TRANSFORMACIJA PROTEINA AMONIFIKACIJA U ukupnoj organskoj materiji zamlji ta udeo azotnih organskih jedinjenja je 5 - 15%.

. Najve i deo ine prosti i slo eni proteini.

Proteini su
sastavni deo svih ivih bi a. Naro ito velika koncentracija proteina je u protoplazmi mikroorganizama a ima ih u biljnim i ivotinjskim elijama, ijim uginu em ili zaoravanjem proteini dospevaju u orni ni sloj zemlji ta ta.

 Amonifikacija je mikrobiolo ki proces transformacije azotne ogranske materije do nastanka amonijaka.

Proteini su
visoko molekularna organska jedinjenja slo ene gra e i ne prolaze kroz citoplazmati nu membranu mikroorganizama. mikroorganizama

 Mikroorganizmi u spoljnu sredinu izdvajaju egzo elijske enzime proteazeproteaze- koje u prisustvu vode hidrolizom razgra uju proteine do polipeptida, prostih belan evina i na kraju do slobodnih amino-kiselina amino-kiselina. Nastale aminokiseline uklju uju se u metabolizam mnogih heterotrofnih mikroorganizama koji ih koriste kao izvor ugljenika i azota.

 U eliji, uz pomo intra elijskih proteaza vr i proteaza, se razgradnja aminokiselina na amonijak, organske kiseline i CO2 U anaerobnim CO2. uslovima pored ovih proizvoda nastaju jo amini, merkaptani i H2S. Dezaminacija tj. Dezaminacija, izdvajanje amonijaka iz aminokiselina mo e da se vr i: direktno, redukcijom, oksidacijom, dekarboksilacijom. dekarboksilacijom Posle dezaminacije organske kiseline se uklju uju u aerobne i anaerobne procese u kojima ih mikroorganizmi koriste kao izvore ugljenika i drugih organskih jedinjenja.

Amonijak

protein

Aminokiseline

A.K

Putevi uklju ivanja amonijaka u ciklus azota su razli iti i u najve oj meri zavisi od odnosa

C i N u zemlji tu

 Ako je taj odnos iri od 25:1 25: amonijak se usvaja od strane mikroorganizama, uklju uje u biosintezu njihovih proteina i ne izdvaja se iz elije. Ovo se redovno de ava prilikom zaoravanja etvenih ostataka sa kojima se u zemlji te unose znatne koli ine celuloze gde je odnos C i N pove ava i do 80:1.

Ako je odnos izme u ugljenika i azota od 15-25:1 15 amonijak se izdvaja iz elije mikroorganizama i mogu ga koristiti biljke kao asimilativ. Mnogi mikroorganizmi npr. filamentozne gljive i gramnegativne bakterije usvajaju amonija ni oblik azota za izgradnju svojih proteina dok hemotrofne bakterije koriste amonijak kao energetski izvor uklju uju i ga u proces nitrifikacije. Ukoliko je sadr aj pove an i ne usvoji se sav od strane elije, mo e da do e do njegove volatizacije, tj. odlaska u atmosferu.

 U procesu amonifikacije u estvuje nespecifi na, heterogena mikroflora. U amonifikaciji u estvuju aerobi, acidosenzitivni i acidorezistentni, sporogeni i asporogeni mikroorganizmi. Proces je svakako intezivniji ako su za ve inu mikroorganizama postignuti optimalni ekolo ki uslovi.

 VLAGA 50-75% od punog vodnog kapaciteta. Kiseonik nije limitiraju i / u anaerobnim i aerobnim uslovima. pH / proces je br i u neutralnim sedinama mada se u kiseloj sredini proces ne zaustavlja. Temperatura 2oC proces amonifikacije je usporen.

 U neutralnim i slabo alkalnim zemlji tima u aerobnim uslovima aktivni razlaga i su bakterije. Sporogene bakterije Bacillus megatherium, Bacill.cereus, Bacill.cereus Bacill. Bacill.mycoides, Bacill.subtilis Bacill.

 Asporogene bakterije Chromobacterium prodigiosum,

Micrococcus. Micrococcus

Pseudomonas fluorescens, fluorescens,

 U anaerobnim uslovima amonifikaciju proteina vr e sporogene bakterije Bacillus cadaveris, Bacillus putrificus, Bacillus perfrigens. perfrigens

 Vrste Escerichia coli i Proteus vulgaris su Proteus asporogene bakterije koje proteine razla u u uslovima smanjenog pritiska slobodnog kiseonika.

