Analiza kvalitativne regulacije zagrejaa vazduha sa primerom na dva nezavisna klima-sistema

M. Rikalovi*

1. UVOD Grejai vazduha u klima-sistemima mogu se regulisati kvalitativno i kvantitativno. Pri kvalitativnoj regulaciji protok grejnog medija kroz greja je konstantan a promena toplotnog kapaciteta vri se promenom razlike temperature grejnog fluida na ulazu i izlazu iz grejaa vazduha. Pri kvalitativnoj regulaciji grejaa, postavlja se pitanje moe li konvencionalni dijagram promene temperature radijatorske razvodne vode, u zavisnosti od temperature spoljanjeg vazduha [1, 2], zadovoljiti kapacitativne potrebe grejaa vazduha. Takoe se postavlja pitanje, da M je mogua centralna priprema tople vode za vise grejaa vazduha sa razliitim toplotnim kapacitetima i za prostorije s razliitim specifinim toplotnim konzumom. U vezi sa ovim pitanjima znaajno je, naroito s ekonomskog stanovita koliko e nezavisnih elemenata opreme biti ugraeno u razne sisteme, zavisno od strogosti ostvarivanja potrebnih klimatsko-higijenskih uslova u prostorijama. Razmatranje ove problematike izvrie se na dva nezavisna klima-sistema sa raspoloivim grejnim fluidom: topla voda 90/70 C. 2. KARAKTERISTIKA GREJAA Temperatura razvodne i povratne vode, u funkciji od koeficijenta optereenja f, data je jednainom za sistem 90/70 C [1]:

temperatura spoljanjeg vazduha, temperatura vazduha u prostoriji, koja treba da se odrava, projektna temperatura spoljanjeg vazduha, karakteristika odavanja toplote grejnih tela; za radijatore je x = 1,33.

Srednja temperatura grejne povrine iznosi:

Dijagramski prikaz jednaina (1), (2) i (4) dat je na sl. 1. za radijatore. Grejai vazduha u klima-sistemima koji imaju fiksirane protoke vazduha kao grejanog fluida i razvodne vode kao grejnog fluida ponaaju se po drugom mehanizmu razmene toplote u odnosu na radijatorski sistem grejanja. Za protivstrujni tok, prema si. 2, razmenjena je koliina toplote i srednja logaritamska razlika temperature:

* Milan Rikalovi, dipl. ing., Lozofan, 15300 Loznica.

Viskoza, OOUR

Klimatizacija grejanje hlaenje broj 1/1981.

Wi = LpcL, kW/C, vodeni ekvivalent vazduha, pri emu je Lm3/s protok vazduha, p, kg/m3 gustina vazduha na temperatura poetka zagrevanja vazduha, a cL = 1 4l,97x, kJ/kgC, specifina toplota vazduha apsolutne vlanosti x, kg/kg; W2 = Gwcw, kW/*C, vodeni ekvivalent vode, pri emu je Gw kg/s protok vode, a cw = 4,186 kJ/kgC specifina toplota vode; A8 = 82 81, C, razlika temperatura vazduha na izlazu i ulazu u greja vazduha; At = tr tp, C, razlika temperatura razvodne i povratne vode; k, kW/m2 C koeficijent prolaza toplote; F, m2, povrina razmene toplote; Atu, C, temperaturska razlika grejnog i grejanog fluida na ulazu u greja vazduha; At;, C, temperaturska razlika na izlazu fluida iz grejaa. Ulazna strana grejaa je ona na koju ulazi fluid koji ima veu temperatursku razliku. Za sluaj da je Wt < W2 iz jednaine (5) je A0 > A** pa mora biti:

Jednaine (7) i (8) odnosno (9) predstavljaju karakteristike grejaa. Za inenjerska razmatranja, jednaina (7) je konstanta za odreeni razmenjiva i konstantne protoke fluida, tj. ne zavisi od promene temperature jednog od fluida. Ovo znai da jednom izraunati odnos promene temperature jednog fluida i maksimalne razlike temperatura u razmenjivau ostaje konstantan za sve reime rada. Istovremeno jednaina (7) moe posluiti i za odreivanje koeficijenta prolaza toplote k za poznati reim strujanja i povrinu razmene toplote. Meutim, za druge uslove strujanja, jednaina (7) ne vai. Za uobiajeno unakrsno strujanje za grejae vazduha u klima-komorama srednja logaritamska razlika temperatura ne moe se raunati po jednaini (6). Ona se odreuje po jednaini:

