11.02.2005.

1. NEOLITIZACIJA KAO POLIFAKTORSKI PROCES

Neolit-period u kome su udareni temelji civilizacije u privredno-ekonomskom smislu se

odnosi na zemljoradnju, stocarstvo i zivot u stalnim naseljima.

Neolitizacija oznacava tri antropoloska procesa:

1) Prvi proces je ono sto arheolozi kazu “demografska revolucija”. Nije to revolucija
nego expanzija kao posledica zivota u stalnim naseljima. Imamo naglo povecan
broj stanovnika pogotovo u primarnim najstarijim zonama neolitizacije.
2) Drugi proces je gracilizacija (gracilno-lako; laka gradja suprotno robusnom-jaka
gradja). Ona oznacava proces olaksavanja kostane mase koja ucestvuje u gradji
jednog skeleta, drugim recima pocev od neolita ljudski skeleti postaju sve
gracilniji, manji, laksi. Prosecan muski skelet je oko 5kg tezak, a zenski oko 4kg.
Oni skeleti koje mi iskopavamo su upola laksi (oko 2kg) oslobodjeni tecnosti itd.
Zbog zivota u stalnim naseljima, posto neolicani nisu bili toliko izlozeni cudima
prirode njihov skelet postaje laksi, manji. Prirodno okruzenje je najbolji dozer za
coveka. Covek je deo prirodnog okruzenja, on je ekosenzibilno bice, prilagodjava
se sredini, cim priroda nesto izmeni on na to reaguje svojom gradjom, a
antropologija izucava te promene i to je njen primarni zadatak.
3) Treci proces je proces brahikefalizacije ili proces brahikranizacije.
Brahikefalizacija-dvojni grcki koren; brahios=siroko, kefalos=glava;
najbukvalniji prevod=prosirenje glave. Brahikranizacija=prosirenje lobanje.
Brahikranizacija je promena alometrijskkih odnosa na lobanji, na racun skracenja
lobanje, lobanja postaje vislja i sira jer sa stanovista funkcionalne statike i
dinamike ljudskog tela, jednostavno kraca lobanja bolje stoji na kicmenom stubu
jer smo dvonosci. Sve to zbog nacina zivota (1, 2 i 3) priroda ga manje pogadja,
sije sebi obucu, odecu, ima stalna naselja i nov nacin ishrane.

Cetvrta posledica neolitizacije je treci metabolicki sok vezan za pocetak neolita, gde se
sve manje projektuje ishrana sakupljaca plodova i lovaca koja je bila sa belancevinama i
proteinima (iz mesa, riba) i sada se u neolitu zahvaljujuci otkricu grncarije prelazi na
kuvanu ishranu. Neolicanin zna da proizvodi vatru, ne zavisi od sezone lova, ima kuvanu
ishranu, koja je obogacena vitaminima i mineralima iz mleka i mlecnih proizvoda jer je
pripitomio zivotinje i kultivisao odredjene zitarice i ima zrnevlja tokom cele godine. U
tim stalnim naseljima sa kuvanom kuhinjom (ishranom) u kojoj dominiraju mleko i
mlecni proizvodi sa jedne strane i sa druge zrnevlje, kasasta hrana, on je poceo da se
hrani kao mi danas.
Jos jedna antropoloska posledica proizasla iz metabolickog soka je zubni kvar (karijes).
Javlja se kao posledica tople-hladne ishrane (stalno menjanje ishrane). Prvo oboljenje kao
posledica zahtevnog metabolizma ljudskog tela zbog kombinovanja raznovrsne ishrane
je zubni kvar. Zahtev metabolizma je da stalno koristimo pecenu i kuvanu ishranu.
Neolitizacija je polifaktorski proces koji pored materijalne dokumentacije ima najvece
posledice na planu fizicke antropologije (porast broja stanovnika, proces gracilizacije,
brahikranizacije sto je dovelo do treceg metabolickog soka).

1
 18.02.2005.

U neolitu udareni temelji naime civilizacije. Zivi se u stalnim naseljima.

Neolitizacija je u fazi istrazivanja.
Analize stroncijuma (u praistorijskim periodima uporedi se formula stroncijuma iz okolne
zemlje sa stroncijumom iz zuba; ako se formule poklope onda su u pitanju starosedeoci, a
ako ne onda su oni dosli sa nekog drugog podrucja).
Karijes-ne sme odmah posle toplog uzimati hladno, zubna gledj puca i ulaze bakterije (u
neolitu to nisu znali, pa ih je bolela glava!!!)