Escerichia coli

 U zemlji tu sa alkalnom a u manjem obimu i sa neutralnom reakcijom, aktivne su i aktinomicete. One proizvode egzo elijske enzime pomo u kojih razgra uju biljne proteine, kazein, albumin, elatin, kao i ve inu aminokiselina i amino e era

 U kiselim zemlji tima razlaganje proteina vr e gljive iz rodova Aspergillus, Penicillium, Mucor, Rhizopus, i mnoge druge.

 U ovim zemlji tima amonifikacija ima ekolo ki zna aj jer se NH3 adsorbuje za estice zemlji ta te se spre ava njegova oksidacija u nitrate i mogu nost ispiranja. S druge strane ovako nastali i adsorbovani amonijak ubla ava kiselu reakciju sredine jer se ve e sa kiselinama i gradi amonijumova jedinjenja.

 Sa aspekta poljoprivredne proizvodnje amonifikacija se ubraja u veoma zna ajne procese jer omogu ava razgradnju nativnih protina i njihovu transformaciju u mineralne ili nove organske forme. Najve i deo se ugra uje u mikrobiolo ki protein koji ulazi u sastav humusa.

 Mineralizacijom proteina iz humusa, gde je odnos C:N manji od 10:1 dolazi do izdvajanja amonija nog oblika azota pa je proces amonifikacije zna ajan i sa aspekta stvaranja biljnih asimilativa.

 Amonifikacija ima i higijenski zna aj jer amonifikatori vr e mineralizaciju organskih azotnih jedinjenja u otpadnim vodama i tako spre avaju umno avanje patogenih mikroorganizama. Me utim, ukoliko do e do umno avanja amonifikatora u prehrmbenim proizvodima (mesu, mleku) oni prouzrokuju njihovo kvarenje pa je proces tetan.

TRANSFORMACIJA NUKLEINSKIH KISELINA Nukleinske kiseline ulaze u sastav nukleoproteida i pogodan su izvor azota za mnoge mikroorganizme. Nukleoproteidi su slo eni proteini velike molekulske mase i sastoje se od prostih belan evina baznog karaktera protamina ili histona i prosteti ne grupe koja se naziva nukleinska kiselina. Nalaze se u jedarnom materijalu i u nekim delovima citoplazme (mitohondrije, mikrozomi).

 U zemlji te dospevaju sa biljnim, ivotinjskim i mikrobiolo kim ostacima. One se adsorbuju za estice gline to im usporava transformaciju. Postoje dva tipa nukleinskih kiselina RNA i DNA. To su slo ena jedinjenja ija je osnovna jedinica mononukleotid, koji se sastoji od purinskih i pirimidinskih baza, e era i fosforne kiseline. Adenin i guanin su purinske baze i ulaze u sastav DNA i RNA. Citozin, uracil i timin su pirimidinske baze. Citozin ulazi u sastav DNA i RNA, uracil samo u RNA, a timin u DNA.

 Pod uticajem enzima ribonukleaze i dezoksiribonukleaze molekul nukleinske kiseline se transformi e u manje fragmente i pojedina ne mononukleotide Ove egzo elijke mononukleotide. enzime sinteti u Aspergillus, Penicillium, Streptomyces, Clostridium, Bacillus, Achromobacter i dr. Slede i stepen razgradnje je odvajanje fosforne kiseline od kompleksa baza i e era a baza era, zatim se i oni odvajaju. Iz e era se u toku fermentacije produkuju organske kiseline, CO2 i voda. Adenin i guanin se transformi u preko ksantina i alantoinske kiseline do glioksalne kiseline i uree. Citozin, timin i uracil razla u se do uree, jabu ne kiseline, amonijaka, C02 i beta-alanina. beta-alanina.

ribonukleaze i dezoksiribonukleaze mononukleotidi

fosforna kiselina baza

baza i e era e er

organske kiseline CO2 i voda

 Adenin i guanin se transformi u preko ksantina i alantoinske kiseline do glioksalne kiseline i uree

 Citozin, timin i uracil razla u se do uree, jabu ne kiseline, amonijaka, C02 i beta-alanina beta-alanina.

 Transformaciju purinskih i pirimidinskih baza pomo u enzimskog sistema vr e vrste iz rodova Pseudomonas, Micrococcus, Corynebacterium i Clostridium, a Clostridium, nerazlo ena jedinjenja ulaze direktno i sastav humusa humusa.

