Nenasilna Borba

NENASILNA BORBA
sr
k ps o
izd
0 u 50 TACAKA
CANVAS
Centre for Applied NonViolent Action and Strategies
an
je
NENASILNA BORBA
U 50 TAAKA
CANVAS
Centre for Applied NonViolent Action and Strategies
NENASILNA BORBA
sTrATeKi prisTUp svAKodnevnoj TAKTici
U 50 TAAKA
sra popovi Andrej Milivojevi slobodan inovi
Samizdat B92, Beograd 2007.
sra popovi, Andrej Milivojevi i slobobodan inovi nenAsiLnA BorBA U 50 TAAKA naslov izdanja na engleskom jeziku nonviolent struggle 50 crucial points objavljeno u srbiji 2006. godine isBn 86 908997- 0 7 sva prava zadrana izdava: Samizdat B92 Glavni i odgovorni urednik B92: veran Mati Urednik: Lidija Kusovac predgovor sprskom izdanju: dragan Bujoevi, novinar Grafiki dizajn i ilustracije: Ana orevi Fotografija na naslovnoj strani: igor jeremi Lektura: nenad akovac
sAdrAj
Uvod: Kako itati ovu knjigu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 i pre nego to ponete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

poglavlje 1. Uvod u strateku nenasilnu borbu. . . . . . . . . . . . . . .18 poglavlje 2. priroda, modeli i izvori politike moi . . . . . . . . . . . . . 28 poglavlje 3. stubovi podrke: Kako se mo ispoljava? . . . . . . . . . . . 36
ii Za poetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
poglavlje 4. Uvod: planiranje i procena mogunosti . . . . . . . . . . . 46 poglavlje 5. vetine planiranja: standardni format plana . . . . . . . . . . 54 poglavlje 6. Komunikacija sa ciljnom publikom: razvoj poruke poglavlje 7. Upoznaj svet sa svojom porukom: izvoenje javnih akcija
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
iii Upravljanje nenasilnom kampanjom . . . . . . . . . . 76

. . . . . . . . . 80 poglavlje 9. Upravljanje nenasilnom kampanjom: Materijalni resursi . . . 90 poglavlje 10. Upravljanje nenasilnom kampanjom: Ljudski resursi . . . . 98
poglavlje 8. izgradnja strategije: od akcija do kampanje poglavlje 11. Upravljanje nenasilnim pokretom: vreme kao univerzalni resurs . . . . . . . . . . . . . . . .106 poglavlje 12. razvijanje kampanje na terenu i model planiranja unazad . . 114
Proizvedeno i tampano u Srbiji 2007. godine

tampa: d.M.d., Beograd Tira: 500, prvo izdanje ISBN XXXXXXX
iv delovanje u uslovima represije . . . . . . . . . . . . . . 126

poglavlje 13. Moral i komunikacija u uslovima represije . . . . . . . . . 128 poglavlje 14. delovanje u uslovima represije: odgovor na sankcije protivnika . . . . . . . . . . . . . . 136
ObrAti pANju!
v Zakljuna poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

poglavlje 15. Kako da koristim ovu knjigu: princip viestepenog prenoenja znanja. Model: deluj -regrutuj- obui . . . . . . . . . . 146 poglavlje 16. Kako da koristim ovu knjigu: resursi koji su mi dostupni . . . . . . . . . . . . . . . 154
1.
Kljuna taka
sTUdijA sLUAjA:
dodaci:
i Metode nenasilne akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 ii 10 godina nenasilne borbe u srbiji . . . . . . . . . . . 172
IMAJ NA UMU:
VANO:
Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
ZApiTAj se:
vizuelni resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Beskrajno hvala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 o autorima

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
ZApAMTi:
10
predgovor srpskom izdanju
11
neprisTAjAnje vodite revoluciju toliko esto koliko otvarate svoj lic, itao sam u nekim od andergraund novina u vreme kada je duga kosa bila znak i buntovnika i sanjara, a rok-en-rol pogled na svet ak i ljudi koji nisu znali rei engleskog jezika. razumno je pretpostaviti da nikome nije palo na pamet da sledi preporuku, i da ni vlada (Miljanovi) revolucija nije provodio 24 sata dnevno u razmiljanjima kako da prevrat postane svakodnevica. pred vama je knjiga u kojoj trojica momaka koje nije sramota to su srbi hoe da vam daju uputstvo za voenje revolucije, kao kada vam uz mobilni telefon ili kesicu instant supe napiu kako da ih upotrebite. pretenciozno? reklo bi se da njihova drnost nije poslovino balkansko bahato odbijanje ivljenja u realnosti. To su momci koji iza sebe imaju jednu uspenu revoluciju. ime te revolucije je otpor. da nije bilo otpora, ne bi bilo 5. oktobra, srpske varijante ruenja Berlinskog zida. naravno nije otpor jedini zasluan za odlazak sa vlasti slobodana Miloevia, koji je gazdovao srbijom od 1987. godine do oktobra 2000. dakle, ovi momci mogu da vas pogledaju u oi i kau Mi smo uradili jedan posao do kraja i znamo kako se to radi. onda su oni i njihovi drugari, pozvani da sopstveno znanje i iskustvo podele sa buntovnicima u Ukrajini, Gruziji, Belorusiji...pesnica - vizuelni simbol otpora - je iz stana nenada dude petrovia sa beogradske ubure stigla do Gruzije, venecuele i rusije, a antimiloevievski slogan Gotov je izvikivan je u Zimbabveu i Belorusiji. Ali, Lukaenko je i dalje dobro, to e rei da nije gotov i to e rei da je izvoz revolucije komplikacija ravna izvozu demokratije. prvo su jako dobro nauili istoni nemci, poljaci, esi...moda i rusi, drugo u Avganistanu, iraku, na Kosovu i jo ponegde i dalje ue Amerikanci i izgleda da nema anse da im doe u glavu. siguran sam da srpskim otporaima nije palo na pamet da izvoze nepristajanje odnosno nenasilnu revoluciju. Kada rusi i Amerikanci izvoze revolucije i demokratije, oni izvoze snagu svojih miia, rentiraju svoju mo. To je spoljna sila i ona ne zavisi od potreba i elja lokalnog stanovnitva. nepristajanje, zaetak nenasilnog bunta, je unutranja potreba oveka, jedinke. niko ne moe da ga proizvede toliko esto koliko otvara lic. potrebno je da nepristajanje postane svakodnevni ivot onoliko ljudi da svakom vladaru bude jasno da je sila nemona protiv tolike volje. Znam to, kao to znaju i beogradski klinci koji ispisuju ovaj prirunik. Bacao sam kocke na policiju 9. marta 1990. ( uzeo sam godinji odmor, da bih to radio kao graanin a ne kao novinar), vikao na vidovdanskom saboru 1992., dredao sa ludacima ede jovanovia naspram kordona policije 1997. u Kolarevoj ulici ...i trojica autora knjige su sve to isto radili. i nita? nije, nego je i neto. jo se neto dogodilo i na Beograd se 5. oktobra sruio milion odlunih, spremnih na sve. Ba na sve. To nije video slobodan Miloevi, to su videli tenkovi, helikopteri, teki mitraljezi na hamerima, vrhovi vojne i civilne tajne policije. ponavljam: srpski otporai su znali da mogu danima da razgovaraju sa buntovnicima u svakoj zemlji na svetu, ali da e to biti izgubljeno vreme, ako iz te zemlje ne iznikne dovoljno nepristajanja i nekoliko ljudi koji znaju da orkestriraju bes ovako vie ne moe, i volju- moramo da ivimo drugaije ivote. Tehnika kopiraj-prenesi je apsolutno nemona u sluaju nepristajanja (mislim da autori prirunika vie vole pojam neslaganje). primeri Belorusije i Zimbabvea su praktian dokaz. ne dogaa se nenasilni prevrat prepisivanjem nekoliko caka grandioznog Gandija i drnih srpskih otporaa. istorija otpora je jo jedan dokaz neophodnosti da nepristajanje moe biti uspeno iskljuivo ako je domaa radinost. otporov centar za obuku ljudi u beogradskoj Ulici srpskih vladara koji su vodili Zorana smiljani i sra popovi nastao je polovinom decembra 1999. godine. est meseci kasnije popovi je sluao u Budimpeti Boba Helvija i prvi put uzeo u ruke arpovu knjigu o nepristajanju. druga dvojica autora knjige nikada nisu bila na kursevima o nenasilnoj promeni. Beogradska trojka (ija jedna treina ivi na Zapadu) svoju praksu je pretvorila u teoriju kroz dve i po godine istraivanja iskustava 24 grupe iz 17 zemalja. svi su oni praktikovali teoriju nenasilja ili bolje rei teoriju organizovanja nepristajanja. sve to su doiveli, nauili i istraili trojica momaka iz Beograda su sistematizovali u ovom , kako oni vole da kau, priruniku nenasilnih pokreta. deo njihove drnosti je i to su knjigu napisali na engleskom i objavili je prvo u Americi. rekli su time da hoe da kau generacijama buduih donosilaca odluka u jedinoj trenutno postejeoj super sili da nenasilje ume da bude uspenije od moi koja prvo puca, a potom pita Zato. nisam siguran da ba njima to treba objanjavati. Znaju oni to. Kao to znaju i organizaciju nenasilnih pokreta i imaju spiskove sa stotinama moguih akcija ljudi koji su odluili da budu neposluni. sasvim sam siguran i da su vlasti u srbiji znale dosta o nainima delovanja nenasilnih pokreta. Ali nisu znale najmanje dve stvari. prvo, kako se suprotstaviti veselju i smehu kojima je bilo proeto 90 odsto akcija otpora. nema protivotrova za smeh, zakljuio je i Umberto eko. drugo, nisu znale kako da spree stvaranje buntovnika kojima je vanija sloboda od zadovoljstava koje novac moe da kupi. U drugom neznanju nisu usamljeni. niko ne zna kako se pravi ovek koji je potpuno ravnoduan prema sopstvenim mukama. ta je to uinilo otporae iz poarevca otpornim na batine, progon, izoptavanje iz grada u kome ive? niko ne zna odgovor na ovo pitanje. Autori uputstva za revoluciju nisu pokuali da odgonetaju nereivo pitanje. Ali su uradili neto to je naroito vano za svakog ko u srbiji pokua da organizuje makar i protesni performans ispred zgrade vlade ili predsednika drave. oni kau da je volonter onaj vojnik koji dobija nenasilni rat, da to nije general.
12
13
Kod nas se veruje da sve bitke, i nenasilne, dobijaju generali. U revoluciji otpor general je bio svaki pojedinac koji je pristao da dobije batine od policije, da bude maltretiran i zatvaran, da trpi svakakav bol. srbija nije znala imena stratega otpora, ali je znala svog komiju, klinca iz kraja, na kome je reim iskaljivao bes, ne shvatajui da time pokazuje apsolutnu nemo. jedan pametan ovek, za koga nikako ne mogu da kaem da li je vie politiar ili biznismen ili pripadnik tajne policije, vrativi se sa puta po unutranjosti srbije u kasno prolee 2000. godine mi je tvrdio da e skoro kraj vladavine slobodana Miloevia. Bio je siguran jer je po srbiji sluao stare ljude koji su govorili za gazdu srbije sloba je poludeo, bije decu. deca su bili volonteri otpora, dobrovoljci nepristajanja. Zato drim da je za srbiju izuzetno vaan deo uputstva koji objanjava kako raditi sa ljudima, kako ih pridobijati, regrutovati, upoljavati, bodriti, hrabriti i ...i ta ne smete nikada da im uradite. pogledajte koarkaku utakmicu u srbiji i videete trenera koji psujui urla na igraa, kao da ovaj nema najbolje namere, kao da ne eli da da ko, da odigra dobro odbranu, da pobedi. pogledajte koju hoete partiju u srbiji i videete lidera-gazdu kome su svi potinjeni samo karike u lancu do ostvarivanja sopstvenih elja. Zato je taj deo uputstva - ta nikada ne smete da uradite aktivisti nenasilnog pokreta, dragocen za itaoca u srbiji. Moda e mu to biti podsticaj da zahteva drugaije trenere i lidere. politiari i istoriari pojma nemaju o bolu pojedinca. svaki ovek u akciji-pokretu-revoluciji kakav je otpor mora da sve zna o bolu svojih saboraca. i mora da zna i da ponavlja da je sve nas strah. Bez ove brige i razumevanja nemogua je zajednica ludo hrabrih sauesnika spremnih na samortvovanje. i ona nije mogua ako makar samo u jednom jedinom sluaju pokret, struktura, kako-god-se-to-zvalo ostavi dobrovoljca na cedilu. Za neke druge knjige je i rasprava o pitanju koje otvara beogradski revolucionarni triling: kako se treba ponaati da se ludo hrabri pojedinca koji ne trai nagradu kroz saradnju i organizovanje pretvori u poslunika, a potom i potinjenog. re je o tankoj liniji izmeu deiscipline i diktata. pretvaranje hrabrog u potinjenog je - gubitak i za njega i za pokret. U drutvu u kome je bahatost zamena za samopouzdanje, neophodno je neprekidno ponavljati ljudima da se uspeh nalazi iza mnogo pobeda i poraza i da je vanije sauvati entuzijazam posle gubitka nego naduvati se njime do pucanja posle uspeha. piem ovoliko o delu knjige posveenom dobrovoljcu - volonteru jer verujem da ni nje ne bi bilo bez tih pokretnih radionica za recikliranje zla i beznaa - u vazduh koji se moe disati osmehnutim usnama i punim pluima. Za itaoce u srbiji vaan je i deo knjige koji govori o nunosti da se svaka akcija nenasilnog pokreta isplanira, ali ne samo kako e ona da izgleda u stvarnom ivotu nego i kako e da izgleda
u medijima. planiranje akcije nije nita drugo do pokuaj da se otkrije nain na koji e reagovati protivnik, dakle vlast. odavno se zna da je dobar lovac onaj koji zna osobine ivotinje koju lovi, ali je to injenica koja se uasno esto zaboravlja. Mislim da je od plana akcije u srbiji vaniji komunikacijski plan: kome e i na kakav nain biti prosleena informacija o dogaaju. proizvoai akcija ovde esto ne brinu ni o njihovom plasmanu u medije. Zato e se besno odmahnuti rukom i rei preterivanje kada proitaju uputstvo da pre akcije treba razmisliti i isplanirati kako e ona da komunicira sa lanovima, javnou, potencijalnim pristalicama, meunarodnom zajednicom odakle stie podrka u novcu nenasilnim pokretima, pa i naem otporu. Trojica autora sada meunarodnoj zajednici objanjava alatke nenasilne borbe. imali su seminare na koledima Kolorado i Grinel i Fleer fakultetu za pravo i diplomatiju u Americi, kao i na Kings koledu u Londonu. imae ih jo i razmiljae kako da nenasilnu revoluciju po modelu otpor patentiraju kao Made in serbia, da to ne bi uinili Ukrajinci ili Gruzini. Ako uspeju bie to izvoz znanja, ili to ovde lepe zvui - izvoz pameti. ne, knjiga na kojoj pie da je sto posto srpski proizvod nee se prodavati nigde. Autori tvrde da je njihovo znanje svetsko dobro. Zato knjigu moete besplatno preuzeti na internet adresi www.canvasopedia.org.
dragan Bujoevi, novinar
14
ova knjiga prua uvod u strateku nenasilnu akciju. Tehnike prikazane u sledeih petnaest poglavlja uspeno su koriene u raznim delovima sveta tokom dvadesetog veka. Britanski istoriar erik Hobsbom opisao je dvadeseti vek kao vek ekstrema zbog destruktivnih ratova voenih tokom celog perioda i ekstremnih ideologija koje su esto sluile kao opravdanje za istrebljenje celokupnih nacija, etnikih grupa i religija. dok sa jedne strane irenje demokratije i ekonomskog prosperiteta svakodnevno menja oveanstvo, mogunost razornih konflikata i dalje postoji, a sa njom i potreba za nenasilnom akcijom alternativom nasilju i unitavanju. stranice pred vama obuhvataju iskustva i znanja steena tokom brojnih dugih i tekih nenasilnih borbi protiv nedemokratskih reima, okupatora i drugih protivnika iji je zajedniki imenitelj bilo protivljenje osnovnim ljudskim pravima i slobodama, od Gandijevog pohoda za nezavisnost indije, do srpske nenasilne revolucije 2000. godine. Knjiga je pre svega namenjena aktivistima i grupama koji su ve angaovani ili nameravaju da se angauju na uspostavljanju otvorenijeg i ravnopravnijeg drutva. pedeset taaka predstavljaju osnovne smernice u stratekom nenasilnom delovanju i predstavljene su kroz etiri tematske celine (sekcije). sadraj je predstavljen kroz praktina pitanja, i, nimalo sluajno, veoma podsea na uputstvo za upotrebu koje biste dobili uz nov mobilni telefon ili televizor. prva celina pre nego to ponete prua analitike i sutinske okvire nenasilne borbe. druga, Za poetak, ui vas osnovnim vetinama stratekog nenasilnog vojevanja, kakvi su proizvodnja poruke ili planiranje javnih akcija. Trei deo Upravljanje nenasilnom kampanjom prua uvid u naprednije tehnike kao to su planiranje i koordinacija itavih kampanja. etvrta sekcija delovanje u uslovima represije prikazuje kako da delovanje svog pokreta prilagodite odgovoru kome e va protivnik pribei pre ili kasnije sankcijama i represiji. U zavrnom poglavlju knjige naiete korisne smernice i sugestije za dalju nadgradnju vaih znanja i vetina. poglavlja u svakom odeljku organizovana su kroz Kljune take tj. 50 kljunih pitanja na koja smo pokuali da odgovorimo jasno i saeto. Moete izabrati pitanja koja vas interesuju, ili itati svako poglavlje kao celinu. da bismo vam olakali, svaku temu smo prvo objasnili, a potom je ilustrovali primerom, studijom sluaja ili praktinom vebom koja vam moe pomoi u razvijanju vaih znanja i vetina, kao i u prenoenju ovog sadraja vaim kolegama. Uz sve to, primetiete posebno vane napomene u formi Tip-ova, tj. niza saetih saveta koje treba uvek imati na umu, a koji se lako pamte i praktino primenjuju. od uvenog Umea ratovanja, kineskog vojnog stratega sun cua napisane su stotine hiljada, verovatno i milioni stranica o strategiji i taktici nasilnih sukoba. Autori se nadaju da e ova knjiga makar malo pomoi svima koji praktikuju ili izuavaju strateku nenasilnu borbu fenomen koji je do sada doveo do mirne i kvalitetne drutvene promene u preko 40 zemalja irom sveta, ukljuujui i srbiju, a koji su vek ekstrema i politika sile nepravedno gurnuli u drugi plan.
15
Uvod:
Kako itati ovu knjigu?
I pre neGo To poneTe
pre nego to ponete

puevi, vojni udari, teroristiki napadi, klasini ratovi ili korienje oruja masovnog unitenja razliiti su naini za osvajanje i odravanje politike moi. U ovoj knjizi saznaete poneto o jednom sasvim drukijem pristupu: stratekoj nenasilnoj borbi. da bismo razumeli nenasilnu borbu moramo pre svega shvatiti prirodu politike moi. cilj strateke nenasilne borbe, koja nije samo borba za ideale i viziju, upravo je sticanje politke moi, ili uskraivanje te moi protivniku. Bez politike moi nema ni reformi za koje se zalaete, i stoga je poznavanje njene sutine temelj vaeg uspeha, ili propasti. posle sticanja uvida u oblike, prirodu i izvore politike moi, saznaete neto i o organizacijama i institucijama kroz koje se ta mo ispoljava, a koje zovemo stubovima podrke. pred kraj ovog odeljak videete ta se nalazi u srcu politike moi: poslunost. shvatiete da ako narod otkae poslunost, vladalac ne moe da vlada.
poglavlje 1: uvod u strateku nenasilnu borbu pitanja obraena u poglavlju: razlike izmeu nasilnog i nenasilnog sukoba Kratka istorija i pregled uspeha nenasilnog delovanja nenasilno delovanje kao realistina alternativa nasilju poglavlje 2: priroda, modeli i izvori politike moi pitanja obraena u poglavlju: ta je politika mo? Kako gledamo na politiku mo? Koji su stvarni izvori politike moi? poglavlje 3: Stubovi podrke: Kako se mo ispoljava? pitanja obraena u poglavlju: Kako se mo ispoljava u drutvu? Kako funkcionie ta struktura moi? otkud poslunost ?
Uvo du stra nen asil t n u e k u bor bu
20
Uvod u strateku nenasilnu borbu
21
1.
Zato ja ovo itam?

drugi koncept osvajanja politike moi je kroz nenasilnu borbu. nasilje, kako veliki argentinski pisac Horhe Luis Borhes primeuje je poslednje utoite slaboga. ove stranice posveene su svima koji upravo ovakav, nenasilni pristup vide kao temelj budueg drutvenog i dravnog ureenja koje ele da postignu.
2.
da li mo stvarno izlazi iz puane cevi?
Kada bismo svet posmatrali kao bojno polje u bici za Mo, videli bismo dva potpuno razliita koncepta osvajanja politike moi. oni se sudaraju ak i sada, dok itate ove strane, a tako je bilo i tokom itavog dvadesetog veka. jedan koncept, onaj koji je ee korien, najbolje je formulisan u izjavi Mao cedunga, jednog od najpoznatijih revolucionara i lidera Komunistike partije Kine. on je rekao: politika je rat bez krvoprolia, a rat je politika sa krvoproliem. Mi smo za unitenje rata, mi ne elimo rat. Ali se rat moe unititi samo ratom. da puke ne bude, moramo se latiti puke. (Litlle red Book poglavlje 5)
svakako su brojni oni koji tako misle. prisetimo se nekolicine nedavnih primera u kojima je politika mo ispoljena kroz nasilje: Avgust 1990: presednik iraka sadam 24. mart 1999: Bombardovanje srbije od Husein nareuje invaziju Kuvajta. da li strane nATo trupa sa ciljem da se srpje time ispoljio politiku mo? da. Mo- ske snage bezbednosti povuku sa Kosobilisao je politiku mo drave za ostva- va i Metohije, ima za posledicu ogromno renje politikog cilja: iraka teritorijalna razaranje srbije i brojne civilne rtve. ekspanzija i kontrola nad Kuvajtskom 7. oktobar 2001: poinje invazija na naftom. Avganistan predvoena sjedinjenim prolee 1999: slobodan Miloevi Amerikim dravama. pokuao je da problem kosovskih Alba- 20. mart 2003: pod vostvom sjedinjenih Amerikih drava, bez obzira na pronaca, koji su zduno eleli nezavisnost od srbije, rei silom. Upotreba vojske teste amerike i meunarodne javnosti, i policije imala je za posledicu odlazak poinje invazija na irak. hiljade Albanaca iz svojih domova. 11. septembar 2001: Al Kaida je primenila svoj monstruozni model ispoljavanja politike moi. devetnaest otmiara samoubica obruilo je avione na poslovne zgrade u njujorku i vaingtonu. Tom prilikom poginulo je skoro 3.000 ljudi. ovi primeri predstavljaju pokuaje zadobijanja politike moi putem nasilnih metoda i svi su izazvali nasilne odgovore meunarodne zajednice. 17. januara 1991: savez 30 zemalja na elu sa sjedinjenim Amerikim dravama zapoeo je intervenciju iz vazduha radi istiskivanja irakih snaga iz Kuvajta.
Predsednik SRJ Slobodan Miloevi bira konfrontaciju sa NATO alijansom umesto nagodbe 1999. godine
Upotreba nasilja radi preuzimanja, a zatim i stabilizacije i uveanja politike moi operativni je princip prvoga koncepta. Kako voa Mao slikovito ree : politika mo izlazi iz puane cevi. osama Bin Laden zastupa isti stav, insistirajui na tezi da represija ne moe biti razorena osim fijukom metaka. ovaj koncept jednostavno ne poznaje onu vrstu nadmetanja za politiku mo,nadmetanja koje u demokratskim reimima postaje slobodno i ravnopravno. to bi rekao drug staljin: ishode izbora ne odluuju oni koji glasaju, nego oni koji broje glasove. Horhe Luis Borhes
22
23
3.
postoji li realistina alternativa nasilju?
nasuprot rasprostranjenom verovanju da mo izlazi samo iz puane cevi postoje brojni primeri efikasnog ispoljavanja moi bez upotrebe nasilja. indija je 1947. godine ostvarila nezavisnost od Britanske imperije, u najveoj meri zahvaljujui stratekoj nenasilnoj borbi zapoetoj 1916.godine. Mohandas Gandi je okupio narod obnavljajui njihovo samopouzdanje i samopotovanje. vrio je pritisak na Britance kroz uskraivanje saradnje, ustanovio je institucije van domaaja vlasti, i podrio britansku dominaciju kako u indiji, tako i van nje.
nenasilna borba bila je kljuni uzrok pada vlade Ferdinanda Markosa na Filipinima. Kroz masovnu nenasilnu akciju graani Filipina pruili su zatitu vojnim jedinicama koje su zajedno sa njima uskratile podrku reimu i bez ispaljenog metka naterali diktatora da bukvalno pobegne iz zemlje.
raspadanje rasistikog reima aparthejda u junafrikoj republici krajem osamdesetih godina predstavlja ogroman uspeh koncepta nenasilne borbe. nelson Mendela, voa najveeg dela pokreta otpora, veinu vremena proveo je u zatoenitvu, ali su nenasilne strategije, koje su on i drugi lideri usvojili, inicirale vrlo efikasan ekonomski bojkot koji je naterao rasistiku junoafriku vladu na niz kompromisa, ukljuujui i slobodne i ravnopravne izbore.
poljska solidarnost vodila je nenasilnu borbu koja je trajala itavu deceniju. ova borba dovela je do uruavanja kontrole koju su poljski komunisti imali nad zemljom, pre svega putem serije trajkova koji su omoguili legalno sindikalno organizovanje, a zatim i kroz seriju nenasilnih akcija i uspostavljanje paralelnih institucija koje su dodatno delegitimizovale vladu. na kraju, poljski predsednik bio je primoran da sa liderima solidarnsti zapone pregovore koji su poljskoj doneli fer i slobodne izbore.
U maju 1992.godine narod je svrgao vojnu diktaturu na Tajlandu nenasilnom borbom koja se ogledala u masovnim trajkovima i protestima. poetkom 2006.godine, nenasilni narodni pokret primorao je po drugi put korumpiranog premijera na ostavku.
24
25
od zavretka Hladnog rata, nenasilni pokreti uspeno su svrgli nedemokratske reime sa vlasti ili okonali stranu vojnu okupaciju u sledeim zemljama:
Upravo u ovom trenutku, postoje brojni konflikti u kojima se demokratski pokreti suprotstavljaju autoritarnim reimima upotrebom strateke nenasilne borbe. na primer:
4. dakle, ko je ovde u pravu?

