ANTON PAVLOVI EHOV

1860-1904. :

Prve prie tokom 1881-82.g. u petrogradskim humoristikim nedeljnicima ''Budilnik'' i ''Iverje''. Sam ehov kae da je od poetka pokuavao da pie ''talentovano, tj. kratko''. ''Potrebno je da pisac neprekidno izgrauje u sebi budnog, neumornog posmatraa,'' govoro je (leglovu?) ''toliko da izgrauje da to pree u naviku''. ''Talenat i originalnost mogu mnogo ta da pokvare - to je tanije. Osim obilja materijala i talenta, potrebno je jo neto isto tako vano. Potrebna je zrelost to je prvo; drugo, neophodno je oseanje line slobode, a ono se u meni tek nedavno poelo rasplamsavati. Ranije ga nisam imao.'' (pismo Suvorinu 1889) ''Pisac treba da bude ravnoduan kad pie tune prie. Pisac moe da plae i da uzdie nad svojom priom, moe da pati zajedno sa svojim junacima, ali ja smatram da to treba da ini tako da italac nita ne primeti. Ukoliko je pisac objektivniji, utoliko jai utisak ostavlja.'' ''Bojim se onih koji izmeu redova trae tendenciju i koji poto-poto ele u meni da vide liberala ili konzervativca. Ja nisam liberal, nisam konzervativac, nisam evolucionista, nisam monah, nisam indiferentista... Ja elim da budem slobodan umetnik, to je sve... Mrzim la i nasilje u svim oblicima... Farisejstvo, tupoglavost i samovolja ne vladaju samo u trgovakim kuama i aspanama; ja ih vidim u nauci, knjievnosti, meu omladinom... Stoga ne gajim posebne simpatije ni prema andarmima, ni prema mesarima, ni prema naunicima... Firmu i etiketu smatram predrasudom. Moje svetilite je ljudsko telo, zdravlje, um, talenat, nadahnue i apsolutna sloboda, sloboda od sile i lai, ma u emu se one izraavale. To je program kojeg bi se drao.'' ''Za hroniara nema nieg neistog na zemlji. Knjievnik treba da bude objektivan kao hroniar; on treba da se odrekne svakidanje subjektivnosti i da zna kako i gomile ubreta igraju ulogu dostojnu potovanja, a da su zle strasti isto tako prisutne u ivotu kao i dobre.'' ''ini se da pisci ne treba da reavaju pitanja kao to su bog, pesimizam, itd. Posao pisca sastoji se samo u tome da pokae ko, kako i pod kakvim okolnostima govori ili misli o bogu ili pesniku.'' ''Imajte na umu da pisci koje mi zovemo venim ili jednostavno dobrim, i koji nas opijaju, imaju jednu zajedniku i veoma vanu odliku : oni idu nekud i zovu i vas i vi oseate, ne razumom ve itavim svojim biem, da oni imaju nekakav cilj kao to ga ima i duh Hamletovog oca koji nije uzalud dolazio i uznemiravao matu (kmetstvo, osloboenje otadbine, politiku ... bog, zagrobni ivot). Najbolji od njih su realni i opisuju ivot onakvim kakav on jeste, ali zato to im je svaki red, kao sokom, natopljen znanjem cilja, vi osim ivota kakav jeste oseate i ivot kakav bi trebalo da bude i to vas pleni.'' ''Hteo sam samo da ljudima poteno kaem : pogledajte sebe, pogledajte kako ravo i dosadno ivite.'' Kami : cvetanje drame u Atini 5.v.st.e., trajalo je otprilike 1 vek, kao i cvetanje drame u Evropi (od kraja 16. do kraja 17.v.), zlatno doba moderne drame takoe 1 vek od Ibzena do Beketa. Gete : ''strogo uzevi, nita nije teatarsko to u isto vreme ne izgleda i simboliko to nije neka vana radnja koja ukazuje na neku jo vaniju no to je ona sama''. Prvo pravilo njegove kratke prie je poetak bez klasine ekspozicije. Nema ni klasinog zapleta, zavrnice, ni poente. Tok prie se prekida neoekivano, u trenutku preteeg sudbinskog zaokreta. Time naglaava nedoreenost, u prii i u ivotu. ehovljeva tehnika kratke prie zasniva se na implikacijama koje viesmisleno izrastaju iz detalja situacije, iz saeto evocirane scene... ''Medicina je proirila oblast mojih zapaanja, obogatila me znanjima...'' medicina-ena, knjievnost-ljubavnica.

Neke od pripovedaka su zapravo male scene, pisane u dramskom obliku, sa dramskom situacijom u osnovi. ''Hirurgija'', ''Zloinac sa predumiljajem'' i ''Podoficir Priibejev'' igrane su krajem 1904.g. na sceni Hudeestvenog teatra, osnovanog 1897. Uobiajena je podela na drame pre ''Galeba'' i drame posle njega. 1880. ''Platonov'' loa drama, dugaka, raspriana, prepuna zbivanja. ''Glumci me uveravaju kako mogu da napiem dobru dramu zato to umem da se igram sa nervima ljudi.'' 1887. ''Ivanov'', veliki uspeh ''Od tako beznaajnog govanceta kao to je moja dramica... napravilo se avo bi ga znao ta.'' 1888. vodvilji ''Grom i munja'' (izgubljen), ''Medved'', ''Prosidba'', ''Tatjana Rjepina'' tad je napisao i prvu pripovetku ''Stepa''. 1889. ''umski duh'' slabo; dosta kasnije, potpuno i detaljno preraena postae ''Ujka Vanja''. 1891. put na Sahalin. 1895. ''Galeb'' ''komedija, 3 enske, 5 mukih uloga, malo dogaaja, 5 pudova(?) ljubavi'' ... ''pisao ga Xorte a zavrio Pianissimo, protivno svim pravilima dramske umetnosti.'' - veliki neuspeh 1897. ''Ujka Vanja'' veliki uspeh 1898. ''Galeb'' postie veliki uspeh u izvoenju Moskovskog Hudeestvenog teatra. Stanislavski je uneo u dramu vie melodramskih elemenata nego to ih u njoj ima. ehov nije zadovoljan : ''Neophodno je jo malo preraditi Trigorina. Ubrizgati mu, moda, malo sperme.'' 1900. ''Tri sestre'' 1903. ''Vinjik''; ''O tetnosti duvana'' jedan od njegovih najblistavijih vodvilja. U vezi sa ''Tri sestre'', uputstvo Olgi Kniter za Mau : ''Ne pravi tuno lice ni u jednom inu. Srdito da, ali tuno ne. Ljudi koji odavno nose nesreu u sebi i koji su se navikli na nju esto zviduu i esto su zamiljeni...''. U III inu larma : ''Zato galama? Galama je samo u daljini, iza scene, potmula larma, a na sceni su svi umorni, skoro zaspali''. Nataa je po zamisli Stanislavskog trebalo da na kraju II ina proe pozornicom zagledajui ispod nametaja kako bi proverila da li je praina dobro izbrisana. ehov je hteo da ona samo proe pozornicom sa sveom u ruci ''a la ledi Makbet'', glupo olienje zla. ehov je smatrao da u ''Vinjiku'' Ranjevska ne sme da bude tiha ena, da je ona iva, stalno u pokretu, osmehnuta; da Lopahin ne sme sve vreme da bude trgovac koga zanima samo novac, ve da je mek, inteligentan ovek. ehov ''Vinjik'' smatra komedijom, Stanislavski dramom : ''to nije komedija ili farsa kao to ste vi napisali ... to je tragedija''. Obino se kae da se u ehovljevim dramama ''nita ne dogaa'', da linosti trpe a ne delaju... Radi se o tome da u njegovim dramama zbivanja nisu onako izdvojena i ogoljena kao u klasinoj drami i ne padaju odmah u oi, okruena velikim brojem naizgled beznaajnih sitnica. U ''Tri sestre'' Prozorovi se polako gube u jalovom provincijskom ivotu, ali je njihovo propadanje praeno patetinim branim neverstvima, veridbom ili pogibijom verenika u dvoboju, dok za to vreme uljez Nataa i njen nevidljivi ljubavnik Protopopov osvajaju njihovu porodinu kuu sobu po sobu. U ''Vinjiku'' na licitaciji se prodaje prezadueno porodino imanje koje svakom od lanova porodice predstavlja po jedan deo ivota, pletu se i raspliu ..... ljubavi, pojavljuje se iznenadni kupac, sin nekadanjeg kmeta... ehov kao da je izveo krajnje posledice iz injenice da je graanska realistika drama pre svega drama privatnog ivota u kome sve to se zbiva ima ogranien domet. ehov ne dodaje dogaajima nita to bi ih na vetaki nain uinilo dramatinijim nego to jesu i tako ih pribliio modelima klasine dramaturgije kao to to ponekad ine Ibzen i Strindberg. ''U ivotu se ljudi ne ubijaju, veaju ili izjavljuju ljubav svakog trenutka ... Oni jedu, piju, vuku se, govore gluposti... Treba napraviti takav komad...'' ''Kod mene se uvek smenjuje ozbiljno sa banalnim, ma koliko se trudio da budem ozbiljan''. IV in kod ehova nije klasian rasplet drame u kome je sve razjanjeno. Drama se u I inu izdvaja iz bezbrojnih sitnica svakodnevnog ivota, prebiva u sledea 2 ina u relativnoj istoti neto napetijih i usredsreenijih zbivanja, i u IV inu se ponovo utapa u svakodnevno iz koga je ponikla.

