Korupcijai Ljudska Prava: Uspostavljanje Veze

Korupcija i ljudska prava:
uspostavljanje veze
FOND ZA OTVORENO DRUTVO SRBIJA FUND FOR AN OPEN SOCIETY SERBIA
Ilustracija na koricama
Karen Massier www.iStockphoto.com Spiders web with dew
(Paukova mrea sa rosom)
Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze
Izdava Fond za otvoreno drutvo Kneginje Ljubice 14, Beograd Tel.: (+381 11) 3025 800 Faks: (+381 11) 3083 602 office@fosserbia.org www.fosserbia.org Za izdavaa: Jadranka Jelini, izvrni direktor Izvornik Corruption and Human Rights: Making the Connection je vlasnitvo International Council on Human Rights Policy Prevod je vlasnitvo Fonda za otvoreno drutvo i International Council on Human Rights Policy Prevod originalnog teksta je iskljuiva odgovornost Fonda za otvoreno drutvo. Meunarodni centar za ljudska prava nije odgovoran za eventualne greke nastale prevoenjem engleskog originala. Prevod sa engleskog: Ivan Obradovi Korektor: Vesna Komar Tehniki urednik: Irena akovi Tira: 300 primeraka ISBN 978-86-82303-05-3 Priprema i tampa: Dosije studio, Beograd
Fond za otvoreno drutvo Beograd, 2010.
SADRAJ
AKRONIMI UVODNIK ZAHVALNOST UVODNA UVOD
Opseg projekta Izvetaj
RE
i
V
ix xiii
1 2 3 5 7 10 15 18 23 24 31 32 35 43 45 49 50 51 56 57 58 63 63
I. ZATO
JE VANO POVEZATI LJUDSKA PRAVA SA KORUPCIJOM
Ranjivost i ugroenost Ljudska prava kao preventivne mere
II. DEFINICIJE
Dela korupcije
III. KORUPCIJA
KAO KRENJE LJUDSKIH PRAVA
Utvrivanje kada je dolo do krenja ljudskih prava
IV. POVEZIVANJE
DELA KORUPCIJE SA KONKRETNIM LJUDSKIM PRAVIMA
Kada korupcija moe da kri principe jednakosti i nediskriminacije Kada dela korupcije mogu da kre prava na pravino suenje i na delotvoran pravni lek Kada korupcija moe da kri prava na politiko angaovanje Kada korupcija moe da kri ekonomska, socijalna i kulturna prava Kada korupcija moe da kri pravo na hranu Kada korupcija moe da kri pravo na adekvatan smetaj Kada korupcija moe da kri pravo na zdravlje Kada korupcija moe da kri pravo na obrazovanje Kada korupcija moe da kri pravo na vodu Kada pronevera sredstava dodeljenih socijalnim programima moe da kri ljudska prava
V. ZATITA
PRAVA ONIH KOJI ISTRAUJU KORUPCIJU
Pretnje ljudskim pravima sa kojima se suoavaju zagovornici borbe protiv korupcije
Mehanizmi ljudskih prava koji tite zagovornike borbe protiv korupcije i spreavaju zloupotrebe
66 69 69 76 79 83
VI. MOGUNOSTI
ZA SARADNJU
Polazne take Preporuke nacionalnim institucijama i organzacijama za ljudska prava Izazovi sa kojima se mogu suoiti organizacije za ljudska prava
ZAKLJUAK PRILOG I. ODABRANI PRILOG II. PREGLED ODABRANA

OBLICI KORUPTIVNE PRAKSE I NJIHOVE POSLEDICE PO LJUDSKA PRAVA UOKVIRENIH TEKSTOVA
87 91 93
LITERATURA
AKRONIMI
AU ACHPR ACtHPR ACHR ALAC CAT CEDAW Afrika unija (African Union) Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (African Charter on Human and Peoples Rights) Afriki sud za ljudska prava i prava naroda (African Court on Human and Peoples Rights) Amerika konvencija o ljudskim pravima (American Convention on Human Rights) Centar za zastupanje i pravnu pomo (Advocacy and Legal Advice Centre) Komitet protiv muenja (Committee Against Torture) Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (Convention on the Elimination of all forms of Discrimination against Women) Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije (Convention on the Elimination of all forms of Racial Discrimination) Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava (Committee on Economic, Social and Cultural Rights) Konvencija o pravima deteta (Convention on the Rights of the Child) Korporativna drutvena odgovornost (Corporate social responsibility) Fondacija za pravedan sudski postupak (Due Process of Law Foundation) Evropski sud za ljudska prava (European Court of Human Rights) Evropska konvencija o ljudskim pravima (European Convention on Human Rights) Ekonomsko i socijalno vee Ujedinjenih nacija (United Nations Social and Economic Council) Ekonomska zajednica zapadnoafrikih drava (Economic Community of West African States) Ekonomska, socijalna i kulturna prava (Economic, social and cultural rights) Evropska unija (European Union) Globalna organizacija parlamentaraca protiv korupcije (Global Organization of Parliamentarians Against Corruption)
CERD
CESCR CRC CSR DPLF ECtHR ECHR ECOSOC ECOWAS ESC rights EU GOPAC
HIV/AIDS
Virus humane imunodeficijencije/Sindrom steene imunodeficijencije (Human Immunodeficiency Virus/Acquired Immune Deficiency Syndrome) Interamerika konvencija protiv korupcije (Inter-American Convention against Corruption)
IACAC
I/A Court H. R. Interameriki sud za ljudska prava (Inter-American Court on Human Rights) ICCPR ICESCR Meunarodni sporazum o graanskim i politikim pravima (International Covenant on Civil and Political Rights) Meunarodni sporazum o ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima (International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights) Meunarodni savet za politiku ljudskih prava (International Council on Human Rights Policy) Meunarodna organizacija rada (International Labour Organization) Instituto de Estudios Comparados en Ciencias Penales y Sociales Nacionalna komisija Kenije za ljudska prava (Kenya National Commission on Human Rights) Nevladina organizacija (Non-governmental organisation) Nacionalna institucija za ljudska prava (National human rights institution) Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Co-operation and Development) Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights) Filipinski centar za istraivako novinarstvo (Philippines Centre for Investigative Journalism) Junoafrika zajednica za razvoj (Southern African Development Community) Transparency International Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (Universal Declaration of Human Rights) Ujedinjene nacije (United Nations) Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije (United Nations Convention against Corruption) Razvojni program Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme)
ICHRP ILO INECIP KNCHR NGO NHRI OECD OHCHR
PCIJ SADC TI UDHR UN UNCAC UNDP
ii
UNESCO
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (United Nations Office on Drugs and Crime) Univerzalni periodini izvetaj (Universal Periodic Review) Agencija SAD za meunarodni razvoj (United States Agency for International Development)
UNODC UPR USAID
iii
UVODNIK
Kada je re o korupciji, verovatno ne postoji drutvena pojava koja u veoj meri, na vie mesta i u vie sluajeva od nje ugroava ljudska prava. Istraivanja uzroka i mehanizama krenja ljudskih prava, od velikog broja umiruih od gladi ili zaraznih bolesti u Africi, do uskraivanja adekvatnog obrazovanja u lokalnoj osnovnoj koli, esto e nas odvesti do korumpiranih politiara, dravnih slubenika, lekara, profesora, nastavnika... Bez obzira na stereotipe, korupcija i njome izazvana ili motivisana krenja ljudskih prava nisu svojstvena profesijama, ve iskljuivo pojedincima ili organizovanim kriminalnim grupama. Uprkos izraenoj koincidenciji korupcije i krenja ljudskih prava, nikako ne smemo ova dva pojma da poistovetimo ili da kaemo da meu njima zakonito postoji veza. Recimo, Singapur vai za primer kako drava moe da svede korupciju na minimalnu meru, gotovo da je iskoreni. Sa druge strane, ova drava svakako nije najbolji primer potovanja ljudskih prava i da bi unapredila njihovo potovanje i zatitu, morae da uloi podjednako velike napore kakve je uloila i u borbu protiv korupcije. Postoje i obrnuti primeri drava u kojima je korupcija izraeniji i prisutniji problem od krenja ljudskih prava. Premda, treba priznati da ne postoji visokokorumpirana drava u kojoj je stanje ljudskih prava zadovoljavajue. U velikom broju zemalja, naroito onih koje su nedavno prole ili se nalaze u zavrnoj fazi tranzicije, kao to je i Srbija, tema korupcije gotovo po pravilu zauzima prvo mesto na listi drutvenih problema. Tekui proces konsolidacije drave i slabe i nedovrene institucije u Srbiji u velikoj meri oteavaju ili u nekim sluajevim i potpuno onemoguavaju borbu protiv korupcije. Nedosledna podela vlasti i neizgraeni mehanizmi check and balances onemoguavaju efikasne institucionalne pretpostavke za suzbijanje korupcije. Naglaena mo izvrne vlasti, slab parlament, sudstvo upitne nezavisnosti i tek osnovana i neizgraena nezavisna tela (etvrta grana vlasti) daju sumornu sliku institucionalnih aranmana. Slabe institucije uslovljavaju sporu i nekonzistentnu primenu postojeih zakonodavnih reenja i ostavljaju otvoren prostor za arbitrarnost, politizaciju i sistemsku korupciju. Nedostatak politike volje da se institucionalni aranmani uspostave u velikoj meri podriva ceo pristup borbi protiv korupcije. Percepcija graana Srbije o visokom stepenu korupcije u Srbiji u znatnoj meri odgovara stvarnom stanju stvari. Tako, skandali u kojima na videlo izbijaju korupcionake afere veoma su uestali, a njihovog razreenja u vidu konane pravosnane presude (oslobaajue ili osuujue) gotovo i da nema. U medijima, jedna afera zamenjuje drugu, te nije iskljueno da su neke utemeljene na podmetanjima i neistinama, a, sa druge strane, neki drugi potezi vlasti pobuuju sasvim opravdane sumnje u postojanje visokog stepena korupcije. Ukoliko se detaljnije pogledaju nalazi istraivanja percepcije korupcije, lako se zapaa da graani smatraju da su najkorumpiranije profesije lekari, sudije, policajci, nastavnici, profesori... dakle, upravo one sa kojima najee stupaju u kontakt, odnosno kojima je po-
sao da rade na ostvarivanju ili zatiti najvanijih ljudskih prava prava na ivot, bezbednost, dostupnost pravde, obrazovanje. Meunarodni instrumenti za zatitu ljudskih prava ne pominju korupciju eksplicitno, kao pojavu koja ugroava ljudska prava. To ne ini Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koja vie od 60 godina upuuje na najvanije ciljeve kojima oveanstvo tei, ne ini to ni Deklaracija o pravu na razvoj, koju su Ujedinjene nacije usvojile 1986. godine. Korupcija je postala predmet meunarodnih foruma znatno posle ljudskih prava, a Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije usvojena je tek 2003. godine. U poslednje vreme, ipak, nisu retki pozivi da se pravu na ivot u drutvu bez korupcije d status osnovnog ljudskog prava. Knjiga koju predstavljamo itaocima u Srbiji obezbeuje utemeljene i neoborive dokaze ove veze. I ne samo to. Njeni autori ukazuju na oblasti u kojima je korupcija najpogubnija, kao i na koruptivne mehanizme koji negativno deluju na razvoj drutva i ostvarivanje ljudskih prava. Prezentovane analize bacaju svetlo na modalitete korupcije, koji su najee izvan fokusa ire javnosti, i na direktne i indirektne tetne uticaje na ostvarivanje i zatitu ljudskih prava. Sistematinim i inovativnim pristupom temi, autori ukazuju na situacije u kojima smo esto spremni da toleriemo korupciju, a koje, pokazuje se, u znatnoj meri vode uskraivanju ili krenju najelementarnijih ljudskih prava. Prireujui ovu publikaciju, elimo da ukaemo da pristup korupciji sa stanovita ljudskih prava omoguava jasno identifikovanje odgovornosti drave za sprovoenje antikorupcijskih mera. Polazi se od premise da drava treba da potuje (uzdravanje od krenja ljudskih prava), titi (sankcionie ugroavanje od treih lica i obezbeuje pravnu zatitu u tim sluajevima) i obezbeuje ljudska prava (zadovoljavanje osnovnih potreba svojih graana kada oni to nisu u mogunosti da uine). Odgovornost drave je ne samo da obezbedi institucije koje nisu korumpirane ve i da uspostavi efikasne mehanizme borbe protiv korupcije, a graanima da omogui da bez straha prijave sluajeve korupcije i da njihovo reavanje uini izglednim. Tim pre je nerazumljivo istrajavanje vlasti u Srbiji u otporu prema obezbeivanju zakonske zatite insajdera, bez obzira na to to su graani iskazivali hrabrost u prethodnim godinama razotkrivajui sluajeve korupcije, znajui da im drava nee staviti na raspolaganje gotovo nikakve mehanizme zatite. Drugo, zatita ljudskih prava predstavlja dobar nain, a esto i preduslov, za borbu protiv korupcije. Autori ukazuju da je zatita odreenih prava izuzetno vaan element u borbi protiv korupcije: neadekvatna zatita prava na slobodno izraavanje, okupljanje i udruivanje onemoguava napore za borbu protiv korupcije. Ako novinari nisu u stanju da slobodno istrauju i izvetavaju o sluajevima korupcije, ili graani nisu u mogunosti da se slobodno okupljaju i udruuju, u konanoj instanci graani nisu u mogunosti da na bilo koji nain kontroliu dravu ili da loe vlade kazne na izborima. Takoe, drava je u obavezi i da obezbedi sigurnost pojedinaca i organizacija koje se bave borbom protiv korupcije, to je od izuzetnog znaaja za Srbiju i region. U Srbiji je sistemska korupcija gotovo po pravilu usko povezana sa organizovanim kriminalom, te je novinarima i organiza-
vi
cijama u pojedinim sluajevima esto ugroena lina bezbednost. Ispostavlja se da napadi na novinare u Srbiji, ipak, nisu stvar prolosti sluaj Brankice Stankovi (B92) i Dejana Anastasijevia (Vreme) to i dokazuju. Dalje, ekstremna i duboka politizacija takoe esto ide ruku pod ruku s korupcijom, to omoguava politiki pritisak na novinare i organizacije civilnog drutva, ali i na dravne funkcionere i slubenike. Primeri izbacivanja iz Upravnog odbora eleznica Srbije i davanja otkaza u istom javnom preduzeu osobi koja je ukazivala na nelegalne nabavke ili otkaza zaposlenom koji je razotkrio drumsku mafiju, koja je graane Srbije neposredno kotala milione evra, a posredno, usled neostvarenih prihoda, viestruko vie, jasno govore o negativnom uticaju politizacije na uestalost korupcije i krenja ljudskih prava. Politika prava takoe su temelj kontrole drave od strane graana. Nizak nivo participacije u politikim procesima omoguava ozbiljnu sistemsku korupciju. Poverenje graana u dravne institucije i politike stranke u Srbiji izuzetno je nisko (Narodna skuptina uiva poverenje svega pet odsto graana, a politike stranke ak i manje), dok je prostor za javnu debatu u velikoj meri suen. U medijskoj atmosferi afera i skandala koji nemaju konkretnog razreenja u vidu presude, graani postaju nepoverljivi i sve se vie otuuju od politikog procesa (s druge strane, novi Zakon o medijima u Srbiji uvodi dosta restriktivnije mere prema medijima i medijskim kuama, dok se sloboda govora titi u manjoj meri nego prethodnim zakonom). Konano, nedavna presuda Evropskog suda za ljudska prava u sluaju Maarski savez za graanske slobode protiv Maarske, doneta 14. aprila 2009. godine, kojom se pravo na slobodan pristup informacijama proglaava osnovnim ljudskim pravom, upravo ukazuje na znaaj obavetenosti graana za zatitu svih drugih prava, dok je gotovo nepotrebno ponovo rei da je transparentnost preduslov bilo kakve odgovornosti organa vlasti, a kamoli njihove kontrole. U Srbiji ostaje da se nastave napori za unapreivanje zatite ovog prava. Dalje jaanje poloaja poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti izuzetno je vano, a treba raditi i na prelazu sa paradigme dostupnosti informacija po zahtevu, ka paradigmi proaktivnog stavljanja informacija na raspolaganje javnosti od strane organa vlasti. Uspostavljanjem direktne veze izmeu ove dve oblasti markira se novo polje borbe za unapreenje i zatitu ljudskih prava i borbu protiv korupcije. Napori za borbu protiv korupcije stiu novi legitimitet i novu mobilizacijsku snagu. vrstom vezom sa ljudskim pravima, suzbijanje korupcije postaje integralni deo zatite ljudskih prava, to je prvenstvena obaveza drave, kako ustavna, tako i obaveza po meunarodnom pravu, na osnovu obavezujuih meunarodnih konvencija. Jasna veza omoguava i prirodnu koaliciju izmeu aktera koji se bave borbom protiv korupcije i onih koji se bave zatitom ljudskih prava. Sinergijski efekat zajednikih napora moe dati mnogo bolje rezultate. Budui da rairena korupcija utie na sve aspekte naeg ivota, i sa njom se moramo suoavati na proaktivan, multidisciplinaran i sveobuhvatan nain. Konano, autori podvlae i mogunost upotrebe meunarodnih mehanizama za zatitu ljudskih prava kao to su obeteivanje rtava korupcije, pozivanje krilaca na odgovornost itd.
vii
Verujemo da ova publikacija moe da podstakne bliu saradnju organizacija koje se bave ovim vanim drutvenim problemima. Upoznavanje aktivista antikorupcijskih organizacija sa meunarodnim standardima zatite branitelja ljudskih prava, kao i ukljuivanje organizacija za zatitu ljudskih prava u bavljenje problemom korupcije, korisno je ne samo za obe grupe organizacija ve i za celokupne procese demokratizacije i evropeizacije drutva u Srbiji. Konano, verujemo da e ovo izdanje doprineti irenju znanja i iskustava iz oblasti borbe protiv korupcije i zatite i unapreenja ljudskih prava i u drugim dravama Zapadnog Balkana u kojima postoje slini problemi. Fond za otvoreno drutvo zahvaljuje Meunarodnom savetu za politiku ljudskih prava (International Council for Human Rights Policy) to je omoguio da ova publikacija bude prevedena i objavljena u Srbiji bez naknade za korienje autorskih i drugih prava.
U Beogradu, januara 2010.
Fond za otvoreno drutvo
viii
ZAHVALNOST
Ovaj izvetaj pripremila je Magdalena Sepulveda Karmona (Seplveda Carmona), direktorka istraivanja Meunarodnog saveta za politiku ljudskih prava (ICHRP), na osnovu radnih izvetaja naruenih od strane ICHRP-a, a posebno radnih izvetaja koje su pripremili Kristijan Grunberg (Christian Gruenberg) i Hulio Bakio Teraino (Julio Bacio Terracino). Izvetaj je redigovao Robert Arer (Robert Archer). Narueni su sledei izvetaji: Veze izmeu korupcije i ljudskih prava u okviru tvrdog prava, iji je autor Hulio Bakio Teraino, pomonik direktora za ljudska prava u Kancelariji visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), eneva; Kako se boriti sa korupcijom uz potovanje ljudskih prava, iji je autor Noel Kutuva (Kutuwa), tadanji izvrni direktor i jedan od osnivaa Trusta za ljudska prava June Afrike (Human Rights Trust of Southern Africa, SAHRIT), predsedavajui foruma nevladinih organizacija za ljudska prava Zimbabvea i zamenik predsedavajueg Mree za podrku izborima Zimbabvea (Zimbabwe Election Support Network); Korupcija, ljudska prava i rod: empirijsko istraivanje, iji je autor Namavu Alhasan Alolo (Namawu Alhassan), tadanji istraiva saradnik Programa za religije i razvoj, Univerzitet u Birmingamu; Uticaj korupcije na pravo na ravnopravan pristup pravdi i pravo na delotvoran pravni lek, iji je autor Viktorija Denet (Victoria Jennett), tadanji vii istraiva TI-a; Uticaj korupcije na pravo na zdravlje, iji je autor Bridit Toebs (Brigit Toebes), predava na Univerzitetu u Aberdinu; Uloga nacionalnih institucija za ljudska prava, iji je autor Maina Kiai, tadanji predsednik Kenijske nacionalne komisije za ljudska prava; Pravo na informacije kao sredstvo u borbi protiv korupcije, iji je autor Helen Darbir (Darbishire), izvrna direktorka organizacije Pristup informacijama Evrope (Access Info Europe); Korelacija izmeu stanja ljudskih prava u zemlji i nivoa korupcije, iji je autor Tod Lendmen (Landman), ef Centra za demokratsko upravljanje na Univerzitetu u Eseksu; Komparativna ocena usaglaenosti antikorupcijskog zakonodavstva sa standardima ljudskih prava, iji je autor Kristijan Grunberg (Christian Gruenberg), direktor za transparentne politike u Centru za implementaciju javnih politika koje promoviu nepristrasnost i rast (Center for the Implementation of Public Policies Promoting Equity and Growth, CIPPEC); Izazovi istraivanja korupcije: pogled iznutra, iji je autor Karlos Kastersana (Carlos Castersana), bivi tuilac u Javnom tuilatvu panije; Pristup sistemima nacionalnog integriteta iz ugla ljudskih prava, iji je autor Luc Kehlin (Lucz Koechlin), programski direktor Instituta za upravljanje u Bazelu i Politizacija antikorupcijskih kampanja, iji je autor Hose Ugaz Sanez-Moreno (Jose Ugaz Sanchez-Moreno), predsednik Nacionalnog vea za javnu etiku (Consejo Nacional para la Etica Pblica), Peru. Svi ovi dokumenti kao i informacije o istraivaima mogu se nai na: www.ichrp. org/en/ projects/131. Istraivaki tim radio je pod nadzorom Savetodavne grupe, iji su lanovi bili: ong San Li (Chong San Lee), Malezija, lan Odbora TI-a, bivi rukovodilac ExxonMobil-a; Sandra Koliver (Coliver), SAD, vii pravni funkci-
ix
oner, Sloboda informisanja i izraavanja, Inicijativa za pravdu otvorenog drutva (Open Society Justice Initiative); Stujart Gilmen (Stuart Gilman), SAD, zamenik direktora, Inicijativa za povraaj ukradene imovine (Stolen Asset Recovery Initiative, StAR) i vii savetnik, Sektor za upravljanje, bezbednost i vladavinu prava, Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC); Kolin Gonsalves (Colin), Indija, izvrni direktor, Mrea prava ljudskih prava (Human Rights Law Network); Nihal Dajavikrama (Jayawickrama), ri Lanka, koordinator, Grupa za integritet pravosua pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, bivi izvrni direktor TI-a, Berlin; Ivan Krastev, Bugarska, predsednik, Centar za liberalne strategije, Sofija; Filijat Mateza (Philliat Matsheza), Zimbabve, politiki savetnik, Grupa za borbu protiv korupcije i demokratsko upravljanje, Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP), C. Rad Kumar (Raj), Indija, docent, Pravni fakultet, Gradski univerzitet u Hongkongu, Kina; Eduardo E. Rodriges Velze (Eduardo E. Rodriguez Veltz), Bolivija, bivi predsednik Republike i bivi predsednik Vrhovnog suda Bolivije i Ibrahim Vani (Wani), Uganda, ef, Ogranak za razvoj, ekonomiju i socijalna pitanja, Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR). ICHPR im zahvaljuje na njihovom dragocenom angaovanju. ICHRP je sazvao ekspertski sastanak 28. i 29. jula 2008. na kome su se okupili lanovi istraivakog tima, autori prateih izvetaja, kao i mnogi eksperti iz antikorupcijskih organizacija i organizacija za ljudska prava. Uestvovali su sledei eksperti (naveden je poloaj koji su zauzimali u vreme sastanka): Ana Bosman (Anna Bossman), Gana, zamenica komesara u Komisiji Gane za ljudska prava i administrativnu pravdu; Majkl Herman (Michael Hershman), SAD, jedan od osnivaa Transparency International-a; Rodrigo Lara, Kolumbija, izvrni direktor Kolumbijskog predsednikog programa za borbu protiv korupcije; ervin Madlesi (Shervin Majlessi), Iran, pomonik direktora za ljudska prava, OCHCR; Devendra Rad Pandaj (Raj Panday), Nepal, bivi ministar finansija Nepala, izabrani lan Meunarodnog odbora direktora TI-a, lan Saveta ICHRP; Dimitrina Petrova, Bugarska, izvrna direktorka Trusta za jednaka prava, lanica Saveta ICHRP-a; Roj Pozes (Roy Poses), SAD, predsednik Fondacije za integritet i odgovornost u medicini; Balakrinan Radagopal (Balakrishnan Rajagopal), Indija, direktor programa za ljudska prava i pravdu na Masausetskom institutu za tehnologiju (MIT); Nuhu Ribadu, Nigerija, predsedavajui Komisije za ekonomski i finansijski kriminal (EFFC), Nigerija; Flora Sapio, Italija, istraiva; Daniel Smilov, Bugarska, programski direktor Centra za liberalne strategije, Sofija; Ursula Vinhoven (Wynhoven), SAD, ef Pravnog i politikog odseka Kancelarije Global Compact. Nacrt izvetaja poslat je na komentarisanje. Savet bi eleo da zahvali onima koji su proitali Nacrt, dali savete i komentare, ili na drugi nain poklonili svoje vreme ili dali podrku projektu tokom njegovog trajanja, meu kojima se posebno istiu Sion Asidon (Assidon), Gitel Bagdadi-Sabeti (Guitelle Baghdadi-Sabeti), Megi Birn (Maggie Beirne), erardo Bertan (Gerardo Berthin), azka Bejerle (Shaazka Beyerle), Dim almers (Jim Chalmers), Roberto de Miel (Roberto de Michele), Jan Hrivnak, Ramiz Hjurmedik (Huremagic), Brajan Miel (Bryane Michael), Miel Obrajan
(Mitchell OBrien), Pol Okoje (Paul Okojie), Joakim Pol (Joachim Pohl), Roj M. Pozes (Roy M. Poses), Svend Robinson, Pol Rasel (Paul Russell), Bernando Sorj, Bridit Tobs (Brigit Toebs), Transparency International, Frank Vogl, Klaudio Veber Abramo (Claudio Weber Abramo) i Piter Vilkinson (Peter Wilkinson). Takoe, zahvaljujemo Idovu Adibade (Idowu Ajibade), Aneli Ozmond (Angela Osmond) i Juho Siltanen, staistima u ICHRP-u, koji su dali svoj doprinos ovom projektu.
xi
UVODNA RE
Kobus de Svart (Cobus de Swardt) generalni direktor, Transparency International
Borba protiv korupcije je od kljune vanosti u borbi za ljudska prava. Korupcija je uvek podmazivala tokove eksploatacije i nepravde, koje su karakteristika sveta u kome ivimo. Od nasilnog etnikog ienja pa do institucionalizovanog rasizma, politiki akteri zloupotrebljavaju mo koja im je poverena da bi je usmerili u korist manjine, a po visoku cenu za veinu. Predugo su antikorupcijski pokreti i pokreti za ljudska prava radili paralelno umesto da se zajedniki upuste u kotac sa ovim problemima. U ovom prvom i inovativnom izvetaju o ljudskim pravima i korupciji, Meunarodni savet za politiku ljudskih prava (ICHRP) postavio je vanu pojmovnu osnovu za usklaivanje rada oba pokreta. U preporukama ovog izvetaja naglaava se potreba za obraanjem panje na destruktivnu vezu izmeu korupcije i ljudskih prava i iznalaenjem naina za ublaavanje njenih negativnih efekata, koji mogu biti neposredni, posredni i zaobilazni. Kao to je primeeno u izvetaju ICHRP-a, oni koji su najranjiviji i marginalizovani ene, deca i manjinske grupe jesu ti koji najee snose najtee posledice korupcije. U svom ophoenju sa policijom, sudijama, bolnicama, kolama i drugim osnovnim javnim slubama, siromani graani najee trpe vee povrede svojih prava od bogatih graana i gube vei deo svojih sredstava nego bogati. Procenjuje se da se u Meksiku oko 25 odsto prihoda siromanih domainstava potroi na sitnu korupciju. Oni sa najmanje uticaja gotovo da nemaju pribeita od podmiivanja. U Bangladeu, istraivanja pokazuju da gotovo jedna treina devojaka koje pokuavaju da se prijave za dravnu stipendiju za izuzetno siromane uenike moraju da plate mito, dok polovina mora da izvri uplatu pre nego to podigne dodeljenu stipendiju. Na Madagaskaru, etvrtina domainstava je primorana da plati trokove upisa u kolu, iako je osnovno obrazovanje besplatno. Ova svakodnevna stvarnost predstavlja direktno krenje konvencija o ljudskim pravima potkopavajui osnovne principe, kao to je nediskriminacija, koje sadri Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (UDHR) i koji su proireni Meunarodnim sporazumom o graanskim i politikim pravima (ICCPR), kao i potonjim meunarodnim zakonima. Konvencije o ljudskim pravima postavile su zakonske obaveze vlasti, ukljuujui, izmeu ostalog, i obavezu da osigura jednakost svih ljudi koji ive u zemlji, pravedan pravni sistem, kao i pristup dobrima i javnim slubama. Sposobnost vlasti da potuje, titi i ispunjava ova prava socijalna, kulturna, politika, ekonomska i graanska bie odreena u krajnjem ishodu nivoom i sistemskom prirodom korupcije u toj dravi. Od kada je stupila na snagu, decembra 2005, Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije (UNCAC) predstavlja prvi globalni pravni sporazum
xiii
koji jasno obezbeuje okvir za iroki spektar delikata vezanih za korupciju koji zahtevaju preventivne i korektivne mere. UNCAC je usredsreena ne samo na podmiivanje ve aktere javnog i privatnog sektora poziva na odgovornost za krivina dela kao to su pronevera, trgovina uticajem, zloupotreba poloaja, protivzakonito bogaenje i opstrukcija pravde. Imkriminisanje ovih dela, na nain na koji to predvia UNCAC, nudi vrstu osnovu da se drave pozovu na odgovornost i nudi nain da se zaustavi zloupotreba ljudskih prava. Da bi se antikorupcijski okvir i okvir ljudskih prava povezali u praksi, potrebno je razumevanje naina na koji lanac korupcije omoguava, osnauje i institucionalizuje krenje ljudskih prava. Na primer, mogunosti unapreenja i zatite graanskih i politikih prava zavise od delotvorne borbe protiv politike i sudske korupcije (i obrnuto). Transparentnost i pristup informacijama osposobljavaju pojedince da donose promiljene odluke od korienja svojih glasakih prava do praenja naina na koji se troe dravna sredstva. Realizacija ovakve otvorenosti istovremeno ograniava mogunosti zloupotrebe od strane politiara, policije i sudija. Kada su mehanizmi odgovornosti slabi ili nepostojei, mnogo lake dolazi do krenja prava. U Globalnom barometru korupcije TI-a (2007), kojim se ocenjuju stavovi i iskustva graana vezana za korupciju, utvreno je da je svaki etvrti graanin koji je doao u kontakt sa policijom platio mito. Korupcija na ovom nivou moe pokrenuti lanac krenja ljudskih prava kojima se ometa svaki korak u sprovoenju zakona i primeni prava. Sline jasne veze mogu se ustanoviti i izmeu korupcije i ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, a isto tako i meusobna zavisnost krenja ovih prava. Sposobnost civilnog drutva da se istovremeno uhvati u kotac sa problemima vezanim za ljudska prava i korupciju u krajnjem ishodu bie odreena time koliko vlasti potuju, tite i ispunjavaju svoje obaveze da stvore okruenje za tako neto. Ako nema uslova za bezbednu razmenu miljenja, ugroeni su rad i ivot aktivista koji se bore protiv korupcije i za ljudska prava. Od Burundija do ri Lanke, kao posledica rada aktivista na otkrivanju korupcije nasilno su uutkivani najznaajniji glasovi. Zakonska zatita aktivista civilnog drutva jasno je naznaena unutar trenutno postojeih meunarodnih okvira. Drave koje su prihvatile UNCAC imaju obavezu da podstiu aktivno angaovanje civilnog drutva, na osnovu koje se od ovih drava zahteva da tragaju za informacijama o korupciji, kao i da ih objavljuju i ire. UNCAC takoe poziva na uspostavljanje kanala kojima se mogu prijaviti krenja prava, a od drava se zahteva da zatite dojavljivae i svedoke. Isto tako, Deklaracija UN o zatitnicima ljudskih prava (1999) u listu lica koja Ujedinjene nacije moraju da tite ukljuuje i aktiviste protiv korupcije. Kao to je naglaeno u izvetaju koji sledi, zasnivanje antikorupcijskih politika na ljudskim pravima je prvi i dugotrajan korak koji koristi radu oba pokreta. To je potez koji garantuje da e se mere koje iz njega proizlaze pozabaviti simptomima i uzrocima korupcije koji spreavaju ostvarivanje prava svakog pojedinca.
xiv
Izvori: Brojani rezultati za Meksiko preuzeti iz: ndice Nacional de Corrupcin y Buen Gobierno (INCBG) koji je sproveden od strane TI-Mexico 2005 godine (www.transparenciamexicana.org.mx/documentos/ENCBG/2005/ Folleto_INCBG_2005.pdf). Brojani rezultati za Banglade preuzeti iz: TI Bangladesh (2005) Presentation on Corruption and Human Insecurity in Bangladesh, National Press Club, 09. 12. 2005. Rezultati za obrazovanje preuzeti iz: Transparency International (2009) Africa Education Watch Programme. Transparency International. Uskoro u tampi.
xv
UVOD
Tokom proteklih godina, tema korupcije privlaila je dosta panje. Radovi vezani za upravu bacili su svetlo na nju, te se ona vie ne smatra tabu temom. Korupcijom se bave finansijske ustanove, dravne slube, bilateralni donatori, meunarodne organizacije, nevladine organizacije (NVO), kao i strunjaci za razvoj. Uzroci korupcije, kao i njene posledice po ljudski razvoj, mere se empirijski. Institucije i administrativne procedure se paljivo preispituju. Drave dogovaraju i potpisuju meunarodne antikorupcijske konvencije. Globalni program protiv korupcije Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) posluio je kao katalizator, tako to je pomogao dravama da implementiraju Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv korupcije (UNCAC). Transparency International (TI) i drugi akteri civilnog drutva1 formirali su irok forum za diskusiju i propagiranje koji ima mnogobrojne forme. Pojavila se meunarodna koalicija NVO koja se sa korupcijom bori odozdo. Ipak, jasno je da korupcija ostaje izazov. I pored nebrojenih politikih dijagnoza, javnih kampanja za podizanje svesti, institucionalnih i zakonskih reformi za unapreivanje javne uprave, istraivanja pokazuju da korupcija i dalje cveta. Zapravo, istraivanja javnog mnjenja upuuju na to da je javnost pesimistinija nego ranije kad je u pitanju verovatnoa da korupcija bude eliminisana.2 Suzbijanje korupcije zahteva veliki kolektivni napor razliitih sektora u drutvu koji treba da nastupaju u koordinaciji. Cilj ovog izvetaja je da pomogne i podstakne pojedince i institucije koji se angauju na unapreivanju i zatiti ljudskih prava da se uhvate u kotac sa problemima korupcije i da tenje sarauju sa antikorupcijskim organizacijama. On takoe moe pomoi onima koji se bore protiv korupcije da prepoznaju znaaj koji ljudska prava imaju za njihov rad, kao i prednosti tenje saradnje sa organizacijama za ljudska prava. Takoe, ovaj izvetaj moe pomoi u podizanju nivoa svesti meu kljunim uticajnim grupama, kao i u javnosti, o vezama izmeu korupcije i ljudskih prava, i samim tim smanjiti nivo tolerancije javnosti prema korupciji i ojaati podrku javnosti merama protiv korupcije. U izvetaju se predlau i neka dodatna sredstva
1 Drugi relevantni meunarodni akteri civilnog drutva ukljuuju, ali nisu ogranieni na: Global Integrity (www.globalintegrity.org); Global Witness (www.globalwitness.org); Revenue Watch Institute (www.revenuewatch.org); Tiri (www. tiri.org); kao i Svetsku organizaciju parlamentaraca protiv korupcije [Global Organization of Parliamentarians Against Corruption (GOPAC) www. gopacnetwork.org]. Uz to, veliki broj antikorupcijskih organizacija obavlja znaajan deo posla na nacionalnom nivou. Iako su institucije koristile razliite metodologije za merenje nivoa korupcije u razliitim zemljama, zbog njenog prikrivenog karaktera, kao i nespremnosti onih koji su ukljueni u korupciju da o njoj raspravljaju, i dalje je teko doi do objektivne dokumentacije. Stoga je najvei deo informacija vezanih za korupciju zasnovan na percepciji korupcije unutar zemlje ili profesije. Iako je ova percepcija korisna za istraivae, aktiviste i kreatore politike, treba imati u vidu da najvei deo raspoloivih informacija o korupciji i dalje ostaje subjektivne prirode.
koja pojedinci mogu da koriste da bi prijavili korupciju, kao i za zatitu onih koji se bore protiv korupcije. Ovo je prvi od dva izvetaja pripremljena od strane Meunarodnog saveta. U drugom e se istraivati naini na koje ljudska prava mogu da se integriu u antikorupcijske programe. U njemu se razmatra gde korienje okvira ljudskih prava moe da osnai nacionalne i lokalne programe, kao i neke od prepreka i protivrenosti koje mogu koiti delotvornu saradnju.
OPSEG
PROJEKTA
Meunarodni savet je uoio da se politike moraju pozabaviti korupcijom u privatnom sektoru da bi suzbijanje korupcije bilo delotvorno. Programi korporativne drutvene odgovornosti (CSR) polaze sa ovakvog stanovita. Specijalni predstavnik generalnog sekretara za pitanja ljudskih prava i transnacionalnih korporacija i drugih poslovnih poduhvata ukljuio je korupciju meu zloupotrebe ljudskih prava od strane transnacionalnih kompanija.3 CSR inicijativa Ujedinjenih nacija, Globalni sporazum, takoe sadri antikorupcijski princip: Poslovne kompanije treba da deluju protiv korupcije u svim oblicima, ukljuujui iznudu i mito.4 Meutim, Meunarodni savet je odluio da se tokom pripreme ovog izvetaja usredsredi na odgovornost drave, te se ni u jednom od ova dva izvetaja ne istrauje do kog stepena privatne kompanije imaju zakonsku odgovornost za krenja ljudskih prava, ukljuujui i ona vezana za korupciju. Ovakva odluka doneta je iz praktinih razloga. Projekat je sebi ve postavio veoma zahtevan cilj nastojei da pojasni formalne veze izmeu krenja prava i dela vezanih za korupciju izvrenih od strane dravnih funkcionera. Dalje proirivanje analize na temu korupcije u privatnom sektoru u velikoj meri bi zakomplikovalo mogunost zaokruivanja ovog rada. Korupcija u privatnom sektoru bi trebalo da bude tema nekog drugog istraivanja. Pa ipak, ovaj izvetaj spominje obavezu drava da tite pojedince od dela poinjenih od strane privatnih lica ili subjekata. Kao to emo videti, drave kre svoje obaveze vezane za ljudska prava kada ne preduzmu odgovarajue mere ili kada ne ispolje potrebnu istrajnost u prevenciji, kanjavanju, ispitivanju i ispravljanju tete koju prouzrokuju takva dela poinjena od strane privatnih lica ili subjekata [Komitet za ljudska prava (HRC), Opta napomena 31]. Savet takoe prepoznaje vanost suoavanja sa korupcijom kada je u pitanju pomo u razvoju: i zemlje donatori i zemlje koje primaju pomo mo3 4 UN. Doc. E/CN.4/2006/97, paragrafi 2527. Taj princip nije objavljen kada je pokrenut Globalni sporazum 2000. godine. Postao je deseti princip Sporazuma 2004. godine, kada je shvaeno da je angaovanje na ovom problemu od sutinske vanosti. Kompanije koje uestvuju u Sporazumu moraju se suprotstaviti korupciji kroz svoju strategiju, kulturu, kao i svakodnevno delovanje. Za vie informacija o Globalnom sporazumu, videti www.globalcompact.org/ AboutTheGC/index.html.
raju se suprotstaviti korupciji u programima pomoi, jer ona u velikoj meri umanjuje njihovu korisnost i bez sumnje nanosi tetu ljudskim pravima korisnika pomoi. Ova tema ovde nije neposredno istraivana jer se ve nalazi na dnevnom redu kreatora politike i detaljno se istrauje.5 I pored toga, neke od preporuka ovog izvetaja mogu biti korisne onima koji se bave korupcijom u programima pomoi, u meri u kojoj politike eliminisanja korupcije u programima pomoi treba uskladiti sa odgovornou na lokalnom nivou. Povrh toga, pokretanje rasprave o vezama izmeu korupcije i ljudskih prava moe da ohrabri organizacije za pomo da se otvorenije pozabave ovom temom. Neki naunici zagovaraju priznavanje prava na ivot u svetu bez korupcije. Oni to zasnivaju na stavu da endemska korupcija unitava osnovne vrednosti ljudskog dostojanstva i politike ravnopravnosti, i time onemoguava garantovanje prava na ivot, lino dostojanstvo i jednakost, kao i mnoga druga prava. Prihvatajui vrednosti takvog predloga, ovaj izvetaj ipak polazi od drugaijeg pristupa i usredsreuje se na ljudska prava koja su priznata najznaajnijim meunarodnim sporazumima. Ova prava su pravno obavezujua za zemlje koje su ih ratifikovale (drave ugovornice). Izvetaj ima cilj da obrazloi tvrdnju da korupcija drastino opada tamo gde su ova prava garantovana i primenjena. Naravno, ovaj projekat ne zagovara ljudska prava kao politiku koja je lek za svaki problem sa kojim se suoavaju strunjaci za borbu protiv korupcije, ve istrauje kada i kako korienje ljudskih prava moe poboljati rezultate u odreenim oblastima. On takoe odreuje i granice pristupa sa pozicije ljudskih prava u ovoj oblasti. Cilj je da se ponudi operativni okvir koji e omoguiti korisnu primenu principa i metoda ljudskih prava u antikorupcijskim programima.
IZVETAJ
Obaveze da suzbijaju korupciju drave su preuzele paralelno sa obavezama da unapreuju i potuju ljudska prava. Meutim, meunarodne antikorupcijske konvencije retko se osvru na ljudska prava. Takoe, najznaajniji pravni instrumenti ljudskih prava retko spominju korupciju.6 Odsustvo neposrednog navoenja veza izmeu korupcije i ljudskih prava u
5 6 Videti, na primer, TI policy paper No. 1/2007. Postoje izuzeci. Preambula Krivinopravne konvencije Saveta Evrope o korupciji naglaava da korupcija ugroava vladavinu prava, demokratiju i ljudska prava, potkopava dobru upravu, pravednost i socijanu pravdu, naruava konkurenciju, ometa ekonomski razvoj i ugroava stabilnost demokratskih institucija i moralne osnove drutva. Zanimljivo je da Preambula Deklaracije o ljudskim i graanskim pravima iz 1789. smatra nepoznavanje, zanemarivanje ili nepotovanje ljudskih prava za jedine uzroke narodne nesree i korupcije u vladama. [Dclaration des droits de lhomme et du citoyen considrant que lignorance, loubli ou le mpris des droits de lhomme sont les seules causes des malheurs publics et de la corruption des gouvernements...]
meunarodnom pravu direktno odraava nain na koji se o ovim dvema temama vode politike diskusije, ali nije u skladu sa iskustvom: u realnosti su brojne veze evidentne. Ovim se, naravno, ne eli rei da svaki in korupcije podrazumeva krenje prava. Ipak, vrlo esto se uvodi pretpostavka da jedno podrazumeva drugo i, ako se to dovede do krajnosti, onda e to voditi ka banalizaciji i prevelikom irenju razumne primene principa ljudskih prava. Stoga je cilj ovog izvetaja, prvo, da pokae kako veze izmeu dela korupcije i krenja ljudskih prava mogu biti jasno opisane i, drugo, da napravi razliku izmeu sluajeva u kojima dela korupcije zaista podrazumevaju krenje prava i sluajeva u kojima to nije tano. Izvetaj poinje razmatranjem definicije korupcije, budui da se pojam esto koristi u irokom smislu, i pojedine organizacije koriste razliite definicije i klasifikacije u razliitom kontekstu. U izvetaju se potom detaljno razmatraju razliita dela korupcije, kako su definisana od strane UNCAC-a. Zatim se istrauje u kojim sluajevima okvir ljudskih prava moe osnaiti antikorupcijsko delovanje. Posebna panja posveuje se uticaju korupcije na ljudska prava grupa koje su izloene posebnim rizicima, ukljuujui ene i decu. Potom se u izvetaju detaljnije razmatraju naini na koje dela korupcije mogu da kre odreena ljudska prava, kao i zatita ljudskih prava zagovornika borbe protiv korupcije. Konano, u izvetaju se istrauju mogunosti saradnje izmeu organizacija za ljudska prava i antikorupcijskih organizacija, ali se istrauje i kada ta saradnja stvara povoljne prilike a kada prepreke. U izvetaju se nude i odreene preporuke organizacijama za ljudska prava koje ele da se bave korupcijom. Oekuje se da e, ukoliko veze izmeu korupcije i ljudskih prava postanu jasne, organizacije i agencije koje deluju u oblasti ljudskih prava uvideti vrednost blie saradnje sa nacionalnim i internacionalnim antikorupcijskim agencijama, i obratno. Stoga, ovo nije nauna rasprava, ve izvetaj napisan u najveoj meri za organizacije i strunjake iz oblasti ljudskih prava koji ele da saznaju kako da se na delotvoran nain suoe sa korupcijom, kao i tetom koju ona nanosi.
I.
ZATO JE VANO POVEZATI LJUDSKA PRAVA SA KORUPCIJOM
Ovaj izvetaj istrauje veze izmeu korupcije i ljudskih prava polazei od pretpostavke da, ukoliko se korupcija pojavljuje tamo gde za to postoji sklonost i prilika, pristup iz ugla ljudskih prava moe pomoi da se prilike za koruptivno ponaanje svedu na mininum i poveaju izgledi da oni koji su korumpirani budu uhvaeni i adekvatno sankcionisani. Pristup iz ugla ljudskih prava se, takoe, usredsreuje na lica koja su posebno podlona riziku, daje rodnu perspektivu i nudi smernice za razradu i implementaciju politika za borbu protiv korupcije. Kada se pokae da korupcija kri ljudska prava, to utie na stavove javnosti. anse da ljudi podre kampanje i programe za prevenciju korupcije poveavaju se kada oni postanu svesniji tete koju korupcija nanosi javnim i individualnim interesima, kao i zla koje moe da nanese ak i najmanja korupcija. Ovo je vano jer je, uprkos snanoj retorici, politiki uticaj najveeg broja antikorupcijskih programa slab. Identifikovanje specifinih veza izmeu ljudskih prava i korupcije moe ubediti kljune aktere javne funkcionere, lanove parlamenta, sudije, tuioce, advokate, biznismene, bankare, knjigovoe, medije i celokupnu javnost da zauzmu vri stav u odnosu na korupciju. Ovo moe da bude sluaj ak i u zemljama gde je pozivanje na ljudska prava osetljiva tema. Standardi ljudskih prava, kako su utvreni u najznaajnijim meunarodnim sporazumima i lokalnim zakonima, nameu dravama obaveze. Usredsreivanje na odreena ljudska prava pomoi e da se ustanovi ko ima pravo na odtetu kada se izvri delo korupcije i ija je dunost da preduzme korake protiv korupcije i da zatiti one koji su njome pogoeni. Jasno razumevanje stvarnih veza izmeu dela korupcije i ljudskih prava moe omoguiti onima koji imaju legitimne odtetne zahteve da trae svoja prava u sluajevima korupcije, i pomoi dravama i drugim javnim vlastima da potuju, tite i ispunjavaju svoje obaveze u oblasti ljudskih prava na svim nivoima. Povezivanje dela korupcije sa krenjima ljudskih prava takoe stvara nove mogunosti za delovanje, posebno ako se, kao to e ovaj izvetaj pokuati da dokae, delima korupcije moe suprotstaviti korienjem razliitih nacionalnih, regionalnih i meunarodnih mehanizama koji postoje kako bi se nadgledalo potovanje ljudskih prava. Tokom poslednjih ezdeset godina, po usvajanju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (UDHR), stvoreni su mnogi mehanizmi za pozivanje drava i pojedinaca na odgovornost za krenje ljudskih prava. Pored pravne odgovornosti, parlamentarno izvetavanje igra vanu ulogu u mnogim zemljama, dok je nadgledanje od strane civilnog drutva postalo mnogo opsenije. Sem toga, razvijene su i meuvladine institucije, a najvaniji mehanizmi Ujedinjenih nacija sada su podrani regionalnim mehanizmima kao to su Evropski sud za ljudska prava (ECtHR), Afriki sud za ljudska prava i prava naroda (ACtHPR) i
Interameriki sud za ljudska prava (I/A Court H. R.). Evolucija nacionalnih institucija za ljudska prava je od podjednakog znaaja.7 Kada se dela korupcije poveu sa krenjima ljudskih prava, tada sve ove institucije mogu da rade u pravcu nametanja odgovornosti a time i demotivisanja korupcije. Iako ove institucije ne mogu zameniti tradicionalne antikorupcijske mehanizme prvenstveno krivino pravo one mogu uiniti da sluajevi korupcije postanu vidljiviji, mogu naterati dravu da preduzme preventivne mere, a mogu i odvratiti korumpirane funkcionere od zloupotrebe svojih ovlaenja. Tako ove institucije mogu u isto vreme podii svest i postii efekat odvraanja. U poglavlju VI izvetaja istraujemo kako se mehanizmi ljudskih prava mogu iskoristiti za poveanje nivoa odgovornosti. Pristup sa pozicije ljudskih prava u najveoj meri je vezan za osnaivanje grupa koje su izloene specifinim rizicima. Okvir ljudskih prava eksplicitno naglaava da grupe koje su ranjive i ugroene moraju biti zatiene od zloupotreba. To se postie primenom ukrtenih principa posebno principa koji su usredsreeni na nediskriminaciju, angaovanje i odgovornost koji imaju za posledicu osnaivanje ljudi koji su u nepovoljnom poloaju. Pravo ljudskih prava obavezuje drave da ozbiljno shvate ove principe. Na primer, stanovnitvo ne treba da se pita na povran nain, ve mu treba dozvoliti i ohrabrivati ga da aktivno uestvuje u borbi protiv korupcije.8 Iz perspektive ljudskih prava, od kreatora politike se zahteva da postave pitanje kakav e uticaj projekat ili implementacija antikorupcijskih programa imati na ljude koji su marginalizovani ili osiromaeni, podvrgnuti drutvenoj diskriminaciji, ili na neki drugi nain ugroeni. Potovanje principa ljudskih prava podrazumeva prepoznavanje i savladavanje prepreka (kao to su jezike razlike, kulturna shvatanja, rasizam i rodna diskriminacija) koje ine da ovi ljudi budu ranjivi kada je u pitanju korupcija. Iako se ini da postoji saglasnost da korupcija ima poseban uinak na grupe koje su ranjive i ugroene, ugraivanje ranjivosti i roda u projekte antikorupcijskih programa i dalje je ogranieno i retko. Ako bi se ljudska prava koristila u veoj meri, to bi pomoglo jaanju ovih aspekata antikorupcijske politike. Princip nediskriminacije moe biti od posebne koristi kao putokaz u dostizanju ovog cilja. Prema meunarodnim sporazumima protiv korupcije, antikorupcijske mere moraju biti kompatibilne sa principima ljudskih prava i ne smeju nepovolj7 Termin nacionalna institucija za ljudska prava (NHRI) pokriva irok spektar kvazidravnih ili zakonom predvienih institucija koje imaju mandat da se bave ljudskim pravima, a koje imaju razliita ovlaenja i stepen nezavisnosti: komisije za ljudska prava, ombudsmane, defensores del pueblo, zagovornike ljudskih prava i mnoge druge institucije nadlene za zatitu i unapreenje ljudskih prava. Najvei deo ovih institucija ima pravo da prima i istrauje albe u vezi sa ljudskim pravima. Nacionalne institucije za ljudska prava bie sklonije da se pozabave korupcijom ukoliko su pravno autonomne, nezavisne i nepristrasne, i ukoliko imaju adekvatne resurse i kvalifikovano osoblje. Drugi izvetaj ICHRP-a o korupciji bavie se ispitivanjem razliitih naina na koje se aktivno i iroko angaovanje moe ugraditi u strategije za borbu protiv korupcije.
no uticati na prava onih koji su njima obuhvaeni. Meutim, sporazumi daju malo smernica kako da funkcioneri usklade svoju odlunost za borbu protiv korupcije sa svojom obavezom da tite i unapreuju ljudska prava. Analiza antikorupcijskih programa iz ugla ljudskih prava moe pomoi dravama u potovanju standarda ljudskih prava tokom sastavljanja nacrta i sprovoenja zakona i procedura za otkrivanje, istraivanje i presuivanje u sluajevima korupcije. Drugi izvetaj Meunarodnog saveta o korupciji detaljnije e se baviti pitanjima sprovoenja ovih zakona i procedura.
RANJIVOST
I UGROENOST
I dok korupcija kri prava svih koji su njome pogoeni, njene posledice su nesrazmerno velike kada su u pitanju lica koja pripadaju grupama izloenim specifinim rizicima (kao to su manjine, autohtoni narodi, radnici migranti, osobe sa hendikepom, osobe zaraene HIV-om/AIDS-om, izbeglice, zatvorenici i siromani). Korupcija takoe ima nesrazmerno velike posledice po ene i decu. Oni koji izvravaju dela korupcije trudie se da sebe zatite od otkrivanja kao i da zadre pozicije koje im pruaju mo. Tom prilikom, oni e najverovatnije dalje ugnjetavati ljude koji se ne nalaze na pozicijama moi, ukljuujui najvei broj lanova gorenavedenih grupa. Ove grupe esto bivaju vie eksploatisane i manje sposobne da sebe zatite: u tom pogledu korupcija pojaava njihovu izolovanost i diskriminaciju kojoj su izloene. U nekim sluajevima, upravo je ranjivost nekih grupa ta koja ini da one lako postaju rtve korupcije. Na primer, korumpirani slubenici mogu iznuivati novac od radnika migranata koji nemaju dozvolu za boravak pretnjama deportacijom, znajui da ovi radnici ne mogu da se ale. U poreenju sa drugim grupama, izgleda da se od Roma neproporcionalno esto trai da plate mito kada pokuavaju da koriste zdravstvene i obrazovne usluge.9 U ovakvim sluajevima korupcija moe da uvea i pogora ve postojee probleme ovih grupa vezane za ljudska prava.
ene
Korupcija razliito utie na mukarce i ene, i uvruje i osnauje postojeu rodnu neravnopravnost. Nemogunost pristupa politikoj i ekonomskoj moi iskljuuje ene iz mrea koje omoguavaju pristup telima koja donose odluke. Tamo gde mukarci kontroliu institucije, ene nemaju dovoljno snage da se suprotstave korupciji ili klijentelizmu. Korupcija u zakonodavnoj i izvrnoj vlasti moe omoguiti diskriminatorskim zakonima da opstanu, dok korupcija u sudskoj vlasti moe diskriminisati ene koje nemaju sredstava da plate mito kako bi dobile pristup pravosudnom sistemu. U
9 Na primer, videti analizu specijanog izvestioca Ujedinjenih nacija o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji, U.N. Doc. E/CN.4/2006/67/Add.2, para. 47.
nekim drutvima, ene se tradicionalno shvataju kao neaktivni uesnici u sudskim procesima (gde ih mogu zastupati muki roaci). tavie, u mnogim neformalnim ili paralelnim procesima odluivanja ne postoji bilo kakva kontrola korupcije. Pristup ena pravdi ugroen je i na druge naine. Na primer, trgovina ljudima esto ukljuuje i korumpiranost graninih slubenika, policije i pripadnika pravosua. Kao nelegalni imigranti, esto bez identifikacionih dokumenata i podvrgnute (seksualnom) nasilju, ene koje su rtve trgovine ljudima oigledno su spreene da trae zatitu suda. Takoe, mnoge ene imaju manje mogunosti nego mukarci da se obrazuju ili da steknu posed, dobiju kredit i druga korisna sredstva. Tamo gde imaju pristup zaposlenju, esto dobijaju manje plate. esto preuzimaju kune obaveze uvanja dece i starijih lanova porodice, to znai da su finansijski zavisne, ne mogu da se zaposle ili su siromanije. Iz svih ovih razloga ali u osnovi zato to su ene natproseno zastupljene u najsiromanijim segmetima drutva nedovoljno zastupljene u organima u kojima se donose odluke korupcija i klijentelizam utiu na njih na posebne naine, najee neproporcionalno. Na primer, korupcija koja preusmerava javne resurse od osnovnih usluga ili programa protiv siromatva posebno teti dobrobiti ena i onih koji od njih zavise, a koji se u velikoj meri oslanjaju na ovakve usluge. Na isti nain, mito kojim se poveavaju cene javnih usluga takoe e neproporcionalno pogoditi ene, jer one, u proseku, imaju manje mogunosti da plate mito, vie zavise od javnih slubi, a ponekad (na primer, tokom trudnoe) imaju potrebe za uslugama koje mukarcima nisu potrebne.
Deca
Korupcija moe imati neproporcionalno snane posledice po decu. Iako, u naelu, deca imaju ista graanska, politika, ekonomska, socijalna i kulturna prava kao i odrasli, ona imaju i odreena specifina prava. Najvei deo ovih prava odreen je Konvencijom UN o pravima deteta (CRC) iz 1989, lanom 24. Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima (ICCPR) i lanom 10 (3) Meunarodnog sporazuma o ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima (ICESCR). Korupcijom se moe kriti veliki deo prava koja deca dele sa odraslim osobama, ukljuujui pravo na ivot i pravo na zdravlje. Pored ovih, neka prava, kao to je pravo na obrazovanje, od posebne su vanosti za decu. Kao to je detaljnije objanjeno u odeljku o pravu na obrazovanje, korupcijom u sektoru obrazovanja esto se kre prava deteta. Koruptivna praksa nanosi tetu i drugim pravima koja su od posebne vanosti za decu: pravu deteta da bude zatieno tokom procedura usvajanja, pravu na zatitu od trgovine ljudima i seksualnog iskoriavanja, kao i pravu na zatitu od dejeg rada.
1. Korupcija i prava dece

