Pitanja:

1. Navedite šta predstavlja zakon o privrednim društvima, kada je stupio na snagu,

kao i šta se navodi u rezoluciji o pridruživanju EU usvojenoj 13.10.2004. godine ?
2. Navedite zbog cega racunovodstvena profesija i menadžment kompanija moraju
prihvatiti nacela korporativnog upravljanja organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj ?
3. Navedite cinjenice koje snažno ukazuju na znacaj zakona o privrednim
društvima ?
4. Navedite u cemu se ogledaju novine zakona o privrednim društvima koje se ticu
osnovnih odredbi ?
5. U cemu su osnovne razlike zakona o privrednim društvima u odnosu na
dotadašnji zakon o preduzecima ?
6. Navedite novine zakona o privrednim društvima koje se odnose na ortacko
privredno društvo ?
7. Navedite novine zakona o privrednim društvima koje se odnose na komanditno
društvo ?
8. Navedite novine zakona o privrednim društvima koje se odnose na društvo sa
ogranicenom odgovornošcu ?
9. Najveci broj novina u zakonu o privrednim društvima odnosi se na akcionarsko
društvo, navedite ih ?
10. Zakon o privrednim društvima pravi razliku izmedu 2 tipa akcionarskog društva,
navedite ih i objasnite ?
11. Šta znace termini: Mergers & Acquisitions , objasnite izreku „ profit i rizik su
dve strane istog novcica“ i navedite kako smanjiti rizik pogrešnih odluka u aktivnostima
Mergers & Acquisition-a. ?
12. Aktivnosti Mergers & Acquisition sve cešce ce se susretati i u našoj praksi,
objasnite ?
13. Navedite objašnjenja za termin: DUE DILIGENCE , i navedite definicije termina
prema merodavnim recnicima engleskog jezika ?
14. Šta predstavlja DUE DILIGENCE u kupovini privrednog društva ?
15. Navedite motiv prodavca da obavlja DUE DILIGENCE ?
16. Navedite slucajeve u kojima se podrazumeva DUE DILIGENCE ?
17. Navedite šta se smatra kljucnim ciljem DUE DILIGENCE ?
18. DUE DILIGENCE je neophodan kako kompanijama iz tradicionalnog tako i
onim iz informatickog biznisa, objasnite ?
19. Uspostavljanje tržište kapitala znacenje reci investicija se kod nas bitno menja,
objasnite ?
20. U grupi akcionarskih društava DUE DILIGENCE-a je lakše obaviti za javna
nego za privatna akcionarska društva, objasniti ?
21. DUE DILIGENCE predstavlja kvalitativnu proveru poslovnog i finansijskog
kredibiliteta privrednog društva ali ipak apsolutna zaštita investitora i poverilaca nije
moguca, objasnite ?
22. U tretmanu investitora zatim poverilaca i ciljane kompanije prisutne su razlike u
anglosaksonskom i kontinentalnom pravu, objasnite ?
23. Navedite motive DUE DILIGENCE-a i objasnite njihovu tesnu povezanost kao i
razlike medu njima ?
24. Navedite osnovne karakteristike finansijskog DUE DILIGENCE –a ?
25. Koje su najvece pretnje kvalitetnom DUE DILIGENCE-u, navedite ih i
objasnite ?
26. Navedite i objasnite 7 osnovnih oblika manipulisanja racunovodstvom ?
27. U postupku DUE DILIGENCE-a posebnu pažnju treba obratiti na sledece
mogucnosti za manipulisanje racunovodstvom, objasniti ?
28. Da bi se sprecile ili svele na minimum racunovodstvene manipulacije kompanije
moraju formirati odeljenje interne kontrole i odbor za reviziju, objasnite ?
29. Navedite osnovne karakteristike bilansa stanja, bilansa uspeha i CASH FLOW ?
30. Kada i gde se javlja pojam korporativnog upravljanja i na koji nacin se o njemu
govori pocetkom 90-ih ?
31. Definišite korporativno upravljanje prema svetskoj banci zatim FINANCIAL
TIMES i ostalim a zatim navedite njegove ciljeve ?
32. Objasnite ulogu racunovodstvene profesije u ispunjavanju ciljeva korporativnog
upravljanja ?
33. Navedite kada je OECD definisao, razvio i objavio principe korporativnog
upravljanja a zatim navedite njihovu osnovnu svrhu ?
34. Objasnite 1 i 2 princip korporativnog upravljanja ?
35. Objasnite 3 i 4 princip korporativnog upravljanja ?
36. Objasnite 5 i 6 princip korporativnog upravljanja ?

