Silva Metod Kontrole Uma

HOSE SILVA i Filip Mil SILVA METOD KONTROLE UMA - esto izdanje SILVA METOD Beograd, 1995.
UVOD Sada se upu tate u ivotnu pustolovinu koja vas mo e najvi e preobraziti. Svaki rezultat koji postignete promenie va pogled na vas i na svet u kome ste roeni. S va im novim moima doi e i odgovornost da ih upotrebljavate "za dobrobit oveanstva" -izraz Kontrole uma. Na drugi nain ih ne mo ete upotrebiti, to ete uskoro videti. Planer zadu en za zapadni deo grada zatvorio je vrata svoje kancelarije ostaviv i za stolom sekretaricu samu i zabrinutu. Crte i za predlo eni oping centar su nestali, a sastanak sa gradskim funkcionerima zakazan je za kraj iste nedelje. Posao se gubio i za manje stvari, ali planera kao da nije doticalo ono o bi kod drugih efova izazvalo oluju besa prema sekretarici. Seo je za svoj sto. Ubrzo je zatvorio oi i potpuno se smirio. Svako bi pomislio kako nastoji da se pribere pre nego to se suoi s propa u. Deset minuta kasnije otvorio je oi, polako ustao i oti ao do svoje sekretarice. "Mislim da sam ih na ao", mirno je rekao. "Pogledajmo moj raun tro kova za pro li etvrtak kada sam bio u Hartfordu. U kom sam restoranu veerao?" Telefonom je pozvao taj restoran. Crte i su bili tamo. Gradski planer bio je obuen u Silva metodi Kontrole uma uz iju pomo je u sebi mogao da probudi ono to su za veinu neupotrebljene sposobnosti uma. Jedna od stvari koje je nauio bila je kako da povrati seanja koja su se sakrila tamo gde ih neobueni um ne mo e pronai. Ove probuene sposobnosti ine uda za vi e od 500.0001 mu karaca i koji su pohaali kurs. ena
ta je zapravo gradski planer radio dok je mirno sedeo deset minuta? Su tinu otkrivamo u izve taju drugog diplomiranog polaznika Kontrole uma: "Jue sam imao neverovatno iskustvo na Bermudima. Za dva sata trebalo je da stignem na avion za Njujork, a nigde nisam mogao da naem svoju avionsku kartu. Skoro itav sat smo nas troje pretra ivali apartman u kome sam odseo. Gledali smo ispod tepiha, iza fri idera -svuda. ak sam tri puta raspakivao i ponovo pakovao svoj kofer, ali kartu nisam na ao. Konano sam odluio da naem neki miran kutak i uem u svoj nivo. Samo to sam se na ao u njemu, mogao sam da vidim avionsku kartu jasno kao da sam je stvarno gledao. Sudei po onome to sam mogao videti na svom "nivou", nalazila se na dnu plakara gurnuta meu knjige gde se jedva mogla spaziti. Pojurio sam prema plakaru i karta je bila tamo, kao to sam i zamislio."
1 Ovaj podatak potie iz 1977. godine. Danas se sa sigurno u mo e rei da je taj broj vei od 9 miliona.
Ovo zvui neverovatno onima koji nisu ve bali Kontrolu uma, ali kada doete do svih ovih poglavlja Hosea Silve, utemeljivaa Kontrole uma, saznaete o jo udesnijim moima va eg uma. Mo da najvi e od svega zapanjuje kako lako i brzo mo ete da uite. Gospodin Silva je vei deo svog zrelog doba posvetio istra ivanju emu se sve mo e poduiti na um. Ishod je kurs od 40 do 48 sati koji mo e da obui svakoga da se seti onoga to izgleda zaboravljeno, da obuzda bol, da ubrza isceljivanje, da s e oslobodi ne eljenih navika, da aktivira intuiciju tako da esto ulo postane stvaralaki deo svakodnevnog ivota kojim se re avaju problemi. Uz sve ovo stiemo vedar unutra nji mir i spokojan optimizam zasnovan na dokazu iz prve ruke da svojim ivotom upravljamo vi e nego to smo to ikada zami ljali da mo emo. Sada, prvi put putem pisane rei, mo ete nauiti da ono sprovedete u praksi. to se ui na kursu
Gospodin Silva je slobodno pozajmljivao i od istonih i od zapadnih uenja, ali krajnji proizvod je u su tini ameriki. Kurs je, kao i njegov osniva, potpuno praktian. Sve emu vas ui zami ljeno je tako da vam pomogne da ivite radosnije i delotvornije, ovde i sada. Dok napredujete od ve banja do ve banja u poglavljima gospodina Silve, nizaete uspeh za uspehom ime ete ojaati svoje samopouzdanje i biete spremni za dostignua koja, pod pretpostavkom da niste upoznati sa Kontrolom uma, sada smatrate nemoguim. Ali, postoji nauni dokaz da je va um sposoban za uda. Osim toga, tu su i uspe na iskustva vi e od pola miliona ljudi ije je ivote izmenila Kontrola uma. Zamislite da upotrebljavate um da biste popravili svoj vid. "Dok sam pohaala prvi kurs Silva metoda Kontrole uma, poela sam da primeujem da mi se vid menja -postaje bolji. Pre toga, nosila sam naoare u detinjstvu tokom deset godina (dok nisam diplomirala) a onda sam ponovo poela da ih nosim u tridesetosmoj godini. Uvek mi je levo oko bilo skoro tri puta slabije od desnog. Moje prve naoare (1945. godine) bile su naoare za itanje, ali '48. ili '49. poela sam da nosim bifokalne naoare -stalno ih zamenjujui jaim. Posle kursa, s obzirom na to da do tada nisam mogla da itam bez naoara, primetila sam da mi se vid znatno popravio. Po to mi se vid ubrzano popravljao, odugovlaila sam sa odlaskom na kontrolu koliko sam god mogla. Vid mi se toliko popravio da sam se ak vratila na naoare koje sam nosila pre dvadeset godina. Kada mi je lokalni optiar pregledao oi, slo io se da bi mi, dok ne stignu nova stakla, stari par naoara vi e koristio od onih koje sam prethodno nosila. Ovo vam sada mo e izgledati tajanstveno, ali kada proitate deseto poglavlje videete tano kako diplomirani polaznici kursa stavljaju um u poziciju da upravlja telom da bi ubrzali prirodno isceljenje. Tehnika je zadivljujue jednostavna, kao t o ete videti iz pisma ene koja je za etiri meseca izgubila dvanaest ne eljenih kilograma:
"Prvo sam vizuelizirala tamni ram u kom sam videla sto krcat sladoledom, kolaima, itd. -svim onim to sam znala da goji. Precrtala sam sto velikim crvenim X i samu sebe videla u ogledalu koje me je uinilo vrlo debelom (poput onih ogledala koja mo ete nai u va arskim kuama zabave). Zatim sam vizuelizirala prizor zasut zlatnim svetlom: sto na kome su se nalazile namirnice sa visokim sadr ajem proteina -tunjevina, jaja, meso bez masnoe. Oznaila sam ovaj prizor velikom zlatnom kvaicom i u ogledalu zamislila sebe visoku i vitku. Mentalno sam rekla sebi da elim sa stola samo namirnice prepune proteinima. Takoe sam ula kako mi svi moji prijatelji govore da fantastino izgledam i videla sam da se to dogaa tano odreenog datuma. (Ovo je bio najznaajniji korak, jer sam sebi postavila cilj.) I uspela sam! Po to sam pre bila uporni korisnik dijeta, sada sma tram da je ovo jedini metod koji je dao rezultate." Kontrola uma znai zalaziti u duboki meditativni nivo gde mo ete uve bati va um da preuzme upravljanje upotrebljavajui sopstveni jezik slika pojaanih reima, posti ui sve udesnije rezultate i gde su beskrajne mogunosti za osobu koja stalno ve ba. Kao to vidite, ovo nije obina knjiga. Ona vas laganim tempom uvodi u meditaciju, zatim u mnoge naine na koje meditaciju mo ete koristiti sve dok ne dostignete i konani stadijum kada ete moi da rutinski inite ono i za ta veina ljudi vrsto veruje da je nemogue. To je knjiga u knjizi. Okvirna knjiga -koju ine prvo, drugo i poglavlja od sedamnaestog do dvadesetog i iji je autor Filip Mil -opisuje skoro eksplozivan ra st Kontrole uma i nain na koji je ona koristila hiljadama diplomiranih polaznika. U unutra njoj knjizi gospodin Silva zajedno sa vama prolazi mnoge tehnike koje se ue na asovima Kontrole uma. Po to su ti asovi grupna iskustva, a vode ih obueni predavai, do rezultata se dolazi br e i spektakularnije nego to ete ih postii radei sami. Meutim, ako pa ljivo sledite uputstva gospodina Silve i radite ve be, rezultati e skoro sigurno promeniti va ivot nabolje -ne tako brzo, ali sasvim sigurno. Postoji specijalan nain za itanje ove knjige: prvo je proitajte onako kako biste itali bilo koju drugu knjigu, od poetka do kraja. Meutim, u toku prvog itanja nemojte poeti da radite ni jednu od ve bi. Zatim ponovo proitajte poglavlja od treeg do etrnaestog da biste dobili to jasniju, sveobuhvatnu sliku o putevima koje uskoro treba da preete. Posle ovoga vratite se na tree poglavlje i radite nekoliko nedelja ve be koje su tu date - i to samo te ve be. Kad osetite da ste spremni za da lje preite na etvrto poglavlje i tako redom. Kad stignete do etrnaestog poglavlja biete ve iskusni praktiar u veem delu onoga to su nauili oni koji su zavr ili kurs Kontrole uma. Da biste dalje obogatili va e iskustvo mo da ete eleti da oformite malu grupu prijatelja koji su uve bavali iste ve be. Trinaesto poglavlje vam obja njava kako ete to uiniti.
PRVO POGLAVLJE KAKO DA VI E KORISTITE SVOJ UM NA POSEBAN NAIN Zamislite da ste do li u neposredan, operativni kontakt sa svepro imajuom Vi om Inteligencijom i da u trenutku uzvi ene radosti spoznajete da je ona na va oj strani. Zamislite, takoe, da ste taj kontakt ostvarili tako jednostavno da se do kraja svog ivota vi e nikada ne morate oseati bespomono, van doma aja neega to ste uvek slutili da je tu, ali nikada niste mogli sasvim da dosegnete -mudrost koja poma e, blesak proniknua kada vam je potreban, oseaj blagonaklone mone prisutnosti. Kakvo bi to bilo oseanje? To bi bilo vrhunsko iskustvo koje se ne bi suvi e razlikovalo -mo da se uop te ne bi razlikovalo - od duhovnog ushienja. Takav je oseaj posle etvorodnevnog ve banja Silva Kontrole uma. Do sada ga je upoznalo vi e od pola miliona ljudi2, jer su ga iskusili kroz ve bu na kursu. I se vi e privikavaju na upotrebu metoda koji stvaraju taj oseaj, oni mirno i samopouzdano koriste nove moi i energije, njihov ivot se obogauje, postaju zdraviji i rastereeniji od problema. Ukratko, Hose Silva e objasniti neke od ovih metoda tako da i sami mo ete poeti da ih upotrebljavate. Pogledajmo prvo ta se de ava na poetnom asu. Poinje se sa uvodnim predavanjem koje traje oko sat i dvadeset minuta. Predava defini e Kontrolu uma i istie glavne crte dvadesetogodi njih istra ivanja koja su dovela do razvoja ovog metoda. Zatim ukratko opisuje kako e polaznici kursa moi da primene ono to naue da bi pobolj ali svoje zdravstveno stanje, re avali svakodnevne probleme, lak e uili i produbljivali duhovnu svesnost. Sledi pauza od dvadeset minuta. Za vreme pauze polaznici se upoznaju. Njihovo poreklo i predznanje je aroliko: doktori, sekretarice, uitelji, taksisti, domaice, aci srednjih kola i studenti, psihijatri, lideri verskih sekti, penzioneri - to je tipian sastav. Posle pauze, drugi deo od sat i dvadeset minuta poinje pitanjima i odgovorima, a zatim se prelazi na prva ve banja koja e dovesti do meditativnog nivoa uma. Predava obja njava da je to stanje duboke relaksacije, dublje nego u snu, ali praeno posebnom vrstom svesnosti. To je u stvari izmenjeno stanje svesti koje se koristi u skoro svakoj meditativnoj disciplini i u intenzivnoj molitvi. Ne koriste se nikakva opojna sredstva niti biofidbek3 aparati. Predavai Kontrole uma govore o ulasku u ovo stanje kao o "odlasku na va nivo" ili, ponekad, o "ula enju u Alfu". U tridesetominutnoj ve bi oni polagano uvode polaznike u to 2 Vidi napomenu broj 1 (prim. prev.) 3 Tehnika uspostavljanja kontrole nad izvesnim emocionalnim stanjima uz pomo elek tronskih ureaja. (pr. prev.) 5 to
stanje, dajui uputstva jednostavnim jezikom. U stvari, cela Kontrola uma je na jednostavnom jeziku: nema naunikog argona ni rei s dalekog istoka. Mo e se rei da su neki polaznici i pre dolaska na kurs nauili da meditiraju, neki koristei metode za ije je uenje neophodno nekoliko nedelja, drugi posle nekoliko meseci istrajnih napora. Oni su zadivljeni jednostavnom ve bom koja traje samo trideset minuta. Jedna od prvih reenica koje polaznici uju jeste: "Sada uite da vi e koristite svoj um i da to radite na poseban nain." Jednostavna reenica koju na poetku uju i utisnu u svoju svest. Njeno puno znaenje je u najmanju ruku zaprepa ujue. Svako -bez izuzetka -ima um koji se lako mo e obuiti da razvija moi u ije postojanje poetnici otvoreno sumnjaju. Tek kada stvarno iskuse ove moi, poveruju da ih imaju. Sledee to se ka e polaznicima jeste: "Projektujte se mentalno na va e idealno mesto za relaksaciju" -prijatna, smirujua, izuzetno jasna i slikovita ve ba koja ojaava imaginaciju i vodi u dublju opu tenost. Da ka emo ne to o meditaciji: u svakodnevnom govoru to znai o neemu razmi ljati. Ako za trenutak ovu knjigu odlo ite na stranu i ponete da razmi ljate ta biste sutra za ruak, vi meditirate. Ali, u raznim meditativnim disciplinama ova re ima preciznije znaenje koje se odnosi na nivo uma. U nekim disciplinama je dostizanje tog nivoa, osloboenje uma svake svesne misli, samo sebi svrha. Ovo stvara prijatnu smirenost i dugim putem vodi ka ubla avanju i spreavanju oboljenja prouzrokovanih napeto u, to su dokazale bezbrojne studije. Meutim, to je pasivna meditacija. Kontrola uma ide mnogo dalje. Ona ui polaznika da upotrebi ovaj nivo uma za re avanje problema, kako onih manjih, tako i onih koji ga izuzetno optereuju. To je dinamika meditacija; njena snaga je zaist a spektakularna. O Alfi se u poslednje vreme sve vi e uje. To je jedan od oblika mo danih talasa, vrsta elektrine energije koju proizvodi mozak i koja mo e biti izmerena elektroencefalografom (EEG). Pulsiranje ove energije meri se u ciklima u sekundi (CPS)4. Generalno, oko etrnaest CPS i iznad, zovu se Beta talasi; oko sedam do etrnaest su Alfa; etiri do sedam Teta i etiri i ispod toga su Delta talasi. Kada ste potpuno budni, radei i posti ui rezultate u svetu svoje radne svakodnevice, vi ste na Beti ili na "spolja njem svesnom nivou" -da upotrebimo terminologiju Kontrole uma. Kada sanjarite ili u trenutku kada samo to niste zasp ali ili se budite a jo se niste potpuno probudili, vi ste na Alfi. Ljudi koji se bave Kontrolom uma to nazivaju "unutra nji svesni nivo". Kada ste u snu, naizmenino ste u Alfi, Teti ili Delti, a ne samo u Alfi kako mnogi misle. Uve bavanjem Kontro le uma mo ete svojevoljno ui u Alfa nivo a ipak zadr ati potpunu prisebnost. Mo da se pitate kakav je oseaj biti u ovim razliitim nivoima svesti. 4 Ciklusi u sekundi ili herci (Hz), (prim. prev.)
Nalaziti se u Beti ili biti potpuno budan, ne stvara nikakav naroit oseaj. Mo ete biti puni poverenja ili strahovati, mo ete vredno raditi ili lenstvovati, biti neim obuzeti ili besposliiti. U Beti su mogunosti beskrajne. Na dubljim nivoima svesti, za veinu ljudi, mogunosti su ograniene. ivot ih je nauio da funkcioni u u Beti, a ne u Alfi ili Teti. Na ovim dubljim nivoima ogranieni su uglavnom na sanjarenje, budnu snenost ili sam san. Ali, ve banjem Kontrole uma korisne mogunosti poinju beskrajno da se umno avaju. Kako je pisao Hari Mek Najt, jedan od direktora Silva Kontrole uma, "Alfa dimenzija ima kompletne ulne sposobnosti, kao i Beta". Drugim reima, u Alfi mo emo raditi drugaije stvari od onih koje mo emo u Beti. Ovo je kljuna zamisao u Kontroli uma: kada se jednom upoznate sa ovim ulnim sposobnostima i nauite da ih upotrebljavate, u veoj meri ete upotrebljavati va um na poseban nain. U stvari, funkcionisaete jasnovido5 kad god to po elite, stupajui u dodir sa Vi om Inteligencijom. Mnogi ljudi pose u za Kontrolom uma kao za nainom da se opuste, da prekinu nesanicu, da se oslobode glavobolje ili da naue da rade ono to iziskuje velike napore volje, kao to je prestanak pu enja, gubitak te ine, pobolj anje pamenja, efikasnije uenje. To je ono zbog ega veina dolazi, ali naue mnogo, mnogo vi e. Oni naue da su pet ula -dodir, ukus, miris, sluh i vid -samo deo ula s kojima su roeni. Postoje i druga, nazovimo ih ula ili moi, koja su bila poznata samo nadarenoj nekolicini i misticima koji su se povukli iz aktivnog sveta i razvijal i ih itavog ivota. Cilj Kontrole uma jeste da nas naui da probudimo ove moi. ta ovo buenje mo e znaiti dobro je opisala Nadin Berten, modni urednik lista "Mademoiselle", u martovskom izdanju iz 1972. godine: "Kultura droga mo e da zadr i svoje pilule, pra kove i injekcije koji pro iruju svest. Ja u uzeti ono to vodi u sr stvari. Kontrola uma zaista pro iruje va u svest. Ona vas ui KAKO da je pro irite. Njen naziv je vrlo prikladan zato to, za razliku od droge ili hipnoze, vi imate kontrolu. Pro irenje svesti, samospoznaja i pomagan je drugima pomou Kontrole uma ogranieno je samo va im sopstvenim ogranienjima. SVE je mogue. "ujete da se to de ava drugima. I iznenada vidite da se to de ava i vama." 5 Jasnovidost je sposobnost da se u subjektivnoj dimenziji otkrije i ispravi nek i problem. (prim. prev.) 7
DRUGO POGLAVLJE UPOZNAJTE HOSEA Hose Silva je roen 11. avgusta 1914. godine u Laredu, Teksas. Kada je imao etiri godine umro mu je otac. Majka mu se ubrzo preudala, a on, njegova starija sestra i mlai brat oti li su da ive kod svoje bake. Dve godine kasnije on postaje hranilac porodice prodajui novine, istei cipele i radei raznovrsne poslove. Tokom veeri gledao je kako sestra i brat rade domae zadatke, a oni su mu pomagali da naui da ita i pi e. Nikada nije i ao u kolu, osim da poduava druge. Hoseov beg iz nema tine poeo je jednog dana dok je ekao kod berberina da na njega doe red. Potra io je ne to za itanje. Dopala mu je u ruke lekcija dopisnog kursa o tome kako se popravljaju radio prijemnici. Hose je zamolio berberina da mu je pozajmi, ali ovaj je pristao jedino da je izda i to pod uslovom da Hose pod berberinovim imenom ispuni testove na poleini. Svake nedelje Hose bi platio jedan dolar, proitao lekciju i ispunio testove. Uskoro je diploma visila u berbernici dok je Hose, u svojoj petnaestoj godini, popravljao radio prijemnike irom grada. Kako su godine prolazile, toliko je razgranao posao da je postao jedan od najboljih u toj oblasti, obezbeujui novac za kolovanje brata i sestre, sredstva za svoju enidbu, kao i nekih pola miliona dolar a za finansiranje dvadesetogodi njeg istra ivanja iz kog se razvila Kontrola uma. Jedan drugi ovek, sa diplomama mnogo savesnije steenim od berberinove, sasvim sluajno je podstakao ovo istra ivanje. Bio je to psihijatar zadu en da ispituje ljude koji su ulazili u sastav izviakih jedinica tokom II svetskog rata. "Mokrite li u krevetu?" Hose se zabezeknuo. "Volite li ene?" Hose, otac troje dece i predodreen da ih jednog dana ima desetoro, prenerazio se. "Ovaj ovek", mislio je, "sigurno zna vi e o ljudskom umu nego to berberin zna o radio aparatima. emu takva glupa pitanja?" To je bio taj zapanjujui trenutak koji je naterao Hosea na Odiseju naunog istra ivanja zahvaljujui kojem je, bez diploma i sertifikata, postao jedan od najkreativnijih uenika svog doba. Frojd, Jung i Adler su, svojim pisanim delima, postali njegovi rani uitelji. Glupa pitanja dobila su dublja znaenja, a Hose je uskoro bio spreman da postavi i sopstveno pitanje: da li je mogue da se, upotrebljavajui hipnozu, pobolj a sposobnost uenja, ustvari povea IQ? Tada se verovalo da je IQ (koeficijent inteligencije) ne to s ime se raamo, ali Hose nije bio toliko siguran u to. Ovo pitanje moralo je da saeka dok je izuavao vi u elektroniku da bi postao instruktor u Izviakim trupama. Kada je iza ao iz Armije, potro iv i u teevinu i sa samo 200 dolara u d epu, poeo je polako da obnavlja svoj posao. Istovremeno je, s pola radnog vremena, preuzeo posao predavaa na Laredo Junior Koled u, gde je
nadzirao rad tri druga nastavnika i imao zadu enje da oformi elektroniku.
kolsku laboratoriju za
Pet godina kasnije, kada se pojavila televizija, posao u servisu za opravke poeo je da cveta i Hose je prekinuo karijeru predavaa. Njegov servis je ponovo postao najbolji u gradu. Radni dan mu je trajao do devet uvee, veerao bi, pomogao da se deca stave u krevet i kad bi kua potpuno utihnula tri sata bi posvetio uenju. Njegova izuavanja odvela su ga dalje u hipnozu. Ono to je nauio o hipnozi i ono to je znao o elektronici, zajedno sa slabim ocenama u knji icama njegove dece, vratilo ga je na pitanje koje je jo ranije postavio -da li sposobnost uenja, IQ, mo e da se pobolj a nekim mentalnim ve bama? Hoseu je ve bilo poznato da mozak stvara elektricitet - svojevremeno je proitao da su poetkom stolea eksperimentima otkriveni Alfa talasi. Kako je radio na podruju elektrotehnike znao je da je idealno elektrino kolo ono sa najmanjim otporom, ili impedansom, zato to najvi e koristi svoju elektrinu energiju. Da li bi i mozak radio efikasnije ako bi mu se smanjila impedansa? I da li njegova impedans a mo e da se smanji? Hose je poeo sa upotrebom hipnoze da bi smirio misli svoje dece i otkrio je ne to to je mnogima izgledalo paradoksalno: ustanovio je da je mozak energetski jai kad je manje aktivan. Na ni im frekvencijama mozak je primao i skladi tio vi e informacija. Su tinski problem je bio kako um odr ati budnim na ovim frekvencijama koje su vi e povezane sa sanjarenjem i snom nego sa praktinom aktivno u. Hipnoza je omoguavala onu meru prijemivosti uma koju je Hose tra io, a ne onu vrstu nezavisne misli koja vodi razmi ljanju o stvarima kako bi se one razumel e. Imati glavu punu zapamenih injenica nije dovoljno; takoe je neophodno i razumevanje i shvatanje njihove su tine. Hose je ubrzo napustio hipnozu i poeo da eksperimenti e s ve bama mentalnog treninga kojima se umiruje mozak, ali tako da njegova budnost bude manje zavisna nego u hipnozi. Smatrao je da bi to vodilo pobolj anju pamenja kombinovanog sa razumevanjem, a time i vi im IQ postignuima. Ve be iz kojih se razvila Kontrola uma zahtevale su opu tenu usredsreenost i jasnu mentalnu vizuelizaciju kao nain da se dostignu ni i nivoi svesti. Kada su dostignuti, ovi nivoi su se za uenje pokazali kao efikasniji od Beta nivoa. Dokaz su bile znatno pobolj ane ocene njegove dece u trogodi njem periodu u kojem je Hose nastavio sa usavr avanjem svojih tehnika. Hose je tada prvi put postigao izuzetno znaajan uspeh, to su druga istra ivanja, naroito ona sa bio povratnom spregom, do sada potvrdila. On je bio prvi koji je dokazao da mo emo nauiti da svesno funkcioni emo na Alfa i Teta mo danim frekvencijama. Jo jedno i podjednako zapanjujue "prvi put" bilo je na vidiku.
Jedne veeri, Hoseova erka je u la u svoj "nivo" (da upotrebimo sada nju terminologiju Kontrole uma), a Hose joj je postavljao pitanja u vezi sa predmeti ma koje je uila. im bi odgovorila na jedno pitanje, on bi u mislima uobliio sledee. To je bio uobiajeni postupak i do tada se ta ve ba nije razlikovala od stotine prethodnih. Iznenada, postupak se izmenio. Ona je odgovorila na pitanje koje nje n otac jo nije postavio. Zatim na jo jedno. I jo jedno. Ona mu je itala misli! To je bilo jo 1953. godine, kada je ESP6, postajala va an predmet naunih istra ivanja, u velikoj meri zahvaljujui objavljenim radovima Dr. J. B. Rajna (Dr. J. B. Rhine) sa Djuk Univerziteta. Hose je pismom obavestio Dr. Rajna da je obuio svoju kerku da primenjuje ESP i primio je odgovor koji ga je razoarao. Dr. Rajn je nagovestio da je devojka mo da od poetka bila obdarena. Ukoliko devojku nisu podvrgli ispitivanju pre poetka obuke ne postoji nain da se to doka e. U meuvremenu, Hoseovi susedi su primetili da su se njegova deca izuzetno popravila u koli. U poetku njegovih eksperimenata bili su oprezni i zabrinuti zbog istra ivanja nepoznatog koje je mo da za tieno moima u koje je bolje ne uplitati se. Meutim, uspeh oveka koji radi sa sopstvenom decom ne mo e se zanemariti. Da li bi Hose obuavao i njihovu decu? Posle pisma Dr. Rajna bilo je to upravo ono to je Hoseu bilo potrebno. Ako se to to je postigao s jednim detetom mo e postii i sa drugom decom, dobio bi neku vrstu ponovljivih eksperimenata koji su osnov za nauni metod. U sledeih deset godina uve bao je tridesetdevetoro dece iz Lareda, ak i sa boljim rezultatima jer je sa svakim detetom pomalo usavr avao svoje tehnike. Tako je postigao jo jedno "prvo": razvio je prvi metod u istoriji koji mo e bilo koga obuiti da koristi ESP, a za dokaz je imao 39 ponovljenih eksperimenata. Sada je trebalo usavr iti metod. U sledee tri godine Hose je razvio kurs za obuku koja je danas standardna. Zahteva samo 40 ili 48 asova i efikasna je i kod dece i kod odraslih. Do sada je proverena u oko 500.0007 "eksperimenata", dakle u obimu ponovljivosti koji nijed an nepristrasan naunik ne mo e da omalova i. Ove duge godine istra ivanja finansirao je Hoseov sve razgranatiji posao sa elektronikom. Nije bilo mogue dobiti nijedan univerzitetski, vladin ili fondacijs ki kredit za takvo polje istra ivanja. Danas je Organizacija Kontrole uma porodini posao u usponu, sa profitom koji je uglavnom ulo en u dalja istra ivanja i za podr ku ubrzanom rastu. U svih pedeset dr ava SAD postoje predavai ili centri Kontrole uma kao i u tridesetetiri8 zemlje izvan SAD. Uz sav taj uspeh Hose nije postao slavna linost, guru ili duhovni voa sa sledbenicima ili pristalicama. On je obian ovek jednostavnog ophoenja, sa jedva primetnim meksikim akcentom u govoru. Sna ne je grae, zdepast, blagog lica koje se lako i esto osmehuje. 6 ESP - Extra Sensory Perception, vanulno opa anje. (prim.prev.) 7 Vidi napomenu broj 1. 8 Prema poslednjim informacijama Silva metod je prisutan u 100 zemalja sveta. (p rim. prev.)
Svako ko upita Hosea
ta je za njega znaio uspeh, dobie odgovor u bujici pria
o uspesima. Nekoliko primera: Bostonskom asopisu "Herald American" jedna ena je uputila pismo sa molbom da pomognu njenom mu u koga mue migrenske glavobolje. Novine su objavile njeno pismo, a sledeeg dana jo jedno pismo u kome je neko drugi tra io nain za kontrolu takvih glavobolja. Jedna lekarka je proitala ta pisma i napisala je da je i ona imala migrenske glavobolje celog ivota. Oti la je na Kontrolu uma i od tada se nisu ponovile. "I verovali ili ne, sledee uvodno predavanje je bilo prepuno. Do ao je izuzetno veliki broj ljudi." Drugi lekar, poznati psihijatar, savetuje sve svoje pacijente da se obue u Kontroli uma jer im to omoguava da proniknu u sebe, to bi u nekim sluajevima zahtevalo dvogodi nju terapiju. Cela jedna marketing kompanija je osnovana kao kooperativa. Osnivai su bili diplomirani polaznici Kontrole uma koji su upotrebili ono to su nauili da bi prona li nove proizvode i razvili naine za njihovo plasiranje. U treoj godini poslovanja kompanija je imala osamnaest proizvoda na tr i tu. oveku koji se bavio reklamom bilo je potrebno oko dva meseca da stvori kampanju za nove klijente - to je prosek u njegovoj oblasti. Sada, pomou Kontrole uma, osnovne ideje mu dolaze za dvadesetak minuta a preostali deo posla je gotov za dve nedelje. etrnaest igraa tima "Chicago White Sox" obuili su se u Kontroli uma. Svi njihovi pojedinani proseci su se popravili, a mnogi u gotovo neverovatnoj meri. Jednoj punijoj eni mu je predlo io da proba Kontrolu uma jer su sve vrste njenih dijeta bile bezuspe ne. Pristala je pod uslovom da i on ide. Za est nedelja izgubila je devet kilograma; on je prestao da pu i. Profesor na farmaceutskom koled u obuava svoje studente u tehnikama Kontrole uma. "Njihove ocene iz svih predmeta su bolje uz manje uenja, a oni su opu teniji ... Svi ve znaju kako da koriste svoju imaginaciju. Ja samo podstiem svoje studente da je jo vi e koriste. Pokazujem im da imaginacija ima vrednost i da u njoj postoji vid stvarnosti koju mogu koristiti." Mada se Hose lako nasme i kada uje: "Hose, izmenio si mi ivot", osmeh mu zakratko i ezne kada ka e: "Ne, to nisam uinio ja. Vi ste to uinili, va sopstveni um." Od sledeeg poglavlja, Hose e vam lino pokazati kako da upotrebite svoj um da biste izmenili svoj ivot.
TREE POGLAVLJE KAKO SE MEDITIRA (Napomena: ova i ostala poglavlja zakljuno sa esnaestim iji je autor Hose Silva, mo gu vrlo lako biti neka od najva nijih koja ste ikad proitali. Hose e vas uiti osnovnim elementima njegovog kursa: Silva Metod Kontrole Uma. Da biste imali potpunu kori st od itanja ovih poglavlja, obratite pa nju na nain kako treba da ih itate. O tome je bilo rei u Uvodu.) Pomoi u vam da nauite da meditirate. Kada to nauite biete na nivou uma gde ete moi da oslobodite svoju imaginaciju i da re avate probleme. Ali, za sada emo se zadr ati samo na meditaciji, kasnije emo prei na re avanje problema. Ovde u upotrebiti neznatno drugaiji metod, znatno sporiji od onog koji se koristi na kursevima Kontrole uma, jer ete uiti bez pomoi obuenog lica (instruktora). To vam nee initi nikakvih pote koa. Ako nauite samo da meditirate i na tome se zaustavite, i u tom sluaju ete re avati probleme. Ne to lepo se de ava prilikom meditiranja, a ta lepota kojunalazite je smirivanje. to vi e meditirate, idete dublje u sebe i sve je jae va e oseanje unutra njeg mira i to toliko da ni ta to vam se de ava u ivotu nee moi da ga razbije. I va e telo e od toga imati koristi. Prvo ete otkriti da za vreme meditiranja ne mislite na brige i da nemate oseaj krivice. Jedna od lepota meditiranja na Alfa nivou jeste to to oseaj krivice i ljutnje ne mo ete poneti sa sobom. Ako se ova oseanja nametnu, jednostavno ete iskoiti iz meditativnog nivoa. Kako vreme prolazi, ono e se sve vi e udaljavati dok jednog dana zauvek ne nestane. To znai da e se neutralizovati one aktivnosti uma koje vode na e telo u bolest. Telo je stvoreno da bude zdravo. Ugraeni su mu sopstveni mehanizmi izleenja. Ovi mehanizmi su blokirani umom koji nije obuen da se kontroli e. Meditacija je prvi korak u Kontroli uma; ona e sama po sebi daleko otii u oslobaanju samoisceliteljskih moi tela vraajui mu energiju koju je ranije tro ilo na napetost.9 Evo ta sve treba da uinite da biste postigli Alfa ili meditativni nivo uma: Kada se ujutru probudite, ako je neophodno, otiite u kupatilo, zatim se vratite u krevet. Navijte sat tako da zvoni petnaest minuta kasnije za sluaj da skliznete u san tokom ve be. Zatvorite oi i gledajte navi e, ispod kapaka, pod uglom od 20 stepeni. Iz nedovoljno poznatih razloga i sama ovakva pozicija oiju podstai e mozak da stvori Alfu. A sada polako, u intervalima od oko dve sekunde, odbrojavajte unazad od sto prema jedan. Dok brojite, mislite na to i ve ete prvi put dospeti u Alfu. Na asovima Kontrole uma polaznici izra avaju razliite reakcije na svoje prvo iskustvo, od "To je bilo lepo", do "Ni ta nisam osetio". Razlika nije toliko u tom e ta im se dogodilo, ve, pre svega, koliko im je bio blizak ovaj nivo uma. On e manjevi e svima biti poznat, jer kada se ujutru probudimo, esto smo za trenutak u Alfi. 9 O ovim sluajevima itaete u sledeim poglavljima. (prim. aut.)
Da bismo pre li iz Tete, nivoa sna, u Betu, budni nivo, moramo proi kroz Alfu gde se esto zadr imo tokom na ih ranih jutarnjih aktivnosti. Ako tokom prve ve be ne osetite da se ne to dogodilo, to jednostavno znai da ste ranije vi e puta bili u Alfi a da toga niste bili ba svesni. Jednostavno se opu stite, ne ispitujte to i nastavite sa ve bama. Iako ete biti u Alfi prilikom prvog poku aja ukoliko se koncentri ete, ipak e vam biti potrebno sedam nedelja prakse da biste si li na ni e nivoe Alfe, a zatim na Tetu. Koristite metod brojanja od sto do jedan za jutarnje ve be tokom deset dana. Zatim odbrojavajte samo od pedeset do jedan, od dvadesetpet do jedan, zatim od deset do jedan i konano od pet do jedan, deset jutara za svako od ovih brojanja. Za izlazak iz Alfa nivoa od samog poetka koristite samo jedan metod. To e vam omoguiti vei stepen kontrole protiv spontanog izlaska. Metod koji koristimo u Kontroli uma jeste da ka emo mentalno: "Dok odbrojavam od 1 do 5 polako u izlaziti, biu potpuno budan i oseau se bolje nego ranije. Jedan -dva -pripremi se da otvori oi -tri -otvori oi -etiri -pet oi su mi otvorene, potpuno sam budan, oseam se bolje nego ranije." Uspostaviete dva rutinska postupka, jedan za ulazak u va nivo, drugi za izlazak iz njega. Ako promenite postupak, moraete da nauite da koristite va u novu verziju kao to ste nauili da koristite prvu. To je beskoristan posao. Kada nauite da ujutru dostignete va nivo metodom od pet do jedan, spremni ste da odete na va nivo u bilo koje doba dana koje izaberete. Sve to e vam biti potrebno jeste deset ili petnaest slobodnih minuta. Po to ete na va nivo ulaziti iz Bete pre nego iz laganog nivoa Alfe, bie neophodno malo dodatnih ve bi. Sedite na udobnu stolicu ili krevet sa bosim stopalima na podu. Pustite da vam ruke slobodno le e u krilu. Ako vam vi e odgovara sedite prekr tenih nogu, u lotos poziciji. Dr ite glavu u ravnote i, ne dozvolite da padne. Sada se prvo usredsredite na jedan deo tela, zatim na drugi, da biste ga svesno opustili. Ponite s levim stopalom, zatim celom levom nogom, preite na desno stopalo i nastavite tako dok ne stignete do grla, lica, oiju i konano do ko e na glavi. Kada prvi put to uradite, biete zapanjeni koliko je va e telo bilo napeto. Sada izaberite taku na plafonu ili suprotnom zidu, na oko 45 stepeni iznad ravni pogleda. Gledajte u tu taku dok ne osetite da su vam oni kapci ote ali i pustite ih da se zatvore. Ponite odbrojavanje od pedeset prema jedan. Radite to deset dana, zatim od deset do jedan sledeih deset dana a od tada brojte od pet do jedan. Po to ove ve be vi e nee va iti samo za jutra, uspostavite ustaljeni postupak meditiranja dva ili tri puta dnevno, po petnaestak minuta. A ta ete kada stignete na va nivo? O emu ete razmi ljati?
Od samog poetka, od prvog trenutka kada stignete na va nivo meditacije, ve bajte vizuelizaciju. Ona je osnov Kontrole uma. to bolje nauite da vizuelizirate, monije e biti va e iskustvo sa Kontrolom uma. Pre svega treba napraviti orue za vizuelizaciju, mentalni ekran. On treba da bude kao veliko bioskopsko platno, ali koje nee ispuniti potpuno va u mentalnu
viziju. Nemojte ga zamisliti iza va ih onih kapaka, ve oko dva metra ispred vas. Sve ono na ta elite da se koncentri ete projektovaete na ovom ekranu koji ete kasnije moi da koristite i u druge svrhe. Po to ste u svom umu stvorili ovaj ekran, projektujte na njemu ne to poznato i jednostavno, poput pomorand e ili jabuke. Kad god uete u svoj nivo zadr ite samo jednu sliku; sledei put je mo ete promeniti. Usredsredite se na to da je predstavit e to vernije -u tri dimenzije, sa svim bojama i detaljima. Nemojte ni o emu drugom razmi ljati. Ka e se da je mozak kao pijani majmun; tetura se tamo-amo od jedne do druge stvari. Iznenaujue je koliko malo vladamo svojim mozgom -uprkos tome to ponekad obavi za nas vrlo lep posao, u drugim sluajevima nam radi iza lea: izdajniki stvara glavobolju, povrh svega osip i ir. Mozak je izuzetno moan, isuvi e moan da bismo dozvolili da bude izvan kontrole. Kada nauimo da upotrebimo um da bismo ga uve bali, radie za nas neke zapanjujue stvari, kao ete uskoro videti. U meuvremenu, budite strpljivi s ovom jednostavnom ve bom. Upotrebljavajui svoj um, uve bavajte mozak da mirno ode na Alfu i da se posveti iskljuivo tome da jednu sliku uini to jasnijom. U poetku, ako vam se nameu neke druge misli, ne no mu oprostite. Polako ih odstranite i vratite se nekom bliskom predmetu. Nervoza ili napetost e vas izbaciti iz Alfe. Ovo je dakle meditacija koja je u irokoj upotrebi u celom svetu. Ako radite samo ovo i ni ta vi e, do iveete ono to je Vilijam Vodsvort nazvao "Srena smirenost du e" i vi e, dubok i trajan unutra nji mir. Ovo e postati uzbudljivo iskustvo kada dosegnete dublje nivoe uma; tada ete to prihvatiti kao normalno i uzbuenje e nestati. Kada se to dogodi mnogi odustanu. Oni zaboravljaju da ovo nije "izlet" koji je sam sebi svrha, ve prvi korak u neemu to vrlo lako mo e postati najva nije putovanje na koje su ikada krenuli.
to
ETVRTO POGLAVLJE DINAMIKA MEDITACIJA Pasivna meditacija o kojoj ste upravo itali (a nadam se da ete je ubrzo i iskusiti) mo e se postii i na druge naine. Umesto na vizuelnu sliku, mo ete se koncentrisati na zvuk kao to je ommm... ili onnn... ili amennn..., iskazan naglas ili mentalno, ili na oseaj sopstvenog disanja. Mo ete se usredsrediti na energetsku taku svog tela ili na udarce bubnja i igru ili mo ete slu ati zvune gregorijanske korale dok posmatrate poznato izvoenje religijskog rituala. Svi ovi metodi kao i neke njihove kombinacije dove e vas do smirenog meditativnog nivoa svesti. Vi e volim da vas tamo odvedem brojanjem unazad jer to na poetku zahteva koncentraciju, a koncentracija je klju uspeha. Kada vi e puta stignete na va nivo ovim metodom, on e u va oj svesti biti povezan sa uspe nim rezultatima i proces e se sve vi e automatizovati. Svaki uspe an rezultat u Kontroli uma postaje ono to nazivamo "reperna taka" mi se svesno ili nesvesno vraamo na sopstveno iskustvo, ponavljamo ga, a zatim odatle idemo dalje. Kada dostignete meditativni nivo nije dovoljno tu ostati i ekati da se ne to dogodi. To je prijatno i smirujue i doprinosi dobrom zdravlju, ali to su skromna dostignua u odnosu na ona koja su mogua. Idite dalje od ove pasivne meditacije, uve bajte va um za organizovane dinamike aktivnosti - za koje je, kako verujem, i stvoren - i rezultati e vas zapanjiti. Ukazujem na ovo jer sada je trenutak da idemo dalje od tehnike pasivne meditacije o kojoj ste upravo itali i da nauimo da dinamiki koristimo meditaciju za re avanje nekih problema. Sada ete videti zbog ega je jednostavna ve ba vizueliziranja jabuke na mentalnom ekranu, ili bilo ega to ste izabrali, toliko va na. Sada, pre nego to odete na va nivo, pomislite na ne to prijatno -bez obzira koliko trivijalno - to se dogodilo jue ili danas. Podsetite se na to, a zatim zaite duboko u svoj nivo i ceo dogaaj projektujte na svoj mentalni ekran. Kakvi su bili prizori, mirisi, zvukovi i va a oseanja u tom trenutku? Svi detalji. Iznenadie vas razlika koja postoji izmeu va eg Beta i Alfa seanja na isti dogaaj. Razlika je skoro ista kao i razlika izmeu rei "plivanje" i plivanja samog. U emu je vrednost ovoga? Prvo, to je stepenik na putu ka neem veem, i drugo, korisno je samo po sebi. Evo kako to mo ete upotrebiti: Pomislite na ne to to vam pripada -recimo na kljueve od kola koji nisu izgubljeni, ali svakako bi ih trebalo malo potra iti da bi se otkrilo gde su. Da l i su ostali u kancelariji, u va em d epu ili u kolima? Ako niste sigurni, uite u va nivo, setite se kada ste ih poslednji put imali u rukama i ponovo pro ivite taj trenutak . Sada produ ite dalje u vremenu i nai ete ih ako su tamo gde ste ih ostavili. (Ako ih
je neko uzeo, imaete da re ite drukiju vrstu problema, napredniju tehniku.)
to zahteva mnogo
Zamislite studenta koji se sea svog profesora kako govori da e ispit biti ove srede - ili je mo da rekao sledee srede? On to sam mo e ra istiti u Alfi. Ovo su tipini, mali svakodnevni problemi koje ova jednostavna meditativna tehnika mo e re iti. A sada krupnim koracima kreemo napred. Povezaemo neki stvarni dogaaj sa eljenim koji ste zamislili -i videemo ta se de ava sa zami ljenim dogaajem. Ako postupate u skladu s nekim vrlo jednostavnim zakonima, dogaaj koji ste zamislili postae stvaran. Zakon 1: Morate eleti da se dogaaj ostvari. "Prva osoba koju u sutra videti na trotoaru brisae nos" - ovo je projekat tako bezvredan za rad da e ga va um odbiti i verovatno neete u njemu imati uspeha. Va ef e biti ljubazniji, izvesni kupac e biti prijemiviji za ono to prodajete, nai ete zadovoljstvo u du nosti koju obino smatrate neprijatnom - ovo su situacije koje mogu sadr avati znatnu koliinu elje. Zakon 2: Morate verovati da je mogue da se dogaaj ostvari. Ako je va kupac ve pretrpan onim to prodajete, razumno je verovati da nee eleti da kupuje; ako ne mo ete poverovati da e se odreeni dogaaj ostvariti, va um e se tome suprotstaviti. Zakon 3: Morate oekivati da se dogaaj ostvari. Ovo je suptilan zakon. Prva dva su jednostavna i pasivna -ovaj trei uvodi malo dinamike. Mogue je eleti da sene to do godi, verovati da je to izvodljivo, a ipak ne oekivati da se to dogodi. elite da va ef sutra bude prijatan, znate da on to mo e biti, ipak mo ete biti skloni da to ne oekujete. Na ovom mestu se pojavljuju Kontrola uma i delotvorna vizuelizacija, kao to emo odmah videti. Zakon 4: Vi ne mo ete stvoriti problem. Ne da ne smete, ve ne mo ete. Ovo je osnovni svepro imajui zakon. "Zar ne bi bilo sjajno kada bih mogao uiniti da moj ef napravi budalu od sebe tako da ga otpuste, a ja dobijem njegov posao?" Dok dinamiki radite u Alfi u dodiru ste sa Vi om Inteligencijom, a iz perspektive Vi e Inteligencije to uop te ne bi bilo sjajno. Vi mo ete uticati na to da va ef dobije otkaz, ali u tome ete biti potpuno sami - i u Beti. U Alfi se to jednostavno ne m o e. Ako na meditativnom nivou poku ate da se spojite s nekom vrstom inteligencije koja e vam pomoi u zloj nameri, to e biti isto toliko bezuspe no kao kada biste na radio aparatu poku ali da naete stanicu koja ne postoji. Neki me optu uju da sam u ovom sluaju Polijana.10 Hiljade ljudi se blagonaklono osmehivalo dok sam govorio da je savr eno nemogue nanositi zlo u Alfi dok to sami nisu saznali. Postoji mnogo zla na ovoj planeti a ljudi su kriv i za 10 Polijana (Pollyanna) -junakinja istoimenog romana (1913) E. Porter, osoba neu krotivog optimizma s te njom da u svemu nae dobro. (prim. prev.) 16
vei deo onog to bi im inae pripalo. Ovo je uraeno u Beti a ne u Alfi ili Teti, a verovatno ni u Delti. Moje istra ivanje je to pokazalo. Nikada ne preporuujem da se gubi vreme, ali ako ba morate to sebi da doka ete, uite u va nivo i poku ajte da nekome prouzrokujete glavobolju. Ako to vizuelizirate, slikovito koliko je neophodno da bi se bilo ta postiglo, dogodie se jedan ili oba sledea sluaja: vi ete, a ne nameravana ete izai iz Alfe. rtva, dobiti glavobolju, ili
Ovo nije odgovor na sva pitanja koja mo ete imati u vezi sa umnim potencijalima dobra i zla. O tome e kasnije biti vi e rei. Za sada izaberite dogaaj koji re ava neki problem, onaj koji elite i verujete da mo e da se dogodi, a koji ete pomou ve be koja sledi, nauiti da oekujete. Evo ta treba uraditi: Izaberite stvarni problem s kojim ste suoeni i koji se jo nije razre io. Za ilustraciju, recimo da je va ef u poslednje vreme lo e volje. Postoje tri koraka koj a morate napraviti kada stignete na va nivo: Korak 1: Na va em mentalnom ekranu podrobno o ivite skora nji dogaaj koji je u vezi sa problemom. Pro ivite ga za trenutak. Korak 2: Ovaj prizor lagano sklonite sa ekrana udesno. Neka na ekran uplovi drugi prizor koji e se dogoditi sutra. U ovom prizoru svi oko efa su veseli, a on je upravo dobio dobre vesti. Sada je oigledno bolje raspolo en. Ako tano znate ta je bio uzrok problema, vizuelizirajte re enje na delu. Vizuelizirajte ga podjednako slikovito kao i problem. Korak 3: Sada sklonite ovaj prizor sa ekrana udesno i zamenite ga drugim, s leve strane. ef je sada srean, krajnje prijatan kao to znate da mo e da bude. Do ivite ovaj prizor tako jasno kao da se zaista dogodio. Ostanite izvesno vreme u njemu, osetite ga u potpunosti. Sada, kada se odbroji do 5 biete potpuno budni i oseaete se bolje nego ranije. Mo ete biti sigurni da ste svoje snage upravo pokrenuli u pravcu ostvarenja dogaaja koji elite. Da li e to uvek uspeti, stalno, bezuslovno? Ne. Meutim, evo ta ete do iveti ako budete istrajni: jedna od va ih prvih meditacija za re avanje problema e uspeti. Kad uspe, ko mo e rei da to nije bila koincidencija? Najzad, i dogaaj koji ste izabrali morao je da bude dovoljno verovatan da biste poverovali da mo e da se ostvari. Zatim e uspeti i drugi i trei put. "Koincidencije" e se nizati. Ako prestanete da radite ve be Kontrole uma bie sve manje koincidencija. Vratite im se ponovo i koincidencije e se ponovo umno avati.
tavi e, kako va a ve tina postepeno raste, primetiete da ete biti u stanju da verujete i oekujete dogaaje koji su sve manje verovatni. Vremenom, uz praksu, sve e vas vi e zapanjivati rezultati koje posti ete. Rad na svakom problemu ponite s kratkim pro ivljavanjem najboljeg prethodog uspeha. Kada se pojavi jo bolji uspeh odbacite prethodni i upotrebite bolji kao repernu taku. Tako ete biti "sve bolji i bolji" -da upotrebimo izraz koji za sve n as u Kontroli uma ima naroito bogato znaenje. Tim Masters, student koled a i taksista u Fortliju, Nju D ersi, koristi za meditaciju vreme izmeu vo nji. Kada je lokalni posao slab, on na svoj mentalni ekran stavlja re enje -osobu sa koferima koja eli da ide na Aerodrom Kenedi. "Prvih nekoliko puta sam poku avao i... ni ta. A onda se dogodilo -nai ao je ovek sa koferima koji ide na Aerodrom Kenedi. Sledei put sam stavio ovog oveka na mentalni ekran, dobio onaj oseaj koji se dobija kada vam stvari idu od ruke i pojavio se drugi ovek za Aerodrom Kenedi. Uspelo je! To je kao serija dobitaka koja se ne prekida. Pre nego to preemo na druge ve be i tehnike, dozvolite mi da uka em na ne to to se verovatno i sami pitate: Za to prizore pomeramo na na em mentalnom ekranu s leva nadesno? Na ovo pitanje u ovde samo da uka em, jer e kasnije biti mnogo vi e rei o tome. Moja istra ivanja su pokazala da se na dubljim nivoima svesti protok vremena osea kao kretanje s leva nadesno. Drugim reima, budunost opa amo s leve, a pro lost s na e desne strane. Privlai nas da u to uemo sada, ali postoje druge stvari koje treba prethodno uraditi.