Usvajanje
Deca imaju pravo na posebnu zatitu tokom postupka usvajanja, naroito u sluajevima meudravnog usvajanja. Drave moraju da obezbede da usvajanje bude odobreno od strane kompetentne ustanove u skladu sa zakonskom procedurom, uzimajui pri tome u obzir najbolji interes deteta. Pored toga, od drava se izriito zahteva da preduzmu mere koje e osigurati da usvajanje nema za rezultat neprimerenu finansijsku korist za one koji su ukljueni u ovaj proces [CRC, lan 21 (d)]. Uprkos tome, korupcija se pojavljuje u mnogim sluajevima meudravnog usvajanja. Sudije i sirotita esto primaju velike sume mita da bi ubrzali proces usvajanja. U nekim sluajevima sudije u zamenu za novac prihvataju lane dokumente o navodnoj saglasnosti biolokih roditelja. Ovakvom praksom kri se pravo deteta da bude zatieno, jer subjekti koji sudeluju u postupku stiu materijalnu korist, dok se zakonske procedure kre a najbolji interes deteta ne predstavlja prioritet. Sve ovo predstavlja krenje lana 21. CRC-a. Korupcijom u meudravnom usvajanju mogu se kriti i druga prava deteta, kao to je pravo na identitet.
Pravo na identitet
Svako dete ima pravo na ouvanje svog identiteta, ukljuujui nacionalnost, ime i porodine veze (CRC, lan 8). U sluaju koruptivnih meudravnih usvajanja, lica koja su ukljuena u ovaj proces mogu pokuati da izbriu podatke o detetovom porodinom poreklu, etnikim korenima i zdravstvenoj istoriji, kako bi unitili tragove protivzakonitog postupka. Korupcija u meudravnom usvajanju omoguava komercijalizaciju dece, zajedno sa svim rizicima i zloupotrebama koje ona podrazumeva.
Trgovina decom
Oni koji trguju decom ili ih seksualno iskoriavaju esto pribegavaju korupciji. Korupcija u ovim sluajevima jasno naruava prava dece, naroito devojica. Deca moraju biti zatiena od svih vrsta seksualnog iskoriavanja i seksualnog zlostavljanja (CRC, lan 34), od otmice, prodaje i trgovine ljudima (CRC, lan 35, Neobavezni protokol uz Konvenciju o pravima deteta, o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji).
Rad dece
Deca imaju pravo da budu zatiena od ekonomske eksploatacije i od bilo koje vrste rada koji moe da teti njihovom zdravlju i razvoju (CRC, lan 32). Deca ispod starosne granice odreene zakonom ne bi trebalo da rade. U mnogim zemljama, sprovoenje zakona protiv rada dece je minimalno zato to inspekcija rada nema dovoljno sredstava ili to poslodavci podmiuju inspektore rada da previde zloupotebe. U takvim sluajevima, drava ne uspeva da ispuni svoje obaveze da zatiti dete, ija se prava da ne bude podvrgnuto ekonomskoj eksploataciji i radu kre.
Ljudi koji ive u siromatvu

Korupcija ima izuzetno tetne posledice po ivote ljudi koji ive u siromatvu u poreenju sa drugim drutvenim grupama koje imaju via primanja. Korupcija ne samo to utie na ekonomski rast i obeshrabruje strane investicije, pa samim tim indirektno utie na siromanu populaciju, ve umanjuje i neto prihode onih koji ive u siromatvu, deformie politike, programe i strategije iji je cilj da podmire osnovne potrebe siromanih. Takoe, korupcija preusmerava javne resurse od investicija u infrastrukturu, koje su kljuni elementi strategija za izlazak iz siromatva. Na primer, tamo gde je korupcija opteprisutna, siromani ljudi su i istoj meri kao i drugi suoeni sa podmiivanjem javnih funkcionera manjih razmera (posebno u zdravstvu, policiji i sudstvu), ali e to imati mnogo tee posledice po njihov novanik. Istovremeno, korupcija na viem nivou teti kvalitetu javnih slubi od kojih siromani ljudi posebno zavise kako bi zadovoljili osnovne potrebe. I ovde su posledice korupcije na njih neproporcionalno velike.
Autohtoni narodi i manjine

Autohtoni narodi i manjine posebno trpe posledice korupcije. esto se nalaze meu grupama koje su najsiromanije i u najnepovoljnijem poloaju u drutvu. ene pripadnice autohtonih naroda izloene su dodatnom riziku. Autohtone zajednice, koje su tesno vezane za teritoriju na kojoj ive, posebno su ranjive kada je u pitanju korupcija u infrastrukturnim programima namenjenim njihovom premetanju, kao i korupcija manjih razmera vezana za prodaju i uknjibu zemljita. Takoe, mnogim autohtonim zajednicama nedostaje pristup obrazovanju, pa je samim tim njihova svest o zakonskim pravima koja imaju manja. Kao posledica toga, mehanizimi za prijavljivanje i borbu protiv korupcije esto su van njihovog domaaja. Nemogunost pristupa pravdi uslonjava rizik od tete kome su izloeni. Kako se glasovi autohtonih naroda retko uju u diskusijama o politici, ove populacije esto imaju vrlo mali uticaj na razradu i primenu antikorupcijskih politika i programa koji bi mogli da poprave njihov status.
LJUDSKA
PRAVA KAO PREVENTIVNE MERE
Dok slaba zatita ljudskih prava stvara prilike za korupciju, politike koje promoviu ljudska prava mogu da je spree. Ovaj odeljak kratko opisuje principe ljudskih prava koji su relevantni za spreavanje korupcije.10 Pravo na slobodu izraavanja, okupljanja i udruivanja. Ovim pravima se omoguava angaovanje i ona su od sutinske vanosti u borbi protiv ko10 Drugi izvetaj ICHRP-a detaljnije e se baviti prevencijom i istraivati mesta na kojima primena ljudskih prava moe da se uvede u antikorupcijske programe.
10
rupcije. Kada drave dozvoljavaju slobodan protok informacija, postaje lake da se prepoznaju i prijave sluajevi korupcije. Meutim, imajui u vidu da novinari i urednici takoe mogu biti potkupljeni, zatita ovog prava nije dovoljna. Vlasti takoe treba da garantuju uslove za postojanje raznovrsnih slobodnih medija i da tite politiku nezavisnost medija koji predstavljaju javne servise. Ako ne postoji tradicija potovanja slobode izraavanja, slabi mediji nisu u mogunosti da obelodane korupciju a da sebe ne izloe tubama za klevetu ili rizikuju linu bezbednost. Zatita prava na osnivanje i pristupanje formalnim i neformalnim udruenjima, kao to su organizacije za ljudska prava, takoe je jedan od kljunih elemenata u borbi protiv korupcije. Politika prava. Tamo gde se politika prava ne tite na delotvoran nain, poveavaju se mogunosti za korupciju. Nizak nivo politikog angaovanja stvara uslove za nekanjivost i korupciju. Delotvorna primena politikih prava stvara protivteu moi drave i njenoj zloupotrebi, ukljuujui korupciju. U tom pogledu, vano je da pristup bude rodno osetljiv. Kao to je ve pomenuto u tekstu, uticaj korupcije na ene je neproporcionalno vei i politike treba da garantuju uee ena u procesu odluivanja. Pravo na informacije. Donedavno, ovo pravo je interpretirano kao obaveza drava da ne ometaju protok informacija. Meutim, 2002. godine, Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda eksplicitno je uvela pojam pozitivne obaveze mogunosti pristupa informacijama, a 2006. godine Interameriki sud za ljudska prava (I/A Court H. R.) presudio je nedvosmisleno u korist prava na pristup javnim informacijama. Prema ovoj presudi, drave moraju uiniti administrativne dokumente javno dostupnim (vidi uokvireni tekst broj 2).
2. Pravo na znanje: pravo oveka da trai i dobije informacije Kljuna dilema izmeu miljenja da pravo na znanje podrazumeva pravo na pristup informacijama od javnog znaaja i miljenja da ono podrazumeva neto ire definisanu slobodu sakupljanja i irenja informacija dobijenih od voljnih davalaca, konano je dobila svoje (pravno) reenje u septembru 2006. godine, kada je Interameriki sud za ljudska prava zakljuio da: Izriitim garantovanjem prava na traenje i dobijanje informacija, lan 13. Konvencije [Amerike konvencije o ljudskim pravima] titi pravo svakog pojedinca da zahteva pristup informacijama koje poseduje drava, uz izuzetke dozvoljene ogranienjima utvrenim u ovoj Konvenciji. Prema tome, ovaj lan titi pravo pojedinca da dobije takvu informaciju kao i pozitivnu obavezu drave da informaciju uini dostupnom, tako da pojedinac moe pristupiti takvoj informaciji ili dobiti odgovor koji sadri obrazloenje kada, iz bilo kog od razloga dozvoljenih Konvencijom, drava u odreenim sluajevima ima pravo da ogranii pristup informacijama. Informacija treba da bude dostavljena i bez potrebe za dokazivanjem direktnog interesa ili line povezanosti kao uslova za njeno dobijanje, osim u sluajevima u kojima se primenjuje neko od legitimnih ogranienja. Kada se informacija dostavi
11
pojedincu, dozvoljeno je da ona potom bude putena u javnost, tako da javnost moe da se upozna sa njom, da moe da joj pristupi i da je proceni. Na ovaj nain, pravo na slobodu miljenja i izraavanja ukljuuje zatitu prava na pristup informacijama koje poseduje drava, to takoe jasno podrazumeva dve dimenzije, linu i drutvenu, prava na slobodu miljenja i izraavanja koje drava mora istovremeno da garantuje. (Interameriki sud za ljudska prava, Claude Reyes et al. v. Chile, Presuda od 19. septembra 2006. godine, paragraf 77.)
Organizacije za ljudska prava mogu imati ulogu u pomaganju da se proire shvatanja drave kad je u pitanju pravo na pristup informacijama. Tamo gde je potrebno, ove organizacije takoe mogu da budu zagovornice ukljuivanja ovog prava u ustave i nacionalne zakone. Zakon o pristupu informacijama treba da garantuje pravo svih graana da trae i dobiju javne informacije, a da pri tome ne moraju da daju obrazloenje za takav zahtev. U sluaju odbijanja treba da postoje delotvorni mehanizmi za podnoenje upravnih i sudskih albi. Pristup informacijama mora da bude garantovan ranjivim grupama, kojima esto nedostaju resursi ili znanje potrebno za uspeno dobijanje informacija od drave. Povrh toga, neke vlade su sklone diskriminisanju i to rade tako to postavljaju prepreke ili jednostavno odbijaju da prue pristup informacijama. Organizacije za ljudska prava mogu da ohrabre takve grupe i pomognu im u traenju informacija na koje imaju pravo. ire posmatrano, ta ista strategija moe podravati ire napore za spreavanje i razotkrivanje korupcije.
3. Pristup informacijama u okviru UNCAC-a

