Doktor Batut

Biblioteka PREMIJERA Kwiga 8
Vasa Pavkovi} DOKTOR BATUT PROTIV NADRILEKARA

Izdaju NARODNA KWIGA POLITIKA NM Urednik PROF. DR RADIVOJE MIKI] Za izdava~e SNE@ANA MIJOVI] SR\AN JANI]IJEVI] Direktor izdava~kog sektora PNM MILAN MI[I] Dizajn korica NATALIJA PETROVI] Tehni~ki urednik JASMINA @IVKOVI]
Ilustracija na koricama: Fotografija Vitorija \ianele
Vasa Pavkovi}
DOKTOR BATUT PROTIV NADRILEKARA
POLITIKA
NARODNA KWIGA 2006.
3
Copyright Vasa Pavkovi}, 2006 Copyright Narodna knjiga 2006

Za izdava~a Mili~ko Mijovi} Sva prava zadràna
ISBN 86-331-2971-X Ova kwiga se ne sme bez dozvole autora, ni u celini ni u delovima, umnoàvati, pre{tampavati niti prenositi ni u jednom obliku niti ikakvim sredstvom. Ona se bez odobrewa izdava~a ne sme ni na koji drugi na~in niti ikakvim drugim sredstvom distribuirati niti pak umnoàvati. Sva prava na objavqivawe ove kwige zadràvaju autor i izdava~ prema odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Narodnom lekaru, dr Milanu Jovanovi}u Batutu, i mom dedi, Vasi, kojeg su nadrilekari ubili
DOKTOR BATUT
POZNO SLOVO
Pi{em ovo slovo u svojoj poznoj starosti, koju svakako prime}ujete iz prve re~enice... Vr{wak sam veka koji se ubrzano bliì svome koncu, to bi bilo sve {to mogu re}i o sebi. I dodati, vas radi, da sam bio prijateq doktora Batuta i da sam verovatno posledwi ~ovek koji ga se u ovom dockanom ~asu ìvo prise}a. Priznajem, ima onih koji pomiwu wegovo ime, ali te{ko da bilo ko od wih zna ko je stvarno bio dr Batut i kakvu je sve polzu na{em nesretnom, majuhnom nacionu doneo. Ili se, rekli bi skeptici sli~ni meni, trudio da donese. Imam 98 godina i nadam se da }u doìveti 99. To bi bilo dovoqno, jer i ove su mi godine te{ke. I po slabosti tela; i po svemu ostalom {to se u ovo nesretno doba Milo{evi}eve slepe vlasti odigrava i vr{i... Ne samo {to pamtim dr Batuta, svog prijateqa i narodnog prosvetiteqa, nego pamtim i ~itav ovaj pozni, nesretni vek; to jeste se}am se kroz neku koprenu golgote Prvog rata, se}am se urnebesne trojedne kraqevine, i se}am se jako dobro pogromnog Drugog rata, velikog, i posle wega brzog uspona i sporog sloma Titove dràve... 7
Sve pamtim a mnogo sam zaboravio. Moj je ìvot ne mawe besmislen i bolestan od bilo kog drugog dugog ìvota, a dr Batutov svetli lik i sve ono {to je poku{ao srpstvu predo~iti, posledwe je {to me greje, kao {ibica gole {ake u predsmrtnoj zimi... Ne bih, dakako o sebi. Re}i }u ne{to o svom dragom, davnopo~iv{em prijatequ i starijem kolegi, odnosno o svom u~itequ, zaboravqenom doktoru Batutu. I malo o ovoj kwizi, na kojoj sam radio posledwih desetak godina, s prekidima, koje mi je nametala sudba, gadne, hroni~ne bole{tine, porodi~ne neda}e (sve te smrti!... gospode!), ali koju sam, slava velikom Bogu, priveo kraju i ovim je okon~avam zasvagda. Batut, taj najvrsniji i gotovo jedini pravi popularno-medicinski pisac i kwièvnik srpski, rodio se u Mitrovici, u Sremu, predrevolucione 1847. godine, licem na Mihoqdan. Bio je deseto dete od jedanaest u nizu, trgovca Konstantina Jovanovi}a i wegove supruge Marije. Tu je u~io i osnovne {kole i prva dva razreda realke. Tre}i razred je poha|ao u grani~arskom Pan~evu, a ostale razrede, potomu, u svetlozarnim Sremskim Karlovcima. Maturu je poloìo u Osijeku, a medicinu svr{io s velikim uspehom u carskoj Vijeni, koju, ne znam za{to, mi Srbi Be~om zovemo. Bio je kao prakti~an lekar radio u Somboru, gde je 1880. dvadeset godina pre mog ro|ewa, pokrenuo prvi srpski medicinski list Zdravqe. Iste godine pozvat je na Cetiwe za {efa saniteta i upraviteqa dràvne bolnice. Praktikovao je na Cetiwu dve godine, prokrstariv{i na kowu Crnu Goru, ali ne odustaju}i od Zdravqa. Krajem 1882. godine vratio se u Srbiju, odatle ga kao najsposobnijeg po{aqu u inozemstvo na izu~avawe higijene i sanitetske struke. Na strani je, kako mi je svedo~io li~no, ostao do 1885. bave}i se u Monakovu kod dr Petenhofera i Vojta, u 8
Berlinu kod slavnog Roberta Koha i Votsen êjna, bio je i u Londonu i u Parizu kod ~uvenog Luja Pastera. Oni su, daklem, mog prijateqa i u~iteqa Batuta u~ili! Vrativ{i se u voqenu Srbiju namerio je da osnuje higijenski zavod u Beogradu, no bezuspe{no. Vratio se u Novi Sad gde je ìveo kao slobodni kwièvnik. Dve godine docne, moj svetli prijateq, bude izabran za profesora higijene na Velikoj {koli, gde je ostao niz godina, ure|uju}i i Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. Koliko je tu neiscrpne svoje energije tro{io, da li da ja na to tro{im preostale re~i!? Spomiwem se kako je voleo ista}i, da je 1891. opet odlazio kod Roberta Koha gde je prou~avao novi lek protiv su{ice. Jo{ kao |ak gimnazije u Pan~evu pisao je pesme budnice i bavio se estetikom. Kasnije se odao i kwièvnoj i inoj kritici, u Pozori{tu, u Letopisu Matice srpske, pisao je i putopise po raznim novinama. Dr Batutovo prvo ve}e delo, samostalno {tampano jeste Zdravqe i napredak na{e djece, koje je nagradila ~asna starina Matica srpska. Devet sve{~ica Narodnog qe~nika je objavio u odseku 1881-1882. godina, a ove potowe i Pouku o ~uvawu zdravqa. U mojoj biblioteci, s dr Batutovom ru~nom posvetom, nalaze se i Bukvica zdravqa, Bukvica bolesti, Brani~ od zaraza, Nedjeqa i praznici i kwiìca Pijanstvo. Sve se to pojavilo u Kowovi}evoj biblioteci kod Matice srpske. A {ta tek da kaèm o inim dr Batutovim popularnim kwigama, bistri~avom zdencu dobrih saveta i pouka, koje ne}ete na}i ni u katalozima Narodne biblioteke, na primer? Kao {to su: Gra|a za medicinsku terminologiju, Pouka o ~ovje~ijem tijelu, Pro{lost, sada{wost i budu}nost higijene, Na{e dnevne pogre{ke, Seqa~ki hleb i zadru`ne pe}i, Seqa~ka posteqa, Seqa~ka ku}a, Jektika, Preporo|aj, Bukvica za veselu bra}u, Kako se na{ narod hrani i ~uvenom Medicinskom re~niku, kamu-temeqcu za svako budu}e pisawe o tomu u na{em malenom jeziku. 9
Moj u~iteq i prijateq dr Batut se oduvek odlikovao lepotom stila i poznavawem narodnog jezika svih srpskih krajeva, u ~emu je, kao i u svom posvema{wem ~ovekoqubqu malo premaca imao. Jezik mu je povazdan bio lep i ~ist, te su se wegova dela u svoje vreme, pre nego {to su sasvim zaboravqena lepo ~itala. Koliko su na dobrobit naroda srpskog uticala, nije moje ni da naslutim. Ali slutim: neprocewivo. Biraju}i dr Batutovo delo koje bi najboqe konveniralo koncu ovog nesretnog stole}a, odlu~io bih se za priredbu onog koje sam ja najradije ~itao nebrojeno puta. Za dr Batutovu labu|u pesmu, za besmrtne Nadrilekare, roman o nadrilekarstvu i o bolesnom duhu na{em narodnom, ali i mnogo univerzalnije: o mentalitetnom odno{aju qudi sprama le~ewu i telu, prema postojawu i smrti. I tako, u ovim poznim godinama svog metuzalemno dugog trajawa, preporu~am vam budu}i qudi tre}eg milenija upravo to delo, na polezno ~itawe i na razmi{qawe: ko smo, {to smo i {to vas ~eka u novom dobu. Rekao sam sve. Punktum. Dr Vale
10
I KOLIKO JE NA SVETU NADRILEKARA ILI PRIJATEQSKI SAVETI
11
12
Nekoga u wegovim zabludama u~vr{}ivati, zna~i isto toliko, koliko ga namerno varati. (Imanuel Kant) [to le~i kroja~a, to satre kova~a! (Narodna poslovica)
NAJVI[E JE SVETU LEKARA

Alfonzo D Este, herceg Ferare, upita jednom u razgovoru sa prijateqima: kojem pozivu se qudi najvi{e odaju? Jedni su mislili berberskom, drugi obu}arskom, tre}i zemqoradni~kom, dok }e dvorska luda, Gonela: Svi vi ste na pogre{nom putu! Najvi{e zastupnika me|u svim pozivima ima lekarski stale`! Svi se nasmeja{e, jer u celoj Ferari toga vremena behu samo tri lekara. Ali je Gonela tvrdoglavo ponavqao to tvr|ewe, kao da je sasvim siguran u svoje mi{qewe. [ta vi{e on ponudi hercegu opkladu u sto cekina da }e za 24 sata pruìti pouzdane dokaze svoje tvrdwe. I herceg prihvati opkladu. Kada je Gonela sutradan iza{ao iz ku}e i krenuo u palatu na du`nost, glava mu je bila zavijena, kao da ga mu~i zuboboqa. Sem toga natukao je i belu no}nu kapu, a povrh we veliki {e{ir. 13
Ve} na vratima, ~im je koraknuo, sretne ga poznanik, pa ga upita: More, Gonela, {ta je to s tobom? Kako to izgleda{? [ta si se tako uvio? Ni{ta, malenkost. Zub me mu~i! odgovori dvorska luda. Dragi prijatequ, ba{ za zuboboqu znam izvrstan lek. To je najboqe sredstvo na svetu... Iscedi jednu smokvu, zagrej pa`qivo onaj sok i trqaj wime onaj bolesni zub. S mesta }e bol uminuti... Gonela se qubazno zahvali, zapisa dobijeni savet i ime svog prijateqa u bele`nicu, obe}a prijatequ da }e ga poslu{ati... te krenu daqe. Ali, gle ~uda! Od mnogih prolaznika, zaustavi}e ga sad jedan, sad drugi i svaki }e ga pitati za{to se tako uvio... I svaki mu je dao pouzdan lek za zuboboqu. A Gonela je sve to savesno beleìo. Kad je ve} stigao u dvori{te hercegove palate, sjati{e se oko wega sluge, kowu{ari, straàri i drugi dvorjani.... Svi ga saàqivo pitaju {ta mu je i svaki je znao neki pouzdan starinski narodni lek protiv zuboboqe... A Gonela je, naravno, sve to precizno beleìo u svojoj sve{~ici. Sad ve} po|e stepenicama prema hercegovoj dvornici. îm je stupio unutra, doviknu mu herceg: O, moj Gonela dragi, {ta je s tobom jutros? Va{e viso~anstvo, imam uàsnu zuboboqu. Cele no}i nisam ni trenuo! Lako }emo za to, Gonela, dragi prijatequ! Znam ~udotvoran lek protiv zuboboqe. I meni i mnogima je pomogao. Dobio sam ga od jednog kalu|era iz gr~kog manastira na Svetoj gori. Nema boqeg leka na celom svetu! Dvorska luda skide svoju svetlu no}nu kapu i zavoj s obraza, pa }e cere}i se: Dakle i Va{e Viso~anstvo je lekar!? Gonela zatim po}uta malo pa nastavi: Ovde sam, evo, zabeleìo imena svih drugih lekara, koje sam od jutros sreo na putu od ku}e do dvora. Ima ih preko pedeset! A ja sam i{ao samo jednom ulicom! ... Herceg slavne Ferare vide {ta je. Nasmeja se od srca i isplati dvorskoj ludi, Goneli, ugovorenu opkladu. 14
KAKO SE SLAVNI MARK TVEN LEÎO OD KIJAVICE

... Kad sam prvi put kinuo, savetuje mi jedan prijateq da turim noge u vru}u vodu i da legnem u postequ. Tako i u~inim. Odmah zatim dade mi drugi prijateq savet da ustanem smesta i da uzmem hladne tu{eve. Ja i to u~inim bez oklevawa. Kada samo posle hladnih tu{eva iza{ao na ulicu, sretne me jedan moj stari drug i re~e mi da protiv kijavice nema boqeg leka nego jedna okanica vru}e i slane vode. Ona }e bolest kao rukom odneti. Dejstvo je prema{ilo svako o~ekivawe. Mislio sam da }e mi od povra}awa du{a na nos iza}i. Zakqu~ih da je mo`da lek i dobar, ali prejak. Kad bih se sad od kijavice razboleo, pa bi me savetovali da koristim okanicu, pre bih izabrao zemqotres. Wega bih lak{e podneo. Kada se bura u mom trbuhu sti{ala, nastavim ja i daqe da maramicama bri{em nos i ~ekam. To je trajalo tako dok na putu slu~ajno ne susretoh jednu ènu, koja se na Divqem Zapadu, gde su lekari retki, usavr{ila u ku}evnom le~ewu svega i sva~ega. Ona mi spremi nekakvu manxu, nekakav buluma} od sirupa, terpentina, gasa, biberovog zrna i anisa, te nekih tajnih sastojaka... Pio sam ovaj melem na svaka tri sata. Po vinsku ~a{u. Posle pola dana uzimawa leka, bilo mi je svega dosta... Posle dva dana oporavio sam se toliko da sam mogao opet da se le~im... Uzimao sam vi{e lekova, po savetu prijateqa, gde su glavnu ulogu igrali beli i crni biber, tucan i u zrnu, beli i crni luk, suv i sve`, crvena paprika, samo suva i tucana, {pirit naposletku sam ovom kombinacijom lekova sterao kijavicu u plu}a. Sada po~eh neprekidno ka{qati, upravo ripao sam kao magarac! Glas mi pade ispod ta~ke mr`wewa. Po~eh govoriti gromovitim basom, kao iz ba~ve. Oda ka{qa 15
ni dawu ni no}u mira nisam imao. Kada bi me san ikako prevario, ripao bih od ka{qa... Jednom re~ju stawe mog zdravqa be{e sve sumwivije. Neko mi preporu~i klekova~u sa sirupom, probao sam. Drugi mi preporu~i klekova~u sa crnim i belim lukom, sa tucanom paprikom, sa belim biberom u zrnu i stucanim crnim biberom. Prvo sam to pio, pa posle po~eo da jedem.. Ne bi nikakvog boqitka. Duvao sam kao ciganski mehovi!... Do|u na red hladne obloge. Razgolite mi prsa i le|a, umotaju me u uàsno duga~ak ~ar{av razume se natopqen ledenom vodom. Onako umotan li~io sam na ~etku kojom je @il Vern ~istio svoj golemi top za lansirawe na Mesec. To be{e grozna procedura. Samo sam cvokotao, {to od zime, {to od sve ja~eg straha. Du{a mi je sko~ila u podgrlac, srce po~elo da trokira. Izvesno mi je posledwi ~as stigao, mislio sam. Jedva sam uspeo da se ratosiqam ledenog ~ar{ava. Jedna prijateqica mi tad preporu~i da metnem slaninu na grlo, beli lukac na tabane, a ren za vrat. Pomislih: kad je mogla kijavica da se utera u plu}na krila, {to je ne bi ovi melemi izvukli na povr{inu tela. Tvrdo sam uveren da bi mi ovo le~ewe pomoglo, da tu no} nije prespavao u mom stanu jedan moj stari dobri prijateq. Elem, namestim na grlo podobro par~e slanine, tucani beli luk sa zejtinom veèm oko tabana, a ren u maramici pri~vrstim oko potiqka. San me prevari, a moj prijateq koji je u toku no}i ogladnio privu~e se mom bolesni~kom krevetu i... {ta da vam daqe pri~am. Moète misliti {ta je bilo! Za narednih osam dana i{ao sam u parno kupatilo i koristio masu najodvratnijih lekova koje su qudi ikada sme{ali i skuvali. Sve to bi me sigurno izle~ilo, ali sam morao da se vratim u Virxiniju, gde sam brigom naj16
boqih prijateqa doterao do toga da mi se kijavica sve daqe pogor{avala... Re{im se i odem u San Francisko. Tu mi ve} prvog dana neka gospa u hotelu preporu~i ni{ta do da svaki dan popijem po okanicu prepe~enice. A podrà{e je i moji prijateqi novinari, sve goli alkoholi~ari. Sedeo sam s wima i qu{tio prepe~enicu... ni{ta boqe! Ja sam je pio i, evo, ìv sam jo{! Prema tome, preporu~ujem i tebi, ~itao~e, taj starinski lek. A ako sumwa{, ti upotrebi one druge lekove, koje su meni preporu~ivali. Vi{e od jedared ~oveku ne mogu do}i glave!
PRIJA-KEKIN SAVET
Be{e to krasno, zdravo i ìvahno detence dono{~e. Radost za celu ku}u, a osobito roditeqe, koji su posle dosta godina ~ekawa dobili prvo mu{ko dete. Jednom se detence razboli. Uhvati{e mu se neke zelenkaste kraste po o~nim kapcima. Ja, {to }u? {toi~e majka. Nosila bih ga lekaru, ali ne znam ho}e li on lek znati. Beì jadna ne bila! dovikuje joj prija-Keka. [ta ti pa lekar zna oko male dece ... Nego eto ti najboqe lekarije: uzmi ìvog klaka i pakline, preperi to u devet voda, pa time detetu ispiraj o~i. Kraste }e pro}i, ko da si ih rukom odnela... Nesretna majka poslu{ala je nadrilekarku na detetovu i svoju veliku àlost ... Jednog dana, ja, doktor Batut, video sam je kako u naru~ju nosi slepog sin~i}a i zanago obija lekarska vrata i prokliwe prija-Keku. 17
KASNO
Kola su se jedva pomicala. Stado{e. Seqak i seqanka skido{e sa kola, polako i pa`qivo, na rukama, mladu ènu, wihovu k}er, bolnu prebolnu. Kosti su joj se slepile za koù, doktor Batute! re~e mi majka. Dok su je k meni uneli, jadnica Stojanka je sva iznemogla. Kad du{om dahnu, po~eo sam da je ispitujem. Slaba{nim glasom po~e da odgovara: Od zimskog svetog Igwatija nastupila je, evo, druga godina kako sam se porodila. I odmah sam ustala, kako se vaqa, vode donela, dete okupala i prqavo rubqe oprala... Ali sutradan sam osetila da me ne{to u utorbi ~upa i vu~e, kao da bi creva da mi izvadi... Ja i daqe tr~i i radi sve po ku}i, ali bolovi sve ja~i i ja~i... Po~e me groznica tresti i vatra obuzimati. Trbuh mi ote~e... Tu malo popridahnu mlada sirotica i onda nastavi: Sleè se celo selo oko mene. Jedna veli ovo, druga uzmi ono. Jedna }e: Babice je prestegle! Druga }e: Nije, nego je nagazila kad je i{la po vodu! Jedna re~e: Da je prosipamo gde se plotovi sastaju, pa }e babice odmah pustiti! I prosipa{e me, taman uo~i Nove godine! I dovedo{e me natrag ku}i, ali da se ne osvr}em usput! Pa jesu li te babice pustile? pitam je ja, doktor Batut. Kako pustile!? Stego{e me sve to gore! uzdi{e mlada bolesnica. Dovedo{e i baba-Roku... Ona mi kaza da sam se namerila, odvede me pod plug i prosipa me! Vika{e: Ustuk, ustuk namer Pluè, stari druè! Prevr}i i se~i Pa se na put kre}i! Stojanku izle~i! 18
Ali mi ni to ni{ta ne pomoè. Otkupila sam se i od groba... zaman. Trpale su me babe na dasku, s nogama u vis i glavom nizbrdice... Vuko{e me do svetog na{eg manastira, mislila sam da }e mi noge i utrobu i{~upati. Davali su mi i svakojake trave, ~ajeve, esencije. Leàla sam, doktore, dva sata na golom kamenu u crkvi... Al zaman! Sve gore i gore i gore. Bol i bolest nikako da uminu, è| me istopi! Hrana mi se ne zadràva, pa, evo, do|oh sada i tebi, da me ako bog da, ti spase{!
OSTADE DEVOJKA SLEPA

Primao sam bolesnike. U jedan mah ~ujem iz predsobqa neobi~no kloparawe. A kad se otvori{e vrata, ukaza mi se uàsna slika. Neka sredove~na èna i neka lepa, stasita i nao~igled zdrava devojka od svojih 18 godina, guraju se preko praga. Kao da se za ruku vode. Devojka, zapazih, nesigurno, kao da po jajima gazi. A slobodnom rukom oko sebe pipka ... Ve} vidim {ta je... Po~e sama bolesnica da pri~a: Ja sam iz Bavani{ta u Banatu, a ovo mi je tetka iz Samo{a. Od we sam ~ula za vas, doktore Batute, te do|oh ne biste li mi pomogli... Odmah sam se uverio da devojci nikakve pomo}i nema. Oslepela je. Teknu me oko srca, ali se savla|ujem. Upitam je, a ona odgovara, mu~enica zemaqska. Bilo je to pre {est godina, doktore Batute. Po~e me levo oko boleti. Zaboli me, upravo, najpre glava, pa ubrzo sav bol izbi na levo oko. Potuìm se materi mojoj, a ona me sve te{i da }e to pro}i. Ali ne prolazi, nego ti sve gore. Udarile vrele suze, u svetlo ne mogu ni da pogledam! Ubrzo sam samo po mraku smela gledati. Naj19
posle }e mati da moramo pomo} traìti. I po~esmo. Susetka nam re~e da su wenu jetrvu lane o~i bolele pa ih je neka travarica melemom izle~ila. Odemo, doktore Batute, toj travarici i ona nam dade doti~ni melem. No nije bilo boqitka, no meni sve gore. I gore. Kad to ne pomoè, sipali su mi u bolesno oko po savetu jedne babe, beli {e}er, pa mokra}u, pa rase~eno meso àbe, aman sve redom, {to bi mi ko preporu~io. I opet bez ikakve pomo}i! Julu Haxi}evu bolele su o~i pre godinu dana, pa se jednom, kada je bila sa ìvinom na gradskoj pijaci, potuìla apotekaru. On joj prepisa neke mutne kapqice i to joj je pomoglo. Odemo ti joj i ona nam re~e: Bog da mu da svako dobro! Da ne bi wegovih mutnih kapqica, zlo bi bilo sa mnom. Imam ih jo{ malo u staklencetu. ûvam ih ko o~i u glavi. Dala bi ih tebi, al se bojim da mi se bolest ne povrati... Zna{ kako za lek kaè na{ narod, ne vaqa se pozajmqivati ga. No, dobro, kad je tako, evo ti kapqica. I dade mi ono staklence s mutnim kapima. Ali ni od wih nikakve vajde, doktore Batute! ûjem ba{ negde tada za neku ènu u Mramorku koja liè o~i. Pa se woj uputimo. Oko mi je lizala u tri maha. Svaki od tri dana po sedam puta. Rano zorom i posle ujutro, oko podne, oko tri i sve tako do pono}a... Bol, muke, gadno, ali sve bi uzalud. Bolovi povremeno takvi, da sam kosu svoju ~upala... Pa {to ne po|oste lekaru, ako za boga znate? Ona kao da je u svom naporu i muci pre~ula moje pitawe. Duboko je uzdahnula i nastavila daqe pri~ati: Na svetu majku Prepodobnu Angelinu je slava u manastiru. O toj slavi se slegne silan svet. Bolesnika na stotine... I mi odemo, ne bi li leka meni na{li. Crni kalu|er mi o~itao molitvu od o~iju, a ja sva zadovoqna. Ve} kad sam se ku}i vra}ala, meni bi malo lak{e. Istina, nisam na to oko ve} ni{ta videla, ali je, hvala Bogu, uàsni bol uminuo ... I tako to potraja neko vreme. Tek me jesenas po~e i desno oko boleti. Ne boli kao levo 20
{to je otpo~etka bolelo, ali se ja upla{ila. A mati }e mi: Vidi{, }erko, kad te je zabolelo levo oko, sva{ta smo poku{avali i poku{ali, pa ti ni{ta nije pomoglo. Eto na wega ne vidi{. Sad leka ne}emo traìti, pa {ta nam milostivi Bog da... ûla je to na{a u~iteqica Divna, pa navali na materu da me odmah lekaru u Pan~evo vodi. Ali majka ni da ~uje! Kaè, Mita Ili} je i{ao lekaru, pa kad mu je o~i namazao plavim kamenom, poludeo je. Dva dana nije mogao gledati ni progledati! Soku Nedi}evu le~io je Pan~evac lekar {est nedeqa, pa, eno, jadnica, i danas ~upa badqice. Skoro je slepa... A kako bi tek Mita pro{ao da je doktoru daqe i{ao!? Ovako, kaza moja mati, bar malo, }ero, vidi{. I tako, doktore Batute, nisam doktoru ni i{la. [ta mi Bog sveti da! Ni{ta joj vi{e ni ja nisam mogao pomo}i. Za sve be{e kasno. Forme radi prepi{em joj neki lek, pa ti je lepim re~ima i obe}awima po{aqem ku}i u Bavani{te. A {ta bih drugo? I na tome je ostalo. Onako lepa i zdrava, stasita devojka... pa ostade slepa! Zar je tako moralo biti!? I koliko }e ih jo{ propasti na sli~an na~in? Trahoma se u na{em besvesnom narodu stra{no {iri, a narod je nerazuman i praznoveran. Ne traì narod na{ odmah i na vreme lekara niti slu{a lekarske savete. Pa kako mu se onda moè pomo}i?!
21
22
II KAD I ZA[TO ZOVU NADRILEKARE ILI MAHNIT BAJE, A GLUPAK PRISTAJE
23
24
Poznavao sam qude visokog poloàja, veoma na~itane dame, generale i istaknute politi~are, koji su radije slu{ali savete kakve neznalice i varalice, negoli savete lekara, koga su sami izabrali. (Profesor A. Murti)
NI KWAZ NE VERUJE LEKARIMA

Godine 1837. javila se kuga i u Srbiji. Po savetu u~enih qudi, kwaz Milo{ Obrenovi} izdade naredbu kako da se prost narod od kuge (bube, janti~are) ~uva i brani. Naredbe su bile prema tada{wem stawu nauke i preporu~ivale su naro~itu ~isto}u, umerenost i izbegavawe mesta gde se slu~aj kuge ve} javqao. Ali i pored toga kwaz Milo{ je ipak vi{e verovao babama nego lekarima. Bio je tada u Poàrevcu, pa po savetu baba iz okoline spremi za sebe i svoje najprisnije ovo sasvim pouzdano sredstvo za odbranu od kuge. Naredi kwaz da 9 golih baba, no}u bez sve}e, samo ukraj vatre tajno opredu i izatkaju ko{uqu. Kroz tu ko{uqu provukao se najpre sam kwaz, da ne dobije kugu, te i svi ~lanovi wegove porodice, pa onda sva wegova kwaèvska svita a najposle i svi vojnici poàreva~kog garnizona. 25
BA[ MU ZATO DOBRO IDE