Etalpija vlanog vazduha moe se odrediti prema izrazu: gde je f korekturni faktor, a Atj srednja logaritamska razlika temperatura pri protivstrujnom toku razmene toplote. Ista zavisnost se moe prikazati dijagramski [3] u zavisnosti od:

gde je x, kg/kg, apsolutna vlanost vazduha, a 0, C, temperatura vazduha. Kako se u predgrejau vazduha, ulazi vazduh zagreva do entalpije adijabatnog vlaenja to je iz izraza (13) moe izraunati izlazna temperatura vazduha liz predgrejaa.

gdje je iVL, kJ/kg, entalpija adijabatnog vlaenja vazduha u komori za vlaenje, a x, kg/kg, apsolutna vlanost ulaznog vazduha. Ukoliko nema recirkulacije vazduha, onda je ulazni vazduh isto to i spoljanji vazduh. Za klima-sisteme koji rade sa recirkulacijom povratnog vazduha, temperatura i vlanost meavine se mogu izraunati prema izrazu:

gde je 0p, C, xP, kg/kg, odravana temperatura od-nosno vlanost u klimatizovanoj prostoriji, a n stepen recirkulacije (odnos recirkulisanog i sveeg vazduha). Iz jednaina (12) potrebno je nai zavisnost temperature razvodne vode od spoljanje temperature vazduha. To treba uvek initi iz jednaine koja ne sadri tp, jer temperatura povratne vode zavisi od realizovane toplote u predgrejau. Za predgrevanje vazduha bez recirkulacije je iz prve jednaine (12): Jednaina (11) prikazana je na sl. 4.

3. DIJAGRAM KVALITATIVNE REGULACIJE TEMPERATURE VODE ZA GREJAE VAZDUHA Za nau dalju analizu, znaajno je to se iz jed-naina (7) i (11) moe izraunati karakteristika grejaa <p nezavisno od tipa grejaa i uslova razmene toplote, poznajui samo granine temperature na osnovu kojih je greja odabran. Za predgreja je, u sluaju Wi < W2:

gde je 02PG, C, izlazna temperatura vazduha iz predgrejaa, a 0iPG, C ulazna temperatura vazduha u predgreja i ona moe biti jednaka spoljanjoj temperatura vazduha 9s iK temperaturi meavine ako ima recirkulacije vazduha. Izlazna temperatura vazduha za predgrejae klimasistema kod kojih se vlaenje vri metodom take rose zavisi od entalpije adijabatskog vlaenja i stanja ulaznog vazduha u predgreja (temperature 0,PG i vlanosti xiPG).

Oigledno je da se jednaine (15) i (17) odnosno (16) i (18) poklapaju za n = 0. Rad dogrejaa je jednostavniji u tom smislu to se u sistemu vlaenja po sistemu take rose, vazduh uvek zagreva sa konstantnom vlanou. Ovakav sistem vlaenja vazduha je primenljiv za sisteme sa malom promenom dobitaka latentne toplote i ne suvie uskom granicom odravanja vlanosti u klimatizovanim prostorijama. Za dogreja vazduha je za sluaj W( < W2 karakteristina jednaina:

Iz prve jednaine (19) dobija se zamenom vrednosti iz jednaina (20), (21) i (22):

02DG- C, je izlazna temperatura iz dogorejaa. Ona je jednaka 8u> ulaznoj temperaturi u prostoriju; QiDG, C, ulazna temperatura u dogreja. Ova temperatura je za razmatranu analizu jednaka temperaturi na kraju adijabatnog vlaenja 0VL-

Temperatura vazduha na ulazu u prostoriju rauna se po izrazu: I ovde kao i ranije treba imati u vidu da za sluaj Wj > W2 treba primeniti jednainu (9) odnosno umesto cp pisati:

Qh, kW, su transmisioni gubici toplote na 0S, a Qhp a projektnoj temperaturi 0SP, a QD, k\V su unutranji dobici toplote u klimatizovanoj prostoriji.

