1.Ostale nastavne metode Metoda usmenog izlaganja;Metoda razgovora;Metoda citanja I rada na textu;Metoda ilustracije I demonstarcije;Metoda laboratorijskih I prakticnih radova.1.

Metoda usmenog izlaganja-ovo je jedna od najstarijih I najcesce koriscenih metoda u nastavi.Primenjuje se u nastavi posebno u situacijama kad ucenici nemaju dovoljno pred znanja I kad okolnosti to zahtevaju.Nastavnikovo izlaganje treba da bude zivo,elokventno I dobro komponovano da bi moglo da motivise ucenika na verbalnu kreaciju,da razvija njegovu paznju,bogati recnik,izaziva misljenje I razmisljanje I oplemenjuje njegovu kulturu govora.Usmeno izlaganje moze se ostvariti u sledecim oblicima-pripovedanje(najcesce se koristi u drustvenim predmetima,moze biti opsirno ili epsko I sazeto)opisivanje(moze biti naucno I umetnicko)obrazlozenje(koristi se kada treba dokazati zasto I kako se nesto dogadja,sta je uzrok necemu itd.)objasnjenje(je najsavremeniji metod usmenog izlaganja,cinjenice ne treba objasnjavati jer su same po sebi jasne).Pored mnogo prednosti ova metoda ima I veliki nedostatak jer ne obezbedjuje visoku aktivnost ucenika a to je zato sto angazuje mali broj cula(najvise culo sluha)pa kod ucenika brzo dodje do nestanka paznje.2.Metoda razgovora-je nacin nastavnog rada u obliku dijaloga izmedju nastavnika I ucenika,ucenika I ucenika I ova metoda se jos zove dijaloska ili eptomatska metoda.Osnovna funkcija nastavnika u nastavi je da postavi problem,zadatak I da zahteva njegova resenja.Oblici razgovora mogu biti razliciti I njihova primena zavis od sadrzaja rada I drugih specificnosti odredjenog casa.Najvazniji oblici razgovora su:1)katehicki(tip razgovora u kome ucenik daje samo kratke odgovore na pitanja);2)Sokratovska metoda razgovora(Sokrat je u razgovoru koristio tzv.majeutiku-sistem pitanja kojim sagovorniku pomaze da dodje do istine);3)heuristicki oblik razgovora(sistem razgovora u kome ucenik treba na osnovu vise cinjenica da dodje do generalizacije);4)rasprava ili duskusija(Slobodan oblik razgovora odredjen temom odnosno grupom pitanja u kome se suprostavljaju misljenja,pobijaju argumenti itd).3.Metoda citanja I rada na textu-ova metoda ima poseban znacaj za samostalan rad I samostalno sticanje znanja I samoobrazovanje.Ovde je vazna uloga nastavnika koji mora ucenike sa razlicitim mogucnostima usvajanja,motivacijom I usmerenoscu u ucenju nauci da se prilagode tekstu,da ga koriste na nacin koji njima najvise odgovara a istovremeno I zadovoljava opste zahteve I daje optimalnije efekte.4.Metoda ilustracije I demonstracije-Omogucuje u punoj meri vizuelnu komunikaciju iz cega prositice njena jedinstvena(opsta)funkcija u razvijanju ucenikove sposobnosti posmatranja.Znacaj primene ove metode ogleda se u cinjenici da se putem posmatranja odvija proces saznanja u velikoj meri.nastavnik moze koristi ilustracije na svakom casu npr.simbole,seme,slike,fotografije itd.5.Metoda laboratorijskih I prakticnih radova-Njena funkcija je povezivanje nastavne teorije I prakse I ima znacajno mesto u savremenoj nastaviima visoku pedagosku I didakticku vrednost.Naziv ove metode dolazi od latinske reci labor-rad.Ova metoda je I veoma efikasna jer ucenici uz manju ili vecu pomoc nastavnika samostalno pripremaju,izvode I verifikuju svoj rad.Laboratorijski rad ucenika moze imati individualni,tandem,grupni, I kolektivni karakter.