U ''Galebu'' Nina i Tjepljev razgovaraju, u pozadini glasovi onih koji igraju tombolu. Kasnije, samoubistvo van scene, bez patetike. U ''Tri sestre'' ima suvie mnogo drame da bi se one mogle rasplesti onako kao to znamo da se klasine drame raspliu i na prvi pogled IV in izgleda kao haos u kome se nita ne dogaa i ne moe da dospe do svog logikog razreenja i kraja, dok se sve ne presee mehaniki odlaskom baterije. U III inu, krajnje vana i krajnje dramatina Maina odluka da bar za as pobegne i bude nasamo sa Verininom, jedva da se primeuje. Sve se dogaa u guvi zbog poara u varoici. tavie, kod ehova se neke najvanije stvari i ne odvijaju na pozornici, nego izvan nje. U ''Galebu'' ne vidimo ivot Nine i Trigorina. U ''Tri sestre'' ne vidimo ni Tusenbaha kako prosi Irinu, ni svau izmeu Tusenbaha i Soljonog, ne vidimo ni jednu scenu izmeu Natae i Protopopova, njenog ljubavnika koji oigledno stoji iza svega to ona ini u kui Prozorovih. ehov namerno gura u pozadinu sve to bi moglo biti suvie otvoreno patetino ili dramatino. Drama nije u nizu dramatinih dogaaja, nego u odnosima izmeu nekoliko ivotnih drama koje se istovremeno zbivaju; takoe i u odnosima izmeu dramatinog, svakodnevnog, ozbiljnog i banalnog. U ''Galebu'' svaki as iskrsava amrajev sa svojim uspomenama iz mladosti. U ''Ujka Vanji'' Vojnicki se pojavljuje sa ruama ba kad Astrov pokuava da poljubi Jelenu Andrejevnu... Vreme jedan od najvanijih elemenata ehovljeve dramaturgije. Dogaaji nemaju ni priblino onakvu zgusnutost kakvu imaju u klasinoj tragediji. U ''Tri sestre'' vreme se meri decom koju Nataa raa izmeu I i II ina i izmeu II i III ina. Kod ehova svi govore o vremenu, primeuju da je prolo, da e proi... Ujka Vanja stalno govori o svojih 47 godina... U ''Galebu'' izmeu III i IV ina prolaze 2 godine.. ''Ujka Vanja'' : 1.in letnje popodne, 2.in kasno leto, olujna no; 3. i 4.in jesenje vee. Marina (''Ujka Vanja''), Firs (''Vinjik''), Anfisa (''Tri sestre'') ivi simboli proteklog vremena. ''Tri sestre'' je drama u kojoj najneposrednije vidimo kako vreme uobliava ljudske ivote. Iz ina u in sve linosti prave due ili krae ekskurse u prolost. Junaci polako tonu u amotinju i jalovost. U IV inu odnos prema vremenu se menja. Sad niko ne govori o prolosti, svi govore o budunosti. Svi kuju planove, ali postaje jasno da se oni nee ostvariti. Pomou vremena ehov u dva pravca iri perspektivu u kojoj posmatramo ono to se zbiva u njegovim dramama. U jednom, dogaaji koje na pozornici vidimo dobijaju neku organsku neumitnost koju ima cela priroda; u drugom, ono to se njihovim uesnicima ini kao veliko i potresno, pokazuje se kao trzaj mikroskopskih dimenzija koji e nestati u vremenu. ehov esto detaljno opisuje scenu. On voli pretrpane pozornice, zato to mnotvo predmeta daje iluziju ivota. Moe se rei da se ehovljeve drame sastoje od rei i od pauza izmeu replika pauza u kojima se utke proivljavaju emocije koje nikad nee biti izraene. U svim ehovljevim dramama pojavljuje se veliki broj likova, a da sporednih lica gotovo i nema. Gotovo sve linosti imaju svoj ivot i svoju dramu. U ''Galebu'' ima nekoliko klasinih melodramskih trouglova, ali koji su povezani na sasvim neklasian nain : Arkadina-Trigorin-Nina (ali taj trougao nije zatvoren kao to melodramski obino jesu) u Ninu je zaljubljen Trepljov, u njega Maa, u nju Medvedenko. Polina (Maina majka)-Dorn(lekar)amrajev (Polinin mu). Osim banalne veze Trigorina i Arkadine, nijedna od ovih ljubavi nee biti ostvarena. U ''Ujka Vanji'', dolazak profesora remeti uhodani ivot na imanju i odnose meu linostima, kao u ''Galebu'' dolazak Arkadine i Trigorina. Na jednoj strani su ''starosedeoci'', na drugoj ''doljaci''. Serebrjakov Jelena Andrejevna Vojnicki; Sonja Astrov Jelena Andrejevna. Jelena Andrejevna linost prema kojoj su svi pogledi uprti, ona sama uglavnom ne ini nita, njoj izjavljuju ljubav, ispovedaju joj se.

Marija Vasiljevna (majka ujka Vanje), Teljegin (propali vlastelin) i Marina linosti izvan osnovnog dramskog sklopa ali nisu klasine sporedne linosti. Sa gledita klasine dramaturgije oni nisu potrebni, ali iako nemaju dramsku funkciju, svako od njih ima svoj ivot. U jednom kratkom monologu na poetku Teljegin nas obavetava o svojim branim nevoljama, Marija Vasiljevna ita naune broure to su ivoti koji teku ne hajui za dramu koja se zbiva, ali koji drami daju pravi kontekst. ''Galeb'' i ''Ujka Vanja'' imaju po 2 glavna junaka u svom sreditu : Trepljov i Nina i Vojnicki i Astrov. Time je ehov poremetio klasinu emu. U ''Tri sestre'' 3 ravnopravne junakinje. Kod ehova ima mnogo scena sa vie lica, dok su scene sa dva daleko ree. ehovljeve linosti, za razliku od linosti klasine drame, imaju onaj stepen psiholoke sloenosti za koji verujemo da pripada iskljuivo romanu. Merekovski govori o njegovim junacima kao ''neuspelim'' linostima. ehov : ''Deliti ljude na uspele i neuspele znai posmatrati ih usko i sa predrasudama. Jeste li vi uspeli ili niste? A ja? A Napoleon? ... Gde je kriterijum? Treba biti bog pa nepogreivo razdvojiti uspeh od neuspeha.'' ''Ujka Vanja'' : 33 scene efekat najvie zavisi od scenske realizacije. Meusobno suprotstavljena ponaanja likova zategnu atmosferu sve dok Vanja ne izae iz sobe : ''zapamtie ti mene!''. Hoe li se ubiti? Napetost na pozornici. Svi istre za Vanjom, sem Sonje i dadilje. U tom predahu Marina tei Sonju (besmisleno) vidi se kako starica na sve njih gleda kao na decu (kao i Firs u ''Vinjiku''). Cela scena moe se uiniti kao visoko dramatina, ali ona je u isto vreme i parodija same sebe ( - to je ta dvostruka vizura kod ehova). Sve ovo priprema klimaks. uje se pucanj komini efekat brzina kojom profesor bei u suprotnosti sa tvrdnjom da je bolestan. Vojnicki kae ''bum'' (sasvim deije, sasvim deplasirano, osloboeno od svake prave opasnosti). Opet scena koja je tipino fejdovska (?) (bulevarsko-scenski efekat). To je najvia taka komediografskog efekta. ehovljevi ''Medved'' i ''Veridba'' komedije jednoinke, neverovatno popularne. Sve ovo publici moe biti smeno, ali ostaje svest o traginoj sudbini tih ljudi. Ovo je drama naizmeninih klimaksa i antiklimaksa : III in klimaks, IV in antiklimaks, otvara neka od sutinskih pitanja ehovljeve drame. Soba je pretrpana : mapa Afrike (dosta se o tome pisalo, kao i o zvuku prekinute ice iz ''Vinjika''), kavez sa vorkom. Mapa je karakteristian simbol govori o zanesenjatvu ujka-Vanje. Poslednji in je izgraen oko scene rastanka (po definiciji ovakve scene su refleksivne). Publika se prirodno identifikuje sa onima koji ostaju. Motanje vune. Akcenti su humorni. Ujka Vanja, Astrov trai boicu sa morfijumom. Astrov je brilijantan. Ne lae ni sebe ni okolinu, ume da kontrolie situaciju. Ono to on ne ume, to je da ivi. Lek je rad taj motiv dominira u ovoj sceni. est je kod ehova. Jelena Andrejevna i Astrov poslednji put zajedno. Neuspeh. Jelena je rezignirana. Astrov govori aljivo. Oko naina na koji je Hudeestveno pozorite prikazivalo predstavu 1900. : Stanislavski reirao i igrao Astrova scenu rastanka igrao vrlo strastveno, ehov to osporava. Jelenu igra ehovljeva ena (stalno je pisala ehovu u to vreme to je izuzetno znaajna prepiska) Olga Kniper. Astrov i Jelena su zadovoljni to se sve tako zavrava ''preivee''. Tuga te situacije to to su oni preiveli, preiveli su ni za ta, ni za kakav ivot. Prilika nije iskoritena. Astrov i Vanja sa mapom Afrike... ''U toj Africi je sigurno strana vruina''. Tako ehov pokazuje kako se ljudska egzistencija svodi na masku trivijalnosti, nema velikih tragedija, padova ili uspona. Raunaljka poseban zvuni efekat. Ujka Vanja : ''Kako mi je teko...'' Sonja izgovara tiradu koja je vrlo problematina (uvek se razliito igrala). Ili je ovo shvatano kao poruka ehova publici, ili je govor shvaen ironino crvi su sve to nas eka. Bentli ''to ne govori ehov re je o iscrpljenoj devojci koja se tei''. ehov nije bio religiozan, nije bio ni otvoreni ateista. ''Svaka budala moe da se snae u krizi (da je napie), ali svakodnevni ivot je ono to iscrpljuje (to moe da napie samo majstor)''.

