PRVI ČAS "anatémnein"

(Autor: prof. Dr Ljiljana Vasović) • Termin “Anatomija” vodi poreklo od grčke

reči "anatémnein", koja znači “seći
odvojeno” ili “disekovati”.
Nije dovoljno anatomiju smatrati
umetnošću disekcije. Pre će biti da je
Anatomija nauka, koja proučava građu i
oblikovanje tela čoveka.
UVOD U ANATOMIJU Makroskopska anatomija se zasniva na
prepoznavanju struktura golim okom.
Mikroskopska anatomija omogućuje
saznanja o mikro- relacijama unutar tela
SREĆ
SREĆNO! čoveka. Njen glavni dodatak predstavlja
elektronska mikroskopija.

Glavni zadatak anatomije je da prepozna

međuzavisnost individualnih komponenti
unutar tela čoveka.

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE

“Bož
Božanska jetra”
jetra”

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE

• Hippocrat i drugi stari anatomi uveli su anatomsku terminologiju koja je

Podaci o autopsijama, vivisekciji.
Herophilus je opisao nerve i arterije ispunjene krvlju.
Erasistratus je opisao mozak kao sedište inteligencije, i dve
vrste nerava, motorne i senzitvne.
olakšala stručnu komunikaciju u to vreme.
• Rufus je napisao knjigu "On naming of the Parts of the Body,“ u Prvom
veku.
• Međutim, Galenu se priznaje primat u uspostavljanju anatomske
terminologije, čiji nazivi u osnovi imaju grčke reči.
 RENESANSA U ANATOMIJI CILJ
• Anatomija je deo
“The Fabric of the Human Body”
Body” biologije.
biologije. ANATOMIJE
• Anatomija je nauka o
građ
građi tela svih tela živih
bić
bića: čoveka
(anthropotomia),
anthropotomia), životinja
(zootomia)
zootomia) i biljaka
(phytotomia).
phytotomia).
• Seciranje nije samo jedan
nač
način rada u Anatomiji,
Anatomiji,
nego je to glavni,
glavni,
najvaž
najvažniji nač
način
istraž
istraživanja tela od
pamtiveka.
pamtiveka.

ANATOMSKA NOMENKLATURA
iz 1998. godine

PODELA ANATOMIJE:

1.
2. TOPOGRAFSKA ANATOMIJA
SISTEMATSKA,
DESKRIPTIVNA • Topografska
ANATOMIJA (regionalna)
regionalna) anatomija
opisuje sve organske
sisteme koji se nalaze u
određ
određenom delu tela pri
čemu je glavna paž
pažnja
usmerena na njihov
polož
položaj i odnos.
odnos.
• Ima zadatak da istraž
istražuje organske sastave golim okom,
okom, lupom
ili mikroskopom ( mikroskopska anatomija)
anatomija)
– Histologija je poseban ogranak sistematske anatomije
• Zadatak sistematske anatomije je da istraž
istražuje ove organske
sisteme,
sisteme, svaki posebno;
posebno; otuda i njen naziv.
naziv.
 2.1. HIRURŠKA ANATOMIJA 3. RENDGENSKA ANATOMIJA

• Važ
Važno je reć
reći da se na
ovaj nač
način mogu videti
unutra
unutrašnji organi tokom
njihovog rada i tako
ustanove sve promene
njihovog oblika pri radu
(npr. dijafragma,
dijafragma, pluć
pluća
prilikom disanja,
disanja, želudac i
creva za vreme varenja).
varenja).

• Kao deo
deo topografske anatomije služ
služi potrebama
hirurgije.
hirurgije.

KONTRASTNA Konvencionalna MRI i 3D

RADIOGRAFIJA rekonstrukcija
conventional
MRI shows
both nodes
3D
same
reconstruction
of node
metastatic red
nonmetastatic
green

MRI with
superpara-
magnetic
nanoparticles
– signal
in normal
node
• Anatomija je unapređ
unapređena ovim načnačino
inom istraž
istraživanja tela.
tela. Ona abdominal decreased but

omoguć
omogućuje gledanje sakrivenih unutraš
unutrašnjih organa,
organa, krvnih i CT – fails to
differentiate
high in
metastatic node
limfnih sudova (lymphangiographia, npr.) i to gledanje na živom between
čoveku,
oveku, čime se ispravlja onaj nedostatak ana
anatomije koji the 2 nodes

građu mrtvog tela.

uglavnom opisuje građ tela.

