Biografija Albert Ajnštajn  

 
Detinjstvo i srednjoškolsko doba

Albert je rođen 14. marta, 1879. godine, otprilike u 11.30 časova pre podne, u
jevrejskoj familiji, nastanjenoj u gradu Ulm u oblasti Virtemberg, Nemačka, što je oko
100 km istočno od nešto poznatijeg Štutgarta. Njegov otac bio je Herman Ajnštajn, po
zanimanju trgovac, koji se kasnije bavio elektrohemijskim poslovima, a majka mu je bila
Paulina Ajnštajn, devojačko Koh. Oni su se venčali u Štutgart-Bad Kanštatu
(Template:Jez-nem). Po Albertovom rođenju, njegova majka navodno je bila zaplašena,
jer je mislila da je glava njenog novorođenčeta previše velika i da je loše oblikovana.
Pošto je veličina njegove glave, čini se, bila manje vredna zapažanja kako je on bivao
stariji, (što je očigledno sa svih Ajnštajnovih fotografija na kojima se vidi da mu je glava
bila proporcionalna veličini tela u svim periodima života), ovu njegovu „osobinu“ na
dalje su tretirali kao neku vrstu „benigne makrocefalnosti“ odnosno smatrali su da
„proporcije njegove glave“ nisu ni u kakvoj vezi sa nekom eventualnom bolešću, niti da
imaju bilo kakvog uticaja na njegove kognitivne-saznajne sposobnosti.
Kada je Ajnštajnu bilo pet godina, njegov otac mu je pokazao mali džepni kompas
i Ajnštajn je tada shvatio da nešto u „praznom” prostoru deluje na magnetnu iglu
kompasa, da bi kasnije ovaj doživljaj opisao kao najveći otkrivački događaj njegovog
života. On je, zabave radi, pravio modele i mehaničke spravice pokazujući tako od
malena velike tehničke i matematičke sposobnosti.
Godine 1894 Albert se seli iz Minhena u Paviju, italijanski grad blizu Milana.
Ajnštajnov prvi naučni rad, pod nazivom "Istraživanje stanja etera u magnetnom polju",
bio je ujedno tada napisan i za jednog od njegovih ujaka. Albert je ostao u Minhenu
želeći da završi školu, ali je završio samo jedan semestar, pre nego što je napustio
gimnaziju u proleće 1895, da bi se pridružio svojoj familiji u Paviji. On napušta školu
godinu i po dana pre završnih ispita, ne govoreći o tome ništa svojim roditeljima,
uveravajući školsku upravu da mu dozvole odlazak uz pomoć lekarskog uverenja
dobijenog od jednog prijateljski nastrojenog doktora. Ali to je ujedno značilo i da neće
dobiti svedočanstvo o završenoj srednjoj školi.
Mada je pokazao odličan uspeh na matematičkom i naučnom delu prijemnog
ispita za upis na Savezni politehnički institut u Cirihu, njegov neuspeh u delu ispita iz
slobodnih veština osujetio je ove njegove planove. Njegova porodica šalje ga tada u Arau
u Švajcarskoj da završi srednju školu, tako da postaje jasno da on neće biti inžinjer
elektrotehnike, kao što se njegov otac dotada nadao. Tamo, on sluša povremena
predavanja iz Maksvelove elektromagnetne teorije i konačno prima svoju diplomu
septembra meseca 1896. godine. U to vreme on je bio na stanovanju u porodici profesora
Josta Vintelera gde se zaljubljuje u Sofiju Mariju-Janu Amandu Vinteler, obično
pominjanu kao Sofija ili Marija, ćerku profesora Vintelera i Ajnštajnovu prvu draganu.
U jesen 1896, Srpkinja Mileva Marić započinje svoje studije medicine na
Univerzitetu Cirih, da bi se već posle prvog semestra prebacila na Savezni politehnički
institut gde, kao jedina žena upisana te godine, studira na istom smeru kao i Ajnštajn.
Milevino druženje sa Ajnštajnom razviće se u pravu ljubavnu romansu tokom sledećih
par godina, i pored povike njegove majke kojoj je smetalo to što je ona previše stara za
njega, što nije Jevrejka, i što ima fizičku manu (jedna noga bila joj je nešto kraća od
druge).
U 1900-toj godini, Ajnštajn je stekao diplomu Saveznog politehničkog instituta
koja mu je omogućavala da se bavi nastavnim radom. Iste godine on prijavljuje za
objavljivanje svoj prvi rad o kapilarnim silama "Rezultati posmatranja kapilarnih pojava".
U ovom svom radu, on pokušava da ujedini različite zakone fizike, dakle čini pokušaj u
onome što će bez prekida nastojati da čini tokom celog svog života. Preko svoga
prijatelja, inžinjera Mišela Besoa, Ajnštajn će se upoznati sa delom Ernsta Maha, kojeg
će kasnije nazivati „najboljom rezonatorskom kutijom Evrope“ za fizičke ideje. Tokom
tog vremena, Ajnštajn razmenjuje i deli svoja naučna interesovanja sa grupom bliskih
prijatelja, uključujući Besoa i Marićevu. Oni tada sami sebe nazivaju „Olimpija
Akademijom“. Ajnštajn i Marićeva dobijaju u to vreme vanbračnu ćerku, Lizerl Ajnštajn,
rođenu januara 1902. Sudbina ovoga deteta do danas je nepoznata. Neki veruju da je ona
umrla odmah po rođenju, dok drugi veruju da su je roditelji dali na usvajanje.

