Zorica Korica-Aimovi Medicinska kola 7.

april u Novom Sadu

PRIMERI PRAKSE VIEFRONTALNE NASTAVE IZ SOCIOLOGIJE O koli Medicinska kola 7. april u Novom Sadum poela je sa radom pre skoro est decenija. Od preko 15.000 uenika, vie od 50% zavrilo je sa odlinim uspehom, jer se u kolu upisiju uglavnom odlini uenici. Polna struktura uenika i nastavnika je takva da kolu nazivaju enska kola (oko 80% uenika i nastavnika je enskog pola). Od kolske 1962/63. godine, nastava se odvija u sadanjoj zgradi, koja vie ne zadovoljava potrebne uslove rada, te se predvia kompletna adaptacija i nadogradnja jednog dela zgrade. Sada ima oko 1350 uenika, u 43 odeljenja, u devet obrazovnih profila ( devedesetih godina prolog veka, imala je preko 1550 uenika). U koli se malo ulae u opte predmete, nema specijalizovane uionice za nastavu sociologije, nema nastavnih sredstava, kolska biblioteka je veoma siromana sociolokom literatuom. O mogunosti korienja kompjutera moe se govoriti tek od prole kolske godine (kola ima sajt). Ali to ne zadaovoljava uslove za savremeniji nain rada. esto su uenici anaovani po ceo dan, pre podne na praksi, popodne na koli na nastavi. Preko polovine uenika su putnici.U takvim uslovima, sa i do 40 uenika u odeljenjima, potrebno je uloiti vei napor da bi se zainteresovali uenici strune kole za program sociologije. Meutim, iako je nastavniku sociologije izgledalo, da je potrebno uloiti jo vei napor za organizaciju i realizaciju viefrontalne nastave, sleduilo je iznenaenje- za novi oblik rada zainteresovanost je rasla...
ORGANIZACIJA VFN

1. Metodoloki pristup U radu je izneseno etvorogodinje iskustvo viefrontalnog oblika nastave iz sociologije. Navedeno je nekoliko varijanti konkretnih vidova organizacije asa. Prve kolske godine (2002/2003), od 10 odeljenja opredelilo se samo jedno matursko odeljenje opteg smera (38 uenika). Uenici su inicirali rad novog oblika rada, verovatno zbog toga to su ovakav oblik rada imali iz psihologije u drugom razredu. Druge kolske godine, od 11 odeljenja, opredelilo se 8 odeljenja sa oko 230 uenika, tree kolske godine, od 11 opredelilo se 10 odeljenja (344 uenika). Ove kolske godine opredelila su se sva odeljenja, odnosno 9 odeljenja sa 306 uenika. U toku etiri koslke godine, opredelilo se 28 odeljenja, sa 918 uenika razliitih obrazovnih profila: pedijatrijska i stomatoloka, ginekoloko-akuerska sestra tehniar, laboratorijski, farmaceutski, zubni, kozmetiki i fizioterapeutski tehniari trei razred i medicinska sestra- tehniar, etvrti razred.
U ODVIJANJU NASTAVNOG PROCESA, NASTAVNIK OBRAA PANJU NA VIE ELEMENATA

- Motivisanosti nastavnika i uenika za viefrontalni oblik nastave Nastavnik je motivisan eljom da radi na drugi nain u odnosu na uobiajeni, odnosno eljom da u savremenim uslovima pokua realizovati ideje Nove kole Petra Savia, samim tim to se radi o uitelju i pedagogu sa bogatim teorijskim i praktinim iskustvom, koji je poeo davnih tridesetih godina prolog veka. Uenici su motivisani eljom da i oni rade na novi nain, da ne strepe od prozivki i jedinica, da sami predlau ocene, organizuju se u trenutno interesne grupe (prijavljuje se njih vie za odreena pitanja). U dogovoru sa predmetnim nastavnikom, sa odobrenjem odeljenjskog stareine, da ne