U jednom vrlo ìvom delu Pariza, gde ima mnogo {kolovanih nau~nika i profesora medicine, kod nekoliko hiqada {kolovanih lekara i medicinskih sestara, pojavi se neki prirodni vra~, sli~an na{em @ivku travaru, i ste~e vrlo brzo veliki glas. Bolesnici su u tolikoj meri dolazili u wegovu ku}u, da je pred dvori{tem i kapijom svakodnevno stojao poduì red ometaju}i saobra}aj. Budu}i da je u prosve}enoj Francuskoj le~ewe nestru~nim osobama najstroè zabraweno, jednog dana hrupi u stan ovog vra~a policijski komesar @aver i oslovi ga slede}im re~ima: Gospodine, vi vr{ite lekarsku praksu? Imate li za to kakvo odobrewe od strane vlasti? Vi, jama~no, znate da je to dozvoqeno samo doktorima medicine. Imate li vi, gospodine Dipone, doktorsku diplomu? Razume se da imam! odgovori smesta Dipon. Molim vas da mi je pokaète! Vra~ ti otvori fioku svog pisa}eg stola i iz we izvadi jednu veliku povequ, iz koje se komesar @aver, na svoje veliko iznena|ewe, uveri da je vra~ doktor medicine Pariskog univerziteta! Zapawen ovakvim slu~ajem, on zapita vra~a {to na vrata ne metne tablicu s natpisom Doktor Medicine Dipon. Nikako, komesare! To ne mogu u~initi! Kad sam ka~io doktorsku firmu, niko nije ni zavirio kod mene, ali od kako sam razglasio da sam ~udotvorac, prirodni vra~ i travar, vidite i sami... od posla ne mogu da di{em! Dragi komesare @aver, glupost narodna je najve}i pokreta~ dana{weg dru{tva, a ja bih bio jo{ glupqi kad se wom ne bih koristio. Uostalom, ja le~im pravilno. Kao i svaki diplomirani lekar, samo namerno krijem od pacijenata svoje kvalifikacije! 26
UVEK STRAMPUTICOM
Do{ao sam u posetu kolegi lekaru Krsti}u. Iz wegove ordinacije izlaze troje: mati, otac i mlado devoj~e, wihova }erka. Bolna i prebolna. Po disawu i po ka{qawu svako vidi da boluje od su{ice. êkali su do krajwe nevoqe, pa su sad do{li lekaru, kad ve} pomo}i nema... Moj kolega lekar im je prepisao neke lekove, {ta }e drugo, pa sad wih troje o tome govore, {ta }e i kako bi. U takvom razgovarawu i odo{e svojim putem... Tek sam svr{io svoj posao kod kolege Krsti}a, slu~ajno se na|oh kod gradske klanice. Kad tamo, ono troje, mati, otac i bolesna k}er. Uz put su, kaù, sreli neku babu, pa im ona re~e: Ma kakav lekar, kakvi bre bakra~i!... Ja }u vam kazati pravi lek! Pogodi{e se s babom i umesto u apoteku, evo ih na klanici. Pa {ta vam re~e baba? pitam ih s tu`nom nevericom. Tad }e glava porodice: Re~e nam, doktore Batute, da idemo na klanicu i ~ekamo da se zakoqe staro gove~e. Pa da ise~emo meso sa {est mesta, tamo gde meso malo zaigrava, po komad, i komade tog mesa da na{a k}er guta. Bi}e sve ko rukom odneseno! Gledam ih tu`no: veseli su, puni nade, uùrbani su. Na lekara su sasvim zaboravili!
27
KAD TREBA DOKTORA, TRA@E POPA, A KAD TREBA POPA, TRA@E DOKTORA
Razboli se nekom seqaku èna. Kuda }e oni nego vra~arama. Kad mu vra~are ne pomogo{e, odvede je popu. Neka joj popa o~ita molitvu i osve{ta maslo. Vaqda }e joj od toga boqe biti... Ali ni to ne pomoè. @eni pa sve gore. Nije vajde, hajd da je vodi jo{ i lekaru... Kad je doktor pregledao bolesnicu, odmahnu glavom, pa }e nasamo doma}inu re}i: A {to je, je li, nisi pre doveo? Kako si je do sada, je li, le~io? Pa zna{, ti gospodine, na{e ène! Kuvale joj trave {to su joj babe davale... A vodio sam je i popu da joj molitvu ~ita. E, to ti, je li, brate moj, ne vaqa. Kad treba doktora, vi traìte popa, a kad treba popa, vi, je li, brate, pa dovodite doktoru!
VODICA ZA ]ELAVE
Se}am se, nas dvojica sluìmo u apoteci kao praktikanti. Mladi smo, zdravi, jedri ko breskve, kosmati ko jeèvi. Gazda Andrija sedi u pobo~noj sobi, kao i obi~no i oslu{kuje. Voli kriomice da ~uje i vidi sve {ta se u wegovoj apoteci zbiva. Ulazi otmen gospodin i kupuje. Malo je }elav. Mi opazimo wegovu }elu, pa mu nudimo i na{u izvanrednu vodicu protivu }elavosti. Kujemo je u sjajne zvezde. On 28
okleva gleda u na{e kosmate glave, odlu~uje se, ali nikako da se re{i. ûje to i na{ gazda Andrija iz pobo~ne prostorije, pa }e nam prite}i u pomo}, ne bi li on kakvu mu{teriju li~no obrlatio. Hvali svoju vodicu kao siguran lek, a zaboravio je da je i sam uàsno }elav! Stranac ga pogled kratko i o{tro, osmehnu pa }e ti re}i: Da va{a vodica vredi, vi biste je jama~no prvi upotrebili. Ne biste i{li tako }elavi ko sulundar...!
NE ZNAJU DOKTORI
Mati moja Marija prosta je ali razumna èna. Nikad nije bolovala. A kad bi bila u nelagodi, pomagala se doma}im lekovima. Nije htela lekara, ~ak ni mene da slu{a! U posledwe vreme zaboli je ne{to noga. Jedni vele: crveni vetar, te daj joj suvi cvet boùra, te maì kamforom, te previ sali-sabor (crni kamen)! Drugi misle: nabira se pa vaqa ka{u privijati, da {to pre sazre... te ona privijaj dan-i-no} neku toplu ka{icu... Tre}i savetuju da zove baba-Mandu, slavnu bajalicu. I to moja mati poslu{ala. Uradi sve kako je babaManda bajalica prepisala, ali zaman. Sve gore i gore. I tako ti se mu~ila ciglo tri nedeqe. Nit {ta jede, nit da oka svede. Meni ào, srce da mi pukne, ali ne smem lekara ni da joj spomenem! Ma, onda se ipak re{ih. Nisam mogao da gledam kako se beskrajno mu~i. Do sada ga nisam traìla, pa vala ne}u ni sada, pred smrt! odgovara mi mati Marija odlu~no. Ali nije ti to smrt! Prosta smrt kod takvih muka! razlaèm joj ja. Zaman i zaman! Sve to zaman! 29
Kad sam ve} uvideo da je ne mogu nikako nagovoriti, pozovem lekara da ti ona i ne zna i silom je nateram da mu pokaè svoju bolesnu nogu. Lekar, moj stari kolega Subotin, prepi{e joj lek i ode. Ona mu se vi{e podsmevala, nego verovala. Ali je ipak, narednih dana ~inila sve kako joj je on naredio. Vaqda meni za qubav... Kad sutradan, a woj boqe! Prekosutra jo{ i boqe ... I doktor Subotin je redovno dolazio, u kontrolu, trpeo wena prebacivawa i zadirkivawa, ali ga je slu{ala. Noga sve boqe, te se na kraju smiri i izle~i. A kad mi se mati diè iz posteqe i sama se sebi smejala: Luda li sam bila, {to ga odmah ne pozvah, nego sam se tri nedeqe patila! Ali smo, mi, taki, kao qudi prosti. Mi Srbi! Sve pla}amo skupqe i triput skupqe! Uh, daleko nas bilo!
ÂRLAME
Sastalo se zlo i gore, da se malko dogovore! (Srpska narodna prire~ica)
Po{tanski dan. Do{la po{ta u sudnicu. îtava kamara. Tu su ti raspisi, slu`bena pisma, karte, Srpske novine, Tasin Policijski glasnik... Ne moè }ata da odgu{i silnu po{tu. Do{la i naredba od kapetana za vatawe nekog odbeglog robija{a i za opravku drumova i mostova. Sreski ekonom nare|uje da se ~iste svra~ja gnezda na vo}kama. Sreski lekar traì izve{taj o {arlahu, ima li ga u selu, nabraja znake wegove pojave, upu}uje {ta da se preduzme protiv {irewa. [ta imamo da preduzimamo!? Kome je detetu rekao Bog da }e da mawka, ono mawka i gotovo, a kome li nije, 30
mogu da do|u sto ~arlaka, ono }e da ìvi! kaè predsednik ubedqivo. Ne znam... U mojoj mali za sada, bogu fala, nema ni{ta, a posle ko zna mrdnu ramenima kmet. I da ga pa ima, babe {vrqaju po selu, ali nikom ne kazuju od ~ega boluju deca re~e }ata. Ma da mi wih pozovemo! predloì predsednik. Em da se razberemo ima li ~arlaka po selu, em da im pro~itamo ovu naredbu doktorovu. Da ih pozovemo! odobri{e kmetovi. I pozva{e babe. Prva do|e baba-Magda. Ma se nakostre{ila na predsednika jo{ s vrata. Zatim do|e baba-Stanija i izbe~i se na baba-Magdu kao na ~umu. Pa sede podaqe od we. Kad do|e baba-Smiqana pa vide ove dve, htede da natrag ustukne, ali joj predsednik naredi da ne mrda. Do|o{e i ostale babe Stana, Ubavka, Roka, Mitra, Ravijojla, Mirjana, Goluba, Angelija.... Sve se napu}ile jedna na drugu, pa samo duvaju... Slu{ajte ovamo! okrenu se }ata babama. Zvali smo vas da vam pro~itamo jednu va`nu naredbu! U okolini, svuda oko na{eg sela, pojavio se {arlah! A {ta je to ~arlak? graknu{e babe. Pa zar vi vidarice a mi da vam govorimo {ta je {arlah!? To je jedna de~ija bolest, od koje se deca osipaju! To su male kraste! re~e baba Magda. Toga ima po selu. I o}e da se ospe u de~joj gu{i od toga! priska~e }ata. To ti je gu{oboqa! re~e Stanija. I toga ima po selu. A ~arlah ne znamo ti {ta vi je to, niti ga po selu ima! Le-po! ... [ta vi znate da u~inite pa da ta bolest i ne stigne u na{e selo!? pita }ata. 31
To je bar lako, ni{ta lak{e od toga! Ali {ta ja da radim, kad vi niste umeli!? re~e baba-Magda i preklopi }udqivo o~i. [ta to nismo umeli? [to ste zvali ovolike babe? Pa da kaète sve {ta koja zna, da bismo lak{e odbili opasnost od na{eg sela! Boè me sa~uvaj! Ne kazujem ja nikome {to znam! napu}i se baba-Labuda. A {ta ti veli{, baba Mitro? ukqu~i se predsednik. Da je ~uma, ja bih znala {ta bih vam kazala, ali za tu ~arlamu, nije mi u znawu... Ja bih kazala da zaoremo selo! re~e baba-Roka. ûma ne sme da u|e u zaorano selo! Ne}e smeti ni ta ~arlama! Ja bih posolila pepelom celo selo, pa koja ìvina preko no}i ostavi trag, da se zakoqe za kurban! pridoda baba-Radojka. Ja bih iskadila selo crnim tamjanom iz namastira! kaza baba-Ubavka. Samo da ja sa~inim stvar oko neznanog groba, pa ako pri|e ta bolest u na{e selo, a vi me taki ubijte! ukqu~i se i baba-Sin|a. Da li u selu ima ~arlaka, ne znam, a da ima ~arlame, to je sigurno! ... To ste vi! re~e predsednik. Sastalo se zlo i gore da se malo razgovore! dodade i }ata. Babe se buri{e i naburi{e i iza|o{e gun|aju}i svaka za sebe... Samo baba-Magda ostade. A {ta ti misli{, baba-Magdo, {ta da ~inimo? pita je sad predsednik ozbiqno. Evo {ta }u ja da ti kaèm... uti{a glasom Magda. Uvek se predskaè unapred, kad }e neka morija da do|e u selo. Jal biva troparewe po tavanima, jal lave` pse32
tova po selu ... a ja znam da otpravim tu moriju od na{eg ka drugom selu!... Dobro, ti sad gledaj, pa ~ini ono {to zna{! otprati je predsednik do vrata. I doista! Baba-Magda se svojski zauzela protiv {arlaha, te deca nisu umirala od wega ... po desetoro ili petnaestoro dnevno, kao {to svet umire od ~ume i kolere, nego po jedno, po dvoje, a najvi{e troje.
O [TETNOSTI KUPAWA
Uop{te na{ narod smatra da je {tetno kupati se. A ja, Batut, opet cenim da otuda dolaze mnoge bolesti u narodu. Recimo, glavu izmivaju re|e mu{ki nego ènske. @enske se izmiju bar jednom mese~no, a za mu{ke (osobito starije) mogu re}i da se u celoj godini izmiju po tri ili ~etiri puta i to obi~no pred pri~est, pred velike praznike i posle retkih {i{awa. Glava se pere vodom, sapunom i jajetom. @ene se izmivaju same, a mu{ke i decu izmivaju opet one. Izmivaju se svagda iza ku}e, na nekom sklonitom mestu, koje se ne gazi. Iz svog detiwstva se}am se kako me je majka Marija izmivala. Ugreje vodu u bakra~u. Pipne prstom jali laktom da li je voda gotova, uzme bakra~ s vodom, vrg, jaje i sapun, pa me odvede iza na{e ku}e. Svu~e mi ko{uqu, opkora~i me kracima, sipa mi vodu na glavu i tare me sapunom, pa mi posle o glavu razbije jaje i opet tare glavu rukama. êsto pri tome sipa vrgom ~istu vodu preko moje glave, a ispere me ladnom vodom, pri ~emu se ja otimam i stresam i vi{e nego mi je neprijatno. Kad zavr{i, pusti me ispod svojih kraka, uz re~i: Hajd sad, beri loj, pa se goj! 33
KAKO JE SVE[TENIK POSTAO ÛVEN

Bio je sve{tenik Miloje u jednom selu i mirno je otpravqao svoju sve{teni~ku du`nost. Ali ne potraja mnogo, a wega ista~e jedan skroz neobi~an slu~aj, kao ve{tog vra~a i ~udotvorca prvog reda. Jedared do|e k wemu jedna seqanka iz parohije mu. Jada mu se da joj doma}e magare nikako ne}e u {talu. Te ga moli da joj u nevoqi pomogne. Pop Miloje se na|e u ~udu. Kako da joj pomogne? [ta da joj savetuje? Ne zna ni puta ni na~ina. Pa tek da je skine s vrata, re}i }e joj: Idi ti samo svojoj ku}i, a ja }u u~initi sve {to bude potrebno... Seqanka po|e... I gle ~uda! Weno uporno tvrdoglavo magare vratilo se u {talu i zadovoqno ~upka seno oko jasala. Ni{ta drugo nego je pop Miloje na toliku daqinu na svoj na~in savladao upornost magareta! Pa zar to nije pravi pravcati ~udotvorac!? Ubrzo se taj slu~aj razglasio najpre po selu, pa onda i po celom srezu i daqe. Na{ je svet dolazio popu u svim nevoqama radi saveta i pomo}i, a naro~ito u bolesti. I tako je pop Miloje postao ~uven i vra~ i lekar!
DADOSMO I CRNO ISPOD NOKTA, PA NI WEMU NI MENI VAJDE

[to daqe, to boqe, pri~ao mi ~i~a-Ranko. Ne}u ti ja na{oj Magdi u Magdo{evcu, nego potegao ~ak gataru Ne|eqku u Sukrvicu. Uz put sretnem Stevana iz 34
Sukrvice pa }u ga zapitati: Ama, Boga ti, Stevane, je li Ne|a kod ku}e? Jeste, Ran~ilo, odgovori mi Stevan. A {to }e ti ona la{~ina i li{~ina? pita me sretni Stevan. Nevoqa, moj brate! ... Dete mi je slabozdravo! tuìm mu se ja. Vrati se, ma ako }e{ mene poslu{ati! savetuje me Stevan. Moja ku}a je taman uz wegovu, znam ga dobro... Znam ga ko zlu paru! Ne zna ti taj ni{ta pod zvezdom, ko ni brav! Ja ti malo za}utah, pa }u onda wega upitati: A gde }e{ ti? Je li ja...? Po{ao sam, Ran~ilo, kako da ti kaèm... pa dobro, ko i ti. Zna{ onu Magdu, gataru u Magdo{evcu? Ma kako je ne bi znao, pa nema pu{komet od moje ku}e do wene. Zar i ti ide{ Magdi? Ja, bogme, ba{ woj! Ne, ne dao ti Bog! Vrati se, brate moj, natrag! Ne zna ti ta ni{ta... Samo vara svet! odvra}am ja Stevana. Ali jok! Sve uzaman! Rastadosmo se. Niti poslu{ah ja Stevana, niti on pa mene. Ja odoh wegovom susedu Nedeqku, a on na{oj Magdi... Dadosmo im i crno ispod nokta, pa niti bi vajde wemu, niti meni. Vratismo se obojica prevareni! Ali, tako ti je to kod nas! Te{ko nama dok smo takvi! Ne znamo, vala, tu|e re~i poslu{ati.
JA TAKVE BOLESNIKE [AQEM U LUDNICU

O slavnom nema~kom hirurgu Tomasu Langenbeku pri~a se da je nemilostivo gonio babe-lekarice i na35
drilekare. Nije hteo ni da primi bolesnika, a bi pre toga ovaj i{ao nadrilekaricama ili nadrilekarima. U doba najve}e Langenbekove slave, pedesetih godina XIX veka, pro~uo se kao samouk vidar neki Hrabal, prost seqak iz Pardubica u ê{koj. K wemu je i{ao bolestan svet kao na ]abu. I to ne samo bezazleni i lakoverni, niti samo prostaci i sirotiwa, nego i varo{ki bogata{i i gilda{ki prvaci. Me|u Hrabalovim bolesnicima bila je u to doba i mlada }erka jednog bogatog bankara iz Be~a. Le~ila se kod wega puna tri meseca, pa kada je videla da joj on ni{ta ne pomaè, odlu~i se da ode u Berlin i da zatraì lekarskog saveta od slavnog profesora Tomasa Langenbeka. Iza|e pred wega i ispri~a mu svoju istoriju i istoriju svoje bolesti. Nije pre}utala ni to da ju je tri meseca i vidar Hrabal le~io. Langenbek se nasmeja, pa }e bolesnici re}i: Bolesnike koji od tog ~oveka meni dolaze, ne le~im ja sam, nego ih upu}ujem mojim kolegama iz druge struke, lekarima za du{evne bolesti! I to be{e sve {to je od wega ~ula. Badava je bankar molio i novac nudio... Tomas Langenbek tu bolesnicu vi{e primio nije!
36
III KAD I KAKO RADE ILI IZ NADRILEKARSKIH REDOVA
37
38
Ide majka, da mu traì leka; Traì babe, da ugqevqe gase, Da bi wemu bile na pomo}i! (Srpska narodna pesma)
MNOGO JE NADRILEKARA!
êsto sam pisao o nadrilekarima. To sam ~inio da bi im se ikako stalo na put. Sva moja muka tokom godina bila je zaludna. Pa ipak pi{em i daqe... Se}am se tako nekakvog Nik{i}anina i wegovih zelenih pilula, pa \or|a papuxije, koji je po Beogradu le~io najznamenitije porodice, posebno od gospodskih bolesti. Neki su {arlatani le~ili i poslanike u Narodnoj skup{tini! U redu tih nadrilekara posebno se proslavio pisac Stvarnog narodnog u~iteqa, Vasa Pelagi}. Taj ima dosta pristalica, a ima}e, kakvi su Srbi, i za sto godina. Taj je, recimo, kao univerzalan lek preporu~ivao vru}u kravqu balegu! Po Vasi Pelagi}u, kravqu balegu treba vi{ekratno na dan uzimati! I ovo je primqeno u na{em narodu s posebnim dopadawem! Oj, joj! U obli`wem okrugu grada Ni{a, pro~uo se nedavno doktor Paja Alosija. Taj vam je, ~udesna, ispolin-zver39
ka, po svuda pri~ala da posebno uspe{no le~i od difterije. Ovaj prirodni doktor je bio seqak, a u vojsci je igrom slu~aja radio kao pomo}ni bolni~ar. Vrativ{i se u selo posle odsluènog roka, po~e taj da le~i. Imao je, ma ne}ete mi verovati, od svih mogu}ih sredstava samo jedan drveni {iqak, kojim je gurakao po gu{i bolesnikovoj, i komad paklenog kamena. Ni jedno ni drugo nije ti taj prao, ni ~istio. I za difteriju i za obi~ne krajnike bi brqao tim {iqkom i tim istim lapisom! Time je, naravno, prenosio zarazu, ali dokaì to ti stoci bez repa! Kad bi video da bolesnik ima difteriju, ovako je doktor Alosija dijagnozirao: Ja sam u~inio sve da ti pomognem, ali si, brate, dockan, do{ao. Da si samo malo ranije zakuco, kam lepe sre}e! A kad bi video da su u pitawu samo zapaqeni krajnici, govorio bi: Sre}a da si na vreme do{ao kod mene, ina~e ti je smrt bila sigurna! Ma ove varalice i hijene ni pojava seruma nije obuzdala! I daqe su lakovernike na obmane papowili. A slepo poverewe je skupo pla}ano ìvotom male dece! Wegov kolega iz istog kraja zove se doktor Jon. I on je svu struku pocrpao u vojci, u bolni~koj slu`bi. Doktor Jon ti le~i od svega i to opet sali-saborom i paklenim kamenom. Kad priroda pomogne bolesnicima, onda je spasilac doktor Jon, a kad bolesnik mawka, doktor Jon sleè ramenima: Kasno ste ga, braco, doveli. Bio sam sasvema nemo}an! U samom Ni{u ìvi vra~ êrmak koji pati od grandomanije, ali mu to ne smeta da pilulicama le~i mnogobrojnu klijentelu. U Ni{u mu dru{tvo pravi gomila baba, vra~ara, prisklonica, gatara, kermi i kermudija, krvara, kartara, kanasta{a i drugih varalica... Neki od ovih i gravidne ène kuka~em poba~uju. Mnoga ti je to 40
èna platila glavom, a deca joj ostala sirotani, na goloj ulici! Posebno sam bio kivan na baba-Roku! Sam sveti zna kolikim je mladim ènama ova smrsila konce. Pri poba~ajima, na {trokavom wenom astalu, gde bi nedeqom klala kokice ili patke, od ponedeqka je raskla}ivala nesretne trudnice. Se}am se jedared je ja i dr Krsti} sukobimo na ni{koj pijaci kod Tvr|ave. Gde si, Batute! zamahnu rukom i udari me po ramenu. Mladog dr Krsti}a to razquti i umalo joj ne uzvrati {amarom. Ali ona }e, podsme{qivo: A vas kolega moje o~i nikad nisu videle! Sklawajte mi se s puta! i {tuknu kartara obalom Ni{ave, nestade kao kad komarac odleti. Mislio sam nekad no}u, pred san, kakvo bi dobro u~inio bilo ko da je tu gaduru, aborterku ubio pre trideset godina! Kakav bi sevap na{em narodu po~inio. Ali niko nije!... Naàlost! Eh, Srbi, Srbi!
LEÎ SIMPATIJOM
Be{e nekad obu}ar taj Koprivica. Slab radenik, nikakav ustalac, skoro mutavac. Zanat ga nije hranio. Ostavi se {ila, kalupa i }iri{a pa ode u mehanxije. Ali, da mu je jo{ zarade! Ne{to oko ~ega se ne}e morati mu~iti! I dade mu se prilika, a evo i kako! Imao je tasta, kmeta u mestu. I taj je bio od onih koji vole hleba bez motike. Taj je uz kmetstvo le~io qude simpatijom. Lepe je novce wom zara|ivao. Da prihod ostane u porodici, starac neposredno pred smrt pokaza svoju ve{tinu zetu. Da Koprivica posao nastavi... 41
I od to doba je biv{i obu}ar drào mehanu i le~io... Ali ne cele godine, samo u ono doba kada je u prirodi sve ìvo i veselo. U doba kad sve klija i tera klicu od prole}a pa do rane jeseni. Pa i to samo kad je u{tap! Svetu se ba{ to svi|alo, pa mu je tako i dolazio. Sa svih strana! Za ono nekoliko dana u{tapa, slegne ti se kod wega svakog meseca na stotine bolesnika. A kad do|e Veliki petak, dan kad wegov na~in le~ewa ima najvi{e uspeha, svetina toliko navali da se on prosto ni odbraniti ne moè. Dnevno primi po dve stotine! Le~i sve bolesti, a posebno: englesku bolest kod dece, sevotinu, kostoboqu, uloge, okoboqu, bogiwe, pri{teve, venerije, jari~, razli~ite kile, qutu goluba~ku groznicu... Bolesnik pred ovog doktora iza|e skinut. Ovaj ga najpre usmeno ispita, pregleda ga spoqa, zapi{e mu kao ime na par~etu hartije, pa onda po~ne nerazumqive re~i mumlati, kao da basmom baje. Iz tog nerazgovetnog mumlawa nazru se samo povremeno re~i: Vo imja oca i sina i svjatog duha... Kad to okon~ava, ponovi to po triput, trqaju}i bolesnika po celom telu ili niz pobiqe trtice. Tim je bolesnik kod wega svr{io i on ga, s najboqim nadama, po{aqe ku}e... Ali on sam jo{ tu nije gotov. Sad tek dovr{uje svoje le~ewe! Pokupi sve papiri}e, odnese ih pre sunca u {umu, izbu{i u stablima potreban broj rupa, u}u{ka u wih papirne savijutke i gromuqe i zatisne otvor tako da se skoro i izvaditi ne mogu. Tu }e ih, kaè, prihvatiti ìvotvoran sok drveta, i to }e dodatno pozitivno uticati na bolesnike. Okrepi}e se, oìve}e, ozdravi}e. I za sve to ovaj vidar ne i{te nikakve nagrade. Primi}e istina, ako mu se dadne, ali ti Koprivica ni od najve}eg bogata{a ba{ ni{ta ne traì. Svet na{ to zna i posebno ceni, pa ba{ zato obilatu nagradu daje. (Dosta, u tim redovima i ~ekawima i sama Koprivi~ina mehana zaradi.) 42
Boqe mu je nego da krpi stare cipele! I te kako boqe! A kako li je wegovim bolesnicima? Ko to da zna? Ko da se o tome jo{ raspituje?
CIGANKA DUZA
Ciganka Duza ve{ta je od uroka. Ona baje i mumla basmu: Urok na prag, uro~ica pod prag. Urok se rasturi, uro~ica se razbi. Nek se rasturi kao na putni prah, kao pleva na gumnu, kao po planini dah. Lako, kao lako pero, ~isto kao ~isto srebro, blago kao blago mleko. Nek preboli{, pa nek zaspi{ kao jagwe u zelenoj travi, kao dete na Duzinom krilu... I -Huuu-uuuuj! tu Ciganka Duza zevne pa tri puta, hukne ti na bolesnika. I nastavi: Ne se~em glavu, no se~em boqavinu, sekwavinu, gorwavinu. Nemoj da boli{, nemoj da gori{, nemoj da seva{. Tu ti mesto nije (tri put ponavqa), Duza ti to snije (tri puta ponavqa)... Da ide{ u duboku vodu, u visoku goru, gde petao ne peva, gde ker ne laje, gde sekira ne se~e, gde se ma~e ne maci, gde jezero ne oti~e, gde se jablan su{i, gde se rana ne razmi~e... I sve tako tri puta po devet puta...
KRAVA TI BUDI ZDRAVA!

Ovo sam ~uo od veselog Ra{ka bolni~ara: Ne znate vi, doktore Batute, {ta je skoro sa mnom bilo! Do|em jedne ve~eri iz mahale, sav pokisao, kad mi 43
èna po~ne kazivati kako joj je iz sela dolazila kumaJara, pa me po sto puta pozdravila i zaklela kumstvom i de~icom, da joj zapi{em zapis, jer je noga jako boli. Ja se, doktore, na|em u ~udu, znate me bar vi! Kakav zapis! Govorim joj: Odbij se bre od mene, èno, ne zavrzuj svet oko mene. Ti zna{ najboqe da ja to ne ~inim, nisam ti ja vra~! Bolni~ar sam kod doktora Batuta! Grehota ti je varati svet bezazleni! Ali, jok, sve uzalud! Svakom lak{e dokaè{ no svojoj vlastitoj èni. Kad ta uvrti u svoju glavu! Ja svoje, ona svoje, ja svoje ona troje! Ja odbi, ona navaquj! Ta ti kumi samo zapi{i, pa napi{i! [ta ti je pa to te{ko! Zakliwe te i kumstvom i decom, hej, ~ove~e! navaquje moja èna. U jedared vidim da nemam kuda. Uzmak mi odse~en! Moram napisati. Uzeh komadi} papira pa se prisetih kako je pokojni pop Nikolaj zapisao jednoj Turkiwi za bolesnu kravu: Krava budi zdrava, ako ne}e{, a ti krepaj! Te ti ja sro~ih i napisah na onoj hartijici: Kuma Mara, neka bude zdrava! Ako ne}e, i}i }e pod cve}e! te taj smotuqak dadnem svojoj dosadnoj èni. Kad ne pro|e, doktore Batute, ni mesec dana, a evo ti kuma-Mare, s belom poga~om i crnim pletenim ~arapama. Jo{ sa sobnih vrata povika: Bog ti dao i platio, Ra{ko, ti mene, kume na{, izle~i! îm sam onaj tvoj zapis dobila, ko da je Bog bolest rukom odneo. Bog ti platio!... Bog pa ti, kume ... i onaj tvoj zapis! Doktore Batute, bi mi mrsko, kad ~uh sva ta blagosiqawa. Re{im da joj sve otkrijem i predo~im, pa joj reknem kako sam i za{to postupio. I uop{te sve joj razotkrijem. Ona me je gledala zapaweno, bez da veruje. A u jednom ~asu i ako poverova, nije pokazala da se quti ili da se stidi. Samo re~e: Bog zar naredio, pa ja i ozdravila! 44
ÎKABRANA, LEKAR ZA TRBUHE

Opet }e veseli Ra{ko bolni~ar: A {to se trbuha ti~e, doktore Batute, tu vam je ~ika-Brana pravi majstor. Protre te i obaje pa si zdrav ko vrbov prut. Dvadeset godina ti on ~uva seoske sviwe i le~i trbuhe te se ~udo jedno izve{tio. Ako je ba{ opasna struna, onda me}e lonac na trbuh i to za jutra, dok ni{ta nisi okusio. Zapali malo ku~ine i metne u zemqani lonac, pa kad ku~ina po~ne goreti, onda poklopi na goli trbuh, a ona para iz lonca uvu~e sav trbuh unutra! Neko pride jo{ mora stajati sa spremqenim {tapom ili sa oklagijom. Ako bi se dogodilo opasno uvla~ewe stomaka, da onaj lonac taman razbije {tapom. Il oklagijom. Kome ~ika-Brana ne pomogne, ni sto doktora ni sto apoteka ne}e mu vi{e pomo}i! A ni ~ika-Brani se ne pla}a Bog zna {ta. Tek koji sekser za rakiju mu~enicu i koji snop ogrizine za wegovog starog magarca Brskana.
TRI[A BERBERIN
Slu{ajte dr Batuta: Malte ne svi na{i berberi znaju da le~e. Ali te{ko da ima takvog majstora kakav je Tri{a, beberin u Negotinu. Iako je postariji, jo{ uvek prati nauku. Kao da je izleteo iz Igwatovi}evog romana, o majstorima starih vremena. Niko ti kao Tri{a ne}e izvaditi okrweni zub, niko ti tako ve{to ne}e previti presnu ranu ili te izle~iti od gospodske bolesti, od venerije. Zato mu je berbernica u varo{i vazda puna. A pazarnim danom, slegne se kod wega i masa seqaka iz okoline Negotina. Od jutra do mraka ni majstor-Tri{a ni wegovi momci 45
prosto ne diù glave. Pa jo{ kad s prole}a u Tri{inoj berbernici po~ne sezona pu{tawa krvi ...! Mnogi }e bolesnik pre oti}i Tri{i nego bilo kom lekaru. Pogledajte mu samo, na tren, radwu! Sve je tu prepuno od staklenih sudova, krupnih i sitnih, od gatalinki, pijavica i cevki od trske, pomo}u kojih od pijavice krv na krajniku pu{ta. Tu, u staklenom orman~etu, ti je puno mirisa, pomada, sapuna, vodica za mladeè, brkomaza, kosoboja, caparike, patine za kosu, ~etkica i ~etaka, noì}a za ùqeve, kle{ta i kqu~eva za va|ewe zuba, ma{ica za ve{ti~are, pa kupica, pa ~a{ica i roì}a za va|ewe krvi, tu su i ~ereci i ne{teri za otvarawe telesnih ìla... îtav instrumentarijum! Ima majstor-Tri{a vi{e sprava i aparata nego lekar. Tu su ti razni noì}i, ka{i~ice, bockala, pra}ke za obolele mo{we, utege za kile i kilave, pojasevi za kuqe, {pricevi u svim sortama, povezi i udlage ({ine). A tu su i kateteri i buìri, gaze i vate, kalikoi i mu{eme... Na svakom sudu stoji i latinski naslov, ima tu i francuskih specijaliteta i ènskih pomagala i pariskih prezervativa... Stoji ti na majstor-Tri{inoj polici i beli smuk dvometra{ u {piritusu, kao nekakav apotekarski simbol, {to li?! A i pravo je dakle da majstor-Tri{a tako lepo radi. Kad moè onaj prostak i arhineznalica @ika travar da svog celog veka travurinama i oglasima davi svet, uprkos svim doktorima, policiji i sudovima ... {to ne bi mogao u~eni i instrumentalizovani berberin Tri{a?!
46
VALETOVO SE]AWE
Se}am se, moj Batute, bio sam de~arcem. Rahitis me poduzeo, ribqeg uqa sam se nagutao. A tek stomak, katastrofa, Batute. Mal-malo, tek {to sam potr~ao za loptom, strunim se. Ni da jedem, ni da pojem, muka mi na nos izlazi. Moja mati Mileva te ovo te ono, te varja~u pod jastuk, te no` na garni{nu, te prepeli~ji dvojak za doru~ak ali sve to nikako! Tek jednom od neke Vere Piro}anke ~uje za vidarku iz Gorweg Grada. Zvala se Hekuba, moj Batute! Uputimo se mi pe{ice s kraja na kraj Pan~eva, iz Vojlovice u Gorwi grad, blizu slavne kafane Patka. Presmaukao sam dok smo dope{a~ili u blizinu Patke. Zapamtio sam samo da je na raskr{}u visio zar|ali raspeti na krst, okolo tog krsta ogradica od crnih {ipki, a izme|u se probijaju plave perunike, kao jezici nekog ~uda. Na|osmo ku}icu, svu u crnozelenom br{qanu, malo napuklu, malo nagnutu. U prozoru sedi krupna zelena ma~ka i merka nas filozofski prezrivo. U|osmo u dvori{te, kad ono sva sila ma~aka. I crnih i belih, i {arenih, dvobojki i trobojki. Matorih ma~kova bez u{iju i s odse~enim repovima, i sitnih ma~i}a, koji se vaqakaju po ciglosanom dvori{tu i pesku, kraj br{qanovog zida. Pojavi se Hekuba, da se smrznem od straha, prava ve{tica iza{la iz slikovnice o Ivici i Marici. Nos joj onoliko-ovoliki, na vrhu nosa bradavica i dve sive dlake iz we iznikle. O~i usitnile, qubi~asti podo~waci, zenice zrnce maka. U crnini je, s plavom, neonski plavom maramom. Vidim da i ne slu{a re~i moje matere Mileve, samo pruà grdobnu ruku. Mati joj stavi novac, onoliko koliko je Vera Piro}anka rekla da ko{ta. U|osmo u ku}u, skido{e me u tren oka wih dve dopola, polego{e na nekakav crni koùh. Hladno mi, Batute, 47
i spoqa i u du{i. Gledam naprsle zidove, nekakve stare police, pune sudi}a, retortica, butirki, sve`weva suvih travki, mesinganih {iqkova... Evo ti Hekube, u ruci nosi praznu teglu od litre. Mutnoliku. Stavi mi na trbuh sve}u, za`ga je, pa na wu nadnese i pritisnu jako teglu. Sve}a se zadimi, osetih kako mi ne{to ubrzo prosto ~upa stomak! Hladan me, ledeni znoj, Batute, obli! Majka mi bri{e ~elo, stegao sam zube, ni re~ da bih mogao progovoriti. @murim, kad otvorim o~i, crni ma~ak se popeo na Hekubin sto i iz wenog tawira lap}e hleb potopqen u mleku. Sve}a se zgasi, Hekuba cimnu teglom prema mom srcu i odahnu. Eto! re~e gotov je zaprtak! Meni sve to zlokobno zazvu~a. Ali moja majka vidim nasmejana. Izgovara re~i zahvalnice koje jedva da razumem. Presamitila se od miqa... Ako se ovo ponovi, sama mu teglu isto ovako stavi na sve}u i ovako cimni! Razumela? Moja majka nasmejana klima glavom. Posle, u povratku, svratimo u poslati~arnicu kod starog Popovi}a. Pojedemo po {ampitu. Meni se smu~i, na ulici se ispovra}am, Batute, kao nikad u ìvotu. Ali od tada, vi{e nikad ve}ih problema sa stomakom imao nisam!
HOXA SALIH
Poslu{ajte dr Valeta: Potpuno gotov, sa odjelom, hoxa Salih nije propu{tao da preko ramena obesi ove}u ukusno sa{ivenu amajliju od crne ~ohe. Iz we su vazda izvirivale tri 48
stare, ~a|ave kwige turske i nekoliko listova ~iste hartije. Za pas bi zadenuo starinski divit od tu~a, prepun kalema i mure}efa, {to ga je sam hoxa pravio od lu~eva ugqena, karaboje, tuzrufa i zamka. Tako opremqen, moj doktore, kretao bi hoxa u ~ar{iju, pozdravqaju}i po turski sve ~ar{ilije, bez razlike na veru. Naravno svi su mu otpozdravqali. Starije babe i ène bi ustajale ispred wega na noge, jer je bio i qubimac ènskog sveta na sve ~etir strane. Efendija, efendija, zahmet ti je, zaustavila bi ga kakva baba sred ~ar{ije, hvataju}i ga za xubu. [to ti je, nevjesto? zaustavqaju}i se pitao bi hoxa Salih, koji je svako ènsko nevjestom zvao. Aman, ne{to mi se razbolelo unu~e, pa se bojim da ga nije ko ureko. Molim te da mi zapi{e{ ... veli ti baba, a sva se uvila i igra se sa onim krajem hoxine xube, ne pu{taju}i ga iz ruku. Hoxa Salih odmah se prihvati za amajliju, potegne jednu kwigu, doktore Batute, i natakav{i nao~are, gleda u wu. A je li odavno hasta? pita on ozbiqno i hladno kao da je doktor. Nema ni tri dana! A ne zna gdi ga boli? Boli ga, dobri hoxa, vas ìvot! Hoxa uzdahne i ne diù}i o~iju s kwige po~ne da vrti glavom. Vidi{, nagazio je na {ejtansku ve~eru! veli. Kako ste ga pustili!? Moglo je dete i glavom platiti! I pruàju}i babi da mu ona drì kwigu, odmah otvara divit i vadi kaleme i hartiju. Zatim pristupi najblièm zidu, prisloni desnu nogu na wega i onako na kolenu napi{e dva-tri turska zapisa. Jedan zapis da metnete detetu pod glavu, kada spava veli jedan mu u{ite u ko{uqu, a jedan potopite u vodu, pa tu vodu neka pije! 49
Naplativ{i od babe cvancik, hoxa kre}e daqe niz ~ar{iju i opet se zaustavqa. Bilo je jutara kada su ga zaustavqali na svakom petom koraku, te bi mu se, katkada, prsti zgr~ili od velikog pisawa. Ako je nekome, doktore Batute, bolesna krava ili kow ili ma kakvo drugo ìvin~e, pa i zec, ako devojka zavoli momka, ako je èni mu` krenuo po r|avom putu hoxa Salih je morao zapisivati i svako ga je hvalio kao pravog ~udotvorca. Bakali su ~astili hoxu kafom ili duvanom, pa i somunom, da bi on zaseo u wihovim du}anima i da mu tu bude kao kancelarija. Jer seqaci do|u po zapis, pa biva, ~esto, i ne{to pazare u du}anu. Najvi{e posla hoxa Salih je ipak imao kod ku}e, kad bi se uve~e vratio iz ~ar{ije. Tu su ga ~ekali svi koji nisu hoxu smeli javno hvatati. Najvi{e tu bi mladih, devojaka i èna i po neki momak. Wima je Hoxa Salih zapisivao na avliji. Natera ih da sednu kraj potoka, po travici, izuje postule i potopi stopala u vodu. Divit kraj wega, hartija mu na kolenu, pa se gledaju}i po svima, priprema za zapis. [ta tebi fali, nevjesto? pita ti prvu devojku do sebe i gricka kalem i ~isti pero o dimlije. A devojka se rumeni, stidi, ~upka travu oko sebe, baca je u potok. Da te nije ko opsihirio? Devojka sleè ramenima, gleda u stranu, gde se, ne stide}i se nimalo, hoxin omiqeni vrabac igra sa svojom vrabuqom. Hm, pa ti jezika nema{! veli hoxa, pa i on gleda u vrapce i |avoliko se sme{ka: A ja znam da si opsihirena. Jedno mom~e bacilo oko na te, sevdisalo te, pa mu od sevdaha uzraslo srce ko somun i ho}e da mu isko~i! Ah! uzdahne ti, doktore, devojka da se jedva ~uje, pa se okre}e i piqi u bradavicu na hoxinom levom obrazu i samo slu{a. 50
I to te mom~e opsihirilo, pa si sad i ti po~ela da }ederi{ za wim, a srce u tebe maltene ko somun~i}! I hoxa Salih bezbeli ra{iri par~e hartije na kolenu, a kalemom mahne po vazduhu: Sad {to }e{? pita ja li da ti zapi{em da ti pro|e sevdah u srcu, ja li voli{ da ti dam zapis da ono mom~e jo{ primami{ sebi? Devojka se snebiva, poklopi rukama lice i ne èle}i da drugi ~uju, primi~e glavicu do samog hoxinog uva, te {apu}e: Da ... da ga jo{ vi{e primamim... Hoxa Salih se osmehne tada, namigne na drugu ènskadiju pa pi{e zapis koji ve} treba. Za po sahata zapi{e hoxa Salih nekoliko takvih zapisa i svaka mu{terija ode potpuno zadovoqna, ostaviv{i u travi pored divota, cvancik. I tek kad ostane sam, hoxa zadovoqno prebroji cvancike, premeri na dlanu i prebroji jo{ jedared, pak ih nosi sebi u sobu i tura u stari, zar|ali }emer. Tako je to, moj doktore Batute, teklo svaki bogovetni dan.
RECEPTI DOKTORA JONA