Odgovori:
1. Stupanjem na snagu Zakona o privrednim društvima 30. Novembra 2004. godine
prestao je da važi Zakon o preduzecima koji smo primenjivali od 1996. god. Zakon o
privrednim društvima predstavlja jedan oblik korporacijskog ustava, koji prati trendove u
reformi korporativnog zakonodavstva, aktuelne ne samo u tranzicionim, vec i u
savremenim ekonomijama. U rezoluciji o pridruživanju EU usvojenoj 13.10.2004. god
navodi se da ce uskladivanje propisa biti prioritet, pri cemu se harmonizacija ne sme
shvatiti kao potpuna unifikacija zakonskih rešenja.

2. Moraju prihvatiti nacela jer je to za dobrobit naših kompanija koje jesu i

nameravaju biti deo nacionalnog i medunarodnog finansijskog tržišta.

3. Zakon o privrednim društvima ustanovljava nove pravne i ekonomske institute,

oslanjajuci se na odgovarajuce evropske normative, ali i zadržavajuci rešenja koja su u
skladu sa našim privrednim ambijentom i našom tradicijom. Navedena cinjenica indicira
na znacaj Zakona o privrednim društvima koji ne odražava samo formalne promene, vec i
promene suštinske prirode ( sadrži naime idejnu poruku, tj. neophodnost za udruživanje
rada, ideja, znanja i kapitala, što je osnova svake uspele organizacije ).

4. Ogledaju se u inplementaciji novih pravnih i ekonomskih instituta koji se odnose

na : ogranak pravnog lica, osnivacki akt, ništavnost upisa osnivanja u registar, dejstvo
upisa i objavljivanje, autonomnu procenu novcanih uloga, delatnost, transparentnost
poslovnih propisa, princip lojalnosti društvu, rešavanje sporova, tužbe.
5. Zakon o privrednim društvima, za razliku od dosadašnjeg zakona o preduzecima
preciznije reguliše i status fizickih lica koja u vidu zanimanja samostalno obavljaju
zakonom dozvoljene delatnosti, reguliše neogranicenu odgovornost preduzetnika,
odnosno omogucava da preduzetnik obavlja delatnost pod svojim imenom, imenom
nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom.

6. Novine koje se odnose na ortacko privredno društvo su: osnivaci mogu biti i
fizicka i pravna lica, uredenje odnosa izmedu clanova, pravilo samostalnog poslovodstva
i zastupstva, nema organa, poslovno ime ne mora biti licno, nije propisan obavezan ulog,
jedan osnivacki akt.

7. U komanditnom društvu ima odredenih novina i to: komplementari mogu biti i

fizicka i pravna lica ( sa ogranicenjima ), nema propisanih organa, nije propisan obavezni
ulog, poslovno ime ne mora biti licno, sloboda uredenja odnosa, jedan osnivacki akt.

8. Kod društva sa ogranicenom odgovornošcu novine se odnose na: limit broja

clanova ( 50 ), jedan osnivacki akt za registar, ulog može biti i u vidu rada i usluga
društvu, troškovi osnivanja su deo uloga, osnovni kapital je 500 evra u dinarskoj
protivvrednosti, upis u registar jednom godišnje usled povecanja i smanjenja kapitala,
nema ogranicenja za sopstvene udele, dividende i druge distribucije mogu se deliti
clanovima društva u svako doba, jacanje ovlašcenja skupštine, sudsko sazivanje
skupštine, odlucivanje bez sednice za društvo do 10 clanova, pobijanje odluka skupštine i
zaštita trecih lica, obavezne organe ( direktor ili upravni odbor ), pravilo samostalnog
istupanja clanova uprave, mogucnost kumulativnog glasanja za izbor i razrešenje
skupštine, fleksibilnost razrešenja, izbor internog revizora ili odbora revizora, držanje,
cuvanje i pristup aktima, sudsko iskljucenje clana društva, prestanak društva po tužbi
manjinskih akcionara, izmenu osnivackog akta vecinom glasova.