CT - ANATOMIA ULTRAZVUK
4. KOMPARATIVNA ANATOMIJA
(Npr. istraž
straživanje krvotoka kod ribe, komparacija sa 5. PLASTIČNA ANATOMIJA
krvotokom kornjač
kornjače, krokodila, ptica i sisara)

• Plastič
Plastična anatomija
je u služ
službi likovne
umetnosti.
umetnosti.

ANATOMIJA U UMETNOSTI
KARIKATURA U ANATOMIJI
(UMETNOST U ANATOMIJI
Leonardo da Vinci-
Vinci-a)

ANATOMIA GENERALIS
PLANA et LINEAE
• Telo čoveka je sastavljeno od
velikog broja organa,
organa, od kojih 1. Plana frontalia
svaki ima i svoj posebni oblik i s. coronalia
svoje posebno delovanje.
delovanje. 2. Plana
Ipak,
Ipak, ti pojedini organi nisu horizontalia
potpuno nezavisni jedan od 3. Plana sagittalia
drugog,
drugog, nego višviše njih čine 3.1. Planum
celinu u kojoj jedan organ medianum
upotpunjuje delovanje drugog,
drugog, 3.2. Plana
tako da su svi podređeni
podređeni paramediana
već
većem zadatku.
zadatku.
 NOMINA GENERALIA
KINESIOLOGIA
(Napomena: u daljem izuč
izučavanju anatomije, bić
biće
istaknuti zvanič
zvanični anatomski nazivi u odgovarajuć
odgovarajućem
poglavlju)

is
is

is

is

Flexio Extensio

1. Rotatio lateralis
2. Rotatio medialis
Abductio Adductio

1. Oppositio
(1. Elevatio – depressio
2. Supinatio –
2. Protractio – retractio)
pronatio
3. Inversio -
eversio
 OSTEOLOGIA SYSTEMA SKELETALE
(NAUKA O KOSTNOM SISTEMU)

• Strukture skeletnog
sistema su: • Osovinski skelet
(Skeleton axiale)

• KOSTI
• ZGLOBOVI
• Skelet ekstremiteta
• LIGAMENTI
(Skeleton
appendiculare)

SKELETON
AXIALE SKELETON
(80 kostiju) APPENDICULARE
(126 kostiju)

• Cranium
• Ossa membri
• Os hyoideum superioris
• Vertebrae • Ossa membri
• Costae inferioris
• Sternum

SYSTEMA SKELETALE
• FUNKCIJE:
• Rigidni okvir u telu koji obezbeđuje zaštitu
vitalnim i vulnerabilnim organima
• Dvokraka poluga skeletnim mišićima
• Rezervoar kalcijuma i fosfata; (sekundarna)
homeostatska regulacija nivoa kalcijuma u krvi
• Formiranje krvnih ćelija
OKOŠTAVANJE
(OSTEOGENESIS)
• Iz mezoderma, srednjeg primitivnog germinativnog sloja, razvija
se mesenchym, čije se nediferencirane ćelije ugrađuju u bilo
koji tip vezivnog tkiva – kost, hrskavicu, mišić, tetivu, fasciju ili
ligament.
• Postoje dva osnovna tipa okoštavanja:
• Osteogenesis membranacea
• Kondenzacija mezenhimnih ćelija fibroznog ekstracelularnog
matriksa u osnovi je direktnog, membranoznog okoštavanja
srednjeg dela ključnice, kratkih kostiju, nekih kostiju baze i
krova lobanje.
• Osteogenesis cartilaginea
• Endohondralno okoštavaju pršljenovi, veći deo kostiju baze
lobanje, rebra, grudna kost, karlica i duge kosti ekstremiteta.
 CENTRUM OSSIFICATIONIS
STALNE I NESTALNE KOSTI
PRIMARIUM ET SECUNDARIUM
• Razlike među
kostima su posledica
različitog rasporeda
ćelija – osteoblasta,
čvrstine i rasporeda
osnovne supstance,
odnosno različitog
• Primarni centar okoštavanja ili početni proces formiranja kostiju, oblika, dimenzija i
razvija se intrauterino, obično nije usamljen, lokalizovan je, obostrano je
konstantnog položaja i odgovoran za okoštavanje većeg dela kosti. rasporeda šupljina u
njoj.
• Sekundarni centar okoštavanja, osim nekih izuzetaka, razvija se
postnatalno, pojedinačno ili u većem broju. Odgovoran je za oblikovanje
koštanih apofiza, ivica pljosnatih kostiju i epifiza dugih kostiju.