Miroslav Drozda (?) ''Trojni vid bezvremenosti'' : Problem bezvremenosti ruska kritika zbog toga napada ehova, Gorkog. Merekovski ih brani : glavna tema ruske knjievnosti je pitanje I.Karamazova - ima li boga? Ali, kod ehova je to u drugom planu : ne problem boga i odnos oveka prema bogu, ve problem oveka i odnosa oveka prema oveku. Gorki brani ehova : prigovarali su mu da nema ''pogled na svet''. Besmisleno jer, pogled na svet je neto neizbeno svojstveno svakom oveku; to je njegova predstava o svetu i svojoj ulozi u njemu. ''Duboki ljudski objektivizam'', koji je kratkovida kritika smatrala besadrajnim i hladnim. ehovljeva pripovetka u oveku budi veru i ljubav prema ivotu. ehov osvetljava dosadu, besmisao, haos ivota, sa jednog vieg stanovita. Prekor ljudima da ne umeju iveti. Bezidejnost ehov nije mogao ispovedati nijednu od tadanjih socijalnih ili religijskih ideologija. One su za njega barijera izmeu umetnosti i stvarnosti. Za sebe kae da je samo slobodni umetnik. ehov nikad nita ne izmilja, ne prikazuje neto ega na svetu nema, ne ulepava demitologizacija knjievnosti, iz opte demokratinosti. To odgovara krizi ruskog drutva na prelomu vekova. Ejhenbaum : ehovljeva ''lakoa'' nije plod cinizma, ve ozbiljne orjentacije. On otkriva sferu malih ivota, dotada neotkrivenih, i sluajeva smenih i pojedinanih, ali ba zbog toga udnovatih, i vrlo karakteristinih i vrednih. Hteo je da obuhvati celinu ruskog drutva, a ne jedino odabrane sfere. On nije pisao o malom zato to nigde nije video veliko, ve zbog toga to je svojom procedurom hteo da dostigne razlike i suprotnosti izmeu drutvenog i perifernog. ivot se suprotstavlja mogunostima koje ljudi stvarno poseduju. Movara ivota, nesklad, komeanje malenkosti. Tragika beznaajnosti koju oseaju likovi. U ehovljevom oveku najee se sukobljavaju dve tenje : da se bude bolji i da se bolje ivi. Nemogue ih je spojiti. ehov : budunost kao apstraktna; psiholoka drama linosti; precizna psiholoka studija; pripoveda i dramatik; proza (pripovetka); nema romana; bez ieg uzvienog deklarativnog, samo pripovest; kratka pria nastaje kao suprotnost romanu i noveli u njoj se ne deava nita znaajno, uobiajeni ivotni stil oveka. Autorski tekst ogranien je na minimum, ali likovi govore mnogo ljudi osloboeni autorove prismotre postali su priljivi (Ejhenbaum). Gorki : budunost drutveno-istorijski lokalizovana; socijalna tragikomedija; socijalno-filozofsko pooptavanje; blizak mu je u dramatici; pripovetka koja naginje bajci i legendi, ili memoaru; roman je vrlo bitan; esto dekorativan. Naravi i obiaji svakodnevice kod ehova nema vie pretrpanosti dogaajima u njegovoj svakodnevici se ne deava nita, i tu se vidi dramatino zbivanje ivota. Dogaaji odmiu na periferiji, kao vremenski kratka periferna stvar. Ono to je svima znano, uobiajeno, svakodnevno ponavlja se i ini temeljni motiv, osnovu celog dramskog sadraja. Svaki lik nosi unutranji konflikt. Dramatika sudbina zasniva se na hroninosti njihove ivotne pozicije, nije lokalizovana na jedan sumorni detalj, ve je to jednobojno, svakodnevno stanje. Zlo kod njega nema krivca, nema nekadanje povezanosti predstave o drami sa neijom krivicom. Mnotvo svakodnevnih sitnica koje oveka ometaju i on ne moe da im se otrgne. Pojedinci ne snose krivicu za zlo, ve je snosi dati sistem ivota u celini. ehovljeva pripovest polemika sa romanom. Istiskuje druge anrove, ali ukljuuje njihovu sadrajnost. ehov obuhvata sve to i nekadanji romani : cele ivote, ljudsku biografiju u njenoj celoivotnoj perspektivi. Sastavljena od epizoda, ona se ne doivljava kao epizodna, ve kao vrlo neepizodna ne kao odlomak. Zgunjavanje biografije u pripovetku ali ne komponovanjem kulminacijskih vrhunaca ivotnog zbivanja. ehov : ''Ljudi koji obeduju ne ine nita drugo nego jedino obeduju. Pitanje je ime se u obed da ukljuiti njihova srea i slomljeni ivoti.'' Svakodnevica znai svaki dan, ponavljanje, hronoloki sled. ehov pripoveda o toj hroninosti. Svaki dan se zbiva isto, i uvek tako. Dakle, nije tema jedino glupost, beznaajnost, nego njihovo ponavljanje.

Ali, dimenzija ivota, biografija je i enja, htenje, promena. Ako je biografija samo notorno ponavljanje, napadnuta je sama ljudska bit promena je preputena samo biolokoj sferi (starenje, bolest, smrt) ovek samo obeduje i u tome je tragika njegovog ivota. ''Dosadna istorija'' junakova biografija, kao sinhronijski toksvih dana celog ivota, a vreme pripovedanja smeteno u njegovu starost. Ceo ivot je kao jedan dan. Opetovanost, iterativnost, povratnost i nepromenljivost. Prostorni simboli perspektivnog ivotnog eznua Moskva u ''Tri sestre'', vinjik u ''Vinjiku''. Temporalna struktura iterativna temporalnost. Zato se kod njega ne javljaju mogunosti za roman (jer je svakodnevica postavljena za egzistencijalni problem). Roman romaneskne forme su u sutini hronoloke, iako vremenski odseci mogu biti ispremetani. Glavna je perspektivna temporalnost koju zahteva roman ona kod ehova nije dominantna. Junaci kod njega kliu krasnoj budunosti, ali je to samo privid perspektivnosti. Budunost je vremenska dimenzija enje, a ne prakse. Puka opetovanost = bezvremenost. Problem pripovedaa kod ehova : autorski tekst sveden gotovo na didaskalije. Posebna vrsta pripovetke u 1.licu : ''Dosadna istorija'', ''Strah'', ''Kua sa mezaninom'', ''Moj ivot'', ''ovek u futroli''... Tu je ''ja'' vrlo jasno razlueno od autora to je lik koji je preuzeo ali ne i nadomestio autorski komentar. Univerzalnost u vrednovanju sveta data je svim likovima. Sredinji pripoveda ne odskae od impersonalnog pripovedaa kao da je jedan od likova najnormalnije uzeo re. Ja-pripoveda nije instrument osobenog i omeenog vienja sveta, njegovo stanovite je objektivno. Problem odnosa biti bolji / iveti bolje u praksi je ideal paralelan sa svojom suprotnou. Tragian apel za realizacijom ideala. Nespojivost prakse i ideala. ivot lika sinteza iterativnog ivovanja, hronine enje za njegovom suprotnou i perspektivom fizikog svretka. Ejhenbaum konverzacija i razmiljanja likova su vanija od siea. Pretpostavke za tu pripovednu situaciju u kojoj je miljenju likova osloboen najvei prostor stvorio je ehov. ehov je u principu biografian. Ali to su biografije koje ostaju nerealizovane u svojim mogunostima, fiksirane u hronoloki nepokretnoj svakodnevici. Linija individualne sudbine. Antinomija ivotne datosti i emocionalnog eznua. Gogolj romantiarska koncepcija putovanja (zatvorenost spahijskih svetova, i otvorenost i dinamika iikovljevog putovanja, stalnog kretanja, kao i beskonanost Rusije) . ehov aperspektivna iterativnost, hronina opetovanost ivota, gubitak ivotopisa. ehovljevi junaci putuju, ali su dani izvan tih putovanja u trajanju na mestu : putovanje koje vodi napolje u svet za njih je iluzorna vrednost ili neostvarljiva ili kao odlazak u prazninu. klovski : Obino svi pisci ponu od podraavanja i imitiranja. ehov je poeo nalazei novinu u trivijalnosti, nikog ne imitirajui. Nov nain stvaranja kompozicije raznovrsnost nastajanja trivijalnih pojava, metod suprotstavljanja. Tolstoj video u ehovu nov nain prikazivanja ovekove due. Ali, nije voleo njegove drame. Tolstoj smatrao da je ehovljev nain opisivanja pogodan za veliko i herojsko.