Govori doktor Batut: Na{ je svet dosta naivan i lakoverqiv. Me|u nadrilekarima predwa~e razne babe, koje su ve{tinu nasledile jo{ iz turskih doba, kada po selima nije ni bilo lekara. One obi~no le~e korewem i travama. Pre nekoliko meseci sam u jednoj vizitaciji otkrio kod jedne babe, Srebrenka su je zvali, 55 zave`qaja, me|u kojima su preovladavale vra~arije, razni delovi od krila slepog mi{a, strapnik, nekakve petqe i om~ice sli~ne onima na razbojskom brdilu, puno drangulija, ze~ji repi}i i {apice, suve p~ele, osu{eno {umsko de51
te... Mnoga takva baba, kako i doktor Jon, recimo, zna i za |avolovu ne~isto}u, za ustube~ ili krv od devetoro bra}e. Zna, kao i doktor Jon, za salisabor, afijon, za sijaset drugih turskih re~i, uz pra{ak crven ili beo... Drugu vrstu narodnih samozvanih lekara, nadrilekara, predstavqaju isluèni militarni bolni~ari, koji su za slu`be bili poslu{ni i vredni, pa su izu~ili da peru rane, da prave zavoje. Oni kasnije u svom selu oglase sebe za doktore, i kao nadaleko ~uveni doktor Jon postignu strahovitu slavu u prostom narodu. Ali i preko wega. Ti ti pi{u ~ak i recepte, koje u apoteci nesavesni apotekari primaju...! Evo nekoliko recepata, koje sam skupio kad se hapsilo doktora Jona, mada je u apsi ostao tek tri dana, pa opet produìo po starom. Na jednom receptu stoji: Jod kalija u slabu dozu za 3. din. 3 kapike na dan. Doktor Jon. Na drugom je napisano: 1 staklo kapqice Atropin, naplati {to zna{, 1 kakain (jama~no kokain!), isto tako naplati 1 {pric duplo. Sve ovo u vidu recepata. Imam oko 20 recepata doktora Jona i nekakvog Ubli \or|a. Evo jo{ jednog od doktora Jona: Kariolak (jama~no misli se na: kali hlorikum, Kali chloricum) za ispirawre gu{e zbog diktriza (difteritisa, misli se), sastavi u ja~u dozu za 8 gro{a, beli pra{ak za duvawe u gu{u za 4 gro{a, Jon. 52
Le~io je sveznali Jon i o~i. Evo recepta: Molim gospodine podajte ~in kosofata (svakako Jon misli na sulfat cinka Zincum sulfuricum), o~ni pra{ak za Milana o~nog lekara. Evo i najorginalnijeg recepeta doktora Jona: 120 komata pilula zbog o{te}enu slizinu i to najja~u dozu jer je u opasnos! Daite i limunadu u grudvu da me{a sa tuzrufom i za dva gro{a Jovan, i nazna}i mu da kutiju na po}etku 4 komada uzne, na dan za 5 dana, posle redovno po 6 na dan. Na{im ti apotekarima, dragi Vale, to ni{ta ne smeta! Prodaju ti oni lekove na Jonov recept. Veruju u Jona kao u kakvog Boga. Kao i pacijenti!
APOSTOL PAVLE
Be{e on, Vale moj, prost zidarski radnik. Padne s krova ku}e crep na glavu mu te ga povredi i on umno oboli! U onom zanosu uvrte sebi u glavu da je li~no apostol Pavle pa po~e prema tome i da se vlada. Po~e apostolsku nauku propovedati... Lakoverni to primi{e zdravo za gotovo, poverova{e u isceliteqsku mo} ovog sveca. Glas o wemu je rastao iz dana u dan, te ti onako lud osnova, na kraju ili na vrhuncu, svoju sektu. Ali traja{e ga to samo kratko vreme. Jadni apostol Pavle je patio od uàsne glavoboqe, jama~no zbog one te{ke povrede glave. To ga je toliko mu~ilo, da je onako sulud potraìo pomo} lekara. I pomogao se. Doktor Krsti} ga je izle~io od glavoboqe, a sa glavoboqom se po53
vla~ilo i wegovo ludilo. Ne potraja mnogo, a on do|e sebi. Sasvim. No {ta bi sad? Uvideo je da nije apostol nego prost zidarski radnik. I to je iskreno i svojim u~enicima i op{tinarima govorio, uveravaju}i ih da su bili u zabludi. Ali gle iznena|ewa! Zane{en svet ne}e da mu veruje, nego ga i daqe po{tuje kao sveca i ~udotvorca... I tako je to verovawe u narodu ostalo. On je mo`da do sada ve} i umro, ne znam je li ili ne, ali wegova pavlijanska sekta i danas postoji. Tako su ~vrsti okovi qudske zablude!
BAKALINOVE PI[KOTE
Vidi ovo, Vale: Bakalin Azdejkovi} u Kwaèvcu. Trudi se da {to vi{e zaradi. Ne bira sredstva, samo neka je }ara. Prodavao je i {pitir i kamfor i ora{ke i senu i arniku i mast od {uge... No sve mu to malo. Jo{ bi... Ujedne godine do|e u Kwaèvac novi sreski lekar. @ena mu iz Be~a, navikla se u detiwstvu na pi{kote. Ali otkud u palanci pi{kote? Lakomi bakalin Azdejkovi} ih odmah naru~i. I to na veliko. Nuto nevoqe! Lekara po~etkom zime premeste u Poàrevac, a bakalinu ostade nekoliko kutija neprodatih pi{kota. [ta }e sad s wima kad ih niko ne traì? Sinu mu misao kroz glavu: prodava}e ih seqacima za skupe novce, kao lek! Stu~e ih u pra{ak, zavije u hartiju taman kao apotekar lekove, pa poverqivo pusti glas da je nekud iz daleka nabavio pra{ak protiv glavoboqe, trboboqe, proliva, kostoboja i drugih bolesti ... êka... 54
I doista! Po~e{e seqaci dolaziti, iz Lukova, iz Mini}eva, iz Koprivnice, iz Vraògrnaca... Pra{kovi su dobro prolazili, Azdejkovi}u lepu paru donosili. S po~etka je napla}ivao po 1 gro{, ali kad se potra`wa pove}a, strogo po zakonima trì{ta, diè ti cenu na 2 gro{a! Wemu je na{ seqak verovao, a lekaru ne! Ali je tako i prolazio.
JOVAN VIDAR
[ta to bi, Vale, s gazda-Vlajkom? Pokrivao on ku}u crepom, pa jedan od radnika, Dragi{a neki, strmnu s gra|evine... Obe ruke prebio, a i onako se sav ugruvao, da ga je bilo zazorno pogledati. Stade piska i jauk doma}ih èna, àgor i vreva svuda po susedstvu. Pritr~a{e da pomognu. Uneso{e momka u ku}u, poloì{e ga na postequ, pa se o~ima stado{e pitati {ta li }e sada? Vaqa slomqene ruke odmah namestiti i udlaìti, da Dragi{a ne pati i da ne ostane sakat. Neki povika{e da se {aqe po Jovana vidara u Bukovik. I to smesta, jer do Bukovika je celi dan hoda. Tu se na|e i ~a-Aleksa. Be{e to star, ali i otresit ~ovek. Kad ~u {ta su naumili, namr{ti se: More, qudi moji, okanite se Jovana vidara! Kad }e vam on sti}i?! Pa da li }ete ga doma zate}i? Sat puta vam je do sreske bolnice. Mogla bi Dragi{u ~etiri sna`nija momka donde na rukama odneti, da se na kolima ne trucka. Ako ne}ete tako, ujarmite dva vola, namestite kola tako da rawenika s posteqom natovarite, pa se odma kre}ite. Lekar }e mu najboqe pomo}i! Bog s tobom ~a-Aleksa, obrecnu se neka starica. Kakav lekar, kakva bolnica! Ko jo{ toga radi ide u~e55
nim doktorima, kad nam je sam bog dao onakog vidara!? Ta Jova je ve{tiji od svih wih koliko ih ima i u samom prestolnom Beogradu. Cela mu Srbija dolazi. Desetinama je pomogao!... A ja }u ti, babo, re}i stotine kojima je silne pare uzeo, pa ih opet sakate i nagr|ene ostavio! odgovori joj ~a-Aleksa ìvo. Upropastio je Pavla Markovi}a iz na{eg sela, pa \or|a Nikoli}a iz Stubline, biv{eg sreskog kapetana Ko~u, koji se sakat preselio u Zemun... pa i wegovog sina Gaju, tako|e. I Veska Raji}a, boga mi, i onog Luku, simixiju... Nastavio bi ~a-Aleksa jo{ da re|a, ali ga ona baba prekide: E, pa nije ni on Bog da moè svakom pomo}i... Mnogi ne}e da ga slu{a i ne po{tuje sve {to mu Jova kaè... Jeste, ne}e, jer on naredi sva{ta, i suproti~no, samo da se posle vadi kako nisi slu{o naredbe. A ustvari sve je spremna va|evina! Kad povreda sama zaceli, oni se fale, a kad ne{to zajebu, onda ih nisi poslu{o! I vi mu to verujete...! Verujete varalici! Ta re~ varalica kao da nekako osvesti seqake, kao da ih nekako prenu. Stade wihova graja na ~a-Aleksu, po~e{e, moj Vale, da psuju i Aleksu i jo{ vi{e {kolovane lekare i bolnice. U najve}oj vrevi, vide}i {ta se sprema, ~a-Aleksa se izvu~e iz gungule i {tukne ulicom... Jadni Dragi{a je kod vidara Jovana stigao tek tre}i dan po padu s gra|evine. îm ga je pregledao, prvo se za vidarinu pogodio s doma}inom. Kad je pare uzeo i unapred, po~e da radi s nesre}nikom. Mu~io je jednog Dragi{u tri meseca, jeo i pio u ku}i {ta bi na{ao, zapovedao i agovao u porodici i na imawu. Uzeo je na kraju i ~ifte volova iz jarma za vidarinu. A {ta je u~inio? Ni{ta. 56
Nesretni Dragi{a osta nakazan i bogaqast celog veka, da ga je tuga jedna bila pogledati. Uku}ani gazdaVlajkovi ne mogu da se iskaju {ta u~ini{e onog dana. I sad, kad idem u posetu ovim dobrim i priprostim qudima, ~ujem iz wihovih usta: Doktore Batute, gde ne poslu{amo pokojnog Aleksu, anatema nas bilo!
SAMO BAJ!
Ostade iza muà Jove, zvanog Zmaj, sirota udovica sa ~etvoro sitne de~ice, pa ne zna kako da ih ishrani. U nevoqi ode ven~anom kumu \or|u, da wega za savet upita. Kum se malko zamisli, pa }e ti: Baj vodu, kumo! Kako da bajem, kume, kad ti to ne znam? A {ta ti tu treba znati? Gladi i maì, mumqaj ne{to! Govori glasno: Ruì treba hleba, Ruì treba mesa i masti! Ruì treba mleka i zeqa! Ruì treba drva! Govori sve {to ti na um padne, da}e Bog pa }e bonici sami ozdraviti! [ta bi jadna Zmajeva udovica, neg da poslu{a!? I po~ne s bajawem i vra~arijom. Ali, nuto, gle ~uda! Ozdravi joj jedan bolesnik, ozdravi drugi, ozdravi i tre}i... Pomogla kao ovom, pomogla kao onom, pomogla i tom i tom... Ne potraja dugo, i kako ve} biva, iza|e na glas kao ve{ta bajalica, krvara i vra~ka. Svet nagrnuo sa svih strana, daje joj i donosi, pa je Ruà lepu paru videla. U tome se nekako razboli i wen kum \or|e, onaj isti {to ju je u posao uputio, sa one tri-~etiri re~i. Le~i se \or|e, ali bez ikakva uspeha. Najzad }e jednog jutra: Sve mi je gore. Nego da zovemo, èno, kuma Ruù da mi baje... 57
Kad Ruà do|e, kum }e joj: Bolestan sam, eto, ve} dve nedeqe, nikako da ozdravim. A no}as sam sawao da si mi ti, kumo, vodu bajala i da si me izle~ila. Kako bi bilo da to i u~ini{? Ma kako }u, kume moj, kad ni{ta ne znam, no ono {to si me ti sam u~io! Samo ti, kumo, baj. Samo ti baj, da}e Bog da }e{ i mene izle~iti! I Ru{ka po~e. Baje i {ap}e: Ruì treba leba, Ruì treba masla... itd. I da vidite samo! zamalo pa kumu bi lak{e. A kako i nije bio neki teàk bolesnik, ubrzo sasvim ozdravi. I tako kuma-Ruà postade jo{ ~uvenija bajalica.
U VUKA ÊTIRI NOGE I PETI REP

Sad }ete ~uti: Bio jedan bogat ~ovek pa imao slugu Vidojka koji ga je nekoliko godina sluìo bez ijedne pare! Ele, naumi sluga da gazdu napusti i da krene po svetu, boqu sre}u traè}i. Re~e to gazdi. Gazda ga upita a {ta }e sada raditi. Sluga odgovori da bi na neki zanat, pa da vremenom ste~e malu radwu, oèni se, oku}i i pri~uva ne{to za starost. Gazda, obertvrdica, smisli kako da slugu nanovo prevari, kako mu ni dinar zarade ne bi otplatio, pa ga stade ovako odvra}ati: Nemoj, brate! To je mu~an put do bogatstva i sre}e... Nego }u ja da te podu~im... Vidi{, dok sam bio mlad, nau~io sam od moje pokojne babe Drinke, Bog da joj du{i oprosti, le~iti i vra~ati pa }u i tebi pokazati kako se to ~ini! Ali se sluga usprotivi: Aja, bogme, gazdo! Ne}u ti ja u~iti kojekakve lekarije, vra~arije i travke, pa da bi 58
znao i triput ste}i koliko ti ima{ danas! Ne mogu ti ja to pamtiti i zapamtiti, a bogme ne bi ni da nekome moje neznawe glave do|e! Aman, zaman, nema tu {ta mnogo da se pamti! Ne mora{ ni{ta da pamti{! To ti je prosta stvar... Treba samo da utuvi{ nekoliko re~i! Gledaj, brajko, kad do|e{ kom bolesniku, ti se uozbiqi, u~ini se vaàn. Zatraì ~en belog luka, ~a{u s vodom, malo èravice. Kad to spremi{, izvadi{ koju travku, spusti{ u onu ~a{u s vodom, glasno mrmqaju}i: U vuka ~etiri noge i peti rep ... neka je (tu kaè{ ime bolesnikovo) lek! To ponovi{ tri puta, primi{ svoje pare i nakrivi{ kapu! Ako bolesniku ne bude boqe, od toga mu ni gore ne moè biti! Sluga se primi saveta. Ode ponavqaju}i: U vuka ~etiri noge i peti je rep... i po~ne od ta doba na{ narod prosti le~iti. Imao je sre}e. Veruju}i u wegove baje, bolesnici su ozdravqali, a glas o wegovim vra~kama i melemnom le~ewu {irio se krajem. Svet mu je po~eo dolaziti kako bi svecu! Malo zatim zapade wegovom nekada{wem gazdi ribqa ko{~ica u grlo, pa nije, siromah, mogao ni le}i ni stajati, niti piti, niti jesti. Neki ga uputi{e na ~uvenog vra~a Vidojka. On to i u~ini, ne slute}i da je vra~ wegov biv{i sluga. Kad sluga iza|e pred biv{eg gazdu, prepoznade ga, pa se popla{i da }e ga ovaj razotkriti. Ali to se ne desi, vreme je u~inilo svoje i biv{i sluga je ostario, od mladi}a postao zreo ~ovek. Laknu mu. Po~e da vadi svoje suve travke, zaiska i ~iniju s vodom, potopi travu u vodu, prome{a ih i dade gazdi te vode da pije. A da gazda ne ~uje, po~e da {apatom mumla: -U vuka ~etiri noge i peti je rep... Pa ipak, gazda na~u {ta vidar {ap}e i pr{te u smeh! Pr{te tako silno da mu ona ribqa kost izlete iz grla. 59
U radosti i olak{awu on povika: Aman, to li si ti, ~ove~e?! Pa {to mi se ne kaza? Vala, gazdo, i da sam ti pre kazao, jo{ bi ti ta ko{~ina u grlu bila. A ko zna i {ta bi sa mnom bilo. Neka, hvala Bogu, sve na ovome pro|e!
KOME SE HO]E, SAMO SE ME]E!

Da svi ~ujete doktor Batuta: Davno je to bilo. Do{ao bosanskom begu namernik a doma}in ga lepo primi i ugosti. Tako danas, tako li sutra... Strancu dobro, ne misli da polazi. Kad je beg to video, da je stranac ~ankoliz, ponudi ga da kod wega stupi u kakvu slu`bu, kao suba{a, kao momak odaxija ili tako ne{to. Boga mi, mu~no! kaè gost. Bih ja s drage voqe, ali {ta }u kad ni{ta ne umem, beè! Ne znam ni{ta do ~anke lizati i trbuh puniti! Zato je, brate, najlak{e! nastavi ti beg. To valaj zna i drugi. Ali ne bi zgoreg bilo kad bi ti {togod mali~ak i radio. ôvek je stvoren da se mu~i i da radi, a ne da len~ari{e i dembeli{e! Znam i ja to, odgovori}e gost ali {to }u kad nemam nikakvog zanata! Pa dobro re~e beg, ja }u te bezbeli nau~iti jedan lak posao. A nosi boqe, no ikoji drugi! Da}u ti divit i kalem i desetak tabaka }ageta, pa ti po|i po selima i zapise narodu zapisuj! A kako }u, svetli beè, kad ni slovca ~r~nuti ne znam? Lasno ti je to, nastavi beg, sme{e}i se ne znaju ti ni drugi, pa opet zapisuju i pare zgr}u u raji... Vi{e nego najboqi lekari. Na }aget ne{to na~r~kaj, pa nare60
di {ta da se s tijem zapisom radi. Nekome reci da se nakadi, drugom da ga u vodu spusti, pa da tu vodu pije, tre}em da ga za pojas metne! Svide se ovo gostu ~ankolizu. Pristade, po~e se u~iti da zna napisati: Livno, Duvno, Glamo}, Od Boga ti pomo}. Nekako ti to nau~i, pa po|e. Pred polazak beg mu darova komad beza da oko glave zavije ahmediju, jer }e ga kao tobo` hoxu narod vi{e ceniti. Od ta doba je i{ao biv{i begov gost a potowi u~enik po selima i zapisima bolesnike le~io. Kom god je zapisao, tome je pomogao. Za nekoliko godina iza|e na dobar glas. Sa svih strana su ga traìli i darivali. ûda je prava ~inio... Beg to ~uje, ali kad god bi se pokrenula pri~a o tome, on bi se smejao i govorio: Kome se ho}e, samo se me}e! Jednog dana oboli i sam beg, ba{ èstoko. I{ao je po he}imima, po berberima ali je bolest sve nagore polazila. Najposle ga mnogi zasavetovahu da potraì i pomo} svog davna{weg gosta. U po~etku ti beg nije hteo ni da ~uje, ali kako mu se stawe pogor{avalo, popusti. Bar ga ne}e uku}ani uznemiravati, kad mu ve} leka nije. Pozovu hoxu vidara i on do|e. A beg }e: Jesi li, bolan, i{ta vi{e nau~io, sem onoga {to te ja uputih? Ma, svetli beè, ni slovca vi{e! Sve jedno te jedno, za mu{ke i ènske bolesti, za stare i mlade, za svaku ranu i boles! Ma, vere ti, za{avrcaj i meni to tvoje! nastavqa beg. Neka te onda {ejtan nosi hiqadu konaka od mene i moje ku}e! Hoxa vidar izvadi divit, kalem i posledwi komadi} od ono deset tabaka artije, {to mu ih je beg, davno, pri 61
rastanku dao. I na komadi}u ispisa: Livno, Duvno, Glamo}; od Boga ti pomo}! Beg primi zapis, plati, a kad insan ode, gurnu zapis pod jastuk. I gle ~uda! Nije potrajalo ni tri-~etiri dana, a beg se stane naglo oporavqati! Ozdravi sasvim te i sam po~e hvaliti hoxu vidara i wegovu sretnu ruku. E, tako to krene!
A[IK-SMIQA
Sad je ve} davno pod zemqom, ali je jednako po tom nadimku A{ik-Smiqa u okrugu pomiwu. Pa i ja, Batut, tako se we se}am i cele wene pri~e. Nadimak joj ostade iz mladosti. Rano zaudovi, lepa kao senica i bez dece... Pa se sva{ta govorilo... Vaqda se tako i nije vi{e udavala. Ali je uvek imala mu{ke za{tite i kod svojih seqana, i kod gra|ana, kod sve{tenstva a bogme i kod garnizonih vlasti... Kad je ve} za{la u godine, dade se na druge poslove... Metala je kad i le~ila naro~ito od venerija, polnih bolesti. I mu{karcima bi i ènama pomagala, kad ih je mu~ila neodoqiva strast. Znala je biqa od omiqa i trave od omraze. Mu{karcima je za skupe pare prodavala ben|eluke da ène obe|enlu~e ili travu navalu, kreto{, kurliz, zaprtke, lestadaj... A ènskiwe se jagmilo oko ma|ija A{ik-Smiqe, oko napitaka od povrati~a, samdokasa, okol~epa... Skupo je prodavala belo drvo za otvarawe trudne ènske utrobe, a znala je i ~ini da èna ne rodi ili da pometiwa lako rodi, da joj mleko navre ili da ga obestrmi, da olovcem rastera detetovu stravu ili prekojas, da mu skine naturu i nametu... 62
Znala je A{ik-Smiqa da ujduri{e tako da nerotka ili prvackiwa posle toliko godina na|e dete. Ukratko be{e ~udesno ve{ta na klizavim putevima qubavnog ìvota... Ne treba ni da vam podvla~im da je punu ku}u stekla i da joj se od nekud prevaqivalo. Ni vlast nije protiv we ni{ta ~inila. Na neke tu`ne sitnice, niko se i ne osvrte, a ako se i trefi {to ba{ na zlo, to se zaba{uri. Se}am se jo{ wenog uskog ùtog golup~ijeg lika, wenih ùtih sitnih o~iju, crvene ~minke na usnama, wenih vatrenih dimija i |erme... Se}am se wenog milog guguta, u kojem sam uvek oslu{kivao zaumni trak sveshvatawa su{te prirode celog zemnog ìvota i qudskih prolaznih prilika... I tako sve do smrti. Pa kad je u dubokoj starosti umrla, A{ik-Smiqu svi oàli{e. Sem weni bogati naslednici. Wih malo, a nasle|e golemo. Jedino oni i sad nerado o woj govore, i ~isto im nepravo kad je ko drugi usput spomene.
U BAVARSKOJ I KOD NAS

Re~e mi, moj Vale, onomad jedan ~ovek, kad sam ove zapise isprve pe~atio, da mnogo protivu srpstva govorim i da i drugde u Evropi nadrilekarstva ima. Ni{ta mu ne odgovorih, jer mi je i prijateq! a da to nije samo na{, srpski kunst, potvrdi}e primeri iz bogate Bavarske. I mene, u ovom izlagawu, mo`da to kod na{ih ve~notrajnih grandosrba pomiluje. Ela, u Bavarskoj je jedna tre}ina nadrilekara me|u berberima, a jedna petina su seqaci. Ima me|u wima i 63
obu}ara i zidara, kroja~a i sajxija, bolni~ara i desinfektora, trqaja. A i kockara i skitnica. Od bavarskih nadrilekara, kaè precizna {vapska statistika, 60 procenata su prosti radnici i zanatlije, a ènskiwe ~ini 58 procenata, naj~e{}e su to slu{kiwe i sobarica, te dadiqe, kelnerke i kuvarice. âk 30 procenata bili su prethodno po zatvorima ili sudski druk~e ka`wavani. Zbog jatakovawa, bluda, podvo|ewa devoj~ica i de~aka (!), krivokletstava, i napose kra|a, prevara, utaja, svakovrsnog {teto~instva... âk dvanaest odsto su u Bavarskoj od tog broja vi{estruki ka`wenici, nekoliko me|u wima i preko dvadeset puta goweni! Ela, u Pruskoj je recimo, na 19 283 lekara bilo 6260 nadrilekara godine 1906! A u celoj Nema~koj, moj Vale, na 31 304 prava lekara, be{e pribli`no ~ak 10 000 nadrilekara. Da se sporedi, u isto vreme je u Pruskoj bilo oko 7547 nadrilekara! Kakve su to {teto~ine pokaza}e podatak da je od 112 istraìvanih nadrilekara, 91 o{tetio bolesnikovo zdravqe, a 97 puta prouzrokovahu i smrt nesretnika. Patentirani lek protiv glavoboqe izazvao je po~etkom stole}a u Bavarskoj 814 slu~ajeva trovawa i 28 smrtnih slu~ajeva... Ne kaèm, nego i dodajem, da i medicinska literatura, koja se po Evropi {tampa ima svojih {arlatana. Osmelili su se, ozbiqno prete obi~noj nauci. I da se vratim nama, da ne izneverim ni sebe ni svoje neprijateqe. Poznavao sam i poznajem Ministra (!) koji se nadrilekarstvom bavio i jo{ se bavi! A o tvom imewaku Pelagi}u i wegovim mnogim u~enicima ve} sam pisao. I {ta jo{ da o tom narodnom {teto~instvu govorim!? 64
DOKTOR STROJAN
û}ete svi, pa i ti, Vale moj, i ovo: Dugo je nosi doktorsku titulu i le~io, taj Doktor Strojan, dok se sudski, po prijavi jednog mog savesnog kolege, nije utvrdilo da nema doktorske diplome! Za mladosti, naime, bio je berberin i sekao ùqeve, le~io svilarice (~iri}e), fikario kurje o~i. Kasnije je ìveo u Kazablanki, u Maroku i tamo bio fel~er. Kao takav fel~er se prebacio brodom u lepo na{e Primorje. Tu ga zate~e i austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand, prilikom svog putovawa oko sveta. Kao austrijskog podanika, Franc Ferdinand Doktora Strojana povede sa sobom na to veliko svetsko putovawe! Zatim je sudelovao u strahotnom Bokserskom ratu i u Japansko-ruskom ratu! Na kraju se nastani u Budape{ti, gde se ponovo izdavao za doktora. Sam Franc Ferdinand mu dade preporuku od Kajzer îfa i jo{ ga zaposli u dràvnom militarnom Sanitetu! A kada se prestolonaslednik posledwi put obreo u Budape{ti, ne}e{ mi verovati, na èlezni~koj stanici ga je do~ekao upravo on, Doktor Strojan. Primqen je kod Franca i u privatnu audijenciju! A varalica, a nadrilekar posledwe vrste!
SUZE MAJKE BO@IJE

Ulazi starija seqanka u apoteku pa }e ti: Daj mi za jedan gro{ suze majke Boìje! Savestan apotekar ho}e da joj protuma~i kako toga leka nema. Kakve suze majke Boìje, snaho! Gde ti je sad majka Boìja! I ko jo{ danas ima wenih suza!? 65
Seqanka uporno traì samo suze majke Boìje. A kad je apotekar i daqe jednako uverava{e da toga ne postoji, obrecnu se seqanka na wega: More, derane, znam ja dobro {to govorim! Ne soli ti meni pameti! Kupujem ja to ve} godinama! Apotekar za}uta, pa onda potraì bo~icu koju je seqanka donela da joj suza naspe. Pomirisa bo~icu, u wu usu ruìne vodice. I seqanka uze bo~icu, primirisa, plati i po|e zadovoqna iz apoteke.
ÊSTITKA O NOVOJ GODINI

Moj doìvqaj iz rane mladosti. Biva tek da sam se pre mesec dana kao mlad lekar nastanio, a o Novoj godini {aqe mi mesni apotekar Medakovi} pismo i poveliki paket. U pismu wegova podsetnica i lepa galantna ~estitka, a sadrìna paketa iznena|uju}a... Nekoliko kilograma (mala glava) {e}era, kilogram najskupqeg ruskog zelenog ~aja, jedna boca francuskog kowaka Mirabo i jedna ruma Jamajka. U dnu paketa, omawa sedefna misirska kutijica! U~ini mi se neobi~no te{ka, kad je uzeh u ruku. Otvorim je: u woj zasija pregr{t novih dukata deset na broju! Odmah sam razumeo {ta mesni apotekar Medakovi} ovom ~estitkom namerava. Nije to ni pa`wa niti u~tivost. Nije to ni priznawe za nikakve usluge. Ni nagrada za u~iweni trud. To je, besumwe, grub poku{aj Medakovi}ev da me materijalno za sebe veè... Nagovest da bi rado svoju zara66
du sa mnom delio, ako bih ja hteo da svojim bolesnicima {to vi{e i {to skupqih lekova prepisujem. Meni se, mladom ~oveku, to u~ini niskim i nedostojnim. Zar da se lekar i apotekar u najteìm prilikama u qudskoj bolesti u svoju korist povezuju i narod pqa~kare! Bio sam mlad. Vratim u~tivim pismom apotekaru ceo paket. On je to razumeo i nije mi vi{e sli~ne poklone slao. I danas mislim: ima i sada apotekara i lekara koji se ovakvim poklonima sporazumevaju i suvo zlato izmewuju. A gde god se to utvrdi, trebalo bi se kao nadrilekarstvo osuditi.
67
68
IV NADRILEKARSKE ZVR^KE ILI NEZNAWE GLUPOST NESAVESNOSTI
69
70
Kad se baje, u o~i se gleda (Narodna poslovica)
LISABONSKE PILULE
U Lisabonu je jak zemqotres. Ku}e se iz temeqa quqaju i ru{e kao da su od karata. Svet prestravqen beì, a ne zna ni sam kuda bi! Tek samo da goli ìvot spase. Stade piska dece i neja~i, stade zapevka i jauk matera! Mete` i urnebes da se stra{niji ni zamisliti ne da! U tom pogubnom trenutku ulicama juri neki ~ovek. Drì ne{to u podignutoj ruci i kli~e iz svega glasa: Pilule, pilule protiv zemqotresa! I svet mu prilazi i kupuje! Na{lo se toliko bezazlenih, onoliko glupih, ovoliko pometenih koji su i u takvoj pometwi varalici poverovali... Ali takva vera i takva glupost nisu ni danas retke. Koliko je wih koji takve laì pla}aju suvim zlatom! U tome smo mi jo{ jednako u Sredwem Veku mraka i neznawa, kao i stanovnici Lisabona za vreme nedavnog trusa!
71
LEKOVITI PRUT
Pregleda baba-Magda svoju veliku apoteku. A {ta ti je to? pita je unuka Maja pokazuju}i na jedan {tapi}, zavijen u krpu. Prut kojim su prevrtana creva ovogodi{weg boì}kara! Zar je i to, bakice, lek? Jo{te kakav, Majo! odgovar baba nekako ponosito i dodaje u zlu ne trebalo. îm wime takne{ ispuzlo zadwe crevo kod deteta, taki se vrati da vi{e nikad ne ispadne iz guze!
SO OD ZARAZE
Slu{ajte doktora Batuta! Ovo sam video svojim o~ima u jednoj otmenoj varo{koj ku}i. Leì dete u {arlahu. Mati mu podme{ta jastuke. Kad boqe pogledah, pod jastucima razastrta neka so. Otkud ovo ovde, gospo|o? pitam ja. Gospo|a Ivona se na|e u ~udu. Pocrveni ... pa }e mi mucaju}i protuma~iti: Znate, gospodine doktore, tu mi je svekrva, seqanka. Pa kad se dete razboli, i kad vi rekoste da je {arlah, ona mu odmah sasu {aku kuhiwske soli pod jastuk... Leka li radi? Ne! ... Seqaci to me}u pod uzglavqe bolesnicima od koje bilo zarazne bolesti. Vele: onda zaraza ne moè na zdravu ~eqad da pre|e... I vi to, draga Ivona, usvojili? Doktore Batute!... ona ti samo slegnu ramenima, nekako postidno. 72
DA OBZINE MAGARAC
Gospo|o, eno magarca! pokaza{e mla|i. Gdi je? pita gospo|a Pela i gleda na onu stranu ka kojoj joj mla|i pokazuju. Pa kad ga ugleda, po~ne vikati: Katice, Kato, brzo amo dva komada leba ! ... Gde su deca? Gde su Ilija i Ana? Dok dlanom o dlan, starija }erka nosi dve kri{ke hleba. U tome stiè vinograxija sa svojim starim magarcem. Neka tri puta obzine oko ove kri{ke! komanduje gospo|a Pela vinograxiji i pruà hleb ka magarcu. A kad magarac htede zagristi, izma~e kri{ku nazad. I tako u tri maha. A {ta to ~inite? pitam je ja. Doktore Batute, pa to je najboqi lek od hripavca! odgovara mi gospo|a Pela sa puno ube|ewa. Aman, zar vi, Pelo, verujete da }e taj balavi hleb deci {to pomo}i? Ali gospo|a Pela kao da me je pre~ula. Otr~a radosno u ku}u i podeli svojoj deci taj obzinuti hleb. [ta re}i? Deca su i daqe hripala pa i krv pquvala.
LEK OD SVRAKA
Bio sve{tenik na selu zovomi Spira, ali se pomalo bavio i medecinom, da {to zaradi. Naro~ito je bio na glasu po nekom crnom pra{ku kojim je padavicu pouzdano le~io. Kakav je taj crni pra{ak, to je pop Spira drào u strogoj tajnosti. Pa ipak se ta medecinska tajna prokquvila. 73
Svet saznade {ta popa svojim bolesnicima daje. Be{e to prah od saèènih svraka i ni{ta drugo! Dakle, prah bez ikakve vrednosti. Ve} ako je tom pepelu davalo neku lekovitost to {to su te svrake morale da se love no}u, i to samo izme|u Boì}a i Nove godine! Ali svet ko svet, opet je traìo taj pop Spiridonov lek, iako popa, vaqda i vi tako mislite, nikome nije pomogao.
PA GDE JE TA SVEST NARODA?