ve pomenuti nasilni sukobi predstavljaju sa druge strane, u brojnim zemljama u konajistaknutije skorije primere oslanjanja na jima se nenasilna borba vodila u proloj denasilje prilikom postizanja politikog cilja. ceniji, rezultat izgleda potpuno drukije: evo deliminog prikaza sjajnih rezultata:
1. Kosovo i MeToHijA: uprkos prisustvu hiljada mirotvoraca, pripadnika trupa Ujedinjenih nacija, ovo je i dalje nestabilan region. nastavljen je verc oruja i narkotika, nasilni sukobi meu politikim protivnicima i meuetniki sukobi, samo su neke od negativnih posledica upotrebe sile tokom devedesetih; 2. AvGAnisTAn: Avganistan: i ovde, uprkos prisustvu hiljada pripadnika nATo trupa, oruani sukobi i dalje se odvijaju u mnogim delovima zemlje, dok je najisplativiji spoljnotrgovinski artikal i dalje heroin; 3. irAK: stotine hiljada pripadnika domaih i meunarodnih snaga bezbednosti nisu u stanju da spree sve brojnije i krvavije verske i etnike sukobe, kao i teroristike napade koji su od poetka vojne intervencije odneli na hiljade ivota. 1. srBijA: mada je tokom devedesetih predstavljala izvor brojnih problema u balkanskom regionu, od demokratske revolucije 2000. godine do danas, prela je dugaak put ka postizanju politike stabilnosti i razvoja demokratskih institucija. polako ali sigurno, pribliava se ulasku u evropsku Uniju; 2. GrUZijA: postala je zemlja u kojoj su politika prava i graanske slobode u znaajnom porastu i u kojoj, u doglednoj budunosti, nema izgleda za izbornu krau; 3. UKrAjinA: iako politika nestabilnost jo uvek traje, ovo je zemlja u kojoj se izbori i politiki procesi koriste za razreenje konflikata. sigurno je da se incidenti kao to je trovanje opozicionih kandidata u ovoj zemlji nee ponoviti. To je i dokazano na demokratskim izborima odranim 2006. godine; 4. LiBAn: drava, poznata po dugom graanskom ratu i prisustvu desetine hiljada sirijskih vojnika, uspela je , bez ispaljenog metka, da izdejstvuje njihovo povlaenje.U aktuelnoj bliskoistonoj krizi, Liban predvodi demokratski izabrana i legitimna vlada.
srbiji 2000 Gruziji 2002 Ukrajini 2004 Libanu 2005
Belorusija Burma Iran Zapadna papua Zimbabwe
Takoe, postoje i borbe koje jo nisu jasno pozicionirane kao nenasilne, kao na primer u Azerbejdanu i papua novoj Gvineji. Moderni svet je veliko bojno polje.
Nikad niste na taj nain posmatrali stvar?
pa, vreme je da ponete!
priTisni
26
27
Ako ovi uspesi deluju kao neubedljive pohvale, obratite panju na empirijske dokaze koji su izneti u nedavno objavljenoj studiji How Freedom is Won:From civic resistance to durable democracy , autora Adrijana Karatnikija i pitera Akermana. Zemlje u kojima je tokom borbe protiv nedemokratskih reima bio primenjen strateki nenasilni koncept, danas pokazuju znaajno nii nivo prisustva politikog nasilja. osnovne slobode posle tranzicije vee su nego u onim zemljama u kojima je do promene dolo upotrebom nasilnih metoda.. ne samo da nenasilna borba predstavlja realistinu alternativu upotrebi sile, nego je i praksa pokazala da drutvene promene do kojih se dolo upotrebom metoda i strategija nenasilne borbe proizvode povoljnija i odrivija reenja, nego one koje su usledile zahvaljujui nasilnim metodama.
ak i gerila mora da odrava vozni red!
imajte na umu sledee pouke:

nasilje podrazumeva i patnju onih koji nisu direktno ukljueni u konflikt - samo se setite kolateralnih rtava tokom bombardovanja srbije, iraka ili Avganistana, ili svih onih razaranja karakteristinih za gerilske i graanske ratove. Teret drutvenih i ekonomskih trokova nasilja pada na iroke slojeve stanovntva. ak i gerila mora da odrava vozni red javnog transporta! Bez obzira na to to gerilci i drugi koji pribegavaju nasilju veto barataju brojnim tvrdim vetinama, poput poznavanja vojne taktike, logistike i planiranja, mnogima nedostaju sofisticirane vetine koje su neophodne u demokratskim drutvima. pre svega, korienjem metoda stratekog nenasilnog vojevanja uveava se dijapazon vetina koji je od kljunog znaaja za tranzicioni period koji sledi posle borbe. U toku strateke nenasilne borbe, nauiete da organizujete, upravljate i stiete tehnika znanja i vetine. U protivnom, sledbenici vaeg protivnika, koji ve poseduju te vetine, nastavie da vode dravu u post-konfliktnim drutvima i bie u mogunosti da ponite promene za koje ste se borili.
ove stranice namenjene su svima koji verujete u koncept
vama nenasilne
nenasil-
borbe, posebno onima koji su spremni da posvete svoje vreme i nom vojevanju za
energiju
bolju budunost
svoje domovine. Autori
2
PRIRODA, MODELI
POLITIKE MOI
I IZVORI
30
priroda, modeli i izvori politike moi
31

U naelu, politika mo opaa se samo indirektno, kroz svoje spoljnje oblike, kao to su dravni aparat, politiki sistem, ili mediji. Meutim, za veinu posmatraa, sutina politike moi ostaje skrivena. Razumevanje politike moi je, moda ne prvi, ali svakako neophodan korak ka pripremanju uspene nenasilne kampanje. Zato je vano da razumemo da je politika mo u drutvu fluidna, a da su kljuni izvor te moi ljudi koji ine to drutvo.
promene u drutvu nemogue je izvesti bez posedovanja politike moi koja bi obezbedila primenu reformi. strateka nenasilna borba nije samo borba za ideale. To je borba za mo da se realizuje tvoja vizija.
6. Kako vidimo politiku mo?

Mo vidimo uglavnom onako kako naa drava eli, a to je kao - ogroman monolit! Tako verujemo da je mo trajno utemeljena, i da nita ne moe da se promeni osim osobe na vrhu. Ko je na vrhu, taj kontrolie drutvo. ono to diktator danas odlui, za narod postaje realnost ve sutra. Mogue je promeniti osobu na vrhu, i tako obezglaviti monolit. To se zove revolucija. Meutim, time se ne menja model: ko prvi stigne na vrh, grabi kontrolu nad celokupnim drutvom. Ali, istinska priroda moi je drastino drukija. Mo u drutvu zaas moe da se preokrene. Moe postati krhka, a mogue je i preraspodeliti je, pogotovu u nedemokratskim reimima. pre svega, mo u drutvu dolazi od ljudi. Upravo ljudi koji ine jedno drutvo - u kome svaki pojedinac predstavlja po jedan mali izvor moi - mogu da izmene svoje stavove i odbiju da se pokore komandama!
5.
ta je politika mo?
ON
politika mo je zbir sredstava, uticaja i pritisaka - ukljuujui autoritet, priznanja i kanjavanja - koji, u svrhu postizanja ciljeva moi, stoje na raspolaganju onima koji tu mo poseduju, na prvom mestu vladi, dravi i opozicionim grupama. din arp Politics Of Nonviolent Action
OFF
U svojoj definiciji politike moi, din arp prati osnovno shvatanje moi koje je postavio slavni nemaki sociolog Maks veber - oni koji imaju mo mogu da utiu na druge i na svoje okruenje ak i kada postoji suprotstavljanje takvom trendu. Mo zasnovana na drutvenim normama i pravila koja povlae nagrade ili kazne (sankcije) za ponaanje u drutvu, zovu se autoritet. da bi uspeno delovala, mo mora biti viena kao legitimna od strane veine koja je autoritetu podreena.
visoK nivo AUToriTeTA
veLiKA Mo demokratski izabran predsednik popularni diktator dobitnik nobelove nagrade nastavnik
Mo je sposobnost da se proizvedu eljeni efekti.

Bertran Rasel
niZAK nivo AUToriTeTA

Kidnaper ili terorista diktator koji nije omiljen u narodu dete socijalni sluaj
3.
IMAJ NA UMU:
Ljudi, a ne Bog daju i uzimaju politiku mo!
MALA Mo
32
33
7.
Koji su stvarni izvori politike moi?

1.sTUdijA sLUAjA: domar posle teroristikog napada na sjedinjene Amerike drave 11. septembra 2001. godine, visoki dravni funkcioneri morali su da donesu vane odluke po hitnom postupku. U skladu sa procedurom za sluaj opasnosti u situaciji kada je nacionalna bezbednost ugroena, predsednik Bu se nalazio u vazduhu, u svom Air force one, a konsultacije njegove administracije odvijale su se u podzemnom bunkeru negde u okolini vaingtona. Lica su bila smrtno ozbiljna, kao i problemi sa kojima su bila suoena. Trebalo je da takve budu i odluke koje je u tom trenutku trebalo doneti, odluke ije e posledice biti svetskih razmera. Ali, zamislite da se u tom trenutku pokvari ventilacioni sistem na tom tako vanom mestu. Toplota i vlanost vaingtonske klime na poetku septembra ne dozvoljavaju odravanje ni najobinijih malih sastanaka bez odgovarajue klimatizacije. jedina osoba koja poseduje znanje i vetine potrebne za opravku i odravanje ventilacije, u stvari je - domar: slabo obrazovan, ne previe plaen, sredovean i veoMA nervoZAn ikica. pojedinac koji moe da odlui da popravi ventilacioni sistem, ali je isto tako i u mogunosti da odBije to da uradi. dakle, ko bi sad bio najmoniji ovek na svetu? naravno, da se ne radi o sluaju opasnosti, nalo bi se mnogo ljudi koji bi mogli da oprave ventilacioni sistem. Kako se poveava broj ljudi spremnih da uskrate podrku, poveava se potencijal ispoljavanja njihove politike moi a efekat njihovog zajednikog izbora postaje vei od prostog zbira njihovih individualnih inova (sinergija).
prema dinu arpu, glavni izvori politike moi u drutvu, koji se odnose na dravu, institucije, vladaoce, ali i na grupe i pokrete, obuhvataju sledee elemente:
1. AUTORITET
predstavlja poziciju sile, tj. sposobnost da se izda nareenje pojedincu, kao i obavezu tog pojedinca da to nareenje izvri. polako se i strpljivo gradi. Gubi se - vrlo lako i to uglavnom olakim obeavanjem bez davanja konkretnih rezultata ili neostvarenim pretnjama. snaga organizacije zavisi od BrojA ljudi koji rade za organizaciju ili za vladaoca.
IMAJ NA UMU: Onaj ko kontrolie izvore moi kontrolie drutvo ili njegov deo!
2. LjUdsTvo
3. ZnAnjA i VETINE
obuavanje ljudstva omoguava poveanje efikasnosti u radu. podrazumevaju novac i druga dobra korisna za poveanje ostalih izvora moi. Ta sredstva obuhvataju logistiku, proizvodnju, umnoavanje i distribuciju tampanog matrerijala,kao i prostor za kancelarije, tehniku i kontrolu nad deficitarnim potreptinama. strah od kazne ine sankcije znaajnim izvorom moi. Ako je kanjavanje za opstrukciju rada prisutno u nekoj organizaciji, ona ima mo; ako ostatak drutva tu kaznu prepoznaje kao legitimnu, mo organizacije je jo vea. U kontekstu nenasilnog delovanja, ovaj element moi odnosi se na sposobnost organizacije da verodostojno, dosledno i javno prikae naine na koji reim ugroava osnovna ljudska i graanska prava. (navike, stavovi, oseaj za odgovornost) skup psiholokih,
4.MATerijALnA sredsTvA
5. sAnKcije
6. nedodirLjivi tradicionalnih, kulturnih, verskih, a ponekad i ideolokih FAKTori
faktora moe navesti ljude da se pokoravaju i da pruaju podrku vladaocu. Takvi faktori obino predstavljaju proizvod kulturnih i verskih ili tradicionalnih pravila, kao to su poslunost prema uniformisanim licima ili potovanje prema predstavnicima verskih institucija.
34
35
dok posmatrate drutvo u kome ivite u kontekstu navedenih izvora moi, razmislite i o tome kako se ta mo u drutvu iskazuje. VANO: Tri analitiki korisna pokazatelja moi:
proces donoenjA odLUKA
Mo poseduju oni koji donose vane politike, ekonomske i druge odluke i regulative koje su u drutvu prepoznate kao vane.
Moni ljudi poseduju sposobnost da nam stalno menjaju stavove i odnose prema vanim temama, ak i po visoku materijalnu i psiholoku cenu.
UTicAj:
oni koje mi doivljavamo kao mone imaju mo. To se odnosi na autoritet.
repUTAcijA:
(prema knjizi Political Analysis od roberta dala)
ZApiTAj se: 1. Kako ljudi u vaem drutvu gledaju na mo? 2. da li ljudi veruju da je mogu transfer moi od jedne do druge drutvene grupe? Ukoliko ne veruju, zbog ega ne veruju? 3. Koji izvori moi najuoljivije deluju u vaem drutvu? 4. postoje li izvori moi koji vaem pokretu jo uvek stoje na raspolaganju? 5. Kakva je priroda autoriteta vaeg vladaoca?
3
Stubovi podrke:
Kako se Mo ispoljava?
38
stubovi podrke: Kako se mo ispoljava
39
stubovi podrke: Kako se mo ispoljava?

Sam vladalac, kao pojedinac, nije sposoban da prikuplja poreze, pie i sprovodi represivne zakone i ukaze, vodi rauna o voznom redu javnog saobraaja, projektuje nacionalni budet, usmerava saobraaj, upravlja lukama i carinskim prelazima, tampa novac, odrava puteve, snabdeva pijace, proizvodi elik, gradi letilice, obuava vojsku i policiju, izdaje potanske markice, ma ak ni kravu da pomuze! Ljudi pruaju te usluge vladaocu posredstvom razliitih organizacija i institucija. Kada bi ljudi uskratili vladaocu svoje vetine, on ne bi mogao da vlada.
Din arp, Politics of Nonviolent Action
9.
Kako funkcionie ta struktura moi?
8.
Kako se mo ispoljava u drutvu?
Unutar svakog drutvenog ureenja moemo prepoznati razliite stubove podrke. Meu njima su i: policija, vojska i ostale strukture prinude; sudstvo i izborna komisija, kao i profesionalna elita; civilne slube i ostali birokratski i tehnokratski eksperti; obrazovni sistem i druge strukture koje kreiraju i kontroliu obrazovanje; organizovana religija i druge institucije koje se po tradiciji potuju; mediji i pojedninci koji kontroliu dostupnost informacija javnosti; poslovna zajednica i drugi koji upravljaju finansijskim i ekonomskim sektorom. svaki sistem meutim, poiva na nekoliko stubova koji su od sutinske vanosti. prepoznavanje upravo onih stubova koji su najvaniji i razvijanje korak-po-korak strategije za njihovo slabljenje ili potpuno preuzimanje moe biti od presudnog znaaja za uspeh, odnosno za propast opozicionog politikog pokreta.
imaj na umu:
Glavni zadatak strateke nenasilne akcije jeste uticaj na pojedince da uskrate podrku koja obezbeuje funkcionisanje Stubova na kojima poiva sistem.
U najveoj meri, mo u drutvu ispoljava se kroz institucije i organizacije. veina pojedinaca uopte ne ispoljava mo. s druge strane, institucije su sainjene od ivih ljudi koje je mogue ubediti da promene svoje poglede na svet i uskrate svoju podrku. Te institucije, na kojima se temelji struktura moi, nazivamo stubovi podrke. Ako podrka ljudi unutar tih stubova oslabi ili bude uskraena, va protivnik, bila to vlada ili neki drugi entitet (npr.politika partija) poee da se uruava.
VOJSKA I POLICIJA
BIROKRATIJA
OBRAZOVNI SISTEM
ORGANIZOVANA RELIGIJA
MEDIJI MEDIA
POSLOVNA ZAJEDNICA
diktator generali pukovnici
majori narednici peadija
poslunost pojedinca, tanije spremnost da se pokorava naredbama, sutina je funkcionalnosti stubova o kojima ovde govorimo, pogotovu kada je re o situacijama kada protivnik nema direktan pristup prirodnim resursima kao to je nafta, ili podrku monih inostranih interesa, kakve su imune drave ili kompanije. ak i tada piramida moi ne moe da se odri bez hiljada pojedinaca koji se pokoravaju naredbama. stoga, pojedinci i drutvo kao celina poseduju sposobnost i mo da uskrate podrku i da ne rade ono to vladalac zahteva.
40
41
10. Zato se ljudi pokoravaju?

poslunost lei u samoj sutini koncepta strateke nenasilne borbe. postoji nekoliko razloga zbog kojih se ljudi pokoravaju vladaocu. da bismo uspeno naveli ljude da ispolje neposlunost, moramo detaljno i temeljno da razumemo razloge zbog kojih se ljudi pokoravaju. pravilna analiza tog problema dovee nas do kljunih nespornih argumenata za pobijanje tvrdnje da se poslunost podrazumeva. Ljudska bia nemaju genetsku predispoziciju da budu posluna, nego da ive u zajednici, tj. u drutvu. U tom drutvu postoje dobri razlozi da ovek svojevoljno potuje zakone i drutvene konvencije. saradnja je neophodna svakom drutvu da bi funkcionisalo. Ali kada vlada sprovodi svoju volju prisiljavajui narod na poslunost kroz pretnje i kazne, umesto kroz drutveni konsenzus, struktura moi postaje sutinski nestabilna. poslunost, pre svega, proizlazi iz kombinacije navika, strahova i interesa. na poslunost se gleda kao na srce politike moi. razlog je jednostavan: ako podanici nisu posluni, vladalac ne moe da vlada. strategije nenasilnog delovanja zasnovane su ba na ovoj istini. Mehanizmi i metode koji se primenjuju u stratekoj nenasilnoj borbi, a koji se ispoljavaju kroz politike akcije i kampanje, usmereni su iskljuivo ka uskraivanju podrke koju pojedinci pruaju vaem protivniku.
vojna parada, indija 1930. Klasian primer demonstracije sile i pokoravanja radi podizanja autoriteta kolonijalne vlade
imaj na umu:
Poslunost je u samom srcu politike moi!
ZApiTAj se: 1. Koji sve stubovi podrke postoje u naoj zemlji? 2. Koji su stubovi (institucije) u naem drutvu od sutinskog znaaja za vladaoca? 3. ta najvie brine ljude koji rade u tim institucijama, organizacijama i strukturama od sutinskog znaaja i kako oni razmiljaju? 4. na koji nain prii tim ljudima? 5. Koji su prevashodni razlozi zbog kojih ljudi podravaju vladu?
Za poetak
poglavlje 4: uvod: planiranje i procena mogunosti pitanja obraena u poglavlju: Zato je procena mogunosti neophodna? ta je sWoT analiza? Zato nam je potreban plan? Glavne teme obuhvataju: Uspene i neuspene nenasilne borbe Tri osnovna koncepta strateke nenasilne Akcije: 1. strateka analiza snaga i slabosti; 2. planiranje; 3. Usredsreivanje na mogunosti, a ne na namere poglavlje 5: Vetine planiranja: Standardni format plana pitanja obraena u poglavlju: Koja su osnovna pitanja u naoj borbi? Ko e raditi ta, Gde, Kada, Kako i Zato? Kako se koristi standardni format plana? Glavne teme obuhvataju: Znaaj planiranja i princip ubeivanja za deset minuta Format standardnog prikaza plana
ii ZA poeTAK
Kada jednom shvatite pravu prirodu politike moi, nain na koji se ona u drutvu ispoljava kroz institucije i organizacije koje zovemo stubovi podrke i prihvatite injenicu da je poslunost u srcu politike moi, spremni ste da od teorije nenasilne strategije napravite prve praktine korake ka njenoj primeni. Kao i u svakom drugom ozbiljnom projektu, temelj vaih aktivnosti bie ozbiljna procena i strateko planiranje. planiranje je prvi i najvaniji korak u organizaciji vaih aktivnosti i kampanja. Bez valjanog planiranja, vaa kampanja je tek pucanj u prazno, a njen uspeh zavisie iskljuivo od sree. svaki element kampanje treba da bude paljivo isplaniran pre nego to se realizuje: od strategije kampanje i prikupljanja sredstava, do organizovanja aktivista na terenu i odnosa sa medijima. jedan od najvanijih aspekata vaeg planiranja bie ciljana komunikacija. ona vam pomae da ljudima iz vaeg okruenja skrenete panju na svoje aktivnosti, ubedite ih da promene nain razmiljanja, i eventualno pristupe vaem pokretu. U ovom odeljku naiete i nekoliko korisnih alatki za lake planiranje komunikacije i javnih dogaaja.
ii ZA poeTAK
poglavlje 6: Komunikacija sa ciljnom publikom: razvoj poruke pitanja obraena u poglavlju: Kako planiramo komunikaciju? Ko je naa ciljna publika? ta je poruka? Kako razviti svoju poruku? Glavne teme obuhvataju: osnovna naela ciljane komunikacije izbor ciljne publike definiciju poruke i pravila njenog razvoja poglavlje 7: upoznaj svet sa svojom porukom: izvoenje javnih akcija pitanja obraena u poglavlju: ta je javni dogaaj (akcija)? Kako se planira dogaaj? Kako zbuniti protivnika? Glavne teme obuhvataju: planiranje i izvoenje javnih akcija dilema akcije i korist od njih
PLANIRANJE
i
procena mogunosti
48
planiranje i procena mogunosti
49

U upravljanju uspenom nenasilnom borbom na prvom mestu po sledu i vanosti je - planiranje. Prvi korak u realizaciji plana su detaljna analiza i procena mogunosti, kako svojih, tako i protivnikih, a potom i razvijanje plana kampanje na osnovu realistinih parametara.
Ako poznaje neprijatelja i ako poznaje sebe, znae i ishod hiljadu bitaka. Sun Cu, Umetnost Ratovanja
priMer: razlike izmeu namera i mogunosti Namere

eleo bih da veeram u ekskluzivnom restoranu elimo da organizujemo masovne demonstracije protivnik eli da pohapsi sve opozicione lidere
Mogunosti
imam para samo za pljeskavicu sa kioska naa grupa okuplja tek par desetina pristalica protivnik ima samo ograniena saznanja o rukovodstvu opozicije
11. Zato je procena mogunosti neophodna?