1. Usvajanje zakona o pristupu informacijama
lanom 13. UNCAC-a potpomae se angaovanje drutva. Ovaj lan posebno obavezuje drave ugovornice da obezbede javnosti delotvoran pristup informacijama. Pored toga, od drava se zahteva (lan 10) da usvoje procedure ili uredbe koje omoguavaju pripadnicima ire javnosti da dou do informacija o organizaciji, funkcionisanju i procesu odluivanja u javnoj administraciji i, uz potovanje zatite privatnosti i linih podataka, o odlukama i zakonskim aktima koji se tiu pripadnika ire javnosti. lan 13. UNCAC-a sadri i zahtev da drave ugovornice potuju, potpomau i tite pravo na traenje, dobijanje, objavljivanje i irenje informacija vezanih za korupciju, imajui u vidu ogranienja koja propisuje meunarodno pravo. U svetlu ranije citirane odluke Interamerikog suda za ljudska prava (Claude Reyes et al. v. Chile, 19. septembar 2006), ova odredba moe da se tumai kao nametanje obaveze dravama da uine javnim informacije vezane za korupciju ako se to od njih zatrai, kao i da te informacije proaktivno objave.
12
2. Transparentnost odreenih informacija
UNCAC prepoznaje nekoliko kategorija informacija koje moraju biti javno dostupne da bi pomogle u borbi protiv korupcije i da bi obezbedile delotvornu odgovornost vlasti. (i) Zapoljavanje javnih funkcionera: Mora postojati transparentnost u regrutovanju, zapoljavanju, zadravanju u radnom odnosu, unapreivanju i penzionisanju dravnih inovnika kao i drugih javnih funkcionera koji nisu na izbornoj funkciji, tamo gde je to primereno (lan 7). Elementi zapoljavanja u javnom sektoru navedeni u lanu 7. posebno ukljuuju postojanje objektivnih kriterijuma kao to su zasluge, kvalitet i sposobnost [lan 7 (1) (a)], kao i odgovarajue naknade za rad i pravedan raspon plata [lan 7 (1) (b)]. (ii) Informacije vezane za konflikt interesa: Drave ugovornice imaju obavezu da nastoje da usvoje, odre i osnae sisteme koji potpomau transparentnost i spreavaju konflikte interesa [lan 7 (4)]. (iii) Javna uprava: Drave ugovornice imaju obavezu da unapreuju transparentnost u javnoj upravi kada je u pitanju organizacija, funkcionisanje i odluivanje (lan 10). (iv) Proces odluivanja u vlasti: Drave ugovornice imaju obavezu da unapreuju transparentnost procesa odluivanja i potpomau uestvovanje javnosti u ovom procesu [lan 13 (1) (a)]. (v) Finansije javnog sektora: Drave ugovornice imaju obavezu da potpomau transparentnost i odgovornost u upravljanju javnim finansijama [lan 9 (2)]. Ovo se ostvaruje, izmeu ostalog, kroz: (a) procedure za usvajanje nacionalnog budeta; (b) pravovremeno izvetavanje o prihodima i rashodima; (c) sistem standarda za voenje i reviziju knjigovodstva, kao i odgovarajui nadzor; (d) delotvoran i efikasan sistem upravljanja rizikom i unutranje kontrole. (vi) Javne nabavke: Drave ugovornice imaju obavezu da osiguraju da sistem javnih nabavki bude zasnovan na principu transparentnosti (lan 9). Ovo se ostvaruje kroz: javnu distribuciju informacija vezanih za procedure i ugovore o nabavci; javno dostupne informacije o raspisivanju tendera; javno dostupne informacije o dodeli ugovora; jasna pravila o tenderskom procesu; jasne, objektivne i unapred odreene kriterijume izbora i dodele; pravila o objavljivanju tendera; obavezivanje svih koji uestvuju u javnim nabavkama da podnesu izvetaj o sredstvima kojim raspolau.
13
(vii) Sredstva za predizborne kampanje/politike partije: Drave ugovornice imaju obavezu da unapreuju transparentnost finansiranja kandidatura za izborne javne funkcije i, tamo gde je to primenljivo, finansiranja politikih partija [lan 7 (3)].
Pravo na agaovanje. Organizacije za ljudska prava mogu pomoi u unapreenju aktivnog angaovanja ljudi iz svih drutvenih slojeva i omoguiti im da prate koliko uspeno dravni slubenici i drugi akteri izvravaju svoje dunosti. Ako advokati, lekari, lanovi parlamenta, rukovodioci firmi, inenjeri, naunici, novinari i drugi ne mogu da uestvuju u javnom ivotu ili da koriste svoja prava, onda oni nisu u mogunosti ni da profesionalno rade svoj posao. Ovo moe naneti tetu ostvarivanju prava na mnogim nivoima i dovesti do propusta u radnom uinku i odgovornosti, to dalje vodi ka korupciji u ovim profesijama, kao i u vlasti. Povrh toga, okvir ljudskih prava posveuje posebnu panju angaovanju ugroenih i ranjivih grupa. Javno angaovanje tokom izbora samo je jedan vid angaovanja: jednako je vano osigurati da autohtoni narodi uestvuju u donoenju odluka koje su vezane za korienje njihovog zemljita i da stanovnici sirotinjskih etvrti uestvuju u razvojnim odlukama koje utiu na njihove domove i tome slino. U nekoliko zemalja preduzeti su zanimljivi koraci u cilju poboljanja kvaliteta i ispravnosti zvaninih odluka istovremenim korienjem prava na informacije i prava na angaovanje. Drugi izvetaj ICHRP-a detaljnije e istraiti kako pravo na angaovanje moe osnaiti antikorupcijske strategije. Izvetaj potvruje da pravo na angaovanje zahteva vrst pravni okvir i otvoren politiki sistem. Povrh toga, stupanjem u borbu protiv korupcije ili za unapreenje ljudskih prava, pojedinci, zajednice i organizacije civilnog drutva mogu postii da se njihove vlasti ponaaju odgovornije.
14
II. DEFINICIJE
Pojam korupcija potie od latinske rei corruptio, to znai moralno propadanje, porono ponaanje, pokvarenost ili istrulelost.11 Pojam moe imati svoj fiziki smisao, kao unitavanje ili kvarenje neega, posebno putem dezintegracije ili raspadanja koje prate nezdravost i odvratnost; truljenje, ili moralno znaenje, kao moralno propadanje ili raspad... izopaenje ili razaranje integriteta u vrenju javnih dunosti putem mita ili davanjem usluga...12 Ove definicije su pokazatelji dva esta nedostatka: one definiu korupciju koristei samo mito, ili pomou suvie optih pojmova. To ima za posledicu da su definicije korupcije esto ili suvie restriktivne ili preterano iroke. Ovo zapravo i nije toliko protivreno koliko izgleda. Korupcija zaista ima viestruke uzroke i posledice. Reima Majkla Donstona, profesora na Univerzitetu Kolgejt: U drutvima koja brzo prolaze kroz promene, granica izmeu onoga to je korumpirano i onoga to nije korumpirano nije uvek jasna i pojam korupcije moe se primenjivati u irokom znaenju.13 Korupcija zahteva multidisciplinarni pristup. Mnoge oblasti istraivanja, od politikih nauka do ekonomije, bavile su se ovom temom. Svaka od njih problem vidi na razliit nain i samim tim proizvodi razliite politike: radne definicije stoga esto polaze od ireg pojma i postaju odreenije kada pokuavaju da uine korupciju merljivom. Visoka korupcija odnosi se na korumpiranost efova drava, ministara i najviih funkcionera i najee podrazumeva velike iznose sredstava.14 Sitna korupcija, takoe poznata kao niska ili ulina, odnosi se na vrste korupcije na koje ljudi nailaze u susretima sa javnim funkcionerima i kada koriste javne slube (bolnice, kole, lokalne vlasti koje daju razliite vrste odobrenja, policiju, poreske slube itd.).15 U naelu, ona podrazumeva skromne sume novca. Drugi razvrstavaju korupciju po tipu. Politika korupcija ukljuuje zakonodavce (kraljeve, diktatore, zakonodavna tela) u njihovoj ulozi autora pravila i standarda po kojima dravna zajednica funkcionie. Ovakvi funkcioneri zahtevaju mito ili novana sredstva u cilju sticanja politike ili line koristi
11 12 13 14 Milovanovic, 2001. Oxford English Dictionary, 1978, strane 10241025. Johnston, 2005, strana 11. Videti Anti-Corruption Resource Centre, Corruption Glossary, dostupno na: www.u4.no/document/ faqs5.cfm#grandcorruption. Pojam visoka korupcija prvi put je upotrebio ser Dord Mudi-Stjuart (Sir George Moody-Stuart) kako bi oznaio podmiivanje stranih javnih funkcionera od strane meunarodnih korporacija. Videti, Moody-Stuart, 1997. Kasnije je pojam evoluirao kako bi pokrio sve tipove korupcije na najviem nivou u javnoj sferi, tamo gde se formuliu politike i pravila. Najee (ali ne uvek) ovaj pojam je sinonim za politiku korupciju. Videti Anti-Corruption Resource Centre, Corruption Glossary, dostupno na: www.u4.no/document/ faqs5.cfm#pettycorruption.
15
15
i pruaju usluge svojim pristalicama na utrb ire javne dobrobiti.16 Administrativna korupcija podrazumeva podmiivanje i favorizovanje da bi se umanjio porez, izbeglo potovanje uredbi i dobili ugovori o nabavci nieg nivoa.17 Korporativna korupcija odigrava se izmeu privatnih preduzea i dobavljaa ili privatnih davaoca usluga. Ona takoe ukljuuje nezakonito ponaanje korporativnih funkcionera u cilju sticanja line novane dobiti.18 Institucionalizovana korupcija oznaava ponaanje onih koji zloupotrebljavaju pozicije unutar institucija tako to utiu na institucionalne procese i postupke, kao to su pripadnici slubi za primenu zakona i pripadnici pravosua. Neto ui pojam, operativna korupcija, opisuje specifine postupke i ciljeve.19 Postoje i drugi pristupi definiciji, specifini za odgovarajue oblasti istraivanja. U oblasti ekonomije, na primer, Robert Klitgard (Klitgaard) definisao je korupciju pomou sledee jednaine: Korupcija = monopol vlasti + diskrecija odgovornost.20 Prirunik u borbi protiv korupcije (1999) koji je izdala Agencija SAD za meunarodni razvoj (USAID) objanjava da korupcija moe imati razliite oblike: Ona ukljuuje jednostranu zloupotrebu od strane javnih funkcionera kao to su pronevera i nepotizam, kao i zloupotrebe koje povezuju aktere javnog i privatnog sektora, kao to su mito, iznuda novca, trgovina uticajem i prevara. Korupcija prati i politike i administrativne funkcije i moe biti sitna ili visoka, organizovana ili neorgranizovana. Razvojne banke i druge nacionalne i meunarodne organizacije takoe su davale razliite definicije korupcije. Verovatno je najvie koriena definicija korupcije ona koja je prihvaena od strane TI-a: Korupcija je zloupotreba poverenih ovlaenja u cilju sticanja privatne koristi.21 Meutim, da bi se korupcija povezala sa ljudskim pravima, potrebna je njena definicija zasnovana na pravu. U oblasti prava, pojam korupcije najee se koristi za grupisanje odreenih krivinih dela koja odgovaraju optem pojmu zloupotrebe poverenih ovlaenja. Meunarodne konvencije protiv korupcije odraavaju ovaj stav, jer ne definiu niti inkriminiu korupciju, ve nabrajaju krivina dela koja se svode na korupciju. ak se i tu koriste razliiti pristupi. Na primer, neke konvencije koriste naizmenino pojam korupcija i jedno od najeih krivinih dela koja obuhvataju korupciju: podmiivanje. Ovo je sluaj sa Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Graanskopravnom konvencijom Saveta Evrope
16 17 18 19 20 O politikoj korupciji videti sveobuhvatno delo Heidenheimer-a et al., 2002. Johnston, 2005; videti, takoe, napomenu 14. Clinard and Yeager, 2005; Almond and Syfert, 1997, strane 389447. Bassiouni and Vetere, 1999, strana 891. Klitgaard, 1988. Videti, takoe, UNDP, 2004. U ovoj beleci UNDP uzima u obzir i druge faktore kao to su integritet i transparentnost, koji su kontratea monopolu i tajnosti. Stoga je za UNDP definicija korupcije: Korupcija = monopol vlasti + diskrecija (odgovornost + integritet + transparentnost). Videti www.transparency.org.
21
16
o korupciji,22 Konvencijom o borbi protiv korupcije koja ukljuuje funkcionere evropskih zajednica ili funkcionere drava lanica Evropske unije23, i Okvirnom odlukom Saveta Evrope o borbi protiv korupcije u privatnom sektoru (Odluka Evropske unije o korupciji u privatnom sektoru).24 Konvencija o borbi protiv podmiivanja stranih javnih funkcionera u meunarodnim poslovnim transakcijama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koristi isti pristup, mada je on vidljiv ve u naslovu.25 U poglavlju pod nazivom Inkriminacija i sprovoenje zakona (poglavlje III), UNCAC eksplicitno nabraja dela koja treba da budu inkriminisana, ne zahtevajui pri tome da se ova dela izjednae sa korupcijom.26 Slian pristup ima Krivinopravna konvencija o korupciji Saveta Evrope.27 Trea grupa konvencija korupciju odreuje kao pojam kojim se krivina dela eksplicitnije grupiu i izdvajaju iz poinjenih dela koja ukljuuju korupciju. Dve ovakve konvencije su Protokol o borbi protiv korupcije Ekonomske zajednice zapadnoafrikih drava (ECOWAS ECOWAS Protokol protiv korupcije)28 i Interamerika konvencija protiv korupcije (IACAC).29 U lanu 6, pod naslovom Dela korupcije, obe konvencije daju liste dela koja se smatraju korupcijom. Druge dve konvencije prave jo jasniju razliku izmeu korupcije i dela koja se smatraju korupcijom. Konvencija Afrike unije o spreavanju i suzbijanju korupcije (AU Konvencija protiv korupcije)30 u lanu 1. kae da korupcija podrazumeva dela i ponaanje koji ukljuuju srodne prekraje odreene ovom Konvencijom. Nakon toga, Konvencija
22 Videti Civil Law Convention on Corruption, lan 2, koja je usvojena od strane Komiteta ministara Saveta Evrope 4. novembra 1999, a stupila na snagu 1. novembra 2003, European Treaty Series, broj 174. Konvencija je sainjena na osnovu lana K.3 (2c) Sporazuma o Evropskoj uniji, o borbi protiv korupcije koja ukljuuje funkcionere evropskih zajednica ili funkcionere drava lanica Evropske unije, usvojenog kao akt Saveta 26. maja 1997, Official Journal C 195, 25. jun 1997, strane 111. Okvirna odluka Saveta 2003/568/JHA od 22. jula 2003 o borbi protiv korupcije u privatnom sektoru, stupila je na snagu 31. jula 2003, Official Journal L 192, 31. jul 2003, strane 5456. Konvencija o borbi protiv podmiivanja stranih javnih funkcionera u meunarodnim poslovnim transakcijama, usvojena od strane OECD-a 21. novembra 1997, stupila je na snagu 15. februara 1999, DAFFE/IME/BR(97) 20. UNCAC, usvojena od strane Generalne skuptine, rezolucija 58/4 od 31. oktobra 2003, stupila je na snagu 14. decembra 2005. Videti uokvireni tekst br. 4. Videti poglavlje III Krivinopravne konvencije o korupciji, usvojene od strane Komiteta ministara Saveta Evrope 27. januara 1999, a koja je stupila na snagu 1. jula 2002, European Treaty Series, broj 173. ECOWAS Protokol o borbi protiv korupcije, usvojen od strane efova drava i vlada ECOWAS-a 21. decembra 2001, koji jo nije stupio na snagu. IACAC, usvojena na treoj plenarnoj sednici Organizacije amerikih drava, 29. marta 1996, stupila je na snagu 3. juna 1997. Konvencija Afrike unije o spreavanju i borbi protiv korupcije, usvojena na drugoj redovnoj sednici Skuptine Unije 11. jula 2003, stupila je na snagu 4. avgusta 2006.
23
24
25
26 27
28 29 30
17
nabraja dela korupcije kao to su davanje mita nacionalnom javnom funkcioneru, zloupotreba pozicije i pronevera (lan 4). Jo jasnija razlika napravljena je u Protokolu protiv korupcije Junoafrike zajednice za razvoj (SADC).31 Ona ne samo to pravi razliku izmeu korupcije i dela koja se smatraju korupcijom ve daje i optu definiciju korupcije.32 Bez obzira na razliite pristupe meunarodnih organizacija, jasno je da one ne smatraju da je sa pravne take gledita korupcija jedinstveno krivino delo koje se kao takvo moe utvrditi. Kada se pominje u pravnom kontekstu, korupcija je opta odrednica za skup razliitih i specifinih krivinih dela. Odgovarajua pravna definicija korupcije bi stoga glasila: Korupcija je popis dela koja pravo inkriminie pod zajednikim nazivom korupcija. Zato je od kljune vanosti identifikovati razliita dela koja spadaju pod zajedniku odrednicu korupcije.
DELA
KORUPCIJE
Razmatranjem sporazuma do kojih su drave dole tokom usvajanja meunarodnih konvencija, mogue je dobiti ideju o njihovoj saglasnosti ta predstavlja delo korupcije. Najbolji takav izvor je UNCAC, jer daje najnoviju i sveobuhvatnu listu ovih dela. tavie, UNCAC predstavlja iroki spektar stavova, jer je jedini antikorupcijski sporazum kome svi mogu da pristupe, dok su sve druge antikorupcijske konvencije regionalne. U daljem tekstu sledi lista osnovnih dela korupcije. Vano je, meutim, napomenuti da ovo nije potpuna lista. Dalji razvoj moe dovesti do proirenja ove liste i ukljuivanja drugih dela u budunosti.
Podmiivanje
Moe se definisati kao obeanje, ponuda ili poklon dat javnom funkcioneru, odnosno kao traenje ili prihvatanje, direktno ili indirektno, neopravdane koristi od strane javnog funkcionera, za njega samog ili drugo lice ili subjekat, kako bi javni funkcioner ispunio svoju slubenu dunost ili kako bi se uzdrao od njenog ispunjavanja. Postoji vie oblika podmiivanja. Delo nuenja mita je optepoznato kao aktivno mito, dok je delo primanja mita poznato kao pasivno mito. Sem toga, definicija mita se menja kada delo ukljuuje stranog javnog funkcionera, ili kada se deava iskljuivo u privatnom sektoru. U sluaju pod31 32 SADC Protokol protiv korupcije, usvojen od strane efova drava i vlada SADC 14. avgusta 2001, stupio je na snagu 6. jula 2005. lan 1. glasi: Pod korupcijom se podrazumevaju sva dela navedena u lanu 3, to obuhvata podmiivanje ili bilo koju drugu vrstu ponaanja vezanu za osobe kojima su poverene odgovornosti u javnom i privatnom sektoru a kojom se kre njihove obaveze koje imaju kao dravni slubenici, privatno zaposleni, nezavisni agenti, kao i drugi odnosi ove vrste iji je cilj sticanje neopravdane koristi bilo koje vrste, za sebe ili za druge.
18
miivanja stranih javnih funkcionera i funkcionera javnih meunarodnih organizacija, koje je poznato i kao transnacionalno podmiivanje, postoji i dodatni uslov da neopravdana korist koju stie javni funkcioner mora biti u kontekstu meunarodnog poslovanja. Podmiivanje u privatnom sektoru ili podmiivanje privatnog od privatnog moe se definisati kao obeavanje, nuenje ili davanje neopravdane koristi, direktno ili indirektno, bilo kom licu koje obavlja rukovodeu ili radnu dunost, u bilo kom svojstvu, za subjekat koji pripada privatnom sektoru, odnosno kao traenje ili prihvatanje neopravdane koristi od strane bilo kog lica koje obavlja rukovodeu ili radnu dunost, u bilo kom svojstvu, za subjekat koji pripada privatnom sektoru, za samo to lice ili neko drugo lice, kako bi on/ona, krei svoje dunosti, delovao ili se uzdrao od delovanja.
Pronevera
Moe se definisati kao nezakonito prisvajanje ili neka druga zloupotreba od strane javnog funkcionera bilo kakve imovine, javnih ili privatnih sredstava ili hartija od vrednosti, ili bilo kojih drugih stvari od vrednosti poverenih javnom funkcioneru na osnovu njegovog poloaja, u svrhe drugaije od onih za koje su sredstva namenjena, a u korist javnog funkcionera ili nekog drugog lica ili subjekta. Do pronevere imovine moe doi i u privatnom sektoru tokom ekonomskih, finansijskih i komercijalnih aktivnosti.
Trgovina uticajem
Moe se definisati kao obeanje, nuenje ili davanje javnom funkcioneru ili bilo kom drugom licu, odnosno traenje ili prihvatanje od strane javnog funkcionera ili bilo kog drugog lica, direktno ili indirektno, neopravdane koristi, kako bi javni funkcioner ili to lice zloupotrebilo svoj stvarni ili pretpostavljeni uticaj u cilju sticanja neopravdane koristi od javne uprave ili javne ustanove za inicijatora dela ili za bilo koje drugo lice. Prema nekim miljenjima, nije znaajno da li je u krajnjem ishodu uticaj zaista i izvren, i da li jeste ili nije doveo do nameravanog rezultata. Sem toga, trgovina uticajem esto se deli na svoju aktivnu formu (omoguavanje koristi u zamenu za uticaj) i svoju pasivnu formu (traenje ili prihvatanje koristi u zamenu za uticaj).
Zloupotreba funkcije ili poloaja

Moe biti definisana kao izvravanje ili neizvravanje nekog dela, protivno zakonu, od strane javnog funkcionera tokom obavljanja njegovih/njenih dunosti u cilju sticanja neopravdane koristi za sebe ili za neko drugo lice ili subjekat.
19
Nezakonito bogaenje
Moe biti definisano kao znatno poveanje imovine javnog funkcionera za koje on ili ona ne moe da prui razumno obrazloenje vezano za njegove ili njene zakonske prihode. Ovo je posebno kontroverzna tema. Neki smatraju da inkriminisanje po ovoj osnovi naruava princip pretpostavke nevinosti i obre smer tereta dokazivanja, dok pojedine sudske odluke zauzimaju suprotan stav. Ova tema bie detaljno ispitana u drugom izvetaju.
4. UNCAC Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije je pravno obavezujui meunarodni antikorupcijski instrument sainjen pod okriljem Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal. Konvencija je stupila na snagu 14. decembra 2005. Glavna poglavlja Konvencije bave se: Prevencijom (poglavlje II): obavezuje drave da uspostave i potpomau delotvornu praksu koja spreava korupciju i u javnom i u privatnom sektoru, to obuhvata: modele preventivne politike kao to su osnivanje antikorupcijskih tela i unapreivanje finansijske transparentnosti; mere za potpomaganje transparentnosti i odgovornosti, na primer, u javnim finansijama; mere kojima se obezbeuje da se javni funkcioneri podvrgavaju odreenim zatitnim mehanizmima kao to su obelodanjivanje finansijskog stanja; mere kojima se podie svest o korupciji; posebne zahteve u kritinim oblastima kao to su javna nabavka ili pravosue. Ustanovljavanjem krivinih i drugih kanjivih dela koja treba da obuhvate dela korupcije koja i dalje nisu kanjiva po unutranjem pravu (poglavlje III). Drave imaju: pravnu obavezu da utvrde osnovna kanjiva dela kao to su podmiivanje ili pronevera od strane javnog funkcionera; obavezu da razmotre mogunost ustanovljavanja sloenijih kanjivih dela kao to su trgovina uticajem, zloupotreba poloaja i nezakonito bogaenje. Konvencija se bavi: osnovnim oblicima korupcije kao to su podmiivanje i pronevera; kompleksnim oblicima korupcije kao to su trgovina uticajem i pranje steene dobiti; kanjivim delima poinjenim kao podrka korupciji kao to su pranje novca i ometanje pravde; korupcijom u privatnom sektoru.
20
Meunarodnom saradnjom u spreavanju, istraivanju i gonjenju poinilaca kanjivih dela (poglavlje IV). Drave treba da: obezbede posebne oblike zajednike pravne pomoi u gonjenju, sudskom postupku itd. (lan 46); preduzmu mere koje e podrati pronalaenje, zamrzavanje, zaplenu i oduzimanje dobiti steene korupcijom (lan 54). Povraajem dobara koje se navodi u lanu 51. kao jedan od osnovnih principa Konvencije (poglavlje V). U ovoj oblasti: sporazum usklauje potrebe zemalja koje potrauju nezakonita sredstva sa zakonskim i proceduralnim merama zatite u zemljama od kojih se pomo trai; ustanovljava nekoliko odredaba koje preciziraju kako saradnja i pomo treba da funkcioniu; lan 43. obavezuje drave da prue najiru moguu saradnju jedna drugoj u istrazi i gonjenu kanjivih dela definisanih ovom Konvencijom; lan 51. predvia vraanje sredstava u zemlje iz kojih potiu.
21
III. KORUPCIJA KAO KRENJE LJUDSKIH PRAVA

Analiza korupcije koja se oslanja na ljudska prava naglaava tetu koju korupcija nanosi pojedincima. Iz ove perspektive, esto se uzima kao dato da korupcija kri ljudska prava. Kada ovo tvrde, ljudi imaju na umu veliki broj pitanja. Oni podrazumevaju da, kada je korupcija iroko rasprostranjena, stanovnitvo nema pristup pravdi, nema sigurnost i ne moe da zatiti svoja sredstva za ivot. Sudski funkcioneri i policija su zainteresovaniji za mito nego za potovanje zakona. Bolnice ne lee ljude zato to medicinsko osoblje prua bolji tretman pacijentima koji plaaju mito ili zato to bolnice nisu dobro snabdevene zbog korumptivnih procedura nabavke. Siromane porodice nemaju mogunosti da se prehrane jer su programi socijalne zatite korumpirani ili izvitopereni tako da podravaju pokroviteljske mree. kole nisu u mogunosti da uenicima ponude kvalitetno obrazovanje jer je obrazovni budet opljakan te profesori ne mogu biti plaeni a knjige ne mogu biti kupljene. Poljoprivrednici i pijani prodavci ne mogu da zarade za ivot jer policija uzima deo njihovih proizvoda i prihoda. Na mnoge sline naine korupcija podupire diskriminaciju, uskrauje prihode ranjivim osobama i spreava ljude u ispunjavanju njihovih politikih, graanskih, socijalnih, kulturnih i ekonomskih prava. Ugovorna tela Ujedinjenih nacija i posebne procedure Ujedinjenih nacija zakljuile su da, tamo gde je korupcija iroko rasprostranjena, drave nisu u mogunosti da ispune svoje obaveze iz oblasti ljudskih prava.33 Neki meunarodni dokumenti korupciju smatraju ak zloinom protiv ovenosti, koji oznaava kategoriju krivinih dela koja obuhvata genocid i muenje.34 Meutim, ovakvi stavovi su najee izraeni u optim crtama. Retko se definie ili objanjava u kojoj meri dela korupcije direktno kre ljudska prava, ili vode ka krenju ovih prava. Veina postojeih radova istrauje uzroke korupcije, mehanizme i politike za njeno spreavanje, kao i oblike tehnike saradnje za pomo dravama u razvoju i zemljama u ekonomskoj tranziciji. Malo je raeno na opisivanju veza izmeu dela korucije i krenja ljudskih prava na precizan i jasan nain. Stoga, ovo poglavlje postavlja radni okvir koji ima cilj da utvrdi kada delo korupcije kri ljudska prava ili vodi ka njihovom krenju. Cilj je obezbei33 Videti, na primer, izjave Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava da se drave suoavaju sa ozbiljnim problemima korupcije, koji imaju negativan uticaj na puno ostvarivanje prava obuhvaenih Sporazumom [ICESCR] E/C.12/1/ADD.91 (CESCR, 2003, paragraf 12), kao i Komiteta za prava deteta da ostaje zabrinut zbog negativnog uticaja koji korupcija moe imati na raspodelu i inae ogranienih sredstava za delotvorno poboljanje procesa unapreivanja i zatite prava deteta, ukljuujui i njihovo pravo na obrazovanje i zdravlje CRC/C/COG/CO/1 paragraf 14. Videti, takoe, izjavu specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za nezavisnost sudija i advokata u E/ CN.4/2006/52/Add.4. paragraf 96. Videti, na primer, Zakljuke iz Seula sa 11. meunarodne antikorupcijske konferencije, Seul, maj 2003, kao i Deklaraciju iz Najrobija, usvojenu na Regionalnoj konferenciji o dimenzijama ljudskih prava u korupciji, koju je sazvala Nacionalna komisija Kenije za ljudska prava (KNCHR), mart 2006.
34
23
vanje tehnike za analizu korupcije sa stanovita ljudskih prava. Izlaganje u ovom izvetaju neizbeno je ilustrativne prirode. Potpun opis svake posebne veze bio bi nemogu. Stoga se itaoci pozivaju da koriste nain rasuivanja primenjen u ovom poglavlju za procenjivanje drugih sluajeva i oblika korupcije, kako bi ustanovili da li oni kre ljudska prava i, ako je to sluaj, koja prava kre.
UTVRIVANJE
KADA JE DOLO DO KRENJA LJUDSKIH PRAVA
Ne moe se mehaniki zakljuiti da odreeno delo korupcije kri ljudska prava samo na osnovu injenice da svi oblici korupcije mogu na dui rok uticati na ljudska prava. Ovo znai da je neophodno napraviti razliku izmeu dela korupcije koja direktno kre ljudska prava i dela korupcije koja vode ka krenju ljudskih prava (ali sama po sebi ne kre nijedno pravo), kao i dela korupcije gde uzrono-posledina veza sa odreenim krenjem prava ne moe biti praktino uspostavljena, kako bi se okvir ljudskih prava primenio na koristan nain (to znai, sa potencijalnim rezultatima u zakonodavstvu). Drava je odgovorna za krenje ljudskih prava kada se dokae da njeni postupci (ili proputanje da postupi) nisu u skladu sa zahtevima koje postavljaju meunarodni ili nacionalni standardi ljudskih prava. Stoga, da bi se odredilo da li konkretno delo korupcije kri neko od ljudskih prava nuno je prvo ustanoviti opseg i sadraj obaveze potovanja ljudskog prava koje je u pitanju, i da li ona proistie iz unutranjeg zakonodavstva, meunarodnog sporazuma, obiaja ili optih pravnih principa. U ovom izvetaju usredsreujemo se na obaveze koje su drave dobrovoljno preuzele ratifikacijom meunarodnih sporazuma o ljudskim pravima. Obaveze potovanja ljudskih prava primenjuju se na sve grane vlasti (izvrnu, zakonodavnu i sudsku) na svim nivoima (nacionalnom, regionalnom i lokalnom). Prema pravu ljudskih prava, delo (ili izostanak dela) moe se pripisati dravi ako je poinjeno, podstaknuto, podstreknuto, ohrabreno ili preutno podrano od strane bilo kog dravnog organa ili nekog drugog lica koje nastupa sa slubenog poloaja. Iz antikorupcijske perspektive, interesantno je primetiti da UNCAC ima iroko shvatanje javnog funkcionera koje obuhvata svako lice koje vri javnu slubu prema definiciji unutranjeg zakonodavstva drave ugovornice i na nain kako se primenjuje pravo te drave ugovornice u odnosnoj oblasti (UNCAC, lan 2 vidi uokvireni tekst br. 5).
5. Definicija javnog funkcionera prema UNCAC-u Svako lice koje vri zakonodavnu, izvrnu, upravnu ili sudsku funkciju drave ugovornice, bilo da je imenovano ili izabrano, bilo da je ona stalna ili privremena, plaena ili neplaena, bez obzira na rang tog lica; svako drugo lice koje obavlja javnu funkciju, u javnom organu ili javnom preduzeu,
24
ili vri javnu slubu prema definiciji unutranjeg zakonodavstva drave ugovornice i na nain kako se primenjuje pravo te drave ugovornice u odnosnoj oblasti; svako drugo lice definisano u unutranjem pravu drave ugovornice kao javni funkcioner. Meutim, u svrhe nekih posebnih mera sadranih u Poglavlju II ove Konvencije, termin javni funkcioner moe oznaavati svako lice koje obavlja javnu funkciju ili vri javnu slubu prema definiciji unutranjeg zakonodavstva drave ugovornice i shodno primeni u odnosnoj oblasti prava te drave ugovornice.
Tri nivoa obaveza drave

Danas je opteprihvaeno postojanje tri nivoa obaveza drave u odnosu na ljudska prava: obaveze potovanja, zatite i ostvarivanja ljudskih prava. Obaveza potovanja nalae dravi da se uzdri od preduzimanja bilo koje mere koja moe uskratiti pojedincu da uiva svoja prava ili mu uskratiti mogunost da sopstvenim naporima ostvari ta prava. Ova vrsta obaveze esto se povezuje sa graanskim i politikim pravima (npr. uzdravanje od muenja) ali se takoe odnosi i na ekonomska, socijalna i kulturna prava. Na primer, kada je u pitanju pravo na adekvatan smetaj, drave imaju obavezu da se uzdre od nasilnog ili proizvoljnog iseljavanja. Obaveza zatite nalae dravi da spreava krenje ljudskih prava od strane treih lica. Obaveza zatite se obino smatra osnovnom funkcijom drave, koja treba da sprei da pripadnicima drutva bude naneta nepopravljiva teta. To od drava zahteva da: (a) spree krenje prava od strane pojedinaca ili drugih nedravnih aktera; (b) izbegavaju i eliminiu povode za krenje ljudskih prava od strane treih lica i (c) obezbede pristup pravnim lekovima kada doe do krenja prava, kako bi se spreili dalji gubici. Nepotovanje ovog nivoa obaveze moe biti kljuna odrednica za odgovornost drave u sluajevima korupcije. Nedelovanjem, drave mogu kriti ljudska prava. Na primer, ako ne inkriminiu odreenu praksu ili ne primenjuju odreene krivine odredbe, moe se dogoditi da drave ne spree, ne potisnu ili ne kazne oblike korupcije koji uzrokuju krenje prava ili vode ka njemu. Obaveza zatite moe obezbediti i vezu koja je potrebna da bi se pokazalo da koruptivno ponaanje u privatnom sektoru prouzrokuje odgovornost drave. Mada moe biti teko da se to ustanovi, drava se moe smatrati odgovornom za krenje prava ako, na primer, ne donese odgovarajue zakone koji bi spreili ili kaznili korupciju od strane privatnih korporacija. Takoe, drava moe biti ocenjena kao nemarna u sluaju da poslodavci kre zakone o radu (obavezu potovanja minimalne zarade, propise o zdravlju i sigurnosti) i sistematino podmiuju dravne inspektore rada kako bi ovi preli preko ovakvog ponaanja. U sluaju transnacionalnih korporacija, obaveze moe imati i drava u kojoj se kompanija nalazi i ona
Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze 25
iz koje potie. Meutim, ei je sluaj da drava iz koje kompanija potie ima bolje mehanizme potrebne da se osigura potovanje ljudskih prava od strane kompanije. Taj nivo obaveza je relevantan za procese privatizacije. Privatizacija javnih slubi (na primer, zdravstvo, transport i telekomunikacije) moe umnogostruiti broj prilika za korupciju i nakoditi uivanju odreenih prava (na primer, pristup istoj vodi). U nekim sluajevima privatizacije, drava jasno zadrava neposrednu odgovornost za slubu koja je u pitanju (na primer, kada dravne firme zadre odreene javne funkcije nakon privatizacije). U drugim sluajevima, drava prenosi nadlenost na privatne kompanije, ali je i u ovim sluajevima i dalje odgovorna za krenje prava od strane tih kompanija, i snosi odgovornost u sluaju da ne uspe da sprei korupciju (ili izloenost korupciji) tokom privatizacije, ili ne titi prava ranjivih grupa koje zavise od slubi koje su u pitanju. Obaveza ostvarivanja nalae dravi da preduzme mere kako bi osigurala da stanovnitvo pod njenom nadlenou moe da zadovolji osnovne potrebe (kako ih priznaju instrumenti ljudskih prava) koje ne moe da obezbedi sopstvenim naporima. Iako je ovo kljuna obaveza drave u odnosu na ekonomska, socijalna i kulturna prava, postoji dunost da se ona ispuni i u odnosu na graanska i politika prava. Na primer, jasno je da sprovoenje zabrane muenja (koje nalae dravama da istrauju i kanjavaju poinioce, donose zakone o njihovom kanjavanju i preduzimaju preventivne mere kao to je obuka policije), ili obezbeivanje prava na pravino suenje (koje zahteva ulaganje u sudove i sudije), prava na slobodne i pravedne izbore, kao i pravnu pomo, zahtevaju znatna sredstva i ulaganja. Prema tome, do krenja ljudskih prava dolazi kada postupci ili izostanak postupaka drave nisu u skladu sa obavezom drave da potuje, titi ili ostvaruje priznata ljudska prava lica koja su u njenoj nadlenosti. Meutim, da bi se ocenilo ponaanje odreene drave u praksi, potrebno je jo utvrditi i kakvo se konkretno ponaanje zahteva od drave u odnosu na svako pravo ponaosob. To e zavisiti od uslova u okviru obaveza drave da potuje ljudska prava, kao i njihovog tumaenja i primene, pri emu treba imati u vidu predmet i svrhu svake od obaveza, kao i injenice u svakom od sluajeva. Pojam krenje treba da se korisiti samo formalno kada postoji zakonska obaveza. Korienje ove trojne tipologije predstavlja praktian analitiki instrument za bolje razumevanje sloenosti realnih situacija. To su smernice koje nam pomau u pristupu sloenim meusobnim vezama i zavisnostima obaveza koje se moraju potovati da bi se zatitila ljudska prava. U tom pogledu, od kljune vanosti je imati u vidu da druge obaveze takoe treba uzeti u obzir, na sva tri nivoa, kao to je obaveza da se uspostave norme, procedure i institucionalni aparat neophodan za ostvarivanje prava, kao i obaveza potovanja principa ljudskih prava poput nediskriminacije, transparentnosti, angaovanja i odgovornosti.
26 Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze
Uzrono-posledina veza Neposredna krenja

Korupcija se moe neposredno povezati sa krenjem prava u sluajevima kada se delo korupcije ciljano koristi kao sredstvo za krenje prava. Na primer, mito ponueno sudiji neposredno utie na nezavisnost i nepristrasnost tog sudije i time kri pravo na pravino suenje. U sluaju da javni funkcioner tetu koja je u pitanju nije naneo namerno, procenjuje se da li je trud koji je uloio bio primeren. Ako je krenje ljudskih prava moglo da se predvidi, da li su funkcioneri uloilu primeren trud (iskoristili sva sredstva koja su im bila na raspolaganju) da to spree? U ovakvim sluajevima, odgovornost drave zavisi i od konkretnih okolnosti i od toga koje je pravo prekreno. Korupcija moe neposredno da kri ljudska prava i kada drava (ili neko ko nastupa sa slubenog poloaja) postupi ili propusti da postupi na nain koji spreava pojedinca da ostvari svoje pravo. Na primer, kada pojedinac mora da podmiti doktora da bi mogao da se lei u dravnoj bolnici ili da podmiti uitelja u dravnoj koli da bi mogao da upie dete u tu kolu, korupcija kri njegova prava na zdravlje, odnosno obrazovanje.
Posredna krenja prava (korupcija kao nuan uslov)

U nekim drugim situacijama, korupcija moe biti kljuni faktor koji doprinosi sledu dogaaja koji na kraju mogu dovesti do krenja ljudskih prava. U takvom sluaju, pravo se kri postupkom koji proistie iz dela korupcije, a delo korupcije predstavlja nuan uslov da doe do krenja prava. Na primer, do ovakve situacije dolazi kada javni funkcioner dozvoli protivzakonit uvoz toksinog otpada iz drugih zemalja u zamenu za mito, a ovaj otpad se onda deponuje u stambenoj etvrti ili blizu nje. Kao rezultat podmiivanja, prava na ivot i zdravlje stanovnika te etvrti posredno se kre. U ovom primeru, prava stanovnika nisu neposredno prekrena podmiivanjem, ali je je mito kljuni faktor bez koga ne bi dolo do krenja prava. Stoga, ak i kada ne postoji direktna veza, korupcija moe biti kljuni faktor koji doprinosi sledu dogaaja koji dovode do krenja prava i na taj nain posredno kri ljudska prava. Korupcija esto na ovakav nain uzrokuje krenje prava ena i dece. Kada su ene i deca rtve trgovine ljudima (posebno u cilju seksualne eksploatacije i zlostavljanja, otmice, prodaje, prostitucije i pornografije), oni koji su odgovorni za ova dela esto podmiuju javne funkcionere. Obino u zamenu za mito, javni funkcioneri pribavljaju dokumente potrebne za prelazak granice ili zatvaraju oi pred trgovinom ljudima. I u ovim sluajevima korupcija je kljuni uslov i bez nje ne bi dolo do krenja prava. Korupcija moe biti posredan uzrok i kada korumpirana vlast pokuava da sprei obelodanjivanje korupcije. Kada uzbunjiva (engl. whistleblower,
27
neko ko istrauje ili prijavljuje sluajeve korupcije) bude uutkan maltretiranjem, pretnjama zatvorom ili bude ubijen, kre se njegova prava na slobodu (kretanja), slobodu izraavanja, ivot, kao i slobodu od muenja ili okrutnog, neljudskog ili poniavajueg postupanja. U ovakvom sluaju, pored prvobitnog dela korupcije, koje je uzbunjiva pokuavao da obznani, postoje i velike anse da dela kojima se kre prava uzbunjivaa kao uzrok takoe imaju korupciju (na primer, korupcija na nivou sprovoenja zakona). Tako e dela korupcije jo jednom biti kljuni faktori krenja prava.
Zaobilazno krenje prava (gde je korupcija jedan od vie faktora)

Nekada korupcija moe igrati zaobilaznu ulogu. Kada korupcija tokom izbornog procesa izazove sumnju u ispravnost konanih rezultata, moe doi do socijalnih nemira i protesta, koji onda mogu biti suzbijani uz korienje sile. U ovakvom sluaju, pravo na politiko delovanje moe biti direktno prekreno, ali suzbijanje socijalnih protesta moe prouzrokovati i ozbiljna krenja ljudskih prava (kao to su pravo na ivot, zabrana muenja i maltretiranja i pravo na okupljanje). Ipak, izborna korupcija ne mora nuno biti jedini ili odluujui povod za ovakve nerede ili njihovo suzbijanje. Mnogi drugi faktori mogu tome da doprinesu i utoliko korupcija ima zaobilaznu vezu sa krenjima prava koja su u pitanju.
6. Kratak pregled krenja ljudskih prava Prepoznati korupciju u praksi. Ustanoviti koja dela korupcije su ukljuena (podmiivanje, pronevera itd.); identifikovati poinitelja/poinitelje: dravnog aktera (npr. dravnog funkcionera) ili osobu koja deluje u saradnji sa dravnim funkcionerom (npr. ako privatno lice poini prekraj, ali dravni funkcioneri imaju znaajnu ulogu u nareivanju, potpomaganju ili tolerisanju prekraja; ili, ako dravni funkcioneri poine prekraj, a privatna lica imaju znaajnu ulogu u potpomaganju); privatno lice koje ini prekraj jer drava ne uspeva u tome da ga sprei. Prepoznati obaveze drave kada su u pitanju ljudska prava. Prouiti opseg i sadraj ljudskog prava koje je u pitanju; zakljuiti koja dela, odnosno propuste delovanja drave zahteva pravo koje je u pitanju. Identifikovati rtvu/rtve. Ustanoviti ko je nosilac ljudskog prava koje je u pitanju; identifikovati tetu;
28
ustanoviti da li teta koju je rtva pretrpela odraava proputanje drave da potuje, titi ili ispunjava ljudska prava koja su u pitanju. Proceniti uzrono-posledinu vezu izmeu korupcije i tete. Ustanoviti koliko je neposredna veza izmeu dela korupcije i tete koju trpi rtva, sa jedne strane, odnosno sadraja ljudskog prava i obaveze drave, sa druge strane: neposredna: delo korupcije protivno je samo po sebi sadraju ljudskog prava; posredna: delo korupcije je kljuan faktor u sledu dogaaja koji su doveli ko krenja ljudskog prava; zaobilazna: delo korupcije samo po sebi ne kri ljudska prava. Proceniti odgovornost drave za tetu koja je naneta. Ustanoviti da li je drava sprovela delotvornu istragu i gonila odgovorne; ustanoviti koji bi oblici naknade tete bili odgovarajui u datom sluaju (npr. restitucija, kompenzacija, zadovoljenje itd.).
29
IV. POVEZIVANJE DELA KORUPCIJE SA KONKRETNIM LJUDSKIM PRAVIMA