Hristi (?) ''ehov, dramski pisac'' : U poslednjoj drami, ''Vinjiku'', prikazano je remek-delo dramskog portretisanja, udo ljudske i psihike sloenosti Lopahin. Na kraju III ina, posle velikog trijumfalnog monologa, on ume da kae Ranjevskoj : ''Zato, zato me niste posluali? Sirota moja, dobra moja, sad je sve svreno. (Kroz suze) O kad bi sve to to pre prolo, kad bi se to pre nekako izmenio va neskladi, nesreni ivot.'' Brutalni bogati trgovac ne govori tako, i ova iznenadna izjava ide u red velikih ehovljevih monologa (kao to je Sonjin). On je kratak, jer Lopahin ne ume da nadugako pria, ali to je istanano emotivni, ak i intelektualni doivljaj, na kome bi mogao da mu pozavidi i Verinin, oficir sa skonostima ka ''filozofiranju''. U pismu Stanislavskom (1903.), ehov kae : ''Lopahin je, dodue, trgovac, ali u svakom pogledu ispravan ovek; njegovo ponaanje treba da bude utivo, inteligentno, nimalo sitniavo i bez izvodijada...''. Po svom klasnom poreklu i drutvenom poloaju, Lopahin bi trebalo da bude prirodni neprijatelj Gajeva i Ranjevske, ali on ih, uprkos tome, iskreno voli ljubavlju kojom se vole uspomene iz detinjstva. ehov vrlo dobro zna da se sve ljudske reakcije ne mogu podrediti drutvenim oekivanjima. ehovljevi dramski karakteri su razdvojeni od svoje uloge, odn. od svoje funkcije u drami. To razdvajanje je postepeni i surovi proces, sve potpuniji to drama vie tei da postane slika ivota i prestaje da bude preiena formula ivota pred nama vie nisu velike herojske figure iz tragedija, iji karakter savreno odgovara njihovoj funkciji u drami, ve lica koja smo navikli da vidimo u klasinoj komediji, ije su pretenzije daleko vee od njihovih mogunosti. Kod ehova su mahom obini, esto i beznaajni ljudi koji su se iznenada nali u zaotrenim situacijama koje nisu u stanju da savladaju, i od kojih se trai da igraju uloge oigledno vee od njih. Takva je linost i Trigorin u ''Galebu'' pisac u koga su zaljubljene dve junakinje drame. To je sve to je potrebno za melodramsku ulogu ranjivog umetnika-ljubavnika. Ali, ehov ne proputa priliku da ga prikae u sasvim drugaijem svetlu. Scena u I inu majstorstvo saete i upeatljive dramske karakterizacije : dat u dva otra i potpuno razliita osvetljenja. Trigorin pred zanetom provincijalkom, posle nekoliko konvencionalnih reenica o komadu, prelazi na priu o pecanju; Nini je umetnost jedini ivot i ona veruje da ovek koji se njom bavi mora biti umetnik u svakom, pa i najmanjem deliu svog bia; Arkadina : ''Kad mu dajete komplimente, on se odmah izgubi''. Nina mlada devojka koja ivi u dubokoj i zabaenoj provinciji koja svet umentosti i umetnika vidi samo sa jedne, naivne i melodramatske strane, i za koju je Trigorin veliki i pravi stvaralac, ovek koji neprekidno ivi u treperavoj, prozranoj i pomalo razreenoj atmosferi umetnosti. U stvari, on je ovek sa obinim zadovoljstvima, za koga knjievno stvaralatvo nije ni plemeniti, ni uzvieni zanos, ve teak i muan rad. Takoe, on je samo osrednji pisac. Iako su Arkadinine rei prilino surove, Trigorin je odjednom prikazan sa dve razliite strane : kao pesnik i kao bezvoljan, zbunjiv i ne mnogo inteligentan ovek. ehov ne sudi svojim linostima, on ih samo pokazuje sa svih strana. Nimalo ne tedi svoje junake i ne ustruava se da ih pokae u svetlu u kome se raspruje svaka mogua iluzija o njihovoj doraslosti svojim dramskim ulogama. U ''Ujka Vanji'', dva puta dovodi u surovo kominu situaciju Vojnickog, koga smo u iskuenju da vidimo kao patetinu figuru rtve. I oba puta su kominim pokazana ujka-Vanjina najbolnija mesta. Na poetku III ina ulazi sa buketom rua kad Astrov grli J.A. prava vodviljska scena. Malo zatim, na velikom porodinom skupu Vojnicki istrava sa pozornice i vraa se sa pitoljem, puca u profesora ''Bum! Bum!'' jo jedna vodviljska scena u kojoj ujka-Vanja promauje ulogu heroja kao to promauje i profesora. A kad odmah zatim pone da jadikuje nad samim sobom, kad pone da govori o tome kako je ''...darovit, pametan, hrabar... Da sam iveo normalno, mogao sam postati openhauer, Dostojesvski...'' to je u stvari samo jedna tuna samodramatizacija koja ne otkriva toliko neostvarene mogunosti, koliko mogunosti koje nikad nisu mogle biti ostvarene. Svoj dramski vrhunac scena dostie u trenutku u kom ujka-Vanja vidi sebe u oima drugih, kad se njegov pogled susretne sa njihovim tada shvatamo, zajedno sa njim, da je on ono to je, a ne ono to misli da je mogao biti, i da nam se u ivotu ini rtvovanim najee ono to nije ni moglo biti ostvareno. Nema linosti u svojim dramama sa kojima je ehov postupio surovije nego sa jadnim Vojnickim.