2. NEOLITSKA NALAZISTA NA TLU SRBIJE

Neolitska nalazista u srbiji koja su dala antropoloski materijal ima dvadesetak. Najstarija
nalazista su iz okvira Djerdapske serije i ona su na toj hronoloskoj medji izmedju poznog
mezolita i najstarijeg neolita (Djerdap I i II). Nalazista sa srpske strane Dunava su
bogatija od rumunskih (antropoloskim materijalom). Hronoloskim redom posmatrano iz
Djerdapa I najstariji je Vlasac-on je dao skeletne ostatke 164 individue, pa Lepenski Vir-
koji je dao 190 individua, trece nalaziste Padina je dalo 52 individue i cetvrto Hajducka
vodenica-46 individualnih skeleta. Iz Djerdapa II imamo tri lokaliteta sa antropoloskim
materijlom, ali oni su siromasniji i ukupno broje dvadesetak skeleta; Kula kod
Mihajlovca je hronoloski najstarija i pripada poznommezolitu, a Aimana i Velesnica
pripadaju najstarijem neolitu Djerdapa. Madjarski antropolozi koji su obradili Vlasac i
Lepenski Vir pre 30 god. dali su interpretaciju podredjenu onovremenoj arheoloskoj
teoriji. Oni su tvrdili da je u pitanju makroevolutivna promena zbog izmenjenog nacina
zivota. Posle tridesetak godina mnoge stvari su se pokazale drugacijim. Prvo se videlo da
je to samo deo populacije koja je zivela u Djerdapu. Najnovija i labaratorijska i
arheoloska istrazivanja pokazuju da je to samo jedan izbor licnosti sahranjenih u samom
naselju. Arheolozi govore o sezonalnosti boravka na djerdapskim nalazistima,
sezonalnost i to vezana za ribolov. Otvorena je nova problematika klasicnog neolita i
ovog djerdapskog tako da su arheolozi poceli da traze tampon zonu izmedju
centralnobalkanskog neolita i djerdapskog neolita, okrenuti stocarstvu i zemljoradnji, a
ovaj djerdapski ribolovu i nekim elementima mezolitske privrede. U Djerdapu uspeva
nesto sto ne uspeva na drugim mestima.
Madjarski antropolozi su u svojoj prvobitnoj interpretaciji rekli da imamo
poznopaleolitske tipove prisutne na vlascu i to kromanjonski tip zapadnoevropske
provinijencije i brno-psedmost tip istocnoevropske provincijencije. Imamo ta dva bazicna
tipa, a ispod imamo one koji su po madjarskim antropolozima poceli da iznose
mikroevoluciju i gracilizaciju.
Lepenskom Viru madjarski antropolozi su dali polovicnu semu + efekti gracilizacije, a
Lepenski Vir je podeljen na neke starije robusne ljude i mladje gracilnije mediteranske
ljude. Padinu je obradio i publikovao neki anatom Srba Zivanovic, a on je obradio i
Hajducku vodenicu gde jedan deo skeleta pripada gvozdenom dobu.
Djerdap II je sad u obradi.
Od svih zivotinja prisutnih na Lepenskom Viru najpre je pripitomljen pas. Sve je bilo
podredjeno ribarstvu, ulovu ribe (ona se susila u ili oko kuce) ciji su se otpaci bacali oko
stanista (van naselja) koji su svojim mirisom privlacili divlje pse. Najvise minerala koji
poticu iz ribljeg mesa (?) nalazeni su u kostima pasa.
Deca u prvim godinama zivota i starci sahranjivani su u naseljima.

2
 25.02.2005.
nastavak

Neolitizacija-izvedeno iz arheoloske podele; obuhvata mnogo biantropoloskih elemenata.

Smanjila se smrtnost beba, nekada je zbog dugog dojenja radjanje dece bilo na 4 god., a
sada mogu na godinu dana. Pocelo je stocarstvo, zemljoradnja, stalna naselja, nova
kuhinja, dopuna soli, treci metabolicki sok.
Na nasem podrucju velika nesrazmera izmedju arheoloskih i antropoloskih istrazivanja
neolita (mladje kameno doba, koje traje do kraja 4 mil. s. e.). Na ovom podrucju sam
neolit je trajao 4-5 mil. I arheoloski je jako dobro poznat. Antropoloski je mnogo slabije
poznat. Do sada imamo dvadesetak nalazista sa kojih su poznati skeleti neolitskih ljudi. U
neolitu je sahranjivanje vrseno u okviru naselja. Da li su postojale neolitske nekropole
misljenja su podeljena, a nova istrazivanja ce dopuniti tu situaciju. Tih dvadesetak
lokaliteta ako posmatramo hronoloskim redom su sledeci:

1) Lepenski Vir sloj III-tri stratigrafska sloja. I (a-e) sloj odgovara poznom mezolitu
i najstarijem neolitu; II je prelazna faza i slicna III tipicni neolit i tu ima nekoliko
desetina skeleta koji su pokazali drugaciju stranu od onih ranijih (iz ranijih
perioda) – pokazali im bulju pardon zadnju stranu. Skeleti su sahranjivani u
okviru naselja, ispod podova kuca, izmedju kuca, i sigurno predstavljaju izbor
osoba koji jos nemozemo da identifikujemo. Uglavnom dominiraju skeleti dece u
prvim godinama zivota i skeleti starijih osoba tj. pedofilija i nekrofilija. Na
Vlascu nema neolitskih skeleta sve su mezolitski.
2) Aimana-tu je nadjeno 17 skeleta, svi su sahranjeni u zgrcenom polozaju. Javlja se
i parcijalna sahrana, samo delovi skeleta,primarne, celovito. Ima dva polozaja
(opruzen na ledjima sa rukama prekrstenim na grudima i donjem delu tela i
zgrceni, karakteristicni za neolicane, imitira polozaj embriona-laktovi i kolena se
dodiruju, na levoj ili desnoj strani polozeni, u kasnijim periodima strane su
zavisile od pola) . u neolitu dominantni nacin sahranjivanja je inhumacija,
primarna sahrana u zgrcenom polozaju.
3) Divostin-kod Kragujevca, vrsena su velika iskopavanja neolitskih naselja, nadjen
je samo jedan skelet. O nekropoli nema ni glasa.
4) Kamenjar-kod Nisa, i tu je nadjen samo jedan skelet sa dobro ocuvanom
lobanjom
5) Rudnik Kosovski-kod Mitrovice, tu je pe dvadasetak godina nadjeno pet skeleta
koji su zateceni u zgrcenom polozaju
6) Padina-u Djerdapu, treci po velicini lokalitet u Djerdapu. Pored poznomezolitskih
skeleta ima i neolitskih. Nadjeno je malo antropoloskog materijala koji se vezuje
za stariji neolit
7) Velesnica-iz Djerdapa II, otkriveno ukupno 7 skeleta
8) Zlatara-kod Rume, otkrivena samo tri skeleta
9) Starcevo-kod Panceva, prilikom najstarijih istrazivanja(1932) otkrivena su tri
skeleta (keramika vazna i za antropologiju i za arheologiju, kad se polomi gradi se
nova, najvise prisutna na praistorijskim lokalitetima, na keramici se sve zasnivalo
sto je bilo vezano za hranu)
10) Pecic/Tecic-kod Kragujevca, u okviru naselja nadjena su 2 starcevacka skeleta u
zgrcenom polozaju