U ovom poglavlju se nudi analitiko sredstvo koje bi trebalo da pomogne pri odreivanju kada i kako se krenje ljudskih prava i dela korupcije mogu povezati. Poglavlje zapoinje opisom opsega i sadraja razliitih ljudskih prava razvijenih od strane meunarodnih tela za ljudska prava. U daljem tekstu dati su konkretni primeri kako sadraj konkretnog prava moe biti prekren delima korupcije, na nain na koji su ona definisana u UNCAC-u. Ovo je jedna od nekoliko faza koje su neophodne kako bi se odredila veza izmeu dela korupcije i krenja ljudskih prava koja smo utvrdili u prethodnom poglavlju. Ovo poglavlje je napisano iz perspektive ljudskih prava i govori jezikom ljudskih prava. Cilj je da se pomogne organizacijama za ljudska prava da se uhvate u kotac sa uticajima korupcije na ljudska prava i da se zagovornici borbe protiv korupcije upoznaju sa meunarodnim standardima ljudskih prava. Iz praktinih razloga, ovaj izvetaj se poziva na ljudska prava koja su priznata u iroko ratifikovanim meunarodnim sporazumima o ljudskim pravima kao to su Meunarodni sporazum o graanskim i politikim pravima (ICCPR), Meunarodni sporazum o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR) i Konvencija o pravima deteta (CRC). Svi ovi sporazumi nameu obaveze zemljama ugovornicama. Vano je imati na umu da se odreeni broj ovih prava takoe nalazi i u regionalnim instrumentima ljudskih prava kao to su Interamerika konvencija o ljudskim pravima, Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (ACHPR) i Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR), kao i u mnogim nacionalnim ustavima i zakonima. U ovom poglavlju se razmatraju neka prava koja korupcija redovno kri. Meutim, treba imati u vidu da uticaj korupcije na ljudska prava nije ogranien samo na prava koja se razmatraju u ovom odeljku. Korupcija je esto upletena u krenje drugih prava (kao to je pravo na ivot ili zabrana muenja), naroito u sluajevima kada je korupcija prisutna u policiji, vojsci i drugim slubama za sprovoenje zakona. Iako se bavimo svakim pravom ponaosob, meuzavisnost ljudskih prava ne treba gubiti iz vida. U praksi su veliki izgledi da korupcija utie na uivanje nekoliko prava istovremeno. Na primer, ako prava vezana za politiko delovanje nisu zatiena, to moe imati uticaj na nekoliko ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, odnosno moe uticati na razvoj i implementaciju socijalnih politika pa samim tim i na uivanje ovih prava.
31
KADA
KORUPCIJA MOE DA KRI PRINCIPE JEDNAKOSTI
I NEDISKRIMINACIJE
Principi jednakosti i nediskriminacije su osnovni principi ljudskih prava. Princip da je svaki pojedinac jednak pred zakonom i da ima pravo da bude zatien zakonom na jednakoj osnovi potvren je u svim najvanijim sporazumima o ljudskim pravima (videti uokvireni tekst br. 7). Meutim, ovi principi ne podrazumevaju da svaka razlika u tretmanu podrazumeva diskriminaciju. Na primer, nije diskriminacija praviti razliku ako su kriterijumi koji se koriste razumni i objektivni, a svrha legitimna. Na primer, afirmativna akcija, kao i drugi oblici inicijativa kojima se prua neka prednost, ne moraju nuno kriti princip nediskriminacije i u nekim sluajevima mogu biti potrebni da bi se otklonila diskriminacija. Odbor za ljudska prava Ujedinjenih nacija definie diskriminaciju kao svako razlikovanje, iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prednosti na osnovu rase, boje koe, pola, jezika, vere, politikog ili drugog stava, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovinskog stanja, roenja ili drugog statusa, a koje za svrhu ili ishod ima ponitavanje ili krenje priznavanja, uivanja ili ostvarivanja svih prava i sloboda svakom licu na jednakoj osnovi.35 etiri elementa ove definicije tiu se korupcije. Prvo, dela diskriminacije su iroko definisana (svako razlikovanje, iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prednosti) a dela korupcije sama po sebi prave razliku, iskljuuju ili daju prednost. Drugo, definicija nabraja nekoliko osnova za diskriminaciju (rasa, vera, boja koe, pol itd.), ali te osnove ne iskljuuju i druge, to pokazuje ukljuivanje izraza ili drugog statusa. Zbog toga je diskriminacija na bilo kojoj osnovi zabranjena. Tree, definicija diskriminacije zabranjuje dela koja imaju diskriminatornu svrhu ili ishod. Po definiciji, korupcija ima i diskriminatornu svrhu i diskriminatorni ishod. etvrto, diskriminacija mora kao konkretan ishod imati ponitavanje ili krenje priznavanja, uivanja ili ostvarivanja nekog ljudskog prava, kao to su pravo na ivot, pravo na obrazovanje ili pravo na zdravlje. Mnogi sluajevi korupcije imaju ovakve posledice. Oni prave razlike, ili iskljuuju, ograniavaju ili daju prednost, na naine koji spreavaju pojedince u ostvarivanju jednog ili vie prava. U isto vreme, do diskriminacije moe doi i kada nijedno posebno pravo (osim prava na jednakost) nije povreeno. lan 26. ICCPR-a zabranjuje diskriminaciju putem zakona ili u praksi u svim oblastima koje reguliu i tite dravne vlasti, a primena ove zabrane nije ograniena samo na prava navedena u ICCPR-u. Kada neko lice dobije privilegovan tretman na osnovu mita (na primer, pri podnoenju zahteva za dobijanje slubenog dokumenta kao to je paso ili viza, ili prolazak robe kroz carinsku kontrolu bez plaanje poreza i carina), ne mora nuno biti neposredno povreeno nijedno pravo osim prava na jednakost, tj. prava na jednak tretman pri dobijanju vize ili prolasku robe kroz carinu. Ovo pravo nezavisno je od drugih ljudskih prava. Pa ipak, postoje velike anse da gorepomenuti privilegovani tretman zapravo posredno utie na druga prava. Na primer, ako
35 HRC, Opta napomena br. 18, paragraf 7.
32
veliki broj ljudi ne plaa carinu, ona moe da se povea, to e uticati na siromane porodice koje dobijaju robu od roaka iz inostranstva; ako neki ljudi ubrzano prolaze kroz proceduru dobijanja vize, drugi e biti suoeni sa kanjenjem itd. Ukratko, svaki pojedinac ima pravo na jednak tretman od strane javnih funkcionera i ako neko lice potkupi javnog funkcionera, to lice stie privilegovan status u odnosu na druge pojedince u slinom poloaju koji se nisu koristili podmiivanjem. Slino, kada se od nekog lica trai da plati mito u zamenu za dobijanje usluge na koju to lice ima pravo besplatno, to lice postaje rtva diskriminacije u odnosu na druge pojedince u istoj situaciji. U oba primera postoji krenje prava, jer se slini sluajevi tretiraju na razliit nain, a razlika u tretmanu je posledica korupcije, to nije objektivno ili razumno opravdanje. Dela korupcije obino dovode do nejednakog i diskriminatornog ishoda kada su u pitanju ljudska prava. Na primer, ako korupcija nekom licu ograniava pristup adekvatnom smetaju, to se smatra diskriminacijom. Svako bi trebalo da ima pristup smetaju, dok ugroenim grupama posebno treba obezbediti odreeni prioritet. Posle iseljenja, ljudima se esto obeava alternativni smetaj, ali moe se desiti da im se kasnije uskrati uspean pristup ovom smetaju jer javni funkcioneri koji su za to zadueni zahtevaju mito. Programi jeftinih stanova, osmiljeni sa dobrom namerom da pomognu ugroenim grupama, mogu na isti nain biti zloupotrebljeni od strane javnih funkcionera u cilju sticanja materijalne koristi. Korupcija u zdravstvu esto kri pravo na jednakost i nediskriminaciju. Kao to e biti objanjeno dalje u tekstu, kada se od pacijenata zahteva mito, njihov pristup zdravstvu je u velikoj meri ogranien. U ovakvim sluajevima, drave imaju dunost da bez odlaganja delaju kako bi obezbedile da se pravu na zdravlje moe pristupiti bez diskriminacije. Ovde se moe istai interesantna veza izmeu mita koje se daje zdravstvenim radnicima i pristupanosti i propisanog nivoa kvaliteta zdravstvenih usluga. Ponekad, kada se zdravstvenom radniku d novac ili poklon, teko je rei da li je svrha ovog postupka bila da se obezbedi leenje, da se utedi vreme, da se putem korupcije osigura da leenje bude odgovarajue, ili da se iskae zahvalnost. Ovde postoji delikatno razgranienje koje je potrebno paljivo analizirati. Prvo i pre svega, ako je zdravstveni radnik iznudio mito, ili ga postavio kao uslov za dobijanje zadovoljavajue zdravstvene pomoi, pravo na zdravlje je prekreno. Drugo, nasuprot tome, ako je novac dat iz zahvalnosti ili radi obezbeivanja kvalitetnijeg leenja, ono to je bitno jeste da li bi pacijent dobio zdravstvenu uslugu zadovoljavajueg standarda nezavisno od toga da li je zdravstvenom radniku dao novac ili poklon. Tree, ostaje problem to se, ak i u ovoj situaciji, pravo na jednakost (zabranu diskriminacije) primenjuje u svim sluajevima. Rezultat toga je da, ak i u sluajevima kada mito ili neformalno davanje novca ne utie na samo leenje ili na pristup leenju, dela korupcije mogu i dalje tehniki kriti pravo na zdravlje.
33
7. Jednakost i nediskriminacija u sporazumima o ljudskim pravima Ovi principi su jasno potvreni u najveem broju meunarodnih dokumenata o ljudskim pravima i implicitno ugraeni u skoro sve pojedinane odredbe o ljudskim pravima. Razliite formulacije zabrane diskriminacije postoje, na primer, u Povelji Ujedinjenih nacija [lanovi 1 (3), 13 (1) (b), 55 (c) i 76], Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (UDHR lanovi 2. i 7), Meunarodnom sporazumu o graanskim i politikim pravima [ICCPR lanovi 2 (1) i 26], i Konvenciji o pravima deteta (CRC lan 2). Neki dokumenti zabranjuju diskriminaciju na konkretnim osnovama [Meunarodna konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije (CERD) i Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (CEDAW)]. Drugi zabranjuju diskriminaciju u ostvarivanju odreenih prava: na primer, Konvencija br. 111 Meunarodne organizacije rada o diskriminaciji (zapoljavanje i zanimanje) bavi se pravom na rad, dok se jedna od konvencija Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) bavi diskriminacijom u obrazovanju. Princip nediskriminacije i jednakog tretmana potvren je u regionalnim dokumentima, ukljuujui Ameriku deklaraciju o ljudskim pravima (lan 2), Ameriku konvenciju o ljudskim pravima (ACHR lan 24) i Afriku povelju o ljudskim pravima i pravima naroda (ACHPR lanovi 2. i 3). U nekim dokumentima je jasno reeno da zabrana diskriminacije nije ograniena na prava navedena u tom dokumentu. Na primer, lan 26. ICCPR-a, lan 3. ACHPR-a, lan 24. ACHR-a, kao i Protokol br. 12 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (ECHR) ustanovljavaju samostalna i nezavisna prava na jednakost, ija primena nije ograniena na prava sadrana u ovim konvencijama. Znaaj koji ima ova razlika ilustrovan je lanom 14. i Protokolom br. 12 ECHR-a. lan 14. prua ogranienu zatitu jer zabranjuje diskriminaciju samo u odnosu na uivanje prava i sloboda navedenih u samoj Konvenciji. Da bi se popunila ova praznina, Protokol br. 12 ne samo to potvruje samostalno i nezavisno pravo na jednakost po nekoliko konkretnih osnova (ukljuujui pol, rasu, boju koe, jezik, veru, nacionalno ili socijalno poreklo i roenje) ve ukljuuje i optu klauzulu nediskriminacije. Rezultat svega toga je da zatita koju Protokol prua nadilazi prava i slobode navedene u Konvenciji. Prema pravu ljudskih prava, zabranjena je svaka diskriminacija ija je svrha ili posledica ponitavanje ili naruavanje jednakog uivanja ili ostvarivanja prava. To podrazumeva da su zabranjeni i neposredni i posredni oblici diskriminacije. Do posredne diskriminacije dolazi kada prividno neutralan zakon, praksa ili kriterijum, primenjen podjednako na svakoga, ima za posledicu davanje prednosti odreenoj grupi nad nekom drugom. Prilikom utvrivanja postojanja posredne diskriminacije nije vano da li je postojala namera da se diskriminie po jednom od zabranjenih osnova. Ono to je vano jesu posledice ili rezultati.
34
KADA
DELA KORUPCIJE MOGU DA KRE PRAVA NA PRAVINO SUENJE
I NA DELOTVORAN PRAVNI LEK
Pravo na pravino suenje utvreno je u nekoliko sporazuma o ljudskim pravima, kao i u unutranjim zakonodavstvima (npr. ICCPR, lan 14; ECHR, lanovi 6. i 7; ACHR, lanovi 8. i 9; kao i ACHPR, lan 7). Sainjeno je od irokog opsega standarda koji osiguravaju pravinu, delotvornu i efikasnu primenu zakona. Ti standardi bave se primenom zakona koja obuhvata i prava stranaka koje uestvuju u postupku, efikasnost procedure i njenu delotvornost. U daljem tekstu emo se pozabaviti svakim od ovih standarda. Jo jednom treba naglastiti da, kada je u pitanju opseg i sadraj prava na pravedan postupak, ovde primenjujemo standarde koje su nadzorna tela za ljudska prava razvila na osnovu sporazuma koji su obavezujui za drave koje su ih ratifikovale. Kao to sledi u daljem tekstu (vidi uokvireni tekst br. 9), neki vani standardi mekog prava (engl. soft law) takoe su relevantni kao npr. Bangalorski principi sudijskog ponaanja koje je ustanovila Grupa za integritet pravosua. Standardi mekog prava nisu u istoj meri obavezujui kao i sporazumi.
8. Pravosudna grupa za jaanje integriteta pravosua Ova grupa, takoe poznata i pod imenom Grupa za integritet pravosua, nezavisno je i autonomno telo, kojim upravljaju njegovi lanovi. Svi lanovi Grupe se ili nalaze, ili su se ranije nalazili, na elu pravosua, ili na poloaju viih sudija u svojim zemljama ili u regionalnim ili meunarodnim forumima. Grupu sainjava osam predsednika vrhovnih sudova iz etiri afrike i etiri azijske zemlje. Cilj Grupe je da podrava integritet pravosua kroz seriju preporuka sudijama irom sveta. Potujui principe sudske nezavisnosti, Grupa zastupa stav da je dunost sudskih zvaninika da afirmiu i tite svoj integritet, kao i integritet procesa kojima predsedavaju. Grupa za integritet pravosua formirana je poetkom 2000. godine, pod pokroviteljstvom Globalnog programa Ujedinjenih nacija protiv korupcije, da bi se uhvatila u kotac sa problemom slabljenja integriteta pravosua, koji je uoila javnost u mnogim delovima sveta. Tokom 2001. godine Grupa je formulisala skup preporuka koje su postale poznate pod imenom Bangalorski principi sudijskog ponaanja (videti uokvireni tekst br. 9).
U kontekstu pravosudnog sistema, korupcija se moe definisati kao dela ili propusti koji podrazumevaju korienje javnog ovlaenja u cilju sticanja privatne koristi sudskog osoblja, a koji za rezultat ima donoenje nepravilne i nepravine sudske odluke. Ova dela i propusti obuhvataju podmiivanje, ucenjivanje, zastraivanje, trgovinu uticajem i zloupotrebu sudskih postupaka u cilju sticanja line dobiti.36 Privatna korist ukljuuje finan36 Transparency International, 2007.
35
sijsku ili materijalnu dobit, kao i nematerijalnu dobit, kao to je potpora profesionalnim ambicijama. Navedena definicija korupcije u pravosuu pokriva irok spektar dela koja mogu da poine akteri na razliitim pozicijama u pravosudnom sistemu (sudstvo, policija i tuioci). Na primer, sudija moe primiti mito da bi iskljuio dokaz koji bi u suprotnom doveo do osude kriminalca. Sudski zvaninik moe primiti mito da bi neki predmet dodelio naklonjenom sudiji, da bi zagubio dosije predmeta ili da bi ubrzao roite u predmetu. Policija moe biti podmiena da falsifikuje dokaze. Tuioci mogu primiti mito da bi odustali od pokretanja nekog predmeta ili da bi nepravino ocenili dokaze. Svaki akter u pravosudnom sistemu ponaa se korumpirano ako upotrebi neprikladan uticaj koji e se odraziti na nepristrasnost sudskog procesa. Kao to emo videti u daljem tekstu, ovakva dela podrazumevaju neposredno krenje prava na pravino suenje. Mogue je da percepcije javnosti o korupciji u pravosuu ne budu tane ili budu preuveliane. Meutim, pravosue ne sme sebi dozvoliti da ovakve percepcije ignorie: uzroci moraju biti identifikovani i otklonjeni, jer autoritet pravosua u krajnjem ishodu zavisi od prihvatanja moralnog integriteta sudskih zvaninika od strane javnosti.
9. Bangalorski principi sudijskog ponaanja Bangalorske principe sudijskog ponaanja formulisala je grupa predsednika vrhovnih sudova (Grupa za integritet pravosua) kao odgovor na sve veu koliinu dokaza da u mnogim zemljama javnost gubi poverenje u pravosudne sisteme, ponajvie zbog percepcije da su sudski zvaninici korumpirani. Nakon opsenih konsultacija sa viim sudijama u preko sedamdeset zemalja, Bangalorski prinicipi su razmotreni i usvojeni na Okruglom stolu predsednika vrhovnih sudova u Hagu 2002. godine. Nakog toga, principi su ukljueni, u formi aneksa, u Deveti izvetaj specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija o nezavisnosti sudija i advokata (E/CN.4/2003/65, 10. januar 2003). Od tada se ovi principi koriste kao model za nacionalni kodeks sudijskog ponaanja u nekoliko zemalja, a takoe su i element Globalnog programa protiv korupcije Kancelarije Ujedinjenih nacija za kontrolu kretanja droge i suzbijanje kriminala. U dokumentu su izloeni principi koje sudije treba da imaju u vidu u svim pravosudnim aktivnostima. U njemu je ustanovljeno est osnovnih vrednosti, i to: nezavisnost, nepristrasnost, integritet, ravnopravnost, ispravnost, strunost i ustrajnost. Svaka od ovih vrednosti je razraena u jedan princip i njegovu primenu. Iako odreeni broj mehanizama odgovornosti titi integritet pravosua, Bangalorski principi su jedinstveni po tome to su ih formulisali oni koji i sami rade u pravosuu. Drugi mehanizmi prvenstveno naglaavaju odgovornost drave. Ovo takoe znai da oni nemaju nikakav pravni status: Principi su kodeks profesionalne odgovornosti koji, iako ne moe biti nametnut zakonski, ustanovljava osnovu za ispravno upranjavanje sudijske odgovornosti.
36
Ovaj dokument je dobro primljen od strane meunarodne zajednice. Preveden je na nekoliko jezika i koristi ga nekoliko meunarodnih institucija, kao i nevladine organizacije koje rade na osnaivanju sudijskog integriteta. Iako ne predstavlja instrument tvrdog prava (engl. hard law), Ekonomsko i socijalno vee Ujedinjenih nacija (ECOSOC) pozvalo je 2006. godine drave lanice da generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija dostave svoja miljenja u vezi sa ovim dokumentom, kao i da predloe ispravke. Ova miljenja su data na razmatranje Meuvladinoj grupi eksperata kojoj je ECOSOC dao mandat na neodreeno vreme. Grupa je zakljuila da je prerano razmatrati promene Principa ali da treba dati razjanjenja kroz jedan komentar. Rezolucijom 2004/23, koja je jednoglasno usvojena i potvrena sledee godine Rezolucijom 2007/22, ECOSOC je potvrdio Bangalorske principe sudijskog ponaanja kao principe koji predstavljaju dalji razvoj Osnovnih principa Ujedinjenih nacija o nezavisnosti u pravosuu iz 1985. i koji su sa njima komplementarni i pozvao drave lanice da, u skladu sa svojim unutranjim pravnim sistemima, ohrabre svoja pravosua da uzmu u razmatranje Bangalorske principe sudijskog ponaanja, dodate kao aneks uz ovu rezoluciju, pri razmatranju ili razvoju pravila kada je u pitanju profesionalno i etiko ponaanje pripadnika pravosua. Bangalorski principi imaju veliki potencijalni znaaj za pravosua, ali isto tako i za iru javnost. Nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima takoe bi trebalo ee da koriste ove Principe. UNODC je objavio Komentar uz Bangalorske principe sudijskog ponaanja (2007), koji predstavlja merodavan prirunik za primenu ovih Principa.
Standardi vezani za primenu zakona

Ovi standardi zahtevaju potovanje nekoliko principa, ukljuujui nezavisnost, strunost i nepristrasnost sudova. Korupcija moe da ugrozi sudijsku nezavisnost na nekoliko naina. Na primer, korupcija u procesu imenovanja kosi se sa ovim principima na vie naina. Do uplitanja politike u pravosudni sistem dolazi kada oni koji imaju politiku mo koriste svoj uticaj (ukljuujui pretnje, zastraivanje ili mito) da nateraju ili navedu sudiju (ili drugog sudskog zvaninika) da deluje i sudi u skladu sa njihovim interesima, a ne u skladu sa zakonom. Do uplitanja politike takoe dolazi i kada se manipulie imenovanjima, platama i uslovima rada, omoguavajui onima koji imaju politiku mo da utiu na sudije, tuioce i zaposlene u sudu, i time stvaraju pravosudni sistem koji je popustljiv i snishodljiv. Sudije mogu biti naterane da daju ostavku ili bivaju premetene sa osetljivih pozicija, a moe da im se desi i da ne dobiju unapreenje ili da budu fiziki zastraivane ili povreene. Uplitanje politike takoe ukljuuje primenu zakona o imunitetu na sudije. Mada se korumpirane sudije ponekada kriju iza zastarelih zakona o imunitetu, u sluaju da ne postoje zakoni o imunitetu, nezavisne sudije mogu postati mete neugodnih sluajeva montiranih od strane politike vlasti. Zakoni o nepotovanju vlasti mogu se koristiti na slian nain u cilju da se nezavi-
37
sne sudije hajkom uklone sa pozicija, ili da se nepravedno zatite sudije koje su korumpirane. Kao to je ranije ve nagoveteno, nosioci politike moi mogu koristiti mito kako bi kontrolisali sudije. Meutim, u ovoj tipologiji podmiivanje se prvenstveno odnosi na mito koje trai ili daje akter civilnog drutva, ukljuujui ugroene graane i one sa niskim primanjima, kojima je teko da prikupe sredstva potrebna za plaanje mita. Svaki zvaninik koji je u sistemu sudija, upravnik suda ili policijski inspektor potencijalno moe zahtevati mito za usluge koje bi trebalo da budu deo njegovih uobiajenih dunosti. Princip nepristrasnosti je od velikog znaaja: nepristrasnost treba da postoji u objektivnom smislu i ne sme postojati bilo kakav vid pristrasnosti. U ovom kontekstu treba naglasiti da korupcija tokom procesa imenovanja sudija i sudskih zvaninika moe kao posledicu imati smanjivanje njihovog kvaliteta. Imenovanja treba da se zasnivaju na linim kvalifikacijama, moralnom autoritetu i strunosti. Ako na njih utiu koruptivni interesi, postoje velike anse da sudstvo postane manje sposobno, kao i manje nezavisno, a u tom sluaju prava onih koji se obraaju pravosudnom sistemu nee biti zatiena u celosti. Povrh toga, korupcija utie na primenu zakona i na pravo na pravino suenje kada se delo korupcije poini pre nego to sluaj stigne do suda, najee na nivou istrage. Na primer, policija moe manipulisati dokazima u korist jedne stranke, dok tuilac moe izmeniti injenice vezane za sluaj. Ovo ne predstavlja mali problem. Korisnost gonjenja i kanjavanja dela korupcije moe se u potpunosti izgubiti ako se sa dokazima loe postupa.
Standardi vezani za prava stranaka koje uestvuju u postupku

Drugi standardi tite prava stranaka na suenje. Individualna prava i principi vezani za pravo na pravino suenje ukljuuju: pravo na javnu raspravu i izricanje presude; pravo na jednakost stranaka pred sudom; pretpostavku nevinosti; pravo da se ne svedoi protiv sebe; pravo stranke da bude upoznata sa optunicom; odgovarajue vreme i uslove za pripremu odbrane; pravo na pravnu pomo; pravo na ispitivanje svedoka; pravo na prevodioca; pravo na albu u krivinim sluajevima; prava maloletnih prestupnika; kanjavanje samo na osnovu zakona; ne bis in idem (pravo da se ne bude dva puta osuen za isto delo); ex post facto (zakon koji ini protivzakonitim delo koje nije bilo protivzakonito kada je poinjeno); pravo na naknadu zbog pogrene presude. To su osnovna prava na proceduralne garancije, koja ima svako ljudsko bie. Ako delo korupcije naruava bilo koji od ovih elemenata, dolazi do krenja prava na pravino suenje. Dela korupcije mogu biti u formi mita u cilju povoljne presude, ili nekog suptilnijeg krenja principa jednakosti tokom sudskog procesa (kao to je spreavanje nekih stranaka da budu u proceduralno jednakoj poziciji tokom suenja).
Standardi vezani za efikasnost postupka

Standardi koji se odnose na efikasnost zahtevaju da se rasprave obave u razumnom roku. Prema telima za ljudska prava, odreivanje znaenja pojmova neopravdano odlaganje ili brza procedura zavisi od okolnosti i sloenosti sluaja, kao i od ponaanja stranaka u postupku (videti uokvireni tekst br. 10). Pravo na suenje bez neopravdanog odlaganja moe biti prekreno ako, na primer, sudija primi mito da bi odlagao sudski postupak to je mogue due. Iako bi u ovom sluaju pravo na pravino suenje bilo prekreno samim mitom, u sluajevima gde nema dovoljno dokaza da je sudija podmien, krenje uslova da se rasprava mora obaviti u razumnom roku moe omoguiti da koruptivni sudski proces bude osporen.
10. Upotrebe i zloupotrebe pravednog sudskog postupka Iako se princip pravednog sudskog postupka moe koristiti u borbi protiv korupcije, ovaj princip moe biti i zloupotrebljen. U sudskim sporovima za krivina dela korupcije i finansijske prevare, najea strategija odbrane sastoji se u podnoenju zahteva za odlaganje suenja, koji blokiraju sudski istrani postupak, kao to su zahtevi za izuzee sudije, prigovori na dokaze vetaka, zahtevi za ponitenje proceduralnih akata, ili drugi manevri u cilju odlaganja sudskog postupka ili odbacivanja optunice. U najveem broju ovakvih sluajeva, zloupotreba procedure manje je problematina od prekomerne tolerancije koju za nju imaju sudske vlasti, to dovodi u pitanje sudsku nezavisnost. Iz perspektive ljudskih prava, Evropski sud i drugi vani nadzorni mehanizmi procenjivali su razuman rok od sluaja do sluaja. Elementi koji se uzimaju u obzir ukljuuju: (a) nacionalno zakonodavstvo; (b) ta je u pitanju za stranke u postupku; (c) sloenost sluaja; (d) ponaanje optuenog i drugih stranaka u sporu i (e) ponaanje vlasti. Suenja koja su trajala i po deset godina ocenjivana su kao razumna, dok su druga koja su trajala manje od godinu dana proglaavana za neopravdano odugovlaena. Ipak, obilje pravnih presedana proizvelo je izvanredne kriterijume za procenu efikasnosti sudova i standarda primene zakona (ukljuujui zakone koji omoguavaju efikasan rad sudova).
Pravino suenje u sluajevima istrage o korupciji

Pravo na pravino suenje prirodno treba potovati i u sluajevima korupcije. U drugom izvetaju Meunarodnog saveta detaljnije e se razmatrati nain na koji se moe voditi borba protiv korupcije i u isto vreme potovati ljudska prava. U njemu e se ispitati meusobne tenzije koje mogu da se pojave izmeu delotvorne istrage o korupciji i potovanja principa ljudskih prava, i ukazati na najznaajnije elemente koje treba imati u vidu da bi istraga o korupciji, gonjenje i kanjavanje bili u skladu sa ljudskim pravima. U stvarnosti, usklaivanje antikorupcijske prakse sa ljudskim pravima ne predstavlja nesavladivu prepreku. Naprotiv, ako se
39
postupa paljivo, nema razloga da dobra antikorupcijska praksa ne bude u skladu sa ljudskim pravima. Ovde, ipak, treba izneti neke uvodne napomene. Princip pretpostavke nevinosti vrlo je vaan u sluajevima korupcije, a posebno u sluajevima nezakonitog bogaenja. Pravo na pretpostavku nevinosti zahteva da se sudije i porote, kao i svi drugi javni funkcioneri, uzdre od prejudiciranja bilo kog sluaja. To znai da dravne vlasti, posebno tuioci i policija, ne treba da daju izjave o krivici ili nevinosti optuenog pre kraja suenja. To takoe podrazumeva da vlasti imaju obavezu da spree medije ili druge mone drutvene grupe da utiu na ishod sluaja dajui svoja miljenja o njegovoj valjanosti. U skladu sa pretpostavkom nevinosti, pravila o iznoenju dokaza moraju osigurati da tuilatvo snosi teret dokazivanja tokom celog sudskog postupka. Taj princip je izuzetno vaan u sluajevima korupcije kada tuilatvo ima na raspolaganju sve dravne mehanizme. Princip e oigledno biti prekren ako se optuenom ne dozvoli pristup informacijama koje su mu potrebne za pripremu njegove odbrane, ako mu nije dozvoljen pristup vetacima, ili ako je iskljuen iz albene rasprave na kojoj je prisutan tuilac. Pravo na pravino suenje takoe e biti prekreno ako nezavisne sudije, tuioci ili lanovi antikorupcijskih komisija koji istrauju sluajeve korupcije budu nezakonito udaljeni ili spreeni u izvrenju svojih zakonskih dunosti putem pretnji, podstrekivanja ili proizvoljnog umanjivanja sredstava. Delotvoran sistem zatite svedoka moe imati znaajan efekat odvraanja u sluajevima korupcije, a moe i poveati broj prijava i sudskih istraga. Nuenje odgovarajue zatite rtvama i svedocima u sluajevima korupcije predstavlja veoma delotvoran podsticaj za dobijanje informacija koje mogu pomoi u istrazi ove vrste krivinih dela i postizanju adekvatne kazne za one koji su odgovorni. U ovom kontekstu, odsustvo vrstih pravila o zatiti svedoka u mnogim zemljama predstavlja upadljiv nedostatak. Tamo gde zastraivanje, ucenjivanje, i pretnje svedocima i njihovim porodicama dovode do toga da svedoci odustaju od svedoenja, kre se prava rtava i pravo na pravino suenje, ali se, takoe, umanjuje i autoritet pravosudnog sistema, kao i njegova sposobnost da delotvorno goni korupciju.
11. Zakoni o uzbunjivaima Tuilatvo se u velikoj meri oslanja na sudelovanje svedoka u pribavljanju informacija o delima korupcije, odreditima sredstava plaenih za korupciju i organizaciji korupcijskih aktivnosti. Pored toga to ove informacije imaju kljuni znaaj, isto tako je vano i zatititi identitet svedoka, a posebno obezbediti da se prema njima ne postupa nekorektno i da ne budu dovedeni u rizinu poziciju zbog toga to su informacije uinili dostupnim. UNCAC zahteva od drava da donesu unutranje zakone koji e tititi osobe koje vlastima prijave korupciju i obezbediti zatitu svedoka u krivinim postupcima. Ako svedoci i rtve ostanu nezatieni, daje se podstrek praksi korupcije i nekanjivosti, i obeshrabruju svedoci u ispunjavanju javne odgovornosti.
40
Zakoni o uzbunjivaima tite od viktimizacije, otputanja ili drugih oblika odmazde pojedince koji otkrivaju zloupotrebe u upravljanju, korupciju i druge vrste nezakonitog ponaanja unutar svojih organizacija. Oni takoe potvruju da e se delovati na osnovu informacija koje prue ovi svedoci, ak i ako verodostojnost ovih informacija ne moe da se utvrdi, ili ako je uzbunjiva prekrio zakon naruavanjem poverljivosti, pod uslovom da je uzbunjiva delovao u dobroj nameri i da njegovi ciljevi nisu bili zlonamerni. Meutim, uzbunjivanje je podlono zloupotrebama, budui da se neistinitim optubama moe oklevetati neduna osoba i naruiti njena reputacija. U ovakvim pitanjima zakoni o uzbunjivaima i ljudska prava mogu da dou u sukob. Stoga, zakoni o uzbunjivaima moraju predvideti naine za zatitu i vraanje ugleda pojedinaca koji su neistinito i zlonamerno optueni, kao i kaznene mere za pojedince koji svesno podnose neistinite prijave. Treba da postoje i mehanizmi koji e spreiti zlonamerne uzbunjivae, odnosno one koji deluju u looj nameri.
Ranjive grupe i pravo na pravino suenje

Nekoliko faktora spreava ranjive i ugroene osobe da pristupe sudovima i tribunalima: ovi faktori obuhvataju materijalne trokove, nedostatak informacija, sloene i birokratske procedure, jezike barijere i geografsku udaljenost. Iz perspektive ljudskih prava, vano je razmotriti posledice sudske korupcije kada su u pitanju ranjive i ugroene grupe, budui da pravosudni sistemi koji od graana trae da plaaju mito u sutini spreavaju one koji su veoma siromani da pristupe pravdi, uskraujui im mogunost da nepristrasno ree sporove sa susedima ili sa vlastima. Budui da su u naelu siromanije od mukaraca, ene su esto na glavnom udaru ovakve nepravde. Prema standardima ljudskih prava, drave treba da usvoje odgovarajue i delotvorne zakonske i administrativne procedure, kao i druge odgovarajue mere koje omoguavaju pravian, delotvoran i brz pristup pravdi. Pored toga, da bi spreile korupciju na nivou pravosua, drave moraju uvesti odgovarajue procedure koje obezbeuju pristup pravdi, posebno rizinim grupama, ukljuujui i pruanje informacija o njihovim zakonskim pravima, pravnoj pomoi, sredstvima koja im omoguavaju da komuniciraju jezikom koji razumeju i mehanizmima za prijavljivanje zloupotreba i korupcije. Korupcija u pravosuu koja se pojavljuje u vidu politikog uplitanja u odabir sudija ili dodelu predmeta takoe ima uticaj na siromane graane, budui da su oni ugroeniji u odnosu na one koji imaju dobre veze ili dovoljno novca. Korupcija u pravosuu ne samo to nanosi materijalnu tetu onima koji trae pravdu ve naruava i poverenje u samu pravdu. U postkonfliktnim drutvima pravosudna infrastruktura je esto oteena. To takoe stvara okruenje u kojem postoje velike anse da doe do korupcije. Institucije koje podravaju transparentnost i odgovornost esto su slabane, i tamo gde drava nije u mogunosti da isplauje zadovoljavajue
41
plate, pravosudni zvaninici su podloni korupciji. Budui da sukobi esto poprimaju etniku ili versku dimenziju, lanovi odreenih manjinskih ili verskih grupa mogu biti posebno na udaru korupcije ili eksploatacije. Nakon sukoba ili tamo gde su dravne institucije slabe, paravojne i bezbednosne slube takoe esto nastoje da utiu na sudske procese tako to fiziki spreavaju osobe da pristupe sudu ukoliko ne plate mito ili tako to utiu na ishod suenja putem pretnji sudskim zvaninicima. Iako su anitkorupcijske organizacije detaljno analizirale ove probleme, organizacije za ljudska prava jo se nisu ozbiljnije pozabavile korupcijom u pravosuu kao pitanjem ljudskih prava. to se tie antikorupcijskih organizacija, njima moe biti od koristi da primene principe i metode ljudskih prava u svom radu vezanom za korupciju u pravosuu.
Pravo na delotvoran pravni lek