PETO POGLAVLJE POBOLJ ANJE MEMORIJE Tehnike memorisanja koje se ue u Kontroli uma mogu smanjiti na u potrebu za kori enjem telefonskih imenika i ostaviti izuzetno sna an utisak na na e prijatelje. Ali, ako mi je neophodan neki broj telefona, potra iu ga. Mo da neki od diplomiranih polaznika Kontrole uma zaista koriste svoju ve tinu za pamenje telefonskih brojeva, ali kao to sam rekao u prethodnom poglavlju, da bi ne to funkcionisalo va na je elja, a moja elja da pamtim telefonske brojeve nije nimalo jaka. Kada bih morao da proem ceo grad kad god mi je potreban neki telefonski broj, elja bi se pojavila. U su tini nema smisla koristiti tehnike Kontrole uma radi neega to nije va no, zbog trilogije: elja, verovanje i oekivanje. Koliko je meu nama onih koji imaju pamenje efikasno u meri u kojoj bi eleli? Va e se mo da ve popravlja na neoekivan nain ako ste ovladali tehnikama opisanim u prethodna dva poglavlja. Va a nova sposobnost da vizuelizirate i o ivite pro le dogaaje dok ste u Alfi ima odreenu prevlast nad Betom, tako da va um mo e za vas da radi na neki novi nain bez posebnog napora. Ipak, i tu ima prostora za pobolj anje. Na asovima Kontrole uma sre emo se s posebnom ve bom vizuelizacije. U ovoj ve bi predava ispisuje na tabli brojeve od jedan do trideset, zatim polaznici izvikuju imena predmeta - grudva snega, klizaljka, ep za uvo - to god im padne na pamet. Svaku re ispisuje pored odreenog broja, okree se od table i navodi ih po redosledu; polaznici izgovaraju bilo koju od tih rei, a predava daje odgovarajui broj. To nije va arski trik, ve lekcija iz vizuelizacije. Predava je ve memorisao re uz svaki broj; tako svaki broj izaziva vizuelnu sliku sebi odgovarajue rei; ove sl ike nazivamo "memorijske kuke". Kada polaznik izgovori re, predava je na upadljiv ili ma tovit nain zdru uje sa slikom koju je povezao s brojem uz tu re. Memorijska kuka za broj deset je "tas"; ako polaznik predlo i "grudvu snega" kao desetu re, slika koja proizilazi mo e biti grudva snega na jednom tasu vage. Ovo nije te ko za um koji je uve bao vizuelizaciju. Polaznici poinju da ue Memorijske kuke na svom nivou dok ih predava lagano ponavlja. Kasnije, kada se potrude da ih zapamte u Beti, posao je lak i, je r im rei izgledaju poznate. U ovoj knjizi moram da izostavim memorijske kuke jer bi suvi e vremena i prostora bilo potrebno da biste ih nauili. Ve raspola ete monom tehnikom da istovremeno pobolj ate va u vizuelizaciju i memoriju: mentalni ekran. Sve to verujete da ste zaboravili povezano je s nekim dogaajem - ako je to ime, dogaaj je vreme kada ste ga uli ili proitali. Sve to je potrebno da uradite kada
nauite da radite s va im mentalnim ekranom jeste da vizuelizirate prohujale okolnosti u vezi sa dogaajem koji mislite da ste zaboravili, i on e se pojaviti. Ka em "dogaaj koji verujete da ste zaboravili" jer u stvarnosti ga uop te niste zaboravili. Vi ga se jednostavno ne seate. U tome je znaajna razlika. Svet reklame nudi nam poznatu ilustraciju razlike izmeu pamenja i priseanja. Svi gledamo televizijske reklame. Toliko ih je i tako su kratke, da kada bi neko tra io od nas da navedemo pet ili deset koje smo videli tokom protekle nedelje, mogli bismo da navedemo najvi e tri ili etiri. Reklame utiu na prodaju prvenstveno tako to nas teraju da podsvesno zapamtimo proizvod. Mo e se sumnjati u to da ikada i ta zaista zaboravljamo. U na em mozgu se sasvih stran a skupljaju slike najbeznaajnijih dogaaja. to je slika jasnija i za nas znaajnija, lak e je se priseamo. Elektroda koja lagano dodiruje tkivo mozga tokom operacije verovatno e pokrenuti seanje na neki davno "zaboravljeni" dogaaj u svim njegovim detaljima tako da e zvuci, mirisi i prizori biti ponovo do ivljeni. Naravno, ovde je dodirnut mozak, ne um. Koliko god da su stvarna ova trenutna razotkria pro losti koje mozak pru a pacijentovoj svesti, on e znati -ne to mu to govori -da ih ne pro ivljava ponovo u stvarnosti. To je delo uma -nadpromatraa, tumaa -a nikad ga nijedna elektroda nije dotakla. Za razliku od vrha na eg nosa, um se ne nalazi na nekom odreenom mestu. Da se vratimo pamenju. Negde, hiljadama kilometara daleko od mesta na kome sedite, jedan je list opao sa grane. Vi taj dogaaj neete zapamtiti niti ga se mo ete setiti, jer ga niste do iveli, niti je on za vas znaajan. Meutim, na mozak bele i daleko vi e dogaaja no to smo svesni. Dok sedite i itate ovu knjigu prolazite kroz hiljade iskustava kojih niste svesni . U meri u kojoj se sada koncentri ete, niste ih svesni. Tu su zvuci i mirisi, prizo ri koje hvatate kutkom oka, mo da mala nelagodnost zbog tesne cipele, dodir va eg tela sa stolicom -nabrajanju kao da nema kraja. Oseamo ove nadra aje ali nismo svesni da ih oseamo to izgleda kao protivurenost sve dok ne uzmemo u obzir sluaj ene pod totalnom anestezijom. Tokom trudnoe ova je ena sa svojim lekarem razvila izvanredan odnos. Spajali su ih prijateljstvo i poverenje. Stiglo je i vreme njenog poroda i ona je, pro av i rutinski totalnu anesteziju, donela na svet zdravu bebu. Kasnije, kada ju je nje n lekar posetio u bolesnikoj sobi bila je udno udaljena, ak i neprijateljski raspolo ena prema njemu. Ni ona ni on nisu mogli da pronau obja njenje za njen promenjen stav iako su to arko eleli. Odluili su da hipnozom poku aju da otkriju neko skriveno seanje koje bi moglo da objasni iznenadnu promenu u njenom pona anju. Pod hipnozom voena je unazad kroz vreme, od njenog najskorijeg iskustva sa lekarom ka prethodnim. Nisu morali otii daleko. U dubokom transu, umesto da preskoi period kada je bez svesti le ala u sobi za poroaje, setila se svega to su
doktor i sestre za to vreme govorili. Ono to su govorili u prisustvu pacijenta po d anestezijom ponekad je bilo kliniki uslovljeno, ponekad sme no, a s vremena na vreme izra avali su dosadnu nestrpljivost zbog sporog poroaja. Ona je bila stvar, a ne osoba; nisu se obazirali na njena oseanja. Na kraju krajeva, bila je bez svest i, zar ne? Pitam se da li se ikada mo e biti bez svesti. Ili mo emo ili ne mo emo da se setimo onoga to smo do iveli, ali uvek ne to do ivljavamo i sve do ivljeno ostavlja seanja vrsto utisnuta u mozgu. Da li to znai da ete pomou tehnika pamenja koje ete uskoro nauiti, biti u stanju da se za deset godina setite broja ove stranice? Iako niste obratili pa nju na njega, on je tu; mo da ste ga opazili takorei krajikom oka -ali, verovatnije je da niste jer vam to nije, i nikada vam nee ni biti va no. Meutim, mo ete li se setiti imena one privlane osobe koju ste sreli na veeri prethodne nedelje? Kada ste to ime prvi put uli, to je bio dogaaj. Potrebno je sam o da na va em mentalnom ekranu o ivite okru enje dogaaja, kako sam objasnio i ponovo ete uti ime. Opustite se, uite u va nivo, stvorite ekran, do ivite taj dogaaj. Ovo zahteva petnaest ili dvadeset minuta, a postoji i drugi nain, ili vrst a metoda za hitne sluajeve koji e vas trenutno odvesti na nivo uma na kojem ete se lak e setiti informacija. Ovaj metod sadr i jednostavan pokretaki mehanizam koji, kada ga zaista usvojite, pri kori enju daje sve bolje rezultate. Da bi postao potpuno va , potrebno vam je nekoliko ve bi meditacije kako biste potpuno prihvatili postupak. Evo kolik o je to jednostavno: samo spojte palac, ka iprst i srednji prst jedne ruke i va e se u m trenutno prebaciti na dublji nivo. Poku ate li odmah, ni ta se nee desiti - to jo uvek nije pokretaki mehanizam. Da bi to postao, uite u va nivo i ka ite (u sebi ili poluglasno): "Kad god ovako spojim prste" - sada ih skupite - "sa ozbiljnom svrh om, trenutno u dostii ovaj nivo uma da bih postigao sve to po elim." inite to svakog dana u toku jedne nedelje, i uvek koristite iste rei. Uskoro e se u va em umu stvoriti vrsta veza izmeu spajanja ta tri prsta i trenutnog postizanja efektivnog meditacionog nivoa. Ubrzo potom, doi e dan kada ete poku ati da se neeg prisetite -neijeg imena, na primer -ali neete uspeti. to se vi e budete trudili ono e vam tvrdoglavije izmicati. Volja ne samo da je beskorisna, ve predstavlja smetnju. Sada se opustite. Budite svesni toga da pamtite i da znate nain da pokrenete seanje. Uiteljica etvrtog razreda u Denveru upotrebljava mentalni ekran i tehniku tri prsta da bi ake poduila spelovanju. Prelazi oko dvadeset rei nedeljno. Da bi ispitala uenike, umesto da ide od rei do rei i pita ih kako se speluju, tra i od njih da ispi u sve rei koje su uili te nedelje. Oni pamte rei i nain na koji se speluju spojiv i prste dok ih gledaju na mentalnom ekranu. "Sporijima je potrebno oko petnaest minuta da urade test", izjavila je uiteljica.
Koristei se istom tehnikom, poduava uenike etvrtog razreda tablici mno enja sve do broja 12, i to do novembra iako je za ovo obino potrebna cela kolska godina. Tim Masters, student koled a, voza taksija spomenut u prethodnom poglavlju, esto ima putnike koji ele da ih odveze na adrese u susednim gradovima u kojima je on bio tako davno da je zaboravio kako se tamo sti e. Retko koji u urbani putnik mo e da shvati njegovo meditiranje pre nego to krenu, ali pomou tehnike tri prsta on "ponovo do ivljava" svoju poslednju vo nju u tom pravcu. Pre nego to je pohaao Kontrolu uma, Timove ocene na Institutu za tehnologiju u Njujorku bile su sve B i jedna A. "Sada su sve A i jedna B", ka e on. Kada ui, koristi Brzo uenje -o ovome e biti rei u sledeem poglavlju -a ispite pola e koristei se tehnikom tri prsta. Postoje i druge upotrebe za tehniku tri prsta o koristimo na nekoliko neuobiajenih naina. Ona meditativne discipline. Kada sledei put vidite og Istoka -jogija, mo da dok prekr tenih nogu sedi njegova tri prsta na rukama slino spojena. emu ete itati kasnije. Mi je je vekovima bila vezana za druge sliku ili skulpturu osobe sa Dalek u meditaciji -obratite pa nju da su
ESTO POGLAVLJE BRZO UENJE Kada nauite tehnike pamenja iz prethodnog poglavlja ve ste dosta odmakli na putu ka Brzom uenju. Ukratko, evo kako ete napredovati. Nauiete da uete u nivo meditacije, a zatim ete na tom nivou stvoriti mentalni ekran koji se koristi u razliite svrhe. Jedna od njih je da dobavite podatke. Zatim ete, kao preicu, nauiti tehniku tri prsta, da biste se, izmeu ostalog, trenutno neega setili. Kada ovo postignete, biete spremni da stiete informacije na nove naine koji e olak ati seanje. Podjednako je va no da ovi novi naini uenja nee samo olak ati seanje nego e istovremeno ubrzati i produbiti va e razumevanje onoga to uite. Postoje dve tehnike uenja; ponimo sa jednostavnijom, to ne znai da je lak a. Kada potpuno ovladate tehnikom tri prsta tako da mo ete trenutno dostii svoj nivo i na njemu svesno delovati, mo ete se njome koristiti dok slu ate predavanje il i itate knjigu. Ovo e izuzetno unaprediti koncentraciju, a informacija e se jasnije utisnuti. Kasnije, lak e ete je se setiti na Beta nivou, a jo lak e ako ste u Alfa nivou. Student koji pola e pismeni ispit sa skupljena tri prsta gotovo da mo e da vidi knjigu iz koje je uio ili da uje svog profesora kako govori lekciju na asu. Druga tehnika nije tako jednostavna, ali za nju ete biti ranije spremni tokom ve banja Kontrole uma. Ona ima svu efikasnost uenja na Alfa nivou kao i dodatno pojaanje uenja u Beti. Za ovu tehniku bie vam potreban kasetofon. Pretpostavimo da treba da nauite slo eno poglavlje iz nekog ud benika; nije dovoljno samo da ga zapamtite ve i da ga razumete. Na prvom koraku, nemojte ulaziti u Alfu, ve ostanite na spolja njem svesnom, Beta nivou. Glasno proitajte poglavlje u kasetofon. Zatim uite u va nivo, pustite kasetofon i koncentri ite se na sopstveni glas koji govori o materiji. U poetnom stadijumu Kontrole uma, naroito ako niste dovoljno naviknuti na kasetofon koji upotrebljavate, mo e vam se desiti da skliznete u Betu kada pritisn ete dugme za reprodukciju i osetite da vam zvuk sa trake ote ava povratak na Alfa nivo . Za vreme za koje vam je potrebno da ponovo uete u Alfu propustiete deo ili celu lekciju. to se vi e ve ba, mogunost da se ovo dogodi je manja. Evo nekoliko saveta: Uite u va nivo ve dr ei prst na dugmetu magnetofona. To e vam omoguiti da ne morate da ga tra ite otvorenih oiju. Neka vam neko drugi pritisne dugme za reprodukciju kada mu date znak. Upotrebite tehniku tri prsta da ubrzate va ponovni ulazak u Alfu.
Problem mo e izgledati ozbiljniji nego to jeste. U stvari, ovo mo e biti znak va eg napretka. Ve bom, Alfa nivo se sam po sebi osea drugaije. Sve vi e e se
do ivljavati kao Beta, jer ete uiti da ga svesno upotrebljavate. Biti sasvim budan s punom svesnom aktivno u dok ste u Alfi, posebno je svojstvo Kontrole uma. Kada tokom daljeg ve banja povratite oseaj koji ste ranije imali dok ste bili u Alfi, vi zapravo zalazite u dublji, mo da Teta nivo. Na asovima Kontrole uma esto sam viao polaznike kako na dubokom nivou stvarno rade otvorenih oiju, potpuno budni kao to ste vi sada, jasno govore, postavljaju pitanja i daju odgovore, priaj u viceve. Vratimo se na snimanje: radi dodatnog pojaanja efekta, pustite da proe neko vreme, nekoliko dana ako je mogue, zatim ponovo proitajte materiju na Beta nivou i saslu ajte reprodukciju u Alfi. Sada ete informaciju potpuno usvojiti. Ako uei Kontrolu uma iz ove knjige radite sa drugima, mo ete razmeniti kasete i napraviti "podelu rada" da biste u tedeli vreme. Ovo je u redu, iako postoji mal a prednost ako se slu a sopstveni glas. Brzo uenje i tehnika tri prsta pokazali su se kao vrlo znaajne tehnike za u tedu vremena kod polaznika Kontrole uma na mnogim poljima -u prodaji (naroito kod prodaje osiguranja), na studijama, poduavanju, pravima, glumi, da nabrojimo samo neke. Uspe ni kanadski agent za ivotno osiguranje vi e ne razdra uje svoje klijente prevrui papire po svojoj torbi da bi na ao odgovore na njihova pitanja o slo enim problemima imovnog stanja i poreza. Zahvaljujui brzom uenju i tehnici tri prsta izuzetno veliki obim sreenih podataka koji su mu potrebni nalazi mu se na vrhu jezika. Advokat iz Detroita se "oslobodio" zabele ki dok ukratko izla e slo en sluaj poroti. On snima svoje izlaganje i slu a ga u Alfi prethodne noi i ponovo rano sledeeg jutra. Kasnije, dok pun samopouzdanja stoji pred porotnicima, komunicira s njima umirujuim pogledom. Ishod je da govori mnogo ubedljivije nego da je gledao u bele ke, a ta radi s tri prsta leve ruke niko ne primeuje. Zabavlja iz njujor kog nonog kluba menja svoj program svakog dana; on "komentari e" vesti. Sat pre nastupa slu a traku sa svojim glasom i spreman je za dvadeset minuta izuzetnog "spontanog" humora. "Nekada sam dr ao paleve nadajui se najboljem. Sada skupim tri prsta i znam ta e se desiti - puno smeha." Brzo uenje i tehnika tri prsta su naravno idealni za studente -to je jedan od razloga zbog kojih se Kontrola uma dosada poduavala u dvadesetetiri koled a i univerziteta, esnaest srednjih i osam osnovnih kola. Zahvaljujui ovim tehnikama hiljade studenata provodi manje vremena uei, a vi e naue.
SEDMO POGLAVLJE KREATIVAN SAN Koliko smo slobodni dok sanjamo! Vremenske prepreke, ogranienja prostora, zakoni logike, prinude svesti - sve je izbrisano i mi smo bogovi sopstvenih prol aznih kreacija. Po to je ono to stvaramo samo na e, Frojd je najvei znaaj dao na im snovima. Kao da je eleo da ka e: "Ako shvatite ono to ovek sanja, shvatiete i samog oveka." I mi, u Kontroli uma vrlo ozbiljno shvatamo snove, ali na drugaiji nain, jer uimo da upotrebljavamo um na razliite naine. Frojd se bavio snovima koji nastaju spontano. Kontrola uma se njima ne bavi. Nas zanima namerno stvaranje snova da bismo re ili odreene probleme. Zbog toga to unapred programiramo sadr aj, tumaimo snove drugaije i sa spektakularnim rezultatima. Iako ovo ograniava spontanost na ih pre ivljavanja tokom sna, posti emo znaajnu slobodu: vi e upravljamo sopstvenim ivotom. Kada tumaimo san koji smo prethodno programirali, uz uvid u patologiju na e psihe, nalazimo i re enja za svakodnevne probleme. Postoje tri koraka do Kontrole snova, koju mi predajemo, a svi podrazumevaju meditativni nivo uma. Prvi je da nauimo da se setimo sna. Mnogi ka u: "Ja uop te ne sanjam", ali to nikada nije tano. Mi se mo da ne seamo na ih snova, ali svi sanjamo! Oduzmimo sebi snove i za nekoliko dana mentalne i emocionalne nevolje su na pomolu. Jo 1949. godine, kada sam poeo da istra ujem moguu upotrebu snova u re avanju problema, uop te nisam bio siguran ta u pronai. uo sam, kao i vi verovatno, mnoge prie o predskazivanjima dogaaja u snovima. Cezara su, kao to znamo, u snu upozorili na "Martovske ide", i to na sam dan ubistva. I Abrahamu Linkolnu je u snu predskazano njegovo ubistvo. Ako su ti snovi, kao i mnogi slini , bili neponovljive sluajnosti, onda sam gubio vreme. U jednom trenutku obuzelo me je sna no uverenje da u stvari gubim vreme. Izuavao sam psihologiju -Frojda, Adlera, Junga -oko etiri godine i poelo je da mi se ini da to je vi e prouavam, manje znam. Bilo je oko dva sata ujutru kada sam bacio knjigu na pod i legao da spavam sa odlukom da vi e ne gubim vreme na beskorisne projekte kao to je izuavanje velikana psihologije koji se ak meusobno nisu slagali. Od sada u se baviti samo svojom elektronikom; zapostavljao sam je i ponestalo je novca. Otprilike dva sata kasnije probudio me je san. To nije bila serija dogaaja, kao to se u veini snova de ava, nego samo svetlost. Podruje moje vizije iz sna bilo je ispunjeno podnevnom sunanom svetlo u, zlatnom, jarkom. Otvorio sam oi -u mojoj sobi bio je mrak. Zatvorio sam oi i opet video svetlo. Ovo sam ponovio nekoliko puta: otvorim oi, mrano; zatvorim oi, svetlo. Treeg ili etvrtog puta,
kada su mi oi bile zatvorene, video sam tri broja: 3 -7 -3; onda jo jedan skup brojeva: 3 - 4 - 3. I sledei put prvi skup brojeva se ponovio a posle toga i drug i. Manje me je zanimala serija od est brojeva nego svetlo koje je postepeno poelo da bledi i nestaje. Pitao sam se da nije mom ivotu do ao kraj, kao elektrinoj sijalici, u iznenadnom blesku. Kada sam shvatio da ne umirem, po eleo sam da vratim svetlo i da ga prouim. Promenio sam disanje, polo aj u krevetu, nivo svesti, ali ni ta nije vredelo. Svetlo je i dalje bledelo. Sve ukupno, svetlo je trajalo o ko pet minuta. Mo da su brojevi imali neko znaenje? Ostatak noi le ao sam budan poku avajui da se setim telefonskih brojeva, adresa, brojeva dozvola - bilo ega to bi tim brojevima dalo znaenje. Danas imam efikasan nain za odgonetanje znaenja snova, ali tada sam jo uvek bio u poetnoj fazi istra ivanja. Sledeeg dana, veoma umoran posle samo dva sata spavanja, i dalje sam poku avao da pove em brojeve sa neim to sam ve znao. Sada moram da nabrojim neke obine dogaaje koji su doveli do otkrivanja misterije a tako i do znaajnog dela kursa Kontrole uma. Petnaest minuta pre zatvaranja moje radnje, do ao mi je prijatelj i predlo io da odemo negde na kafu. Dok me je ekao, do la je moja ena i rekla: "Kad ve izlazi na kafu, to ne svratite na meksiku stranu i ne uzmete mi malo alkohola?" Blizu mosta postojala je radnja u kojoj je alkohol bio jeftiniji. Putem sam prijatelju ispriao san i tada mi je na pamet pala ideja: mo da je to to sam video u snu broj lutrijskog tiketa? Provezli smo se pored sedi ta meksike lutrije, ali radno vreme je isteklo i roletne su ve bile spu tene. Nije va no, ionako je to bila luckasta ideja, i odvezli smo se jo jedan blok da kupimo alkohol za moju enu. Dok je prodava pakovao alkohol, prijatelj me je pozvao s drugog kraja prodavnice: "Koji ono be e broj koji si tra io?" "Tri - sedam - tri, tri - etiri - tri", rekoh. "Doi da vidi ". Tu je bila polovina loza sa brojem 3 - 4 - 3. Po celom Meksiku svaka od stotine hiljada prodavnica kao to je ova mala radnja, dobija lozove sa ista tri prva broja svakog meseca. Ova prodavnica je je dina u celoj zemlji prodavala broj 343. Broj 373 je prodat u Meksiko Sitiju. Nekoliko nedelja kasnije saznao sam da je moja polovina loza, prvog koji sam ikada kupio, izvukla 10.000 dolara koji su mi bili preko potrebni. Onako ushien, pogledao sam ovom poklonjenom konju pa ljivo u zube a ono to sam na ao bilo je mnogo znaajnije od samog poklona! Bio je to temelj vrstog uverenja da moja prouavanja imaju vrednost. Nekako sam uspostavio kontakt sa Vi om Inteligencijom. Mo da sam i mnogo puta ranije ostvarivao kontakt, a da nisam znao; ovoga puta sam to znao.
Razmotrite broj naizgled sluajnih dogaaja koji su do ovoga doveli. U trenutku oajanja, sanjao sam broj na tako zaprepa ujui nain -sa svetlom -da sam morao da ga se setim. Zatim je svratio moj prijatelj da me pozove na kafu, iako umoran , pristao sam. Nai la je moja ena i zamolila me da joj donesem alkohol, to me je odvelo na jedino mesto u celom Meksiku gde se prodavao ba taj loz. Svako ko misli da je sve ovo puka koincidencija bio bi stavljen na muke ako bi trebalo da objasni zadivljujuu injenicu, koja se mo e lako proveriti: etiri polaznika kursa Kontrole uma u SAD dobili su na lutriji, upotrebljavajui razliite tehnike koje sam kasnije razvio. To su Regina M. Forneker, iz Rokfora, Ilinois, koja je dobila 300.000 dolara; Dejvid Siki, iz ikaga, koji je dobio 300.000 dolara; Frensis Meloni, ikago, koja je dobila 50.000 dolara i D on Fleming, Bufalo, Njujork, koji je dobio 50.000 dolara. Nemamo ni ta protiv rei "koincidencija" u Kontroli uma; u stvari, mi joj dajemo posebno znaenje. Kada niz te ko obja njivih dogaaja dovede do konstruktivnog rezultata mi to nazivamo koincidencijom. Kada dovedu do destruktivnog rezultata mi to nazivamo nezgodom. U Kontroli uma uimo kako da izazovemo koincidencije. "To je samo koincidencija" izraz je koji mi ne koristimo. San kojim sam dobio na lutriji ubedio me je u postojanje Vi e Inteligencije i njene mogunosti da komunicira sa mnom. Kako danas gledam na to to je uinila dok sam spavao duboko uznemiren u vezi sa svojim ivotnim delom nije toliko znaajno. Hiljade drugih su dobili informaciju u snovima nekim paranormalnim putem, kada su bili oajni ili u opasnosti ili na prekretnici svog ivota. Mnogi tak vi snovi su zabele eni u Bibliji. Ipak, u to vreme, injenica da se to meni desilo, u najmanju ruku je izgledala kao udo. Seam se da je Frojd rekao da san stvara povoljne uslove za telepatiju. Moj san me je nagnao da odem dalje i ka em da san stvara povoljne uslove za prijem informacija od Vi e Inteligencije. Potom sam oti ao jo dalje i upitao se da li moramo sedeti skr tenih ruku i pasivno ekati da telefon zazvoni. Zar ne bismo mogli sami da okrenemo broj i da na sopstvenu inicijativu komuniciramo sa Vi om Inteligencijom? Kao religiozna osoba smatrao sam da, ako kroz molitvu mo emo dosei Boga, sasvim sigurno mo emo stvoriti metod za dosezanje Vi e Inteligencije. (Kasnije, u petnaestom poglavlju gde govorim o Bogu i Vi oj Inteligenciji, videete da govorim o dva razliita pojma.) * * * Tako su moji eksperimenti pokazali da mo emo dosei Vi u Inteligenciju na nekoliko naina. Jedan od njih je Kontrola snova, to je jednostavno i lako za uenje. Ne mo ete raunati na jarka svetla koja e vam pomoi da se setite snova, ali se mo ete osloniti na ukupno dejstvo samoprogramiranja da ih zapamtite dok ste nava em nivou. Dok meditirate, pre nego to poete na spavanje, recite: " elim da
zapamtim jedan san. Zapamtiu ga." Sada poite na spavanje sa olovkom i papirom pored kreveta. Kada se probudite, bilo u toku noi ili ujutru, zapi ite ono to ste zapamtili od sna. Ve bajte to iz noi u no i va e seanje e biti sve jasnije i potpunije. Kada budete zadovoljni stepenom usavr enosti va e ve tine, spremni ste za drugi korak: Za vreme meditacije, pre nego to poete na spavanje, razmotrite problem koji je mogue re iti uz informaciju ili savet. Budite sigurni da vam je zaista stalo da ga re ite; glupa pitanja izazivaju glupe odgovore. Sada se programirajte sledeim reima: " elim da imam san koji e sadr avati informaciju kako da re im problem koji imam na umu. Sanjau takav san, zapamtiu ga i razumeti." Kada se probudite tokom noi ili ujutru, ispitajte san kojeg se najjasnije seate i potra ite njegovo znaenje. Kao to sam ranije napomenuo, na metod tumaenja snova mora biti razliit od frojdovskog zato to mi namerno stvaramo snove. Stoga, ako poznajete Frojdov nain tumaenja snova, zaboravite ga za svrhe Kontrole uma. Zamislite ta bi Frojd izvukao iz ovog sna: ovek u d ungli opkoljen je divljacima koji mu se pretei pribli avaju; njihova koplja se di u i spu taju. Svako koplje ima rupu pri vrhu. Kada se probudio, shvatio je san kao odgovor na proble m koji je imao: kako da napravi ma inu za ivenje. Mogao je postii da se igla di e i spu ta, ali ne i da ije -sve dok mu san nije rekao da stavi otvor pri vrhu. ovek se zvao Elias Houv i izumeo je prvu upotrebljivu ma inu za ivenje. Jedan polaznik Kontrole uma smatra da mu je upravo metod Kontrole snova spasao ivot. Vee pred sedmodnevno putovanje motorom programirao je san tako da ga upozori na bilo koju opasnost s kojom se mo e suoiti. Veina prethodnih du ih putovanja bila je obele ena malim neugodnostima -jednom se ispumpala guma, drugi put je bilo prljav tine u gorivu, a na poslednjem putovanju neoekivano je pao sneg. Sanjao je da se nalazi u kui svoga prijatelja. Za veerom su ga poslu ili inijom prepunom sirove boranije dok su svi ostali u ivali u ukusnom ki -lorenu. Da li je to znailo da na putu treba da izbegava da jede sirovu boraniju? S obzirom da nije voleo boraniju, a naroito ne sirovu, nije od toga postojala opasnost. Da li je to znailo da vi e nije dobrodo ao u kui svog prijatelja? Ne, bio je siguran u njihovo prijateljstvo; sem toga to nije imalo nikakve veze sa njegovim putovanjem motoro m. Dva dana kasnije, u zoru, urio je njujor kim autoputem. Bilo je lepo jutro, autoput je bio u odlinom stanju i nije bilo drugih vozila sem jednog malog kamion a ispred njega. Kada se pribli io kamionu primetio je da je natovaren mericama boranije. Priseajui se sna, usporio je sa 65 na 25 milja na sat; tada, dok je prolazio kroz zavoj brzinom od 15 milja na sat, zadnji toak je proklizao u krivini -na boraniji koja se prosula iz kamiona! Pri veoj brzini ovo proklizavanje bi bilo ozbiljno, verovatno fatalno.
Samo vi mo ete protumaili snove koje ste odluili da sanjate. Ako se valjano unapred samoprogramirate da razumete va e snove, naslutiete njihovo znaenje. Slutnja je obino nain na koji na a bezglasna podsvest komunicira sa nama. Ve bom ete imati sve vi e poverenja u te programirane "slutnje". Rei koje sam vam preporuio da upotrebite za samoprogramiranje su one koje se koriste na asovima Kontrole uma. I druge rei e biti delotvorne, ali ako ikada budete pohaali kurs Kontrole uma, biete ve unapred pripremljeni i imaete bogatije iskustvo ako ste prethodno ve ugradili tane rei dok ste u Alfi. Ako budete strpljivi s Kontrolom snova i ako budete ve bali, otkriete jedan od neprocenjivih mentalnih izvora. Prirodno, neete oekivati da postanete jedan od dobitnika na lutriji; u prirodi lutrije je vrlo mali broj dobitnika, ali je u pr irodi ivota da svako mo e dobiti mnogo vi e no to lutrija mo e da ponudi.
OSMO POGLAVLJE VA E REI IMAJU MO U uvodu je bilo preporueno da ne primenjujete bilo koju od ovih ve bi posle prvog itanja. Sledea je izuzetak; probajte je odmah. Upotrebite svu svoju ma tu da biste je izveli. Da vidimo ta ovo obuhvata: Zamislite da stojite u kuhinji dr ei limun koji ste upravo uzeli iz fri idera. Oseate hladno u ruci. Pogledajte njegovu spolja njost, njegovu utu koru. Ona je vo tano uta i prelazi u male zelene vrhove na oba kraja. Stisnite ga malo i osetite njegovu vrstinu i te inu. Prinesite limun nozdrvama i pomiri ite ga. Ni ta ne miri e kao limun, zar ne? Prere ite limun na pola i pomiri ite ga. Miris je jai. Dobro zagrizite limun i pustit e da vam se sok razlije po ustima. Takoe ni ta nema takav ukus kao limun, zar ne? U ovom trenutku, ako ste sve dobro zamislili, poi e vam voda iz usta. Da vidimo ta ovo obuhvata. Rei, "samo" rei, uticale su na va e pljuvane lezde. Rei ak nisu odra avale stvarnost, ve ne to to ste zami ljali. Dok ste itali ove rei o limunu govorili ste va em mozgu da imate limun mada vam to nije bila namera. Va mozak je to shvatio ozbiljno i javio je pljuvanim lezdama: "Ovaj ovek grize limun. Po urite, isperiteusta ." lezde su poslu ale. Mnogi od nas misle da rei koje upotrebljavamo odra avaju znaenja i da to to one znae mo e biti dobro ili lo e, istinito ili la no, sna no ili slabo. Tano, ali to je samo polovina istine. Rei ne samo da odra avaju stvarnost, one je prouzrokuju, kao to smo videli na ovom sluaju. Mozak nije tanani tuma na ih namera -on prima i skladi ti informacije i nadle an je za na e telo. Ka ite mu ne to kao: "Ja sada jedem limun" i on e prionuti na posao. Sada je vreme za ne to to u Kontroli uma zovemo "mentalno proi avanje". Za ovo ne postoji ve ba, samo odlunost da povedemo rauna o reima koje emo koristiti da bismo pokrenuli na mozak na akciju. Ve ba koju smo radili bila je neutralna - fiziki nije delovala ni dobro ni lo e. Ali i dobro i zlo mogu proizai iz rei koje upotrebljavamo. Mnoga deca igraju jednu malu igru za vreme jela -opisuju hranu koju jedu najgadnijim izrazima: puter je ka a od buba, da izaberem jedan manje ivopisan izraz kojeg se seam. Cilj igre jeste pretvarati se da ti nije muka pri tom novom
pogledu na hranu i gurnuti nekog drugog preko granica njegovih mogunosti da se pretvara. To esto uspeva i ponekom apetit iznenada nestane. I kad odrastemo, esto igramo istu igru. Uni tavamo svoju glad za ivotom negativnim reima, a rei, dobijajui na snazi ponavljanjem, zauzvrat stvaraju negativan ivot, za kojim na a glad prestaje. "Kako si?" "Ah - ne mogu da se po alim" ili "Ne vredi da se alim" ili "Ne ba tako lo e."
Kako mozak odgovara na tako sumorne poglede? I da li je "zubobolja" oprati sudove? Da li je "velika glavobolja" sravniti sopstveni tekui raun? Da li vam je ve "muka" od ovog vremena? Uveren sam da mnogi lekari vei deo svojih prihoda duguju reima koje upotrebljavamo. Zapamtite, mozak nije tanani tuma. On ka e: "Ovaj ovek tra i glavobolju. U redu. Sti e jedna glavobolja." Naravno, bol ne sti e odmah im izustimo ne to to ima takvo znaenje. Telu je svojstveno dobro zdravstveno stanje i svi telesni procesi su usmereni ka postiza nju zdravlja. Ipak, vremenom, sa dovoljno verbalnog podrivanja njegove odbrane, ono isporuuje upravo onu bolest koju smo naruili. Dve stvari pojaavaju snagu rei koje smo upotrebili: na emocionalne anga ovanosti u onome to smo rekli. nivo svesti i stepen
"Bo e moj, kako to boli!" reeno sa ubeenjem pru a toplo gostoprimstvo bolu. "Ja ovde ne mogu ni ta da uradim!" izreeno s dubokim uverenjem postaje istina koja daje izgled stvarnosti tom oseaju. Kontrola uma pru a efikasnu odbranu protiv na ih sopstvenih lo ih navika. U Alfi i Teti na e rei imaju znatno uveanu mo. U prethodnim poglavljima videli ste kako se sa iznenaujue obinim reima mogu programirati snovi i kako se mo prelaska u Alfu mo e s rei preneti na va a tri prsta. Nikada se nisam smejao Emilu Kueu iako u ovim umnim vremenima to mnogi ine. On je poznat po reenici koja danas izaziva smeh ba kao poenta vica: "Svakog dana, u svakom pogledu, meni je sve bolje i bolje." Ove rei su izleile hiljade lju di od izuzetno ozbiljnih bolesti! One nisu nikakva ala; po tujem ih i pozdravljam Dr. Kuea s po tovanjem i zahvalno u, jer sam nauio lekciju neprocenjive vrednosti iz njegove knjige "Kako gospodariti sobom".11 Skoro trideset godina Dr. Kue je bio hemiar u svom rodnom gradu, Troju, u Francuskoj. Nakon izuavanja i eksperimenata sa hipnozom razvio je sopstvenu psihoterapiju koja se bazirala na autosugestiji. Godine 1910. otvorio je besplat nu kliniku u Nansiju u kojoj je uspe no leio hiljade pacijenata, neke od reume, te kih glavobolja, astme, paralize nekog ekstremiteta, druge od mucanja, nabreklih rana , fibroznih vlaknastih tumora i ireva -zapanjujua raznovrsnost oboljenja. Nikada nikog nije sam izleio, govorio im je i uio ih da sami sebe izlee. Nema nikakve sumnje da je dolazilo do izleenja - o tome postoji dokumentacija - ali Kueov meto d 11 Emil Kue "Kako gospodariti sobom", Beograd, 1983. (Emil Coue "Self-Mastery Th rough Autosuggestion", New York: S. Weiser, 1974).