• Periosteum
STRUKTURNI KOSTI GORNJEG
• Substantia corticalis /
compacta DELOVI EKSTREMITETA
• Substantia spongiosa s.
trabecularis (npr. os longum): - OSSA MEMBRI SUPERIORIS
• Endosteum
• Medulla ossium rubra / flava
/ gelatinosa

• MORFOLOŠKI DELOVI: 1. KOSTI RAMENOG POJASA

• Diaphysis (CINGULUM PECTORALE s.
• Epiphysis
• Metaphysis
CINGULUM MEMBRI SUPERIORIS)
• Linea epiphysialis 2. KOSTI SLOBODNOG DELA GORNJEG
• Foramen nutricium EKSTREMITETA
• Cavitas medullaris
(PARS LIBERA MEMBRI SUPERIORIS)

CINGULUM PECTORALE CLAVICULA

(CLAVICULA et SCAPULA)

Clavicula

Extremitas sternalis et acromialis

(između okrajaka je corpus – facies superior et inferior;
margo anterior et posterior)
 SCAPULA (kost na zadnjem zidu gr. koša.
Opis: 2 strane, 3 ivice, 3 ugla) SCAPULA

Facies costalis s. anterior Facies posterior

(fossa subscapularis)

FACIES POSTERIOR SCAPULAE

ANGULUS LATERALIS SCAPULAE

Acromion

Spina scapulae

Processus Tuberculum Cavitas

coracoideus supraglenoidale glenoidalis

Fossa supraspinata et infraspinata

HUMERUS
1. Ramenica ili (Osnovni delovi)
nadlaktica (humerus)
2. Žbica (radius)
3. Laktica (ulna)
4. Kosti šake
Epiphysis
(ossa manus):
proximalis
PARS LIBERA
MEMBRI
SUPERIORIS
Corpus Epiphysis
distalis
 CORPUS
HUMERI
(Strane i ivice)

A: Facies
anterolateralis Facies
M: Facies
anteromedialis anterolateralis
P: Facies posterior (Pripoj mišića)
IVICE: Margo lateralis
/ medialis
/posterior

Facies
Facies posterior
anteromedialis (Pripoj
(Pripoj mišića) mišića)

EPIPHYSIS PROXIMALIS EPYPHYSIS DISTALIS

(morfološke strukture) (Osnovni delovi: srednji, zglobni deo – condylus humeri,
i dva bočna nezglobna dela – epicondylus lat. et med. )

Epicondylus Epicondylus
medialis lateralis

Condylus humeri
 EPIPHYSIS DISTALIS
(Condylus humeri) HUMERUS

- napred - - pozadi - (Klinički

značaj proističe iz
odnosa kosti sa
neurovaskularnim
elementima i
pripoja mnogih
Trochlea Capitulum Fossa olecrani mišića)

RADIUS Caput
(Osnovni delovi)
Collum
Epiphysis s. EPIPHYSIS
extremitas* Corpus
proximalis (3 ivice i 3 strane) PROXIMALIS
RADII Tuberositas
(Osnovni delovi)