Pravo na delotvoran pravni lek garantovano je u najveem broju meunarodnih dokumenata o ljudskim pravima [npr. ICCPR, lan 2 (3); CEDAW, lanovi 2. i 3; CERD, lan 6; ICESCR, lanovi 2. i 3; CRC, lanovi 12, 13. i 37 (d)]. Ovim pravom se osigurava da, kad doe do krenja ljudskih prava, drava ima obavezu da rtvama obezbedi delotvoran pravni lek. Ako se to ne desi, moe doi do stvaranja klime u kojoj cveta nekanjivost, posebno ukoliko drave ciljano ili redovno uskrauju pravne lekove. Drave imaju obavezu da omogue pristupane, delotvorne i primenljive pravne lekove za podrku graanskim i politikim pravima. Lice koje potrauje pravni lek ima pravo na ocenu i sprovoenje svog zahteva od strane nadlenih dravnih vlasti, i drave to moraju da obezbede. Obustavljanje krenja prava koje je u toku predstavlja jo jedan vaan element prava na delotvoran pravni lek.37 Drava kri ICCPR ukoliko ne istrauje navode o krenjima prava ili ne izvodi poinioce pred lice pravde. Delotvorna primena zakona od kljune je vanosti za uivanje ovog prava. Da bi se to postiglo, drave moraju osigurati da jednakost pred sudom bude utvrena zakonom i garantovana u praksi. Korupcija u primeni zakona kri kako pravo na pravino suenje, tako i pravo na delotvoran pravni lek. Za primer moemo uzeti sluaj ene koja je nepravedno otputena i koja tui poslodavca sudu, a poslodavac onda potkupi sudiju da bi ovaj doneo za njega povoljnu presudu. U ovom sluaju prekreno je kako pravo ene na pravino suenje, tako i njeno pravo na delotvoran pravni lek za nepravedno otputanje. Drave moraju osigurati da pravni lekovi budu pristupani, delotvorni i primenljivi. Ovo podrazumeva ravnopravan pristup sudovima, pravine i javne rasprave, kao i kompetentne, nepristrasne i nezavisne sudske zvaninike. Sve skupa, iz perspektive ljudskih prava, dobar sistem pravinog sudskog postupka zahteva potovanje brojnih meunarodnih standarda i normi ljudskih prava. Drave su obavezne da organizuju svoje pravosudne sisteme
37 Videti HRC, Opta napomena br. 31, paragraf 15.
42
na nain koji je u skladu sa zahtevima pravednog postupka. Ako drave ne preduzmu mere da delotvorno organizuju svoje pravosudne sisteme i da dovoljno osposobe sudije, sudsko osoblje, tuioce, advokate i policajce da reavaju sluajeve, one mogu stvoriti preduslove za korupciju. Ako postoji korupcija unutar pravosudnog sistema, vrlo je verovatno da neki od ovih standarda nije potovan. Ovim se mogu stvoriti mogunosti za osporavanje postupka ili odreenih odluka ak i u sluajevima kada navodno delo korupcije nije mogue dokazati.
KADA
KORUPCIJA MOE DA KRI PRAVA NA POLITIKO ANGAOVANJE
Iz perspektive ljudskih prava, pravo na angaovanje potvruje da svi graani imaju pravo da se ukljue u procese odluivanja koji se njih tiu. Glavni politiki izraz prava na angaovanje su sloboda glasanja i kandidovanja za izbore, pravo na ravnopravan pristup javnim slubama, kao i pravo okupljanja i udruivanja. Ova prava su u sri nekoliko sporazuma o ljudskim pravima (ICCPR, lan 25; CEDAW, lan 7; ECHR, lan 3. Prvog protokola; ACHR, lan 23. i ACHPR, lan 13). Sloboda glasanja i kandidovanja za izbore odnosi se na pravo svakog graanina da bude ukljuen u voenje javnih poslova, neposredno ili putem izabranih predstavnika. Ljudi neposredno uestvuju u voenju javnih poslova tako to koriste svoje glasako pravo ili pravo da se kandiduju na slobodnim i pravinim izborima, koji se odravaju na osnovu opteg i jednakog prava glasa, tajnim glasanjem, koje garantuje slobodno izraavanje volje glasaa. to se tie prava glasanja, drava ima dunost da osigura da pojedinci s pravom glasa mogu slobodno ostvariti svoje pravo. Osobe s pravom glasa moraju imati slobodu da glasaju za bilo kog kandidata bez neprimerenog pritiska ili bilo koje vrste prisile koja moe da narui ili sprei slobodno izraavanje birake volje. Birai treba da imaju mogunost da slobodno formiraju miljenja, bez nasilja ili pretnje nasiljem, prinude, podstrekivanja ili manipulacije. Drave moraju zatititi glasae od svake vrste prinude ili prisile, kao i od svakog oblika nezakonitog ili proizvoljnog uplitanja u proces glasanja. Pravo na ravnopravan pristup javnim slubama znai da svako ima pravo na ravnopravan pristup javnim slubama u svojoj zemlji i da pristup treba da bude zasnovan na objektivnim i razumnim kriterijumima.38 Pravo na slobodu udruivanja omoguava pojedincima da se udruuju u grupe radi bavljenja zajednikim interesima kao to su sportski klubovi, politike partije, nevladine organizacije i korporacije. Sloboda udruivanja utvruje pravo slobodnog osnivanja i pristupanja udruenjima. Meutim, da bi ovo pravo moglo biti ostvareno, udruenja moraju biti slobodna od prekomernog uplitanja drave.
38 Videti HRC, Opta napomena br. 25, paragraf 23.
43
Vrlo je jednostavno ustanoviti da podmiivanje glasaa kako bi glasali ili se uzdrali od glasanja remeti integritet izbora i time kri pravo na glasanje. Podmiivanje izbornih funkcionera kako bi se oni umeali u izborni proces, punjenje izbornih kutija listiima u korist odreenog kandidata ili partije ili falsifikovanje rezultata na slian nain kri pravo na glasanje. Drave moraju preduzeti delotvorne mere da bi osigurale da sva lica koja imaju glasako pravo to svoje pravo mogu i da ostvare. Stav Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava je da svako uplitanje, u cilju zloupotrebe, u registraciju biraa ili glasanje, ukljuujui zastraivanje i prisiljavanje glasaa, mora biti zabranjeno kaznenim zakonima koji se moraju strogo potovati.39 Pravo na kandidovanje za izbore moe biti ogranieno razliitim sredstvima korupcije. Izborna komisija moe biti politiki naimenovana, moe biti sauesnik u trgovanju interesom ili biti potkupljena, i iz bilo kog od ovih razloga diskvalifikovati kandidata ili mu uskratiti dozvolu da se registruje. Do trgovine uticajem dolazi kada lanovi izborne komisije zloupotrebe svoj poloaj u cilju sticanja neopravdane koristi (novane ili druge) od osobe koja e od ove zloupotrebe imati korist. Korupcija ove vrste kri pravo na kandidovanje za izbore. Koruptivna praksa moe negativno uticati i na jo jedno od prava na politiko angaovanje: pravo na ravnopravan pristup javnim slubama. Pristup poloajima u javnima slubama treba da se zasniva na objektivnom i razumnom procesu naimenovanja. Razliiti oblici neposredne ili posredne diskriminacije iskljuuju ene i na taj nain ometaju njihovo angaovanje u politikim organizacijama i aktivnostima. U drugim sluajevima, ljudi poinjavaju dela, kao to je podmiivanje, koja se prepoznaju kao koruptivna da bi se zaposlili u javnoj slubi. Kada daju ili primaju mito, oni jasno kre pravo na ravnopravan pristup javnim slubama. U naelu, nije dozvoljeno pravljenje razlike izmeu graana u ostvarivanju ovog prava ni na jednoj osnovi. Svako pravljenje razlike treba da bude zasnovano na objektivnim i razumnim kriterijumima, i bez diskriminacije. Ako pojedinac ne moe da se zaposli ili ako izgubi posao u javnoj slubi zato to nee da podmiuje, kao rezultat korupcije kre se njegova prava na ravnopravan pristup javnim slubama i na jednakost i nediskriminaciju. U svim primerima iznetim u ovom odeljku prekreno je pravo graana da uestvuju u voenju javnih poslova, neposredno ili putem izabranih predstavnika. Korupcija je, po definiciji, inkompatibilna sa slobodnim i pravinim izbornim procesom ili pristupom poloajima u javnim slubama zasnovanim na zaslugama. Isto toliko je znaajna i injenica da podmiivanje, zloupotreba poloaja i trgovina uticajem naruavaju slobodno izjanjavanje volje birakog tela i kao takvi neposredno kre prava svih graana bez obzira na to da li su oni glasai ili kandidati. Korupcija takoe predstavlja pretnju irem normativnom i institucionalnom okviru demokratske vladavine. Na primer, u represivnom reimu, gde se
39 HRC, Opta napomena br. 25, paragraf 11.
44
politiko angaovanje ograniava i gde je odgovornost mala, manja je verovatnoa da e prava na ivot, slobodu, linu sigurnost i slobodu izraavanja i udruivanja biti potovana. Pored toga, suzbijanje prava koja su od kljune vanosti za politiko angaovanje, kao to je sloboda izraavanja i udruivanja, moe uveati mogunosti za korupciju. Unapreivanje politikih sloboda i delotvornog angaovanja e vrlo verovatno poboljati transparentnost i pristup informacijama.
KADA
KORUPCIJA MOE DA KRI EKONOMSKA, SOCIJALNA
I KULTURNA PRAVA
Naroito je vano posvetiti panju posledicama koje korupcija ima po ekonomska, socijalna i kulturna prava. Postoje velike anse da se korupcijom prekri uivanje ovih prava budui da su drave, kao to emo videti, kroz pravo ljudskih prava prihvatile irok spektar obaveza obezbeivanja ili ureivanja javnih slubi kada je u pitanju zdravlje, smetaj, voda i obrazovanje. Iz ovih slubi generiu se veliki javni ugovori koji ne samo to stvaraju prilike za korupciju ve imaju i neproporcionalan uticaj na ranjive i ugroene grupe, posebno ene. iroko rasprostranjena korupcija u zdravstvenim ili obrazovnim slubama odvraa siromane graane od traenja zdravstvenih i obrazovnih usluga, i sniava ivotni standard i mogunosti naroito siromanih ljudi. Tamo gde drave privatizuju slube u oblastima kao to su zdravstvo, obrazovanje i vodosnabdevanje, razlika izmeu privatnog i javnog sektora moe postati nejasna. Uprkos tome (kao to je razmatrano ranije u poglavlju III), ak i kada su javne slube privatizovane, drava je i dalje odgovorna za krenja nekih prava koja poine privatne kompanije i bie odgovorna ako ne uspe da sprei korupciju (ili izloenost korupciji) tokom procesa privatizacije, ili ako ne titi prava ranjivih grupa koje zavise od ovih slubi. Ovde treba naglasiti da prava koja e biti razmatrana u daljem tekstu slue kao primeri. Korupcija ima posledice po uivanje svih ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Kada procenjujemo da li delo korupcije kri ekonomska, socijalna i kulturna prava, moraju se imati u vidu dve kljune obaveze: obaveza drave da preduzme korake ka postupnom ostvarivanju ovih prava i njena obaveza davanja prioriteta ljudskim pravima tokom raspodele resursa. Primena dva analitika instrumenta takoe moe biti od pomoi, a to su: tri nivoa obaveza drave (da potuje, titi i ostvaruje prava, videti poglavlje III) kao i principi raspoloivosti i dostupnosti.
Postupno ostvarivanje prava

Ova tema zasluuje posebnu analizu jer se izriito odnosi na sva ekonomska, socijalna i kulturna prava. Kada drave ratifikuju ICESCR, one prihva-
45
taju optu zakonsku obavezu da preduzmu korake, koristei maksimum resursa kojima raspolau, ka postupnom postizanju potpunog ostvarivanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava (ICESCR, lan 2). Ovim drava prihvata tri obaveze: da bez odlaganja preduzme korake koji e osigurati da ekonomska, socijalna i kulturna prava postepeno postanu dostupna svim graanima u njenoj nadlenosti, da zabrani retrogradne mere i da tom cilju posveti maksimum raspoloivih resursa. Drave moraju preduzeti promiljene, konkretne i ciljane korake ka potpunom ostvarivanju ovih prava. Preuzeta obaveza stupa na snagu bez odlaganja i od drava se zahteva da usvoje irok raspon razliitih mera (kao to su donoenje relevantnih zakona, obezbeivanje pravnih lekova i preduzimanje administrativnih, finansijskih, obrazovnih ili socijalnih mera). Drave moraju to bre i efikasnije ii prema potpunoj realizaciji, a svaka ciljana retrogradna mera mora imati svoje opravdanje u kontekstu upotrebe maksimuma raspoloivih resursa. Korupcija ukazuje da drava ne preduzima korake u pravom smeru. Kada korumpirani zvaninici kradu sredstva ili kada pristup zdravstvu, obrazovanju i stanovanju zavisi od mita, jasno je da se dravni resursi ne koriste maksimalno u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za prava svih ljudi na uivanje najvieg ostvarivog standarda fizikog i psihikog zdravlja, bavei se upravo ovim, objanjava da u sluaju kada drava ne napreduje ka ispunjavanju prava na zdravlje zbog korupcije u ovom sektoru, ona ne potuje svoje obaveze u pogledu prava na zdravlje.40 Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta primeuje da korupcija umanjuje raspoloive resurse za implementaciju Konvencije o ovom pravu. Komitet smatra da drave u kojima je korupcija iroko rasprostranjena ne mogu potovati svoju obavezu ostvarivanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava dece propisanu lanom 4. ove Konvencije.41 Pronevera dravnih sredstava na visokom nivou takoe umanjuje resurse za sprovoenje zakona koji su neophodni za zatitu dece od trgovine ljudima i od seksualne ekspolatacije, kao i prinudnog rada.
Zabrana ciljanog preduzimanja retrogradnih mera

Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava (CESCR) naglaava da svaka ciljana retrogradna mera [...] zahteva najpaljivije mogue razmatranje i mora biti u potpunosti opravdana u odnosu na celinu prava propisanih Konvencijom i u konteksu pune upotrebe maksimuma raspoloivih resursa.42
40 41 42 E/CN.4/2006/48, paragraf 40. CRC/C/15/Add.136, paragraf 5, CRC/C/15/Add.160, paragraf 9, i CRC/C/15/ Add.124, paragrafi 18. i 19. HRC, Opta napomena br. 3, paragraf 9.
46
Da bi se razumela izjava Komiteta, vano je analizirati ta se podrazumeva pod ciljanom retrogradnom merom. Komitet nije ponudio definiciju. Meutim, neke smernice se mogu nai u Optoj napomeni broj 4, koja navodi da sveopte pogoranje uslova ivota i smetaja, koje se direktno moe pripisati politikim i zakonodavnim odlukama drave ugovornice, a u nedostatku mera kompenzacije, nije u skladu sa obavezama koje namee Konvencija.43 To znai da je mogue tvrditi da ciljana retrogradna mera podrazumeva svaku meru koja predstavlja korak unazad kada je u pitanju nivo zatite koja se prua pravima sadranim u Konvenciji, a koja je posledica ciljane odluke date drave.
Dunost davanja odreenog prioriteta ljudskim pravima pri raspodeli resursa

Budui da su resursi uvek ogranieni, drave moraju da ustanovljavaju prioritete. Iako imaju pravo da odluuju gde i kako e da rasporede resurse, drave koje ratifikuju sporazume o ljudskim pravima, posebno ICESCR, preuzimaju obaveze koje ograniavaju njihovu slobodu izbora. To sledi iz obaveze preduzimanja koraka u cilju postepenog ostvarivanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Ako ratifikuje ICESCR, drava nee potovati obavezu propisanu lanom 2 (1) Konvencije ukoliko ne da odreeni prioritet njenoj implementaciji. To znai da drava mora da primi k znanju da njena sloboda da bira kako e troiti sredstva nije neograniena.
Tri nivoa obaveza drave

Kao to je ve pomenuto, drava ima obavezu da potuje, titi i ostvaruje ljudska prava. Kada su u pitanju ekonomska, socijalna i kulturna prava (ESC prava), obaveza potovanja zahteva od drava da se uzdre od neposrednog i posrednog uplitanja u ova prava. Obaveza zatite zahteva od drava da spree trea lica da se na bilo koji nain upliu u uivanje ESC prava. Obaveza ostvarivanja zahteva od drava da preduzimaju pozitivne mere kako bi pomogle pojedincima i zajednicama da uivaju svoja prava. Obaveza ostvarivanja zahteva posebnu panju. Vlade potuju svoje obaveze ostvarivanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava na nekoliko naina. To moe obuhvatiti irok spektar aktivnosti, od pruanja javnih usluga do donoenja socijalnih programa za smanjivanje siromatva. Sve ove aktivnosti stvaraju prilike za korupciju i, tamo gde se pojavi, korupcija e imati neproporcionalan uticaj na siromane graane. Socijalni programi preraspodeljuju velike koliine sredstava kroz neposredne subvencije, transfer prihoda i pruanje usluga, i predstavljaju klju43 HRC, Opta napomena br. 4, paragraf 11.
47
an izvor hrane, smetaja, zdravlja, zaposlenja i zarade za ljude koji ive u siromatvu, ak i kada podrka koju nude ovi programi nije dovoljna da zadovolji postojee potrebe. Tamo gde ovi programi nisu transparentni, gde je nadzor slab ili su programi podloni samovolji, pojavljuju se odline prilike za pokroviteljsku korupciju i druge oblike korupcije. U mnogim delovima sveta, programi socijalne zatite postali su visokovrednovan instrument politikih partija u odravanju i irenju njihovih mrea podrke. Koristei ciljane socijalne programe, politike partije mogu davati prednost odreenim grupama i diskriminisati druge to predstavlja praksu koja onemoguava stabilno ostvarivanje ESC prava, ak i kada su ova prava formalno priznata na nacionalnom i meunarodnom nivou i kada je drava obezbedila finansijska sredstva za njihovo ostvarivanje. Najdelotvorniji nain da se korupcija smanji jeste da se obezbedi da socijalni programi budu propisno ureeni i odgovorni. Sem toga, da bi se odrao nivo odgovornosti, vano je osigurati da korisnici ovakvih programa, ukljuujui ugroenu i marginalizovanu populaciju, budu konsultovani i ukljueni u odluke o razvoju, implementaciji i nadgledanju ovih programa. Angaovanje mora da bude istinsko. Pripadnici javnosti treba da imaju valjan pristup informacijama kao i priliku da izraze svoja miljenja, odnosno da njihova miljenja budu sasluana.
Principi dostupnosti i raspoloivosti

Praksa ljudskih prava dovela je do razvoja standarda za merenje nivoa ostvarivanja socijalnih prava. etiri standarda dostupnost, raspoloivost, prihvatljivost i prilagodljivost koriste se u naelu za ocenjivanje naina na koji se pruaju javne usluge kao to su zdravstvo, obrazovanje, smetaj, hrana i pijaa voda. Tim standardima se titi sr ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Oni osiguravaju da javne slube budu dostupne u dovoljnoj meri i na odgovarajuem nivou kako bi zadovoljile potrebe odreenog drutva (raspoloivost); da usluge budu rasporeene i stavljene na raspolaganje celokupnoj zajednici bez diskriminacije i da se do njih moe doi (dostupnost); da fiziki pristup dobrima i uslugama bude bezbedan; kao i da odgovarajue slube budu organizovane tako da se izbegne diskriminacija. Pored toga, cene ne smeju da budu ograniavajue: kada su u pitanju osnovne usluge (na primer, voda), ovo znai da najsiromaniji korisnici ne smeju biti spreeni da koriste usluge zbog njihove cene. Korupcija u pruanju javnih usluga naruava i iskrivljuje isporuku usluga na mnogo razliitih naina. Korupcija moe prouzrokovati nedovoljno pruanje usluge, umanjiti njen kvalitet, poveati cenu, rasipati materijalna sredstva, stvarati fiktivne trokove i projekte, ili jednostavno razoriti slubu ili je uiniti nedostupnom.
48
KADA
KORUPCIJA MOE DA KRI PRAVO NA HRANU
Pravo na hranu, takoe poznato kao pravo svakog pojedinca da ne bude gladan, deo je optijeg prava na zadovoljavajui ivotni standard [ICESCR, lan 11 (2)]. Pravo na adekvatnu hranu potvruje da svi ljudi treba da budu u mogunosti da se prehrane. Treba jasno rei da pravo na hranu ne podrazumeva da drave moraju obezbediti hranu za svakog pojedinca. Obaveza drave je da preduzme korake koji e postepeno omoguiti svim ljudima da se prehrane, obezbediti pristup hrani na jednak nain i bez diskriminacije, i pomoi ljudima da dou do hrane ako sami nisu u mogunosti da se prehrane.
Osnovni sadraj prava na hranu

Prema Optoj napomeni br. 12 CESCR-a, osnovni sadraj prava na hranu podrazumeva da hrana treba da bude dostupna u koliini i kvalitetu koji su dovoljni da zadovolje prehrambene potrebe pojedinaca. Pojedinci treba da budu u mogunosti da se prehrane od plodnog zemljita ili drugih prirodnih resursa, a sistemi distribucije, prerade i prodaje treba da budu u mogunosti da prenesu hranu od mesta proizvodnje do mesta na kome je ona potrebna, u skladu sa potranjom. Hrana mora da bude bezbedna (bez tetnih supstanci). To znai da vlasti moraju ustanoviti i primenjivati bezbednosne i zdravstvene standarde za kvalitet hrane. Hrana takoe treba da bude prihvatljiva u okvirima odreene kulture. Ovo znai da treba uzeti u obzir, koliko god je to mogue, kako sve ono to predstavlja vrednost hrane i konzumiranje hrane nevezano za njenu hranljivost, tako i interes dobro obavetenog potroaa. Dostupnost obuhvata kako materijalnu, tako i fiziku dostupnost. Materijalna dostupnost podrazumeva da lini trokovi ili trokovi domainstava za pribavljanje hrane neophodne za zadovoljavajuu prehranu treba da budu takvi da domainstva mogu da zadovolje i druge osnovne potrebe. Socijalno ranjive grupe mogu zahtevati specifian vid ukazivanja panje kroz posebne programe. Fizika dostupnost podrazumeva da odgovarajua hrana mora biti svakome dostupna, ukljuujui fiziki ranjive pojedince kao to su bebe i mala deca, stariji ljudi, lica sa posebnim potrebama, teko obolela lica kao i lica sa hroninim zdravstvenim problemima, ukljuujui psihiki obolele. Izbeglice, rtve prirodnih katastrofa i druge posebno ugroene grupe mogu imati potrebu za posebnom panjom i dobijanjem prednosti u zbrinjavanju. Korupcija moe ozbiljno da ugrozi ostvarivanje prava na hranu. Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za pravo na hranu prepoznao je korupciju kao jednu od sedam glavnih materijalnih prepreka koje ometaju ili spreavaju ostvarivanje ovog prava.44 Deklaracija Svetskog samita o hrani je 1996. godine izriito navela korupciju kao jedan od uzroka nesigurnosti hrane.
44 E/CN.4/2001/53, paragraf 69.
49
Kao i u sluaju drugih ESC prava, korupcija skree osnovna sredstva od drutvene potronje i time, neposredno ili posredno, ometa ostvarivanje prava na hranu. Pored toga, koruptivna praksa vezana za posedovanje i korienje zemljita i prirodnih resursa moe da ogranii dostupnost hrane i prekri pravo na hranu. Na primer, ako je neophodno dati mito da bi se kupila ili dobila dozvola za obraivanje zemlje, to moe naneti tetu pristupu hrani. Pravo se takoe kri ako se, kao rezultat korupcije, zemlja raspodeljuje na diskriminatoran nain. Autohtoni narodi mogu biti posebno ranjivi kada je u pitanju krenje njihovog prava na hranu kao posledica koruptivne prodaje ili eksproprijacije zemljita od koga zavise. Poslovni poduhvati vezani za seu drva, naftu i kopanje rude, od kojih su mnogi esto netransparentni kada je u pitanju sticanje zemljita, raselili su mnoge autohtone zajednice sa zemlje njihovih predaka i time su u nekim sluajevima prekrili pravo na hranu i druga ESC prava. Korupcija takoe moe da utie i na druge elemente prava na hranu. Sigurnost hrane moe biti ugroena ako proizvoai hrane dobijaju dozvole podmiujui vlasti. Pravo na zdravlje (i ivot) takoe moe biti ugroeno ako takvi proizvoai hrane potom na trite plasiraju neispravan ili opasan proizvod. Takoe, korupcija u programima za hranu i planovima projektovanim da zadovolje potrebe drutveno ranjivih osoba moe ove osobe spreiti da pribave hranu. Kada neko lice proneveri novac koji pripada programima za hranu, ili preusmeri hranu na crno trite u cilju sticanja line koristi, pravo na hranu onih iji je novac proneveren oigledno je ugroeno.
KADA
KORUPCIJA MOE DA KRI PRAVO NA ADEKVATAN SMETAJ
Pravo na adekvatan smetaj izvodi se iz prava na adekvatan ivotni standard. Ovo pravo je usredsreeno na obavezu da se obezbedi da svako ima smetaj koji je bezbedan, zdrav i zadovoljavajui [ICESCR, lan 11 (1)]. Pored toga, ovo pravo zabranjuje diskriminaciju u oblasti smetaja, kao i nasilna ili proizvoljna iseljenja ili nepravino oduzimanje imovine. Pravo na adekvatan smetaj ne podrazumeva da drava mora da izgradi stanove za celokupno stanovnitvo ili da smetaj mora biti obezbeen besplatno svakome ko ga zahteva. To je pre svega pravo na pristup. Ono to se smatra adekvatnim zavisi od socijalnih, ekonomskih, klimatskih, ekolokih i drugih faktora. Meutim, odreeni minimalni elementi su sastavni deo ovog prava i uvek moraju biti uzeti u obzir. Korupcija moe da kri pravo na adekvatan smetaj tako to ograniava jedan ili vie elemenata ovog prava.
50
Osnovni sadraj prava na smetaj

Osnovni elementi prava na smetaj definisani su u CESCR-u, Opta napomena br. 7. Svi ljudi treba da imaju odreeni nivo zakonske sigurnosti zakupa, koja im garantuje zatitu od nasilnog iseljavanja, maltretiranja i pretnji. Smetaj takoe mora biti dostupan: trokovi smetaja ne smeju biti toliko visoki da porodice nisu u mogunosti da zadovolje druge osnovne potrebe. Smetaj mora biti prikladan za stanovanje. Kue i stanovi moraju posedovati sadraje koji su neophodni za zdravlje, sigurnost, udobnost i prehranu, kao to su grejanje, ispravna pijaa voda, rasveta, kanalizacija i tekua voda, te moraju biti adekvatne veliine i zatieni od hladnoe, kie, zdravstvenih i konstrukcijskih rizika. Smetaj mora biti pristupaan i ugroenim grupama treba posebno osigurati odreeni nivo prioriteta pri obezbeivanju smetaja. Lokacija je takoe vana: smetaj treba da omogui dostupnost zaposlenja, zdravstvenih slubi, kola, centara za brigu o deci i drugih socijalnih ustanova; smetaj takoe ne sme biti lociran u zagaenim oblastima. Konano, politika smetaja treba da bude primerena odgovarajuoj kulturi i da omoguava iskazivanje kulturnog identiteta. Korupcija naruava sigurnost zakupa. Kompanije mogu potkupiti zvaninike da odobre uzimanje u najam zemljita koje je ve zauzeto. Zvaninici ili kompanije mogu direktno podmititi vlasnike zgrada da prodaju svoju imovinu, to esto ima za posledicu izbacivanje siromanih stanara na ulicu. Seoske stareine mogu biti potkupljene da potpiu blanko ugovore sa lokalnom zemljinom upravom, koja e onda prodati to zemljite graevinarima. Pronevera novca koji pripada programu izgradnje stanova, ili podmiivanje tokom izbora izvoaa radova, moe imati za posledicu izgradnju stanova iji je kvalitet ispod standarda i time umanjiti njihovu prikladnost za stanovanje. Pristupanost takoe moe biti zahvaena korupcijom. U mnogim zemljama najlaki nain za dobijanje kue ili stana je davanje mita nadlenim funkcionerima. Subvencionisane programe mogu preoteti njihovi rukovodioci ukoliko trae mito da bi izvrili raspodelu ili kada raspodelu vre meu svojim prijateljima. Tamo gde je pokrajinska ili regionalna vlada vlasnik zemljita, na dravnom zemljitu se esto pojavljuju divlja naselja. To stvara uslove u kojima lako moe doi do korupcije, eksploatacije pri iznajmljivanju ili do nasilnog iseljavanja.
KADA
KORUPCIJA MOE DA KRI PRAVO NA ZDRAVLJE
Pravo na zdravlje ukljueno je u nekoliko sporazuma o ljudskim pravima. Pre svega, lan 12. ICESCR-a utvruje pravo na najvii ostvariv standard fizikog i mentalnog zdravlja, definisano kao pravo na korienje razliitih ustanova, dobara, slubi kao i uslova neophodnih za dostizanje najvieg
51
ostvarivog zdravstvenog standarda.45 Iako je ovo pravo iroko, ono ne podrazumeva da ljudi imaju pravo da budu zdravi. Pravo na zdravlje obuhvata zdravstvenu zatitu, ali isto tako i inherentne zdravstvene faktore kao to su ispravna pijaa voda, odgovarajua kanalizacija, odgovarajue snabdevanje ispravnom hranom, prehrana, smetaj, zdravlje na radu, zdrava ivotna sredina i pristup informacijama koje su vezane za zdravlje. Identifikovana je jo jedna kljuna komponenta ovog prava, koju drave moraju obezbediti pod bilo kojim uslovom i nezavisno od sredstava koja su im na raspolaganju: pristup zdravstvenoj zatiti majki i dece, ukljuujui planiranje porodice, vakcinaciju protiv najeih infektivnih bolesti, odgovarajue leenje estih bolesti i povreda, neophodne lekove, odgovarajue snabdevanje ispravnom vodom i osnovnu kanalizaciju, kao i spreavanje opasnih ekolokih pretnji zdravlju.
Osnovni sadraj prava na zdravlje

Osnovni elementi prava na zdravlje utvreni su CESCR-om, u Optoj napomeni br. 14. Zdravstvene ustanove, dobra i usluge, kao i programi, moraju biti dostupni u dovoljnom broju. Stoga, drave moraju da osiguraju da na dostupnost zdravstvenih ustanova i dobara negativno ne utiu dela korupcije, koja u zdravstvenom sektoru mogu imati smrtonosne posledice. Zdravstvene ustanove, dobra i usluge moraju takoe biti pristupane svim ljudima, bez diskriminacije. Pristupanost ima etiri dimenzije koje se meusobno prepliu: Nediskriminacija: zdravstvene ustanove, dobra i usluge moraju biti fiziki dovoljno blizu svim ljudima, ukljuujui ranjive i marginalizovane grupe. Korupcija u zdravstvu moe takoe dovesti do neposredne diskriminacije u sluaju kada se davaoci zdravstvenih usluga i zdravstveno osoblje prema pacijentima ponaaju na razliite naine, u zavisnosti od njihovog materijalnog stanja ili privatnih veza sa medicinskim osobljem. Fiziki pristup: zdravstvene ustanove, dobra i usluge moraju biti fiziki dovoljno blizu svim slojevima drutva, ukljuujui ranjive i marginalizovane grupe. Korupcija u zdravstvu moe dovesti do odluka koje nisu povoljne za zajednicu. Na primer, bolnice mogu biti izgraene u jeftinijim delovima grada, ili na nezdravim lokacijama, ili na lokacijama do kojih se ne moe stii javnim prevozom. Materijalna pristupanost: nezavisno od toga da li su dravne ili privatne, zdravstvene ustanove, dobra i usluge moraju imati pristupane cene. Pristupanost zdravstvenih usluga pogoena je korupcijom kada, na primer, zaposleni u zdravstvu zahtevaju novanu naknadu za lekove koje su besplatno obezbedile farmaceutske kompanije ili donatori, ili kada zahtevaju neformalno plaanje za leenje. Kada se od osobe koja trai zdravstvenu uslugu zahteva mito, to ne samo to kri njegovo ili njeno pravo na zdravlje ve i princip nediskriminacije, budui da mito stavlja pacijenta u nejednaku poziciju u odnosu na druge. ene snose najvee posledice korupcije u zdravstvenom sektoru jer su im ee nego mukarcima potrebne zdravstvene usluge za njih ili njihovu decu i ee su
45 CESCR, Opta napomena br. 14.
52
izloene korupciji u ovom sektoru. Trudnice i ene koje imaju zdravstvene probleme vezane za plodnost, a koje nemaju novac da plate mito, zbog toga su posebno izloene riziku. Pristup informacijama: pacijenti, kao i celokupna javnost, moraju imati pravo da trae, dobijaju i saoptavaju informacije i ideje. Drave moraju preduzeti mere koje e osigurati da pacijenti budu u mogunosti da donose odluke na osnovu informacija i da odaberu odgovarajue davaoce zdravstvenih usluga po odgovarajuim cenama i standardima kvaliteta. Ovaj element je posebno vaan kada je u pitanju pravo na zdravlje, budui da postoje brojne nesrazmere kada su posredi informacije o zdravlju. Po pravilu, lekari imaju vie informacija od pacijenata, dok farmaceutske kompanije esto imaju vie informacija od vlada. Prihvatljivost: zdravstvene ustanove moraju potovati medicinsku etiku i moraju biti kulturno prihvatljive. Izmeu ostalog, zdravstvene ustanove moraju biti osmiljene tako da potuju poverljivost i da poboljavaju zdravstveni status svojih pacijenata. Drave moraju obezbediti garancije da zdravstveni radnici nee zloupotrebljavati svoje pozicije autoriteta i time ignorisati prihvatljivost usluga koje pruaju. Kvalitet: zdravstvene ustanove moraju posedovati solidan nauni i medicinski kvalitet. Korupcija moe uticati na kvalitet lekova ako, na primer, nadzorni organi prihvate mito da bi manje rigorozno vrili kontrolu ili da bi odobrili lekove bez odgovarajuih ispitivanja, ili kada upravnici bolnica kupuju jeftinije, manje efikasne lekove (ili ak one kojima je rok upotrebe istekao) i prisvajaju razliku u ceni za sebe. Drave treba da obezbede da kvalitet zdravstvenih slubi bude garantovan na svim nivoima zdravstvenog sektora i da korupcija ne utie negativno na kvalitet zdravstvenih slubi. Korupcija koja utie na kvalitet zdravstvenih usluga, a naroito na kvalitet lekova, predstavlja ozbiljno krenje ne samo prava na zdravlje ve i prava na ivot. Veoma je vana koruptivna praksa u farmaceutskoj industriji. Neetino reklamiranje lekova moe da dovede do sukoba interesa kod lekara i u konanom ishodu moe naneti tetu zdravlju pacijenta. Analize su pokazale da ako marketing lekova farmaceutskih kompanija nije dobro regulisan, lekari mogu prepisivati terapije pod marketinkim uticajem, to moda nee biti od koristi (ak moe i da teti) pacijentima i zdravstvenom sistemu. Ako drave ne tite od ove vrste zloupotrebe, one kre svoju dunost da tite pravo na zdravlje (videti uokvireni tekst br. 12). Najoptije reeno, korupcija u sektoru zdravstva se pojavljuje u tri osnovna oblika: u upravljanju finansijskim resursima (raspodela budeta itd.); u raspodeli medicinskih sredstava (nabavka, marketing) i u odnosima izmeu zdravstvenih radnika i pacijenata.
53
12. Krenja prava na zdravlje od strane drave povezana sa korupcijom

Krenja obaveze potovanja
Obaveza potovanja obuhvata obavezu drava da se uzdre od aktivnosti koje kode zdravlju. Drave mogu da kre ovo pravo ako one, ili njihovi predstavnici: pronevere sredstva dodeljena zdravstvenom sektoru; prihvate mito u zamenu za, na primer, izdavanje dozvole za izgradnju zdravstvene ustanove; pronevere ili ukradu novac iz budeta zdravstva; trguju uticajem u zdravstvenom sektoru; zloupotrebe svoje pozicije u odnosu na zdravstveni sektor; rade u dosluhu sa organizacijama koje falsifikuju lekove ili prodaju lane lekove; preusmeravaju lekove koji su bili namenjeni njihovoj zemlji nazad na meunarodno trite lekova.
Krenja obaveze zatite
Obaveza zatite zahteva od drava da tite ljude od razliitih prekraja u zdravstvu od strane treih lica (na primer, privatnih kompanija i drugih organizacija koje obezbeuju zdravstvene usluge i robu). Da bi ostvarile ovaj cilj, drave treba da usvoje zakone ili politike koje e osigurati jednak pristup zdravstvenoj zatiti i zdravstvenim uslugama koje pruaju trea lica, da kontroliu reklamiranje medicinske opreme i lekova od strane treih lica, i da osiguraju da lekari i drugi zdravstveni radnici zadovoljavaju odgovarajue standarde obrazovanja, strunosti i etikog ponaanja. Drave mogu da kre svoje obaveze vezane za zdravlje ako one, ili njihovi predstavnici, ne uspeju institucionalno da usvoje zakone i druge mere da: zatite pojedince od korupcije u zdravstvenom sektoru (npr. od obmana u marketingu ili reklamiranju pojedinih kompanija); urede i nadgledaju ponaanje aktera u zdravstvenom sektoru (npr. protiv manipulisanja medicinskim istraivanjima); obezbede naknadu rtvama korupcije u sektoru zdravstva.
Krenja obaveze ostvarivanja
Obaveza ostvarivanja zahteva od drava da usvoje odgovarajue zakonske, administrativne, budetske, sudske, propagandne i druge mere u cilju potpunog ostvarivanja prava na zdravlje. Drave mogu prekriti obavezu ostvarivanja prava na zdravlje ukoliko ne uspeju da usvoje i implementiraju strategije koje e se uhvatiti u kotac sa korupcijom u njihovim zdravstvenim sistemima.
54
Ostali akteri
Krenja obaveze potovanja
Akteri u zdravstvenom sektoru mogu da kre svoje obaveze ako: prihvataju da neformalno prime novac; postupaju diskriminatorno prema pacijentima zavisno od njihovog zdravstvenog stanja, starosti ili finansijskog statusa; pruaju nepotrebne zdravstvene usluge kada trea lica pokrivaju trokove; dozvoljavaju da na njih utie farmaceutska industrija, odnosno, kada je re o farmaceutskim kompanijama ili proizvoaima medicinske opreme, ako neprikladno utiu na davaoce zdravstvenih usluga kako bi ovi izabrali njihove lekove ili medicinsku opremu.
Krenja obaveze zatite
Davaoci zdravstvenih usluga i drugi akteri u zdravstvenom sektoru mogu kriti svoje obaveze u odnosu na zdravlje ako ne usvoje pravila i ne preduzmu druge mere koje tite od: nezakonitog i preuvelianog fakturisanja; korienja nepotrebnih medicinskih usluga; pruanja nepotrebnih medicinskih usluga od strane lekara kada trea lica pokrivaju trokove; preplaivanja robe i usluga; nepotrebnih lekarskih intervencija koje poveavaju prihode; prodaje javnih funkcija i zahtevanja mita u zamenu za unapreenje; zloupotrebe budetskih sredstava ili sredstava naplaenih od pacijenata u cilju sticanja line korisiti ili krae lekova, medicinskog pribora ili opreme; neformalnog prihvatanja novca od strane medicinskog osoblja; davanja prednosti u tretmanu pojedincima koji imaju dobre line veze; korienja bolnike opreme za privatno poslovanje; neopravdanog upuivanja pacijenata iz dravnih bolnica lekarima koji imaju privatnu praksu; odsutnosti medicinskog osoblja tokom radnog vremena za koje su plaeni.
Krenja obaveze ostvarivanja
Davaoci zdravstvenih usluga i drugi akteri u zdravstvenom sektoru mogu kriti obavezu ostvarivanja prava na zdravlje ako ne usvoje antikorupcijsku strategiju koja bi se bavila korupcijom u njihovim bolnicama, zdravstvenim centrima, farmaceutskim kompanijama i drugim zdravstvenim institucijama.
55
KADA
KORUPCIJA MOE DA KRI PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje garantuje nekoliko meunarodnih dokumenata, posebno lanovi 13. i 14. ICESCR-a i lan 28. CRC-a. Naelno posmatrano, ovo pravo ima dve osnovne dimenzije. Socijalna dimenzija potvruje pravo na sticanje obrazovanja koje odraava namere i ciljeve navedene u lanu 13 (1) ICESCR-a. Drave imaju obavezu da obezbede razliite nivoe obrazovanja (osnovno, srednje i visoko) i oni treba da budu lako dostupni svakome. Obrazovanje takoe ima dimenziju slobode: zahteva akademsku slobodu i institucionalnu autonomiju i podrazumeva linu slobodu pojedinaca ili njihovih roditelja ili staratelja da izaberu obrazovnu instituciju koja odraava njihova obrazovna, verska i moralna uverenja. To nadalje podrazumeva da pojedinci moraju imati slobodu osnivanja i upravljanja obrazovnim institucijama.
Osnovni sadraj prava na obrazovanje