2.Ciljevi nastave-bihejvioralni I nebihejvoralni Svaki program bilo kojeg treninga je bihevioralni cilj.Cilj treninga za jedan specifican zadatak je razvijanje ponasanja koje odgovara zadatku.Pojavom programirane nastave korisnost bihevioralnih ciljeva postaje jos veca,a narucito za one koji sastavljaju programe.Prema R.Ebele-opsti cilj vaspitanja nije predhodno odredjen.Postavlja se pitanje koje je to ponasanje koje se zeli postici:da li je to ponasanje ucenika u toku ucenja ili ponasanje ucenika na specijalnim zadacima ili se pak misli na ponasanje ucenika kao odredjenu posledicu ucenja.Ovako definisano ponasanje je retko pravi cilj nastave.Mils I Robinson govore o 3 vrste bihevioralnih ciljeva:Uslovi(misli se na opis stimulsa na koji ucenik odgovara)2)Ponasanje(misli se na ovo sto ucenik izgovara)3)kriterijum(na osnovu kriterijuma uspeha procenjuje se da li je ucenikovo ponasanje prihvatljivo ili ne.Oni smatraju da nije opravdano prihvatiti samo jednu grupu ciljeva.Usredsredjivanje paznje na kognitivne procese bez ponasanja je u sustini nemoguce.Po njihovom misljenju o kognitivnim procesima zakljucuje se na osnovu stimulsa,ucenikovog ponasanja I kriterijuma uspeha.Smatra se da je za bihejvioralne ciljeve najvaznije odrediti kriterijum.Robert Ganje-smatra da je ostvarivanje bihejvioralnih ciljeva korisno za obrazovanje koliko su formule korisne u matematici I u prirodnim naukama.Oni nam pomazu da mislimo jasnije I delujemo efikasnije.Za njega su termini znanje,razumevanje,stavovi,vrednosti I sl,dvosmisleni.Potrebno je precizirati sta ucenik treba da nauci u toku nastave I koje aktivnosti ce biti sposoban da pokaze.Bruner-u delu Proces obrazovanja nedvosmisleno stavlja akcenat na kvalitet I na intelektualne ciljeve nastave.Vazno je razumeti strukturu nekog predmeta,znaci savladati ga tako das mo u stanju da uz jednu cinjenicu vezemo citav niz drugih,koje stoje u bliskoj,razumljivoj I smisaonoj vezi.Glavni zadatak nastave prema Ohitini je formiranje aktivnog,samostalnog,stvaralackog misljenja.Ideal nastave je licnost sa elasticnim umom,brzim reakcijama na sve novo,sa potupno razvijenim potrebama za saznanjem I stvaralackim sposobnostima.On smatra da u nastavi cas treba da predstavlja jedno sadrzajno bogatstvo u kojem do izrazaja treba da dodje ucenikovo stvaralastvo,samoinicijativa,sloboda misli itd.Bihejviroralne I nebihejvioralne ciljeve je nemoguce prakticno I precizno odvojiti u nastavi.U nasim predmetima su znacajni I jedni I drugi.Pravi nastavni process mora ostvaritit I jedne I druge.To je na neki nacin postignuto od strane Bluma I njegove taksonomije vaspitno-obrazovnih ciljeva.

3.Blumova taksonomija Blum je 1956 godine obavio identifikaciju I klasifikaciju mogucih edukacijskih ciljeva na kognitivnom podrucju.Sve ciljeve je podelio u 2 kategorije:znanja I intelektualnih vestina.Znanje je cesto osnovi a nekada I jedini,vazan fundamentalan cilj u nastavi.Ova kategorija obuhvata psiholoske procese pamcenja,ali moze da sadrzi I slozenije procese otkrivanja odnosa I rasudjivanja.Treba razlikovati znanja koja sadrze pamcenje I reprodukciju od znanja koja se sastoje od zaumevanja,uvidjanja-to je istinsko znanje.Znanje je jako cenjeno-smatra se da onaj ko vise zna on je inteligentniji.Takodje je vazno da se to znanje moze primeniti u novim situacijama I da osposobi ucenika za resavanje problema.U kategoriju znanja ulaze:znanja pojedinosti,znanja puteva I nacina tretiranja pojedinosti,znanja opstih pojmova .U kategoriju intelektualnih vestina I sposobnosti Blum svrstava-Shvatanje-ono se u skoli najvise naglasava.Tu spadaju:prevodjenje-sposobnost pojedinca da da komunikaciji drugaciji jezicki oblik.Tumacenje-osim sto citalac komunikaciju prevodi na svoj jezik on treba da shvati odnose medju delovima komunikacije I poveze sa predhodnim iskustvom.Ekstrapolacija-onaj ko daje neko saopstenje zeli da izvrsi I neke konsekvence.Primena-podrazumeva upotrebu generalizacija u realnim situacijama.Analiza-podrazumeva rasclanjavanje elemenata odnosa I orfanizacijskih principa.Obuhvataanalizu elemenata-ucenik razbija gradivvo na elemente.Analiza odnosa-treba objasniti odnose medju elementima.Analiza organizacijskih nacela-ucenik treba da prepozna poredak,strukturu pomocu koje komunikacija postaje celina.Sinteza-to je proces baratanja,kombinovanja elemenata kako bi nastala celina.Cilj je da ucenici samostalno dodju do ideje.Evaluacija-podrazumeva vrednovanje ideja,metoda,sredstava za neku svrhu I to prema unutrasnjim standardima I prema spoljasnim kriterijumima.