Zaposlenje i doktorat

Ajnštajn posle diplomiranja nije mogao odmah da nađe nastavničko zaposlenje,

ponajviše zato što je kao mladić svojom drskošću očigledno iritirao većinu svojih
profesora. Otac prijatelja sa klase zato mu je pomogao da se domogne zaposlenja kao
pomoćni tehnički ispitivač u Švajcarskom birou za patente 1902 godine. Tu je Ajnštajn
procenjivao vrednost patenata raznih pronalazača, koji su se prijavljivali u ovaj biro, kao
i mogućnosti primene tih patenata u tehničkim uređajima, radio je dakle posao koji je
ipak zahtevao poznavanje njegove struke, fizike. A posebno je bio zadužen da ocenjuje
patente koji su u nekoj vezi sa elektromagnetnim uređajima. On je takođe morao ovde da
nauči kako da raspozna suštinu primene patenta usprkos ponekad veoma šturog opisa, a i
njegov direktor poučio ga je kako „samog sebe da izrazi korektno“. Dok je ocenjivao
praktičnost njihovog rada on je povremeno i ispravljao greške u njihovim dizajnima.
Ajnštajn je oženio Milevu Marić 6. januara, 1903. Ajnštajnova ženidba sa
Marićevom, koja je bila matematičarka, predstavljala je u isto vreme i lično ali i

2
intelektualno partnerstvo i vezu. Za Milevu Ajnštajn je govorio: „Ona je stvorenje
jednako meni samom i koje je jednako nezavisno i jako kao što sam i ja“.
1903. godine, Ajnštajnovo zaposlenje u Švajcarskom patentnom birou postalo je stalno,
mada ga je unapređenje mimoišlo sve dok “se u potpunosti ne usavrši za mašinsku
tehnologiju”.On stiče svoj doktorat pod mentorstvom Alfreda Klajnera na Univerzitetu
Cirih, nakon prijavljivanja svoje doktorske teze pod nazivom "Jedno novo određivanje
molekularnih dimenzija" u 1905. godini.  

Srednje godine

Godine 1911, Ajnštajn je promovisan u zvanje tehničkog ispitivača druge klase. U

1908., dobio je licencu za rad u Bernu, Švajcarska, kao Privatdocent (neplaćeni
nastavnik na univerzitetu). Tokom tog vremena, Ajnštajn opisuje zašto je nebo plavo u
svome radu o pojavi kritične opalescencije, koji pokazuje kumulativne efekte rasipanja
svetlosti na pojedinačnim molekulima u atomosferi.  
U 1911. godini, Ajnštajn postaje najpre vanredni profesor na Univerzitetu Cirih, a
ubrzo posle toga i redovni profesor na nemačkoj govornoj sekciji Karlovog univerziteta u
Pragu. Dok je bio u Pragu, Ajnštajn objavljuje rad u kome poziva astronome da provere
dva predviđanja njegove Opšte teorije relativnosti koja je još u razvoju, a radi se o
savijanju svetlosti u gravitacionom polju, merljivom za vreme pomračenja Sunca, i o
gravitacionom crvenom pomaku Sunčevih spektralnih linija u odnosu na odgovarajuće
spektralne linije proizvedene na površini Zemlje.
Godine 1914., odmah pred početak prvog svetskog rata, Ajnštajn se nastanjuje u
Berlinu kao profesor na lokalnom univerzitetu i postaje član Pruske akademije nauka. On
uzima prusko državljanstvo. Od 1914 do 1933, on je na dužnosti direktora Kajzer
Vilhelm instituta za fiziku u Berlinu. On takođe zadržava mesto vanrednog profesora na
Lajdenskom univerzitetu od 1920 do 1946, gde redovno održava gostujuća predavanja.
 14. maja 1904, rodio se Albertov i Milevin prvi sin, Hans Albert Ajnštajn,.
Njihov drugi sin, Eduard Ajnštajn, rođen je 28. jula, 1910. Hans Albert će kasnije postati
profesor hidrauličkog inžinjeringa na Univerzitetu Kalifornije, Berkli, imajući veoma
malo kontakata sa svojim ocem, ali deleći njegovu ljubav ka jedrenju i muzici. Mlađi
brat, Eduard, želeo je da razvije praksu frojdovskog psihoanalitičara, ali je
institucijalizovan zbog šizofrenije i umro je u jednom azilu. Ajnštajn se razveo od Mileve
14. februara, 1919., da bi oženio Elzu Lovental, rođenu Ajnštajn, (Lovental je bilo
prezime njenog prvog muža, Maksa). Elza je bila Albertova prva rođaka sa majčine
strane, i njegova rođaka u drugom kolenu sa očeve strane. Bila je tri godine starija od
Alberta, i negovala ga je kao bolničarka, nakon što je pretrpeo delimični slom živaca
kombinovan sa jakim stomačnim bolovima. U ovom braku nije bilo dece.  