Osnovni elementi prava na obrazovanje su dostupnost, pristupanost, prihvatljivost i prilagodljivost (CESCR, Opta napomena br. 13). Dostupnost zahteva od drava da obezbede besplatno i obavezno osnovno obrazovanje za svakoga, dok srednjokolsko i visoko obrazovanje treba da budu dostupni i pristupani svima kroz postupno uvoenje besplatnog kolovanja. Pored toga, mora biti obezbeeno dovoljno odgovarajuih obrazovnih institucija i programa, a obrazovne institucije i programi moraju biti opremljeni tako da mogu da funkcioniu (zgrade, obuen i plaen nastavni kadar, kolski pribor, sanitarni uslovi, pijaa voda itd.). Korupcija u sektoru obrazovanja umanjuje dostupnost obrazovanja. Proneverom se na najupadljiviji nain umanjuju resursi potrebni da se opreme obrazovne institucije. Pristupanost podrazumeva da obrazovanje treba da bude pristupano svakome, bez diskriminacije. Odnosi se ne samo na fiziku ve i na materijalnu pristupanost. U tom kontekstu, svaka vrsta obrazovanja treba da bude materijalno ostvariva, dok osnovno obrazovanje treba da bude besplatno. Prihvatljivost zahteva da forma i sadraj obrazovnih programa budu prihvatljivi uenicima i roditeljima (u smislu relevantnosti, kulturne primerenosti i kvaliteta). Prilagodljivost podrazumeva da obrazovanje treba da se prilagodi potrebama drutva, onako kako se one menjaju. Korupcija je esta pojava u sektoru obrazovanja. U najveem broju zemalja obrazovne institucije zauzimaju veliki deo javnog sektora. To stvara brojne mogunosti i podsticaje za korupciju. esti oblici zloupotrebe ukljuuju: nametene tendere i ponude, proneveru sredstava, naplaivanje nezakonitih trokova upisa, odsutnost sa posla, kao i prevare vezane za ispitivanje uenika. Veina oblika koruptivne prakse u sektoru obrazovanja naruava jedan ili vie elemenata prava na obrazovanje. Korupcija moe da ogranii pristup obrazovanju na mnogo naina. Od dece se, na primer, moe zahtevati da neformalno plaaju usluge ili da plate mito za upis, ili se od roditelja moe zahtevati da plate nastavnicima za dodatne privatne asove (koji pokrivaju materiju iz osnovnog programa koji bi deci trebalo da bude predavan
56
tokom kolskih asova) ili za ispravljanje radova njihovog deteta. U ovakvim sluajevima, pristup obrazovanju nije zasnovan na jednakosti, ve na mogunosti plaanja mita, to je jednako diskriminaciji. To stavlja ranjive grupe u posebno nepovoljan poloaj jer one imaju najmanje mogunosti da plate mito. Sve koruptivne prakse koje podrazumevaju bilo kakvo davanje novca za osnovno obrazovanje kre pravo na obrazovanje budui da osnovno obrazovanje treba da bude besplatno. Korupcija koja teti kvalitetu obrazovanja utie i na njegovu prihvatljivost. Korupcija u nabavci utie na pribavljanje kolskog pribora, obroka, zgrada i opreme, i najee umanjuje njihov kvalitet. Korupcija tokom postupka zapoljavanja moe za rezultat imati manje kvalifikovan nastavni kadar, to sniava standard obrazovanja koji uenici dobijaju. Sve ove posledice kre pravo na obrazovanje. Korupcija u obrazovnom sistemu moe diskriminisati devojice i ograniiti njihove mogunosti. Na primer, kada porodice koje ive u siromatvu moraju da plate mito da bi poslale svoju decu u kolu, mnogi e odluiti da koluju sinove umesto erki, iz verskih, socijalno-kulturnih ili ekonomskih razloga. Korupcija u obrazovanju posebno je tetna budui da ima dugorone posledice. Ona naruava pristup i teti kvalitetu i kvantitetu obrazovnih usluga i ustanova. Ovo ima neproporcionalne posledice po ranjive grupe, koje bez pristupa obrazovanju (ili sa pristupom samo obrazovanju niskog kvaliteta), imaju male ili nikakve anse da izau iz kruga siromatva. Zbog toga je korupcija u sektoru obrazovanja katalizator za druga ozbilja krenja prava. Deca koja moraju da odustanu od kolovanja jer njihovi roditelji ne mogu da priute mito manje e zaraivati, a postoje i vee anse da obavljaju opasne poslove i da krae ive. tavie, ako su deca izloena korupciji u koli, teko je stvoriti kulturu transparentnosti i integriteta. Efekti korupcije u obrazovanju, kao i efekti obrazovanja, imaju posledice koje traju ceo ivot, pa ak i kroz generacije. Stoga je ovo oblast u kojoj korupcija ima posebno duboke i pogubne posledice.
KADA
KORUPCIJA MOE DA KRI PRAVO NA VODU
Pravo na vodu i pravo na zadovoljavajui ivotni standard u meusobnoj su vezi. Pristup istoj vodi je neophodan za ostvarenje prava na zadovoljavajui ivotni standard (ICESCR, lan 11) i prava na zdravlje (ICESCR, lan12). Bez pristupa istoj vodi, ove standarde nije mogue ostvariti.
Osnovni sadraj prava na vodu

Osnovni sadraj prava na vodu analiziran je u CESCR-u, Opta napomena br. 15. Dostupnost: svako lice ima pravo na dovoljno i kontinuirano snabdevanje vodom za linu i kunu upotrebu (kao to je voda za pie, za linu
57
sanitarnu upotrebu, pranje odee, pripremu hrane, linu higijenu i higijenu u domainstvu). Voda mora biti odgovarajueg kvaliteta. Voda za linu ili kunu upotrebu mora biti bezbedna i bez mikroorganizama, hemijskih supstanici i opasnih radioaktivnih sastojaka koji predstavljaju pretnju zdravlju. Pored toga, voda mora imati boju, ukus i miris koji su prihvatljivi za linu ili kunu upotrebu. Pristupanost: slube i objekti za snabdevanje vodom moraju biti fiziki i materijalno dostupni svakome, bez diskriminacije. Pristupanost informacija se definie tako da ukljuuje pravo da se trae, dobijaju i daju informacije vezane za pitanja snabdevanja vodom. Postoje miljenja da nedostatak iste vode kao i rastua zagaenost vode nisu posledica nedostatka prirodnih izvora niti inenjerskih problema, ve korupcije.46 Na primer, korupcija kri pravo na vodu kada kompanije podmiuju dravna nadzorna tela za vodu kako bi dobile dozvolu da crpu prekomerne koliine vode iz reka ili bazena za vodu, to na kraju dovodi do toga da okolnim zajednicama bude uskraen pristup vodi. Do korupcije takoe dolazi kada graani moraju da plate mito kako bi se povezali na nacionalnu vodovodnu mreu, ili kako bi izbegli da piju neistu vodu iz izvora kao to su reke ili akumulaciona jezera. ene obino koriste vee koliine vode budui da se brinu o domainstvu. Nedostatak novca za podmiivanje dravnih slubenika za vodu u siromanim domainstvima u kojima su ene na elu, izlae ta domainstva nehigijenskim izvorima vode, poveavajui izloenost bolestima koje se prenose vodom. Tamo gde su ene odgovorne za snabdevanje domainstva vodom, prekidi u snabdevanju koji su posledica korupcije znaie da ene moraju da prelaze vee razdaljine kako bi pribavile vodu. Korupcija moe takoe da teti i kvalitetu vode. Ako neka kompanija podmiti dravnog inspektora da ignorie bacanje otpada u vodu, zalihe vode mogu postati zagaene i pravo ljudi koji zavise od ove vode bie prekreno. I ovde je pravo na vodu autohtonih i manjinskih populacija esto ugroeno budui da se mnoga autohtona naselja nalaze pored reka ili jezera.
KADA
PRONEVERA SREDSTAVA DODELJENIH SOCIJALNIM PROGRAMIMA
MOE DA KRI LJUDSKA PRAVA
Tvrdnja da korupcija kri ljudska prava obino se zasniva na zakljuku da je novac izgubljen u korupciji mogao biti iskorien za kupovinu lekova, opremanje kola ili snabdevanje vodom. Stoga je korisno detaljnije analizirati proneveru, posebno proneveru sredstava dodeljenih socijalnim programima. Ovakva koruptivna praksa moe uticati na irok spektar ljudskih prava. Kao to je objanjeno ranije u tekstu, pravo na zdravlje (ICESCR, lan 12) obino se posmatra sa stanovita dostupnosti, pristupanosti i prihvatljivosti, kao i kvaliteta javnog zdravlja i zdravstvenih ustanova, dobara,
46 Swedish Water House, 2006, strana 3. Videti, takoe, World Water Assessment Programme, 2006, strana 9.
58
usluga i programa. Zdravstvene ustanove, kao i dobra i usluge, moraju biti dostupne u dovoljnom obimu, moraju biti pristupane svakome bez diskriminacije, i moraju biti nauno i medicinski odgovarajue i kvalitetne. Najvei broj sluajeva korupcije utie na neke od ovih elemenata. Ovo je posebno sluaj kada je u pitanju pronevera javnih sredstava od strane dravnih slubenika. Deo budeta zdravstva moe nestati i pre nego to bude isplaen od strane Ministarstva finansija ili Ministarstva zdravlja. Jo novca moe potom da se odlije tokom transfera sredstava od nacionalne vlade do pokrajinske vlasti i, konano, sredstva mogu biti proneverena od strane upravnika i direktora lokalnih bolnica. Kako ova sredstva nestaju kao posledica pronevere i prevara u nabavci, tako ostaje manje novca za isplatu plata, finansiranje aktivnosti i odravanje opreme i zgrada. Odavde slede posledice po zaposlene, infrastrukturu i kvalitet lekarskih usluga. Na taj nain, dela korupcije, posebno pronevera, mogu u isto vreme ometati dostupnost, pristupanost i kvalitet prava na zdravlje. Pronevera takoe moe uticati na bezbednost hrane kao i prehrambene potrebe utvrene pravom na hranu [ICESCR, lan 11 (2)]. Kada dravni slubenik proneveri deo subvencije ili drugih sredstava dodeljenih programu za hranu i umesto toga nabavi hranu koja je jeftina i ispod standarda, ovaj program nee zadovoljiti prehrambene potrebe, pa ak moe snabdevati stanovnitvo hranom koja nije bezbedna za konzumiranje. Obe posledice kre pravo korisnika na hranu. Takoe, hrana mora biti dostupna svakome; svako mora biti u mogunosti da je sebi priuti, a mora biti i fiziki pristupana. Hrana treba posebno da bude pristupana socijalno ranjivim grupama (na primer, vrlo siromanim osobama ili osobama koje ne poseduju zemlju). Potrebe ovih grupa kvalifikuju ih za posebnu panju. Korupcija naruava pristupanost kada utie na ovakve programe dok je u praksi ova vrsta programa pomoi posebno podlona korupciji, budui da raspolae velikim budetom i ima veliki broj (relativno anonimnih) korisnika, te stvara veliki broj prilika i podsticaja za zloupotrebu. Kada dravni inovnik proneveri sredstva koja su odreena za kupovinu i raspodelu hrane, ukrade hranu ili je proda, on uskrauje ljudima hranu koja im je potrebna i na koju imaju pravo. Pravo na odgovarajuu hranu jasno se kri ovakvim ponaanjem. Proneverom sredstava za obrazovanje oduzimaju se resursi koji su potrebni za opremanje obrazovnih institucija i plaanje profesora. Pravo na obrazovanje (ICESCR, lanovi 13. i 14) propisuje da obrazovne institucije i programi moraju biti dostupni u zadovoljavajuem obimu. Dostupnost takoe znai da obrazovne institucije i programi moraju biti opremljeni onim to im je potrebno da funkcioniu, ukljuujui obuen i plaen nastavni kadar, pribor za nastavu, zgrade, sanitarne prostorije, pijau vodu itd. Nekoliko razliitih oblika koruptivne prakse u sektoru obrazovanja umanjuje dostupnost i kvalitet obrazovanja. Kada se sredstva kradu, uenici snose posledice jer je pribor za nastavu nieg kvaliteta, a profesori nemaju dovoljno resursa. Ako profesori ne primaju plate, pojavljuju se i drugi oblici koruptivne prakse, kao to je redovno odsustvovanje sa posla ili uzimanje mita. Na ovaj nain, pronevera stvara novu korupciju. U ovakvim uslovima
59
je oigledno da drava ne potuje obavezu ispunjavanja prava na obrazovanje, ime je ovo pravo prekreno. Sredstva za finansiranje zatvorskih slubi takoe mogu biti proneverena. Ova praksa ima iste posledice kao i u obrazovanju: smanjuje kvalitet objekata kao i kvalitet usluga koje se pruaju. Svako lice koje je lieno slobode i stavljeno u zatvor, bolnicu, logor za internirana lica, popravnu ustanovu ili drugde, ima pravo da bude tretirano humano i dostojanstveno (ICCPR, lan 10). U zatvorima ovo podrazumeva da svaki zatvorenik mora imati minimum linog prostora i pristup minimalnoj kubnoj zapremini vazduha, adekvatne sanitarne prostorije, odeu koja nije poniavajua ni degradirajua, odvojen krevet i hranu odgovarajue nutricione vrednosti (Standardna minimalna pravila Ujedinjenih nacija za postupanje sa zatvorenicima).47 Pronevera zatvorskih sredstava moe se dogoditi na vie nivoa, od ministarskog nivoa do zatvorskih uvara. Korupcija ovog tipa e svakako imati posledice po tretman zatvorenika, moda ak i do te mere da njihov tretman postane nehuman, ime se kre sporazumi o ljudskim pravima (npr. ICCPR, lan 10). Na primer, do ovoga moe doi ako nedostatak sredstava dovede do nestaice zatvorske hrane, ili nedovoljnog broja kreveta ili ebadi. U ovakvim sluajevima, korupcija se moe povezati sa krenjem prava lica lienog slobode da se prema njemu postupa humano i dostojanstveno. Pronevera ili zloupotreba sredstava moe uticati i na pravo na pravino suenje i na delotvoran pravni lek [ICCPR, lanovi 14. i 2 (3)]. Pronevera oduzima resurse pravosuu, to utie na njegov kvalitet i delotvornost. Ovaj nedostatak resursa moe znaiti da e broj zaposlenih biti nedovoljan, to moe dovesti do nagomilavanja sluajeva i usporenih postupaka, ime se kri pravo na suenje bez neopravdanih kanjenja, propisano lanom 14 (3) (c) ICCPR-a, a samim tim i pravo na pravino suenje i delotvoran pravni lek. Kada novac javnog sektora nestaje, to znai da drava ne potuje jednu od osnovnih obaveza u odnosu na ljudska prava: da koristi maksimum raspoloivih resursa kako bi postigla potpuno ostvarivanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava [ICESCR, lan 2 (1)]. Povrh ovoga, proneverom se obino otuuju sredstva koja su namenjena obezbeivanju dobara i usluga za pripadnike javnosti. Stoga, u najveem broju sluajeva, pronevera spreava dravu da ispuni svoje obaveze vezane za ljudska prava. Takoe, postoje velike anse da posledica pronevere bude krenje ljudskih prava. Kumulativne posledice korupcije postaju posebno jasne kada su u pitanju veliki socijalni programi. Ovakvim programima upravlja veliki broj funkcionera i u sluaju da je korupcija iroko rasprostranjena i endemska, nivo pronevere moe biti vrlo visok.
47 Usvojena je na Prvom kongresu Ujedinjenih nacija o prevenciji kriminala i tretmanu prestupnika, odranom u enevi 1955, i odobrena od strane Ekonomskog i socijalnog saveta, rezolucijama 663 C (XXIV) od 31. jula 1957. i 2076 (LXII) od 13. maja 1977.
60
13. Situacije visokog rizika U odreenim situacijama postoje izrazito veliki izgledi da korupcija bude povezana sa iroko rasprostranjenim krenjem ljudskih prava. Ovo je sluaj, na primer, u zemljama koje su bogate prirodnim resursima a nemaju jake demokratske institucije, tokom perioda rekonstrukcije nakon sukoba, i kada se vani infrastrukturni projekti sprovode bez posveivanja velike panje ljudskim pravima. Tamo gde demokratske institucije nisu vrsto uspostavljene i gde drava nije dovoljno odgovorna, zemlje bogate prirodnim resursima predstavljaju plodno tlo za korupciju. Prihodi od neobnovljivih resursa (nafta, gas, minerali i metali) i obnovljivih resursa (ume, ribnjaci, zemljite) istovremeno su i znaajni i koncentrisani. Korumpirani dravni funkcioneri imaju prilike da ukradu velike sume novca i da to urade u jednom potezu ili iz jednog izvora prihoda. U ovakvim uslovima nije zauujue to korupcija esto postaje institucionalizovana i podrava velike pokroviteljske sisteme. Ovo dalje dodatno naruava politiku odgovornost i moe brzo stvoriti uslove u kojima institucionalizovano politiko nasilje (finansirano iz korupcije i javnih prihoda) izaziva teka krenja prava. U tom pogledu, osnivanje vrstih demokratskih institucija, koje ukljuuju nadzor nad izvrnim povlasticama, posebno je znaajno u zemljama koje su bogate prirodnim resursima i u isto vreme od njih materijalno zavisne. Sline situacije nastaju u zemljama koje izlaze iz konflikta budui da su, skoro po definiciji, pravosudne, parlamentarne i upravne institucije u ovim zemljama i same u procesu rekonstrukcije, te da nisu u stanju da u potpunosti ispunjavaju svoje dunosti. Nova sredstva pomoi i nove investicije esto se slivaju u ovakve zemlje dok su sistemi vlasti i dalje slabi, stvarajui izuzetnu priliku za korupciju u druge oblike kriminala. Pored toga, postoji poseban rizik da grupe ljudi koji su postali ranjivi kao posledica konflikta budu podvrgnute eksploataciji i eksproprijaciji. Rizine grupe ukljuuju vrlo siromane zajednice ije pravo na zemljite nije dobro dokumentovano, ljude raseljene u ratu, koji mogu da se vrate i saznaju da je izvrena eksproprijacija njihovog poseda ili zemljita, ljude koji se povezuju sa poraenom stranom u konfliktu, grupe koje su kroz istoriju bile rtve diskriminacije (npr. na osnovu vere ili rase), ene koje su postale udovice i decu koja su postala siroii, a koji nemaju ni prihode ni smetaj itd. U ovim uslovima moe doi do krenja irokog spektra prava, a korupcija je u ovakvim okruenjima esto iroko rasprostranjena. Veliki infrastrukturni projekti ukljuuju izdvajanje velike koliine dravnog novca, kao i privatne investicije. Ovi programi se zbog svoje veliine takoe moraju urediti, to znai da javni funkcioneri stupaju u bliske radne odnose sa velikim korporacijama, koje esto upravljaju ovakvim projektima i realizuju ih. Ovo stvara brojne prilike za korupciju, koja je ponekad irokih razmera: da bi se obezbedio tender, uprostila procedura, ublaile ugovorne obaveze, sakrili problemi ili tolerisalo zakanjenje, sakrila sama korupcija, ili zatitili od istrage ili krivinog gonjenja oni koji su u korupciju ukljueni. U sluaju da je projekat veoma velik a zemlja mala, ova vrsta korupcije moe da ugrozi ak i integritet dravnih institucija. Ona nesumnjivo stvara uslove u kojima postoje
61
veliki izgledi da doe do krenja ljudskih prava i pojaava njihove posledice. Dovodi do naruivanja nepotrebnih radova (na troak javnosti), korienja materijala nieg kvaliteta (takoe, na troak javnosti, ukljuujui dodatne trokove odravanja, a u nekim sluajevima i ugroavajui zdravlje ili ivot), ugroava sigurnost na radu (krei zakone o radu i u nekim sluajevima ugroavajui zdravlje ili ivot), pogorava ekoloke posledice projekata (naruavajui interese lokalnih zajednica), pogorava implementaciju programa nadoknade i programa za ublaavanje tetnih posledica (oduzimajui lokalnim zajednicama nadoknadu i potencijalno krei njihova prava) i esto je povezana sa pridobijanjem nadzornih vlasti i kritiara (pogoenih zajednica, parlamentaraca, medija).
62
V. ZATITA PRAVA ONIH KOJI ISTRAUJU KORUPCIJU

Neke vlade koriste antikorupcijske kampanje kako bi potisnule kritiare ili politike protivnike, ili ograniile prava onih koji se bore protiv korupcije. Kada se ovo desi, umesto da daju doprinos poveavanju transparentnosti i odgovornosti, antikorupcijske kampanje mogu da oslabe demokratiju i poverenje javnosti. U ovakim sluajevima, ljudska prava onih koji su politike mete mogu biti prekrena. U ovom poglavlju razmatra se zatita ljudskih prava zagovornika borbe protiv korupcije. U njemu je dat pregled prava koja se esto kre, a identifikovani su i mehanizmi ljudskih prava koji mogu da se koriste kako bi se zahtevalo obeteenje i proizvela odgovornost. Sem toga, razmatraju se i problemi koji se pojavljuju kada antikorupcijske kampanje postanu politizovane, na primer, kada se iskoriavaju u cilju sticanja izborne prednosti. U poglavlju se iznosi i zakljuak da je neophodno tititi prava zagovornika borbe protiv korupcije, kao i smanjiti broj prilika za politiku eksploataciju antikorupcijskih kampanja: ovi ciljevi nude kljune polazne take za saradnju izmeu organizacija za ljudska prava i antikorupcijskih organizacija.
PRETNJE
LJUDSKIM PRAVIMA SA KOJIMA SE SUOAVAJU ZAGOVORNICI
BORBE PROTIV KORUPCIJE
Oni koji se bore protiv korupcije i zahtevaju transparentnost vlasti esto sami postaju rtve krenja ljudskih prava. Rizici i pretnje mogu se pojaviti u mnogim oblicima. Novinari i zagovornici borbe protiv korupcije mogu biti maltretirani, moe im se pretiti, pa ak mogu biti i ubijeni kako bi bili spreeni da sluajeve korupcije uine javnim.48 Uzbunjivai mogu biti uutkani hapenjem ili pretnjom silom. Ponekada oni koji istrauju ili prijavljuju sluajeve korupcije postaju mete krivinih tubi koje su fabrikovane ili neprimerene (na primer, zakoni protiv omalovaavanja vlasti ili subverzije, ili zakoni o nacionalnoj bezbednosti). Ugledni novinari ili zagovornici ljudskih prava mogu biti (lano) optueni za primanje mita ili lano prikazivanje svog finansijskog stanja. Opozicioni kandidati mogu biti spreeni da uestvuju na izborima dok ne dokau da nisu krivi po (lanim) optunicama za korupciju. Ovakvom praksom kri se ne samo pravo na ivot, slobodu i sigurnost ve i pravo na slobodu miljenja i izraavanja i pravo na traenje i dobijanje informacije bez ometanja (videti uokvireni tekst br. 14). Ovakva praksa takoe obeshrabruje druge pojedince da u budunosti prijave korupciju.
48 Videti izvetaje specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za unapreenje i zatitu prava na slobodu miljenja i izraavanja, posebno The Right to Freedom of Opinion and Expression: Addendum: Summary of Cases Transmitted to Governments and Replies Received, U.N. Doc. E/CN.4/2005/64/Add.1, 29. mart 2005. Videti, takoe, izvetaje o stanju slobode izraavanja u razliitim zemljama, koje je objavila organizacija Article 19, na www.article19.org.
63
Medijske kampanje i pritisak na javno mnjenje takoe mogu dovesti do situacije u kojoj se vlasti oseaju obavezne da kazne ljude koji su navodno odgovorni za dela korupcije ak i kada nema dovoljno dokaza za njihovu osudu. Sudije, kao i tuioci i drugi organi vlasti odgovorni za krivino gonjenje sluajeva korupcije, esto se optuuju za mek stav prema korupciji, ili ak za umeanost u korupciju, ako ne kanjavanju navodne zloupotrebe brzo i na upadljiv nain. Zbog ovoga oni mogu biti skloni krenju garancija pravednog sudskog postupka (videti poglavlje IV). Iako vlasti imaju zakonsko pravo da pojedince liavaju slobode, one to ne smeju raditi na nezakonit ili proizvoljan nain, a korienje ovog prava mora biti u skladu sa zakonskim standardima pravednog postupka, koji su osmiljeni da spree zloupotrebu ovog prava.49 Krivine procedure moraju biti pravedne i u skladu sa ustanovljenim pravnim standardima. Ako ovi standardi nisu ispunjeni, ljudska prava optuenih se kre.
14. Prava zagovornika borbe protiv korupcije koja se esto kre

Sloboda miljenja i izraavanja
Svako lice ima pravo na miljenje i izraavanje tog miljenja bez ometanja (vidi ICCPR, lan 19. i HRC, Opta napomena br. 10: Sloboda izraavanja, lan 19). Ovo pravo ukljuuje slobodu na miljenje bez ometanja i slobodu traenja, dobijanja i saoptavanja informacija i ideja putem bilo koje vrste medija. Ova prava treba da budu zatiena od ometanja od strane bilo javnih vlasti, bilo privatnih subjekata. Pravo ljudskih prava dozvoljava odreene restrikcije ili ogranienja prava na izraavanje. U naelu, time se tite prava ili ugled drugih, dravna bezbednost ili javni red i mir (ordre public), kao i javno zdravlje i moral [videti ICCPR, lan 18 (3)]. Ova ogranienja treba tumaiti usko. Druge vrste ogranienja kre pravo ljudskih prava. Pored toga, okvir ljudskih prava pretpostavlja i zahteva pluralizam medija i nezavisno sudstvo.
Pravo na slobodu i pravo na linu bezbednost
Pravo na linu slobodu ne garantuje punu slobodu od hapenja ili pritvaranja. Umesto toga, ovo pravo obezbeuje sutinsku garanciju da hapenje ili pritvaranje nee biti nezakonito ili proizvoljno. Stoga, pravo na linu slobodu podrazumeva da nijedno lice nee biti proizvoljno lieno slobode (videti ICCPR, lan 9). Lice moe biti lieno slobode samo po zakonskom osnovu i u zakonskom postupku, uz obavezno potovanje niza minimalnih garancija. Na primer, lice lieno slobode ima pravo da od suda trai da ispita zakonitost
49
O pravednom postupku, videti poglavlje IV. Kao to smo napomenuli, pravo ljudskih prava obavezuje dravu da titi pojedince od zloupotrebe od strane dravnih ili privatnih aktera, ak i kada nije neposredno odgovorna za njih. Drave kre svoje obaveze vezane za ljudska prava kada ne preduzmu odgovarajue mere ili kada ne ispolje odgovarajuu revnost u prevenciji, kanjavanju, ispitivanju i ispravljanju tete koju prouzrokuju takva dela poinjena od strane privatnih lica ili subjekata (HRC, Opta napomena br. 31).
64
zadravanja i pritvaranja (habeas corpus) i mora biti blagovremeno obaveteno o razlozima hapenja i svim optubama protiv njega, kao i blagovremeno izvedeno pred sudiju ili drugog zvaninika sa sudskim ovlaenjima, koji mora ili da ga oslobodi ili da odredi pritvor do suenja. Takoe, licu mora biti sueno u razumnom roku, odnosno mora mu se obezbediti nadoknada ako je pritvor bio nezakonit. Pritvor do suenja treba da bude izuzetak, a ne pravilo. Ovo pravo odnosi se na svaku vrstu liavanja slobode nezavisno od toga da li je po osnovu krivinih radnji, mentalne bolesti, skitnje, zavisnosti od droge, prevaspitavanja ili krenja imigracionih propisa. Iako je prvobitna namena prava na bezbednost bila da pokrije linu bezbednost lica lienih slobode, ono je sada prihvaeno kao nezavisno pravo, i priznato je i u sluajevima koji su vezani za pretnje smru, pokuaje ubistva, uznemiravanje i zastraivanje. Pravo ljudskih prava obavezuje drave da preduzmu razumne i odgovarajue mere kako bi zatitile ljude od ovakvih pretnji.
Pravo na privatnost
Porodica, dom, lina prepiska, ast i ugled predstavljaju osnovne aspekte privatnog ivota, ali oni svakako nisu jedini (vidi ICCPR, lan 17). Drugi specifini aspekti privatnosti su zatita privatnih podataka, kontrola nad sopstvenim imenom, seksualna privatnost, kao i pretresi i nadgledanje. Svako lice ima pravo da bude zatieno od proizvoljnog i nezakonitog meanja u njegovu privatnost i porodini ivot nezavisno od toga da li ovo meanje dolazi od strane dravnih vlasti, pojedinaca ili kompanija.
Da bi se to spreilo, nezavisne sudije igraju kljunu ulogu u nadgledanju antikorupcijskih istraga u cilju da osiguraju puno potovanje garancija pravednog procesa. Nezavisnim nadzorom prava optuenih od strane civilnog drutva takoe se obezbeuje vaan element zatite. Lica optuena za korupciju imaju svoja prava i moraju im biti pruene sudske garancije.
Politizacija antikorupcijskih kampanja

Antikorupcijske kampanje se ne odvijaju u politikom vakuumu. Mnoge antikorupcijske kampanje koje tvrde da se sukobljavaju sa korupcijom (esto na najviim nivoima vlasti) u isto vreme promoviu politike interese. Na Tajlandu 2007. godine, u Bangladeu takoe 2007. godine i na Fidiju 2006. godine izabrani efovi drava svrgnuti su od strane vojnih voa po osnovu korupcije. Uplitanje vojske u antikorupcijske programe predstavlja posebnu opasnost po ljudska prava. esto dolazi do suspendovanja ustava. Nije redak sluaj da se ograniavaju i graanske slobode kao to je sloboda okupljanja. Opozicioni politiari i aktivisti esto se nezakonito liavaju slobode. U mnogim sluajevima, sloboda tampe se u velikoj meri ograniava.
65
MEHANIZMI
LJUDSKIH PRAVA KOJI TITE ZAGOVORNIKE BORBE PROTIV
KORUPCIJE I SPREAVAJU ZLOUPOTREBE
Organizacije za borbu protiv korupcije i organizacije za ljudska prava stoga imaju dobre razloge da sarauju u cilju zatite prava zagovornika borbe protiv korupcije i smanjivanja rizika iskoriavanja antikorupcijskih kampanja u politike svrhe. Oni koji se bore protiv korupcije ili zahtevaju transparentnu vlast ne moraju sebe nuno smatrati zagovornicima ljudskih prava i ne moraju koristiti termin ljudska prava kada govore o onome to rade. Meutim, kada iznesu u javnost sluajeve korupcije, oni, ipak, imaju cilj da uine institucije odgovornim, da stave taku na nekanjivost i poboljaju kvalitet vlasti, a ove aktivnosti su istovremeno i ciljevi ljudskih prava. Novinari takoe mogu imati ulogu zatitnika ljudskih prava kada istrauju i izvetavaju o sluajevima korupcije. Svim ovim ljudima je potrebna zatita i oni je zasluuju zbog posla kojim se bave. Dva mehanizma Ujedinjenih nacija posebno su vana za zagovornike borbe protiv korupcije: sporazumna tela i specijalne procedure (videti uokvireni tekst br. 15). Najkorisnije specijalne procedure su specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za poloaj zatitnika ljudskih prava, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za unapreivanje i zatitu prava na slobodu miljenja i izraavanja, Radna grupa za proizvoljno liavanje slobode i specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za vansudska, masovna i proizvoljna pogubljenja. Kada su prava zagovornika borbe protiv korupcije prekrena ili ugroena, ovim telima se moe poslati obavetenje (pismo, faks ili telegram), kojim se dokumentuje krenje prava koje je u pitanju. Ona potom mogu uiniti ovu zabrinutost javnom i kada je zagovornik borbe protiv korupcije u ozbiljnoj opasnosti, mogu se pismeno obratiti vlastima traei objanjenje ili zahtevajui preduzimanje koraka koji e garantovati prava lica koja su izloena riziku. Zagovornike borbe protiv korupcije i antikorupcijske organizacije treba podsticati da sistematino koriste ove mehanizme.50
15. Izvetavanje Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i mehanizmi odgovornosti Ujedinjene nacije su razvile dva karakteristina tipa procedura vezanih za ljudska prava. Osnovni mehanizmi zasnovani na Povelji su Univerzalni periodini izvetaj (UPR) kao i Specijalne procedure (specijalni izvestioci,
50
Videti izvetaje specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za vansudska, masovna i proizvoljna pogubljenja (Doc. E/CN.4/2006/53/Add.1, 27. mart 2006, strana 145 i Doc. E/CN.4/2004/7, 22. decembar 2003, paragrafi 65, 92. i 93, i Miljenja koja je usvojila Radna grupa za proizvoljno liavanje slobode, U.N. Doc. E/CN.4/2004/3/Add.1, 26. novembar 2003, strane 36 i 2325).
66
nezavisni eksperti i radne grupe) Saveta za ljudska prava. Mehanizmi zasnovani na sporazumima su komiteti formirani u skladu sa odredbama meunarodnih sporazuma o ljudskim pravima u cilju da nadgledaju i kontroliu potovanje ovih sporazuma. Oni ukljuuju Komitet za ljudska prava, Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava i Komitet za prava deteta. Postoje etiri vrste mehanizama zasnovanih na sporazumima: (a) postupak izvetavanja; (b) meudravni postupak; (c) istrani postupak i (d) albeni postupak. Postupak izvetavanja. Najvei broj sporazuma o ljudskim pravima ukljuuje sistem periodinog izvetavanja. Drava ugovornica (tj. drava koja je ratifikovala odgovarajui sporazum) obavezna je da nadzornom telu podnosi periodine izvetaje o merama koje je usvojila u cilju implementacije odredaba sporazuma. Njen izvetaj analizira odgovarajui komitet, koji daje komentare i moe da zatrai dodatne informacije. U naelu, procedure izvetavanja imaju cilj da olakaju dijalog izmeu nadzornog tela i drave. Na kraju, komitet najee objavljuje Zakljune primedbe. U ovim izjavama, nekoliko nadzornih tela je izriito potvrdilo da korupcija kri ljudska prava, iako su to uinila u irem smislu. Na primer, Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava primeuje da se drave suoavaju sa ozbiljnim problemima korupcije, koji imaju negativne posledice po puno ostvarivanje prava koja su predmet ovog Sporazuma [ICESCR] (E/C.12/1/ADD.91), dok Komitet za prava deteta saoptava da ostaje zabrinut zbog negativnog uticaja koji korupcija moe da ima na rasporeivanje ionako ogranienih resursa za delotvorno unapreivanje i zatitu prava deteta, ukljuujui pravo na obrazovanje i zdravlje (CRC/C/ COG/CO/1, paragraf 14). Meudravni postupak. Prema nekim instrumentima ljudskih prava [na primer, ICCPR, lan 41; Komitet protiv muenja (CAT), lan 21; Evropski sud za ljudska prava (ECtHR), lan 33], drava moe da pokrene postupak protiv druge drave za koju smatra da ne ispunjava svoje obaveze propisane tim instrumentom. U naelu, ovakva alba moe se podneti samo ako su obe drave priznale nadlenost nadzornog tela da prima ovakvu vrstu albe. Istrana procedura. Ovaj mehanizam dozvoljava nadzornom telu da istrauje posebno teka i sistemska krenja ljudskih prava u odreenoj zemlji, i to na sopstvenu inicijativu ili na osnovu pouzdanih informacija. albena procedura. Nekoliko meunarodnih konvencija omoguava pojedincima ili grupama pojedinaca da meunarodnom nadzornom telu podnose albe u kojima se tvrdi da je dolo do krenja ljudskih prava. Postupak moe biti iznet pred grupu eksperata u cilju donoenja kvazisudske odluke ili pred meunarodni sud, kao to je Evropski sud za ljudska prava (ECtHR), Interameriki sud za ljudska prava (I/A Court H. R.) ili Afriki sud za ljudska prava i prava naroda (ACtHPR), u cilju donoenja pravosnane odluke. Neki drugi regionalni sudovi mogu takoe biti od koristi, kao to je Sud pravde Ekonomske zajednice zapadnoafrikih drava, Sud Zajednice za razvoj juga Afrike i Istonoafriki sud pravde. Treba dodati da, uprkos tome to pomenuti mehanizmi mogu da pomognu rtvama korupcije, tako to im obezbeuju obeteenje i skreu panju na zloupotrebe, oni su do sada bili slabo korieni.
67
Nekoliko sporazumnih tela prihvata albe u sluajevima krenja ljudskih prava, mada je opte pravilo da podnosilac albe prvo mora da iscrpe sve domae pravne lekove. Ova tela su ponekad preduzimala korake u cilju zatite pojedinaca koji su bili izloeni pretnjama ili maltretiranju nakon to su bili svedoci ili prijavili korupciju.51 Postojanje aktivnih organizacija za ljudska prava i delotvornih unutranjih mehanizama za ljudska prava u odreenoj zemlji takoe moe biti od pomoi u zatiti od zloupotrebe. Tamo gde zakoni podstiu transparentnost, spreavaju nekanjivost i garantuju pristup informacijama i slobodu izraavanja, pojedinci i organizacije koji prijavljuju korupciju bie bolje zatieni, a drave i privatni akteri e tee moi da iskoriste antikorupcijske zakone u politike svrhe.
16. Zagovornici borbe protiv korupcije i Deklaracija o zatitnicima ljudskih prava Deklaracija o pravima i obavezama pojedinaca, grupa i drutvenih organa da promoviu i tite univerzalno priznata ljudska prava i osnovne slobode prua zatitu i podrku zatitnicima ljudskih prava u kontekstu posla koji obavljaju. Deklaracijom se ne generiu nova prava, ve se postojea prava formuliu tako da budu lake primenjiva na potrebe i iskustva zatitnika ljudskih prava. Deklaracija smatra da je zatitnik ljudskih prava osoba koja, sama ili sa drugima, deluje na unapreenju ili zatiti ljudskih prava. Postoji irok konsenzus o tome da se oni koji zastupaju dobro upravljanje, demokratizaciju i stavljanje take na korupciju i zloupotrebe ovlaenja smatraju zatitnicima ljudskih prava [videti: www2.ohchr.org/english/issues/ defenders/who.htm].
Ako odlue da koriste procedure za ljudska prava Ujedinjenih nacija, antikorupcijske organizacije mogu imati korist od konsultacija sa zagovornicima ljudskih prava, od kojih su mnogi upoznati sa mehanizmima i sa pravom ljudskih prava, i znaju kojim kategorijama sluajeva odreeni mehanizmi mogu da se bave. Naravno, obostrano korisna saradnja moe da se iri i dalje: organizacije za ljudska prava i antikorupcijske organizacije mogu da sarauju u zagovaranju usvajanja boljih zakona o pristupu informacijama, pravnih garancija slobode miljenja i izraavanja, nezavisnosti pravosudnih vlasti, pluralizma medija, kao i zakona koji na pravi nain uspostavljaju ravnoteu izmeu dravne bezbednosti i prava na informacije. Mogunosti za saradnju razmotrene su u narednom poglavlju.
51
Videti, na primer, Committee against Torture, Communication No. 221/2002 M.M.K. vs. Sweden, CAT/C/34/D/221/2002, 18. maj 2005.
68
VI. MOGUNOSTI ZA SARADNJU

