Doc. dr Senad Buatli, International University of Sarajevo Doc.

dr emsudin Plojovi, Univerzitet u Novom Pazaru Potencijal brenda u agrobiznisu Saetak: Neosporan je uticaj brenda na prodaju proizvoda velikih kompanija irom svjeta. Ukoliko pogledamo industrije automobila, sportske odjee i naravno hrane uvideemo da je znaaj brenda u pozicioniranju proizvoda veoma veliki. Da li se taj znaaj i potencijal brenda moe primjeniti i u agrobiznisu. Autori u ovom radu zato govore o znaaju brenda uopte o izgradnji brenda u razliitim industrijama, te o znaaju brenda u industriji hrane. Autori takoe govore o brendovima u agrobiznisu koji su se razvili u regionu i nainima kako ta iskustva i znanja prenijeti na druge proizvode. Na kraju rada autori daju opte smjernice kojim bi se trebalo kretati u izgradnji brenda poljoprivrednih proizvoda. Kljune rijei: brend, agrobiznis, poljoprivredni proizvodi, marketing Assist. Prof. Dr. Senad Buatli, International University of Sarajevo Assist. Prof. Dr. emsudin Plojovi, University of Novi Pazar The potential of branding in agribusiness ABSTRACT: There is an undeniable influence of branding on sales of products of large multinational companies around the world. If we take a look at the automobile industry, sports clothing and of course food we will witness that importance of branding in product positioning is very high. Could we relate the importance and potential of the branding in agribusiness? The authors of this paper therefore advocate the importance of branding in general, about building brands in various industries, and the importance of branding in the food industry. The authors also talk about brands in agribusiness that have developed in the region and principles that this experience and knowledge could be related to other products. At the end of the paper the authors provide general guidelines that should be used as an introduction into brand building of agricultural products. Keywords: brand, agribusiness, agricultural products, marketing

1. Uvod 2. Znaaj brenidaranja proizvoda 3. Znaaj brenidaranja proizvoda u agrobiznisu 4. Modeliranje procesa izgradnje brenda 5. Zakljuak

Doc. dr Senad Buatli, International University of Sarajevo Doc. dr emsudin Plojovi, Univerzitet u Novom Pazaru

Znaaj strategijskog planiranja u agrobiznisu

Uvod

Veoma je veliki znaaj strategijskog planiranja u svakoj delatnosti ili aktivnosti. Poznata je stara izreka koja kae da brodu koji nema odrediene luke ni jedan vetar ne odgovora. Isto je ako i u biznisu a agrobiznis nikako nije izuzetak. Istini za volju u dananjem vremenu kada su ekonomski tokovi veoma nepredvidivi moraju se praviti strategije sa dovoljno fleskibilnosti. Knjuna stvar za dobru strategiju razvoja je analiza resursa koji su raspoloivi i analiza naina korienja tih istih resursa. U ovom radu emo govoriti o svim pojedinostima vezanim za startegijsko planiranje razvoja poljoprivrede i prerade poljoprivrednih proizvoda. Istaiemo probleme koji uzrokuju da su strategije koje su do sada pravljene bile neodrive ili nemogue za sprovoenje. Takoe sama imlementacija strategija je veoma teka kada se imaju u vidu organizacioni problemi i nedostatak sredstava, kako finansijskih tako i nemogunost adekvatnog korienja raspoloivih resursa. Na kraju ovog uvodnog dela moram istai i to da sprovoenje startegije za razvoj agrobiznisa mora biti usklaeno sa strategijama odrivog razvoja regije u celini i sa startegijama energetske efikasnosti, razvoja turizma...

O stratekom planiranju u agrobiznisu

Prvo pitanje koje postavljamo u ovom radu je da li nam uopte treba strategija razvoja agrobiznisa i ta bi ona podrazumevala. Neophodno je u osmiljavanju ukupnog ekonomskog razvoja jednog regiona definisati ta su kljune industrije, to jest grane privrede. Ukoliko je agrobiznis jedna od tih privreda veoma je vano osmisliti ta je to, to bi po teoriji o polovima rasta bio pol rasta a ta bi bile pratee delatnosti. U agrobiznisu i uopte u poljoprivredi nije lako menjati strateke pravce razvoja jer na primer ukoliko smo jednom startegijom predvideli da treba da nosea delatnost u agrobiznisu treba da bude stoarstvo i prerada mleka i mesa nije mogue u nekom sledeem periodu zbog promene trinih uslva u nekom sledeem