''Tri sestre'' iako na kraju drame, u oajnom Olginom kriku, sestre dostiu izvesnu herojsku, pa ak i traginu veliinu, ehov ne proputa da pokae kako one u ivotu ne odgovaraju sasvim likovima dramskih heroina koje propadaju. U I inu, Maa sedi sa knjigom u ruci i zvidue, stavljajui pomalo vulgarno svima na znanje svoj spleen, kao prava razmaena palananka sa velikim pretenzijama. A u IV inu, Irina, koja je dotle uspevala da se odri iznad svake banalnosti i da apsolutno ivi ulogu mlade nesrene heroine, u jednom trenutku govori o svom srcu kao o klaviru i izgubljenom kljuu. Ta jedna reenica je dovoljna da je vidimo kao pomalo kominu preciozu koja pristaje da se uda za barona ne zato to njen vitez iz bajke nije doao, nego zato to je ne preterano inteligentni Tuzenbah jedan od retkih koji e njene afektacije shvatiti ozbiljno. Da se ostvario, taj brak bi bio sasvim sigurno slika Mainog braka, u kome je ona bez sumnje rtva, ali nita manje od Kuligina. Jer, osim toga to su nesrene junakinje, ehovljeve sestre su i mala udovita koja razjedaju sve oko sebe, uverene u svoju superiornost. ehov je namenio Verininu da bude raisonneur drame ali, kako primiti sasvim ozbiljno filozofske izjave artiljerijskog oficira? ''Vinjik'' je sam ehov, sa pravom, nazvao komedijom jer se ne moe ozbiljno shvatiti linost kao to je rasejani, nespretni Trofimov, revolucionar koji neprekidno pria o radu, a ivi ne radei nita, ivi mirne savesti na raun svojih ideolokih i klasnih protivnika ehovljevi savremenici su ga smatrali tipinim likom revolucionarno nastrojenog studenta. Gajev i Ranjevska su sasvim komini par koji se ne snalazi u stvarnosti Gajev je lenj, glup, ali zato prilino pretenciozan, dok je Ranjevska ushitljiva, lakomislena i prilino rastresena, ona pluta po dogaajima ne shvatajui ta oni stvarno znae, i postupa krajnje neobavezno u sluajevima kad postupci zahtevaju neku obavezu. ehov u pismu Olgi Kniper (1903.) kae da je on ''pametna, vrlo dobra, rasejana; ljubazna je sa svima, uvek nasmeena'', ''nije teko igrati Ranjevsku, treba samo od poetka pogoditi pravi ton'' (-tako se igraju komine uloge). ehovljeve linosti mnogo govore. Ta kompulsivna logoreja je naroito vidljiva (u kominom i grotesknom vidu) kod Gajeva apsurdni izrataj koji daleko nadrasta situaciju u kojoj se raa. Kod ehova se daleko vie pria nego to se dela zato to njegovim junacima nije ostalo nita osim rei : oni reima pokuavaju da zadre stvari koje im izmiu, koje su im ve izmakle. Izgubivi dodir sa realnim ivotom, oni jo jedino reima mogu da se dre stvarnosti, i to obilje rei kojima nas nemilice zasipaju samo jo vie poveava komini raskorak izmeu njihovih karaktera i dramskih funkcija, i pokazuje nam ih kao nemilosrdnim potezima nacrtane karikature. Karikature najvaniji klju za razumevanje ehovljevih karaktera. Svi oni, u osnovi, su komini. ehov se, bez saaljenja, ne ustee da ih pokae sa njihove najapsurdnije i najgrotesknije strane. Kao i svi pravi komini junaci, oni sebe smatraju do krajnosti ozbiljno pa ipak, ne moemo da im se smejemo. Kod ehova je sve komedija, a ipak nije smeno zato to on nije te ljude koji sebe shvataju ozbiljno, patetino, pa ak i tragino, prikazao kao niz grotesknih karikatura. Karikature mogu biti nesrene, ali njihovi ivoti mogu biti opustoeni isto onako kao to se to dogaa i najuzvienijim i najkompaktnijim traginim junacima. Ne postoje ljudi dostojni ili nedostojni tragedije, nesrea podjednako pogaa sve : i ozbiljne heroje nainjene od jedne volje i jedne emocije, i jadne dvosmislene linosti koje se zavaravaju iluzijama i nadama koje nikad nee ostvariti. Kod ehova, iluzije i kada izgube privid stvarnosti, kada se pokazuju kao iluzije, one ne gube svoju snagu, ve nastavljaju da ine ivot onih koji se njima zanose. Sve u ta su ljudi verovali moe se pokazati kao nestvarno, sve to su oseali kao komino i apsurdno, ali ono to u tom razaranju ostaje netaknuto, jeste prava ljudska nesrea, tanka tragina nit koja se provlai kroz sve komine scene i meu svim linostima drame, ma kakve karikature one u stvari bile. Tako je ehov na dva naina razorio kompaktnost klasinog dramskog karaktera : 1.- uvodei u dramu psiholoku sloenost na koju je dotle samo roman imao pravo, i 2.- do krajnosti razdvajajui dramsku funkciju od karaktera koji je njen nosilac. Ali, na jedan nain je svojim junacima ipak vratio neto od klasinog jedinstva : simbolom Klasinoj drami simbol jednostavno nije potreban, zato to je klasina drama velika ivotna formula, ivot sveden na svoje osnovne obrasce. Ali u realistikoj drami, koja je slika stvarnosti, slika ivota u svoj njegovoj raznolikosti i raznorodnosti, potrebno je neto to e pokazati osnovne odrednice u arolikoj i haotinoj vrevi naizgled esto nekoherentnih zbivanja bez vidljivog unutarnjeg jedinstva, i usmeriti je ka nekom zanenju.

Ubijni galeb je simbol bezrazlono unitenog ivota, vinjik koji vie ne daje ploda je simbol propadanja jednog vremena koje se gubi u beskorisnoj lepoti i jedan i drugi daju vrsto jedinstvo svojim dramama koje bi bez njih bile na ivici da se pretvore u razlivene prie, odn ''scene''. A u ''Ujka Vanji'', simbol je uma koju ljudi nemilice i kratkovido unitavaju isto onako kao to se unitavaju i meu sobom. Poar u ''Tri sestre'' ostavlja za sobom pusto kao to i u drami pusto postepeno ovladava u srcima i duama njenih junaka taj poar je neto krajnje trenutno, u odnosu na duinu trajanja dogaaja u drami, i u toj fizikoj trenutnosti saima se u jedno znaenje sve ono to se vuklo i trajalo godinama. Sve su to simboli unitenja grubog, besmislenog unitenja lepote. Unitenje u ehovljevim dramama ide u red velikih kosmikih sila iz grke tragedije, ono je jedna od elementarnih sila koje uobliuju ivot : glupo i bezrazlono, ali utoliko svirepije, ljudi unitavaju sve oko sebe, pa i jedni druge. ehovljevi simboli su jako eksplicitni. Trepljov kae Nini : ''Uinio sam danas podlost, ubio sam ovog galeba... Uskoro u na isti nain ubiti samog sebe''. Trigorin govori o ''sieu za malu priu''. Jelena Andrejevna kae ''... u svima vam sedi zao duh ruenja. Vi ne alite ni ume, ni ptice, ni ene, ne alite ni jedan drugog...''. Firs pria o vonjaku i nainu na koji su se nekada spremale vinje, a koji je sad zaboravljen. Od knjievnosti se ne oekuje da ovako otvoreno upuuje na znaenje simbola kojima se koristi, ali drama je umetnost eksplicitnog, i ehov, majstor implikacija, tano zna gde najzad mora biti do kraja eksplicitan. Jer u simbolu se skupljaju sve niti znaenja, i on treba da pokae da je sve to se dogodilo, uz svu svoju povremenu i nemilosrdnu komiku, u stvari duboko ozbiljno i neopozivo, zapravo tragino. ''ehovljeva dramska forma'' : Po svom postanku i svojoj prirodi drama je duboko religiozni knjievni rod, pri emu je re ''religija'' shvaena kao pokuaj oveka da nae sile koje ga uobliuju i koje svemu to se dogaa daju iri i dublji smisao. Ali, u realistika drama je ''strast za istinom u iskljuivo ljudskim i savremenim okvirima'', pokuaj ''da se ljudska drama vidi u njenoj neposrednoj okolini, bez pozivanja na spoljanje sile i moi'' i ''stroga ljudska definicija istine i neposredno prikazivanje aktuelnog ljudskog ivota''. Zato ona nema potrebe za onim uobiajenim dramskim konvencijama, i zato se esto ini kao bezoblina slika ivota (to se esto prebacuje ehovu), pa ak i kao neto to u stvari i nije drama. Kako ehov postie efekat ''teine stvarnosti''? 1.- pria se sastoji od jednostavnih, svakodnevnih zbivanja koja u ivotu skoro da i ne primeujemo. - pria nije jedan izdvojeni niz dogaaja, ve mora da se probija kroz naoko irelevantne sitnice svakodnevnog ivota u ivotu nevano ponekad zauzima daleko vie prostora od vanog, vano zna da se dogodi tako da ga i ne primetimo. 2.- linosti su sasvim obini ljudi. ak su retko kad reprezentativne u smislu da otelotvoruju ivotne tendencije i stremljenja jednog vremena. - njihov broj nije ogranien samo na one koje imaju najneposrednije veze sa razvojem prie : postoji itav niz sporednih (sudei po klasinim merilima), ak nevidljivih lica. ehov time daje veliku sliku, skoro panoramu zamrenih i isprepletanih odnosa meu ljudima, iz kojih jedna drama izrasta i kroz koje mora da se probija. - linosti poseduju stepen psiholoke sloenosti koji je do tada bio ostvarljiv samo u romanu. Postoji raskorak izmeu karkatera i njihovih dramskih sudbina (ili funkcija), i oni igraju svoje uloge isto onako kao to u ivotu ljudi moraju da igraju uloge koje im sasvim ne odgovaraju i da se snalaze u situacijama kojima nisu u stanju da ovladaju. 3.- dijalog nije usredsreen kao dijalog u klasinoj drami, i ponekad se ini dramski krajnje nefukcionalan. Sadri sve psiholoke obzire koje je klasina drama zanemarivala, ne samo jer lica retko kad ostaju nasamo, ve i zato to je otvoreni razgovor u ivotu prava retkost. Smenjuju se teme, komunikacija se prekida i opet uspostavlja, i pauze su vane koliko i rei i replike. - pauze nisu samo psiholoke, nisu samo slika ljudske due u kojoj je neizreeno vano koliko i izreeno, nego su i velike provale utanja i nitavila u ivot zagluen brbljanjem, utanja kojim smo okrueni i u koje smo uronjeni.