Qudi, pa da ni ja, Doktor Batut, ne poverujem! O~ima svojim...! Jeste, tako je! Krava mokri, a seqak drì kantu i hvata joj tu wenu mokra}u. A {ta ti to ~ini{, jadan ne bio!? pitam ga ja u ~udu. Pa eto, doktore Batute, hvatam pi{a}ku... A {ta }e ti to, brale? Pa zna{, doktore, zanemoglo mi jedno dete u ku}i, a ène vele da ga vaqa gove|om pi{a}kom zapojiti. Ja se samo stresoh. Onemio, pitam se u mislima: Ma gde je ta toliko od Svete Markovi}a hvaqena svest narodna? Ej, Srbine!
LEK OD ZUBOBOQE
Nedeqa je. Divan, topao proletwi dan. Sve oìvelo. Seqaci se sjatili do drumske mehane. Sa druma svrnuo i 74
neki putnik. Izgleda da je dobar gazda, u bogatom gra|anskom odelu, zlatna lan~ina o vratu, mogao bi wom to~ak uko~iti. Krupan prsten na levom kaìprstu. îm je u{ao u mehanu naru~uje jagwe}e pe~ewe i litar najboqeg vina. Mehanxija zadovoqno trqa ruke i izdaje naredbe posluzi. Prostire ~ist ~ar{av za stranca, donosi doma}e pr{ute i rakije. On se prihvati. Ali ~im prvi zalogaj uze, streknu i sko~i, uhvati se za levi obraz i zastewa. Pa nastavi stewati. Seqaci boja`qivo i radoznalo prilaze i zapitkuju ga. On samo je~i i hoda, pa }e na prekid: Ima ... ve} ... pet dana ... kako me ... zub kaqac ... boli... ~isto da svisnem. Evo, sad ga povredih! Qudi se dobro}udno vajakaju. Svako savetuje {to zna. Bol ne prestaje. Evo banke ko mi ga izvadi! obe}ava bolesnik i tu`no se osvr}e oko sebe. Kad se niko ne javi, on zagwuri glavu u {ake i ~isto zapi{ta. Ko crv pod borovom korom. Skoro }e podne, a on ti se ne diè. Ona rakija i ona pr{uta pred wim... Utom s druma u mehanu banu drugi stranac, opet, vidi se, dobar je gazda. Kad vide tu sja}eni narod, pri|e i on. [ta je tom ~oveku? Da nije bolestan? Ma nije, nego ga zub kaqac boli! kaè jedan. Zub ga boli!? osmehnu se stranac nekako prezirno. Pa to ti je bar lako! [ta lako, prijatequ, mi sve poku{asmo, ali bez pomo}i! Stranac ih skoro i ne slu{a. Okre}e se, prilazi svojoj ko`noj crnoj torbi, koju je ostavio na stolu. Otvori je, iz we izvadi neki sve`qaj, a iz sve`qaja zavijenu hartijicu, pa }e pri}i bolesniku. Tebe, prijatequ, kano da boli kaqac? spu{ta mu ruku na rame. 75
Bolesnik ne diè glave. Srdito i o~ajni~ki odmahuje rukom i je~i. Stranac se ne da odbiti. Nameran je da pomogne. Otvori onu hartijicu i pokazuje beli pra{ak u woj. Evo ti pouzdanog leka od zuboboqe! Bolesnik gleda u prah, u hartijicu, koleba se. Uzmi, gazda! Okvasi pquva~kom vrh od prsta, zamo~i ga le~ka u ovaj pra{ak, pomaì zub koji te boli wime, pa }e bol smesta prestati, kao da je rukom odne{en! Bolesnik je oprezan, usteè se. Uzmi, brajko, ta ne mu~i se vi{e! savetuje ga jedan od seqaka. Bolesnik i bi i ne bi, ali ga u taj mah onaj bolesni zub opet krvavo strecnu, prosto ga slomi da je morao i jauknuti... Dograbi brzo hartijicu i okvasi vrh desnog kaìprsta pquva~kom. Zamo~i ga u pra{ak, zai|e wime u usta. Kad je svr{io, opet se zagwuri i zaje~a. Ali to ne potraja dugo. Umiri se. Ustade i pogleda bodro oko sebe, kao da nekog traì! Lice mu se razvedri, kao iza sna po~e govoriti: [ta je, qudi, ovo? Kakvo je ovo ~udo, molim vas! Je li ovo neki san, bra}o?! Pipka se, kucka zub, pritiskuje obraz. Poku{ava da `va}e... Ne boli, sunce ti jarko, vi{e ne boli! Kao da nikad nije bolelo! osvrnu se, pri|e strancu: Hvala ti, do boga ti hvala. Oprostio si me groznih muka! Zasluìo si mnogo vi{e, ali evo ti banka {to sam zub namenco... Sedi da zajedno ru~amo, ja ~astim! Mehanxijo, dela spremaj! Seqaci naokolo ne mogu da se nadive. Ne{to se zdogovaraju. Traè ubrzo od stranca da i wima malo lekovitog praha proda. Bih, bogme bih, bra}o, drage voqe veli dobro}udno stranac ali ga ne}u dovoqno imati. Ne{to mi je pri izmaku, a te{ko se nabavqa! 76
No seqaci navalili. Ne pitaju za cenu. Kupuju ko stigne i ~im pre. Prosto se grabe! Za~as se isprazni stran~eva crna torba. A pade mu, eto, i lepa para. U zlu ne trebalo, neka se na|e u ku}i! kaè jedan mudrija{ seoski. Kad se svr{i pazar, stranci sedo{e da ru~aju. Sad se tek pri ~a{i boqe upozna{e i sprijateqi{e. Dobro se po~asti{e pa se i rastado{e. Vaqa se! Jedan otide na jednu, a drugi na drugu stranu sveta. *** Mesec dana ili ne{to vi{e istog leta, zaboli zub neku doma}icu u tom selu. I {ta }e prvo, nego da uzme onaj dobri lek stran~ev. Doma}in ga je doneo, i ~uda je o wemu napri~ao. Ali {ta je ovo? Ba{ ga je dobro utrla, pa evo jo{ ne pomoè! Pa i tre}i, ~etvrti put... Ali, jok! Boli i daqe, o~i da isko~e! @ena se celu no} mu~i, ni da trene... I sutra na va|ewe kod Tri{e-berberina, a da {ta }e ino od bola... U selu se doznade da onaj stran~ev lek nikakva dejstva nije imao! ûde se seqaci, {ta to moè biti? Gde su pogre{ili, dok }e gazda Stanko Veselinovi}, otresit doma}in: More, bre, zar ne vidite? Podvala! Ono su bila dva ortaka, poprepredene varalice! Tako se dogovorili, gulanferi, odigrali divnu predstavu za sve nas... Do{li docnije seqaci kod mene u varo{, da pregledam onaj pra{ak beli. Doktore Batute, pregledaj der! Pregledao sam. Bela, stucana kreda! Ni{ta, sem bela stucana kreda. Bra}o, dokle tako! Smeja}e vam se ceo srez! 77
LEPA MLADA
Poàli se mlada èna i selu da je kore uku}ani, a i muà joj, {to nema dece. Takva doma}inska ku}a i toliko bogatstvo, a takva ti nesre}a! Sna`na i mlada, lepa ko ikona... Svi je u selu zovu Lepa Mlada, ali sve uzalud. Ve} dve godine otkako je dovedena, pa ne rodi. Na|e se tu baba-Jaglika, pa }e joj kri{om savetovati: Nema ti, }ero, druge, nego na|i prvenca i u majke jedinca. S wim po|i rano u zoru i progledaj zajedno kada sunce izlazi kroz rukavac ... pa se onda s wim, dela... pametna si... sastani... Polakomi se Lepa Mlada, pa ti odmah pristane. Samo gde da na|e prvenca i jedinca u majke? Pa eno ti moga unuka Milo{a! ... On je i prvenac i jedinac, a i zgodan je, nao~it momak! sladi baba-Jaglika. Pa dobro, baba-Jaglika, udesi der ti to, a ja }u ti dobro platiti! I baba-Jaglika ti udesi. Wih dvoje se na|o{e pre zore, progleda{e sunce na izlasku kroz rukavac, pa se onda ... sasta{e... Ali ni to nije pomoglo. Pro{lo je tome godinu dana, a Lepa Mlada ko kakva izmetkiwa i daqe traì dece. @ene je svetuju da pazi ovcu koja se ojagwi uo~i vaskrsa, da jagwetu ~im ispadne pupak odse~e, pa da na sam Uskrs u crkvi, kad pop tajnu iznosi, progune onaj pupak... Na koga tad upre pogled, s wim da se sastane. Od wega }e, bra~nog pomo}nika, vele, zatrudneti. Lepa Mlada i tome sverova. Nabavi onaj pupak, ode o Uskrsu u crkvu, gutnu pupak i na koga }e upreti prvi pogled nego na kmetova sina Filipovi}a. Tek ti je lepi de78
lija Filipovi} iz vojske do{ao. Posle se i s wime, nekako ... sastane... Ali se i tu Lepa Mlada prevari. Ne osta trudna. Od toga se doba izmetnula. Vi{e puta se tuì svekrvi da ima bolove u koram. I{~upa{e joj utrobu. Pa i stra`we telo je boli, jedva sedne... Sve je to meni od tvoga sina prigovara bajagi svekrvi. Ide tu|im èntura~ama po selu, a misle da je do mene krivica! Sve su to meni kartare u varo{i videle... Pa da {to boqe trag zavara, rekne jo{: Neka, neka. Ja }u se i daqe truditi da zatrudnim, pa da vidim kakvi }e onda biti... I savesno se trudila. I{la je i u susedna sela. Sastajala se... Ubrzo poùtela ko vo{tanica. Zove ène da je podiù na dasku, jer se strunila. Strini Diki se àli kako se iz we to~i prawe, a strina Dika }e: Meti unutra sirajivu vunu od ovce, pa }e bolovi minuti! Poslu{a strinu, ali uzalud. Pro~ulo se u selu za wen r|av ìvot i bolest. ûje to i }ata Micko. Sastane se i on s wom. Ali gle ~uda! Posle nekog vremena govori narod, kako je duvao vijor i kako je kroz }atinu ku}u pro{ao civilis-vetar. @ena mu ima civilis pa pozvali kom{inku, jer ona zna to da le~i. I kom{ika se hvali kako je pre neki dan metala Lepu Mladu na kad i kako joj je sada lak{e. A da joj we nije bilo, ne bi uvukla jezik u usta od bola. Sve joj, tamo woj, kroz grbinu mile pamraci i ujedaju. A mozak joj vri, ali sad joj je mnogo lak{e...! Slu{a to }ata Micko, su~e brkove pa }e uzdahnuv u sebi re}i: Prokleta da je Lepa Mlada. Da nisam bio s wom, ne bi mi u ku}u u{ao civilis vetar! 79
A DA KAKO BI BABA U FENEK!

Ja, Doktor Batut, znao sam jednu babu varalicu u sremskom selu. ûvena nadaleko vra~ara, prepredena babetina Magda. Magdolnom je neki prozvali. Prohtedne se woj jedared da po|e u manastir Fenek i re~e to svojoj snahi Jevdosiji. Kako }e{, babo, kad si stara i iznemogla? Pe{ke ne moè{, a letwi poslovi ne daju qudima da oka otvore. Gde da kola s kowima na|e{!? Baba Magda }e podmuklo: E snajo mila, briga ti ne beri! Nekoliko dana docne posle toga razgovora, donesu baba Magdi odnekud bolesnika. Dopratila ga mati, pa }e kroz pla~: Evo, ti, bako, kukavca jedinca. Pomozi mu, kako zna{, Bog ti pomogao! Vra~ara se uozbiqi. Pristupi bolesniku, gleda ga pa }e re}i: êkni, }ero! Odmah }u re}i {ta je tvom kukavcu i {ta mu moè jedino pomo}i. Okrete se ka krevecu, ispod jastu~i}a izvadi stare masne tablanet-karte te ih stade razmetati po stolu, i nastavi: E, dete moje, okrenulo mu se ba{ pravce svete Petke u Feneku. Pogl-aj, ro|o ro|ena, ba{ na sam beli Fenek! Seqanka nesvesno blene u karte i u vra~aru. A baba }e posle kra}e po~ivke: Nego ~ekaj, ~ekaj prvi mladi petak, umesi belu poga~u, spremi dva kotura kozjeg sirca, obari dve {otke, ponesi ~uturu vina i ~uturu {qive. Pa s bolesnikom pravce u Fenek. Isceli}e ga sveta Petka! Ali baba-Magdo, kako }u ja bez tebe? bezazleno }e seqanka. Lukava baba }e i daqe tvrditi pazar: A kako }u ja, ovako stara i nemo}na? Ne mogu, sinko, ni da mi plati{. Zar da ti na putu ostanem? 80
Ne dao Bog, baba-Magdo! Kola su nam kao karuce, kowi kao vile... pa }emo naslagati i ~upavaca i jastuka, da ti bude {to mek{e... obe}ava seqanka i prekliwe babu da je u nevoqi ne ostavi. Baba se jednako opire i bajagi predomi{qa. Najposle se smilova: Dobro, }ero! Tebi i tvom ugasniku, za qubav o}u! O}u ma se i ne vratila! Dogovori{e se. Utvrdi{e dan polaska. Odo{e... Ne mari baba-Magda {to }e se jadan bolesnik po ovom dugom i r|avom putu rastresti, ne pita ona ho}e li mu oblaci vrele sremske pra{ine po te{koj pripeci nauditi. Ne àli ona {to iznureni bolesnik mora nekoliko dana po svetoj Petki jo{ i opostiti na goloj vodi. Sve je to za wu sporedno, samo da joj se èqa ispuni. Ona se provela kako je htela, bila u Feneku, sita i opita... A vrh toga se jo{ i dobro naplatila. *** Pre nekoliko dana ~uje baba Magda da joj je taj ili onaj bolesnik umro, ~im se iz manastira Feneka povratio ku}i. [ta }e sad, ako je wegova svojta potraì? I doista, evo ti one seqanke. Pomoz Bog, bako! pozdravqa vra~aru Magdolnu. Bog ti pomogao, k}eri! otpozdravqa baba Magda, ~ine}i se neve{ta. Koje dobro, sinko? @ena ti briznu u pla~, pa }e isprekidano: Joj, jadno mi dobro! Kukavac siwi! Ne pomoè mu ni prebeli Fenek ni sveta Petka fene~ka! Jadnice jadna! ude{ava baba Magda bole}ivo, sau~esno, pa }e dodati: Ali sam ja odmah pomislila! Jesi li brojala koliko je odavde do Feneka raskr{}a bez krsta? Ni{ta drugo, sinko, nego mu se negde pritrefilo. Ustreli{e ga du{manice!... I ja to velim ... pritvr|uje seqanka u crnom, bri{u}i suze. îm je s kola si{ao, odmah mu pozlilo. Da81
de se na muke, zanese se, ugasnik moj, i ne do|e vi{e k sebi... Tek je ona to izustila, ma baba Magda prihvati! I pri~a{e joj o nametu i o zlim o~ima i o ustrelu du{manica i o pritruni, i o zlom no}nom paun~etu i raspr{nicama ranama... Dugo i uverqivo. Jadna èna u crnom, jedva se od vra~ke rastavi. Ali je sobom ponela jo{ dubqe uverewe da baba Magda mnogo zna... Pri~ala je to i tako godinama.
VERUJE DENIJU, A NE]E KALU\ERU DIONISIJU

Slu{aj me, Vale: Razboli se lepa, mlada nevesta prve godine po ven~awu, pa oteè bolovati. Zaman joj je mu` traìo gatalice, bajal~ice, mlada sve gore i gore... Najposle mu neke ène kaù da su mladu stegle ma|ije i da su joj naudele zle du{e, a da je izle~iti moè samo manastirsko denije i kalu|erska molitva. Ajde rekne mu` sebi da i to poku{am, ne bi li joj pomogao. Spremi se i ode u najbliì manastir i na|e igumana Atanasija, grohnula i o~ajno opala starca. Suvog kao suva kru{ka. îni se muù tek koji ~as pa }e starac Atanasije da umre. Ispri~a mu` Atanasiju sve kako je po sredi, staraciguman ga strpeqivo odslu{a, pa }e: Zovni mi, sinko, kalu|era Dionisija! Seqak ode da se raspita za oca Dionisija i dovede ga pred igumana. Iguman }e Dionisiju: Dionisije, sine, blagosloven bio. Kad èna ovog velikog hri{}anina do|e u na{ mana82
stir, do~ekaj je kao svoju sestru! Drì nad wom masla i denija, ne bi li je molitve i bo`ja milost iscelile! Seqaku se ne{to tu ne svide... Upro o~i u igumana, pa meri oca Dionisija od pete do glave, onako pristala, mlada i zdrava, pa }e igumanu: Ma, o~e igumane, mogu li se masla i denija dràti spram moje doma}ice ili treba ba{ nad wom? Ne moè, sinko, druk~e, nego nad wom, ispod petrahiqa! u~i iguman seqaka. Seqak se zamisli, pa onda pri|e igumanu, poqubi mu ruku i po|e vratima. Kad iza|e, re}i }e sam sebi: Ako nemam doma manastirskih denija, a ono imam masla na pretek. Pa {to bi mi i trebao otac Dionisije? Pomo}u bo`jom volim je doma le~iti, nego u manastir dovoditi i pod kalu|erski petrahiq turati.
BOG TOR ÛVA, ALI GA NE ZATVARA

êstit, vaqan, razuman je sve{tenik Radivoje. Pita ga narod u svakoj nevoqi, a i kad se javi neka bolest. I sad mu je neka èna dovela svoje grozni~avo dete, da mu o~ita molitvu od groznice. Nemoj, snajo! Ako ti i ho}e{, a ja ne}u! veli popa Radivoje. A {to, o~e? pita ga za~u|eno seqanka. [to da ti uzmem pare xabe?! Da ja znam lek od groznice, vala bih ga ~itao svojoj deci prvo!... Nego ti po|i lekaru, doktoru Krsti}u. On ti jedino moè pomo}i. Kaèm vam sada ja, doktor Batut: zar ne zasluùje ovakav sve{tenik op{te po{tovawe?! A koliki bi na wegovom mestu zapitao: Ho}e{ li iz male ili iz velike kwige da mu ~itam? 83
A seqanka upitana odgovarala bi naravno: Iz velike. Te takav sve{tenik kaè: No kad je iz velike, to... I ne bi joj od desetice nipo{to ni kusur vra}ao. Jer, biva, onda molitva nikako ne pomaè! Neki sve{tenici opet samo zlato traè. Vele seqaku: Zlato je ~isto, a molitva mora da bude ~ista, inako ne}e pomo}i! I jo{ mi na moje i doktor Krsti}eve osnovane, o{tre prekore odgovaraju: Doktore Batute, pa ovo je moja wiva! Zar neznawe i zabludu upotrebiti u svoju korist i to ba{ u najpresudnijim trenucima ìvota parohijana?! U bole{tini! Je li to zada}a bo`jih slugu?! Ali moè ti sve{tenik i veru odràti, kao otac Radivoje {to je, samo kad ho}e...
SVETINI VAQA OÎ ZAMAZATI

Znao sam Aleksandra jo{ iz doba |akovawa. Jedva da je svr{io ne{to malo medicine, pa je odmah zgrabio posao sreskog lekara. Desim se kod wega jedared kad je primao bolesnike i videh ovo. Bolesnik sedi i zagledao se u doktora Aleksandra. [ta taj radi... Doktor pregleda bolesnikovu mokra}u... Ali kako? Bocu s mokra}om poloìo je nasred stola, uzeo dvogled kojim se svet u pozori{tu sluì, pa na wega posmatra onu bocu ~as s jedne, ~as s druge strane... Obilazi je odasvuda, pogdekad se duè u wu upiqi... Misli{ opservator je, vaseqenu prou~ava. 84
Bolesnik ga sve to sa strahom prati pogledom i jedva ~eka da se sve svr{i, da ve} jednom dozna {ta mu je... Doktor Aleksandar je svr{io. Pri|e bolesniku pa mu stade naduga~ko o wegovoj bolesti razlagati i latinskim tuma~iti. Seqak blene. Ni{ta ne razume. Jedva je shvatio {ta }e s ono par~e artije, s receptom dakako, {to mu ga je doktor Aca prepisao. Kad je po{ao, dade lekaru dragovoqno jo{ vi{e nego {to mu je ovaj iskao. Vaqda misli: zasluìo je u~eni ~ovek za toliki trud. Ostali smo sami. Ja prasnuh u smeh, pa }u kolegu Acu zapitati: More, {ta ti to radi{? Zar se tako pregleda i upu}uje bolesnik? Zar se mokra}a tako ispituje? Ne zna{ ti to, amice mio! Seqak ti je to... veli mi on, udaraju}i glasom ja~e na re~ seqak. Pa }e nema~ki: Man muss den Leuten imponieren! {to }e zna~iti od prilike: Svetini mora{ o~i zamazati! Meni ve} prevr{ilo svaku meru, pa mu sasuh istinu u o~i. On se neprestano brani: Seqak je to, amice, ma gegula je to, bre, Batute!... Te se hladno rastadosmo...
85
86
V NADRILEKARI ZLODEJI ILI DRSKOST I ZLOÎN
87
88
Ja pomaèm zdravima, Bog }e bolesnima. (Izjava jednog starog vra~ara iz Prigrevice)
MILUNKINO BAJAWE
Sre}e me seqanka iz dobre ku}e. Nosi na rukama trogodi{weg sin~i}a, proma~e kroz crne ovce na drumu. Zaustavi se i nazva Boga, pa me oslovi: Doktore Batute, molim te da ti se poàlim. Ovo je moje dete... Prosti me, boè, beì svaki ~as napoqe. Sve krv. Pa mu, oprosti me, i crevo natrag ispalo... [ta, crnica, da radim s wim, ako Boga zna{? Vidi kako gori! Terleà ga izgore! Ne mogu mu se vode nadavati! Pogledam de~aka. Bolan, prebolan. @ut-bled, ispijen. O~i upale, nos se u{iqio, a jedva otvori usta{ca da ime svoje kaè. Posavetujem je i uputim odmah lekaru. Nije {ala, te{ka srdoboqa. Ho}u, doktore Batute, sutra zorom idem u grad! blagosiqa me seqanka. Ja bih zadovoqan {to sam je nagovorio. U|em u crkvenu portu, pa gledam za wom. Ali ona stade pred jedna crkvena vrata i po~e dozivati: O teto, o teto...! Na poziv iza|e omalena èna od ~etrdesetak godina i uvede je u dvori{te. Sedo{e obe na drveni ku}ni prag. 89
Ne potraja dugo, a vidim, kako tetka-Milunka drì u rukama nekakvu maramu te s wome neprestano oko deteta mlatara. Posle po ~asa obe se digo{e. Seqanka spusti neku paru na zemqu, leka radi, i ode s detetom ku}i. Tek tre}i dan dolazi gologlavi otac tog deteta i javqa mi kako mu je dete umrlo! Aman, nosiste li ga lekaru? Nismo, doktore Batute! ... One proklete ène! Jedna ti ovo, druga ti ono, pa me sklepta{e i zabuni{e. Ali koja vajda i da sam ga nosio? Wemu je i onako bilo su|eno da umre, pa {ta }emo?! te{i se nesretni otac. Mal da sam imao pu{ku pa da prvo pucam u wega, Vale moj, a posle i u tetka-Milunku, prokleta da je!
VADIO IZ @ENE DETE

Zamu~ila se mlada seqanka pri porodu. Eto ve} drugi dan se mu~i, a nikako da se sa detetom rastavi. Slegle se oko wena babi~luka sve ène iz sela. Jedna ovo, druga ono, ali sve gore... Babice u selu nema, a ko bi za poro|aj jo{ zvao lekara?! Ne sedi on u srezu, nego u varo{i!... I {ta li }e iskati?... Muke sve groznije. Jadna èna propi{tala, da mozak provri... Il pomaìte il me ubijte razleè se nadaleko. Ali kako }e, zgledaju se susetke oko we... Il pomaìte il ubijte! ~uje se glas porodiqe, tuàn da bi se i kamen smilovao. I na|e se izbaviteq. Neki seqak ho}e da vadi dete. Vadio je on iz krave tele i iz ovce jagwe! 90
Najposle ga pusti{e... I porodiqa dade pristanak... Za|e prqavom, nezgrapnom rukom u utrobu wenu i izvu~e iz we ali ne dete, no posteqicu!... Pqusnu krv... Porodiqa samo je~i. Ali sve ti{e. Agraisa. Ubrzo preblede kao krpa. Osu se po woj hladni znoj... Dade se u smrtne muke. I ne potraja to dugo ona zenu i izdahnu! @ene okolo zakuka{e. êtvoro nejake dece wene posta{e bezmaj~i}i.
I DANAS JE MALO PRODRMUSAM

Pri~a mi seqak Radenko: Doktore Batute, vidi, èna mi se zamu~ila da rodi. Osam je sahati uve~e, a mi na selu. Nadaleko nema tvojih kolega, ni prave babice. [ta da ~inim? Zovnem neku babu @ivanu, {to je po na{em selu i okolini babi~ila. Tek da se na|e oko moje porodiqe... No ~im stiè, ona stade zapovedati. Naredi porodiqi da preska~e preko konopca, pa neke ga}e i neke ko{uqe, dadne joj mutnu vodu da sr~e i neke vraxbine upotrebi. A meni }e zapovedni~ki: Mrdni se ti, le~ka, gospodine iz sobe. Lak{e }e se poroditi, kad je mawe nas oko we! Poslu{ah, u drugu sobu pre|oh. êkao sam i ~ekao, samo je babica @ivana ~esto izlazila iz sobe porodiqine i u wu se vra}ala. I ve} deset sati, ja nestrpen... Ne mogoh izdràti, nego u|oh u sobu kad babica. @ivana ode do kuhiwe da {to donese. [ta ~ini{, èno? pitam sa strahom. Eto s du{om ti se delim jedva kaza moja èna. Sva cepti. Oblio je znoj kao da je u turskom hamamu. 91
Ne pla{i se hrabrih je ja, a samoga me obuzeo te{ki strah. Budi slobodna! Sve }e se u redu srediti. Priroda }e se postarati za to! Ona po}uta neko vreme pa }e prekornim glasom: A {to si, Rade, zvao baba @ivanu? Pa da ti se na|e u pomo}i. Koliko da bude{ slobodnija, da ti olak{a poro|aj! Jadne mi lakote od we... uzdahnu moja èna. Da mi samo ona ne opteàva... A {to? Pa eto poro|aj se mogao svr{iti pre jednog sata, ali ga ona omete! Utom u sobu grunu babica @ivana i ne osvr}u}i se mnogo na mene prisko~i porodiqi, obuhvati joj trbuh obema rukama i po~e ga sna`no drmusati. Ja se zaprepastih. A moja }e èna iz svega glasa: Kuku, ku-ku!... Ne drmusaj me, @ivana vi{e, ako svetog Boga zna{!... Du{u }e{ mi izdrmusati! pa se obrati meni i zavapi: Spasavaj me, moj ~ove~e, ove mu~iteqke, ako srca ima{! Meni doktore Batute prekipe! Razdraèno podviknuh: ûje{ ti, strina, ne drmusaj vi{e moju ènu! Boga ti, gospodine, ne me{aj se u ènska posla! odgovori mi odre{ito i re{eno. Nego pre|i u drugu sobu na spavawe! i nastavi obra}aju}i se mojoj èni: Nego ti, }ero, stewi, stewi vi{e! pa i ona po~e da stewe kao da se pora|a. Nemam voqe ni da predahnem, a kamo li da stewem javqa se porodiqa slabim glasom. Ela, onda se odmori malo, ja }u kad se prinosi opet jave, da te dodrmusam! ne popu{ta baba @ivana. Vala vi{e ne}e{, ve} ako mene ne bude, mamu ti jebem! podviknuh ja i izbacih je naglavce iz sobe. Posle tri sata moja ti se èna sama porodi. A baba ti @ivana navali rakijati. Kad je trgla ~etvrtu, uze pri~ati: Da nije bio gospodar Radenka, dete bi se jo{ sino} rodilo. 92
Ja sam ve} tad bio, doktore Batute, mnogo mirniji, pa priklopih: Da nisam bio ja tu, dete se jo{ ne bi ni rodilo! A {to, ne zna{ ti to, moj gospodine! Kad se trbu malo prodrmusa, dete lak{e ispadne! tuma~i mi baba i krete kod porodiqe da ne{to oposli. Ali joj ja ne dadoh. Uhvatih je za oba ramena, pa je stanem drmusati iz petwih ìla. [ta to ~ini{, gospodine? baba @ivana }e. [ta? Pa drmusam te! Da lak{e ide{...! Hi, hi, hi! zasmeja se babica. Zar sam ja malo èna u selu porodila, pa }e{ ti da me u~i{!? Porodila si, dakako, deca nisu mogla u materama ostati, ali kako su se wihove majke porodile, to samo one znaju, mu~enice! Nego se ti pakuj, babo, i sretan ti put! te je prosto izbacih iz ku}e, ali sve po lepom, i kao {ale}i se. I danas kad je, doktore Batute, sretnem pokatkad, ja je, ma gde je sukobio, malko prodrmusam. Tek da joj malo olak{am putovawe. No, sada se, ìv ti ja, oboje tome smejemo...! Ina~e, kao da se od poro|aja moje ène, baba @ivana ne{to popravila u svom zanatu. ûjem da mawe drmusa nesretne porodiqe. I prime}ujem da je u na{em selu i mnogo mawe te{kih poro|aja nego {to je pre bivalo.
SUZAMA SE MRTVI NE DI@U

Stra{an je ìvot u Srbiji ovo se desilo u Leskovcu. Jedna majka koja je htela da umiri svoje dete od pla~a, zatraì leka od neke baba Pereskeve. Baba, naravno, 93
ne ulaze}i u to za{to dete pla~e, odmah re~e da ona ima za to pravi lek. Spremi neki maxun i preda toj majci da ova daje detetu po neku ka{ikicu... Pa ako se ne umiri da doda jo{ jednu... Dakle, sve prepisa po lekarski! Majka je sve tako uradila i dete se smiri. I zaspa. To je bilo posle podne. Dete prespava svu no} vrlo mirno, tako da je majci sumwivo bilo. Stoga pozva lekara, ina~e mog dobrog kolegu Konfina. Kad je dr Konfino do{ao i ~uo u ~emu je stvar, o ~emu se radi, i {ta li je po sredi, preduzme sve mogu}e da dete povrati i spase. I doista, donekle ga povrati. Dete progleda, po~ne disati i komunicirati s materom. U tom ga je stawu drào dobrih po sata, naredio {ta sve da se radi, sve to zapisao, pa po{ao daqe na svoj posao. Ali ne pro|e ni pola sata, a dete opet zaspa tvrdim snom i to takvim da se vi{e nije ni probudilo... Majka mu je kukala i plakala {ta uradi, ali suzama se mrtvi ne diù.
BABA STAMENA
Jedva je domilila do mene. Predvostru~ila se ko kop~a. Stewe, opthukuje... Pa }e kroz suvi pla~: Doktore Batute, pomagaj! Opthuknu duboko i nastavi: Zaboli me zna{ u dowem trbuhu! Ja se s po~etka ne fermam, kao pro}i }e, no sve mi gore. [ta bi jadna, nego bolna odem baba Stameni, na{oj kom{ijki. Pa {ta ti ona re~e? pitam je, Vale moj, ja. Ni{ta, doktore Batut! Opipa me malko, uze mi dva dinara za fizitu, i jedan za lekove. Privi mi ne{to spoqa na trbuh i }u{nu mi ne{to unutra, duboko u utrobu, pa mi pripreti: Ovo unutra da ne dira{, nikako! U 94
koje sam doba to metnula, u to doba, du{o, za tri dana da ga izvadi{! Tu moja bolesnica malo zastade, uze snage i iznemoglo nastavi: Ja sva sre}na... Ali za malo... Tek {to stigla ku}i, utroba da mi izgori. Kao da sam qutu èravicu u stomak metnula. Ali {ta }u? Stamena naredila da ne diram, moram trpeti... O~i da mi isko~e! Qutica me spopade! I eto u najve}im mukama, do|oh do tebe, pomagaj ako ikako zna{! Ili me ubi! briznu jadnica u pla~. Meni je, Vale, bi mnogo ào, te odmah pristupih poslu. Imao sam {ta i videti! Iz utrobe joj izvadim neki drowavi, sukrvicom opervaèni smotuqak, koncem povezan. Kad ga razdre{ih, tek tad imam {ta da vidim! Baba Stamena zavila istucana crna bibera, pa privila èni na rawavu matericu! Kad oprostih mladu bolesnicu od Stamenina leka, woj smesta svanu. Hvala ti, doktore, sto puta. Ruke ti se pozlatile! blagosiqala me jadnica. A ima{ li dece? Dao mi Bog ~etvoro, dva de~ka i dve devoj~ice! Sve jedno drugom do uveta! E ovako, odmah te stavqam u fijaker i idemo pravo u bolnicu. Smesta idemo lekarima, da urade {ta treba, ina~e }e{ plaho zlo pro}i! U~inim tako. I eto, vidim je s decom, pokatkad. A baba Stamena neka joj Bog sudi! Woj i woj sli~nim lekaru{ama!
95
ZAVEZANIH CREVA
Pri~ao mi doktor @ak: Vidi Batute, u bolnicu su mi doneli bolesnika na seqa~kim kolima s volovima. Bolesnik prekriven {arenicom i guberima. Mlad ~ovek, oko trideset godina. U licu sav crn, o~i mu upale, presami}en, je~i duboko. Uneli ga kod mene, poloìli ga na sto. Brat bolesnikov govori mi: Nema ni sedam dana kako se iznenada razboleo. Bio je pre toga jak i zdrav. Tek odjednom zanemoè! Po~e da ga zavija u stomaku. Boli ga, kaza, da prsne. Dolazile sve babe iz sela, jedna }e: Spao mu pupak, druga bi: Strunio se. Diza{e mu teglom pupak. Bi mu gore. Treska{e ga, meta{e lon~e na trbuh, gasi{e ugqevqe, od groba ga otkupi{e ali ne bi mu nimalo boqe. Za {est dana, da prosti{ niti je jeo, niti je nu`du imao! Po~eo da povra}a, du{u da povrati... Po~e smrad povra}ati! Od pre tri dana samo ti je~i i preme}e se! Ako ti, doktore, ne pomogne{, ne znam {ta }u i ko bi! Vidim, Batute, mon ami, zavezana su mu creva. Ve} dockan je. Momak je na umoru! Pozovem mu brata na stranu: Slu{aj, brale, ovde nema pomo}i. Mnogo ste zakasnili. Trebalo je odmah da ga donesete na operaciju, ~im zanemoè. [to ste oklevali?! Uh, proklete babe! jeknu bolesnikov brat. Sve su govorile: nije ni{ta, pro}i }e! I te no}i, moj Batute, re~e mi moj prijateq @ak nesretnik je izdahnuo u groznim mukama.
96
GWAVILICE ili BA[ ZATIRU NAROD