31
je skoro potpuno nestao od njegove smrti 1926. godine. Da je ovaj metod bio komplikovan tako da je samo mali broj specijalista mogao da naui kako se koristi, mo da bi pre iveo i do danas bio u upotrebi. Meutim, to je jednostavan metod. Svako mo e da ga naui. Njegova su tina je u Kontroli uma. Dva su osnovna principa: 1. U jednom trenutku mo emo misliti samo o jednoj stvari, i 2. Kada se koncentri emo na misao, ona postaje stvarnost jer je na e telo pretvara u akciju. Imajui to u vidu, ako elite da pokrenete procese izleenja va eg tela koji su mo da blokirani negativnim mislima (svesno ili nesvesno), samo ponavljajte dvadeset puta uzastopce: "Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje ." Radite to dva puta dnevno i vi ve koristite Kueov metod. Po to su moja istra ivanja pokazala da je uinak rei uveliko pojaan na meditativnim nivoima svesti, izvr io sam odreeno prilagoavanje ovog metoda. Na Alfa i Teta nivou govorimo sledee: "Svakog dana, u svakom pogledu, ja sam sve bolji, bolji i bolji." Ovo ka emo samo jednom za vreme meditacije. Takoe ka emo i: "Negativne misli i negativne sugestije nemaju nikakvog uticaja na mene na bil o kom nivou uma", takoe pod uticajem Dr. Kuea. Samo ove dve reenice proizvele su upeatljiv broj konkretnih rezultata. Veoma je zanimljivo iskustvo jednog vojnika koga su iznenada poslali u Indokinu, odmah posle prvog dana kursa Kontrole uma. On je zapamtio kako da meditira i zapamtio je ove dve reenice. Dodeljen je jedinici u kojoj je narednik bio alkoholiar estokog temperamenta i koji je novajliju izdvojio da bi ga posebno maltretirao. Za nekoliko nedelja voj nika su nou poeli da bude napadi ka lja, a zatim i astme koju nikada pre nije imao. Iscrpno medicinsko istra ivanje pokazalo je da je bio potpuno zdrav. Istovremeno s e sve vi e zamarao; poeo je sve lo ije da obavlja svoje zadatke, tako da je privlaio sve neprijatniju pa nju svog narednika. Ostali u njegovoj jedinici odali su se drogi, a on se okrenuo Kontroli uma i ovi m dvema reenicama. Sreom, bio je u mogunosti da meditira tri puta dnevno. "Za tri dana bio sam potpuno imun na narednika. Radio bih ono to je naredio, ali ni ta to bi rekao nije me doticalo. U roku od nedelju dana prestao sam da ka ljem a moja astma je nestala." Da mi je ovo rekao neko ko je zavr io kurs Kontrole uma bio bih zadovoljan, kao to sam to uvek kod uspe nih sluajeva, ali ne bih bio impresioniran. U Kontroli uma brojne su tehnike samoizleenja sna nijeg dejstva i u sledeim poglavljima pomoi u vam da ih nauite. Ono to iskustvo ovog oveka ini posebno zanimljivim jeste da on nije poznavao nijednu od ovih tehnika, ve je koristio sam o dve reenice koje je nauio prvog dana kursa. Rei su zadivljujue mone ak i na mnogo dubljim nivoima uma od onih koje upotrebljavamo u Kontroli uma. Medicinska sestra anestetiar (i predava Kontrole uma) u Oklahomi, gospoa D in Mejbri, upotrebljava ovo znanje da pomogne
svojim pacijentima. im stignu "dole" -u duboku anesteziju -ona im na uvo apue uputstva koja mogu da ubrzaju njihovo ozdravljenje, a u nekim sluajevima i da im spasu ivot. Za vreme operacije tokom koje se normalno oekuje izuzetno obilno krvarenje, hirurg je bio zadivljen: bio je samo tanak mlaz. Ga Mejbri je aputala: "Ka i svom telu da ne krvari." Ovo je uradila pre prvog reza a zatim svakih deset minuta to kom operacije. Prilikom druge operacije aputala je pacijentkinji: "Kada se probudi , oseae da te svi vole i volee sama sebe." Hirurg je posebno brinuo o ovoj pacijentkinji. Bila je napeta, stalno se alila i svaki bol jo je izazivao zle slutnje -stav koji je mogao da uspori oporavak. Kasnije, kada se probudila iz anestezije, imala je nov i izraz lica; a tri meseca kasnije hirurg je rekao gi Mejbri da se ova, nekada anksiozna pacijentkinja, "preobrazila". Opustila se i postala optimista tako da se brzo oporavila od operacije. Delo ge Mejbri ilustruje tri injenice koje predajemo u Kontroli uma: prvo, rei imaju naroitu mo na dubokim nivoima svesti; drugo, um ima mnogo vr u komandu nad telom nego to se misli; i tree, kao to sam naglasio u petom poglavlju, mi smo uvek svesni. Koliko roditelja ustro upada u sobu u kojoj dete spava, brzo poprave pokriva i izau, a malo utro enog vremena za nekoliko pozitivnih rei ljubavi detetu bi omoguilo da se osea sigurnije i smirenije tokom dana? Mnogi od onih koji su pohaali kurs Kontrole uma izve tavaju me o pobolj anju svog zdravstvenog stanja, neki put i pre nego to zavr e kurs, tako da sam se jednom na ao vrlo blizu negativne situacije da imam problema sa lekarima iz svog rodnog grada. Neki pacijenti su ispriali svojim lekarima da smo ih izleili i lekari su se alili okru nom tu iocu. Istragom je ustanovljeno da se nismo bavili medicinom, ega su se doktori bojali. Sreom to to Kontrola uma dobro deluje na zdravstveno stanje nije nezakonito, inae danas ne bi postojala organizacija Kontrole uma.
DEVETO POGLAVLJE MO IMAGINACIJE Da bi snaga volje stigla do svog cilja, potrebno je da prvo savlada neprijatelja . Ona poku ava da bude vrsta, i kao i mnogi koji to poku avaju, postaje meka kao pena od laga kada stvari ne idu kako treba. Postoji umereniji, lak i nain da se otklone lo e navike -imaginacija. Imaginacija direktno grabi ka cilju; ona posti e sve to eli. Zbog toga sam u ranijim poglavljima toliko insistirao na va em izuavanju slikovite i jasne vizuelizacije na dubokim nivoima svesti. Ako svoju imaginaciju podstaknete verovanjem, eljom i oekivanjem, i ako je nauite da vizuelizira va e ciljeve tako da ih vidite, oseate, ujete, okusite i dodirnete, postii ete ono to elite. "Kada se sukobe snaga volje i imaginacija, imaginacija uvek pobeuje", pisao je Emil Kue. Ako samo mislite da elite da se oslobodite neke lo e navike, verovatno se zavaravate. Da ste zaista eleli da je se oslobodite, ona bi nestala sama po sebi. Ono to bi trebalo da elite vi e od samog uklanjanja lo e navike jeste dobrobit koju posti ete njenim uklanjanjem. Kada nauite da dovoljno sna no elite tu dobrobit, oslobodiete se "ne eljene" navike. Ako razmi ljate o svojoj navici i samo vrsto re avate da je se oslobodite, to vas mo e jo jae vezati za nju. To pomalo lii na vrstu re enost da zaspite; ona sama je dovoljna da vas odr i budnim. Da vidimo sada ta se mo e uiniti da sve ovo okrenete u svoju korist. Kao primer uzeu dve navike koje oni koji su pohaali Kontrolu uma najuspe nije prevazilaze: prekomerno uzimanje hrane i pu enje. Ako elite da smanjite te inu, prvi korak je pronala enje uzroka problema na spolja njem nivou. Da li je va oboje? problem preveliko uzimanje hrane, nedovoljna fizika aktivnost, ili
Vrlo je mogue da va problem nije prekomerno uzimanje hrane ve nepravilna ishrana. Dijeta koja podrazumeva uzimanje prikladnije hrane za va e pojedinane potrebe, mogla bi biti re enje. Va doktor bi to trebalo da zna. Za to elite da oslabite? Da li ste toliko gojazni da vam je zdravlje naru eno ili samo smatrate da biste vitkiji bili privlaniji? Oba sluaja su dobar razlog za mr avljenje, ali morate unapred znati ta mr avljenjem elite da postignete. Ako ve imate pravilno usklaenu ishranu u skromnim koliinama, ako ve bate koliko stvarno mo ete i samo ste malo puniji, moj bi savet bio - ukoliko va lekar n e ka e suprotno -da se pomirite s tim. Ja inim isto. Alternativa predstavlja jedno
nepotrebno naru avanje sklada. Sem toga, verovatno u va em ivotu postoje vei problemi i va nije situacije oko kojih treba da anga ujete svoju Kontrolu uma. Ako ste sigurni da zaista elite da izgubite na te ini a znate za to, va sledei korak jeste analiziranje svih dobrobiti koje ete postii -ne uop tenih kao na primer "izgledau bolje", ve konkretnih koje, ako je mogue, ukljuuju svih pet ula. Primeri: Vid: Naite svoju fotografiju na kojoj ste vitki koliko biste sada eleli da budete.
Dodir: Zamislite kako e vam, kada ponovo budete vitki, ruke, bedra i stomak biti glatki kada ih dodirnete. Ukus: Zamislite ukuse hrane koja e biti zastupljena u va oj novoj dijeti. Miris: Zamislite miris hrane koju ete jesti. Sluh: Zamislite ta e oni do ijeg vam je mi ljenja stalo rei o va em uspe nom smanjenju te ine. Ni svih pet ula nije dovoljno za potpunu vizuelizaciju. Emocije su takoe va ne. Zamislite kako ete biti puni poleta i pouzdanja kada budete vitki koliko elite. Imajui sve ovo vrsto na umu, uite u va nivo. Stvorite mentalni ekran i vizuelizirajte se kakvi ste sada. Neka ta slika zatim nestane, a s leve strane ( koja predstavlja budunost) neka se na ekranu pojavi va a slika (mo da stara fotografija) na kojoj izgledate kako biste na kraju eleli i kakvi ete biti kada dijeta uspe. Dok u mislima posmatrate svoj novi izgled, unesite se i zamislite, sa to veim brojem detalja, kakav je oseaj biti tako vitak. Kakav e biti oseaj kada se sagnete da ve ete pertle na cipelama? Kakav kada se penjete uz stepenice? Kakav kada obuete odeu koja vam je sada pretesna? Kakav kada etate pla om u kupaem kostimu? Ne urite i osetite sve ovo. Osetite sa svih pet ula, jedno po jedno, kao t oje ve obja njeno. ta ete oseati prema samom sebi zato to ste postigli ovaj cilj? Sada, u mislima proite va u novu dijetu -ne samo ta ete jesti, ve i koliko odaberite i neku grickalicu izmeu obroka, sve u argarepu ili ne to slino. Recite sebi da je ovo prava koliina hrane potrebna va em organizmu i da neete imati bolove izazvane glau kao opomenu da vam treba jo . Ovo je kraj va eg meditiranja. Ponavljajte ga dva puta dnevno. Pazite da se nijednom u toku meditacije ne pojave slike ili misli o hrani koju n e bi trebalo da jedete. Jedete je suvi e jer je volite; i sama pomisao na nju va u imaginaciju e odvui u ne eljenom pravcu. Sledee rei holivudske glumice Aleksis Smit bile su citirane u asopisu "Mercury News" iz San Hosea (13. oktobra 1974.): "Pozitivan stav daje vrlo dobre rezultate u dijeti mr avljenja. Nikada nemojte ni pomisliti na ono ega se odriete, ve se usredsredite na ono to dobijate." esto joj govore da mnogo bolje izgleda sada nego u filmovima snimljenim za Vorner Braders koji se tek sada prikazuju na TV. Ona mnogo pripisuje Kontroli uma. Navode se njene rei: "Velika razlika je u tome to sam sada psiholo ki i emocionalno smirenija i vi e upravljam sama
sobom."
U programu za smanjenje te ine va no je da odaberete razuman cilj, inae ete uni titi verovanje u ostvarenje svog projekta. Ako imate 20 kilograma vi ka, nijeraz lo no verovati da ete sledee nedelje izgledati kao Odri Hepbern ili Mark pic. Malo e vam pomoi ovakva vizuelizacija. Poznate telesne poruke jo e se nekoliko dana po neki put probijati da vas podsete na slast koju pru aju slatki i. U toku dnevne aktivnosti, kada nemate mogunosti za meditaciju, duboko udahnite vazduh, skupite tri prsta i podsetite se istim reima koje ste upotrebljavali u meditaciji da je va a dijeta sve to je potrebn o va em telu i da neete imati bolove od gladi. Mogao bi vam koristiti jedan kratak pogled na sopstvenu staru fotografiju na kojoj izgledate kako biste ponovo eleli. Kako napredujete sa Kontrolom uma u ovoj i u drugim oblastima, va e celokupno mentalno stanje e se popraviti to e, zauzvrat, znaajno doprineti boljem funkcionisanju va eg tela. Uz malo mentalnog podstreka, ono e dobrovoljno tra iti svoju odgovarajuu te inu. Postoje brojne varijacije ove tehnike koje mo ete upotrebiti. One vam se mogu dogoditi tokom meditacije. Jedan ovek, fabriki radnik u Oklahomi, govorio je sebiz a vreme svojih meditacija: " eleu i je u samo onu hranu koja je dobra za moje telo." Odjednom je shvatio da ga sve vi e zanimaju salate i sokovi od povra a sve manje visoko kalorina hrana. Rezultat: izgubio je 18 kilograma za etiri meseca. Jedna ena iz Ejmsa, Ajova, upotrebljavala je istu tehniku. Nekoliko dana kasnije kupila je krofne -tri za svoju decu i tri za njihove prijatelje. "Potpuno sam zaboravila da kupim neku i za sebe. Skoro sam zaplakala. Kontrola uma je delovala!" Farmer iz Mejzn Sitija, Ajova, kupio je odelo od 150 dolara koje mu je, najbla e reeno, vrlo lo e stajalo. Niti je mogao da navue nogavice pantalona, niti da zakopa sako. "Prodava je mislio da sam lud", rekao je farmer. Ali, pomou tehnike mentalnog ekrana izgubio je 20 kilograma za etiri meseca i "sada odelo izgleda ka o da je skrojeno za mene". Nisu svi Meutim, Kontrole pokazuje rezultati ovako spektakularni -u stvari, nije ni potrebno da budu. Karolina de Sandr iz Denvera i D im Vilijams koji vode aktivnosti uma u oblasti Kolorada, uveli su jedan eksperimentalan program koji pouzdanost tehnika Kontrole uma za one koji zaista ele da smanje te inu.
Ona je organizovala seminar za 25 diplomiranih polaznika Kontrole uma koji su se sastajali jednom nedeljno tokom jednog meseca. Meu petnaestoricom koji su prisustvovali ovim sastancima prosean gubitak te ine bio je ne to iznad 2,2 kilograma. Svi su smr ali! Mesec dana kasnije, provera je pokazala da je od njih petnaest sedmoro nastavilo da smanjuje te inu a osmoro je ostalo na istoj te ini. Niko se nije ugojio! Za njih ovo nije bilo samo bezbolno, ve i iskustvo puno radosti, izve tava Karolina. Ne samo da su smanjili te inu bez ikakvih bolova od gladi ili bilo kakve druge neugodnosti, ve su i uvrstili mnoge tehnike koje se upotrebljavaju u Kontroli uma.
Prosean gubitak te ine bio je na nivou onog koji bi postigli da su koristili jedan od uspe nijih kurseva za smanjenje te ine. I sama Karolina je godinu i po dana bilap redava na jednom takvom kursu, a bila je i asistent direktora ishrane u vedskom medicinskom centru u Denveru - ona poznaje pravilnu ishranu i odr avanje te ine. Ona planira da nastavi sa ovim seminarem i da otpone s drugim, za pu ae. Pu enje je toliko ozbiljna navika da je, ako ste pu a, upravo sada vreme da postanete biv i pu a. Kao i kod smanjenja te ine, ovo emo raditi laganim tempom, dajui va em telu dovoljno vremena da naui da se pokorava potpuno novoj vrsti uputstava va eg uma. Nema potrebe da na spolja njem nivou preispitujemo za to bi trebalo da prestanete s pu enjem; melanholini razlozi su dovoljno poznati. Ono to vam je neophodno jeste spisak dobrobiti koje ete kasnije uiniti toliko jasnim da ete zaist a eleti da prestanete s pu enjem. Biete mnogo vitalniji; va a fizika ula bie izo trenija; punije ete oseati ivot. Vi znate bolje od mene, nepu aa, ta ete postii. Uite u va nivo da biste se, na va em mentalnom ekranu, videli u situaciji u kojoj uobiajeno palite svoju prvu cigaretu u toku dana. Vizuelizirajte se, sasvim opu teno, od tog trenutka pa do isteka jednog sata, kako radite sve ono to inae radite, izuzev pu enja. Ako je, na primer, 7:30 do 8:30 ujutru, ka ite sebi: "Sada jesam i ostau biv i pu a od 7:30 do 8:30 asova. U ivam u tome to sam biv i pu a u toku ovog sata. To je lako i ja sam se na to navikao." Nastavite ovu ve bu sve do trenutka kada ste na spolja njem nivou zaista potpuno smireni u svom prvom satu nezavisnosti od cigareta. Sada je na redu sled ei sat, pa trei, i tako dalje. Neka to ide polako -preterana urba mo e vas dovesti do ka njavanja tela, to nije u redu po to je prvo va um, a ne va e telo, stvorio tu naviku. Dozvolite va em umu da putem imaginacije obavi posao. Nekoliko saveta kako da ubrzate dolazak dana kada ete biti potpuno osloboeni jedne ru ne navike: esto menjajte vrstu cigareta koje pu ite. U vreme dok jo niste postali biv i pu a, kad god posegnete za cigaretom, zapitajte se: "Da li sada zaista elim ovu cigaretu?" Sa iznenaujuom uestalo u javlja se odgovor: Ne. Saekajte dok je zaista ne po elite. Ako vas telo uznemiri oitom "potrebom" za pu enjem u toku va ih osloboenih asova, duboko udahnite vazduh, skupite tri prsta i -upotrebljavajui iste rei koje koristite za vreme meditacije -podsetite se da ste sada nepu a i da ete to ostati tokom celog sata. U postupku odvikavanja od pu enja mo ete dodati i druge tehnike ovom osnovnom metodu. Jedan ovek iz Omahe koji je osam godina pu io kutiju i po
cigareta dnevno, vizuelizirao je u Alfi sve cigarete koje je ikada popu io -veliku gomilu cigareta. Zatim ih je sve stavio u pe i zapalio. Posle toga vizuelizirao je sve cigarete koje bi popu io ukoliko ne bi prestao da pu i -jo jednu veliku gomilu cigareta -i sve ih je radosno zapalio u pei. Po to je do tada esto prestajao s pu enjem, ovoga puta je, posle samo jedne meditacije zauvek prestao da pu i. Nije udeo za cigaretom, nije prekomerno jeo, nije imao nikakve sporedne posledice. Na alost, ne mogu da se pohvalim da su rezultati kod pu enja toliko dobri kao kod smanjenja te ine. Ipak, znam da je veliki broj ljudi koji su pohaali Kontrolu uma prestao da pu i, a mnogi su smanjili broj popu enih cigareta; to je dovoljno da bilo kog pu aa podstakne da upotrebi Kontrolu uma da bi se oslobodio ove navike.
POGLAVLJE DESET UPOTREBA UMA U POBOLJ ANJU ZDRAVLJA Gotovo polovinu svog vremena provodim putujui po mnogim zemljama da bih se obratio onima koji su zavr ili kurseve Kontrole uma. U toku jedne godine sreem ne stotine nego vi e hiljada ljudi koji iznose svoje zbilja izvanredne rezultate samoizleenja. Oni su za mene sada uobiajena pojava; o njima, kao o neem izvanrednom mislim u drugom smislu. Veoma sam zauen to nisu svi razumeli mo uma nad sopstvenim telom. Mnogi ljudi smatraju da je jasnovidi nain izleenja isuvi e udan i nerazumljiv -ipak, ta mo e biti udnije i nerazumljivije od jakih lekova koji se dobijaju na recept i njihovih uzgrednih posledica kojima se ugro av a zdravlje? U svem mom iskustvu sa jasnovidim izleenjem nikada nisam do iveo, video ili uo ni za jednu tetnu uzgrednu pojavu. Medicinska istra ivanja otkrivaju sve vi e o odnosu tela i uma. Fascinira doslednost rezultata raznih, naizgled nepovezanih istra ivakih napora: proizilazi d a um ima neobja njivo veliku ulogu. Da je Kontrola uma savr ena (a nije, jo celog ivota imali savr eno telo. uvek uimo), verujem da bismo svi,
Bilo kako, nezaobilazna je injenica da ve imamo dovoljno znanja da svojim umom ojaamo odbrambene snage organizma tako da se bolest mo e uspe nije otkloniti. ak su i jednostavni metodi Emila Kuea davali rezultate. Metodi Kontrol e uma koji ukljuuju Kueove metode, funkcioni u mnogo efikasnije. Oigledno, to vi e razvijate ve tinu samoizleenja manje e vam biti potrebna medicinska za tita. Ipak, na ovom nivou razvoja Kontrole uma i na ovakvom nivou va eg ovladavanja ovim to smo razvili, isuvi e je rano da lekari odu u penziju. Potrebno je posavetovati se sa njima, to obino i inite, i slediti njihova uputstva. Ono to sami mo ete uiniti jeste da ih zadivite brzinom svog oporavka. Jednog dana mo da e se zapitati kako ste to postigli. Mnogi koji su zavr ili kurs Kontrole uma izve tavaju nas da su steeno znanje koristili u hitnim sluajevima da smanje krvarenje i bolove. Primer: Gospoa Donald Vildovski je bila s mu em na jednom kongresu u Teksasu. Prema "Biltenu" iz Norvika, Konektikat, ronila je u bazenu i probila bubnu opnu. "Bili smo miljama daleko od bilo kog grada a nisam elela da moj mu izostane sa tog skupa zbog mene", navedeno je da je rekla, "zato sam se spustila u Alfa stanje, stavila sam ruku preko uha, koncentrisala se na bolno mesto i rekla: pro l o, pro lo, pro lo!" Krvarenje i bol su odmah prestali. Kada sam konano stigla kod doktora, on je zanemeo, zaprepa en. U samoizleenju potrebno je preduzeti est prilino lakih koraka.
Prvi je da -na Beta nivou -osetimo kako postajemo osoba koja voli i pra ta i da ljubav smatramo ciljem za sebe. Ovo e verovatno zahtevati prilino podrobno mentalno proi avanje (pogledati osmo poglavlje). Drugi korak -uite u va nivo. Sam ulazak u va nivo je najbitniji korak ka samoizleenju, jer kao to sam ranije napomenuo, na ovom nivou negativno delovanje uma -sve njegove optu be i ljutnje -neutralisano je, a telo je slobodno da radi ono za ta ga je priroda predodredila -da se samo obnavlja. Naravno, mo da vi stvarno imate oseaj krivice ili ljutnje, ali utvrdili smo, do ivljavaete ga samo na spolja njem, tj. Beta nivou, a nestajae pri kori enju Kontrole uma. Tree, mentalno ukazujte sebi na prvi korak: izrazite elju za postizanjem potpunog mentalnog proi enja -da upotrebljavate pozitivne rei, da mislite pozitivno, da postanete osoba koja voli i koja pra ta. etvrto, mentalno osetite bolest koja vas mui. Upotrebite mentalni ekran da vidite i osetite bolest. Ovo treba da bude vrlo kratko, s ciljem da va e energije usredsredi tamo gde su neophodne. Peto, brzo obri ite sliku svoje bolesti i do ivite sebe kao da ste potpuno izleeni. Osetite slobodu i sreu savr enog zdravstvenog stanja. Dr ite se ove slike, polako je zagledajte, u ivajte u njoj i znajte da je zaslu ujete -znajte da ste ovako zdravi u potpunom skladu sa onim za ta vas je priroda predodredila. esto, jo jednom ojaajte svoje mentalno proi avanje i zavr ite govorei sebi: "Svakog dana, u svakom pogledu, ja sam sve bolji, bolji i bolji." Koliko dugo i koliko esto bi ovo trebalo da primenjujete? Po mom iskustvu, petnaest minuta je najpovoljniji vremenski period. Primenjujte ovu ve bu to e e, ali najmanje jednom dnevno. "Previ e" ne postoji. Dozvolite mi da se na trenutak udaljim od predmeta. Mo da ste nekad uli da je meditacija lepa stvar, ali da morate biti pa ljivi da vas ne oara toliko da je prev i e upra njavate. To, ka u, mo e dovesti do povlaenja iz sveta i do nezdrave zaokupljenosti samim sobom. Da li je to tano ili ne, ja ne znam. To priaju za ostale meditativne discipline, ne za Kontrolu uma. Mi nagla avamo vezu sa svetom, a ne povlaenje iz njega -ne prevazila enje i ignorisanje praktinih problema, ve direktno suoavanje sa njima i njihovo re avanje. Ovo nije mogue raditi previ e. Da se vratimo na samoizleenje: upra njavanje prvog koraka nema ogranienja. Ve bajte ga na Beta, Alfa i Teta nivou. ivite ga. Ako tokom dana osetite da nestaje , sastavite tri prsta za trenutno pojaanje. Mnogi centri Kontrole uma izdaju biltene za svoje diplomirane polaznike. Oni su puni njihovih izve taja o tome koliko im je i u emu koristila Kontrola uma. Izlo ena su bezbrojna iskustva ovladavanja glavoboljom, astmom, umorom i visokim krvnim pritiskom. Evo jednog koje izdvajam zbog toga 40 to je u pitanju aktivni lekar.
"Od svoje jedanaeste godine patio sam od migrena. U poetku bolovi su se javljali povremeno i bilo ih je mogue savladati, ali to sam bio stariji, postajali su sve gori i konano sam imao vei broj uzastopnih glavobolja koje su trajale tri ili etiri dana, sa samo dva dana pauze izmeu napada. Kada je migrena u punom zamahu, ona pusto i... obino obuhvata jednu stranu lica i glave. Oseao sam da mi oi iskau iz duplji. Bol me je obuzimao a stomak mi se prevrtao. Napad je ponekad ubla avan posebno spremljenim lekom za su avanje krvnih sudova koji treba uzeti na poetku, dok je bol podno ljiv. Kada bol uzme maha, ni ta ga ne mo e ubla iti sem vremena. Pribli avao sam se tome da sam navedeni lek morao da uzimam svaka etiri sata, a olak anje je ak i tada bilo samo delimino. Zato sam do ao kod specijaliste koji me je podvrgao potpunom ispitivanju da bih bio siguran da nemam neko fiziko ili neurolo ko o teenje. Lekove i uputstva koje mi je dao, ve sam koristio; glavobolje su se nastavile. Jedna od mojih pacijentkinja zavr ila je kurs Kontrole uma i skoro godinu dana me je ubeivala da poem s njom na Kontrolu uma. Uvek sam joj odgovarao da ne verujem u te besmislice. Jednom sam je video, mislim etvrtog dana moje glavobolje i mora da sam u asno izgledao kada je rekla: "Zar ve nije vreme da primenite Kontrolu uma? Sledee nedelje poinje novi kurs... za to ne biste po li sa mnom?" Upisao sam se na kurs i predano ga pohaao svako vee i skoro sam sasvim siguran da te nedelje nisam imao glavobolju. Nedelju dana po zavr etku kursa probudio sam se sa u asnom glavoboljom i sa moguno u da vidim da li e moje programiranje funkcionisati. Pro ao sam jedan ciklus i brojao sam... nema glavobolje... oseao sam se sjajno. To je bilo udo! Pet sekundi kasnije glavobolja se vratila u jo gorem vidu. Nisam se predao, uradio sam jo jedan ciklus ve bi, glavobolja je trenutno nestala, a onda se opet vratila. Morao sam da uradim oko deset ciklusa, ali izdr ao sam i nisam uzimao lek protiv migrene. Rekao sam sebi d a u istrajati i glavobolja je konano zaista nestala. Izvesno vreme nisam imao glavobolju, ali sledei put su tri ciklusa bila dovoljna da je se oslobodim. Tri meseca kasnije imao sam povremene migrene ali nije mi bi o potreban ni aspirin. Od kada primenjujem Kontrolu uma nisam uzeo nijedan aspirin. Ona zaista deluje!" Evo jo jednog primera, u pitanju je redovnica, sestra Barbara Burns iz Detroita, Miigen. Ovaj primer sam izabrao zato to je sestra Barbara vrlo inteligentno koristila svoj podsticajni mehanizam. Dvadeset sedam godina nosila je naoare zbog astigmatine kratkovidosti. Kako joj se dioptrija poveavala bila su joj potrebna jaa stakla to je smanjivalo o trinu vida na daljinu. Pre pobolj anja vida bilo je neophodno da nosi bifokalne naoare. Tada, u julu 1974. godine odluila je da upotrebi Kontrolu uma. U dubokoj meditaciji, govorila je sebi: "Kad god otvorim oi one e pravilno izo triti sliku, ka o objektiv kamere." Ovo je ponavljala tokom svake meditacije i za dve nedelje poela je da ivi bez naoara, iako su joj za itanje jo uvek bile potrebne. Posavetovala se
sa Dr. Riardom Vlodigom, optometristom (i diplomiranim polaznikom Kontrole uma) koji joj je saop tio da joj je ro njaa blago o teena. Sestra Barbara je u svoj program meditiranja ubacila popravku ro njae u periodu od nekoliko nedelja pre sledeeg pregleda kod Dr. Vlodiga. Ovo to sledi deo je pisma koje nam je Dr. Vlodig uputio na molbu sestre Barbare: "Prvi put sam pregledao sestru Barbaru Burns 20. avgusta 1974. godine... Ponovo sam pregledao sestru Burns 28. avgusta 1975. godine. Nije nosila naoare itavu godinu... Dioptrija se smanjila do te mere da su joj naoare postale nepotrebne." Naravno, lekar sa bolesti od kakvih kada je u pitanju vreme? Pogledajmo migrenom i sestra Barbara Burns nisu bolovali od "groznih" smo nauili da strahujemo. Da li Kontrola uma mo e pomoi i neka od tih bolesti, ili moramo da uzmemo lek i ekamo da proe sluaj bolesti od koje verovatno strahuje najvi e ljudi - rak.
Mo da ste ve itali o radu Dr. O. Karla Sajmontona, onkologa. Merilin Ferguson je deo tog rada opisala u svojoj popularnoj nedavno objavljenoj knjizi "Mo dana revolucija", a januara 1976. godine Grejs Halsel napisala je o njemu lanak u listu "Prevention Magazine", pod nazivom "Svest o raku". Dr. Sajmonton, obuavan u tehnikama Kontrole uma, neke od njih je uspe no prilagodio u leenju svojih bolesnika. Dok je bio zadu en za terapiju zraenjem u bazi vazduhoplovnih snaga Trevis blizu San Franciska izuavao je dobro poznatu, ali retku pojavu: osobe koje su se oporavile od raka, iz razloga nepoznatih medicini. Ovo je poznato kao "spontano" nestajanje bolesti i obuhvata vrlo mali broj bolesnika od raka. Kada bi mogao da sazna za to su ovi bolesnici ozdravili, razmi ljao je Dr. Sajmonton, mo da bi mogao da nae nain da izazove nestanak bolesti. Ustanovio je da je ne to vrlo va no bilo zajedniko ovim pacijentima: to su esto bili pozitivno usmereni i odluni ljudi, optimiste. Obraajui se prisutnima na konvenciji Kontrole uma u Bostonu 1974. godine, rekao je: "Istra ivai su ustanovili da je najvei pojedinani emocionalni faktor u razvoju raka uop te, neki izuzetno znaajan gubitak koji se desio izmeu est i osamnaest meseci pre dijagnosticiranja bolesti. Nezavisni istra ivai koji su radili sa "kontrolnim" grupama prikazali su ovo u nekoliko dugoronih studija... Vidimo da nije samo gubitak znaajan faktor, ve i nain na koji pojedinac prihvata taj gubitak. Vidite, gubitak mora biti dovoljan razlog da kod pacijenta izazove oseaj trajne bespomonosti i beznade nosti. Na taj nain izgleda da njegov osnovni odbrambeni mehanizam otkazuje, dozvoljavajui da se malignost kliniki razvije."
U jednoj drugoj studiji iz baze Trevis koja je objavljena u "Journal of Transpersonal Psychology" Dr. Sajmonton je stavove stopedesetdvoje pacijenata obolelih od raka razvrstao u pet kategorija, od izrazito negativnih do izrazito pozitivnih. Razvrstao je i njihovu reakciju na datu terapiju, od odlinih do slabi h. Kod dvadeset pacijenata rezultati terapije su bili odlini, mada je stanje etrnaestorice bilo tako ozbiljno da im se davalo manje od 50% izgleda da pre ive sledeih pet godina. Ono to je prevagnulo bio je njihov pozitivan stav. Na drugom tasu vage, slabe rezultate terapije imalo je dvadesetdvoje pacijenata; niko od n jih nije imao pozitivan stav. Meutim, kada su se neki od pacijenata sa jae izra enim pozitivnim stavom vratili kui, do lo je do preokreta u njihovim stavovima, i "videli smo da se na ist i nain menjalo i njihovo stanje bolesti". Jasno, njihov stav je imao znaajniju ulogu nego estina bolesti. Urednik ovog lista citirao je Dr. Elmera Grina iz Fondacije Meningen: "Karl i Stefani Sajmonton dobijali su izuzetne rezultate u kontroli raka spajanjem vizuelizacije za fiziolo ku samoregulaciju sa tradicionalnom radiologijom." U svom bostonskom govoru, Dr. Sajmonton je citirao predsednika Amerikog udru enja za borbu protiv raka, Jud ina Pendergrasa koji je 1959. godine rekao: "Postoje dokazi da emotivni stresovi utiu na op ti tok bolesti. Iskreno se nadam da mo emo pro iriti istra ivanja i obuhvatiti nesumnjivu mogunost da u ljudskom umu postoji mo sposobna da anga uje snage koje mogu da pro ire ili ugu e razvoj bolesti." Dr. Sajmonton je sada direktor Centra za savetovanje i istra ivanja raka u Fort Vortu, gde zajedno sa svojom saradnicom, Stefani Metjuz-Sajmonton obuava pacijente da mentalno uestvuju u sopstvenom leenju. "Vidite, po ao sam od ideje da od mentalnog stava pacijenta zavisi kako e primiti terapiju i kako e se razvijati tok njegove bolesti. Istra ujui ovo prona ao sam da su mi osnovni pojmovi Kontrole uma - biofidbeka i meditacije - dali sreds tvo koje koristim da obuim pacijenta kako da zapone uzajamni uticaj i postane svestan uesnik sopstvenog procesa ozdravljenja. Rekao bih da je to najmonije pojedinano sredstvo koje na emocionalnom planu mogu ponuditi pacijentu." Jedan od prvih koraka koji Dr. Sajmonton preduzima u obuci svojih pacijenata je otklanjanje straha. Kada pone ova obuka "shvatamo da je rak normalan proces koji se odvija u svima nama, da kancerogene elije sve vreme razvijaju malignu degeneraciju. Organizam ih prepoznaje i uni tava onako kako to radi s bilo kojom stranom materijom ... Nije stvar samo u tome da se ovek oslobodi svih elija raka, jer ih mi stalno stvaramo; potrebno je omoguiti telu da uvek iznova pobeuje, da upravlja sopstvenim procesima." Izlaganje Dr. Sajmontona bilo je propraeno sledeim reima gospoe Sajmonton:
"Mnogi ljudi... zami ljaju eliju raka kao ne to vrlo ru no, zlo, podmuklo, to se mo e svuda u unjati i to je vrlo mono; kada se ona jednom pokrene, organizam vi e ni ta ne mo e da uini. U stvarnosti, elija raka je normalna elija koja je poludela... To je vrlo glupa elija -ona se tako brzo razmno ava da e esto prekinuti sopstveno snabdevanje krvlju i tako se umoriti glau. Ona je slaba na. Mo ete je zasei, zraiti ili izlo iti hemoterapiji, i ako se uop te razboli, ne mo e povratiti zdravlje. Ta elija umire.. Sada to uporedite sa zdravom elijom. Poznato je da, ako je tkivo zdravo, mo ete posei prst i dovoljno je da samo previjete ranu, pa da ona sama zaceli. Mi znamo da normalna tkiva mogu sama da se obnove... ona ne pro diru sopstvene zalihe krvi. Ipak, pogledajmo na u mentalnu sliku o tome. Mo ete videti koliko moi pridajemo toj bolesti usled svojih strahova kao i s koliko imaginativnosti do ivljavamo te strahove." U vezi sa tehnikama relaksacije i vizuelizacije koje upotrebljavaju zajedno sa terapijom zraenja, gospoa Sajmonton je rekla: "Tehnika stvaranja mentalnih slika verovatno je jedinstveno sredstvo neprocenjive vrednosti koje imamo. Tri su osnovne stvari koje tra imo od pacijenata. Tra imo da vizueliziraju svoju bolest, da vizueliziraju svoju terapiju i da vizueliziraju imunolo ki mehanizam sv og organizma. Su tina na ih razgovora (na grupnim ve bama) jeste jasna predstava onoga to elimo da postignemo -pre nego to poverujemo da e se to ostvariti. Izgleda da je va no to tako sagledati. Jedna od glavnih stvari o kojima govorimo jeste meditacija. Koliko esto meditirate? ta radite u meditaciji?"
JEDANAESTO POGLAVLJE INTIMNA VE BA ZA ZALJUBLJENE Obraajui se jednoj grupi Kontrole uma gospoa Sajmonton je govorila o tome kako mnogi stresovi u ivotu mogu dovesti do oboljenja ako ih ne prebrodimo na pravi nain. "Dobar brak je vrlo neuobiajena pojava kod na ih pacijenata", rekla je. "U sluaju da pacijent oboleo od raka ima uspe nu branu vezu, ona je jedan od najboljih saveznika sa kojim saraujemo i za njih jedan od najva nijih razloga da ostanu u ivotu." ta ini uspe an brak? Ja ne posedujem sve odgovore. Moj brak sa Paulom je izuzetno dobar -bogat je i zanimljiv ve trideset est godina, mada mi nije sasvim jasno zbog ega. Mo da ba to to mi nije sasvim jasno jeste deo onoga to ga ini dobrim. Ovo vam ka em zato da biste razumeli da ja nemam neposredno iskustvo sa neuspe nim brakom i da stoga nisam strunjak za spa avanje braka -ili za odgovor treba li ga spa avati kada je u velikim nevoljama. Meutim, znam nekoliko naina kako da se brak obogati i popravi u situaciji kada to ele oboje, i mu i ena. Mo da oekujete da prvo govorim o seksu, jer mnogi veruju da je to osnova za dobar brak. Ja na to gledam vi e kao na rezultat dobrog braka i o tome emo raspravljati kasnije. Verujem da je najbolja osnova za brak bliskost, ali ne ona koja podrazumeva zatvaranje u sopstvenu privatnost, ve bliskost koja proizilazi iz dubokog razumevanja i prihvatanja. Predlo iu vam ne to prilino neobino, ali prethodno vam moram dati malo obja njenje. Govorili smo o poletnom oseanju koje se javlja pri zavr avanju kursa Kontrole uma. Istovremeno se de ava jo ne to, ali to se dublje osea. Polaznici kursa, neposredno posle njegovog zavr etka, oseaju da su meusobno u bliskom, skoro ljubavlju pro etom dodiru jedni s drugima. Do li su kao stranci iji se putevi inae mo da nikada ne bi ukrstili i ubrzo e otii da ive svaki svoj ivot. Ipak, ovaj oseaj meusobne povezanosti lako e se probuditi ukoliko se ponovo sretnu. Rasprostranjeno je verovanje da ovo proistie iz injenice da su zajedno pro li kroz intenzivno iskustvo koje se do ivljava jednom u ivotu. Vojnici se esto ovako oseaju po to zajedniki pro ive te ke situacije u ratu. Tako bi se oseala i bilo koja grupa nepoznatih ljudi koji bi proveli zajedno celo popodne zaglavljeni u liftu. Ovo je samo deo obja njenja i to onaj manji. To je deo koga se naje e dotiu, jer je lako shvatljiv. Jo ne to se de ava i to u poku ati da objasnim. Tokom duboke i produ ene meditacije dolazi do stvaranja odreenih veza -umovi su osetljivo prijemivi i u blagom su dodiru jedni s drugima na nain koji je inae blizak samo onima koji su
pro iveli ceo ivot skupa. Veina trenutnih bliskosti je povr na i la na i ostavlja nam oseaj male nelagodnosti. One vrlo kratko traju. To nije sluaj sa ovim iskustvom; ono je na trajnom psihikom nivou. Ako ste sreli nekoga ko je zavr io kurs Kontrole uma i ni ta vam o tome nije rekao nemojte se iznenaditi, jer to je pre jedan tanani nego svepro imajui oseaj. Ako to spomenete, ta osoba e verovatno rei: "O, da. Svi smo to osetili. Bilo je divno." To je uzgredna pojava u obuci Kontrole uma. (Kurs nije radi toga stvoren.) Meutim, (ovaj neobian predlog koji sam spomenuo) mogue je upotrebiti to to ste oboje, kao brani partneri, nauili u vezi sa Kontrolom uma, da biste namerno stvorili vrlo prijatnu bliskost koja se inae dosti e samo kroz godine zajednikog ivljenja. Ishod e biti jai i dublji od onoga koji na i polaznici do ive tokom asova. Evo ta treba raditi:
1. Izaberite mesto gde ste oboje najsreniji, najopu teniji. To mo e biti mesto na kom ste zajedno bili na odmoru, bilo koje mesto za koje vas ve u izuzetno lepe zajednike uspomene. To ak mo e biti i mesto koje ni jedno od vas nije videlo mo ete ga zajedno stvoriti. Nemojte, pak, izabrati mesto na kome je bilo samo jedno od vas. To e naru iti simetriju do ivljaja i umanjiti oseaj zajednikog sudelovanja. 2. Sedite udobno, jedno pokraj drugog, okrenuti licem u lice. Opustite se i pust ite da vam se oi zatvore. 3. Jedno od vas neka ka e drugome ovako ne to: "Polagano u brojati od deset do jedan i kod svakog broja osetie kako sve dublje zaranja u prijatan meditativni nivo uma. Deset -devet -osea kako ide dublje -osam -sedam - est -dublje i dublje -pet -etiri -jo dublje -tri -dva -jedan. Sada si opu ten(a), na dubokom, prijatnom nivou uma. Ja u ti se tu pridru iti uz tvoju pomo." 4. Ono drugo e rei: "Lagano u brojati od deset do jedan i kod svakog broja biemo sve bli i na dubokom nivou uma. Deset -devet -osea kako sa mnom ide dublje -osam -sedam - est - dublje i dublje zajedno -pet -etiri -jo dublje i bli e -tri -dva -jedan. Sada smo oboje opu teni na prijatnom nivou uma. Hajdemo jo dublje zajedno." 5. Prva osoba e rei: "U redu, hajdemo vrlo duboko zajedno. Do ivimo zajednona e mesto opu tanja. to ga vi e do ivljavamo, dublje emo ii. Pogledaj nebo ..." 6. "Da ... vedro je, sa nekoliko oblaia koji lebde." Svako od vas e polako, spontano opisati prizor koji zajedno do ivljavate -temperaturu, boje, zvuke, sve prijatne detalje. 7. Kada ste oboje na dubokom nivou (ovde nema potrebe za urbom) i dok u potpunosti do ivljavate mesto va e relaksacije, jedno od vas e rei drugome: "Najvi e u ivotu elim da te uinim srenom (srenim) i tek onda elim da i sam budem srean (srena). 8. Drugo e rei: "I ja najvi e elim da tebe uinim srenim (srenoga), i samo tada elim da i ja budem srena (srean).
9. Dozvolite da protekne izvesno vreme -koliko god elite -u bezglasnom uzajamnom opu tanju; a zatim se vratite na Beta nivo. Ovaj period bezglasne, uzajamno prisne veze neki mogu jo dublje do iveti ako jedno drugom gledaju u oi. Sasvim je mogue da onaj ko ima iskustva u meditiranju ostane na Alfi ili Teti, otvorenih oiju. Ako se pri tom ne oseate ugodno, nemojte se prisiljavati. Ovo je mnogo sna niji do ivljaj nego to mo ete zamisliti samo itajui o tome. Prvi put kada to poku ate uveriete se, a s varijacijama koje mo ete uvesti, on mo e postati stalni deo va eg zajednikog ivota. Nekoliko rei upozorenja: lepota ovog iskustva bie potpuno izgubljena ako se ono zloupotrebi. Ako jedno od dvoje uesnika ne razume njegovu svrhu i s njom se u potpunosti ne sla e, ishod koji proistekne iz bliskog uzajamnog op tenja mo e u najmanju ruku biti neprijatno iskustvo. Ovo preporuujem samo mu karcu i eni koji tragaju za dubljom, bogatijom i postojanijom predano u jedno drugom. Svako od nas ima auru koju neki vide kao jedva vidljivo energetsko polje koje okru uje telo. Mo emo se uve bati da vidimo tu auru. U stvari, kao jo jedan uzgredni proizvod uve bavanja Kontrole uma, mnogi od polaznika koji su zavr ili na kurs izve tavaju nas da vide sopstvenu kao i aure drugih ljudi. One se meusobno razlikuju kao otisci prstiju. Kada su ljudi fiziki blizu, njihova energetska polja se poklapaju. Njihov oblik, boja, intenzitet, njihove vibracije, do ivljavaju promenu. Ovo se de ava u prepunima utobusima i pozori tima, kao i u posteljama za dvoje. to je du i kontakt, to su trajnije promene u aurama. Kada su mu i ena u pitanju, ove promene su po eljne, jer njihove aure postaju komplementarne. Du e fiziko razdvajanje okrenue proces u suprotnom smeru, a izli no je rei da to nije dobro za brani sklad. Fizika bliskost je najva nija. Ja preporuujem postelje za dvoje. Sada o seksu: seks nije jedinstven do ivljaj. itav je spektar mogunosti. Ne govorim o tehnikama ili polo ajima; mislim na do ivljaje -kvalitet do ivljaja razliitih dubina i intenziteta. iroki je niz mogunosti izmeu jednog do ivljaja u itka i trajne radosti. Isuvi e veliki broj parova ita seksualne prirunike tipa "kako se to radi", i sa izvesnom tehnikom perfekcijom zami ljaju da vode dobar seksualni ivot. Razmotriti svaki korak, tako da svaki korak logino vodi u sledei, ini da ono to bi moglo biti duboko iskustvo ostaje na povr nom, svesnom Beta nivou. Va nije je biti ponesen do ivljavanjem u potpuno opu tenom stanju uma na meditativnom nivou. Postav i psihiki osetljivi, mo ete neogranieno obogatiti i pobolj ati brak. ak i bez ve banja, dugi i sreni brakovi mogu doneti duboko umno razumevanje meu partnerima, ali emu ekanje?