moraju da ostanu na poslednjem (sedmom ili estom) asu ako ne odgovaraju, da ne dou na nulti ili prvi as ako nisu planirali da odgovaraju. U koli je vie od polovine uenika-putnika, a kada je zimsko vreme, ovakav nain veoma odgovara. Prvi elemant od koga polazi nastavnik je predlog samih uenika za VFN, drugi elemanat je opredeljenje ogromne veine uenika u odeljenjima za viefrontalnu nastavu (preko 90%), trei elemenat je poveavanje broja odeljenja (uenika) za predloge da se i sa njima radi na novi nain. -Neophodnost povezanosti dva naina uenja: samostalno uenje uenika kod kue, i uenje na asu kroz izlaganje pojedinih uenika ili pripremljene grupe uenika, a uz neophodnu pomo nastavnika. Cilj je da se osmiljeno stvara mogunost da uenici usvajaju osnovne socioloke pojmove, i kritiki nain miljenja, kroz razumevanje sebe i drugog u razliitim socijalnim interakcijama. Sociolokom imaginacijom razlikovati ivotne situacije na line i privatne tekoe, uslovljene sredinom u kojoj ivimo, i javne drutvene probleme, koji izviru iz globalne drutvene strukture, odnosno drutvenog sistema u sklopu evropske i svetke globalizacije ). Poto sociologija kao nauka koristi mnoge termine iz svakodnevnog govora, neophodno je precizirati njihovi znaenje u naunom sociolokom jeziku. Ovi pojmovi se moraju najpre razumeti, a zatim nauiti. Tako se usvaja smisao saznajnog zadatak sociologije: nauno objanjenje drutvenih pojava, uz istovremeno shvatanje smisla usvajanja vrednosti nauenih sociolokih sadraja. - Prilagoenost nastave uenicima: Radi se po udbeniku: Milovan Mitrovi i Sreten Petrovi: Sociologija za trei razred strunih kola i etvrti razred gimnazije. Trei razred medicinske struke ima 70 asova godinje, etrvti 60 asova, odnosno 2 asa nedeljno, a drutveni smer gimnazije ima 90 asova godinje, odnosno 3 asa nedeljno. Nastavne sadraj je neophodno prilagoavati na tri nivoa: a/ Kada se radi na frontalni (klasian) nain, svode se sadraji na 70 asova u treem i na 60 asova u etvrtom razredu: To nije uvek jednostavno - iz celine, bez rizika, izdvojiti delove teksta koje uenik treba ili ne treba da ui, poto bi se time mogao gubiti smisao celine ili nekih delova. Meutim, neophodno je uoiti izvesnu razliku u nivou uenika trei razred i etvrti razred. b/ Kada se u nekim odeljenjima radi na frontalni, a u nekim na viefrontalni nain, u planiranju se takoe mora voditi rauna o razliitim pristupima, i eventualno o razlici koja proizilazi iz toga to se radi u treem i ili u etvrtom razredu. c/ Kada se radi samo na viefrontalni nain ( kao ove kolske godine), ostaje razlika koja proizilazi iz toga da li je trei ili etvrti razred, ali ona nije naroito vana. Meutim, mora se navesti da nastavnik sociologije svakog septembra dobija preko 300 novih uenika, te nema priliku da ih poznaje, ili upozna. Ne zna njihove sposobnosti i navike, bez obzira da li radi na jedan ili drugi nain. Nastavnik postavlja iste zahteve svim uenicima, ali u frontalnoj nastavi u hodu mora da uoava individualne razlike uenika i da ve prema tome koriguje zahteve, objanjavajui im da mogu sami predlagati nie ocene za pojedina pitanja. - Povezanost nastavnih sadraja sa sadrajima iz drugih predmeta: Zbog individualnih razlika u uspehu, sposobnostima uenika, naviknutom nainu uenja, nastavnik veoma brzo uoava kod uenika razlike u mogunostima povezanosti sadraja sociologije i drugih predmeta (istorija, knjievnost, filozofija, geografija, muzika i likovna kultura, po potrebi odreeni struni predmeti itd.). Takoe uoava razlike kod uenika u nainu povezivanja nastavnih sadraja sociologije razliitim ivotnim situacijama ( na primer: kada se radi o braku i porodici, globalizaciji, ekolokima problemima nastalim prirodnim katastrofama (cunami, zemljotresi, poplave...), drutvenim katastrofama ( ratna razaranja, meunacionalni, verski, rasni sukobi...). - Korienje razliitih nastavnih oblika, metoda i tehnika Praksa pokazuje da se mnogi nastavnici tee opredeljuju da primenjuju inovativne oblike, metode i tehnike. Vie je razloga za to, mogue je da je jedan od razloga i veoma slaba materijalna situacija kole kao institucije, ali i slaba materijalna stimulacija nastavnika. Inae, iskustva u nastavnom procesu pokazuju da kreativniji nastavnici pokazuju vii nivo individualnosti, kritiniji 2

su prema iskazivanju nepravdi u sopstvenoj sredini, ali i otporniji prema nerazumevanju sredine i nemirnijeg su duha. Poto nisu imuni od opasnosti od promaaja u odnosu na realizaciju nastavnog plana i programa na drugaiji nain, pripremi moraju prii na kvalitativno nov nain, jer kroz ovakav nain rada ispoljava se kreativno- istraivaka samostalnosti uenika, u kojoj on prestaje biti samo pasivni slualac, i u stojeem poloaju u klupi, pred nastavnikom ponavljati ta je zapamtio po redovima iz knjige. Polazi se od toga da se Nastavni planovi i programi donose i menjaju u skladu sa trenutnom drutveno-politikom klimom, reforma sistema uslovljava reformu kolstva, to je propraeno administrativnim okvirima - zakonskim propisima. Meutim, karakteristika svih kolskih refornmi kroz koje smo proli od sedamdesetih godina prolog veka ( a tada je posle Savievog iskustva, prvi put izvoena VFN) jesu preopirni nastavni planovi i programi, vei broj uenika u odeljenjima, nedostatak kabineta i specijalizovanih uionica, savremenih nastavnih sredstava i literature za pojedine predmete. Postavljeni zahtevi nastavnicima su, uglavnom, isti bez obzira na uslove. Kontrolu nastave izvode inspektori, savetnici, nadzornici, sa pravom da na osnovu prisustva na dva-tri nastavnikova asa zabelee svoja zapaanja. Nekada se naglaava uvodni, glavni i zavrni deo asa nastavnika, nain na koji izlae gradivo, nain na koji angauje uenike, primedbe u vezi odstupanja od predvienih nastavnih metoda, kritika upuena na neangaovanju nastavnika oko korienja zakonom predvienih nastavnih sredstava ( bez obzira da li postoje ili ne) itd. Predstavnici dravne kontrole nastave, prepopruuju ili nalau nadlenom u koli (direktoru) da kola mora da formira kabinete, specijalizovane uionice itd, ali, na tome se, esto, i ostaje. Pismena priprema za svaki as- da ili ne, ostalo je veito pitanje.Naglaava se ta je propueno u pismenoj pripremi nastavnika, iako je esto pismena priprema jedno, realni as kome je nadleni kontrolor prisutvovao (i oni kojima nije prisustvovao), neto drugo. Nastavnici su uvek zadovoljniji sa onim koji svoje posete manifestuju kroz korektan saradniki odnos, ukazuje na nedostatke u radu, ali bez unapred donetog zakljuka... Dagocena pomo, naroito mladjim nastavnicima, uvek je dobrodola. Neki nastavnici su smeliji da unose novine, kao to je viefrontalna nastava, iako nisu sigurni koliko smeju odstupiti u odnosu na propisano u nastavnim planovima i programima. Ako nema razumevanja od nadlenih koji nastavu obilaze, mogu nastupiti problemi. 2. Primeri nastavnikove prakse 2.1. Priprema nastavnika i uenika U avgustu poinje okvirna priprema nastavnika, u septembru tee intenzivan spespecifian vid pripreme uenika i nastavnika: a/ Uenici se bez nastavnika dogovaraju, predlau nastavniku da se radi na nov nain. b/ Nastavnik im obrazlae osnovne koncepcije viefrontalnog oblika nastave, naglaavajui ozbiljnost oko sopstvene odgovornosti u vezi organizacije nastavnog procesa. Izloi im najkrae o uitelju- pedagogu Petru Saviu, negovoj knjizi Nova kola, iskustvu nekih nastavnika u Beogradu, sopstveno iskustvo, primere prakse sa Internet sajta Pedaogokog drutva Srbije itd. U Novoj koli je predvieno da sve ocene budu odline, da nema slabih ocena, da uenici odreuju tempo rada u stilu: kada si spreman - pokai ta zna. Meutim, iskustvo nastavnika u radu pokazuje da svi uenici ne mogu da postignu isti uspeh... Predoeno im je da, ako ne potuju obaveze date sebi i nastavniku, mogu na kraju kolske godine ii na razredni ispit. Po dogovoru sa nastavnikom, na kraju kolske godine, na jednom ili dva asa, vodi se razgovor u odeljenju o preenom gradivu, to u klasinoj nastavi odgovara sistematizaciji gradiva po polugoditima. Na taj nain se sagleda ta se uradilo u toku kolske godine, odnosno koliko su usvojili osnovne elemente socioloke problemtike utvrene nastavnim planom i programom. Nastavnik obrazloi potrebu sopstvene pripreme nastavnog materijala, koja sa uvodnim izlaganjem o nastavnim temama, treba da bude gotova do kraja septembra.U prvom polugoditu mogu se ponoviti pitanja ( do 2 puta), u drugom samo onda kada se zakljui da se uenik zbunio, da shvata da ne moe toga asa da da potpun odgovor, jer nije neto najbolje shvatio, da se blokirao, pa i pored pomoi 3