4.Uloga I funkcije nastavnika-karakteristike licnosti Nastava je komunikacioni sistem koji se zasniva na direktnom I indirektnom konaktu nastavnika I ucenika.Ove komunikacione veze pruzaju strukturu povratne informacije pomocu kojih se stice uvid u postignuca ucenika I ostvarivanje vaspitno obrazovnih ciljeva.Kljucni problem komunikacije su nastavnik,ucenik I sredstva u nastavi.U tradicionalnoj nastavi delatnost nastavnika se uglavnom iscrpljuje na uspesnom rukovodjenju procesom usvajanja znanja,navika I vestina.U ovom slucaju nastavnik ima ulogu instruktora.U savremenoj kulturi pa time I u nastavi nastavnik je dobio nove uloge:da bude prijatelj,covek od poverenja,savetnik,prenosilac proverenih kulturnih vrednosti,onaj koji olaksava razvoj licnosti ucenika u celini a kadkada sluzi kao zamena za roditelja.Po Ozbelu nastavnik je osoba koja organizuje I oformljuje vaspito-obrazovni proces.Licnost nastavnika ima mnogostruke neposredne I posredne uticaje na nastavu I ucenike.Karakteristike sa ostalim faktorima odredjuju vaspitni stil nastavnika koji ima posredan uticaj na ucenike.Od licnosti nastavnika u velikoj meri zavisi kvalitet I kvantitet ucenja,nastavni I vaspitni postupci,izbor metoda,oblici rukovodjenja,medjuljudski odnosi,klima u razredu.Da bi doslo do takvih rezultata od nastavnika se ocekuje:visoki novo znanja,opsta kultura,odgovarajuce opste I posebne sposobnosti,moralna I druga svojstva licnosti,didakticka svojstva,organizaciono komunikativna svojstva itd.Dobar nastavnik treba da ima dobro razvijenu socijalnu percepciju.Treba pre svega da bude:1)dobar covek,prijatan,simpatican,komunikativan,otvoren,blagoradan.2)privlacan ,iskren,samokritican,vredan,principijelan,tacan,uredan.3)strucan I pedagoski pripremljen.4)nastavnik treba stalno da radi na licnom usavrsavanju.5)nastavnik treba da voli svoj poziv I svoj predmet.Karakteristike nastavnika od kojih zavisi njegova uspesnost-1)njegova toplina I razumevanje.2)sklonost da bude stimulativan I mastovit Ili nastavnikova sposobnost da probudi intelektualnu radoznalost I unutrasnju motivaciju kod ucenika.3)stepen njegove predanosti intelektualnom razvoju djaka.4)sposobnost prilagodjavanja,saopstavanja ideja nivou intelektualnoj zrelosti ucenika I njegovoj sposobnosti razumevnja materije koja se uci-pitanje strukturisanja gradiva.5)njegova uspesnost zavisi od njegovog stila

5)Odnos nastavnika I ucenika Jos od 1932 Hagerti je utvdio da postoji odredjen odnos izmedju nastavnika I ucenika I nastavnog metoda.Naglasavajuci da je u nastavnom procesu vrlo vazan cinilac odnos nastavnik-ucenik.Nastavnici cesce zapazu ponasanja koja remete njihov mir nego ponasanja koja remete mir u razredu.Nastavnici ne uocavaju takve oblike ponasanja kao sto je stidljivost,plasljivost I povucenost ucenika iza kojih cesto stoje emocionalne smetnje I unutrasnji konflikti.Odnos izmedju nastavnika I uvenika je slozen I ima razlicite aspekte:socioloski,psiholoski,pedagoski,metodski.Socioloski aspect-misli se na polozaj nastavnika I ucenika u razredu.Postavlja se pitanje da li nastavnik koristi svoj polozaj da bi afirmisao samog sebe,da bi postavljao samovoljne zahteve,da bi zastrasivao ili pak nastavnik koristi svoj polozaj da sto vise pruzi ucenicima od svog bogatstva,da udovolji potrebama I interesima ucenika,da ih sto vise obrazuje I vaspitava.Nastavnik rukovodi nastavnim procesom ali vidi I oseca svoje djake.Psiholoski aspect-treba imati u vidu cinjenicu