DVANAESTO POGLAVLJE I VI MO ETE DA KORISTITE ESP12 Da li IO postoji? Danas se svi obave teni ljudi sla u s tim da ona postoji. Dokazano je do poslednjeg decimala statistike verovatnoe da do informacija dolazimo i na drugi nain, a ne samo putem pet ula. To mo e biti informacija iz pro losti, sada njosti ili budunosti. Mo e biti nedaleko ili veoma udaljena. Ni vreme ni prostor, a ni Faradejevi kavezi nisu prepreka bilo kojoj "izvanulnoj" sposobnosti koja funkcioni e prilikom IO. IO znai vanulno opa anje. Meni se ne dopada ova terminologija. "Izvanulna" znai izvan, odvojeno od na eg ulnog aparata. Ovo kao da porie postojanje drugog ulnog aparata sem pet ula, iako je oigledno da on postoji, jer mi zaista dobijamo informacije i bez njihove upotrebe. U stvari, IO nema nieg vanulnog. Re "opa anje" odlino odgovara eksperimentima koje je izvodio J.B. Rajn na Djuk Univerzitetu gde su uesnici pogaali redosled izvlaenja posebnih karata toliko tano da su skoro iskljuili zakon verovatnoe. Meutim, u Kontroli uma nije u pitanju jednostavno opa anje. Mi zapravo projektujemo na u svesnost tamo gde je eljena informacija. Opa anje je suvi e pasivna re za ono to inimo. Zato mi u Kontroli uma koristimo izraz "Delotvorna ulna Projekcija" (Effective Sensory Projection). Inicijali su isti u originalu i to je pogodno jer mi tu izr a avamo sve to IO podrazumeva, i mnogo vi e. Da bi do iveli DP, polaznici Kontrole uma ne prolaze kroz ve be pogaanja karata. Ovo ima za cilj da utvrdi da li su ljudi obdareni izuzetnom jasnovidom senzitivno u. Mi ve znamo da jesu i zato sebi postavljamo slo eniji zadatak - da ih uve bamo da i u realnom ivotu koriste tu osobinu svoje psihe na nain tako uzbudljiv da do ive neku vrstu duhovnog "vrhunca" takvom neobinom silinom da im ivot vi e nikad nije potpuno isti kao to je bio. Ovo dolazi na kraju, otprilike nakon etrdeset asova instrukcija i ve bi. Rutinski i pouzdano obuavamo ljude da jasnovido funkcioni u; to smo uradili sa preko pola miliona13 diplomiranih polaznika. Kada budete ovladali svim, do sada ve daleko na putu kori enja DP. dubokim nivoima uma i moi ete da jasno kao sa va ih pet ula. To su u ovoj knjizi navedenim tehnikama, biete Biete u stanju da ostanete potpuno svesni i na vizuelizirate stvari i dogaaje gotovo isto tako dvoja vrata u svet jasnovidosti.
12 Znaenje skraenice ESP -Extra Sensory Perception (u prevodu: IO -izvanulno opa anje) , u Silva metodu je promenjeno u ESP -Efective Sensory Projection (u prevodu: DP - de lotvorna ulna projekcija). (prim. prev.) 13 Vidi napomenu br. 1.
Na asovima Kontrole uma polaznici su ve pred kraj drugog dana nadomak mogunosti jasnovidog delovanja, to posti u ve treeg dana -projektuju svoju svesnost van svog tela. Poinju sa jednostavnom ve bom vizuelne imaginacije. U vrlo dubokoj meditaciji projektuju se ispred sopstvenih kua tako to zami ljaju da su tamo. Pa ljivo pamte sve to vide pre nego to uu na ulazna vrata i nau se u dnevnoj sobi licem okrenuti prema ju nom zidu. Ovu sobu vide nou sa upaljenim svetlima, zatim danju dok kroz prozor ulazi suneva svetlost i prouavaju svaki detalj koji mogu zapamtiti. Tada dodiruju ju ni zid i ulaze u njega. Ovo vam mo e zvuati udno, ali je savr eno prirodno za one koji su pro li intenzivne ve be vizueliziranja. U unutra njosti zida oni su na mestu gde nikada ranije nisu bili, stoga "ispituju" svoju novu sredinu zapa ajui svetlost, mirise, temperaturu i kuckajui po unutra njosti zida, ispituju vrstinu materijala. Kada se opet nau izvan zida, licem prema njemu, menjaju mu boju u crno, crveno, zeleno, plavo i ljubiasto, a onda mu opet vraaju prvobitnu boju. Zatim podignu stolicu - beste insku u ovoj dimenziji i prouavaju je okrenutu prema zidu dok mu ponovo menjaju boje. Ovo rade i sa lubenicom, limunom, narand om, tri banane, tri argarepe i glavicom zelene salate. Zavr etkom ove ve be uinjen je prvi va an korak kojim se logiki um stavlja na zadnje sedi te, a imaginativni na prednje gde je upravljaki mehanizam. U ovoj vrsti ve banja koje sada opisujem, logiki um ka e polaznicima: "Ne, nemoj mi rei da si u unutra njosti zida ili na nekom drugom udnom mestu. Ti zna da to ne mo e biti; ti sedi ovde." Ali, imaginativni um, sada ojaan nizovima ve bi vizueliziranja, u stanju je da ovo ignori e. Ukoliko jaa imaginacija, jaaju i na e jasnovide moi. Imaginativni um je taj koji ih podr ava. Tokom sledeih ve bi polaznici se mentalno projektuju u metalne kupe ili cilindre -od nerajueg elika, bakra, mesinga i olova -gde, kao to su inili i u unutra njosti zida, ispituju svetlost, miris, boju, temperaturu i vrstinu i sve to dovoljno brzo da bi se odstranila logika. Probijajui se putem od jednostavne ka slo enije ureenoj grai, svoje poetno projektovanje u ivu materiju obavljaju na drvetu voke. Oni ga ispituju tokom sve etiri sezone kroz sled boja na svojim mentalnim ekranima, zatim se projektuju u listove i u plod. A sada gigantski skok napred: projektovanje u kunog ljubimca. Polaznici su do sada bili toliko uspe ni da pitanje: "Mogu li ja stvarno ovo da uinim?", retko kome padne na pamet. Oni smelo ispituju ljubimca prvo spolja, menjajui na svojim mentalnim ekranima boje, zatim podjednako pouzdano ulaze mentalno u lobanju i ivi mozak. Posle nekoliko minuta prouavanja unutar njegove glave, oni ponovo izlaze da ga pregledaju sa spolja nje strane, usredsreujui se ovog puta na grudi. Unutar grudi pregledaju grudni ko , kimu, srce, plua, jetru; zatim su ponovo napolju, sada naoru ani odreenim repernim takama za ono to e verovatno biti
najudniji dan u njihovom ivotu, etvrti dan, kada e raditi sa ljudima. Meutim, prethodno se moraju izvr iti pripreme. Na izuzetno dubokom nivou meditiranja, ponekad duboko u Teti, polaznici Kontrole uma -u svojoj sada dobro izve banoj imaginaciji -konstrui u laboratorije razliitih veliina, oblika i boja, u kojima se udobno oseaju. Opremie ih stolom i stolicom po sopstvenom dizajnu, satom, kalendarom koji sadr i sve datume (pro le, sada nje i budue) kao i ormaniima za odlaganje registratora sa dokumentacijom. Za sada ni ta neobino. Da bi se razumeo sledei korak, neophodno je ponovo istai koliko je na jasnovidi ulni aparat udaljen od jezika i logike, a koliko je blizak predstavama i simbolima. Ovo istiem zbog toga to je sledei korak opremanje laboratorije "instrumentima" za jasnovido ispravljanje nepravilnosti otkrivenih kod ljudi koj i e biti pregledani sledeeg dana. Veina ovih instrumenata nije ni nalik onome to ste viali u bilo kojoj laboratoriji. Oni su krajnje instrumentalni simboli, ili da ka e mo simboliki instrumenti. Zamislite fino sito za filtriranje neistoe iz krvi; finu etku za uklanjanje belog praha (kalcijuma) koji se jasnovido mo e videti u sluajevima artritisa; losione za brzo izleenje; kupke za ispiranje krivice; muziki stub sa specijalnom muzikom za smirenje unesreenih i o alo enih. Svaki polaznik stvara sopstveni instrumentarij; ne postoje dva potpuno ista kompleta alatki. Oni sti u s mesta gde je sve mogue, iz dubokih nivoa uma, a mnogi koji su zavr ili kurs dolaze do saznanja da ono to pomou njega urade ostavlja posledice u onome to zovemo objektivnim svetom. Dok polaznik radi pomou ovih alatki mo e mu zatrebati neki mudri savetnik da mu pomogne u trenucima kada je neodluan -unutra nji "tihi glasi". Premda, za polaznike Kontrole uma, to nije "glasi" ve sna an glas, i to ne jedan nego dva. U svoju laboratoriju polaznik uvodi dva savetnika, mu karca i enu. Pre ove meditativne ve be ka e mu se da e to raditi, i ako je kao veina ostalih polaznika, imae prilino vrstu ideju o tome koga eli za savetnike. Retko mu se ta elja ostvari; ali skoro nikada nije razoaran. Jedan polaznik se nadao da e sresti Alberta Ajn tajna, a umesto njega je zatekao omalenog oveka na minkanog kao klovn, sa roze ping-pong lopticom umesto nosa i kapom s kiankom. Ispostavilo se da je ovaj oveuljak vrlo pouzdan izvor praktinih saveta. Drugi polaznik, Sem Meril, koji je u Nju Tajmsu (2. maja 1975. godine) napisao lanak o Kontroli uma, dozvao je za savetnike dve stvarne linosti, iako je njihovo pona anje odudaralo od onoga to su bili u ivotu. U njegovoj laboratoriji, podmornici "Nautilus", pisao je Meril, "omanji ovek u kratkim pantalonama i svilenoj ko ulji pojavio se iz dekompresione komore. Bio je mr av, proelav i uglaen. Oi kao kod srne bile su duboko usaene. Moj savetnik jebio Vil ijem ekspir. Rekao sam mu 'Zdravo', ali on nije odgovarao. Bestelesni glas objavio je da pristajemo uz obalu i Vili i ja smo iskoili kroz otvor na palubi na napu tenu pla u.
Na pla i smo sreli mog drugog savetnika, Sofiju Loren. Upravo je iza la iz vode i pamuna majica je lascivno prianjala uz njene prelepe obline. Na poetku i ona kao da me nije primeivala, ali je bila presrena da upozna ekspira. Nj ih dvoje su se rukovali, razmenili pozdrave, a zatim se bacili na pesak i poeli da se uvijaju, trzaju, stenju, cvile..." Sledeeg dana, kada je do lo vreme za ozbiljan rad na odreenim sluajevima, usmeriva gospodina Merila dao mu je ime ezdestdvogodi nje ene sa Floride. Savetnici, koji su bili vi e zainteresovani jedno za drugo nego za enu, ispitali su je kroz igru i oti li da se bave va nijim stvarima. Da li su savetnici oti li a da nisu dali savet? Ne: enin stomak je nestao. "Na njegovom mestu", pisao je Meril, "bilo je roze neonsko crevo koje je ljutito bljeskalo." Od svog usmerivaa je saznao da se ena nalazi u bolnici zbog ozbiljnog zapaljenja creva. Za polaznike koji su zavr ili kurs Kontrole uma savetnici mogu biti vrlo realni. ta su oni? Mi nismo sigurni -mo da neki odblesak arhetipske imaginacije, mo da otelotvorenje unutra njeg glasa, a mo da i ne to vi e. Ono to sigurno znamo jeste da, kada sretnemo savetnike i nauimo da s njima saraujemo, to je savez od neprocenjive vrednosti i dostojan po tovanja. Vi e od etiri veka pre Hrista, grki filozof Sokrat imao je savetnika koji mu je, za razliku od ovih iz Kontrole uma, davao upozorenja umesto saveta. Prema Platonu, Sokrat je rekao: "Od detinjstva me poseuje neko polubo ansko bie iji me glas povremeno odgovara od nekih poduhvata, ali me nikada ne upuuje ta da radim." Drugi pisac, Ksenofon, navodi Sokrata da ka e: "Do sada glas nije nikada pogre io." Kao to ete uskoro videti, diplomirani polaznik Kontrole uma, koji se sa puno pouzdanja savetuje sa svojim savetnicima u svojoj mentalnoj laboratoriji, postaj e osoba ogromne moi koja e poslu iti njemu i drugima. Na ovom stepenu obuke Kontrole uma ovo se razume, ali jo nije do ivljeno. Sledeeg dana vazduh skoro treperi od i ekivanja. To oseaju ak i oni diplomirani polaznici koji su ponovo do li na kurs da osve e znanje. Do sada, sve to je polaznik iskusio bilo je poznato samo njemu, u intimi njegove svesti. Sada nailazi trenutak da se to prika e pred svima. Dve su mentalne ve be koje prethode i obe su mentalno ispitivanje tela prijatelja, slino onome to se ranije radilo s kunim ljubimcima, ali ovoga puta sa vi e funkcionalnih detalja. Kada se ovo zavr i, polaznici se odvajaju u parove. Jedan iz svakog para se naziva "usmeriva", a drugi "jasnovidac". "Usmeriva" je izvedeno iz termina "psihousmeravanje", kovanice koju sam napravio da bih opisao sve to radimo u Kontroli uma; to jednostavno znai usmeravanje uma. Usmeriva na kartici ispisuje ime osobe koju poznaje, njenu starost, prebivali te i opis nekih va nijih fizikih tegoba. Jasnovidac, ponekad uz pomo svog usmerivaa, odlazi na svoj nivo, mo da prvi i poslednji put nesiguran u ono to e uraditi.
Kada da znak da je spreman - na svom nivou u svojoj laboratoriji okru en svojim savetnicima - psihousmeriva mu govori ime, starost, pol i mesto boravka osobe ije je ime na kartici. Zadatak jasnovica je da ustanovi ta nije u redu sa ovom osobom koju nikada nije sreo niti je za nju uo do ovog trenutka. On pregleda telo ove os obe, spolja i iznutra, postupno, kako je ve za to izve bao svoju imaginaciju, savetujui se sa savetnicima kad je to neophodno, mo da i "razgovarajui" sa samom osobom. Usmeriva tra i od jasnovica da stalno govori ta vidi tokom pregleda -"nastavi da govori ak i ako osea da nagaa ". Jedna tipina ve ba bi ovako izgledala (ovo to sledi zasnovano je na stvarnom sluaju): Usmeriva: "Ime osobe koju imam na spisku je D on Samers -ima etrdeset osam godina i ivi u Elkhartu, Indijana. D on Samers iz Elkharta, Indijana, sada je na tvom mentalnom ekranu. Primeti ga, oseti ga, vizueliziraj ga, zamisli ga, stv ori ga, znaj da je tu, uzmi za sigurno da je tu. Snimi, ispitaj telo svojom intelige ncijom od mesta gde zna da je glava pa sve do nogu, gore dole, gore dole, jednom u sekundi. Dok ovako ispituje telo, dozvoli svojoj imaginaciji da izdvoji tri podruja koja je najvi e privlae, odr avaj ritam ispitivanja jednom u sekundi i navedi mi podruja privlanosti onako kako ti se pojavljuju. Imae utisak kao da izmi lja , zato mi reci sve to ti padne na pamet." Jasnovidac: "Desno rame mu je ne to ni e od levog, malo istureno ... sve ostalo izgleda da je u redu, izuzev mo da levog zgloba... pogledajmo unutra njost grudnog ko a... svuda je toplo... malo je hladnije na desnoj strani ... hladnije i tamnije ... nema desnog plunog krila. Vratimo se onom zglobu ... izgleda u redu, ima samo jednu malu cik-cak liniju... boli ga kada je vla no vreme... mora da ga je nekada lomio ... mislim da bi to bilo sve... ekaj, moj enski savetnik mi ga okree i pokazuje na mesto iza u iju ... da, tamo su u asno duboki o iljci... imao je vrlo duboku operaciju izrasline... U redu, to je sve!" Usmeriva: "Vrlo dobro. Njemu nedostaje desno pluno krilo i ima duboki o iljak ispod jednog uva. Nemam nikakvih informacija o zglobu. A sada ispitaj oseaj koja si imao kada si mi govorio o plunom krilu i o o iljku iza uva. Ispitaj svoj oseaj i koristi ga kao repernu taku kada bude radio sledei sluaj." Posle malog predaha, jasnovidac se vratio u Betu, sa osmehom. "Uh! Bilo je ludo!" Da, to je ludo. Naru ava sve ono to smo iskusili u ovom normalnom svetu. Ipak, nema nieg neobinog u ovom prizoru koji sam vam upravo opisao. Neki pone to propuste u svom prvom sluaju, neki sve propuste u prvom, drugom pa ak i u treem sluaju; ali kako se dan bli i kraju, skoro svi sakupe toliko direktnih pogodaka da su svesni da to vi e nije samo "koincidencija" - tu se dogaa ne to vrlo stvarno. Suvi e esto se smatra da je imaginacija neodgovorni kreator besmislica. Ona to esto i jeste. Ali umetnika dela su proizvod uve bane imaginacije; jasnovidi
rezultati su takoe proizvod posebno uve bane imaginacije. Kada polaznik Kontrole uma prvi put funkcioni e kao jasnovidac, osea da "samo zami lja" ono to vidi. Zato mu usmeriva ka e "nastavi da govori , ak i ako osea da samo nagaa ." Ako bi prestao da govori, njegov logiki um bi mogao da ga navede da pone da rezonuje gu ei njegove jasnovide moi kao to to ini u svakodnevnom ivotu. Posle svog prvog pravog pogotka polaznik Kontrole uma je svestan da nije u pitanju "samo imaginacija". On zami lja i ui da veruje onome to mu prvo doe na um. To njegov dar jasnovidosti dolazi do izra aja. To to se dogaa potpuno je u okvirima prirodnih zakona. Na um nije ogranien samo na na u glavu, on izlazi napolje. Da bi njegov izlazak zaista bio delotvoran, mora biti motivisan oekivanjem. eljom, snabdeven verom kao pogonskim gorivom i podstaknut
U svom prvom sluaju, prosean polaznik ne oekuje ni ta posebno. Ako je uop te informisan i otvorenog duha, dobro zna da postoji ne to poput DP, ali itava njegova ivotna praksa mu je "dokazala" da je DP sposobnost koju poseduje neko drugi, a ne on. Kada naui da to nije tako, kada postigne svoj prvi pogodak, raste njegovo oekivanje i tada je na pravom putu. Nekoliko asova kasnije, kada uspe no re i osam do devet sluajeva, postae diplomac Kontrole uma. "esto sam primeivao da polaznici ispravno dijagnosticiraju bolesti..." pisao je u svom lanku Bil Star, urednik asopisa "Midnight": "asovi Kontrole uma MOGU da pobolj aju va e mentalne moi" (19. novembar 1973. godine). Opisao je sluaj koji je izneo na jednom od asova i za koji je smatrao da e biti te ko dijagnosticiran, jer ni on ni bilo ko drugi na tom asu nije znao koje je oboljenj e u pitanju. Ne to ranije istog dana, izvesni gospodin Tomas, diplomirani polaznik Kontrole uma, posetio je svog sina u bolnici. U sobi je bio jo jedan pacijent. Tomas nije znao o njemu ni ta osim njegovog imena. Evo ta je jasnovidac prona ao: "Desna noga je bila na neki nain paralizovana, ruke i ramena su bili kruti, a neki pr ljenovi su srasli usled bolesti. Pored toga , ovek je imao bolesno grlo i upalu creva. Bio je visok 167 cm, a imao je 39 kg." Kada je ponovo bio u bolnici, gospodin Tomas je saznao da je pacijent u detinjstvu bolovao od deje paralize. Pao je iz kolica i slomio desni kuk, i sve su polaznici Kontrole uma rekli bilo je tano, osim upale grla i creva. To su bili simptomi njegovog sina. esto je ono to izgleda kao proma aj, kao ovoga puta, zapravo pogodak, samo u drugu metu. Praksom, ciljanje se pobolj ava. Sa vi e prakse, jasnovidac mo e da se pove e kako sa ljudima tako i sa stvarima. Dik Maca, peva i glumac iz Njujorka, dopunjava svoj prihod prekucavanjem rukopisa knjiga za pisce i izdavae. Jednog dana izgubio je rukopis i sav izbezumljen pozvao je u pomo druga koji se bavio Kontrolom uma. Poslednji put je rukopis imao kod sebe kada je u ao u malu crkvenu slu aonicu na probu komada. to
Grupa mladih sve tenika je upravo izlazila; oni su tu bili na maturskim ve bama. Rukopis je bio u beloj koverti sa Dikovim imenom, adresom i oznakom "Hitno". Diplomirani polaznik Kontrole uma imao je za savetnika jednu stariju nemu enu ija se svrha svodila na da i ne, klimanje glavom i na govor znakovima. Mu ki savetnik bio je ispomo kao prevodilac a povremeno bi ubacio i neki svoj savet. Diplomirani polaznik je vizuelizirao rukopis onako kako ga je Dik opisao. Video ga je usred gomile papira na velikom pretrpanom stolu. "Da li je rukopis tu na sigurnom?" -upitao je svog je glavom - "Da." "Da li ga je uzeo neko od novih sve tenika?" - "Ne." "Da li je sto u crkvi?" - "Ne." "Da li e ga uskoro vratiti?" - "Da." "Kod koga je?" Uperila je prst na njega. "Kod mene je?" - upitao je. "Ne." Savetnik mu karac je pritrao u pomo. "Hoe da ka e da je kod nekog ko je pribli no tvojih godina. On je zamolio jednu mladu enu da odnese njegove spise natrag u njegovu kancelariju jer je krenuo na proslavu sa svojim studentima. Rukopis je na njegovom stolu. Ne brini, im ga vidi, poslae ga Diku." Dva dana kasnije dekan sve tenike kole telefonirao je Diku. Objasnio mu je da je po zavr etku diplomskog ispita uzeo gomilu papira u kojoj je bio i taj rukopis i zamolio sekretaricu da ih odnese na njegov radni sto, jer je krenuo na pie sa studentima koji su upravo diplomirali. Mnogi smatraju da ono neki ljudi upueni!) to mi radimo jeste samo prenos misli. (Samo! Kako su enskog savetnika. Klimnula
Sluaj koji sam ranije naveo kao primer -sluaj oveka kome nedostaje pluno krilo -stvaran je. Setiete se da se desio jedan oigledan proma aj, slomljeni zglob. Usmeriva je mogao da potvrdi (jer je prethodno sve zapisao): operacija izrasline i nedostatak plunog krila. Ali, sve to je mogao da ka e o slomljenom zglobu bilo je: "Nemam nikakvih informacija o tome." Osoba iji je sluaj obraen, kasnije je potvrdila da je u stvari pre mnogo godina slomila zglob i da joj on stvara neugodnosti pri vla nom vremenu. Prenos misli? To nije ba ono to normalno podrazumevamo pod tim terminom; ta misao nije bila u svesti usmerivaa, jer nije ni ta znao o slomljenom zglobu. Takoe nije verovatno da je tog trenutka bila u svesti "sluaja". Ali, vi ete mo da primetiti da se ipak mogla nalaziti u njegovoj svesti. Da, mo da jeste. Drugi sluaj: polaznik je radei na sluaju prijavio da ena ima o iljak od preloma na laktu. Usmeriva o tome nije imao nikakve podatke, upitao je enu i dobio odgovor da nikada nije povredila lakat. Nekoliko dana kasnije ona je to spomenula svojoj majci. Ispostavilo se da je u treoj godini slomila lakat! Da li je
ovo prenos misli?
Jasnovida energija koju ljudi zrae najjaa je kada je njihov opstanak doveden u pitanje. Zato se mnogo sluajeva spontanog DP de ava prilikom nesrea i iznenadne smrti. To je razlog zbog kog je na a zavr na ve ba rad na sluajevima te ko obolelih ljudi. Diplomirani polaznik koji savesno obavlja svoj zadatak naui da hvata sve slabije jasnovide signale dok jednog dana ne postane sposoban da se kao jasnovid ac pove e sa svakim na koga pomisli, bez obzira da li je ta osoba u nevolji ili ne. Ve bom postajemo sve osetljiviji. Prilikom svojih ranih eksperimenata primetio sam da deca mnogo spremnije pokazuju jasnovide sposobnosti od odraslih. Ona su manje ograniena gledi tem Bete o tome ta je mogue, a njihov oseaj za stvarnost se nije razvio do one mere kada e govoriti samo ono to izgleda logino. im su se razvile osnove Kontrole uma stvoren je eksperiment za razradu strukture asova rada na sluajevima koje sam opisao. Kao to ete primetiti, moja ranija tehnika je bila prilino razliita od ove dana nje. Dva deteta, D imi i Timi, bila su obuena u osnovama Kontrole uma. Razdvojio sam ih, smestiv i ih u zasebne sobe, svakog sa "eksperimentatorom", nekom vrstom prethodnika dana njeg usmerivaa. Od jednog deteta, D imija, tra eno je da ode na svoj nivo i da svojom imaginacijom stvori ne to, bilo ta. U meuvremenu, u drugoj sobi, Timi je u ao u svoj nivo i od njega je tra eno da pronae ta D imi smera. D imi je rekao svom "eksperimentatoru": "Pravim mali kamion. Zelen je, sa crvenim tokovima." Timijev eksperimentator je upitao: " ta D imi sada radi?" "Oh, on pravi mali kamion igraku." "Dobro, opi i ga." "Oh, kamion je zelene boje sa crvenim tokovima." Ovo je obrada sluaja na mnogo suptilnijem nivou nego to je onaj koji sprovodimo sa odraslima na na im asovima. "Biti poput male dece zahteva mnogo ve be."
TRINAESTO POGLAVLJE FORMIRAJTE SVOJU GRUPU ZA VE BANJE eleo bih da se, itajui ovu knjigu, to vi e pribli ite razvijanju svojih mentalnih sposobnosti kao to to mi posti emo na asovima Kontrole uma. To e zahtevati istrajne, dugotrajne ali prijatne ve be. Sve ve be koje sam vam do sada pokazao mo ete raditi sami. Za mesec ili dva, kada ovladate ve banjem, biete spremni za rad na sluajevima koje sam upravo opisao. Na tom stupnju bie vam potrebna pomo drugih pod pa ljivo kontrolisanim uslovima. Evo ta treba raditi: Pre nego to uop te ponete s prvom ve bom iz ove knjige, formirajte grupu od najmanje est odgovarajuih ljudi koji e takoe uiti da primenjuju ve banja. Odr avajte kontakt tokom napredovanja u uenju i kada su svi spremni -kada su svi zaista ovladali ve banjima -sastanite se i ponite s radom na sluajevima. Odvojte najmanje jedan ceo dan za prvu ve bu. Svako neka donese najmanje etiri kartice, svaku sa imenom, godi tem i mestom boravka ozbiljno obolele osobe s jedne, i prirodom oboljenja s druge strane. Upi ite puno detalja -to e vam pomoi kada doe vreme za proveru. Ponite tako to ete se mentalno projektovati u metal. Neete imati metalne kocke i cilindre kakve imamo na na im asovima. Mo ete upotrebiti sitne novie od deset i jednog centa za srebro i bakar, prsten za zlato i mali magnet za gvo e. Svi treba pa ljivo da ispitate ove predmete, zatim otiite na va nivo i zamislite jedan po jedan predmet -na razdaljini od oko metar ispred sebe i iznad ravni vid a. Zamislite kako se predmet poveava sve dok ne postane velik kao soba, tada uite u njega i izvedite razliite testove. Uinite to isto s voem, povrem i najzad, s kunim ljubimcem. Ve be mo ete smatrati uspe nim kada svako prilikom ispitivanja oseti specifinu razliku izmeu predmeta. Nije neophodno da rezultati svakog pojedinanog testa budu jasni i precizni, ve da je ukupan do ivljaj jednog predmeta razliit od do ivljaja drugih predmeta. Mo e se ispostaviti da su va i utisci potpuno razliiti od utisaka druge osobe. To nije bitno, va no je ono to ste vi otkrili; to postaje va a reperna taka. Jo nisam razvio nain na koji u vam, putem ovih tampanih stranica, pomoi da prizovete savetnike. Ako ste u stanju da ovo nekako sami uradite, odlino, ali mo ete sasvim dobro nastaviti i bez njih, premda va e napredovanje mo e biti sporije. Za rad na sluajevima podelite se na parove onako kako mi to radimo na asovima Kontrole uma. U dvanaestom poglavlju nauiete rei koje usmeriva govori jasnovicu dok mu predstavlja sluaj. To su upravo one rei koje upotrebljavamo na asovima i preporuujem vam da ih i vi upotrebljavate u va oj grupi.
Pomenuo sam da ovo treba da radite pod bri ljivo kontrolisanim uslovima. Evo ta sam time mislio: 1. Izaberite mirno mesto gde je malo verovatno da e vas uznemiravati ili prekidati. 2. Potrebno je da budete sigurni da su svi lanovi grupe odve bali sve ve be iz knjige, pravilnim redosledom, i da su ih uspe no izveli. 3. Unapred se saglasite da niko sebe posebno ne istie. U poetku e verovatno neko iz grupe imati zapa eniji uspeh od ostalih. To ne znai da je on najbolji niti na bilo koji nain iznad ostalih; on je jednostavno prvi uspeo. Mo da neki nee poeti jasnovido da funkcioni u sve do petog ili estog sastanka, ali najsporiji se esto poka u kao najbolji jasnovici. 4. Ako poznajete nekog ko je zavr io kurs Kontrole uma pozovite ga da vam se pridru i. Ako je u toku, ako i dalje radi na Kontroli uma, bie od izuzetne pomoi. Ako je dopustio da mu se to znanje uspava, kratko osve enje uz pomo ove knjige ili jo neki zajedniki as Kontrole uma (ovo mo e uraditi ne plaajui tro kove upisnine) vratie ga. 5. Kada ste vi jasnovidac, ostavite sumnje po strani i zaronite pravo unutra. Slu ajte svoju intuiciju -pogaajte -ali iznad svega ne poku avajte da tra ite obja njenja za ono to ste prona li. Nemojte rei: "Oh, to ne mo e biti" i ekati na sledei utisak. Ono to vam prvo padne na pamet esto je ispravnije od onoga o emu ste mogli da razmislite. Nastavite da govorite! Pregledajte telo odozgo do dole i opi ite ono to vidite. 6. Kada ste vi usmeriva nemojte ni ta sugerisati. elite da va jasnovidac uspe, ali neete mu pomoi ako ka ete: "Vrati se na grudni ko . Jesi li siguran da je tu sve u redu?" Nemojte rei jasnovicu da je pogre io. U poetnim fazama kada je mogu najvei broj proma aja, esto se de ava da jasnovidac pre pokupi druge sluajeve nego onaj na kome radi. Gre ka je relativno mala i mo e se popraviti s malo prakse. Obeshrabrujue rei mogu da zaustave napredovanje. Jednostavno recite: "Nemam informacija o tome". 7. Budite strpljivi. Ako je vi e od pola miliona14 ljudi poput vas uspelo, sigurno ete i vi. Mo da e vam biti potrebno vi e vremena ako radite sami i u nekoj neobaveznoj grupi, ali emu urba? 8. Kada svakome od vas uspeh u radu na sluajevima postane rutinska stvar, zadr ite grupu na okupu, sastajte se, radite zajedno na sluajevima. Biete sve bolji i bolji i uskoro ete biti u stanju da radite na sluajevima sami, postajui sve osetlji viji na suptilne poruke svakodnevnog ivota, a ne samo na one sna nije koje dolaze od ozbiljnih oboljenja. 9. Nemojte nikog od prisutnih uzimati kao sluaj. Treba praviti razliku izmeu takvog rada i rada na nekom ko nije prisutan. U prvom sluaju to je davanje 14 Vidi napomenu br. 1.
dijagnoze to mora biti u nadle nosti registrovanih lekara i zdravstvenih radnika; u drugom je jasnovido ispitivanje, to je u skladu sa zakonom.
10. Kada otkrijete neku nenormalnost u sluaju na kome radite, nemojte uriti da mu saop tite novosti. To je zadatak njegovog lekara. Va e je da razvijete va e jasnovide sposobnosti tako da njemu i ostalima mo ete pomoi jasnovido -i u skladu sa zakonom. Jednostavno popravite mentalno ono to ste otkrili. Vi mentalno otkrivate, pa mentalno i popravite. Ve sam vas ranije u ovom poglavlju upozorio da ne pridajete veliki znaaj tome ko prvi uspe. Tu lekciju sam izuzetno dobro nauio prilikom jednog od mojih prvih predavanja jo 1967. godine. Jedan od polaznika, D im Nidam, bio je instruktor letenja. Sve mu je i lo dobro do poslednjeg dana kursa. Svaki sluaj na kojem je radio bio je stopostotni proma aj. Niko od tridesetdvoje u grupi nije imao tako sl ab rezultat. Meutim, D im je video da drugima ide dobro, sve sami pogoci jedan za drugim. Ako oni mogu, mo e i on; tako je napravio sopstveni plan za ve banje kod kue sa svojom suprugom sa kojom je zajedno bio na kursu. Ona je isecala novinske lanke o povredama u nesrenim sluajevima, a on je svako vee, na svom nivou, poku avao da radi na tim sluajevima -ona je davala njihova imena, godi te, pol i mesto stanovanja, a on je opisivao njhove povrede. Uporedo s tim, itala mu je imena sa " utih stranica"15 a on je poku avao da pogodi njihova zanimanja. Posle est meseci stopostotnih proma aja, uspe no je uradio prvi sluaj. A zatim jo jedan, pa jo jedan. On je sada sa mnom u Laredu, odgovoran je za obuku instruktora Kontrole uma, i jedan je od najpouzdanijih jasnovidaca. U stvari, D im sada mo e da jasnovido deluje i bez odlaska na svoj nivo. To je sada deo njegove svakodnevice. Jedno vee, u Beti, ili spolja njoj svesti, D im je pomagao razredu da prizove savetnike. Video je ogromnog crnog oveka obuenog u odeu protkanu zlatom, sa irokom narukvicom od dragog kamenja, kako prilazi jednoj polaznici. Ona ga je odbacila, on se pribli io drugom, a zatim nestao u njegovoj auri. Kada je ve ba zavr ena, prva polaznica je rekla da ima samo jednog savetnika. Pojavilo se njih dvoje, ali mu karac je bio Otelo; izgledao je suvi e zastra ujue. Drugi polaznik je izjavio: "Ja sam dobio Otela za savetnika; nije odmah do ao, nego se pojavio na kraju ve be." Vi ne morate da budete istrajni koliko je to bio D im Nidam -to je vrlo redak sluaj -ali ako u va em sluaju uspeh doe kasnije, to ne znai da nemate dar jasnovidosti. To jedino znai da vam je potrebno malo vi e vremena da biste postigli uspeh. 15 ute stranice u telefonskom imeniku sa imenima i adresama firmi (prim.prev.)
ETRNAESTO POGLAVLJE DA KONTROLOM UMA POMOGNETE DRUGIMA Otkrivati oboljenja kod osoba koje nikada niste videli samo po sebi zadivljuje, ali se mi nikada ne zaustavljamo na tome. U tela u koja projektujemo na u svesnost takoe projektujemo i izleenje. Oigledno je pri mentalnom projektovanju prisutna energija koja je usmerena namerama na eg uma. Ako promenite ove namere i umesto to skupljate informacije ponete da leite, promenie se i uinak energije. Na koji nain na e namere vezujemo za ovu energiju tako da ona posti e ono to elimo? Sama namera, u svojoj istoj formi, ne to je slino volji. Kao to sam rekao u poglavlju o upravljanju navikama, sama volja je od male koristi. Kao to otkrivamo nenormalnosti vizuelizirajui ih, mi vizueliziramo stanje kakvo bismo eleli -bez nenormalnosti. To je jasnovido izleenje. Kao to vidite, vrlo jednostavno. Za mnoga leenja koja ete eleti da obavite nee biti neophodno da ovladate tehnikom rada na sluajevima. Mo ete postati uspe an jasnovidi iscelitelj jednostavno koristei svoj mentalni ekran kao kod re avanja problema. U stvari, ak i kada ste u poetnim fazama meditacije i vizuelizacije, mo ete postii neke delotvorne rezultate. Mnoge ivotne mogunosti nalaze se u nesigurnoj ravnote i. Uz jedan mali dodir vaga mo e pretegnuti u va u korist. Ponekad, naravno, vaga je ve pretegnula i da bi se ponovo uspostavila ravnote a, potreban je obueniji jasnovidac - to ete postati. Ako ekate da u Kontroli uma postanete delotvorni koliko vi to elite, da biste tek onda poeli sa jasnovidim leenjem, izgubiete dragocene prilike da pru ite nekome pomo. Ja sam poeo s leenjem mnogo pre nego to sam razvio Kontrolu uma, i u stvari, mnogo ranije nego to sam imao utvrenu metodologiju za leenje. Isprobavao sam metode, jedan za drugim, sa razliitim rezultatima. Va no je da nisam ekao i da sam ostvario znaajan broj izleenja -dovoljno da postanem poznat kao iscelitelj u svom podruju du granice SAD sa Meksikom. Mnogi su mislili da sam nadaren ili da imam neke neobine moi; ja sam jednostavno itao i ve bao dok nisam dobio oseaj za to. Jedno od mojih ranih izleenja pokazuje koliko su se razlikovali moji metodi. Godine 1959. uo sam za parohijskog sve tenika blizu Lareda kome su ve petnaest godina bolno oticala kolena. esto je bio vezan za krevet. Bolovi i nepokretnost n isu bili jedino to je muilo sve tenika - nije mogao da klei pri slu enju mise kada je to ceremonijal zahtevao. Nadbiskup mu je odobrio izuzee, ali nikakvo izuzee nije moglo ovog jadnog oveka osloboditi oseaja da kompromituje sveti ritual. Oti ao sam da ga posetim. "Mislim da vam mogu pomoi", rekao sam. "Ja nisam lekar, ali u proteklih dvanaest godina bavio sam se parapsihologijom i dobili sm o
rezultate vrlo sline onima koji se posti u isceljivanjem verom, poznato."
to je vama
im je uo rei: "Rezultati slini onima koji se posti u isceljivanjem verom", sve tenik je poeo vi e da brine o meni nego o sebi. "Parapsihologija? Nikada nisam uo za takvu nauku. Nadam se da se ne bavi neim to na a Sveta Crkva ne bi odobrila." Objasnio sam, najbolje to sam mogao, neke od principa parapsihologije koje sam nauio i kako mo e doi do izleenja. Izgleda da ni ta to sam rekao nije odgovaralo teolo kom nainu mi ljenja ovog oveka. Obeao je da e o tome jo razmisliti i mo da me jednom uskoro pozvati. Izraz saoseanja na njegovom licu i oseaj neverice u njegovom glasu uop te mi nisu davali nade da e mi se ikada javiti. Ipak, znao sam da e se moliti da budem za tien od opasnosti koje su po njegovom mi ljenju toliko ozbiljne da su ugro avale ak i njegov zavet. Meutim, sve tenik mi se javio mesec dana kasnije i ja sam se opet na ao pokraj njegovog kreveta. "Hose, vi znate da su udni putevi gospodnji. Nekoliko dana posle va e posete dobio sam cirkular u kome se nalazio prikaz knjige koju je napisao jedan od brae iz na eg reda. Na ao sam celo jedno poglavlje posveeno toj parapsihologiji koju ste mi vi onomad obja njavali. Sada mi je to malo razumljivije i spreman sam da vam dopustim da oprobate svoj rad na meni." Sedeo sam s njim preko sat vremena i priao mu o onome to sam itao i oponeem adio. to sam bio du e s njim, sve mi se vi e dopadao. Konano, do lo je vreme za odlazak jer se umorio. "U redu", rekao je, "kada emo poeti s leenjem?" "Oe, ve smo poeli." - "Ali, ne razumem, kako?" "Ovo je stvar uma, oe, i dok smo razgovarali ja sam obavio poetne radnje." Ostatak posla sam zavr io te veeri kod kue. Sledeeg jutra sve tenik se javio telefonom i sa iznenaenjem i rado u u glasu saop tio mi je da je tokom noi do lo do velikog pobolj anja. Tri dana nakon moje posete mogao je da hoda i klei, a od tada vi e nikada nije imao oseaj nelagodnosti u kolenima. udo? Ne, savr eno prirodna pojava. Evo kako sam to postigao. U toku vi e od sata razgovora obojca smo bili duhovno aktivni i opu teni -dva uslova koja poma u isceljenju. Ono o emu smo razgovarali doprinelo je njegovom poverenju u parapsihologiju. U umnom radu, poverenje je isto toliko va no kao i vera u religiji. U meuvremenu, poeo sam da ga vizueliziram u boljem zdravstvenom stanju, i to je podjednako va no, osetio sam da mi se sve vi e dopada. Ljubav je ogromna mo, eleo sam da i ona bude na na oj strani. Uinio sam jo ne to kao pripremu za ono to u initi kasnije te noi. Da bih kasnije mogao da ga vizueliziram, poeo sam da prouavam sve tenika, njegovo lice, stisak njegove ruke prilikom pozdrava, njegove razliite izraze i manire, zv uk to sam ur
njegovog glasa, sveukupni oseaj izazvan njegovim prisustvom. Ovo je bio "poetni posao". Nekoliko sati kasnije, kada je sve tenik zaspao a ja se vratio kui, obavio sam ostatak posla. Ono to sam tada uradio potpuno se razlikuje od ovoga to sada radim. Nauio sam da se jasnovida energija najdelotvornije prenosi kada je ugro en opstanak, kao to sam spomenuo u prethodnom poglavlju. Umesto da odem na svoj nivo, kao to bih danas uradio, zadr ao sam dah zami ljajui sve tenika savr eno zdravim. Pro li su mnogi dugi minuti dok moje telo nije vrisnulo za vazduhom. I dalje sam se dr ao slike sve tenika kao savr eno zdravog. U meuvremenu, moj mozak je vrisnuo nekom vrstom umnog krika i energija toga vriska odnela je bri ljivo ouvanu sliku savr enog zdravlja tano tamo gde je trebalo da ode. Konano sam udahnuo, uveren da je zadatak izvr en, i bio je. Metod koji danas poduavam i koristim mnogo je lak i za jasnovica a podjednako je delotvoran. Jednostavno nauite da s poverenjem koristite jasnu sliku na svom mentalnom ekranu. Dopustite da vam izlo im redosled korak po korak: 1. Od pomoi je, ali ne i neophodno, znati u kakvom je stanju osoba koju ete leiti. Ovo mo ete saznati jasnovido ili objektivno, svejedno. 2. Uite u va meditativni nivo i projektujte na mentalnom ekranu osobu onakvu kakva jeste, sa svim bolestima koje je mue. Postavite na ekran drugu sliku - na l evu stranu, koja pokazuje da je ne to uraeno, da bi se re io problem. (Ako niste upoznali tu osobu i jo niste spremni za praktian rad na sluajevima, poku ajte prethodno da ustanovite kako ona izgleda da bi va a vizuelizacija bila to vernija.) 3. Sada projektujte na ekran -jo vi e ulevo - ivopisnu sliku te osobe kao savr eno zdrave, pune energije i optimizma. U dubokoj meditaciji vi ste zaista prijemivi za sve to sebi govorite. Upravo ovaj trenutak je od presudne va nosti u stvaranju ubeenja da je slika sree tog oveka koju sada vidite, stvarnost -ne da postaje stvarnost ili da e biti stvarnost - nego da jeste stvarnost. Razlog ovome je to to je va um, na ovom meditativnom nivou, u Alfi i Teti, u sprezi sa uzrocima; u Beti se uglavnom bavi posledicama. Vizuelizirajui sa ubeenjem u Alfi i Teti, vi uzrokujete. Ne obraajte pa nju na to to izgleda da manipuli ete vremenom upotrebljavajui "jeste" umesto "bie". Na ovom nivou vreme je ne to drugo. Vizuelizirajte eljene rezultate kao da su ve postignuti. Meu zakonima univerzuma izgleda da postoji lista prava koja nam svima, bez obzira na kom smo stupnju znanja, bez obzira koliko smo pametni ili glupi, garantuje da mo emo uestvovati u izazivanju dogaanja zakonitih stvari uz pomo snage sopstvene elje, verovanja i oekivanja. Ovo je ranije i bolje reeno, pre skoro 2000 godina, kako je izneo Marko u Novom Zavetu: "Zato vam ka em: sve to i tete u svojoj molitvi, verujte da ete primiti; i bie vam." Dok vizuelizirate odreenu osobu kao savr eno zdravu pojavie se jedan izuzetno prijatan trenutak kada ete znati da ste uradili dovoljno. Prijatan je zato to je t o oseaj postignua. Brojanjem od jedan do pet vratite se u Betu, "budite sasvim budni i oseajte se bolje nego ranije".
to vi e ve bate ovu tehniku, de avae se lep e koincidencije, a va a vera bie vr a, to e zauzvrat proizvesti jo lep e koincidencije. im nauite da upotrebljavate svoj mentalni ekran, mo ete poeti sa izazivanjem ove lanane reakcije. Iako tehnike izleenja preko vere i putem uma mogu biti razliite, verujem da su njihovi principi -i rezultati -isti. Rituali leenja verom se razlikuju od jedne d o druge kulture, ali imaju isti dvostruki efekat: da stvore stanje dubljeg nivoa u ma i da podstaknu veru i oekivanje. Mnogi iscelitelji upotrebljavaju metode koji ih iscrpljuju. Njihova energija presu i, a ponekad izgube i na te ini u jednoj seansi. To nije neophodno. U stvari, metode Kontrole uma imaju suprotno dejstvo. Kada jednom iskusimo oseaj postignua do ivljavamo uzlet -i to ne tanani, ve vrlo jak -i zaista se "budimo" oseajui se bolje nego ranije. Utvrdili smo da je isceljivanje drugih dobro i za iscelitelja. Mnogi iscelitelji veruju da sami sebe ne mogu izleiti. Neki oseaju da e, ako to samo i probaju, izgubiti svoju "mo". Mi smo mnogo puta dokazali da to nije tano. Mnogi, takoe, veruju da moraju biti u prisustvu osobe koju lee da bi na nju "polo ili ruke". Za one meu nama koji nisu lekari ili slu benici zvanino priznatih crkvi, ovo je ilegalno. A to je jo va nije, kada su u pitanju iri zakoni, to je nepotrebno. Isceljivanje bez prisustva obolelog deluje. U razgovorima na asovima Kontrole uma esto navodimo sluaj isceljenja Centurionove slu kinje koju je Hrist izleio na daljinu. Hrist nije video slu kinju, ve samo Centuriona koji mu je ispriao problem, "i njegova slu kinja je bila izleena istog trena". Jedna mala primedba: da li ste primetili u na im obiajima da, kada ne to po elimo -lomei jadac ili kada ugledamo zvezdu kako pada ili kada duvamo u svee na roendanskoj torti -bivamo opomenuti da ne otkrivamo svoju elju. Ova tajnovitost je mnogo vi e od obine deje igre; smatram da se u tome krije neka mudrost. Kada svoju elju -ili, da budemo precizniji, vizuelizaciju izleenja dr imo u tajnosti, time izgleda izbegavamo rasipanje njene energije, mo da je ak i uveavamo. Iz istog razloga ja i mnogi na i predavai savetujemo polaznicima da svoj rad na izleenju uvaju za sebe. Kada je Hrist posle jednog od svojih isceljenj a rekao: "Postaraj se da to niko ne sazna", nije to bilo radi zata kavanja; njegovi su razlozi bili dublji.