nastavnika nije uspeo adekvatno da odgovori, ili navede neki drugi razlog. Naglaava se poverenje svih aktera u nastavi. Obrazloi se mogunost da uenici sami predloe niu ocenu na ponovljeni odgovor... Praksa je pokazuje da su predlagali razliite ocene za pojedina pitanje, ve prema afinitetu prema odreenom gradivu, iznosei da su im neka pitanja laka, neka tea. Meutim, bilo je primera da su u startu uenici predlagali niu ocenu, nastavnik im je dao viu. Uporeivan je zbirni uspeh u trogodinjem periodu izmeu uenika koji su imali viefrontalnu i frontalnu nastavu sa zakljukom da su bolje ocene uenika u viefrontalnoj nastavi ( to je prikazano u irem radu). v/ Nakon obrazloenja nastavnika, svaki uenik se tajnim izjanjavanjem opredeli koji oblik nastave vie eli ( zadueni uenik prebroji uenike dok nastavnik stoji u hodniku, i nakon toga upozna sa odlukom odeljenja). Poinje, na specifian nain, veoma intenzivna priprema. Nastavnik pristupa izradi nastavnog materijala, i istovremeno izlae nastavno gradivo, po nastavnim temama. Kada se do kraja septembra sve to da uenicima, ve do prvog narednog asa ima prijavljenih uenika. 2.2.Izrada nastavnog materijala Nastavni materijal se sastoji iz odabranog pisanog teksta po nastavnim temama, ematskih prikaza, izvoda iz literature itd. Nastavne teme i pitanja: I Nastavna tema: Predmet, metod, zadaci, nastanka i razvoj sociologije (u udbeniku od 7. do
31. strane). U nastavnom materijalu tema je saeta na dve strane. Za frontalni oblik rada, za trei razred svih usmerenja, planirano je 4 asa ( 4 nastavne jedinice), u etrvtom opteg smera tri, ovde je planirana jedna nastavna jedinica, odnosno jedno pitanje. II Nastavna tema: Priroda, ovek, drutvo (u udbeniku od 32 do 61 strane). Za frontalni oblik rada, u treem razredu, planirano je 14, u etvrtom 12 asova, ovde 5 nastavnih jedinica, odnosno pitanja. III Nastavna tema: Struktura i organizacija drutva (u udbeniku od 62 do 109 strane). Za frontalni oblik rada u treem razredu, planirano je 16, u etvrtom 13 asova, ovde 8 nastavnih jedinica, odnosno pitanja. IV Nastavna tema: Promene i razvoj drutva (u udbeniku od 110 do 117 strane). Za frontalni oblik rada u treem i etvrtom razredu, planirano je 6 asova, ovde 2 nastavne jedinice, odnosno pitanja. V Nastavna tema: Kultura i drutvo (u udbeniku od 128 do 210 strane). Za frontalni oblik rada u treem razredu planirano je 30, u etvrtom 26 asova, ovde 9-12 nastavnih jedinica, odnosno pitanja.

Ovo gradivo u redovnoj nastavi je predvieno za drugo polugodite, a u praksi se pokazalo da su uenici, bez obzira na tip kole, ili obrazovni profil, zainteresovani za ove sadraje, poto su im ivotno pristupaniji. Poto su zainteresovaniji lake se obradi gradivo. Pisani nastavni materijal je saet na 20-25 stanica kucanog teksta, uz navod zvaninog udbenika u kome je navedena potrebna literatura. ematske prikaze su pravili sami uenici, a uenici ga dobijaju do 25 septembra, sa Indeksom ispitnih pitanja. Do tada je nastavnik dao pregled nastavnih sadraja po nastavnim temama, sa obrazloenjem da e i u toku nastave, po potrebi i mogunosti, i dalje objanjavati gradivo, a naroito na osnovu interesovanja uenika. Daju se pismena i usmena uputstva kako krenuti i kako zavriti nastavu sociologije. Neki uenici kreu ve sledei as od prijema nastavnog materijala Krajem septembra se uenici sa nastavnikom dogovore koliko pitanja (lekcija) moraju savladati do polugodita, zatim do kraja marta ili februara (za maturante), da bi se izvela polugodinja ocena, i da bi na kraju kolske godine svi uspeno zavrili. Veina odeljenja predlae 10 pitanja, do kraja marta jo oko 6-7, i do kraja nastave ostane jo 8 pitanja. Maturanti predlau do polugodita odgovore na 10-13 pitanja, jer do kraja aprila je nastava zavrena. 2.3. Organizacija asa