Kao to ne bismo skoili u vodu dok ne proverimo njenu temperaturu, u nenasilno vojevanje ne kreemo dok ne utvrdimo uslove koji vladaju na bojnom polju. procena mogunosti najplodnije je tle za poetnike greke. potcenjivanje protivnika ili precenjivanje sopstvenih snaga oduzimaju na realistinosti planova i time ine cilj nedostinim. na prvom mestu, veoma je vano razluiti namere od mogunosti.
stavimo se na trenutak u ulogu vlasnika prodavnice koji mora da odlui za kakvu e se prodaju specijalizovati. pre svega, mora da ustanovi dve injenice: prva je - zato bi se kupci ba kod njega snabdevali, a druga - koliko e ga kotati da se snabde robom za koju misli da e se kod njega dobro prodavati. isto tako, i mi dolazimo do zakljuaka koji se tiu potrebe pojedinaca za akcijom i sredstava neophodnih za realizaciju te akcije. prilikom procene potreba za nenasilnom akcijom, valja razmotriti i sledee faktore:
lina korist za svakog od uesnika: kada je korist za pojedinca mala, bez obzira na to to bi akcija bila od velike koristi za drutvo, pokazuje se nizak nivo potrebe za akcijom (o ovome emo kasnije ire diskutovati); druga raspoloiva reenja: verovanje da, osim nenasilne akcije, postoje drugi naini (npr.rat) kojima bi se problem reio, takoe umanjuje potrebu za angaovanjem. da bi se procenila mogunost da se izvede nenasilna akcija ili da se prikupe sredstva za njenu realizaciju, treba razmotriti sledee aspekte: trokovi organizacije poveavaju se poveanjem broja uesnika i ciljne grupe na koju akcija treba da utie; geografska pokrivenost: ak i ako je veliki broj aktivista koji su spremni da uestvuju, ako su oni koncentrisani (u jednom gradu ili regiji), to ograniava sposobnost organizovanja nekih akcija, kao to je kampanja na nacionalnom nivou; resursi obuhvataju vreme potrebno da se organizuje i realizuje akcija, zatim ljudstvo i materijalna sredstva koja su u tu svrhu neophodna (o tome emo vie rei u poglavljima 9-11).
Sun Tzu, uveni vojni strateg Kineskog Carstva
Imaj na umu:
Usredsredi se na mogunosti, a ne na namere!
neophodno je da napravimo detaljnu procenu kapaciteta i sposobnosti obeju strana kada se razmatraju potreba za akcijom i sredstva koja su za njenu realizaciju neophodna. (adaptirano iz Economic Way of Thinking, pol Hajn)
50
51
12. ta je sWoT analiza?

sa valjanom procenom mogunosti i kapaciteta, koja obuhvata visinu dobitaka i gubitaka svake od strana pri preduzimanju odreenog poteza, moete krenuti na sledei, vii nivo analize. sWoT analiza predstavlja efikasno orue za analizu okruenja i procenu mogunosti organizacije. Kao prva faza planiranja, sWoT pomae organizaciji da se fokusira na kljune teme i probleme. sWoT je skraenica za: snage (strenghts), slabosti (Weaknesses), mogunosti (opportunities) i pretnji (Threats). snage i slabosti predstavljaju unutranje, a mogunosti i pretnje spadaju u spoljnje faktore. ono to sWoT ini posebno monim sredstvom je da se, uz malo promiljanja i kombinatorike, otvaraju nove mogunosti koje se mogu povoljno iskoristiti. razumevanjem svojih slabosti mogue je predvideti i odstraniti pretnje koje bi vas, inae, nale nespremne.
13. Zato nam je potreban
plan?
Koje su vae prednosti? U emu ste dobri? Koja su to relevantna sredstva kojima imate pristup? ta sve drugi prepoznaju kao vae snage? ta biste mogli da poboljate? ta vam loe ide? ta bi obavezno trebalo da izbegavate? Gde se nalaze dobre mogunosti za vas? Kojih ste zanimljivih trendova svesni? postoje li mogui saveznici u vaem okruenju?
Snage
VANO: Treba paljivo izvriti procenu i razviti strategiju. raspoloivi resursi ogranieni su kako vama, tako i vaem protivniku. Kod sWoT analize valja se pridravati pet pravila: 1. realistino i objektivno pristupite snagama i slabostima sopstvene organizacije; 2. sWoT analiza pre svega slui da bi se razluilo kakve pozicije pokret trenutno zauzima i gde moe da bude u budunosti; 3. precizno se izraavajte, izbegavajte sive zone; 4. analizu valja vriti uvek u odnosu na protivnika - u emu ste jai, a u emu slabiji od njega? 5. formulacije i zakljuci izvedeni iz sWoT analize treba da budu jasni i koncizni. posle razmatranja svakog od aspekata, paljivo organizujte svoje analize.
slabosti
planiranje je jedini nain da vane aktivnosti,kao to su kampanje, organizovano funkcioniu. Bez odgovarajueg planiranja, kampanja je tek pucanj u prazno, a njen ishod zavisi od iste sree. svaki oblik kampanje i delovanja, pre samog sprovoenja, valja paljivo planirati od prikupljanja sredstava do odnosa sa medijima i najirim lanstvom. stoga je neophodno istovremeno razvijati planove na vie nivoa u okviru nenasilnog pokreta.
sTUdijA sLUAjA: oTpor, srbija 2000. nivoi planiranja razvijeni krajem 1999. posle nATo bombardovanja srbije i crne Gore u prolee 1999., Miloeviev reim je pokuao da konsoliduje mo i diskredituje protivnike proglaavajui ih izdajnicima i plaenicima onih zemalja koje su uestvovale u bombardovanju. Mnoge proreformske partije nisu mogle da se dogovore oko jesinstvene i stabilne politike platforme. Ti faktori otvorili su prostor za stvaranje pokreta za mobilisanje javnosti. oTpor! je veoma vidljivo popunio taj prostor 2000.godine, ali samo zahvaljujui briljivom planiranju koje je obavljeno tokom jeseni 1999. godine.
Mogunosti
pretnje
Koje su prepreke pred vama? ta radi va protivnik? da li pokret poseduje neku slabost koja bi mogla da ugrozi njegovo delovanje?
Uspeh se sastoji od niza pokuaja i poraza, bez gubitka entuzijazma.

ser vinston eril
52
53
Glavna strategija
1.
Kako emo da pobedimo u ovom ratu ?
izgradnja pokreta do izbora pokretanje kampanje na tri nivoa: negativna prema protivniku, pozitivna prema opozicionim strankama i promovisanje vee izlaznosti na izborima (izai&Glasaj) pripreme za oekivanu izbornu krau: organizacija generalnog trajka i nenasilnog preuzimanje dravne uprave u saradnji sa naim kljunim saveznicima mobilizacija mladih, omasovljavanje lanstva, saveznitvo sa nevladinim organizacijama i partijama opozicije komunikacija kroz simbol odravanje ofanzivnog stava jeftine ali dramatine akcije u javnosti, ulini teatar, studentski trajkovi i protesti bojkot zvaninih medija koje reim koristi za potrebe svoje propagande
Upravljane kampanjom veoma je nalik upravljanju biznisom. da biste uspeli, morate da pronaete odgovore na dva pitanja: prvo, kuda ste krenuli i drugo - kako nameravate tamo da stignete. vaa vizija daje odgovor na prvo, a strategija na drugo pitanje. jednom kada se kampanja zahukta, nee biti ni vremena ni prostora za postavljanje strategije i optih principa. Tada ete se oslanjati na unapred pripremljeni plan koji e vam ukazivati na naredne smerove delovanja. naravno, kampanje su podlone promenama, to va plan ini ivim, dinaminim dokumentom. Ali u svakom trenutku, on mora da predstavlja stabilnu osnovu za vau celokupnu misiju.
Gde?
Kako?
strategije i opti principi
2.
izbor najvanijih oblasti
UveK: budi realistian u proceni; vodi rauna o mogunostima a ne nam

erama; izgradi podrku za svoj plan u svom okruenju ; precizno ustanovi cilj i svaki od meuciljeva; precizno ustanovi ka kome ili emu e usmeriti svoje aktivnosti da bi postigao svoje ciljeve; budi prilagodljiv; iskoristi mogunosti; ui na grekama.
niKAdA: ne potcenjuj protivnika; ne precenjuj svoje mogunosti; ne smatraj da su sredstva koja su ti na

raspolaganju neograniena.
Taktika
3.
izbor bitaka koje moemo dobiti
Vetine planiranja:
Standardni Format plana
56
vetine planiranja: standardni Format plana
57

Kako je planiranje primarno i prevashodno sredstvo koje se u kampanji koristi za odravanje visokog nivoa organizacije, potrebno je imati precizne i saete instrukcije za svaki nivo planiranja - od stratekog do taktikog. Iz poslovnog sveta nauili smo da nijedan proizvod nije mogue prodati ako je potrebno vie od 10 minuta da se kupac ubedi da mu je on neophodan. Isto tako, nenasilni pokret mora da poseduje konciznu dokumentaciju svojih operacija, ali i da usvoji jedinstven format prikaza akcija kako bi se obezbedilo da svakom od uesnika u svakom trenutku bude potpuno jasna svrha akcije, kao i neophodni koraci i raspodela odgovornosti.
15. Ko treba da uradi, ta, gde, kada, kako, i zato?

Zajednika osobina svih uspenih pokreta 2. posedovanje jasnog planskog dokuje besprekorna organizacija rada. Klju menta, organizovanog po jedinstvenom dobrog planiranja je u razradi detalja. Za Formatu plana, pomoi e svakom aktivisti da efikasnije proiri ideje vaeg pokreta svaku ponuenu aktivnost neophodno je u svom okruenju. da se odgovori na pitanja Ko treba da uradi, ta, gde, kada, kako i zato? postoji jo jedna prednost - ovako sistemadve su osnovne prednosti jasnog prikaza tizovan plan moe da poslui vaoj organplana namenjenog onima koji treba da izaciji kao sredstvo unutranje kontrole i realizuju zadatke a to su aktivisti vaeg preispitivanja time to otkriva njene kapokreta: pacitete, snage i slabosti i ukazuje na neo1. jasan plan naii e na potpuno razume- phodne promene koje treba da se sprovedu vanje meu aktivistima ve posle prvog u samoj organizaciji. itanja;
14. Koja su kljuna pitanja u naoj borbi?

standardni Format plana (plan Format) podrava svaki od nivoa u planiranju kampanje. ovaj Format je primenljiv, kako na pojedinane akcije, tako i na itave kampanje koje podrazumevaju realizaciju veeg broja akcija na vie frontova istovremeno. Format prua odgovor na pitanja koja su najvanija za onoga koji plan ita ili sprovodi:
Ne moete prodati proizvod ako vam je potrebno vie od 10 minuta da ubedite kupca da mu je neophodan
16. Kako se koristi standardni format plana?

Format plana treba da sadri pet celina i svaka treba da bude jasna i saeta u najveoj moguoj meri. izuzimajui deo dokumenta u kojima se opisuje celokupna kampanja, ostale celine ne treba da budu due od pasusa, tj. ceo plan treba da zauzme najvie dve kucane strane
Kakvo je trenutno situaciono okruenje (stanje) u kome akcija treba da se realizuje? ta treba da se uradi (planirana aktivnost ili vie njih) ? Kako emo to postii (koncept operacije) ? Koje konkretne zadatke, dunosti i odgovornosti prepoznajemo u tom kontekstu? Koje su informacije od sutinske vanosti, a odnose se na podrku i komunikaciju? ta bi na protivnik mogao da uradi da operaciju omete ili zaustavi?
Format zahteva da informacije budu napisane jednostavnim jezikom i izloene jasno i precizno
58
59
ForMAT sTAndArdnoG priKAZA pLAnA

CELINA i situacija sAdrAj ceLine opis vanijih aktivnosti protivnika i naih saveznika u u onoj oblasti u kojoj se planira sprovoenje naih aktivnosti (npr.medijske slobode). jasno i saeto navodi Zato je vana aktivnost koju elimo da sprovedemo (npr. da bi izrazili protest protiv cenzure medija) Kako e se aktivnost realizovati (npr. javni protest) Kada i gde e se to odvijati (npr. u podne ispred zgrade nacionalne televizije) Ko e i ta raditi (npr. studenti e pred kamerom itati nezavisno prikupljene vesti) opis kako i kada e se odvijati kampanja ili akcija od samog poetka do kraja Ako je u pitanju kampanja, ovde se jasno navode svaka od faza sa svojim meuciljevima - od prve do poslednje. raspodela faza moe se vriti ili prema dogaajima u kampanji ili prema vremenskim periodima navodi koja e sve administrativna i logistika sredstva biti na raspolaganju i kako do njih doi definie ljudstvo i materijalna sredstva koja e biti potrebna (kada i ko) na primer: finansije, tampani materijal, filmske trake, voditelji i javne linosti koje su spremne da podre datu aktivnost definie procedure Ko e koordinirati grupe uesnika kampanje ili aktivnosti i kada e to biti uraeno oko ega sve treba komunicirati Kako e se komunikacija sprovoditi. Tu mogu da budu navedeni brojevi telefona, e-mail adrese, kuriri i tako dalje
Imaj na umu:
Insistirajte da se isti format koristi i kod planiranja i kod predstavljanja plana!
ii Misija
standardni Format plana moemo da shvatimo i kao niz karika u lancu. situacija je prva karika u lancu, i vodi ka formulisanju misije koja ima svoje ciljeve i meuciljeve. realizacija blie objanjava na koji nain e svaki od meuciljeva biti postignut, to lanac zavija ka administraciji i koordinaciji. evaluacija zatvara lanac. ona nije sastavni deo plana, a njena uloga je da povee razliite situacije. na osnovu ovako organizovanog plana moemo da doemo do dragocenih zakljuaka o protivniku, kao i o sebi.
iii realizacija
Misija Situacija
Evaluacija aktivnosti
Ciljevi Meuciljevi
Situacija
Realizacija
iv Administracija i logistika
Administracija
i logistika
Koordinacija
i komunikacija
v Koordinacija i komunikacija
Imaj na umu:
Kvalitetnoj organizaciji relevantnih informacija uvek prethodi ozbiljan brainstorming!
60
61
priMer Misije:
doBro
ForMULisAne
Komitet za sprovoenje slobodnih i pravednih izbora, sa ciljem uspostavljanja demokratske vlasti, 1. juna 2006. godine pokree kampanju mobilisanja javnosti radi: podrke i glasanja za prodemokratske kandidate na sledeim parlamentarnim izborima; predupreivanja izborne krae i nelegalnih aktivnosti na biralitima; osnivanja trajkakog odbora na nacionalnom nivou koji bi u sluaju izborne krae lansirao nenasilne sankcije protiv vlasti; pripreme za postavljanje nove, demokratske vlade.
sTUdijA sLUAjA: razlaganje realizacije na razliite faze upotrebom standardnog formata plana. realizacija kampanje izai i Glasaj (i&G) moe da se prikae kroz tri faze Tokom Faze i (pripremna faza): formiranje edukativnog tima koji e razviti program obuke za izai i Glasaj (i&G) kampanju, i plan obuke za svaki izborni okrug. Tokom faze ii (srednja faza): i&G treneri u svakoj izbornoj jedinici sprovode obuku onih koji e pratiti izbore. Tokom faze iii (izvrna faza): obueni aktivisti pruaju direktnu pomo oko izlaska glasaa na izbore, pruaju usluge potrebne na glasakim mestima, periodino izvetavaju o izlaznosti i rezultatima tokom celog dana i u pono objavljuju rezultate glasanja.
PLA N
Kampanja oTpor!-a, cesida i nevladinih organizacija vreme je! u septembru 2000. godine sastojala se iz ove tri faze. postojanje odgovarajue strukture za pokretanje prve faze pokazalo se od odluujueg znaaja za uspeh. Za razliku od veine proreformskih politikih partija u srbiji, oTpor! je neprekidno ulagao u nadgradnju vetina svojih volontera (vidi 14. poglavlje) i ustanovio je funkcionalne odnose sa domaim i meunarodnim nevladinim organizacijama koje su mogle da prue korisne obuke i strunu ocenu o praenju izlaznosti i domaim i meunarodnim pravnim standardima vezanim za pravedne izbore. slian pristup, mada pod manje represivnim okolnostima, pokazao se uspenim u slovakoj kamapnji oK 98, kada je poveana izlaznost na izbore rezultirala izborom vladimira Meiara za premijera. i u Gruziji 2002., i u Ukrajini 2005. kampanje za veu izlaznost na izbore, pre svega mlaih biraa, pokazale su znaajne rezutate.
ZApAMTi: Ako plan poziva na bojkot reimskih medija na nacionalnom nivou, a lanstvo organizacije je koncentrisano u samo nekoliko regija, onda ili treba preoblikovati plan ili je potrebno razviti i dodatni plan za mobilizaciju i regrutaciju lanstva u itavoj zemlji. pokret mora da uskladi realnost sa planom ili da uskladi plan sa realnou.
IMAJ NA UMU:
Plan treba razbiti po fazama!
6
Ko sa cil ija unikac m
m publiko jnom
oruke azvoj p R
64
Komunikacija sa ciljnom publikom: razvoj poruke
65

Stara engleska izreka kae: Olovka je monija od maa. Danas bi ona verovatno zvuala kao RE je monija od armija. Ciljana komunikacija moe pridobiti ljude za vau misiju i navesti ih da deluju u interesu drutvenih promena. Efikasna ciljana komunikacija sastoji se od etiri elementa: prepoznavanja ciljne publike, poruke, nosioca poruke i mehanizma za prikupljanje povratnih informacija feedback.
Mora biti olienje promene koju eli da vidi Mahatma Gandi
da biste ostvarili navedene ciljeve, prvo treba da odluite na koju drutvenu grupaciju elite da utiete (ciljna publika), ta treba da kaete (poruka) i na koji nain da poruite ono to treba da bude reeno (nosilac poruke). Takoe, veoma je vano da znate kakav uticaj i odziv vaa poruka ima u javnosti (povratna informacija-feedback).
1. Ciljna publika 2. Poruka 3. Nosilac poruke 4. Povratne informacije
17. Kako planiramo komunikaciju?

do sada smo nauili naine na koje mo deluje kroz stubove podrke (poglavlja 2 i 3), razmatrali smo naine procene mogunosti pokreta i protivnika i naine razvijanja plana akcije na osnovu tih procena (poglavlja 4 i 5). pravljenje komunikacionog plana veoma je slino razvijanju plana kampanje ili javne akcije. Ako elite da mobiliete javnost protiv represije, vaa komunikacija sa javnou mora da bude veoma paljivo planirana i precizno usmerena, tj. - ciljana. ciljevi takve komunikacije podrazumevaju:
18. Ko je naa ciljna publika?

iskustvo je pokazalo da su u veini uspenih primera nenasilni pokreti istovremeno komunicirali sa etiri glavne ciljne grupe:
GrUpA lanstvo i simpatizeri oBUHvATA: eLiTe dA: ljude koji vaoj organiza- budu preduzimljivi, motivisani i spremni na akciju ciji pruaju aktivnu ili pasivnu prihvate mogue opasnosti sa kojima podrku e se susresti prilikom realizacije misije pokreta budu otvoreni za vau poruku kako iroki spektar publike - od bi vam omoguili da zainteresujete lanova i simpatizera protivnikih organizacija do studentskih uni- to vei broj pojedinaca, ukljuujui i pripadnike organizacija protivnike ja i onih grupa koje imaju slian strane sistem vrednosti kao va pokret
ira javnost
proMenU sTAvA i odnosA jAvnosTi preMA neKoj TeMi iLi proBLeMU; proMenU nAviKA i ponAAnjA jAvnosTi preMA Toj TeMi, Tj proBLeMU.
Mogui saveznici ostatak opozicije, ukljuujui aktivno uestvuju u delovanju ire koalicije koja bi bila sposobna svaku drutveno angaovanu da postigne kompromise i odri grupu koja ima slian sistem zajednitvo sve do ostvarenja ciljeva vrednosti ili je takoe posveena nenasilnom delovanju, a posedu- svake od grupa je nekakvu infrastrukturu M e u n a r o d n a meunarodne nevladine organ- promoviu i podre vau misiju javnost izacije koje se zalau za ostvar- ogranie i sankcioniu represivne poteze vaeg protivnika ivanje ljudskih prava, inostrane medije, druge vlade i poslovne zajednice
66
67
Za svaku ciljnu publiku postoje posebna pravila, a pojedinci u okviru svake od grupa imaju sopstvene potrebe, stavove i interese. To treba da bude osnova po kojoj ete ih privui ka vaem pokretu, komunicirajui sa njihovim sistemom vrednosti, tj. drutveno definisanim idejama koje ove grupe imaju o tome ta je dobro i poeljno.
20. Kako razviti svoju poruku?

Za potrebe razvoja poruke, opet se vratite na sWoT analizu o kojoj smo poeli da priamo u. poglavlju 4, a koja moe da bude korisna polazna taka za razvoj poruke.
19. ta je poruka?
nacionalni demokratski institut, nezavisna organizacija bliska demokratskoj partiji u sjedinjenim Amerikim dravama, koristi sledeu formulaciju: poruka je ogranien korpus istinite informacije koja se dosledno ponavlja od strane kandidata, partije ili nenasilnog pokreta sa ciljem pruanja ubedljivog argumenta koji publici otvara izbor i daje prostor da u skladu sa tim izborom deluje(dejvid Gud Message development). poruka mora biti zasnovana na proverenim i pouzdanim injenicama. U protivnom, gubi svoj kredibilitet. vaa poruka navodi injenice onako kako ih vi vidite. U nekom trenutku moda ete ih spinovati i stvoriti neki utisak koji ne proizlazi nuno iz injenica ili nije sam po sebi oigledan ciljnoj publici. na primer, nekoj prii ili dogaaju moe se dati panja vea ili manja od zasluene da bi se ciljna publika ohrabrila da doe do eljenih zakljuaka o nekom problemu.
priMer: sWoT pakovanje poruke ZApAMTi: injenice ne govore same za sebe, one dobijaju znaenje tek kada se stave u odgovarajui kontekst! nenasilni pokret protiv Autoritarne vlasti
snAGe: Mi o sebi MoGUnosTi: Mi o njima
ovaj model pomae u stvaranju odgovarajue poruke, a takoe vas priprema i da odgovorite na napade protivnike propagande koji su neumitni od trenutka kada va protivnik prepozna pokret kao rastuu pretnju. Model funkcionie tako to vam pomae u stvaranju okvira porukeprua strukturu kroz koju se ideje kroz konkretne rei prenose u poruke. dord Lakof, priznati lingvista, pokazuje kako uokvirene teme imaju moni uticaj u politikim debatama. Kada protivnik pripadnike pokreta nazove izdajicama, ne osporavajte takav navod negiranje ovakve optube samo bi joj dalo legitimitet prikazujui vas kao nekoga ko mora da se brani. Umesto toga, predstavite svoje vienje. na primer, predstavite patriotizam svog pokreta koristei argumente zasnovane na drutveno prihvaenim vrednostima u vaem drutvu.
demokratini asni popularni Napredni

preTnje: Oni o nama
diktatori Nelegitimni Korumpirani okrutni

sLABosTi: oni o sebi
vaa poruka treba da poziva na akciju ili da meu ljudima stvori povoljnu klimu da ovo je lice srbije reaguju na pozive na akciju koja e uslediti. Poster na kome lik prebijenog aktiviste poruka treba da je u tesnoj vezi sa formu- OTPOR!-a simbolizuje nasilnu prirodu reima Slobodana Miloevia lacijom vae misije (poglavlje 5).
izdajice slabii Manipulatori Teroristi
patriote nepobedivi odgovorni Zatitnici
68
69
Upotrebom prizvoda iz ovog pakovanja razvijate poruku putem: isticanja kljunih vrednosti vae publike: injenice jesu vane, ali kada ih veemo za vrednosti, one jo efikasnije motiviu ljude da prue podrku pokretu; dovoenja datih vrednosti u vezu sa situacijom (poglavlje 4). poruka proizlazi iz situacije na isti nain na koji Misija proizlazi iz plana akcije. situacija moe da bude vrlo odreena (hapenje aktivista) ili uoptena (cenzura medija), ali u svakom sluaju precizno formulisana: generisanja poruke iz sWoT okvira: time to prikazujete odnos protivnika prema situaciji i suprotstavljate mu stavove svog pokreta.
veBA: poruka, nosilac poruke i povratne informacije

odaberite ispravna reenja u desnoj koloni. napravite odgovarajuu poruku, a zatim odaberite i nosioce poruke za svaku od ciljnih grupa.
proBLeM UpiiTe svoj odGovor: primer poruke upuene zemljoradnicima iz pasivnih krajeva primer poruke upuene studentima Nosilac poruke u sluaju poljoprivrednika Nosilac poruke u sluaju studenata primer mehanizma za prikupljanje povratnih informacija
priMer: ispravna i pogrena upotreba nosioca poruke isprAvno Web strana ili sajt na engleskom jeziku namenjena komunikaciji sa meunarodnim organizacijama kao to su Ujedinjene nacije ili Human rights Watch poGreno Upotreba iste strane ili sajta u komunikaciji sa ljudima iz pasivnih krajeva nae zemlje, koji niti govore engleski, niti su ikad uli za internet
da li elimo istu poruku da aljemo razliitim drutvenim grupama? primer: poljoprivrednici iz pasivnih krajeva primer: studenti
da li bi studenti i poljoprivrednici trebalo da dobiju identian propagandni materijal ili bi za svaku grupu trebalo odrediti posebnog nosioca poruke? na koje naine moemo da doemo do povratnih informacija u vezi sa porukom koju aljemo? (reagovanja dravnih struktura, porast interesovanja za na pokret u meunarodnoj javnosti, itd)
Neka vaa poruka bude jasna! Ova OTPOR!-ova nalepnica sa poetka 2000.godine na jasan nain objanjava mladima cilj kampanjeda Miloevi i njegov reim izblede i ieznu.
Internet mono sredstvo za komunikaciju sa domaom i stranom javnou.
7
vojom Upoznaj svet sa s
porukom:
Izvoenje javnih a
kcija
72
Upoznaj svet sa svojom porukom: izvoenje javnih akcija
73
Upoznaj svet sa svojom porukom

Javne akcije i performansi pokazali su se kao veoma efikasan nain da nenasilni pokret predstavi svoje ciljeve i poruke irokoj javnosti. Paljivo planiranje, organizacija i izvoenje javnih akcija poveava njihov efekat, ali neretko, prisiljava i naeg protivnika da na akciju odgovori to poveava vidljivost nae borbe i autoritet koji pokret uiva u drutvu.
22. Kako se planira javni dogaaj?

javne akcije planiramo kroz studijski format - provereno sredstvo koje mnogi predavai koriste kada svoje uenike spremaju za zahtevne ispite.
sTUdijsKi ForMAT jAvnoG doGAAjA
10 do 15 dAnA pre doGAAjA Kontaktiranje uesnika, potvrivanje vremena i lokacije pripremanje informacije za medije i saoptenja za javnost u kome e vaa poruka biti istaknuta odravanje konferencije za tampu (ako je neophodna) 24 sATA pre doGAAjA poslednja revizija satnice i neophodnih materijala slanje obavetenja za medije i poziva novinarima da prisustvuju dogaaju dodela operativnih odgovornosti uesnicima nA dAn odrAvAnjA doGAAjA okupljanje uesnika u bazi i motivacija za sam dogaaj dogaaj (izvoenje) slanje obavetenja o dogaaju novinarima posLe doGAAjA Kontaktranje uesnika i izraavanje zahvalnosti za doprinos akciji Formiranje pres-klipinga na osnovu medijske pokrivenosti ocena uspenosti dogaaja
21. ta je javni dogaaj (akcija)?

nenasilni pokreti irom sveta rado i esto koriste upravo javne akcije ili dogaaje i to iz tri valjana razloga: pojedinane javne akcije mogu da se izvedu i sa izuzetno ogranienim ljudskim i materijalnim resursima; javne akcije mogu da se realizuju unutar veoma suenog politikog prostora i u uslovima represije; javne akcije privlae panju medija, to nam otvara prostor da mono i praktino besplatno vizuelno predstavimo nae poruke najiroj javnosti- jedna fotografija objavljena na televiziji ili u dnevnoj tampi koja se distribuira irom zemlje vredi vie od hiljadu rei u naoj publikaciji.
VANO: ovladavanje vetinama planiranja, izvoenja i ocene uspenosti javnog dogaaja je neophodno svakom nenasilnom pokretu.
izbor teme vezane za misiju pokreta osmiljavanje akcije i zvunog naziva vezanog za poruku izbor vremena i lokacije koji bi obezbedili najveu moguu vidljivost izrada kalendara koji e biti postavljen na mestu vidljivom za sve uesnike Kreiranje budeta priprema tampanog materijala (ako je potreban) razmatranje pravnih obaveza 7 do 3 dAnA pre jAvnoG doGAAjA sastanak sa uesnicima, podela odgovornosti i konkretnih zadataka rasturanje tampanog i drugog promotivnog materijala razrada detaljnog scenarija dogaaja Analiza moguih nezgodnih situacija i razvijanje planova za sluajeve iznenaenja 48 sATi pre doGAAjA
roendanska torta za Miloevia- aktivisti Otpor!-a poklanjaju predsedniku Miloeviu roendansku tortu (avgust 1999.) Svako pare torte simboliki predstavlja jedan od poraza njegove politike.
preduzimanje neophodnih pravnih koraka (na primer, obavetavanje policije)
Detaljno planiranje javnih dogaaja podrazumeva visok stepen fleksibilnosti (neoekivane meteoroloke promene, aktivnosti protivnika...) zbog ega plan treba redovno da se aurira.
74
75
23. Kako zbuniti protivnika?

