljaka. Zakon o sredstvima za đubrenje i noj poljoprivredi
propis o sredstvima za đubrenje u Nemačkoj / Udžbenik za obrazovanje poljoprivredni- - žito: 8 -12 t/ha
ka 2002: osnovni stepen agrarne privrede. Udžbenik za obrazovanje poljoprivrednika
2002: Stručni stepen poljoprivrednik / Magazin o žitaricama 3/2003.
- krompir: 60 t/ha

22 ©OSVOBODITEV
SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
ŽIVALI - 2009
- november 2007
 ORGANSKA poljoprivreda
Idealizam ekološke zemljoradnje iz početnih godina povukao se
pred razmišljanjem u duhu konvencionalne poljoprivrede sa bi-
ološkim sredstvima. Sasvim jasno, agrarno-politički trend ide u
pravcu držanja korisnih životinja i proizvodnje mesa. Dole nave-
dena sredstva ne koriste se prinudno, već su dozvoljena ekolo-
škim propisom EU.

1. Organsko đubrivo (biljno i životinjsko)

– „stajsko đubrivo“ ( odredbama EU-EKO-član
VO-Nr.437, dozvoljeno od 2002. godine)
– otpaci od klanja kao što su:
– krvno brašno, brašno od kopita
– brašno od rogova, griz od rogova, otcepljeni delovi
rogova
– koštano brašno, od koga se izrađuje i tutkalo Na poljima je dozvoljeno bacati mesno
– riblje brašno brašno i krvno brašno
– mesno brašno
– brašno od perja i grive
– mleveni delovi od krzna i kože
– vuna
– sukno od grive i čekinja
– mlečni proizvodi
- stajsko đubrivo od svih vrsta životinja
– osoka (tečno stajsko đubrivo): do 60.000 l /ha
godišnje + organski dodaci osoci
– tečno stajsko đubrivo: mokraća od životinja
– usitnjen pesak od rogova 501 kremeno (kvarcno)
brašno izmešano sa peskom od kravljih rogova, npr. za
biološku dinamičnu poljoprivredu)
– ptičji (živinski) izmet
– želatin (insekticid)
– šljaka (zgura) dobija se pri proizvodnji gvožđa i čelika
– đubrivo od slame i ostatak od žetve Milioni tona đubriva i tečnog đubriva koji
– bakar, sumpor se bacaju na njive i u „biološkom“ uzgoju
– kameno brašno
– hranljive materije u tragovima
– zeleno đubrivo: detelina, lucerka, leguminoza, itd.
– kamena brašna
– ekstrakti od algi
– kompost
– razni otpaci iz domaćinstva, ostaci od jedenja mesa
– otpaci iz bašte
2. Sredstva za zaštitu biljaka dobijena od organskih
materija (dozvoljeno propisima EU-EKO!) za uništavanje
(usmrćivanje) malih životinja i insekata:
- insekticidi, na primer želatini (ubija insekte)
- fungicidi (ubija gljive)
- akaricidi (protiv crva)
- moluskicidi (protiv puževa)
- repelenti (sredstva za plašenje)
- feromoni (sredstva za zbunjivanje/primamljivanje)
- razni mikroorganizmi za uništavanje štetočina Idila vara: ova krava bez rogova i
3. Sredstva protiv malih životinja njena telad uskoro će biti zaklani
- dimljenje (na primer miševa) drvnim gasom
- smrtonosne zamke/zamke za hvatanje životinja
bez usmrćivanja Godišnji prinosi
- osmuđivanje (opaljivanje) plamenom
4. Držanje korisnih životinja
u organskoj poljoprivredi
- masovno držanje životinja za proizvodnju mleka i - žito: do 4 - 6 t/ha
mesa, sve vrste životinja se drže da bi bile ubijene - krompir: 20 - 30 t/ha

© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV ŽIVALI - -november
2009 2007 23
 MIROLJUBIVA poljoprivreda
Ona se organizuje tako da potpomaže život, a ne da
ga prekine. Zdrava zemlja = zdrave biljke = zdravi
plodovi = zdravi prehrambeni proizvodi

1. Organsko ojačavanje zemlje (čisto biljno)

- Zdravo zemljište kao podloga:
Miroljubiva zemljoradnja stvara bazu da u zemljištu
budu zdrave hranljive materije, mineralne materije
i elementi u tragovima. Ove mogu onda da preuzmu
biljke i predaju ih dalje svojim zdravim plodovima. U njivi koja ne sadrži otrove, ži-
- ostaci slame i žetve votinje se osećaju dobro
- sačma (prekrupa) od žita i mahunarki
- Presovani kolač od suncokreta
- brašno od prakamenja (kameno brašno)
- hranljive materije u tragovima, npr. žitna glina
- kristalne soli
- sredstva za jačanje biljaka i zemljišta: npr.
kaše od zelja, koprive, ekstrakti algi itd.
- biljni kompost
- unapređivanje života u zemljištu, npr. pomoću
glista

2. Poljoprivreda sa tri polja

- prva godina: gajenje kultura
- druga godina: gajenje kultura
- parlog (tj. polje dobija dvanaestomesečnu
fazu mirovanja tokom koje život u zemljištu može da
se regeneriše)

3. Miroljubiva zemljoradnja:
- bez držanja korisnih životinja
- bez hemijskih srestva za đubrenje i prskanje
- bez životinjskih đubriva (bez otpadaka od kla-
nja)
- obzirnost prema životinjama, dakle, bez ubija-
nja (klanja) životinja
- obzirnost prema biljkama
- obzirnost prema životu u zemljištu
- pospešivati život, ne ubijati
- normalan rast, bez forsiranja rasta biljaka,
usled čega biljke postaju stabilne, zdrave i otporne

4. Zemljišna poljoprivreda:
- Zemljišna ishrana označava put ka jednoj no-
voj poljoprivredi, u kojoj se zemljištu ne oduzima nije-
Žitno polje miroljubive zemljoradnje: zdravo ze-
dna biljka, već čovek žanje plodove višegodišnjih bi-
mljište donosi zdrave „plodove“. Pored njih svoje
ljaka (npr. voće i jagodičasto voće) i biljke ostaju u
mesto imaju i mnoge druge „korovne biljke“
životu. Ovim oblikom miroljubive zemljoradnje takođe
se počinje prilikom gajenja povrća.

Godišnji prinos u miroljubivoj

Udruženje »Sloboda za životinje« u svakom gra- poljoprivredi
du gde ima zainteresovanih ljudi, organizovaće - žito: 2,5 - 3,5 t/ha
edukaciju o Miroljubivoj zemljoradnji. Svi koji su - krompir: 8 - 10 t/ha
zainteresovanida pomognu u organizaciji tribine
sa projekcijom filma Miroljubiva zemljoradnja« u
svom gradu, mogu se javiti na telefon Pri tom se zemlja svake treće godine osta-
064/168-55-75. Rado ćemo se odazvati. vlja da miruje - da bi se regenerisalo

24 © SLOBODA ŽIVALI
OSVOBODITEV ZA ŽIVOTINJE
- november-2007
2009
 Miroljubiva zemljoradnja
znači proizvoditi hranu
Bez hemije
Primena hemije znači namerno mešanje u metabolizam biljaka, hormonima i enzimi-
ma rasta. Miroljubiva zemljoradnja, naprotiv, znači negu biljaka bez upotrebe pesti-
cida, bez herbicida, bez insekticida, bez fungicida. Isto tako, pri konzervisanju proi-
zvoda, u skladištima i hladnjačama, ne primenjuju se otrovne i štetne materije.
U savremenim sistemima za provetravanje i hlađenje ne primenjuju se otrovne materije.

Bez veštačkog đubriva i materija za prečišćavanje

Veštačko đubrivo u konvencionalnoj poljoprivredi služi kao »infuzija« sintetički
proizvedenim hranljivim materijama - azotom, fosforom i kalijumom. Međutim, ta
ogromna proizvedena količina voća i povrća ostaje neispitana.

Nema manipulacije sa genima!

Zemljoradnici u miroljubivoj zemljoradnji ne pokušavaju da »preoblikuju« Bož-
je stvaranje. Oni ne prisiljavaju biljke da se prilagode čovekovim potrebama, nego
se iz dana u dan trude da im stvore potrebne uslove za nesmetan prirodni rast.

Bez čvrstog i tečnog stajskog đubriva

Za podstrekivanje prekomernog rasta biljaka na »eko«-ekonomijama se umesto ve-
štačkog đubriva najčešće primenjuje čvrsto i tečno stajsko đubrivo, koje je otpa-
dni produkt industrije uzgoja životinja. Međutim, agresivna osoka je štetna i za priro-
dnu sredinu, jer su u njoj sadržani ostaci antibiotika i druga bakterijska zagađenja,
npr. od bakterije escherichia coli. I lekari kritički gledaju na upotrebu ovog đubriva.
U miroljubivoj zemljoradnji na polja se ne bacaju ni čvrsta ni tečna stajska đubriva.

Bez ubijanja životinja

U miroljubivoj zemljoradnji nema čuvanja »korisnih« životinja. Na našim imanjima sa ljudi-
ma živi mnogo životinja, u miru, kao prijatelji i sabližnji. Ne zakolje se nijedna svinja, nije-
dna krava, nijedna kokoška, nijedna ovca - one ne moraju da strahuju od mesarskog noža.

Bez klaničnog otpada

Trgovina klaničnim otpadom postala je veoma unosna. Kako konvencionalna, tako i ta-
kozvana »ekološka« zemljoradnja sa zadovoljstvom primenjuju koštano brašno, vla-
kna, brašno od rogova i krvno brašno kao alternativno i veštačko đubrivo, a to je do-
zvoljeno i eko-propisima EU. Međutim, miroljubiva zemljoradnja se i u tome razlikuje od
»eko«, jer ne koristi brašno od rogova, ni krvno brašno, ni koštano brašno, ni vlakna!

Novi odnos prema ljudima, prirodi i životinjama

Zdrava zemlja, zdravi plodovi, zdrava priroda, zdrave životinje - zdravi ljudi!
Razlozi da započnete miroljubivu poljoprivredu su mnogobrojni, nabrojali smo samo neke.
A jedan od važnijih je što pri miroljubivoj poljoprivredi ni jedna životinja ne mora da umre.
Životinje na poljima miroljubive poljoprivrede gube strah od ljudi, tu često nalaze utočište i
hranu koju za njih ostavljaju ljudi jer žele da budu prijatelji sa njima. U vreme lova na ta-
kvim poljima povećava se broj životinja jer osećaju da su na sigurnom.