3
 11) Vinca-vincanska kultura je mladjeneolitska kultura (sinonim mladjeg neolita
centralnog Balkana), od tih najstarijih slojeva nasli su zemunicu punu skeleta
(starcevci). Zasto u zemunici? Gusenje dimom je pravi odgovor iako to nikada
zaista necemo saznati osim ako ne izmisle vremensku masinu koju su vec izmislili
HAHA. Deset skeleta je zateceno u krajnje cudnom dosije X polozaju koji nikako
ne lici na sahranu. Misterija ostaje neresena.
12) Obrez-u Sremu pored Save, tu je nadjeno nekoliko decjih skeleta koji su sigurno
iz nekog kultnog razloga sahranjeni u naselju
13) Usce kamenickog potoka-kod Negotina, nadjena dva starcevca u zgrcenom
polozaju
14) Vizic-selo u Sremu, jedan starcevacki zgrcenak
15) Donja Branjevina-kod Odzaka, pre tridesetak godina nadjen je jedan skelet
odrasle osobe i jedan skelet deteta
16) Gomolava-kod Hrtkovca, dala je znacajan antropoloski materijal ali iz mladjeg
neolita (vincanska kultura). Tridesetak skeleta razlicitog antropoloskog sastava
17) Mostonta Mostanica- kod Odzaka, jedan skelet deteta u vincanskom sloju
18) Bogojevo- u Backoj pored Dunava, samo jedan skelet

Iz neolitskog perioda na ovom centralnobalkanskom prostoru raspolazemo sa stotinak

individualnih skeleta. Priblizno polovina otpada na decije skelete u prvim godinama
zivota. Druga polovina su odrasli skeleti, ma jok, i oni su vazni za antropolosko
istrazivanje.
Vidimo da dominira gracilni-mediteranski tip, ljudi niskog rasta kod oba pola. Taj tip je
lake gradje i niske stature je osnovna karakteristika stanovnistva neolitskog doba.
Formirano je neolitskomediteransko antropolosko jezgro gde su prisutni i antropoloski
varijeteti. Posmatrano sire prema susednim oblastima vidimo takodje da je za neolit
karakteristican mediteranski tip ljudi.
Ranije pre svega antropoloske teorije govore da je neolit postao migracijama. 30tih
godina XX veka smatralo se da je taj uticaj dosao sa istoka i sve je bilo podredjeno teoriji
ex oriente lux. Medjutim istrazivanja u drugoj polovini XX veka pokazala su da za neolit
nisu najvaznije migracije s tim da su kulturne difuzije svakako bile prisutne. Odlucujuca
je bila promena nacina zivota (ma nemoj da pricas, jok). Antropoloski posmatrano na
istoku nije bilo regije u kojoj je bilo mnogo stanovnistva mediteranskog tipa, da je ono
moglo da dodje na Balkan i da bude dominantno, a da se tu ne zatekne starosedeoc. Za tih
prvih nekoliko miliona covek kao ekosenzibilno bice reaguje na te metabolicke promene i
njegova gradja nije nalik na onu karakteristicnu za lovce sakupljace. Balkanski neolicani
su lake gradje i niskog rasta (po milioniti put, glup si ako ovo ne zapamtis), zive u
naseljima, hrane se pretezno kuvanom kuhinjom i razmnozavaju se po bioloskom
kriterijumu (koji i danas vazi, kresnes i za 9 meseci eto vristavca). Porast broja
stanovnika, demografska expanzija naselja, revolucija je ocigledna i posto je smrtnost
novorodjencadi zahvaljujuci novoj ishrani smanjena ta demografska spirala…

4
 04.03.2005.

3. NACIN SAHRANJIVANJA U NEOLITU I ENEOLITU

Za antropologiju kraj 4 mil. s. e. na centralnom Balkanu znaci da imamo formirano

neolitsko antropolosko jezgro. Pored obilja utvrdjenih neolitskih naselja svega
dvadesetak je dalo antropoloski materijal. Polovina pripada deci. Dominira gracijalni
mediteranski tip kod oba pola.
3 mil. s. e. je vazan za antropologiju, ima nekoliko naziva, jedan je eneolit, a drugi
prelazni period u smislu prelaska od neolitske tehnologije na najstariju tehnologiju
primene bakra odn. Pocetka metalnog doba. Eneolit traje oko 1000 god. prelazni periodi
su jako mali, donose novi nacin sahranjivanje. Po mestu to je sahranjivanje u okviru
naselja i sahranjivanjeu okviru tipicnih nekropola. Sahranjivanje unutar naselja je
intramuros, a izvan extramuros.

Po nacinu imamo tri vrste sahranjivanja:

1) Inhumacija-najstariji nacin sahranjivanja, ukopavanje u zemljanu jamu u

razlicitim polozajima
2) Kremacija (inceneracija-za rimski period)-spaljivanje tela pokojinika i
sahranjivanje tih ostataka ili u urnu ili u odgovarjucu grobnu jamu gde se sadrzaj
sa lomace sasipa. Tu antropologija moze da pomogne arheologiji pri
rekonstrukciji grobnog rituala. Antropoloski podaci su svedeni na mimimum
(nekoliko desetina grama ostataka). Prvo da se vidi da li je pokojinik stavljen na
lomacu ili ona na njega. Ako je on na lomaci onda su svi ostaci jednako nagoreli i
imaju istu boju, a u suprotnom najnizi deo, kicmeni prsljenovi, lobanja, delovi
karlice nisu dovoljno nagoreli i imaju svetliju boju, jer ih zemlja na koju su
polozeni hladi. Po karakteru lomova se vidi da li je bilo neko mirnije vreme pa se
cekalo da se lomaca ohladi ili se jako zurilo, i vidi se ako su naglo menjali
termicku sredinu. Ljudske masti se teze pale nego zivotinjske. One se pale na
visim temperaturama, pa ako nema dovoljno drveta dodaju se zivotinjske masti
koje dizu temperaturu. Ako kosti nisu gorele belicaste su. Grobni prilog, ukljucen
posle cina spaljivanja ili ucestvuje u spaljivanju.
3) Sahranjivanje pod tumulima (morus eneoliticum)-zemljana humka, gomila, odraz
sahranjivanja koji se tokom eneolita sa istoka iz pravca juzno ruskih stepa stigao
do Balkana. Na ravnu povrsinu je nabacivana jedna kolicina zemlje, s tim sto je
precnik tih tumula od nekoliko metara do nekoliko desetina metara, visina varira,
kod ovih sa velikim precnikom iznosila je i po nekoliko metara. Nisu sahranjivani
obicni ljudi pod tumul, vec ugledni ljudi i clanovi njihovih porodica. Svaki tumul
je posvecen nekom, on ima centralni grob (posvecen licnosti koji je neki
uglednik), oko njega mogu da se sahranjuju srodnici. Ima situacija da su se
naknadno ukopavali tokom bronzanog doba kao i iz srednjeg veka. Sahranjivanje
u tumulima ima negativne posledice za antropologiju (kao i kremacija). Razlog-
tumul je zemljani nasip; postoji stara povrsina (A), a preko nje nova (gradjevinski
materijal B). Izmedju stare i nove povrsine nisu prekinuti hemijski i mehanicki