stratekom dokumentu navesti da evodea delatnost na primer biti voarstvo. Jer pre svega ta sao investicijama koje su do sada odraene u oblast stoarstava i prerade proizvoda, a s druge strane da bi se izgradili potencijali u voarstvu potrebno je u nekim sluajevima i desetak godina. Upravo iz ovih razloga veoma je vano definisati ta su osnovni potencijali za razvoj agrobiznisa. A osnovni potencijali se definiu kroz veliinu, brojnost, povezanost parcela koje pripadaju individualnim poljoprivrednim proizvoaima. S druge strane veoma su vani faktori: kvalitet, sastav, i pozicija zemljita. Ukoliko uote elimo grupisati faktore koji utiu na formiranje startegije razvoja agrobiznisa moemo ih grupisati u seldee grupe: 1. Prirodni faktori (zemljite, insolacija, dostupnost vode...) 2. Demografski faktori (broj stanovnika, starost, informisanost...) 3. Infrastrukturni faktori (putna mrea, komunikacije, vodovodna mrea, postojanje skladinih i kapaciteta prerade...) 4. Podrka zajednice (finansijska i organizaciona podrka optine, Republike, meunarodnih organizacija, zainteresovanost institucija podrke...) 5. Pravno i ekonomsko okruenje (regulisanje kredita, finansiranja, hipoteka, zaloge...)

Strategijsko planiranje u agrobiznisu u regionu Jugozapadne Srbije i Severa Crne Gore U startegijskom planiranju u odreenoj oblasti ili regionu trebamo krenuti od napred definisanih grupa faktora.

Prvu grupu ine prirodni faktori. Prvi meu prirodnim faktorima je zemljite, da bi imali adekvatnu analizu zemmljita, po pravilu bi svaki individualni poljoprivredni proizvoa ili nosilac poljoprivrednog gazdinstva treba imati analizu svog zemljita. Meutim ak i da svako pojedinano poljoprivredno gazdinsto ima podatke o tome kogvog je sastava zemljite na njegovom imanju to je nepotpuna informacija za strateko planiranje. Problem je u obradi informacija, jer ako svaki pojedinac ima informacije samo o svom zemljitu to uopte nije osnova za odluivanje za kreiranje adekvatne strategije razvoja agrobiznisa morale bi informacije o straukuri i sastavu zemljita biti generisane i dostupne za obradu i razmatranje. Projekt koji je na slian nain bio organizovan za razvoj proizvodnje vina je projekat Bahus. U tom projektu su prikupljene informacije o svim povrinama na kojima se gaji ili planira gajiti

groe. Podaci su bili o povrinama zemljita, sastavu, orijentaciji, nagibu, izloenosti, suncu, vetrovima i svim ostalim faktorima koji utiu na kvalitet vinove loze. Na taj nain je svaki pojedinac mogao znati koja e sorta dati najbolje rezultate na odreenoj parceli. Smatram da bi jedan takav projekat obavezno trebalo organizovati i za prostore jugozapadne Srbije i Severa Crne Gore i to pre svega jer su uslovi u ove dve pogranine regije realtivno slini kao i kulture koje se na ovim prostorima gaje. Oba baza bi se ak moga integrisati i sa GoogleEarth i na taj nain bi bilo koje zainteresovano lice moglo da vidi karakteristike zemljita koje eli kupiti, iznajmiti ili koje eli obraivati. Drugi faktor je dostupnost vode. Kada govorimo o ovom faktoru veoma je vano istai da se problem vodosnabdevanja na pravi nain poeo reavati tek u poslednjoj deceniji. Tako da kada govorimo o vodosnabdijevanju pre svega govorimo o prirodnim izvorima i navodnjavanju vodom iz reka, i svaki poljoprivrednik problem vodosnabdevanja uglavnom reava individualno pa je takorei nemogue da oni sami finansiraju akumulacije iz kojih bi vrili vodosnabdevanje u sunim mesecima. Ovaj problem bi se mogao reiti na nivou mesnih zajednicakoje bi u okviru sela koje pokrivaju trebale organizovati izgradnju ovih akumulacija vode.

Sledea grupa faktora su demografski faktori. U ovu grupu, pre svih, spada broj stanovnika. Svedoci smo toga da se broj stanovnika na selu konstantno smanjuje. U isto vreme imamo i proces usitnjavanja parcela. Jer svaka generacija, kako uglavnom nije zainteresovana za poljoprivredu samo jo procesom nasleivanja doprinosi usitnjavanju parcela. Usled ovog imamo jedan paradok. Smanjenje broja stanovnika s jedne strane i smanjenje poljoprivredne povrine po stanovniku. Loa stvar u svemu ovome je to ostaje veoma veliki broj neobraenih povrina. A to je neiskorien resurs. Starost stanovnitva je jo jedan pokazatelj koji ukazuje na poraavajue stanje. Poljoprivredno stanovnitvo je sve starije. A to znai i sve amje sposobno da proizvodi i bude produktivno. Ukoliko govorimo o relativno starom stanovnitvu na selu onda moramo istai i to da su stariji ljudi manje spremni na promene, a i emu promena u nainu rada emu ulaganje u sredstav za rad kad su oni poslednja generacija na selu. Tako da je demografski faktor veoma uticajan na formiranje strategije razvoja agrobiznisa.