PETNAESTO POGLAVLJE NEKA TEORIJSKA RAZMATRANJA Poglavlja od treeg do petnaestog koja ste do sada proitali zami ljena su, kao i kurs Kontrole uma, da vam pomognu da vi e koristite svoj um na poseban nain, kako biste re ili one probleme koji se javljaju u ivotu svih ljudi. Ono to ste proitali proistie iz vi e od trideset godina mojih prouavanja i eksperimenata. Kao to mo ete videti, svoj rad sam odr avao na vrlo praktinom nivou, mo da zato to sam se rodio kao vrlo siroma an i ivot me je od poetka suoavao sa praktinim problemima. Meutim, na tom putu izgledalo je sasvim prirodno razmatrati mnoga otkria koja su me odu evila. Zbog velikog uticaja koji je na mene imala literatura koju s am itao, ueni saradnici, a mo da ponajvi e vrlo bogata hri anska tradicija, ne mogu se pohvaliti da su ove misli previ e originalne. Jedna od stvari koja me je zaprepastila bila je da ni ta od onoga to sam otkrio kao stvarno delotvorno nije bilo ni u kakvom sukobu s mojim religioznim uverenjima. Na nesreu, odnos izmeu nauke i religije vekovima je bio vrlo nelagodan. Ovo nikada nisam lino do iveo. Jo vi e me je zapanjilo to to moja otkria nisu bila u sukobu ni sa jednom drugom religijom kao ni sa bilo kojim utvrenim pogledom na svet. Meu onima koji su sa odu evljenjem zavr ili kurs Kontrole uma nalaze se ateisti, protestanti, katolici, Jevreji, muslimani, budis ti i hinduisti, zajedno sa naunicima i studentima veoma razliitih disciplina. Da li to znai da u Kontroli uma ne postoje samo njoj svojstvene vrednosti? Nisu li tehnike koje sam razvio ni dobre ni lo e, kao tablica mno enja? Rekao sam da u se u ovom poglavlju baviti teorijskim razmatranjima, ali u ovoj taki imam neka vrsta uverenja koja verujem da mogu potkrepiti logikom. Dozvolite da ovo izrazim u obliku katihizisa: 1. Postoje li zakoni u univerzumu? Naravno - nauka ih otkriva. 2. Mo emo li kr iti te zakone? Ne. Mo emo skoiti s vrha zgrade i poginuti, ili se ozlediti, ali time neemo povrediti zakone, ve sebe. 3. Mo e li univerzum razmi ljati o sebi? Znamo da bar jedan njegov deo to mo e: mi. Zar nije razlo no zakljuiti da to mo e i celina? 4. Da li je univerzum ravnodu an prema nama? Kako bi mogao da bude? Mi smo njegov deo i uzajamno se pro imamo. 5. Da li smo mi u su tini dobri ili lo i? Kada smo u najbli em dodiru sa samima sobom - u meditaciji - nismo sposobni ni za kakvo zlo, ve za svekoliko dobro. Da nije bilo mojih eksperimenata koji su dokazali taku pod brojem 5, ja i moj pogled na stvarnost bili bi u potpunosti drugaiji.
Najbolja definicija stvarnosti koju sam ikada uo jeste da je to jedan zajedniki san. Mi imamo samo nejasne nagove taje o tome ta je ona u stvari. Ono to opa amo kao i nain na koji to inimo umnogome nam idu na ruku. Udaljene stvari nisu zbilja manje kao to ni neke tvrde stvari nisu zaista vrste. Sve je energija. Razlika izmeu boje i zvuka, izmeu kosmikog zraka i televizijske slike jeste u frekvenciji, ili ta energija radi i kojom brzinom. I m aterija je takoe energija, kako saznajemo iz E=mc2 - to je energija koja radi ne to drugo, u nekom drugom obliku. Zanimljivo je da u svetu suprotnosti: gore i dole, crno i b elo, brzo i sporo -za energiju ne postoji suprotnost. To je stoga to ne postoji ni ta to nije energija, ukljuujui vas i mene i sve to mislimo. Mi ljenje i tro i i stvara energiju, ili da budemo precizniji, ono je preobra ava. Sada mo ete shvatiti za to pravim malu razliku izmeu misli i stvari. Mogu li misli uticati na stvari? Naravno, energija mo e. Mogu li misli uticati na dogaaje? Naravno, energija mo e. Da li je vreme energija? Moja razmi ljanja o ovom su krajnje hipotetika jer vreme nam pokazuje toliko razliitih lica. Osmotrimo li ga na jedan nain pomi ljamo da ga vidimo jasno, a ve na drugi pogled izgleda sasvim drugaije. Da bismo vezali pertle ili pre li preko ulice bie bolje da o vremenu razmi ljamo kao o neemu to iz pro losti pravolinijski tee kroz sada njost i uvire u budunost. Moramo ovako o njemu misliti kako bismo obavljali svakodnevne poslove, kao to nam je jo uvek lagodno da mislimo kako sunce izlazi i zalazi, kao da nije dokazan o da je Kopernik bio u zabludi. Iz ove perspektive mo emo se seati pro losti, do ivljavati sada njost i, ako je uop te mogue, neizvesno gledati u budunost. To nije tako iz druge perspektive. U Alfi i Teti mo emo gledati u budunost kao i u pro lost. Predstojei dogaaji bacaju unapred svoje senke, a mi se mo emo obuiti da ih vidimo. Ova sposobnost je poznata kao sada cenjena re - prekognicija. Mnogo su je manje po tovali kada sam ja dobio na meksikoj lutriji. Ako u Alfi i Teti budunost mo emo videti ovde i sada, ona mora kao prethodnicu poslati neku vrstu energije u koju se mo emo ukljuiti. Da bi vreme moglo da po alje bilo kakvu energiju, bilo gde, ono i samo mora biti energija. Pre mnogo godina, u doba kada sam eksperimentisao sa hipnozom, otkrio sam ne to prilino udno o tome kako opa amo vreme. Kada sam svoje dvoje dece izlagao starosnoj regresiji -vraajui ih kroz vreme -ako bi promena prizora iz sada njosti u pro lost poela isuvi e naglo, oni bi se zateturali na svoju desnu stranu ba kao to poletimo napred u autobusu kada naglo zakoi. Putujui unazad kroz vreme, deca su oseala da putuju u svoju desnu stranu. Kada sam ih vratio u sada njost i zaustavio, dogodilo se suprotno: nagnuli bi se ulevo. Ovo su potvrdili mnogi moji raniji eksperimenti sa razliitim osobama. Kasnije, kada sam hipnozu zamenio kontrolisanom meditacijom, eleo sam da nauim kako da se subjektivno kreem napred i nazad kroz vreme. Okrenuo sam se licem prema istoku jer orijentalne discipline nagla avaju da nebo treba tako gleda ti, a istok mi je izgledao podjednako dobro kao i ostale strane sveta. Onda sam se
zapitao da li bih se slobodnije kretao kroz vreme, ako bih -rukovodei se svojim eksperimentima pod hipnozom - stavio budunost sa leve, a pro lost sa desne strane. Na ovoj planeti sunce donosi novi dan sa istoka i odnosi ga na zapad. Da sam za vreme meditacije okrenut jugu, istok bi bio sa moje leve strane, a zapad sa desn e, ime bih bio usmeren ka planetarnom protoku vremena. Jesam li zaista otkrio smer proticanja vremena na zemlji ili nisam, ne znam; zasigurno znam samo da se, otkako sam poeo da se okreem ka jugu, bolje orijenti em u vremenu i lak e se kroz njega kreem. * * * Pozabavimo se sada jednim krupnijim pitanjem. U ranijim poglavljima nekoliko puta sam pominjao Vi u Inteligenciju. Da li je ovo neki moj neobavezan nain obraanja Bogu? Ne mogu da doka em ono to u upravo rei; moram govoriti polazei od vere. Moj odgovor je ne, ja pod Vi om Inteligencijom ne podrazumevam Boga. Upotrebljavam velika slova za te rei jer sam pun po tovanja, ali za mene ona nije Bog. ini se da sve to univerzum radi, radi vrlo delotvorno -bez rasipanja. Kada stavim jednu nogu ispred druge, ne mogu da verujem da je jedna od Bo jih preokupacija da pazi da se ja ne sapletem, niti da je to briga Vi e Inteligencije; to je moja briga. Genetski sam programiran da nauim da hodam; to je Bo je delo. Sada kada sam to nauio, rutinski koraci zavise od mene. Meutim, neki koraci u ivotu nisu rutinski i da bih doneo odluku mo e mi ustrebati informacija koja se ne mo e dobiti putem pet ula. Za ovo se obraam Vi oj Inteligenciji. Ponekad mi je potreban op ti savet od transcendentnog znaaja. Za ovo se obraam Bogu. Molim se. Vidim razliite nivoe inteligencije kao kontinuum, od ne ive materije preko biljaka, ivotinja, do oveka i Vi e Inteligencije i konano do Boga. Verujem da sam nauno prona ao naine za komunikaciju sa svim nivoima, od ne ivog do Vi e Inteligencije. Sproveo sam eksperimente pod kontrolisanim uslovima i dokazao ih kroz ponavljanja i svako ko sledi uputstva data u ovoj knjizi ili ode na kurs Ko ntrole uma mo e ih ponovo primeniti. To je ono to podrazumevam pod "naunim". Vei deo ostalog je mudrovanje i vera; ali ne i ovo. Evo jo samo jednog mog razmi ljanja: iz perspektive na e duge istorije mi, ljudi, samo to smo zavr ili jedan stadijum evolucije. To je bio razvoj na eg mozga. S tim je sada zavr eno, to je gotovo; imamo sve mo dane elije koje je trebalo da dobijemo. Sledei stadijum je ve u toku: razvoj na eg uma. Uskoro e ono to se sada smatra posebnim jasnovidim mogunostima biti uobiajeno za sve, kao to je danas za one koji su zavr ili kurs Kontrole uma i itaoce koji slede uputstva u ovoj knjizi. Iz ovih razmi ljanja mo ete videti da imam odreen pogled na svet i na su tinu istine i stvarnosti. Sada je potpuno ispravno da upitate: da li se slini pogledi javljaju
i kod ljudi koji zavr e kurs Kontrole uma? Ne, daleko od toga. Dozvolite da vam dam jedan primer. Meu onima koji ostanu najprilje niji u ve bama Kontrole uma iznenaujui je broj onih koji postaju vegetarijanci. Hari MekNajt, moj bliski saradnik, odskora je vegetarijanac. Ja jo uvek u ivam u dobrom bifteku.
ESNAESTO POGLAVLJE KONTROLNA LISTA Kada ovladate svim tehnikama koje sam izlo io - ako ste poput veine diplomaca Kontrole uma -mo ete upotrebljavati nekoliko tehnika koje vam najvi e odgovaraju, a ostale zapostaviti. Ve tinu i dobre rezultate mo ete lako ponovo postii uz br i pregled onih tehnika koje ste mo da zapostavili. Da bih vam u tedeo vreme, evo liste svih tehnika koje su opisane od treeg do etrnaestog poglavlja. 1. Kako da nauite da ujutru meditirate 32 2. Kako da iziete iz svog meditativnog nivoa 33 3. Kako da meditirate u bilo koje doba dana 33 4. Prvi korak vizuelizacije: va mentalni ekran 34 5. Prvi korak dinamike meditacije 37 6. Kako da re avate probleme putem meditacije 41 7. Kako da koristite tehniku tri prsta za trenutno priseanje 48 8. Koraci ka Brzom uenju 51 9. Kako pamtiti snove 60 10. Kako da odsanjate re enje problema 60 11. Kako da se oslobodite ne eljenih navika 71 - prekomerne ishrane - pu enja 12. Kako da funkcioni ete jasnovido 72 13. Kako da leite pomou jasnovidosti 78 14. Kako da sami sebe izleite 79 15. Kako da popravite svoj brak 89
SEDAMNAESTO POGLAVLJE RAD PSIHIJATRA U KONTROLI UMA U nekoliko prethodnih poglavlja Hose je objasnio Kontrolu uma i dao podrobna uputstva kako se mo e upotrebiti. Mo ete videti da su kod Kontrole uma prisutni vrlo duboki nivoi svesti i, kao i mnogi drugi, i vi se mo ete upitati da li se suoa vate s bilo kakvim opasnostima dok istra ujete, mo da prvi put, mone dubine sopstvenog uma. Hose i njemu bliski u upravi organizacije Kontrole uma tvrde da je dosada nje iskustvo pokazalo da pozitivni uinci ve banja nisu praeni bilo kakvim "ne eljenim sporednim efektima", da upotrebimo medicinski izraz. Drugim reima, koliko je poznato Hoseu i njegovim kolegama, niko ko je bio na kursu nije zbog njega dospe o u lo ije stanje. Jedan od diplomiranih polaznika Kontrole uma, iz medicinske struke, ispitao je sigurnost Kontrole uma putem testa kiselosti. Re je o Dr. Klansi MekKenziju (Dr. Clancy D. McKenzie), istaknutom filadelfijskom psihijatru i psihoanalitiaru, direktoru Filadelfijske slu be za psihijatrijske konsultacije i lanu Filadelfijskog psihijatrijskog centra koji ima i aktivnu privatnu praksu. On je takoe dugo prouavao jogu i druge meditativne discipline, biofidbek i parapsihologiju. U sklopu prouavanja na ovom polju, upisao se na kurs Kontrole uma 1970. godine. " eleo sam da vidim da li zaista poduavaju jasnovidosti, kao to su mi to preneli neki moji pacijenti kojima je kurs koristio. Uverio sam se da tu ima neeg od jasnovidosti i od tada sam posvetio dosta vremena i razmi ljanja da bih to dalje istra ivao." Jo dve stvari su pobudile njegov interes za Kontrolu uma: jedan komentar Sigmunda Frojda pri kraju njegove karijere i ne to to se desilo na jednom asu Kontrole uma. Frojd je rekao da u psihoterapiji budunosti najvi e obeava pravac koji e pokrenuti energije pacijenta. Dr. MekKenzi je jasno video ljude kako na asu Kontrole uma upotrebljavaju energije za koje nisu ni predpostavljali da ih posed uju. Ali, jo ne to je primetio na ovom asu: "Od trideset osoba, troje je bilo emotivno uznemireno, a tu je bila i etvrta, ija je stabilnost dovedena u pitanje. a je bio razlog? Da li kurs ubrzava du evne bolesti ili su oni bili bolesni i pre do laska? Da li su moji neurotini pacijenti kojima je kurs koristio samo imali sree?" t
Najpraktiniji nain da se to sazna, razmi ljao je, bio je da se ljudi testiraju pre i posle kursa. Test se sastojao u pa ljivom posmatranju psiholo ki najranjivijih. Tako su se on i kolega Dr. Lens S. Rajt (Lance S. Wright), profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pensilvaniji, upustili u istra ivanje. Za sledee etiri i po godine, 1 89 psihijatrijskih pacijenata se dobrovoljno javilo za obuku u Kontroli uma. Da bi test bio uverljiviji, primenili su jo podrobnije istra ivanje na onima iz grupe koji su bili
psihotini ili na granici psihotinosti, kao i onih koji su se oporavili od psihoza. Njih je bilo 75. Zbog ve zapa enog korisnog uinka kursa na zdrave ljude, za Dr. MekKenzija i Dr. Rajta rezultati ovih testova nisu bili iznenaenje. Psihijatrijskim pacijentim a stalno se pobolj avalo mentalno zdravlje. Onima koje interesuje stroga racionalnost i precizna kontrola naunog istra ivanja, evo nekih detalja. Od 75 pacijenata iz grupe neuravnote enih, 66 su bi li pacijenti Dr.MekKenzija. Stoprocentno su predstavljali njegove psihotine i pacijente na granici psihotinosti koji su eleli da pohaaju kurs. Na poetku istra ivanja, pacijente su oprezno slali jednog po jednog, kako bi ih izbliza pratili u sluaju bilo kakvih znakova bolesti na njima ili u razredu. Pore d toga, prema reima Dr. MekKenzija, slali su ih za vreme "njihovih stabilnijih perioda". Kasnije je otkrio da pacijente mo e da alje i dok su u manje stabilnim periodima; etvoro je oti lo u vreme svojih aktivnih deluzija. Jo kasnije, mirno je slao po nekoliko neuravnote enih pacijenata istovremeno, neki put est ili vi e njih. Kao deo istra ivanja, testirao je 58 pacijenata pre i posle kursa da utvrdi kakve promene mo e da prouzrokuje. Test "The experiential world inventory" sadr i 400 pitanja koja treba da odmere kako pojedinac opa a stvarnost -slino uvenom Ror ahovom testu pomou tablica sa mrljama mastila i boja, ali u pisanoj formi. Razlika izmeu rezultata pre i posle kursa je impresivna: 36 je pokazalo dramatino pobolj anje u opa anju stvarnosti, 21 je ostalo otprilike na istom, a 1 je pokazao p ad. Osoba iji je rezultat bio u padu bio je dvadesetdevetogodi nji katatonini shizofreniar koji je -prvi put u ivotu -prestao da uzima lekove i poeo da izlazi s devojkom. "Kliniki", zakljuio je Dr. MekKenzi, "imao je vi e emocionalne energije i bolje je izgledao dok je i ao na obuku. Meutim, izlasci su stvorili konf likt i postao je uznemiren dve nedelje posle kursa. Hospitalizacija nije bila neophod na." Naravno, svi pacijenti su bili pod psihoterapijom -mnogi godinu i vi e - to je Dr. MekKenziju dalo izuzetnu priliku da uoi kakve su stvarne klinike promene nastupile posle kursa. Evo neeg od onoga to je prona ao: Jedan tridesetogodi nji pacijent, shizofreniar, ranije je verovao da mu neko telepatski alje naredbe da nekoga ubije. Sreom, nikada nije uspeo da nae pravu osobu. Za vreme terapije posle kursa prvi put je bio u stanju da razgovara o svo jim deluzijama. Njegova emocionalna energija je bila mnogo vea i imao je jasnije poglede na ivot. Uskoro se vratio na studije i odbranio doktorsku tezu. "Njegova sposobnost da to uradi bila je direktno povezana s pohaanjem kursa", objasnio je Dr. MekKenzi. Od dvadesetosam pacijenata koji boluju od razliitih oblika depresije (involutivne, psihotine, shizo-afektivne i manino-depresivne) dvadeset estoro se osealo bolje posle kursa. Druga dvojica, koja su izvestila da se oseaju jo depresivnije, ne samo da su pokazali bolji rezultat na upitniku, ve su, kao i ost ali, bili u stanju da rade na problemima s kojima prethodno nisu mogli da se suoe.
Dvadesetjednogodi nja devojka je odluila da izvr i samoubistvo i bila je u ranom stadijumu akutne psihoze. Uveravala je Dr. MekKenzija da joj, to god da uradi, ne mo e pomoi; izvr ie samoubistvo u svakom sluaju. On joj je preporuio da pohaa kurs. Do kraja nedelje bio je "krajnje zaprepa en; ona je reagovala bolje nego bilo koji drugi pacijent. Bila je to jedna od najdramatinijih remisija koje sam ikada video." Prona la je novi mir, bila je racionalnija i njene misli vi e nisu jurile as u jednom as u drugom pravcu. Podjednako je va no da je vei deo njenog pesimistinog tereta nestao. U klinikom izve taju, Dr. MekKenzi i Dr. Rajt ka u: "Hospitalizacija i velike doze medikamenata nisu mogle toliko da je smire. Ponov ila je kurs dve nedelje kasnije i pobolj anje je ponovljeno. Promene su bile dramatine; sledeih est meseci bila je u stanju da bolje sarauje u terapiji". Godinu dana kasnije, Dr. MekKenzi je smatrao da se potpuno oporavila od akutnog oboljenja. Psihoze su, naravno, ozbiljni mentalni poremeaji. Neuroze su mnogo manji poremeaji. Od 189 pacijenata koji su pohaali kurs Kontrole uma, 114 su imali samo neurozu. Svima je kurs koristio. Sumirajui svoje klinike nalaze u prethodno spomenutom dokumentu, lekari su zapisali: "Oni koji su posle obuke nastavili da ve baju Kontrolu uma bili su u stanju da njome uveliko izmene svoj ivot, ak i oni koji nisu ve bali mogli su da je upotrebe u vreme kriza, kada su morali da se suoe sa stresom ili kada su morali da donesu va ne odluke. Za sve je to izgledalo kao iskustvo irenja svesti, otkrie da mogu upotrebiti svoj um na razliite naine. Grupni entuzijazam pri kraju kursa se uveao i veina je osetila jau emocionalnu energiju. Grupa neuravnote enih takoe je pokazala impresivnu kliniku promenu. Samo se spomenuti dvadesetdevetogodi njak koji je tek poeo da izlazi jo vi e uznemirio, a ostali su iz obuke izvukli bar neke koristi. Mnoge apatine osobe malog ili goto vo bez emocionalnog odziva, prvi put su se neim odu evile. Izgledalo je da zaista posle kursa postoji promena u emocionalnoj energiji i pobolj anje u reakcijama. Imali su pozitivniji stav prema svojoj budunosti a neki su bolje razumevali svoje psihotike procese. Deluzivni pacijenti su, sasvim izvesno, bili manje deluzivni p osle obuke. Smanjena je napetost a uveano opu tanje. Pacijenti su nauili da se oslone na sopstvene snage da shvate, suoe se s problemima i re e ih, a sposobnost da to sve urade dala im je vi e sigurnosti." Kako su svi sem jednog od 189 pacijenata imali koristi od kursa, Dr. MekKenzi zakljuuje da je kurs vi e nego siguran i od koristi; mo e biti bezgranino koristan kao sastavni deo psihoterapije. Sada skoro svi njegovi pacijenti pohaaju kurs. Ne ki od njih su uz pomo tehnika Kontrole uma skratili trajanje svoje terapije za dve godine.
Jedna od tehnika, Kontrola snova, "mo e se pokazati kao jedan od glavnih proboja u psihijatriji. To je brz i pouzdan nain za razumevanje i re avanje problema." Upuen u Frojdovu analizu, Dr. MekKenzi ne vidi sukob u nainu na koji frojdovci tumae spontane snove i u tome kako diplomirani polaznici Kontrole uma tumae svoje programirane snove. " elja u frojdovskom snu postaje elja za odgovorom", obja njava. Meutim, on upozorava: "Neophodno je obezbediti da nesvesna elja sna ne istisne svesnu elju za dobijanjem odgovora." Pacijentkinja koja je neko vreme bila na terapiji kod Dr. MekKenzija pozvala ga je da mu javi da e biti sme tena u bolnicu usled bolova u grudima i stomaku. On joj je rekao da umesto toga doe na psihijatrijsku kliniku. Poziv ga nije iznenadio. J o je ranije primetio ta se pribli ava. Njeno mentalno stanje se pogor avalo. Na psihijatrijskoj klinici, Dr. MekKenzi ju je uputio da programira san tako dad obije odgovor na etiri pitanja: U emu je problem? Gde je? ta je njegov uzrok? Kako ga se mogu osloboditi? Evo ta je sanjala: zajedno sa mu em i njihovo troje dece vozila se vijugavim putem. Poeo je da pada sneg i kola su skliznula s puta. Uskoro, kola su bila prekrivena snegom. Mu joj je rekao da ugasi motor; zatim je do lo osmoro ili desetoro ljudi iz grada da ih otkopa. Kad su se izvukli iz kola njihovo troje de ce je nestalo. Ne to dalje, put je postajao slepa ulica. Drugi put se nastavljao pod pravim uglom na drugi put, opet pod pravim uglom, koji je opet vodio u jo jedan put auto put, takoe pod pravim uglom. Po to je uo njen san, Dr. MekKenzi je posumnjao da ona opisuje crevni trakt i zamolio je da nacrta mapu "vijugavog puta". To je i uinila i, sasvim sigurno, put je prilino sledio tok ljudskog crevnog trakta -u odgovarajuoj proporciji. tavi e, kasniji medicinski pregledi su pokazali poremeaj u taki koja je tano odgovarala mestu na kome su kola skliznula s puta -tamo gde tanko crevo prelazi u debelo. Drugim recima, san ove ene (koja skoro ni ta nije znala o anatomiji ne zavr iv i ni srednju kolu) tano je ukazao na poremeaj u segmentu od 2,5 cm od oko 6 metara dugog ljudskog crevnog trakta. I jo ne to: sneg je, prema simbolici njenog sna, bio mleni proizvod koji je prouzrokovao uznemirenje creva i na neki nain izazvao poremeaj. Savet njenog mu a da iskljui motor bio je -ponovo simbolino -najbolji savet koji je mogla dobiti: znaio je "zatvori dovod goriva telu; prestani da jede ". Osam ili deset osoba koje su ih otkopale su, jezikom sna, prsti para ruku. Ovo mo e predstavljati leenje dodirom ili hirurgiju. Iznenadni nestanak dece bio jeispu njenje elje. elela je da joj se sklone s puta kako bi vi e mu evljeve pa nje imala za sebe. Dr. MekKenzi ju je prebacio u bolnicu jer je takav crevni poremeaj zahtevao neodlo nu hirur ku intervenciju. Meutim -naoru ana razumevanjem svog sna i znanjem o premoi uma nad telom koje je dobila na asovima Kontrole uma, i
oekujui, osim toga, operaciju -poela je da se oslobaa poremeaja. Jedan sat nakon to je Dr. MekKenzijeva dijagnoza zasnovana na snu medicinski potvrena u bolnici, ona se potpuno oslobodila poremeaja i operacija joj nije bila potrebna. Njen hirurg je bio zapanjen. Dr. MekKenzi je kasnije saznao da je ova ena ve imala etiri puta u poslednjih dvadeset godina operacije usled crevnih poremeaja, i njen hirurg mu je rekao da j e to svaki put bilo na istom mestu. Izgleda da je ona nauila da prouzrokuje bolest kad god je to bilo psiholo ki potrebno. Drugom prilikom, osamnaestogodi nja erka ove ene do la je kod njega zbog problema - bila je u drugom stanju ali ne i udata. "Zaboga, ta da radim?", upital a je. Opet je savetovao da se do odgovora doe putem Kontrole snova. U njenom snu se pojavio jedan mu karac. On je rekao: "Rodi dete, saekaj tri godine, udaj se, a zati m se preseli u drugu dr avu." "Ja joj nisam mogao dati bolji savet", rekao je Dr. MekKenzi. Stopa razvoda meu tinejd erima je 80%, tako da je tri godine ekanja kod kue bilo logino. Taj ovek je bio prava osoba za nju, ali za uspe an brak bolje bi bilo da odu dalje od kue i roditelja." U drugom sluaju Kontrola snova je dovela do potpuno nove terapijske tehnike koja je skratila vreme terapije za nekoliko godina. Problem ove pacijentkinje bi o je u tome to je, kad god bi njen mu zakasnio na veeru vi e od deset minuta, povreivala svoje rune zglobove. Mesecima je Dr. MekKenzi poku avao da joj objasni da, reagujui na ka njenje svoga mu a, u stvari pre ivljava oseanje iz detinjstva koje se javljalo kada njen otac, alkoholiar, ne bi do ao kui. Kad to jednom shvati, prestae da povreuje svoje rune zglobove, ali obja njenja Dr. MekKenzija nisu uspevala da prodru do nje. Kako su stvari i le, enu su oekivale jo dve godine terapije, dva puta nedeljno. Dr. MekKenzi je preporuio da programira san. Ispostavilo se da je njen san bio iznenaujue kreativan, to je preko noi re ilo problem. Sanjala je kako je Dr. MekKenzi snimio, za nju veoma uznemirujue izjave. Kod kue je preslu avala ovaj snimak, snimajui istovremeno, na drugoj traci, i sopstvene reakcije. Zatim je drugu traku dala Dr. MekKenziju da je saslu a i protumai. Na svako od njegovih tumaenja uzvikivala bi: "O, kako sam glupa!" Njegova tumaenja su istakla da je ona me ala dve razliite stvarnosti, pro lu i sada nju. Zahvaljujui snu, prvi put je to shvatila. Vi e nikada nije povredila rune zglobove. "Ovaj izuzetno programirani san je potpuno izleio pacijenta. Kontrole pacijenta u sledee tri godine potvrdile su njeno dobro stanje", izvestio je Dr. MekKenzi. Drugi pacijent je patio od klaustrofobije i vi e od godinu dana se borio da doe do njenog uzroka. Ispostavilo se da je uzrok vrlo zanimljiv. U programiranom snu , sa jo tri osobe na ao se u pravougaoniku omeenom konopcem. U uglu izvan ovog 72
pravougaonika, nalazio se jo jedan, manji, takoe omeen konopcem. Svi su poku avali da izau iz veeg pravougaonika kroz manji. Znaenje ovog sna postaje jasno ako vee podruje shvatite kao matericu, a manje kao njen grli. Izvan omeenog prostora je bio zeleni pa njak s kravama (dojke). Jedan od pacijentovih drugova potrao je prema manjem pravougaoniku, ali zaustavila ga je nevidljiva prepreka (zid materice). Blizu kope na njegovom kai u bila je zakaena niska limenih konzervi (pupana vrpca). Pacijent je znao da bi morao nekako da izae odatle, ali je odluio da prvo pusti ostale. To mu je stvorilo oseaj nervoze, kao kad dr ite govor -ne to to je znao da mora da uradi, ak iako mu prouzrokuje stres i nervozu (trauma raanja) -ali ekalo ga je olak anje kada se zavr i. Ostalo troje u pravougaoniku bila su njegova braa i sestra. Ovaj san mu je dao potreban uvid u njegovu klaustrofobiju. Ono to ovaj san ini naroito zanimljivim nije to to osobu vraa u prenatalno stanje -to je dosta uobiajeno -ve to upuuje na "nevidljivu prepreku". Da li ovo, pita se Dr. MekKenzi, nagove tava mogunost jasnovidosti pre roenja? Dr. MekKenzi ne savetuje samo svoje pacijente da upotrebljavaju Kontrolu uma, on je i sam upotrebljava da bi pomogao svojim pacijentima. "Kada koristim Kontrolu snova do mene dopiru zaprepa ujue mudrosti." Jedne noi programirao je san u vezi s pacijentom koji je dolazio na psihoanalizu, mladiem od dvadesetsedam godina koji dve godine nije iza ao sadevojko m. ene su protiv njega, osim toga ne donose ni ta dobro. U svom snu Dr. MekKenzi je uo samog sebe kako govori: " to se mene tie, sasvim je u redu ako nikad ne bude imao heteroseksualni odnos." Kada se sledei put pacijent alio na ene, Dr. MekKenzi je upravo to rekao. Delovalo je. Pacijent se zapanjio. Izbegavanje ena bio je njegov nain da se suprotstavi leenju -sada mu to vi e ne vredi. Pored toga, uspaniio se pri pomisli da vi e nikada nee imati zdrav odnos sa enom. Te noi ga je imao. Dr. MekKenzi, koji je postao konsultant Silva metoda Kontrole uma, i dalje traga za novim nainima upotrebe Kontrole uma za pobolj anje i ubrzanje psihijatrijskog leenja. Istovremeno, istra uje i mogunosti upotrebe Kontrole uma u mnogo irim podrujima medicinske prakse - u dijagnosticiranju oboljenja. Prvi korak u ovom istra ivanju je nala enje naina za merenje pouzdanosti rada na sluajevima, tehnike Kontrole uma. Posle tri godine istra ivanja, veruje da je blizu onoga to naziva "potpuni istra ivaki model", onaj koji uklanja sve druge promenljive i procenjuje samo izabrane modele. Njegova namera je da nae nain za medicinsku upotrebu tehnike rada na sluajevima. Dijagnosticiranje u medicini ponekad ukljuuje istra ivake operacije ili lekove koji mogu prouzrokovati neugodnosti ili opasnosti za pacijenta -a nijedna dijagnostika tehnika nije uvek ispravna. Jasnovida dijagnoza nee biti opasna za
pacijenta ukoliko se omogui dokazivanje njene pouzdanosti. Dr. MekKenzi radi upravo na tome.
SLUAJ A: ZNAAJNO: Svrha ovog eksperimenta je da pravilno otkrije mesto nepravilnosti ili bolesti. Molimo vas da ograniite svoj rad na otkrivanje ne utiui na bolest tokom eksperimenta. Uputstvo: 1. Debi Vekio (Debbie Veccio) ima 23 godine i ivi u Majamiju, Florida. Ona ima zdravstveni problem u emu joj mo da mo ete pomoi. Molim vas da uete u va nivo Kontrole uma i naslikate ili zamislite Debi ispunjeni eljom da odredite mesto oboljenja. Kada budete smatrali da vam je to po lo za rukom, popunite samo JEDAN krug na dijagramu A, najbli i mestu za koje ste osetili ili pretpostavili da je ono pravo. Va no upozorenje: ako popunite vi e od jednog kruga na dijagramu, va odgovor nee biti uzet u obzir. Tek po isteku pauze od 10 minuta mo ete prei na sluaj B.
2. Sintija Koen (Cynthia Cohen) ima 21 godinu i ivi u Majamiju, Florida. Ona ima zdravstveni problem u emu joj mo da mo ete pomoi. Molim vas da uete u va nivo Kontrole uma i naslikate ili zamislite Sintiju, ispunjeni eljom da odredite mesto oboljenja. Kada budete smatrali da vam je to po lo za rukom, popunite samo JEDAN krug na dijagramu B, najbli i mestu za koje ste osetili ili pretpostavili da je ono pravo. Po to priroda ovog eksperimenta ukljuuje samo otkrivanje, nemojte delovati na izleenje. SLUAJ B:
Svoj istra ivaki model prvi put je probao u razredu od 30 polaznika Kontrole uma. Tanost rezultata je bila vea od stepena verovatnoe 200:1. Bio je ohrabren, ali eleo je da usavr i svoje metode i da obezbedi kompjutersko praenje rezultata. Proverio je svoje planove u statistikom odeljenju Univerziteta u Pensilvaniji gde su se slo ili da je zaista uklonio sve "promenljive" koje smetaju jasnovidom istra ivanju i da e njegova merenja biti tana. Publikacija Kontrole uma objavila je crte e dva ljudska tela sa krugovima koje itaoci treba da oznae. Dato im je, kao u radu na sluajevima, ime, starost, pol i mesto boravka dve bolesne osobe. Ono to im nisu dali, to ni sam Dr. MekKenzi nije znao, bila je priroda bolesti. Lekar s Floride koji mu je dao ove sluajeve t rebalo je da to otkrije tek po to pristignu rezultati. Za novi istra ivaki model bitno je obraditi dva sluaja umesto jednog, to Dr. MekKenziju omoguava da izbaci sva nagaanja. Na primer, ako pacijent A, a ne pacijent B, ima ozledu na levom no nom zglobu, svaki upisani krug na levom zglobu noge pacijenta B bi bilo nagaanje. Ako je 5 italaca pogodilo da se radi o zglobu pacijenta B, mo e se pretpostaviti da e se podjednak broj italaca opredeliti za zglob pacijenta A. Sada pretpostavite da je 50 italaca oznailo levi zglob pacijenta A. Dr. MekKenzi bi od tog broja 5 zanemario kao nagaanje i zakljuio bi da je 45 njih funkcionisalo jasnovido. Kompjuter bi zatim odredio statistiki znaaj rezultata. Da bi ovo uspelo, sluajevi moraju biti razliiti. Da oba imaju povreene zglobove leve noge, metod iskljuivanja odgovora koji nisu dobijeni jasnovidim delovanjem ne bi se mogao upotrebiti. Lekar s Floride je pogre io; pribavio je dva sluaja koji, kako se ispostavilo, imaju povrede istih delova tela. Dr. MekKenzi je morao da promeni svoje planove i da rezultate proui na neki drugi nain. Umesto da uporedi sluaj A sa sluajem B, uporedio je broj tanih odgovora sa sledeim najveim brojem odgovora. Mada mu je kompjuter pokazao da su rezultati mogli biti sluajni samo u jednom od skoro milion sluajeva, on jo uvek ne smatra svoj eksperiment zavr enim jer se njegov istra ivaki model nije mogao slediti. U njegovom modelu ima mnogo vi e elemenata nego to je ovde naznaeno i on je izveo mnoge druge eksperimente koji su dali ono to naziva "statistiki znaajnim rezultatima". Celokupan njegov projekt toliko je znaajan da emo sigurno jo uti o njemu kada usavr i svoje tehnike. Umesto da jednostavno oznae krug koji ukazuje na mesto oboljenja, diplomiranim polaznicima Kontrole uma dae liste medicinskih oboljenja na proveru, obezbeujui tako specifinu dijagnozu. "Ova preliminarna istra ivanja", ka e, "ukazuju na visoke nivoe statistikog znaaja. Ipak, nisam spreman da iz njih izvlaim zakljuke. Neophodno je jo mnogo napornog rada. Ako i sledea istra ivanja budu podjednako ohrabrujua, mo da emo uspeti da omoguimo jasnovicima da poma u lekarima u postavljanju dijagnoza na naine mnogo pouzdanije od onih kojima se sada slu imo. Ovo bi
mogao biti pravi napredak u medicini. Suvi e je rano da bih to mogao da tvrdim, al i tome stremim u svom radu." Direktor istra ivanja Kontrole uma, Vilfred Han (Wilfred Hahn), biohemiar i biv i predsednik Fondacije za nauku o umu gaji iste nade kao i Dr. MekKenzi. "Jo od 19. stolea, od kada se naunim metodima potkrepljuju psiho istra ivanja, nekontrolisane (ponekad i nepoznate) "promenljive" dovodile su u pitanje i sama otkria. Da li e Dr. MekKenzi ostvariti napredak u medicini, kako sam ka e, tek ostaje da se vidi. Ali, verujem da je ve postigao napredak u svom istra ivakom metodu. Od svih prikupljenih podataka, on mo e izdvojiti psihike reakcije -mo e odstraniti sve otpatke, ostavljajui samo ono to eli da izuava, kao to hemiar koji izuava jedan trag elementa u vodi mo e da odstrani vodu i sve ostale elemente izuzev onog koji eli da proui."