Svaki as za sebe ima izvesne specifinosti. Meutim, na osnovu izvesnih grupisanih elemenata, situacija na asu, nastavnik, uslovno, organizacije asove na vie naina, koji mu se spontano nameu u toku rada. Navodimo nekoliko varijanti organizacije asa: Prva varijanta organizacije asa: Poinje se sa asovima na kojima se oekuju da se u Indeks ispitnih pitanja upisuju prve ocene-petice vrednijih uenika, jer Indeksi su prazni ( Srednjokolci sa indeksima!). Sve je novo, drugaije: uenicima novi predmet, novi nastavnik, nastavniku novi uenici, a kako godine prolaze, nain rada nije vie tako nov, ali uvek ima iznenaenja. Svi sluaju, atmosfera je, pomalo, napeta, jer se prvi put sreu sa sociolokim pojmovima, koji su im teki za razumevanje. Neki obrazovni profili su na eksperimentalan nain imali nastavu iz psihologije u drugom razredu, pa im je lake. Prijavi se od 1 do 5 uenika za prvo ili ponekad odmah za prvo i drugo pitanje. Osea se strah kod onih koji su se prijavili, iako je to hrabrost u odnosu na one koji nisu. Ne znaju kako nastavnik pita, kako e dobiti prvu ocenu, da li e biti ona ocena koju je kandidat predloio, ili e nastavnik zamoliti da jo kod kue provere u gradivu ono to nisu dobro nauili. Uenici razmiljaju kako probiti led, nastavnik - kako razbiti tremu kod nekih uenika, jer mu postaje veoma bitno stvaranje to oputenije atmosfere, otklanjanje nervoze, nemira, napetosti. Uenici se navikavaju na nov razmetaj. U prvim i drugim redovima sede oni koji su se prijavili za pitanje (nja). Postie se dogovor kako vie uenika ukljuiti u razgovor, po reakcijama uenika se primeuje da ima iznenaenja- jer tako se do sada nije radilo na asovima. Ako se u nekim odeljenjima prijavi oko 10 i vie uenika za prvo ( ili prvo i drugo) pitanje, nastavnik ih podeli u dve grupe. Jedna grupa saeka u hodniku dok prva metodom razgovora obradi prvo pitanje. Ako je u toku jednog dana pet ili est asova ovakve nastave, nastavnik ispred sebe, u direktnom kontaktktu, sa maksimalnom koncentracijom, koju nije uvek lako ostvariti, moe raditi sa i do 50 uenika. To je poprilino naporno, naroito na poetku dok ne stvori nova tehnika reenja. Druga varijanta organizacije asa: Iako je poetak kolske godine, ve sredinom oktobra poinju intenzivniji asovi. Date su prve ocene, kreu ostali. Na primer: prijave se etiri uenika za prvo pitanje, tri uenika za drugo pitanje, po tri za drugo i tree, po dva za etvrto i peto i po dva uenika za peto i esto pitanje. Ukupno 14 uenika odgovara na pet pitanja ali sa raznim kombinacijama, kao da odgovara 18 uenika na 18 pitanja. To je poetak veoma aktivnih asova. nastavniku je prilino optereenje, ali mu prua zadovoljstvo to ih je toliko i to su nauili, to se uklapaju u razgovor, sada ve oputenije, sedei na svojim mestima. Nastavnik sa njima kroz razgovor dopunjava i razjanjava ono to uoi da je uenicima nejasno. Dopunjavati mogu i uenici koji su ta pitanja zavrili ( a po tome se vidi da i dalje sluaju ono to su odgovarali) Tabela br. 1. Primer prakse u obrazovnom profilu Medicinska sestra-tehniar IV razred Medicinska sestra-tehniar-IV razred Oko 15 1. (1)Predmet i metod sociologije oktobra 2. (2)Priroda, ovek, drutvo, rad, podela rada, reprodukcija 2003. 3. (2)Priroda, ovek, drutvo, rad, podela rada, reprodukcija, 4. (3)Sutina novca (2+2 pitanja) 5. (4)Prirodna i drutvena sredina 6. (5)Drutvo i stanovnitvo Prijavilo se 14 uenika za prvih pet pitanja 7 uenika 3 uenika 2 uenika 2 uenika 14 uenika

Nastavnik razgovara sa 7 uenika koji su prijavili prvo pitanje: Predmet, metod, nastanak i razvoj sociologije, socioloke teorije. Zatim nastavlja razgovor sa 5 uenika o drugom pitanju:

Priroda, ovek, drutvo, rad podela rada, proizvodnja, reprodukcija. Tu su uenici iz dve grupe: oni koji su prijavili samo drugo pitanje (3uenika) i oni su prijavili drugo i tree pitanje (2 uenika). Dalje se razgovor se vodi sa 2 uenika o treem pitanju: Sutina novca, zatim sa 2 uenika koji su prijavili etvrto pitanje: Prirodna i drutvena sredina. Prikljuuju im se dva uenika za odgovor na etvrto iz grupe koji su prijavili etvro i peto.Zavrava se sa odgovorom dva uenika na peto pitanje:Drutvo i stanovnitvo. U ovom sluaju, 14 uenika dobija 18 ocena.. Prednost se daje onim uenicima koji bre napreduju, tako da ve sada poinje takmiarski duh. Ko ne stigne planiranog asa, ima prednost na sledeem. Po dogovoru, ko izbegne odgovore na sledeem asu, gubi red, odnosno odgovara posle odgovora uenika koji su ostali za sledei as i uenika koji e se prijaviti sledei as. Meutim, ako je neki uenik bio bolestan ( 5 ili vie dana) onda se ukljuuje sa drugima. Uenici koji nisu prijavili ispit, ute i sluaju ( iako nastavnik ne moe biti siguran da li sluaju i ue od svojih drugova).Kasnije se pojavljuje nestrpljenje, priaju oni koji ne odgovaraju, pa ih nastavnik mora umirivati, ili u dogovoru sa odeljenjskim stareinom pustiti poslednji as, a ako im je sociologija prvi as, da dou samo oni koji e odgovarati. Trea varijant organizacije asaa: U nekim, vrednijim odeljenjima, krajem oktobra ili poetkom novembra, moe biti sledea situacija: sedam uenika je prijavilo prvo pitanje, tri prvo i drugo, etiri drugo i tree, dva etvrto i peto, jedan uenik je prijavio samo esto pitanje, dva sedmo i osmo, jedan osmo, deveto i deseto pitanje itd. Ukupno, prijavilo se 23 uenika da odgovara prvih deset pitanja. Kombinacijama, odgovara 20 uenika na 36 pitanja. To je mnogo, te se predvidi na tome asu da odgovara 12-15 uenika. Sledi razvrstavanje uenika u grupe: po dogovoru, prednost imaju uenici koji su dali najvie odgovora. Na primer: Tabela br. 2. Primer prakse u obrazovnom profilu Pedijatrijska sestra- tehniar
Redni broj pitanja