9. Najveci broj novina na akcionarska društva odnose se na: jedan osnivacki akt za
registar, troškovi osnivanja su deo uloga, razgranicenje osnivanja nejavnim putem i
javnim putem, nepostojanje akcija na donosioca, akcije sa nominalnom vrednošcu i bez
nominalne vrednosti, izdate i neizdate akcije, ogranicenje prenosa akcija kod zatvorenog
društva, preciziranje razloga ogranicenja prenosa akcija, emisionu vrednost koja je tržišna
vrednost, pravo preceg upisa akcionara, osnovni kapital, dividende i druge distribucije
mogu se deliti akcionarima u svako doba, sticanje sopstvenih akcija, uslovno povecanje
kapitala, zamena zamenljivih obveznica, obavezno preciziranje dana dividende i dana
placanja, istovremeno smanjenje i povecanje kapitala, itd.

10. Zakon o privrednim društvima pravi razliku izmedu: zatvorenog i otvorenog tipa.
Zatvoreno akcionarsko društvo može imati najviše 100 akcionara, medutim društvo ce
prerasti u otvoreno ukoliko se broj akcionara poveca i održi iznad te granice u periodu od
godinu dana. Za osnivanje zatvorenog akcionarskog društva minimalni novcani ulog
osnovnog kapitala je 10.000 evra, a kod otvorenog 25.000 evra.
11. Prilikom Mergers i Acquisitions transakcija pominje se izreka „ profit i rizik su
dve strane istog novcica“koja asocira na to da se neizbežno suociti prilikom spajanja,
preuzimanja, pripajanja i sl.

12. Veca preuzimanja kod nas realizovana su u aranžmanima strateških, uglavnom

inostranih partnera. Pre svega to se odnosi na finansijski sektor: banke, osiguravajuce
kompanije i sl.

13. Due Diligence je engleska rec koja se na našim prostorima koristi kao domaca
rec i za koju ne postoji adekvatan prevod. Date su sledece definicije: briga da razumna
osoba izvrši odredenu radnju u okolnostima da izbegne nanošenje štete drugim osobama
ili njihovoj imovini ; istraživanje ili analiza kompanije ili organizacije radi pripreme
poslovne transakcije ; proces u kome kupac ili investitor u odredenu kompaniju ili
odredeni biznis istražuje evidencije predmeta kupovine radi saznavanja da li postoje
„ skriveni kosturi u ormaru“.

14. Due Diligence predstavlja detaljno ispitivanje društva koje je potencijalni

predmet preuzimanja, koje predvodi kupac s ciljem stvaranja sigurnosne mreže koja bi
trebalo da minimizira rizik, odnosno umanji opasnost od eventualnih iznenadenja koja bi
se mogla pojaviti po okoncanju transakcije. To je proces u kojem potencijalni investitor
prikuplja informacije o ciljanoj kompaniji, njenom poslovanju i okruženju u kojem
posluje.

15. Prodavac je motivisan prvenstveno, obezbedenjem bolje pregovaracke pozicije,

jer bi se upoznao sa svojim eventualnim slabostima zatim potvrdio koje su mu prednosti i
jake strane, i uverio se u tacnost podataka kojima raspolaže.

16. Due Diligence se podrazumeva u slucajevima : vlasnicko restrukturisanje i

emisija hartija od vrednosti, transakcije, nove emisije deonica, zajednicka ulaganja,
sporazumi o poslovno tehnickoj saradnji sa dobavljacima i kupcima, zapocinjanje novih
poslova, osvajanje novih tržišta, traženje vecih iznosa kredita.