MIROLJUBIVA POLJOPRIVREDA - NADA PLANETE ZEMLJE

 Miroljubiva poljoprivreda, model za budućnost
Miroljubiva poljoprivreda kao izlaz iz ekološke
i prehrambene katastrofe!
Kada smo pre 17 godina na našim imanjima na obo-
du oblasti Spessart u Nemačkoj započeli sa poljoprivre-
dom bez uzgoja životinja radi iskorišćavanja, činili smo
to u prvom redu zbog ljubavi prema životinjama koje ni-
smo hteli da koljemo. Uskoro smo počeli da se bavimo
uzgojem biljaka zbog ljubavi prema ljudima. Miroljubi-
vi uzgoj žitarica, povrća i voća postao je središnja tačka
proizvodnje zdravih životnih namirnica. Danas tako va-
žne reči – bez BSE i bez dioksina, bez antibiotika i hor-
mona – tada još niko ne bi razumeo. A upravo su to ozna-
ke garancije kvaliteta za naše proizvode. Zdrave životne
namirnice prioritet su novog doba u kojem se klanje živo-
tinja smanjuje, a jednog dana će sasvim prestati, što je
predvideo univerzalni genije Zapada Leonardo da Vinči
kada je rekao: „Doći će vreme kada će ljudi ubistvo ži-
votinja smatrati prekršajem isto kao i ubistvo čoveka“.
Oskrnavljen svet životinja sada prisiljava čovečanstvo
na taj obrt. Svako može dati svoj prilog, a u interesu svog
zdravlja i zbog poštovanja prava na zdravu ishranu, mo-
ramo voditi računa o tome šta jedemo.
Seljačka poljoprivreda pretvorila se u poslednjih
50 godina u nasilnu agrarnu industriju
koja danas nagoveštava i njen skori kraj
Takva poljoprivreda nije nasilna samo prema mili-
jardama goveda, svinja i kokoši koje tovi u varvarskim
uslovima u stajama za masovni uzgoj životinja koje
muči beskrajnim transportima i kolje uz zaglušujuće kri-
kove straha, ona je nasilna i prema prirodi, pitkoj vodi,
okolini i atmosferi koju zagađuje sa više od 30 miliona
tona herbicida širom sveta. Kao žrtva hemijskog raspr-
šivača pada sve što stoji na putu industrijskom iskori-
šćavanju prirode – i najmanja živa bića u zemlji, kao i
poljsko cveće.
Njive su se isušile, monokulture su razorile zasađe-
na područja, pojavile su se kisele kiše i globalno zagre-
vanje. Kao suprotan pokret nastala je „ekološka poljo-
privreda“, koja se prema životinjama ponaša „primereno
vrsti“, a poljske plodove uzgaja „ekološki“.
26 ©OSVOBODITEV
SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
ŽIVALI - 2009
- november 2007
„Bio“ i „eko“ malim, sporim koracima
izlaze iz zone ismevanja
agrarne poljoprivrede
Ekološki uzgoj hrane trenutno zauzima manje od
3 odsto svih poljoprivrednih iskoristivih površina u
industrijskim zemljama, npr. u Nemačkoj. Životinja-
ma je pri tom za života nešto bolje – imaju više slobo-
dnog prostora i ne smeju se hraniti leševima svoje vr-
ste. Ako je reč o kupljenim životinjama, kupac mleka
i mesnih proizvoda mora znati za njihovu kanibalsku
prošlost. I polja su malo odahnula – bila su pošteđena
hemijskih otrova. No dokazano je da osoka i stajsko
đubrivo takođe opterećuju polja i atmosferu velikom
količinom metana koji nastaje pri masovnom uzgoju
životinja. I ne samo to – do sredine decembra 2000.
godine i u „ekološkoj zemljioradnji“ zemlja se đubrila
brašnom od krvi i kostiju. Ti se kompromisi sada sve-
te. Kupljene životinje sumnjivog porekla, stajsko đu-
brivo i osoka na poljima, te krvno brašno u đubrivu,
elementi su nesigurnosti u „BSE-eri“ koji se ne mogu
prikriti ni tako lepim etiketama poput „eko“ i „bio“.
»Miroljubiva poljoprivreda« bez pesticida,
antibiotika, hormona, bez
osoke i stajskog đubriva
Kada smo počeli da gajimo povrće i žitarice, takve
su skraćenice bile još uvek nepoznate. Nama je sta-
lo do proizvodnje visokovrednih i zdravih životnih na-
mirnica u potpunom skladu sa životom prirode. Naš
princip je bio i jeste da niko ne mora da umre radi
proizvodnje zdrave, ukusne i dobre hrane – ni životi-
nje u štalama, na livadama i u šumama, ni najmanja
živa bića ispod zemljine kore. Zato u miroljubivoj po
ljoprivredi ne dolaze u obzir nikakva hemijska đubri-
va. Đubri se zdravim, nezagađenim, prirodnim sup-
stancama i mineralima. Zemlja se priprema pažljivo,
pretežno okopavanjem, delom i plitkim oranjem, a ži-
votinje sve vreme imaju pravo na život, životni prostor,
hranu i našu pomoć, primereno svojoj vrsti. Danas na
taj način obrađujemo skoro 2.000 ha za uzgoj žitari-
ca, povrća, voća i začinskog bilja.
 Ko zapravo zna da je oko 75 odsto svih živo-
tnih namirnica podvrgnuto industrijskim „postupci-
ma oplemenjivanja“. Npr. da bi jaja za doručak imala
pravu žutu boju, kokoškama se u hranu dodaje odgo-
varajuća boja. Ružičasta boja lososa proizvod je he-
mičara. Gotove supe nemaju ničeg zajedničkog sa pri-
rodnom supom; one su rezultat skupe tehnologije.
Životinjski proizvodi zapravo su „kante za smeće dru-
štva blagostanja“, kao i životne namirnice
Testeninama se dodaje sredstvo za penjenje kako
bi se brže skuvale. Miris breskve u jogurtu proizvodi
se od gljivica plesni i bakterija.
Takozvana pogača od belančevina, koja preosta-
je prilikom prerade pilećeg mesa, nakon obrade na-
tronskom ceđi završava u konzervama đuveča kao
hranljivi sastojak. Poseban specijalitet jeste koktel od
morskih plodova, u kojem se smućka otpad od ribolo-
va, aromatizuje se i servira u obliku škampi ili lignji.
Zbog svega toga ljudski organizam pati i reaguje na
takvu hranu bolestima i alergijama.
Traže se novi načini prehranjivanja;
nastaje „bio“ i „eko“ trend
Bez sumnje je BSE probudio mase i stvorio trend
- „bio“ i „eko“. No ubrzo je otkriveno da ni „bio-gove-
dina“ nije sigurna jer i životinje sa „eko - ekonomija “
moraju da se testiraju na kravlje ludilo pre nego što se
zakolju. Razlog je u tome što „bio“seljak sme da doku-
pljuje konvencionalnu hranu za uzgajanje životinja –
do 10 odsto za goveda i 20 odsto za svinje. Potrošači
se zato s pravom pitaju šta im donose tzv. dokupljene
„bio“ životinje – takođe i BSE, ili možda TBC, ili slinav-
ku i šap. Potrošač više ni u šta ne može da se pouzda,
pa ni u tzv. »eko« povrće, jer odricanje od
pesticida i herbicida ne menja ništa u sastavu ako polja
i livade dolaze u dodir sa stajskim đubrivom i osokom, a
time verovatno i sa atibioticima i prionima koji dovode do
kravljeg
ludila.
Zaključak
– izlaz iz ekološke i prehrambene krize
samo revolucijom »miroljubive poljoprivrede«.
Ako nas je iskorišćavanje životinja i biljaka u proi-
zvodnji hrane dovelo do ivice ekološke i prehrambene ka-
tastrofe, u šta danas niko ne sumnja, onda je logično da
zdrav uzgoj postoji samo tamo gde nema izgoja životi-
nja radi iskorišćavanja u prehrambene i druge svrhe, i
gde na polja ne dolazi stajsko đubrivo zagađeno otpaci-
ma raznih hormona i antibiotika koji se daju da bi životi-
nje uopšte mogle da prežive torturu tovljenja. Niko danas
ne može biti siguran da su krompir i šargarepa, salata i
paradajz zaista bez BSE. Garancije može da da samo
poljoprivreda koja ne upotrebljaba đubrivo i ostale proi-
zvode zagađene raznim otrovima štetnim za sve žive or-
ganizme i ljude, a to za sada primenjuje samo »mirolju-
biva poljoprivreda«. Prema našem mišljenju, to je put koji
treba da sledimo kako bismo izašli iz klimatske, ekološke
i prehrambene katastrofe.
Moris Hoblaj
proizvođač vegetarijanske hrane
e-mail: moris.hoblaj@gmx.de
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV - 2009 2007
ŽIVALI - november 27
 Neoborive činjenice o zagađenju životnih
namirnica pesticidima širom sveta
Naučni magazin
„Svet čuda” br. 5/08 u
članku „Koliko je zaista otrovno
ono što jedemo?” izneo je sledeće :
• 168 pesticida koji su zakonski dozvoljeni
u EU, dokazano mogu da dovedu do pojave
raka, otrovni su i/ili menjaju ljudsko nasleđe.
• 40.000 tona sredstava za zaštitu bi-
ljaka godišnje se raspe samo po Nema-
čkoj. Troškovi: više od milijardu evra.
• Zastrašujuće: Nijedna laboratorija, tako piše
naučni magazin „Svet čuda” (“Welt der Wun-
der”), nije u mogućnosti da napravi probe na sva
postojeća sredstva za zaštitu biljaka, između
ostalog i zbog toga što uopšte nije poznato ko-
liko se hemijskih sredstava koristi širom sveta.
• I genetika na njivama isto tako napreduje džino-
vskim koracima: »150 miliona hektara širom sveta
zasejano je genetski izmenjenim Bt-kukuruzom,
a ova tendencija je u porastu. Ovaj gen kukuruza
proizvodi jedan visokoefikasni insekticid koji šte-
ti i korisnim insektima. Dejstvo na sisare i ljude
ni o danas nije jasno istraženo«, piše „Svet čuda”.
• Napad na zdravlje čoveka? Kao što sve više
i više postaje poznato, najvažnija sredstva za
osnovnu hranu, kao što je pšenica, pirinač, kuku-
ruz, kompir, kao i sve sorte voća i povrća, manje
ili više su opterećene štetnim materijama: »Save-
zni zavod za zaštitu potrošača i bezbednost živo-
tnih namirnica napravio je 17.535 proba u celom
svetu na 717 sredstava za zaštitu biljaka i do-
kazano je prisustvo skoro svakog od tih sredsta-
va u ovim namirnicama!« kaže se u ovom članku.
Pri tom skoro polovina korišćenih pesticida važi
kao “naročito opasna”, kao na primer Ipfodion: ovo
sredstvo protiv gljivica otkriveno je u velikim do-
zama na raznim sortama voća, a i na salatama. U
stručnoj literaturi može se pročitati da se ova ma-
terija svrstava u izazivače raka. A ipak se koristi.
Alternativa : »miroljubiva poljoprivreda«
»Miroljubiva zemljoradnja« u Špesartu pokazuje
da je poljoprivreda moguća i bez štetnih pe-
sticida i spornog korišćenja čvrstog i teč-
nog đubriva. Miroljubiva zemljoradnja je
jedanoblik gajenja koji se vraća na prahrišćan-
sku etiku i teži jedinstvu čoveka, zemljišta,
28 © SLOBODA ZA
OSVOBODITEV ŽIVOTINJE
ŽIVALI - november- 2007
2009
prirode i životinja: u prvom planu je
uvek dobrobit prirode i životinja, a ne profit.
Trovanje pesticidima u Evropi
Doduše, najveći broj direktnih trovanja i
smrtnih slučajeva od sredstava za zaštitu bi-
ljaka bude dokazan u nerazvijenim zemlja-
ma i zemljama u razvoju – ali se posledice
ovog otrovnog koktela mogu osetiti i kod nas:
- Trenutno se broj ljudi sa alergijama
u Nemačkoj procenjuje na oko 25.000.000.
- Samo u Evropi polazi se od toga
da je oko 15 odsto svih parova neplodno.
- Doduše, neki veoma otrovni pesticidi su u
Nemačkoj zabranjeni, ali „više od 80 odsto voća i
povrća koje se proda u Nemačkoj, se uvozi“, kaže
predsednik Nemačkog udruženja za trgovinu plo-
dovima, Boruzevski, 8.februar 2008. g. »Južno-
nemačkim novinama« („Suddeutsche Zeitung“). I
čak i onda kada se oslonimo na domaće plodo-
ve: mnogi otrovi se u zemljištu zadržavaju toli-
ko dugo da i godinama nakon zabrane mogu da
prouzrokuju štetu. Od svih „životnih namirnica“
meso pokazuje najveću opterećenost pesticidima.
- „90 odsto opterećenosti dioksinom (dioxin)
kod čoveka dovodi se u vezu sa životnim namir-
nicama, 4/5 ovog otrova potiče od mesa, mlečnih
proizvoda i jaja. Polazna tačka ovog opterećenja
jeste životinjska hrana«, piše časopis „Svet čuda“
u članku „Koliko je zaista otrovno naše jelo?“ i oslo-
vljava time jednu centralnu tačku – jedenje mesa.
- U soja-pojasu u Argentini izvozi se na
primer 90 odsto žetve i u Evropu. Za prosečnog
Nemca koji godišnje pojede preko 60 kg mesa,
mora se odgajiti sredstava za dobijanje hrane na
površini od 10 milona hektara zemljišta – površi-
na koja je otprilike velika kao trećina Nemačke.
Pošto se u Nemačkoj, što se tiče potrebe za zasa-
divim površinama, to ne može uraditi, sredstva
za dobijanje hrane se uvoze – uključujući i sred-
stva za zaštitu biljaka koja se u njima nalaze.
- Čarls Vorfild (Charles Warfield), sa-
izdavač jednog izveštaja Svetske zdravstve-
ne organizacije WHO, rekao je o pesticidima:
„Svakome bi trebalo da bude jasno, da čo-
vek predstavlja apsolutni kraj lanca ishrane.
Zbog toga, čak i herbicid koji se prska negde
u Australiji na nekom žitnom polju, raznim za-
obilaznim putevima uvek dospe u naše telo.“
Alternativa : »miroljubiva poljoprivreda«
Gajenje biljaka bez hemije
„Ono što ne želiš da drugi tebi čini, to nemoj
ni ti činiti drugome.“ Ova misao-vodilja iz Bese-
de na Gori Isusa iz Nazareta važi u »miroljubivoj
zemljoradnji« i za prirodu i za životinje: „Kako že-
lim da me tretiraju? – Tako i biljke i životinje žele
da budu tretirane. Šta je potrebno njivi? Kako
je biljci?“ Za poljoprivrednika, mlinara i pekara,
tu spada i sledeće: „Ja sam želim da ostanem
zdrav – dakle, i svojim mušterijama ću ponuditi
zdravu hranu.“ Tako je gajenje biljaka bez hemi-
je logična posledica miroljubive filozofije. Zaštititi
biljke u »miroljubivoj zemljoradnji« znači - ojačati
ih npr. kamenim brašnom, iseckanim zelenišem
i posebno pripremljenom hlebnom kašom. Jer
zdrave biljke imaju prirodnu snagu otpornosti.
Ekonomija sa tri polja/trogodišnja njiva
Da bi se zemljište ojačalo na prirodan na-
čin, u »miroljubivoj zemljoradnji« njiva treba
svake treće godine da miruje i da se regeneri-
še. Nebrojeno mnogo „saradnika“ u zemljištu,
mikroorganizama i najmanjih živih bića, radi
dok se njiva odmara nađubrena zelenišem; oni
stvaraju potrebne materije i pripremaju zemlji-
šte za novu fazu rastenja. Zbog čega se poljopri-
vrednici dobrovoljno odriču jedne trećine žetve?
„Na zdravom zemljištu rastu zdravi plodovi«!
Bez držanja korisnih životinja
Kao posledica miroljubivog i punog pošto-
vanja stava prema životu, »miroljubiva zemljo-
radnja« ne zna ni za kakvo držanje korisnih ži-
votinja. Nikakve životinje se ne drže u uskim
štalama, ne kolju se i ne jedu. One žive sa ljudi-
ma kao njihovi prijatelji, do svog prirodnog kraja.
Tečno đubrivo – „industrijski otpad“
- Pored otrovnog koktela od pesticida, važan
doprinos opterećenju zemljišta, biljaka, a time i
ljudi, jeste đubrenje tečnim đubrivom: „U moder-
nim pogonima za tovljenje proces proizvodnje je
toliko efikasan da tečno stajsko đubrivo kao vi-
sokokoncentrisan industrijski otpad napada“, ci-
tira se Džon Lambert iz Severne Karoline, farmer-
uzgajivač kukuruza u penziji, u časopisu „Svet
čuda“ 2/2008. „Ko time đubri, iči će u zatvor“.
Kada je pre 10 godina probijen nasip jednog ba-
zena sa tečnim đubrivom i sve dospelo u reku Nju
River, a odatle u Atlantik, kažu da je to bila naj-
veća katastrofa za čovekovu okolinu u istoriji SAD,
dvostruko gora nego potonuće tankera sa naftom
„Exon Valdez“, izveštava ovaj poljoprivrednik.
- Kritični su, kod đubrenja tečnim đubri-
vom, između ostalog, i u njemu sadržani anti-
biotici koji kod čoveka mogu da izazovu otpor-
nost na antibiotike. To znači da u slučaju neke
teže bolesti antibiotik kao lek više ne deluje, već
ostaje neefikasan. 50 odsto svetske proizvodnje
antibiotika koristi se u masovnom uzgoju živo-
tinja – koja u tečnom otpadu završava na polji-
ma i njivama, u zemljištu, u podzemnim vodama.
- Za razliku od SAD, gde se antibiotici koriste
kao pospešivači rastenja, ovi antibiotici su u EU
od 2006. godine zabranjeni kao dodatak stočnoj
hrani. Kao dodatak stočnoj hrani, da se razumemo
- a ne kao lek u pogonima za tovljenje. Ko pozna-
je držanje životinja u masovnom uzgoju, zna koli-
ko ono jako slabi imuni sistem životinja, tako da
su životinje veoma podložne bolestima. Ako svinje
ili goveda pokažu znake bolesti, odmah ih, razu-
me se, leče antibioticima – a kao preventivna mera
najčešće se odmah antibiotici daju i celom stadu.
Aternativa: »miroljubiva poljoprivreda«
Bez stajskog i tečnog đubriva
Gde nema držanja životinja u masovnom uz-
goju, tamo ni ne napadaju fekalije koje sa malim
troškovima moraju da budu uklonjene. Tako »mi-
roljubiva poljoprivreda« ne poznaje nikakvo đu-
brenje stajskim i tečnim đubrivom. Ali biljke budu
pošteđene tuširanja tečnim đubrivom i iz dru-
gih razloga: one ne bivaju naterane na nepri-
rodan rast; živa bića u zemljištu mogu da žive,
r
rastu i razmnožavaju se, a zemlja može da diše.
Na takvim njivama i poljima koja ne sadrže ni-
kakvu hemiju i nikakvo tečno đubrivo, ponovo se
naseljavaju životinje koje žive slobodno, a koje se
u uobičajenoj zemljoradnji jedva još mogu i vide-
ti: poljski zečevi, srne, jarebice, prepelice, kao i
veliki broj ptica pevačica - život se vraća nazad.
(Sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev)
Kojoj poljoprivredi Vi dajete prednost?
Odlučite sami!
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV - 2009 2007
ŽIVALI - november 29
 Mala sova ušara
potražila pomoć
U rano jutro krajem januara, uz zid Tehničke škole na No-
vom Beogradu stajala je mala sova ušara. Nije se branila ni
kad ju je domar škole uzeo i uneo unutra; radoznalo je gleda-
la okupljene okrećući glavu, još malo pa skoro u punom krugu.
Nije htela sama da jede ponuđenu hranu, pa ju je domar Ljubi-
ša nahranio otvarajući joj kljun i stavljajući u njega sirovo meso.
Pošto ju je pregledala veterinarka Udruženja “Sloboda za ži-

Сoвa
votinje”, otkrili smo da joj ispod kruga glave visi jedna mala izrasli-
na, zbog čega nije mogla potpuno da zatvori levo oko. Hranili smo
je u toku dana sirovim pilećim mesom, uvek joj otvarajući kljun –
posle čega je bila mnogo življa; čak je dva puta pokušala da uzle-
ti, kačila se na zavese i sletala na vrata. Sova je sve vreme bila
veoma mirna, hladnokrvno je posmatrala dešavanja oko sebe.
Nijednom nije pokazala strah ili uznemirenje, kao da je među
Сове, или ноћне грабљивице (Strigiformes), ред су
nama bila oduvek. Posle konsultacije sa stručnjacima Za-
углавном усамљених птица грабљивица у који се убраја
voda za zaštitu prirode, odlučili smo da je prebacimo u Pri-
више од 200 врста. Плен лове углавном ноћу, у чему
hvatiliste za divlje životinje u Subotici, u okviru Zoo-vrta Palić.
им помаже њихова претежно сива боја и скоро нечујан
U Suboticu je otputovala iste večeri vozom u društvu sa
лет. Углавном се хране ситним сисарима, птицама и
članicom Udruženja Milunom. Interesantno je da joj je uju-
инсектима. Већина сова je активнa ноћу, када лове плен
tru otpala mala izraslina ispod kruga glave, pa je i levo
под окриљем мрака. Сова се при лову најчешће ослања
oko mogla potpuno da zatvori. Delovala je veselo i zdravo.
на неопаженост у мраку и на ефекат изненађења.
Nakon doručka krenula je u novi dom, gde ju je Kri-
Неопаженост стичу углавном захваљујући боји свог перја,
stijan primio u Prihvatilište za divlje životinje, a na tru-
због којег су под одређеним условима скоро невидљиве.
du nam se zahvalio i dr Gabor Mesaroš, biolog
Узрок неопажености је и унутрашња „заставица“ летних
Prihvatilista, dodajući: “ Sada je mi preuzimamo”.
пера која је свиленкаста или вунаста, те им омогућава
Već posle posmatranja u trajanju od nekoliko dana, kon-
скоро нечујно летење. Имају крупне, избуљене и округле
statovan je njen potpuni opravak. Sama je uzimala ponuđenu
очи на предњој страни главе које им омогућавају да
hranu čerupajući, nije više nikome dozvoljavala da joj priđe,
добро процене удаљеност и брзину плена. Очи сова
bežala je i sklanjala se, što je bio veoma dobar pokazatelj da je
су непокретне, као и код већине птица, те морају да
spremna za povratak u prirodu. Nakon pet dana posmatranja,
окрећу главу да би преусмериле поглед. Главу могу да
puštena je. Donela nam je svima mnogo radosti. Neka joj je
окрену и до 180°, док се за неке тврди да могу и до 270°.
sretan let.
Сове могу да виде на веома великим удаљеностима,
.
нарочито ноћу. С друге стране, не могу да виде ништа
што је ближе од десетак центиметара. Док друге птице
имају, по правилу, мале округле слушне отворе, код
сова су ти отвори вертикално издужени и дуги скоро
колико и сама глава. Међутим, слушни отвори им нису
смештени симетрично - десни је мало изнад левог.
Та асиметрија је од врсте до врсте мање или више
изражена, али постоји код свих. Осим тога, многе сове
имају упадљив „вео“ око очију од паперјастог венца
који усмерава звук према ушима. Заједно са пернатим
ушима, тај вео им служи и за показивање расположења,
и често је упадљиве боје. Улогу слушних шкољки играју
кратка и тврда пера која су смештена испред и иза
слушног отвора и помажу при одређивању смера звука.
Из истог разлога сове имају ширу лобању него
већина птица. Због ове ширине, звук који долази са једне
стране до једног ува, делић секунде касније до другог
ува, што такође помаже у лоцирању предајника звука.
Највеће сове су буљине, или велике ушаре, и сове
врсте Bubo blakistoni, које могу досећи дужину од 76,2
cm, распон крила од преко 2 m и тежину од скоро 4,5 kg.