Pedijatrijska sestra-tehniar ( sredina novembra 2004.) P I T A NJ A Porodica- primarna ljudska zajednica Etnike drutvene zajednice- globalne kulturno-istorijske skupine Drutvena struktura, dimenzije Drutvene grupe Drutvene grupe- oblik drutvenosti, drutvene zajednice Drutvo i stanovnitvo Priroda i ovek u tehnolokom drutvu, ekoloki problemi Sutina novca Prirodna i drutvena sredina Predmet, metod, nastanak i razvoj sociologije, socioloke teorije Priroda, ovek, drutvo, rad, podela rada, proizvodnja, reprodukcija Za 10 pitanja prijavilo se 23 uenika

Br.prija vlj.uen

9. 10. 7. 8. 5. 6. 3. 4. 1. 2.
1-10 pit.

1 1 2+2 2 1 1 2 4 4 5 23

Poinje uenik koji je prijavio deveto, pa onda onaj koji je prijavio deseto pitanje, onda sedmo pitanje, onda 4 uenika o osmom pitanje ( drutvene grupe)...Poto ne mogu biti svi gotovi toga asa, zauzimaju mesto sa sledei as. Na poleini indeksa se zabelee brojevi po kojima sledei as preostali uenici imaju prednost, a tada se njima prikljuuju prijavljeni toga asa. Kada se zavri sa onima kojima se duguje vreme od predhodnog asa, startuju novi, opet sa navie datih odgovora. Preostali se razvrstavaju po istom principu, za sledei as. ivo je, uvlai se takmiarski duh, ali i nestrpljenje, jer ure da odgovaraju, jedni umiruju druge.Ovakav tempo povlai i one koji kasne, jer uoavaju da nee biti dovoljno vremena... 6

Navodimo primer specifinosti dva obrazovna profila: a/ Laboratoriski tehniar, trei razred- krajem oktobra 2004.godine: Ukupno 26 uenika je prijavilo 17 pitanja (od 1. do 21.). Za sledee asove su zauzeli svoj red, jer je odgovaralo na jednom asu pet uenika na po tri pitanja, po ve unapred zauzetom redu. Prokomentarisali su sa smehom: kombinacija - boli glava- dumbus!. Meutim, laboranti su, inae, veoma vredni i ne iskazuju vidljivo nestrpljenje, nervozu iljubomoru. U odnosu na neka druga usmerenja, deluju oputeno, kulturno ambiciozno. Nema pourivanja nastavnika zato to ih se mnogo prijavilo, strpljivo ekaju svoje vreme. U veini odeljenja, neki od uenika nestrpljivo i ponekad napadno vre pritisak na uenike koji izlau, ali i na nastavnika, jer BA ON (ONA) sada mora da odgovara, jer je tako isplanirao, ne moe sledei as, mora da odgovara neki drugi predmet... U laborantskom (finom) odeljenju, najintenzivniji as nastavniku moe biti odmor. b/ Tabela br. 2. Primer prakse u obrazovnom profilu Ginekoloko-akuerska sestra- t. GAST III, krajem oktobra 2005. godine.
Broj prijavljenih uenika Prijavljena pitanja rednom broju Jedna uenica je prijavila 12. i 13. pitanje Jedna uenica je prijavila 9. pitanje Jedna uenica je prijavila 7. i 8. pitanje Jedna uenica je prijavila 6. i 7. pitanje Jedna uenica je prijavila 4.,5., i 6. pitanje Dve uenice prijavile su 4. i 5. pitanje Jedna uenica je prijavila 3. i 4. pitanje Tri uenice prijavile su 2. i 3. pitanje Jedna uenica prijavila je 2. pitanje Tri uenice prijavile su 1. pitanje Prijavilo se ukupno 16 Od 1. do 13. pitanja uen. poo Br. pitanja po Ukupno pitanja ueniku 2 pitanja 2 pitanja 1 pitanje 1 pitanje 2 pitanja 2 pitanja 2 pitanja 2 pitanja 3 pitanja 3 pitanja 2x2 pitanja 4 pitanja 2 pitanja 2 pitanja 3x2 pitanja 6 pitanja 1 pitanje 1 pitanje 3x1 pitanje 3 pitanja Od 1 do 3. 26 pitanja