OSAMNAESTO POGLAVLJE PORAST SAMOPO TOVANJA "Gubimo isuvi e vremena potcenjujui sami sebe. Kada bismo bar pola tog vremena proveli istra ujui u svom umu kako da se suoimo sa ivotom, otkrili bismo da smo mnogo jai nego to mislimo", rekla je pevaica i igraica Kerol Lorens, u listu "Chicago Tribune", 14. novembra 1975. godine. Ona je zavr ila kurs Kontrole uma na preporuku pevaice Margerit Pjaca, diplomiranog polaznika. Zaista, mnogi od nas su sputani uskim idejama o tome ko smo i ta mo emo da uradimo. Uskoro ete do iveti radost razbijanja tih ogranienja i pronala enja novih sloboda izvan njih. Kada shvatite za ta ste sve sposobni, va e samopo tovanje e porasti. Na ovu su temu raene brojne studije, s poznatim rezultatima, u kojima nalazimo iroke grupe ljudi - od onih koji nemaju naroitih problema do onih ije se samopouzdanje oigledno raspada -od studenata do alkoholiara, narkomana, kriminalaca i sirotinje koja ivi od socijalne pomoi. Pogledajmo prvo studente. Predavanja Kontrole uma su odr ana, i to esto, kao sastavni deo nastavnog programa, na dvadesetetiri koled a i univerziteta, esnaest srednjih i osam osnovnih kola. Mogli biste oekivati da isti kurs, predavan na isti nain u razliitim kolama studentima razliitog doba i razliitog kulturnog i ekonomskog profila, daje razliite rezultate. Nije tako -rezultati su toliko ujednaeni da se sa sigurno u mo e tvrditi da se u osnovnim crtama mogu predvideti. Uvedite Kontrolu uma u kolu i rezultat su studenti jaeg samousmerenja, i s izra enijim samoodreenjem usled pobolj ane sposobnosti za samostalno re avanje problema. Drugim reima, s jaim egom. Ovo je nauno utvrdio Dr. D ord de So (Dr. George de Sau), biv i direktor obrazovnog istra ivanja za Silva metod Kontrolu uma, prethodno direktor Savetovali ta i istra ivanja na Area Community College u Vilijamsportu, Pensilvanija. Prvi test, 1972. godine, obavljen je u gimnaziji u Halahanu (Filadelfija), gde j e 2.000 studenata pohaalo kurs. Nedelju dana pre i dve nedelje posle kursa, grupi o d 220 nasumice odabranih studenata dati su kolski upitnici o linosti16 sa 140 pitanj a koja podrobno otkrivaju kakvu predstavu osoba ima o samoj sebi. Ovaj presek linosti mo e se tada nacrtati kao vrsta portreta sa etrnaest svojstava -pustolovan, hedonista, samouveren, itd. Ovaj test ima iroku upotrebu pri istra ivanju i savetovanjima. Predstave koje su ovih 220 studenata imali o sebi uklopljene su u jedinstven profil grupe, radi uporeenja pre i posle kursa. Rezultati: znatan pomak ka veoj snazi ega, samouverenosti i stalo enosti, udaljavanje od nestrpljivosti, nesigurno sti i ravnodu nosti. Studenti se nisu izmenili u pogledu ravnote e izmeu dominacije i 16 Upitnike je izdao Institut za ispitivanje linosti i sposobnosti (Institute for Personality and Ability Testing). 79
potinjenosti, ne nosti i grubosti. Sve ovo je doprinelo tome da ovi studenti imaju vi e po tovanja prema sebi posle kursa Kontrole uma, nego pre. Prirodno, s promenom ivotnog obrasca, na pogled na same sebe menja se iz dana u dan. Da smo nasumice odabranoj grupi dali test i zatim ga ponovili tri ne delje kasnije, primetili bismo izvesne promene. Autori testa su i ovo prouavali. Normalno je oekivati izvesne sluajne promene i njihova je stopa proraunata. Da bi se ocenili rezultati iz Halahan kole bilo je neophodno odrediti koliko su prom ene iz izve taja vee od onih koje su izazvane sluajem. Evo ta je otkriveno: Da bi sluajem nastale pozitivne promene u snazi ega poput onih koje donosi Kontrola uma u Halahan koli -test bi se morao davati vi e od hiljadu puta, nasumice izabranoj grupi -vi e od hiljadu puta da bi se podudarila promena u samouverenosti, vi e od hiljadu puta da bi se podudarila promena kod stalo enosti. Razliku je stvorila Kontrola uma, a ne sluaj. Za vreme kursa, D o Klark, reporter lista "Philadelphia Daily News" intervjuisao je neke studente u toku pauze za ruak. U lanku koji se pojavio 27. septembra 1972. godine citirao je trinaestogodi nju Keti Bredi koja je grickala nokte od svo je osme godine: "Grickala sam ih kad god sam bila nervozna. Dok sam jutros bila u uionici po elela sam da ih grickam, ali nisam to uinila. U sebi sam pomislila: 'Nemoj da gricka nokte.' Zatvorila sam oi i opustila se." Pat Ajzenlor mu je rekla da je odolela elji da se potue s mlaim bratom, to se skoro nikada ranije nije desilo. "Rekla sam sebi: 'Nema svrhe razbesneti se. Za to se tui?' I nisam to uinila. Jutros sam se takoe oslobodila glavobolje i to govorei samoj sebi da je se oslobaam. Znam da zvui udno, ali deluje." Uporedimo sada rezultate iz ove kole sa druge dve studije, prve iz Lorensvila, Katolike kole iz Pitsburga, i druge iz Sent Fidelisa, Katolike kole za sve tenike. I u Lorensvilu i u Sent Fidelisu, kao i u Halahanu, najvea promena kod studenata bila je u snazi ega. tavi e, ova promena je bila jednoobrazna -u svakoj koli profil grupe se toliko popravio da bi se isto moglo dogoditi sluajno samo jednom u hiljadu puta. Isti stepen promene desio se u stalo enosti i u Halahanu i u Lorensvilu, a ne to manji u Sent Fidelisu. Razliiti stepeni promene u samouverenosti, svi vrlo pozitivni, dogodili su se u sve tri kole. Otkria, delimino ovde navedena, nisu sasvim zadovoljavala Dr. de Soa. Iako su ga obradovali pozitivni rezultati a jednoobraznost koristi od Kontrole uma otklo nila sumnje, ne to je nedostajalo. Testiranje grupe pre, i dve nedelje posle kursa Kontrole uma, ne otkriva da li e ta korist biti trajna; testiranje etiri meseca po sle kursa bi to pokazalo. Dr. de So ga je sproveo u Lorensvilu i Sent Fidelisu -i su oio se s nekim iznenaenjima. U svim navedenim karakteristikama -snazi ega, samouverenosti, stalo enosti -studenti obe kole popravili su se daleko vi e u etvoromesenom periodu nego u one dve nedelje neposredno po zavr etku kursa. U svom izve taju o ovim istra ivanjima Dr. de So je zakljuio: 80
"Mo da se promene koje su se dogodile kod navedenih studenata u njihovim razliitim obrazovnim okvirima mogu najbolje proceniti iz perspektive kao to je ona koju ima D on Holt, vaspita i autor. On smatra da proces obrazovanja esto poduava glupostima to doprinosi poveanju anksioznosti, oseanju krivice i skoro neprekidnom oslanjanju na spoljnu potvrdu ili osporavanje -sve su to uslovi koji stvaraju pokorno, neurotino i robotizirano pona anje, i niim ne podspe uju obrazovanje ili ljudski razvoj. Postoje razumni osnovi za verovanje da se isti u slovi nalaze i u ostalim dru tvenim institucijama. Izneti podaci proiza li iz istra ivanja ukazuju, bar iz obrazovne perspektive, sve u, sprovodljivu alternativu. Faktor promene koji je uporan i jak posle obuke Kontrole uma je taj koji vr i pomeranje ka unutra njim repernim takama -drugi nain da se izrazi spoznaja sopstvene vrednosti i znaajan korak ka samokontroli nasuprot spoljnoj kontroli, od strane drugih." U veini kola u kojima se predaje Kontrola uma svi uitelji su obavezni da zavr e kurs. Razlozi -svi sem jednog -dovoljno su oigledni, uzimajui u obzir koristi od obuke. Uitelji postaju manje nervozni, strpljiviji, a studenti lak e pro vode vreme na njihovim asovima. Dobro je poznato da uitelj koji malo oekuje od svojih uenika malo i dobija, a onaj koji oekuje vi e i dobije vi e. Uitelj obuen u Kontroli uma imao je direktno iskustvo u onome to u etrnaestom poglavlju Hose naziva "kosmika lista prava" ija se nadle nost prostire irom ljudskog roda. Jedan ovako obuen uitelj nee nikad ismejavati neiju "mentalnu opremu" -isuvi e je dobro upoznat sa ogromnim delokrugom svakog ljudskog uma da bi to uinio. Usled toga postaje bolji uitelj, ak i ako njegovi aci nikada nisu uli za Kontrolu uma. Meutim, kada su i aci i uitelj pro li obuku u Kontroli uma, u razredu se dogaaju sjajne stvari. Nastavnica srednje kole iz Bufala poduava svoje ake da se "usklade" prema D ord u Va ingtonu i drugim linostima iz pro losti kako bi im pomogle da ue istoriju, upotrebljavajui tehnike koje su nauili na zavr nim asovima Kontrole uma, kada su obraivali sluajeve. Na taj nain do ivljavaju istoriju. A da bi im pomogla kasnije, dok budu polagali testove, "pode avaju" se prema njoj i nalaze potvrdu svojih odgovora. Druga uiteljica na nivou koled a upuuje svoje studente da se "podese" na filozofe radi obja njenja onih mesta koja su im u njihovim radovima nejasna. "To deluje!", izjavljuje. Gospoa Liti, predava Kontrole uma u Vird inija Biu, nalazi posebno zadovoljstvo u poduavanju mladih od sedam do sedamnaest godina. Neka od njenih iskustava izneta su u lanku pod naslovom "Uenici napreduju posle kursa Kontrole uma" koji je objavljen u listu "Ledger Star" iz Norfolka (16. jul 1975.). Jedan od njenih uenika bio je na leenju od hiperkineze. Majka ovog hiperaktivnog mladia je izjavila: "Posle kursa promene su bile apsolutno fantastine. Moj sin je bio u
stanju da prekine sa uzimanjem lekova a njegove ocene su se popele sa C na A. Kontrola uma mu je dala saznanje da ima mo da se promeni." I ocene drugog uenika iste kole skoile su sa C pre kursa na A posle kursa. Neka druga uenica padala je na testovima izgovora. Posle kursa imala je ocenu A na svim testovima izgovora, a za godinu dana njena sposobnost itanja skoila je sa nivoa etvrtog razreda na nivo devetog razreda. Nije postojao praktian nain da se uporede oni koji su izabrali da idu na kurs sa onima koji to nisu uinili, ili da se kasnije izmeri razlika izmeu te dve grupe, je r na sve tri kole na kojima je Dr. De So sproveo testove pre i posle kursa skoro svi studenti su se opredelili za Kontrolu uma. Ovakva mogunost se, meutim, pojavila na Univerzitetu Skrenton u Skrentonu, Pensilvanija. Profesor Donald L. End l (Donald L. Angell) sa Grupe za Ljudske potencijale ponudio je diplomiranim studentima kurs na Savetovali tu za rehabilitaciju. Dovoljan broj studenata je odluio da ne ide na kurs tako da je bi lo mogue prouiti razlike. Dali su test slian onome koji je kori en u srednjim kolama -mada prilagoen odraslima -za 35 studenata koji su pohaali kurs i 35 koji nisu. Razlike izmeu ove dve grupe pokazale su se i pre poetka kursa. Oni koji su se opredelili za pohaanje kursa bili su, prema rezultatima testa, spremniji za nova iskustva i vi e okrenuti sebi. Oni koji nisu eleli kurs, bili su tradicionalniji, v ezani obiajima i pravilima, i praktini. Mesec dana posle kursa, obe grupe su ponovo testirane i osim to su se prvobitne razlike zadr ale, pojavile su se nove, vrlo znaajne. Grupa koja je pohaala kurs bila je emocionalno stabilnija i zrelija, samouverenija i opu tenija od druge grupe. Ukratko, ovo prouavanje ukazuje na to da su oni iji je izbor da pohaaju kurs Kontrole uma razliiti od onih koji to ne izaberu i da im kurs koristi. Dok je uzlet ka samopo tovanju va an za svakoga, od ivotne va nosti mo e biti za narkomana koji se bori da bi se oslobodio ove zavisnosti. Kontrola uma ima ogranieno iskustvo sa narkomanima, ali se to iskustvo pokazalo uputnim. Pol Grivas (Paul Grivas), jedan od direktora Centra Kontrole uma na Menhetnu, eleo je da vidi ta Kontrola uma mo e da uini za narkomane. Dobrovoljno je poeo rad sa etiri narkomana, dvojicom koji su uzimali metadon i dvojicom koji jo uvek uzimaju heroin. Prva dvojica su smatrala da je kurs koristan ali nije ih oslobodio metadona. Metadon stvara izuzetnu zavisnost i koristi se u mnogim programima oslobaanja narkomana od heroina. Odvikavanje od metadona je fiziki bolno, a bolovi su, ka u ovi narkomani, tako jaki da se nisu mogli koncentrisati na ve be Kontrole uma. Jedan od narkomana koji je jo uvek prvog dana kursa i odustao je. Onaj detoksikaciju -da se oslobodi droge javio gospodinu Grivasu i obavestiv uzimao heroin imao je krizu u porodici drugi bio je u stanju da izvr i sopstvenu tokom nekoliko meseci posle kursa. Zatim se i ga da ponovo uzima heroin, tra io je da
ponovi kurs. Gospodin Grivas je proveo dan sa njim u obnavljanju i pojaavanju ve banja Kontrole uma, i on se ponovo oslobodio droge. Mesecima potom, jo uvek je bio nezavisan; zatim se odselio, te je gospodin Grivas izgubio dalji kontakt s njim. Drugo nastojanje da se pomogne narkomanima pomou kursa Kontrole uma bilo je u okviru dru tvenog projekta u Bronksu, sa osamnaest biv ih narkomana od kojih su neki radili na projektu ili i sami bili organizatori. Oni koji su bili na kur su rekli su da su osetili da mogu da upravljaju sobom mnogo vi e nego ikad ranije, a nekoliko njih, mesecima kasnije, reklo je da su ak bili u stanju da prenesu neke od ve bi svojim porodicama. Pouzdani test pre i posle kursa nije bio mogu jer, tri meseca kasnije, mnogi od prvobitnih osamnaest narkomana nisu vi e bili dostupni. Da li su nas ova dva iskustva neem nauila? "Da", ka e Pol Grivas. I dok jo uvek nema statistikog dokaza, njegovo iskustvo ukazuje na dve stvari: Prvo, Kontrola uma ne bi trebalo da ue u ivot narkomana samo na etrdesetosam sati, a zatim da sve ostalo prepusti njemu samom. Za mnoge od nas to je iskustvo koje se stalno menja, ali narkomanu -koji treba da savlada, tokom godina, a mo da i celog ivota stvaranu, jaku negativnu uslovljenost uz mentalnu i fiziku zavisnost -neophodni su esti podstreci tokom du eg perioda. "Dajte mi mogunost da ovako postupim u toku programa rehabilitacije narkomana i siguran sam da u dobiti rezultate", rekao je Grivas. Drugo, narkomani te ko savlauju zavisnost od droga, ali zato mnogo lak e pristupaju ve banju Kontrole uma nego mnogi drugi. Razlog je, kako veruje gospodin Grivas, u tome to Kontrola uma podrazumeva izmenjeno stanje svesti. Dok veina ljudi nije nikada iskusila drugo stanje svoje svesti, narkoman to esto ini. Ono to nije ranije radio jeste ulazak u korisni nivo uma na kom ima kontrolu umesto da je gubi. To je ono gde Kontrola uma pru a posebne nade narkomanima. Mada nije bilo obimnih studija na ovom podruju, dovoljno je pria o pojedinanim uspesima diplomiranih polaznika Kontrole uma, to nagove tava da je poverenje gospodina Grivasa u Kontrolu uma sasvim osnovano. Evo jednog linog iskustva diplomiranog polaznika Kontrole uma koji je izleio sopstvenu zavisnost 1971. godine. Jo uvek je "ist". "Znao sam da imam ozbiljan problem: zavisnost od heroina. Kako kurs nazvan Kontrola uma koji, izmeu ostalog, tvrdi da poma e ljudima da se oslobode ne eljenih navika, mo e da pomogne meni kad sam ve probao veinu metoda rehabilitacije narkomana? To je bilo van moje tada nje moi razumevanja. Skeptian -kakav sam bio posle odlazaka psihijatrima, psihoterapeutima, posle metadonskih programa i bolnica -bio sam spreman da probam bilo ta! Bio sam uveren da neu pre iveti jo tri godine do svog tridesetog roendana ukoliko ne prekinem s kori enjem heroina i nainom ivota koji je zahtevao, kako bih se svakodnevno snabdevao drogom vrednom do 200 dolara. 'Navika nije ni ta drugo do utisci koji se u mo danim elijama pojaavaju ponavljanjem', rekao je instruktor Kontrole uma. Promenite programiranje na nivo u
uzronosti, podsvesti', nastavio je, 'i promeniete obrasce pona anja na delotvornom nivou, u spolja njoj svesnoj dimenziji'. To je logiki imalo smisla, ali moj emotivni nivo mi je govorio da mi je droga neophodna kako bih prestao da budem preosetljiv na ivot i na negativna oseanja koja sam imao prema sebi. Tada nas je instruktor upoznao s tehnikom kojom emo promeniti sliku o sebi, kojom, umesto slabe, bezvoljne, neefikasne osobe postajemo pouzdano, samosvesno, zdravo ljudsko bie. Jo uvek skeptian, ali sa iskrom nade, poeo sam da se menjam ma tajui u Alfi. Programirao sam se tri puta dnevno -ujutru, u podne i uvee -da do 20. jula, tridesetog dana od prvog programiranja, sva elja za drogom zauvek nestane. Tokom ovih trideset dana nastavio sam da uzimam drogu, ali sam polako smanjivao koliine, planirajui da se odreenog dana u potpunosti oslobodim zavisnosti od droge. Tog va nog dana u julu prestao sam da uzimam drogu i od tada je vi e nikada nisam upotrebio. To nije bilo kao bezbroj puta ranije kada sam prestajao sa upotrebom droge da bih joj se posle nekoliko dana ili nedelja ponovo vratio. Ovo g puta sam osetio svim svojim "biem" da zaista nemam nikave elje za drogama. Bez snage volje, bez zamene, bez potiskivanja oseanja ili elje. Uspelo je! Konano slobodan!" Jo jedan oblik zavisnosti, alkoholizam, daleko je ra ireniji nego uzimanje droga i upropa ava mnogo vi e ivota -samo u SAD na milione. Njegove rtve takoe imaju oajniku potrebu da prevladaju oseanja bespomonosti, neuspeha i krivice, da izgrade samopouzdanje i stalo enost koji e im olak ati povratak zdravlju. Ovim potrebama je udovoljeno kada je 1973. godine 15 alkoholiara po lo na kurs Kontrole uma kao deo istra ivakog projekta u okviru institucije u kojoj su bil i na leenju. Rezultate je procenjivao Dr. De So. Primenio je isti test linosti koji je ranije upotrebio sa diplomiranim studentima na Skrenton Univerzitetu i, kao i u ranijim ispitivanjima, dao je test neposredno pre poetka i ponovo mesec dana posl e kursa. Najo triji kontrast kod ovih petnaest osoba pre i posle kursa bio je u manipulativnom pona anju. U profilu grupe uinjen je pomak od slabe kontrole dogaaja prema veoj iskrenosti i otvorenosti u kretanju ka ciljevima; pomak koji bi sluaj proizveo samo jednom u sto puta. Ostale promene su u glavnim crtama sledile obrasce uoene u ranije opisanim sluajevima aka i studenata. Imali su veu snagu ega i samopouzdanja, bili su opu teniji i otvoreni ka novim saznanjima -kvaliteti koji imaju neprocenjivu vrednost za onoga ko se bori protiv alkohola. Jedna od najznaajnijih promena bilo je smanjenje oseanja ugro enosti ili uznemirenosti. Dr. De So je napisao: "Podruje oseanja ugro enosti sa svojim izrazitim autonomnim tenzijama i prekomernom aktivno u mo e biti od znatne va nosti u razumevanju pona anja alkoholiara. Vrlo je mogue da alkoholiari koriste alkohol kao sredstvo kojim poku avaju da uravnote e svoje mentalne/fizike
simptome. Kao odgovor na neugodnu situaciju, alkohol, koji uspostavlja ravnote u duha i tela, mo e im doneti beg sa tog nivoa uznemirenosti. ini se da je u pobolj anju stava prema samom sebi i u umeu kontrole uznemirenosti prava zamena u alkoholu." Direktor ustanove u kojoj su se leili alkoholiari izneo je kako se svako od 15 novih diplomiranih polaznika Kontrole uma oseao est meseci kasnije (zbog diskrecije oznaeni su sa "subjekt" ili "S" umesto imenima). Subjekt 1: Nije se vratio na staro stanje po prolasku kroz 90-dnevni program rehabilitacije. Otkako je zavr io kurs Kontrole uma S. je od vrlo mirne, povuene jedinke postao ljubazna, otvorena, duhovita i mudra osoba. Subjekt 2: Od zavr etka kursa Kontrole uma S. se nije vraao na staro stanje i napustio je ustanovu i program rehabilitacije na pola puta. Izgleda da S. razvij a samopouzdanje i oseanje blagostanja. Subjekt 3: Nije se vraao na staro stanje od tretmana rehabilitacije u bolnikom programu. Posle kursa Kontrole uma S. je do iveo znaajan napredak u A.A (antialkoholiarskom) programu. Subjekt 4: U periodu od hospitalizacije do kursa Kontrole uma nije bilo povratka na prethodno stanje. Kurs je zaista ojaao uinak terapijskog tretmana. Subjekt 5: Bez povratka na prethodno stanje otkako je otpu ten sa bolnikog programa za rehabilitaciju. Subjekt 6: Bez povratka na staro stanje. Oseanje dobrobiti se kod S.-a znatno uveava. Pobolj anje se odra ava u iznenadnoj stabilizaciji cele porodice. Takoe je popravio ocene u koli. Subjekt 7: Do danas S. nije iskusio povratak na staro stanje. Posle kursa Kontro le uma, S. je prekinuo A.A. program. Meutim, oigledno je da S. ivi sa A. A. filozofijom. Odnosi u porodici se izgleda takoe popravljaju. Subjekt 8: Bez povratka na staro otkako je pohaao kurs Kontrole uma. Odnosi u porodici su se uveliko popravili. Ranije zajedljiv i prgav, S. je postao prijatn a osoba "koja ljubi svoje bli nje". Subjekt 9: S, ena, nije se vraala na staro stanje i trenutno je zaposlena. Subjekt 10: Bez vraanja na staro stanje. S. je sada okrenut ka cilju i konano je izmenio granice koje je samom sebi nametnuo i oekuje prilike za vi a dostignua. Subjekt 11: Otkako je pohaao Kontrolu uma S. tvrdi da mu je ivot po ao nabolje, to se vidi po blagostanju koje se osea u njegovoj porodici i njegovim radnim rezultatima. S. se nije vraao na staro stanje. Subjekt 12: Dvanaest godina na A. A. programu. Posle kursa Kontrole uma S. je imao jedno vraanje na staro stanje u trajanju od jednog sata. Potom, povremenih povrataka na staro stanje nije bilo. Subjekt 13: Bez povratka na staro stanje od otpu tanja s bolnikog programa rehabilitacije. Posle Kontrole uma, S. se postepeno konsoliduje. Pobolj anje je primeeno u oblastima kao to su posao, porodica, itd.
Subjekt 14: Otkako je pohaao Kurs Kontrole uma S. je imao nekoliko povrataka na staro stanje od kojih se sam izleio. Nije bio hospitalizovan ni zbog jednog od ovih povrataka, kao to je bio sluaj pre pohaanja kursa Kontrole uma.
Subjekt 15: Osam godina unutar i izvan A.A. programa. Hospitalizovan etiri puta pre pohaanja kursa Kontrole uma. Povremena skliznua ili povratak na staro stanje u meuvremenu. Posle kursa Kontrole uma S. je do iveo etiri povratka na staro stanje od kojih su dva zahtevala kratku hospitalizaciju. Kontrola uma bila je oigledno moan podstrek u borbama svih, izuzev poslednjeg od ovih alkoholiara. Jedna mala studija kao to je ova, naravno, nije dovoljna da doka e da Kontrola uma treba da bude prihvaena kao sastavni deo leenja alkoholiara. Meutim, pobolj ano oseanje blagostanja koje se jednoobrazno pojavilo i pre i posle testova na studentima i psihijatrijskim pacijentima jasno ukazuje da oni koji tra e bolje naine za pomo alkoholiarima treba da poku aju sa Kontrolom uma. Postoji jo jedno stanje koje ukljuuje u sebe i uni teno samopo tovanje, stanje koje nije samonametnuto kao zavisnost od droga ili alkohola, ali je mnogo rasprostranjenije - siroma tvo. Uzroci siroma tva i naini njegovog suzbijanja bili su predmet diskusija od postanka ljudskih zajednica. Kontrola uma se ne ukljuuje u t u raspravu, ali mo e biti od ogromne pomoi kada treba ubediti siroma ne da prikupe sve svoje snage i pomognu sami sebi. Nekima to mo e zvuati kao da se ve u lo u raspravu -kao da mi ubeujui siroma ne da pomognu sami sebi prihvatamo da su sami krivi za svoje siroma tvo. To je oigledno netano, ali svaka siroma na osoba mo e sebi pomoi u razbijanju svojih okvira kada u Kontroli uma pronae ono to i svi ostali pronalaze -veu sposobnost za upravljanje sopstvenim ivotom. Prvi ozbiljan napor da se istra i koliko mo e biti korisna, ukoliko uop te jeste, Kontrola uma kao deo programa rehabilitacije u socijalnom pogledu, bilo je istra ivanje izvr eno nad 40 mu karaca i ena koji su iveli od socijalne pomoi. Dobro je poznato da osoba koja ostane bez posla do ivljava udarac po svom samopo tovanju. To joj jo vi e ote ava da misli i pronae izlaz iz svog problema. ovek, dok tra i posao, osea se pora enim i omalova enim, bezvoljno obavlja razgovore za posao koji produ avaju njegovu nezaposlenost i jo vi e umanjuju njegovo samopo tovanje. Ovo ga na kraju dovodi do socijalne pomoi. Kada bi ne to moglo da utie na ovu silaznu spiralu i obezbedi realan uzlet u samopo tovanju, ta osoba bi bila u mnogo boljoj poziciji da sama sebi pomogne. Ovako je, manje-vi e, razmi ljao Lari Hildor, direktor socijalne slu be u Ottawa County Department, Miigen. On je i sam pohaao kurs i znao je ta ve banje mo e doneti. Jedino to se pitao bilo je da li se rezultati mogu izmeriti i kako bi to merenje izgledalo.
Da bi ostvarili projekat istra ivanja i izvr ili testiranja, zajedno se sa Dr. De Soom obratio Dr. D ejmsu Motifu (Dr. James Motiff) sa odeljenja za psihologiju na Houp Koled u, Miigen. Za test su izabrali iroko upotrebljavani "Tennessee Self Conce pt Test" koji sa sto pitanja na est strana, bele i pet aspekata mi ljenja o samom sebi: fiziki, moralno/etiki, lini, porodini i dru tveni. Test je sproveden dva puta, jednom pre kursa i jednom posle. Ve samo ovo mo e nekog da navede da rezultate vidi samo kao "Hotorn efekat" ("Hawthorne Effect"). Sredinom 20-tih i u ranim 30-tim godinama, Western Electri c Company je pokrenula dalekose an istra ivaki projekat da bi izuila razliite promene u uslovima rada koje bi mogle pobolj ati stanje duha zaposlenih u Hotornpo strojenju u ikagu. ta god da je kompanija uinila, stanje duha se popravljalo: oni uvedu neku meru, moral raste; izbace tu meru i moral opet raste. Zakljuak je da ljudi jednostavno vole da ih primeuju i to se odra ava na uzlet morala. Da bi izmerio mogui "Hotorn efekat" Dr. Motif je testirao drugu grupu ljudi koji su iveli od socijalne pomoi koji nisu bili na kursu Kontrole uma. Oni su bili dva puta testirani, ali za razliku od grupe Kontrole uma, nisu ni ta do iveli izmeu dva testa. Kod njih se nije pojavio "Hotorn efekat". Oni koji su pohaali ve banja Kontrole uma zavr ili su sa radikalno izmenjenim pogledom na sebe -promene koje su u pojedinim sluajevima prevazilazile sluajnosti u proporciji od milion prema jedan. Promene su bile dramatine u svim kategorijama. Novi diplomirani polaznici Kontrole uma videli su sami sebe kao daleko bolje osobe nego to su to ranije mislili da jesu i osetili su novo pouzdan je u sopstvene sposobnosti za re avanje svojih problema. Stepen promena naveo je Dr. Motifa da uzvikne: "Ovo su najznaajniji podaci koje sam ikada video." U izve taju o ovom istra ivanju pi e: "Bilo je malo zabrinutosti oko toga koliko e iznenadno ubacivanje optimistike, "bolje i bolje" filozofije Kontrole uma biti prihvaeno od strane majke koja od socijalne pomoi ivi u velikoj bedi. Ova zabrinutost je brzo otklonjena ... drugog vikenda. Svi koji su se u poetku ukljuili u kurs vratili su se da ga zavr e, a prvobitno stidljivo aputanje zamenjeno je amorom ivahnog razgovora koji je pretio da as pretvori u susret potpunog preporoda. Skoro je svako imao da prijavi ne to konstruktivno ... nova bliskost sa svojom decom ... nestanak hronine glavobolje ... smanjenje frustracije ... smanjenu te inu . Mlada majka koja je zraila sreom upotrebila je tehniku Ogledala uma da bi na la odgovor za zaposlenje i videla je samo ruku kako pi e ek. Sledeeg dana dobila je upravo onaj posao koji je oduvek elela." Uglavnom su stanje duha i poremeena slika o sebi ono to osobu odvodi u zatvor i ini je grubom i brutalnom dok je tamo; takoe, stanje duha je ono to osobu esto ponovo vraa u zatvor kada se jednom nae na "slobodi". Vrsta slobode koju zatvorenik mo e oekivati od Kontrole uma je ona koja je data i ostalima: razbijanje
mentalnih ogranienja koja se kod mnogih od nas ispoljavaju "u spolja njosti" kao glavobolje, irevi, nesanica i neuspeh u ivotnom opredeljenju, a kod zatvorenika i kao zidovi i re etke. Ograniena iskustva Kontrole uma u mogu oekivati u okru enju koje je vi e nisu prazni asovi koje zakon ivota -asovi razvoja i samoistra stvoriti srenu isposniku eliju, razvoj. zatvorima ukazuju na to da se rezultati manje brutalno. Vreme koje se tamo provodi otkida od neijeg ivota, ve bogat deo samog ivanja. Kontrola uma mo da nee od zatvora ali ga mo e uiniti civilizovanijim mestom za
Iako nisu vr ena statistika istra ivanja, lina iskustva zatvorenika i njihovih instruktora mnogo vi e govore. Li Lozovik je sedam puta dr ao kurs u dr avnom zatvoru Rejvej -dok je bio oblasni koordinator Kontrole uma za Nju D erzi ( to je napustio 1976. godine da bi osnovao Hom, duhovnu zajednicu) -etiri puta je dr ao kurs ukupnom broju od oko 60 zatvorenika i tri puta osoblju zatvora. "Ne postavlja se pitanje koristi koju su zatvorenici i osoblje imali od kursa", rekao je, "to im se moglo videti na licima." Zvaninici su bili toliko impresionir ani Kontrolom uma da je zatvorenicima koji su pohaali neki fakultet, kurs priznat kao sastavni deo nastavnog programa. Ronald Gorajeb, koji je na istom mestu nasledio g. Lozovika, ponudio je kurs desetorici zatvorenika u oblasnom zatvoru Pasaik u Nju D erziju. Jedan od njih je izostao sa kursa po to je pu ten iz zatvora iako je eleo da se vrati da bi ga zavr io z atvorske vlasti to nisu dozvolile, ali su udovoljile zahtevu drugog zatvorenika koji je posle kursa tra io da ode u samicu da bi mogao da meditira. Trei, upotrebljavajui tehniku Mentalnog ekrana, programirao je da nae posao van zatvora. I na ao ga je -to je sve to mu je bilo potrebno da bude uslovno pu ten na slobodu.
DEVETNAESTO POGLAVLJE KONTROLA UMA U POSLOVNOM SVETU Zamislite da verujete u Marfijev zakon -"Ako bilo ta mo e da poe naopako, poi e, i to u najgore mogue vreme" -a onda iznenada otkrijete da takav zakon ne postoji, ve umesto njega kosmika lista prava o kojoj je pisao Hose. Oseate se srenijim jer ste sreniji. Mnogi diplomirani polaznici Kontrole uma ka u da im se to de ava svakodnevno. Prodava smatra da su njegove mu terije otvorenije prema njemu, naunici nalaze iznenadne odgovore za komplikovane probleme, profesionalni atletiari posti u bolje rezultate, nezaposleni nalaze posao, zaposleni vi e u ivaju u svom poslu. "Kada se irom kompanije susretnem sa diplomiranim polaznicima Kontrole uma", ka e Majki Higins, etrdesetetvorogodi nji direktor sektora za razvoj zapo ljavanja u fabrici "Hofman -La Ro " u Natliu, Nju D erzi, "naem se pred zaokru enim pozitivnim stavom i rado u kojom zrae ovi ljudi i primeujem da je to trajno stanje." "Hofman -La Ro " je jedan od najveih svetskih proizvoaa farmaceutskih proizvoda. "Ovo vas mo e iznenaditi jer dolazi od proizvoaa sredstava za umirenje", ka e Higins, "ali mi smo otvoreni prema alternativnim sredstvima za postizanje boljeg mentalnog zdravlja i to je bio jedan od na ih motiva za prvobitn o istra ivanje Kontrole uma, 1973. godine." Druga stvar koja je motivisala gospodina Higinsa da istra uje kurs jeste da je malo onih najdelotvornijih slu benika bilo koje kompanije, koji su zaista delotvor ni koliko bi mogli biti. Ono to je na ao u Kontroli uma navelo ga je da isplanira probni projekat koji bi se u poetku oslanjao na program kompanije a iz kog bi zatim stvorio dovoljno entuzijazma da se osamostali. Najavio je plan, "preko noi upisao pedeset ljudi" i obratio se asnom Albertu Gorajebu, pastoru crkve u obli njem Patersonu i jednom od harizmatskih predavaa Kontrole uma. Plan je uspeo. Danas, tri godine kasnije, u fabrici je vi e od tri stotine onih ko ji su zavr ili kurs -vrhunskih slu benika, naunika, sekretara, in enjera, asistenata u laboratorijama i rukovodioca osobljem. Neki su pohaali kurs u organizaciji kompanije, a mnogi samostalno. "Poseban utisak su ostavili istra ivai koji su zavr ili kurs. U poetku su bili najvei podrugljivci, ali se ispostavilo da su od svih ba oni postali najvei entuzijasti", rekao je Higins. Evo nekih komentara diplomiranih polaznika Kontrole uma iz "Hofman -La Ro a" koji su objavljeni u fabrikim novinama "Inside Roche":
Direktor trgovine: "Kurs mi je dao novo oseanje svesti o sebi i va nosti odnosa i rada sa ostalim slu benicima. Primenjujem ono to sam nauio tako to poku avam da razvijem sposobnost da kanali em svoja interesovanja i postignua tako da se rasipa to manje vremena i kretnji." Asistent, biohemiar: "Ceo moj mentalni stav se promenio; kao rezultat, uveren sam da se dobre stvari zaista dogaaju kada na ivot gledate pozitivno. Zadivljuje koliko je topline izmeu dve osobe ako ste prijatni i tolerantni jedno prema drugome." Kadrovski slu benik: "To je jedna od najboljih stvari koja mi se desila i smatram da je mogunost uestvovanja prava prednost. Kurs koji nagla ava pozitivno mi ljenje pomogao mi je da razvijem unutra nji mir i izgradim samopouzdanje." Nadzornik fabrikog servisa: "Mentalno se bolje oseam - vi e ne brinem toliko i ne postupam uvek kao da je u pitanju krajnja nu da, nauio sam da se opustim i zauzdam glavobolje. Klju uspeha je verovanje." Vi i sistem analitiar: "Poveano samopouzdanje i op ti oseaj dobrobiti su rezultati kursa koji nas ui kako da prepoznamo deo sopstvene prirode koji obino ne primeujemo. Na primer, ovaj program uveava osetljivost prema drugim ljudima i ini da postanemo svesniji intuitivnih do ivljaja koje racionalna svest eli da porekne. Posao iz osnova izgraen tehnikama Kontrole uma jeste "Idea Banque, Inc." ("Banka ideja") iz ikaga, deoniarsko dru tvo diplomiranih polaznika Kontrole uma koje se bavi pronalascima koji se mogu plasirati na tr i tu. Sve je poelo kada je Riard Hero, koji upravlja aktivnostima Kontrole uma u oblasti ikaga, postavio slo en problem iz oblasti marketinga da bi video mo e li neka vrsta intuicije koja b i se stvorila na Alfi ili Teti, dovesti do praktinih re enja. Gospodin Hero koji iza sebe ima desetogodi nje iskustvo konsultanta u marketingu, ve je imao izvanredno re enje -trebalo mu je deset godina da ga smisli. Diplomirani polaznici Kontrole uma takoe su do li do izuzetno dobrih re enja - za deset minuta. "Poprilino sam oekivao ne to poput ovog, ali nisam bio spreman na to da ljudi koji se ne bave tehnikom re avaju tehnike probleme bolje nego strunjaci. Oni nisu zatvoreni u logiku i mogu da ispitaju vi e mogunosti." "Morao sam da zakljuim", rekao je, "da je kombinovana inteligencija dvadesetoro ljudi na njihovim nivoima, koja je izvlaila informacije njihovom kreativnom imaginacijom, oko hiljadu puta efikasnija od inteligencije dvadesetor o ljudi koji poku avaju da razlo no nau put do re enja". Upotrebljavajui i sam istu tehniku za re avanje problema, prona ao je i patentirao nov nain za izradu prenapregnutog betona. Diplomirani polaznici Kontrole uma dolazili su sa sopstvenim idejama i s potrebom za znanjem marketinga. "Tako je nastala 'Banka ideja'", objasnio je. I danas, nakon dve godine postojanja, "Banka ideja" ima osamnaest pronalazaka na tr i tu ili spremnih za tr i te i oko dvadesetak u proizvodnji. Jedan je "guta
li a", dodatak kosilici za travu koji pravi prekriva od li a. Firma koja plasira proizvode putem TV oglasa, kupila je dva i po miliona ovih "gutaa". Drugi proizvod je samolepljiva zakrpa za pocepane tkanine. Umesto da budu nevidljive, ove ba skreu pa nju. "Buba utika" je obojen i oblikovan kao buba. Dru tvo se sastaje jednom meseno da bi putem meditacije re avalo probleme. lanovi su oni u ijim se idejama nalazi potencijalna zarada. Uz poetnu lanarinu plaaju malu mesenu nadoknadu i dele profit. Druga poslovna grupa koju su osnovali diplomirani polaznici Kontrole uma u oblasti ikaga jeste, ili je bila, investicioni klub. Jedan berzanski broker je mi slio da bi njegova nova sposobnost da se kree napred ili nazad kroz vreme, mogla da se iskoristi za odabiranje deonica. Ako tokom meditacije vidite deonicu u budunosti, kupite je sada i prodajte je u budunosti. Plan se dopao gospodinu Herou i klub je osnovan. Gospodin Hero, broker, i ostali lanovi bili su odu evljeni, ali ne ba sigurni. Kontrola uma je re ila itav spektar problema, ali nikada, koliko je poznat o, problem tanog predvianja rasta i pada cena u Vol Stritu. Sa ovim zdravim skepticizmom, u toku prvih nedeljnih poku aja tokom meseci, lanovi su se uzdr ali od ulaganja na berzi. est
Svake nedelje broker bi im davao imena deset deonica. lanovi su ih vizuelizirali u Alfi, trideset dana u budunosti. Videli su se u brokerovoj kancelariji kako itaj u novine, obave tavajui se kako je koja deonica pro la. Kada su se vratili u sada njost, poredili su svoja otkria u Beti. Kada bi glasanje bilo 1,5 prema 1 u korist deonice, obavila bi se kupovina - na papiru. Na samom poetku pojavio se problem. lanovi su morali da naue da je veseli optimizam, jedno od obele ja onih koji su zavr ili kurs Kontrole uma, esto slab vodi za ono to se de ava na berzi. U poetku su imali viziju da sve deonice rastu. Meutim, brzo su uili i uskoro su pravili "pogotke". "Portfelj" grupe se uskoro bolje kotirao nego prosek berze. Ukazao se jo jedan problem. Sa sve veim odu evljenjem jasnovidi investitori su poeli da itaju o deonicama koje su odabrali i tako dobijali sve vi e podataka. Ove objektivne podatke preneli su u meditaciju i njihov je profit, na papiru, op ao. Da bi se ovo re ilo, ifrirali su svaku deonicu tako da niko ne zna ko koju deonicu jasnovido prati. Rezultati su se popravili, opet su bili iznad proseka t r i ta. Sada, posle est meseci provere podataka dokazujui da jasnovidac mo e biti nadmoan na berzi, bilo je vreme da se ulo i pravi novac. Glatko se pre lo sa probnih poku aja na stvarno investiranje. lanovi su ostvarili stvarni profit. Kada je cena na tr i tu padala, padala je i cena njihovih deonica, a li ne kao na tr i tu u celini. Kada su cene rasle, rasle su i njihove deonice, i vi e nego n a berzi. Meutim, posle otprilike godinu dana stvorio se zastoj. Vrednost deonica na berzi padala je vi e no to je rasla. Potrfelj grupe je takoe pao, iako ne tako izraz ito. Ipak, injenica je da je pao, i ponos koji je grupa oseala u nadigravanju sa berzom
umanjen je njihovim gubicima.
Svaki rafinirani investitor e vam rei da se novac mo e zaraditi umesto da se izgubi kada doe do pada cena na tr i tu. Samo treba prodati na kratko. Prodate odmah deonicu, pa ak i ako je nemate, zatim je kupite i isporuite kasnije, kada cena padne. Potpuno legalno -ali ovo je pravljenje zarade na tuim gubicima, ili d a drugaije ka emo, imati obezbeen interes u lo im vestima -to nije za diplomce Kontrole uma. Klub je prekinuo sa radom. Dok je ovo pisano, do lo je do uspona na tr i tu i gospodin Hero je izvestio lanove da mogu ponovo poeti. Njegovo zanimanje za korisnost Kontrole uma u poslu pro iruje se i na sport, koji je, kako ka e, isto toliko posao kao i izbacivanje novog proizvoda na tr i te ili investiranje na berzi. Mo da ste uli da je grupa igraa tima "Chicago White Sox" pohaala kurs Kontrole uma. O ovome se naveliko govorilo u leto 1975. godine, i to u TV emisiji "60 minuta" -studio CBS -i TV emisiji "Danas" -studio NBC. To je uglavnom bila zasluga gospodina Heroa. Kada se zavr ila sezona bejzbola, uporedio je pojedinane rezultate igraa -pre Kontrole uma (1974.) i posle (1975.): svi su se popravili, a mnogi od njih zapanjujue. Meu diplomiranim polaznicima Kontrole uma, najvei entuzijasti su prodavci. "Uem u svoj nivo i vizueliziram uspe an poziv. Rezultati su bili izvanredni. Svakog meseca ka em sebi: napraviu toliko i toliko dolara, postavljajui sve vi e ciljeve, i uspevam da ih ostvarim." Ovo je rekao trgovac jedne vrlo ugledne firm e u Vol Stritu. Podpredsednik male eliane je rekao: "Ka em sebi: 'prodau ovome' i to uspe. Sada kurs preporuujem svojim prodavcima, svojim partnerima, ak i svojoj deci. Mislim da svima mo e biti koristan, ne samo u poslu ve i u privatnom ivotu." Govorei o brojnosti izve taja diplomiranih polaznika Kontrole uma, najimpresivniji rezultati su postignuti u pronala enju novih poslova. Smireno samopouzdanje koje donose ve be Kontrole uma verovatno utie na to koliko i drugi faktori -samouverenje neophodno za tra enje boljeg posla, lakoa sa kojom diplomirani polaznik Kontrole uma obavlja razgovore za zaposlenje i sami su dovoljni da preokrenu tok dogaaja u karijeri te osobe. Fotograf, o enjen i otac dvoje dece, iznenada je izgubio posao. Tada je napisao svom predavau sledee pismo: "Da se ovo desilo pre pet godina, uleteo bih u najbli i bar i, uz sva opravdanja koja se na svetu mogu nai za nevieno pijanstvo, isplakao bih se nad kriglom piva nezaposlenog oveka pokraj sebe. SADA, sa Kontrolom uma... razdvajajui oblake tako da mogu da pravim slike iz vazduha bez senki na zemlji, odmah zaceljujui tuce posekotina i kontuzija, i
nalazei gomile izgubljenih predmeta, samo pogledom na svoj mentalni ekran, nisam ni najmanje bio zabrinut da li u moi da naem drugi posao. Sve to sam uinio bilo je da uem u svoj nivo i video sam sebe kako idem u koled , to sam mislio da je gre ka jer sam ve diplomirao na koled u ... Meutim, proverom sam kasnije otkrio da u stvari podle em odreenom propisu prema kom u za to dobiti 400 dolara, kao i 300 dolara pomoi nezaposlenima - bie to ukupno 700 dolara koje u odneti kui, to je 200 dolara vi e nego to sam zaraivao kada sam imao posao. Treba dodati i injenicu da sada mogu i da povremeno honorarno radim za AP, UPI i druge listove." Jo jedna osoba koja se oporavila od iznenadnog gubitka posla je sasvim sve i diplomac Kontrole uma iz Njujorka. Ljutito je pozvao telefonom Hosea i rekao: "Priaj mi sada o Kontroli uma!" Hose mu je mirno rekao da nastavi da radi pomou svog mentalnog ekrana i drugih tehnika. Tri dana kasnije javio se Hoseu sasvim drugaijeg raspolo enja. Upravo je dobio posao trostruko bolje plaen od onog koji je izgubio. Mo da su naj ivopisnije iskustvo koje govori o Kontroli uma u poslu prijavili mu i ena koji se bave otvaranjem sefova drugih ljudi. Evo kako to oni rade: jedno od njih jasnovido ode u laboratoriju, prizove ivu mentalnu sliku sefa i njegovog vlasnika, zatim vrati sat unazad i pa ljivo posmatra kako ovek otvara svoj sef. Drugi, kao usmeriva, pa ljivo bele i brojeve koje ovaj govori. Kasnije, u Beti, jasnovidac okrene broj kunog telefona i u Beti otvori sef pred njegovim zgranutim i zahvalnim vlasnicima. Jasnovidac je ovla eni bravar na srednjem zapadu i esto ga zovu da otvori sefove vlasnika koji ne mogu da se sete ifre za otvaranje sefa.
DVADESETO POGLAVLJE KOJIM PUTEM DALJE? Od trenutka va eg prvog odiseju samootkrivanja. budete obezbedili da za prethodnim poglavljima, dostignua pomou Kontrole uma otisnuete se na Sve to ete saznati o sebi bie dobre vesti. Konano, kada vas sve funkcioni e onako kako je Hose opisao u otvorie se pred vama nekoliko puteva budueg razvoja.
Mo ete, preko prijatelja, knjiga ili drugih kurseva, oprobati jo neke tehnike i dodati ih mentalnoj opremi koja vam je na raspolaganju. S druge strane, mo da ete otkriti da i udo koje se ponavlja postaje ne to uobiajeno i, kako odu evljenje novim otkriima opada, mo ete se opustiti i vratiti se gde ste bili na poetku. Ili, kada otkrijete da vam neka tehnika Kontrole uma donosi vee uspehe nego druge, mo ete je usavr iti i stvoriti od nje pouzdan oslonac u ivotu. Ni jedna od ovih staza nije najbolja za vas. Ako ponete da tragate za drugim tehnikama pronai ete mnoge koje deluju. Velika je verovatnoa da je one koje pronaete Hose ve istra io i odstranio u korist onih koje su sada u programu kursa. Oni koji postaju sakupljai tehnika oduzimaju vreme od razvoja nekih korisnih tehnika do nivoa majstorstva. O ovome e kasnije biti vi e rei. Ako primetite da va e ushienje jenjava i da se udaljavate od ve banja Kontroleuma, ni ste jedini. to je va nije, va e iskustvo nee biti potpuno izgubljeno. Hose je ustanovio da se jednom usvojena obuka Kontrole uma nikada u potpunosti ne gubi i mo e se prizvati i koristiti u sluajevima nu ne potrebe. Mnogi diplomirani polaznici Kontrole uma opredeljuju se za jednu odreenutehniku k oja im najbolje deluje. to je vi e upotrebljavaju to su bolji rezultati. Meutim, postoji i etvrti nain, bolji od bilo kojeg od ova tri. Kontrola uma je bri ljiv izbor mentalnih ve bi i tehnika koje jedna drugu pospe uju. Zapustiti jednu zato to za vas nije toliko uspe na kao neka druga znai propustiti priliku za zaista potpuni razvoj. Kontrola snova pojaava va u sposobnost kod mentalnog ekrana; mentalni ekran ini kontrolu snova pouzdanijom i upeatljivijom. Kurs i Hoseova poglavlja u ovoj knjizi su delovi; celina je mnogo sna nija od delova. Ipak, mo ete se pitati ta sledi kada sve uve bate i sve deluje. Postii samo da Kontrola uma deluje nije dovoljno. Pred vama uvek stoje stepeni kontrole i istanana, fina iskustva. Jednom su pitali Hosea: "Kada neko mo e znati da je iz Kontrole uma izvukao sve to se mo e dobiti?" "Kada sve svoje probleme mo ete pretvoriti u projekte i kada te projekte ostvarite onako kako elite", odgovorio je. Zatim je za trenutak zastao i dodao: "Ne... to ide mnogo dublje. Kada shvatite s kakvim smo ogromnim moima svi mi 94
roeni, kada se sopstvenim iskustvom uverite da se te moi mogu upotrebiti samo konstruktivno, shvatiete i da postoje dostojanstvo i svrha na eg postojanja na ovoj planeti. Moje mi ljenje je da je na a svrha da se razvijamo, evoluiramo, a ovaj razvitak je sada na a sopstvena, pojedinana odgovornost. Mislim da mnogi ljudi ovo pomalo nasluuju. to vi e ve bate Kontrolu uma, ova slutnja raste dok ne postane vrsta izvesnost." Na ovoj dubini pro ivljavanja oekuje vas "vrsta izvesnost" da iza svega stoji blagotvorna svrha. U Kontroli uma ovo se ne otkriva u mistinom blesku posle mnogih godina meditacija i odricanja od ivota, ve prilino brzo, iz svakodnevno delotvornijeg naina ivljenja -iz uobiajenih ivotnih zbivanja kao i dogaaja koji oblikuju sudbinu. Uzmimo jedan mali sluaj, onakav kakav bi neko ko je zavr io kurs Kontrole uma mogao iskusiti, i videemo kako postaje korak ka izgradnji ove "vrste izvesnosti". Prvo to je uradio jedan polaznik (koji tek to je zavr io kurs Kontrole uma) bilo je da, odmah po dolasku kui s odmora, izvadi film iz kamere i potra i po prtljagu drugi snimljeni film. Nije mogao da ga nae. Gubitak nije bio veliki, ali bio je neprijatan; tu je bila zabele ena prva nedelja njegovog odmora. U ao je u svoj nivo i ponovo pro iveo trenutak kada je poslednji put stavljao film u kameru, ali sve to je video na svom mentalnom ekranu bila je sama kamera na njegovom stoiu gde je stavio prvi film, ne i drugi. Ostao je u svom nivou i i ao od trenutka do trenutka kada je slikao, ali jo uvek nije stigao do prizora kada je stavljao novi film u kameru. Slika njegovog stoia se i dalje tvrdoglavo pojavljivala. Uveren da ga je njegov mentalni ekran izneverio, dao je samo jedan film na razvijanje. Kada je razvijen film stigao, sadr avao je sve slike koje je snimio, o d poetka do kraja letovanja. Drugi film nije ni postojao. Ovaj, ma kako beznaajan sluaj, obezbedio je ovom diplomiranom polazniku Kontrole uma prvi konkretan dokaz -koji je na ao van asova Kontrole uma -da mo e imati vi e pouzdanja u sopstveni um. Uz nekoliko slinih malih dogaaja, a zatim i nekoliko veih u kojima poma e ne samo sebi ve i drugima, promenie se njegov pogled na sebe samog i na svet oko njega. Njegov ivot e se izmeniti jer e se nalaziti na rubu te vrste izvesnosti. Na tom putu mo e postii i ne to slino sledeem: ovek koji je ve bao Kontrolu uma nekoliko meseci, imao je erku koja je bila alergina na njihove dve make. Kad god se sa njima igrala te ko je disala i naglo bi prekidala igru. On je postav io problem i zamislio re enje na svom mentalnom ekranu u meditacijama tokom nedelje dana. Re enje koje je zami ljao bilo je to da se njegova erka igra sa makama bez urbe i uz lagano, normalno disanje. Jednog dana, video je u stvarnosti ono to je zami ljao. Njegova erka vi e nije bila alergina na make. Oba ova sluaja su ukljuivala samo mentalni ekran. Oba su bila uspe na, pa biste se mogli upitati za to da se zamarate drugim tehnikama?