Preuzeto http://sr.wikipedia.org/wiki/Sova

30 ©OSVOBODITEV
SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
ŽIVALI - 2009
- november 2007
 Srbija će dobiti
park za medvede
Tri najzad srećne medvedice – Kasandra, Seida i
Božana, prve dve iz okoline Požarevca, a treća iz okoline
Kruševca – od 27. januara ove godine nalaze se u privre-
menom smeštaju u parku za medvede Belica (Belitsa) u
Bugarskoj. Uprkos brojnim problemima koji su ugrožavali
celu akciju, mnogobrojna ekipa uspela je da reši admini-
strativne i druge teškoće i organizuje se u cilju spašava-
nja tri medvedice koje su godinama i decenijama živele u
uslovima nedostojnim živih bića i protivno našim
zakonima i međunarodnim konvencijama.
Ove tri medvedice treba da provedu neko vreme u par-
ku za medvede u Bugarskoj, koji su zajedno izgradili i bri-
nu o dosadašnja 24 medveda, organizacije »Vier Pfoten«
(»Četiri šape«) i Fondacija »Brižit Bardo«. Nadležni iz Srbije
sklopili su ugovor sa organizacijom »Vier Pfoten«, po kome
će i u Srbiji biti izgrađen park za medvede, a ta organizacija
će finansirati ovaj projekat – izgradnju i održavanje parka, tj.
prihvatilišta za zlostavljane medvede. Inače »Vier Pfoten«
brine o tri parka za medvede u kojima ima ukupno 38 med-
veda – 6 u Austriji, 8 u Nemačkoj i 24 u Bugarskoj, takođe
u Rumuniji imaju projekat spašavanja medveđih mladuna-
ca siročića.
U naš budući park biće vraćene pomenute tri medve-
dice, a on će predstavljati centar za smeštaj medveda – bi-
vših plesača i iz okolnih zemalja, takođe i medveda koji bo-
rave zarobljeni u kavezima, protivzakonito i protivno svim
konvencijama o zaštiti ugroženih vrsta. Lokacija parka za
medvede biće Mokra gora, koja je inače prirodno stanište
mrkih medveda kod nas. Park će imati edukativni i turistič-
ki karakter, a o realizaciji projekta uveliko se dogovara sa
našim širom sveta poznatim rediteljem Emirom Kusturicom.
Akcija je sprovedena uz ogroman angažman, trud i po-
dršku Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja,
Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu,
Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Marije i Gorana Grujina
iz Svilajnca (koji su o ovim medvedima brinuli, obilazili ih,
pa i hranili tokom dugih šest godina), ljudi iz organizacije
»Vier Pfoten« (koji su izdržali sve pritiske i probleme i nisu
odustali od namere da spasu naše medvede i pomognu iz-
gradnju parka za zlostavljane medvede, po svetskim stan-
dardima) i udruženja „Sloboda za životinje“, jer bez među-
narodne akcije udruženja, pravne podrške, bez adekvatne
medijske kampanje i kontakata sa nadležnima, sa kojima je
usklađivana cela ova akcija i zajedno prevazilaženi svi pro-
blemi - do svega ovoga ne bi ni došlo...
Seida, Kasandra i Božana nalaze se sada u veštački iz-
građenim jazbinama u Belici, izlaze da bi potražile nešto
ukusno za jelo, iz radoznalosti istraživale teren ili se brčkale
u biotopima sa vodom u okviru parka.

© OSVOBODITEV
SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
ŽIVALI - 2009
- november 2007 31

EU svojim merama loše
stanje čini još gorim
G. Jens Holm, član Evropskog parlamenta, u svojoj
studiji baziranoj na izveštaju FAO za 2006. godinu navo-
di da je u svetu prisutna ogromna nejednakost po pitanju
jedenja mesa: stanovništvo u povlašćenom i bogatom
delu sveta jede najviše mesa, a posledice toga trpe naj-
siromašnije zemlje. Naime, u njima se šume seku i pre-
tvaraju u pašnjake, tereni se pustoše i aktiviraju klizišta,
nastaju nestašice pitke vode zbog velikog zagađenja
okoline od stočarske industrije, velike količine žitarica
se izvoze u Evropu radi ishrane stoke, a stanovništvo
u tim zemljama veoma je siromašno i često je u njima
prisutna i glad. Očekuje se još veća potražnja žitarica,
mada se sada trećina koristi za ishranu stoke, ali sada
radi proizvodnje bio-goriva. Pri tome, mesna industrija
i uzgoj stoke prouzrokuju 18 odsto celokupne emisije
gasova odgovornih za efekat staklene bašte, što je više
nego što u tome učestvuje kompletan saobraćaj u svetu.
Pitanje konzumiranja mesa i dalje ostaje otvoreno.
Stanje u svetu je prema podacima Organizacije za
hranu i poljoprivredu FAO, organa OUN-a, predstavljeno
u izveštaju Livestoc Long Shadow u jesen 2006. g., veoma
ozbiljno, možda smo sa merama već zakasnili. emituju ljudske aktivnosti. Inače, azot nastaje od uskladištenog
Činjenice o trenutnom stanju globalnih problema
povezanih sa stočarskom proizvodnjom:
- Povećanjem prihoda i broja stanovnika na planeti
pove ćava se i potreba za mesom. Od 1950. g. do da-
nas povećala se potrošnja mesa pet puta!
- Do 2050. g. očekuje se da će se jedenje mesa u
svetu udvostručiti (od 229 miliona tona danas, na 465
miliona tona 2050. g.). Isto je i sa mlekom (sa 580 mili-
ona tona danas, na 1043 milona tona 2050.g.).
Ljudi i životinje tokom disanja ispuštaju ugljen-di-
oksid (CO2),ali njega apsorbuje i prerađuje biljni svet .
32 © SLOBODA ZA
OSVOBODITEV ŽIVOTINJE
ŽIVALI - november- 2007
2009
- Međutim, emisija CO2 od sagorevanja fosilnih goriva i
stočarske proizvodnje veoma je velika i traje oko 160 godina,
a Zemlja nema snage da ove gasove preradi. Sve to dodatno
povećava njihovu koncentraciju u atmosferi, i tako dolazi do
„pregrejavanja“ Zemlje.
- Prema izveštaju Causes of Deforesta tion of the Bra-
zilian Amazon, koji je objavila Svetska banka 2004. g., čak 88
odsto uništene šume u Amazonu pretvoreno je u pašnjake radi
ishrane stoke.
- Protokol iz Kjotoa navodi pet gasova čija se emisi-
ja mora smanjiti, a među njima su metan (CH4) i azot-dioksid
(NO2), koji su direktna posledica stočarske proizvodnje u sve-
tu.
- Metan ima 23 puta veći uticaj na globalno otopljava-
nje nego ugljen-dioksid. U poslednjih 200 godina koncentra-
cija metana je skočila za 100 odsto pri čemu se smatra da je
između 35 odsto i 40 odsto posledica probavnog procesa kod
stoke.
- Krava, bivolica, ovca i koza proizvode značajne koli-
čine
metana tokom probave. Jedna krava proizvede u proseku oko
600 litara metana dnevno!
- Azot-oksid (NO2), gas za smejanje, ima čak 296 puta
veći uticaj na klimu od ugljen-dioksida. Može nastati na razli-
čite načine, u reakciji azota sa kiseonikom, pri čemu stočar-
ska proizvodnja stvara oko dve trećine svih količina azota koje
stočnog đubriva, od životinjskih izlučevina i urina i od đubrenja
useva prirodnim đubrivom.
- Farmske životinje prave mnogo veću štetu od divljih
jer ih ima neuporedivo više u proizvodnji mesa i mleka u odno-
su na divlje. Divlje životinje manje zagađuju okolinu, na većim
su površinama i šteta je neznatna u odnosu na farme u kojima
ima mnogo izlučevina na malom prostoru, što stvara štetne ga-
sove. Pri tome, farmske životinje jedu i više proteina nego što
ih
- mogu -apsorbovati, pa se izlučuje više azota.
- Amonijak (NH3), od kojeg oko 68 odsto dolazi direk-
tno iz stočarstva, nastaje kao posledica isparavanja tva-
ri iz životinjskog urina i vlage iz njihovog izmeta. Posledi-
ce emisije amonijaka uočavaju su kroz stvaranje kiselih kiša.

Uzgoj svinja i živine proizvodi manje štetnih gasova,
ali stvara druge probleme, pre svega one koji su
posledica proizvodnje proteinske hrane za njih.
(»Stočarska industrija i klima. - EU loše čini još gorim«
materijal švedske stranke u GEU/NGL, izdalo društvo
Prijatelji životinja, Rijeka)
Gasovi staklene bašte
Kod većine gasova staklene bašte, reč je o gasovima koji čine
manje od 1 odsto ukupnog volumena svih gasova. Ovi gasovi
čije emitovanje, po Protokolu iz Kjotoa, mora biti smanjeno, jesu
ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), azot-dioksid (NO2), delom
halogenizovani fluor-ugljovodonik (H-FCKW/HFC), fluorom pre-
vučeni ugljovodonici (FKW/PFC), sumporniheksafluorid (SF6)

Najveći krivci za global- Ugljen-dioksid (CO2)

no zagrevanje su:
1) Ugljen-dioksid (CO2) – smatra se da ovaj gas
učestvuje sa oko 50 – 55 odsto u globalnom zagre-
vanju.
2) Hlorofluorokarbonati (CFC) učestvuju sa
oko 25 odsto; CFC jedinje-
nja se koriste za pravljenje
plastičnih masa i u rashladnim uređajima.
3) Metan (CH4) – oko 12 odsto učešća, nastaje
raspadanjem organskih jedinjenja i iz industrije.
4) Azotoksid – učestvue sa 6 odsto. Oslobađa u
industriji, sa nađubrenih polja a velike količine ovog
gasa se oslobode i u vulkanskim erupcijama

PREDLOZI
ZA SMANJENJE GLOBALOG
CO2 je najvažniji gas koji izaziva dodatni efekat staklene bašte
ZAGREVANJA ZEMLJE
(cca. 50% udela u antropogenom efektu staklene bašte). Prema iz-
veštaju IPCC-a iz 2001. godine, od 1750. godine, povećana je kon-
1. Izglasavanje novih zakona i propisa kojima centracija CO2 u atmosferi za 31 odsto. Oko 75 odsto antropogenih
se u najvećoj mogućoj meri favorizuje emisija CO2 u atmosferu tokom posljednjih 20 godina izazvano je
proizvodnja i potrošnja vegetarijanske i spaljivanjem fosilnih materijala, erozijom šuma i erozijom zemljišta.
»zdrave« hrane za ishranu stanovništva.
Metan (CH4)
2. Ukidanje svih državnih dotacija stočarima i
poljoprivrednim proizvođačima koji se bave to- Od 1750. godine, koncentracija metana u atmosferi
vom i uzgojem životinja za ishranu ljudi i životi- porasla je za 151 odsto, a i dalje beleži porast (IPCC-ov izveštaj iz
nja. Meso prodavati na tržištu po stvarnim cenama. 2001. godine). Molekuli metana imaju veliku sposobnost apsorpcije
toplote, što znači da i male količine metana izazivaju
veliko pojačavanja efekta staklene bašte.
3. Uvođenje poreza na masnoću.
Metan nastaje razgradnjom organskih materija, izazvanom
Konzumiranje namirnica sa velikim procentom ma- bakterijama, uz prisustvo kiselina. Prirodni izvori metana jesu vla-
snoća, što je sve više trend u svetu, direktno uti- žna područja i životinje, npr. termiti (termiti mogu da svare drvo uz
če na uvećanje gojaznosti i pojavu raznih bolesti pomoć bakterija koje proizvode metan).
kod ljudi koji jedu meso, što u krajnjoj liniji utiče i na Antropogeni izvori su polja pirinča, masovni uzgoj stoke, de-
uvećanje troškova za njihovo lečenje i zbrinjavanje. ponije smeća, korišćenje zemnog gasa, termoelektrane i emitova-
nje gasa iz đubriva za njiva.
4. Veoma široka dopunska edukacija svih slo-
jeva stanovništva, a pogotovo dece i omla- Azot-dioksid
dine u školama, o štetnosti jedenja mesa, Nastaje u prvom redu mikrobskom razmenom azota u zemlji-
uticaju masovnog uzgoja životinja na glo- štu.Razloge za pojačano stvaranje azotnog dioksida od strane ljudi
balno zagrevanje, kao i stavljanje akcen- treba tražiti u povećanom zagađenju tla azotom, pre svega poljo-
ta na moralne apekte jedenja životinja. privredom, industrijom i saobraćajem. Ragzradnja je moguća
putem fotohemijskih reakcija u stratosferi.U igri su još: vodena
5. Drastično ograničavanje svih vrsta lovljenja para, hlor-ugljovodonik (FCKW), potpno halogenizovani ugljovo-
divljih životinja, ptica, riba i kitova - u šumama, donik, delimično halogenizovani fluor-hlor-ugljovodonik (H-FCKW),
delimično halogenizirani fluor-ugljovodonik (HFC), fluor-ugljovodo-
rekama, morima, jezerima, okeanima itd.
nik (FKW ), fluorom prevučeni ugljovodonici (PFC) i sumporni
heksafluorid (SF6).

© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV ŽIVALI - -november
2009 2007 33
 Drveće za šnicle – sečenje šuma U Evropi, procenat kopna koji je pod šumom redukovan je
da bi Amerikanci imali šniclu sačinjenu od 99 odsto mesa na 27 odsto, u Aziji na 19 odsto, a u Severoj Americi ( uključujući
velike šume Kanade ) na 25 odsto. Svetsko zamenjivanje šuma
Na osnovu izveštaja konsultantske grupe za među- pašnjacima za krave postalo je toliko veliko da danas Engleska,
narodna poljoprivredna istraživanja (Consultative Group koja je siromašna drvećem, u nekim delovima koristi aktivni ugalj
on International Agricultural Researh) iz 1996. godine - načinjen od spaljenih kravljih kostiju, umesto tradicionalnog ak-
koje su sponzorisali Svetska banka i OUN, »72 jutra trop- tivnog uglja za prečišćavanje gradskih zaliha vode. Reagujući
skih šuma se uništi svakog minuta'«, uglavnom od strane na proteste vegetarijanaca iz Jorkšira u Engleskoj, kompanija
siromašnih ljudi koji rade za multinacionalne kompanije, za proizvodnju vode u Jorkširu je istakla da su te kosti uveze-
koji seku i spaljuju šume da bi stvorili poljoprivredne te- ne iz Indije jer nisu bili u stanju da plate drveni aktivni ugalj, a
rene ili pašnjake ''za rast goveda koja se izvoze u SAD''. Asošijeted Pres je citirao njihovog službenika koji je rekao: ''Ne
Ovaj gubitak od 38.000.000 jutara godišnje uništiće možemo da proizvedemo toliko vode koja zadovoljava potrebe
sve svetske tropske šume još za života naših unuka, svih ljudi.'' Od 1997. godine, aktivni ugalj dobijen od kostiju kra-
ako se nastavi tim tempom. Kraj se, bukvalno, već vidi. va, koji je jeftiniji čak i nakon plaćanja prevoza iz Indije, koristi
Portparol Svetske banke kazao je da ova studija uka- se u deset fabrika za prečišćavanje vode, a ova kompanija pla-
zuje na to da siromaštvo i prenaseljenost predstavljaju glav- nira da izgradi još šest ovakvih fabrika u narednim mesecima.
ne faktore koji vode uništenju tih šuma, koje su toliko važne
za održavanje života ljudi na ovoj planeti. On je nonšalan- * * *
tno prešao preko uloge velikih poljoprivrednih korporacija. Veliko drveće apsorbuje vodu iz velikih
Dok se tropske šume, kojima su potrebni vekovi da dubina, ostavljajući minerale i so u većoj
izrastu, uveliko seku, a drvo se prodaje, one se često je- dubini. Sečom šuma dešava se sledeće: kad
dnostavno pale i ne regenerišu se, naročito ako se nala- slana voda nastavi da se izdiže i dostigne
ze na mestima gde je nepovoljno uzimati drvo za tržište. 0,25 do pola metra ispod površine, usevi
''Slobodno'' drvo je obično samo dodatna premija, brza za- počinju da umiru. I kada takva voda dođe do
rada za farmera koji je koristi da bi kupio neko rasno tele. površine zemlje, zemljište postaje nesposobno
da podrži vegetaciju i počinje stvaranje pustinje.
U Srbiji ugroženo 429 vrsta životinja
U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su
kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države.
Načelnik Odeljenja za biodiverzitet Zavoda za zaštitu pri-
rode Srbije Nenad Sekulić, rekao je agenciji Beta da su među
ugroženim životinjama 273 vrste ptica, kao i 66 vrsta sisara.
Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste
insekata i 15 vrsta riba.
Među zaštićenim životinjama su i neke vrste pelikana, roda,
beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške i šarke.
Zaštićene biljke su: Pančićeva omorika, molika, beli
i žuti lokvanj, banatski i kosovski božur, đerdapska i šarplanin-
Najčešći razlog što ljudi uništavaju većinu šuma Sre-
ska lala, iđirot i brojne vrste orhideja.
dnje i Južne Amerike jeste pohlepa biznismena – navi-
Prema Sekulićevim rečima, za te vrste postoji zabrana ko-
ka jedenja mesa u SAD-u obezbeđuje ekonomski bum
rišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti koji-
za rančere multinacionalnih kompanija i to je glavni ra-
ma bi se mogle ugroziti one same ili njihova staništa. „To po-
zlog uništenja tropskih šuma na ovom prostoru. Siro-
drazumeva zabranu branja, sakupljanja, sečenja ili čupanja
mašni farmeri, kao i farmeri unutar zadruga, učestvu-
iz korena, zatim hvatanja, zarobljavanja, ubijanja ili ozleđiva-
ju u poljoprivredi tipa ''poseci i zapali'', sekući drevne
nja životinja, uništavanja ili sakupljanja njihovih jaja, prikazi-
šume da bi zasejali jednostavan usev – travu za krave.
vanje tih životinja u komercijalne svrhe i slično”, naveo je on.
Kao što je Džon Robins (John Robins) istakao u
Sekulić je dodao da bi te vrste bez posebnih mera za-
svojoj knjizi ''Hrana za novu Ameriku'' (Diet for a New
štite, zbog ugroženosti svog opstanka u prirodnim stani-
America): ''SAD uvozi 100 miliona kilograma gove-
štima ubrzo iščezle i precizirao da su one zaštićene Ured-
dine svake godine iz El Salvadora, Gvatemale, Ni-
bom o zaštiti prirodnih retkosti, koja je doneta 1993. godine.
karagve, Hondurasa, Kostarike i Paname - dok pro-
Prema njegovim rečima, određene vrste gljiva, biljaka i životinja,
sečni stanovnik svake godine u tim zemljama jede
koje su manje ugrožene, obuhvaćene su Uredbom o stavljanju pod
manje mesa nego prosečna kućna mačka u SAD-u.''
kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune, sa ciljem da im se
Ovo uništavanje šuma u Južnoj Americi za
smanji stepen ugroženosti ili da se spreči mogućnost
hamburgere je naročito zabrinjavajuće kada vidi-
da postanu ugrožene.
mo da ovo veoma ekonomski krhko područje sadr-
On je naveo da se ta uredba iz 2008. godine odnosi na 94 vr-
ži 58 odsto ukupnih svetskih tropskih šuma ( 19 od-
ste biljaka, tri vrste lišajeva i 15 vrsta gljiva, jednu vrstu riba, kor-
sto je u Africi, a 23 odsto u Okeaniji i Južnoj Aziji ).
njača i zmija, tri vrste žaba, tri vrste puževa i jednu vrsta pijavica.
Ako nastavimo sa sečom šuma, ostaćemo bez kise-
Na teritoriji Srbije se kao nestale vrste smatraju crni leši-
onika, istovremeno izbacujući u vazduh enormne količine
nar, bela kanja, mala droplja, orao bradan, tetreb ruževac...
ugljen-dioksida i drugih produkata sagorevanja
Politika 5.1.2009
fosilnih i drugih goriva.
34 ©OSVOBODITEV
SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
ŽIVALI - november- 2007
2009
 Načelno se može reći da samo naše misli i naša
osećanja obeležavaju naše telo. Napokon, naše misli
obeležavaju i naš izgled, ali naše misli i naša osećanja
takođe određuju i to da li ćemo oboleti ili ćemo osta-
ti zdravi. Najzad, sva su oboljenja posledica odgovara-
jućeg pogrešnog, odnosno negativnog mišljenja. Kako
to možemo sebi da predstavimo? Kad negujemo mi-
sli mržnje, zavisti, ili isto tako, ako dobijemo neko loše
obaveštenje koje nas veoma uplaši, to od tela zahteva
energiju. Taj manjak energije koji nastaje time što tako
mislimo i osećamo, vodi najzad do toga da imunološki
sistem slabi, i mi onda postajemo neotporni na uzročni-
ke bolesti i uticaje okoline. Verujem da svi već imamo is-
kustvo da se neko razboli od bakterije ili virusa, a drugi
pored njega ne. Zašto je to tako? Kada bi to bila samo
bakterija ili virus, tada bi oboje morali da se podjedna-
ko razbole. To,
jesmo li bolesni
ili zdravi, da li
ćemo ozdraviti,
zbiva se u mi-
slima, u duši, i
na taj način mi
sami odlučuje-
mo, a to sma-
tram tako fasci-
nantnim u toj
polaznoj tački,
hoćemo li ko-
načno da oz-
dravimo ili ne.
Mi nismo zavi-
sni od bilo kog
spoljnog utica-
ja, bilo kog in-
tenziteta, pri čemu, naravno, moramo reći da su dobri
tretmani, dobra pratnja, uvek pomoć telu, ali na kraju
krajeva to znači da je u našim rukama odluka, hoćemo
li pomoću unutarnje snage, od svog stanja da napravi-
mo ono što je optimalno.
Kako se onda odvija taj proces
Poslednjih godina mnoge od tih aktivnosti mozga
se mogu učiniti vidljivim na slici, npr. funkcionalnom
kompjuterskom tomografijom; to je postupak kojim se
pomoću slika može učiniti vidljivim ono što se događa u
mozgu, ili takozvanim PET-om, tomografijom pozitron-
ske emisije, kojim može da se dokaže da se određenim
osećanjima, određenim mislima aktiviraju odgovara-
juća područja u mozgu. Iz toga se može videti da veći-
na tih osećanja - strahovi, brige, depresije - izaziva ak-
tivnosti u području mozga koje se zove limbički sistem.
TV-Erde & Mensch emituje na srpskom jeziku subotom od 23:00 do 23:30 sati.
Eutelsat (Hotbird), Frekvencija: 11.604, S.R. 27.500,*FEC 5/6 Pol.
Emisije serijala “Setva i žetva” - po dve emisije na jednom DVD-u, mogu se naručiti preko “
“Studija 7” Beograd na tel.064/53-55-830, po ceni od 320,00 dinara.
Tu se može takođe videti da se kod svakog čo-
veka koji ima takve strahove, pojavljuju te aktivno-
sti u mozgu. Ali ako se ti strahovi stalno ponavljaju,
ako se uvek iznova pojavljuju, tada se to ukopava kao
tunel, kao staza, što dovodi do toga da se stalno stva-
raju nove sinapse, da se i druge sinapse, dakle spo-
jevi nervnih ćelija, pojačavaju, i na taj način nasta-
je uzorak, što se konačno sve više odražava na telu.
Iste misli u mozgu krče određene puteve
Reči »krčenje puta« veoma su dobra slika. Dakle, ako
uvek iznova mislim istu misao, pojačava se veza tih kon-
taktnih mesta u mozgu. To se može dokazati određenim
neurohemijskim metodama, tj. veza nervnih ćelija u tom
misaonom krugu, ili neuronskom spojnom krugu, koja po-
staje sve gušća, u
osnovi je ono što
se opisuje kao krče-
nje puta, što znači
da se taj energetski
kružni tok praktič-
no sve više ukopava
u moždanu masu.
To znači da,
što duže nešto mi-
slim, to je intenziv-
nije ožičenje u mo-
zgu. Postoji jedna
vrsta emocionalnog
pamćenja, to je ta-
kozvana amigdala,
jer anatomski izgle-
da kao badem, kao
plod, i ta amigdala
stalno pohranjuje procenu neke situacije. Ako npr. vidim
zmiju, tada se uplašim i taj strah se ukopava u amigdalu.
Pri tom može da se radi i o pozitivnim emocijama,
npr. o radoznalosti ili pažljivosti ili želji da se nešto na-
uči, što ubrzava krčenje puta u pozitivnom smislu, ali to
može biti i užas, strah, panika - što dovodi do toga da
određeno krčenje puta odjednom do-
bije sopstvenu težinu.
Ovo nam sada zapravo pokazuje da je vrlo bitna
spoznaja, da se ne radi o tome da se jednostavno mi-
sli samo pozitivno, već o onome što je stvarni sadržaj
tih pozitivnih misli. Jer ako kažeš da su pre svih stva-
ri bitne emocije u mislima, može zapravo da se ipak
radi samo o spoljnoj vežbi: «Verujem da je zaista pozi-
tivno misliti dobro o svom bližnjem»: u unutarnjem ga
možda još uvek potcenjujem, ali emocije su onda pro-
tiv njega, što znači da to zapravo uopšte nije pozi-
tivno. Mi tu sebe možemo pomalo da obmanjujemo.
(Deo emisije koja se emituje i na srpskom jeziku)
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV - 2009 2007
ŽIVALI - november 35
 Vegan, biti ili ne biti
Sve je više vegetarijanaca i vegana. Šuška se o nama
na sve strane, polemiše se o ispravnosti odluke koju vega-
ni donose kako hraniti svoju djecu, raspravlja se o pozitiv-
nom uticaju vegetarijanske i veganske ishrane na zdravlje.
Priča se o etičkoj strani vegetarijanstva. I sve nas je više.
Ipak, većina ljudi iz tih vjesti i misli izvuče zaključak da je to
previše komplikovano, vjerovatno i ne baš potpuno zdravo,
i da je potreban i poneki komadić mesa u tanjiru, “samo koli-
ko da zamiriše”. Svi smo već čuli argumente »za« i »protiv«,
i svako ima svoju priču.
Moja porodica i ja živimo u Kanadi. Ime mi je Jelica i
imam 37 godina. Udata sam i imam dva prekrasna sina. Su-
prug i ja smo vegani, a dečaci su hranjeni uglavnom vegan-
ski, mada je dozvoljeno sve osim bilo kakvog mesa.
Kanada, zemlja snega, dugih zima i različitih kultura...jedin-
stveni bućkuriš u kome smo svi “autsajderi”, i, nečuveno, ze-
mlja u kojoj te neće baš razapeti na krst kad shvate da se
sa naših tanjira smeše sojini hamburgeri. Mnogi se čude, ali
mnogi poštuju i podržavaju takvu odluku. Neki se, opet, pitaju
kojoj religiji pripadamo, a poneko i prevrne očima. Uglavnom
oni sa Balkana, moram da priznam...još nismo naučili da se
bavimo samo svojim brigama.
Moja priča o vegetarijanstvu počinje davno...... mnogo
ranije nego što sam svjesno odlučila da izbacim meso iz is-
hrane. Najverovatnije još onda kad sam, odrastajući u ma-
lom selu u Bosni, svoje dvorište pretvorila u neku vrstu azila
za sve, po seoskim standardima nekorisne životinje. Ili mož-
da onda kada sam se kao osamnaestogodišnja klinka vratila
sa “visokih škola” na letnji raspust i izjavila svojim zapanje-
nim roditeljima da sam postala vegetarijanac. Do te ideje smo
moj suprug i ja došli kada smo se još davne 1989. godine
sreli na početku studija u Novom Sadu. Pošto smo oboje bili
ljubitelji životinja, pitanje vegetarijanstva se nametnulo samo
po sebi. I iako tada nisam dugo ostala vjerna vegetarijanskoj
ishrani, nešto se pokrenulo u tom pravcu. Sledećih deset go-
dina provela sam koketirajući tek s vrijemena na vrijeme sa
tim načinom života, uvek iznova podležući uticaju tradicije i
okoline. Iz ovog ugla gledano, shvatam da je to bio period pri-
lagođavanja novoj ideji, pokušaj da se pronikne u logiku odri-
canja zarad neke dobrobiti. Neko “klikne” odmah, a nekom je
potrebna čitava decenija. Važno je slediti put i otvarati vrata
na koja se naiđe.
I tako će u junu 2009. godine biti deset godina kako
sam vegetarijanac, a u februaru ću napuniti tri godine staža
veganstva. Interesantno je da sam u vegetarijanstvo zaplovi-
la u najtežim trenucima svog kanadskog iskustva. Nedugo po
dolasku ovamo saznala sam da mi je otac bolestan i ubrzo
potom stigla je i vijest o njegovoj smrti. Iako očekivana, obori-
la me je sa nogu. Srećom po moju psihu, radila sam puno, a
poslije podne svakodnevno provodila pet sati učeći francuski
jezik. U svoj majušni stančić sam obično sam dolazila oko 11
uveče, nakon jednosatnog klackanja u gradskom autobusu.
Jedne noći sam zakasnila na svoj redovni bus i ubijajuci
vrijeme do sledeceg, zvjerala oko sebe. Onda sam se susrela
oči u oči sa zaklanom ovcom u izlogu jedne renomirane me-
sare. Sa oderanim pa navučenim krznom, isplaženim jezikom
i izbezumljenim pogledom u staklastim očima, udarila me je
surova istina. Suzdržavajući povraćanje, kroz glavu su mi
proletjele razne slike strave i užasa iz našeg nedavno proži-
vljenog ratnog iskustva. I istina me udarila tako jako da mi se
činilo da je neću moći preživjeti... pa koja je to razlika izmedju
36 © SLOBODA ZA
OSVOBODITEV ŽIVOTINJE
ŽIVALI - november- 2007
2009
ostalih, po našim shvatanjima neravnopravnih i nebitnih ži-
vota. Ko može reći da je moj strah veći od nećijeg drugog
ili moja želja za životom veća od želje te ovce, te jadne, ne-
sretne ovce iz čijih se usta još uvjek cijedila sukrvica.
»...Kako bih sada mogao da jedem tu hrpicu jada?« I
to je bilo to...konačni prelom i konačna odluka. Svi oni dru-
gi periodi, gde je vegetarijanstvo kao u nekoj izmaglici bilo
nadomak svjesti, odlepršali su i istina se otkrila u svoj svo-
joj moći.
Nekako u isto vrijeme i moj muž je postao vegetarija-
nac, što je užasnutom komšiluku i rodbini bio još jedan od
dokaza da je “sektaš”. Računam da je ljudima teško da pri-
hvate sve ono što je drugačije od njih samih i da se u tom
neznanju i strahu kriju mnoga zla. Treba znati otvoriti oči i
mozak za ono što je drugačije, a ne suditi.
Za razliku od nas, Kanađani se u principu ne mešaju u
private stvari drugih. Samim tim, vegetarijanstvo je bilo la-
kše sprovesti. Najčešće su nesporazumi proizlazili iz neu-
pućenosti. Zapanjena sam činjenicom da veoma malo ljudi
poznaje značenje reči vegan. Jednom prilikom nam je bila
servirana sabljarka kao vegetarijanski izbor.
Prve dve godine oboje smo se hranili ovo-lakto vege-
tarijanski. Budući da smo imali iskustva u pripremanju ova-
kvih obroka, nije nam bio problem da kreiramo ukusna jela.
I zaista je lako zamjeniti meso - sojom, tempehom ili jedno-
stavno gljivama.
Da bi se bilo lakto-vegetarijanac potrebno
je malo više mašte; to je sigurno.....Treba nešto iskustva i
umeća da se napravi torta bez jaja. Problem se da lako re-
šiti jogurtom, lanenim semenom ili jednostavno u ovim sre-
tnijim zemljama zamenom za jaja.
Moja prva trudnoća je protekla u lakto-vegetarijanskoj
ishrani. Kao devojčica sam se naslušala raznih iskustava
žena o opadanju kose, kvarenju zuba, hemoroidima, ane-
miji i čemu sve ne, za vreme trudnoće. A sve to uz redovno
uzimanje vitamina i minerala.
Moja trudnoća je protekla bez problema. Jutarnjih
mučnina nije bilo, krvna slika je bila savršena, trudnič
kog diabetesa nije bilo. Uz sve to nije mi padalo na pamet
da uzimam ikakve propisane suplemente. Zdrava ishrana,
uz puno svežeg voća i povrća, bila je i više nego dovoljna.
Sve u svemu, rezultat je bio predivan dječak Stefan.
Stefan već ima šest godina. Njegova sadašnja ishrana
uglavnom je veganska. Kao beba je hranjen lakto-vegeta-
rijanski i mnogo je voleo mlječne proizvode. Svaki će me
roditelj razumeti kad kažem da se ta ljubav jednog dana
potpuno izgubila, i od tada sam jedino uz pomoć trikova
uspevala da »ušunjam« sir u njegovu ishranu. Mlijeko mu
je bila omiljena namirnica dok je dolazilo iz bočice. Kad je
dovoljno porastao da prestane da je koristi, i mlijeko je po-
stalo neželjeno. Sve ono što je iz tih proizvoda dolazilo, mo-
rala sam da počnem da nadomještam iz drugih izvora. Soja
je bila jedno od lakših rješenja. Dobijao je čokoladno mlije-
ko na primjer, i to uglavnom sojino. Ono što je fantastično
kod njega jeste da on obožava voće i povrće. Sjećam se
da smo oko njegovog drugog rođendana, kad je već uveli-
ko jeo redovnu hranu, morali da krijemo salatu dok se djeli-
mično ne zasiti, i tek je onda iznosili na sto. Njegova ljubav
prema svježem povrću, a i voću, bar je djelimično proiza-
šla iz činjenice da sam veoma rano, već sa njegovim prvim
zubićima, počela da mu ih uvodim u ishranu. Time sam se
svjesno oglušila o pravila koja pedijatri potenciraju, da se
izbjegava sirovo povrće zbog rizika od gušenja.