da se nastavnik u nastavnom procesu ispoljava,prisutan je kao celokupna licnost,ucenici ga dozivljavaju kao celovitu licnot,osobu koja upotrebljava sve svoje psihicke sposobnosti I individualne osobine.Nastavnik ne nastupa samo kao racionalno bice vec I kao emocionalni I voljno razvijen covek.U njegovom odnosu sa ucenicima ispoljvaju se njegove crte temeramenta,karaktera,pogleda na svet I zivot.Pedagoski aspect-misli se prvenstveno na odnos izmedju nastavnika I ucenika,da li je to odnos izmedju subjekta I objekta ili odnos izmedju subjekta I subjekta.On je taj koji proucava,odgaja,objasnjava,demonstrira,tumaci,zahteva,provera I ocenjuje.Ucenik je vise odjekat u nastavi.Savremena didaktika,pedagogija I skola nastoje da ucenik dobije novu ulogu u nastaviulogu subjekta.To znaci da ucenik u toku nastave mora posmatrati I zapazati,mora pamtiti I razumeti,uvidjati,misliti,analizirati I uopste biti aktivan u procesu sticanja znanja I vestina.Izmedju nastavnika moze da se razvije dvostruki konatkt,licni I radni. Sto se tice odnosa nastavnika prema ucenicima,vazno je da nstavnik voli svoje ucenike(pedagoski eros)no nikako ta ljubav ne sme imati prejaku notu sentimentalnosti a takodje ne sme imati elemente seksualnosti.Mora postojati osecanje postovanja.Metodski aspect-misli se na nastavnikove postupke obrade gradiva,postupke ophodjenja sa ucenicima,postupke vrednovanja,proveravanja I ocenjivanja ucenika.Od metodskih kvaliteta zavisi odnos izmedju ucenika I nastavnika.Ucenici vole nastavnike koje dobro znaju svoj predmet ali I one nastavnike koji imaju smisla da to prenesu.

6.Osnovni pojmovi vrednovanje u ocenjivanju Evaluacija-vrednovanje-podrazumeva odredjivanje vrednosti necega prema usvojenim standardima.U nastavi oznacava procenjivanje razvoja I napredovanja ucenika prema ciljevima nastavnog programa.Vrednovanje je siri pojam od proveravanja I ocenjivanja.Ono obuhvata identifikaciju I formulisanje sirokog opsega vaznih ciljeva nastavnog programa,njihovo definisanje prema ponasanju ucenika koje treba da ostavri izbor I izradu pouzdanih I prakticnih instrumenata,procenjivanja ciljeva vaspitno obrazovnog procesa.vrednovanje sadrzi sledece postupke:evidentiranje-na ovaj nacni se obezbedjuje realan uvid u nastavnom procesu.Proveravanje-ovim se saznaje koliko je I kako ostavren nastavni rad.Merenje-obuhvata postupke objektivnog savladavanja ucenikovg postignuca iz odredjenih oblasti.Ocenjivanje.Proveravanje-je uzi pojam od evaluacije.Cilj proveravanja je utvdjivanje kako se ucenici,student priblizavaju zeljenim postignucima odnosno vaspitno-obrazovnim ciljevima.Proveravanje je znacajno I za nastavnika jer time oni sticu uvid u efekte svog rada u nastavi.Proveravanje ima dvostruku funskciju-rangiranje ucenika prema ostvarenim zadacima nastave I utvrdjivanje kvaliteta nastave,uocavanje propusta I nedostataka u nastavi a radi njihovog otklanjanja.Proveravanje u nastavi je slozen process jer obuhvata vecinu efekta nastavnog rada a ne samo znanje ucenika.Ocenjivanje-je predmet proucavanja doktimologije,didaktike I metodika pojednih nastavnih predmeta.Ocenjivanje se odredjuje u korelaciji sa evidentiranjem,proveravanjem I merenjem,oznacava postupak kojim se na osnovu odabranih aktivnosti uporedjivanja I upotrebe raznih objektivnih instrumenata za merenje dolazi do vrednosnih pokazatelja o ishodima vaspitno obrazovnih procesa.Proveravanje cini osnovu ocenjivanja a ocenjivanje epilog proveravanja.