Epiphysis s.
extremitas*
distalis

ULNA – Osnovni delovi

EPIPHYSIS
DISTALIS RADII Epiphysis s.
extremitas* Corpus
Baza: facies proximalis
articularis carpalis
Unutra: incisura
ulnaris
Spolja: proc. Proc. Incisura
Epiphysis s.
styloideus styloideus ulnaris
extremitas*
distalis
Facies articularis carpalis
 Olecranon Epiphysis distalis ulnae
(delovi)
Incisura
trochlearis
ULNA
(Epiphysis
Processus
proximalis: coronoideus Caput ulnae
koštane
strukture) Incisura radialis
Circumferentia
Crista Tuberositas ulnae articularis
musculi
supinatoris Proc. styloideus

OSSA MANUS
LEVO-DESNA ORIJENTACIJA

ULNA

Ossa digitorum s. phalanges; ossa metacarpi et ossa carpi

OSSA CARPI PROXIMALIA / DISTALIA CANALIS

CARPI
(premoš
(premošćavanje 1

sulcus-
sulcus-a carpi) 2
3
4

5
Os scaphoideum / lunatum / triquetrum / pisiforme

Os trapezium / trapezoideum / capitataum / hamatum

 OSSA METACARPI et DIGITORUM PHALANGES
MANUS
OSSA METACARPI
(I – V)

OSSA DIGITORUM
1. Pollex (I)
2. Index (II)
3. Digitus medius (III)
4. Digitus anularis (IV)
5. Digitus minimus (V) Phalanx proximalis / media / distalis
(pollicis) (indicis) (pollicis)

STRUKTURNA KLASIFIKACIJA
JUNKTURA
• Struk
Strukturn
turna klasifikacija
lasifikacija je bazirana na
JUNCTURAE; SYSTEMA materij
aterijalu
alu koji vezuje ili drž
drži kosti zajedno i
prema tome da li, ili ne postoji zglobna
ARTICULARE šupljina.

Spoj (junctura) je mesto gde se • razlikuju:

Tri osnovne vrste se razlikuju:
dve kosti spajaju. – Junctura fibrosa
– Junctura cartilagin
cartilaginea
ea
– Junctura synovial
synovialis
is s. articulatio s. diarthrosis

FUNKCIONALNA KLASIFIKACIJA
JUNCTURAE FIBROSAE
JUNKTURA
• Kosti su spojene vezivnim tkivom
• Nema zglobnu šupljinu
• Nepokretni su (tip: synarthroses)
synarthroses)
• Funkc
Funkcional
ionalna
na klasifik
lasifikacija je bazirana na opsegu
pokreta koji je dozvoljen u zglobu. • Razlikuju se:
se:
1. Sutura
Sutura 2. Syndesmosis 2.1. (3) Gomphosis

• Tri funkcionalna tipa se razlikuju:

– Synarthrosis – nepokretan (npr. junctura fibrosa)
– Amphiarthrosis – polupokretan (npr. junctura cartilaginea)
– Diarthrosis – slobodno pokretan (npr. junctura synovialis)
 JUNCTURA SYNOVIALIS
JUNCTURA CARTILAGINEA (OPŠ
(OPŠTE ODLIKE)

• Kosti su spojene hrskavicom.

• U spoju nema zglobne šupljine.

• Razlikuju se dva osnovna tipa:

1. SYNCHONDROSES 2. SYMPHYSES

• Cavitas articularis – potenc

potencijalni
alni prostor, koji sadrž
sadrži malu
količ
količinu fluida.
• Capsula
Capsula articularis (dvoslojna)
dvoslojna). Synovia – viskozni
viskozni fluid,
fluid, koji
podmazuje zglob.
• Ligamenta
Ligamenta capsularia
capsularia / extracapsularia
extracapsularia / intracapsularia
intracapsularia

JUNCTURAE SYNOVIALES
• Oblik zglobne površ
površine određuje opseg pokreta.
pokreta.
• Razlikuju se sledeć
sledeći glavni tipovi:

1. Art. cylindrica (1.1. gynglimus) 1.2. Art. trochoidea

trochoidea
2. Art spheroidea s. enarthrosis 2.1. Art. cotylica
3.
5.
Art. ellipsoidea
Art. plana
4.
6.
Art. bicondylaris
Art. sellaris (bez šeme)
JUNCTURAE MEMBRI
SUPERIORIS
• 1.1 1.2 2 3 4 5