U ovom izvetaju istakli smo veze izmeu dela korupcije i razliitih krenja ljudskih prava, i pomenuli rizike sa kojima se suoavaju oni koji se bore protiv korupcije. U posebnom izvetaju bie razmotreno kako ljudska prava mogu praktino da se integriu u antikorupcijske programe, kao i na kakve tekoe mogu da naiu eksperti za borbu protiv korupcije kada se koriste ljudskim pravima. U ovom poglavlju istaknute su neke mogunosti za saradnju izmeu onih koji zagovaraju i tite ljudska prava i onih koji rade na okonavanju korupcije, a date su i odreene preporuke.
POLAZNE
TAKE
Organizacije civilnog drutva, ukljuujui i nevladine organizacije, poslovne asocijacije, ekspertske grupe, naunike i medije, igraju kljunu ulogu u nastojanju da se suzbije korupcija i da se promoviu ljudska prava. I pored toga, iako je dobar deo posla koji rade komplementaran, grupe za ljudska prava i antikorupcijske grupe, uz nekoliko znaajnih izuzetaka, ne sarauju redovno, niti razmenjuju svoja znanja i iskustva. To je, do izvesne mere, rezultat injenice da se na antikorupcijske organizacije gleda kao na organizacije koje rade zajedno sa vlastima i koje su slubenije, dok se na organizacije za ljudska prava vie gleda kao na protivnike. Ipak, tamo gde je nivo korupcije visok, manje su anse da e ljudska prava biti potovana: obe vrste organizacija imaju dobre razloge da promoviu graanska i politika prava koja imaju snagu da civilno drutvo uine odgovornim i omogue mu da se organizuje i delotvorno funkcionie. Sem toga, ni odnosi izmeu organizacija za ljudska prava i vlasti nisu uvek protivniki. Mnoge organizacije civilnog drutva rade zajedno sa dravnim organizacijama na implementaciji reformi u oblasti ljudskih prava i obuke vezane za ljudska prava. Ukratko, postoje mogunosti za saradnju antikorupcijskih organizacija i organizacija za ljudska prava u mnogim aktivnostima od participativnog planiranja budeta i praenja javne potronje do formiranja graanskih savetodavnih odbora i kampanja za lobiranje i propagiranje. Ipak, nije uvek lako postii saradnju. Jedna od prepreka je u tome to antikorupcijski eksperti esto doivljavaju jezik i pojmove ljudskih prava kao strane i apstraktne. Oni, u naelu, ne koriste mehanizme ljudskih prava i ale se da pristup iz ugla ljudskih prava ne nudi praktina reenja. Sa druge strane, ljudi koji se bave ljudskim pravima esto ignoriu specifinosti razliitih dela korupcije i pravne instrumente koji su na raspolaganju za borbu protiv njih. Da bi se ostvarila korisna saradnja, neophodni su napori obeju strana u cilju prevazilaenja jezikih razlika i razlike u radu. Organizacije za ljudska prava morae da nau nove naine da prenesu svoje pravne vetine kao to je, na primer, prihvatanje strogih ali manje apstraktnih i pravnikih naina izraavanja.
69
Podizanje svesti i osnaivanje naroda

Pristupi odozdo nagore, koji se upravljaju potrebama, nude dobre prilike za saradnju. Testirani na raznim stranama sveta, od kampanja pisanja pisma Amnesty International-a do masovnih akcija graanskih prava i pokreta graanske neposlunosti, ovakvi pristupi stavljaju javno mnjenje i civilno drutvo u centar promena. Iako je predloge reformi esto lake uvesti sa vrha, do trajne promene e oigledno mnogo lake doi ako nju podrava i zahteva javnost, jer se time podstie odgovornost i transparentnost. Nacionalne institucije za ljudska prava mogu da pomognu u jaanju uticaja antikorupcijskih organizacija. Nekoliko uspenih primera zajednike saradnje ve se mogu navesti (videti uokvireni tekst br. 17). U naelu, oni kombinuju tradicionalnu praksu ljudskih prava imenuj i posrami sa tehnikom strunou antikorupcijskih organizacija.
17. Luksuzan ivot izraunavanje cene dravnog rasipnitva u Keniji Nacionalna komisija Kenije za ljudska prava (KNCHR) prevela je cenu korupcijskih skandala na nain koji njihove posledice ini oiglednijim za graane. Prvo izdanje Luksuznog ivota izraunavanje cene dravnog rasipnitva u Keniji, izdato zajedno sa Transparency International Kenija u januaru 2006, objanjava kako kupovina luksuznih slubenih kola utie na ivot obinih graana. Jedna druga serija tekstova pod naslovom Nepravedno bogaenje: stvaranje milionera koji otimaju zemlju daje pregled cena koje plaa javnost za nezakonito dodeljivanje javnog zemljita. Napisana u saradnji sa Kenijskim savezom za zemljite, ona demaskira javne linosti koje su ostvarile veliki profit dobijanjem besplatnog javnog zemljita koje su potom prodale treim licima [za postojee izvetaje videti: www.knchr.org].
Sprovoenje postojeih zakona i izrada novih zakona i pravila ponaanja

Antikorupcijske organizacije i organizacije za ljudska prava mogu da tragaju za zajednikim interesima u nekoliko oblasti. Mogu da deluju na izglasavanju zakona i razvoju politika koje e smanjiti tajnost procesa odluivanja unutar vlasti i promovisati pristup informacijama i transparentnost, mogu organizovati kampanje za slobodu izraavanja i pluralistike medije, kao i kampanje za ratifikovanje antikorupcijskih sporazuma poput UNCAC-a. Pravila ponaanja mogu da postave standarde za dravne inovnike time to e obezbediti da oni ne koriste svoju javnu funkciju za sticanje privatne koristi i ne ispoljavaju pristrasnost prilikom obavljanja svojih javnih dunosti.
70
18. Pristup informacijama i angaovanje graana Javni pristup slubenim informacijama moe voditi ka delotvornijoj, efikasnijoj i manje korumpiranoj vlasti. Kada javnost paljivo nadgleda zvanine institucije, moe doi do smanjivanja zloupotrebe ovlaenja ukljuujui i korupciju. Uestvovanje u kreiranju politike moe poboljati kvalitet te politike i uveati njenu javnu podrku. Da bi se ispunili ovi ciljevi, javnost mora biti dobro informisana, a dravni slubenici moraju ne samo da daju informacije ve i da osiguraju da mehanizmi savetovanja budu ozbiljno shvaeni i dovoljno sveobuhvatni. U nekoliko novijih zakona konkretno je prepoznato da pristup informacijama moe doprineti zatiti ljudskih prava. Mnogi od ovih zakona zabranjuju dravnim telima da uskrauju informacije o krenjima ljudskih prava i drugim zloupotrebama funkcije. Meu njima su, na primer, meksiki Zakon o transparentnosti i pristupu javnim informacijama i Zakon 27806 o transparentnosti i javnim informacijama Perua. Neki zakonski akti o pristupu informacijama ukljuuju odredbe koje se konkretno odnose na korupciju: na primer, Zakon o slobodi informacija Trinidada i Tobaga [lan 35, dostupno na: www.nalis. gov.tt/Socio_economic/THE-FREEDOM-OF-INFORMATIONACT1999. htm]. Akteri civilnog drutva lobirali su za pristup informacijama u mnogim zemljama i u mnogim sluajevima ovi zakoni svedoe o potencijalu koji nosi aktivno angaovanje graana. Angaovanje graana zasniva se na prostoj pretpostavci da pojedinci na koje utie odreena odluka treba da budu sutinski ukljueni u proces odluivanja. Zakoni o pristupu informacijama osiguravaju da graani imaju mogunost nadgledanja i uticaja na politiku i odluke vezane za probleme kao to je korupcija, koji neposredno ili posredno utiu na ljudska prava. U Meksiku, nevladina organizacija Fundar-Centro de Anlisis e Investigacin [videti: www.fundar.org.mx] uspeno je iskoristila meksiki Zakon o transparentnosti i pristupu informacijama za nadgledanje javne potronje tako to je sakupila informacije o nepotizmu i korupciji u dodeli i korienju fondova namenjenih zdravlju ena i programima prevencije HIV-a/AIDS-a. Ova organizacija je otkrila da je taj novac dodeljen jednoj organizaciji za borbu protiv abortusa, koja je potroila vie od 89 odsto sredstava na unajmljivanje marketinkih kompanija za kampanju protiv obezbeivanja kontraceptivnih sredstava za ene. Kao posledica skandala koji je usledio, Ministarstvo zdravlja zatrailo je povraaj novca, dok je Ministarstvo de la Funcin Pblica zapoelo krivinu istragu. U nekim sluajevima, korienje tehnika pristupa informacijama zbacilo je sa vlasti korumpirane politike reime. Filipinski centar za istraivako novinarstvo (PCIJ) poeo je 2000. godine da istrauje lino bogatstvo predsednika Dozefa Estrade (Joseph Estrada). Na osnovu slubenih dokumenata i intervjua, ovaj centar paljivo je dokumentovao dokaze o sticanju nekretnina i osnivanju fiktivnih firmi od strane lanova Estradine porodice. Dokazi koji su prikupljeni nagovetavali su korupciju irokih razmera na predsednikom nivou i igrali su vanu ulogu u svrgavanju predsednika Estrade.
71
U ovom sluaju, iako Filipini nemaju poseban zakon o pristupu informacijama, PCIJ je uspeo da iskoristi druge mehanizme ukljuujui prethodne sluajeve (precedente) ustanovljene sudskim sporovima koji su voeni na osnovu ustavnih garancija pristupa informacijama.
Organizacije za ljudska prava i antikorupcijske organizacije takoe mogu da sarauju na izgraivanju vrih profesionalnih standarda i pravila ponaanja, u idealnom sluaju u saradnji sa nadlenima za sprovoenje zakona i pripadnicima pravosua. U tom pogledu, koristan zajedniki cilj bio bi da se Bangalorski principi sudijskog ponaanja to vie proire.52 Ove organizacije mogu kao svoju ciljnu grupu imati i druge aktere kao to su bankari, knjigovoe, agenti za prodaju nekretnina i drugi profesionalci, bez ije se pomoi korupcija i njeni prihodi ne mogu prikriti, te da rade na podizanju svesti meu novinarima i medijiskim profesionalcima.
Korienje mehanizama ljudskih prava u cilju zatite, obeteenja i odgovornosti

Postoje razliite institucije i procedure koje mogu pozvati drave na odgovornost zbog njihove politike i delovanja. Unutranji mehanizmi ukljuuju one koje predvia NHRI, kao i skuptinsko izvetavanje; meunarodni mehanizmi ukljuuju one koji su propisani od strane Ujedinjenih nacija, te regionalne sudove za ljudska prava kao to su Evropski sud za ljudska prava, Interameriki sud za ljudska prava i Afriki sud za ljudska prava i prava naroda. Svaki od ovih sudova moe pomoi u zatiti zagovornika borbe protiv korupcije tamo gde su njihova prava dovedena u pitanje. Pored toga, tamo gde se mogu utvrditi jasne veze izmeu dela korupcije i obaveza vezanih za ljudska prava, isti mehanizmi mogu se u nekim sluajevima iskoristiti kako bi poinioci dela korupcije snosili veu odgovornost. Meunarodni mehanizmi ne mogu da zamene krivino gonjenje, ali mogu da dopunjavaju njegovu kljunu ulogu. Sem toga, mehanizmi za ljudska prava mogu pomoi zagovornicima borbe protiv korupcije da prevaziu zakonske prepreke koje spreavaju krivino gonjenje u zemlji. Neki oblici koruptivne prakse nisu nuno nezakoniti: kada ne postoji mogunost da se ovi oblici prakse podvrgnu standardnom sprovoenju zakona, postoji mogunost korienja foruma za ljudska prava. Na primer, mnogi pravosudni sistemi ne smatraju da nepotizam i politika pristrasnost potpadaju pod pojam korupcije sa strogo pravne take gledita, pa samim tim ova dela nisu zakonom zabranjena. Meutim, ovakvi oblici prakse mogu za posledicu imati krenje prava na politiko angaovanje ili prava na ravnopravan pristup javnim slubama. U ovakvim sluajevima, sporovi zasnovani na ljudskim pravima, uz korienje mehanizama za ljudska prava, mogu pomoi da doe do preinaenja ili obeteenja, koje strogo pravni pristup ne bi mogao da ponudi. Pored toga,
52 Videti poglavlje IV. Komentar o Bangalorskim principima pripremila je Grupa za integritet pravosua (marta 2007).
72
pribegavanje ljudskim pravima moe da pomogne u ostvarivanju javne odgovornosti (ak i ako primena ne bude potpuna).
Zagovaranje socijalne odgovornosti budetske i statistike analize

Jedan od delotvornih naina da se ogranii korupcija i zatite ljudska prava (posebno ekonomska, socijalna i kulturna) jeste da se javnosti i civilnom drutvu prue bolji instrumenti i vea ovlaenja u procenjivanju socijalnih programa koji su za njih od interesa. Pored sudskih sporova i glasanja na izborima, zajednice i organizacije civilnog drutva razvile su mnoge druge naine za pozivanje vlasti na odgovornost. Oni ukljuuju lobiranje i zastupanje, graanska savetodavna tela i budetske analize. Razmena iskustava o tome kako da se ovi mehanizmi uspeno sprovode predstavlja jednu od poetnih taaka za saradnju izmeu organizacija za ljudska prava i antikorupcijskih organizacija. Da bi ovi mehanizmi bili delotvorni, ugroenim drutvenim grupama mora se obezbediti mogunost angaovanja u njihovom razvoju, sprovoenju i nadgledanju. Angaovanje mora biti stvarno, ukljuujui pristup informacijama i odreeni nivo uticaja na proces odluivanja. Budetska analiza (metodologija za ispitivanje dravnih prioriteta kroz analizu i uporeivanje javne potronje razloene po razliitim stavkama), kao i analiza statistikih podataka predstavljaju mono oruje za poveavanje transparentnosti i potovanja obaveza vezanih za ljudska prava. Antikorupcijske organizacije imaju vie iskustva u korienju ovih mehanizama i mogu pomoi organizacijama za ljudska prava, koje ih sve ee uzimaju u razmatranje, da savladaju vetine njihovog korienja. Iako u budetskoj analizi lei veliki potencijal, informacije o budetu su u mnogim zemljama skrivene pod velom tajnosti. Dok budetski planovi i proces odobravanja budeta mogu biti relativno javni, vlasti ree imaju obavezu davanja na uvid informacija o potronji. Budui da do korupcije u naelu dolazi kada se novac troi, vano je osigurati da ovakve informacije budu dostupne i kvalitetne. Organizacije za ljudska prava i antikorupcijske organizacije imaju ovde zajedniki interes i mogu da udrue napore kako bi ubedile vlasti da je neophodno da se prikupe precizni statistiki podaci o potronji i omogui pristup ovim informacijama.
Nadgledanje sklapanja javnih ugovora i meunarodne pomoi

Zastupnici ljudskih prava koji rade na okonavanju korupcije treba posebno da obrate panju na sklapanje javnih ugovora. Ovo podrazumeva nadgledanje procedura sklapanja ugovora na svim nivoima, od optinskih vlasti do pokrajinskih i nacionalnih ili federalnih vlada. Dok su ugovori na nacionalnom i federalnom nivou najee vei, ugovori na nivou lokalnih vlasti takoe ukljuuju znaajnu javnu potronju i imaju uticaj koji je vidljiviji za javnost. Sklapanje javnih ugovora, vie nego bilo koja druga oblast, predstavlja prirodnu poetnu taku za saradnju izmeu organizacija za
ljudska prava i antikorupcijskih organizacija. Tokom poslednjih deset godina, na primer, nacionalne kancelarije TI-a razvile su mehanizme i tehnike vetine potrebne za nadgledanje sloenih procesa sklapanja javnih ugovora. Organizacije za ljudska prava mogu da primene jezik i praksu ljudskih prava u cilju dopunjavanja ovog tehnikog dela posla. Organizacije za ljudska prava i antikorupcijske organizacije mogu takoe da se udrue u cilju poboljanja transparentnosti i odgovornosti kada je u pitanju meunarodna pomo. Budui da su donatorske vlade odgovorne pred svojim poreskim obveznicima, a vlade koje primaju pomo pred korisnicima kojima je ona namenjena, organizacije i jednog i drugog pokreta mogu insistirati na boljoj informisanosti i potovanju standarda ljudskih prava tokom procesa dodeljivanja pomoi. Potreba za ovakvim delovanjem e rasti nakon uvoenja politika koje poveavaju nivo na kome donatori neposredno finansiraju nacionalne budete.
Sudski postupci
U ovom izvetaju je iznet stav da se povezivanjem dela korupcije sa krenjima ljudskih prava mogu otvoriti novi tokovi aktivnosti, posebno u sluajevima kada se korupciji moe suprotstaviti kroz brojne nacionalne, regionalne i meunarodne mehanizme koji ve postoje za nadgledanje potovanja ljudskih prava. Isti ovi mehanizmi mogu se koristiti u zatiti zagovornika borbe protiv korupcije ija su prava prekrena. Sudski postupci takoe pruaju priliku za saradnju izmeu organizacija za ljudska prava i antikorupcijskih organizacija. Sudski postupci mogu da podignu svest i da primoraju dravu da preduzme korake protiv korupcije. Pored toga, uspean sudski proces moe za rezultat imati nadoknadu tete za rtvu a moe ustanoviti i nova zakonska pravila koja e pomoi drugima. Ipak, delotvornost sudskih procesa ima svoje granice i oni ne predstavljaju reenje u svim sluajevima. Da bi sluaj bio uspean, potrebni su visokokvalitetni dokazi i dobra saradnja izmeu rtava, advokata i zagovornika ljudskih prava. Uspeh obino zahteva i usluge profesionalnog pravnog tima, to moe biti skupo. Sa druge strane, sudovi mogu biti korumpirani, zakoni loe napisani, a pravosudni sistem suvie slab. Uspeh nije garantovan ni pod najboljim uslovima, a oni kojima je najvie potrebna zatita najee imaju najmanje mogunosti da pokrenu skupe i dugotrajne sudske postupke. Voenje sudskih sporova u javnom interesu moe odgovoriti na neke od ovih izazova. Neke organizacije za ljudska prava stekle su znaajno iskustvo u javnim (ili stratekim) sudskim sporovima, koje mogu da ire i dele sa drugima. Kada je to prikladno, antikorupcijske organizacije treba da razmotre voenje sudskih sporova u javnom interesu, na primer, za povraaj imovine. Posebno ogranienje kada su u pitanju sudski sporovi predstavlja problem dokaza. Korupcija je po definiciji prikrivena i ne ostavlja pisani trag. Stoga, prikupljanje dokaza predstavlja veliki izazov. Takoe, pomenuli smo ogranienja pravosudnog obeteenja. Da bi sudski postupci bili korisni, za rtve ili za poinioce, zagovornici moraju takoe da identifikuju rtve, da dobiju
njihov pristanak za voenje krivinog postupka i u nekim sluajevima da ih ubede da svedoe. Sve ovo moe biti teko da se postigne. Pored toga, tamo gde su u pitanju represivni reimi, sudski sporovi mogu nositi i ozbiljan rizik nanoenja tete onima koji su u sporove ukljueni. Stoga, iz vie razloga, iako voenje sudskih postupaka ima svoju vrednost, tekoe ne treba potcenjivati i pokretanje sporova treba paljivo razmotriti uporedo sa drugim mogunostima obeteenja. I pored svega reenog, sudski sporovi ipak ostaju vaan mehanizam koji vredi razmatrati u sluajevima gde drugi pristupi nisu doneli rezultate, a mogu biti vrlo delotvorni ako predstavljaju jedan od elemenata ire strategije. Neke antikorupcijske organizacije ve se usredsreuju na sudske sporove. U nekoliko zemalja, centri za zastupanje i pravnu pomo (ALAC), kojima upravljaju nacionalne kancelarije TI-a, nude pro bono pravnu pomo u sluajevima vezanim za korupciju (videti uokvireni tekst br. 19). Ova vrsta angaovanja lii na tradicionalno voenje sudskih sporova u javnom interesu vezanom za ljudska prava, kojim se bave mnoge organizacije za ljudska prava i univerzitetske pravne klinike za ljudska prava. Ovo je jo jedna oblast zrela za saradnju. Organizacije koje rade sa pravnim klinikama i savetodavnim centrima moraju da imaju u vidu jedan rizik: mogunost da centri za zastupanje i pravnu pomo postanu sve vie prva instanca uspostavljanja kontakta kada su u pitanju problemi korupcije, to moe imati za posledicu slabljenje dravnih antikorupcijskih mehanizama i institucija.
19. Centri za zastupanje i pravnu pomo (ALAC) Prve pilot ALAC centre osnovale su 2003. godine tri nacionalne kancelarije TI-a u istonoj Evropi (Bosna i Hercegovina, Makedonija i Rumunija). Prevazilazei prvobitna oekivanja, ALAC model je krenuo da se razvija i trenutno je jedan od najdinaminijih elemenata svetskog TI pokreta. Od preko dvadeset ALAC centara koji postoje u vie od deset zemalja, veina je i dalje u istonoj Evropi. ALAC centri imaju besplatne telefonske linije i deurne slube u kojima rade obueni volonteri i studenti prava. U nekim sluajevima centri nude neposredne usluge u seoskim sredinama van svojih sedita. Prikupljaju se albe rtava ili svedoka korupcije. Klijentima se daju pravni saveti i informacije o tome kako da prijavljuju sluajeve koristei odgovarajue kanale. U skladu sa prinicipom TI-a da ne istrauje sluajeve, centri se sami ne bave istraivanjem jer se smatra da je to dunost policije i tuilaca. ALAC centri se razlikuju od drugih pravnih klinika i savetodavnih centara jer, pored toga to su usredsreeni na korupciju, Centri imaju za cilj da prevedu brige i iskustva graana vezana za korupciju u strukturne promene u cilju postizanja bolje lokalne i nacionalne uprave. Deo ALAC filozofije je da odbacuje ideju da su ljudi ravnoduni u odnosu na korupciju. Centri osposobljavaju ljude da se suoe sa korupcijom, dok istovremeno doprinose sistemskim promenama. Zbog svoje popularnosti, centri su uspeli da sakupe velike koliine konzistentnih podataka o razliitim oblicima korupcije u odreenim geografskim podrujima, koji se s vremenom mogu korisititi u promovisanju politike.
75
U tom pogledu, centri nude dragocene informacije vlastima koje ele da se ozbiljno uhvate u kotac sa korupcijom. Za primere centara, videti: www.transparency.org/global_priorities/other_thematic_issues/alacs/faq. Pored osposobljavanja pojedinanih graana i promovisanja sistemskih promena, centri imaju i potencijal da zatite uzbunjivae.
Konano, sudski sporovi se mogu posmatrati i kao element ire strategije iji je cilj da podstakne drutvenu odgovornost i angaovanje javnosti. Kada ne postoje garancije graanskih i politikih prava, kao to su sloboda organizovanja, pristup informacijama i pristup pravosudnom sistemu, teko je boriti se sa korupcijom. Tamo gde je korupcija rasprostranjena, bie teko promovisati i ljudska prava. U zajednikom interesu organizacija za ljudska prava i antikorupcijskih organizacija jeste da izgrade iru i sveobuhvatniju strategiju za koju postoje veliki izgledi da bude delotvorna.
PREPORUKE
NACIONALNIM INSTITUCIJAMA I ORGANIZACIJAMA
ZA LJUDSKA PRAVA
Nacionalne institucije za ljudska prava i druge organizacije koje zagovaraju i tite ljudska prava moraju nai sopstvene naine da se suoe sa posledicama korupcije. Ne postoji jedno reenje za sve probleme. Ipak, one treba da budu spremne da odgovore na nekoliko izazova i u tome da se rukovode principima i vrednostima ljudskih prava. Mada se ovaj odeljak obraa pre svega organizacijama civilnog drutva i nacionalnim institucijama za ljudska prava, analiza koja je u njemu predstavljena relevantna je i za druga tela i organizacije koje nadgledaju ili ureuju pitanja ljudskih prava ili korupcije. Pri tome se misli, izmeu ostalog, na lanove parlamenta koji nadgledaju potovanje standarda ljudskih prava ili nadziru antikorupcijske politike i institucije [kao to je Globalna organizacija parlamentaraca protiv korupcije (GOPAC)].
Primeniti nove analitike metode: nadgledanje budeta

Pronevera javnih sredstava predstavlja estu pojavu unutar nacionalnih i lokalnih vlasti, i to posebno sredstava iz socijalnih budeta (zdravstvo, obrazovanje, smetaj, socijalna sigurnost). Velika verovatnoa je da nacionalne institucije i druge organizacije za ljudska prava koje ele da se bave korupcijom u jednom trenutku zakljue da je korisno da naue kako da argumentovano analiziraju budete. U novije vreme mnogo truda se ulae u procene kako se troe javna sredstva. Budeti mogu da se analiziraju na vie nivoa, posmatrano iz ugla neke oblasti (obrazovanje, zdravstvo, transport, infrastruktura), ili iz ugla odreenih grupa (manjine, ene, autohtone zajednice, zatvorenici itd.). Ovo struno znanje moe da se primeni na problem korupcije. Odista, u toku je revolucija vezana za podatke i mere u mnogim programskim oblastima, od ljudskog razvoja i siromatva do dobrog upravljanja
76
i antikorupcijskih reformi. Ovo ima i svoje posledice po ljudska prava. Iz praktinih i principijelnih razloga, organizacije za ljudska prava oduvek su bile obazrive kada je u pitanju kvantifikovanje nivoa ispunjenja ljudskih prava. Danas, meutim, postoji rastua potreba za pouzdanim statistikama i njihovom analizom, a organizacije za ljudska prava nee nuno morati da prikupljaju podatke, ve samo da zagovaraju prikupljanje, razvrstavanje i analizu kako kvantitativnih, tako i kvalitativnih podataka.
Ojaati nove saveze

Antikorupcijske strategije zahtevaju formiranje nacionalnih i meunarodnih saveza u kojima e uestvovati akteri iz svih segmenata civilnog drutva, vlasti i privatnog sektora. Iako su ve poele da razvijaju nove saveze i oblike saradnje, organizacije za ljudska prava i nacionalne institucije za ljudska prava morae da ojaaju svoje veze sa politiarima i novinarima, razvojnim i poslovnim udruenjima, kao i sa novonastalim i postojeim narodnim pokretima. Ovo iziskuje od strunjaka za ljudska prava da pronau nove naine za prenoenje svojih pravnih vetina iroj javnosti, odnosno u ovom sluaju, organizacijama koje se bore protiv korupcije. Nacionalne institucije za ljudska prava i organizacije za ljudska prava takoe treba da unapreuju svoje postojee veze sa pravosuem i policijom da ponude obuku i savete o posledicama korupcije, da pomognu pri formulisanju politika i da osiguraju da antikorupcijski programi ne budu korieni za priguivanje kritikih glasova. Pored nadgledanja antikorupcijskih programa i politika (istraivanja, gonjenja, sprovoenja, zakonodavstva, praenja) u cilju da se osigura da oni budu u skladu sa prinicipima ljudskih prava, zagovornici ljudskih prava mogu i da sarauju sa antikorupcijskim institucijama kako bi poboljali kvalitet i uinak ovakvih programa. Nacionalne institucije za ljudska prava i organizacije za ljudska prava takoe treba da tee da svoj rad obavljaju na mudar i inovativan nain. Na primer, pripadnici korumpiranih elita esto putuju u inostranstvo radi leenja ili obrazovanja, ili da bi svoj novac stavili u banku. Korienjem mudrih sankcija, kojima se ovim zvaninicima preti gonjenjem ili im se odbijaju putne vize, moe se baciti svetlo na probleme kriminala i postii delotvoran pritisak na pojedince. Ako se preduzimaju ovakvi koraci, oni ne bi smeli kao rezultat da imaju bilo kakvo krenje ljudskih prava.
20. Sistem kontrole advokata Nacionalna komisija Kenije za ljudska prava sarauje sa Pravnim savetom Kenije kako bi spreila privatne advokate unajmljene od strane javnih agencija da naplauju neumerene i nepredvidive sume novca, koje podrazumevaju da javni funkcioneri od toga dobijaju svoj procenat. Komisija takoe razmatra mogunosti za temeljan uvid u poverljive raune klijenata kako bi se osiguralo da se ovi rauni ne koriste za pranje novca zaraenog korupcijom, kriminalom i vercom droge.
77
Sluiti za primer
Organizacije i nacionalne institucije za ljudska prava treba, naravno, same da budu finansijski transparentne. Treba da budu spremne da objave finansijske informacije i da poslue kao primer tako to e svoje finansijske izvetaje dati na uvid javnosti, podvrgnuti svoje raune nezavisnoj reviziji i ustanoviti mehanizme interne finansijske kontrole. Kad god nevladine organizacije uestvuju u postupku nadmetanja za privatna ili javna sredstva, ova nadmetanja treba da budu transparentna i otvorena. Informacije moraju da budu stavljene u socijalni kontekst. I mada informacije o finansijama izvori prihoda, budeti, procene treba da budu dostupne na internet stranicama, to ne mora biti dovoljno, jer mnogi ljudi nisu u mogunosti da pristupe informacijama, odnosno da iznesu svoje stavove, albe ili sugestije elektronskim putem. Stoga, organizacije moraju obezbediti dostupnost informacija u formi koja odgovara onima koji imaju legitiman interes za rad ovih organizacija. Nevladine organizacije i druge institucije takoe treba da preduzmu korake kako bi izbegle da same postanu korumpirane. Korisna mogu biti pravila ponaanja koja jasno identifikuju i sankcioniu koruptivno ponaanje, promoviu praksu koja je dobra (na primer, pri zapoljavanju novih radnika) i tite zaposlene kada neko pokua da ih potkupi.
Usredsrediti se: posvetiti panju lokalnim vlastima

Lokalne vlasti pruaju kljune javne usluge (zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturne projekte itd.), koje su od posebnog znaaja za ranjive i ugroene grupe. Korupcija moe da povea trokove ovakvih usluga, smanji njihov kvalitet i izvitoperi njihovu raspodelu. Klijentelizam i pokroviteljstvo su jedan od najveih izazova na nivou lokalne vlasti. Organizacije i nacionalne institucije za ljudska prava treba da ohrabruju lokalne vlasti da pokau odgovornost pred javnou kroz podsticanje participativne budetske analize, socijalne revizije i drugih inovativnih mehanizama. Organizacije za ljudska prava mogu da igraju kljunu ulogu u nadgledanju korupcije na nivou lokalnih vlasti i u davanju pomoi zajednicama i javnosti da prepoznaju i prijave korupciju. Vano je da, pri tom, ove organizacije obrate posebnu panju na ugroene grupe, manjine i manje organizovane grupe. Uestvovanje ena moe biti od kljune vanosti za osiguravanje zatite njihovih prava i usvajanje rodno-osetljive politike. Postoje mogunosti za korienje inventivnih tehnika korienje radija i pozorita, prihvatanje participativnih istranih tehnika i inovativnih metoda za sakupljanje informacija. U cilju delotvorne saradnje sa grupama koje su odbaene i marginalizovane, organizacije za ljudska prava i antikorupcijske organizacije moraju sa njima da izgrade odnose pomou kojih e prevazii razumljivi skepticizam koji ove grupe esto imaju prema spoljanjim licima. Vrlo je verovatno da
78
e za izgradnju ovih odnosa biti potreban dui period, bliska saradnja sa ljudima i organizacijama u koje ove zajednice imaju poverenje, i prihvatanje pristupa koji omoguava lanovima zajednice da govore i delaju u svoje ime. Tamo gde postoji dugotrajna korupcija na nivou lokalnih vlasti i gde su se nacionalne vlade obavezale da e potovati ljudska prava, organizacije za ljudska prava takoe treba blisko da sarauju sa ministarstvima kako bi osigurale da ona podre preduzimanje odgovarajuih koraka na lokalnom nivou, kako za kanjavanje korupcije, tako i za obezbeivanje da usluge pojedinih sektora kao to su zdravlje, obrazovanje i voda budu pruane na pravian nain i shodno zadovoljavajuem standardu.
Angaovati medije
Mediji prirodno igraju vanu ulogu budui da ljudi o krenju ljudskih prava i korupciji saznaju uglavnom putem meunarodnih ili lokalnih medija. Senzibilisanje medija na problem korupcije, kao i povezivanje korupcije sa krenjima ljudskih prava, nosi u sebi veliki edukativni i propagandni potencijal. Za dugoronu borbu protiv korupcije od kljune vanosti je promena stavova mladih ljudi prema njoj. Ako naredna generacija odraste smatrajui korupciju kao neto normalno, bitka je ve izgubljena. Mediji imaju veliki kapacitet da utiu na razvoj antikorupcijske svesti meu mladim ljudima.
IZAZOVI
SA KOJIMA SE MOGU SUOITI ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA
Organizacije za ljudska prava, ukljuujui nacionalne institucije za ljudska prava, mogu se suoiti sa mnogobrojnim izazovima kada pokuaju da se bave problemom korupcije iz ugla ljudskih prava. Mada e se ovi izazovi pojavljivati u specifinim oblicima zavisno od konteksta, organizacije moraju biti spremne na nekoliko najeih.
Strukturalna korupcija i niske plate