7.Ocenjivanje-vid komunikacije Ocenjivanje predstavlja svojevrsnu komunikaciju izmadju studenta I nastavnika,to je humani ljudski odnos u kome postoji medjusobno postovanje,svih ucenika u ovom procesu.Nastavnik treba da gradi atmosferu u kojoj se student nece osecati kao neko kome se presudjuje od strane nastavnika.A nastavnik se dozivljava kao onaj ko presudjuje.Strukturu ispitne situacije cini nekoliko osnovnih faktora:Intelektualni faktor,moralni,voljno motivaciioni I emocinonalni.Intelektualni-sve intelektualne funkcije koje dolaze do izrazaja u procesu ucenja,pripremanja ispita,mogu se javiti I na samom ispitu.Ovim toga ucenik se I na ispitu ispoljava kao osobena intelektualna struktura.Moralni faktorpojmovi:pravednost,ravnopravnost,objektivnost,dobronamernost,nediferencijalnost u odnosu na simpatije,rodbinske veze,protekcije,socijalno poreklo I slicno su nesto na ispitu najkonkretnije dozivljava I predstavlja vazan element ispitne situacije.Voljno-motivacioni faktor-ovde se pre svega misli na ukupnost odnosa na ispitu I njihovo dozivljavanje sto ima snazan uticaj na studenta.Efekat ovog faktora oseca se pre ispita,tokom ispita a I posle ispita.Emocionalni faktor-ispitna situacija pocinje predispitnim emocionalnim stanjem.Strukutu tok emocionalnog uzbudjenja cini trah sa razlicitim manifestacijama.U strukturi straha treba razlikovati tremu I ispitnu anksioznost.To su razlicite manifestacije straha po trajanju I intezitetu.Trema je dozivljaj staraha razne jacine I obicno kratkog trajanja.Anskioznost-je veoma neprijatna emocionalna reakcija koja je nesrazmerna u odnosu na opasnost sto je uslovljava.Nekada ispitna anksioznost zbog svog iracionalnog porekla duze traje,van je kontrole svesnoga I u svojoj ekstremnoj izrazenosti prerasta u paniku.

8.Obejktivnost ocenjivanja Ovo je najvaznije prakticno pitanje.Objektivnost ocenjivanja zavisi od mnogobrojnih faktora.To su pre svega faktori koji se odnose na nastavnika.Zatim ucenika,kao I priroda predmeta I forma ocenjivanja utice na objektivnost ocenjivanja.Vise je faktora koji se odnose na nastavnika a koji mogu da uticu na ocenu I kvare njenu metrijsku vrednost:Licna jednacina-to je opsta tendencija nastavnika da u proceni ucenikovog znanja ima neopravdano visok ili neopravdano nizak kriterij ocenjivanja. Prvi xe na ispitu potceniti znanje studenta ( biti strog) a drugi preceniti (biti blag). Halo efekat to je tendencija nastavnika da studentova znanja procenjuje sa svojim stavom I misljenjem koje je o uceniku prethodno formirao ( homo-halo efekat) ili pak pri donosenju ocene oslanja na misljenje. Sudove ocene koje su o znanju studenta dali drugi nastavnici( hetero-halo efekat). Na ispitu ce dobiti bolju ocenu onaj student o kome nastavnik ima dobro misljenje I onaj koji iz vise predmeta ima bolje ocene. Logicka pogreska dolazi do izrazaja uvek kada nastavnik misli das u odredjeni sadrzaji iz dveju disciplina koje predaje studentima nuzno povezani premda takva povezanost objektivno ne mora postojati te studentu daje istu ocenu cak I za iskazana nejednaka znanja. Teznja ka sredisnjoj vrednosti to je tendencija nastavnika da studentova znanja procenjuje pretezno ocenama koje na skali zauzimaju sredisnju poziciju, zanemarujuci pritom I vece razlike o kvaliktetu njihovih odgovora na ispitu. Pogreska diferencijacije tendencija nastavnika da studentova znanja preterano I neoravdano razlikuje u praksi takvi nastavnici dodaju neke svoje medjuocene I time dopunjuju I prosiruju konvencionalne skale ocena. Pogreska kontrasta javlja se kad nastavnik pod uticajem kvaliteta studentovih odgovora na prethodno obavljenim ispitima oblikuje kriterijum ocenjivanja pa u skladu sa njim u nastavljenim ispitima vrsi procenjivanje studentovih odgovora. Tenzija prilagodjavanja kriterija ocenjuvanju grupe ovo znaci da nastavnik za studente koji su bolji po znanju ima redovno visok kriterij a za one koji su slabi po znanji nizak kriterij.