5
 procesi (ostecuju materijal i skelet) pa se povrsine nisu sjedinile za tih 4000 god.
fizicki pritisak pa sve ono sto je naknadno ukopavano u tumul.
Dardanci-u gvozdenom dobu naseljavali danasnju juznu Srbiju i Kosovo; sahranjivali
pokojnike u deblima drveta.
Kenotafi-lazni prazni grobovi.
11.03.2005.

4. ANTROPOLOSKA SITUACIJA U ENEOLITU SRBIJE

Antropoloski materijal sa eneolitskih nalazista iz nase zemlje je malobrojan, imamo

svega nekoliko lokaliteta i svi oni poticu iz panonske ravnice.
Najsevernije locirani lokalitet je kod Subotice i zove se Nosa. Lokalitet je u blizini grada,
i iskopavan je 70tih godina. Nadjeno je ukupno sedam skeleta ciju je antropolosku obradu
obavio madjarski strucnjak Farkas. On je video da su i tih sedam skeleta antropoloski
jako razlicita (heterogeni). Prisutni su mediteranski antropoloski tip, nordijski i jedan
arhaicni (kromanjonski) . taj heterogeni sastav na malom broju skeleta govori da se nesto
pocelo dogadjati u 3 mil. s. e. na populacionom planu.
Drugi lokalitet je u Backoj i to je Vaiska. Jos 60tih god XX veka izvrsena su arheoloska
iskopavanja i tom prilikom je otkriveno 6 skeleta. 70tih god njihovu antropolosku obradu
je obavio madjarski strucnjak kao i za Nosu. I kod ovih skeleta konstatuije se raznorodan
antropoloski sastav, a to je nordijski, mediteranski i atlantomediteranski tip.
Trece nalaziste je Vojlovica kod Panceva. 60tih god su vrsena iskopavanja velikog
zemljanog tumula i tu je nadjen centralni grob kom je tumul posvecen (jedan skelet koji
ima istocne kavkaske morfoloske odlike i bio je niskog rasta, oko 166cm) . ovaj skelet se
cuva u muzeju u Pancevu, a materijalu iz Nose i Vaiske se gubi trag.
Cetvrto nalaziste je Lepenski Vir i to sa jednim jedinim grobom koji pripada rumunskoj
Salkuca kulturi (zgrcen polozaj, preko njega je bila zdela koja ga je skoro cela pokrila).
Peti lokalitet je Gomolava kod Hrtkovca. Tu je 1977 god otkrivena jedna manja grupa
skeleta koju su arheolozi datovali u pocetak (perioda) upotrebe bakra (kraj 4mil pocetak 3
mil. s.e.). antropolosku obradu je obavila madjarica.
Eneolitskog antropoloskog materijala juzno od Save i Dunava (na centralnom Balkanu)
nema. To ne znaci da eneolit nije bio prisutan (arheoloski tragovi ga potvrdjuju) ali
antropoloskog materijala nema.
Antropologija je vise osetljiva od arheologije kada je u pitanju materijal, jer ne mozemo
da izvodimo zakljucke na osnovu jedne kosti.
Kosti ne smeju dugo da se izlazu suncu; one se ne peru kao keramika, kost koja ima
porozni sastav natopi se vodom i kada se izlozi suncu onda puca. Treba blago oprati
kosti. Treba koristiti meke alatke da ne bi ostavile tragove pa posle bi se mogli doneti
pogresni zakljucci.

6
 18. 3. 2005.

5. TEHNICKA DOKUMENTACIJA

Vazno je deponovanje arheoloskog materijala (posebni uslovi, posebno pakovanje) . uz