RAZGRADNJA KARBAMIDA - UREE Karbamid je organsko jedinjenje jednostavne gra e koje se u zemlji te najve im delom unosi kao azotno ubrivo, zatim sa stajnjakom i sa izlu evinama ivotinja.

Transformacija uree
proti e u dve faze. urea hidroliza amonijum karbonat amonijak CO2 H2O

 Razgradnja uree do amonijum karbonata odvija se ureaze a dalja pod uticajem enzima transformacija se odvija bez direktnog uticaja mikroorganizama. Ureaza u zemlji tu u najve oj meri dospeva kao egzo elijki mikrobiolo ki enzim. Sinteti u je oko 200 vrsta bakterija kao i izvestan broj gljiva i aktinomiceta. U prave ureolitske bakterije Micrococcus spadaju Micrococcus uree, Sarcina urea, Urobacterium miqueli i Urobacillus pasteuri. One Urobacillus pasteuri. su osetljive na pove anu koncentraciju H+ jona i slabo su zastupljeni u zemlji tima sa pH ispod 5,5. Razlaganje uree u kiselim zemlji tima vr i nespecifi na gljivi na mikroflora iz rodova Aspergillus i Penicillium.

 Na aktivnost ureaze uti e tip zemlji ta, sadr aj organske materije, temperatura, vlaga, pH i dr. Optimalni uslovi su pH 7 - 8,5, temperatura 30 400C, vla nost zemlji ta oko 60% punog vodnog kapaciteta i visok sad aj organske materije.

 Sa agronomskog aspekta ovaj mikrobiolo ki proces je prvenstveno zna ajan zbog razlaganja karbamida i kalcijum cijanamida koji se unose kao azotna ubriva. Urea se ubriva. veoma brzo razla e a u slu aju da se dalje transformacije ne vr e intezivno mo e do i do akumulacije amonijaka, alkalizacije sredine i negativnog uticaja na klijance biljaka. biljaka. Ovo se de ava ako se unese velika koli ina uree ili kalcijumcijanamida pa se amonijak ne mo e brzo usvojiti od biljaka ili mikroorganizama. mikroorganizama.

 U svetu je tendencija porasta upotrebe uree, za usporavanje njene razgradnje koriste se inhibitori ureaze. Me utim, oni mogu smanjiti klijavost semena te je najbolje voditi ra una o racionalnoj primeni ovog ubriva.

TRANSFORMACIJA ACIDUM URICUM - MOKRA NE KISELINE

Mokra na kiselina je u manjoj meri prisutna u mokra i sisara i oveka, ve se nalazi u izmetu ptica i reptila, naro ito zmija. Njena transformacija je od interesa u zgorevanju ubreta ivine a delom i u zemlji tu. Mokra na kiselina se hidroliti kim putem razla e uglavnom uz u e e urikaze u dve faze: prvo nastaje karbamid i tartronska kiselina, a dalje se karbamid razla e po ve ustaljenoj emi do izdvajanja amonijaka. Ovu transformaciju obavljaju mnogi mikroorganizmi prvenstveno iz Bacillus. rodova Bacillus.

TRANSFORMACIJA HIPURNE KISELINE

Hipurna kiselina je naro ito zastupljena u mokra i konja. Njena transformacija se obavlja pod uticajem enzima hipurikaze i to u dve faze: prvo se hidroliti ki hipurna kiselina razlo i na glikokol i benzojevu kiselinu a dalje se glikokol razla e na amonijak i sir etnu kiselinu. U ovim transformacijama u estvuje Bacillus acidi urici.

TRANSFORMACIJA HITINA
Hitin je organski slo eni kompleks, koji se nalazi redovno u opnama nekih mikroorganizama kao i u oklopu mnogih insekata. Ovo je prili no otporna materija u pogledu mikrobiolo kog razlaganja, pa zahteva prisustvo specifi nih mikroorganizama. Po svojoj strukturi unekoliko potse aju na celulozu ali sa azotom. Amonifikacija hitina se odvija u dve faze: prvo se hidroliti ki razla e hitin na glukozamin i sir etnu kiselinu, a dalje se glukozamin razla e na glukozu i amonijak u emu u estvuje fermentni sistem hitinaza. hitinaza.

 Kao predstavnik hitinoliznih mikroorganizama naj e e se pominje Bacterium chitinovorum. U vodama, chitinovorum pesku, mulju izolovan je Bacterium chitinophylum.