dilema Akcije ili akcije nedoumice dovode 2) osmiljavanje i kreiranje akcije upotrebom studijskog formata, protivnika u situaciju u kojoj e svako vodei pri tome rauna o naim monjegovo reagovanje rezultirati negativnim gucnostima, kao i o mogunostima ishodom po njega. stratezi nenasilnog vonaeg protivnika ( poglavlje 4); jevanja trude se da svoje aktivnosti stave u takve okvire da protivnik u svakom sluaju 3) izvoenje akcije i eksploatacija njenih izae kao gubitnik, a nenasilni pokret kao efekata. pobednik. narodnim jezikom receno: ako va protivnik reaguje - kajae se, a ako ne reaguje - kajae se! veBA: dilema Akcije mogu biti taktike ili Kreiraj dilema Akciju: strateke i sastoje se od tri glavne kompoprvi i najvaniji korak je izbor teme koja nente: sledei potez je na vaem protivniku: da ne uradi nita ili da se upusti u kanjavanje takvog ponaanja. on gubi u svakom sluaju - ako ne preduzme nita povodom krenja sopstvenih propisa, ohrabrie sve vei broj ljudi da taj propis ili zabranu kri. Ako upotrebi sankcije - okrenue protiv sebe sve ljude koji dele ova rasprostranjena verovanja i vrednosti. vano je da se napomene da su dilema Akcije, na koje protivnik nije reagovao u istoriji, vie puta posluile kao osnova za izgradnju paralelnih institucija, kakve su na primer bile podzemne novine pristalica poljske solidarnosti. prepoznavanje i izbor pravih tema zahteva iskustvo i praksu, a od pomoi nam moe biti i upotreba sWoT analize i model razvoja poruke (poglavlja 4 i 6).
sTUdijA sLUAjA: izbor teme: Gandijeva slana kampanja (prolee 1930.) primer genijalnog izbora teme koja je bila povod za osmiljavanje akcije je Mar za so, koji je pokrenuo Gandi u vreme indijske borbe za nezavisnost od britanske kolonijalne okupacije. Za proizvodnju soli potrebni su samo morska voda i sunce. ona je meutim, u to vreme bila pod zakonskim monopolom Britanaca i predstavljala je za njih vaan izvor prihoda od poreza. s obzirom na to da je svim ljudima, bili oni siromani ili bogati, ene ili mukarci, indusi ili Muslimani, svakodnevno potrebna so, zabrana njene proizvodnje simbolizovala je podjarmljivanje svih indijaca. Britanci su bili u nedoumici kako da reaguju. Ako bi britanski kolonijalisti uhapsili Gandija i ostale slane prestupnike, ispali bi smeni i sami bi od uesnika napravili heroje. Kada ne bi reagovali, ne samo da bi izgubili monopol nad proizvodnjom soli i prihode od poreza, nego bi izgubili autoritet u oima miliona svojih podanika. Kada je Gandi poveo stotine hiljada svojih sunarodnika u mar na morsku obalu i poeo da sa njima proizvodi so to se i dogodilo!
1) stvaranje ili prepoznavanje teme ili problema koji e objediniti javnost. najupeatljivije teme obino se odnose na regulative ili zabrane nametnute od strane vlasti, a koje su u suprotnosti sa iroko uvreenim verovanjima ili opteprihvaenim vrednostima, ba kao i na rairene glasine;
moe da mobilie iroku javnost a vezana je za neku lou postojeu zakonsku regulativu ili rasprostranjenu glasinu. U desnu kolonu upisujemo opteprihvaena verovanja i vrednosti naih sunarodnika, i to ne samo ona koja vladaju meu pristalicama naeg pokreta. U srednjoj koloni dilema Akcija osmislite akciju koja razdvaja ljude od izabrane vladine politike ili regulative. osmislite scenario i kreirajte formu ove akcije.
opTepriHvAenA verovAnjA
posTojee Loe reGULATIVE
AKcijA nedoUMice
cenzura okupljanja nisu dozvoljena
objavljivanje nezavisne tampe ili verske literature
Ljudi imaju pravo da itaju
okupljanja u velikim grupa- Ljudi imaju prava da slave ili ma pred odlazak na utakmicu tuguju zajedno ili sahranu okupljanje u grupama u nedozvoljeno vreme Ljudi imaju pravo da borave van kue u svako doba
policijski as
Gandi predvodi stotine hiljada u slanom maru - indija 1930.godine
III UprAvLjAnje nenAsiLnoM KAMpAnjoM
Upravljanje nenasilnom kampanjom

Ako anliziramo kako se politika mo ispoljava kroz stubove podrke otkriemo jake i slabe take naeg protivnika. dobro organizovan pokret poseduje temeljan uvid u svoje mogunosti, jasnu poruku i precizan plan kako da tu poruku proiri kroz akcije u javnosti. Meutim, kako da nenasilni pokret iskoristi svoje snage, napadne protivnikove slabe take i doe do pobede? ovaj odeljak prua odgovor na to pitanje. pre svega, razne alatke nenasilne akcije, opisane u odeljku Za poetak treba da objedinimo u celinu. Akcije prerastaju u kampanju. Kampanja je strateki planiran i realizovan niz nenasilnih akcija usmeren ka vaoj ciljnoj grupi. do sada je registrovano preko 200 metoda nenasilne akcije, koje se, prema dinu arpu, mogu podeliti na tri opte kategorije u koje spadaju protesti i ubeivanje (marevi, isticanje simbola, bdenja, itd), nesaradnja (bojkot proizvoda, trajkovi, neplaanje poreza, itd) i intervencije (zaposedanje, strae, trajk glau, itd). svaka javna akcija treba da je deo ireg postignua ili kampanje, a vaa strategija treba da objasni kako izvesne akcije doprinose izgradnji kampanje i logino ih povee u organizovanu aktivnost. Zatim, ovaj odeljak bavi se i kljunim resursima u svakoj kampanji, a to su: materijalni resursi, kao to su novac, oprema za komunikaciju ili kancelarijski prostor; ljudstvo: aktivisti i simpatizeri ukljueni u akciju; vreme tokom kog aktivisti raspolau materijalnim resursima. na kraju, nauiete i princip planiranja unazad, korisnog sredstva za upravljanje vremenom, kojim direktno uveavamo efikasnost kampanje. Kao celina, ovaj odeljak prikazuje ta je sve potrebno da bi se od pojedinanih akcija prelo na organizovane kampanje nae nenasilne borbe. iskustvo pokazuje da se tokom ove faze pred pokretom pojavljuju posebne vrste izazova sankcije i represija, kao odgovor protivnika. poslednji odeljak ove knjige delovanje u uslovima represije opisuje naine na koje pokret moe na takav pritisak adekvatno da odgovori.
poglavlje 8: izgradnja strategije: Od akcija do kampanje pitanja obraena u poglavlju: ta je strategija? Kako povezujemo razliite strategije pojedinanih kampanja? Koji su glavni resursi svake kampanje i kako su oni meusobno povezani? Glavne teme obuhvataju: definiciju strategije razlaganje strategije na etape i strateko uvezivanje taktika Tri glavne vrste resursa u kampanji: ljudstvo, materijalne resurse i vreme poglavlje 9: upravljanje nenasilnom kampanjom (prvi deo): Materijalni resursi pitanja obraena u poglavlju: Zato su nam materijalna sredstva potrebna? Koja nam tipovi materijalnih sredstava potrebni? Koji su mogui izvori materijalne podrke? Glavne teme obuhvataju: izvore materijalnih sredstava i njihov znaaj procenu potrebe za materijalnim resursima etiri mogua izvora materijalnih sredstava: 1. simpatizere, 2. potencijalne saveznike, 3. poslovnu zajednicu, 4. meunarodne organizacije.
III UprAvLjAnje nenAsiLnoM KAMpAnjoM
poglavlje 10: upravljanje nenasilnom kampanjom (drugi deo): Ljudski resursi pitanja obraena u poglavlju: Zato su volonteri znaajni? Zato se ljudi prikljuuju grupama? Kako pridobijamo i regrutujemo volontere? Kako ouvati i angaovati novo ljudstvo? Glavne teme obuhvataju: Znaaj volontera i njihovog angamana piramidu podrke: 1. aktivisti, 2. volonteri, 3. simpatizeri, 4. budui lanovi Ulaganje u ljudstvo kao preventivnu meru protiv osipanja aktivista poglavlje 11: upravljanje nenasilnim pokretom (trei deo): Vreme kao univerzalni resurs pitanja obraena u poglavlju: ta je vreme? ta vreme ini jedinstvenim resursom u nenasilnoj borbi? Kako koristimo vreme u kampanji? Kako se pie plan kampanje? Glavne teme obuhvataju: vreme kao jedinstven resurs Mogue naine upotrebe vremena Model planiranja unazad Model kalendara kampanje
poglavlje 12: razvijanje kampanje na terenu i model planiranja unazad pitanja obraena u poglavlju: Kako razvijamo kampanju na terenu? Kako odravamo organizovanost kampanje? Zato plan kampanje treba da bude prilagodljiv? Glavne teme obuhvataju: vitalne funkcije kampanje: ljudstvo, analizu, komunikaciju, i logistiku organizacionu strukturu i podelu posla Analizu ciklusa kampanje: 1. strategija, 2. situacija, 3. Misija, 4. realizacija, 5. evaluacija
: gradnja strategije Iz je akcija do kampan Od
82
izgradnja strategije - od akcija do kampanje
83
izgradnja strategije: od akcija do kampanje

Kroz istoriju, Izgradnja odgovarajue strategije, prepoznavanje kampanja, i izbor specifinih taktika od kljucnog su znaaja za ishode svih vrsta sukoba. Razvijanje pokreta sa jedne i upravljanje pokretom ili kampanjama, sastoji se od aktivnosti koje se meusobno dopunjuju i osnauju. Kako pokret raste, raste i potreba za razumevanjem principa funkcionisanja njegovih kljunih resursa, ali i stratekog planiranja.
nivoi objanjenje
opta strategija (Mission) Kako treba da biramo nae predstavnike u budunosti?
strategije Koji su najuspeniji naini da se doe do zeljenog stanja, s obzirom na ogranienost raspoloivih sredstava? nadgledanje izbora da bi se spreila kraa
Taktika Kako ostvariti odreene meuciljeve koji proizlaze iz opte strategije, s obzirom na ogranienost raspoloivih sredstava i aktivnosti protivnika?
specifine metode Koji su najbolji naini da se postignu zacrtani zadaci sa rasoloivim sredstvima i vremenskim okvirima u sadanjem okruenju?
24. ta je strategija?
strategija je koncept najpovoljnijeg oblika delovanja za postizanje zacrtanih ciljeva, imajui u vidu ogranienost sredstava i, po pravilu, promenljive i neizvesne uslove u kojima se borba odvija. strategija odreuje da li se uopste suprotstaviti, gde i kako to ucniti, a zatim kako postii maksimalne rezultate da bi se dolo do povoljnih ishoda. postoje etiri nivoa stratekog upravljanja: opta strategija, pratee strategije, taktike i specifine metode (vidi poglavlje 4). opta strategija usmerena je ka ostvarivanju glavnih ciljeva borbe putem efikasne mobilizacije ljudstva, koje angaujemo u borbi sa protivnikom. strategija svake kampanje daje odrednice kako pojedine bitke treba voditi, a pri tome ne istupiti iz okvira opte strategije. strategije kampanja treba da budu meusobno povezane i usmerene ka utemeljivanju i ostvarenju ciljeva zacrtanih optom strategijom.
primer slobodni i poteni izbori
organizacija neza- postavljanje timova visnog nadgledanja za nadgledanje na tokom izbora svakom birakom mestu
OptA
StrAtegijA
StrAtegijA tAKtiKe SpeciFiNe MetOde
sTUdijA sLUAjA: Strategija odnosa univerzitetske administracije prema studentima Tokom 1968. godine studentski protesti planuli su irom sveta. i protest u pekingu, u Kini 1989., kao i u Teheranu, u iranu 1999.godine takoe su zapoeti na univerzitetima. s obzirom na to da su epicentri brojnih pokreta bili ba univerziteti, opis pristupa koju je razvila univerzitetska administracije radi suzbijanja nemira tokom ezdesetih, i dalje je koristan svim nenasilnim pokretima koji nameravaju da mobiliu podrku studenata. (sledea tabela napravljena je prema knjizi Kornelijusa Lamersa Taktike i strategije usvojene od strane univerzitetskih vlasti)
Odnos srpskih vlasti prema Univerzitetu, izjava predsedika Srbije Slobodana Miloevia 1992.godine
84
85
ciljevi strategija Taktika odreene metode obrazac ophoenja sa studentima
eliminacija studentskog pokreta represija odbijanje preventivne mere sukob
smirivanje pokreta Ustupci otkup
izbegavanje pojav- saradnja sa ljivanja pokreta pokretom preventivne mere protivljenje eksperiment pridruivanje odravanje fleksibilnosti administracije nadmetanje
25. Kako povezati razliite strategije pojedinanih kampanja?
Kanalisanje i izmena onih kontrola suprot- uslova koji mogu stavljanja da dovedu do nastanka pokreta pregovori saradnja
U pekinkom i teheranskom sluaju vlasti su se rukovodile represivnom strategijom. U ostalim sluajevima, kakvi su se pojavljivali u sjedinjenim Amerikim dravama i Zapadnoj evropi tokom ezdesetih, rukovodstvo univerziteta bi uvidelo neefikasnost jedne strategije i prelo na sledeu. U veini sluajeva koriene su kombinacije strategija. Kada poznajete osnovne strategije univerzitetske administracije, uz pomo sWoT analize (poglavlje 4) moete dovesti svoj nenasilni pokret u situaciju da profitira iz oekivanih taktikih reakcija protivnika, a ciljanu komunikaciju (poglavlje 6) prilagoditi plasiranju vae poruke u iroj javnosti.
Ma koliko strategija krasno izgledala, povremeno pogledaj rezultate! sir Winston churchill
nasuprot utiscima koje odaju vesti iz ezdesetih godina prologa veka ili sa poetka ovog, uspeni strateki nenasilni pokreti nisu nastajali spontano, kao ni kampanje koju su im predhodile. Tamnoputi korisnici javnog prevoza u Montgomeriju, Alabami nisu tek tako odluili da bojkotuju autobuse u kojima je crcima zakonom zabranjeno ravnopravno koriscenje, niti su radnici u poljskoj samo zapoeli trajk avgusta 1980. godine. ni hiljade demonstranata nije se pojavilo niotkuda u Beogradu u jesen 2000., Tbilisiju 2002., niti u Kijevu 2004.godine. svakom od tih dogaaja prethodio je znaajan period sinhronizovanog i pedantnog planiranja. navedene uspene kampanje ilustruju dva glavna principa stratekog planiranja:
1. sTrATeKo UveZivAnje TAKTiKA 2. sTrATeKA iZGrAdnjA KApAciTeTA
strateki izbor i redosled razliitih nenasilnih taktika od sutinskog je znaaja. svaka taktika mora biti direktno upuena na ostvarivanje meuciljeva koji loginim redom proizlaze iz glavne strategije kampanje pokreta. postoji vie od 200 registrovanih metoda nenasilne borbe, a svaki uspean pokret doda po neku novu taktiku (vidi dodatak: Metode nenasilne akcije).
strateka izgradnja kapaciteta Uspeni pokreti proiruju svoje kapacitete regrutacijom i obukom novih lanova, prikupljanjem materijalnih sredstava i odravanjem komunikacione mree, kao i nezavisnim nainima za razmenu i irenje informacija, kao to su ifrovana elektronska pota (sMs), kratke tekstualne poruke, nezvanina tampa i blogovi na internetu. Tu su i strateko planiranje i efikasno raspolaganje vremenom. Upravo je vreme, kao univerzalna kategorija, verovatno najvaniji resurs za svaku nenasilnu borbu.
86
87
sTUdijA sLUAjA: Borba protiv izborne krae u srbiji

U novembru 1996. godine srpske prodemokratske stranke pobedile su na lokalnim izborima. nemajui nameru da preda lokalnu vlast, srpski diktator slobodan Miloevi ponitio je rezultate lokalnih izbora i zakazao ponovljene izbore. poinju tromeseni svakodnevni protesti u 50 gradova srbije.pod pritiskom demokratske javnosti i meunarodne zajednice, reim konano priznaje rezultate izbora u februaru 1997. godine. prodemokratske snage postigle su uspeh gradei strateku kampanju na nekoliko nivoa: 1. Mobilizacija graana-sporadini mali protesti u nekolicini urbanih centara za kratko vreme su se proirili na celu zemlju i postali svakodnevni i masovni; 2. studentski protesti- Hiljade studenata svakodnevno protestuje traei potovanje izbornih rezultata; 3. reklamna kampanja- Flajeri, posteri, bilbordi, radio i televizijske reklame posluili su prodemokratskim partijama da obaveste javnost o izborima i protestima koji su usledili; 4. Kampanje saveznikanevladine organizacije i lokalni nezavisni mediji bojkotovali su predstavnike vlasti i vrili izolaciju podrke vlasti uvoenjem drutvenih sankcija; 5. Kampanja mobilizacije meunarodne javnosti rezultirala je posetom ekspertske grupe iz organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, kao i medjunarodnim pritiskom da se izborni rezultati priznaju.
26. Koji su glavni resursi svake kampanje i kakvi su odnosi meu njima?
svaka kampanja poseduje tri kljune vrste resursa: ljudski resursi podrazumevaju pojedince koji pruaju podrku pokretu, a posebno, njihovo zajedniko zalaganje i rad. Ljudstvo je presudno za masovnost podrke pokretu, a isti ti ljudi pokretu donose znanja i vetine od neprocenjive vanosti; materijalni resursi obuhvataju opipljiva dobra kao to su novac, zalihe, oprema za komunikaciju, imovina i prevozna sredstva. procena potreba i planiranje najefikasnijeg naina korienja materijalnih sredstava obezbedie pokretu da, ak i u najsloenijim uslovima represije, bude operativan; vreme, samo po sebi, predstavlja konani resurs. ono mora da bude paljivo isplanirano i upotrebljeno da bi obezbedilo maksimum efikasnosti koju ljudstvo i materijalna sredstva mogu da prue.
Ljudski resursi (ljudstvo) meusobno su zavisni
ove tri kategorije sredstava ili resursa meusobno su zavisne. na primer, novi clanovi za pokret znace veca dostupnost neophodnim vetinama i materijalnim dobrima (1), ali su materijalni resursi neophodni u realizaciji procesa mobilizacije i angaovanja novih aktivista (2). paljivo isplanirano vreme omoguie maksimum efikasnosti pokreta ili njegove kampanje u korienju sredstava (3) i angaovanju ljudstva (4). Meutim i sam proces planiranja ima svoje trokove (5): potrebno je da se angauje ljudstvo (radni sati) i uloe materijalna sredstva (6) (od kafe za sastanke, do putnih trokova i sl.).
88
89
IMAJ NA UMU: Vreme je dragocen, konaan i neobnovljiv resurs.
inverzni proces planiranja vremena (Unazad) - u kome se aktivnosti i njihovi termini u okviru jedne akcije planiraju od poslednje ka prvoj koristan je alat protiv gubljenja dragocenog vremena, a i smanjuje opasnost od previanja obaveza. (vidi poglavlje 7) napredak u svakoj kategoriji resursa pozitivno utie na druge dve. Takoe, kriza u nekoj od kategorija negativno utie na ostale.
ZApAMTi: strategija je nain da isplaniramo kako da dostignemo nae ciljeve i ostvarimo viziju. posebne metode i taktike moraju logino proizlaziti iz glavne strategije i zasnivati se na realistinoj proceni raspoloivih resursa. Tri kljune kategorije resursa su vreme, ljudstvo i materijalna sredstva.
Briljivo strateko planiranje omoguava ozbiljne poduhvate kao to je gotovo kompletna rekonstrukcija Londona posle Velikog poara 1666. godine
9
Upravljanje nenasilnom kampanjom:
Materijalni resursi
92
Upravljanje nenasilnom kampanjom: Materijalni resursi
93

Postoji izreka Novac je majino mleko politike. Takoe, treba imati na umu i da su materijalna sredstva meu najvanijim izvorima moi u drutvu. Za voenje uspene nenasilne kampanje, vano je prepoznati koliko i kojih materijalnih sredstava je potrebno da bi se ostvarila opta strategija. Isto tako, treba otkriti i naine prikupljanja sredstava za odranje konstantne ofanzive u delovanju vaeg pokreta.
28. Koji su nam tipovi materijalnih sredstava potrebni?

postoje razliiti tipovi materijalnih sredstava koje treba obezbediti za voenje uspene kampanje. Materijalna sredstva neophodna su za etiri kljuna aspekta delovanja pokreta: Osnovne funkcije:
opsTAnAK i odrAvAnje MorALA TrAnsporT i KoMUniKAcijA Imaj na umu:
Za svaku planiranu aktivnost potrebno je da se napravi detaljna procena potreba za materijalnim sredstvima!
27. Zato su nam materijalna sredstva potrebna?

dva kljuna razloga ine materijalna sredstva tako vanim iniocem. U kontekstu trojstva kljunih resursa (vidi i poglavlja 10 i 11), razlika u koliini i raspoloivosti ovih sredstava protivniku i pokretu po pravilu je najvea. Ukoliko je va protivnik vlada, takav protivnik na tom polju ima prednost koju je izuzetno teko dostii ili kompenzovati, s obzirom na to da ima pristup hiljadama objekata, desetinama hiljada vozila, poseduje tampane i elektronske medije, a na raspolaganju mu je kompletan nacionalni budet, kao i prirodni resursi i inostrana podrka. Zatim, u kontekstu bezbednosti (vidi poglavlja 14 i 15), materijalna sredstva spadaju meu najosetljivije sfere jedne organizacije. protivnik e direktno napadati i otvoreno goniti finansijere i pripadnike pokreta zaduene za upravljanje novcem. informacije koje se odnose na sakupljanje i raspodelu materijalnih sredstava u svakom trenutku moraju biti maksimalno zatiene. Moda iznenaujue deluje da je zajedniki imenitelj za sve uspene nenasilne pokrete bio kombinacija velikog potencijala za prikupljanje sredstava i uspenog upravljanja tim sredstvima.
Imaj na umu:
Prikupljaj novac od samog poetka i prikupljaj ga stalno!
Primeri
Hrana, odea, medicinska pomo, fondovi za rtve i ljude koji su ostali bez posla
Kompjuteri, mobilni telefoni, transmiteri, kancelarijski materijal, vozila, benzin, avionske karte... Kancelarijski prostor Telefon, faks, fotokopir, kompjuteri potanski trokovi (za biltene i optu korespondenciju) Kancelarijski materijal Kafa inovniki trokovi (ne treba da budu visoki!)
FiKsni operATivni TroKovi
Prikupljen novac
neposredne nenAsiLne AKcije (KAMpAnje)
Nedelje
Flajeri, broure, pristupnice i drugi materijal za regrutaciju Zakup prostora u kome se odrava dogaaj osveenje na radnim sastancima i okupljanjima Bilten (trokovi tampe, papir, potanski trokovi, fotografije) obavetenja za medije (tampa, papir) plakati Trokovi vezani za ugoavanje govornika (smetaj, obroci, promocija) nagrade i stimulacija za radnike Trokovi projekata politike akcije kao to su izbori u studentskim organizacijama ili tematske kampanje putni i trokovi registracije za delegate iz unutranjosti ili za prisustvo na centralnim konvencijama i seminarima
94
95
Takoe, neophodno je voditi i evidenciju o raspoloivosti sredstava, formirati prioritete u skladu sa stratekim planovima i nalaziti naine za njihovu efikasnu upotrebu.
29. Koji su mogui izvori materijalne podrke?