ART. HUMERI
ART. STERNOCLAVICULARIS

• Zglobne
površ
površine:
ine:
1. Caput humeri
2. Cavitas
glenoidalis
 ART. HUMERI
ART. HUMERI
(Umetnut fibroznohrskavič
fibroznohrskavičavi LIGAMENTA HUMERI
prsten: Labrum glenoidale) (Ligamenta)

ART. HUMERI ART. CUBITI

Art. humeroulnaris / humeroradialis / radioulnaris

proximalis

ART. CUBITI
ARTT. MANUS
(Ligamenta)
• Art radiocarpal
radiocarpalis
is
• Lig. collaterale ulnare – Zglobljava se žbica
sa čunastom i
• Lig. collaterale polumeseč
polumesečastom
radiale kosti ruč
ručja, kao i
• Lig. anulare radii zglobni kolut sa
trorogljom kosti.
• Lig. quadratum
– F: flexio
flexio,, extensio,
extensio,
adductio,
adductio, abductio od
osovine (zbirno,
(zbirno,
circumductio)
circumductio)
 ART. RADIOCARPALIS PROKSIMALNI I DISTALNI
(ligamenta) INTERFALANGEALNI ZGLOBOVI
ZGLOBOVI
(ARTT. INTERPHALANGEAE MANUS)
(proximalis –PIP;
PIP; distalis - DIP)

Lig. radiocarpale palmare Lig. ulnocarpale palmare

(Na dorzalnoj strani se nalaze:

ligg. radiocarpale et ulnocarpale dorsale

PRIRODNE ORIJENTACIONE LINIJE I TAČ

TAČKE
NA PREDNJEM ZIDU GRUDNOG KOŠ
KOŠA LINEAE THORACIS
(THORAX)

1. Linea mediana anterior

2. Linea sternalis
3. Linea parasternalis
4. Linea medioclavicularis
(Linea mammillaris)
5. Linea axillaris media

PRIRODNE ORIJENTACIONE LINIJE I SKELETON THORACIS

TAČ
TAČKE NA ZADNJEM ZIDU TORAKSA

Costae

Osim pršljenova, rebara i grudne kosti, skelet grudnog

koša upotpunjuju lopatice, ključnice, kao i zglobovi.
 GRUDNA KOST (STERNUM
(STERNUM): ): Ugao grudne kosti (angulus sterni) na
manubrium / corpus sterni / proc. spoju drš
drške i tela u nivou useka II rebarne
xiphoideus hrskavice

COSTAE COSTA
1-7 = COSTAE VERAE 1. Gornja ivica i spoljna
8-12 = COSTAE strana tela rebra
SPURIAE 2. Unutraš
Unutrašnja strana i
(11-
(11-12 = Costae žleb (sulcus
(sulcus costae) uz
fluctuantes) donju ivicu rebra

• Spatia intercostalia 2

COSTA PRIMA / SECUNDA / COLUMNA VERTEBRALIS

UNDECIMA / DUODECIMA
(atipična rebra)
I II
XI XII
VERTEBRAE CERVICALES
(CI – CVII)
VERTEBRAE THORACICAE
(TI – TXII)
VERTEBRAE LUMBALES
(LI – LV)
OS SACRUM (VERTEBRAE
SACRALES I – V)
OS COCCYGIS;
COCCYGIS; COCCYX
(VERTEBRAE
COCCYGEAE I – IV)
 ARTT. COSTOVERTEBRALES:
VERTEBRA (TYPICA) 1. Art. capitis costae
• Corpus 2. Art. costotransversaria)
• Arcus vertebrae
(laminae et pediculi)
• Processus
transversi
ransversi
• Processus spinosus
• Zygapophyses s.
proc. articulares
superiores et
inferiores
• Foramen vertebral
vertebrale
e

DISCUS
SYNDESMOSES INTERVERTEBRALIS
(Symphysis
intervertebralis)

Osnovni delovi
su:
- Ligg.
Ligg. flava
- Ligg
Ligg. interspinalia
interspinalia 1. Anulus
- Lig. supraspinale fibrosus Vertebra
- Lig. longitudinale 2. Nucleus
anterius / posterius pulposus