17. Dobiti odgovor na pitanje svrsishodnosti i opravdanosti preuzimanja

nameravanog poslovnog poduhvata, kljucni je cilj due diligence-a. Pouzdanost
ocekivanog odgovora ce biti direktna posledica kvaliteta i verodostojnosti izvora
informacija na kojima se zasniva zakljucak due diligence-a.

18. Bitnih razlika u samom postupku obavljanja due diligence-a nema i bez obzira na
karakter imovine kompanije. Navedenu imovinu i obaveze je potrebno realnije proceniti,
uz napomenu da je procena intelektualne imovine delotvorniji i zahtevniji zadatak od
procene realne imovine.

19. Umesto dosadašnjeg shvatanja investicije kao ulaganja u realna dobra investicije
treba prvenstveno shvatiti kao ulaganja u finansijske efekte ili hartije od vrednosti.
Osnovne oblike restrukturiranja, spajanja i preuzimanja mogu ostvariti i kupoprodajom
akcija na berzi.
20. Javna akcionarska društva su obavezna da: svoje finansijske izveštaje dostave
komisiji za hartije od vrednosti, da objavljuju skracenu verziju finansijskog izveštaja i da
objave sve dogadaje od posebnog uticaja na njihovu poslovnu i finansijsku poziciju. U
privatnim kompanijama se mora raditi sa posebnom pažnjom zato što akcionarska
društva koja se ne kotiraju na berzi nisu u obavezi objavljivanja svojih finansijskih
izveštaja, ne moraju ih dostavljati komisiji za hartije od vrednosti i berzi i nisu u obavezi
pribavljanja mišljenja o svojim finansijskim izveštajima.

21. Naime, izvesnu garanciju verodostojnosti pouzdanosti informacija investitorima i

poveriocima bi trebala predstavljati realnost da se finansijski izveštaji moraju raditi u
skladu sa strogim Medunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i revizije
ukljucujuci i Medunarodne racunovodstvene standarde.

22. Anglosaksonski pravni sistem štiti interese investitora po logici funkcionisanja

tržišta kapitala, gde su propisi u funkciji obezbedenja zaštite investitora. Kontinentalni
pravni sistem štiti interese ciljane kompanije, odnosno prodavca.

23. Postoje tri tipa i to: finansijski, tržišni i pravni. Finansijskim je obuhvacen
pretežni deo tržišnog due diligence-a, a slicnost je da oba odgovaraju na veci broj istih
pitanja iako su dva razlicita podrucja due diligence-a. Ono po cemu se ova dva tipa
razlikuju jeste cinjenica da za finansijski due diligence koristimo finansijske izveštaje
ciljane kompanije, dok za tržišni pribavljamo informacije izvan ciljane kompanije. U
pravnom tipu se postepeno tretiraju imovinski odnosi i vlasnicka struktura kapitala
ciljane kompanije, eventualna intelektualna prava, ugovori sa posebnim partnerima, prava
zaposlenih.

24. Finansijskim due diligence-om se iskazuju svi faktori poslovanja privrednog

društva. Privredno društvo manifestuje se osnovnim finansijskim izveštajima koji služe
kao osnovna podloga za istraživanje i analizu finansijske situacije. Izuzetno je važno
znati citati i analizirati finansijske izveštaje.

25. Najveca pretnja kvalitetnom due diligence-u su finansijske prevare i obmane.

Treba obratiti pažnju na dve strategije manipulisanja racunovodstvom: strategija
hipertrofirane dobiti u tekucem periodu, s ciljem da se ucini dopadljiva investitorima i
kreditorima; strategija iskazivanja nižeg iznosa dobiti u tekucem periodu, s ciljem da se
tekuca dobit odlaže za naredni period.