nenasilni pokreti sreu se stalno sa izazovom nalaenja razliitih izvora u poslu prikupljanja materijalnih sredstava. nekada je podrka u potpunosti domaa, a u drugim sluajevima, pokret uspeva da doe i do znaajne koliine meunarodne pomoi. domaa podrka uglavnom stie od lokalnih udruenja graana i nevladinih organizacija, poslovnih zajednica, verskih institucija, sindikata i profesionalnih udruenja. omladinske i studentske organizacije profitiraju od svog starosnog doba - pouzdan izvor prihoda po pravilu su njihove porodice! postoje etiri nivoa moguih izvora materijalne podrke:
1. LAnsTvo i siMpATiZeri, njiHove porodice i prijATeLji 2. poTencijALni sAveZnici nvo, pArTije opoZicije 3. LoKALnA posLovnA ZAjednicA 4. MeUnArodne orGAniZAcije Imaj na umu:
Koristi maksimalno svaku ansu za prikupljanje sredstava!
nenasilni pokret moe da potrai podrku i od meunarodne zajednice: od multilateralnih organizacija, nevladinih organizacija (nvo), fondacija, organizacija i agencija orijentisanih ka podrci razvoju demokratije, ljudskih prava i graanskih sloboda, zatim od sindikata ili verskih institucija. stratezi pokreta posebnu panju moraju da obrate na spreavanje sukoba interesa, kao i da obrate panju da se misije organizacija koje pruaju podrku ne kose niti ometaju ciljeve ili aktivnosti pokreta na domaem terenu. Meunarodne organizacije esto su sputane sporom birokratskom procedurom, neprilagodljivim uslovima ili ekspertima koji misle da su bolje upueni od lokalnog stanovnitva, ili jo gore, misle da sve znaju najbolje!
MoGUi iZvor MATerijALniH sredsTAvA lanstvo, simpatizeri, njihove porodice i prijatelji Mogui saveznici (politike stranke, nevladine organizacije) Lokalna poslovna zajednica
MATerijAL Koji MoGU dA oBeZBede Hrana, odea, medicinska pomo, kompjuteri, mobilni telefoni, vozila Telefon, faks, fotokopir, kompjuteri, kancelarijski prostor, potarina Flajeri, broure, pristupnice i drugi materijal za regrutaciju lanstva, plakati, gorivo, medicinska pomo, hrana, kafa, osveavajua pia razliita sredstva
UoBiAjeni nAini
Mobilizacija lanstva, naplata lanarine Uee u irokoj koaliciji gde pokret znaajno doprinosi zadovoljenju vanih interesa svojih saveznika promotivna kampanja koja e uveriti zajednicu da su reforme u skladu sa njihovim interesima (s obzirom na to da preduzetnici najveu panju obraaju na konani bilans) Umreavanje sa meunarodnim iniocima kroz programe grantova
Meunarodne organizacije
ove grupe meusobno se veoma razlikuju.. stoga je potrebno da predstavnici pokreta, koji im se obraaju, odlino vladaju vetinama pregovaranja, pisanja predloga projekata za finansiranje i stranim jezicima.
96
97
sTUdijA sLUAjA: nije zlato sve to sija: Tokom tri meseca svakodnevnih studentskih protesta u Beogradu 1996 - 1997. godine, novac je predstavljao manje od 20% ukupnih materijalnih sredstava neophodnih za tako veliki zahvat. Zgrada Univerziteta posluila je kao kancelarijski prostor, a takoe i roditeljski domovi imunijih studenata. Taksisti su studentima obezbedili besplatan transport, a gorivo su dobili besplatno od antireimskih vlasnika benzinskih stanica. tamparije i fotokopirnice obezbedile su preko pola miliona letaka a i drugog tampanog materijala bez ikakve naknade. dobrovoljne vatrogasne brigade studentima su obezbedile megafone, a poznati beogradski muziki klub pLATo ustupio je kljunu opremu za komunikaciju tako to je studentima stavio na raspolaganje razglas i zvunike tokom okupljanja. ZApiTAj se: Koje su stvarne potrebe pokreta za materijalnim sredstvima? Koliko novca oekujete da ete prikupiti tokom kampanje prikupljanja sredstava i koliko je, po vaoj proceni, ljudi potrebno da se angauje u toj kampanji? Koje su im sve vetine, kao to su pregovaranje, pisanje predloga projekta ili znanje stranih jezika neophodne? Kada e ta kampanja poeti? Tokom kog perioda ete imati osobu ili tim za prikupljanje sredstava? da li imate dovoljno volontera koji bi stajali na raspolaganju osobi ili timu zaduenim za prikupljanje sredstava? Ko je osoba koja je odgovorna za koordinaciju prikupljanja sredstava i upravljanje finansijama? da li je ta osoba ovek od poverenja?
10
Upravljanje nenasilnom kampanjom:
Ljudski resursi
100
Upravljanje nenasilnom kampanjom: Ljudski resursi
101

Volonteri su kljuni izvor politike moi svakog pokreta. Oni nam besplatno stavljaju na raspolaganje svoje vreme, energiju, znanja i vetine i doprinose masovnosti pokreta. Aktivisti ili volonteri su peadija, odnosno najvei terenski potencijal vaeg pokreta. Jednostavno, oni su ratnici koji na kraju dobijaju rat.
Kada doe do promene izbornog zakona, svako je na dobiti, ukljuujii i one koji nisu mrdnuli ni malim prstom. ovde se oituje problem tzv. vercovanja, odnosno uivanja u dobrobiti koja je nastupila usled napora drugih. naravno, osim loe savesti povodom vonje za dabe, postoje i drugi razlozi zbog kojih ljudi ne volontiraju: nemaju vremena, plae se sankcionisanja njihovih akcija...(preuzeto iz knjige Microeconomics, Lija Fridmena)
30. Zato su volonteri zaajni?

snaan pokret ne postoji bez volontera. izgradnja baze pojedinaca koji aktivno (aktivisti) ili pasivno (simpatizeri) podravaju pokret od sutinskog je znaaja za uspeh svake dugorone kampanje, to se vidi iz sledeeg primera. volontiranje se razlikuje od rada u firmi, na njivi ili na nekom drugom poslu. recimo da vaei izborni zakoni u vaoj zemlji nisu u skladu sa meunarodnim standardima i da vai angaovani prijatelji volontiraju u javnoj kampanji za izmenu zakona. Kada vai prijatelji pristanu na dobrovoljni rad, to je podstrek i za vas da dobrovoljno prionete, naroito kada znate da ete sigurno biti ukljueni u dobrobit koja e iz tog volonterskog rada proistei.
VANO: 1. neprekidno angaujte sve koji su zainteresovani za va rad ili problematiku kojom se bavite. 2. stalno se trudite da stupite u kontakt sa moguim aktivistima i simpatizerima, ak i kada oni nemaju naina da se direktno ukljue. 3. naite nain da odravate ljudstvo aktivnim, podstiui njihovu motivaciju i oseaj pripadnosti grupi.
31. Zato se ljudi prikljuujuju grupama?

Ljudi vole da budu deo neega to smatraju vanim. Borba za demokratiju i bolju budunost u zemlji u kojoj ivite svakako moe delovati vano. Aktivno uee u delovanju pokreta svakako predstavlja promenu koja otvara prostor za izbegavanje rutine i dosadnih aktivnosti svakodnevnog ivota. Takoe, dobrovoljni rad zadovoljava potrebu za kontaktom i oseaj bliskosti sa drugim ljudima. Mogunost uticanja ak i na najmanje detalje u radu neke organizacije za aktivistu moe predstavljati poseban oblik nematerijalne motivacije zato to doprinosi njegovom oseaju pripadnosti organizaciji.
102
103
vremenom, lista e poprimiti oblik piramide

Imaj na umu:
Ljudi pristupaju nenasil nom pokretu zato to ele da budu deo neeg vanog.Vaan deo!
Aktivisti Volonteri pristalice
aktivni lanovi koji dolaze na sastanke volonteri koji se angauju na posebnim zadacima i ne prisustvuju sastancima pristalice koje omasovljuju javna dogaanja i protestna okupljanja radite na pomeranju svakog pojedinca na vii nivo uea
potencijalne pristalice
32. Kako pridobijamo i regrutujemo volontere?

rad sa postojeim aktivistima i stalno regrutovanje novih, od sutinskog je znaaja za svaki nenasilni pokret i treba da se odvija neprekidno. svaka vaa aktivnost u javnosti mora delom biti okrenuta ka obraanju novim simpatizerima i regrutovanju buduih aktivista. Ljudima treba pruiti mogunost da steknu saznanja i iskau podrku vaem radu. dozvolite i onima koji su tek radoznali da naprave prvi korak ka pristupanju u vae redove. esto, novopridolima je potrebno malo ohrabrenja da bi se odluili za ozbiljnije ukljuivanje u rad. posle registrovanja novih pristalica, sledei veoma vaan korak je formiranje solidne baze podataka o aktivistima. najefikasniji nain je da prikupite sva imena na jednu, glavnu listu, koju ete potom izdeliti na tri celine, i to: 1. aktivni lanovi koji dolaze na sastanke (aktivisti); 2. volonteri koji se angauju na posebnim zadacima i ne prisustvuju sastancima (volonteri); 3. pristalice koje omasovljuju javna dogaanja i protestna okupljanja (pristalice).
33. Kako ouvati i angaovati novo ljudstvo?

Aktivisti su ivi ljudi, i kao takvi izuzetno dinamina kategorija, te pokret mora da ovlada poznavanjem odnosa izmeu regrutacije, obuke i neprekidnog angaovanja novog ljudstva. Ako nisu stalno angaovani i u toku, novi aktivisti iskazuju tenju za
Imaj na umu:
Nove lanove treba stal no obavetavati i, ako je mogue, upoljavati!
osipanjem, pa ne treba zaboraviti da takvo, neangaovano ljudstvo predstavlja mrtav kapital pokreta, tj. siguran gubitak u masovnosti ve koji mesec posle njihovog regrutovanja.
104
105
na svakom od nivoa uestvovanja u pokretu, novim pristalicama treba da stoji otvorena mogunost napredovanja, odnosno angaovanja na viem nivou i sa veom odgovornou. Zbog toga, baza podataka mora da sadri i sledee informacije o volonteru: Znanja i vetine: kojim svojim posebnim talentima ova osoba moe da doprinese radu pokreta? interesovanja: za koje vrste aktivnosti volonter pokazuje posebno interesovanje? raspoloivo vreme: koliko ima vremena tokom nedelje i kada?
uVeK
pruite priliku volonteru da se postepeno dokazuje na odgovornijim zadacima precizno formuliite izraz aktivista ili novi lan Tano izrazite kako neko moe da doprinese radu organizacije pokaite razumevanje za potrebe aktivista i organizacije razvijte kvalitetan sistem regrutacije novih lanova organizujte opte informativne sastanke obezbedite aktivistima jasan opis posla podravajte aktiviste i nadgledajte njihov rad razvijte sistem nagrade i priznanja za zalaganje aktivista
niKAd
ne zaboravite na aktiviste ne potcenjujte njihovu inteligenciju ne dozvolite da se osete suvino ne okrivljujte aktiviste za greke rukovodstva ne drite aktiviste u neznanju ne propustite priliku za pridobijanje novog lanstva
Jedan od najuvenijih plakata za regrutacju Ujka Sem trai TEBE! korien je u Americi u oba svetska rata.
OTPOR! regruatacioni poster sa dramatinim pozivom buduim aktivistima. srbija, 2000. godine
Vreme kao univerza ln
Upravljanje nenasil
11
nom kampanjom:
i resurs
108
Upravljanje nenasilnom kampanjom: vreme kao univerzalni resurs
109
Upravljanje nenasilnom kampanjom: vreme

Koliko god da se razlikuju uslovi u kojima se sprovodi svaka nenasilna kampanja, paljivo planiranje vremena od presudnog je znaaja za uspeh. Bez obzira na to kolike su razlike meu kulturolokim, drutvenim, istorijskim i politikim faktorima izmeu vaeg i prethodnih pokreta, potreba za briljivim planiranjem vremena univerzalna je -pogotovu kada vaa strategija podrazumeva i masovne javne kampanje.
3. vreme za rutinske zadatke mada su ponekad veoma vani, ba ti trivijalni zadaci po pravilu odnose previe vremena. 4. izgubljeno vreme - svo ono vreme koje provedemo u neinjenju nieg gore navedenog. ponekad, i do 80% vremena nekog pokreta ode na ekanje na nekog drugog. osoba koja 15 minuta kasni na sastanak sa deset ljudi, potroila je 15 minuta svog i 150 minuta tueg vremena - 15 minuta po svakome ko je ekao da sastanak pone.
Imaj na umu:
Izgubljeno vreme je najskuplje!
34. ta je vreme?
vreme je neto sa im se susreemo svakoga dana, celog ivota. vreme je uvek sa nama -na runom satu, na kalendaru na zidu, u kolskom rasporedu svakog sedmogodinjaka. Ali koliko esto smo svesni da je vreme dragocen resurs, naroito u nenasilnom vojevanju?
Imaj na umu:
Vreme je vredan resurs u tvojoj kampanji!
pLAnirAnje i rAZvoj 25% vreMenA 15% vreMenA
reALLiZAcijA TeKUiH projeKATA
U stratekom planiranju nenasilne kampanje, ba kao i u poslovnom svetu, naini raspolaganja vremenom mogu se podeliti u etiri kategorije:
1. vreMe ZA pLAnirAnje 2. vreMe ZA TeKUe projeKTe 3. vreMe ZA rUTinsKe ZAdATKe 4. iZGUBLjeno vreMe
Predsednik Miloevi uzalud dodaje pesak u peani sat svoje vlasti - vreme je isteklo!
!
iZGUBLjeno vreMe ideALno 0%
60% vreMenA
rUTinsKi ZAdAci
1. vreme za planiranje buduih aktivnosti i razvijanje mogunosti pokreta - to su najvaniji zadaci svakog stratega. 2. vreme za realizaciju tekuih projekata - zadaci vezani za aktivnosti pokreta koje su u toku: upravljanje, organizacija, operativni zadaci.
35. ta vreme ini jedinstvenim resursom u nenasilnoj borbi?

jedinstvena karakteristika vremena je njegova univerzalnost. Mogu postojati ogromne razlike u koliini i osobinama ljudskih i materijalnih resursa koji su na raspolaganju pokretu i protivniku, ali vreme je jedinstveno za obe strane. na primer, ako izbori treba da se odre za 60 dana, obe strane raspolau sa podjednakom koliinom vremena. i jedni i drugi imaju po 60 dana, ili 1.440 sati ili 86.400 minuta ili malo manje od 5.2 miliona sekundi da u toj kampanji iskoriste ili - izgube.
110
111
Imaj na umu:
Izgubljeno vreme ne moe ponovo pronai! Bendamin Frenklin
planiranje unazad je sredstvo za upravljanje vremenom i smiljeno je radi poveanja efektivnog raspolaganja vremenom. Funkcionie na sledei nain: KorAci: 1. u mesenom kalendaru upiite sve vremenske rokove znaajne za kampanju;
Pon Uto Sre 01 Cet 02 Pet 03 Sub Ned 04
Imaj na umu:
Prvo se planira poslednja aktivnost!
05
06
07
08
09
10
11
36. Kako koristimo vreme u kampanji?

imajui na umu ovu jedinstvenu osobinu vremena, postavlja se pitanje: kako vreme da iskoristimo za poveanje naih izgleda na uspeh? Kao univerzalno sredstvo, vreme mora da bude izuzetno paljivo organizovano radi maksimalnog iskorienja materijalnih resursa i rada ljudstva kojim raspolaete. naroito je vano oprezno planiranje tokom kampanje, kada od upravljanja ovim resursima neposredno zavise organizovanost i koordinacija pokreta. Bez paljivog planiranja, kampanja je tek spisak lepih elja, a uspeh ishoda zavisi iskljuivo od sree. svaki deo nenasilne kampanje mora paljivo da bude isplaniran pre nego to se sprovede: od strategije komunikacije, preko prikupljanja sredstava i organizovanja na najniem nivou, do upravljanja celokupnom kampanjom. svaka uspena kampanja, u funkciji vremena, ima svoj poetak, sredinu i kraj (vidi poglavlja 5 i 7). Lansiranje otvara mogunost za aktivnosti usmerene ka medijima i daje dodatnu energiju radu na kampanji. eskalacija kampanje moe da bude orijentisana ka sputanju aktivnosti na teren i akcijama kao to su ulini dogaaji i kampanje od-vrata-do-vrata. stratezi moraju paljivo da isplaniraju kraj kampanje i trenutak proglaenja pobede, da bi stekli pobedniki dosije i time motivisali uesnike za uee u buduim poduhvatima. Zato je svakoj kampanji potreban realistian i precizan kalendar dogaaja i aktivnosti. planiranje unazad od poslednje ka poetnim aktivnostima koristan je alat koji omoguava vaoj kampanji da zadri visok nivo organizovanosti.
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
i or izb
2. u studijski format upiite svaki zadatak i sled koraka, zatim nabrojte postupke koje morate obaviti da biste ispunili zadatak (uputstvo za izradu studijskog formata dogaaja naiete u poglavlju 7); 3. navedene korake unesite UnAZAd u va kalendar, tako to ete prvo upisati posLednji korak na dan pre krajnjeg roka (na primer- datuma odravanja izbora). nastavite da idete po spisku unazad, unosei po jedan ili dva koraka za svaki dan, sve dok ne unesete sve potrebne korake u razliite dane kalendara; 4. preite na sledei oroen projekat u kampanji i ponovite korak pod rednim brojem 3.
112
113
37. Kako se pie plan kampanje?

stavljanje planova na papir, prvi je potez u stvaranju upotrebljivog kalendara kampanje. pridravajte se sledea tri principa koji e vam pomoi da napravite uspean kalendar kampanje:
planiranje unazad korisno je i zato to navodi stratega da postavi interne rokove i zato to zahteva izvravanje konkretnog spiska aktivnosti svakog dana radi ispunjenja celokupnog zadatka. precizno planiranje unazad nalik je loginom izboru da koristite stepenice, umesto da neuspeno pokuate da skoite na krov viespratnice. (prema knjizi How to Study in College valtera pauka) prAKTinA veBA: Koristei navedeni prikaz plana, isplanirajte zabavu u ast vaeg dobrog prijatelja. plan treba da se zasniva na sledeim informacijama: Gospodin ika peri je moj prijatelj iz osnovne kole. oenjen je i ima dvoje male dece. on je profesor univerziteta u kasnim etrdesetim godinama. na kraju radnog dana voli da popije din-tonik u oblinjem kafiu. ne voli bune zabave na javnim mestima, ali voli klasinu muziku i ples. njegovo omiljeno jelo je piletina na kineski nain i prolene rolnice. napravite plan na osnovu raspoloivih sredstava, ukljuujui kuu u kojoj moete da organizijete zabavu, odgovarajuu muziku, zatim odredite ko e doneti tortu, prati sudove... posle toga, odredite koje pripreme treba da se obave, kada i kojim redom.
nedeLjA
1
razloite kampanju na mala i konkretna zaduenja: pri planiranju unazad prinueni ste da razloite plan na male i ostvarljive zadatke. ostvarljiv cilj, na ijem se postizanju radi, motivie ljude da taj posao obave. Ako planirate javni dogaaj, prvi zadatak ne treba da bude skicirati plan (preiroko formulisano) nego odabrati temu. isto tako, organizovati medijsku pokrivenost je previe uopteno i treba blie objasniti: poslati obavetenja za medije kojim se novinari pozivaju da prisustvuju dogaaju. precizno razmotrite koji su zadaci i koraci neophodni za svaki od planiranih poslova tokom pripreme (vidi poglavlje 7);
2
planirajte unapred: planiranje unazad dozvoljava i planiranje unapred. najbolje je kada stratezi mogu da skiciraju svaki od predienih koraka celokupne budue kampanje. svest o nainu na koji plan doprinosi ostvarenju opte strategije veza je izmeu izazova sa kojima se pokret suoava sada i onih koji ga oekuju tokom kampanje za bolju budunost;
3
Budite realistini: ne zakazujte lepljenje plakata za petak uvee ako je reeno da e oni biti gotovi do kraja nedelje. ostavite dovoljno vremena za zavravanje svakog od neophodnih zadataka.
pon
Uto
Sre
et
pet
sub
Ned
1 2 3 Zabava
12
Razvijanje kampan i je na terenu nazad model planiranja u
116
razvijanje kampanje na terenu i model planiranja unazad
117

Veliki deo spoljnih aktivnosti nenasilnog pokreta u stvari predstavlja uestvovanje u nekoj vrsti kampanje. Podrka reformskom kandidatu, uskraivanje podrke protivniku, organizovanje nenasilne intervencije kao to je zaposedanje zgrade-primeri su manje ili vie sloenih kampanja. Svaka taktika ili metoda nenasilne akcije koju va pokret primenjuje, ako su strateki planirani i izvedeni, zapravo predstavljaju deo neke kampanje. Osim da osmisli i isplanira kampanju, uspean nenasilni pokret mora da naui kako se kampanja organizuje i vodi.
Klasini pristup organizacionoj strukturi: postoji mnogo naina da se organizuje kampanja. Model koji je za postizanje organizacionih ciljeva predloio dej Golbrajt oslanja se na pet kategorija funkcija (ciljevi, Zadaci, Ljudstvo, struktura, informisanje i donoenje odluka), koje treba uspeno da uskladimo. Ako na kljune izazove u kampanji moete da odgovorite orijentiui se prema svakoj od ovih kategorija ponaoosob, a zatim i da sagledate kako ti odgovori utiu na ostale kategorije (obeleene linijama), steiete bolji uvid u dve stvari. prvo, videete kako vaa organizacija funkcionie i drugo, uvideete ta sve treba da se menja da bi forma odgovarala funkciji koja je potrebna za ostvarenje sloenih ciljeva.
GENERALNA STRATEGIJA
38. Kako razvijamo kampanju na terenu?

Kampanja na terenu sastoji se iz dve komponente od kojih je jedna planiranje, a druga upravljanje aktivnostima. Za uspenu realizaciju plana kampanje neophodno je da se poseduju kalendar planiranih dogaaja i adekvatni kancelarijski prostor - tab kampanje. U tabu kampanje, svi zadaci i odgovornosti jasno su formulisani i svako zna ta treba da uradi i koga i kada treba da obavetava o razvoju dogaaja. Kada shvatite kako se pravi plan kampanje, prvo primenite model planiranja unazad (vidi poglavlje 11) i sloene aktivnosti razloite na niz jednostavnih zadataka. postojanje izvesnih struktura (kao to je tab kampanje ili mrea volontera kampanje) po pravilu je neophodno za realizaciju vaeg plana kampanje. organizaciona struktura, koja predstavlja logistiku podrku upravljanju razvoja projekta kampanje na terenu, treba da se razvije iz principa poznatog kao Forma prati Funkciju (FpF) i treba da funkcionie na sledeim osnovama:
Ciljevi
Zadaci
kako su zdaci formulisani i raspodeljeni? kako je mo rasporeena po timovima i u organizaciji kao celini?
Struktura
stepen teine? rutinski ili sloeni koji se esto menjaju?
Administrativne i kadrovske funkcije - tim 1 informativne i analitike funkcije - tim 2 Funkcije interne i spoljne komunikacije - tim 3 Logistike i operativne funkcije - tim 4 ove etiri funkcije treba da budu vrsto povezane i da se redovno usklauju. osigurajte mehanizam povratnih informacija za njihovu meusobnu komunikaciju. na primer: Tim 4 zna koja sve sredstva treba obezbediti timu 3 za podrku nacionalne peticije za slobodne medije.
Ljudstvo
Informisanje i proces donoenja odluka Struktura nagraivanja
izborni kriterijumi? zahtevi obuke i vebe?
kako unapreujete svoje aktiviste? koja je vrsta liderstva prihvaenija u kom timu?
koji su mehanizmi u procesu donoenja odluka (glasanje, konsultacije?) kako prikupljate i distribuirate informacije?
ponekad je teko promeniti formu organizacije jer dravna represija ili potreba za uveanjem pokreta to ne dozvoljavaju . Tako na bazi funkcionalnosti nae strukture jednostavno procenjujemo koliko su realistini izvesni ciljevi s obzirom na to kakve su realne mogunosti pokreta. (prema knjizi Organiziational Design dej r. Golbrajt)
118
119
39. Kako odravamo organzovanost kampanje?

posle pisanja plana kampanje i raspodele u timove, sledei korak predstavlja formulisanje vremenske funkcije, tj. kalendara kampanje u kome e biti navedeni svi kljuni zadaci koje treba ostvariti (npr. zakonom je propisan rok od tri dana pre odravanja izbora za prijavljivanje onih koji e sam proces nadgledati). Umanjenu skicu vremenske funkcije, odnosno kalendar kampanje razdelite svima koji u njoj imaju zaduenja, kako bi svako mogao jasno da vidi kako se zadatak za koji je zaduen uklapa u celokupni kalendar kampanje. odredite jednu (ali samo jednu) osobu koja e biti odgovorna za odravanje i auriranje kalendara. svi treba da znaju koga da kontaktiraju da bi zajednikom planu neto eventualno dodali ili oduzeli. Kalendar treba da bude izloen na mestu vidljivom za svakoga. razliitim bojama obeleite zadatke razliitih timova, odnosno funkcija (npr. zeleno je tim 3, zaduen za komunikaciju i medijske aktivnosti, crveno - logistika terenskog tima 4) rock the vote 98, slogan sjajne Rock N Roll kampanje poveanja izlaznosti na izbore u Slovakoj. vreme je!, slogan jo jedne uspene kampanje u cilju poveanja izlaznosti na izbore 2000. godine
prAKTinA veBA: simulirajte izai i Glasaj (i&G) element zdruene kampanje (vidi poglavlje 5), povodom izbora koji e se u nedemokratskim uslovima odrati 23. septembra ove godine. simulacija treba da pone pripremnom fazom, Fazom 1. Kljuni zadatak Faze 1 je raspodela zadataka ljudstvu i formiranje tima koji e sprovoditi obuku za kampanjupripremu programa obuke i obuku volontera koji e koordinisati izai i Glasaj (i&G) kampanju u svakom izbornom okrugu. Tokom Faze 2, srednje faze, i&G obuka e se odvijati u svakoj izbornoj jedinici. realizovae je volonteri koji su za to obueni tokom Faze 1. Tokom Faze 3, svi volonteri obueni tokom Faze 2 pruaju direktnu pomo glasaima koji treba da dou na biralita, prate izlaznost na biraka mesta i redovno izvetavaju tab kampanje o rezultatima tokom celog dana.
40. Zato plan treba da bude prilagodljiv?

najkrai odgovor: zato to niste jedini uesnici akcije na terenu! vana kampanja na nacionalnom nivou obuhvatie veliki broj uesnika. ona ukljuuje mogue saveznike, kao to su nevladine organzacije i kandidati prodemokratskih politikih partija, kandidati autoritarnog protivnika, kao i brojne organizacije koje ga podravaju. Budite sigurni da e va protivnik i organizacije koje deluju u njegovu korist uiniti sve da umanje uinak vaih aktivnosti. Kako ne moete da predvidite na koje sve naine protivnik moe da deluje, neophodno je da va plan poseduje fleksibilnost koja e tabu omoguiti da brzo reaguje i od svake prepreke napravi povoljnu okolnost.
120
121
sledi ematski prikaz izgleda celokupne kampanje: pLAn KAMpAnje
iv. AdMinisTrAcijA i LoGisTiKA Faza 1 kadrovske potrebe 10 obuenih instruktora (1 voa tima) 3 osobe koje e raditi na razvijanju programa (1 voa tima) 1 volonter za administrativne poslove Faza 1 potrebna materijalna sredstva Kancelarijski prostor za odravanje obuke Kompjuteri sa pristupom internetu i tampau Telefoni i kancelarijski materijal Faza 1 procena potrebnog vremena 20 sati obuke 40 sati pripreme programa obuke 15 sati administrativnih poslova v. KoordinAcijA i KoMUniKAcijA voa tima obuke podnosi izvetaj menaderu kampanje povratna informacija za tim koji razvija program obuke strateki sastanak na poetku i kraju svake faze
i. siTUAcijA: nedemokratski reim raspisuje parlamentarne izbore
evALUAcijA AKTivnosTi Trokovi Faze 1 prilagoavanje promenama na licu mesta Komunikacija meu timovima procena raspoloivosti volontera i interesovanja za i&G kampanju odgovori na represivne mere nauene lekcije
ii MisijA podrka proreformskim kandidatima kroz Kampanju poveanja izlaznosti i jaanja demokratske kontrole izbornog procesa ciLjevi: organizacija kampanje izai i Glasaj; spreavanje i registrovanje nelegalnih aktivnosti na biralitima . MeUciLjevi: registracija prodemokratskih glasaa (akcenat na mladima); organizacija dogaaja (koncerti, obuke); proizvodnja i distribucija informativnog materijala.
iii. reALiZAcijA FAzA 1 organizacija tima za obuku volontera priprema programa obuke FAzA 2 i&G obuku u svakom okrugu sprovodie obueni kadar. FAZA 3 obueni volonteri pruaju direktnu pomo glasaima koji treba da dou na biralita, prate izlaznost na biraka mesta i redovno izvetavaju o rezultatima tokom celog dan
122
123
veBA: Koristei poredak planiranja unazad (vidi poglavlje 11), prepoznajte najvanija precizirana zaduenja i dodelite odgovornost odgovarajuem timu. evo nekih primera:
odgovornost/zadatak (ta treba da se uradi?)
prikupljanje podataka o glasaima koji su posle poslednjih izbora stekli pravo da glasaju Mobilisanje volontera koji e biti obueni da vode obuku na terenu razvijanje programa buduih obrazovnih aktivnosti najam kancelarijskog prostora osmiljavanje slogana i dizajn zatitnog znaka kampanje prikupljanje sredstava i formiranje realistinog budeta obuka trenerskog kadra tampanje i distribucija materijala Analiza predizborne kampanje Analiza mogunosti izborne krae (dodati) (dodati) (dodati) (dodati) Tim 4 - Logistika i operativna funkcija Tim 1 - Administrativna i kadrovska funkcija Tim 4 - Logistika i operativna funkcija Tim 2 informativna i analitika funkcija Tim 3 - Komunikaciona funkcija Tim 4 - Logistika i operativna funkcija Tim 3 - Komunikaciona funkcija
Zadueni tim (ko e to da uradi?)