Pristup iz ugla ljudskih prava ne mora biti dobro primljen ili shvaen u drutvima gde je korupcija endemska i gde javni slubenici primaju niske plate. Slabo plaeni slubenici, koji putem korupcije dobijaju stalni dodatak plati, mogu smatrati korupciju nunom kako bi ouvali minimalni nivo primanja ili zadovoljili potrebe svoje porodice. Takvi uslovi svakako ohrabruju javne funkcionere da poine dela korupcije. Roditelji koji moraju da se bore kako bi pristupili zdravstvenim slubama ili upisali svoju decu u kolu, radije e odabrati da plate mito nego da im se odgovarajua usluga uskrati. Sve vie je onih koji shvataju da reorga-
79
nizacija birokratije i podizanje odgovornosti javnih funkcionera ne mogu smanjiti korupciju bez ire reforme javnih slubi, gde deo programa reforme moe biti poveavanje plata u javnom sektoru. Sluajevi korupcije su rezultat racionalnog ponaanja koje predstavlja odgovor na podsticaje i mogunosti. Ukoliko funkcioneri i javnost nisu ubeeni da e njihova prava biti garantovana i primenjivana, oni koji najvie trpe posledice korupcije zapravo e radije pristati na korupciju, ako je alternativa da im se onemogui pristup osnovnim slubama.
Osiguravanje kredibiliteta
Kao to je ranije ve napomenuto, neke vlasti koriste antikorupcijske kampanje kako bi potisnule politike protivnike i kritiare stanja ljudskih prava, ili ograniile prava onih koji se bore protiv korupcije. U ovakim sluajevima, umesto da poveavaju transparentnost, kao i odgovornost i kvalitet vlasti, antikorupcijske kampanje mogu oslabiti demokratiju i poverenje javnosti. Ove situacije stvaraju posebno zahtevno okruenje za rad nevladinih organizacija za ljudska prava, budui da one, ako se ukljue u antikorupcijske aktivnosti, izlau sebe riziku da postanu politiki kompromitovane ili ak i same korumpirane. U drugim sluajevima, vlasti stvaraju utisak da preduzimaju mere protiv korupcije (osnivanjem antikorupcijskih agencija ili donoenjem zakona), ali ove mere nisu delotvorne ili se ne sprovode ozbiljno. U ovakvim sluajevima, nevladine organizacije za ljudska prava moraju da ispolje oprez pre nego to podre proces reformi. Da li novo antikorupcijsko telo ima ovlaenja i autoritet da bude delotvorno? Da li je autonomno? Da li ima finansijske resurse i obueno osoblje? Da li ima ovlaenje da preduzme gonjenje? Drugi elementi takoe treba da budu prisutni da bi mogle da se preduzimaju delotvorne akcije. Da li su mediji slobodni? Da li su sudije nezavisne? Da li su institucije civilnog drutva snane i sposobne? Nevladine organizacije za ljudska prava moraju paljivo da analiziraju drutveni, zakonski i politiki kontekst kada razvijaju strategije za angaovanje na programima za borbu protiv korupcije, odnosno za saradnju sa antikorupcijskim institucijama. One, naravno, treba i dobro da procene institucije vlasti, koje nisu monolitne. Izvrna, zakonodavna i pravosudna vlast nude razliite poetne take za angaovanje na problemu korupcije. Odreena ministarstva, ili pokrajinske ili lokalne vlasti, mogu postati saradnici ili prepreke delotvornom zagovaranju, istraivanju ili drugim vrstama angaovanja na ljudskim pravima u ovoj oblasti.
Savladavanje cinizma
U praksi, korienje ljudskih prava u cilju osnaivanja antikorupcijske politike svee se na kraju na stavljanje pojedinaca u iu antikorupcijskih programa. U odreenoj meri, od sluaja do sluaja, jedna od prepreka
80
bie to to mnogi kojima je najvie potrebna zatita nisu svesni svojih prava, a posebno svojih ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Stoga, obuke za podizanje svesti o pravima i jaanje samopouzdanja treba da budu deo programa ljudskih prava. Ako ena ne zna na koje zdravstvene usluge ima pravo, ili koje usluge treba da budu besplatne, ona nee znati da li se njen lekar ili neki drugi zdravstveni slubenik ponaaju korektno, ili pokuavaju da je prevare. Ako nevladine organizacije za ljudska prava ele da se delotvorno bave problemom korupcije u saradnji sa grupama koje su siromane ili izloene diskriminaciji, ili u njihovo ime, verovatno e morati da razviju nove metode rada i formiraju nove saveze koji e im omoguiti neprekidan kontakt na lokalnom nivou i nivou zajednica.53
Ogranienja zakona o pristupu informacijama

Ovaj izvetaj zastupa stav da nevladine organizacije i nacionalne institucije za ljudska prava treba da zagovaraju veu transparentnost kao sredstvo za spreavanje korupcije. Istovremeno, usvajanje zakona o pristupu informacijama imae ograniene rezultate. Korumpirani slubenici e jednostavno postati paljiviji. Uprkos pozitivnim primerima iz zemalja koje su usvojile zakone o pristupu informacijama, u zemljama gde je dravna tajnovitost norma i gde korupcija cveta, mali su izgledi da zakoni o pristupu informacijama sami po sebi dovedu do reforme. Zapravo, ako se pristup informacijama unapredi u glavno sredstvo protiv korupcije, to moe skrenuti panju sa prvobitne odgovornosti dravnih vlasti (ukljuujui slube za gonjenje i sudove). Moda je mudro okarakterisati pristup informacijama manje kao sredstvo za prepoznavanje sluajeva korupcije, a vie kao preventivni mehanizam koji smanjuje prostor za korupciju u vlasti. Da bi se ispunila ova uloga, koliina informacija koja je po automatizmu dostupna javnosti treba da se povea. UNCAC zahteva od drava da potpomau transparentnost i da ustanove mehanizme koji e osigurati potovanje prava na informacije. Od drava se takoe zahteva da pruaju i da ire informacije o radu administracije kao i o merama antikorupcijske politike koje preduzimaju. Ove odredbe su vane jer postavljaju standarde koji nisu ispunjeni ni u praksi ni u zakonima velike veine drava potpisnica. Istraivanja pokazuju da ne postoji opteprihvaen standard o tome koje budetske informacije moraju biti date na uvid javnosti, niti koju vrstu izjava o svojim interesima i imovini treba da podnesu funkcioneri, pa ak ni to da li su takve izjave uopte neophodne. Svetska banka prikuplja podatke o datim izjavama o imovini, ali ne namee standarde za prikupljanje i publikovanje ovakvih izjava. Isto vai i za informacije vezane za javne nabavke i dravne ugovore. Dok nacionalno pravo odreuje koje informacije iz ugovora treba da budu date na uvid javnosti, zajedniki uporedni standard ne postoji. Ovo je oblast u kojoj moe mnogo toga korisnog da se uradi na propagiranju dosledne dravne politike i postavljanju minimalnih standarda.
53 Videti International Council on Human Rights Policy, 2004.
81
Nemoni tuioci i kancelarije za borbu protiv korupcije

Antikorupcijske reforme koje zagovaraju programi dobrog upravljanja zahtevaju stvaranje novih, nezavisnih kontrolnih institucija (kancelarije tuioca, dravnog tuioca i generalnog inspektora). Meutim, stvaranje kontrolnih institucija nije uvek garancija vee odgovornosti. Iako su nove kontrolne institucije sada brojne, a pojavile su se u mnogo razliitih institucionalnih varijanti (u smislu lokacije, autonomije, finansiranja, pravila za izbor i naimenovanje), mnoge od njih nemaju ovlaenja da nameu pravno obavezujue sankcije. Zbog toga, uticaj njihovih izvetaja, odluka ili rezolucija zavisi od reakcije pravosudnih vlasti. Mnoge od ovih autonomnih kontrolnih institucija nisu uspele da postignu svoje ciljeve u potpunosti zbog nepreduzimanja koraka od strane pravosua. U naelu, ini se da izvor problema lei u injenici da neke pravosudne vlasti odbijaju da prihvate (ili da razumeju) dokaze koje su pribavile antikorupcijske agencije. Ovo je, opet, esto rezultat korupcije u pravosuu. Stoga, u nekim sluajevima izvetaji i odluke nezavisnih antikorupcijskih agencija ne dobijaju podrku ili, pak, bivaju reinterpretirani od strane sudija, to potkopava njihov uticaj. Propusti u gonjenju mogu da imaju slian ishod. Ako tuioci nisu nezavisni i ako se prilikom istranih radnji i utvrivanja krivice ponaaju selektivno, ugroeni su i nezavisnost i autoritet pravosua. Zagovornici ljudskih prava treba da posvete panju i jednoj i drugoj oblasti.
Angaovanje izvan granica

Korupcija je u velikoj meri meunarodna; ona ukljuuje pravnu nadlenost dveju ili vie drava. Korupcija moe biti povezana sa transnacionalnim organizovanim kriminalom (pranje novca, trgovina narkoticima); strane drave mogu da budu ukljuene; transnacionalne kompanije mogu koristiti korupciju kako bi obezbedile dobijanje ugovora. Organizacije i nacionalne institucije za ljudska prava treba da grade saveze i razvijaju metode rada koji e im omoguiti da se bave delima korupcije i van pravne nadlenosti samo jedne drave.
82
ZAKLJUAK
Ovaj izvetaj ne trai od organizacija za ljudska prava da postanu antikorupcijske organizacije, niti od antikorupcijskih organizacija da se transformiu u organizacije za ljudska prava. U njemu je zastupljen stav da e se organizacije za ljudska prava u svom radu suoiti sa korupcijom i da e morati da se pozabave tim pitanjem, budui da problemi korupcije imaju posledice po ljudska prava. injenica da Ujedinjene nacije i mnoge druge institucije integriu ljudska prava u glavne tokove znai da e antikorupcijske institucije morati (i eleti) da znaju kako da primene ljudska prava. Na cilj je bio da ponudimo neka sredstva koja e i jednima i drugima omoguiti da ponu da razmenjuju struno znanje, i koja mogu da im pomognu da se delotvornije suoe sa ljudskom patnjom prouzrokovanom korupcijom. Nezavisno od toga, treba naglasiti da su oni koji se bave suzbijanjem korupcije stvorili svoje institucije, praksu i zakone svoju sopstvenu tradiciju na isti nain na koji su to uradile organizacije za ljudska prava. Napori usmereni ka primeni ljudskih prava nee biti delotvorni u praksi ako ne uzmu u obzir ovaj kontekst. U narednom izvetaju razmotriemo ovaj iri problem.
83
PRILOZI
I.
ODABRANI OBLICI KORUPTIVNE PRAKSE I NJIHOVE POSLEDICE PO LJUDSKA PRAVA
Koruptivna praksa
Delo korupcije (UNCAC) Podmiivanje (UNCAC, lan 15).
Potencijalna teta
Mogue krenje ljudskih prava
Funkcioneri podmieni da dozvole nezakonito odlaganje toksinog otpada u oblastima planiranim za stanovanje. Imigracioni slubenici ili policajci podmieni da dozvole trgovinu, prodaju ili otmicu dece u cilju seksualne ili neke druge vrste eksploatacije.
Izloenost radioaktivnom zraenju koje ima ozbiljne posledice po ivot i zdravlje.
Pravo na ivot (ICCPR, lan 6). Pravo na odgovarajui smetaj (CESCR, lan 11). Pravo na zdravlje (ICESCR, lan 12).
Podmiivanje (UNCAC, lan15).
Seksualno iskoriavanje ili zlostavljanje; prinudni rad; uskraivanje prava na slobodu i dostojanstvo.
Pravo na zatitu od trgovine ljudima i seksualnog iskoriavanja (CRC, lanovi 34. i 35). Pravo na zatitu od rada dece (CRC, lan 32). Pravo na slobodu od ropstva i ropskog odnosa (ICCPR, lan 8). Pravo na pravino suenje (ICCPR, lan 14). Pravo na nediskriminaciju [ICCPR, lan 2 (2)]. Pravo na podjednaku zakonsku zatitu (ICCPR, lan 26). Pravo na samoopredeljenje (ICCPR, lanovi 1. i 47; ICESCR, lanovi 1. i 25).
Stranka koja podnosi tubu nudi mito sudiji kako bi dobila povoljnu presudu.
Podmiivanje (UNCAC, lan 15).
Nepravino i pristrasno suenje; uskraivanje oteenom prava na delotvoran pravni lek i pravdu.
Naftna kompanija nudi mito javnim funkcionerima da bi izgradila naftovod na prostoru koji autohtoni narodi smatraju svetim;
Proizvoljno iseljavanje ili oduzimanje imovine; uskraivanje prava na odgovarajue sklonite;
87
Koruptivna praksa
Delo korupcije (UNCAC)
Potencijalna teta
kompanija podmiuje funkcionere da oduzmu zemlju manjinskim grupama, ili sklonite gradskim stanovnicima sirotinjskih etvrti. Dravni slubenik zahteva mito kako bi versku grupu uneo u dravni registar. Podmiivanje (UNCAC, lan 15).
uskraivanje uivanja prava na porodino naslee; uskraivanje sredstava za izdravanje; ograniavanje pristupa prirodnim resursima. Potencijalna pretnja verskoj slobodi ako vernici nisu u mogunosti da se okupe bez odobrenja drave. Uskraivanje slobodnog i stvarnog angaovanja u politikim procesima i procesima upravljanja.
Pravo na privatnost i porodini ivot (ICCPR, lan 17). Prava manjinskih grupa (ICCPR, lan 27). Pravo na odgovarajui smetaj (ICESCR, lan 11). Pravo na slobodu miljenja, savesti, religije i verovanja (ICCPR, lan 18).
Podmiivanje glasaa i kraa glasova od strane postojeih nosilaca funkcija.
Zloupotreba poloaja (UNCAC, lan 18). Trgovina uticajem (UNCAC, lan 19). Podmiivanje (UNCAC, lan 15). Podmiivanje (UNCAC, lan 15).
Pravo na politiko angaovanje (ICCPR, lan 25).
Podmiivanje inspektora rada od strane poslodavca kako bi se spreilo sprovoenje zakona o radu.
Loi uslovi rada; neprihvatljivo radno vreme; niska naknada za rad; nezdravi ili nesigurni uslovi rada.
Pravo na pravedne i povoljne uslove rada (ICESCR, lan 7).
88
Koruptivna praksa
Potencijalna teta
Kompanija nudi nezakonitu novanu naknadu nadzornom telu za vodu kako bi prekoraila dozvoljenu koliinu vode koju crpe. Nezakonito preusmeravanje ili prodaja lekova iz dravnih klinika u privatnu praksu od strane lekara i zdravstvenih radnika. Nezakonito plaanje sudiji ili vlasniku sirotita radi ubrzavanja procedure usvajanja deteta, kojim se kre pravila.
Nestaice vode u okolnim zajednicama; zagaenje vode.
Pravo na vodu (ICESCR, lanovi 11. i 12).
Protivpravno prisvajanje (UNCAC, lan 17).
Smanjenje raspoloivosti lekova; loe i diskriminatorno pruanje usluga od strane zdravstvenih radnika.
Pravo na zdravlje (ICESCR, lan 12). Pravo na nediskriminaciju [ICESCR, lan 2 (2)].
Gubljenje identiteta, porodinog porekla, etnikih korena i medicinske istorije.
Pravo na zatitu najboljeg interesa (CRC, lan 3). Pravo deteta da sauva identitet (CRC, lan 8). Pravo na zatitu najboljeg interesa prilikom usvajanja (CRC, lan 21). Pravo na obrazovanje (ICESCR, lanovi 13. i 14). Pravo na jednakost i nediskriminaciju [ICCPR, lanovi 2 (1) i 26; ICESCR, lan 2 (2)].
Uenik osnovne kole mora da podmiti nastavnike kako bi dobio mesto u koli.
Ograniavanje prava na obrazovanje; nepravina prednost data odreenim uenicima.
89
Koruptivna praksa
Potencijalna teta
Mogue krenje ljudskih prava Pravo na jednakost i nediskriminaciju [ICCPR, lanovi 2 (1) i 26; ICESCR, lan 2 (2)]. Pravo na slobodu kretanja (ICCPR, lan 12).
Od osoba koje podnose zahtev za slubeni dokument, kao to su paso, viza ili lina karta, trai se mito da bi ga dobile.
Nepravina prednost data odreenim licima; ograniavanje prava na pristup linim slubenim dokumentima; ograniavanje slobode kretanja unutar zemlje i naputanja zemlje. Proizvoljno ograniavanje slobode.
Korumpirani policijski slubenici hapse pojedince bez razloga i sudskog naloga i zahtevaju mito kako bi ih pustili na slobodu. Medijska grupa povoljno izvetava o javnom funkcioneru u zamenu za produivanje dozvole za emitovanje kablovske televizije te grupe; ili se novinarima daje mito kako bi zatakali ili lano prikazali odreene informacije. Od bolnikih pacijenata se trai mito kako bi dobili lekarsku negu.
Pravo na slobodu i bezbednost (ICCPR, lan 9).
Trgovina uticajem (UNCAC, lan 19). Podmiivanje (UNCAC, lan 15).
Nedostatak pravinog i slobodnog izvetavanja javnosti; nedostatak efikasnog i pravinog nadmetanja za dozvolu emitovanja kablovske televizije; obmanjivanje javnosti i davanje netanih informacija.
Pravo na slobodu miljenja, izraavanja i informisanja (ICCPR, lan 19). Pravo na jednakost i nediskriminaciju [ICCPR, lanovi 2 (1) i 26; ICESCR, lan 2 (2)].
Ograniavanje pristupa zdravlju; nepravina prednost data odreenim pacijentima.
Pravo na zdravlje (ICESCR, lan 12). Pravo na jednakost i nediskriminaciju [ICCPR, lanovi 2 (1) i 26; ICESCR, lan 2 (2)].
90
II. PREGLED UOKVIRENIH TEKSTOVA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Korupcija i prava dece Pravo na znanje: pravo oveka da trai i dobije informacije Pristup informacijama u okviru UNCAC-a UNCAC Definicija javnog funkcionera prema UNCAC-u Kratak pregled krenja ljudskih prava Jednakost i nediskriminacija u sporazumima o ljudskim pravima Pravosudna grupa za jaanje integriteta pravosua Bangalorski principi sudijskog ponaanja
10. Upotrebe i zloupotrebe pravednog sudskog postupka 11. Zakoni o uzbunjivaima 12. Krenja prava na zdravlje od strane drave povezana sa korupcijom 13. Situacije visokog rizika 14. Prava zagovornika borbe protiv korupcije koja se esto kre 15. Izvetavanje Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i mehanizmi odgovornosti 16. Zagovornici borbe protiv korupcije i Deklaracija o zatitnicima ljudskih prava 17. Luksuzan ivot izraunavanje cene dravnog rasipnitva u Keniji 18. Pristup informacijama i angaovanje graana 19. Centri za zastupanje i pravnu pomo 20. Sistem kontrole advokata
91
ODABRANA LITERATURA
Ackerman, Susan Rose. Corruption and Government: Causes, Consequences and Reform. Cambridge: Cambridge University Press, 1999. Almond, M. A., and S. Syfert. Beyond Compliance: Corruption, Corporate Responsibility and Ethical Standards in the New Global Economy. North Carolina Journal of International Law and Commercial Regulation 22 (1997): 389447. Alsop, R., ed. Power, Rights and Poverty: Concepts and Connections. World Bank/DFID, 2004. Alston, Philip, and Mary Robinson, eds. Human Rights and Development: Towards Mutual Reinforcement. Oxford: Oxford University Press, 2005. Anderson, Michael. Access to Justice and Legal Process: Making Legal Institutions Responsive to Poor People in LDCs. IDS Working Paper No. 178, 2003. http://siteresources.worldbank.org/INTPOVERTY/Resources/WDR/DfiD-Project-Papers/ anderson.pdf Aubut, Julie. The Good Governance Agenda: Who Wins and Who Loses. Some Empirical Evidence from 2001. London School of Economics, Development Studies Institute, 2004. www.lse.ac.uk/collections/DESTIN/pdf/WP48.pdf Baden, Sally. Gender, Governance and the Feminization of Poverty. In Women and Political Participation: 21st Century Challenges. UNDP, 2000. www.undp.org/ governance/docs/Gender-Pub21stcentury.pdf Bassiouni, M. C. International Criminal Law: Crimes. Vol. 1, 2nd ed. New York: Transnational Publishers, 1999. Bassiouni, M. C., and E. Vetere. Organized Crime and Its Transnational Manifestations. In International Criminal Law: Crimes, Vol. I, 2nd ed., edited by M. C. Bassiouni. New York: Transnational Publishers, 1999. Bauer, P. T. The Development Frontier: Essays in Applied Economics. Cambridge: Harvard University Press, 1991. Reality and Rhetoric: Studies in the Economics of Development. Cambridge: Harvard University Press, 1984. Boone, P. The Impact of Foreign Aid on Savings and Growth. Mimeo, LSE, 1994. Politics and the Effectiveness of Foreign Aid. European Economic Review 40 (1996). Bou, Marc. El Sistema de Justicia en Amrica Latina: Entre las Reformas y la Inercia Institucional. IIGC Working Paper No. 1, 2004. Burnside, Craig, and David Collar. Aid, Policies, and Growth. World Bank Policy Research Working Paper 1777, 1997.
93
Carr Center for Human Rights. Measurement and Human Rights: Tracking Progress, Assessing Impact. Policy Project Report, Harvard University, 2005. www.hks.harvard.edu/cchrp/pdf/Measurement_2005Report.pdf Carrillo, F. In La Poltica Importa: Democracia y Desarrollo en Amrica Latina, Zovatto, D., et al. Banco Interamericano de Desarrollo, 2006. Cernea, M. Michael. Knowledge from Social Science for Development Policies and Projects. In Putting People First: Sociological Variables in Rural Development, edited by Michael M. Cernea. Cambridge: Oxford University Press, 1991. ed. Putting People First: Sociological Variables in Rural Development. Cambridge: Oxford University Press, 1991. Chetwynd, Eric, Frances Chetwynd, and Bertram Spector. Corruption and Poverty: A Review of Recent Literature. Management Systems International, 2003. www.u4.no/pdf/?file=/document/literature/corruption-andpoverty.pdf Clinard, Marshall, and Peter Yeager. Corporate Crime. New Brunswick: Transaction Publishers, 2005. Cohen, John M., and Normann T. Uphoff. Participations Place in Rural Development: Seeking Clarity through Specificity. World Development 8 (1980). Cooke, Bill, and Uma Kothari, eds. Participation, the New Tyranny? London: Zed Books, 2001. Cornwall, Andrea. Beneficiary, Consumer, Citizen: Perspectives on Participation for Poverty Reduction. Sida Studies No. 2, 2003. www.sida.se/ sida/jsp/sida. jsp?d=118&a=2079 Cornwall, Andrea, and Karen Brock. Beyond Buzzwords Poverty Reduction, Participation and Empowerment in Development Policy. United Nations Research Institute for Development. Programme Paper No. 10, 2005. www.unrisd.org/80256B3C005BCCF9/(httpPublications)/F25 D3D6D27E2A1ACC12570CB002FFA9A?OpenDocument Davoodi, Hamid, R. Sanjeev Gupta, and Erwin R. Tiongson. Corruption and the Provision of Health Care and Education Services. IMF Working Paper No. 00/116, 2000. www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2000/ wp00116.pdf Di Tella, R., and W. D. Savedoff, eds. Diagnosis Corruption: Fraud in Latin Americas Public Hospitals. Inter-American Development Bank, 2001. Dreifuss, Stephanie, Yvonne Grawer, and Vincent Meanley. A Contemporary Analysis of Governance: Education and Training Practices. The Asia Australia Institute, 2003. www.cdi.anu.edu.au/_research/1998 2004/research_publications/research_downloads/ Project_Final.pdf Duce, Mauricio. A Criminal Procedural Reform and the Ministerio Publico: Toward the Construction of a New Criminal Justice System in Latin America. Thesis, Stanford University, 1999.
Feyzoglu, Tarhan, Vinaya Swaroop, and Min Zhu. A Panel Data Analysis of the Fungibility of Foreign Aid. World Bank Economic Review 12 (1998). Fox, Jonathan. Empowerment and Institutional Change: Mapping Virtuous Circles of State-Society Interaction. In Power, Rights and Poverty: Concepts and Connections, edited by Alsop R. World Bank/DFID, 2004. Garvey, Niamh, and Peter Newell. Corporate Accountability to the Poor? Assessing the Effectiveness of Community-Based Strategies. IDS Working Paper No. 227, 2004. www.drc-citizenship.org/docs/publications/ accountability/Working_Papers/Wp227.pdf Goetz, Anne Marie, and John Gaventa. From Consultation to Influence: Bringing Citizen Voice and Client Focus into Service Delivery. IDS Working Paper No. 138, 2001. Goetz, Anne Marie, and Rob Jenkins. Voice, Accountability and Human Development: The Emergence of a New Agenda. UNDP, 2002. http:// hdr.undp.org/en/reports/ global/hdr2002/papers/Goetz-Jenkins_2002. pdf Gopakumar, K. Citizen Feedback Surveys to Highlight Corruption in Public Services: The Experience of Public Affairs Centre. Document prepared for the Annual General Meeting of Transparency International, 1998. Grumiau, Samuel. Garments Made in Bangladesh: The Social Reality behind the Label. Report produced for the International Confederation of Free Trade Unions, 2002. Hallak, Jacques, and Muriel Poisson. Corrupt Schools, Corrupt Universities: What Can Be Done? UNESCO International Institute for Education, 2007. http://unpan1.un.org/intradoc/groups/public/documents/UNESCO/ UNPAN025403.pdf Heidenheimer, A. J., et al., eds. Political Corruption: Concepts and Texts. New Brunswick: Transaction Publishers, 2002. Hines, Andrew. What Human Rights Indicators Should Measure. In Measurement and Human Rights: Tracking Progress, Assessing Impact. Carr Center for Human Rights. Policy Project Report, Harvard University, 2005. www.hks.harvard.edu/ cchrp/pdf/Measurement_2005Report. pdf Ignatieff, M., and Desormeau, K. Measurement and Human Rights: Introduction. In Measurement and Human Rights: Tracking Progress, Assessing Impact. Carr Center for Human Rights, Policy Project Report, Harvard University 2005. www.hks.harvard.edu/cchrp/pdf/ Measurement_2005Report.pdf International Council on Human Rights Policy. Enhancing Access to Human Rights. Geneva: ICHRP, 2004.
95
Local Government and Human Rights: Doing Good Service. Geneva: ICHRP, 2005. Negotiating Justice? Human Rights and Peace Agreements. Geneva: ICHRP, 2006. Johnston, Michael. Syndromes of Corruption: Wealth, Power and Democracy. Cambridge: Cambridge University Press, 2005. Kauffman, Daniel. Human Rights and Development: Towards Mutual Reinforcement. A paper prepared for a conference co-sponsored by the Ethical Globalization Initiative and The Center for Human Rights and Global Justice, New York University Law School, New York, 2004. Human Rights and Governance: The Empirical Challenge. In Human Rights and Development: Towards Mutual Reinforcement, edited by Philip Alston and Mary Robinson. Oxford: Oxford University Press, 2005. Kaufmann, Daniel, Aart Kraay, and Massimo Mastruzzi. Government Matters III: Governance Indicators for 19962002. World Bank Policy Research Working Paper Series No. 3106, 2003. http://econ.worldbank. org/external/ default/main?pagePK=64165259&piPK=64165421&theSi tePK=469372&menuPK=64216926&entityID=000094946_0308140401 0948 Klitgaard, Robert. Controlling Corruption. Berkeley: University of California Press, 1988. Landell-Mills, Pierre. New Civil Society Initiatives to Fight Corruption. Paper presented at the 12th Anti-Corruption Conference, Guatemala City, Guatemala, November 2006. www.12iacc.org/archivos/WS_8.2_PIERRE_ LANDEN_MILLS_PRESENTATION.PDF Leal, P., and O. Roberto. Participation and Development in the Age of Globalization. CIDA, 1999. Lewis, M. Who Is Paying for Health Care in Eastern Europe and Central Asia? World Bank, 2000. http://siteresources.worldbank.org/ECAEXT/ Resources/publications/ healthcareinECA2000/ Who+Is+Paying+text. pdf. Milovanovic, Milic. Endogenous Corruption in Privatized Companies. Collegium, Budapest, 2001. www.cerge.cuni.cz/pdf/gdn/RRCI_17_paper_01. pdf. Moody-Stuart, George. Grand Corruption: How Business Bribes Damage Developing Countries. Oxford: WorldView Publishing, 1997. Mushtaq, Husain Khan. Governance and Anti-Corruption Reforms in Developing Countries: Policies, Evidence and Ways Forward. 1999. www. policyinnovations.org/ideas/policy_library/data/01348/_res/id=sa_File1/ 1352_Khan_Corruption.pdf. Newell, Peter, and Joanna Wheeler, eds. Rights, Resources and the Politics of Accountability. London: Zed Books, 2006.
ODonnell, G. Horizontal Accountability in New Democracies. In The Self Restraining State: Power and Accoutability in New Democracies, edited by Schedler, Andreas, Larry Diamond and Marc F. Plattner. Boulder: Lynne Rienner, 1999. Open Society Institute. Transparency & Silence: A Survey of Access to Information Laws and Practices in 14 Countries. Open Society Institute, 2006. www.soros.org/initiatives/osji/articles_publications/publications/ transparency_20060928/transparency_20060928.pdf Oxford English Dictionary. Vol. II: C. Oxford: Oxford University Press, 1978. Peruzzotti, Enrique, and Catarina Smulovitz. Accountability Social: la Otra Cara del Control. In Controlando la Poltica: Ciudadanos y Medios en las Nuevas Democracias Latinoamericanas, edited by Peruzzotti Enrique and Catarina Smulovitz. Temas, 2002. eds. Controlando la Poltica: Ciudadanos y Medios en las Nuevas Democracias Latinoamericanas. Temas, 2002. Przeworski, Adam, Susan Stokes, and Bernard Manin. Democracy, Accountability and Representation. Cambridge: Cambridge University, 1999. Rajagopal, Balakrishnan. International Law and Social Movements: Challenges of Theorizing Resistance. Columbia Journal of Transnational Law 41 (2003). International Law from Below: Development, Social Movements, and Third World Resistance. Cambridge: Cambridge University Press, 2003. Santiso, Carlos. Good Governance and Aid Effectiveness: The World Bank and Conditionality. The Georgetown Public Policy Review 7 (2001). Schedler, Andreas. Conceptualizing Accountability. In The Self Restraining State: Power and Accountability in New Democracies, edited by Andreas Schedler, Larry Diamond, and Mark F. Plattner. Boulder: Lynne Rienner Publishers, 1999. Schedler, Andreas, Larry Diamond, and Marc F. Plattner, eds. The Self Restraining State: Power and Accountability in New Democracies. Boulder: Lynne Rienner Publishers, 1999. Schneider, Aaron, and Rebeca Zuniga-Hamlin. Governance Hybrids: ProPoor, Rights-Based Approaches in Rural Peru. Institute of Development Studies Working Paper No. 240, 2005. www.ids.ac.uk/ids/bookshop/ wp/wp240.pdf Sen, Amartya. Development as Freedom. New York: Random House, 1999. Seplveda, Magdalena. The Nature of the Obligations under the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights. Oxford-Antwerp: Hart/Intersentia, 2003.
Seplveda, Magdalena, Theo van Banning, Gurn Gumundsdttir, Christine Chamoun, and Willem van Genugten. Human Rights Reference Handbook. University for Peace, 2004. Shultz, Jim. Promesas que Cumplir: El Presupuesto Pblico como Herramienta para Promover los Derechos Econmicos, Sociales y Culturales. Ford Foundation/Fundar, 2002. www.fundar.org.mx/secciones/publicaciones/ pdf/promesas_que_cumplir.pdf Singh, K. Education: International Obligations and Regional Legal Normative Action in Africa. In African Yearbook of International Law 12, edited by Yusuf, A. A. Leiden: Brill Academic Publishers, 2004. Swedish Water House. Corruption in the Water Sector: Causes, Consequences and Potential Reform. Swedish Water House Policy Brief No. 4, 2006. www. siwi.org/documents/Resources/Policy_Briefs/PB5_Corruption_in_the_water_sector_2006.pdf Transparency International. Corruption A Violation of Human Rights? Transparency International working paper, 1998. Global Corruption Report 2007: Corruption in Judicial Systems. Cambridge: Cambridge University Press, 2007. Towards a Fairer World: Why is Corruption Still Blocking the Way? Goals, Themes and Outcomes. Transparency International, 2006. www.12iacc.org/ archivos/12IACC-GoalsThemesAndOutcomes.pdf Transparency International UK. National Integrity Systems: Country Study Report 2004. Transparency International, 2004. www.transparency.org/content/download/ 1726/8633/file/uk_q.pdf UNDP. Anti-Corruption. Practice Note. UNDP, 2004. www.undp.org/governance/ docs/AC_PN_English.pdf La Democracia en Amrical Latina: Hacia una Democracia de Ciudadanas y Ciudadanos. UNDP, 2004a. Human Development Report 2002: Deepening Democracy in a Fragmented World. UNDP, 2002. http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2002_ EN_Complete.pdf The Impact of Corruption on the Human Rights Based Approach to Development. UNDP, 2004b. www.undp.org/oslocentre/docs05/Thusitha_final.pdf Women and Political Participation: 21st Century Challenges. UNDP, 2000. Varas, Augusto, et al. La Propuesta Ciudadana: una Nueva Relacin Sociedad Civil-Estado. Santiago: Catalonia, 2005. Wazana, Ashley. Physicians and the Pharmaceutical Industry: Is a Gift Ever Just a Gift? Journal of the American Medical Association 283 (2000).
98
World Bank. Assessing Aid: What Works, What Doesnt and Why. Oxford: Oxford University Press, 1998. Azerbaijan Health Sector Review Note. Vols. I & II. World Bank, 2005. Reforming Public Institutions and Strengthening Governance: A World Bank Strategy. World Bank, 2000. www1.worldbank.org/publicsector/ Reforming.pdf Sub-Saharan Africa: From Crisis to Sustainable Development. World Bank, 1989. World Water Assessment Programme. Water, a Shared Responsibility: The United Nations World Water Development Report 2. World Water Assessment Programme, 2006. http://unesdoc.unesco.org/ images/0014/001454/145405E.pdf Yusuf, A. A., ed. African Yearbook of International Law 12. Leiden: Brill Academic Publishers, 2004. Zovatto, D., et al. La Poltica Importa: Democracia y Desarrollo en Amrica Latina. Banco Interamericano de Desarrollo, 2006.
99
CIP , 343.352 341.231.14 342.7 KORUPCIJA i ljudska prava : uspostavljanje veze / [prevod sa engleskog Ivan Obradovi]. Beograd : Fond za otvoreno drutvo, 2010 (Beograd : Dosije studio). XV, 99 str. : tabele ; 22 cm Prevod dela: Corruption and Human Rights. Tira 300. Str. VVIII: Uvodnik / Fond za otvoreno drutvo. Str. XIIIXV: Uvodna re / Kobus de Svart. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 9399. ISBN 978-86-82303-05-3 a) b) COBISS.SR-ID 173042956
MEUNARODNI SAVET ZA POLITIKU LJUDSKIH PRAVA

Meunarodni savet za politiku ljudskih prava osnovan je u enevi 1998. godine kako bi obavljao primenjena istraivanja vezana za tekua pitanja iz oblasti ljudskih prava. Istraivanja saveta su osmiljena tako da budu od praktinog znaaja za donosioce politikih odluka u meunarodnim i regionalnim organizacijama, dravnim i meudravnim agencijama, kao i u volonterskim organizacijama svih vrsta. Savet je nezavisan, po lanstvu meunarodan, a po pristupu participativan. Registrovan je kao neprofitna fondacija po zakonima vajcarske.
Kako naruiti publikacije Saveta

Sve publikacije Saveta mogu se naruiti preko Sekretarijata na: ICHRP 48 chemin du Grand-Montfleury CH-1290 Versoix Geneva, Switzerland Tel: +41 (0) 22 775 33 00 Fax: +41 (0) 22 775 33 03 Publikacije se mogu naruiti i preko internet stranice www.ichrp.org gde im se takoe moe pristupiti u PDF formatu. Za vie informacija o Meunarodnom savetu i njegovom radu: info@ichrp.org
Kakav uticaj korupcija ima na uivanje ljudskih prava, ukljuujui ekonomska, socijalna i kulturna prava? Kada principi i sredstva iz oblasti ljudskih prava mogu pomoi u ograniavanju i spreavanju korupcije? Tokom proteklih godina, vlade, nevladine organizacije i meunarodne organizacije preduzele su mnoge korake u borbi protiv korupcije. Meutim, ovi njihovi napori retko su kada analizirani iz ugla ljudskih prava, uprkos njihovom potencijalu i vanosti. Korienjem konceptualnog okvira za procenu kada odreena dela korupcije kre ljudska prava, ovaj izvetaj pokazuje kako organizacije mogu unapreivati ljudska prava dok rade na zaustavljanju korupcije.
Izvanredan doprinos znanju i informisanosti u vezi ovih tema. Frank Vogl, jedan od osnivaa i lan odbora TI Ovaj izvetaj e pomoi u formiranju zajednike prakse, i podstai prikupljanje i irenje znanja o borbi protiv korupcije. I to je najvanije, ovaj izvetaj bie korisna referenca za ukljuivanje aktera kako vladinog tako i nevladinog sektora u dijalog o ljudskim pravima i pitanjima antikorupcijske politike. Gerardo Bertin (Berthin), Vii savetnik za upravu, Casals & Associates Inc. Vrlo solidan i koristan, zasnovan na temeljnom istraivanju, sa ubedljivom strukturom i jasnim zakljucima i preporukama. Hoze Zalake (Jose Zalaquett), Direktor Centra za ljudska prava, Univezitet ilea Odlian i pravovremen dokument, posebno ako se uzme u obzir rastui interes za borbu protiv korupcije kao i njen odnos prema drugim disciplinama. Miel Obrajen (Mitchell OBrien), Program za jaanje parlamenta, Institut Svetske banke Ovaj izvetaj daje jasnu sliku ta stvarno znai i ta predstavlja korupcija, i kakve implikacije i tetu moe da nanese ljudskim pravima, pa samim tim i celokupnom drutvu. Ramiz Hjurmedik (Huremagic), kriminolog

Korupcijai Ljudska Prava: Uspostavljanje Veze

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Korupcijai Ljudska Prava: Uspostavljanje Veze

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Korupcija i ljudska prava:

FOND ZA OTVORENO DRUTVO SRBIJA FUND FOR AN OPEN SOCIETY SERBIA

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Fond za otvoreno drutvo Beograd, 2010.

JE VANO POVEZATI LJUDSKA PRAVA SA KORUPCIJOM

Ranjivost i ugroenost Ljudska prava kao preventivne mere

KAO KRENJE LJUDSKIH PRAVA

Utvrivanje kada je dolo do krenja ljudskih prava

DELA KORUPCIJE SA KONKRETNIM LJUDSKIM PRAVIMA

PRAVA ONIH KOJI ISTRAUJU KORUPCIJU

Pretnje ljudskim pravima sa kojima se suoavaju zagovornici borbe protiv korupcije

ZAKLJUAK PRILOG I. ODABRANI PRILOG II. PREGLED ODABRANA

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

ICHRP ILO INECIP KNCHR NGO NHRI OECD OHCHR

PCIJ SADC TI UDHR UN UNCAC UNDP

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

UNODC UPR USAID

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

U Beogradu, januara 2010.

Fond za otvoreno drutvo

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

ZATO JE VANO POVEZATI LJUDSKA PRAVA SA KORUPCIJOM

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

1. Korupcija i prava dece

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Ljudi koji ive u siromatvu

Autohtoni narodi i manjine

PRAVA KAO PREVENTIVNE MERE

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

3. Pristup informacijama u okviru UNCAC-a

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

2. Transparentnost odreenih informacija

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Zloupotreba funkcije ili poloaja

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

III. KORUPCIJA KAO KRENJE LJUDSKIH PRAVA

Korupcija i ljudska prava: uspostavljanje veze

KADA JE DOLO DO KRENJA LJUDSKIH PRAVA