Znam da je strah opravdan, ali opet mislim da svako najbolje
poznaje svoje dijete i da može da procijeni za sebe...”
Svoju drugu trudnoću dočekala sam kao friški vegan. Suprug
je već bio vegan, nekih dvije godine, kad smo saznali sretnu vijest.
Odluku da ne uzimam nikakve dodatne vitamine muž i ja smo do-
nijeli nakon malo više razmišljanja i dvoumljenja. Rezultat je bila
još jedna savršena trudnoća. Sjećam se da sam zabavljala kole-
ge na poslu dohvatajući nožne prste u sedmom mjesecu. A onda,
prije nepune dvije godine, na svijet je došao još jedan dječak i raz-
veselio nas svojim dolaskom. Filip. Mali đavolak kog neprestano
hvatamo u akciji diranja nedozvoljenih stvari, u maltretiranju našeg
nesretnog mačka Minje, koji sve to mirno i strpljivo podnosi, u pen-
tranju po policama za knjige! Smiješi nam se sa stolova, iz kuhinj-
skih elemenata, mojih šerpi i kutija. Gdje god se okreneš, možes
biti siguran da će njegov prćasti nosić da izviri.
I on je ljubitelj salata i voća. Od ostalih njegovih omiljenih na-
mirnica mogu navesti sir, jogurt i mlijeko. Što se tiče kuvanih obro-
ka, pica i špageti su naravno broj jedan kod obojice. Vrlo je jedno-
stavno napraviti zdravu varijantu, recimo pice. Tijesto napravim od
punog brašna, odozgo ide mješavina raznog povrća - već šta se
zadesi u frižideru, uz obavezne tikvice, sojine salamice, kečap, a
u našem slučaju veganski sir. Ili prosto tofu. I uvjek je hit. Grašak,
spanać, leblebije, domaći pasulj, krompir na razne načine, brokoli,
ribani kupus, pogotovu u salati, riža, kus-kus, sve su to jela koja se
očekuju sa optimizmom. U poslednje vrijeme Stefan često dolazi
na ideju šta da pravimo, što mi je zaista genijalno. Filip uglavnom
smeta, ali vidim da ga zanima šta se to dešava. Navikao se da do-
vuče stolicu iz trpezarije i onda sa nje posmatra dešavanja u kuhi-
nji. Ko zna, možda jednog dana postane poznati kuvar?!?
Moja djeca se, generalno, hrane zdravo. Razlozi za njihovo
vegetarijastvo bili su prvenstveno radi zdravlja. Ne smatram da im
išta uskraćujem time što im je ukinuto meso. Njihovo zdravlje to u
potpunosti opravdava. U kući se spremaju veganski obroci, sa ko-
jima se trudimo da izbalansiramo sve potrebe ukućana. Namirni-
ce koje na primjer Stefan ne voli, a njih ima podosta, ja ušunjam
u čorbe, krem supe, sendviče, sosove za tjesteninu i ostala skro-
vita mjesta. Milk šejkovi i sve ostale kombinacije miksane hra-
ne takođe prolaze. Ponekad je potrebno samo malo mašte ili igre
uz jelo, kao na primjer - ko će brže da popije recimo milk šejk sa
slamčicom, ili legendarni konji
ći – služenje komadića sendviča sa čačkalicama....Svaki ro-
ditelj će se pronaći u ovom dijelu priče....ako je potrebno, du-
bićemo na trepavicama da naše princeze i prinčevi napune
trbice.
Mi (muž i ja) etički smo vegani, i naš stariji sin to već
odavno razumije, naravno uz dječije rezonovanje....djeca po
svom instinktu inače vole životinje, i on nije nikakav izuzetak.
Bio je jedan period kad je tražio objašnjenja, i govorio da bi
volio da jede meso. Poznajući svoje dijete, shvatila sam da je
to bilo “odmjeravanje snaga”, jer onog momenta kad sam mu
ponudila izbor, dilema je bila riješena. Tada je imao oko 4,5
godine. Za meso smo mu objasnili da je potrebno prvo ubiti
životinju da bi se došlo do krmenadle. Ta mu se istina nije ni-
malo dopala. Filip je, naravno, još mali da bi nešto tako kom-
plikovano razumio, ali definitivno voli životinje.
Šta će oni raditi sa svojim životima kad dovoljno
porastu da sami za sebe odlučuju, uistinu je samo njihovo
pravo. Ja se nadam da će vrednovati naše
standarde, ali neću biti razočarana ako se to ne desi..
Nažalost, naši vegetarijanski klinci nisu uvjek glatko pro-
lazili sa okolinom. U Kanadi trudničko bolovanje traje godi-
nu dana, što veoma brzo prođe. Nakon toga deca idu u vrtić.
Naš prvi vrtić bio je mali kućni biznis jedne Vojvođanke. Da bi
se razumjele okolnosti pod kojima se naš slučaj odmotavao,
treba da napomenem da je potrebno roditi se pod srećnom
zvijezdom da bi se dobilo mjesto u nekom od države regresi-
ranom vrtiću. Zato smo i muž i ja na prve male opaske i bez-
obzirne komentare vlasnice vrtića računali da pametniji
popušta i da je potrebno biti “pitomo jagnje”, pogotovu zbog
toga
što je dijete kod nje ostajalo po čitav dan, od 7: 30
ujutro do 4 poslije podne.
Onda su ti komentari počeli da bivaju sve smjeliji i smje-
liji. Svakih nekoliko sedmica morali smo da joj izbijamo iz gla-
ve ideju da se Stefanu vadi krv da bi se uvjerila kako je sve
ok sa našim djetetom. Potom smo imali čast da nas usreću-
je izjavama kako je našem malom potrebno i meso u ishra-
ni i kako mu bubrezi otkazuju, da mu jetra ne funkcioniše, da
bi vrhunac bila tvrdnja da mu se mozak ne razvija kako treba
zbog nedostatka mesa u ishrani. I, oh da, da je izvor svih bo-
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV ŽIVALI - -november
2009 2007 37
sigurna sam, povezala sa njegovim nepostojećim bolesti-
ma. Konačno je postalo jasno da je Stefan nesretan u vr-
tiću, i to nam je pomoglo da prelomimo i odemo do agen-
cije pod kojom je ona poslovala i zatražimo da nam nađu
novo mjesto. Sumeja, žena kod koje smo prebacili Stefa-
na, upravo je u to vrijeme otvarala svoj vrtić, čime su naši
problem bili riješeni. I uistinu, sve ove godine nismo nije-
dnom imali neki ozbiljniji nesporazum. U međuvremenu je
i ona prešla u vegetarijance, zajedno sa svojom mlađom
kćerkom. Takvu odluku je, između ostalog, donijela zato
što, kako ona sama kaže, nikad nije imala zdravije dije-
te od našeg Stefana. Uvjek ga je hvalila da je veoma bi-
star, što on sad u prvom razredu osnovne škole i dokazu-
je. Jedan je od najboljih učenika u razredu, sa ocjenama
koje mu variraju, prevedeno na naše standarde, od 4+ do
5+. Ovo napominjem, pored očigledno ponosom ispunje-
nog srca i što me je jednom prilikom kolega na poslu skoro
naglas osuđivao kako sam svojim izborima sigurno naudi-
la svojoj djeci. Navodno je pročitao u nekoj reviji, ili gdje
već, kako djeca rođena od vegetarijanskih roditelja ima-
ju niži stepen inteligencije i u principu zaostaju za pros-
jekom. Glasno sam mu se nasmijala u brk i objasnila mu
da moj mali radi za kompjuterom od svoje druge godine,
da je veoma dobar šahista za svoj uzrast, što može da
posvjedoči trofejima, da umije da speluje slova na engle-
skom od svoje druge godine, od kad je znao i da broji do
deset. A da nije “zavezana vreća”, može da posvjedoči i
to što je preko ljeta, kad u mom gradu ima organizovan
fudbal, jedan od najboljih fudbalera u timu. Kao još jedan
od dokaza njegove inteligencije mogu da navedem da on
sa šest godina već priča dva jezika - engleski i francu-
ski, i da razumije i dosta priča srpski...bilo bi potrebno da
provodi malo više vremena sa djecom koja pričaju naš je-
zik, ali naš komšiluk je sa raznih drugih strana svijeta. .
Za uporedbu, Stefan je sa oko 18 mjeseci prvi put dobi-
jao antibiotike, jer je imao početak bronhitisa. Od tada je je-
dnom imao upalu uha, kad je takođe morao da uzima antibio-
tike, i to bi bilo otprilike sve. Nekoliko puta je imao gastro-virus,
pogotovu kad je tek krenuo u vrtić, dok mu se još izgrađivao
imunitet. Interesantno je (da kucnem u drvo) da povraćanje,
na primjer, prođe skoro uvjek u roku od 24 sata. Oporavak je
mnogo brži nego što to gledam kod ostale djece. Pokoja pre-
hlada preko zime (koja ovdje traje i preko pola godine) i to je to.
Za razliku od njega, Fića još nikada nije bio ozbiljnije bole-
stan, nije dobijao nikakve lijekove, niti je ikada imao gastro-vi-
rus. Možda je još rano da se hvalim, uzimajući u obzir činjenicu
da nije još nijednom potpuno prošao kroz zimu u vrtiću, gdje je
zbog koncentracije djece ipak veća šansa da se dobije neka bo-
lest. Mada, Sumeja mi je govorila da su neki od klinaca u vrtiću
imali gastro i neke ozbiljnije prehlade, ali eto, to je Filipa zaobišlo.
Filip takođe ide kod Sumeje u vrtić. Sa njom i nje- Ja mislim sa smo izborom vegetarijanske hrane za
nom familijom smo odavno postali više prijatelji nego što našu djecu stvorili uslove da oni budu zdraviji, da budu
smo povezani samo poslovnim vezama. Filip je srećko- bolji prema ovoj napaćenoj planeti i prema jadnim životi-
vić, jer kao i svako mlađe dijete došao je u već uhoda- njama. Ponekad je potrebno zatvoriti uši na raznorazne
nu šemu, a mi kao roditelji znamo šta treba da radimo, savjete i jednostavno slijediti svoj zdrav razum. Nije je-
kako da se ponašamo i koje nesporazume treba da to- dnostavno biti drugačiji, to je sigurno, sredina uvjek teži
lerišemo, i šta je potrebno sasjeći u korjenu. On je od pr- da te osuđuje, ali - “za dobrim konjem prašina se diže”.
vog dana bio hrabriji i samopouzdaniji od Stefana i tač-
no zna šta hoće. A ono što Filip hoće, to Filip i dobije... Jelena Gajić
na ovaj ili onaj način. Mnogo je bistar, i mogu sa sigurno- Članica Udruženja »Sloboda za životinje«, Kanada
šću da kažem da je i mnogo boljeg zdravlja od Stefana.

38 © SLOBODA ZA
OSVOBODITEV ŽIVOTINJE
ŽIVALI - november- 2007
2009
Ovča - Centar za sterilizaciju ili šinteraj?

»Naučnici, filozofi i vođe ovoga sveta ube-

dili su sebe da je čovek, taj najveći zloči-
nac od svih živih bića, navodno kruna stva-
ranja. Sva druga stvorenja su, navodno,
stvorena samo zato da bi mu služila za ishranu
i da bi od njih uzimao krzno, da bi bile mučene
i iskorenjene. U odnosu na njih svi su ljudi na-
cisti; za životinje je svakoga dana Treblinka.«
(Isac Bashevis Singer)

© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV - 2009 2007
ŽIVALI - november 39
 »Ova će knjiga promeniti svet«
Albert Kaplan, Laidlaw,Global ecurities
VEČNA TREBLINKA
Naš odnos prema životinjama i holokaust
od Čarlsa Patersona
Sve u porodici
Politički angažovana umetnica Sju Ko (Sue Coe) pro-
vela je tokom devedesetih godina 20. veka šest godina
posećujući klanice širom zemlje. Svojim crtežima i slika-
ma koje su se pojavile u njenoj knjizi „Mrtvo meso“ (Dead
Meat) omogućila je pogled na širok spektar operacija
klanja: od malih, porodičnih preduzeća, do gigantskih
klanica – korporacija sa najsavremenijom tehnologijom.
Sju Ko opisuje svoju posetu maloj klanici u Pensil-
vaniji, smeštenoj uz glavni put. „Uz klanicu su bili razba-
cani zarđali kamioni i nekoliko farmerskih kuća.“ Klani-
ca je bila u vlasništvu Marte Rid (Martha Reed) i njenog
brata Denija (Danny), koji su posao nasledili od oca. Sju
je ušla u objekat malo pre pauze za ručak: „Zakoračismo
u veliku prostoriju i ja podignem pogled prema leševi-
ma velikih, odranih životinja. Fluorescentno svetlo stva-
ra odblesak na belom salu. Osećam se kao da sam u
nekoj grotesknoj katedrali.“ Ona ide za Martom, spretno
se saginjući da bi izbegla sudar sa gigantskim leševima
goveda koji su se njihali, sa želucima koji su ispadali i
mehaničkim alatom. Budući da je pod neobično gladak,
Marta je upozori da pripazi da se ne oklizne. „Zaista ne
40 ©OSVOBODITEV
SLOBODA ZA ŽIVALI - november
ŽIVOTINJE 2007
- 2009
želim da padnem u svu tu krv i iznutrice“, piše Sju. „Ra-
dnici nose čizme koje se ne klizaju, žute kecelje i kaci-
ge. To je prizor kontrolisanog, mehanizovanog haosa.“
Kao i većina klanica, „to je mesto zamazano – tač-
nije, prljavo – a muve se roje svuda. Zidovi, podovi, sve
– sve je zaliveno krvlju. Lanci su slepljeni zgrušanom kr-
vlju“. Junci, dugački tri i po metra od papka do papka,
obešeni su tako visoko da radnici moraju da stoje na
platoima. Budući da je oprema kojom rade zastarela, Sju
je zaključila da klanica mora biti zadružna ustanova.
Baš kad je došla do prostora za ubijanje da bi se sa
svojim blokom za crtanje smestila na ulazu između mesta
na kome su krave poređane za klanje i prostora za ubija-
nje, iznenada se oglasi glasna truba i radnici se raziđoše
na ručak. „A ja sam tako ostavljena sama, sa šest leševa
kojima je odrezana glava i iz kojih kaplje krv. Poprskala
je zidove i već je i na mom bloku za crtanje. Već sam na-
vikla da budem prekrivena muvama, baš kao i leševi.“
Sju ugleda kako se sa njene desne strane nešto miče,
pa se približi oboru za omamljivanje da bi bolje videla.
„Unutra je krava. Nisu je omamili, pa se okliznu-
la i pala na pod prekriven krvlju. Ljudi su otišli na
ručak i ostavili je. Vreme prolazi. Povremeno se trza
udarajući papcima o gvozdene stranice ograde. Bu-
dući da je pregradak u kome se nalazi načinjen od
metala, to se pretvori u glasno udaranje, zatim u ti-
šinu, a onda opet u udaranje. Kad uspe da podigne
glavu dovoljno visoko da vidi izvan pregratka i ugle-
da leševe koji vise, krava opet padne nazad. Zvukovi
koji se čuju su kapanje krvi i FM radio-stanica pre-
ko zvučnika. To su The Doors, čitava strana albuma.“
Sju počinje da crta, no kad opet pogleda prema bo-
ksu, primeti da je težina kravljeg tela istisla mleko iz
njenog vimena. Mleko teče u potočiću prema prostoru za
oticanje, meša se s krvlju i zajedno s njom otiče niz odvo-
dnu cev. Povređena noga viri ispod dna gvozdene ogra-
de. „Mogla bih da plačem zbog te životinje, ali sam mora-
la da potisnem taj osećaj, baš kao što to čine i radnici.“
Kasnije reče Marti da joj se čini kako je krava premla-
da da bi išla na klanje, da uopšte nije mužena, a ona
joj objasni da farmeri ne mogu sebi priuštiti da zadrže
krave kada cena mleka padne, pa ih bace na tržište.
Kad se radnici vrate sa pauze za ručak, svežu žute
kecelje i opet prionu na posao. Samo dvojica rade na
prostoru za ubijanje. „Deni prerezuje grla, odseca glave i
pere ih, uklanja prednje papke i onda uteruje novu kravu
u prostor.“ Drugi čovek, koji stoji šest metara iznad tla
na platformi, guli im kožu pomoću električne testere. Kad
završi, pokretna traka odvede kravu do drugog prostora
.Sju ugleda čoveka, koga pre nije videla, kako ula-
zi. Povređenu kravu udari nogom tri ili četiri puta
kako bi je naterao da ustane, ali ona to ne može.
Deni se naginje preko ograde odeljka da bi pokušao
 da je omami omamljivačem pod pritiskom, tako što
će joj zariti u mozak gvozdeni klin dugačak 12,5 centime-
tara. Kad proceni da je dobro nanišanio, on okida i „čuje
se glasan prasak, baš kao pucanj iz malog pištolja“.
Deni ode do uređaja s daljinskim upravljačem,
stisne ga i jedna strana obora podigne se otkrivajući po-
srnulu kravu. Priđe, lancem joj sveže jednu nogu i nji-
šući je podigne. Krava pokuša da se otme i počne da
se koprca viseći naglavačke. Sju zapazi da su neke ži-
votinje potpuno omamljene, a druge nisu. „Otimaju se
kao lude dok im Deni reže vratove. Deni pri tome raz-
govara sa onima koje nisu omamljene: «Hajde, malena,
samo polako, opusti se“. Sju posmatra mlaz krvi koji ši-
klja „kao da su sva živa bića mekane kutije koje samo
čekaju da budu probušene“. Deni ode do susednih vra-
ta i strujom podbode sledeću kravu da bi se pomakla
napred. Krave se koprcaju i pružaju veliki otpor, jer
su prestravljene. Dok ih tera u obor za omamljivanje,
Deni im govori pevušećim glasom: „Hajdemo, malena.“
Za razliku od velikih klanica, gde je rad po-
deljen na nekoliko visokospecijalizovanih poslova koji
se ponavljaju, u malim klanicama radnici poput Deni-
ja obavljaju nekoliko poslova. Pošto Deni puca u kra-
vu mehaničkim pištoljem za omamljivanje, prereže joj
vrat. Kad krv prestane da šiklja i samo kaplje, odre-
že joj prednje papke, oguli joj glavu i odseče je. Odne-
se je u slivnik, obesi za kuku i ispere je šmrkom. Vra-
ti se do niza leševa s odrubljenim glavama i gurne ih
da bi napravio mesta za još jedan leš. „Sledeća krava
sve to posmatra“, piše Sju. „A onda dolazi red na nju.“
Visokotehnološko klanje
Iako današnje velike klanice primenjuju iste vi-
soke nivoe specijalizacije koje je Sinkler opisao u
„Džungli“, njihovim operacijama pridodata je moder-
na tehnologija, uključujući računare. Kad je Sju po-
setila veliku, visokotehnološku klanicu u Juti, tamo
je vladala znatno drugačija atmosfera od one u ma-
njim klanicama. S rančerom koji svoju stoku šalje na
klanje u tu klanicu, Sju se dogovorila da će je obići.
Klanica zapošljava 11.000 radnika i dnevno za-
kolje 1.600 grla stoke, a izgleda poput „raketne baze
sa mnogobrojnim naoružanim stražarima u uniforma-
ma obezbeđenja“. Sju su poslali u sobu za presvlačenje.
Tamo je obukla „beli mantil, dugačak do kolena, obu-
la gumene čizme, stavila zaštitnu kacigu, zaštitne na-
očari, čepove za uši i mrežicu za kosu“. Odeću koju je
trebalo da nosi doživela je kao „oklop, koji je nas (lju-
de) već odvojio od životinja, čija je velika ranjivost bila
nedostatak druge kože, ili pak uopšte bilo kakve kože“.
Vođa obilaska odveo je grupu do prostora za
ubijanje, ali ne i u sâm prostor za ubijanje životinja, jer
je tamo zabranjen pristup posetiocima, verovatno iz si-
gurnosnih razloga. Sju je ipak uspela da vidi da upotre-
bljavaju mehanički pištolj sa klinom unutar gvozdenog
odeljka, čija zadnja vrata padnu žvotinji na leđa i tako
je nateraju da uđe unutra. Pošto radnik omami junca
i povuče ga dizalicom u vazduh, drugi radnik prereže
mu vrat i zarine nož duboko u telo da bi mu probio srce.
Pokretne trake protežu se dokle pogled seže. U jednoj
prostoriji veličine hangara u vazdušnoj luci, Sju je ugle-
dala stotine oguljenih glava na pokretnoj traci i stotine
srca na drugoj traci, koje se uporedo kreću velikom brzi-
nom. Radnici u drugoj prostoriji rade „nadljudskom brzi-
nom“ na prednjim i zadnjim četvrtinama, igrajući i po-
skakujući oko njišućih leševa. Noseći na leđima zaštitnu
opremu da im ruke ne bi iskočile iz zglobnih čašica, radni-
ci izgledaju „poput mašina, koliko je to samo zamislivo“.
„To je Danteov ’Pakao’“, piše Sju, „para, buka,
krv, smrad i brzina. Prskalice ispiraju meso, ogromne
mašine za pakovanje mesa pod vakuumom koriste to-
plotu da bi pakovale 22 komada mesa u minutu.“ Ra-
dnici stavljaju govedinu u glikol i vodu, a duge koba-
sice počinju da se kotrljaju uokolo da bi bile skenirane
laserom i zapakovane, spremne za maloprodaju. „Ra-
čunar skenira svaki zamotuljak da bi se zabeležilo nje-
govo odredište. Trideset pet hiljada kutija dnevno.“
Njeno poređenje sa Danteovim „Paklom“ podseća na reakci-
ju Franca Štangla kada je stigao u logor smrti Treblinku da bi
preuzeo dužnost komandanta. Opisao ju je u intervjuu koji je
dao Giti Sereni:
„Treblinka koju sam ugledao toga dana bila je
nešto najgroznije što sam video tokom čitavog Trećeg
rajha“ – pokrio je lice rukama – „bio je to Danteov ’Pa-
kao’“, rekao je kroz prste. „Bilo je to kao da je Dan-
te oživeo. Kad sam ušao u logor i na trgu (Sortierung-
splatz*) izašao iz automobila, zakoračio sam u hrpu
pisama, raznih valuta, dragulja, nakita, odeće, koja
je sezala do kolena. Bilo ih je svuda, razasutih po či-
tavom trgu. Smrad je bio neopisiv; posvuda stoti-
ne, ne – hiljade tela koja su se raspadala, trunula.“
Štangl se prisećao da su preko puta trga u šumi, samo
nekoliko stotina metara dalje, na drugoj strani ograde od
bodljikave žice i svuda oko logora „bili šatori i logorske va-
tre sa grupama ukrajinskih stražara i devojaka – kasnije
sam saznao da su to bile prostitutke dovedene iz čitave
okoline – koji su se pijano klatili, igrali, pevali i svirali.“
Kad je izlazila iz klanice u Juti, koja ju je podsećala na
Danteov „Pakao“, Sju je ugledala kravu sa slomljenom ki-
čmom koja je ležala na vrućem suncu. Krenula je prema njoj,
no obezbeđenje se isprečilo pred njom i ispratilo je napolje.
„Holokaust mi se neprestano vraća u sećanje, što
u meni stvara veoma negativne osećaje“, piše Sju u svo-
joj knjizi. Kad god u nekom časopisu za prava životinja
ugleda aluziju na holokaust, pita se „nije li to utešan
štap za merenje kojim će se procenjivati sve grozote“.
„Još više sam ogorčena činjenicom da patnja kojoj
sam sada svedok ne može postojati sama od sebe, ona
mora upasti u hijerarhiju ’patnje koja je kod životinja
manja’. Za stvarnost američke kulture, učinjenu za tele-
viziju, jedini prihvatljiv genocid jeste onaj istorijski. To je
utešno – jer je gotovo. Dvadeset miliona ubijenih ljudi za-
služuje više nego da bude samo aluzija na nešto. Ljuta
sam što nemam više moći da prenesem ono što sam vide-
la. Mogu samo da promucam: ’To je poput holokausta’.“
Izvodi iz knjige »Večna Treblinka«
Knjigu »Večna Treblinka«možete naručiti
preko sajta, telefona SZŽ
(064/168-55-75) ili narudžbenice
na zadnjoj strani časopisa donacijom od
700 dinara + ptt troškovi
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009
 Šta je sa multiplom sklerozom? Podaci dokazuju
da su pacijenti multiple skleroze razvili aktivnost antitela
protiv leukemije kod govečeta. To sve dokazuju naučni
časopisi. Postoje i druge nervne bolesti i one se dovode
u vezu sa mlečnim proizvodima. Čak i časopis naučnog
mlekarstva kaže da možete dobiti tuberkulozu, brucelozu,
difteriju, šarlah i gastreontoritis. Šta je sa belančevinom?
Da li je dobra za vas? Izaziva gastroeontoritis (upala slu-
znice želuca i creva), šećernu bolest, teško se vari, izaziva
gubitak krvi itd. A šećer u mleku? Izaziva kataraktu, ne-
plodnost, rak jajnika, dijareju i netolerantnost na laktozu.
Mleko kao hrana, Da li je to dobro za vas? Masnoća iz mleka, da li je ona
dobra za vas? Podiže nivo holesterola, triglicerida, dobi-
jate kardiovaskularne bolesti a mleko je i dobar posrednik
u prenosu bolesti. Listerija je vrlo uobičajna u nekim si-
da ili ne? revima. U svetu je bilo bar 12-ak epidemija listerije, npr.
u Švajcarskoj. Ova bakterija može da izazove smrt, sle-
poću, deformitete kod beba. Časopis medicine iz Nove
Prof. dr Valter Fajt Engleske kaže da pasterizacija ne može da uništi listeriju.
U starim vremenima, u manje povoljnim društvenim prili-
(Nastavak teksta iz prethodnog broja) kama, ovo su bili procenti smrtnosti beba od 9 meseci na
hiljadu dece. Imamo decu koja su hranjena kravljim mle-
Kod Tajlanđanki kao da problem plodnosti nije nikad kom i onu koja su hranjena ljudskim mlekom: na ljudskom
postojao. Kod njih je plodnost još uvek 82 odsto, kao kad su mleku, 1,5 prema 1000, a na kravljem mleku 84,7 prema
bile mlade. Poređenja radi da kažemo da je situacija u drugim 1000. To je ogromna razlika. U udžbenicima pedijatrije i
zemljama 5 odsto. Laktozna tolerancija nedostaje kod crnaca. drugim knjigama reće će vam da je u ta stara vremena
medicinska branša toliki broj dece spasla od smrti. Ali čak
Imamo dva deteta: jedno je crno, a drugo je belo.
i u razvijenim krajevima sveta imate 80 odsto verovatnoće
Hajde da vam kažem šta se zbiva kod crnog dečaka kad pije
da će se razviti dijareja i 70 odsto veću verovatnoću da će
mleko: on je netolerantan na laktozu tako da ne može da je
se javiti infekcija ušiju. Bebe stalno plaču upravo zbog te
svari. Bakterije u njegovim organima za varenje dele ga tako
infekcije. Mogu da vam citiram časopis za časopisom koji
da to onda poveća osmotski pritisak i tečnost dolazi u njegovo
će vam pokazati da mleko izaziva stalni zamor, glavobolju,
dvanaestopalačno crevo, a i u sistem za varenje i to dovodi do
bol u mišićima, hiperaktivnost, noćno mokrenje, alergije,
proliva. A devojčica bele boje nema problema sa laktozom tako
astmu, teškoće sa disanjem, ranu arterosklerozu, dijabe-
da ne dobija proliv, ali ona ima velike probleme sa kaseinom i
tes, akne u mladalačkom dobu, reumatoidni artritis, neu-
ona ima opstipaciju (zatvor). Znate li koliko beba je moralo da
ralgične bolesti, rak prostate, rak dojke itd. Šta je dobro u
doživi da im feces bude vađen naročitim instrumentima, jer nije
mleku? Kalcijum? Majčino mleko daće vam antitela, bela
mogao da izađe na prirodan način? I dok jadni Afrikanci umiru
krvna zrnca, zatim supstancu koja blokira ešerihiju koli,
od gladi, ljudi pune vagone mlekom u prahu. To je poklon Ev-
ono je sterilno. Samo 25 odsto kalcijuma iz kravljeg mle-
ropljana za Afrikance da bi se ishranili. Deca koja već umiru
ka se apsorbuje u telo. To su loše vesti. Nasuprot njemu,
od gladi, dobijaju proliv i onda ih crvi dokrajče. Oni su ubijeni
ljudsko mleko, iako sadrži manje od polovine kalcijuma od
otrovom belih ljudi. Vidite kako je to ozbiljno. Kad crnci uzimaju
onog koje sadrži kravlje mleko, bolji je izvor kalcijuma, jer
mleko, dobijaju dijareju. Oni to mleko u prahu uzimaju, zatim
se taj kalcijum apsorbuje u telu. A zeleno povrće daće
prave pastu od njega i kreče njome svoje kolibe - jedino za šta
vam mnogo bolji izvor kalcijuma nego kravlje mleko. Je-
je to mleko u prahu dobro. Osteoporoza je izazvana brojnim
dna druga prednost je da se majčino mleko lako vari. Tu
pojedinostima, ali jedan od najznačajnijih razloga jeste suviše
postoji još nešto: šta dobijete sa kravljim mlekom za do-
mnogo mlečnih belančevina. Sinoć smo više govorili o ovome.
ručak? Vi dobijate i kravlji ručak od juče sa tim mlekom.
Otkrili smo da je belančevina životinjskog porekla opasna jer
Možete imati čak i fekalne materije u mleku, bakterije, or-
stoji nasuprot biljnoj belančevini. Koja belančevina bi po vama
ganske pesticide i druge različite stvari. Nije samo mleko
bila najgora na svetu, kada je osteoporoza u pitanju? Razmis-
to koje treba posmatrati, jer ono se krije skoro u svemu.
lite o tome na trenutak.
A sada ćemo se pozabaviti jednom drugom bolešću
- leukemijom. Virus leukemije iz goveda pronađen je kod 59
odsto novorođenih teladi. Postoji dokaz da se ovaj virus može
preneti sa jedne vrste na drugu. Države koje koriste mlečne
proizvode imaju više slučajeva leukemije. Mnogo više leuke-
mije imate kod ljudi u krajevima gde imate više leukemije kod
goveda. A onda tu postoji i drugi problem: ako goveče ima
virus, ono proizvodi više mleka. I šta mislite, koje goveče će
farmer zadržati, ono koje daje više ili ono koje daje manje mle-
ka? Mislite li da je to mali problem? 86 odsto goveda na tržištu
u Sjedinjenim Državama ima virus leukemije. A 1995. godine
došlo se do saznanja da se ovaj virus može preneti i na ljude.