Tim 2 - informativna i analitika funkcija Tim 1 Administrativna i kadrovska funkcija
Vreme istie za miloeviev reim. Nemogue je suprotstaviti se strateki mobilisanoj veini koja je za demokratske promene. reALiZAcijA KAMpAnje: Koristei princip Forma prati Funkciju formirajte timove (vidi prethodnu stranu) za upravljanje glavnim grupama aktivnosti u vaoj kampanji. Moete da napravite veliki broj timova, ali sledea etri su kljuna za kampanju: Tim 1 - Administrativna i kadrovska funkcija Tim 2 - informativna i analitika funkcija Tim 3 - Funkcija komunikacija Tim 4 -Logistikka i operativna funkcija
124
125
prAKTinA veBA: na osnovu prethodne analize, sastavite etvoronedeljni kalendar kampanje, koristei usvojeni model planiranja unazad od poslednjeg vanog datuma u kampanji npr. zakazanog datuma predstojeih izbora - 23. septembra. nedelja1 pon ZApAMTi, MArFijev ZAKon vAi UveK i svUdA jer: 1. nita nije jednostavno kao to izgleda. 2. sve traje due nego to mislite. 3. pre nego to uradite neto, prvo morate da uradite neto drugo. nedelja2 nedelja3 nedelja4
Uto
Sre
et
pet
sub
Ned
IV deLovAnje U UsLoviMA represije
delovanje u uslovima represije

Tokom realizacije nenasilne kampanje raspolaete ljudstvom, vremenom i materijalnim sredstvima, precizno planirate unazad, ali se morate pripremiti i da odgovorite na sankcije i represiju koje e protivnik u jednom trenutku sigurno da upotrebi protiv vas. postoje razni naini kojima e protivnik pokuati da omete delovanje pokreta i izvri pritisak, a njegova aktivnost bie usmerena ka smanjenju mogunosti za delotvorno funkcionisanje pokreta. nauiete kako da umanjite sposobnost neprijatelja da ometa i nadgleda unutranju i spoljnu komunikaciju pokreta, da naruava moral u vaim redovima i izbegnete da vai aktivisti klonu duhom, a budui potezi pokreta postanu predividljivi vaem protivniku. Meu oprobane metode represije spada i stvaranje atmosfere straha u okruenju u kome delujete. strah je prirodna reakcija na izvesne okolnosti koje um ili telo registruje kao potencijalnu opasnost. samim tim, irenje straha za vaeg protivnika predstavlja efikasno orue za smanjenje manevarskog prostora i delotvornosti pokreta. nauiete ta je strah i kako da umanjite njegove negativne posledice kroz komunikaciju i izgradnju poverenja meu aktivistima pokreta. ovo su veoma ozbiljna pitanja, pa nikada nemojte smetnuti s uma da su pojedini veliki lideri nenasilnih pokreta, kao to je nelson Mandela, proveli godine u zatvoru i izolaciji i na kraju pobedli. svaki pripadnik pokreta u represivnom drutvu svesno dovodi sebe u situaciju da mu je bezbednost ugroena. e, to je hrabrost!
poglavlje 13: Moral i komunikacija u uslovima represije pitanja obraena u poglavlju: Kako funkcionie represija? Koje su najee tehnike ugnjetavanja? ta je bezbednosna kultura? Kako da zatitimo nae komunikacije? Glavne teme obuhvataju: pasivnost ne iskljuuje kanjavanja Tehnike ugnjetavanja: 1. pritisak nad aktivnostima i pojedincima, 2. stvaranje atmosfere straha Alatke za izdgradnju bezbednosne kulture poglavlje 14: delovanje u uslovima represije: Odgovor na sankcije protivnika pitanja obraena u poglavlju: ta je strah? Kako prevazii dejstvo straha? Kako se nosimo sa sankcijama protivnika? Glavne teme obuhvataju: definiciju straha odnos prema strahu tokom priprema i akcija studiju sluaja: nedoumica zatvorenika
Moral i k
u
pres ovima re usl
1o3unikacija m
ije
130
Moral i komunikacija u uslovima represije
131

U jednom trenutku, u gotovo svakoj nenasilnoj borbi, va protivnik e primeniti represivne mere protiv vaeg pokreta. U ovom poglavlju bie naznaeni naini razvijanja mera koje imaju za cilj ublaavanje dejstva represije. Paket mera za delovanje pokreta u uslovima represije treba da bude zasnovan na usvajanju Bezbednosne kulture , kojom se vaem protivniku bitno oteava pokuaj da se eventualno infiltrira u pokret i da prati ili ometa vae komunikacije.
pre ili kasnije, va pokret e se suoiti sa nekom vrstom sankcija koje dolaze od protivnika. iskustvo pokazuje da je za uveravanje aktivista i simpatizera u sposobnost pokreta da odgovori na sankcije potrebno dosta vetine. poruke koje aktivisti treba da prihvate u vezi sa delovanjem pod sankcijama i represijom su:
otuda proizlazi strategija koja sankcije uvedene od strane protivnika koristi za jaanje, a ne za slabljenje pokreta: ugnjetavanje i nasilje nad vaim aktivistima ne smeju da postanu legitimni dokazujui svoju ispravnost kao uspean nain da se sprei funkcionisanje pokreta. nema povlaenja, nema predaje;
41. Kako funkcionie represija?

jaanje vaeg pokreta uinie pre ili kasnije da se va protivnik oseti ugroenim. U naelu, va protivnik e se truditi da neutralie dejstvo pokreta time to e raditi na unitavanju morala njegovih lanova i to e preduzimati druge poteze radi smanjenja drutvene i pojedinane potrebe za promenom. protivnik e se, takoe, truditi i da povea trokove delovanja pokreta, i tako ga ekonomski iscrpe, tj. ogranii koliinu materijalnih resursa koji su dostupni pokretu. ometanje komunikacije jedan je od najefikasnijih naina za poveanje izdataka pokreta. onemoguavanje javnih aktivnosti, hapenje aktivista i stvaranje atmosfere straha, skupo e kotati pokret i vas lino kao aktiviste - to se uklapa u raunicu protivnika - ako je dovoljno skupo i rizino, manje aktivista e pristupati pokretu, i u jednom trenutku, svi e odustati, ili e ostati aica najvernijih sa kojima e se lako obraunati. sankcije kao izvor politike moi ispoljavaju se kroz dva efekta (poglavlje 2). Manji efekat postie se kanjavanjem neposlunog pojedinca na koga je sankcija usmerena. vei efekat, koji je ujedno i svrha postojanja sankcija, usmeren je pre svega na odvraanje ostalih od toga da budu neposluni. postavljanjem primera na pojedincu, protivnik alje poruku da e cena nesaradnje, svakog ko se na akciju usudi, biti izuzetno visoka. U drutvu se pojavljuje i jaa faktor straha.
pasivnost nije garancija da e sankcije biti izbegnute; legitimnost nenasilnog pokreta ne treba da bude ugroena pribegavanjem nasilju svako nasilje sa nae strane posluie kao i sabotaama, zato to takve akcije povod za jo masovnije nasilje od strane opravdavaju represivne mere protivnika naseg protivnika. i umanjuju autoritet pokreta.
42. Koje su najee tehnike ugnjetavanja?

1. GUenje AKTivnosTi Tu je obuhvaen niz mera najee upakovanih kao neobini pravni okvir kojim su zabranjeni izvesni naini ponaanja. na primer, Zakonom o bezbednosti i javnom redu u Zimbabveu propisana je obaveza podnoenja zahteva za policijsku dozvolu za okupljanje grupe od pet i vie ljudi. cilj ovakvih mera je da suze politiki prostor u kome pokret moe da deluje i da poveaju razliite organizacione i operativne trokove pokreta;
132
133
2. UGnjeTAvAnje pojedinAcA Zastraivanje pojedinaca, prislukivanje njihovih telefona, hapenja i zatvaranja aktivista, kao i prebijanje, muenje, ponekad ak i ubistva ne slue samo direktnom ugnjetavanju pojedinih lanova pokreta. Glavni efekat ovih mera je zastraivanje svih potencijalnih aktivista koji bi eventualno pristupili pokretu, a ponekad mogu da izazovu i razdor u rukovodstvu pokreta. nedemokratski reimi specijalizovali su se u ovakvim akcijama usmerenim ka kljunim pojedincima, sa ciljem da njihova sudbina slui kao moan primer za ostale. naalost, takva ciljana akcija protivnika esto je usmerena i ka lanovima porodice odabranog pojedinca, ukljuujui i decu; 3.sTvArAnje ATMosFere sTrAHA nedemokratski reimi ne tede vreme, sredstva i ljudstvo kada treba da stvore atmosferu straha oko nekog aktiviste koga doivljavaju kao pretnju. Uz paljivo planiranje, vri se pritisak na pojedince i aktiviste i nemilosrdno se koriste sva sredstva propagande za stvaranje atmosfere opsednutog grada. U takvom okruenju, svako ko ima makar malo drukije stavove od reimskih, biva proglaen za neprijatelja, a esto obeleen i kao izdajnik ili ak terorista. Kombinovanjem ugnjetavanja i propagande, nedemokratski reimi pokuavaju da stvore atmosferu u kojoj se obini graani plae ak i da razgovaraju o temama za koje postoji mogunost da budu protumaene kao antireimske. Tako stvorenom klimom
straha kontrolie se potreba za promenama u drutvu i umanjuje potencijalni priliv aktivista vaem pokretu, zato to cena otpora izgleda kao izuzetno visoka. napori i vredan rad tajnih slubi imaju posebno mesto u delovanju protivnika. iskustvo pokazuje da tajne policije i obavetajne agencije, koje su esto iznad zakona, ne preu od ekstremnih metoda pijuniranja i zastraivanja aktivista. Takvo ponaanje omogueno im je u dravama gde bezbednosne slube nemaju za cilj bezbednost graana, nego odranje grupe ili pojedinca na vlasti.
43. ta je bezbednosna kultura?

Bezbednosna kultura je nain ponaanja koji treba da usvoji va pokret radi smanjenja uinka obavetajnih aktivnosti vaeg protivnika. Zasniva se na dva glavna principa: planirajte i delujte u skladu sa pretpostavkom da su agenti vaeg protivnika ve meu vama. sprovodite i ofanzivne obavetajne operacije da biste prepoznali slabosti meu slubenicima reima koje mogu biti upotrebljene za preusmeravanje njihove odanosti. pridravajte se pitanja ko ovo mora da zna?. Ako neko ne mora da zna imena ili zaduenja drugih lanova pokreta, nemojte mu tu informaciju ni davati.Ako znate da je sastanak zakazan za sledeu nedelju, pre nego to obavestite ostale, razmislite ko sve o tome mora da bude obaveten. Za one koje morate da obavestite zapitajte se - da li treba da saznaju odmah ili nekoliko sati pre sastanka?
1. niKAdA ne KreiTe od preTposTAvKe dA se AGenTi vAeG proTivniKA nisU ve inFILTRIRALI U VAE REdove
134
135
2. ne sKreiTe pAnjU nA seBe proMenoM norMALniH AKTivnosTi iLi nAinA ponAAnjA.
na primer, ako reim zna da ga veina graana ne podrava, izbegavajte da se vai aktivisti, radi zavaravanja protivnika pretvaraju da podravaju njegovu politiku, jer to moe da privue panju i izloi opasnosti lanove pokreta. ne ograniavajte svoje dnevne kontakte samo na druge aktiviste nenasilne borbe. proirite svoja poznanstva i kontakte. Ako neprekidno pretpostavljate da ste pod prismotrom, ne morate da lupate glavu oko toga da li jeste ili niste, pa moete da se posvetite izgradnji ponaanja i navika koje ne odaju nita ili odaju to manje vaem protivniku.
priMer:Kako da saoptite kolegi koji je zaduen za mobilisanje volontera da imate prijatelja koji bi voleo da pristupi pokretu?
Nai emo se na pijaci u 10 ,30 da popriamo o novostima. ika Peri eli da pristupi pokretu. Spreman je da uastvuje na sastanku grupe koja planira organizovanje trajka sledeeg meseca. Nai emo se na naem mestu u uobiajeno vreme da popriamo o novostima. Jedan moj prijatelj misli da moe da nam pomogne oko problema na kome emo raditi narednih dana.
44. Kako da zatitimo nae komunikacije?

Kako nenasilni pokret postaje uspeniji i efikasniji, tako e se pootravati napadi i bezbednosne i obavetajne aktivnosti vaeg protivnika. U toj fazi neophodno je da izgradite sigurne kanale komunikacije unutar pokreta. To je mnogo vie od poduavanja lanova pokreta o protivniku i njegovoj sposobnosti da se infiltrira u vae redove. ovde je re i o jaanju meusobne solidarnosti vaih aktivista. najbolji nain zatite je da nauite aktiviste ta da ne govore, ta mogu da kau i to je najvanije, kako to da kau. da biste spreili da osetljive informacije o planovima pokreta padnu u ruke protivnika, o iMenA, dATUMe i BrojKe nikada ne treba spominjati u telefonskim razgovorima,elektronskoj poti i sl.
POGRENO!
ISPRAVNO!
IMAJ NA UMU:
Manje je vano TA imate da kaete od toga KAKO ete to da kaete!
izgradnja bezbednosne kulture od sutinskog je znaaja za smanjenje mogunosti da se agenti vaeg protivnika infiltriraju u va pokret. Time se bitno smanjuju operativni trokovi pokreta u celini, a lina cena uestvovanja u borbi postaje podnoljiva za vae sadanje i budue aktiviste. ire gledano, izgradnja bezbednosne kuture razbija atmosferu straha, i istie runo lice vaeg protivnika, jer njegove represivne mere jednostavno ne deluju.
14
dgov O
n elova D
c sank r na
je
slovim uu
a ivnik t e pro ij
a
je presi re
138
delovanje u uslovima represije: odgovor na sankcije protivnika
139 139
odgovor na sankcije protivnika

Jedan od kljunih faktora poslunosti je strah od kanjavanja, bez obzira na to da li je kazna hapenje, gubitak posla ili neto tree. Stoga moramo da razumemo strah i nauimo kako da prevaziemo njegove negativne posledice. Pre svega, moramo da prihvatimo strah kao prirodno stanje tela i uma. Kada shvatimo fizioloki i mentalni osnov straha, neemo se stideti da se plaimo, i razmisliemo dva puta pre nego to osudimo druge za ispoljavanje straha, ili nekog nazovemo kukavicom
46. Kako prevazii dejstvo straha?

Tehnike prevazilaenja dejstva straha mogu se svrstati u dve grupe: pripremne tehnike i tehnike tokom nenasilne akcije. ove tehnike dae efekte ako: se neprekidno sprovodi edukacija o represivnim merama koje protivnik koristi i o odgovarajuim uzvratnim strategijama. Upamtite da uvek predupredite nasilje i uvek nagradite pojedince za iskazanu nenasilnu disciplinu! mnogi aktivisti poseduju vetine i znanja za svaki od poslova u vaoj organizaciji (to podrazumeva obuku za alternativno rukovodstvo, u sluaju hapenja prve ekipe i raspolaganje sa vie administrativne pomoi); aktivisti koji su preiveli represiju daju primer ponaanja pred ostalim lanovima pokreta i dele svoja iskustva sa onima koji represiji jo nisu bili izloeni, smanjujui strah od nepoznatog ( ovo se odnosi na sve nivoe organizacije od rukovodstva do novopridolih volontera).
pripreMne TeHniKe pre odravanja zastraujueg dogaaja, koncentriite se na psiholoke i emotivne pripreme ljudstva, kako biste izbegli iznenaenja i izbijanje panike. Aktivisti e se mnogo manje plaiti ako znaju tano ta se od svakog pojedinano oekuje kada dopru do zone rizika. Humor, takoe, moe biti mono sredstvo za smanjenje straha i tenzije unutar grupe.smeh je odlian lek za strah!
Imaj na umu:
Strah je prirodan i zasnovan na instinktima!
45. ta je strah?
strah je oseanje koje je svako ljudsko bie osetilo tokom svog ivota. ono to veina gubi iz vida, jeste da je strah normalan odgovor organizma na registrovanu pretnju. strah je, u stvari, instinktivna reakcija prisutna u celokupnom ivotinjskom carstvu, i kao takav potpuno izvan sfere moralnih osuda i atributa kao to je kukaviluk. Njihovo je da prete, da hapse, Fizioloki, strah registrujemo u simpatikom delu auda tuku, a nae je samo da tonomnog nervnog sistema kroz poveanje nadraaja, izdrimo. Moemo barem koi pojaano luenje adrenalina - hormona nadbubrene liko i oni, i jo jedan dan due lezde. Adrenalin skuplja krvne sudove u koi, udovima da proslavimo pobedu. i stomanoj duplji ime se poveava koliina krvi koja dr Zoran ini, zimski prokree ka srcu i mozgu. istovremeno, srce poinje da kuca testi 1996/97. srbija. bre i jae. poveava se ventilacija organizma tj. brzina disanja. Moni hormon adrenalin, u kombinaciji sa drugim hormonima, oslobaa u krv poveane koliine glukoze - goriva za miie i tako daje naem telu gotovo nadljudsku snagu. razlog za ovo je jednostavan: Majka priroda ini sve da pripremi nae telo da odgovori na pretnju na jedan od dva naina - da se borimo ili da beimo!
TeHniKe ToKoM AKcije voe koje se nalaze na licu mesta treba da se fokusiraju na smanjenje konfuzije i panike i postizanje planiranog ishoda dogaaja. drite svoje ljude zauzetim tokom demonstracija - tako su anse za izbijanje panike manje.
140
141
47. Kako se nositi sa sankcijama protivnika?

priMer: organizovanje i odravanje demonstracija organizovanje demonstracija bilo je sastavni deo mnogih uspenih nenasilnih kampanja u proteklom veku. paket organizacionih i psiholokih mera pripreme aktivista za demonstracije obuhvata: obuku i pripremu aktivista na mogui odgovor protivnika. Tu spadaju upotreba suzavca, hapenja i prebijanja; poveanje solidarnosti i poverenja kroz razvoj oseaja pripadnosti, ohrabrivanjem ljudi da nose iste simbole, izvikuju slogane, istiu znake i organizovano mariraju; upoljavanje ljudi pedantnim planiranjem i raspodelom aktivnosti: odreeni timovi treba da budu zadueni za pruanje medicinske pomoi, drugi da obezbede vodu i hranu za uesnike mara; grupe treba da se kreu u pravilnim i ureenim formacijama, izvidnica treba da ide ispred i iza grupe, nosioci transparenata treba da budu strateki rasporeeni; izbegavanje da aktivisti vide i uju protivnika smanjuje anse za paniku. veliki transparenti na poetku kolone vani su kao i zvuci koje stvaraju nai bubnjevi ili pitaljke a kojima mogu da se nadjaaju zvuci koji dolaze od protivnika (upotreba megafona za prenoenje zastraujuih upozorenja, policajci koji pendrecima pretei udaraju u svoje titove, itd). tale strane reaguju (vidi poglavlja 4, 9 i 10). U skladu sa tim saznanjima treba se truditi da se izbegnu one akcije koje izazivaju odgovor protivnika koji veina aktivista nije sposobna da izdri. Ako veina aktivista nikad u ivotu nije bila u pritvoru, ne organizujte provokativna okupljanja koja e dovesti do policijske intervencije i masovnog hapenja. Bolje da pokuate sa nizom koncerata i slinih manje rizinih naina iskazivanja protesta koji su strateki orijentisani ka poveanju podrke pokretu, verovanje u ciljeve i poverenje u rukovod- a ne nose rizik od masovnih privoenja. stvo pokreta takoe doprinosi suzbijanju jedna odvana akcija visokog rizika moe straha meu uesnicima nenasilne akcije. da izazove masivan odgovor protivnika i snano lino uverenje uesnika u rizinim privue panju domaih i meunarodnih dogaajima da su promene u njihovom medija, javnosti i ostalih. Teko je predvinajboljem interesu takoe smanjuje efekte deti odgovor protivnika ak i u demokratstraha. skim drutvima, ali iskustvo pokazuje da Za ispunjenje Glavne strategije bie svaka upotreba nasilja od strane pokreta potrebno da se preduzmu brojne ne- vodi ka indukovanju nesrazmerno grubih nasilne akcije i iz svake od njih treba izvui reakcija. pouku o nainima na koji protivnik i osKada prihvatimo strah kao prirodno stanje tela i uma, i razumemo kako se strah ispoljava fiziki i mentalno, moemo da prestanemo da se stidimo straha, ili da zbog straha osuujemo druge. no, ako elite da va pokret uspe u svojim namerama, potrebno je da razumete i metode i tehnike za prevazilaenje negativnih efekata straha. priprema aktivista da reaguju na zastraujue podsticaje i predvianje eventualnih iznenaenja pokazali su se izuzetno efektnim.
Suzavac, 5. oktobar 2000. Srbija.
142
143
ZATvoreniKovA diLeMA Tokom svoje borbe, aktivisti su esto suoeni sa hapenjima, sasluanjima, praenjima i drugim tipovima represivnih aktivnosti zvaninika. U demokratskim drutvima aktivistima je mnogo lake, jeftinije i bezopasnije da ostvare svoja zakonom propisana prava. U nedemokratskim sistemima, meutim, pripadnici ministarstava sile razvili su efikasne naine da zastrae ak i najhrabrije i najiskusnije aktiviste. najea strategija ispitivaa poznata je kao Zatvorenikova dilema. razumevanje njene dinamike, koja je prikazana u navedenom hipotetikom primeru, moe biti od velike koristi vaem pokretu. pretpostavimo da ste vi i va prijatelj uhapeni tokom distribucije letaka koji najavljuju nenasilnu akciju. stavljeni ste u dve zasebne sobe za sasluanja. obaveteni ste da podsticanje nemira (pozivanje na akciju) povlai najmanje tri meseca zatvorske kazne. ponuen vam je sledei sporazum: ako priznate i date imena svojih saradnika, proveete samo nedelju dana u zatvoru, u protivnom slede vam tri meseca. va prijatelj e dobiti istu ponudu zato to oni koji vode sasluanja znaju mogue ishode: ili ete obojca priznati, ili ete obojica odbiti da priznate ili e samo jedan priznati, a drugi odbiti to da uradi. Koji je ishod najverovatniji? Mogui bi bili: ako obojica priznate, idete u zatvor na po nedelju dana i odajete imena; ako obojica odbijete da priznate, obojica provodite samo jednu no u zatvoru-policija ostaje bez informacija i dokaza! ako vi priznate, a va prijatelj ne, vi provodite nedelju dana u zatvoru, a va prijatelj tri meseca, ili obrnuto. najbezbednija strategija po vas lino je da priznate, jer ako va prijatelj prizna, a vi ne, proveete mesece, moda i due u zatvoru. To je ujedno najbezbednija strategija i za vaeg prijatelja. sve u svemu, vas dvojica provodite po nedelju dana u zatvoru, ispitivai dobijaju mnogo korisnih podataka. najbolji razvoj dogaaja po vas, vaeg prijatelja i pokret, meutim, desie se ako nijedan od vas ne prizna. U tom sluaju ispitivai mogu biti primorani da primene nasilje i torturu. iskustvo pokazuje da to manje aktivisti veruju jedni drugima, manje vremena je reimu potrebno da obezbedi dobijanje priznanja i drugih korisnih informacija. Zato ova studija sluaja pokazuje vanost razvijanja poverenja i saradnje meu aktivistima. ovakav razvoj dogaaja je identian i u sluaju da ste sami uhapeni. na sasluanju e vam biti reeno da su i drugi bili, ili e biti uhapeni, te da je bolje da priznate i izbegnete viemeseni boravak u zatvoru. (prema knjizi roberta Akselroda The Evolution of Cooperation)
v ZAKLjUnA poGLAvLjA
Zakljuna poglavlja
prethodna poglavlja prikazala su jasno prirodu politike moi i nain njenog ispoljavanja u drutvu. obraene su i osnovna znanja i vetine, neophodne vaem pokretu da bi efikasno komunicirao sa javnostima, kao i pravila upravljanja vremenom, ljudima i materijalnim resursima. detaljno je obraena i situacija u kojoj nedemokratski reim pribegava sankcijama i represiji protiv demokratskog pokreta. Zavrna poglavlja namenjena su onima koji svoje znanje nakon itanja ove knjige ele bilo da uveaju, bilo da prenesu svojim kolegama po dokazano uspenom modelu patentiranom u srbiji krajem 90-tih godina: deluj regrutuj-obui.
poglavlje 15: Kako da koristim ovu knjigu:princip viestepenog prenosa znanja. Model deluj -regrutuj- Obui pitanja obraena u poglavlju: jo jednom: Zato ljudi pristupaju grupama? ta je multilevel marketing (MLM)? Kako koristimo ovu knjigu i MLM model u naoj borbi? Glavne teme obuhvataju: Model deluj -regrutuj- obui nivoe prezentovanja materijala razliitim grupama u skladu sa njihovim iskustvima i interesovanjima poglavlje 16: Kako da koristim ovu knjigu: resursi koji su mi dostupni Web sajtovi pisani izvori Multimedijalni izvori dodAci: a) Metode nenasilne akcije b) 10 godina nenasilne borbe u srbiji BiBLioGrAFijA
Kako d a koris Princip tim ov u knjig viest epeno u g pren : znanja osa Model Deluj - Regr utuj Obui
15
148
princip viestepenog prenosa znanja. Model deluj -regrutuj- obui
149
Model deluj - regrutuj - obui