svaki skelet treba da stoji antropoloski i arheoloski zapisnik. Taj antropoloski zapisnik
treba da bude uz svaki skelet je metodologija biofizicke antropologije; u skladu sa
prirodnim naukama sve je vise laboratorijskih merenja-da se za 20 god vidi kako i sta se
vrsilo od analiza.
Kada se iskopava antropoloski materijal pored arheoloske dokumentacije on mora i da se
antropoloski dokumentuje na odredjen nacin. Nove tehnike omogucavaju da se i cele
nekropole opticki snime (imace se sve tri dimenzije). Postoje razlicite tehnologije (baloni
se uzdignu pa se snimi cela nekropola, ali nije uvek tako, neki put se desi da snimatelj
ispadne iz balona i da zavrsi u samoj nekropoli i on se onda vodi kao in situ!!!). Ako
nema uslova da se snimi cela nekropola onda se svaki kvadrat snimi iz centra pa se onda
sve spoji. Dobijaju se sve tri dimenzije. To je deo na koji arheolog moze da utice, a
postoji deo na koji ne moze.
Orjentacija skeleta:
*kod opruzenog skeleta-uzduz kicme postavimo pravu liniju, pored se stavi piket i
oznaka za sever i onda se vidi ugao orijentacije
*kod zgrcenih-po istom kriterijumu; izmedju najvise i najnize tacke postavi se piket i
onda u odnosu na oznaku za sever vidi se ugao
*kremacija ima svoju orijentaciju; materijal sa lomace se sasipa u grobne jame ili u urne.
Vetrovi duvali za vreme sahrana pokazuje se prilikom rendgenskog snimanja, potrebno je
blok sistemom. Jamu treba preseci pravcem strana sveta i treba da se vidi kako je
materijal nanosen (ako su ostaci na istoku vetar je duvao sa zapada), odredjeni vetrovi
duvaju u odredjeno godisnje vreme pa se vidi kada su umirali (u kojem godisnjem dobu).
Ocuvanost materijala pre iskopavanja (ono na sta arheolog ne utice je obim finansijskih
sredstava, ne utice na to da li ce se iskopavati cela nekropola ili samo deo,
paleodemografski racun-arheolog ne utice na to “ovi rezultati se se odnose na deo
nekropole koji je iskopavan”. Zatrpavanje nekropole-nije bilo novca da se sacuva
nekoliko hiljada skeleta sa Viminacijuma pa su se morali ponovo zakopati. Tihomir
Djordjevic 1909. god. poceo da pise clanke, rekavsi da se pored istorijskih izvora mora
obracati paznja i na nekropole).
Dekompozicija ljudskog tela od trenutka sahranjivanja do arheoloskih iskopavanja,
pojavljuju se najrazlicitiji faktori koji uticu na to.
Najstarije propadaju kosa, kosti i zubi;
*kosa-s obzirom na svoj sastav kosa nije podlozna brzom propadanju kao meka tkiva i u
povoljnim uslovima (u sarkofazima, rimskim) moze biti ocuvana do danas. U sarkofagu
od olovnih ploca u Viminacijumu devojka, sacuvana kosa (imala je neke parazite-vaske,
mozda zbog bolesti nije odrzavana higijena)
*kost-je podlozna mehanickom i hemijskom razaranju; mehanicki (razni fizicki faktori-
tokom iskopavanja), hemijski-kiselinska osnova se odredjuje prema ph skali, za zemlju

7
14 stepeni; slane baze <7<kiseline, alkalne manje razaraju kosti. Kiseline porozno deluju
na kosti; brze ce razoriti decije skelete (skelete novorodjencadi). Ako se ne uradi
kiselinska osnova zemlje sa nekropole, a ne konstatujemo decu u pravim godinama zivota
onda dobijemo pogresan zakljucak
*zub-enamel(spoljni deo, bele boje) najtvrdje tkivo ljudskog organizma. Ono se najteze
razlaze bez obzira na nepovoljne uslove. Nekad su zubi glavni antropoloski marker za
neku individuu.
25.03.2005.

Prelazak iz III u II mil.; iz eneolita u bronzano doba

Na geografskoj karti lokaliteti su siroko rasprostranjeni od srednje Evrope do Kaspijskog
jezera, svega 19 antropoloskih serija na tom velikom prostoru, koji zadovoljavaju
kriterijume koje je dao Penros (Penrosov dijagram). Antropoloska serija za fino
poredjenje sa ostalim sinhronoloskim serijama mora da ima najmanje 10 potpuno
ocuvanih skeleta jednog pola. Za ovu analogiju se ne uzimaju deciji skeleti, jer nisu
zavrsili razvoj.
Srecna okolnost-grupa eneolitskih nalaza obuhvacena pod nazivom Nosa i Mokrin
(bronza)
U zadnjoj fazi se dobija opticki izraz sa parovima i blokovima antropoloski…?? Sto je
koeficijent manji slicnost je veca i obrnuto.
Najstarije nalaziste je na istocnoj strani, a najmladje na zapadnoj.
Prvi talas-od donje Povlzje do Romanovke i do Samtavro I nije puno dublje isao u
Evropu
Drugi talas-isao na sever obalom Crnog mora do Samtavra II do Pitvarosa (Madjarska) i
Grosbrembaha, obuhvata i Unjeticku kulturu
Treci talas-juzne obale crnog mora preko Egejskog sveta, Balkana do srednje Evrope
(istocne Austrije)
Ne zna se koji je stariji talas II ili III
Antropologija je egzaktnom metodom uhvatila impuls i dokazano da je indoevropska
seoba….???
Cetvrti blok-alsonemedi, Bezdanjaca-Nosa; tu je bilo delom autohtonog stanovnistva na
osnovu antropoloskog materijala.

6. ANTROPOLOGIJA BRONZANOG DOBA SUSEDNIH ZEMALJA

Madjarska-u njoj bronzano doba oskudno traje od 1900 do oko 850 god. s. e. madjarski
antropolozi ustanovili da je neolitsko-mediteransko stanovnistvo ili transformisano ili
izumrlo. Pojavljuje se novi gracilni antropoloski tip niskog rasta. Madjarski antropolozi
ga nazivaju alpskim tipom. Sa druge strane prisutan je i jedan balticki tip ljudi, za njih se
misli da su nosioci tzv. culture sa okerom ili Okergrebr culture. Madjarski antropolozi su
konstatovali i priliv novog stanovnistva sa istoka iz juznoruskih stepa. Drugi milenijum s.
e. na tlu danasnje Madjarske je pod udarom velikih migracionih talasa (iz vec pomenutih
pravaca).
Rumunija-zbog njene istocne lokacije pocetak bronzanog doba je podeljen tako da neki
Rumunski arheolozi smatraju da bronzano doba pocinje oko 2200, a drugi oko 1800 god.
Jedinstveni su da bronzano doba traje do 1200 god. i oni su konstatovali da nestaje
neolitsko-mediteransko stanovnistvo. Pojavljuju se nove populacione grupe, koje sa jedne
strane karakterisu Nordidi, a sa druge istocni protoevropski antropoloski tipovi.