42 © SLOBODA ZAŽIVALI
OSVOBODITEV ŽIVOTINJE - 2009
- november 2007
 A sada vaša omiljena tema: sir. Kako se pravi sir?
Uzimate kulturu, fermentišete mleko i dobijate ugrušak i
surutku. Od te smese se dobija švapski sir i kačkavalj.
Zašto je on prešao u taj oblik? Zato što se ništa više ne
zbiva u njemu. Bakterije su iskoristile sve što su mogle.
Ne mogu više da utiču na kasein i zato ima mnogo be-
lančevina. Fermentisan je šećer. Ne mogu da utiču na
galaktozu, tako da ima mnogo galaktoze. Zato je jogurt
dobar zbog galaktoze, a dobar je i za rak jajnika i za ka-
taraktu. Tako, jogurt nema laktozu, nego galaktozu. U
tom trapistu, kad su bakterije upotrebile sve što su mo-
gle, ne bih želeo da budem grub, ali ako u vašem orga-
nizmu nema ničega što bi moglo da se svari, kako to
onda zovemo? Prvo malo smrdi, kao sir, a onda znamo
šta sa tim uradimo. Ali mi taj sir jedemo, stavljamo ga
u svoje organe za varenje. I onda tu stoji 12 sati. I ko-
liko nam kiseline daje? Najvišu moguću kiselost, 23,6
po gramu. Šta ću sa tom kiselinom u telu? Hajde da
je neutrališem. Odakle? Iz kostiju, to je sve što imam.
Izveli smo eksperiment na pacovima. Jednu grupu
smo stavili na sojino mleko, a jednu na kasein. Ova gru-
pa koja je koristila kasein imala je veoma kiseli urin. Gu-
bitak kalcijuma kod onih koji su hranjeni kaseinom bio je
dvostruko veći nego kod onih koji su hranjenim sojinim
mlekom. Produkt ureje je isto tako bio dva puta veći. To
znači da ne možete da neutrališete aminokiseline tako
lako. Kalcijum u mokraći je bio tri puta veći nego kod
onih na soji. Da sada ponovimo: vi apsorbujete samo
25 odsto kalcijuma iz mleka, a telo gura višak kalcijuma
napolje. Pa, kako vam je onda taj kalcijum iz mleka po-
mogao? Grupa koja je primala kasein, setite se da ovde
nema laktaze, kao kod one male devojčice [predavač
misli na ranije prikazani slajd], njihove fekalije su imale
malo vode, i bile su prilično suve. Dok su fekalije kod
pacova koji su pili sojino mleko bile normalno vlažne.
A kako je bilo sa zečevima? Jednu grupu smo stavili
na soju, drugu na kasein, a treću na mleko u prahu. I
bez ikakve sumnje, dobro su rasli. U stvari, oni na soji
su najsporije rasli. Nemojte me pogrešno razumeti, od
mlečnih proizvoda ćete stvarno porasti, kao kod krava.
Oni koji su bili na mleku u prahu gubili su kalcijum izme-
tom, a kad gledamo holesterol, mleko u prahu je izazi-
valo znatne probleme u poređenju sa sojom. Kad smo
testirali one sa mlekom u prahu, u mleku ima mnogo
masnoća, i gde se pojavio problem, u masnoćama ili u
belančevinama? Odnos dobrog i lošeg holesterola: oni
koji su jeli soju, kod njih je holesterol bio na odličnom
nivou, a vrlo loše je bilo kod onih koji su jeli mleko u pra-
hu. Hajde da pogledamo belančevine: kasein podiže
holesterol, dakle, isti problem. Setite se, kad smo gleda-
li one belančevine koje podižu holesterol, zaključili smo
da je obrano mleko drugo na listi namirnica koje izaziva-
ju povišenje holesterola. Belančevine podižu nivo hole-
sterola, a obrano mleko vam neće nimalo pomoći. Ono
će povećati nivo holesterola. A naročito će povećati
onaj loš tip holesterola. Mleko je loše za srce, za kosti...
Da vam kažem nešto o osteoporozi: kad imate osteo-
porozu, kažu vam da uzimate više kalcijuma. A tada i
dalje imate i osteoporozu i onda vam se kaže da uzme-
te još više kalcijuma Pošto vam treba sve više kalciju-
ma, vi pijete sve više mleka, a problem je sve gori i gori.
To je zato što se prema njemu odnosimo na pogrešan način. Kad
zidate zid od cigle, potrebne su vam cigle i malter. Recimo da onaj
koji gradi ugrađuje 500 cigli na dan. Recimo da se on razboleo,
ima groznicu, i sada on radi polako. Samo 200 cigli ugrađuje na
dan. I ja gledam svog zidra i kažem: «Pa, ugradio je samo 200
cigli, daću mu više cigala, ići će brže!» I umesto 500, dajem mu
1000 cigli. Sad sam ga stavio na ogromni stres, tako da je pod
stresom ugradio samo 100 cigli. Ja gledam problem i smatram
da će rešenje biti ako mu dam 2000 cigli. Jesam li ja logičan ili
nelogičan u ovom trenutku? Vrlo sam nelogičan, jer moj problem
nisu cigle, već je problem to što je moj zidar bolestan. Kod oste-
oporoze gubite kalcijum, lomite zid jer je kalcijum materijal koji se
ugrađuje u vaše kosti, a vaši zidari koji stavljaju kalcijum u vaše ko-
sti su se razboleli. Da li je onda rešenje da im date više cigli? Ne!
Žene iz Afrike ne dobijaju osteoporozu, iako imaju samo 3,50 mg
kalcijuma dnevno. A žene iz Evrope dobijaju osteoporozu sa 140
mg kalcijuma dnevno. Bolje je da ste uzeli kalcijum iz zelenog li-
šća. Tako će vaše ćelije biti alkalne, bazične. I onda će zidar reći:
«Oh!» I onda će kao lud ugrađivati cigle, i potrebno mu je samo
500, i 500 će ugraditi. Amerikanke sa 1600 mg kalcijuma dnev-
no mogu izgubiti taj kalcijum zbog nepravilne ishrane. A žene iz
Afrike koje jedu povrće i mahunarke nemaju taj problem uopšte.
Testirali smo ogledne pacove i kuniće, ali je velvetni maj-
mun najbolji primer za eksperiment u odnosu na ljude. Ovim maj-
munima su davali ono što jedu zapadnjaci i ono što jedu Afrikan-
ci. Kad su jeli ono što jedu zapadnjaci, gubili su mnogo kalcijuma.
A šta je sa mlekom i neplodnošću? Već sam rekao da
su žene postale neplodne zbog galaktoze. A šta je sa muškarci-
ma? Da li su oni imuni? Ovo je ispitivano na majmunima, i da-
vali smo im sve ono što majmuni jedu, banane i ostalo i dodava-
li smo im samo malo mleka u prahu. I kad smo im davali mleko
u prahu, pokretljivost njihove sperme je strahovito opala. Koncen-
tracija sperme opala je na 2/3. Drugim rečima, kao i onaj zidar,
oni su se razboleli. Kad su bili na mleku, nepravilnosti u spermi
bile su brojne. Dobijali su razne defekte, izraštaje, a rep sper-
matozoida bio je potpuno izmenjen. Vi, mladi ljudi, koji čitate
ovo, pijete li mleko? Znajte da vam broj spermatozoida opada. Da-
kle, plodnost opada ako koristite mleko. Gledajte nivoe limfocita. Kad
su majmuni bili na hrani mahunarkama, imali su odlične nivoe limfo-
cita. Kad su bili na mleku, limfociti su opadali. Ako želite da pomo-
gnete svom imunom sistemu, izostavite mleko. Bronhijalni problemi
u toku zime? Ako izostavite mleko, ovi problemi neće se pojavljivati.
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
OSVOBODITEV - 2009 2007
ŽIVALI - november 43
 Časopis «Priroda» je pre mnogo godina izvestio da
kravlje mleko oslabljuje imuni sistem. Šta ako neko ima
sidu? Onda limfociti opadaju. A najbolji način da se to za-
B a m b i,
ustavi jeste izostavljanje mleka. Hajde da vidimo šta se
dešavalo sa krvnim sudovima velvetnih majmuna: kad je
dodato samo malo mleka, vidimo razmeru dobrog i lošeg
priča o
holesterola; kod jednih je bio dobar, a kod drugih je bio loš.
Arterije kod onog majmuna koji je jeo mahunarke bile su
čiste, a svi mali krvni sudovi bili su otvoreni. A kod onog
opstanku
koji je koristio mleko, mogli ste videti mnogo naslaga pla-
ka. Izlazi mnogo kalcijuma i bubrezi ne mogu da ga se
oslobode tako da se on onda uskladišti u krvnim sudovima.
Povređeno lane
Zbog toga nastaju naslage kalcijuma u krvnim sudovima i
Topao letnji dan, 30. juni 2008. godine. Zavonio mi
onda krvni sudovi postaju krti i dobijate aneurizme ili suže-
je telefon i javila se moja prijateljica. Uzrujanog glasa mi
nja. Ljudi u Južnoj Africi koji ne koriste mlečne proizvode,
reče da su na njenoj njivi kombajnom povredili lane... Neg-
ne znaju ni šta je osteoporoza; nikad nije došlo do frakture
de oko pet sati, doneli su mi povređeno malo muško lane,
kuka. Mleko sigurno izaziva osteoporozu zbog belančevi-
tamne dlake na leđima i sa još uvek jasnim belim pega-
na.
ma. Još uvek mu nije otpao sasušeni pupak i pretpostavi-
Govorio sam vam o fitoestrogenima. Oni mogu da
la sam da nije bilo starije od nedelju dana, a možda i ma-
deluju tako da materije koje razaraju kosti budu manje ak-
nje. Leva zadnja noga mu je potpuno slomljena i samo je
tivne a da podstaknu one ćelije koje izgrađuju kosti, da iz-
koža držala ostatak noge koji se klatio u vazduhu. Ovo dra-
grade veoma dobre kosti. Ako koristite biljni estrogen, onaj
žesno biće krupnih crnih očiju doživeo je veliki bol i stres,
koji ćete pronaći u lanenom semenu, on je najbolji lek koji
zbog teške povrede i zbog toga što je ostalo bez majke...
se može naći za sprečavanje osteoporoze. Danska studija
Sreća u nesreći jeste što ostali ukućani nisu vege-
je došla do rezultata da je sojino mleko, kada je korišćeno,
tarijanci poput mene, pa gaje koze. Bilo je mleka i za
zaustavilo gubitak koštane mase, i žene posle menopauze
lane, ali ono nije htelo da sisa mleko iz cucle. Uspe-
nisu gubile koštanu masu. U studiji u bolnici u Melburnu
la sam da mu ulijem u usta samo nekoliko gutljaja. Fiksira-
pronađeno je petoprocentno povećanje sadržaja minerala
la sam mu slomljenu nogu tankim daščicama i zavojem.
u kostima kad su njihovoj ishrani dodali soju. Dakle, svo-
Operacija je zakazana za sledeće veče. Pre toga, kon-
jom ishranom možete da proces osteoporoze pokrenete u
sultovano je nekoliko starijih veterinara, i svi su rekli da lane
drugom smeru. Estrogeni biljnog porekla vezuju se za re-
nema šanse da se oporavi i da je bolje da bude eutanazira-
ceptore u vašim kostima i oni su odlični za osteoporozu, ali
no... Osim toga, srne često fatalno reaguju na lekove i neke
utiču i na smanjenje raka dojke i raka prostate.
se ne probude iz narkoze, ili pak uginu zbog stresa. Te izu-
zetno osetljive i nežne životinje veoma su podložne stresu.
Nisam htela da dozvolim da lane umre! Dodatani problem
jeste što je to mužjak, a mužjaci odgajeni u zarobljeništvu u
vreme parenja – kada imaju razvijene rogove – skoro redov-
no su opasni po ljude jer nemaju straha od njih, a muškarce
doživljavaju kao suparnike sa kojima pokušavaju da se bore.
Došlo je vreme da odvezem lane na operaciju. Niko
od mojih prijatelja koji su imali auto nije mogao ili nije že-
leo da učestvuje u tome. Neke od mojih prijateljica nisu
mogle da gledaju tako dražesno biće kako pati, ali mi nisu
pomogle, uprkos tome što su to mogle da učine. Preose-
tljivost nije dobra, jer u kritičnim trenucima od takvih oso-
ba ni životinje ni ljudi nemaju nikakvu pomoć... Srećom,
bar sam našla taksistu koji je želeo i mogao da me od-
veze, i još je čekao više od dva sata pred ordinacijom.
Odlično opremljena veterinarska ordinaci-
ja bila je poput autobuske stanice: ljudi i njiho-
vi mezimci različitih vrsta neprestano su ulazili i izlazili.
Dok smo čekali početak operacije, u ordinaciju je došla
jedna žena koja je donela još jedno povređeno lane. Ovo lane
Muškarci, ako pijete tri šolje mleka sedmično, više
je takođe bilo muško, nešto starije od mog, svetlije dlake, sa
od tri puta uvećavate svoje šanse da dobijete rak prostate.
pegicama koje su se već gubile. Imalo je odranu veliku po-
Koja zemlja ima najveću razmeru raka prostate u svetu?
vršinu kože na gornjem delu vrata i isečene uši, uz stare po-
To su tri zemlje koje koriste najviše mleka – Švajcarska,
vrede – otkinutu Ahilovu tetivu jedne zadnje noge, koju zbog
Norveška i Luksemburg. Ako ste crne kože, za vas je dva
toga ne može normalno da koristi. Vrat i uši su mu povređe-
puta veća opasnost od raka prostate. Što se tiče astme, u
ni tako što je upalo u kosilicu kombajna, a stare povrede su
Sjedinjenim Državama najviše se prodaju lekovi za alergiju.
verovatno načinili psi i zbog njih nije na vreme pobeglo od
Alergija, astma i migrena mogu se dovesti u vezu sa uzima-
kombajna... Ova žena je do sada odgajila nekoliko povređe-
njem mlečnih proizvoda.
nih lanadi, a pošto živi na salašu dalje od naselja, te živo-