4.- ehov je uveo vreme u dramu. Njegova drama je uronjena u vreme vreme koje je donelo dogaaje koji e se videti na pozornici, vreme u kojem se ti dogaaji odvijaju, i vreme koje e posle njihovog zavretka nastaviti da tee. - stalno pozivanje na budunost nije samo elja za drutvenim promenama koje je u Rusiji 80-ih i 90-ih g.19.v. postajala sve jaa, ono je i projektovanje dogaaja drame u jedan iri vremenski kontekst, u kojem oni dobijaju znaenje i dimenzije bitno razliite od znaenja i dimenzija koje ti dogaaji imaju za svoje uesnike. - vreme je prisutno u sva tri svoja vida : kao prolost, sadanjost i budunost; a kao sadanjost prisutno je ne samo hronoloki nego i meteoroloki kao smenjivanje godinjih doba koje dramu vrsto postavlja u opipivlju stvarnost. Sa uvoenjem godinjih doba, vreme prestaje da bude apstraktno proticanje i postaje konkretan prirodni proces. 5.- ehovljeve drame su takoe krajnje precizno locirane i u prostoru. I to ne samo u ambijentu u kome se drama odvija, nego i u geografskom prostoru gde se taj ambijant nalazi, u prostoru drugih ljudskih ivota i aktivnosti, i u prostoru prirode. - prostorna perspektiva se ogleda i u krajnje precizno odabranim i korienim zvucima. ehov ne postie samo savrenu iluziju stvarnosti na pozornici, nego nas ini i svesnim prostora u kome se odvijaju drugi ivoti koji ne haju ta nae sukobe i nedoumice, i velikog prostora prirode, koja takoe ne obraa mnogo panje na dramu koja obuzima njene junake, ali u kome nam se otkrivaju i znaenje i prave razmere te drame. Tajanstvenim zvukom kao to je zvuk prekinute ice u ''Vinjiku'', ehov nas ovodi u jedan ogromni prostor koji se protee daleko izvan granica opaene prirode i naeg iskustva. ehov je ostvario gotovo apsolutnu sliku svakodnevnog ivota koja u nama izaziva jezu prepoznavanja, kakvu realistika drama do njega uglavnom nije uspevala da izazove. Od opipljive i prepoznatljive slike ivota kakvog ga oko sebe opaamo, ehovljeva drama se postepeno uzdie ka otkrivanju elementarnih sila koje u tom ivotu deluju. Iza nje stoji jedna iroka, obuhvatna vizija ljudske sudbine, koja amorfni ''iseak iz ivota'' pretvara u veliku dramsku formu koja nam o tom ivotu govori na isti nain na koji nam je govorila grka tragedija ili ekspirova drama. U ehovljevom dijalogu ono to nije izreeno vano je koliko i ono to je izreeno. Junaci se nalaze u nekoj situaciji i reaguju na nju postupcima i reima; ali se ne mogu svesti na tu situaciju, u reima se mogu uti odjeci njihovog celokupnog bia, a ne samo onog njegovog dela koji neposredno uestvuje u drami. Problem ''podteksta'' nije toliko u tome to ehovljevi junaci ele da kau vie od onog to govore, nego u tome to ne mogu a da ne kau i vie od onog to se neposredno moe otkriti u njihovim reima; oni kau i vie nego to se od njih trai, otkrivaju delove svog ivota koji ne uestvuju neposredno u prii u kojoj su se nali. - ehovljev doprinos modernoj drami je manje oigledan od npr. Pirandelovog. Njegove drame svrstavamo meu naturalistike, smatramo ih lirskim dramama koje se bave emotivnim ivotom ljudi, dramama trpljenja, u kojima se ''nita ne dogaa''. A sve to pokazuje da smo jo uvek u nedoumici u pogledu prave prirode njegovih tekstova. - o ehovu mislimo ili kao o lirskom dramaturgu koji sa melanholinim osmehom ispraa jedno drutvo na izdisaju, ili kao o surovom humoristi koji nema mnogo milosti prema promaenim ivotima svojih junaka.

Milosav Babovi predgovor ''Sabranim delima'' : ehov je poslednji veliki ruski pisac 19.v. Nije imao kritiara savremenika (Mihajlovski i Skobaevski, ali nisu u rangu Bjelinskog, Dobroljubova, Pisareva). Pie u ''gluvo doba'' (izmeu poraza narodnjakog pokreta i prve ruske revolucije, koju nije doekao). Nije pretendovao na ''velike istine''. ehov pripoveda, a ne propoveda. ehov : ''Ono to su pisci plemii dobijali zabadava, raznoinci su kupovali cenom svoje mladosti.'' grevita elja za nezavisnou. Teko vreme za knjievnost zabranjeni ''Otadbinski zapisi''; propali asopisi idejnih i estetikih tribina ''Savremenik'', ''Ruska re''. Popularni su ''Budilnik'', ''Iverje'', ''Vilin konjic'' vlast planski uronjava svest italake publike u omamu zabave, odvajajui je od sutinske misli o problemima epohe. ''Iverje'' (ehov poinje saradnju 1882.) urednik Lejkin je od ehova traio snimke ivota sa kominom poentom, sa namerom da zabave. Sviaju mu se loije ehovljeve prie, ali ne i ''Podoficir Priibejev''. Ali, ehov rui Lejkinov koncept kratke prie za njega se kratka pria od seriozne pripovetke ne razlikuje sutinom, ve samo kvantitetom. Umesto da zabavlja i zasmejava, ehov u tesni okvir novele unosi ozbiljnu problematku, celu amplitudu ivotnih pitanja korenit preobraaj anra. 5 zbirki pripovedaka za 7 godina kritika ga omalovaavala. Ali, 1886., stari pripoveda Grigorovi ga pismom savetuje da se ne rasipa na sitnice ehov je dirnut. Promenjen odnos prema humoru : smeh ostaje prisutan u pripovetkama, ali se ehov ne vraa tipino humoristikoj prii. Zbirka ''U sumraku'' (1887.) nagrada Ruske akademije nauka. ehov zna da veliki pisci imaju ideale u koje vuku itaoca, a njegovo vreme ih nema ''Mi slikamo ivot onakav kakav je ni koraka dalje'', ''Nikakvih ciljeva, u dui zjapi praznina''. Potreba za odreenim pogledom na svet, ali i neslaganje (ili nadrastanje) svih postojeih (ili bivih) idejno-politikih stanovita. Putovanje na Sahalin, ''taj mrtvi dom svih ruskih nepravdi''. ehov : ''Nisu krivi nadzornici, ve svi mi, ali to se nas ne tie, nije nam interesantno''. Sahalin postaje za njega merilo ljudskog stradanja, ehov menja kriterijume ljudske vrednosti; hoe da govori o neemu to je zabranjeno ogoreno pie o iskustvima na Sahalinu : ''Pre putovanja, 'Krojcerova sonata' za mene je bila dogaaj, sada mi izgleda smena i besmislena''. ''Ostrvo Sahalin'', posebno izdanje ''Ruske misli'' spokojno-objektivni ton pripovedanja i uasne informacije (- pisac treba da bude ravnoduan). Debata u Senatu. Melihovski period (seli se iz Moskve u selo Melihovo) hoe da ivi u narodu, da besplatno lei, podie kole. Pie ''Seljaci''. ''Paviljon br.6'', ''Kua sa mezaninom'', ''Galeb''. Odreeniji pogledi na savremenu drutvenu stvarnost. 3 stava : - ''ovako se vie ne moe iveti'' - ''ne treba ekati da jarak zaraste on se moe preskoiti'' - odbacivanje Tolstojevog odricanja od civilizacije. Vera u progres nauka i civilizacija olakavaju ivot. Tolstojev moralizam ga ne dodiruje. 1898.g. udruuje sa sa Hudoestvenim teatrom, koje je otkrilo inovacije ehovljevih drama; snaan podsticaj. ''Tri sestre'' i ''Vinjik'' pisao za njih, namenivi uloge pojedinim glumcima. eni se glumicom Olgom Kniper. Kritika : ehov se opredelio za novelu, jer nije mogao pisati roman. ehov tvrdi da ne moe da pie vee stvari, ali to nije tano. Pre svega, ruski roman je u Tolstoju i Dostijevskom doiveo vrhunac. On je hteo da izbegne ponavljanje i u izboru anra, da pokae da se pripovetkom moe rei sve o ivotu. Drugi razlog : nijedan tip romana ne moe izraziti mnogobrojnost, raznorodnost ivotnih situacija romanu smeta struktura (jedinstveni sie, meuzavisnost i motivisanost) da se podudari sa totalitetom ivotnog kruga. Kratka pria je izuzetno pogodna da se njom obuhvati itav krug ivotnih situacija. Za razliku od poglavlja romana, pripovetke su meusobno nezavisne, ali se mogu grupisati oko motivskih teita u celine, preobraziti u vie jedinstvo u viziju sveta. ehov je shvatio snagu i funkciju smeha. Iznijansirani smeh : neke prie samo nasmeju, neke nasmeju i ismeju, a neke nasmeju i rastue. Dakle, mogue grupisanje po prirodi i funkciji smeha u cikluse.