Ovo odeljenje se navodi zbog toga, to je ove kolske godine u odnosu na ranije godine, ovaj obrazovni profil pokazao veoma visoko interesovanje. Inae, godinama, u GAST III razred, ne preteruju u predlaganju ocena, zadovoljne su sa niim ocenama od petice i etvorke, spremne su na alu, dosetke, ali ne napadno, ele da nastavnik sa njima slobodnije porazgovara, po to stvara atmosferu oputenosti i pristojnosti kao uslove za kvalitetnu nastavu. Na primer, na jednom asu stiglo je da odgovara 8 uenika na 14 pitanja. Polo se od uenika koji su prijavili 12. i 13. pitanje do uenika koji su prijavili 2. i 3. pitanje. Osalih 8 zna svoj red na sledeem asu. etvrta varijanta organizacije asa: a) Ova varijanta rada se pojavljuje onda kada vredniji uenici, ali ne mora biti uvek praksa da su iz vrednijih odeljenja, dou do nastave teme Kultrura i drutvo Sedei ispred ostalih, ili stojei, ako koriste tablu ili ematske prikaze ( druga nastavna sredstva nemamo), izlau pripremljeno gradivo. Dopunjuju se u izlaganju, jer su se u pripremama dogovarali, ili su formirali svoju grupu koja e da pokae ta zna. Na kraju izlaganja se ukljuuju uenici koji se nisu pripremili za izlaganje. Ako je neki uenik van te grupe, isto to pripremao za dananji as, on se moe ukljuiti u toku njihovog izlaganja, iako nije bio sa njima u grupi. Ako ostane vremena, odgovaraju i oni uenici koji su se toga asa prijavili za neka druga pitanja. Svi dobijaju ocene na jedno ili vie pitanja, ve prema tome kako smo se unapred dogovorili. Uenici koji bre napreduju, ovaj deo gradiva spajaju, prijavljuju po tri, ponekad ak i est pitanja. Posebno je ivo kada se prijavljuju za

verovanja, razvijenije religije, obiaji, moral, umetnost. Vrednijima se pribliava kraj obaveza, ali istovremeno se javljaju oni uenici koji su krenuli sa pitanjima planiranim za drugo polugodite. Tabela br. 3. Primer prakse u obrazovnom profilu Fizioterapeutski tehniar Vreme: krajem marta 2005.g Fizioterapeutski tehniar III pitanje br. 11. Drutveno raslojavanje pitanje br 12. Naselja pitanje br.13. Drutvene ustanove i organizacije pitanje br. 19. Magija, religija- slinosti i razlike pitanje br. 19. Magija, religija-slinosti i razlike pitanje br. 20. Obred, ritual, kult pitanje br. 21. Naturizam, animizam, mit i mitologija, kult, filozofija Ukupno 7 pitanja obrauje (odgovara) 10 uenika 2 3 1 1 3 u.n.ka (timski)

Ovakva varijanta moe se relizovati na dva naina: 1/ Dogovorno izlau 3 uenika 19., 20. i 21. pitanje. Oni ine tim koji se kod kue zajedno pripremao. Uz proitanu literaturu koriste saeti tekst, udbenik i ematski prikaz na tabli. Uenik koji pie teze stoji ispred table, a ostali uenici sede naspram odeljenja i izlau gradivo. Kada izlau 19. pitanje, prikljuuje im se uenik koji je prijavio samo 19. pitanje. Ukljuuju se i drugi uenici, te ovaj deo izlaganja uenika due traje. Nastavnik, po potrebi, dopunjuje ili objanjava ako neto nije u potpunosti jasno Kada su savrili sva tri pitanja, ostalo je vremena za jo jednog uenika koji je prijavio 13. pitanje. Dakle, ovde je kombinacija rada najvrednijih i manje vrenih uenika. Potrebno je isplanirati vreme tako, da vredniji napreduju, ali i manje vrede podsticati da poure. Pet uenika je dobilo 11 ocena. Pet uenika je ostalo za sledei as da daju odgovore na 11. i 3 uenika na 12. pitanje, sa tim da im je data ansa da prijave jo po jedno ili dva pitanja. Sa njima ili posle njih (zavisno od rednog broja pitanja) e izlagati uenici koji su se toga asa prijavili, a prednost meu njima imaju uvek oni koji su dali odgovore na vei broj pitanja. 2/ Odgovaraju uenici koji su prijavili neka pitanja do 19. pitanja ( ako ih je malo). Onda grupa izlae svoja pitanja ( 19.20. i 21.), sa mogunou da se prikljue uenici koji su samostalno prijavili za taj as po jedno - dva, od ta tri pitanja. Peta varijanta organizacije asa: Po dogovoru uenika, prijavilo se etvoro za po tri pitanja: Monoteistike religije, Jevrejstvo (22. p.), Hrianstvo (23. p.), Islam (24.p), Budizam (24. p.). Ukupno 6. uenika, za 3 nastavne jedinice..Meu njima je jedan uenik koji je izlagao gradivo predhodnog asa na 19., 20., i 21. pitanje. Dakle, on zavrava gradivo, jer ga nastavnik asti ocenom na poslednje pitanje. Na tom asu prijavio se jo jedan uenik za Islam, 1 za Budizam. Uenici koji su prijavili po jedno ranije pitanje (12. Naselja, 13. Drutvene ustanove i organizacije, 14. Politika, drava, pravo), toga asa ne odgovaraju. Razliitim kombinacijama, kao da se prijavilo 21 uenika za 21 pitanje. Zbog opirnosti i interesantnosti pitanja, uestvuje 6 uenika, obraujui etiri pitanja, upisuje se 15 ocena. Za sledei as su ostala dva uenika, jedan za 12. i jedan za 13. i 14. pitanje, kojima se prikljuuju drugi prijavljeni uenici. Na, kod kue, pripremljenom ematskom prikazu na hamer papiru, vidi se redosled nastanka religija, ko su osnivai, geografski prostor na kome su religije nastale, neka verska naela (zapovesti). Doneli su Bibliju, Talmud, Kuran, Besede u Benaresu, tekstove itaju i komentariu po njihovom unapred pripremljenom dogovoru, naglaavajui slinosti i razlike navedenih religija. Odredili su izmeu sebe koji uenik poinje sa izlaganjem, zapravo koji rukovodi organizovanim timskim radom. Bilo bi veoma dobro da u specijalizovanoj uionici ostaje pripremljeni materijal, da se koristi bim, ali za to u koli jo uvek nema uslova. Na asu je ivahno ali mirno, uenici paljivo