U prvom sluaju, da mentalnog ekrana mo jednostavno pobudio u la u igru, to je
ovaj polaznik nije nauio nijednu drugu tehniku osim da bi postigao isti rezultat -pretpostavljajui da je seanje na "zaboravljeni" dogaaj i da Vi a Inteligencija nije daleko od izvesnog.
Meutim, drugi sluaj je obuhvatio iroki opseg obuke Kontrole uma -odlazak na nivo, ve be vizuelizacije, delotvornu ulnu projekciju za telepatski prenos izleenja, kontrolu snova i rad na sluajevima, tako da je svojoj elji i verovanju u punoj meri mogao dodati i oekivanje. Sa raznovrsnom praksom, va um e poeti da upotrebljava preice. Postae osetljiv na nejasne, prigu ene signale va nih stvari i prenosie vam ih bez potrebe da ih sami tra ite. ivot jednog diplomiranog polaznika Kontrole uma bio je na ovaj nain spa en. Upravo je meditirala jednog jutra pre polaska na posao, koristei mentalni ekran da ispravi mali problem na poslu, kad je veliko crno X blokiralo sliku koju je elela da stvori. Zatim je blokiralo sve ostale prizore vezane za kancelariju. "Nagove taj", isuvi e jak da bi ga zapostavila, kazivao joj je da izbeg ne kancelariju tog dana, i ona je sreom ostala kod kue. Kasnije je saznala da bi, da je oti la na posao tog dana, uletela pravo u oru anu pljaku u kojoj je nekoliko osoba te ko ranjeno. To je vrsta informacije koju obino dobijamo putem kontrole snova, ali ona je upotrebljavala mentalni ekran i to se tu ispoljilo. Evo jo jednog sluaja u kom je um tako izve ban da u ozbiljnim, hitnim situacijama jedan diplomirani polaznik uspostavlja nad njim kontrolu ne gubei vreme za odlazak na Alfu. Mnoge dogaaje opisane u sleeem pismu potvrdilo je devet svedoka. "Sreda -do ao sam kui iz kupovine ruku punih kesa. Otvorio sam spolja nja vrata koja su se zalupila i udarila me pre nego to sam mogao da otvorim unutra nja vrata. Nestrpljivo sam jako odgurnuo vrata. Na moj u as, ona su se brzo ponovo zalupila a njihova iljata kvaka se zabila u moju ruku ispod lakta. Ispusti o sam kese i polako izvukao kvaku iz ruke. Kroz vi e slojeva tkiva zjapila je duboka rupa. Poela je da nadire krv ispunjavajui rupu i preplavljujui je. Nisam imao vremena da se onesvestim. Umesto toga intenzivno sam se koncentrisao da zaustavim krvarenje. Zapljusnuo me je ogroman talas radosti kada je krvarenje prestalo - skoro da nisam poverovao sopstvenim oima! Dok sam dezinfikovao ranu poeli su prvi bolovi. Seo sam i u ao u svoj nivo, poku avajui da re im da li da otka em put u Boston na sastanak Kontrole uma gde bih uo Majora Tompsona ili da odem kod lekara. Oseao sam jaku potrebu da odem u Boston, ali i da proverim svoje verovanje da sam nauio da kontroli em bol. Na putu do Bostona neprestano sam radio na bolu. Ali, za vreme predavanja postao je toliko jak, a moji prsti toliko ukoeni da sam ga ak i na svom nivou jedv a
izdr avao. Osetio sam se krivim to nisam mogao da slu am predavanje -ipak, sledeeg dana bio sam u stanju da ga ponovim skoro od rei do rei. U vreme dok sam imao tako jake bolove, stalno sam jasnovido zvao u pomo. Marta mora da je ula ove moje pozive jer je posle lekcije, dok su se ljudi okuplj ali oko stola da popiju kafu, tra ila da vidi moju ranu. Kada sam podigao zavoj rana j e jo uvek zjapila otvorena. Jedno pare mesa se nekako izmestilo dok sam izvlaio kvaku iz rane a okolna ko a je bila purpurno crna. Oti la je po pomo i po to je na la najbli u bolnicu, vratila se sa Denisom Storinom. Rekao sam da ne elim daidem u bolnicu. eleo sam da Denis radi na tome pa smo se povukli u jedan miran ugao gde je Denis u ao u svoj nivo. Kada je poeo da radi na rani moj bol je postao toliko intenzivan da sam morao da uem u svoj nivo da bih i ja na tome radio. Kako je poeo da spaja iskidano tkivo komad po komad, izgledalo je da njegovi prsti izazivaju bolove u ogromnim talasima. Rana je postala toliko osetljiva da sam eleo da urlam! Poku ao sam da se koncentri em na to da bol nestane i da po ko zna koji put pomognem i Denisu i sebi -uspe no se borei sa potrebom, nesumnjivo nastalom u Beti, da mu ka em da prestane i da mi dozvoli da odem u ambulantu. Zaista sam eleo da to uspe. Posle nekoliko asova izgledalo je da se bol sti ava. U poetku sam osetio da me boli manje za otprilike deset, a zatim za otprilike petnaest posto. Kada me je D enis upitao kako se oseam, skoro etvrtina bolova je nestala. Kada smo nastavili, unutra nje tkivo je zaraslo. Zatim, kako je spolja nji sloj poeo da zaceljuje, bol je postajao intenzivniji. Uprkos svojoj koncentraciji na zaceljivanju, bio sam ovla svestan ljudi koji su se kretali oko mene -a naroito nekoga ko je stajao iza mene, odnosei deo bolova u trenucima kada mi je to oajniki bilo potrebno. Bio sam izuzetno zahvalan. Zatim su do li sledei talasi bola i morao sam da se koncentri em na borbu s njima. Onda smo pre li na zatvaranje najdubljeg dela rane. Osetio sam da ljudi formiraju krug oko nas da nam daju snagu. Mogao sam da osetim energiju kako struji kroz mene - skoro me je podigla sa stolice. I Denis je to mogao da oseti, a uz pomo ostalih isceljivanje je mnogo br e napredovalo. Neki od onih iz kruga kasnije su mi rekli da se moglo videti kako s e rana zatvara, otok smanjuje, ko a menja boju od nezdravo purpurne do crvenopurpurne, zatim crvene, ru iaste i kako se konano dva spoljna sloja ko e sastavljaju kao dobro iseeni delovi slagalice. Kada smo stigli do mesta gde su bi la parkirana moja kola, prijatelji su eleli da me odvezu do Vorvika -nisu eleli da mi se otvori rana kada se budem slu io menjaem. Odbio sam. Znao sam da u bezbedno stii kui. Tako je i bilo - i to bez imalo bola. Sledeeg jutra probudio sam se u odlinoj formi. Ruka mi je bila kao posle tue nikada me nisu prebili, ali pretpostavljam da to tako izgleda. Ali, nije bilo bolova, a moja je ruka odlino izgledala. Uspravio sam se u sedei polo aj i video ovaj lepi svet okupan blistavim sunevim zracima. Kao da sam se ponovo rodio!"
Kao to mo ete videti, ako nastavite da istra ujete potencijale va eg uma, to e se isplatiti na nain od neprocenjive vrednosti. Gledano sa ovog aspekta, ka e Dr. Vilfrid Han, Direktor istra ivanja Kontrole uma, svaki diplomirani polaznik Kontrole uma postaje sopstveni direktor istra ivanja. "Na kom su drugom polju istra ivanja", pitao je, "toliko nepotrebne skupe laboratorije i moderna oprema? Najrazvijenije istra ivako orue ikada stvoreno toliko izuzetno da se zaprepastim kad god o tome razmi ljam -na raspolaganju nam je dvadeset etiri sata: na i umovi. Stoga smo svi mi rukovodioci istra ivanja." Mi danas imamo jednu va nu prednost, a to je da prvi put u istoriji moderne nauke istra ivanja uma poinju da se po tuju. Izuzetno je umanjena opasnost da se ozbiljan istra iva proglasi za neodgovornog varalicu, kao to se to desilo Hoseu kada je poinjao. Opasnost ove vrste ipak nije potpuno nestala. Postoje lekari koji ue da koriste Kontrolu uma u svojoj praksi, naunici u industriji koji koriste kontrolu snova da bi ih oni uputili na nove proizvode, mu karci i ene u svim ivotnim dobima - neki ve anonimno spomenuti u ovoj knjizi -koji ka u: "Nemojte stavljati moje ime. Moji prijatelji e misliti da sam lud." Ovo postaje sve ree. Stotine hiljada diplomiranih polaznika Kontrole uma s ponosom govore o onome to posti u svojim ve banjem. Ugledni medicinski asopisi objavljuju nauna i klinika dokumenta o jasnovidim izleenjima i interakcijama: um -telo. Linosti izlo ene oima javnosti -lanovi tima "Chicago White Sox" i izvoai kao to su umetnici Kerol Lorens i Margerit Pjaca (ranije spomenuti), Lezi Blajden, Selest Holm, Lorett Svit, Aleksis Smit i Viki Kar -svi su javno govorili o svojim iskustvima u Kontroli uma, Kojim putem dalje? Niz dugaku stazu uzbudljivih samootkrivanja. Sa svakim novim otkriem biete bli i konanom cilju istra ivakog projekta to je Vilijam Blejk (William Blake) ovako iskazao: U zrnu peska svet videti I nebo u divljem cvatu, Na dlanu ruke svoje beskraj dr ati i venost u jednom satu.
DODATAK I KURS I ORGANIZACIJA KONTROLE UMA Hose Silva Sada znate ta je Kontrola uma i ta stotine hiljada ljudi njom posti u. Po to je ovaj pokret vrlo iroko rasprostranjen i brzo se razvija, oigledno nije mogue rei sve to su oni koji su zavr ili kurs dobili od ovih ve bi. Ako poznajete bilo koga ko je zavr io kurs Kontrole uma verovatno ste uli razliite opise dobrobiti koje su stekli. Neki ga upotrebljavaju za zdravlje, neki kao pomo pri uenju, drugi u poslovnom ivotu i porodinim odnosima, a mnogi, koji malo o tome govore, koriste ga da bi pomogli drugima. Dobiv i tako razliite izve taje mo ete se upitati da li se kurs razlikuje u zavisnosti od predavaa. Ne, kurs je istovetan irom sveta. Onoliko koliko se predavai mogu meusobno razlikovati -kao to mo ete oekivati da se razlikuju sve tenik i biv i broker -i uprkos ogromnoj slobodi koju imaju u prezentaciji kursa, mentalni trening i ve be, kao i rezultati, ostaju identini. Razlika je samo u linim potrebama polaznika kursa. Nemaju svi iste probleme i iste potrebe. Po zavr etku kursa, svako te i da se usredsredi na one delove treninga koji se najdirektnije suoavaju sa problemima koje najvi e eli da re i. Kasnije, ukoliko se pojavljuju novi problemi, primenjuju se i drugi, dotada zapostavljani delovi kursa. Te tehnike koje se nikada ne zaboravljaju, lako se prizivaju kada su neophodne. Videete da je to tano kada ponovo proitate i uradite ve be od treeg do etrnaestog poglavlja, a zatim ih kasnije obnovite. Ipak, mo da ete biti u isku enju da ka ete: "U redu, moj problem je to i to, zato u se koncentrisati samo na to". Kurs kao i njegovi pojedini delovi predstavljeni u ti m poglavljima meusobno se smisaono uklapaju, to je testirano kroz istra ivanja i dugo iskustvo. Jedan, naizgled nepovezan deo pojaava sve ostale ukljuujui i onaj koji vas najvi e zanima. Ne to od onoga to biste dobili ako odete na kurs kod ovla enog predavaa izostavljeno je iz ovih poglavlja. Mo da se pitate da li to menja kurs? To e izmeni ti kurs na dva naina: brzina kojom budete savladali kurs u celini bie znatno sporija nedelje s knjigom u poreenju sa etrdesetosam sati u razredu Kontrole uma. Drugo, postoji prenos energije medu ljudima u grupi, to je najva niji deo vrhunskog iskustva, o emu ste itali. Meutim, kada svesno nauite sve ve be kroz koje sam vas vodio, biete u stanju da uinite sve to mo e i diplomirani polaznik Kontrole uma. Razlog zbog kog su neki delovi kursa izostavljeni nije da bi se ne to od vas namerno sakrilo, ve jednostavno zbog toga to zahtevaju obuenog predavaa. Mnogi od onih koji su zavr ili kurs smatraju da ve ba i mentalni trening znaajno jaaju kada se kurs ponovi posle du eg vremenskog perioda. Ohrabrujemo ih da to
uine bez tro kova to rezultira podatkom da deset do dvadeset posto tipinog razreda Kontrole uma ine oni koji ga obnavljaju. Mnogi ka u da je intenzivnost do ivljaja jo vea prilikom ponovnog pohaanja kursa. Ako elite da idete na kurs, ve prvog puta imaete dublji do ivljaj jer ste ovladali tehnikama iz ove knjige. Evo sada prikaza svega kroz Jutro prvog dana 09:00 Dan poinje predavanjem koje polaznicima daje op tu sliku celog kursa. 10:20 Predah. 10:40 Pitanja, odgovori i diskusija, zatim detaljan opis i prikaz prvog meditiranja. 11:30 Predava prvi put vodi polaznika na meditativni ili Alfa nivo uma. Oni se mogu me koljiti ili e kati po elji, mada na ovim i dubljim nivoima uma telo postaje opu tenije i zahteva manje pa nje, naroito kada se do ivljava "idealno mesto za relaksaciju". 12:00 Predah. 12:20 Predava opet vodi polaznike u meditaciju, ali na dublji nivo, mada jo uvek u oblasti Alfe. 12:50 Pitanja i odgovori i op ta razmena iskustava meu polaznicima. 13:00 Pauza za ruak. Popodne prvog dana 14:00 Predava razmatra gradivne elemente materije - atome, molekule i elije -i evoluciju ljudskog mozga. Potreba za "mentalnim proi avanjem" se detaljno obrauje (videti osmo poglavlje). 15:20 Predah za kafu. 15:40 Detaljno upuivanje u treu meditaciju, kao i u metod br eg dostizanja Alfa nivoa. 16:10 Polaznici ulaze na jo dublji nivo uma i posti u jo vei stepen relaksacije. 16:40 Predah. 17:00 etvrta meditacija uvr uje prethodne tri i uvodi u sledeu, kada poinje Dinamika meditacija sa tehnikama za re avanje problema. 17:30 Polaznici, mnogi opu teniji nego to su ikada bili, razmenjuju svoja iskustva i postavljaju pitanja. 18:00 Pauza za veeru. ta se prolazi na kursu Kontrole uma:
Vee prvog dana 19:00 Opisuju se tri tehnike za re avanje problema: kako pobediti nesanicu bez upotrebe pilula za spavanje, kako se probuditi na vreme bez budilnika i kako prevazii pospanost i umor. Sledi razgovor. 20:20 Predah. 20:40 Za vreme pete meditacije predava poma e polaznicima da naue ove tehnike dok su na svom Alfa i Teta nivou. 21:10 Predava izla e raspored za drugi dan, zatim opisuje tehnike Kontrole uma za programiranje snova i kontrolu migrene i glavobolje prouzrokovane napeto u. Slede pitanja i diskusija. 22:10 Predah. 22:30 estom meditacijom se zavr ava dan u kome su polaznici nauili da meditiraju na dubokom nivou uma i da upotrebljavaju ove nivoe za relaksaciju i re avanje problema. Jutro drugog dana 9:00 Predava ukratko opisuje dan koji predstoji i obja njava kako se stvara i upotrebljava Mentalni ekran (tree poglavlje). Predava zatim pokazuje kako vlada Memorijskim kukama (peto poglavlje). 10:20 Predah. 10:40 Detaljno obja njavanje Ve be memorisanja i sledee meditacije. 11:00 Sedma meditacija tokom koje -kroz Brzo uenje ( esto poglavlje) polaznici poinju da memori u Memorijske kuke i stvaraju svoj Mentalni ekran. 11:40 Predah. 12:00 Tokom kratkog predavanja polaznici se upoznaju sa Tehnikom tri prsta i kako da je upotrebe za pobolj ano pamenje (peto poglavlje) i za Brzo uenje ( esto poglavlje). 12:15 Osmom meditacijom polaznici se obuavaju u Tehnici tri prsta. Drugo jutro se zavr ava pitanjima i odgovorima i op tim razgovorom o onome to se postiglo. 13:00 Pauza za ruak. Popodne drugog dana 14:00 Popodne poinje obja njenjem jedne od kljunih tehnika za re avanje problema putem Dinamike meditacije -Ogledalo uma -razrada Mentalnog ekrana. Kao dodatak: ve ba zaranjanja, Levitacija ruke i metod za kontrolisanje bola Anestezija rukavice. Sledi vreme za pitanja. 15:20 Predah.
15:40 Nastavak pitanja i odgovora, a zatim deveta meditacija kada se ui Ogledalo uma. Sledi diskusija. 16:40 Predah. 17:00 Deseta meditacija je do sada najdublja. Na tim dubljim nivoima Memorijske kuke se ojaavaju i polaznici uve bavaju Levitaciju ruke i Anesteziju rukavice. U toku perioda za razgovor, naveliko se razmenjuju iskustva. 18:00 Pauza za veeru. Vee drugog dana 19:00 Predavanje -diskusija ispituje razliita verovanja i neka istra ivanja o reinkarnaciji. Obja njava se Tehnika a e vode kao metod za izazivanje "snova koji mogu re iti problem". 20:20 Predah. 20:40 Posle kraeg vremena za pitanja, polaznici ue Tehniku a e vode. 21:10 Predava obja njava kako upotrebiti Kontrolu uma za prekidanje ne eljenih navika (deveto poglavlje). 21:40 Predah. 22:00 Predava daje prikaz dogaaja treeg dana i posle kratkog perioda pitanja i odgovora, poinje jedanaesta meditacija za Kontrolu navika. Na kraju predava mo e sa nekim ko je ve zavr io kurs da poka e kako e se raditi na sluajevima etvrtog dana. Polaznici odlaze relaksirani i sa rastuim oseanjem dobrobiti. Jutro treeg dana 9:00 Ovaj dan pun dogaaja poinje razgovorom o velikim razlikama izmeu Kontrole uma i hipnoze, naroito imajui u vidu duhovnu dimenziju u kojoj e polaznici uskoro funkcionisati. Pitanja i odgovori. 10:20 Predah. 10:40 Polaznicima se saop tava da e uskoro poeti jasnovido da funkcioni u i da e prvi korak biti da se mentalno projektuju sa mesta gde se nalaze u svoju dnevnu sobu, a zatim u ju ni zid te sobe (dvanaesto poglavlje). 10:55 U izuzetno dubokoj meditaciji polaznici jasno do ivljavaju Delotvornu ulnu projekciju u svoju dnevnu sobu i njen ju ni zid. 11:40 Predah u toku kojeg se polaznici, sve vi e uzbueni, upoznaju sa metalnim valjcima (dvanaesto poglavlje). 12:00 Predava obja njava da e se polaznici mentalno projektovati u metalne valjke da bi uspostavili reperne take. U trinaestoj meditaciji do ivljavaju boju metala, njegovu temperaturu, miris i zvuk prilikom kuckanja. Sledi nadahnuta razmena iskustava. 13:00 Pauza za ruak.
Popodne treeg dana 14:00 Predava obja njava dva nova iskustva polaznika: projektovanje u ive biljke i namerno pomeranje vremena unazad i unapred. Sledi dublje istra ivanje implikacija Kontrole uma. 15:20 Predah. 15:40 Obja njava se etrnaesta meditacija. Za vreme ove meditacije polaznici vizueliziraju drvo voke tokom razliitih godi njih doba, a zatim se mentalno projektuju u li e. Sledi razmena iskustava. 16:40 Predah. 17:00 Predava obja njava sledei va an korak: projektovanje u ivotinju. 17:15 Tokom petnaeste meditacije polaznici vizueliziraju kunog ljubimca u kog se mentalno projektuju. Oseaji koje imaju pri ulasku u njegove organe uskoro e biti korisni kao reperne take u radu na sluajevima sa ljudima. Diskusija koja se tim povodom pokree esto je jedna od naj ivljih. 18:00 Pauza za veeru. Vee treeg dana 19:00 Predava priprema polaznike za funkcionisanje na ekstra osetljivom nivou koji se mo e objektivno dokazati, a to e se raditi narednog dana. Za to je neophodna potpuno opremljena laboratorija (dvanaesto poglavlje). 20:20 Predah. 20:40 Od polaznika se zahteva da poka u potpunu slobodu i imaginativnost pri stvaranju svoje laboratorije i instrumenata. Laboratorija se mentalno stvara tokom esnaeste meditacije. U veini sluajeva godinama posle kursa uglavnom ostaje nepromenjena i polazniku Kontrole uma postaje bliska koliko i njegova dnevna soba. Sledi iva diskusija o onome to je do ivljeno i o ureenju laboratorije. 21:40 Predah. 22:00 Pre nego to nastupi Veliki dan, buduim jasnovicima bie potrebni savetnici za konsultacije u laboratoriji. Predava obja njava kako da ih dozovu ili stvore, a zatim odgovara na pitanja. 22:15 Sedamnaesto meditiranje se pamti: u laboratoriji se pojavljuju dva savetnika koji e polazniku biti na raspolaganju kad god mu budu potrebni. 22:45 Zavr na diskusija tog dana ispunjena je usklicima polaznika prilikom razmene ivopisnih iskustava. Mnogi su iznenaeni linostima koje su se pojavile kao njihovi savetnici; drugi su imali originalna jasnovida iskustva.
Jutro etvrtog dana 9:00 Dan poinje predavanjem o jasnovidom leenju i leenju molitvom, pregled dogaaja koji slede i op ta diskusija. 10:20 Predah. *** (ovdje fali tekst u knjizi) *** prijatelja ili roaka da bi prvi put uspostavili reperne take u ljudskom telu. 11:40 Predah. 12:00 Tokom devetnaeste i zavr ne grupne meditacije, polaznici zavr avaju jasnovidi pregled svojih prijatelja ili roaka. 13:00 Pauza za ruak. Popodne i vee etvrtog dana 14:00 Predava daje podrobna uputstva o tome kako raditi sluajeve; polaznici poinju s radom u parovima -u poetku sumnjajui, zatim sve samopouzdanije, i konano sa ushienjem, shvatajui da su uspe no obueni da dozovu Vi u Inteligenciju i da jasnovido deluju kad god to za ele. Dok ste itali prethodno, verovatno vas je iznenadila uestanost predaha za kafu. (Kafa se, u stvari, malo pije.) Pauze imaju nekoliko va nih funkcija u obuci. Prva je da daju vremena polaznicima da saberu utiske o tome to su iskusili. Druga je da i m se da dovoljno neprogramiranog vremena za upoznavanje. Ovo je samo deo naina na koji se stvara sna ni duh grupe -kolektivna jasnovida energija koja raste tokom kursa, pojaavajui kod svakog samopouzdanje i uspe nost. One takoe omoguavaju polaznicima da se razmrdaju kao i da obave druge svoje potrebe. I na kraju, to je podjednako va no, omoguavaju im da se vrate na Beta nivo to uveava dubinu kasnijih meditacija. Zbog toga mnogi predavai ove predahe nazivaju "Beta predasima". Predavai uglavnom samostalno oblikuju svoja predavanja prema osnovnom nacrtu koji je dobijen iz Lareda. Izuzetno se oslanjaju na sopstveno obrazovanje , znanje i iskustvo. Ipak, sve ve be i uputstva koje polaznici uju dok meditiraju prenose se re po re onako kako sam ih lino pripremio. Onima koji su zavr ili ovaj kurs na raspolaganju je trodnevni kurs za diplomirane polaznike na kome predaju Dr. Vilfred Han (Direktor istra ivanja), Hari MekNajt (Pomonik direktora), D ejms Nidam (Direktor obuke diplomaca) i ja. Ovaj kurs obrazla e intelektualne osnove obuke Kontrole uma i pru a neke dodatne tehnike. Mnogi centri Kontrole uma nude praktine seminare, "radionice", sopstvene kreacije. Neki se usredsrede na rad na sluajevima, drugi na pobolj anje memorije, subjektivnu komunikaciju, izleenje i podsticanje kreativnosti.
Neki diplomirani polaznici formiraju sopstvene organizacije -kune grupe, redovno se sastaju i istra uju meditativne tehnike. Organizacija Kontrole uma je prilino jednostavna. Osnovna organizacija je Institut za psihousmeravanje (Institute of Psychorientology, Inc.). Silva Kontro la uma (Silva Mind Control International, Inc.) vr i obuku putem kurseva u 34 zemlje.17 Njegovo odeljenje, Silva senzor sistemi (Silva Sensor Systems) snima trake, pravi razliita pomagala za uenje i opremu za istra ivanja koja je dostupna polaznicima i diplomcima, rukovodi knji arom Kontrole uma. Institut za psihousmeravanje izdaje bilten za diplomirane polaznike, organizuje odr avanje skupova, kurseva za diplomirane polaznike, seminare i radionice. Istra ivanjima u Kontroli uma rukovodi Psychorientology Studies International, Inc, organizacija koja nema za cilj stvaranje profita. SMCI Programi, Inc. koncentri u se na sprovoenje seminara relaksacije od kojih neki koriste bio povratnu spregu posebno prilagoenu za rukovodioce. 17 Vidi napomenu broj 8.
DODATAK II SILVA KONTROLA UMA I PSIHIJATRIJSKI PACIJENTI Klensi D. MekKenzi i Lens S. Rajt18 Novembra 1970. godine pohaali smo asove Silva Kontrole uma u Filadelfiji jer su neke njihove postavke pobudile na u znati elju. Kako je kurs tekao, postalo nam je jasno da tri osobe zaista imaju emotivne poremeaje a da je kod etvrte stabilnos tdovedena u pitanje. ta je bio razlog? Da li kurs ubrzava emotivna oboljenja? Da li su ve bili bolesni kada su do li? Da li je kurs privlaio poremeene osobe? O tome smo diskutovali sa kolegama i mnogi su smatrali da bi kurs mogao da ubrza akutne psihoze kod nestabilnih linosti. Ovo je naizgled zvualo verovatno. Op te je prihvaeno da bilo ta to olak ava regresiju (povratak na prethodna stanja) mo e izazvati jaku psihozu kod onih koji su tome skloni. Gubitak osetljivosti ula i halucinogene droge mogu dovesti do pona anja slinog psihotinom, pa ak i tehnike kakve su biofidbek i hipnoza takoe mogu izmeniti psihu. Veina psihoanalitiara ne preporuuje formalnu psihoanalizu, na kauu, za psihotine pacijente jer ona dovodi do dalje regresije. Nije definisana veliina faktora rizi ka, ali postoje tvrdnje da su svi ovi postupci zavr ili psihozama. U 1972. godini dve hiljade uenika gimnazije u Filadelfiji pro lo je kroz obuku Silva Kontrole uma, prema izjavi odgovornih zvaninika kole bez psihijatrijskih smetnji. Ovo je na drugi nain pobudilo na u znati elju. Po to adolescenti i inae imaju nestabilan ego, dovedene su u sumnju prethodno navedene postavke da je kur s opasan za nestabilne linosti. Na a nedoumica se uveala. Videli smo tri poremeene osobe u grupi od tridesetoro i nismo znali da li im je bilo bolje ili g ore. Neki lanovi naunih krugova tvrdili su da veliki broj poremeenih postaje psihotian. Studija iz gimnazije ukazuje da nije bilo tako. U stvari, neki od na ih a k veoma neuravnote enih pacijenata, imali su izrazite koristi od zavr enog kursa. Pregled literature ukazao je na mi ljenja ali ne i na prava istra ivanja. Jasno, moglo se ii dalje samo uz procenu i testiranje pojedinaca pre i posle obuke. U sledee etiri godine, stoosamdesetdevet na ih psihijatrijskih pacijenata dobrovoljno je pohaalo kurs Silva Kontrole uma i to dok su bili pod terapijom. Naroita je pa nja posveena grupi od sedamdesetpet pacijenata ija je dijagnoza pre poetka kursa bila: psihotinost, na granici ili trenutno van psihoze. Njih smo nazvali izuzetno poremeenom grupom. U nekom periodu svog ivota, njih ezdeset je bilo ili psihotino ili hospitalizovano. 18 Klensi D. MekKenzi -doktor medicinskih nauka, Direktor Filadelfija servisa za konsultacije, psihijatar u Filadelfijskom psihijatrijskom centru. Lem S. Rajt -doktor medicinskih nauka, psihijatar u Institutu Pensilvanijske bol nice. Profesor deje psihijatrije na Haneman Medicinskom Koled u.
Meu ovih sedamdesetpetoro su u li svi izrazito poremeeni iz MekKenzijeve prakse iz poslednje etiri godine koji su pristali da pohaaju kurs Silva Kontrole uma ( ezdeset est pacijenata) i uzorak iz Rajtove prakse tokom poslednje etiri godine (devet pacijenata). Bilo je sedam izrazito poremeenih pacijenata koji su odbili da idu na kurs i kada je bilo ponueno besplatno pohaanje. Oni nisu bili poremeeni vi e od onih koji su ga pohaali. Meu onima koji su pohaali kurs bili su najporemeeniji pacijenti; oni koji su odbili jednostavno su bili krui, nefleksibilni u svom nainu mi ljenja. Mo e se pretpostaviti da to nisu osobe koje bi mogle zapasti u te koe tokom kursa jer pre svega nisu ni elele da ga pohaaju. U poetku pacijenti iz grupe izrazito poremeenih i li su na kurs jedan po jedan i uz veliki oprez. U poetnom delu istra ivanja pacijente su slali u vreme kada simptomi njihove bolesti nisu bili izra eni. Kako je istra ivanje napredovalo pacijente su slali i tokom manje stabilnih perioda bolesti. Pri kraju etvorogodi nj eg perioda, njih sedamnaestoro je poslato u vreme aktivne psihotinosti i deluzivnost i a ponekad ih je istovremeno bilo na kursu deset ili vi e. Pored psihijatrijskog tretmana i procene, pre i posle kursa podeljen je upitnik "Experiential World Inventory" za pedesetosmoro od sedamdesetpet pacijenata. EWI je upitnik od 400 pitanja zami ljenih da izmere opa anje stvarnosti. Doktori ElMeligi (El-Meligi) i Osmond (Osmond), autori upitnika, poku ali su da Ror ahov test izraze u formi pitanja i odgovora i stigli su do osetljivog testa za granine sluajeve. Prvenstvena svrha studije bila je da istra i koje pacijente obuka mo e dovesti u te e stanje poremeenosti. U tom smislu rezultati su bili iznenaujui jer samo se jednom pacijentu posle kursa stanje pogor alo. To je bio dvadesetdevetogodi nji katatonini shizofreniar koji se dve nedelje posle kursa uznemirio po to je prestao da uzima lekove i prvi put u ivotu poeo da se sastaje sa devojkom. On je takoe jedini pacijent koji je na upitniku EWI pokazao znatno lo ije rezultate posle kurs a. Hospitalizacija nije bila neophodna. Druga dva pacijenta, prvi koji je do iveo psihotinu depresiju i drugi sa involutivnom depresijom, posle kursa su imala izra eniju depresiju, mo da kao suprotnost oseaju koje su imali za vreme obuke. Dobar oseaj za vreme kursa bio je znaajan kontrast njihovom depresivnom stanju i to je bilo iskustvo kao kada prestane glavobolja nekom ko ju je imao celog ivota. Ako se ponovo vrati, ne mo e se zanemariti. Meutim, ovi pacijenti su posle kursa imali bolji rezultat na EWI t estu i bili su u stanju da koriste obuku. Pacijent sa involutivnom depresijom bio je u mogunosti da upotrebljava programiranje Kontrole uma u nedelji posle kursa i da na poslu funkcioni e s manje napetosti; osoba sa dijagnozom psihotine depresije mogla je da u terapiji obavi i ono ime prethodno nije mogla da upravlja. Dvadeset est drugih depresivnih pacijenata, ukljuujui involutivne, psihotine, shizo-afektivne i manijano-depresivne tipove, bilo je posle kursa u znatno manjoj meri depresivno i nije pokazivalo nikakve negativne posledice.
Jedna ena je prijavila da je imala iznenadno oseanje tuge za vreme jedne od relaksacija. Jedan ovek, koji nije ukljuen u onih sedamdesetpet, napustio je kurs posle drugog dana jer su mu se vraale slike neprijatnih vijetnamskih iskustava. Njegovo stanje se izgleda nije pogor alo u odnosu na poetno, ali se nije vratio na daljnje provere. (Relaksacija dovodi ljude u dodir sa oseanjima. Usled toga to je raspolo enje grupe dobro i usmerenje pozitivno, obino vlada oseanje ljubavi i topline, ali ponekad, kod nekih, izazivaju oseanje tuge i neprijatnih seanja.) Jedan drugi pacijent (izvan grupe izuzetno poremeenih) bio je upla en onim to je trebalo raditi poslednjeg dana kursa, i posle ru nog sna nije do ao na poslednji dan. Paranoidni shizofreniar, star trideset godina, pokazao je posle kursa izuzetno odu evljenje koje se pribli avalo ciklotimijskim razmerama. Isprobavao je razliite tehnike Kontrole uma da bi odluio ta da uradi sa ostatkom svog ivota i proveo je mnoge sate proveravajui mogunosti iz programiranih snova. To je shvaeno kao poveanje prinudne odbrane. Ipak, kao rezultat svojih uveanih aktivnosti, bio je u stanju da se vrati u kolu i stekne titulu doktora. Takoe je mogao da diskutuje o deluzivnom sistemu koji je iskusio nekoliko godina ranije kada je mislio da su m u telepatski nalo ili da nekoga ubije. Da nije pohaao kurs ovo mo da nikada ne bi isplivalo na videlo i ne bi se re ilo. U poreenju sa relativno malim brojem i neznatnim negativnim posledicama kursa, da bi se opisali pozitivni uinci i rezultati bila bi neophodna itava knjiga . Najpostojaniji nalaz bio je onaj koji nismo tra ili i koji nismo ni oekivali. U sko ro svim sluajevima postojalo je pobolj anje u opa anju stvarnosti. Od pedesetosmoro onih koji su radili EWI test, jednom se stanje znatno pogor alo, dvadesetjedan je ostao otprilike na istom, a trideset estoro je ispoljilo znaajan rast u opa anju stvarnosti. Od dvadesetjednog od onih koji su ostali na otprilike istom, petnaes toro je imalo rezultate koji su ukazivali na zdravije usmerenje. Proseni rezultati prvih dvadeset ena koje su pohaale kurs poslati su Dr. ElMeligiu, koautoru EWI-upitnika. On je hvalio dramatine promene koje su se dogodile posle obuke Silva Kontrole uma i rekao da su u nekim kategorijama rezultati pre i posle bili kao oni kod osoba za vreme i posle lo eg LSD "putovanja ". U svakoj od jedanaest kategorija bilo je postojanih pobolj anja. Individualni rezultati su bili jo impresivniji. Mislilo se da nijedna konvencionalna psihotera pija ne mo e da stvori toliku promenu za nedelju dana; zaista, ona bi verovatno zahteva la mesece ili godine terapije. Rezultati jedne involutivno paranoidne ene su se promenili posle ovog jednonedeljnog kursa koliko i jednom drugom prilikom posle jedanaest kura elektro okom i dvanaest nedelja hospitalizacije. Posle ovog jednonedeljnog kursa mogla je sama da se popne u autobus, prvi put posle etiri godine. Druga ena, paranoidni shizofreniar i u akutnom stanju deluzivnosti, zadr ala je neke od svojih deluzivnih misli i posle kursa, ali bila je u stanju da u vi e navr ata
ue u nivo Kontrole uma i ispita te misli i da svaki put doe do jasnog, racionalnog obja njenja. ena sa akutnom neizdiferenciranom shizofrenom reakcijom bila je isuvi e poremeena da bi mogla da popuni EWI. Dato joj je da bira: tretman elektro okom ili Kontrola uma. Na kraju kursa kod nje je zabele eno kliniko pobolj anje i ne samo da je mogla da popuni EWI ve je postigla i dobre rezultate. Sledea ena, hipohondar sa istorijom od dvadeset operacija, trebalo je da ima jo jednu operaciju. Dok su specijalisti interne medicine proveravali njeno srce i bubrege, ona je uz pomo tehnike Kontrole uma programirala san kojim je dijagnosticirala crevni poremeaj na spoju tankog creva. U istom snu je otkrila da je sama prouzrokovala taj poremeaj, a takoe i za to i kako. Tehnike Kontrole uma su joj omoguile da se na iznenadan, neobja njen nain oslobodi poremeaja samo sat po to je dijagnoza potvrena na hirur kom odeljenju. Tano mesto poremeaja bilo je potvreno iz podataka prethodne operacije. Druga vrlo poremeena dvadesetjednogodi nja ena bila je izuzetno sklona samoubistvu i u ranim fazama akutne psihoze. Pacijentkinja nas je uverila da ne postoji ni ta to bi mi mogli da uradimo a da joj to bude od pomoi i da e se ona verovatno ubiti. Poslali smo je na kurs Kontrole uma pod pa ljivom prismotrom. Na na e veliko iznenaenje postala je izuzetno smirena, racionalnija, njene misli nisu jurile u svim pravcima istovremeno; bila je manje pesimistiki raspolo ena. Hospitalizacija i velika doza lekova ne bi mogle toliko da je smire. Ponovila je kurs dve nedelje kasnije i stanje se ponovo pobolj alo. Ona se neverovatno izmenila nabolje. Jo jedan ovek u stanju izrazite deluzivnosti, ubeen da mo e da smanjuje ljude, i ao je na kurs za vreme hospitalizacije i svaki dan se vraao u bolnicu. Pored toga to je i dalje mislio da mo e da smanjuje ljude, bio je izuzetno miran, bolje je izra avao oseanja, drugi delovi deluzivnog sistema su bledeli i vi e nije provodio sate i sate razmi ljajui o znaenju jednostavnih parabola. Pohaao je kurs tokom este nedelje svoje hospitalizacije i promene su bile mnogo znaajnije nego tokom svih pet predhodnih nedelja. Involutivno paranoidna ena se vratila sebi posle kursa. Nekoliko drugih je kao rezultat delova kursa bolje razumevalo svoju bolest. Kliniki, izuzetno poremeena grupa je u celini pokazala impresivnu promenu. Samo jedan pacijent je postao uznemireniji. Ostalima je ve banje pomoglo u odreenoj meri. Posle kursa se poveala emotivna energija i pobolj alo izra avanje oseanja. Mnoge apatine linosti su prvi put pokazale entuzijazam. Njihovi izgledi za budunost bili su pozitivniji a neki su bolje razumevali svoje psihotike procese . ak su i oni koji su zadr ali svoje deluzivne misli bili u stanju da ocenjuju svoju sposobnost za obrazovanje ideja na nivou Kontrole uma i postignu jasnost i razumevanje.