Prva vrsta : nemaju podtekst, cilj im je samo da nasmeju; pria se o smenom dogaaju u kom se naao ovek : ''Konjsko prezime''. Smeh - ili iz kominog motiva, ili iz kominog zapleta, ili iz preplitanja neadekvatnih planova i atmosfera. Druga vrsta : da nasmeju i ismeju. Smeh oruje protiv runih pojava ivota. Podrivanje nametnutih autoriteta smehom, razotkrivanje lanih vrednosti, ismevanje ukorenjenih navika i lai, demaskiranje iluzija. Svojom bitnom komponentom ironija. ''inovnikova smrt'', ''Suvini ljudi''... ''Debeli i mravi'' izrazito kratka, remek-delo. Velika drama (cela ljudska sudbina) data u malom. Pritajena komina nota. Smeno i tuno vrlo blizu. Prvo razgovaraju prijatelji iz mladosti, prisno i prijateljski prirodno; prekretnica je informacija o inu pred mravim je sada samo velmoa (ne zavist, ne sujeta mali inovnik se presamitio pred velikim inom). Debeli (bogat, zadovoljan) i mravi (siromaan, jadan) atributi postaju simbolini amblemi ivotne sudbine. Ponovno predstavljanje porodice simbolian znak novih odnosa. Svest o nejednakosti determinie misli, oseanja... ''Podoficir Priibejev'' nema ekspozicije, dijalog, odricanje od psiholoke analize, lik se sam otkriva replikom, gestom. Dobrovoljni uvar poretka. Duhovno siromatvo strah pred dinamikom ivota. Plai ga svaka emocija. Najvei deo prie je monolog Priibejeva, usmeravan replikama sudije i povicima naroda. Kao kod Gogolja deklamatorski ton, upotreba pleonazama : udavljeni le mrtvog oveka, kriminalno smrtoubistvo. ''Paviljon br.6'' uzbudio celu Rusiju. Broj junaka minimalan 2 glavna i 2 sporedna. Gromov jeretike misli su koren straha i bolesti; bie reaguje na nadraaj (sutina odnosa sa svetom). ehov je prosledio faze oboljenja, bez poniranja u dubinu kao Tolstoj i Dostojevski. Ragin odsustvo aktivnosti (dobar, pametan i bezvoljan); idealistika filozofija (besmrtnost, sloboda), Marko Aurelije (bol je samo predstava o bolu). ''Stepa'' krae prie sa lakoom, a viemesean rad na ovoj. Imao nameru da napie i II deo. ajkovski je eleo da napie operu po njoj. Sve je vieno i doivljeno Jegorukinim oima. Slika prirode nije obina deskripcija, ve permanentno prekoraivanje granica proznog kazivanja. Iluzija putovanja : 1.- eksplicitno u intervalima, pripovedanje poinje koijama koje jure... 2.- ......stepa se menja u zavisnosti od svetla, 3.- kategorija vremena. Sve je u dinamici, jer mi putujemo, sve vidimo u prolazu. Izbor objekata poetne slike : zatvor, kovanica, groblje utisak o kraju grada. Smena boja (beli zid, crne kovanice, i zelenilo) dodir urbane sredine i prirode. Savlaivanje statinosti slike : slika groblja i pojmovno i likovno, groblje je nedinamino. Ali, ehov ga prvo ocrtava u 2 boje zeleno i belo. Zatim, 2 projekcije : proleni izgled (kad je sve u cvatu), i letnji (kad plodovi vianja poprskaju bele mermerne ploe) projiciranje istog objekta u razna godinja doba dinamizam slike. Pejza izuzetnog koloristikog bogatstva i varijabilnosti vidova. Razne tehnike : u poetku ni ravnina stepe, ni put, ni horizont, nisu odreeni bojom samo obris, crte kao razmazan tuem. Uz sunev zrak prvi put jarkouta boja. Sada se svi pomenuti objekti koloristiki konkretizuju. Zatim, dugin spektar stepske rose i zlatnoutu dominantu smenjuju mrki, pepeljasti, bledozeleni tonovi. Na kraju, ivi akvarel ponovo se preobraava u crte, kad zae sunce. Dinamika slike kolornim metamorfozama. To implicitno uslovljava doivljaj prirode u razno doba dana : pre izgrevanja sunca samo forme; sunev zrak ponovo otkriva te oblike; suton brie boje ostaju objekti ocrtani senenjem. U noi, predmeti naputaju realne forme i preobraavaju se u fantastine ''Sve izgleda drugaije nego to je u stvari''. Ni tama noi ne ukida dinamiku pejzaa, a time ni iluziju kretanja po stepi. Odstupanje od realistikih normi slikanja, prevazilaenje tradicionalnih prosedea. Impresija zamenila objekat. Jegoruka : minimum spoznaje sveta maksimum impresije. ''Izvrnuto nebo, skamenjeno od tuge'' realista moe upotrebiti sve kolorne atribute za nebo i pratilake objekte (oblake, sunce...), ali nee menjati koordinate poloaja prema zemlji i nee mu pridavati ljudska svojstva. ehova impresija objekta interesuje vie nego objekat.

Utisak irine prostora : 1.- doivljaj vremena : ''inilo se da je od jutra proteklo 100 godina'' hiperbola irenja dana do razmera veka po asocijativnom nizu predstava beskraja prostora. 2.- stepski put : dimenzije ivica na nekoliko desetina hvati tj. mogu u nesagledivoj irini; 3.- vetrenjaa ''koja oajno mae rukama'' sama, grobovi poginulih trgovaca sami, stepski potoi sam, stepski orao samuje, divna topola ponavlja celog veka ''sama, sama''. ovek, njegove misli, slivaju se u oseaj usamljenosti neodoljivo sugeriranje beskrajnosti prostora. Sinteza realistikog i impresionistikog prosedea u deskripciji pejzaa. Sutina je ono to se vidi, a ne ono to se zna o vienom (odnos meu bojama je bitniji od odnosa objekata, svetlost otkriva svet, briga o atmosferskim trenucima i svetlosnim efektima...) Likovi svi nesreni. Upoznavanje vozara za Jegoruku je prva lekcija o sloenosti sveta ivota. Novac i ovde vlada : Varlamov (vladar stepe), grofica i Kuzmiov (zavise od njega), Solomon. Tonalno ostvarivanje sveta stepe : reanjem glasova bia i stvari utisak zvuanja pre nego znaenja. Kondenzacija onomatopeja. Proza sa elementima stihovnosti : ritam, unutranja rima, krnji i potpuni tropi vivci plau, mievi se dozivaju ne smeta nam to to mi znamo da vivci ne plau..., jer sluamo stepu. Slika kosaa koji prave zvuk ''vi, vi...'' cela reenica varira ponavljanje. Lirski elementi iz kojih izvire melodiozno bogatstvo kazivanja. ajkovski u tome video mogunost d se pripovedanje prenese na jezik simfonije. ''Dama sa psetancetom'' sudbina lepote koju je ivot dao lakeju. Lepota se preobraava u runo. Beei od odvratnosti pripadanja lakeju, ona istovremeno degradira svoju linost. Mesto novele u ruskoj knjievnosti pre ehova : ozbiljni asopisi je nerado tampali, ozbiljni talenti retko pisali. ehov : bogatstvo sadraja u zadivljujuoj konciznosti kazivanja. Odlike : - 2 teortska stava : 1.- kratka je sestra talenta; 2.- pisati treba tako da reima bude tesno, a mislima iroko. - rigorozno suavanje okvira pripovedanja oko siea (kameleonstvo, priibejevtina, belikovtina). - prianje za trenutak osvetljava junakov ivot. Ali, fragment ivotne linije u kojem se linost najbolje otkriva. Rezultati sa retroaktivnom funkcijom rekonstruisati uzroke. - odricanje od portreta u slikanju junaka (nezmislivo za klasino pripovedanje, gde je portret bio osnovno sredstvo u objektivizaciji junaka). Umesto portreta samo ime, ili jedan atribut kao vizuelne predstava (debeli i mravi). Ostavljanje slobode itaoevoj mati da docrta lik zahtev za stvaralakim odnosom od itaoca. - nema deskripcije mesta radnje, isto pojmovno lociranje zbivanja (sudnica, pijaca, ulica). - nema ekspozicije kazivanje poinje neposredno. - dijalog ist, bez pratilakih elemenata. - kraj prie otro srezan. - odricanje od psiholoke analize u motivaciji (razotkrivanje postupkom, replikom, odnosom). - ''podvojeni tok'' ono to nije iskazanoi, mi doivimo, jer pisac usmerava itaoevu misao do stvaralakog odnosa. - estov (''Stvaranje ex nihilo'') : ehov je bio pesnik beznaa. - ehov je, kao i ekspir, stvorio svet koji se ne moe svesti na jedno oseanje ili jednu ideju.