sluaju, to nije mogue uvek postii kada se prijavljuju pojedinano. Obraeno je veoma sloeno gradivo, za kratko, ali dobro iskorieno vreme. esta varijanta organizacije asa ili doivljaj izmenjene uloge- uenik je nastavnik Bilo je vie primera da su neki uenici iz odeljenja gde se nastava izvodila na novi nain, prihvatali da naueno ispredaju u nekom od odeljenja u kojima se nastava izvodi na kasian nain, naravno, ako se nastavnik dogovori sa nekim odeljenjskim stareinom da sa toga asa dou na as sociologije. Primeivalo se da ih to ispunjava zadovoljstvom. Nekim uenicima je posebno interesantna nastava na Dan punoletstva (maturanata), koji se u koli oktobra ili novembra meseca obeleava od 1963. godine. Toga dana su maturanti profesori, pedagozi, psiholozi, direktori i pomonici direktora. Sede u zbornici, kancelarijama. Uenici slobodno imitiraju svoje nastavnike, neki odlazei na vreme na as, a neki sa zakanjenjem, da bi bili zapaeni od drugara koji ih ekaju ispred uionice ili u uionici ( zavisno kakvo iskustvo imaju kod koga nastavnika). Profesora sociologije uenici ekaju u uionici sedei na svojim mestima, bez obaveze da ustaju kada se pojavi na vratima. Mladi profa objanjava planirano, odgovara na uenika pitanja, ako ne ume da odgovori, snalazi se sam, slua odgovore nekoliko uenika prijavljenih uenika na jedno- dva pitanja. To pribelei i u dogovoru sa uenicima i nastavnikom, neke od tih ocena se upisuju u Indeks ispitnih pitanja i Dnevnik rada. 3. Zapaanja i stavovi uenika a/ Zapaanja uenika iz beleki zaduenih uenika: Po predlogu nastavnika, u svakom odeljenju su se opredelila po dva uenika da u posebnim sveskama koje je obezbedio nastavnik, ili u sveskama iz sociologije, vode zabeleke o tome ta se deava na asovima. Neki od tih uenika su to veoma revnosno radili, ematski su prikazivali tempo rada na asu: ko i ta odgovara, koju ocenu dobija, ko je vraen da kod kue jo jednom pogleda nastavni sadraj iz dela koji je prijavio i sl. Ostali uenici su im mogli kazati svoja zapaanja, koja su oni unosili u svesku, ili su sami neto dopisali. Pomagali su nastavniku da sredi indekse po grupama pitanja, diktirali ocene u undekse i Dnevnik rada. ( Ove kolske godine to nije uraeno, te je
nastavniku tee izboriti se sa mnotvom razvrstanih indeksa, sa, ponekad, mnogo, mnogo raznih varijantiodakle poi, kako i kada zavriti as- jer uskoro e zvoniti. esto se iskoristi odmor za upisivanje ocena...)

b/ Zapaanja i stavovi uenika na osnovu ankete izvedene na kraju kolske godine Da li je realizovao svoje planirano vreme, da li je zadovoljan ocenom, kako se pripremao na nastavu (samo iz pripremljenog teksta nastavnika, iz priprenljenog teksta nastavnika, udbenika i literature), da li je oekivao veu pomo nastavnika i kakvu, ta na kraju misli o nastavi, (skazano ocenama od pet do jedan), o tome ta misli o stavovima odeljenja o ovakvoj nastavi, zato su se uenici opredeljivali za VFN, ima li vie onih koji su zadovoljni ili obrnuto i da li ima neki konstruktivan predlog za ovakvu nastavu, da li bi mu odgovaralo da se ovakva nastava izvodi istovremeno iz vie predmeta itd. Odgovori na neka od 20 postavljenih pitanja u upitniku: ta misli, zato su se uenici masovno odazvali za eksperimantalnu nastavu, 61.42% uenika je iznelo, da se za to opredelilo zbog toga to im se dopala mogunost slobode izbora vremena za uenje i odgovarnje i 35,71% da im se dopala mogunost da sami predlau ocene. Da li si oekivao-la veu pomo nastavnika?, 10,16% (60) uenika je oekivalo veu pomo, a 89,83% (530) nije. Ovo se moe protumaiti kao elja uenika da budu nezavisniji od nastavnika, da se sami opredeljuju kako da ue i kada da pokau znanje. ta misli kakvo je raspoloenje u vezi sa nastavom u odeljenju?, pokazuju zadovoljstvo uenika sa ovakvim nainom rada, jer o tome razgovaraju izmeu sebe, dogovaraju se kada e ko nastupit itd. U 83% (490) sluajeva izneli su da ima vie onih uenika koji su bili zadovoljni, u 16% (100) da je manje onih uenika koji su bili zadovoljni. Meutim, oko 20% uenika navodi da nastava ima pozitivne i negativne strane. Meu negativnim odgovorima su oni razlozi koji se odbnose na potrebu ponavljanja gradiva, jer se gradivo zaboravi, na potrebu otvorenih razgovora na asovima sa profesorom ima zanimljivih 9