(Iz jednog sa~uvanog pisma) U svakom srbijanskom selu na}i }ete po koju babu sa zadatkom da gwavi ène. Jedna od gwavilica je udavila moè biti i stotinu dece, {to sve sama kazuje mirno. I sada, kad je doìvela duboku starost, ona predaje svoj drevni zanat drugoj, a ona se kao povukla. Veli ta gwavilica: Ne}u vi{e grehova da tovarim na svoju du{u, nek sad druga greh preuzme!
MA^KOVE U[I!
A {ta je va{em Marku? pitam zapaweno moju susetku Ivku. Gde su mu u{i?! Nema ih odgovara Ivka zbuweno. Kako to, majka mu stara! Pa tata mu ih odrezao, doktor Batute! veli ona i nastavqa kako ima nekakvu micinu, pa je sva~ime le~ila, ali bez uspeha. Sad joj je baba-Kolarica rekla da poku{a sa ma~kovim u{ima. Da ih na micinu privije, te }e boqe biti. I doista, micina ti zarasla? Ma jok! Rekla bih da mi je jo{ gore... @ao mi {to ne poslu{ah Jovku vidarku. Ona mi lepo re~e da rase~em zelenu gatalinku nadvoje, pa da je privijem na micinu! othukuje moja susetka Ivka.
97
OLOVNA GLE\ U RAKIJI

Gvozden Anti}, trgova~ki pomo}nik iz Kru{evca, do{ao je ovog leta (1923. godine), na bolovawe kod roditeqa u selo Poqnu (u Lev~u). Bolest od koje je bolovao be{e dosta opasna. Pored lekarskih pregleda i saveta, wegov se otac, u nestrpqewu da mu sin jedinac {to pre stane na noge, obrati za pomo} nekom Milisavu Jovanovi}u iz Milutovca, s kojim se pogodi da mu sina izle~i za 16 dinara. Kako pi{e Narodno zdravqe, Milisav uzme komovice, olovne gle|i i jo{ ne{to, sve to izme{a i preda bolesniku da ovaj redovno pije... Lek je imao dejstva. Za kratko vreme Gvozden Anti} je otrovan olovom iz gle|i ispustio svoju mladu du{u, ostavqaju}i nesretne roditeqe da ve~ito àle svoju nepromi{qenost i lakoverje. A lekar Milisav Jovanovi} ne priznaje svoj zlo~in. Niti ho}e da vrati uzeti novac.
SLATKE KRVI!
Zaredile redwe, pa ne pati{u. Naro~ito {arlah. Ja ti, Vale moj, po{ao poslom u varo{. Usput ugledam ~oveka gde hita na kowu. Kuda, prijatequ? zaustavih ga. U Trudeq, doktore Batute! odgovara mi on. Ra{ta ide{ ~ak tamo gore!? Ama, neka bole{tina obuzela de~icu, da ih podavi, pa po|oh do Jovanke vra~are. ûjem da mnogo zna ove de~je osipaonice. Aman, {to prvo ne ode doktoru, ~ove~e!? 98
Vala, ako ne zna baba-Jovanka, ne}e ga ni lekari znati. Ovo su stare babske bolesti, pa neka ih babe i le~e! Daj, stani, ~ove~e, ne vaqa ti poso! Lekari }e znati, {ta je... Ma, jok...! i obode kowa te odjuri uz put. Posle nedequ dana prepoznam ga u masi seqaka na lazareva~koj pijaci. Kupuje za da}u. [ta, zar za da}u, ~ove~e! Izgubio sam dete, ono radi kojega sam u Trudeq i{ao! re~e on i suze mu grunu{e u o~i. Ne rekoh li ti ja, bolan ne bio, da po|e{ lekaru! ukorih ga. E, kamo lepe sre}e da sam te, doktore Batute, poslu{ao! Sad bi mi detence ìvo bilo! uzdahnu pa nastavi: Posle sam ga i doktoru nosio, ali dockan! A {ta uradi baba-Jovanka? Vala ni{ta, ve{tica! ... Re~e mi da je dete slatke krvi pa ga ispijaju ve{tice! I dade mi neku vodu iz ugqevqa, da pije i da ga wome umivamo. Sve smo ~inili, ni{ta ne pomoè! Siroto moje detence! Vaqda si se sad uverio {ta babe znaju?! Jo{te kako, doktore! Kad bih ja bio neka vlast, sve bih ih pove{ao ili postreqao, li~no! Ovim rukama! i diè mu~enik kvrgave ratarske {ake uvis.
AMAJLIJE UBOJICE
Retko koje dete u srbijanskom selu da nema amajliju oko vrata. Pa ~ak i stasale devojke i momci nisu bez we. To je obi~no od koè ili ja~eg platna kesica, a u woj u{ivene vra~ke, koje, veruju Srbi, ~uvaju onoga koji to nosi. Amajlije postoje razne. Od groznice, od padavice, od jektike, od pu{ke. Naj~e{}e su amajlije od uroka. 99
Za svaku bolest u{ije se u tu kesicu po stvar~ica, recimo {apica od krtice, uvo od slepog mi{a, krilo no}nog paun~eta, pa~ji dvojak, zelemba}ev rep, krqu{t zimskog soma (mani}a?), ali i zemqa sa raskr{}a, pa tamjan i gorka so. Neko za{ije i komad alauna, drugi stakaoce, suvi povrati~... Amajlije su ustvari leglo raznih zaraza! I najne~istija majka mora bar jedared mese~no da svom detetu presvu~e ko{uqicu. Amajlija stoji prqava, masna, sjaji se od {troke, pa znojevi od zdravqa i bolesti i perut koè {to se na koìcu amajlije slepquju! Sad se, recimo, desi da dete uhvati neku zaraznu bolest gu{oboqu, {arlah, velike bogiwe, difteriju, srdoboqu... Dete prezdravi i majka ga po nare|ewu doktorovom okupa, presvu~e u ~isto. Ali nesre}na amajlija prqava i ugla~ana, visi i daqe o detetovom vratu. A na woj nebrojeno zaraznih klica... Sa ovom zaraùju}om amajlijom dete odlazi me|u drugove, u {kolu, u kom{iluk. Ili ga, dovoqno je i to, majka pu{ta da se igra sa sestricom ili bratom. I amajlija u~ini svoje... Posle nekoliko dana eto ti zaraze na drugoj deci. A majke se ~ude otkud kad su ku}u iskre~ile, decu presvukle i u ~isto ih obukle. Amajlije se ne se}aju! Kad im lekar kaè {ta je ne}e da poveruju!
LEKARA! ... SVE]U! ...

Neko je oboleo u ku}i. Uzbunila se ~eqad. Uroci! Letite po hoxu-Saliha! Tr~i po ~ika-Branu! Ili doktora Jona! 100
Po fra-Filipa! Brzo Magdolnu! Nemoj, nego po popa @arka! Vri, brate, sva ku}a. Bolesnik se stropo{tao u kakav smrdqivi zape}ak. Leì na slami, smu~ilo mu se od gada i smrada. Eto ti i hoxe-Saliha sa tri zapisa. Jedan da se pojede, drugi da se nakadi, tre}i vaqa uza se nositi... I bolesnik, {ta }e, pojede prvi, pa se pobquva... I nakadi se jednom i tri puta se zatim onesvesti... I jedan zapis Salihov poveza {pagom oko struka, i tri puta mu noge klecnu{e... Bi mu mnogo gore, a ~eqad ku}na se sloì da zapisi nisu dobro pogo|eni! Sad dolazi baba-Magda sa ~udotvornim travama. Ne}e para, za razliku od hoxe, nego i{te {iqeè. Donela bolesniku ~itavu ba{~u suvih trava. Kako si, bolan Todore!? Sve to gore... Moè{ li bar malo jesti? Ni{ta sem qute rakije. E, dobro. Kad je tako, evo ti trave, pa ih u rakiji uzimaj za punih 40 dana! ... I pro|o{e 14 dana, bolesniku jo{ gore. Nude ga kupusom i suvim mesom, obranim sirom... ali on ni{ta ne moè. Trbuh mu se ubredniso kao bukara. I pop @arko i fra Filip su svoje o~itali, ali ni{ta ne pomoè. Pop je dodu{e preporu~io boqu ~isto}u, ali ko }e oko bonika toliko poslovati!? Svaki se ~as znoji i mrqa, ko bi ga napresvla~io! kaù me|usobom. Fratar je rekao da se soba obavezno vetri, ali to nije dobro, jer }e bolesnik ozepsti, odgovaraju uku}ani. Bolesnik se ve} zamu~io, predi{e a sad }e tek prijateq-Luka: Trebalo bi da se zove lekar iz grada! 101
U to povika{e drugi: Sve}u, brzo sve}u! Dva-tri zeva ... i samrtnik Todor ode.
BABA-PETRIJINA MRTVA KOST

Baba-Petrija ima na levom obrazu nekakvu prqavu, mrqavu bradavicu veli~ine dvodinarca. To mi je veli baba-Petrija mrtva kost. Ja wome le~im! Le~im od svake bolesti! Tako danas, tako i sutra. Posta baba-Petrija ~uvena vidarica. îm se ko razboli, vodi ga Petriji vidarici. A ako je zovnu, ova dobra du{a odmah pohita, pohita kao besomu~na. Zatraì u ku}i ~iniju i vode koja je pod vedrim nebom preno}ila! Nad tom vodom izmrmqa nekoliko nerazumqivih re~enica, zamo~i i pokvasi wome svoju mrtvu kost na licu i dobro je ispere. Tu vodu zakrsti, te je daje bolesniku po tri puta. Ili mu naredi da se tom zakr{}enom vodom mije pri izlasku sunca i posle zalaska sunca... Razume se da baba-Petrija ostaje tokom le~ewa u ku}i bolesnika. Ona je i s malim zadovoqna. Jede i pije s uku}anima. Ponese na koncu i {togod ku}i... u hrani ili novcu. Tek woj stiga. Mrtva kost joj se sasvim lepo ispla}uje.
102
DR VALETOV LOVAC NA LISKE

Kaèm ja, dr Vale: Vra}ao sam se na kowu iz Prwavora Doweg. Bo~i se moj Vihor, duraka se, mislim, nije dugo jahan, i teram ga polagano. Odjednom se ukopa ko pro{tac. Ni makac na daqe, ko da je, ne daj boè, magarac! Vihore, |ido! bocnem ga petama, ali jok! Ustobo~io se, budala-kow. Osvrnem se oko sebe i ugledam ne{to crno, kako leì kraj kanala, u tr{}aku. Sja{em, pa istiha i na prstima ka tamo. Pri|em, a ono ~ovek. S pu{kom uperenom ka vodi. Okrete glavu, gazda Milun, najbogatiji Prwavorac. Dobra ti sre}a, gazda! viknem. O, ti si, doktor Vale! sko~i gazda Milun na noge i stidan osmeh mu zaiskri u uglovima usnica. [ta to vreba{, qudino! re}i }u ja. Lisku, doktore! Crnu lisku...! U nedoumici sam, nisam znao da je gazda Milun lovac. Nisam znao da se lovom zanima{! reknem. Pa ni ne zanimam se, ovo je, da rekne{, vi{a sila! kaè nekako snishodqivo gazda. Kakva sila, od boga ti!? I gazda Milun mi tihim glasom ispri~a: da bi se izle~ila mu{ka nemo}, vaqa crnu lisku ubiti, lisku koja po pesku vazdan tr~i. Vaqa je odrati i ispe}i, pa pojesti na{te srca... Vaqda {to sam lekar, moj Batute, sve mi to Milun ~isto priznade. A posle kad sam ga obilazio, na praznike, uvek bih zapaào kako me wegova po lepoti nadaleko ~uvena èna Soka, ispod crnih trepki, gleda. 103
SKIDAWE MRENE (BEONE)

Ovo je, dragi Vale, moje li~no se}awe, iz ranih dana karijere, po svem na{em narodu. Kada sam leti 1894. godine primio hirur{ko o~no odeqewe Zemaqske bolnice u Sarajevu, imao sam priliku da nai|em na vrlo sveè tragove narodnog reklinatora. Prvom takvom bolesniku koji mi je do{ao, reklinator je operisao oko pre dve godine. To be{e neki stari Muhamedanac, koji je na moj savet pristao da ga ponovo operi{em, jer na operisano oko ba{ ni{ta video nije. Operacija je uspela i Muhamedanac je bio presre}an. Od to doba umnoì{e se takvi slu~ajevi. Za malo vremena sam susreo trideset reklinatorovih pacijenata. Od 47 pregledanih o~iju primqenih bolesnika, samo sam dva puta zabeleìo dobar vid, a jo{ dva puta vrlo dobar. I uop{te u govoru, s prostim narodom, video sam da su qudi navikli da posle operacije oka te{ko moè biti boqe! Od uglednog Muhamedanca Avdage Oègovi}a Kotura, ~uo sam da je neki âkarevi} izvr{io mnoge reklinacije i da su mu svi bolesnici, ali do jednog, oslepeli. On sam je do{ao k meni jer su mu bili poznati rezultati âkarevi}evih operacija. Naravno, probavao sam na svakako, ali tog narodnog operatora nikako nisam mogao da sretnem. Po pri~ama drugog jednog Muhamedanca, opet vrlo starog ~oveka, âkarevi} je operisao indijsko-arapskom metodom, pomo}u jedne igle. Zauzeo sam se i Zemaqska vlada je zabranila âkarevi}u vr{ewe opasne prakse i on se iz Bosne iselio! Ali vrativ{i se jednaput u Bosnu, on je za samo pet nedeqa povratnog boravka obavio ~ak devet operacija 104
iglom. Upoznao sam wegovu pacijentkiwu, jednu staru Bosanku, koja je oslepila. Od Riste Jerakovi}, stare 58 godina, pravoslavke iz Travnika, ~uo sam ovu kratku hroniku: âkarevi} sada ìvi negde u Turskoj. Meni je skino beonu s levog oka, po{to mi je povezao desno. Pre toga je naredio da svi uku}ani iza|u iz sobe, te tako niko nije vidio kako je halatkom on radio. A meni se ~ini da je beonu skidao nekim malim, o{trijem noèm. Dok mi je beonu skidao, ni{ta me nije bolelo. Po{to je skidawe svr{io, udario mi je na oko jedan melem, {to ga je na~inio od belanceta, bra{na i alpamuka. Taj mi je melem metao svakog dana za ~itava dva mjeseca... Ja sam na lijevo oko pogde{to i videla, mogla sam razabrati da li je dan ili no}. Vidjela sam kad {to promine pokraj mene. Posle pola godine oslepila sam na wega sasvim. Ima tri godine dana kako podnosim stra{ne muke u tom oku. Posebno kad nazebem... Drugi jedan bolesnik, Selimovi} iz Vakufa pri~ao mi je da ga je âkarevi} operisao sa azistentom kog je uzeo iz bolesnikove okolice. Asistent bi stojao iza bolesnika i drào mu glavu. Pre svega morao se âkarevi}u zakleti da }e u vreme operacije strogo gledati me|u ple}ke bolesnikove. Neposredno posle operacije beone, pravio je âkarevi} i opit sa Selimovi}em. Morao je ovaj da mu broji prste, poga|a boju brade... âkarevi} mu re~e da uspeh operacije zavisi samo od wegovog potoweg vladawa.
105
U NI[KOJ BOLNICI
Do{ao sam poslom u Ni{, u bolnicu kod dobrog kolege ]iri}a. Pretresamo jedno stru~no opti~ko pitawe. Zadubili smo se, dok se na otvorenim vratima ordinacije ukaza lice bolni~arke Stane. Ona }e lekaru: Do{ao je jedan seqak, gospodine! [ta mu je? pita kolega ]iri} preko voqe. Reumatizam, odgovara dobra Stana. Podaj mu der, Stano, deset grama salicila! Razumem, doktore i sklopi vrata. I mi produìsmo na{ stru~ni razgovor. (Ja se posle setih divne êhovqeve minijature ...)
BOSANSKI HIRURZI
Zbog lo{ih voda, kamen u be{ici u Bosni je vrlo ~esta bolest. Za pet godina ja sam operisao sedamdeset qudi od be{i~nog kamewa. Do skora su se tim delikatnim poslom ina~e bavili samo narodni vidari zvani rufetlije. Interesantno je da oni {troje i marvu. Po Albaniji i Crnoj Gori putuju qudi koji se bave obojim poslovima. êsto su to katolici Arnauti koje narod zove Toske. Vrlo opasan rufetlija bio je osamdesetih godina pro{log veka u bawalu~kom okrugu neki Ivan Kosor Radi}. O wemu sam ja saznao iz sudijskih poziva, jer su ga ro|aci operisanih, koji su mawkali, tuìli. ûdnovato je samo to {to su ga ro|aci tuìli da im vrati honorar, a ne i za {to drugo! Ivan Kosor Radi} be{e katolik, naobraèn ~ovek, znao je latinski i starogr~ki. Be{e i mlad, 37 godina je 106
imao. Pri tu`bama se branio da je on pre okupacije slobodnu praksu imao. Da li je sada ìv, ne znam. ûo sam i za Jozu Brzicu, dun|erina, ro|enog u êhaji}ima. Vidao je kostolome, i{~a{ewa, razne rane i vadio je zube po narodu. A dun|erija mu bi osnovni zanat! Brzica je ve{tinu pokupio od oca, koji je opet to pokupio od jednog Ciganina gurbetlije, kojem je neko vreme, mesec-dva asistirao. Stari Brzica je kaù godi{we izvr{avao po 35 operacija va|ewa kamewa iz be{ike. Kad stari Brzica ode, Jozo preuze praksu ali mu prva tri pacijenta umre{e, te se on popla{i i prekide tu praksu. Ali pre trideset pet godina skoli ga jedan Livawac Rami} da ga operi{e na silu boga. Ta mu operacija uspe i on se osmeli pa krete da obnove radi. Posle 1891. godine znam za wegovih 16 operacija. A on sam mi je rekao da mu je bar trideset pacijenata mawkalo. Za operaciju name{tao je bolesnike u tipi~ni poloàj va|ewa kamena, a qudi bi pacijenta ~vrsto dràli. Saterav{i levi kaìprst i sredwak, a kod dece samo kaìprst, u ~mar, potisnuo bi Brzica kamen toliko da bi ga na me|ici mogao opipati. Zatim bi zarezao malim noèm desno od sredwe linije povrh ~mara, uporedo sa vodopustom u pravcu kamena. Toliko bi zarezao dok ne bi do mehura dospeo. Zatim bi ra{irio zarez u mehuru savijenim noèm koji mu je sluìo da u kamenu napravi ogrebotinu, koja }e mu pomo}i pri hvatawu i va|ewu kamena malim kle{tima! Ako bi opazio da je kamen srastao sa be{i~nim zidom, on bi ga pa`qivo odlubio kanxom. Ako bi kamen pak bio preveliki, te bi ga te{ko bilo izvaditi, on bi ga salomio ve}im kle{tima i koma|e izvadio jedno po jedno. Re~e da nije imao pove}eg krvoliptawa, a mawa bi savla|ivao levawem vrelog uqa i time {to bi zarez pritiskivao re`wem tvrdo kuvanog jaja s dva ùmanca tzv. dvojka. Ranu je ispirao vru}om vodom i me}u}i fla107
stere, te nare|uju}i strogu dijetu. Operisani nije smeo 3-4 dana ni vode piti i nikakve druge hrane uzimati sem mleka, pirin~ane ili je~mene ~orbice... Ako bi pacijent umro, Jozo Brzica bi to svaqivao na ne~isto}u bolesnikovu ili je govorio da je rana ozebla... Interesantno je da je odbio da svoj na~in operacije kamena pokaè na mrtvom telu. Bilo mu je draè ako bi mogao da radi in vivo. *** Isto ovako je operisao Avdija He}imovi} zvani He}im iz Visokog. Ve{tinu je nasledio od oca, a ovaj od svoga oca. Dakle tri generacije He}imovi}a bavili su se ovim opasnim zanatom. Jedan wegov pacijent iz Br~kog mi re~e da je od 27 operisanih jo{ jedino on u ìvotu!
***
Od dobrog trgovca Nasufa Wuhara iz Pqevaqa ~uo sam dosta o operatoru sanxa~kom po imenu Be}ir-aga êlebi}. Ovako mi je pripovedao Nasuf: Moj sestri} Zejanil Bajrovi}, koji sada ima 8 godina bolovao je od kamena u mokra}noj be{ici. Te ti mi pozvasmo Be}iragu da on izvida kamen Zejanilu. Vezao je dete na jednu podebelu dasku i dao mu da popije jednu ~a{u qute rakije. I onda je Be}ir-aga zasekao jednim kusastim noèm na onom mestu izme|u mo{wi i ~mara, po me|ici, i izvadio kamen prstima. Kamen mu se pri va|ewu rasprsnuo, a dete palo u nesvest. Osvestilo se posle dva sata, po{to je kurtalisano kamena. Dva dana je Be}ir-aga bio kod nas u ku}i i o detetu nam brinuo. Kad je otputovao, napravio je da dok rana ne zaraste, Ze108
janil jede pomalo ~orbe i mleka, a nipo{to za~iwena jela. On radi samo u Novom Pazaru, a na{eg Zejanila je dobro operisao pre dve godine, slava neka je Alahu.
***
Razmi{qao sam puno o ovome. Te{ko je naravno pozdano odrediti odakle su bosanski vidari nau~ili svoju ~udnu ve{tinu. Ponajverovatnije }e biti da je taj na~in rufetlijskog operisawa do{ao me|u wih, nekako, s Istoka, s kojim su ove zemqe, odvajkada, bile u znatno te{wem saobra}aju nego sa Zapadom. Od mog prijateqa, klasi~nog pesnika besmrtnih Osvetnika, starog fra Grge Marti}a, ~uo sam da su ~este posledice ovakvih zahvata narodnih operatera da pacijent vi{e ne drì mokra}u i da se ~esto javqa mu{ka nesposobnost i jalovost.
PODBACILE JOJ NEUKE @ENE

Evo me, evo kakvi smo mi! Evo mlade prvackiwe (prvorotke) gde se mu~i i previja, ledeni je znojevi spopali. Obrazi joj gore i od muke i od stida. Poro|aj je tu. Pogledajte samo ute~e od ~eqadi u pojatu. Tamo }e u slamu! û~nu se za vratima, je~i, stewe. I ìvot se od ìvota rastavi. Dete ugleda sveta, ~u se kmeka... Za koji ~as, a eto ti mlade, onako satrvene i blede, bez kapqice krvi u obrazima, s detetom u prega~i. 109
Dobre du{e na{e primaju dete sa zaguqenim pupkom. A wu polumrtvu guraju u neki buxak...! Druga mlada ra|a u sobi. Vaqa zvati babu ve{takiwu. Vaqa babiti... I evo je, ide baba... Ko crna utvara. Rakija joj te~e iz o~iju i nosa. Svojim duga~kim noktima, koje je podrezivala pre godinu dana, ~upka li{}e s nekog korenca, koji nosi za svaku nu`du... Evo je, banu u onu sobu, streqa o~ima i ne{to mrmoqi... I sad }e ta babura majstorije medicine pokazati! Najpre sa sebe skida tkanicu pa porodiqu opasuje preko krsta i trudna trbuha. Boli, boli! vi~e patnica. Baba se ceri: Tr~i, }ero, tr~i, pa }e ti biti lak{e! Porodiqa tr~i, ali je muka sve ve}a. A, jao, jao! Popni se le~ka, }ero, na onaj sanduk pa odatle sko~i, akobogda devet puta na devet strana! Tup!... tup!... Tup...! tup!... A, jao, jao! Dr` se! A jao... Porodiqi se okrete soba, zavrte svest i ona se sru{i ko pro{tac na pod. Da ti je ìva glava ... umrla Sava! sutradan se ~uje po selu. Pokoj joj du{i, te{ko je uvek ra|ala... Pobaci{e joj neuke ène!
110
LO[O VREME NASTANULO

Ovu bele{ku sam dobio od ni{kog doktora ]iri}a. Sg, }ero, sg... Dok bogorodi~ka uzja{e na kowa si, dok stigne... Oti{la si je na drugu, dok wuma raskrsti, tg }e i tebe! Ne se pla{i, Daro! Od kako babvujem, ja ti si lupnem ènu odonud, odovud, isfrqi se dete ~ak za po vrata! A ovaj sg u~evne babice i dokturi obale si ènu u postequ da gu svu uprqa... U krevet se èna ne moè da porodi... Lo{o vreme nastanulo! Dok su bile bule i oxe, nama si je boqe bilo! Sg dokturi i u~evne babice, pa ène boluju od matericu. I~ se ne sramuju, Daro. Raskvacale se ko kvo~ke si. Iska da si leì sedam dana u postequ, a muì gi slu{aju. Uf, uf! Pa ~to boli gu materica!... Toliku sam decu izra|ala ... nesam znala za tu boles. Ovoj sg kako koja ajd u ]iri}a doktura u Ni{, na reparaciju, da gu jebem! Lo{o vreme nastanulo! Sg odnesem dete od saba u crkvu, dre`dim si o}e li se pop smiluje da gu krsti. Vika ni pop: êkajte, bre babe, ima da donese varo{ka babi~ka dete, pa }ete vi... A ona dok se duzdi{e, deca si pocrka{e ~ekaju}i. Nije ona za toj poso!... Dok lausa leì u lausluk, }e gu oprosti... Glaj si poso, }ero Daro. Sg se rodi dete, uzne gu varo{ka babica za noge ... o}e gu trese, bije gu po grbinu, o~i }e mu isko~e na dr{ke! Jo{ i ruke peru, jo{ na pupak i pamuk mu me}u, wemu... Na{e si mnogu je boqe! Zasolim si na dete pupak s tucanu kafu ... radi mu rana tri meseca. Ako se prekara, kismet mu od Boga... Ni doktur ]ira mu du{u ne moè da zadrì!
111
MAGARE]A KOPITA
Gojko Steki} Cvrle iz Mo{tanice pro~uo se da zna le~iti od padavice odnosno goropa{tine. Cela ga okolina zna, glas se razneo i u udaqenije okruge zemqe Srbije. Koga god goropa{tina sna|e, ide Cvrletu u Mo{tanicu, dobro mu plati i dobije lek. Niko se ne se}a i ne raspita je li taj lek kome pomogao i koga je ba{ izle~io. Nose ga jadni bolesnici godinama o vratu ... sve u zlu dobra o~ekuju}i... A ~isto mi je, kao ozbiqnom ~oveku, zazorno da Vam, ja doktor Batut, kaèm u ~emu je taj lek... Gojko s nadimkom Cvrle je svim bolesnicima davao jedno i isto: nosili su u vratu komadi} magare}eg kopita, tako zgodno okovanog da se moglo o vrat obesiti!
BABA-MAGDINI LEKOVI
Znala je baba-Magda le~iti ceo svet. Ali morao je i woj da osvane Crni Petak. I ona koja je protiv boqetica imala stotine lekova, sada se oko sebe slabo snalazila. Odoh da je obi|em, jer je i ona mene pose}ivala kada bih se razboleo. Tamo kraj wene posteqe stajahu: grebena, noèvi, {ipkovi, glogovi, krupni kaqci, jar~evi, vretenca... Sve {to moè da reè i bode! Tu bi i jedna pu{ka {tono je ubila Aganliju. Re~e mi baba-Magda da je ve} sva{ta privijala na probade i pila razne vode ali probadi joj ne minu{e. O, pa ti sve moè{, baba-Magdo!.. Da pogledam, da te le~im {to mognem! 112
Ne}u ja, Batute, i~ ne}u da umrem. Ne se nadaj na moju smrt! Ama, baba-Magdo, ja i ne èlim da ti umre{, daleko bilo! No se bojim da ne ode{ na onaj svet sa svim tvojim ve{tobama, a ne kaè{ ih bar meni za ìvota! Gleda me baba-Magda nekako neumoqivo: To ti se, Batute, ne kazuje svakom! Nisam ti ja svako, baba-Magdo, kaì mi, ìve ti o~i, lek od glavoboqe zaokupqam je. Baba Magda se naè s posteqe ka meni, pa }e ti: Do|o{e dun|eri da seku gredu, seko{e, ne mogo{e, ja do|oh i presekoh! [ta ti je to, baba-Magdo? To je basma od sekavine! re~e ona pomireno. Samo si tri puta prebaje{ i sevawe prestane ko prese~eno! Kaì mi, onda, leba ti, baba-Magdo, od zau{aka. Mnogo dece pati od wih! Ona otpo~e: Bez oca se zadelo, bez majke se rodilo, bez kuma se krstilo, bez kamena se razbilo! Ustuk, ustuk quta boqka, tebi tuna mesta nema! A od blage boqke?! E, to ti je skupocena basma. Niko je u selu ne zna. I ja }u je samo mojoj snaji kazati! Baba-Magdo, pa ja sam lekar, ne}u ja po selu da bajem! Batute, {to mnogi znaju, od tog vajde nema! Tu ti ne mogu kazati, al nikako! odmahnu ona glavom i prileè, gadni probadi je opet skoli{e... Te no}i su probadi baba-Magdu savladali, sutra smo je u ki{no popodne sahranili. Pregledali smo wenu apoteku. Dobrodu{na snaha baba-Magdina, Leposava, izvu~e iz buxaka stotinu andraka i adromoq~ina. Tu su ti: od dva brata krv, ~ingili kamen, sulimen, naranxasto {umsko pile, usutbe~, blejd113
vejd mast, }erementija, suvo {umsko pile, crni tamjan, paun~etovo krilce, {ipkovi, glogovi, lisi~ija glava, mrtva~ka kost, zemqa sa neznan~evog groba, morija, balega, sviwska, ma~ija pa i ~ove~ija balega, tako|e, crno pero od patka, belo gu{~ije pero, ostru{ka, ze~ja {apa, dvojci i zaptci od morkiwe, ze~ji rep, ma~ja {apa, ma~ji srt, krilo kakvkaskog po{tara, osu{eni qiqak, àbji bata~i}i, dosta belih mi{jih repova... i ve}, dragi Vale, ne mogu daqe da nabrajam. Stuì mi se na baba-Magdu! Da bacimo ovaj brlog! predlaèm snahi Leposavi. Bacaj sve, doktore Batute, samo mi lisi~ju glavu ostavi! Ona je ubijena na Veliki Petak i zato je lekovita. Moja svekrva je wom svaku boqku le~ila! Dobro bre, majka mu stara, Leposava, a {to sebe onda wom nije izle~ila? Woj nije bila sudbina da vi{e ìvi! Pa kad sudbina odre|uje dokle }e ko da ìvi, {ta }e ti onda ta glava! Da je bacimo... pa evo smrdi! Ne, ne, molim te, doktore! Sve drugo odmah baci, samo mi lisi~ju glavu ne diraj! Ona je smrdela samo za godinu, dok se nije osu{ila!... Ja tako bacih u plamen celu baba-Magdinu apoteku, a lisi~ija glava osta snaji Leposavi za spomen na babine ve{tobe!
RAZLOM PORODIQE
Kaè vam doktor Batut: Ve} mi sva{ta verujete, vidite da samo istinu pi{em, no ovo te{ko da }ete mi isprva poverovati. Ali ta~no je. 114
Pri dugom i te{kom poro|aju, neke narodne babice razlamaju trudnu ènu, porodiqu! Evo kako to u~ine. @ena stane pravo, savije ruke u laktovima i izbaci ih malo unatrag. Babica priqubi svoja le|a tik uz wena i promakne svoje ruke kroza wene. Sad se babica polagano sagiwe, a trudnica sve vi{e za wom podaje, dokle tako u tom sagiwawu digne je od zemqe, pa je treska na svojim le|ima u tri maha i po tri puta kao amalin onaj svoj teret na samaru! Neki put veù trudnu ènu za ramena tkanicama, ~iji drugi kraj veù za gredu na tavanici i tako je ostave. Ovako vezana mogla se sasvim slobodno osloniti na ramena babi~ina kad je savijaju poro|ajni gr~evi, jer se wena teìna prenosi i na gredu. Ovako vezana ostaje porodiqa sve dotle dok dete ne rodi i ne izbaci stequ koju pogdegde i loòm zovu.
NA NEZNANOM GROBU
Pokojni Pera Stefanovi} Guka bio je poznat u celom Draga~evu kao vidar gospo{tine, padalice. Nadimak je dobio po golemom modrom ~voru na vratu. Zvali su ga na sve strane, bogati trgovci iz Vaqeva i Kru{evca, slali su po wega karuce i on je odlazio ili dolazio da ih le~i. Wegovo bajawe je sa~uvao wegov posinak Vasilije Nikoli} iz Lisica. Guka mu je svoje tajne poverio pred smrt. Vasilije je ina~e mlad i dobar ~ovek. On ne basmari, ve} mi je drage voqe ispri~ao kako mu je poo~im le~io. Evo ti ga kako: 115
Guka je imao naro~iti jatagan za taj posao kojim je po bojevima nekoliko turskih glava odsekao. Taj se trofejni dugi no` ne vadi iz kanija ni dawu ni no}u, pa se ni u odbrani ìvota ne sme upotrebiti! Mesto jatagana Guka je znao da upotrebi i takav no` koji je kova~ u gluvo doba skovao i koji je bio nov-novcat. Ovako ide tok le~ewa. Od ku}e bolesnikove a po tami po|e najpre vra~ar Pera. On nosi go no`, jer se sada mora iz kanija izvaditi. U drugoj ruci nosi crnog petla bez ikakve belege. Mora biti sasvim vran taj petao. Za wim ide pomo}nik koji se vodi da bi se slobodnije i{lo, jer je gluvo doba. Za pomo}nikom kora~a bolesnik, samo u ko{uqi i ga}ama, a ako je ènsko, samo u ko{uqi. Na putu se ne govori i ne osvr}e. Mora se poneti i preobuka. Ako je bolesnik mu{ko, nose se nove ga}e i ko{uqa nova, a ako je ènska, opet samo ko{uqa. I tom troredu upute se na seosko grobqe, koje mora biti preko reke ili potoka. Kad ve} stignu na grobqe, wih troje pri|u nekom neznanom grobu, gde se do tada nije vra~alo. Ako bolesnik poznaje taj grob, on }e bez re~i pristupiti drugom grobu. Na tom grobu ni natpisa ne sme biti. Tada se bolesnik skine gol golcat, legne na neznani grob glavu na glavu groba, a noge ka nogama groba. Sada Guka onim svojim trofej-noèm opkroji grob po~iwu}i od glave bolesnikove pa teraju}i ka nogama. Po{to je bolesnik opkrojen, Guka tim noèm iskopa vi{e glave jednu rupu, pa na onim skinutim preobukama otfikari crnom petlu glavu. Ko{uqa se mora okrvaviti! Zatim se petao umota u tu krvavu preobuku, a lekar triputa glasno uzvikne: Odstupi ne~astivi! Onda se petao s krvavom preobukom zakopa u onu rupu ~elo glave, paze}i se da sva krv na woj ostane. Zatim se u kasu grabi natrag, bez re~i. Bez smejawa i bez okre116
taja. Kad stignu do reke, bolesnik se tu preobu~e. Lekarija je zavr{ena, sad mogu govoriti {ta ho}e. Svakog bolesnika koga bi Guka tako le~io, vodio je sutradan u crkvu, u koju bolesnik nije stupao. Tu je ~itana tzv. velika molitva. Potom bolesni stane do severnog direka, a Pera mu Guka u drvetu prereè preko glave jednu zarezotinu, zapravo mu obeleì visinu i potom kusturu odn. noì} baci. ûdno je ali su Srbi Guki verovali u tu vragoliju. Sve{tenici su pak morali da popu{taju ovoj praznoverici, jer se familija bolesnika strahovito zauzimala a dobro i pla}ala, da se ba{ ovako postupi. Pop Dobra Stanojevi} iz okruga smederevskog, docnije i vaqevskog (ka Maqenu) dobijao je sudska uverewa da je ovako le~io i izle~io puno bolesnika. Sirotiwu je le~io za pojas i ~arape vunene, a gazde, bogme, za pare. Ne mogu, Vale, a da ne vidim Guku kako se no}om s nemom svojom dru`bom pribliàva malenom grobqu, preska~e vodu, uz sav onaj huk }ukova i {um moravice {to i sawah jedno~, ako mi moè{ u sve ovo poverovati.
VLASAC
U srpskom narodu ìvi praznoverica da u ranama koje se dugo zale~iti ne daju ìvi crvi} zvani vlasac... Neki ga me{aju s parmakom, crvom koji ìvi u rogovima ovaca i koza. Se}am se dobro kako me je, davno je to bilo, jedna seqanka le~ila od ovog crvi}a. Bejah u ~etvrtom razredu gimnazije, kada mi se na desnoj cevanici pojavi otok. Posle ~etiri meseca otok se provali i rana krene da radi. Obra}ao sam se lekarima, 117
oni preporu~i{e operaciju. Ne imaju}i kuraì da se operi{em, po~eh da idem po babama. Stavqale su mi baba-Jevda, baba-Magda (pokoj joj du{i!), baba Anastasja i neke druge listove repu{ine, mu{ke i ènske bokvice, hajdu~ke trave, od luka listove, od rastavi}a i skori{a, tako|e... I neke meleme, ne se}am se sve koje... O {kolskom raspustu odem ja ku}i i tamo opet produìm dugotrajno le~ewe, nekim melemom na bazi p~eliweg voska... Jednoga dana odem u goste svome te~i Dikanu, koji je u selu drào mehanu... Poramqivao sam u hodu, pa mi jedan seqak, te~in prijan, preporu~i svoju susedu Ran|eliju koja je majstor za rane, kako re~e... Do|e doti~na Ran|elija i pogleda mi ranu na nozi... Re~e ozbiqno, gledaju}i me u ~elo, da se ni{ta ne brigam. U rani je, de~ko, vlasac, ali ja }u lako s kvarwakom na kraj! Naredi Ran|elija da zakoqu ovcu i izvade joj belu xigericu. Ona rase~e tu xigericu noèm po sredini i tako toplu mi previ na nogu, te naredi leàwe. Leào sam tu nekoliko sati, onda mi ona skide zavoj, odnese ga u dvori{te i vrati se zadovoqna lica, posle minute. Dobro je, Mi}o moj, iza{ao je poganac... A sad }e{ lako, rana }e da zaraste za pe-{es dana... Pro|e tako i ceo raspust a moja rana ne zara{}uje. Po~etkom {kolske godine, sve naramquju}i stignem u Beograd i re{im se na operaciju. Be{e mi dozlogrdilo da se zlopatim s ranom... Odem operateru. One me pogleda, zakqu~i: Ovde, brajko, samo no` pomaè! Posle mesec dana od operacije iza|em iz bolnice ko nov. Umesto rane ostao je na cevanici mese~ast oìqak, ali sam kora~ao sasvim normalno, mogao sam kao oficir da stupam. Da tr~im i da ja{em ajgire. 118
Kad sam izlazio iz bolnice, se}am se, operater mi re~e: Mi}o, da se nisi operisao, za nekoliko nedeqa, ode ti noga!
MELEM-PETAO
Da ~ujete Batutovo iskustvo s juga: U selu êkminu, blizu Vrawa, neka baba-Sofija, nadaleko ~uvena kao gatara-Sofka, ovako je spre~avala {irewe bogiwa me|u decom. Uzme belog petla i nakquka ga {akom ~iste p{enice belice. Kada to svr{i, raspori mu gu{u i voqu i izvadi svu onu p{enicu {to mu je malopre nabijala kroz kqun. Petlu sa{ije wegovu voqu i gu{u, a onu p{enicu dadne deci da po nekoliko zrna progunu. Da, kao biva, ne dobiju bogiwe. Petlu od ove operacije ni{ta, brzo ti taj ozdravi! Jednog svog petla miqenika je, kako mi posvedo~i hrabri starac Neboj{a Tutu{, tako aperisala 23 puta!
\UL-[URUP
Zabole Savinu Nastu na `li~ici. Okre}e se, prevr}e se, savija se, sirotanka od muke, ali bez pomo}i. Ama, godinu ti prestupnu, otidi doktoru da ti vidi boqku! veli Sava. Ali se Nasta ne da osoliti: Sramota me, doktori ko doktori!... Svla~e ènskiwe... Pa kako bi s ovim obrazom pred tebe?! 119
Hrabri je Sava: Ma daj, Nasto, idi kod doktora, brige ne beri! Ko zna {ta su joj ènturine starije u glavu sunule, te bi Nasta radije sko~ila u reku, nego da po|e doktoru! Ali ho}e, ko i druge iz sela, Omeru nalbanti. Du{e ti, mula-Omere, zabole me, oprosti}e{ u `li~ici, pa da mi da{ kakve javte, jer evo crknuh! O}u vala tebi to u~initi ... |ene i treba jedno drugom da vaqamo. Insani smo! Nalbanta se nekuda od }enefa vrnuo i doneo Nasti zape~a}enu bocu. Evo ti! Ovo }e{ piti za tri jutra po fil|an. Ovo ti je, efendum, |ul-{urup! Nasta sva radosna. Turnu nalbanti pod {iqte fiorin, a wegovoj hanumi dade mladi sirac. Ama-zaman, èno, {ta to kandi iz one bocurine, godinu ti tvoju!? povikao prvog jutra Sava, ~im Nasta otpe~ati |ul-{urup. Kako smrdi, moj ~ove~e! To je |ul-{urup i le~i me od `li~ice! odgovara Nasta svom ~oveku. Uze ti Sava onu bocu, prevr}e je, obr}e je, pa je i primirisa. Vow ga podseti na ne{to, ne{to {to svaki dan vidi i oseti... iza ku}e. Ta, Nasto, godinu ti rodnu, ovo ja zovem ne~ist. A ti i tvoji pezevenci na~iniste od ne~isti |ul-{urup! Napoqe s ovim iz moje ku}e! Naskoro se izmiri{e. Kod Naste nestalo neosnovanog stida. îm se u nevoqi na|e, traì lekara. A |ul{urup prepustila drugim seoskim ludama.
120
PUC, PUC, PUC!