8
Bugarska-bugarski arheolozi imaju ujednaceno misljenje da bronzano doba pocinje oko
1900, a podeljena su kada je kraj u pitanju 1200 ili 1100 god. skeletni material iz ovog
perioda je vrlo siromasan, medjutim bugarski antropolozi su izdvojili pored starog
gracilnog mediteranskog stanovnistva i crnomorske mediterance koji bi trebalo da
predstavljaju priliv novog stanovnistva sa istoka. Izdvajaju cak i dinaroide kao
starosedeoce. antropologija u Bugarskoj u drugoj polovini XX veka je bila drzavna
nauka, njoj je bio za cilj da pokaze kontinuitet razvoja stanovnistva od neolita do Tracana
za koje su se vezivali Bugari u kasnijim periodima.
Albanija-nema antropoloskog materijala koji bi ukazao na zbivanja tokom bronzanog
doba. Tamo je isto kao u Bugarskoj-kontinuitet od Ilida(???) do Albanije.
Grcka-hronoloska granica od 3 do 1 mil. antropoloski material je oskudan, ima nekropolu
u Lerni i ni jednu seriju vise. Prisutni su pojedinacni grobovi sa skeletima
(reprezentativnog stanovnistva) pojedinaca. Na osnovu njih ne mozemo da pravimo
antropolosku sliku.
Makedonija, Dalmacija i druga podrucja zapadno-drimskog dela(???)-materijal je
oskudan.
Hrvatska-nekropola je u pecini Bezdanjaca kod Vrhovine u Lici. Ono se ne moze
potpuno antropoloski iskoristiti zbog defektnih iskopavanja (arheoloskih iskopavanja nije
ni bilo). Pokojnici sa grobnim prilozima ostavljani su u pecinu, u nisu, ostavljani su
slobodno, nisu pokrivani odozgo.

9
 01.04.2005.

7. ANTROPOLOSKA SITUACIJA BRONZANOG DOBA

NA TLU SRBIJE

Razbija se onaj neolitsko-mediteranski antropoloski blok i da od neolita pa do bronzanog

doba centralnog Balkana desavaju nove migracije, stvara se heterogena antropoloska
slika.
U kasnom bronzanom dobu kremacija sve vise uzima maha sto jos vise umanjuje
antropoloska saznavanja ali neke stvari ostaju konkretne; stanovnistvo je heterogeno,
imamao prisutne i starosedeoce i pridoslice.
Antropoloski material u Srbiji je pronadjen sa 20-ak nalazista, a od toga je obradjen i
publikovan samo sa dva nalazista. Tih 20-ak nalazista sa kojih potice antropoloski
material, a vremenom je izgubljen su sledeca:
Bare kod Kragujevca, Barice kod Kragujevca, Belegis, Belotic (Podrinje), Brezovica,
Bukovac u Sremu, Debraca kod Kragujevca, Gomolava, Karbovo, Glozdar kod Paracina,
kod Stojiceva, kod Stepara, kod Starceva, kod Surcina, Vatin kod Vrsca, Vrsac, Vinca,
Zabari kod Valjeva.
Antropoloski material sa srpskih nalazista obradjen je samo iz Bele Crkve u Podrinju ii z
Mokrina u severnom Banatu.
Antropoloski material iz Bele Crkve je iz tumula it u je 1953. i 1954. god. professor
Garasanin vrsio iskopavanja. Skeleti su nalazeni u nekoliko humki. Medjutim
karakteristicno za zemljane humke-skeleti su slabo ocuvani. Iz Bele Crkve antropoloski
material je dao prevashodno demografske podatke: pol, individualnu starost, eventualno
visina tela i jos neka druga zapazanja, tako da nam je malo informacija na raspoloaganju.
Nekropola bronzanog doba u Mokrinu broji oko 350 dobro ocuvanih skeletal. Po tipu to
je ravna nekropola u kojoj je sahrana obavljena inhumacijom i to u zgrcenom polozaju.
Nekropola u Mokrinu je iskopavana izmedju 1963.0i 1967. god. kroz medjunarodni
project izmedju Smittsony institute u Vasingtonu i Arheoloskog institute u Beogradu i
lokalnog muzeja u Kikindi. Antropolosku obradu 70-ih god. su sproveli madjarski
strucnjaci i proistekla je i odgovarajuca antropoloska publikacija. Utvrdjivanje pola na
ovoj nekropoli obavljeno je na osnovu dva kriterijuma: jedan je bio arheoloski, a drugi
antropoloski.
Arheoloski kriterijum se zasnivao na cinjenici da su muskarci u zgrcenom polozaju
polagani na jednu stranu, a zene na drugu stranu. Glava muskarca je bila okrenuta ka
severu, a kod zene na jugu, sto je zapazeno tokom arheoloskih iskopavanja. Od ukupnog
broja svega 26-ak nije bilo opredeljeno prema ovom kriterijumu (manje od 10% i rezultat
se moze smatrati znacajnim).
Antropoloski kriterijum-pol se utvrdjivao na dva nacin a:
1) klasicni antropoloski po konstituciji, gradji muskarci su pretezno robusni, a zene
gracilne;
10
2) labaratorijski, prema kolicini citrate(????) koji je razlicit kod muskarca i zene u
sastavu kostiju, moze vrlo pouzdano da se odredi pol skeletal.
Na Mokrinskom primeru 93% skeletal je na taj nacin opredeljeno prema polu.
Za oko 6% zene su brojnije od muskaraca u periodu bronzanog doba u toj regiji gde lezi
Mokrinska nekropola. (Na 1000 m. dolazi 1128 z.), kod individualne starosti se stvara
nesklad izmedju odraslih i dece; takodje je zenske dece bilo vise za oko 10% (na oko
1000 rodjene muske dece dolazi 1148 devojcica, odnos slican kao i kod odraslih).
Utvrdjivanje individualne starosti-druga vazna kategorija, madjarski strucnjaci su je
odredjivali prema klasicnim antropoloskim metodama i kad su u pitanju periodi smrtnosti
vidi se da je oko 40% muskaraca, i 50% zena umrlo u starosnom dobu do 40 godine
zivota. Po madjarskim autorima prosecni zivotni vek ljudi u bronzanom dobu sahranjenih
u Mokrinskoj nekropoli iznosio je oko 31 god., vrlo visoko za taj period covekove
proslosti.
Ta populacija je u antropoloskom smislu bila vrlo heterogena. Kako madjarski strucnjaci
kazu najveci procenat 44% otpada na Nordide i Protonordide. Grupa sa kratkim
brahikralnim lobanjama zauzima 19%, 19% otpada na staroevropsko stanovnistvo
kromanjonskog tipa i preostalih 18% otpada na nosioce culture zvonastih pehara.
Prosecna visina tela kod muskaraca je iznosila 168cm, a kod zena 159cm, ta razlika od
9cm je relativno mala, jer ona obicno iznosi 10-12cm.
Na 9 lobanja je zabelezena trepanacija. Trepanacija lobanja je najstarija hirurska
intervencija na glavi coveka, koj aje ostavila i materijalne tragove-lobanje i instrumente.
Najstarije trepanacije su vrsene u Evropi pre oko 10 000god., poticu iz Francuske. Vrsene
su kamenim instrumentima i tehnikom struganja. To je skidanje kostasnog pokrivaca
mozdanog dela lobanje. To se radi da bi se prislo spoljnoj mozdanoj opni. Razlog za
intervenciju na mozdanom delu lobanje je dvojak: jedan je povredjivanje i otklanjanje
krvnih podliva izmedju kosti i mozga, drugi je progresivne glavobolje i ????? Veliki je
bio procenat prezivljavanja.
Na tlu Srbije najstarije trepanacije lobanja se srecu na Mokrinskoj nekropoli. Ukupno je
devet lobanja trepanirano i to tehnikom struganja. Instrument je morao biti metalni.
Procenat prezivljavanja je bio razlicit, jer imamo nekoliko lobanja ciji vlasnici nisu
preziveli. Sa druge strane jedna baka iz Mokrina je imala trepanacione otvore na svojoj
lobanji. Oni su radjeni u razlicitom periodu zivota (najmanje dva prezivela). Zone za
trepanaciju bocne ili frontalne, osteoblasti spoje polomljenu kost-osteoplasticna reakcija;
nove celije zatvaraju tu kost, smanjuje se otvor, udubljenje je vidljivo-to je znak da je
pacijent preziveo, ako su ivice ostre, vidi se znak struganja, znaci da pacijent nije
preziveo. Baka je imala nekoliko elipsastih otvora, koji su se nadovezivali jedan na drugi.
Instrumenti za trepanaciju nisu nadjeni u Mokrinskoj nekropoli te upucuje na zakljucak
da su ti lekari, majstori, samani…bili putujuci id a su najverovatnije svoja znanja
primenjivali krecuci se od naselja do naselja.
Sam znacaj pronalaska lobanja sa trepanacijom govori o jednoj visoj medicinskoj kulturi
poznavanja tela sto treba uzeti u obzir kod konacne rekonstrukcije. Kod nas (do pocetka
XX veka) najduze primenjivana trepanacija u Evropi.
Sima Trojanovic sa Skadarskog jezera, knez Danilo dekretom zabranio, pa oni beze u
juznu Srbiju.
Mi smo trepanirali i zivotinje (ovce).
Novi instrumenti u gvozdenom dobu; ostao isti do danas, samo se promenio material koji
moze vise puta da se sterilise i vise se ne radi rucno vec “busilicom”.