tema za razgovor na asu, ne bi se uspeno mogla realizovati nastava istovremeno iz vie predmeta itd. 4. Zakljuak predmetnog nastavnika Uenici su se, u samo manjem broju sluajeva, opredeljivali za literaturu i seminarske radove, to pokazuju rezultati anketa. Meutim, manji broj uenika je uio samo iz pripremljenog teksta nastavnika, to se pokazalo dobrim ( na poetku kolske godine objanjeno im je da ih ne opravdava ako su uili samo iz pripremljenog nastavnog materijala, ako nisu pokazali oekivani rezultat). Zainteresovanost uenika za eksperimentalnu nastavu iz sociologije se vremenom poveavala, svake naredne kolske godine, prijavljivalo se vie odeljenja, jer su adovoljni sa ovakvim nainom rada. Na kraju kolske godine nije izveden test znanja (ili provere nauenog), jer je bilo potrebno omoguiti zahteve testa- validnost, pouzdanost i praktinost, to je sve iziskivalo studiozniji pristup provere nauenog u loijim materijalnim uslovima kole. Ilo se na drugu varijantu: na poetku kolske godine dogovoreno je sa uenicima da na poslednja dva asa (kraj nastave) prisustvujui svi uenici. Vrena je sistematizacija gradiva, koja nije uticala na ve date ocene. Odazvala se veina uenika. U trogodinjem nastavnom procesu, samo jedan uenik je zavrio u krajem novembra, jedan decembra, 11 (1,71%) u februaru, 30 (5%) u martu, 122 (20%) u aprilu, 208 (34%) u maju i 230 (39%) u junu. Najvie ih je zavrilo sa nastavom u maju i junu (preko 72%), s tim to je najvie maturanata zavrilo u martu i aprilu. Analizirajui uspeh onih uenika koji su nastavu zavili mnogo ranije, potvrdilo se da su to uglavnom odlini uenici, samo u dva - sluaja uenici treeg razreda su zavrili u aprilu mesecu sa odlinom ocenom, a na kraju kolske godine, postigli su opti slabiji vrlo dobar uspeh (oko 3, 50). U viefrontalnoj nastavi nastavniku je, u izveznom smislu, napornije, jer je nastava individualizovana, te mora vie voditi rauna o svakom pojedinom ueniku. Oteano je u odeljenjima u kojima je i do 40 uenika. Izuzetno aktivni asovi, na kojima je prijavljeno mnogo uenika, za nastavnika su naporni, ali posebno mora obratiti panju i uenicima koji kasne. Poetkom ili sredinom novembra, posveuje im as-dva, i tada odgovaraju samo oni. Ako je potrebno, to se uradi i u drugom polugoditu. Ali kako se pribliava kraj kolske godine, na asovima je sve manje uenika. Meutim, veoma je naporno u maju i do 10. juna, jer se tada najvie prijabvljuju za odgovarenje. Od tada se smanjuje napetost, jer na asovima su samo uenici koji kasne, ali njih je mnogo manje. U nekim odeljenjuma skoro svi zavre do 15. juna. Ali, da li je nastavniku napornije ili lake zavisi od toga koliko eli da ispolji svoju kreativnost u ovoj vrsti posla, ne vodei rauna o tome da li mu je to profesionalno etiki priznato, ili materijalno stimulisano. Ako eli da sledi ideje, entuzijazam, individualnost i upornost uitelja i pedagoga Petra Savia, zanemaruje sve nesporazume i tekoe.

10

DODATAK UZ TEKST:
OPTI PODACI

Podaci o koli Medicinska kola 7. april, Novi Sad, Junobaki okrug Tip kole: srednja struna kola kola ima oko 1350 uenika u 43 odeljenja.Ima devet obrazovnih profila. Ima odeljenje opteg smera na maarskom nastavnom jeziku. Ima oko 115 radnika, i vie spoljnih saradnika. Tehnoloka opremljenost: Kabineti za strunu nasatavu su solidno opremljeni, za opte predmete ne postoje specijalizovane uionice. kola ima oko 40 kompjutera, od prole kolske godine moe se nekoliko kompjutera koristiti za nastavu ili za struno usavravanje. Neki aktivi imaju raunar, aktiv drutvenih nauka nema. Postoje raunari u svim kancelarijama, biblioteci i jedan u zbornici. kola ima sajt. Podaci o nastavniku: Prezime i ime: Zorica Korica-Aimovi, profesor Godine staa u obrazovanju: 34 ( gimnazija, pozivnousmereno obrazovanje /pravni, kulturoloki, informatiki, matematiki, jeziki smer, prosvetni smer/ medicinska kola) Predmeti: Predavala predmete: Osnovi nauke o drutvu sa drutvenim ureenjem SFRJ, sociologija kulture, sredstva masovnih komunikacija, organizacija kulturnih aktivnosti, marksizam i socijalistiko samoupravljanje, sociologija, ustav i prava graana Predaje: sociologija: u treem razredu u svim obrazovnim profilima sa 70 asova, i u etrvtom razredu opteg smera, sa 60 asova godinje (po dva asa nedeljno) Dosadanja realizacija eksperimentalne nastave: Prve kolske godine (2002/2003), od 10 odeljenja opredelilo se samo jedno matursko odeljenje opteg smera (38 uenika. Ove kolske godine opredelila su se sva odeljenja, odnosno 9 odeljenja sa 306 uenika. U toku etiri koslke godine, opredelilo se 28 odeljenja, sa 918 uenika razliitih obrazovnih profila: pedijatrijska i stomatoloka, ginekoloko-akuerska sestra tehniar, laboratorijski, farmaceutski, zubni, kozmetiki i fizioterapeutski tehniari trei razred i medicinska sestra- tehniar, etvrti razred. Istovremeno, sa oko 400 uenika izvoena je frontalna (klasina ) nastava, najvie navedene prve kolske godine, najmanje ove- sva odeljenja su prihvatila nov nain rada. Struno usavravanje: objavljene knjige: Prigrevica ( Apatin), Biblioteka Hronike sela, SANU, Beograd, 1997. Srednja medicinska kola 7. april u Novom Sadu - monografija o pedesetogodinjici kole, Prosveta, Novi Sad, 1997. Makce (Veliko Gradite), Biblioteka Hronike sela, SANU, Beograd, 2000. Medicinska kola 7. april u Novom Sadu, monografija- drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Prosveta, Novi Sad, 2003. Glavna urednica Godinjaka Medicinske kole 7. april u Novom Sadu, za kolsku 2002/2003. godinu Objavila je preko 25 strunih radova u asopisima i zbornicima Preko deset godina, samoobrazovanjem koristi raunar (Word, Korel ventura). Uvrena je u Leksikon pisaca prosvetnih radnika, Partenon, 2003. godine. Za rad sa uenicima i za pisanje kniga (monografija), dobila je vie priznanja, a od toga neka su optinskog, pokrajinskog, republikog i saveznog znaaja. Struna podrka: strunu podrku nema, osim delimino saradnikog odnosa sa pedagoko-psilolokom slubom kole.

11

12