Kada je Adolf Hitler došao na vlast u januaru 1933., Ajnštajn je bio gostujući
profesor na Prinstonskom univerzitetu, položaj koji je on preuzeo u decembru 1932, na
poziv američkog predavača Abrahama Fleksnera. U 1933. godini, nacisti donose „Zakon
o restauraciji civilne službe“ koji prisiljava sve univerzitetske profesore Jevreje da
napuste njihov posao, i tokom 1930-ih vodi se kampanja da se Ajnštajnovo delo etiketira
kao “jevrejska fizika”, nasuprot „nemačkoj“ ili „arijevskoj“ fizici. Ajnštajn se odriče
svoga pruskog državljanstva i ostaje u Sjedinjenim državama, gde mu je data rezidencija

3
na stalno korišćenje. On prihvata položaj na novoformiranom Institutu za napredne
studije u Prinstonu, Nju Džersi, gde se koncentriše na razvoj Ujedinjene teorije polja.
Ajnštajn postaje američki državljanin 1940, mada još uvek zadržava i švajcarsko
državljanstvo.
Albert Ajnštajn je formulisao Specijalnu i Opštu teoriju relativnosti kojima je
revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i
statističke mehanike. Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji
mase i energije E=mc2), Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za
objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili „Godini
čuda“) kao i za doprinos razvoju teorijske fizike. U narodu, ime „Ajnštajn“ je sinonim za
čoveka visoke inteligencije ili za genija.

Pozne godine

U 1948. godini Ajnštajn je jedan od članova osnivačkog komiteta koji će prerasti

u Brendis univerzitet. Ajnštajnov portret načinio je Jusuf Karš 11. februara iste godine.
1952. Tridesetog marta 1953., Ajnštajn objavljuje prerađenu Ujedinjenu teoriju polja.
On umire u 1:15 posle ponoći u Prinstonskoj bolnici u Prinstonu, Nju Džersi, 18. aprila,
1955., u svojoj 76. godini života. Uzrok smrti je bilo unutrašnje krvarenje, izazvano
prskanjem aneurizma aorte. Njegova Uopštena teorija gravitacije ostaje tako nedovršena.
Jedina osoba prisutna u trenutku njegove smrti bila je jedna medicinska sestra, koja je
rekla da je on neposredno pred smrt promrmljao nekoliko reči na nemačkom koje ona
nije razumela. Bio je kremiran bez ceremonije, istoga dana kad je i umro, u Trentonu,
Nju Džersi, što je bilo u skladu sa njegovim željama. Njegov pepeo je potom rasut na
otvorenom prostoru.
Doktor Tomas Štolc Harvi izvršio je autopsiju nad Ajnštajnom, pri čemu je
odstranio i sačuvao njegov mozak. Harvi nije našao ništa neuobičajeno na njegovom
mozgu, ali 1999., u novoj analizi koju je uradio tim sa Mek Master univerziteta otkriveno
je da njegov temeni operkulum (operculum) region nedostaje i da je, kao konpenzacija
tome, njegov donji parijetalni režanj (parietal lobe) 15% veći nego što je normalno. Donji
parijetalni režanj je odgovoran za matematičko mišljenje, vizuelnu spoznaju prostora, i
slikovito prikazivanje pokreta. Ajnštajnov mozak takođe je sadržavao 73% više glajalnih
ćelija od prosečnog mozga.  
 
Počasti i priznanja

Među mnogim stvarima koje su nazvane po Ajnštajnovom imenu su:

 jedinica koja se koristi u fotohemiji, “Ajnštajn”.
 Hemijski element čiji je redni broj 99 pod nazivom ajnštajnijum.
 Asteroid 2001 Ajnštajn.
 Nagrada Albert Ajnštajn.
 Albert Ajnštajn nagrada za mir.
 Fakultet medicine Albert Ajnštajn na Ješiva univerzitetu (Yeshiva University)
otvoren 1955.
 Albert Ajnštajn medicinski centar u Filadelfiji, Pensilvanija.
 

4
5