CET italite 67 Novembar 2007.

WiMAX dipl. ing. Dejan Petkovi

WiMAX: Beina mrea najnovije generacije

Re o WiMAX standardu
Sve vea potranja za irokopojasnim pristupom Internetu dovodi do prezasienja postojee zemaljske infrastrukture oliene u telefonskim paricama ili koaksijalnim kablovima u smislu kapaciteta bitskog protoka. Poveanje brzine pristupa se moe ostvariti uvoenjem optikih kablova do svakog doma. Meutim, ta se deava kada je oblast koju treba umreiti bez odgovarajue infrastrukture, a zahteva brz pristup mrenim servisima? Poznato je da bilo koji telekomunikacioni operator ima najvie trokove prilikom uspostave takozvane last-mile infrastrukture iz razloga to je samo postavljanje kablova jako skupo. Pojam last-mile (poslednja milja) se odnosi na vezu izmeu lokalne centrale operatora i samog korisnika. Kao reenje se namee korienje visoko efikasnog beinog standarda za pristup kao to je WiMAX.

Primene WiMAX standarda Do sada smo se upoznali sa WiFi standardom, koji je prvenstveno namenjen pristupu na kraim rastojanjima, do par stotina metara. Obino se WiFI susree u obliku HotSpot mesta u okviru restorana ili aerodroma. Domet je ogranien, dakle WiFi se ne moe efikasno iskoristiti za prenos na veim udaljenostima. WiMAX, koji je baziran na standardu IEEE 802.16, omoguava irokopojasni pristup baziran na IP Internet protokolu za mobilne i fiksne beine korisnike kako u urbanom okruenju, tako i u ruralnim oblastima. IEEE 802.16 standard je razvijen kako bi omoguio vezu izmeu bazne stanice i korisnika izmeu kojih ne postoji direktna optika vidljivost, sa dometom izmeu tri i deset kilometara.

CET italite 67 Novembar 2007.

WiMAX dipl. ing. Dejan Petkovi

Da bi mrena oprema bila odobrena kao WiMAX-kompatibilna, mora da zadovolji striktne testove WiMAX foruma, i kao takva nudi pristupnu brzinu od 40 Mbps po kanalu. Za mobilne korisnike, koji ukljuuju PDA i Notebook raunare, oekuje se kapacitet od oko 15Mbps unutar oblasti do 3 km u preniku. WiMAX forum je organizacija proizvoaa - globalnih lidera na polju telekomunikacija i IT tehnologija, i za cilj ima razvoj globalne platforme za irokopojasne IP-bazirane beine servise. Klju uspeha WiMAX standarda lei u kompatibilnosti ureaja razliitih proizvoaa. To e omoguiti veliku rasprostranjenost ureaja, i nee obavezivati operatora da opremu kupuje od samo jednog proizvoaa.

Osvrt na servise koje nudi WiMAX

Servisi koje WiMAX obezbeuje ukljuuju irokopojasni pristup Internetu, pogotovo u zabaenim oblastima gde spomenuta usluga trenutno nije dostupna, kao i servise VoIP (Voice over IP), streaming video i audio servisa, usluge video konferencije i servisa baziranih na lokaciji. Ideja je da cena pristupa bude jako konkurentna ceni pristupa preko DSL-a ili kablovskog interneta, dakle WiMAX je jeftina alternativa tim servisima. Korisnik moe da oekuje irokopojasne brzine pristupa u opsegu od 1 do 5 Mbps u zavisnosti od servisa koji nudi operator. tavie, od vanosti je i uestanost koja se koristi, kao i rastojanje korisnika od bazne stanice, da li postoji optika vidljivost ili ne, i konano, broj korisnika u mrei. Kada WiMAX forum definie pristupnu brzinu od 40 Mbps, tada se govori o brzini prenosa kroz jedan kanal na jednoj uestanosti koja je deo mree. Taj kanal se deli izmeu vie korisnika, koji e najverovatnije ostvarivati protok od 1 - 5 Mbps. Sa druge strane, Mobilni WiMAX odlazi korak dalje, i omoguava primene u oblasti mobilne telefonije - recimo, mogue je emitovati streaming video signal iz policijskog vozila pri brzini od preko 100 km/h. Ima potencijal da zameni neke servise mobilne telefonije kao to je prenos podataka preko mobilne mree korienjem sistema kao to je HSDPA. Takoe, nudi sjajnu pokrivenost unutar zgrada i poboljane sigurnosne sisteme u odnosu na standardni, fiksni, WiMAX.

Re o tehnologijama koje koristi WiMAX

WiMAX koristi tehnologiju pametnih antena, tzv. Smart antenna. Te antene omoguavaju irokopojasne performanse i kvalitet preko beine veze. Broj baznih stanica se smanjuje korienjem antenskih nizova, odnosno vie paralelnih antena, koje jako efikasno prenose signal. Ideja je da svaka od antena alje isti signal, ali zbog njihovog razliitog poloaja signal od svake antene e se kretati razliito, tj na razliit nain e se odbijati o zgrade i predmete u okruenju i stizati do prijemnika. Na taj nain prijemnik moe da bira od koje antene e primati najkvalitetniji mogui signal. Takoe, koristi se OFDM (Orthogonal Frequency Division Multiplex), tehnologija koja omoguava prenos viestrukih signala preko jedne beine veze, i to na razliitim uestanostima.

CET italite 67 Novembar 2007.

WiMAX dipl. ing. Dejan Petkovi

WiMAX standard moe da koristi mesh mod rada. Taj mod zamenjuje Point to Multi Point (P2MP) mod, odnosno u mesh modu korisniki ureaj u isto vreme predstavlja baznu stanicu za lokalnu oblast i sam korisniki ureaj. Ovo omoguava da se posmatrani ureaj ne obraa za uslugu baznoj stanici kilometrima udaljenoj od sebe, ve oblinjem ureaju.

Mesh topologija mree Ova topologija omoguava da oblast bude gusto isprepletana WiMAX linkovima, i na taj nain omoguava vie moguih putanja signala.

Perspektive i trini razvoj

Perspektiva WiMAX standarda se ogleda u pokrivanju udaljenih oblasti pogotovo u zemljama u razvoju, gde se ne isplati uvoenje klasine infrastrukture za fiksnu ili mobilnu telefoniju/Internet. Nama najblii primer je Republika Crna Gora, gde je zbog planinskog reljefa WiMAX najisplativija tehnologija za uvoenje fiksne telefonije i Interneta. WiMAX predstavlja ozbiljnu pretnju 3G standardu, pogotovo zbog odline podrke za prenos glasa (VoIP). Proizvoai telefona kao to je Nokia e u svoje budue ureaje implementirati podrku i za 3G i za WiMAX, dok e Intel kao najjai lan foruma profitirati od prodaje ipsetova. Oekuje se da e u narednim godinama WiMAX postati dominantan u beinim mreama. Razlog za to je oekivana podrka mobilnih operatora, koji tee prelasku na mree u kojima se prenos vri pomou IP Internet protokola, to je podrano u standardu. Dakle, WiMAX ima sve uslove da postane najznaajnija tehnologija irokopojasnog beinog prenosa podataka do danas i izmeni tradicionalni oblik poslovanja u sektoru beinih telekomunikacija.

Autor: dipl. ing. Dejan Petkovi