Do lo je do bolje relaksacije i smanjenja tenzije. Pacijenti su nauili da se oslanjaju na sopstvene unutra nje snage, da shvate suoavanje s problemima i njihovo re avanje, a sama sposobnost da to ine davala im je vi e samopouzdanja. Neki psihotini pacijenti otkrili su da im bolest uveava sposobnost funkcionisanja u izmenjenom stanju svesti a to je unelo smisao u njihov njihovu produ enu bolest. ivot i
Neurotini pacijenti (njih stoetrnaest) nisu pokazali kliniki negativne posledice. estoro je popunjavalo EWI. Njihovi rezultati su se popravili, ali ne kao kod grup e izuzetno poremeenih, jer su i njihovi prvobitni rezultati bili bli e rezultatima zdravih osoba. Izvesno je da su neurotini pacijenti imali koristi od ve bi Silva Kontrole uma. Oni koji su nastavili da ve baju tehnike posle kursa bili su u stanj u da umnogome izmene svoj ivot, a ak i oni koji nisu redovno ve bali mogli su da ih upotrebe u vreme linih kriza: kada su morali da se suoe sa stresom ili da donesu va ne odluke. Svima je to izgledalo kao iskustvo pro irivanja uma, otkrie da mogu na nove naine koristiti svoj um. Grupni entuzijazam se uveao pri kraju kursa i mnoge osobe su iskusile odreeniji i vi i emotivni nivo. Op te govorei, obe grupe, neurotina i psihotina, popravile su se posle kursa, to su pokazali pregledi psihologa i klinika ispitivanja. Samo je jednom od stoosamdesetdevet pacijenata bilo znatno gore. II Podaci bilo kog istra ivanja moraju biti ocenjeni u svetlu svih postojeih uslova, upotrebljenih testova i kriterijuma i opreznosti koja prati studiju. Zato emo pok u ati da uka emo na sve faktore za koje smo svesni da su mogli imati uticaja na rezultat . Sa stanovi ta istra ivanja, eleli smo da znamo kako je kurs delovao na poremeene osobe. Kao lekari, eleli smo da svim na im pacijentima bude dobro. Ovo je, bez sumnje, imalo izvesnog uticaja na rezultat po to su pacijenti to sigur no osetili. Verujemo da smo im na neki nain preneli na optimizam; to je integralni deo na ih svakodnevnih terapeutskih napora. U poetku, pre nego to bismo neke psihotine pacijente poslali na kurs ekali smo da im se stanje stabilizuje, ali pri kraju smo ih slali na kurs i u stanju a kutne psihoze. Za EWI test se smatralo da je osetljiv pokazatelj opa anja stvarnosti, i videli sm o da su se njegovi rezultati podudarali sa klinikim nalazima. Dr. El-Meligi je potvrdio da su na a klinika posmatranja bila u skladu sa promenama pokazanim na skali EWI-a. Jedini pacijent koji je postao jo vi e poremeen bio je i jedini iji je rezultat bio znatno lo iji. Oni iji su se rezultati izuzetno popravili takoe su pokazivali i znaajno kliniko pobolj anje. Autori EWI testa veruju da se on mo e ponavljati i stalno sprovoditi. Mi nismo ispitali da li je bilo kakva promena uslovljena faktorom ponovljivosti. Poku ali s mo
da sprovodimo test jednu nedelju pre i nedelju posle kursa, ali nismo uvek uspev ali u tome. Nedavno, u sedam sluajeva test je sproveden dva puta nedelju dana pre i jednom nedelju dana posle kursa da bi se odredilo da li postoji faktor ponovljiv osti. Odnos "pogre nih" odgovora u tri testa bio je 100:92:65. Tako je razlika izmeu prva dva testa bila beznaajna u odnosu na promenu posle obuke Silva Kontrole uma. Protivte a bilo kakvom faktoru ponovljivosti jeste injenica da je bilo mnogo odgovora oekivanih posle, a ne obavezno pre kursa, za koje bi se dobili negativni poeni. Na primer, dva pitanja su bila: "Mo ete li da itate misli drugih?" i "Da li ste skoro imali religiozno iskustvo?" Potvrdan odgovor na njih znaio bi negativan poen. Kurs obuava osobe da funkcioni u jasnovido i mnoge osobe postaju uverene da su do ivele ESP -za neke taj je do ivljaj gotovo religiozan. Tako smo, umesto boljih, mogli oekivati i gore rezultate posle kursa. Sumirajui pouzdanost EWI testa, faktor ponovljivosti je bio beznaajan i uravnote en drugim faktorom koji je pogor avao rezultat. Za test se smatralo da je osetljiv i pouzdan, a rezultati su odgovarali klinikoj oceni kao i subjektivnim oseajima pacijenata. Za svrhu studije odluili smo da se smatra sluajno u ako neko u periodu od tri nedelje posle kursa bude u lo ijem stanju, bez obzira da li su tome doprineli drug i faktori ili ne. U bilo kojoj grupi od sedamdesetpet izrazito poremeenih osoba praenih tokom tri nedelje mogli bismo oekivati da se kod jednog ili vi e njih pogor a stanje. To bi se moglo dogoditi ak i onda kada su pod tretmanom i u periodu kada nisu bili izlo eni regresivnom do ivljaju. injenica da su svi pacijenti bili pod tretmanom za vreme ovog istra ivanja i da im je povremeno pru ano usmeravanje i ponovno uveravanje, bez sumnje je bilo od pomoi i mo da je spreilo pojavu bolesti. Ali, mi verujemo da ova pomona terapija nije mogla sama po sebi dovesti do izuzetnih pozitivnih promena koje su se dogodile. III Na e je iskustvo da akutno psiho-oboljenje ima rano poreklo u patolo kom odnosu majka-dete u prve dve godine detetovog ivota, esto pojaanom povremenim traumama. Ova predispozicija zahteva i faktor ubrzanja u tekuoj ivotnoj situaciji osobe koja e prouzrokovati njegov povratak na staro stanje i ponovno pre ivljavanje oseanja i stvarnosti iz daleke pro losti. Faktor ubrzavanja je obino surovo odbijanje ili odvajanje od va ne osobe. Uzrok je u pro losti, a faktor ubrzavanja je u sada njosti. Iza ovoga mo e postojati neki mehanizam koji to olak ava, na primer halucinogene droge, kontakt sa svojom familijom i drugi proces i koji potpoma u regresiju. Tako razlikujemo (1) izvor, poreklo ili predispoziciju, (2) faktor ubrzavanja i (3) mehanizme potpomaganja, olak avanja. Psihoze se mogu
porediti sa mnogim prirodnim procesima koji imaju poreklo, podsticajni mehanizam i olak avajue mehanizme. Svi psihotini pacijenti koji su bili na kursu stekli su bolesti kao rezultat odbijanja, odvajanja, opasnosti od gubitka (stvarnog ili imaginarnog), umanjene pa nje, itd, to je izazivalo nesvesni strah od napu tanja. Kod nekoliko stotina psihotinih pacijenata za poslednjih deset godina autori ne mogu da se sete nikoga ko nije delimino pretrpeo gubitak ili odvajanje ak i ako je to bilo samo nagove teno. Na primer, dvadesetdevetogodi nji katatoniar, kome se stanje pogor alo u toku istra ivanja, bio je u sukobu sa majkom za koju je mislio da nee odobriti njegove sastanke sa devojkom. To je poslu ilo kao uzrok ubrzavanja to je izazvalo regresiju do prve godine ivota kada je neodobravanje osetio kao predstojee napu tanje i smrt. Kada bi Silva Kontrola uma kod pojedinaca dovodila do psihoze, imala bi ulogu potpoma ueg mehanizma koji bi se morao kombinovati sa uzrokom ubrzavanja kod ranjive osobe. Mi ne mo emo da se setimo nijednog pacijenta kod koga je psihotiki proces izazvan iskljuivo potpoma uim mehanizmom. Iako ne sumnjamo da je to mogue, sigurno je relativno retko. IV ta je Silva Kontrola uma ? Silva Kontrola uma je etrdesetoasovni kurs koji se sastoji predavanja i deset asova mentalnih ve bi. Mentalne ve be ne kako opustiti um i telo -to ine i drugi pristupi kao to su Transcendentalna meditacija -ve idu korak dalje. Poduavaju funkcioni ete mentalno kada ste na relaksirajuem nivou. iz trideset asova samo da poduavaju biofidbek i kako da
Ceo kurs se sastoji iz tehnika za korisno kori enje uma. Po to smo ovo i sami do iveli i osvedoili se da su ga mnogi koristili, nemamo sumnji u superiornu sposobnost uma da funkcioni e kada osoba upotrebljava specifine tehnike u stanju budne opu tenosti. Ovo je slino stanju koje je opisao Sigmund Frojd u svom spisu o slu anju, stanju u koje je Brams odlazio da bi komponovao ili stanju u kom nadolaze nove ideje koje je opisao Tomas Edison. Kurs obuava polaznika brzom i lakom metodu za odlazak na ovaj nivo relaksacije u bilo koje doba. Polaznici ve baju vizuelizaciju, imaginaciju i mi ljen je na ovom nivou svesti sve dok ne naue da na njemu mentalno funkcioni u. Oni zahvataju iri obim mo danih aktivnosti za svesnu upotrebu. Posti u pro ireni delokrug svesti. Umesto da samo sanjare prilikom opu tanja na tom nivou, mogu delotvorno da koriste um. Umesto obitavanja u laganom snu oni mogu biti svesni i koristiti um i na tom nivou. Umesto obinog sanjanja nou, stanje sna mogu upotrebiti za re avanje problema i dobijanja odgovora za koje um nije sposoban u bilo koje drugo vreme. 112
Kada osoba naui da mentalno funkcioni e na dubljim nivoima opu tenosti uma i tela, uveava se kreativnost. Pamenje se pobolj ava i osobe su sposobnije da re avaju probleme. Izmenjenog stanja, sposobne su da usmere um da ini ono to one ele - na taj nain se lak e kontroli e i takva navika kao to je pu enje. Dugotrajno praktikovanje ve bi na relaksirajuem nivou deluje i na proces mi ljenja u svakodnevnom ivotu -npr. mo e se imati pristup svom "nivou" i bez ulaska u njega, poput muziara koji vi e ne mora da se koncentri e na muziku da bi znao kada je odsvirana pogre na nota. Um ima ogromne mogunosti, ali je na svom normalnom nivou funkcionisanja stalno bombardovan razliitim uticajima u isto vreme: misli, elje, potrebe, udnje, umovi, svetla, pritisci, sukobi, sve vrste stresova -on ne mo e da usmeri vi e od deset posto pa nje na bilo koju stvar. Na nivou opu tanja mo e. Ali, na taj nivo osobe obino dospevaju u trenucima kada ih hvata san, a nisu ve bale da koriste taj nivo. Naje e ne znaju da on postoji i da se mo e koristiti. Kada osoba jednom do ivi rezultate dobijene sa ovog nivoa svesti, nikada ne poku ava da donese va ne odluke ili re i probleme a da ga ne koristi. Najva nije je da kurs poduava kori enju ovog nivoa uma. Pored toga to obuava kako da se misli u stanju opu tenosti, kurs polaznike obuava specijalnim tehnikama za kontrolu navika, re avanje problema, postizanje cilja, pamenje, uvanje zdravlja, kontrolu bola, kontrolu snova i spavanja, itd. Kontrola uma nije hipnoza; vi e se pribli ava samohipnozi. Ljudi ue da grade potpuniju pa nju uma, mo da i zbog toga to kada su opu teniji vi e nisu bombardovani onolikim spoljnim uticajima. Uz ovu potpuniju pa nju oni su u veoj mogunosti da usmere um da ini ono to ele. Drugi veliki deo kursa ui kako ponavljati blagotvorne iskaze dok ste na nivou opu tenosti uma i tela. Smatra se da ovo ima mono dejstvo. Pozitivno misliti je uvek dragoceno, ali pozitivno misliti u stanju opu tenosti neuporedivo je vrednije . Poslednji deo kursa bavi se parapsihologijom; skoro sve osobe izve tavaju da su imale ESP do ivljaje za vreme kursa. Ovo je toliko uobiajeno da Kontrola uma garantuje punu refundaciju ako polaznici ne do ive jasnovidost tog poslednjeg dana . V Za to Kontrola uma poma e mentalno poremeenima? Ranije u studiji prestali smo da razmatramo za to Kontrola uma mo e da na kodi mentalno poremeenima i obratili smo pa nju na pitanje za to im je pomogla. Mi ne znamo sve odgovore, ali mislimo da smo u boljoj poziciji da to razmatramo nego oni koji nisu pa ljivo posmatrali pacijente pre i posle obuke. Mobilizacija energije mo e biti va an faktor. Frojd je u "Analysis Terminable and Interminable" rekao da efikasnost terapije u budunosti mo e da zavisi prvenstveno od mobilizacije energije. Osobe izuzetno dobijaju na energiji kako s e kurs bli i kraju.
Pozitivan stav i optimizam stvarani tokom kursa moraju imati povoljan uticaj na pacijenta. Mo da izgovaranje blagotvornih iskaza, na nivou opu tenosti, delotvorno programira um na nain koji prevazilazi obino pozitivno mi ljenje. Relaksacija umanjuje napetost i stoga slabi znake bolesti. Osoba ne mo e biti u stanju relaksiranosti uma i tela i istovremeno izuzetno napeta ili u sukobu. Sma tra se da funkcionisanje na tom nivou proizvodi isto prenosno dejstvo relaksacije tokom celog dana, kao to se primeuje u TM.
Raspolo enje u grupi Kontrole uma je odlino i svi do ivljavaju uveano oseanje topline i ljubavi dok su na relaksirajuem nivou. Mogue je da energija ljubavi ima va nu ulogu. Osobama koje vole uglavnom ne smetaju stvari koje bi im inae smetale. Po to na nivou relaksacije ljudi nisu u nekom osobitom konfliktu, nije toliko neophodna rana odbrana od emotivnog udaljavanja. Stoga je olak ano primanje pozitivnih uticaja. Vi e su u dodiru sa svojim oseanjima i sa realno u. Obuhvatili su ire podruje aktivnosti mozga za ispitivanje stvarnosti. Percepcija je pobolj ana na nivou relaksacije uma i tela i uveava se jasnost misli i prosuivanja. Specijalne tehnike poma u pacijentima da re e neke svoje probleme i da budu u stanju da se programiraju tako da relaksacija i dobar oseaj traju tokom celog dan a. Sposobnost da se u veoj meri oslanjaju na sopstvene unutra nje snage daje im vee samopouzdanje. Terapeuti veruju odgovorima koje su dobili u izmenjenom stanju, a to doprinosi pacijentovom samopouzdanju. Prisutan je fenomen grupe. Dobar emotivni oseaj grupe je zarazan i prenosi se ak i na vrlo poremeene pacijente. Parapsiholo ki deo kursa je nekim od poremeenih pacijenata pomogao na neoekivan nain. Mnogi koji su gurnuti na "rub pameti" izjavljivali su da su esto imali paranormalne do ivljaje koje psihoterapija nije objasnila. Samo u okviru parapsiholo kog dela kursa oni su dostizali razumevanje. Jedna od utvrenih svrha duboke psihoterapije jeste da uini svesnim ono to je bilo nesvesno. Pro irivanje podruja svesnog i ispitivanje parapsiholo kih aspekata uma poslu ili su istoj svrsi. Pacijenti su osetili olak anje otkriv i ovaj aspekt sopstvenih mentalnih procesa i ustanovili su da je on realan i prihvatljiv. Po to im je emotivni poremeaj pomogao da do ive paranormalne fenomene, ovo je dalo svrhu njihovim produ enim poremeajima i njihovim ivotima. Terapeut je nauio da primenjuje tehnike Kontrole uma u psihoterapiji, ime e i dalje pomagati pacijentima.
VI Rezime i zakljuci: Sedamdesetpet izuzetno poremeenih pacijenata upueno je na obuku Kontrole uma da bi se odredilo koji bi pacijenti mogli zapasti u te koe. Samo je jedan posta o znatno vi e poremeen. Najpostojanije otkrie bilo je izuzetno poveanje opa anja stvarnosti, to je utvreno kliniki i objektivnim psiholo kim testiranjem. Va no je zapaziti da su svi poremeeni pacijenti iz jedne psihijatrijske prakse zamoljeni da idu na kurs to je predstavljalo kompletan uzorak psihijatrijskih pacijenata. Niko od njih nije odbio. Svi su i li na kurs. Stoga se ovi rezultati n e pripisuju samo odabranim pojedincima. Silva Kontrola uma nije psihoterapija. Ona se mo e upotrebiti kao orue u bilo kojoj psihoterapiji, naroito ako je terapeut upoznat sa kursom i ne protivi se njegovim konceptima. Pacijentu daje uveanu sposobnost da koristi um i da se posveti terapiji koja se primenjuje. Psihotinim je pacijentima bila od izuzetne pomoi (bar kada je pacijent pod tretmanom a psihijatar razume kurs) tako da Dr. MekKenzi sada insistira da svi pacijenti pohaaju kurs dok su pod njegovom brigom i nadzorom. Imajui u vidu izuzetno pobolj anje kod najveeg broja poremeenih pojedinaca kao i to da se mo e vr iti obuka velikih grupa pacijenata istovremeno, autori predviaju njenu primenu u vidu pomoi bolnikom leenju. Ustanovljeno je da je kurs bezbedan i potencijalno koristan za neurotiare. Relativno je bezbedan i definitivno koristan za izrazito poremeene osobe kada su pod nadzorom psihijatra koji poznaje kurs. Kliniki i objektivni psiholo ki podaci ukazuju da koristi daleko prevazilaze bilo kakvo negativno dejstvo. TABELA A (nije data ovdje) Prosena razlika u T rezultatima pre i posle obuke Silva Kontrole uma, za tridesetosam ena iz izuzetno poremeene grupe. Zabele eno je pobolj anje na svih jedanaest podruja merenja ukljuujui i podruje euforije. Donji rezultat pokazuje pobolj anje izuzev na podruju euforije, gde gornji rezultat pokazuje da se pacijent osea bolje i da je vei optimista. Podruja merenja su sledea: 1. ulna percepcija se sastoji od jedinica koje opisuju spoljni svet kroz direktne ulne do ivljaje koristei sve ulne modalitete. 2. Percepcija vremena razvrstava pojave vezane za subjektivno vreme u etiri kategorije: promene u do ivljavanju protoka vremena; vremenski diskontinuitet; vremenska orijentacija (ukljuujui nain anga ovanja u pro losti, sada njosti i budunosti); do ivljaj ili svest o svom dobu i identifikacija ili otuenje od svoje generacije. 3. Telesna percepcija obuhvata tri aspekta do ivljavanja tela: emotivn i aspekt, hipohondrine albe, percepcioni aspekt. 4. Auto-percepcija obuhvata
emotivne tendencije ka samoizra avanju problema sopstvene vrednosti i identiteta. 5. Percepcija drugih je data u pet razliitih obrazaca: dehumanizacija ljudi, pripisivanje neobinih moi ljudima, oseaja promene, referentne ideje, antropomorfne tendencije u ophoenju prema ivotinjama. 6. Sposobnost obrazovanja ideja usredsreena je na patologiju koja se odra ava u neijem do ivljavanju sopstvenog procesa mi ljenja ili njegovog sadr aja i bavi se razliitim kategorijama kao to su: nedostaci u procesu razmi ljanja, dezorganizacija, promene u uobiajenom mi ljenju ili ideologiji, intelektualna svemo, promene u stepenu razmi ljanja i prisustvo bizarnih ideja. 7. Disforija razlikuje tri nivoa: somatsk i, emotivni i intelektualni. Pored ovog, obuhvata i jedinice koje se odnose na elju za smru i autodestruktivne tendencije. 8. Regulisanje impulsa (motiva) obuhvata jedinice koje nagla avaju nedostatak htenja ili volje kao do ivljaj pre nego kao stvarni gubitak kontrole. Tri predstavljena tipa ove pojave su: ispoljavanje pov i ene napetosti, radne inhibicije i problemi u dono enju odluka, kompulzivnost i potpuni izostanak akcije, asocijalna, protivdru tvena ili bizarna motivacija.
DODATAK III UVOD Dr. J. V. Han, Direktor istra ivanja Silva Mind Control International, Inc. Sve do nedavno naunici su bili izuzetno kritiki nastrojeni prema izve tajima u kojima se tvrdi da su jogiji ovladali ve tinom kako da voljno reguli u svoj puls, telesnu temperaturu i ostale telesne procese za koje se smatralo da su nevoljne prirode. Takoe se uveliko prelazilo preko izve taja o tome da neke osobe u stanju duboke hipnoze (izmenjenog stanja svesti) mogu pod sugestijom izazvati promene psiholo ke prirode za koje se normalno smatralo da nisu pod voljnom kontrolom, na primer izazivanje plikova i kontrola brzine rada srca. S pojavom tehnika biofidbeka (bio-povratne sprege), naunici su tokom poslednjih nekoliko godina do li do saznanja da skoro svi unutra nji telesni procesi mogu biti podvrgnuti kontroli. Biofidbek tehnike se zasnivaju na principu da uimo da pravilno reagujemo ako smo trenutno obave teni (povratna sprega) o pravilnosti sopstvene reakcije ili o tome koliko smo blizu pravilne reakcije. Upotrebljavajui nagrade kao sredstvo povratne sprege kod ivotinja, psiholog Dr. Nil Miler (Neal Miller), sada na Rokfeler Univerzitetu, pokazao je da se svesnom kontrolom mo e postii promena u brzini rada srca. Dr. Elmer Grin, Fondacija Meninger, pokazao je da se upotrebom biofidbeka ljudi mogu nauiti da razliito kontroli u temperaturu svojih ruku - jedna je hladna, druga topla. Na poetku biofidbek eksperimenata sa mo danim talasima iji je autor Dr. Kamija (Kamiya), sa Neuropsihijatrijskog Instituta Langlej Porter, istra ivai su pokazali da su ovi metodi delotvorni kod obuke pojedinaca u svesnoj kontroli svo g Alfa ritma mo danih talasa (8-13 Hz). Druge tehnike, manje orijentisane na laboratoriju, takoe su kori ene za upravljanje unutra njim telesnim organima. Na primer, tehnika transcendentalne meditacije poku ava da dovede do relaksacije unutra njih organa ukljuujui mozak. Drugi sistem pomou kog pojedinci mogu da izazovu relaksaciju kao i kontrolu mo danih talasa, jeste Silva Kontrola uma. Osobe koje su bile na kursevima Silva Kontrole uma govore o oseaju duboke relaksacije i o verovanju da mogu kontrolisati sopstvene mo dane talase. Ovo je 1971. godine testirao Dr. F. J. Bremner, psiholog sa Triniti Univerziteta iz San Antonia, Teksas. Izgleda da lju di koji su na ovaj nain obuavani zaista mogu da kontroli u svoje mo dane talase i izazovu Alfa ritam kada to ele. Ovo je utvreno u studiji u kojoj je grupa od dvadeset neobuenih studenata bila dobrovoljno podvrgnuta eksperimentu kontrole mo danih talasa. Polovina studenata podvrgnuta je metodu slinom Pavlovljevom metodu uslovnog refleksa; odnosno, kada bi osoba ula "klik" to bi oznaavalo da e
stroboskopsko svetlo izmamiti reakciju na EEG-u u vidu Alfa frekvencije. Uskoro je i samo "klik" kod osobe izazivalo Alfa frekvenciju na ekranu (itau) EEG-a. Drugih deset osoba obuavao je gospodin Silva putem svog metoda Kontrole uma. Obe grupe su iskazale promenu u EEG-u u predvienom smeru: to znai da su obe grupe uveale procenat Alfa frekvencije na svojim EEG. Kasnije je izveden drugi eksperiment koji je ukljuio osobe sa znatnom praksom u Silva metodu. Ove osobe su mogle voljno da pokrenu ili zaustave Alfa frekvenci ju kao i da razgovaraju za vreme stvaranja Alfa ritma. Uraen je jo jedan test sa uve banijim osobama. Po to su ove osobe imale znatno iskustvo u ESP ve bama (rad na sluajevima), EEG je bele en dok su radili te ve be. Rezultati EEG-a takoe pokazuju visoku prisutnost Alfa frekvencije. Iz ovih studija se vidi da uz trening ovek mo e u znatnoj meri imati voljnu kontrolu nad svojim unutra njim organima. Ovo va i i za mozak, ako prihvatimo da su elektrini signali tog organa indikator njegovog funkcionisanja. To takoe nagove tava da je potrebno mnogo vi e istra ivanja kako bi se utvrdili odnosi izmeu fiziolo kih i mentalno-emotivnih stanja kao i potrebnih procedura obuke da bi se izvukao maksimum iz voljnih psiho-fiziolo kih samoregulacija. Bolje razumevanje znaaja treninga Silva metode Kontrole uma mo e proistei iz fiziolo kih istra ivanja mozga, o emu su izve tavali neurobiolog Dr. Rod er V. Speri (Rodger W. Sperry) i njegove kolege iz Los Anelesa. Ovi, i drugi naunici stvorili su laboratorijski i kliniki dokaz o postojanju dve razliite vrste svesti koje u ljudskom mozgu funkcioni u odvojeno, ali istovremeno. Jedna vrsta svesti se bavi posledinim, logiko-zavisnim aktivnostima mi ljenja kao to su matematika i govor. Ona je funkcionalno proizvod leve hemisfere mo dane kore. Drugoj vrsti, koja je vezana za desnu hemisferu svojstven je holistiki, spontano kreativni i intuitivni nain mi ljenja, sa izra enim oseajem za prostor i muziku. Svest leve hemisfere dominira veim delom na eg svakodnevnog ivota i nju zagovaraju kako obrazovni sistem tako i dru tveni pogledi zapadnog sveta. Ona je usmerena ka objektivnom i obino je udru ena sa znatnom aktivno u Beta mo danih talasa. Svest desne hemisfere je izgleda prvenstveno subjektivna, ima sekundarnu va nost u na em obrazovanju, i najvi e je izra ena u umetnosti. Obino je prate Alfa i Teta emisije mo danih talasa. Silva Kontrola uma obuava pojedince da odr e govor i ostale aktivnosti Beta mi ljenja u Alfi, kao i da se prepuste Alfa procesu mi ljenja kreativne intuitivne prirode kao delu namernog delovanja da bi se obezbedile ravnomernije raspodele funkcija izmeu leve i desne hemisfere. Ona poma e da se u re avanju problema uravnote i inae neravnomerna zaokupljenost funkcijom leve hemisfere. Podsticanjem namernog funkcionisanja desne hemisfere ona izgleda posti e delotvorniju upotrebu mo danog potencijala.
EEG U KORELACIJI SA FUNKCIJOM PA NJE KOD LJUDI19 Frederik J. Bremner, V. Benignus i F. Moric Univerzitet Triniti, San Antonio, Teksas Ovu studiju je potpomogla Fondacija za istra ivanje uma (Mind Science Foundation) Los Aneles, Kalifornija. Autori zahvaljuju gospodinu Hoseu Silvi na ue u u eksperimentu i Dejvidu L. Karlsonu za pomo u pripremi rukopisa. Bremner i njegovi saradnici predstavili su jedan model pa nje koji promene u EEG-u koristi kao zavisnu varijablu. (Bremner, 1970, Ford, Moric i Bremner 1968; Edi, Bremner i Tomas 1971; Harvic i Bremner 1972.). Ovaj model podrazumeva da postoje razliite klase ili podskupovi pa nje s tim da, dok su podskupovi ortogonalni, nisu hijerarhijski ureeni. Ve definisani podskupovi su: oekivanje, kontraoekivanje, orijentacija, buenje i neusredsreenost (Harvic i Bremner, 1972.). Upotrebna vrednost navedenog modela e rasti sa porastom njegove op tosti. Sada nje studije poku avaju da pro ire op tost modela sa podataka koji se odnose na ivotinje, a koji su upotrebljeni za njegovu prvobitnu koncepciju, na podatke koji se odnose na ljudska stanja pa nje. Sada nja studija se usredsredila na dva aspekta uop tavanja modela. Jedan od tih aspekata bio je da se vidi da li je EEG ljudi osetljiv na promene u bilo kom od prethodno pretpostavljenih podskupova. Drugi aspekt bio je da se odredi postoji li kod ljudi neki jedinstven podskup pa nje koj i ne postoji ili da ga nije mogue utvrditi kod ivotinja. Po to je izvedeno puno eksperimenata za testiranje modela sa podskupom oekivanja, ovaj podskup je izabran za testiranje pa nje kod ljudi. Podseamo itaoce da je oekivanje ovde upotrebljeno sa znaenjem da su subjekti (S) nauili odnos u kome nadra aj B sledi nadra aj A. Po to e detalji procedure biti razraeni u delu o metodu, dovoljno je rei da e to biti uinjeno klasinom paradigmom uslovljavanja. Ova paradigma sledila je, to je mogue bli e, onu koja je upotrebljena za prikupljanje podataka o ivotinjama. Podaci o ivotinjama, meutim, zavisili su od spremnosti i raspolo ivosti Teta ritma. S druge strane, karakteristika EEG podataka o ljudima jeste da imaju visoku verovatnou Alfa ritma. Zbog toga je Alfa ritam upotrebljen kao baza podataka za zavisnu "promenljivu". Drugi aspekt ove studije mo e zapravo biti i zanimljiviji. Psiholozi su esto raspravljali o postojanju unutra nje svesti kod ljudi. Sada nji model se bavi ovim pitanjem stvarajui od unutra nje usredsreenosti podskup pa nje. Podskup unutra nje usredsreenosti karakteri e se odsustvom spoljnog nadra aja i moguno u testiranja samo kod ljudi. Predlo eno je da se ovaj podskup 19 "EEG u korelaciji sa funkcijom pa nje kod ljudi" je objavljen u Neuropsihologij i, Vol. 10,1972, str. 307-12.
sagledava promenama EEG-a koje se de avaju u praenju subjektove (S) reakcije u stanju meditacije i duboke relaksacije. METOD Subjekti su bili dobrovoljci iz uvodnog razreda psihologije mu kog koled a, njih dvadesetorica, u rasponu od osamnaest do dvadesetpet godina starosti. Reeno im je da je eksperiment u vezi sa samokontrolom mo danih talasa i rasporeeni su bez nekog reda u dve grupe po deset. Aparat je elektroencefalograf tipa Bekman T. Elektrode od nerajueg elika bile su privr ene potko no na podruju vrha (vertex) i zadnjeg (occipital) dela glave. Podaci EEG-a vizuelno su praeni, a i snimani na traci. Kori enjem audio biogenog fidbek sistema mo dani talasi u Alfa opsegu (8-13 Hz) mogli su biti izdvojeni sa occipital EEG-a i predstavljeni subjektu preko slu alica kao analog A lfa frekvencije. Logiki programer (Digital Equipment Corporation) bio je pripremljen da oznai binarni broj, prebacivanje na pola sekunde CS i 10 sekundi kasnije, prebacivanje na 10 sekundi UCS. CS je bio "klik" prenet u slu alice koje je subjek t nosio, a sastojao se od otvaranja i zatvaranja releja povezanog s baterijom od 6 volti. UCS je bio Grass PS 2 Fotostimulator stroboskopskog svetla postavljen na subjektovu Alfa frekvenciju zatvorenih oiju. Svi podaci su snimani na osmotrani Ampex SP 300 Analog magnetofon, a snimljena analog traka je digitalizirana AD konvertorom povezanim sa IBM kompjuterom 360/44, pre analize. Postupak: Ovaj eksperiment je nadgledao i odobrio "Univerzitetski komitet za humani tretman ljudi kao eksperimentalnih subjekata". Svaki S. je ispunio protokolarni obrazac koji je bele io informacije kao to su: poslednja upotreba alkohola ili lekova, istorijat epileptikih napada, prethodna iskustva sa hipnozom , jogom ili Alfa stanjem. Pored toga, kada su S. prvi put doveli u laboratoriju, z amolili su ga da potpi e izjavu kojom daje pristanak da uestvuje u eksperimentu i potvruje da mu je obja njena priroda i svrha postupka. Bazni EEG je uzet svakom S, bez obezbeenog fidbeka. S. je dobio uputstvo "zatvori oi" kao nadra aj. Grafikon je bio obele en dvocifrenim brojem, a upotrebljeni su odvojeni kanali za snimanje filtriranih i nefiltriranih mo danih talasa. Ovaj postupak je zatim ponovljen uz uputstvo "otvori oi". Lice subjekta j e bilo osmatrano internom televizijom a ukupno vreme provedeno u komori za baznu liniju podataka bilo je oko 30 minuta za svakog S. Ako je oitavanje bazne linije bilo neodgovarajue, postupak se ponavljao sve dok se nisu dobili isti zapisi podataka. Prema postupku bazne linije S-i su bili podeljeni na dve desetolane grupe. Jedna grupa (Silva) je dobila vikend trening u trajanju od 14 sati za kurs Kontrole um a
Hosea Silve (Shah, 1971.). Mada je Silva "tehnika Kontrole uma" jedinstvena za sebe, ona koristi i duboko relaksiranje i postupke nalik na grupnu hipnozu. Neko vreme se, takoe, upotrebljava za ono to se najbolje mo e opisati kao ve ba ESP. Na poetku sledee nedelje, doveli su S-e u laboratoriju i 20 minuta je sniman EEG. Snimci su raeni i sa zatvorenim i sa otvorenim oima, dok su S-i uve bali svoje Silva tehnike. Drugom prilikom, EEG je uzet od istih S-a uz audio biogeni fidbek i uz ista uputstva. Druga grupa (CC) od 10 S. pro la je kroz klasinu paradigmu uslovljavanja od 50 poku aja po ve bi. Svaki poku aj se sastojao od CS "klik"-a od pola sekunde, zatim interval izmeu nadra aja od 10 sekundi (IIN), zatim UCS u trajanju od 10 sekundi stroboskopskog svetla pode enog na Alfa frekvenciju S-a zatvorenih oiju. Interval izmeu poku aja (proba) IIP nije bio isti. Eksperimentator bi poeo sa poku ajem kada bi S izgledao relaksiran. U ovoj grupi poku aja nije kori en biofidbek. Ve ba od 50 poku aja trajala je 20-30 minuta, a ve be su se ponavljale sve dok S. ne postane osposobljen da reprodukuje Alfa frekvenciju, ili dok eksperimentator ne bude uveren da S. ne mo e u dovoljnoj meri da reprodukuje Alfu. Zavr na ve ba od 50 poku aja sa CC grupom izvodi se sa biogenim fidbekom. Svi podaci dobijeni klasinim uslovljavanjem uzeti su u stanju otvorenih oiju. OBRADA REZULTATA Za potrebe analize, podaci EEG-a su razvrstani na periode, jedan predstavlja 10 uzastopnih sekundi snimljenih rezultata podataka. Za baznu liniju podataka, uzim an je jedan period za svakog S. u stanju zatvorenih oiju i jedan period u stanju otvorenih oiju. Za Silva grupu, posle 14 sati obuke, jedan period je uzet u stanj u zatvorenih oiju a jedan u stanju otvorenih oiju bez fidbeka. Isto je uraeno i uz fidbek. Za CC grupu uzet je rani poku aj (trei poku aj ako je bio jasno registrovan), a period je bio 10 sekundi IIN. Isti period je uzet i iz poslednjeg poku aja pre biogenog fidbeka a zavr ni period je uzet po to je ukljuen fidbek. Svaki poku aj je bio A-D konvertovan i spektralno analiziran skupljajui snagu na razliitim EEG frekvencijama (Volter, 1968). Ovde e biti rei samo o podacima dobijenim sa otvorenim oima. REZULTATI Grafikoni I i II sa imaju rezultate CC grupe i Silva grupe ponaosob. Efekat biogenog fidbeka se, takoe, mo e videti na svakom grafikonu. Tri aspekta ovog eksperimenta projektovana su na zajedniku osu; tako se za svaku grupu na grafikonu mo e posmatrati i praviti poreenje izmeu rezultata bazne linije,
pobolj anja u reprodukovanju Alfa frekvencije kroz svaku fazu eksperimenta i utica j biogenog fidbeka. Kod grupe CC (Grafikon I), konani porast Alfa reprodukcije usled CC postupka oznaen je vrhom u srednjoj liniji na frekvencijama 8-9 Hz. Podaci bazne linije ko ji su vieni kao irok i prilino rasut spektar izgleda da nisu pokazali prete no stvaranje Alfa ritma. Uveanje u srednjem procentu snage raspodeljuje se izmeu manjeg broja frekvencija. Dodatna promena se uoava pri uvoenju biogenog fidbeka, a to je praeno daljim su avanjem spektra - to znai da je uvoenje biogenog fidbeka donelo jo jednu promenu frekvencija. Slina zapa anja mogu se videti i na podacima Silva grupe (Grafikon II), ali poreenje grafikona ove dve grupe mora biti vrlo obazrivo izvedeno. Meutim, posmatranjem grafikona, mo e se uoiti da su Silva subjekti bili sposobni da reprodukuju Alfa ritam posle tretmana iako ne u obimu koju je iskazala grupa CC subjekata (Grafikon I). Ponovo se dogodila promena frekvencije nani e: izgleda da je u ovom sluaju vea nego u CC grupi. Ovaj zakljuak ne mora biti sasvim taan jer rezultati bazne linije Silva grupe ukljuuju uveanu produkciju vi ih frekvencija kao to su one u opsegu od 10-12 Hz, za razliku od CC grupe. Zbog toga je te ko doneti sud o stepenu relativne promene u ovim grupama. Meutim, va no je primetiti da su se promene frekvencija desile u istom smeru u obe grupe i da bio geni fidbek ima isti efekat u oba sluaja (Grafikon II). DISKUSIJA Podaci koji su ovde izneti, ini se, podr avaju Bremnerov model pa nje, naroito podskupove oekivanja i unutra njeg usredsreivanja. Prilino je zanimljivo uporediti podatke koji su zabele eni u eksperimentu sa ljudima u ovoj studiji sa podacima o ivotinjama koji su upotrebljeni da defini u podskup oekivanja (Grafikon III). Ako se porede Grafikoni I i III uoljiva je izvesna slinost. Bazna linija i CS krivulje su iroke i ravne dok su krivulje uslovljavanja za iljene. Takoe , oba grafikona pokazuju promenu frekvencije. Autori shvataju da je promena frekvencije u suprotnom smeru to se pripisuje injenici da su podaci o ivotinjama registrovani na hipokampalnim podrujima mozga, dok su podaci registrovani kod ljudi uzeti sa ocipitalnog dela mo dane kore. Stoga, izgleda da je oekivanje, kako ga model shvata, u korelaciji sa oblikom spektra i promenom frekvencije. Drugi autori su izvestili o promenama frekvencija u ljudskom Alfa ritmu koje podr avaju podskup oekivanja (Knot i Henri, 1941, Vilijams 1940.) ili bar korelaciju Alfe ip a nje. ( asper i agas, 1940.). Autori su se sukobili oko podskupa unutra nje fokusiranosti predstavljenog na Grafikonu II. Subjekti obueni u Silva metodu Kontrole uma nisu upotrebljavali spoljne nadra aje za dobijanje rezultata izuzev onoga to bi se najbolje moglo nazvati mentalnim slikama. Jedna od vrednosti Bremnerovog modela u ovom
pogledu jeste da je definisanjem podskupa unutra nje fokusiranosti postalo nepotrebno upotrebljavati izraze kao to su "svesnost" ili "mentalne slike". Unutra nja fokusiranost zavisi od prethodnih uslova kao od uputstava datih subjekt u i uoenih promena na EEG-u. Naravno, shvaeno je da e biti potrebne dodatne kontrole da bi se ispitale pouzdanost i va nost podskupa unutra nje fokusiranosti. Ovo je naroito tano kad se ima u vidu Hartova kritika (1968.) da subjekti koji ostanu sami u mirnoj sobi s prigu enim osvetljenjem, za nekoliko minuta uveavaju svoju Alfa produkciju. Sada nja studija (Braun, 1970.) mo da nije tako podlo na ovoj kritici po to koristi promene frekvencije i oblik spektra kao suprotnost onim studijama koje se oslanjaju na koliinu ili amplitude Alfe (Kamija, 1968.). Bez obzira na to, zanimljivo je razmi ljati o dodatnoj promeni frekvencije posle uvoenja biogenog fidbeka. U sluaju CC grupe to je moglo da poslu i da UCR i CR budu otvoreniji, menjajui klasinu paradigmu uslovljavanja u situaciju instrumentalnog uslovljavanja sa CR visoke podsticajne vrednosti. Za Silva obuenu grupu, s druge strane, fidbek mo e da razjasni subjektima korelaciju unutra nje fokusiranosti koja nije subjektivna.
UNUTRA NJA FOKUSIRANOST KAO PODSKUP PA NJE Frederik J. Bremner i F. Moric, Triniti Univerzitet, San Antonio, Teksas. Ovu studiju je podr ala Fondacija za istra ivanje uma, Los Aneles, Kalifornija, i autori izra avaju svoju zahvalnost gospodinu Hoseu Silvi za ue e u eksperimentu. IZVOD Ovaj izve taj ima nameru da pru i jo dokaza o unutra njem fokusiranju pa nje kod ljudi. Teoretski model koji je upotrebljen koristi promene u EEG stanju kao zavisne "promenljive" i verbalna uputstva eksperimentatora za poetak stvaranja Alfe kao nezavisne promenljive, da bi se predvidelo unutra nje fokusiranje pa nje. U prethodnoj publikaciji (Bremner, 1972.) nagove teno je da unutra nje fokusiranje jeste podskup pa nje a ovaj podskup se mogao definisati izvesnim prethodnim uslovima i izvesnim karakteristinim promenama EEG-a. Promene EEG-a su stvaranje Alfa ritma izazvanog nadra ajima kori enim kao nezavisne promenljive. Prethodna studija je bila podlo na kritici, po to je Hart objavio (1968 .) da e neki subjekti koji su ostali sami u mirnoj prostoriji s prigu enim osvetljenje m za nekoliko minuta poveati svoju Alfa produkciju. Meutim, zakljueno je da ako S. mo e da pone i da zaustavi stvaranje Alfa frekvencija u skladu sa datim znakom eksperimentatora, to mo e da pru i odgovor na pitanje la ne pojave Alfa frekvencija, kako je Hart objavio. Ako je ovo stvaranje Alfa ritma povezano sa subjektovim izjavama o sopstvenom stanju unutra nje fokusiranosti to bi obezbedilo posredan dokaz za podr avanje podskupa unutra njeg fokusiranja. METOD Subjekti: Deset ljudi i ena prethodno obuenih da stvaraju Alfa ritam bili su subjekti. Neki od njih ve su uestvovali u prethodnom eksperimentu (Bremner 1972.); u svakom sluaju svi S-i su izjavili da su imali znatnog iskustva u stvara nju Alfe i duboke uslovljene relaksacije kao i da su imali nekog iskustva sa psihikim ve bama. 124
Aparat: Kori en je Bekman "T" tip elektroencefalografa. Elektrode su bile od nerajueg elika i privr ene potko no na podruju vrha (vertex) i zadnjeg (occipital) dela glave. Podaci EEG-a su bili vizuelno praeni i snimani na traci. Dodatno je prikljuen mikrofon sa magnetofonom kako bi subjekti mogli da snime verbalne iskaze o svojim iskustvima. Logiki programer (Digital Equipment Corporation) bio je pripremljen da oznai binarni broj na zapisu. Lice subjekta i gornji deo torza bili su praeni internom televizijskom kamerom. Svi podaci su zabele eni na Ampex Sp 300 Analog osmotranom magnetofonu. Procedura: Svaki S. je ispunio protokolarni obrazac kojim su bele ene informacije tipa: poslednja upotreba alkohola ili lekova, istorijat epileptinih n apada i prethodna iskustva sa hipnozom ili tehnikama duboke relaksacije. Pored toga, o d svakog S. se tra ilo da potpi e izjavu kojom daje pristanak za uestvovanje u eksperimentu i potvruje da mu je obja njena priroda i svrha postupka. Svakom S. je reeno da stvara Alfa ritam metodom na koji je ve navikao. Formiranje bazne linije (podatka) traje oko 5 minuta i raeno je sa subjektom zatvorenih oiju. Oko deset minuta je utro eno na ono to bi se najbolje moglo opisati kao ESP ve be (Silva Metod; MekNajt 1972.) da bi S. uspostavio repernu taku za stvaranje Alfe. Zatim j e tra eno od S. da zatvorenih oiju stvaraju Alfu na verbalnu komandu eksperimantatora. Kada je, na bazi dovoljno EEG podataka i po oceni eksperimentatora, S. zaista stvarao Alfu, posle pribli no 30 sekundi, S. je dobija o komandu da "zaustavi Alfu". Komanda za poetak i zavr etak stvaranja Alfe data je dok eksperimentator ne bi osetio da je S. na odgovarajui nain pokazao svoju sposobnost i da je zapis dovoljno ist. S. je tada dobijao uputstvo da "otvori oi" pa je procedura poni-stani nastavljana. Niko od S. iz ove studije nije imao te koe u stvaranju Alfe, meutim, neki nisu mogli uvek da prekinu stvaranje Alfe na komandu, naroito dok su im bile zatvorene oi. Ukupno vreme postupka bilo je pribli no 45 minuta. REZULTATI Rezultati ove studije prikazani su na grafikonima IV i V. Mada je studija prvobitno zami ljena tako da se podaci mogu podvri spektralnoj analizi, kontrast izmeu Alfe i ne-Alfe bio je tako dobro definisan da su eksperimentatori osetili d a statistika analiza nije bila neophodna. Grafikon IV sadr i podatke za 45 subjekata sa zatvorenim oima. "S" simbol na zapisu (Grafikon IV) oznaava poetnu "start" komandu dok "T" (terminate) oznaava komandu "stani". Uoljiva je razlika izmeu testerasto-nazubljenog oblika Alfe i umanjene amplitude zapisa koja sledi komand u "stani". Grafikon V obuhvata podatke grupe od pet subjekata, tri S. sa zatvoreni m oima i dvoje S. -P8 i T9 sa otvorenim oima (Grafikon V). Zanimljivo je da je S. T9, sa otvorenim oima posle znaka za "start", imao pomak od nekoliko sekundi pre
nego
to je poeo da stvara Alfa ritam. Ovo se de avalo u svakom poku aju sa ovim to ga je i
S. ije su oi bile otvorene. To je i S.5 pokazao u stanju zatvorenih oiju, inae karakterisalo. Povremeno se to Navedeni S. su izjavili da su bili u izuzev jednog S. bili su u stanju da gim reima S. je mogao da ka e "start" i IV i V. DISKUSIJA
pokazalo i kod ostalih S. posebnom, prepoznatljivom stanju pa nje. Svi predvide kada stvaraju Alfu, a kada ne. Dru "stop" i snimak bi izgledao isto kao Grafikoni
Navedeni rezultati pokazuju da, makar za ovu grupu S-a, stvaranje Alfa ritma nije la no. Tako je ova grupa subjekata manje osetljiva na vrstu gre ke na koju je ukazao Hart (1968.). Vreme pomaka kod nekih S. je vrlo zanimljivo, ali autori nemaju spreman odgovor na pitanje za to priprema nekih S. traje toliko dugo. Ipak, postoji odnos izmeu poetka registrovanja Alfa ritma na EEG-u, jedinstvenog linog oseaja subjekta, i izjave subjekta da je bio u posebnom stanju pa nje koje mi nazivamo podskupom unutra njeg fokusiranja.
LITERATURA Bremner, F.J. "The effect of habituation and conditioning trials on hippocampal EEG." Psychonomic Science, 1970,18,181-83. Brown, B.B. "Recognition of aspects of consciousness through association with alpha activity represented by a light signal." Psychophysiology, 1970,6,442-52. Eddy, D.R., F.J. Bremner, and A.A Thomas. "Identification of the precursors of hippocampal theta rhytm -a replication and extension." Neuropsychologia, 1971, 9 , 43-50. Ford, J.G., M.D. Morris, and F.J. Bremner. "The effect of drive on attention." Psychonomic Science 1968, 11, 156-57. Hart J.T. "Autocontrol of EEG alpha." Psychophysiology, 1968, 4, 506. (Abstract.) Hurwitz, S.L., and F.J. Bremner. "Hippocampal correlates of a conditioned sniffing response." Neuropsychologia, 1972. Jasper, H.D., and C. Shagass. "Conditioning the occipital alpha rhythm in man." Journal of Experimental Psychology, 1941, 28 (5), 373-87. Kamiya, J. "Conscious control of brain waves." Psychology Today, 1968, 1 (April), 57-60. Knott, J., and C. Henry. "The conditioning of the blocking of alpha rhythm of th e human electroencephalogram." Journal of Experimental Psychology, 1941, 28, 134 44. McKnight, H. Silva Mind Control Through Psychorientology. Laredo, Tx.: Institute of Psychorientology, Inc., 1972. Shah, D. "The alpha state lets the mind take wings." The National Observer, 1971, 34, 1, 16. Walter, D.O. "Spectral analysis for electroencephalogram: mathematical determination of neurophysiological relationship from records of limited duratio n." Experimental Neurology, 1963, 8, 155-81. Williams, A.C. "Facilitation of the alpha rhythm of the electroencephalogram." Journal of Experimental Psychology, 1940, 26, 413-22.

Silva Metod Kontrole Uma

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Silva Metod Kontrole Uma

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

HOSE SILVA i Filip Mil SILVA METOD KONTROLE UMA - esto izdanje SILVA METOD Beograd, 1995.

Svako ko upita Hosea

ta je za njega znaio uspeh, dobie odgovor u bujici pria

je neko uzeo, imaete da re ite drukiju vrstu problema, napredniju tehniku.)

ovo prenos misli?

rezultate vrlo sline onima koji se posti u isceljivanjem verom, poznato."

umanjen je njihovim gubicima.

U prvom sluaju, da mentalnog ekrana mo jednostavno pobudio u la u igru, to je

You might also like