26. Prvi oblik manipulisanja racunovodstvom cine: prihod proknjižen a usluga još
nije izvršena; prihod proknjižen a kupac nije potvrdio prijem robe; prihod proknjižen a
kupac nema obavezu placanja; kompenziranje neke vrednosti sa kupcem knjiženje
kompenzacije kao prihoda. Knjiženje lažnog prihoda je drugi oblik manipulisanja a cine
ga: gotovina primljena iz kredita proknjižena kao prihod; prinos na investiciju proknjižen
kao prihod; rabat dobavljacu proknjižen kao prihod. Treci oblik je povecanje prinosa
jednokratnim zaradama a sastoji se iz: povecanja profita prodajom podcenjene imovine;
ukljucivanja prinosa ili zarade od investicije kao dela prihoda; prikazivanja prinosa ili
zarade od investicije smanjenjem sopstvenih troškova; stvaranje prinosa preuredenjem
pozicija u bilansu stanja. Cetvrti oblik je prikazivanje tekucih troškova u narednom ili u
prethodnom poslovanju sa sledecom strukturom: rezgranicenje normalnih operativnih
troškova; promena racunovodstvenih politika i iskazivanje tekucih troškova u
prethodnom poslovnom periodu; sporo amortizovanje troškova; izbegavanje da se smanji
vrednost ili da se otpiše oštecena imovina ili imovina van upotrebe. Peti oblik je
izbegavanje da se proknjiže obaveze ili njihovo adekvatno smanjenje a cine ga:
propuštanje da se proknjiže troškovi i obaveze koji se moraju izmiriti; smanjenje obaveza
promenom racunovodstvenih pretpostavki; prikazivanje sumnjivih rezervi kao prinosa;
kreiranje lažnih rabata; prihod proknjižen kada je primljena gotovina. Šesti oblik je
prikazivanje tekuceg prihoda u narednom poslovnom periodu i to: stvaranje rezervi i
njihovo prikazivanje kao prihoda u narednom poslovnom periodu; nepravilno držanje
prihoda pred preuzimanja akvizicije. Sedmi oblik je prikazivanje buducih troškova u
tekucem poslovnom periodu a cine ga: naduvavanje iznosa posebnih troškova;
neodgovarajuce prikazivanje troškova istraživanja u vezi sa strukturiranjem privrednog
društva; neodgovarajuce prikazivanje diskrecionih troškova u tekucem poslovnom
periodu.

27. Treba obratiti pažnju na sledece mogucnosti za manipulisanjem racunovodstvom:

- složeni poslovni aranžmani se cine nedovoljno razumljivim i imaju nedovoljno
prakticnu vrednost; - velike transakcije se obavljaju u poslednji cas sa znacajnim uticajem
na periodicne i godišnje finansijsko izveštavanje o prihodima; - promena revizora zbog
neslaganja sa menadžmentom i angažovanje revizora koji ce imati pozitivno mišljenje o
finansijskim izveštajuma; - preoptimisticne prognoze menadžmenta o perspektivi
kompanije; - insajderska trgovina akcijama kompanije i sl.

28. Tri su kljucna polja delovanja internih kontrola i to: realizacija plana poslovanja i
ostvarivanje osnovnih poslovnih ciljeva, pouzdanost finansijskog iuveštavanja, i
usaglešenost odluke menadžmenta, nadzornog odbora i skupštine kompanije kao i
sadržine njenih finansijskih izveštaja. Odbor za reviziju je strucno telo formirano od
eksternih specijalista, sa zadatkom da stalno prate rad nadzornog odbora, menadžmenta,
interne kontrole i eksternog revizora. Cilj je da se u komunikaciji sa navedenim organima
obezbede predpostavke adekvatnog finansijskog izveštavanja.

29. Bilans stanja pokazuje imovinsku snagu kompanije, s jedne strane kao i cime to i
kako kompanija finansira izvore sredstava s druge strane. Bilans uspeha indicira kako je
kompanija napravila i potrošila novac. Tri su kljucne komponente bilansa uspeha i to:
prihodi od prodaje i pružanja usluga, troškovi i dobit. Cash Flow predstavlja pregled
priliva i odliva gotovine kompanije. Tri su osnova tipa gotovinskih tokova i to:
operativni, investicioni i finansijski.