1880-1884. Prvi radovi ehova, koji se oglasio 1880.g. ''Pismom uenom susedu''. Saradnja u humoristikom listu ''Iverje'', koji ureuje N.A.Lejkin. Sve do 1888, ehov objavljuje pod pseudonimom Antoa ehonte. I zbirka ''Nestaluci'' (1882.) cenzurisana (sauvano samo 2 primerka). II zbirka ''Melpomenine bajke'' (1884.) bolje primljena, nekoliko prikaza. Za 4 godine objavio preko 200 pria. - ''inovnikova smrt'' ''Iverje'', pseudonim ehonte, 1883., ''arene prie'' 1886. - ''Debeli i mravi'' ''Iverje'', 1883., ehonte; izmenjene tekst ulazi u ''arene prie''. U novinskoj verziji srdaan razgovor dva prijatelja prekida se onda kada debeli otkrije da je mravi odreen da slui pod njegovim rukovodstvom. Debeli se menja i zvanino pita mravog zato je zakasnio da se javi na dunost. U konanoj verziji ta slubena potinjenost je izostala, ime je pojaana satirinost prie. 1885-1886. ''Iverje'', ''Budilnik''; a ''Petrogradske novine'' i ''Novo vreme'' doprinose izlasku ehova iz anonimnosti potpisuje se sa A.ehov. Veinu iz 1885. ehov je uneo u zbirku ''arene prie'' (1886.), koja je uz priline izmene u sadraju do 1889.g. imala 14 izdanja publika vrlo dobro primila, ali ne i kritika. Arsenjev : ''osnovna crta - anegdotinost, isto spoljanja kominost'', ali i ''poezija kontrasta i dobro pogoene psiholoke situacije''. Skabievski : ''ehov novinski klovn'', ''tuno i tragino samoubistvo mladog talenta koji se preputa laganoj smrti, koju e mu doneti novinsko carstvo''. Obolenski dobra kritika. ehov pie povodom Obolenskog : ''oduevljen je mnome i dokazuje da sam vei umetnik od Koroljenka. Verovatno lae, ali ja ipak postajem svestan jedne svoje zasluge : od pisaca koji nisu objavljivali po asopisima, nego su pisali novinsko ubre, jedini sam ja privukao panju klempavih kritiara takav sluaj dosada nije zabeleen''. 1886-1887. Zbirke ''Nevini razgovori'' i ''U sumraku'' (1887.), ''Prie'' (1888.), ''Deurlija'' (1889.), ''Sumorni ljudi'' (1890.). Tokom 1887. i dalje pseudonim ehonte, ali je on sada ve slavan pisac, najbolji meu mladim ruskim beletristima. O njemu piu vodei kritiari, ali jo ne mogu da nau precizna merila za ehova. Mihajlovski (narodnjako-liberalna kritika) mu priznaje talenat, ali ne moe da oprosti to podjednako ravnoduno slika praporce i samoubicu : ''Ni opte ideje, ni jasno odreenog interesovanja. Uza svu svoju darovitost, ehov nije pisac koji se samostalno snalazi u svom materijalu i sortira ga sa stanovita neke opte ideje, ve nekakav skoro mehaniki aparat'' - sline optube do kraja ivota. Disterlo : ''U sumraku'' je doao do izraaja piev panteizam svojstven itavom pokoljenju mladih pisaca; nema nieg dostojnog umetnosti; sve to postoji interesantno je ve samim tim to postoji i sve moe biti predmet umetnikog stvaranja. O isto umetnikim vrednostima ehova pie Merekovski (''Staro pitanje povodom novog talenta'', 1888.) - tu se prvi put govori o ehovljevom impersionizmu. 1888-1892. Za zbirku ''U sumraku'' dobija 1888. Pukinovu nagradu. Konano ehov prelazi na due stvari. Na poziv N.K.Mihajlovskog sarauje u ''Severnom vesniku'', i pie ''Stepu''. Mnogi oduevljeni, ali Mihajlovski ostaje dosledan i kae da mu pria lii na ljudeskaru koji sam ide putem, nesvesan svoje snage, kida podjednako ravnoduno i pupoljak i drvo, ne oseajui razliku izmeu ta dva ina. - ''Stepa'' 1888. u ''Severnom vesniku'', zbirka ''Prie''. Jo 1886.g. Grigorijevi ga moli da napie duu pripovetku, da ne rasipa svoj talenat. Mihajlovski takoe. ali se da mu teko ide pisanje duge prie pada u krajnost da mu je svaka strana kompaktna, kao pria za sebe. Dobija se ''suvoparan popis utisaka''. Vrlo dobre kritike ''ulazak ehova u veliku knjievnost''. 1891-1894. zbirke ''Povesti i prie'' (1894.) i ''Paviljon broj 6'' (1893.). Opredeljuje se za duu pripovetku povest. Kritiari smatraju da ehovu ne lee duga dela, sem ''Paviljona'' koji je dobio sjajne kritike. Mihajlovski : ehov nema ideala, nema izgraen pogled na svet, nema optu ideju. ehov (u pismu iz 1892.) : Pisac mora da bude ravnoduan dok pie tune stvari, ali on moe i da plae i da jeca nad junacima, ali tako da to italac ne vidi. ''to vea objektivnost, to jai utisak''. - ''Paviljon br.6'' ''Ruska misao'' (1892), zbirka ''Paviljon br.6'' (1893.). ehov imao knjigu ''Razmiljanja imperatora Marka Aurelija o tome ta je za oveka vano'', koju je podvlaio. Ragin openhauerov pesimizam ehov imao njegovu knjigu ''Aforizmi i maksime''. Tolstojevi filozofski pogledi kritika Tolstojeve filozofije neprotivljenja zlu nasiljem. Veliki uspeh kod kritike : najznaajnije ehovljevo delo, veliki drutveni znaaj. 1894.-1897. Radi u liberalnoj ''Ruskoj misli'', koju je ranije napustio jer ga je proglasila za predvodnika besprincipijelnih pisaca. Sada je veliki pisac, proglaen za naslednika velikih ruskih pisaca 19.v. Vie se ne govori o bezidejnosti, naprotiv istie se njegova idejnost koja preovladava nad umetnou. Skabievski ga je ranije osuivao zbog indiferentizma, a sada kae da takvo delo ne bi napisao pisac bez ideala.

''Galeb'' komedija u 4 ina :

Irina Nikolajevna Arkadina - glumica Konstantin Gavrilovi Trepljov njen sin Petar Nikolajevi Sorin njen brat Nina Mihajlovna Zarena Ilija Afanasjevi amrajev upravnik Polina Andrejevna njegova ena Maa njihova erka Boris Aleksejevi Trigorin knjievnik Jevgenije Aleksejevi Dorn lekar Semjon Semjonovi Medvedenko uitelj radnik Jakov, kuvarica, sobarica

''Tri sestre'' :
- Andrej Sergejevi Prozorov - brat - Natalija Ivanovna njegova ena - Olga, Maa, Irina njegove sestre - Fjodor Ilji Kuljigin profesor, Main mu - Aleksandar Ignatijevi Verinin zapovednik baterija - Nikolaj Lvovi Tusenbach baron - Vasilij Vasiljevi Soljoni kapetan - Ivan Romanovi ebutikin vojni lekar - Fedotik, Rode potporunici - Ferapont starac, podvornik - Anfisa dadilja, 80 god.

''Vinjik'' komedija u 4 ina :

Ljubov Andrejevna Ranevska posednica Anja erka, 17 god. Varja poerka, 24 god. Leonid Andrejevi Gajev njen brat Jermolaj Aleksejevi Lopahin trgovac Pjotr Sergejevi Trofimov student Boris Borisovi Simeonov-Piik plemi arlota Ivanovna guvernanta Semjon Pantelejevi Epihodov blagajnik Dunjaa sobarica Firs lakej, 87 god. Jaa mladi lakej prolaznik, ef stanice, potanski inovnik, gosti, posluga

''Ujka Vanja'' :
Aleksandar Velimirovi Serebrjakov profesor Jelena Andrejevna njegova ena Sofja Aleksandrovna, Sonja erka iz 1.braka Marija Vasiljevna Vojnickaja Sonjina baka Ivan Petrovi Vojnicki ujka Vanja Mihail Lvovi Astrov lekar Ilja Ilji Teljegin popali vlastelin Marina stara dadilja radnik