Temperature razvodne vode, kao to se vidi iz jednaina (15), (17) i (23), zavisne su od mnogo faktora, pre svega od projektovanog reima obrade vazduha a zatim i od toplotnih optereenja. S toga skoro svaki greja vazduha u klima-sistemu ima svoju specifinu jednainu odnosno dijagram za promenu temperature razvodne vode. No, to

Klimatizacija grejanje hlaenje broj 1/1981.

jo ne znai da svaki greja mora da se nezavisno regulie po svom dijagramu kvalitativne regulacije temperature razvodne vode. Znaajan udeo u opredeljenju za sistem regulacije imaju tolerancije odravanja projektnih uslova u klimatizovanoj prostoriji a naravno li ekonomski pokazatelji. 4. KONSTRUKCIJA DIJAGRAMA KVALITATIVNE REGULACIJE TEMPERATURE RAZVODNE VODE ZA GREJACE VAZDUHA U KLIMA-SISTEMIMA Primenu ove analize za konstrukciju dijagrama kvalitativne regulacije temperature razvodne vode posmatraemo za dva nezavisna centralna klima-sistema. Osnovni podaci za navedene sisteme dati su u tabeli 1. za prvi sistem, a u tabeli 2. za drugi sistem. Tabela 1. Reim obrade vazduha u klima-sistemu u zimskom projektnom reimu, bez recirkulacije vazduha

mu broj izmena sveeg vazduha pada ispod higijenskog minimuma. Prikaz obrade vazduha za navedene reime rada klima-sistema prikazan je na slikama 5. i 6. Karakteristika grejaa rauna se za projektne uslove preko odnosa temperatura za usvojeni greja i ona je konstanta u svim reimima rada ako su ispunjeni uslovi iz jednaine (11). Predgreja prvog klima-sistema

Zamenom vrednosti u jednainu (15) odnosno (16) dobija se:

Protok vazduha u Mima komori L = 8,22 m3/s, ukupni projektni transmisioni gubici Qhp = 97,678 kW, unutranji dobici toplote Q0 = 64,534 kW.

Jednaina promene temperature razvodne vode je u funkciji dve veliine stanja i predstavlja ravan u koordinatnom sistemu (0, 0, tv, x). Ova promena se ne moe ostvariti pomou jednostavnih elemenata automatike. Na si. 7 dat je dijagram vrednosti funkcije za tr, gde su realne vrednosti sta-

Protok vazduha L= 4,58 m3/s, ukupni projektni transmisioni gubici toplote Qhp = 73,26 kW, unutranji dobici toplote QD = 11,63 kW. Sistem radi sa izabranim predgrejaem na 0V, a pri padu spoljanje temperature 0s ispod 0V sistem radi s poveanom recilkulacijom vazduha n = 1,6, pri e-

nja spoljanjeg vazduha posebno naznaena. Ova tekoa se moe prevazii posmatranjem projektnog stanja spoljanjeg vazduha, tj. xs = 0,0006 kg/kg = const., a temperatura tr izrazi se samo u funkciji 0S. Za ovaj uslov dobija se iz gornje jednaine:

Jasno je da se po ovoj jednaini tane vrednosti za tr mogu dobiti samo za 0PS, a za ostale vrednosti spoljanje temperature dobijaju se vee vrednosti od potrebnih, ali u tolerantnim granicama, s obzirom na mali uticaj lanova u izrazima koji sadre xs. Dogreja prvog klima-sistema

U ovom sluaju potrebno je umesto q> pisati <p W2/Wi u jednaini (23). Dobija se:

Zamenom vrednosti u jednaini (17) uz uslov da je xs = const, [dsto razmatranje kao uz izvoenje jednaine (25)], dobija se:

Jednaina (26) vai za Qs > 5C. Energetska uteda se postie promenom stepe-na recirkulacije sa n=0,3 na n=l,6 na 0V=5C, pa je za n = 1,6: W, = 5,9 kW/C, W2 = 10,6 kW/'C odnosno:

t \ Prema jednaini (17) sada je: Predgreja za drugi klima-sistem Radi uteda u potronji energije, predgreja klimasistema se bira na 8V, pri emu nije poznata temperaturska razlika razvodne a povratne vode na toj temperaturi, jer se ona fiksira u projektnim uslovima 0PS na 20C. Druga tekoa je to se na ventilacionoj temperaturi 0V menja i stepen re-cirkulacije, pa se u skladu sa jednainom (17) za svaki stepen recirkulacije dobija druga jednaina promene temperature razvodne vode u zavisnosti od spoljanje temperature vazduha. Za n = 0,3 fiktivno se odreuju veliine koje figuriu u <p, kako hi se koristio uslov da je tr = 52,8 2,07 0s (28) Jednaina (28) vai za 18 < 0S < 5. Povea-nje nagiba prave prema apscisnoj osi upravo pokazuje energetske utede koje nastaju zbog poveaja stepena recirkulacije. U praksi predgreja sa promenljivim stepenom recirkulacije radi po krivoj promene temperature razvodne vode za naj-nii stepen recirkulacije, a za druge uslove potrebno je dopunski meati povratnu d razvodnu vodu na ulazu u greja, kako bi se postigla potrebna nia temperatura ulazne vode, to se vidi iz jednaine (28). Izuzetno ako je u sistemu samo jedan predgreja, koji radi sa promenljivim stepenom recirkulacije vazduha, regulacija se moe vriti samo preko regulatora, pri emu se za svaki stepen recirkulacije menja nagib referentne krive.

Dogreja drugog klima-sistema Rad dogrejaa ne zavisi od stepena recirkulacije vazduha, pa je:

Prema jednaini (23) dobija se: tr = 67,6 1,247 6S (29)

viim temperaturama. Takoe je iz razmatranja eliminisan uticaj vlanosti, ime su za predgrejae dobijeni vii nivoi temperature razvodne vode, to se, ukoliko se ne moe tolerisati, mora doregulisati na drugi nain. Pri viim spoljanjim temperaturama znatan je i uticaj sunevog zraenja koje smanjuju toplotne gubitke, ali u ovoj analizi to nije uzeto u obzir. Ove injenice govore da regulacija rada grejaa vazduha putem promene razvodne temperature vode nije dovoljna, naroito za klima-sisteme koji zahtevaju prilino uske granice tolerancije od-stupanja parametara. U zavisnosti od ekonomskih kriterijuma i zahteva klimatizovanih prostorija, projektantu ostaje kao mogunost i ovakva regulacija temperature vazduha u grejaima vazduha, to se vidi na primeru na sl. 9. Temperatura razvodne vode je uvek visa od po-treba grejaa vazduha, ali tolerantno bliska, a tana temperatura ulazne vode u greja se postie dopunskom regulacijom putem meanja povratne i razvodne vode u trokrakom ventilu. LITERATURA [1] VIEK, L.: Ponaanje radijatora, KGH br. 3/1976. [2] PETROVIC, M.: Primeri za proraun optimalnog kapaciteta pumpe za meanje, $a posebnim osvrtom na promenu temperature fluida kod razliitih grejnih tela, KGH, 2/1977. [3] RECKNAGEL, H., SPRENGER, E.: Taschenbuch filr Heizung, Luftung und Klimatechnik, R. Oldenburg, Muinchen-Wien, 1970. [4] KOGAN, V.B.: Teoretieskie osnovi tipovih processov himieskoj tehnologiji, Himiija, Leningrad, 1977 [5] *** Teplotehnieskoe oborudovanie i teplosnabiz-nie promil&nih predprijatij, Energija, Moskva, 1979. [6] DAVIDOV, J. S., NEFELOV, S. V. Tehnika avtomatieskogo regulirovanija u sistemah ventiljacii i kondicionirovanija vozduha, Stroiizdat, Moskva, 1977. [7] RIKALOVI, M.: Diplomski rad, Mainski fakultet N. Sad, 1977.

Jednaine (2529) prikazane su na sl. 8, pri emu je radi uporeenja dat i dijagram promene temperature razvodne vode za radijatore prema jednaini (2). Promena temperature povratne vode moe se raunati preko datih jednaina za konstantna toplotna optereenja; meutim ona znatno odstupa ako se optereenja promene naroito pri viim spoljnim temperaturama. 5. UMESTO ZAKLJUKA Iz ovog razmatranja se vidi da svaki greja vazduha ima razliite potrebe za promenom temperature razvodne vode. Istovremeno se sa sl. 8. moe zakljuiti da su potrebe za nivoom temperature razvodne vode mahom vee od mogunosti koju daje radijatorski dijagram i to naroito pri