11
 08.04.2005.

8. TREPANACIJA LOBANJE

Trepanacija se na ovim prostorima praktikovala oko 4mil. To je polifaktorski fenomen.

Barem 6 nauka treba da se bavi trepanacijom (arheologija, antropologija, medicina,
prirodne nauke, istorija medicine).
Antropologija-polnu pripadnost, individualnu starost i osteometrijske podatka
Arheologija-uslovi nalaza, dokumentacija, hronologija, grobni inventar, statusni elementi
Etnologija-kulturnu istoriju i etnicku pripadnost
Prirodne nauke-labaratorijski pristupi sa stanovista fizike, hemije i biologije
Medicina-anatomija, sudska medicina (forenzika), radiologija, sereologija (analize
seruma iz kostiju), neurologija, neurohirurgija i patologija
Istorija medicine-treba dad a odgovor za paleopatologiju, postoperativni mortalitet i
tehnika i pribor
Neolitska lobanja iz severne Nemacke, cela lobanjska kalota je bila skinuta i vidi se
bujanje osteoblasta (na nekim delovijma).
Najstarije trepanacije u Dordonji u Francuskoj pre 10 000 god., vrsene kamenim
instrumentom.
Sima Trojanovic prvi skolovani antropolog, ali vise ga je privuklo etnolosko nasledje, pa
je ceo zivot posvetio etnologiji. Dva znacajna rada: (1900 i 1922)
1900 u Minhenu-trepanacija kod Srba, slika sa instrumentom, dao je lokaciju groba koji
je vise puta trepaniran, opisao je ceo hirurski poduhvat. Lekar i pomocnik su vrsili
trepanaciju na otvorenom, deca i stariji se nisu trepanirali, muskarci su pili 1l rakije, a
zene ¾ l za opijanje.
Od praistorije do danas se obavlja trepanacija u lezecem polozaju, a kod nas u sedecem
(pacijent sedi, asistent drzi ruke na usima…, glava se obrije, na otvor je isla kora
tikve(zatvarao se), jedina terapija da se ne jede svinjsko meso. Pacijent se oporavljao 4 do
6 nedelja).
Tri sloja-spoljni tvrdi, meki pa opet tvrdi koji naleze na mozdanu masu.
Hirurski instrument se nije promenio (samo material). Kruzni instrumenti, cevastog
izgleda koji se tackasto vrti. Kod nas je primenjen tek u gvozdenom dobu, pre toga je bilo
struganje (kamenim, metalnim instrumentom).
Sima Trojanovic pominje porodicu Ilickovic (???) kod Skadarskog jezera koja se bavila
trepanacijom, ona je posle bila prognana jer je knez Danilo zabranio vrsenje trepanacije.

12
 15.04.2005.

9. IZRACUNAVANJE VELICINE NASELJA

Odnos naselje-nekropola >ono sto povezuje arheologiju i fizicku antropologiju.