Vaan deo u razvoju pokreta ili kampanje je odravanje nivoa angaovanosti i zainteresovanosti meu aktivistima, uz istovremeno uveanje njihovih znanja i vetina. Ovaj proces neprekidnog ulaganja u ljudstvo treba da postane sastavni deo strategije vaeg pokreta to je pre mogue. Ne zaboravite da Znanja i vetine spadaju u est osnovnih izvora politike moi u drutvu (poglavlje 2). Prethodna iskustva pokazuju da veliki broj novoregrutovanih aktivista naputa pokret ve u toku prvih mesec dana od pristupanja, ukoliko nisu angaovani i ispotovani. Ovakav gubitak u ljudskim resursima mogue je izbei iskljuivo stalnim angaovanjem i obukom pristalica. Da bi takav veliki gubitak bio predupreen, u ovom poglavlju skiciran je koristan model Deluj - Regrutuj - Obuavaj. On moe biti izuzetno efikasan kada se kombinuje sa iskustvima modela Multi-level Marketinga (MLM) iz sveta biznisa.
1.
inzi i radionice, kao i njihovo snabdevanje razliitim materijalima (npr. primerak ove knjige) ubedie ih da pokret rauna na njih i motivisae ih da jo vie svog vremena i energije uloe u realizaciju vae misije. dobrovoljno uee takoe ustanovljava i granicu izmeu pripadnika pokreta i svih ostalih, i taj oseaj pripadanja bie od velike vanosti za izgradnju solidarnosti, poverenja i saradnje unutar pokreta, kao i za odravanje bezbednosne kulture (poglavlje 13).
sociolozi nas ue da su vee grupe bolje za ispunjavanje zadataka sa konkretnim reenjima za koje je potreban veliki broj vetina, dok su manje grupe stabilnije, njihovi lanovi bolje komuniciraju i bolje izvravaju zadatake sa sloenim reenjima koji zahtevaju posedovanje relativno malog broja razliitih vetina. na primer, tim za komunikaciju koji razvija poruke nae kampanje ne treba da bude brojan, ali grupa koja e se baviti distribucijom informativnog materijala za tu kampanju na terenu morae da bude znatno brojnija.
49. ta je Multi-level Marketing (MLM)?

Multi - level Marketing (MLM) je marketinki sistem u kome je fokus pre na regrutaciji i obuci prodavaca-distributera, nego na samom inu prodaje proizvoda. MLM je veoma privlaan zato to svakom od distributera u lancu, osim proizvoda, prodaje i nadu i deluje kao neto to je van uobiajenog, dosadnog poslovanja. MLM obeava bogatstvo i nezavisnost za sve koji su ukljueni u mreu i prema svakom lanu se odnosi kao prema vanom iniocu mree. jedan od najuspenijih MLM sistema je Amway kozmetika. Milioni njenih distributera irom sveta ostvaruju godinji promet u milijardama dolara. (Amway. com, Klebniov, 1991) ideja koja stoji iza ove knjige (a potvrdjena je u srpskoj praksi 2000. godine) je da znanje o stratekom nenasilnom vojevanju moe da bude prodato (marketirano) hiljadama novih ljudi u vaoj zemlji upravo upotrebom MLM modela.
48. jo jednom:Zato ljudi pristupaju grupama?

pre nego to krenemo u dublju analizu MLM modela potrebno je da razumemo zato se ljudi prikljuuju grupama. Manje ili vie, svako od nas veinu svog vremena provodi u nekakvim grupama: neke su intimne kao to su nae porodice, a druge vie formalne, kao to su radno mesto ili profesionalna i sportska udruenja. Kada lanstvo u nekoj grupi (npr. drava) nije na dobrovoljnoj osnovi, mo autoriteta, strah od kazne ili elja za uklapanjem odravaju koheziju, jedinstvo grupe. U zatvorenim drutvima, kada kohezija krene da slabi, nedemokratski reimi najee pokuavaju da uveaju solidarnost izmiljanjem spoljnog ili untranjeg neprijatelja, kao to je va pokret, koji je pretnja opstanku nacionalne zajednice. U grupama koje se zasnivaju na dobrovoljnom lanstvu, meutim, sasvim drukije sile deluju na odranje jedinstva. da bi se poveala efikasnost vaeg pokreta kao dobrovoljne grupe moramo da razumemo i nauimo da upravljamo ovim silama kohezije. Ljudi pristupaju grupama iz razliitih razloga. svako od nas eli da bude deo neega vanog, a borba za bolju budunost i vladavinu prava uvek deluju vano. Uestvovanje u aktivnostima pokreta prua ljudima i mogunost da izbegnu ispraznu rutinu svakodnevice. Ako bolje prouite ove argumente, zakljuiete da aktivizam takoe doprinosti zadovoljenju potrebe za bliskou i kontaktom sa drugim ljudima. na kraju, mogunost uticaja makar i na male stvari u okviru organizacije predstavlja poseban oblik motivacije zato to doprinosi da se ljudi oseaju kao deo tima. Ulaganje u nove aktiviste - obuke, tren-
idejA
150
151
50. Kako moemo da upotrebimo ovu knjigu i MLM
model u naoj borbi?
oBUAvAnje
izdvojte 10 do 20 novih lanova koji najvie obeavaju, po osnovu jasno definisanih kriterijuma (npr. preanje iskustvo u nenasilnoj borbi, posveenost promenama, obrazovanje, posebna znanja, entuzijazam). nauite ih razliitim korisnim vetinama iz ove knjige, ukljuujui i uspeno predstavljanje pokreta u javnosti.
ovu knjigu moete da upotrebite kao koristan alat za unapreenje znanja i vetina aktivista u vaem pokretu, i, samim tim, uveanja ukupnih mogunosti pokreta. nadgradnja i investiranje u ljudstvo neophodni su su na svim nivoima pokreta, od najueg rukovodstva do obinih simpatizera. Ako elite da va pokret raste, nije dovoljno samo da rukovodstvo dodeljuje volonterima jednostavne zadatke koji vode u male pobede, nego mora i da pokae vrednim aktivistima koliko su vani kroz ulaganje u njihovo znanje i vetine.
vetina svakog pojedinca tokom edukacije o misiji i delatnostima pokreta. U model programa treba da budu ukljuene sledee aktivnosti: 1. Uvodni sastanak kojim su obuhvaeni prezentacija programa i ciljeva pokreta i prvi lini kontakt sa novim volonterima. 2. pratei sastanak na kome se novi aktivisti rasporeuju u razliite grupe na osnovu interesovanja i vetina koje ve poseduju (npr. organizacija akcija, spoljnja komunikacija, rad sa novim aktivistima...) 3. Uvodna radionica za zainteresovane aktiviste gde se predstavljaju tri odeljka ovog prirunika 4. pratee radionice za zasebne grupe. na primer, jedna grupa koja je posebno zainteresovana za rad sa ljudstvom, obrauje upravo ovo poglavlje knjige i izvodi dodatna vebanja kroz koja e biti obueni kako da prenose znanja i vetine na aktivste u lokalnim zajedncama.
oBUAvAnje
deLovAnje
neprekidno ukljuujte nove volontere u pokret tako to ete ih angaovati u vaoj kamreGrUTovAnje panji. Takoe, sve aktivnosti kamponite sa nekoliko ljudi, dajte im panje posebno javne akcije, koristite male zadatke. na primer, da pridobiju 10 kao mogunost proirenja i omasoljudi da se pojave na sledeem sastanku. vljenja kroz uvek prisutni punkt To se postie tako to kaete neto kao to je: za regrutaciju zainteresovanih simpatizera. sigurno poznaje 10 ljudi koji podravaju nau borbu.
da bi novi lanovi bili stalno angaovani, da bi se njihove vetine uveavale i da bi se irile oblasti njihovih odgovornosti, potrebno je organizovati obrazovne radionice ili seminare, koji obuhvataju prenoenje znanja i vetina iz oblasti kakve su: angaovanje u direktnim nenasilnim akcijama, organizovanje dogaaja, strateke analize i planiranje, spoljni odnosi, odnosi sa medijima, komunikacija, itd. radionice treba da sadre zasebne sesije za stratege, organizatore i aktiviste, a podela aktivista u ove grupe treba da se zasniva na njihovim odgovornostima, sposobnostima i koliini ovi koraci mogu se sumirati u deluj - regrutuj - obuavaj (eng.: Act-recruit-Trainvremena posveenog radu pokreta. ArT) model izgradnje pokreta i upravljannajbolji nain je da se napravi standardni ja ljudstvom koji je razvio oTpor!-ov model rasporeda, tako da u svakoj grupi centar za ljudske resurse 2000. godine. novih aktivista mogu da se ustanove in- Znak za reciklau u potpunosti odgovara teresovanja, nivo posveenosti i korisnih ArT modelu:
reGrUTovAnje
deLovAnje
napii njihova imena na papir. sad imamo listu od 250 ljudi kojima se treba obratiti. Ako samo 10 do 20% njih budemo ubedili da prisustvuju sledeem uvodnom sastanku, broj moguih simpatizera udvostruie se za nedelju dana! naravno, broj aktivsta se ne moe svake nedelje udvostruavati, i mnogi od njih e napustiti pokret, tako da ako elimo iroku potencijalnu bazu novih aktivista, moramo regrutovati stalno i sistematino. Zatim, novi lanovi treba da se unaprede u aktiviste.
152
153
ZApAMTi: Kada aktivisti pokreta ponu da poduavaju nove aktiviste, generie se moni mehanizam kohezije grupe i kristalie se karakter pokreta. Ko lino ovlada znanjem i vetinama koje su od koristi za nenasilnu akciju i kampanju pokreta, postaje od vee koristi pokretu kao celini i treba i moe da obuava ostale tim vetinama. Kada to uradite, ostavljate lini peat na sudbinu vae nenasilne borbe!
16 Kako da koristim ovu knjigu:
Resursi koji su mi dostupni
156
Kako da koristim ovu knjigu: resursi koji su mi dostupni
157

Poto uspeno savladate osnovna znanja izloena ovde u 50 taaka, poeleete moda da nadgradite znanje o stratekoj nenasilnoj borbi da biste mogli efikasnije da doprinesete pokretu, ili da biste jednostavno proirili svoja znanja. CANVAS i Institut za mir Sjedinjenih Amerikih Drava (USIP) obezbedili su vam besplatan elektronski primerak ove knjige koja vama i vaim prijateljima stoji na raspolaganju na adresi www.canvasopedia.org.Pozivamo vas i svakog itaoca da posetite sajt i postanete lan zajednice koja iri ova dragocena znanja.
MULTiMedijALni iZvori:
1. A Force More powerful: troasovna dokumentarna televizijska serija koja ulazi u sutinu est najveih stratekih nenasilnih kampanja u 20. veku: borba indije za nezavisnost od Britanije, pokret za ljudska prava u sjedinjenim Amerikim dravama, junoafrika borba protiv rasnog aparthejda, poraz Augusta pinoea u ileu, otpor danaca nemakoj okupaciji i pokret sindikata solidarnost u poljskoj. prevedeno na: engleski, panski, ruski, arapski, farsi, kineski, italijanski i indoneanski jezik (www.aforcemorepowerful.org)
Kako da proirim svoja znanja?

peT nAjBoLjiH pisAniH iZvorA: 1. sharp, Gene. od diktature do demokratije. Boston, The Albert einstein institution, 2002 and 2003. (prevod na 20 razliitih jezika ukljuujui i srpski moete nai na: www.aeinstein.org/organizations98ce.html) 2. Helvey, robert. on strategic nonviolent conflict: Thinking about the Fundamentals. Boston, The Albert einstein institution, 2004. www.aeinstein.org/organizations1c31.html) 3. Ackerman, peter and jack duvall. A Force More powerful: A century of nonviolent conflict. new York: st. Martins press, 2000. www.nonviolent-conflict.org/ resources.shtml 4. sharp, Gene. Waging nonviolent struggle 20th century practice and 21st century potential. Boston: porter sargent, 2005. 5. ellul, jacques. propaganda: The Formation of Mens Attitudes. Translated from the French by Konrad Kellen and jean Lerner. new York: Knopf, 1965.
nA iZBor peT nAjBoLjiH sAjTovA: 1. www.canvasopedia.org : dragoceni izvor sa preko 400 alatki za praktiare nenasilne borbe koje besplatno moete skinuti sa mree 2. www.nonviolent-conflict.org : odlian resurs koji prua pisani materijal na mnogim jezicima, kao i novosti, korisne linkove i multimedijalne alatke 3. www.aeinstein.org: savreni sajt za praktiare nenasilne strateke akcije koji prua izuzetno vredan materijal na preko dvanaest svetskih jezika 4. www.yorkzim.com: najbolji filmovi koji su ikada bili snimljeni na ovu temu 5. www.usip.org : novosti, izvetaji, analize i linkovi ka izvorima teorije nenasilne akcije i mnogih prateih pitanja
2. Bringing down A dictator jednoasovna dokumentarna hronika uspene strateke nenasilne kampanje koja je obeleila kraj veka, a koju je predvodio oTpor! u srbiji 1999. i 2000. godine. isti jezici kao i prethodni resurs ( www.yorkzim.com/pastprod/ bringingdown.html)
158
159
3. A Force More powerful: prva i jedina kompjuterska igra koja poduava u vetini voenje sukoba upotrebom nenasilnih metoda (www.afmpgame.com)
namenjena svim aktivistima, posebno onima koji upravljaju pokretima nenasilnog otpora, ova igra je takoe namenjena predstavnicima medija i irokoj javnosti jer prua uvid u ogroman potencijal strateke nenasilne akcije u aktuelnom nasilnom svetu. slui kao simulaciono uilo na univerzitetskim studijama i radionicama nenasilnog otpora. saznajte vie na www.afmpgame.com. primetiete da su mnoge kljune take ove knjige blisko povezane sa konceptima video igre A Force More powerful - a u isto se moete uveriti kada se suoite sa vetakom inteligencijom koja predstavlja vaeg nedemokratskog protivnika!
dOdAtAK i
MetOde NeNASiLNe bOrbe
162
Metode nenasilne borbe
163
MeTode proTesTA i UBeivAnjA
Zvanine izjave 1. 2. 3. 4. 5. 6. javni govori pisma protivljenja ili podrke saoptenja organizacija i institucija potpisane izjave za javnost izjave o optubama i namerama Grupne ili masovne peticij
Komunikacija sa irom javnou 7. slogani, karikature i simboli 8. Baneri, posteri i bilbordi 9. Leci, pamfleti i knjige 10. novine i asopisi 11. nosai zvuka, radio i televizija 12. pisanje po nebu ili zemlji 12 + Masovne elektronske poruke sMs-ovi i e-mail-ovi metod praktikovan po prvi put u toku kampanje oTpor!-a u srbiji 2000. godine. Grupna predstavljanja 13. 14. 15. 16. 17. deputacije Tobonje nagrade Grupno lobiranje piketing Tobonji izbori
Unitavanje sopstvene imovine simbolino osvetljenje (npr. svee) isticanje portreta slikanje kao protest novi natpisi i nazivi (npr. Trg slobode umesto Trg republike) 28. Zvuni protesti 29. simbolini prigovori 30. nepristojni gestovi pritisci na pojedince 31. 32. 33. 34. saletanje zvaninika ruganje zvaninicima Bratimljenje sa protivnikom Bdenja
23. 24. 25. 26. 27.
drama i muzika 35. duhoviti skeevi i ale 36. dramske i muzike predstave 37. pevanje povorke 38. 39. 40. 41. 42. Marevi parade verske procesije Hodoaa Motorizovane povorke
simbolini javni inovi 18. 19. 20. 21. 22. isticanje zastava ili simbolinih boja noenje simbola Molitva i bogosluenje Uruivanje simbolinih predmeta protestno svlaenje
odavanje poasti mrtvima 43. 44. 45. 46. politika alost Tobonje sahrane demonstrativni pogrebi odlazak na groblje
164
165
javni skupovi 47. 48. 49. 50. skupovi protesta ili podrke protestni mitinzi Kamuflirani protestni mitinzi protestni seminari
Akcije potroaa 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. potroaki bojkot netroenje bojkotovanje robe politika tednje neplaanje zakupa nedavanje u zakup nacionalni potroaki bojkot Meunarodni potroaki bojkot
MeTode eKonoMsKe nesArAdnje: eKonoMsKi BojKoTi
povlaenje i odricanje 51. 52. 53. 54. demonstrativno naputanje utnja odricanje od poasti i priznanja okretanje lea
Akcije radnika i proizvodjaa 79. radniki bojkot 80. proizvoaki bojkot Akcije posrednika 81. Bojkot od strane dobavljaa ili operativaca Akcije vlasnika i rukovodilaca 82. 83. 84. 85. 86. Bojkot od strane trgovaca neiznajmljivanje ili neprodavanje imovine Zakljuavanje radnih mesta (Lokaut) Zamrzavanje radnog staa Generalni trajk trgovaca
izoptenje
MeTode drUTvene nesArAdnje
55. 56. 57. 58. 59.
drutveni bojkot selektivni drutveni bojkot enska neangaovanost ekskomunikacija (izoptenje) Kletva
nesaradnja u pogledu drutvenih dogaaja, obiaja i institucija 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. suspenzija socijalnih i sportskih aktivnosti Bojkot drutvenih poslova studentski trajk socijalna neposlunost povlaenje iz drutvenih institucija povlaenje iz drutvenog sistema ostajanje kod kue potpuna individualna nesaradnja Bekstvo radnika socijalno utoite Kolektivni nestanak protestna emigracija ( Hidra )
Akcije vlasnika finansijskih sredstava 87. 88. 89. 90. 91. 92. povlaenje bankovnih uloga neplaanje dabina i poreza neplaanje dugova ili kamata Uskraivanje gotovine ili kredita neplaanje doprinosa dravi odbijanje vladine novane pomoi
166
167
Akcije vlada 93. 94. 95. 96. 97.