44 ©OSVOBODITEV
SLOBODA ZA ŽIVOTINJE
ŽIVALI - 2009
- november 2007
 tinje su postepeno odlazile svojoj vrsti kad bi porasle.
Veliki broj lanadi strada pod kombajnima i u kosilica-
ma. Naši poljoprivrednici skoro bez izuzetka ne koriste
plašilice za divlje životinje, iako ih zakon na to obavezuje
i propisuje velike kazne. Potreban je veliki oprez prilikom
košenja useva i trave, jer lanad i mali zečevi se uzdaju
u mimikriju, pošto još ne mogu da pobegnu od opasno-
sti, a u to vreme ima i ptica u gnezdima koja se nalaze
u poljima i na njivama... Nažalost, kod nas postoji gene-
ralna nebriga o životinjama, koju nepostojanje adekva-
tnih zakona i neprimenjivanje postojećih još i pojačavaju.
Tokom operacije, u golenjaču laneta trajno je po-
stavljen kinčer - gvozdena šipka koja povezuje kraje-
ve slomljene kosti. Buđenje u taksiju proteklo je uz buč-
no i tužno oglašavanje... ali oglašavanje tokom buđenja
iz narkoze normalna je pojava i kod pasa i mačaka.
Koža na mestu povrede bila je oštećena i iznutra i
spolja: iznutra su je pritiskali oštri rubovi slomljene kosti,
a spolja su postojala oštećenja, verovatno prouzrokova-
na gaženjem točkovima kombajna. Nagnječeni deo kože
počeo je da odumire, i uskoro se skoro celom dužinom
reza pojavila duboka pukotina kože koja se odmah po-
tom zagnojila. Tek pošto je to uspešno počelo da zara-
sta, lane je skinulo krastu i to se ponovilo 2-3 puta. Ni-
sam mogla da mu držim zavoje na nozi toliko dugo.
Uostalom, maleni je počeo i da skida zavoje koje sam
menjala svakog dana. Zarastanje rane trajalo je prilič-
no dugo – oko dve i po nedelje. Bila je duga i duboka.
Pošto mu je u prvo vreme trebalo ograničiti kretanje,
stavila sam ga u odeljak kaveza, dovoljno velik i visok da u
njemu može da šeta ako želi. Uglavnom je ležalo u slami.
Lane ni narednih dana nije htelo da pije mleko pre-
ko gumene cucle. Možda mu nije prijao miris gume. Pala
mi je na pamet druga ideja: ponudila sam mu mleko iz
plitkog plastičnog tanjira. Maleni je halapljivo popio mle-
ko! Nakon toga sledio je još jedan uspešan eksperiment:
odnela sam ga kod koza, odvela jednu u ugao prostorije
tako da ne može da pobegne, i stavila lane ispod njenog
vimena. Tek tada je maleni navalio! Vime je vime, nije va-
žno čije je. Koza je pokušavala da ga uštine za dlaku, re-
pić ili uši, ili da pobegne. I ta i ostale koze pokušavale su
da ga gurnu glavom kada sam manje pazila. U prvo vreme
sam morala da pridržavam lane dok sisa. Kako je vre-
me odmicalo, ono se sve bolje snalazilo i dovoljno je bilo da
držim samo tu kozu i pazim na ostale; ali i to je bilo dovolj-
no posla.
Narednih nedelja, lane je dobijalo mleko pet puta dnev-
no. Polako sam povećavala količine mleka. Obično sam ga
dva do tri puta odnosila kod koza da sisa, a ostali obroci su
bili iz tanjira. Kada je sisalo, nije znalo za meru – prepunilo bi
stomak. Nisam mu dozvoljavala da pretera sa mlekom, i zato
sam kombinovala sisanje koze sa obrocima mleka iz tanjira.
Krajem druge nedelje, počela sam da mu nudim pomalo
biljne hrane: stavljala sam mu u usta vlati trave, sena i koma-
diće jabuke. U prvo vreme izbacivao je iz usta čvrstu hranu,
ali vremenom je pomalo počeo da je žvaće. U kavezu sam
mu ostavljala nešto sena i sveže trave i vremenom je počelo
samo da je uzima.
Veoma je važno da se mladom preživaru na vreme raz-
vije burag, prvi i najveći od predželudaca – tri komore u ko-
jima se celulozna hrana vari pomoću mikroorganizama, i tek
potom, ovlažena, isitnjena i delom svarena, odlazi u pra-
vi, žlezdani želudac. Ako se na vreme ne razvije burag kod
mlade životinje, to može prouzrokovati velike probleme, pa
i smrt...
Svakodnevno sam puštala lane iz kaveza da šeta i trči,
ako želi, i već krajem druge nedelje počelo je da koristi po-
vređenu nogu. U početku ju je vidno zabacivalo na stranu i
tek povremeno bi stalo na nju, samo vrškom malih papaka.
Krajem prvog meseca od povređivanja, uveliko je koristilo tu
nogu.
Pošto je postalo očigledno da će preživeti i oporaviti se,
uprkos svim lošim prognozama onih koji bi trebalo više da
znaju o takvim slučajevima, konačno sam rešila da mu dam
ime: neka se zove Bambi.
Bambi raste
Što je više Bambi rastao, bilo mu je potrebno i više pro-
stora. U uglu male bašte ogradila sam ne baš veliki prostor
sa natkrivenim delom umesto kućice, gde je boravio napolju
tokom dana. Kako je rastao, tako je sve češće pokušavao da
iskoči odatle. Nisam mogla da ga pustim da nekontrolisano
šeta po dvorištu, jer nije zagrađeno prema susedima, te bi ve-
rovatno i otišao na ulicu, ako bi neko ostavio otvorenu kapiju...
Međutim, svake noći sam morala da ga nosim u dru-
gi, veći odeljak kaveza. Noću nisam smela da ga osta-
vim bez kontrole, jer se u mom kraju dešava da u dvori-
šta upadnu ulični psi (ili su to neki koji samo noću izlaze
iz svojih dvorišta) i da pokolju živinu, kuniće, a napada-
ju čak i odrasle koze. Lane bi im poslužilo kao poslasti-
ca. Kada su nedavno psi upali u naše dvorište, napravi-
li su rupu u ogradi i razvalili vratašca kokošinjca, poubijali
5-6 odraslih kokošaka i petlova, ali naš pas nije ih odao. To
isto se dešava i u drugim dvorištima. Izgleda da ti psi upa-
daju kao razbojnici, u tišini obave »posao« i odu dalje...
Bambi je navikao i na novi ritam: ako bih kasnila sa dola-
skom po njega da ga odnesem na spavanje u kavez, kukao je
glasno i pokušavao da iskoči odatle, a ujutru bi u kavezu takođe
kukao dok ga ne pustim napolje. Puštala sam ga da se istrči po
dvorištu, što je on obilato koristio i istrčavao se u punoj brzini.
Ako je to zajednička karakteristika te vrste, onda
se srne vezuju za životne navike koje su usvoji-
le i intenzivno pate ako se okolnosti promene. Međutim,
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009
 Bambi se sklanjao od svih ostalih ukućana, iako ih je viđao
svakog dana. Vezao se samo za mene, i to veoma jako. Očigle-
dno je u meni gledao drugu majku. Postao je problem da bilo
gde odem, jer ako me ne bi video celoga dana, ako bih otpu-
tovala do Beograda, na primer, umeo je da kuka po ceo dan...
Kada je stigao do mene, imao je manje od jednog ki-
lograma, a pred kraj drugog meseca – skoro deset. Vi-
dno je porastao. Pegice su se postepeno izgubile, pretvara-
jući se u isprekidane prugice, i izrasla je duža svetlija dlaka.
Problemi sa lovcima
Vreme je prolazilo. Bambi je vidno rastao. Otkrivala sam
vrste zelenog bilja koje voli da jede. Seno nije hteo da jede, ali
vremenom je ipak pomalo počeo da gricka zelene
mekane listove sena lucerke. Bilo je važno da se
navikne na seno zbog zimske ishrane.
Voće prosto obožava! Kada je bio manji, od malenog za-
logaja crvenog dela lubenice dobio je proliv, koji sam morala
da lečim tokom više dana. Od tada sam bila oprezna i dava-
la mu pomalo drugog voća. Kada bi naslutio da u šaci nosim
sladak zalogaj voća, gurkao bi mi njuškicom ruku i brzo jeo
slatki zalogaj, glasno mljackajući. I inače je imao dobar apetit.

Često ljubitelji životinja koji odgajaju povređene divlje ži-

votinje ili njihove mladunce koji su ostali bez majke, imaju veli-
ke probleme sa lovcima. Pogrešno tumačeći naše i ovako loše
zakone, oni misle da sve divlje životinje pripadaju njima i da se
one ne smeju gajiti a da se ne prijave – naravno, kome dru-
gom, nego lovcima. Moj sused lovac čak mi je rekao da se
divlja životinja ne sme seliti ni iz jednog dvorišta u drugo, a
kamoli u drugu opštinu! Rekao mi je da nisam smela da odve-
dem lane na operaciju u drugu opštinu (što je zaista previše!).
Po njegovom tumačenju, trebalo je prvo da prijavim lane,
koje bi mi potom bilo oduzeto (lovci bi ga sasvim sigurno ubi-
li zbog tako teške povrede, ne bi ga lečili!), a ako bi kod mene
ostalo na lečenju i nezi, to bi moglo samo uz njihovu potvr-
du - pod uslovom da im ga predam u septembru i da ga oni
puste (tako malenog!) gde oni žele na teritoriji naše opštine.
Dakle, imali bi siguran i lak plen! Zato insistiraju na pu-
štanju životinja na svom terenu – da bi imali šta da love.
Vrlo se često dešava da naoružani lovci upadnu na ima-
nje ljudi koji su odgajili srneću siročad ili druge divlje životinje,
i pod pretnjom silom ih otimaju! U prvom momentu, negovate-
lji tih životinja se uplaše i zbune, i olako izgube svoje štićeni-
ke. Međutim, važno je da se zna da je takvo ponašanje lovaca
nezakonito, kao i njihovo pogrešno tumačenje da sve životinje
pripadaju njima! U slučaju da naoružani lovci upadnu na tuđi
posed, ne treba ih pustiti da uđu i događaj treba prijaviti policiji. Davala sam mu i po malo zrnaste hrane tj. kukuruznu
Poznati su slučajevi da srna ugine za srn- prekrupu sa malo mekinja, soje, suncokretove sačme i sa do-
daćem kojeg su ubili lovci... Uprkos tome, ljudi u Srbi- datkom vitaminsko-mineralnog premiksa, stočne krede, di-
ji ih nemilice ubijaju i ugrožavaju. Ljudi često uzimaju kalcijum-fosfata i kuhinjske soli. Važno je da je dobijao do-
nepovređenu lanad koju su sakrile majke - što je pogrešno. voljno vitamina i minerala, radi zarastanja slomljene kosti.
Lanad ne treba dirati, jer majke im se vrate kada ljudi odu. Preživarima se ne sme davati mnogo koncentrova-
ne (zrnaste) hrane a ni previše voća i povrća, da u bura-
Mali nestaško gu ne bi nastalo tzv. kiselo vrenje – opasan poremećaj va-
renja koji nije lako lečiti i koji može rezultirati smrću.
Bambi je u drugom mesecu života počeo da ispolja-
va ponašanje neuobičajeno za njegovu dob i neuobičaje- Selidba
no za pripitomljenu lanad: počeo je da me zaskakuje, bilo
da čučim pored njega, ili skačući uz moje noge dok stojim. Vremenom, Bambi je rastao sve brže; postajao je
Žalosno je što toliko mnogo mladunaca divljih životi- sve veći. Došlo je vreme da mu nađem novo boravište...
nja ostaju siročad, i što uopšte toliko životinja strada od lju- Međutim, to je veliki problem, posebno sa srndaćima.
di. Divlje životinje od malena odgajene među ljudima ne Srne ljudi još i hoće da uzmu po legalnim i nelegalnim mini
znaju gde spadaju. One su bića iz dva sveta: životinjskog i zoo-vrtovima, a za mužjake neće ni da čuju svi koji znaju za
ljudskog... To stvara konflikte u njihovoj psihi, i može rezulti- njihovo ponašanje u vreme parenja. A oni koji ih dobro ne po-
rati ponekad konfiiktnim i neuobičajenim ponašanjem. Za- znaju, uskoro ih upoznaju nakon nekog nemilog događaja...
pravo se ne mogu prilagoditi nijednom od tih svetova. Slič- Može se sa njima »izaći na kraj«, samo je potre-
no se dešava i sa tzv. divljom decom, koju su ostavili ili ban oprez i ne dirati ih kao male oko budućih rogova, tj. ne
izgubili roditelji i od malena su ih usvojile i gajile životinje. izazivati ih. Ipak, nisu svi koji gaje životinje vični
tom ozbiljnom zadatku.

46 OSVOBODITEV
© SLOBODA ZAŽIVALI - november- 2007
ŽIVOTINJE 2009
Pustiti tako pitomu lanad u prirodu, znači isporučiti lak plen lov-
cima. Poseban problem u Srbiji jeste to što je dozvoljen lov u
nacionalnim parkovima! To je nezamislivo u svim normalnim
zemljama, a Srbija očigledno ne spada u takve. U isto vreme,
krivolovci (zapravo, lovci koji love kad i šta im se prohte) zalaze
gde god žele i uz dobro potplaćivanje mogu da poubijaju sve,
ako žele, pa i vrste koje su ugrožene i trebalo bi da su zaštiće-
ne zakonom. Ipak, imala sam sreće u toj teškoj situaciji: doktor
bioloških nauka iz zoološkog vrta na Paliću dao je pristanak da
moje lane tamo boravi, makar dok mu ne nađem drugi smeštaj.
Dvadeset i četvrtog avgusta došlo je vreme za selid-
bu. Sve do tada bilo je prilično stabilno i lepo vreme, ali
tada se stuštilo jako nevreme, sa jakim naletima kiše i ve-
tra. Moja prijateljica je uparkirala auto u dvorište da se Bam-
bi ne bi uplašio na ulici i da mi se ne bi oteo iz naručja.
Polako sam ga unela na zadnje sedište. Bio je mi-
ran u automobilu. U početku je sedeo pored mene na za-
dnjem sedištu, ali uskoro je ustao i skoro sve vreme stajao
i gledao kroz prozore automobila preko kojih je padala kiša.
Stigli smo do vrata Prihvatilišta za divlje životinje zoo
vrta na Paliću. Tamo odgajaju povređene ili mlade ptice gra-
bljivice, sove i druge vrste ptica. Lanad ne primaju, ali ipak
su mi učinili uslugu.
Nakon nekog vremena provedenog pored njega, došlo
je vreme da krenem... Kada je shvatio da ostaje sam, počeo
je glasno da plače i pokušao da trči za mnom...
Srećom, nakon toga sam se još zadržala u zoo-vrtu, obila-
zeći ostale životinje. Kada sam još jednom otišla do njega, on
nije bio u tada dodeljenom prostoru. Našao je neku majušnu
rupu u ogradi i pobegao odatle u veći prostor, kod odraslog (ali
kastriranog) srndaća i male grupe emua. Uspela sam da ga
uhvatim i vratim. Od svih drugih ljudi je bežao. Ne bi ga mogli
uhvatiti.
U prvo vreme je trebalo da bude odvojen od Mićka, od-
raslog srndaća koji je ovde dospeo takođe kao siroče. Radi
bezbednosti radnika u zoo vrtu, kastrirali su ga... Kastracija
srndaća ostavlja posledice po razvoj rogova. Ovom srndaću
su rogovi ostali delimično u suvom bastu. (Bast je koža puna
brojnih krvnih sudova, obrasla gustom, mekom dlakom. Oda-
tle se ishranjuju rogovi u porastu.) Nakon kastracije presta-
je rast rogova, kao i njihovo opadanje svake zime. Problem
je u tome što od tada rogovi iz rožišta (osnove rogova) rastu
u obliku šubare, u nepravilnoj formaciji, i ne okoštavaju ona-
ko kako bi trebalo. Često takva »šubara« prekriva i oči srn-
daća. U prirodi, kada se srndaću razviju takvi rogovi zbog
povrede testisa i nedostatka muških hormona, dešava se
i da se delovi takvih rogova odlome i da se u njima nasele
larve muva, što dovodi do smrti... Takvi srndaći obič-
no kraće žive. Tako piše u literaturi o ovoj temi.
Kada sam konačno krenula od Bambija, ostao
je glasno plačući za mnom, da se ceo zoo vrt orio...
Posetila sam ga ponovo nakon tri nedelje. Ne-
mam svoj auto, a prevoz do tamo je veoma loš, pa ga
ne mogu posećivati onoliko često koliko bih to želela...
Kada me je video, isprva je bio vidno iznenađen. Potom mi
je bojažljivo prišao, pa otrčao dalje, pa opet došao... Konačno je
došao do mene i uživao u maženju po ušima, glavi, vratu i leđi-
ma, kao ranije. Skakutao je oko mene tresući glavom i ušima.
I dalje je sa strahom reagovao na zvuke i dešavanja po
zoo vrtu. Kada sam odlazila, sav se zoo vrt orio od njegovog
plača...
I sada redovno dobijam izveštaje o Bambiju. Trebalo mu
je mnogo vremena da se navikne na svoju novu negovatelji-
cu i na novo okruženje. Tek posle skoro dva meseca, dozvo-
lio je da ga ona mazi. Vremenom je počeo i nju da zaskakuje!
Tokom zime, pušten je u odeljak u kome su Mićko i mladi
emui. Bambi povremeno juri Mićka i skače na njega. U međuvre-
menu je prilično porastao. Emui – kad im tako dođe – jure oba
srndaća. Dosadne, ali ne i zloćudne ptice. Trče i za ljudima, a kada
priđu, znatiželjni su i očekuju hranu, koju rado čupkaju iz ruke.
Bambi je i dalje u Prihvatilišu zoološkog vrta kod jezera Pa-
lić, u istoimenom gradiću. Zaposleni u zoo vrtu i dalje očekuju da
Bambiju nađem drugi smeštaj, a to je ogroman problem s obzi-
rom na to da je za naše divlje životinje svugde nesigurno, jer za
njih nema mirnog staništa - svuda ih uznemiravaju lovci i psi - da
li lovački ili tzv. lutalice, sasvim je nebitno... A i tih pasa lutalica
ne bi bilo da ih ljudi nisu izbacili iz svojih domova i svojih života.
Dodatni problem je što se često dešava da muškim la-
nadima koja su lomila nogu, pa i odraslim srndaćima koji su
povredili kosti nogu ili glave, ili pak osnove rogova – obič-
no sa suprotne strane tela u odnosu na povredu, izraste ne-
pravilan rog, a nepravilno razvijeni rogovi služe kao izgo-
vor lovcima da ih ubiju jer ih nazivaju »škartovima«... Nije
redak slučaj da se naredne godine pojave sasvim normal-
ni rogovi i takve promene definitivno nisu nasledne. To je
dokazano u istraživanjima i posmatranjima srndaća u dru-
gim zemljama. Međutim, naše lovce za to nije briga. Oni ne
žele da ostanu bez svoje lovine, čak ni po cenu da šire laži.
Još uvek je neizvesna Bambijeva sudbina. Nadam
se najboljem za njega, ali još uvek ne znam gde i kada..
Katica Spasić dr.vet.med..
© SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - 2009
 DVD izdanja i knjigu možete
naručiti na telefon
Udruženja 064/168-55-75
Pojedinačna donacija
za svaki film je 250,00 dinara
+ ptt. troškovi.
Donacija za
knjigu je 700,00 dinara
+ ptt. troškovi.
Plaća se poštaru
prilikom preuzimanja.

Donacijama za ova izdanja

direktno pomažete životinjama.

»Studio 7«
»Studio 7« vrši audio-snimanje, sinhronizaciju
i montažu video i audio-materijala. Snimamo
TV i audio-priloge vezane za zaštitu životinja
i prirode. Umnožavamo filmove i emisije
na DVD i CD-nosačima.
Naši aduti su visok kvalitet i najniža cena!

011/24-567-61 i 064/53-55-830
tel./faks
Adresa »Studija 7« na YouTube:
studio7bg