Sa metalnim dobom imamo nekropole koje se vezuju za naselja.
Izracunavanje velicine populacije (tj. naselja):
Mokrinska nekropola

* P = (DE/t) + K
P-populacija
D-broj sahrana (broj umrlih)
E-prosecna duzina zivota
t-vreme upotrebe nekropole
K-(sa 10% vrednosti razlomka) odnosi se na arheoloske greske, popuste, na kiselost
terena, 10% smo na gubitku; zenidbeno-udajni odnosi(?????).
Pronalazenje naselja u Mokrinu na osnovu nekropole;

P= [(350x31)/300]+10%= (10850/300) + 10%= 36,1 + 3,6= 39,7~40

u proseku, u jednom trenutku Mokrinska populacija priblizno je brojala 40 individua

P~40/3=13% (glavnih gradjevinskih objekata, ne racunajuci ekonomske, pratece objekte)

nov pr. (Vincanska srednjovekovna nekropola)

P=[(850x45)/150]+10%=255+25,5=280
280/4=70 objekata (osnovnih stambenih, neracunajuci ostale pomocne zgrade i sl.)

22.04.2005.
(slajdovi)

Kremiranje-da li je polozen na lomacu ili ona na njega

-koliko su deformisani ocuvani komadi ako je promena termicke sredine
izvrsena brzo, polivanje vodom ili necim drugim, docice do pojave pare (na prisutne da
deluje kao put duse…???kako god) ili je pokojnik ostavljen da se ohladi, antropolog
moze da vidi po komadicima (ako su ostali beli, a ne sivkasti, ako su krive sa
pukotinama-arheolog shvati da je posle spaljivanja doslo hladjenje brzo).

13
-5kg-normalni skelet
1,2kg-antropoloski(stari)skelet
Deciji skeleti nisu spaljivani (u rimskom periodu-do pojave stalnih zuba nema
kremiranja).
Postojanje zivotinjskih ostataka (ako nisu gorele, onda su ucestvovale u daci-naknadno su
spaljivane; ako su gorele-ako nema secenog drveca, onda se dodaju zivotinjske kosti)
Tri modela skeletal-za obelezavanje koje kosti su sacuvane.
Antropoloski material je osetljiv-od tumula do kremacije.
Poslednji mil. p. n. e.; materijala ima malo na velikom podrucju (Evropa-Azija; 69).
06.05.2005.

10. ANTROPOLOSKA SLIKA ZADNJEG MILENIJUMA

STARE ERE
(GVOZDENO DOBA)

Na etnickom planu za zadnji mil. s. e. na tlu Srbije vazna je konsolidacija, predhodni

procesi su dobili svoj bioantropoloski izraz kroz dinarizaciju: u starijem gvozdenom dobu
vec imamo brahikrano-dinarsko antropolosko jezgro na ovom tlu.
Inace dinarizacija, kao i izraz tip dinarik potice s kraja XIX veka od strane francuskog
antropologa Denikera koji je obradjivao zivo stanovnistvo na Balkanu-uzduz Dinarskog
sistema, od Alpa, od Istre pa do Albanije konstatovano je da dominira jedan specifican tip
ljudi-ljudi visokog rasta, uske stature, svelte pigmentacije, sa brahikranim (ravnim)
lobanjama i reljefnim licem na kom dominira visoko modelovan nos.
Antropoloska nalazista u Srbiji su malobrojna: sa Gomolave poticu dva kolektivna groba
koji sadrze 78 skeleta njih su obradili madjarski antropolozi: u Podrinju imamo 3
lokaliteta-Belotic, Bela Crkva i Kriva reka tu se radi o tumulima (iskopavao Garasanin):
zatim Hajducka Vodenica u Djerdapu gde 20-tak mladjih skeletal pripada gvozdenom
dobu, a oni ostali starijoj seriji: imamo Glogovik na Pestarskoj visoravni i Romaju kod
Prizrena.
Pored ovih nalazista imamo jos 20-tak iz gvozdenog doba na kojima je pronadjen
antropoloski material. Raspolozivi antropoloski material sa ovih nalazista karakteristican
je po tim brahikranim ravnim planokcipitalnim lobanjama.
Iz Krive reke u Podrinju poznata je jedna lobanja sa tri trepanaciona otvora-ti
trepanacioni otvori su izvedeni u razlicitim periodima zivota, ali jednom tehnikom-
tehnikom burgijanja, precnik je manji od 1cm, vidi se da su izvedeni cevastom busilicom.
Sa velikog prostora Evrope od zapadnih obala pa sve do Urala na istoku imamo svega 69
antropoloskih serija koje ispunjavaju kriterijum za Penrozov dendogram. Pokazalo se da
do sad raspolozivi material tih 69 serija pokazuje samo jednu grubu podelu, a to je podela
na istocnoevropski i zapadnoevropski klaster odn. grupe stanovnistva.
Hibridizacija kasnog praistorijskog stanovnistva je vrlo velika i u istorijski period
ulazimo sa jednim velikim etnickim heterogenitetom.
U zadnjim stolecima stare ere Balkan se nasao jos pod jednim novim etnoantropoloskim
udarom, sa severozapada prodiru Kelti koji su ispresecali Balkan i stigli do Grcke, videlo
se da su Kelti ukljucivali i lokalno stanovnistvo u svoje grupacije, na nasem terenu to
pokazuje jedna ocuvana zenska lobanja iz Kupinova u Sremu, antropoloski ona je cist
dinaroid, a u grobu su nadjeni tipicni keltski prilozi.
Drugi jedan talas pogadja Balkan iz pravca jugoistoka, kulturoloski receno to je
helenizacija. Mislilo se da je to jedan kulturoloski process, ali onda su se pojavili i

14
antropoloski nalazi. Na ostrvu Visu na helenistickoj Isi, nadjene su lobanje koje po svom
tipu pripadaju stanovnistvu severne Grcke i Albanije.
Tih zadnjih par vekova stare ere Balkan je u nekom “antropoloskom vrtlogu”.
Dinarsko antropolosko jezgro koje je konstatovano u starijem gvozdenom dobu nije
razbijeno ni u istorijskim periodima, dokaz za to je savremeno stanovnistvo na ovom tlu.
Iz brahikranizacije rezultira dinarizacija.

15