30. Korporativno upravljanje javlja se pocetkom 80-tih godina prošlog veka u SAD-
u. Pocetkom 90-tih o korporativnom upravljanju se govori kao i „ pravilima igre za
odnose izmedu akcionara i menadžmenta, a prvu celovitu definiciju OECD usvaja tek
1992 god. Prema kojoj korporativno upravljanje predstavlja sistem upravljanja i kontrole
akcionarskih društava kojim se utvrduju i rasporeduju prava i odgovornosti izmedu
razlicitih clanova akcionarskog društva.

31. Svetcka banka definiše korporativno upravljanje kao unapredenje korporativnog

poštenja, transparentnosti i odgovornosti. Prema casopisu Finacial Times korporativno
upravljanje se definiše u užem smislu ( kao odnos kompanije prema sopstvenim
akcionarima ) i u širem smislu ( kao odnos kompanije prema društvu u celini).
Korporativno upravljanje ima sledece ciljeve i to: zaštita investitora, stabilizacija i razvoj
finansijskih tržišta i tržišta kapitala, stabilan razvoj ekonomije i društva u celini.

32. Racunovodsteva profesija ima važnu ulogu u ispunjavanju ciljeva korporativnog

upravljanja zbog cega je bitno utvrditi poziciju racunovodstvene profesije u principima
korporativnog upravljanja OECD-a. Racunovode su deo menadžmenta koji definiše i
realizuje racunovodstvene politike, priznavanje merenja i obelodanjivanja finansijskih
izveštaja kompanije. Oni obavljaju eksternu reviziju s ciljem zaštite interesa akcionara,
potom realiziju sistem internih kontrola i internu reviziju kompanije, ucestvuju u
definisanju ciljeva kompanije prilikom izrade biznis planova.

33. OECD je 1994 godine, polazeci od razlicitosti prakse razvoja korporativne

strukture i upravljanja pojedinih zemalja definisao i razvio, a 1999 godine, objavio
principe korporativnog upravljanja. Osnovna svrha principa korporativnog upravljanja
OECD-a je razvijanje i poboljšanje legalnog, institucionalnog i regulatornog okvira
korporativnog upravljanja, a zatim i pružanje vodica, uputstva i saveta za razvoj
finasijskih tržišta, korporacija i svih ucesnika u razvoju korporativnog upravljanja.

34. Prvi princip- obezbediti osnov za efikasan okvir korporativnog upravljanja glasi:
korporativno upravljanje treba da promoviše i razvija transparentnost i efikasno
finansijsko tržište, da primenjuje zakonske propise i definiše odgovornost izmedu
razlicitih nadzornih i regulatornih tela. Drugi princip- je usmeren na prava akcionara i
vlasnicke funkcije glasi: korporativno upravljanje treba da zaštiti i olakša prava
akcionara.

35. Treci princip je fer tretman akcionara koji glasi:korporativno upravljanje mora
obezbediti fer tretman svih akcionara ukljucujuci manjinske i inostrane akcionare. Cetvrti
princip je princip uloge poverilaca i glasi: korporativno upravljanje mora da prizna prava
poveriocima definisana zakonom ili medusobnim ugovorom i jacati saradnju izmedu
akcionarskih društava i poverilaca u stvaranju dobara, radnih mesta, kao i podržavati
finansijski znacaj kompanije.

36. Peti princip se odnosi na obelodanjivanje i transparentnost i glasi: korporativno

upravljanje mora obezbediti da je izvršeno blagovremeno i ispravno obelodanjivanje svih
pitanja koje se odnose na akcionarsko društvo ukljucujuci finansijsku situaciju, uspeh,
vlasništvo i upravljanje kompanijom. Šesti princip se odnosi na odgovornost
menadžmenta i glasi: korporativno upravljanje treba da obezbedi strateški vodic
kompaniji, efikasan nadzor menadžmenta od strane uprave, kao i odgovornost uprave
kompanije i njenim akcionarima.