Infrastrukturni faktori (putna mrea, komunikacije, vodovodna mrea, postojanje skladinih i kapaciteta prerade...) Trea grupa faktora su infrastrukturni faktori. Kada se govori o infrastrukturi mora se naglasiti da se je u Sjevernoj Crnoj Gori malo bolja situacija nego u jugozapadnoj Srbiji. Na primer u optinama Novi Pazar, Sjenica i Tutin su veoma rijetka sela sa asfaltnim putem, dok za Roaje taj pokazatelj izgleda malo bolje. Putna mrea nije samo preduslov za razvoj biznisa, kako je mnogi predstavljaju. Ona je i preduslov

ivota uopte. I danas u selima u Novopazarskoj optini kao to je npr. Lukare ukoliko padne i mala kia nije se mogue kretati putem koji nije ak ni posut kamenom podlogom ve je samo utabana zemlja. Takvo je stanje ako padne i najmanja kia a kakvi su uslovi za putovanje u vreme snegova to je izuzetno teko i zamisliti nekome ko je navikao na konfor ivota u gradu. Meutim, postavlja se pitanje da li je infrastruktura preduslov ekonomskog razvoja ili njegova posledica. Ukoliko infrastrukturu posmatramo kao preduslov razvpja onda je problem laki jer smo onda u poziciji da govorimo da e biti ekonomskog razvoja ukoliko poboljamo infrastrukturne uslove. Ukoliko infrastrukturu posmatramo kao posledicu ekonomskog razvoja onda smo prinueni da ekonomski razvoj uslovimo drugim faktorima a da onda ekamo poboljanje infrastrukturnih uslova kao posledice tog razvoja. Smatram, da bi za potrebe ove analize, infrastrukturu trebalo posmatrati kao preduslov razvoja. Ukoliko elite uspostaviti farmu u jednom selu do te farme morate dopremati repromaterijal i od nje nositi gotove proizvode kupcima. Istina je da to neete moi ili ete mou uz velike probleme ukoliko je loa putna mrea ali kada posao krene onda ste u mogunosti i da sami, kao individua, ulaete u poboljanje infrastrukturnih uslova. Drugi deo infrastrukturnih uslova koji ne zavisi od nas kao pojedinaca ve od interesa drave i velikih kompanija su komunikacije. Komunikacije su na seoskom podruju svedene na minimum. Na primer brzina protoka podataka putem WLL-a je od 64-128Mb/s. Uz takvu brzinu prenosa podataka vi nije mogue konformo raditi na internetu bilo ta. Ukoliko navedenom jo dodamo i lou pokrivenost signalom mobilne telefonija kai injenicu da je po loem vremenu beina fiksna telefonija nepouzdana onda slobodno moemo rei da je mrea komunikacije na prostoru koji tretira ovo istraivanje u veoma loem stanju. Postojanje skladinih i kapaciteta prerade je faktor koji takoe utie na razvoj agrobiznisa. I sa ovim faktorom stoji isto pitanje: da li je on preduslov razvoja ili njegova posledica. I ovaj faktor emo, takoe posmatrati kao preduslov. Jer imajui u vidu finansijsku i organizacionu snagu i sposobnost pojedinanih poljoprivrednih proizvoaa moemo rei da je njima neophodna pomo u izgradnji ovih kapaciteta. Nepristrasan italac ovog teksta bi mogao uputiti kritiku autorima da nije problem u infrastrukturnim uslovima ve u neorganizovanosti pojedinih proizvoaa, koji bi kroz udruivanje trebali postii sinergijski efekat i sami izgraditi skladine i preraivake kapacitete. Takoe moglo bi se rei da je to zadatak privrede i trita. Meutim, smatram da poljoprivredni proizvoai trenutno posluju u veoma oteanim uslovima jer su godinama morali da proizvode jeftine proizvode kako bi uvali socijalni mir i obezbedili jeftinu hranu za gradove. S druge strane imamo velike kompanije koje su ustvari monopsoni ili karteli koji uslovljavajui male poljoprivredne proizvoae dovode do efekta smanjenja efikasnosti jer utiu na smanjenje cena po kojima poljoprivrednici prodaju svoju robu. Na dugi rok se na taj nain i smanjuje koliina jer poljoprivredni proizvoai nezadovoljni razlikom u ceni ili prelaze na neki drugi proizvod ili na neku drugu delatnost.

Podrka zajednice (finansijska i organizaciona podrka optine, Republike, meunarodnih organizacija, zainteresovanost institucija podrke...)