Kad li malo dete jednako trqa o~i i nos ili u{i i jo{ `muri ili drema, narod veruje da je dobilo crve u u{ima, o~ima ili nosu! Protiv ove bolest le~e iskqu~ivo Ciganke koje umeju da vade crve. Gledao sam u detiwstvu na svoje o~i kako su takve crve Ciganke vadile nekim mojim drugarima. Ciganka Duza uzme cev od trske a mati detetova joj dadne ~istu maramu koju Ciganka metne preko one cevi od trske. Otvoreni kraj tr{~ice metne detetu u uvo ili nos ili na samo oko, a onaj maramom pokriveni kraj na svoja usta i onda triput kaè: Puc, puc, puc! Ili: Ma, ma, ma! Kad tako tre}i put u~ini, Duza povu~e kroz cev ne{to ja~e, te crv u|e u onu cev i krene uz wu. Ona ga otrese i zgazi. Tako tera daqe sve dok celo dru{tvo crva ne povadi. Kad o~isti uvo, ~isti nos, potom oko... Ti crvi su, narod na{ veruje, ù}kasti, kao oni crvi {to se kote u ~e{qugi, recimo. Prost narod veruje da od wih oboqevaju i zapu{teni starci. A u jednom uhu bude, recimo Vale, oko 50 parmaka!
BE[E SPREMQEN
U jednom vla{kom selu na Staroj Planini oboli jedan krupan, vrlo dobro razvijen mladi}. Le~ili ga po babski, a da kako bi na{i qudi? A wemu sve to gore. Sve ga vi{e zagu{ivalo, usta ve} nije mogao otvoriti. I o~i sklopi. Gledati nije mogao! 121
Kad uku}ani vide {ta je, po~e{e ga spremati. Obuku ga u staja}e odelo, zakop~aju mu okovratnik na pet dugmeta. Za pojas mu zadenu omiqenu kamu pastirku. Na glavu mu natakare crnu {ubaru. Pored wega poloè ogledalo, pet jabuka, sedam oraha. Kraj glave mu i vo{tanica postavqena, i ma{ina. A do wega na krevetu spremili i {areni pokrov. Jedan dobar prijateq moj, @ivko Nikoli}, razuman ~ovek, smilovao se na tog mladog bolesnika i pozove me wegovoj ku}i. Od uku}ana saznam da je sve po~elo bolesnikovim bolovima u gu{i. Naredim da mu smesta raskop~aju onaj okovratnik s pet dugmadi. Opazim strahovito ote~ene podvili~ne `lezde. Jedva uspem da mu usta rastvorim. Odmah vidim: bolesnik ima akutno gnojno zapaqewe oba krajnika. Odmah prese~em gnojnice i iz wih pokuqa masa smrdqivog gnoja! Bolesnik za po sata otvori o~i, po~ne pravilnije da di{e, po~ne da mrda. Sutradan se pridiè, preksutra ustade na svoje noge. Video je sve {ta su mu pripremili i progovoriv{i po~e da ih napada da su se ba{ namera~ili da ga sasvim upropaste!
ODSEKLA JOJ ZAPREMINU

Evo {ta sam ~uo od kolege Konfinoa: Mlada seqanka se pora|a u Babu{nici. Pozvali ènu Simanu iz sela, na glasu babicu. Kad zadugo ne bi ni{ta, pozovu i drugu. Iz obli`weg sela... I ona ~eka{e... ~eka{e... Ali se èna poroditi ne moè! 122
Pozovu i tre}u, neku Doku iz susednog sela. Na glasu sa svoje babi~ke ve{tine. Do{la Doka i re~e: Ume dete da okrene i kada po|e naopako! îm je ugledala da se glava detetova ne pomaqa, nego je krenulo zadwicom, Doka dohvati o{tar no` i ne{to odreza... Ali nasta nevoqa! @ena sva pomodrila, a dete se u}utalo... zanavek. I opet pono} prevalila, a porodiqa se jednako mu~i. Ve{ta Doka shvati {ta joj je ~initi: Nije vajde! Ja u~inih {to sam znala, ali moje ne pomognu... Nek pozovu op{tinsku babicu iz varo{a!... Stiè prava babica, pristupi porodiqi u mra~noj ku}i... Na|e kraj ogwa polumrtvu mladu ènu... Obrglile je Doka i one druge dve babice pa je zapajaju. [ta joj to dajete? upita babica. Evo je zapajamo... Gledala je kako se Stana i Bela jagwile, kako su se one mu~ile, pa oprasmo wihove wu{ke i tu joj vodu dajemo kazuje Doka. A ovo {ta ste radile, majku li vam va{u? nastavi babica zaprepa{}eno kad je ve} nesretnu porodiqu pogledala boqe. Ja joj odsekla zapreminu veli Doka. To zaprema i smeta da se dete rodi! A bi}e vala dece, samo da je ona nama ìva! Babica se gorko nasmeja, pa jurnu na svoj posao. @enu je spasila, ali je novoro|en~e umrlo!
123
BABA-RAN\ELIJA ZNA!
Da ~ujete Batuta! Doma}inska ku}a ba{! Svega dosta kao meda me|u radilicama! Samo poroda malo. Dve k}eri i jedan sin nazvan Stani{a. Zdrav i stasit delija od 18 godina! Nastao veliki Boì}wi post. Punih {est sedmica postili. Na golom pasuqu, na luku, kupusnom listu, na rasolu i suvoj proji. Ba{ se dobro ispostili! Osvanu sam Boì}! Puna sovra mesa pe~enog i kuvanog, pa slanine i sira. I svega. I pi}e je tu. Pije se mu~enica od ranog jutra. Pa doma}e vino, te{ko crno i lako belo. Ne znaju {ta je dosta. Ne odmi~u od sovre. Samo donose i gruvaju! Udri! Udri jo{te! Da se napuni crevo! Dosta smo postili, brajko! A sutra produì{e tamo gde su ju~er stali. Samo se nutkaju. Bardak sa vru}om samo se obre|uje! Posle ru~ka oterao onaj momak Stani{a volove u ba{tu. Kad se vrnuo, ode u kolo da trupka. Ali nije igrao. Ose}ao da ga srce boli! U ve~e svi ve~eraju, krqaju, ali Stani{a ne}e. Niti igra. Zovu ga, nude rakiju, on odbija. Traì vode! Pa leè pre vremena. Ali ne moè da zaspi. Nikako! Glavoboqa, bolovi u trbuhu... Po~e mu se na sve gaditi. Majka ga obi|e, vidi ne vaqa, vajka se kom{ijkama... Majka papu~e na noge, pa u kom{iluk kod baba-Ran|elije. Ve} je vi{e puta zvala, kad neko u ku}i zanemo}a. I uvek je baba pomogla. Kad pregleda bolesnika, baba-Ran|elija kaza: Da je kakva boqka bilo bi lasno, ali ovo je na srcu. Nego da popije le~ka lapisa! 124
Istuca{e lapis, kako treba. Pome{a{e ga s vodom izvorskom i bolesnik, mladi Stani{a popi... Ne potraja dugo, on se stade previjati kao crv. Kao da je èravicu progutao! Utroba mu se kida! Jezik mu pobeleo, kao kre~om premazan. Trbuh mu oteknu. Nikako da zora stigne i da ga lekaru odvedu! Stiè jutro, ali dockan!... Jadan Stani{a je ìvot svr{io u najve}im mukama. Baba-Ran|in lek ga u crni grob otpravio!
DVOJE OTROVAO
U jednom selu na zelenom Rudniku razbole se nekom seqaku dvoje dece od gu{oboqe. I kako to u Srbiji biva, odvajkada, prvo pozovu babe, izmewaju nekoliko nana i nadrilekara. Na kraju jedan nadrilekar, neki Jovan Rasi}, dade ocu detiwem sok od korewa kukureka i ~emerike. Da deca piju i na vrat da im se privija. Nesre}ni roditeqi izvr{e nadrilekarovu naredbu. Tu`no mi je, moj Vale, i da zabeleìm {ta se desilo, ali moram! Po{to ispiju po {oqu tog leka oboje dece se s du{om rastavi{e. Tad pozva{e lekara...!
OVAKO SE OÎ LEÊ

Do|e mi neki seqak Antonije iz kragujeva~kog okruga da traì lekarske pomo}i. Be{e potpuno obnevideo. 125
A naro~ito mi odmah zapade u o~i: vrat mu be{e uvezan prqavim crvenim {alom. [ta to ima{ o vratu? Pa zna{, doktore Batute, istinu da ti reknem... ne}u kriti... Bio sam pre dve godine kod onog doktor-Para}inca, vaqda si ~uo za wega... Navrati{e me prijateqi, upravo...Vele, ako ti on, ako mi on, ne pomoè, niko ne}e! I on mi probu{i vrat usijanom iglom, a kroza vrat mi provu~e kanap~e, koji drugu godinu jednako tu stoji! Smaknem Antoniju crveni {al i prqavi zavoj i imam {ta videti! Kroz zadwi deo Antonijevog vrata, kroz koù i vratne mi{i}e provu~en kanap! Smrad neopisan! Jedva sam kraj nesretnog Antonija ve} mogao stajati. Izvadim mu taj smradni kanap i rane mu previjem, te ga uputim da smesta u bolnicu po|e. Ina~e ostade bez vida sasvim. Evo i sad se pitam: za{to li je ta preispoqna varalica iz Para}ina jadnog ~oveka onolikim mukama izloìla!? Za{to, pobogu, zemqaci? Da mu vaqda izvu~e o{trinu iz vida?
PRIPETI JEZIK
Ovo se desilo pre nekoliko godina, u selu kraj lajkova~ke pruge, pri~ao mi je kolega Krsti}. Rodilo se gazda Stevanu od jedinca prvo unu~e. Mu{ki}, divan kao lane. Sva ku}a u radosti. Nego se ubrzo u}uta{e. Zabrinuli se, {ta li }e i kako? Dete ne prihva}a sisu... 126
Poku{ali sve redom, ne pomoè ni{ta. @ene }e: Ni{ta drugo nego je detetu pripet jezik. Ima sponicu! Samouka babica Dostana to potrdi i pritvrdi... Pa {ta }emo? A {ta drugo, nego da mu sponicu prereèm! kaè babica od poverewa. I ne pro|e mnogo trenutaka, a Dostana ti uze stare, zar|ale noìce, otvori dete{cetu usta, podiè prstom jezik, zai|e onim noìcama i {kqocnu! ... Dete vrisnu, ali ga zati{ka{e... Samo krete mu krv na usta! Nikako da prestane...! Kladi krv iz one ranice kao iz neke pi{toqine. Babica Dostana s po~etka mirna, ali se potom prepla{i. Na|e se u ~udu, ustumara... Dolaze susedi, deda se uznemiri, svaki ~as pita jel dete{cetu boqe! U to nai|e u~iteq Stefan zvani Uro{. Vide {ta babe u~ini{e. Odmah }e doma}inu: Gazda-Stevane, ovo dete }e{ do sutra izgubiti ako mu krv ne stane! Nego te savetujem da vremena ne gubi{. Smesta preì kowe i po lekara! Zar tako? Ono da se ide, svakako, ali kad }u ja u Mladenovac sti}i? A mo`da lekar i nije kod ku}e... Lasno je za to gazda-Stevane! Eto, hvala Bogu telegrafa na èlezni~koj stanici u Lajkovcu, pa da se upitamo. Mo`da je kod ku}e, mo`da u srezu! Evo, ja }u da skoknem i proverim! I u~iteq Stefan odmah otr~a u lajkova~ku {taciju. Ne pro|e sat, stiè odgovor. Lekar Mladen, moj dobri kolega, telegrafi{e: Dolazim prvim vozom. Vi odmah poku{ajte ovo. Usijajte iglu-pleta~u i dotaknite wenim usijanim vrhom mesto na jeziku gde krv izbija. Samo pazite da ne oprqite i okolinu! 127
Dado{e se qudi na posao. Sam u~iteq }e obaviti ono {to je doktor Mla|a prepisao. @ene mu donesu iglu-pleta~u, on usija vrh na plamenu sve}e, pa`qivo pri|e mestu na detiwem jeziku, odakle je krv svetaki tukla. Samo cvrknu usijanim vrhom to mesto na sponici i krv odmah stade. Usiri se ranica i zati{te... Svi zadovoqni. Kaè gazda-Stevan: Pa da sad javimo doktor-Mladenu da ne {ip~i put! Nemoj tako, gazda-Stevo! kori ga u~iteq Stefan zvani Uro{. Nije ovo jo{ zavr{eno. Mogla bi krv opet da krene. Boqe je da doktor to sve vidi! I tako i bi... Pred ve~e stiè ti doktor Mladen, sve pregleda i preduze i re~e u~itequ Stefanu zvanom Uro{u: Sre}a da si ovde bio i ti! Vidite da se mnogo moè, kad se zna i ho}e! A onda pristupi babici Dostani: -A ti, Dostana, mamicu ti jebem! Da si vi{e nisi pa~ala u ove poslove, jel me razume{!? Ako li te jo{ jednom uhvatim da o pripetom jeziku ma samo zucne{, a kamoli da ga reè{, strpa}u te u apsanu na pet godina! Mal pa dete ko jabu~icu divno ne upropasti, oca ti o~iweg!
[ARLATANSKA DRSKOST
Na samom izmaku 1908. godine dobijem od jednog rodoqubivog samozvanca lekara pismo u kojem veli da je prona{ao slavan lek. Moli me da poradim da se taj slavni lek na na{em svetlom Kraqu oproba... Ja sam na tu ponudu dostojno odgovorio i uputio je na nadle`no mesto sa prate}im slu`benim pismom. 128
Ovde navodim samo deo tog svog pisma: Dragi kolega, [aqem Vam ovu {arlatansku ponudu, za uveseqewe! Ja sam ovom rodoqubivom i revnosnom pronalaza~u srpskom ve} odgovorio da na{ Kraq nije bolestan, a nije ni zamorac iz laboratorije da se na wemu lekovi oprobavaju! Ponu|a~ je taj ili lud ili je preispoqna varalica... Prosledite gde treba!...
[TA URADISTE!
Posekao se Neboj{a. Sekao {umu za lisnik, pa slu~ajno zaka~io svoje koleno. Rana mala, neznatna da kaè{... Da zaustavi navalicu krvi, namaè je katranom, pokrije par~etom masna koùha i to tako da ona vuna legne na ranicu. A sve to zaveè nekom prqavom krpom koja mu se na{la. I dobro mu bi. Prvog dana bol presta. Ali drugog se bol vrati i po~e da ga ometa. @iga... pomalo. On radi svoj drvose~ki posao... Tre}eg dana, ba{ ga zorli boli! Neboj{a silom kora~a i daqe posluje oko stabala. @ile mu se nabrekle, nogu ne moè da opruì, ni savije. Poramquje sve vi{e. Sutra jo{ gore. Kroz krpetinu probila neka te~nost, iz rane se ose}a smrad kao od mrcine. Boli ga i u preponama. Noga otekla. Vatru{tina ga obuzela! Glava mu prska. Ni{ta ne moè da okusi. Malaksao i jedva kro~i. Opazili uku}ani i poslali po pomo}. Dolaze ve{te babe, evo nadrilekara Selimira. Privijaju meleme, ali oni ne pomaù. ... Da ga ipak nose lekaru? I doveli Neboj{u meni u bolnicu. 129
Mlad, snaàn gorose~a a na noge svoje ne moè! Skidaju ga s kola, vode. Da ne ostane sakat? Gledam ih kroz ~isti prozor ordinacije kako dolaze... Da ne umre? S vrata: Doktore Batute, pomozi! Skidam Neboj{i one prqave drowke i krpetine. One narodne meleme... Kad videh ranu, ~isto jeknuh: [ta uradiste, ako za Boga znate!?
VALETOV DO@IVQAJ
Kao mali, voleo sam Batute, da bosonog jurcam mo~varom kraj Malog Rita. Bog zna koliko sam prostora i puta prokrstario izme|u starog vo}waka Antonovi}a i wihova dva zapu{tena ribwaka u kojem sam na zeleni list lovio àpce i ubijao belou{ke. Kad jedared, a moralo se to desiti, nabodem se na trsku. Do|em hramqu}i ku}i, o~istim ranu na pregibu tabana, i nastavim po starom. Po{to je bio {kolski raspust, namerim se da posetim moju dobru tetku Ivanku u selu Dolovu. Krenem u jedan petak i stignem u selo predve~e. Ona se obradova, tim pre {to su wena deca, Sr|an i Qiqa, moj brat i sestra, oti{li na odmor s ocem, mojim te~om, u Vrwa~ku bawu, te je ostala sama. Da brine o keru Toksili, o silnim patkama i koko{kama. Elem, radujemo se mi, pe~e tetka makovwa~u pevaju}i, ali ve} u subotu pre podne, meni se taban zajapuri. Svrbi i pecka. Popodne pe~e i ba{ boli. Kaèm tetki, kako je, a ona mi na taban privije popola prese~en paradajz. Bi mi kao ne{to boqe. 130
A u nedequ meni gore... Tetka previ komad crnog luka, i poveza mi taban, te sam morao mirovati. No}u mi ba{ pozli i moja }e dobra tetka, pokoj joj du{i: Vale, ovo ne vaqa, nego da ti zorom krene{ u Pan~evo, u bolnicu. Da nogu ne izgubi{! Uhvatim prvi prevoz, i eto me oko deset prepodne u bolnici. Pogleda me neka doktorka Kira, prekrsti se, uze neku pincetu, i{~upa mi iz mesa komadi} trske, ko nokat na mom palcu. O~isti ranu i zapita: De~ko, dal si ti primao tetanus? Ja rekoh da nisam. E onda }emo prvo probu na~initi! Za svaki slu~aj, jer tetanus neki ne podnose... Dadne mi kapqu probe i otpravi me u ~ekaonicu. Be{e avgust, vrelo, ja sedim sam u praznoj ~ekaonici, dignem se i nekako klecavo krenem ka prozoru, osetim grebe me grlo, svrbi, grebe, pa gu{i. Odjednom vidim kako se obrte tavanica i beli prozor suknu prema plafonu, izvrnuh se preko patosa... Osvestio sam se u bolni~kom krevetu. Alergija na tetanus! I s probom, jedva ti pretekoh, moj Batute!
NALET VAS BILO!

Baba-Milojka je ~vrsto verovala da je wen unuk êda detence od godine nemiran od mile krvi te ga svako urekne. A dete peksilavo, krastavo, upalih o~iju, bledo... Kqukaju ga pe~enim krompirima... Ne pita baba ni lekara, nego ispekla tuku i poga~u pa pravo hoxi Salihu. 131
Aman mi unu~e ne{to hasta! veli baba-Milojka. Usukalo se ko firala. Mogla bih ga u ~uvalduz udenuti. Ne spava po no}i... [ta bi ti rekao?... da nisu uroci? Hoxa Salih se namr{tio. Otvorio jazije, doneo }asu vode nedirnute, gleda u vodu. Uroci }o}e, da {ta su! Ureko ga, efendum, neko zelenook! Ako ne veruje{, vidi{. Sva voda zelena! Pa {to }u na priliku da u~inim? pita baba-Milojka. îni}e{ {to ti ja re~em. Neka te, dragi moj hoxa. Bog, pa ti! Hoxa je za svoj trud naplatio dve krune u gotovom i uzeo tuku i poga~u. Milojki je kao amajliju dao probu{enu paru da unu~etu u kosu sveè. Kako ti unu~e? srete posle nekog vakta hoxa Salih Milojku. Dobro a boqe ne moè biti! Hoxa se zadovoqno smejuqi: More reko ja tebi da se boji{ dok je one pare na detetu! Kakve pare!? ... Ona je davno na |ubri{tu! Hoxa se prenerazi. Ne ~udi se! veli mu Milojka. îm svezah paru, dete po svu no} ni da trene... Slepila se kosa oko we, pa pravi belaj! Do{lo jadno ve} do umr}a... Sre}om uputi me neki gospodin da skinem onu tvoju paru i da dete drìm ~isto i uredno... Da ga ranim varenikom i mlekom... i da ga ~esto iznosim u dvori{te! I kad mi snaha po~ne tako raditi, unu~e kao me|e~e! Tu malo zasta, pa }e hoxi o{trije: âst, hoxo, tvojoj sedoj bradi, ali ne~ast tvojim gatarijama! Ne}e Milojka vi{e po wih dolaziti... Znam ja kud }u odsada! A vas gatare i hoxe i nadrilekare, sve, nalet vas bilo!
132
PROKLETE BABE I @ENTURINE!
Desim se u selu Gloànu, u ku}i dobrog doma}ina, oja|enog oca, kome je sin umro. Na pratwi silan svet. Tu i nekoliko sve{tenika i kalu|era crnorizaca. Zvone zvona, odjekuju strme strane u klisuri gde selo stoji. Sahrani{e umrlog, reko{e: Bog da prosti! Pa svi sa grobqa u ku}u doma}inovu. Jedu i piju za pokoj du{e. Sofra postavqena s kraja na kraj dvori{ta, pri samoj zemqi. Seli qudi, pa za wima ène. Vaqa se tako... Tu se jede i pije, bogme i {ali, kao da ni{ta nije ni bilo. Pa od ~ega ti sin umre? pitam oja|enog oca, koji kao da jedini àli umrlog. Alosao se ili namerio... Tako mi bar ène reknu{e. Ne znam da li je zbog toga, ali cr~e mi sin! A bi zdrav do pre neki dan!... Riqao gore u Lisi zemqu, pa legao pod neku staru krivu kru{ku da se odmori. Do{ao uve~e ku}i posle neveseo. Ni da ve~era! Jao, se}am se da re~e, ne{to me po sredi boli i se~e! Bogme no}u ga prihvati groznica i terleà. Htedoh da ga vodim lekaru, ali mi uku}ani reko{e: Zar za groznicu da traìmo lekara!? Tako pro|e tri dana i... nekoliko jo{ dana. Baba okupila da gasi ugqevqe kod èna koje to rade. Namerio se! veli joj svaka baba. Treba da mu se ~ita namerna molitva u manastiru Miqkovu! I tako u~inismo, doktore Batute, ali ni to ne pomoè! Ju~e mi sin cr~e, a ne sastavi ni deset dana...! Nije mi ào {to umre, svi }emo za wim, a otuda niko, nego {to ga sutradan ne odvedoh lekaru, ve} poslu{ah babu i èntura~e! Mo`da bi mu lekar i pomogao, ko zna?! Mo`da bih ga i oteo i pretekao?! Ovu }u ranu do groba nositi i starac ispusti suzu i dve. 133
Osvrnuh se po dvori{tu-sofri. Sve to jede, smeje se, kao da ni{ta ni nije bilo! Samo {to pesme ne zapevaju! O qudi, qudi, kako je ovde ìvot jeftin!
NAMERIO SE POD JASENOM

Jednom mom prijatequ, dobrom doma}inu, moj Vale, oduzmu se pre izvesnog vremena desna ruka i desna noga. To saznam docnije, jer su nam mesta bila udaqena. I tu mi on u mehani ispri~a sve kako je bilo. Batute moj, o svetoj Jeleni i Konstantinu prevrtah seno u livadi. Oko podne legnem pod jedan stari jasen da odmorim. Koliko sam tu spavao, ne znam... U mrak do|e moja èna i probudi me. Jedva me diè odatle... Digoh se, al desnom stranom ni makac! Odvu~e me nekako èna ku}i, moj Batute, te tu preleìm mesec dana. Zvali smo sve mogu}e vra~ke i gatarke, gledao sam u Ro`danik, a svud mi kaù i svi mi kaù: namerio se pod jasenom. Alosao se pod jasenom... Pa {to, brate moj dragi, nisi odmah do mene do{ao?! Svi kaù {ta }e{ lekaru? Lekari ni{ta ne znaju!... Lane, kad se kom{iji jedinak razboleo, on ga je vodio lekaru, pa mu to ne pomoè. Nije mu pomoglo, {to se lekara dockan setio! rekoh. Ja bih te, brajko, savetovao, odmah i ti bi ve} bio zdrav i prav! Poslu{a me moj prijateq. Uputih ga u Ribarsku bawu. Skoro sam otuda i pismo dobio. U pismu mi blagodari na savetu. Hvali se lekarom i kaè da je na putu potpunog ozdravqewa.
134
RA^JE OÎ
Pre tri meseca do|e do mene neki seqak iz Stojnika sa Kosmaja. U predsobqu je toliko jaukao da sam ga morao preko reda smesta primiti. Ukratko mi opri~a kako ga je le~io neki dotor Aca Kraq iz Aran|elovca i metao mu na o~i tucane rakove. êtrdeset rakova za ~etrdeset dana! Pa kad mi ni to nije pomoglo, vadio je doktor Aca iz rakova o~i, pa ih metao u moje o~i pravo! Dok, doktore Batute, ne o}oravih sasvim! Onda mi doktor Aca re~e da ipak moram na operaciju. Operisao me on, pre mesec, pa }u da svisnem od bola. No du{a ne}e da mi iza|e, da se kurtali{em bolova! Doktore Batute, ovakve bolove zamisliti ne moè{! Kosu sa glave ~upam! Kad ga pregledah, imao sam {ta i videti! Oba oka ovog jadni~ka behu posle operacije zaraèna i zagnojena... On je dakle zanavek izgubio svoj o~wi vid!
PU[TAWE KRVI
Ne znam {ta sve o ovome obi~aju, dobri Vale, ne bih rekao i napisao! Kaè ~uveni Mantegaca: Od sto pu{tawa krvi pedeset je nekorisno, ~etrdeset je {kodqivo, a deset korisno i potrebno! No narod ne zna pravog razloga, ali krv da pu{ta svagda bi! Ako je ko glavoboqiv ili nesvesti~av, ako mu krv navaquje ili ga krv zanosi! Ako ga provrti ili ga mu~e ìgovi kaè se: nasela mu krv na vrat pa mu ne da mira! 135
Ako mu trnu ruke, pu{taj krv, ako boluje od sipwe ili zaduha: ni{ta drugo nego krv da se otvori! Ako mu nikne micina, kaù da se krv raspoganila. Kad ko dobije bubuqice na koì, kaù: krv mu suvi{e o{tra, pu{taj je! Ako èna mnogo ra|a: jaka joj krv! Ako pre roka utaji: krv joj se obastrmila. Ako ~eqade bquje krv: ~isti se od suvi{ne krvi! Krv, krv pa krv! Sve im krv ne{to smeta! Zimi se seqaci prerane i uìre, pa u prole}e tr~i u varo{ da im se krv pu{ta! Mu~ila ih krv u zimu, u prole}e }e da je mali~ak oto~e. Berberin ho}e da mu stavi pijavice ili vadi krv na kupice i naprstak, ali jok! Seqak traì od berberaTri{e da se~e ìlu! Postoje berberi ìloreè, poznati {to lako krvne sudove reù! Na krvi ti takvi ne {tede! âk gledaju da posao tako udese, da se o tom krvavqewu {to duè u mestu pri~a! O krvi govore da je bila: zgorela, ziftana, ~ivita{ka, katranisana, surutkasta, bu|kana, quta kao progriz... Tek kad mu dosta krvi ode, seqak se primiri i biva spokojan. Ima seqaka, li~no ih znam, kojima ìloreà svakog prole}a ritualno po litru ispusti! A o kakvoj se opasnoj radwi tu radi, evo ti primera! Smrt preti zdravom novoro|en~etu ako samo i 100 grama krvi izgubi! Detetu posle prve godine, ako izgubi ~etvrt litra, a odraslom, ako ostane bez jedne litre krvi! Pa kad je pu{tawe krvi opasno za zdrava ~oveka, {ta re}i kad se to ~ini bolesnom?! Kakav je smisao pu{tati, recimo, krv malokrvnoj devojci? Ili {krofuqavom detetu? A jekti~avom ~oveku, koji ina~e krv pquje?! Ili èni koja u plasama ostaje bez krvi, pri odlivima? Berberin-Tri{a ili neki wegov kolega je pu{tawem krvi upravo dokoqe! 136
U bolnici se smrt naj~e{}e i desi zbog gubitka krvi, a tek kod nadrilekara! Videv{i sve to, ja i kolege smo pisali vlastima i u zakon krivi~ni ubacili kaznu, ali opet ti se sve to i nadaqe de{ava i to po~esto! Ovaj na{ dragi narod kao da opametiti ne moè{! Dokle }e tako biti? Ne znam... Vaqda dok se svi na{i seqaci, sve i jedan, ne uvere da od toga samo {tetu trpe!
137
138
VI [TA SVE POÎNE ZBOG PARA ILI NAROD IH PLA]A I SAM NE ZNA KOLIKO!
139
140
Kome baj, tome vaj... Bajalici ne kravaj! (Narodna poslovica, iz Vuka!) Moderno nadrilekarstvo ciqa najvi{e na na{ nov~anik! (Dr Johan Kohinger) [to je lekar nadrilekarskiji, to je nadmeniji! (Dr Vale)
SUVI[E VODENA KRV

U mojim starim bele{kama prona{ao sam i ovakav slu~aj iz Francuske. Prijavqen je 1890. u Ruanu slede}i slu~aj: bolesnica pozvala maserku (trqaju) da je masira (trqa). Maserka je pregleda i kao na|e da bolesnica ima suvi{e vodenu krv... te je po~ne le~iti. Spremala je tople vode s nekim lekom da u toj vodi drì stopala po pet-{est sati. Za svaku vodenu bawu uzimala je bolesnici 25 franaka. Bawe su se nastavqale svakodnevno dok se noge nisu sasvim ispri{tale od silne vlage. Zna~i da lek deluje, rekla je trqaja. Interesantno je da je sama bolesnica poku{ala da obustavi trqawa svoje trqaje (maserke) ali ne uspe. Diè joj maserka na tu vodu, brajko, oko 3000 franaka. I babici koja je dolazila kod bolesnice, radi nekih drugih stvari, ponudila je deo od te tri hiqade! Elem, mu141
~ila je jednu bolesnicu ciglih pet sedmica. Suma sumarum mogla je bolesnica vola i kravu kupiti za te novce. Ili dva sredwa vola! Kad sad sam ~itam ove moje stare bele{ke iz drugih zemaqa, te{i me {to su i drugde qudi, posebno bolesni lakoverni, koliko i kod nas, ne mawe! A krivo mi do|e {to to nisu pri~e iz Srbije pa da bolesnicima i vidarima i gatarkama nadenem prava na{a imena. Kao da mi fale ba{ sama ta imena: doktor Jon, hoxaHarunko, baba-Magda, Hoxa Salih, Pereskeva pokoj joj du{i! fale mi u tim pri~ama. Ne i u ìvotu! gde ih ima puno svuda po srpskim krajevima i iz generacije u generaciju samo mewaju imena. Bi}e tako, vi{e u Srbiji i mo`da mawe u Francuskoj i za sto godina, ~ak i posle ro|ewa novog, tre}eg milenujuma nove ere! Da {ta }e, moj Batute!
IMA IH JO[, IMA IH MNOGO!