9.Zahtevi savrsenog casa 1.Naoruzati ucenika svesnim , dubokim I trajnjim znanjem, navikama I vestinama uopstenim nacinima izvrsavanja radnji.2. Na osnovu svesno stecenog znanja formirati naucne stavove. 3. Povecati vaspitni efekat skolovanja, uticati na formiranje crtom karaktera ucenika u skladu sa moralnim kodeksom. 4.Pojacati razvoj mentalne sposobnosti dece. 5. Uticati na samostalnost, aktivnost, stvaralacku inicijativu kod ucenika, kao I sposobnost stvaralackog resavanja svakog zadatka koji se u zivotu moze sresti. 6. Razvijati sposobnost samostalnog ucenja I stvaralacke primene znanja u praksi. 7. Formirati kod dece pozitivne motive za ucenje, potrebu sirenja znanja, pozitivan odnos ka naucnom radu. Uslozavanje zadataka casa u savrsenoj skoli zahteva preciznost I konkretizaciju pedagoskih zahteva, te zahteve uslovno je moguce podeliti na cetiri grupe: ideoloski, didakticki, psiholoski I higjenski. Didakticki zahtevi-organizacija casa obezbedjuje racionalno koriscenje svakog minuta, pravilno odredjivanje teme, ostvarivanje naucnih I vaspitnih ciljeva I konkretnih zadataka casa. Psiholoski zahtevi svestrano prouciti na casu psiholoske osobenosti svakog ucenika: njegovo misljenje (reproduktivno I stvaralacko) secanje (proizvoljno I neproizvoljno) mastu, volju (sposobnost da odredi sebi cilj-daleki blizak I da ih dostigne dozivljavajuci pri tom prepreke) emocije.Higjenski zahtevi na odgovarajucu temperature, osvetljenje..

10.Priprema nastavnika za cas Priprema za cas moze biti opsta za predavanje odredjenog nastavnog predmeta ili posebna za svaki odredjeni cas. Najslozenija I najodgovornija je priprema za svaki odredjeni cas. Prva etapa u toj pripremi je planiranje sadrzaja casa stim ciljem nastavnik analizira onaj deo programa koji se odnosi na predstojeci cas, a takodje I na prethodni I naredni s ciljem postizanja uzajamno posledicne povezanosti. Nakon odredjivanje teme I sadrzaja (obrzovnih I vaspitnih) treba pazljivo prouciti obradu naucnog materijala u skolskom udzbeniku- teze, objasnjenja, nacin izlaganja, karakter induktivni I deduktivni ) dostupnost materijala ucenicima Didakticki aparat udzbenika takodje zahteva pazljivu analizu, kakvu saznajnu I idejnu teznju oni imaju,s kojim ciljem I kako ih je bolje koristiti na casu. S tog aspekta treba analizirati pitanja I zadatke da bi se odredila njihova svrishodnost I dostupnost za ucenike. U mnogim slucajevima u skaldu sa preduzimanjem ucenika mogu se izmeniti prosti zadaci, njihov karakter I svrha. Posebno pazljivo treba prouciti vaspitne mogucnosti sadrzaja naucnog materijala I nacin njihovog koriscenja na casu.