MeTode eKonoMsKe nesArAdnje : TrAjK
trajk vie privrednih grana 117. Generalizovani trajk 118. Generalni trajk Kombinacija trajka i prekida privreivanja 119. Zatvaranje radnji (Hartal) 120. prekid privredne aktivnosti odbacivanje autoriteta 121. Uskraivanje lojalnosti 122. Uskraivanje javne podrke 123. Literatura i govori koji pozivaju na otpor nesaradnja graana sa dravnom upravom 124. 125. 126. 127. 128. 129. 130. 131. 132. 133. Bojkot zakonodavnih tela Bojkot izbora Bojkot imenovanja i poloaja u dravnoj upravi Bojkot dravnih organa, agencija i drugih tela povlaenje iz dravnih prosvetnih institucija Bojkot organizacija koje finansira drava nesaradnja sa organima reda Uklanjanje natpisa i putokaza neprihvatanje imenovanih zvaninika odbijanje da se ukinu postojee institucije
MeTode poLiTiKe nesArAdnje
domai embargo stavljanje trogvaca na crnu listu Meunarodni embago od strane prodavaca Meunarodni embargo od strane kupaca Meunarodni trgovinski embargo
simbolini trajkovi 98. trajk upozorenja 99. iznenadna obustava rada (trajk iz vedra neba ) poljoprivredni trajkovi 102. 103. 104. 105. odbijanje prinudnog rada trajk zatvorenika trajk zanatlija strukovni trajk
Klasini industrijski trajkovi 106. trajk preduzea 107. trajk industrije 108. trajk solidarnosti ogranieni trajkovi 109. 110. 111. 112. 113. 114. 115. 116. trajk na kljunim punktovima nominalni trajk (trajk na braniku) Usporeni rad navodni rad po pravilima protestno uzimanje bolovanja trajk ostavkama ogranieni trajk selektivni trajk
Graanske alternative pokoravanju 134. 135. 136. 137. 138. 139. nevoljno i sporo povinovanje nareenjima neposlunost kada nema direktnog nadzora Masovna graanska neposlunost prikrivena neposlunost odbijanje da se prekine skup ili sastanak protestno zauzimanje fizikog prostora (sit-daun )
168
169
140. nesaradnja prilikom regrutacije i deportacije 141. sakrivanje, bekstvo i korienje lanih identiteta 142. Graanska neposlunost premanelegitimnim zakonima Akcije dravnih inovnika 143. 144. 145. 146. 147. 148. 149. selektivno neispunjavanje obaveza dravnih inovnika Blokiranje komandnih ili komunikacionih linija odugovlaenje i opstrukcija opta nesaradnja administrativnog osoblja nesaradnja u pravosuu namerna neefikasnost i selektivna nesaradnja organa reda pobuna
Fizika intervencija 163. 164. 165. 166. 167. 168. 169. 170. 171. 172. 173. 174. protestno sedenje protestno stajanje protestna vonja Utapanje u dogaaj (vejd-in) Meanje u dogaaj protestna molitva nenasilna najezda nenasilna vazduna najezda nenasilna invazija nenasilna interjekcija nenasilna opstrukcija nenasilna okupacija
Akcija drave na domaem planu 150. Kvazilegalna izbegavanja i odlaganja 151. nesaradnja osnovnih dravnih jedinica Akcija drave na meunarodnom planu 152. 153. 154. 155. 156. 157. 158. MeTodi NENASILNE inTervencije izmene u diplomatskom i drugim vidovima predstavljanja odlaganje ili oktazivanje diplomatskih dogaaja Uskraivanje diplomatskog priznavanja prekid diplomatskih odnosa povlaenje iz meunarodnih organizacija neulanjenje u meunarodna tela iskljuenje iz meunarodnih organizacija
drutvena intervencija 175. 176. 177. 178. 179. 180. 181. Ustanovljavanje novih drutvenih obrazaca preoptereivanje kapaciteta odugovlaenje u znak protesta Govorenje u znak protesta Gerilsko pozorite Alternativne drutvene institucije Alternativni sistemi komunikacije
ekonomska intervencija 182. 183. 184. 185. 186. 187. 188. 189. 190. 191. trajk sa zauzimanjem fabrika trajk sa ostankom na poslu nenasilno zauzimanje zgrada ili imanja prkoenje blokadama politiki motivisano falsifikovanje predupredna kupovina Zaplena imovine damping odabir klijentele u znak protesta Alternativna trita
psiholoka intervencija 159. samoizlaganje elementarnim nepogodama 160. post 1) post kao vid moralnog pritiska; 2) trajk glau; 3) gandijevski (satjagraha) post. 161. paralelni sudski proces 162. nenasilno ikaniranje
170
171
192. Alternativni sistemi transporta 193. Alternativne ekonomske institucije politike intervencije 194. 195. 196. 197. 198. 199. preoptereivanje odbrambenih sistema otkrivanje tajnih agenata Traenje kazne zatvora (predaja) Graanska neposlunost prema neutralnim zakonima nepotovanje postojeih pravila dvojni suverenitet i paralelna vlada
Srpska nenasilna revolucija, spolja gledano, izgleda kao usamljen ili spontan dogaaj. Pobeda demokratskih snaga u Srbiji 2000. godine dola je, meutim, posle deset dugih godina pokuaja i greaka. U toku te nesrene decenije, Miloevieva vlast poivala je kako na njegovoj politikoj vetini, tako i na grekama njegovih protivnika u zemlji i inostranstvu. Ovaj dodatak nudi kratak pregled kljunih dogaaja u periodu od pojave politike opozicije u Srbiji do 5. oktobra 2000. godine. Da se ne zaboravi !
Sila je poslednje utoite slaboga J.L. Borges
dOdAtAK ii
10 gOdiNA NeNASiLNe bOrbe u Srbiji
174
10 godina nenasilne borbe u srbiji
175
deseT GodinA nenAsiLne BorBe U srBiji
10. mart 1991. poinje masovni nenasilni protest beogradskih studenata, a ubrzo se osniva iTerazijski studentski parlament. posle viednevne blokade centra grada, u kojoj je uestvovalo vie desetina hiljada studenata i Beograana, opozicija belei prvu pobedu vojska se povlai sa ulica Beograda. Februar 1992. preko pola miliona graana potpisuje peticiju u kojoj se zahteva ostavka predsednika Miloevia. Maj 1992. srpska opozicija bojkotuje savezne i lokalne izbore, zahtevajui bolje izborne uslove i slobodu medija. 31. maj 1992. savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uvodi ekonomski embargo srbiji zbog uea u vojnim sukobima u republikama bive sFrj. Jun 1992. Masovni studentski protesti poinju u Beogradu i ire se na novosadski, niki i kragujevaki univerzitet. studenti koji zahtevaju demokratizaciju zemlje i autonomiju univerziteta, proglaavaju slobodnu teritoriju na beogradskom studentskom trgu i fiziki okupiraju jedanaest fakultetskih zgrada. 28. jun 1992. Uz uee preko 100.000 ljudi, na platou ispred savezne skuptine, poinje vidovdanski sabor. opozicija zahteva bolje izborne uslove. po prvi put izloen ozbiljnom pritisku, Miloevi zapoinje razgovore o izbornim uslovima sa opozicionim strankama i raspisuje vanredne predsednike, parlamentarne i lokalne izbore.
14. maj 1989. U Beogradu osnovan omladinski radio B 92 - prva nezavisna radio- stanica u srbiji. 8. mart 1990. izlazi prvi broj lista demokratija, koji postaje zvanino glasilo srpske opozicije. 13. jun 1990. prvi antivladin protest isped zgrade drzavne televizije. U policijskoj akciji protiv demonstranata povreen Borislav peki, uveni srpski pisac i osniva demokratske stranke. Avgust 1990. U sarajevu odran prvi (i poslednji) sastanak predstavnika parlamentarnih grupa iz svih republika bive sFrj, sa ciljem da se pronae reenje za rastuu balkansku krizu i izbegne nasilje izmeu naroda bive jugoslavije. 9. mart 1991. prve masovne demonstracije za osloboenje dravne televizije i slobodne izbore odrane na beogradskom Trgu republike, u organizaciji srpskog pokreta obnove i demokratske stranke. U brutalnoj akciji policije ivot gube jedan demonstrant i jedan policajac. dravno rukovodstvo zahteva vojnu intervenciju. Kasno uvee tenkovi izlaze na ulice Beograda.
176
177
27. avgust 1992. Tokom Londonske mirovne konferencije,predsednik savezne vlade Milan pani i predsednik republike srbije slobodan Miloevi zapoinju otvoreni sukob. 19. oktobar 1992. snage republikog MUp-a okupiraju zgradu saveznog MUp-a. Miloevi tako ostvaruje punu kontrolu na policijskim snagama. 19. decembar 1992. na prevremenim lokalnim izborima, opozicija prvi put osvaja veinu u jedanaest optina. socijalistika partija srbije uspeva ponovo da osvoji veinu u republikom parlamentu, a Miloevi , pod relativno sumnjivim okolnostima, pobeuje svog protivkandidata Milana pania na izborima za predsednika republike. 31. maj 1993. na Miloevievu naredbu,parlament izglasava nepoverenje saveznom predsedniku dobrici osiu koji je poeo da se protivi ratnoj politici reima prema Hrvatskoj i Bosni. 2. jun 1993. reagujui na fiziki incident u saveznoj skuptini, u kome je povreen njihov poslanik Mihajlo Markovi, sprski pokret obnove poziva Beograane na proteste ispred zgrade parlamenta. U sukobu demonstranata i policije dolazi do pucnjave u kojoj gine jedan policajac. iste noi, policija upada u prostorije srpskog pokreta obnove, hapsi i brutalno prebija lidera te stranke vuka drakovia i njegovu suprugu. Jul 1993. reagujui na rastui pritisak opozicionih stranaka, javnog mnjenja i meunarodne zajednice, Miloevi je prinuen da pusti na slobodu vuka drakovia posle vienedeljnog zatoenitva.
Decembar 1993. prvi put u istoriji viestranakih izbora u srbiji, Miloeviev sps gubi veinu na prevremenim parlamentarnim izborima, ali uspeva da formira vladu uz pomo do tada opozicione nove demokratije. 29. septembar 1994. nasilje u parlamentu obraun lidera srpske radikalne stranke i predsednika skuptine zavrava se pljuvanjem i tuom. 19. januar 1995. Zbog meanja reima u ureivaku politiku,grupa novinara iz dravnog lista Borba osniva nezavisni list nau borbu. 15. februar 1996. drava preuzima osnivaka prava i upravljanje nad jedinom privatnom i nezavisnom beogradskom televizojom studio B. 9. mart 1996. na petu godinjicu devetomartovskih demonstracija, serijom mitinga u Kragujevcu, Beogradu i niu, kljune opozicione stranke - sprski pokret obnove, demokratska stranka, i Graanski savez srbije promoviu novu koaliciju Zajedno. Novembar 1996. na prevremenim lokalnim i parlamentarnim izborima, koalicija Zajedno osvaja veinu u 32 lokalne samouprave u srbiji, ukljuujui skuptine gradova Beograda, nia, novog sada i Kragujevca. Miloeviev reim odbija da prizna rezultate, izazivajui masovne graanske i studentske proteste. opozicija bojkotuje ponovljene lokalne izbore, zahtevajui priznavanje izbornih rezultata. Decembar 1996. pod pritiskom stotina hiljada demonstranata koji protestuju svakodnevno u gotovo svim gradovima srbije, Miloevi pristaje na meunarodno posredovanje u krizi. 27. decembra, specijalna komisija
studio B
178
179
organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (oeBs) nalae reimu priznavanje izbornih rezultata uz pretnju meunarodnom izolacijom. Februar 1997. svakodnevne tromesene demonstracije i rastui pritisak meunarodne zajednice, konano prisiljavaju Miloevia da 4. februara prizna rezultate novembarskih lokalnih izbora i prepusti opoziciji veinu osvojenu u 32 lokalne samouprave. Jul 1997. suoen sa ustavnim ogranienjem da se po trei put kandiduje za predsednika republike srbije, Miloevi se seli na mesto predsednika savezne republike jugoslavije. Decembar 1997. na izborima koje bojkotuje deo podeljene srpske opozicije, kandidat socijalistike partije srbije, Milan Milutinovi, pod krajnje sumnjivim okolnostima biva izabran na mesto predsednika republike srbije. Leto 1998. pojaavajui pritisak na demokratske institucije u zemlji, skuptinska veina koju ine predstavnici socijalistike partije srbije i srpske radikalne stranke, donosi set represivnih zakona, meu kojima se istiu Zakon o Univerzitetu i Zakon o informisanju. poinje otputanje neposlunih profesora i serija sudskih procesa protiv antireimskih medija. Oktobar 1998. U atmosferi rastue represije, oruanih sukoba srpskih snaga bezbednosti i albanskih separatista i pretnji meunarodne zajednice vojnom intervencijom, u Beogradu je osnovan studentski pokret oTpor! koji je prvobitno bio usmeren na odbranu slobode Univerziteta i medija. Krajem meseca, policija hapsi etvoro aktivista oTpor!-a zbog ispisivanja grafita sa simbolom pokreta stisnutom pesnicom.
Mart 1999. posle propasti pregovora o Kosovu i Metohiji, nATo snage poinju tromesenu kampanju bombardovanja srbije. Masovno razaranje nacionalne vojne i civilne infrastrukture praeno je, nazalost, i brojnim civilnim rtvama. 11. april 1999. pod nerazjanjenim okolnostima, ispred svog stana u Beogradu, ubijen vlasnik i urednik nezavisnih listova dnevni telegraf i evropljanin slavko uruvija. iroka javnost sumnja da je re o politikom ubistvu. 24. maj 1999. Tribunal za ratne zloine poinjene na prostorima bive jugoslavije podie optunicu protiv Miloevia i njegovih najbliih saradnika za zloine protiv ovenosti. Jun 1999. potpisan Kumanovski sporazum. Bombardovanje prestaje, a srpske snage bezbednosti naputaju Kosovo i Metohiju. Avgust 1999. oTpor! organizuje seriju duhovitih ulinih akcija pod nazivom proslava Miloevievog roendana. izmeu ostalih poklona, Miloevi dobija od oTpor!-a i par lisica i kartu u jednom smeru za Hag, sedite Tribunala za ratne zloine. Septembar 1999. poinje prva posleratna serija opozicionih demonstracija u 20 najveih gradova srbije, sa jedim zahtevom ostavka Miloevia. podele u opoziciji i nejasno formulisani ciljevi, kao i brutalna akcija policije 29. septembra dovode do privremenog prekida protesta. May 2000
180
181
Oktobar 1999. policija blokira mar desetak hiljada gradjana koji idu u posetu demonstrantima povreenim krajem septembra. 3. oktobra na ibarskoj magistrali nedaleko od Beograda, propada pokuaj ubistva vuka drakovia, organizovan od strane pripadnika dravne bezbednosti. U atentatu ginu etiri istaknuta lana njegove stranke. 14. oktobra podeljena opozicija ujedinjuje se zahtevajui vanredne parlamentarne izbore. Novembar 1999. studentski pokret oTpor! poinje seriju javnih skupova, mareva i koncerata. na prvi masovni pokuaj mara policija brutalno reaguje prebijajui desetine uesnika, uglavnom devojaka, u resavskoj ulici u Beogradu. Januar 2000. oTpor! organizuje proslavu srpske nove godine, na kojoj desetine hiljada ljudi izraavaju svoj protest protiv Miloevievog reima. poruka skupa, sa koga su se prisutni razili jer u Miloevievoj srbiji nemaju ta da slave znai poetak konane kampanje protiv Miloevia i glasi: ovo je TA godina!. 21. januara, tubom, presudom i drakonskom novanom kaznom protiv lista danas, poinje novi talas obrauna reima sa nezavisnim medijima. Mart 2000. nastavak represije nad nezavisnim tampanim medijima. Ukupne kazne, u skladu sa Zakonom o informisanju, dostiu 202 miliona dinara. poinje obraun i sa lokalnim elektronskim medijima. na godinjicu poetka nATo bombardovanja, posle masovne akcije oTpor!-a irom zemlje, policija u istom danu privodi 67 aktivista ovog pokreta u 19 gradova srbiji.
April 2000. posle masovnog mara na relaciji novi sad Beograd, dugog 83 kilometra, u kome uestvuje preko hiljadu aktivista oTpor!-a, preko 100.000 demonstranata okuplja se u Beogradu. na ovom skupu lideri svih opozicionih partija najavljuju ujedinjenje u borbi protiv Miloevia. Maj 2000. osamnaest ujedinjenih opozicionih partija formira koaliciju dos (demokratska opozicija srbije). Tenzija raste kada telohranitelji Miloevievog sina Marka u poarevcu prebijaju aktiviste oTpor!a. posle ubistva visokog dravnog funkcionera Boka peroevia, i prve zvanine izjave reima koji oTpor!proglaava teroristikom i faistikom organizacijom, hiljade aktivistaoTpor!-a marira prema policijskim stanicama u najveim gradovima srbije, sa namerom da se predaju i tako smanje tenziju. protesti opozicije se nastavljaju, a reim pokuava da Zakonom o terorizmu faktiki stavi izvan zakona , oTpor!, dos, nezavisne medije i nevladine organizacije. Koalicioni partner Miloevia, srpska radikalna stranka, odbija da glasa za ovaj zakon, i on ne dobija neophodnu veinu. U noi izmeu 16. i 17. maja, policija ulazi u prostorije Tv studio B, radio B 92 i dnevnog lista Blic, a dva dana kasnije surovo se obraunava sa hiljadama demonstranata koji protestuju protiv gaenja oiju i uiju Beograda. Jul 2000. U atmosferi masovnih protesta i svakodnevnih hapenja opozicionih aktivista, u elji da povrati legitimitet, Miloevi na opte iznenaenje, raspisuje prevremene izbore za 24. septembar, najavljujui sopstvenu kandidaturu za predsednika sr jugoslavije.
182
183
Avgust 2000. dos istie zajednikog kandidata za predsednika sr jugolavije,dr vojilava Kotunicu. poinje pet paralelnih masovnih i koordinisanih kampanja u kojima uestvuju sve strukture civilnog drutva u srbiji. predsednika kampanja vojislava Kotunice, parlamentarna kampanja dos -a koju predvodi Zoran ini, otra antireimska kampanja Gotov je! koju vodi oTpor!, kampanja 30 nevladinih organizacija i nezavisnih medija pod sloganom vreme je! orijentisana na poveanje izlaznosti, pre svega mladih, na septembarske izbore,kao i kampanja regrutacije i obuke kontrolora na glasakim mestima koju predvodi nevladina organizacija cesid. reim uzvraa represijomsamo u toku avgusta uhapeno je 960 aktivista oTpor!-a i opozicije. 28. avgusta u Beogradu nestaje bivi Miloeviev politiki rival ivan stamboli, za koga se kasnije utvruje da je ubijen od strane pripadnika slube dravne bezbednosti. Septembar 2000. nezapameno uee graana u predizbornim aktivnostima, i rastua represija reima koji hapsi stotine aktivista oTpor!-a i dosa u prvim nedeljama septembra, upadi policije u sedita kampanja Gotov je! i vreme je!, prethode izborima. 24. septembra, pri odzivu od ak 69.7% biraa, kandidat dos -a vojislav Kotunica dobija natpolovinu veinu glasova. izborne rezultate potvruju i ostali uesnici na izborima, ali Miloevi odbija da prizna poraz. centralna izborna komisija, uz veliki pritisak reima, saoptava da nijedan kandidat nije dobio potrebnu veinu, i zakazuje drugi izborni krug. dos i oTpor! poinju do tada najvee proteste i pozivaju srbiju na generalni trajk do priznavanja izbornih rezultata.
Oktobar 2000. poinje strajk rudara u Kolubari, kome se prikljuuju gotovo svi poslovni sektori u zemlji. Hiljade graana spremno se prikljuuje trajkaima svuda gde reim pokuava da slomi trajk policijskom intervencijom. demonstranti u svim gradovima srbije blokiraju ulice i puteve barikadama, vozilima i svojim telima. srbija bukvalno staje. 5.oktobra stotine hiljada demonstranata dolazi u Beograd iz svih krajeva srbije. Zajedno sa Beograanima, bez upotrebe nasilja, preuzimaju zgradu savezne skuptine i dravne televizije. policija dobija nareenje da reaguje, ali odbija da mu se povinuje. vojska ostaje u kasarnama. Kompletna domaa javnost, institucije i organizacije, kao i evropski lideri pozivaju Miloevia da prizna izborne rezultate i da se povue, to on i ini u televizijskom obraanju 6. oktobra.
184 BiBLioGrAFijA Ackerman, peter and christopher Kruegler. Strategic Nonviolent Conflict: The Dynamics of People Power in Twentieth Century. Westport, cT: paeger, 1994. Ackerman, peter and jack duvall. A Force More Powerful: A Century of Nonviolent Conflict. new York: st. Martins press, 2000. Axelrod, robert. The Evolution of Cooperation. new York: Basic Books, 1984. dahl, robert. Modern Political Analysis. 2nd ed. englewood cliffs, nj: prentice-Hall, 1970. ellul, jacques. Propaganda: The Formation of Mens Attitudes. Translated from the French by Konrad Kellen and jean Lerner. new York: Knopf, 1965. Friedman, Lee. The Microeconomics of Public Policy Analysis. princeton: princeton University press, 2002. Galbraith, jay. Organizational Design. reading, Mass.: Addison-Wesley, 1977. Gandhi, Mahatma. The Collected Works of Mahatma Gandhi (100 vols.). new delhi: publications division, Ministry of information and Broadcasting, Government of india, 1958-1994. Good, david. Message development Material presented at a national democratic initiative conference, The political camping school, Zlatibor, serbia, March 2002. Heller, robert and Tim Hindle. Essential Managers Manual. new York: dK, 1998. Helvey, robert. On Strategic Nonviolent Conflict: Thinking about the Fundamentals. Boston, The Albert einstein institution, 2004. Heyne, paul, peter j. Boettke and david L. prychitko. The Economic Way of Thinking. 11th ed. Upper saddle river, nj: prentice Hall, 2005. Hobsbawm, eric. Age of Extremes: A History of the World, 1914-1991. new York: vintage Books, 1996. Karatnycky, Adrian and peter Ackerman. How Freedom is Won: From civic resistance to durable democracy. Washington dc: Freedom House, 2005. King, Martin Luther jr. I have a dream: Writings and Speeches that Changed the World. edited by james Melvin. san Francisco: Haprer row, 1992. Klebniov, paul. The power of positive inspiration, Forbes, 9 december 1991, 244249. (A web version of the article appears on http://skepdic.com/klebniov. html.) Lammers, cornelius. Tactics and strategies Adopted by University Authorities, in The Dynamics of University Protest. edited by donald Light and john spiegel. chicago: nelson-Hall, 1977. Liddell Hart, Basil. strategy: The Indirect Approach. new York: praeger, 1954. paret, peter, ed. Makers of Modern Strategy: From Machiavelli to the Nuclear Age. princeton: princeton University press, 1986. pauk, Walter. How to Study in College: Mastering College Level Study Skills, 7th ed. Boston: Houghton Mifflin, 2001. sharp, Gene. The Politics of Nonviolent Action (3 vols., Power and Struggle [I], The Methods of Nonviolent Action [II], The Dynamics of Nonviolent Action [iii]). Boston: porter sargent, 1973. -----. There are Realistic Alternatives. Boston: Albert einstein institution, 2003. -----. Waging Nonviolent Struggle 20th century practice and 21st century potential. Boston: porter sargent, 2005. shock, Kurt. Unarmed Insurrections: People Power Movements in Nondemocracies. Minneapolis: University of Minnesota press, 2005. sun Tzu. The Art of War. Translated by john Minford. new York : viking, 2002. Mao, Zedong. Quotations from Chairman Mao Tse-tung. edited by stuart r. schram. new York: praeger, 1967. Weber, Max. Max Weber on Law in Economy and Society. edited by Max rheinstein. cambridge: Harvard University press, 1966.
185
186
187
VIzUELNI RESURSI Fotografije ostali izvori
iGor jereMi: naslovna strana; 36-37; 45; 62-63; 67; 86; 96; 98-99; 100; 112; 128129; 130; 136-137; 141; 153; 183 sredina dole /www.jwork.net/ AndrijA iLi: 18-19; 28-29; 70-71; 114-115; 173; 179 gore /www.focus.co.yu/ viKTor eKULArAc: 104 na vrhu; 131; 134; 169; 182 gore veLjKo popovi: 80-81 MiKicA peTrovi: 46-47; 106-107 /www.mikica5.com/ Karikature
Bringing Down the Dictator 2001 York Zimmerman inc. A Force More Powerful 2000 York Zimmerman inc. A Force More Powerful The Game on Nonviolent Strategy 2006 international center on nonviolent conflict & York Zimmerman inc. naslovna strana poglavlja 5, strana 54-55 pozajmljena je iz ove video-igre. / www.afmpgame.com / Branding in serbia 2000. produkcija Gistro Advertising /www.gistro.com/
predrAG KorAKsi corAX: 21; 35; 108; 122 izvori: on, plato, Beograd 2001. sLoBodAn pAd K.v.s. Beograd 2000. /www.corax.co.yu/
Autor originalnog logoa oTpor! - a, stisnute pesnice, i grafikog logoa cAnvAs-a, na prijatelj nenad petrovi -duda. /www.quaziland.co.sr/ /proplanak.@sbb.co.yu/
188
BesKrAjno HvALA
o AUToriMA
Uopte nije jednostavno zahvaliti se svima koji su nam pomogli da iznesemo ovaj projekat. veliki broj ljudi irom sveta pruio je neprocenjivu pomo, poput roberta Helvija, dudi Barsalou, Karole veil, pitera Akermana, deka duvalla, Berela rodala, stiva jorka, Miodraga Mitia, valentine Karas, ivana Marovia, vuke Mijukovi, ora Todorovia, Gorana vesia, ivana cvejia i nenada akovca. Zahvaljujemo se na ogromnoj pomoi i saradnji autorima fotografija u ovoj knjizi - igoru jeremiu, Andriji iliu, viktoru ekularcu, veljku popoviu i Mikici petroviu, i velikom umetniku predragu Koraksiu coraxu. nadamo se da je na tekst dostojan strasti, dramatike i duha jednog burnog vremena koji su postali deo istorije zahvaljujui njihovim radovima. Ariela Koen, Matija Milivojevi i Anat aker su jo od nacrta knjige vredno pomagali svojim sugestijama. nadamo se da e ovo troje jednog dana zajedno napisati bestseler. nae lepe i bolje polovine zasluile su beskrajnu zahvalnost za iskazanu podrku i razumevanje, ba kao i Anina erka Kia, koja je pristala da strpljivo gleda crtae u dugim satima pripreme knjige za tampu. Bez njihove ljubavi i ljubavi naih prijatelja i porodica nikada ne bismo uspeli. posebno i zauvek, hvala Zoranu iniu, oveku ija je vizija obeleila srpsku nenasilnu revoluciju. ova knjiga posveena je sjajnoj generaciji ija je hrabrost promenila srbiju u osvit 21. veka. Beograd i Berkli jun 2006. sra popovi Andrej Milivojevi slobodan inovi
Andrej MiLivojevi, 1973. godine, student- roen 1974. godine. Za ski lider od 1992. i jedan vreme studija u sAd raod osnivaa pokreta dio je u meunarodnom oTpor!, koji je ogranku oTpor!pomogao da se zavri a. posle diplomiranja Miloevieva era. 2000. godine vraa se odbornik skuptine u Beograd, gde radi grada Beograda od na nekoliko razvojnih 1997. do 2004.godine. projekata, ukljuujui i izvrni direktor nacion- projekat strategija za alne kampanje GoTov smanjenje siromatva je! u srbiji 2000. pri vladi republike srgodine. istaknuti lan bije . Magistar je javne demokratske stranke uprave, Goldman kole od 1992. i poslanik nar- Univerziteta Berkli u odne skuptine repub- Kaliforniji. Trenutno je like srbije od 2000. do na doktorskim studija2003.godine. savetnik ma na odseku za istoriju premijera republike sr- i meunarodne studije bije, Zorana inica od ovog univerziteta. 2000. do 2003. godine. izvrsni direktor centra za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju (cAnvAs) od 2004.godine.
srA popovi, roen
roen 1975. godine.studentski lider od 1994. godine.jedan od osniva pokreta oTpor! ekspert za telekomunikacije, iT i politike zemalja u tranziciji. Magistar je Fleer kole za pravo i diplomatiju, Univerziteta Tufts. predsednik je Upravnog odbora centra za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju (cAnvAs) od 2004.godine.
sLoBodAn inovi, AnA
roena 1974. godine. dizajner enterijera sa viegodinjim iskustvom u grafikom dizajnu. lan tima koji je osmislio i dizajnirao oTpor!-ovu kreativnu strategiju 1998. godine, ukljuujui i dobro poznati simbol stisnute pesnice. predava grafikog dizajna uz korienje dTp softvera na BK univerzitetu (2003-2005). Kreira i razvija vizuelni identitet cAnvAs-a od 2004. godine.
orevi,
cip - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
NENASILNA BORBA
50 KLjUniH TAAKA sra popovi Andrej Milivojevi slobodan inovi

Nenasilna Borba

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nenasilna Borba

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NENASILNA BORBA

Centre for Applied NonViolent Action and Strategies

Centre for Applied NonViolent Action and Strategies

sra popovi Andrej Milivojevi slobodan inovi

Samizdat B92, Beograd 2007.

Uvod: Kako itati ovu knjigu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 i pre nego to ponete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

iii Upravljanje nenasilnom kampanjom . . . . . . . . . . 76

Proizvedeno i tampano u Srbiji 2007. godine

iv delovanje u uslovima represije . . . . . . . . . . . . . . 126

v Zakljuna poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

vizuelni resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Beskrajno hvala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 o autorima

predgovor srpskom izdanju

predgovor srpskom izdanju

predgovor srpskom izdanju

predgovor srpskom izdanju

dragan Bujoevi, novinar

Kako itati ovu knjigu?

I pre neGo To poneTe

pre nego to ponete

Uvo du stra nen asil t n u e k u bor bu

Uvod u strateku nenasilnu borbu

Uvod u strateku nenasilnu borbu

Zato ja ovo itam?

da li mo stvarno izlazi iz puane cevi?

Uvod u strateku nenasilnu borbu

Uvod u strateku nenasilnu borbu

postoji li realistina alternativa nasilju?

Uvod u strateku nenasilnu borbu

Uvod u strateku nenasilnu borbu

4. dakle, ko je ovde u pravu?

srbiji 2000 Gruziji 2002 Ukrajini 2004 Libanu 2005

Belorusija Burma Iran Zapadna papua Zimbabwe

Nikad niste na taj nain posmatrali stvar?

pa, vreme je da ponete!

Uvod u strateku nenasilnu borbu

Uvod u strateku nenasilnu borbu

imajte na umu sledee pouke:

ove stranice namenjene su svima koji verujete u koncept

svoje domovine. Autori

priroda, modeli i izvori politike moi

priroda, modeli i izvori politike moi

priroda, modeli i izvori politike moi

6. Kako vidimo politiku mo?

Mo je sposobnost da se proizvedu eljeni efekti.

niZAK nivo AUToriTeTA

priroda, modeli i izvori politike moi

priroda, modeli i izvori politike moi

Koji su stvarni izvori politike moi?

6. nedodirLjivi tradicionalnih, kulturnih, verskih, a ponekad i ideolokih FAKTori

priroda, modeli i izvori politike moi

priroda, modeli i izvori politike moi

oni koje mi doivljavamo kao mone imaju mo. To se odnosi na autoritet.

(prema knjizi Political Analysis od roberta dala)

stubovi podrke: Kako se mo ispoljava

stubovi podrke: Kako se mo ispoljava

stubovi podrke: Kako se mo ispoljava?

Kako funkcionie ta struktura moi?

Kako se mo ispoljava u drutvu?

diktator generali pukovnici

majori narednici peadija

stubovi podrke: Kako se mo ispoljava

stubovi podrke: Kako se mo ispoljava

10. Zato se ljudi pokoravaju?