îm koga zaboli uvo, Ciganka sabere crvi}e iz suvog stabla biqke ~e{quge, u kojoj crvi} obitava, uzme ih kri{om u svoja usta i kroz cev tegle}i iz uva bajagi vadi tog crva! jezikom naime ugura tog crvi}a u cevku, kroz usta, pa ga kroz {upqu tr{~icu izgura napoqe! Za svakog takvog crva ~e{qugara seqak joj plati 40-80 para dinarskih. A kako te~e vreme i mnogo vi{e }e! Kad ide pla}awe po komadu, to jeste po crvu, Ciganka se postara da {to vi{e ovih crva navadi i spremi... Potro{i li sve iz usta, ona je u neku kutiju deponovala jo{ iz tog roja! Ima ih jo{, ima ih jo{! tvrdi pazar. Ima i matica i dokle wu ne izvadim, ne}e jednoga crva nestati u tvom uvetu! Matica ih pili! 142
Na taj na~in Ciganka udesi da bolesniku mesecima dolazi i navodnih crva ga kurtali{e. A kad oseti da se bolesnik dobrano istro{io, te nema vi{e da vidarinu pla}a, izvadi tobo` maticu, nekog na preskok ve}eg primerka, i vi{e ne dolazi.
OTVARAJU OÎ
Desi se da neko rano obnevidi. Seqaci u Homoqu veruju da se to preko o~iju navukla mrenica koja smeta vidu, te odmah traè lekare koji o~i otvaraju. Otvarawe o~iju u Homoqu vr{e putuju}i o~ni lekari, kojima se narod poverava, a ja, Batut, stojim dobar da nikome ti putnici nisu pomogli. ûo sam za takve doktore imenom: doktor Jona (pazi! ne Jon!), bata-[umenkovi}, doktor Tara{ev i doktor Ninko! Interesantno je da nisam ~uo kako se skidawem mrenice bave ène! Bolesnik kojem jedan od ove trojice doktora ili neki ~etvrti koji mi nije znan, le~i o~i, koji mu {tono prost narod kaè otvara o~i, mora da tri nedeqe nosi tamni prevez preko o~iju i da nikako ne jede quto, kiselo i preve} slano. Poglavito se tri nedeqe hrani belim smokom! Tako|e ne sme na sunce izlaziti! Za ovo otvarawe o~iju doktor Jona i druìna (Ninko, [umenkovi}, Tara{ev...) ~esto napla}uju i po tri stotine dinara.
143
CIGANI, MAJSTORI VRAÂREWA

Bolesnike na selu, po srpskim zemaqama, vidaju tzv. ~iste ène! To su ène koje su prestale da ra|aju i koje s ~ovekom sno{aje vi{e nemaju. Skoro je nepoznato da se time bavi mlada èna, a mla|i ~ovek gotovo nikako! Ima u narodu tih prostih vidara, naj~e{}e starih èna i poneki ded, koji narodu i ne {kode suvi{e. Nakupilo im se iskustva, paze {ta rade, te{e svojim re~ima, pomognu ~ajevima od raznih trava u koje se neki ve} podobro, sa godinama, snalazi! Ali pored tih prostodu{nika, ima pravih varalica koji prosto globe narod. Najvi{e ih je me|u Ciganima bakra~lijama i svira~ima. Varaju ovako: kad do|u u kakvo dvori{te, pa vide doma}icu s crnom {amijom na glavi ili ne vide nijedno dete da tr~i unaokolo, ili vide doma}ina pogruènog i tmolog, oni se ve} u susednoj ku}i lako raspitaju {ta je bilo s doti~nim. Recimo saznaju da su u toj prethodnoj nesretnoj ku}e sva deca pomrla od ~arlame ili srdoboqe... Posle pola meseca evo wih opet u onoj prvoj ku}i, odnosno u wenu dvori{tu. Saàlevaju doma}ine, pa im predloè da bace ugqevqe i vide ~iwe (to jest koji je zlotvor to preminuloj deci na{kodio i dosko~io!). Doma}ice im naravno dozvole... Ciganka baci uàren ugqen u kolenicu s vodom, ugaq, gase}i se cvrkne a Ciganka }e zaprepa}eno: Ene! Ete! Baci drugi ugqen, i taj cvrkne, slabije il ja~e od prvog, sasvim svejednako. A Ciganka {apatom i doma}ici: Vidim ja, prokleti da su... Jadnice jadna! Imala si de~icu kao zlato... Ali ima jedna orospija, {to ti i jutrove~e dolazi! Ti je zna{ koja je! Ja je ne znam, ali evo kao da je znam! Ona ti je u~inila... Obnela ti katanac oko ku}e i tu ga negde zakopala. Ali ja }u to da raskatan~im! 144
Pa, de-de, ako svetog Boga zna{! vapi bezazlena seqanka. Sad videv da je deverika uzela udi~icu, Ciganka stane da tvrdi pazar: Jeste, ali ne moè sad, nego samo u mladu nedequ... moram na Kopaonik po nepovrati~! I oàlo{}eni doma}ini pristanu. A {ta bi vi da ste oni!? Druge ili tre}e no}i do|e Ciganka no}u, u gluvo doba, kad sve u onoj ku}i spava. Ciganin joj u dnu dvori{ta draì pse, a Ciganka s drugog kraja usko~i u dvori{te i blizu vrata zakopa, u plitko, neki stari zar|ali katanac. To obi~no rade za ki{nih no}i, kad je zemqa mek{a i kad se iskopana zemqa slegne da se ne raspozna onaj kopi}. Kad posao zavr{e, Ciganka i wen Ciganin se vrnu svojoj ~ergi... Na mladu nedequ dolazi Ciganka i donosi neku travu, svejedno koju, pa je obnosi oko ku}e, a pred onim mestom sa zakopanim starim katancem, stane i tu travu ispusti. Namerno, jasno. Tad prekrstavaju}i se zove doma}ina da donese trnokop i da tu udari pijukati. Ovaj se odazove i odista posle nekoliko udaraca naleti na katanac! Na|eni katanac sasvim ubedi doma}ine u crnu vra~ku, u gatariju, ma u {ta èli{! Sad su gotovi sve Ciganki dati. Ona tek sad po~ne tvrditi svoj pazar. Traì ko{uqu neobukuvanu, staja}e odelo mu{ko i ènsko, srebrnu paru, glavu {e}era, koku bez belega, dve nove ka{ike, uncu soli, prega~u, ~uturu vina, nov kostrol, glavicu crna luka. Sve {to joj je za daqe ra{~iwavawe potrebito. Da bajagi to baci na ma|ijskoj raskrsnici... Doma}in joj sve to uru~i i onda se pogode i za cenu. Da uzme po 100 dinara, ne mawe...
145
PODR@, BO@E, GLUPA SEQAKA!

êsto sam se, dragi Vale, ~udio i jedio gluposti na{ih seqaka. I gra|ana, naravno. Gde su im o~i, kako ne vide {ta se s wima ~ini? Pa eno, hoxa Junuz, otkad zapise pi{e, napravio novu dvospratnu ku}u! Kao da ga vidim, gladi bradu i govori sebi u wu: Podrì , Boè, i nadaqe ovako glupa seqaka! A kad mu se razbole hanuma Xeva, on je ne hte le~iti, nego pozva mog kolegu, doktora Petrovi}a, vlaha-lekara, kako re~e. Pa eto, doktor-Jon, nema {ta nema, a pre bio obi~na puka sirotiwa palana~ka! @alim te, doktor Batute! re~e mi cvrcnuto jednom u mehani, kad me je ~astio ~a{om crna vina. I opisivao svoje slu~ajeve. Travar Ilija {to toliki svet potrova svojim travuqinama, sigurnom nogom je stao na zemqu. [kripi ~oha na wemu. Za skupe pare prodaje svoje korenice, a kad ga lane zabolelo oko, on uhvati pa pravo u gradsku bolnicu kod doktora Krsti}a i izle~i se. Kasnije, kao i pre, nastavi da }oravi i oslepquje seqake! Teta-Makrena, {to ènskiwu name{te èludace, radi ~ega ène ne mogu ra|ati, bogato je oènila sina Sr|ana i bogat pir spremila. A kad joj je neka susetka pozavidela, ona }e: Drago mi je i hvala... I dok je god trbuha budalastih teàkiwa, dotle }e i meni dobro biti! Strina-Juksa {to baje i skida vrene, a {to je zavadila sva sela oko sebe, prodaje u kacama sir i kli~e: Podrì, Boè, ludog seqaka! ]or-Dragana Guwi}, {to je majstor za va|ewe vlasca iz stare rane, diè han na putu za [abac! Ne mogu vi{e da nabrajam, zlo mi je! Nalet ih bilo! 146
NE I[TE MNOGO!
Boè nas sa~uvaj i majko boìja! [ta se krsti{, strina Angelino? Kakva ti je golema nevoqa? Ne pitaj, Mi}o! ... Zna{ {ta mi je jutros ispri~ala strina-Kruna? [ta? Veli da je zaredila kuma! Stigla ve} i u na{e selo. Navra}ala i winoj ku}i... Ali nije mogla da prodre! Ne dade joj ba{ ona! Kako to, strina Angelino? Veli: zna ona to dobro!... Uzela od svakog ~eqadeta po pojas, nastavila jedan na drugi, pa ih poloìla po zemqi i wima obgradila ku}u... Zna{ preko wene obgrade kuma ne sme pre}i!... Pa bi li strina-Kruna i nas obgradila protiv te kume ~ume!? Bi, a kako da ne bi, doktor Batute? Veli i nas }e da obgradi! Ne traì mnogo, dva dinara i belu poga~u, oku slanine i sira, pola oke kajmaka i oku duweva~e... A ti, strina Angelino? Rekoh joj da do|e {to pre... I eto ti je, svaki ~as je ~ekam...
DUKAT SVOJOM ÎSTOTOM RASTERA NEÎSTU BOLEST!

Mati dovela bolesno dete sve{teniku Spiridonu da mu ovaj o~ita molitvu. Spremila i pare za molitvu i nov, neubu{en dukat, da se za vreme molitve stavi detetu na bolesno mesto. 147
Narod veruje da taj dukat svojom ~istotom rasteruje ne~istu bolest! I mora ba{ biti zdrav i nebu{en. I taj se dukat nikako ku}i ne sme vratiti, jer onda molitva ne pomaè...! Pop Spira je o~itao i goropadnu molitvu. Uzeo dukat s bolesnog detiweg mesta, uzeo pare za molitvu pa ih mirno sloìo u duboki xep. Wemu je zacelo molitva pomogla... A malenom bolesniku? ... Wemu }e dragi Bog pomo}i te{i popa seqanku.
MEDIZI I WIHOVA BARBERINA

Da me ~ujete: ... Pri telesnim povredama i osaka}ewu zvani su narodni medizi, ranari i sli~ni empirici, kojih i danas u Crnoj Gori ima i ìve od privijawa pu{~anih i drugih rana. Ko je jedared bio rawen, on je samim tim ako uzaèli, olako hleba mogao zara|ivati... Pri umirivawu krvnine za mrtvu glavu se pla}alo 133 talira i 2 cvancike, a umirivawe rana i }oteka pla}alo se pola krvnine, po 60 talira. Za prelomqenu ruku ili nogu ~etvrtinu, a za sakatu nogu polovinu krvnine. Rane i }oteke vidao je narodni lekar i kmetovi mirotvorci sudili su te povrede uz pomo} narodnih mediga, kojemu se za trud pla}a{e berberina ili berberija od krive strane, jakako! Ako li je je koji Crnogorac hladnim oru`jem ili drvetom u sva|i bio povre|en u glavu, pa mu je ostala glavoboqa ili je kao zlopamtilo simulirao glavoboqu, zvali bi mediga da ga trapa, to jest da izvr{i operaci148
ju trepanacije glave. (Zna~i, da napomenem: provrti mu i samu kost na glavi da do|e sve do mozga!) Pri~aju mi i pri~ali su mi da su u ono staro dobro doba medizi dosta ~esto trapanali i zbog obi~ne bologqave, mingrene, od koje svet dosta pati u Crnoj Gori odvajkada... Upoznao sam nekog Radoslava Rotkovi}a iz Ku~a koji mi je doneo na pokaz jedan trepan kojim je toliki svet {arowao (trepenisao). A koliko je tek wegov otac toga u~inio, tome se ni broja ne zna! Wegov ded Radoslav je taj alat oteo od nekog doktora Grka pri velikoj turskoj pogibiji pod Mahmud-pa{om, na Kruse, godine 1796. Naj~uveniji narodni trepenisti su bili Ili~kovi}i. I ne samo da za to postoje o~evici nego i ìvi trepenisani qudi. Ja, Batut, video sam jednog sna`nog Vasojevi}a od 55 godina, po imenu Blagoje \urini} iz Kraqa, koga je pre 23 godine trepenisao onaj Radoslav. Na glavi pod koòm ima doti~ni ulupqeno mesto koliko dinar, gde mu je lobawa bila vr}ena. On mi re~e da se pobio s nekime i ovaj ga dohvati nesu~im po glavi, te ga je neprestano bolela... Posle nekih 40 dana bi prinu|en da se {atrowa! ... Medig Ili~ko sreè na odre|enom mestu malo kose i koè, provrti Blagoju trepanom (kao nekim {irokim svrdlom) lobawu; skine koluti} i pogleda na mo`dane opne. Ako je pala krv na mozak... onda je glava razbijena i krivac pla}a pola krvnine... Ina~e ne pla}a ni{ta. To ve{ta~ko mi{qewe bilo je obavezno za senatili kuluk. Onaj mi Vasojevi} Blagoje re~e da je dobio 60 talira i da mu je tim prestala ona glavoboqa... Obi~no je, u svakog trepenisanog na|eno da je pala krv da kao ne laè ni ozle|eni ni medig-operator.
149
BUD BOLOVAO, TUD SE ISTRO[IO

Pro{la godina, kao i prethodnice, dala nam je suvi{e posla. Difterija, velike bogiwe, saraxa, hripavac i nastupna groznica ugnezdile su se po srpskim srezovima. Posebno smederevskom, ora{kom, gro~anskom i jaseni~kom... Kosile su o{trom kosom podmladak i odrasle. Hiqade radnih dana je utro{eno u neproduktivnom bolovawu i nadgledawu obolelih. I jo{te gore: hiqade dinara utro{ene su na molitve i vra~ke, a mnogo, mnogo mawe na lekare i bolnice... Pop Predrag iz Malog Para}ina bogatiji je za neku hiqadu dinara samo na ~itawu molitava... Baba-Stojna iz Malog Popovi}a kupi}e wivicu od ga{ewa ugqevqa. Baba-Magda }e kupiti i dve za davawe amajlija od àbqih ko{~ica i smukovskih zuba i raznih korenaka... Ciganka Duza kupi}e svom starom Cigi i deci nove haqine, vezene svilenim gajtanima, a snahama nove crvene sukwe i svilene marame od va|ewa vlasaca iz u{iju, iz nosa i o~iju jadnog seqaka. Tom seqaku se jeste crv zalegao, ali na drugom mestu i to tako da ga ne mogu isterati ni dobra {kola, ni savestan sve{tenik, ni inteligentniji seqak, ni doktori ni policija. Nekad mislim da bi jedino policija mogla stati na kraj ovim vidarima i gatarima, vra~arama i nadrilekarima svih fela! Policija i apsa!
ÂROBNI JE@
Proveo sam jedan deo raspusta u selu Mramoru kraj Dunava. [etaju}i jednog dana kraj velike reke, opazim u jednoj bari malog jeà, uhvatim ga i ponesem ku}i. Usput 150
me sretne â-Radul, jedan od prvih gazda u Mramoru, pa }e me pozdraviti: Buna zeo, gospo|in Batut! ê aste? Pa je`, vidi{ i sam... Radulu se zasvetle{e o~i, pri|e mi bliè: Molim te, gospo|in Batut, da mi daje{ to je`! Mnogu mi treba. A {ta }e ti je`? @ena mi je mnogo bolesna od probadi, pa je naredila da joj na|em je`. To je veli najboqi lek za probadi... Sa wegovi klin~i}i na le|a samo se ~ovek okadi i od probadi ozdravi! govori mi â-Radul. A u wegov krv da zamo~i{ metla pa da po~isti{ ku}a, nema i~ buva u ku}u. Mnogo je koristan gospo|in je`, gospo|in Batut! Svaki dan gu traìm. Banku ti davam za weg... Obja{wavah mu da je to zabluda i savetovah da za tu banku {to misli da mi za jeà plati sa ènom po|e lekaru. Ali se ne dade presaldumiti. Znam ja, da vi u~evnici ne verujete u je`, ali je ipak tako. Daj ti meni je`, gospo|in, pa si ne beri briga! Ne dadoh mu malog jeà, nego ga odnesoh ku}i. Zamalo pa sve selo doznade da sam uhvatio jeà! I svaki ~as dolaàhu da mi ga potraè, ~ak mi neki ponudi{e ovcu za wega. Ja ostadoh pri svom, ne dadoh malog jeà. Ali jednog jutra mog jeà nema! Zapitah strogo gazdaricu Rosku {ta je s wime, a ona mi, posle kra}eg {evrdawa, priznade da ga je prodala â-Radulu za jedno june od pola godine! Posle dva dana zvona sa seoske crkvice oglasi{e da je â-Radulova doma}ica mawkala. Nije joj ni je` pomogao iako je â-Radul za wega ìvo june dao!
151
SAVINA SMRT
Po strahovitoj vejavici i po dubokom blati{tu dolazili su mi u susret volujska kola. Terao ih je omalen seqak pognute glave, ùrno... Volovi su se opet vukli, kao da ne haju za wegovu ùrajivost... Kad sam mu pri{ao, videh da je gologlav. U kolima sedi uplakana èna, a druga, mlada i sna`na kle~i u kolima i kuka. U jednoj ruci joj vo{tanica, a drugom rukom zaklawa plamen od vetra i snega. Na dnu kola leì mrtvac, mladi} od dvadesetak godina, zatpan guberima... Poznavao sam tog seqaka, te mu pri|oh sa sau~e{}em: [ta je bilo, gazda Bole? Moj Sava ... Bo`ja voqa da umre na putu! ... Vide}i da ide iz pravca varo{i, verovatno od lekara, upitah gde je bio. Pa oterah ga doktoru.. Mi{qah da }e mu on pomo}i! A on ba{ ni{ta ne zna... Tad ona starija èna zapo~e kukati: Ni{ta ne zna! ... proklet bio koga amo i pratio! Po{le su mi suze. Preminulog Savu sam poznavao kao dobra i vredna mladi}a, na koga sam polagao velike nade, sude}i po wegovoj razboritosti. Nekako je bio odsko~io od pritupe sredine u kojoj se rodio. Verovatno ga, pomislih, do sada i nisu vodili lekaru, dok ne bi sasvim kasno... Obi~no tek kad vide da }e ugasnik sigurno umreti, na{i seqaci kre}u u varo{, s kolima i umiru}im koga prekriju guberima... [ta da se radi s tim narodom, sa tom primitivno{}u wegovom? Stvarno nisam pametan.... Stojao sam na vejavici i gledao kako nestaju u woj i svako malo ~uo pisak mlade ène na kolima, s vo{tanicom u ruci. 152
Sutradan odoh na opelo. Sve{tenika jo{ nema. Prestalo ve} silno kukawe i vriska. U jednom kraju sobe sede qudi i razgovaraju o Savi pokojniku. Otac wegov Bo{ko me ponudi i ja sedoh. Mati mi pri|e, rukova se sa mnom, sedne kraj mene na klupu. E, moj gospodin Batute, moj Sava ode! i suze joj grunu{e iz ve} sasu{enih o~iju. Bo`ja voqa promucah kroz zube, tek da joj bol ublaìm. Da ga nismo bar le~ili! nastavi nesretna mati pa i da rekne{, ali idoh gde ~uh i dadoh sve {to zaiska{e, pa opet ne bi vajde! Eh, meni oja|enoj! [to se ja ne zamakoh, a on da prete~e!... U nevoqi {ta da joj reknem, odgovorih: Vi ste svoju roditeqsku du`nost ispunili, a Bog ho}e svoje! ... Samo kad ste ga le~ili?! Sigurno niste odmah kad se razboleo, nego je bolest uhvatila maha... Kako nismo, gospon Batute! Tr~ala sam jadna gdegod sam ~ula za vra~aru, dasmo sve {to imasmo. Pun puncijat sanduk dara, a za gotovinu i da ne govorim! Pa bar da osta ìv, ne bih àlila... Najteè mi je ovo veselo dete (i tu pokaza na pogruènu snahu u uglu), sav dar {to u ku}u donese, razne{e joj ène... pa ni{ta! I baja{e i baja{e, od ~ega ti sve nisu one bajale, {ta sve jadnik nije jeo i pio! Sada se potvr|ivalo moje mi{qewe da je ono ju~e bila wihova prva poseta lekaru u varo{i... Prva i posledwa. Stoga zapitah: Zar ga niste i ranije vodili lekaru? Kakvom crnom lekaru, kad on ni{ta ne zna! Da {ta zna, ne bi mi ju~e rekao: dockan! Ve} bi ga izle~io! Dok sam ja ìva, niko moj ne}e lekaru vi{e! A-ja! U tom trenutku, kraj odra mladog pokojnika nije bilo ni vreme ni mesto da joj odgovorim na pravi na~in, ni da joj delim savete, te upitah kako su pok. Savu sve le~ili. 153
Ona mi sva{ta napri~a, toliko da zapamtih samo deo: kupali su ga devet dana uzastopno vodom iz devet potoka; popio je omawe bure komovice; nosili su da po najve}oj me}avi u deveto selo nekoj vra~ari Stojni, te je kod we proveo devet dana na rakiji i travama; provla~ili su ga ispod dudove ìle u o~i skon~ane srede; parili su ga usijanim kamewem, sedeo je pod guberima u vreloj pari; bajali su mu vretenom sa mrtvaca, pa ~e{qem kojim je mrtvac o~e{qan... Za sve to vreme postio je po savetu vra~are Rokse iz Brdi{ta, jer su ga izjele ve{tice... Ba{ ga izedo{e ve{tice! re~e èna na kraju. I moje je to mi{qewe... Ve{tice ga le~ile, ve{tice mu preporu~ivale da jede korov i pije komovicu, ve{tice ga naterale da posti u slabosti... Trovao se umesto le~io. Leào u zatvorenoj i pregrejanoj sobi nepresvla~en da ne aba odelo. Kad se sabere {ta su mu gatarke i vidare otele, ispadne, po mom skromnom ra~unu 120 dinara! A da je u po~etku odmah i{ao lekaru, ne bi ga stajalo ni ~etvrtinu, i najglavnije: bio bi ìv èni i roditeqima i nekoj deci koju ni ste}i nije stigao! Dràva izgubi vojnika i gra|anina! O, o, o!
154
VII MOJ RAT SA RECEPTA[IMA!

(ili {ta se sve na|e u novinskim oglasima)
155
156
E, ovo sam isecao iz na{ih novina, po~etkom proste 1923. godine:

Nema vi{e bolesti u Srbiji, danas je doputovao ~uveni Srpski travar @ivojko S. Nikoli}, Negotinac. Sobom je doneo mnoge lekovite trave protivu svih bolesti, a naro~ito protivu [krofula, Padavice, Reume, [uqeva itd. Protivu svih @enskih i De~ijih bolesti. Za Nerotkiwe da rode sa garancijom i na ugovor, kapara 200 dinara, ako rodi 1000 dinara. Za pregovore {aqe se marka od 2 dinara. Adresa stara: Hotel Takovo, prestolni Beograd. Beograd, 1/I, 1923. Va{ dobroèlatelni @. S. Nikoli}. Danas je doputovao ovde ~uveni travar @iv. S. Nikoli}, Negotinac i odseo u Uro{evoj Pivnici na Terazije, Beograd. On je doneo mnogo lekovitih trava sa sobom, preko 3500 raznih, a naro~ito protivu: Reume, Padavice, [krofule, [uqeva, Pantqike. Triper za 18 dana spa{en. Za Nerotkiwe radi se pod overenim ugovorom, kapara 300 dinara. Kada rodi 1500 dinara. A kontra, ako ne rodi, kaparu ne vra}am. Za pregovore {aqe se marka od 5 dinara. Beograd, 6/III, 1923. Va{ dobroèlatelni @. S. Nikoli}. 157
Danas je doputovao sa dalekih putova, na{ih i stranih planina i urvina g. @ivojin Nikoli}, Negotinac, odseo je na Terazije u Uro{evoj pivnici i nalazi se svakog dana do podne, a popodne u svom stanu u Sarajevskoj broj 26. ûveni i priznati na{ ispitiva~ lekovitih trava protiv svih bolesti. Sobom je doneo 3.500 trava protiv mnoge i mnoge bolesti, a naro~ite protivu [krofule, Padavice, Zgr~ewa ìla, [uqeva pa gde oni bili, Zaptivawa u grudima, Plu}nih Katara, a naro~ito protivu svih De~jih bolesti... Protivu tripera starih i novih... Cena je svakoj travi 450 dinara, jer za svaku bolest treba 10-15 sorti trava. Novac se {aqe unapred, osim za nerotkiwe i padavicu koja }e biti po ugovoru. Za ugovor se {aqe marka od 5 dinara. Za nerotkiwe je kapara 350 dinara, a kada se porodi 1800 dinara. U negativnom slu~aju kapara se vra}a. Za sirotiwu i sindikalne organizacije, radnike-ce, ko to dokaè op{tinskim ili iz sindikata uverewem, upolak cene. Na Mitrov dan, 1923. u Beogradu Va{ dobro~initeq, @ivojko Nikoli}.
I @UTI DUKAT
Be{e to, moj dragi Vale, ranije... Razboleo sam se od ùtice. Lekar mi prepi{e lekove, preporu~i {etwu po ~istom vazduhu, kupawe u mlakoj vodi. Kupku }e mi jo{ baba-Magda spremiti. Ona je u tom ve{ta. [ta ti je to u vodi, baba-Magdo? zapitah je kad sam opazio da se na dnu korita ne{to mrda. 158
Bogme crveni kqu~ i {iba od ` ute vrbe. To se, zna{ Batute, vaqa... Nego spusti i jedan ùti dukat u vodu veli baba-Magda i podmuklo se keseri. A {to, baba-Magdo? Ne vaqa se pitati za to?! Nego turi u korito. Ja odo, ali }u se ubrzo vratiti. Vaqa mi vodu baciti na zapadnu stranu i to pre sun~eva zalaska. Sa zalaskom sunca nesta}e tvoja bolest! tuma~i svoj recept stara gatara i odlazi.
OD RECEPATA SE NE @IVI
I opet se, kad na ovo mislim, se}am êhovqevih Eskulapa... i wihovog ricinusa, pa se smejem glasno... Pazarni dan u palanci. Seqaci po mehanama piju i mezeti{u, a seqanke se raspr{ile po pazaru. Mnoge idu u apoteku. Traè pomade, mirise, sapune, belilo i crnilo, rumenilo, kosoboje, pa na kraju i lekove. Sedim u apoteci s kraja, kao ~itam novine, a samo slu{am. Za dinar ze~ja sala! baba pruà smrdqivu kutiju. Najmla|i praktikant je prihvati s dva prsta, pa je puni iz suda na kojem pi{e Axungia porci, srpski: sviwska mast. O{ugali mi se u ku}i tuì se ~i~a, dok se i sam drpa. O}e{ za 5 dinara masti od {uge! savetuje apotekar. Bi}e malo! espapi ~i~a. Daj za deset! Ulazi baba i zagleda u svakog, dok ne pri|e jednom. Jes ti si taj! Dade mi lane za }erku kapqice od strunu! I pomogo{e joj. Pa da mi opet da{ od istih! Ne{to je ponovo nevoqna. 159
Jesu li mirisale na badem? pita praktikant ozbiqno. Taman na badem! i baba primi lek, pa prebroji pare. Ima{ li prepeli~je masti? pita èna u crnini. Momak klima glavom i daje joj iz suda sa Axungia porci masti od prepelice. ... Povla~e}i u hodu desnu nogu, u apoteku stupa ispijeni mladi} i traì jodne tinkture. Sam apotekar mu {apnu ne{to na uvo. Mladi} po|e za wim u laboratoriju. Kad se brzo vrati{e, donese vi{e lekova i mladi} dobro plati. Da mi da{ od dva brata krv! traì vi`qasta mladica. Praktikant dohvati sud na kome pi{e Sangus Draconis i pruì joj lek. To~i mi dete tuì se druga mlada. Pa da mi da{ medicinu, {tono si jesenas dao mojoj jetrvi Zagorki... iz Spoqevca. Praktikant klima glavom, kao da se ba{ prise}a. Tako ti to te~e neprestano. Ovaj traì lek za {uqeve, onaj ne{to za sanxije, devojku kiwi zub, babu hladne noge. Sin~i} joj ima poganicu u o~ima, }erka svakog meseca neke nastupe dobija. Sipqiv starac ne moè dobro da se iska{qe, a mom~i} propquvao sukrvicu... Traè qudi va{qivu mast, san, kinin, pogan sapun, ruske kapqice, terijak, slatko drvce, list od materice, lopovsko sir}e, devoja~ko mleko, {umsko pile, ~epi}e, paun~etov krilni prah, kamfora, jelewi rog, |avolovu pogan, ruìno uqe i ruìno sir}e, utege, mati~wakovu gorku so, gorku divqaku praktikanti se slomi{e vasceli dan. Apoteka puna kao ko{nica, podne prevaquje, a gu`va se ne smiruje! 160
Sedosmo docne gazda i ja na ru~ak. Petao u sosu, kidan~i}i, rahatna makovska {trudla... Ali evo ih opet! Neko gromkim glasom traì gazdu. Gazda poznao glas, ustaje, ode u apoteku... ûjemo da se s nekim gromoglasno zdravi... Je li sad sve gotovo!? pita taj glas. Sve je kako si naredio. Sve sam po pismu lekove spremio! I {priceve? Ma sve, brate! A ra~un? Malo se tu za}uta{e, pa se prijateqski oprosti{e. Kad se apotekar vratio za trpezu, pitam ga ko je bio. Moja najboqa mu{terija. ûveni narodni lekar Tabasije iz Gorwaka. Bio je u slu`bi pri apoteci, pa ne{to tobo` nau~io. Sad ga traè na sve ~etri strane! A on lekove od mene kupuje... Htedoh ne{to da mu primetim, mada smo dobri, ali on ne hte da me slu{a, nastavi: Svet tako ho}e! A posledice? Nije li to nadripraksa? Ono jeste priznaje moj dobro}udni doma}in. Ali se od same recepture ne da ìveti. Zar bih ja mogao ovaku ku}u da imam i vodim, dva sina i }erku na inostrani da vaspitavam i jo{ da pri{tedim, da nije glupog na{eg sveta, da nije belila, pomadica, lekova iz ru~ne prodaje... Recepata je lekarskih malo, gosn. Batute, pa se pripomaèm, taksiram ovo kako ho}u... Svet dolazi i traì, {ta }e{ mu... Wegov me je odgovor malo revoltirao, ali se brzo smirih... Gost sam u wegovoj lepoj, bogatoj ku}i, po{tuje me ~ovek, roditeqi su nam bili prikumci... Pripomenuh mu êhova i Eskulape. On re~e da zna tu pri~u i da je prosto oboàva. Malo za}utasmo, pa ti sve okrenemo na {alu.
161
162
VIII NADRILEKARSKA MODERNA SREDSTVA ILI [ARLATANSKI OGLASI, CIRKULARI, ZAHVALNICE
163
164
1.
[arlatanstvo mnogo podràvaju i dnevni listovi. Ne}e oni ni najbezo~nijim oglasima svakojakih lekova za sve mogu}e bolesti mesto uskratiti. (dr T. M. Budenbrok) Zar se i danas ne veruje vi{e oglasnim stranicama novina, nego onima {to skromno Medicinu propovedaju? (dr H. H. Demijan)
OGLASI SE ISPLATE
Ni u svetu nije druga~ije nego u Srbiji. Neki S. Rihter iz Rudoli{tata u Nema~koj izdavao je godi{we na novinske oglase oko 200 000 dinara, predratnih! Neki P. Kazals iz Seviqe, fabrikant ~udotvornih pilula, daje godi{we na oglase za wih milion dinara. Neki G. Maler iz amerikanskog grada Los Angelesa, pronalaza~ raznih lekova za smirewe, sa firmom SafeCure, ogla{ava u svim svetskim novinama za oko 20 miliona dolara. A nedavno prodade neke akcije za troduplu sumu! 165
U prosve}enoj Nema~koj znameniti nadrilekar Bah, zanimawem ~obanin, od svakog pacijenta je samo za susret uzimao tri predratne marke. Dnevno je primao po 800 bolesnika! Po dràvnoj statistici u periodu 1886-1901. godina nadrilekari su u kulturnoj Nema~koj prodali nadrilekova za 14 miliona maraka! Tu se ne ra~unaju wihove bro{ure i kwige kojih nije malo. Samo u Brestlitovskom glasniku izbrojao sam li~no 1908. godine, u 31. broju 623 takva oglasa! I sve to narod pla}a. Pitajte recimo za{to se srpski kwiàri prosto otimaju za izdavawe odvratnog i prezira dostojnog Pelagi}evog Stvarnog narodnog u~iteqa... A dnevne novine za oglase travara Mijata i Jove? A za doktor Jonovu praksu?
IZLEÎO STOMAK OD 80 GODINA Iz francuske {tampe: [evalije de Karnal, starac od 80 godina, bolova{e vi{e od 30 godina od stomaka. Ja sam upotrebqavao bez ikakva uspeha vi{e ampiri~kih sredstava... Iz Londona i Magdeburga... Pio sam i zrna belog mutarda... Onda me savetovahu da posle obroka progutam na ka{i~icu pra{kasti Belekov ugqen. Od kad je upotrebqujem, bolovi su nestali. Kao da sam vaskrso! Naravno, ovo sam preveo iz francuske reklamne {tampe. I to viskokulturni francuski narod guta na{te srca, ujutro kad otvori o~i i kupi novine! 166
ELEKTROMAGNETI^KI KRST Dvostruki elektromagneti~ki krst (ili izvezda) (D.R.G.M. No 88508), sa sertifikatom, le~i s garancijom od gihta, reume, te{kog disawa (astme) nesanice, sevotina u u{ima, te{kog gluvila, epilepsije, ve}e nervoznosti, lo{eg teka, bledo}e, zuboboqe, influence, migrene.... Svakom bolesniku koji posle 45 dana ne bi ozdravio, vra}am novac natrag. Cena maweg krsta je 4 K, a ve}eg 6 K. Dva mala krsta za 7 K, a dva velika samo za 10 K!! [aqe se pouze}em ili unaprednim slawem novca. Dr Aleksander [varc, Budape{ta, Bezeredy-utca No 3. LYSOFORM Lysoform se upotrebqava kao dvopostotna rastopina. Lyzoform je najpoznatije, ve} od dese}a priznato i ispitano sredstvo za dezinfekciju. Dobiva se u svakoj veledrogeriji u originalnom pakovawu, s uputom za uporebu. Jugofarmacija, D. D. Zagreb, Jugoslavija. WRIGLEY GUMA ZA @VAKAWE Cherwing gum bila je do sada kod nas tako re}i nepoznata. Me|utim u Americi je upotrebqavaju skoro svi, osobito radnici, sportiste i turisti. Ova guma se izra|uje od raznih le~ni~kih i osveàvaju}ih biqaka, te je wena popularnost velika. Olak{ava varewe, odstrawuje è|, suvo grlo i zadah iz usta. [tedi i ~isti va{e zube i olak{ava sluz. U slu`bi gde je zabrawe167
no pu{iti, na izletima i u sportu, najboqi je nadometak za {kodqivi alkohol i duvan samo Wrigley guma za `vakawe. Zato je traìte u svim drogerijama. Generalni zastupnik za Jugoslaviju: drogerija Adrija, Qubqana, [elenburgova ulica bb. ZA PEERLEESS LEPOTU Peerleess Erasmic sapun za mladala~ku ko` u i wen biserni sjaj, i topli ~arobni miris koji u blizini treperi. Prirodnost je dar koji licu daje Erasmic. Wegov miris osvaja tajanstvenim ~arima nevinosti. Peerleess Erasmic sapun izra|uje ~uvena tvornica Erasmic Shaving Stik. Zastupnici za S. H. S. Benruba i Jovanovi}, Beograd, Vuka Karaxi}a 6. ZBOGOM SRBIJO! Zbogom za navek Srbijo, majko moja! Zbogom i tre}i put! Ove tu`ne redove posve}ujem narodnim poslanicima od kojih 48 li~no znam, a kod jedanaest sam ku}i i{ao. Dvojicu, Vu~i}a i Vu~kovi}a, sam od smrti spasao, to jest kost wihove kosti, decu, a oni ni prstom ne mrdnu{e! Neki su postali ministri. A meni, @ivojku travaru se ne da da lebac zara|ujem! Srbijo, Srbijo! Zbogom deco i èno mila, zbogom sestre i bra}o! Zbogom Otaxbino moja! Znam ja vrlo davno da je samo svet moja otaxbina! Slava Vasi Pelagi}u, mom vrlom u~itequ! 168
Pravo je Vasa rekao: @ivojko, xak s travom o rame, {tap u ruke, pa u svet! Zbogom drugovi i drugarice moje! Recepta{i doktori me gone! Teraju me kao kere zeca... Eto vam gospode doktora, pa nek se puni beogradsko novo grobqe, a ja odo u tu|inu! Borac s recepta{ima, jedini @ivojko Nikoli}, travar i narodni vidar. Primedba: bavi}u se u Beogradu jo{ samo 10 dana, pa idem u Milanovac, â~ak, Vaqevo i Bajinu Ba{tu, po Srbiji. Adresa je Dva pobratima, kafana. TRA@IM LEKARA Rane i preko 20 godina stare, saraxe, {krofule, triper i goroneju, akutan i hroni~an, sve venerije, le~im savr{eno. Traìm lekara kome bi predao svoj izumetak, sopstvenik pronalazaka za le~ewe ovih i inih bolesti, Marko Dimitrijevi} Dime, Jagodina. (Napomena dr Batuta, olovkom na margini novinskog ise~ka: prepreden oglas svoje vrste. Bajagi traì lekara ... a traì lakoverne bolesnike!) PROTIVU BORA Od mnogih najboqa je predohrana redovna upotreba Creme Simon Kish. Upiti ga sa slabom koòm, da}e joj gipkost i ne}e se borati. Dopuniti puderom Simon Pudre de riz Simon i sapunom Simon Savon Simon. K. Simon & Co. 59, Flaubert Saint, Pascal Paris. 169
MAJKE! Za{titi}ete Va{u malu decu i odoj~ad od raznih bolesti za vreme vru}ine, ako ih hranite: NESTLE-ovim mekanim bra{nom! @IVOTNI MAGNETIZAM KAO LEK Ve} ~itavi niz godina bavim se kao magneopata le~ewem ìvotnim magnetizmom! Ja sam jedini koji magnetizira posle dr Mesmera, po wegovom jedinstvenom sistemu. S velikim uspehom le~im reumatizam, bolove u trbuhu, gu{oboqu, zuboboqu, zapaqewa u kolenima i kukovima, Bolesti ìvaca i glave, zapaqewa oka, histeri~ne napadaje. Kao i bolest sv. Vida, uzetost, bledoboqu, osipe, {krofule, englesku bolest, rane, vodu u kolenima i laktovima, izraslice na koì, migrenu... Hipnotisawe nikad ne koristim. Moja metoda je prijatna i ublaàva nervni sistem. Ne upotrebqavam instrumente. Stotine sam izle~io magnetizmom po slavnom dr Mesmeru. Vaqa dodati da mi se za pomo} obra}aju samo oni od kojih su lekari digli ruke. Pa ipak ve}i deo se kod mene oporavi i patwe oprosti. Hristos Savi}, lekar magnetista
170
UPOTREBITE KNINSKU VODICU! MIWON! Kosa }e vam o~vrsnuti, ne}e opadati, nesta}e peruti! Dobija se u drogerijama i trgovinama. Glavni zastupnik Milan Haxi Antonijevi} Anton, Terazije.
2.
[arlatani se oslawaju na reklamu! (Henrik Sjenkjevi~) REPINUJOL Ovih dana {tampa je opsednuta reklamom za Repinujol. Prepisujem za Vas tu reklamu:
NOVI I IZVRSAN LEK PROTIV
REPINUJOL
Kostoboqe i Revmatizma Raza{iqe Valbrehtova Labaratorija U Nirnbergu. Moj Vam je savet: izostavite nastavak ol i pro~itajte natra{ke, pa }ete dobiti re~: juniper, juniperus, {to latinski zna~i smreka. I taj novi izvrsni lek nije 171
ni{ta drugo, nego preparat od smreke, bez ikakvog dejstva na kostoboqu i revmu, a pri tome vrlo skup! SRBINE, BRATE! Mi smo jedini u gradu ]ikagu od na{eg naroda i jezika, koji imamo qekarnu. Kad nas }e{ biti bracki posluèn i svjetovan na svom materinskom jeziku. Na{i su qudi vazdan varani od tu|ijeh qudi i la`nih savjetnika, te treba da verujemo u ono staro: Svoj Svome! Naro~ito se obra}amo mladim qudima koji boluju od tajnih bolesti. Mi imamo svoj prona|eni lijek za tajne bolesti, mu{ke koliko i ènske. Stotine smo mladih za kratko vrijeme izlije~ili! Na{a qekarna, ure|ena pokrajski sa svim je potrebnim Srbinu i Hrvatu qekovima. Od nas }ete biti posluèni na svom materinskom jeziku, boqe nego i|e! Krvavica KASARINOV PRA[AK Kasarinov pra{ak protiv epilepsije, padavice, Moè se dobiti jedino u drogeriji Stari Guslar, Beograd, Zeleni Vijenac! PERO! Nemoj zaboraviti da za ugovoreni izlet ponese{ sobom Wrigley-ovu gumu za `vakawe! Dobi}e{ je u svakoj boqoj drogeriji! 172
KO HO]E DA BUDE SNA@AN MOMAK Preporu~ujem evo mu{kima takovo sredstvo iz kojega }e biti sre}ni i momci i starije ~ike! Od wih samo zavisi da to budu! To je povratak mu{ke mo}i! Ovo neisplativo sredstvo zove se: Magnetske pastile! Jedna kutija Magnetskih pastila stoji 4 krune. Ko ose}a da je mu{ki nemo}an, da mu je klonula mu{ka snaga, bi}e sre}an kad proba na{e Mu{ke pastile! Pouze}em ih {aqe Diana apoteka Budapest, Karoly-Korut, 5. szam.
Jedan nam le~nik pi{e: Po{tovani g. Lekarni~e! Molim po{aqite momu {uraku 2 kutije Magnetskih pastila, Koji veli da je sa ovih pilula isto tako sre}an kao {to je kad je bio momak! Jedna lepa èna pi{e: Po{tovani g. Lekarni~e! Od kada sam svome muù poru~ila 1 kutiju Magnetskih pastila, od to doba se vi{e ne sva|amo! Volemo se sada kao {to se nikad nismo tako voleli! 173
Jedan starac od 68 godina pi{e: Po{tovani g. Lekarni~e! Po{to sam se uverio da starcu nema druge pomo}i do Magnetskih pastila, molim Vas po{aqite mi hitro jo{ jednu kutiju!
LEKOVI ZA SVE (Batutovo pismo) Dragi Vale, Listam ise~ke iz na{e nemoralne {tampe. Tu su ti lekovi za sve i sa svih strana. Kao da svi vole Srbina, samo mu pomo} nu|akaju. Vidim, kao: lek protiv ka{qa za odrasle, lek protiv svake migrene, lekove protiv groznice, kapqice za pro~i{}ewe krvi, kapqice od zuboboqe kad je zub izjeden, za stomak, kosu, reumatizam, diureti~na sredstva, od glista, protiv ispucalih {aka, od {uge mast, protivu vodene bolesti, od o~iju vodicu, za u{i, protivu polucije, ùtice, {uqeva, pantqi~are i trakavice! êga sve tu nema?! Protiv sipwe kod kowa, pra{ak za litalicu, protiv bilokakve bolesti, reklamira se neki Sikator iz Novog Sada! Pakra~ke kapqice, Ni{ki sirup, Prokupa~ko stono, @agubi~ki spraj! Kakawski vrijanc, Mariborski anti{uq, Crvena~ki kristal! I tako redom na{e mlade dràvne mape! Ali i Ruski melem, Afri~ki sok, Argentinski sirup, Liberijskih va{laf, Devi~anski otok, Tamilska vodica, Kineski nakupac! 174
Ja, Batut, razmi{qavam {ta je sve to ta metamorfoza jednog vida gatarewa u drugo, jednog nadrividarewa u drugo, ~ini mi se jo{ prodornijeg i goreg. Kao da civilizacija devoluira, a lokalna vra~ka se preobraàva u univerzalni la`qivi oglas!? Ista ostaje samo narodska naivnost i neura~unqiva privrènost la`noj medicini! Elsa-fluid, Felerov-zirupek, Anastacijine pastile, Kinderli-pra{ak, Lifkin-kapo-preparat ... A pre toga baba-Magdino slepog mi{a krilce, Ran|elijino {umsko pile stucano, doktor Jonov melem, hoxa Junuzov zapis... Dokle i doklen, bra}o draga? pitam se ja, doktor Batut.
3.
Uàsnu}ete se kad se uverit, {ta se sve moè izmetnuti iz na{eg lepog poziva i lekarstva! (pisac i lekar @an Tardije) POZNATE BOLESTI @ENAMA Kao bola u krstima i sve druge ènske bolesti lije~imo stalno i sigurno OTROVAWE KRVI I sve ko`ne bolesti, ~iri, svrabe`, puhice, ote~ene ìle, 175
pokvarene snage i zapu{tene bolesti! Ja le~im jednom za svagda. Govorim srpski! D-r Levinas Eko Zins 41 Sp. Clark. S. Chicago Ill.
ZA SVE TAJNE MU[KE BOLE[TINE Svaki Hrvat ili Srbin koji treba dobroga lije~nika, dobrih qekova ili dobra savjeta, neka do|e k nama. Govorimo i pi{emo va{im materinskim jezikom. Jam~imo izlije~ewe: triper, ~ankir, sifilis, nemo} u spolnom op}ewu, ~inimo ìlorez, kile bez rezidbe! Lije~imo i kostoboqu, bol u kriìma. Po potrebi trapanamo. Ako ne moète do}i k nami, pi{ite nam! European Medical Inst. 413 grand Str. Pitsburg P. A. ME\U NAMA
Kaè Vam dr Batut: Do ratova ugled na{ih lekara u narodu bio je ravan ugledu na{ih po{tenih sudija. R|avih izuzetaka nije ni bilo. Rat je izmenio sve, pa i lekare. U wihove redove uvukao se {arlatanizam. 176
Ceo Beograd je prelepqen ruì~astim plakati}ima, na kojima se lekari reklamiraju, bez mere i odgovornosti ikakve! Prepisujem samo neke, a skupio sam tokom 1922-23. preko dvesto takvih plakata! U~tivo izve{tavam gra|anstvo okruga da sam nabavio i montirao Rentgenov aparat amerikanskog sistema. Pregled na struju i kroz staklo. Dr Omerovi}
Dr Nikola Nikoli} Balk. Neolog, jedini specijalnom spremom iz balneologije i bawske tehnike le~i veneri~are!
Dr Nikola Nikoli} Le~i veneri~ne bolesti, sifilis izvanredno! Ubrzigavam Novarsenobenzol direktivno u ìle!
Dr Uro{ Lavadinovi} (Vadilanovi}) Le~i unutra{wost tela. Prima bolesnike u svom stanu. Ubrizgavam novi serum protiv difterije. Potko`no ubrizgavam zadwi krik Neosalvarzan! (rukopisna nap. dr Batutova: Lavadinovi} je tada{wi ministar narodnog zdravqa!) 177
INSTITUT ZA MODERNO LEÊWE SVETLOM I ELEKTRIKOM (ve{ta~ko Sunce, rentgenovi zraci, dijatermija, termobergonizirawe, elektri~ne kupke...) Otpo~eo je s radom na Sewaku! U Institutu se uspe{no le~e: {krofule, trbu{na tuberkoloza, lupus-rane, izrasli, suicidi, reumatizam zglobova, tabes, bazed, astma, prekomerna podgojenost, sve bolesti koè i dr. UBRIZGAVA RADIJUM! Bawski lekar celokupnog lekarstva, dr Mi}a Vu~ela, ordinira u hotelu Metropol. U vene ubrizgava radijum i arsen s odli~nim rezultatima... NA[ PRISNIC Mihailo pl. Solari}, paroh u Velikoj Pisanici dao je u {tampu kwigu Kolera. Prenumeracija se prima od prvog oùjka. U kwizi je i ~lanak dr-a Eubena Yebosha! Kwiga garantira izlije~ewe od svakog vida kolere!
178
JEVANGELIJE KOJE POVRA]A IZ GROBA ZA TRI DINARA! Prepi{i se i ti! Ve} se prepisalo: iz Draga~eva 120, iz Ni{a 46, iz â~ka 68. Iz Jagodine 58, iz Bajine Ba{te 63, iz [apca 39. Sedmo je Vaqevo sa 76, osmi Beograd sa 83, deseta Ivawica sa 42! U Uìcu vele da tu kwigu oboàvaju! Volu je vi{e nego slavnog Pelagi}evog Narodnog u~iteqa! IZJAVA BLAGODARNOSTI Ja, dr Batut, ~itam u Ve~erwim novinama iz 1900. g. br. 18: Posle devet godina mog te{kog bolovawa od uko~enosti, uzedoh trave za mali novac, hiqadu dinara, od g. @ivojka Nikoli}a, srp. Travara i nar. Vidara. Hvala mu {to me je spasao. Bogu i wemu zahvaqivam! Slava im do neba od zemqe, zahvalan Danilo Stojadinovi}, bakalin, G. Milanovac. Adresa g. Nikoli}a, u hotel Takovo, Beograd.
179
180
IX STATI NA REP NADRILEKARIMA ILI VARALICE U KLOPKI
181
182
Bajalica-varalica (Narodna poslovica, po Dani~i}u i Novakovi}u). U Ciganke crn obraz, ali puna torba! (Narodna poslovica, po Vuku)
TAJANSTVENA POMADA
U Ulici Denkerk u Parizu nastanio se {arlatan pod imenom dr Lele (Leuleu), profesor, hirurg bolnice Lariboasjer i razaslao svoje reklamne prospekte publici. Prospekti behu puni pohvala wegovoj stru~noj spremi i ve{tini, te navodima wegovih mnogobrojnih uspeha u mnogim oblastima Medicine. Dva lekara iz bolnice Lariboasjer pro~itaju prospekt-Lele i iz radoznalosti krenu Leleu da mu se kao tobo`wi bolesnici predstave. Soba za Lele-odrinirawe be{e i wegova spava}ica... a dva u~ena lekara zateko{e kolegu ba{ kad je spremao predavawe koje }e iste ve~eri odràti pred 700 slu{alaca na Medicinskom fakultetu. Jedan od lekara u~ini se bolesnim iako je bio posve zdrav i potuì se doktoru-Lele na otekotinu u slabini. Lele ga pregleda pa }e: Ne mogu vam za sada re}i da li imate nekakvu izraslicu u slabini, ali je stawe va{eg zdravqa dosta ozbiqno. Da bih utvrdio pravu dijagnozu, 183
morate ve~eras jo{ jedared kod mene do}i... Sad }u vam dati jednu pomadu koja }e stvar razsvetliti. Razmaìte ovu pomadu po potrbu{ju, pa kao od we osetite gore hladno a dole vru}o, onda }e biti da imate unutra{wu naraslicu. Ako vam moja pomada obratno pokaè, to jeste ako vam gore bude vru}o, a dole hladno, o naraslici nema ni zbora! Tobo`wi bolesnik se zahvali doktoru-Lele i plati mu, ali je ve} to bio siguran da je susreo nadrilekara najniè vrste. I odmah je sa~inio vlastima prijavu.
LUKA TRAVAR
Be{e jednom u malenoj ku}ici na kraju sela, obrasloj u kukutu i pavit, ~ika-Luka, vra~ i travar. Znao je svake travke za svaku bolest. Travke je davao ne moraju}i ni da vidi bolesnika, obaje samo vodu, a bolesnika ne vidi, no travu {aqe po bli`wima. Na{i ti prosti seqaci u svakoj nevoqi, mal-po-malo hajde kod ~ika-Luke. Ra{~u se ~ika-Luka, pa po~e{e da pristiù i nevoqnici iz okoline, iz celog kraja i okruga. Naro~ito oko mlade Petke. Nije on mnogo napla}ivao, primao je i poga~u, beli mrs, duvan, tikvu mu~enice, suvih vrgawa umesto novaca. Od svih najvi{e mu je verovao neki Marko Seleni}. Pred wim niko o Luki {to nepovoqno nije smeo zundecnuti. Odmah bi se sva|ao i u o~i skakao. Jedared je ~i~aLuka izle~io Markovo dete i od ta doba mu je on bio sasvim poveran. U to doba je u tom selu radio i ~ika-Paja Bulatovi} u~iteq. On je oposvuda govorio narodu da se mane vra~a184
ra, gatara i ostalih ara, pa tako da ni ~ika-Luki ne veruje. Jednom se ova dvojica, Seleni} i Bulatovi} sukobi{e na krv i no` upravo oko toga! Ali dugo nastavi{e po svome Seleni} je travara hvalio i na wega bolne upu}ivao, a Bulatovi} kudio i odvra}ao svet od wega. Najedanput se desi neko ~udo! Presta Marko }utkariti i presta hvaliti ~a-Luku ... Malno-pomalno i sam uze da ga grdi i naziva varalicom, huncutom i laòm. ûdi se u~iteq, ~udimo se svi, ~udih se i ja, Batut, kad mi to prene{e aberi do uva, kad se dobro zna da je skoro mnogo bio bolestan Seleni}ev stariji brat, Nikola, stare{ina Seleni}a zadruge i da je ba{ sam Marko za travu i vodu ~i~a-Luki travaru po{ao. A Nikola prezdravio... Be{e ba{ na Gospojinu. Iza{li mi iz crkve, te seli na klupe pred crkvom. Tu su pop Justin, u~iteq Paja, ja Batut, i jo{ nekoliko znatnijih ludi. Tek }e u~iteq: Ama, Boga ti, Marko, {ta to bi i ti po~e grditi onoga laòva i vancagu, Luku vra~ka, kad si ga kovao u zvezde!? Vala, u~itequ, i sam se kanih da ti o tome opri~am, pa se evo javi zgoda. No, {ta to bi? Denemo mi seno u poqu. No} pribliì, a u nas jo{ mnogo pla{}a, a osvi}u i dva prazdnika, a vreme ho}e da se mewa! Do|e moj bataNikola, da pripomogne oko sena. Izbacio je dok dlan o dlan celo jedno seno! Okupao se u znoju, uze od dece hladnu izvorsku vodu, pa leè u travu da s odmori! Najedanput se stane previjati i kukati, lepo da nam umre. Mi brè boqe ostavi rad i alat i sve, pa brata Nikolu jedva ìva odnesemo ku}i. Prekuko je celu no}! U tik zore ja ti se dignem i trk onom laòvu i vancagi ~ika-Luki. Poneo sam i tikvu za vodu i dve cvancike. Obaja on vodu, dadne mi travu i zaiska duvana. Izvadim jedan urezak i dam mu za jednu lulu, a toliko i meni osta, te trk ku}i. Kad na prelazu preko potoka, vi{e na{e ku}e, 185
okliznem i padnem, tikva pr{te a voda se prosu. Osta koliko za rakijsku ~a{icu te vode. Ja brè to boqe odo kod kotara, gde smo ju~e denuli ono zlo seno, uznem ~obawu, nalijem vode i pohitam opet, ali u ùrbi i to prospem! [ta }u, vreme isti~e. Mislim: da nalijem vode reda radi, a Lukina mi zdrava trava za silavom. Pa i sam Luka uvek je velio: trava odnosi boqku! Do|em ku}i, bata mre, izgore u ìvoj vatri. Brè ga polijemo, umijem ga onom obi~nom vodom, on se osvesti i re~e: Sipajte mi tu vodu na glavu, u nedra, svuda, svog me okupajte! Tako i uradismo. On se smiri, pa malo opet zatraì da ga, ako ima Lukine vode, wom ukvasimo i svog u vla`no zamotamo. Mi i to u~inismo. Sad daj travu! Ja iza|em iz ku}e, ureèm trave, sastavim s medom i dam Bati da pojede. On se smiri i zaspi. Ja iza|em pred ku}u. Da odanem i lulu ispu{im, jer od sino} nisam ni pu{io. Potraìm onaj urezak, ali jest! Nema ga nigde, no na mesto wega na|em Lukinu travu! Sad vidim {ta sam uradio isekao sam duvan i dao ga bata Nikoli, a trava mi ostala! ]utim ko zaliven, nikome ne pri~am. Samo znam da od ~i~a-Lukina leka moj bata ni mrve nije dobio. Strepim silno... On spava do podne, i kad se pobudi, be{e, moè se re}i: zdrav! Posle dva dana ustade i svud stade hvaliti ~ika-Luku. Ja videh wegovu la` te ispri~ah uku}anima {ta se dogodilo, te im i zabranih da niko vi{e wemu ne sme po vodu i trave i}i!
186
UHVATIO SAM LA@ARU!

Jednom kad sam sa slu`bom bio u Smederevu, sretnem na kolima jednu svoju daqwu ro|aku, i u prvi mah pomislim da je po{la ka meni u goste. Docnije od ko~ija{a doznam da se ~ak iz Beograda krenula u Lipe, ~uvenoj vra~ari Dobribojki! Pa zar kod tolikih doktora u Beogradu, pa i u Zemunu, i kraj mene ìva, ti po|e onoj laùri Dobribojki!? rekoh kad smo se nuto sreli. A {ta }u? ... Od muke... Ho}u i to da poku{am! Jedna seoska popadija 11 godina nije rodila, pa ode kod ove babe u Lipe, i posle samo tri dana i tri no}i provedenih u ku}i s wom i wenim dedom, imala je devet meseci kasnije dete{ce... Sad od tih roditeqa nema zadovoqnijih i veselijih qudi. Ma gde god stignem, u koje god selo okolo Smedereva, svud slu{am o babi Dobribojki. Tako jednom, predsednik jedne od op{tina u okrugu, razborit seqak sa 5 razreda gimnazije, do|e kod mene u ku}u. Ja ga predstavih mojoj èni kao vrlo inteligentnog. I sve bi dobro dok se ne povede razgovor o toj babi. Ne znate vi, dragi doktor Batute, kako je ona ve{ta i pametna! Ni zamisliti ne moète! Jednom kad mi ukrado{e kowa, {ta sve ne radih da ga prona|em i ni{ta. A jednom, samo {to preno}ih kod we i wenog dede, ujutro mi pogodi gde se moj kow nalazi! Odem tamo i tamo i na|em svog kowa!... Sve to mi dosadi i re{ih se da ovu laùru uhvatim! Banem jednom pred ve~e predsedniku op{tine Smederevo koja je sat vremena hoda od baba Dobribojkinog sela Lipe. Saop{tim mu da o}u odmah da idem babinoj ku}i, te da mi na|e guw i ~ak{ire, da se premaskiram u 187
sviwarskog trgovca. Traì}u da mi baba san}im, utvrdi koji mi je ukrao 10 debelih sviwa i gde su sada... Boga mi je ne}ete, g. Batute prevariti, mada vas li~no ne poznaje! Odmah }e vas uhvatiti u nameri! Ja mu rekoh da je moj posao slu`beni, da me {aqe beogradska medicinska vlast i da ako migom da znak Dobribojki, odmah ide na sud. A za prepoznavawe neka se ne brine... Uzmem od mehanxije turske haqine, fes na glavu i obligatni trgova~ki {al oko vrata. A da me ne bi seqaci prepoznali, jer su me mnogi od ranije odista znali, za|em iza sela i u mrak, do|em kod Dobribojke babe. Kao beleg iz mehane ponesosmo jedan klip kukuruza i satqik vode. Zatekosmo je kako na vratima stoji i mokru ìvinu vabi. Kraj we je stojao onaj ogromni zeqov. Ali i puno dvori{te grdnog sveta. Kao na nekom no}nom va{aru! Bi tu i Vlaha u{ubarenih i [umadinaca ~ak od kragujeva~kog okruga! Kad nas primi, predsednik se s wom pozdravi i re~e: Ovo je gazda Lakan Kosti}, sviwarski trgovac iz Aran|elovca, no}as mu je poharano deset debelih rawenika, vrede 100 dukata, pa je, baka Dobribojka, do{ao da te moli da vidi{ da ko je to uradio i da gde su? Dok je on dadakao, ja sam posmatrao Dobribojku. Visoka, krupna, energi~na èna od 55 godina, crven nos pokaziva{e da voli da nagene. Pa dobro, prijatequ Marko!... Odvedi ga u Tur~inovu mehanu, nek tamo preno}i, pa sutra... Sad ne mogu, vidi{ i sam {tagar je naroda! Neki ti jo{ od pre tri dana ovde ~ekaju! Ja izvadih {akimice novca i po~eh da obja{wavam kako ne mogu da ~ekam i kako je sve to hitno. Rekoh predsedniku da joj plati ~im mu kaè {ta je s mojim rawenicima i gde su... 188
Dugo se borila u sebi, video sam to na wenom o{trom licu. I tek kad ja krenuh da iza|em, te se za izlizanu kvaku uhvatih, ona nas vrati. Uvede nas obojicu u malu, neokre~enu sobu bez prozora, gde na jednom duvaru bi jedna mazgala i odmah sa mnom po~ne da radi: To je caklo iz mehane! re~e. I odista satqik bi iz mehane i sad, da je na mom mestu bio naivni seqak, ve} bi bio ulovqen... A kad mu baba Dobribojka potrevi i ime pokojnog oca, stvar bi bila gotova. E sve dobro poga|a{, odgovaram ja no dela te da pre|emo na moje sviwe! êkni-der malo, da ti jo{ reknem. Ti si vukao kocku i uzeli te u katane, no ti otac ujdurisao te te izvukao! Ovde se jedva ne nasmejah. Be{e mi tada 24 godine! E i to si dobro pogodila, ali gde su mi veprovi! Vidim ja da ona muku mu~i. Nema o meni nikakvih podataka iz mazgale pa ìva muka! Na posletku uze jedan ~anak, sunu u wega vode iz onog mog satqika, otkide od mog {ala malo vunice i na~iniv od wih loptice, spusti ih u onu vodu. Mrmqala je neke staroslovenizme, kao doktor Jon ili pop Justin {to obi~no ~ine, ako se prise}ate... One kuglice se pore|a{e po onoj vodi... Eto ti tvojih sviwa ... I na}i }e{ ih sigurno u Raqi! Kad mi ova komendija dosadi, ja joj rekoh da }u s Markom oti}i u Raqu, a ako ih na|em, da }e joj Marko doneti pet dukata. Ali ona tu zatraì sre}e radi bar malo unapred... Kad iza|oh iz ku}e, viknuh onom narodu u dvori{tu da ide ku}i jer sam je uhvatio da je laàra i da ni{ta ne zna. Ja sam velim lekar, a ona je mislila da sam sviwarski trgovac. Pametniji se pokupi{e i odo{e, a oni Vlasi i neke ène ipak osta{e... 189
Eto wenih na~ina! U Tur~inovoj mehani bi weni qudi neosetno ispitali ~oveka o wemu, pa joj to sutra javqali. S lopovima iz kraja je bila u vezi pa su joj javqali gde je kradena stoka, znala je kowokradice i druge... Imala je i tri sina a svaki je bio uzrastom vi{e od hvata. Ti su igrali tzv. no}ne duhove... itd. itd. Jo{ da dodam: ja Batut sam je odmah prijavio na~elstvu i vra~ara Dobribojka je platila veliku kaznu u Smederevu.
KWAZ DANILO I VRAÂRA

Crnogorski Kwaz Danilo trudio se svojski da istrebi praznovericu iz svog naroda i quto je gonio nadrilekare, vra~are, gatare, vidioce, |ukane, biqarice i druge varalice. Evo jedne od narodnih pri~a o tome, pri~e koju volim i rado pri~am. Do~uo Kwaz Danilo da se u Katunskoj nahiji pojavila i razglasila neka Jokna kao ve{ta qekarica, da iscequje i vadi iz groba, da od gole smrti otima... Da je razobli~i, smisli svetli crnogorski kwaz zgodan na~in. Naredi jednom od svojih perjanika, nekom perjaniku Rai~evi}u, da se u~ini bolestan, da ostane kod ku}e i legne u postequ. On sam, Kwaz preru{i se u prostog seqaka pa }e ga kao wegov tobo`wi brat dvoriti i wegovati. Kad su sve on i perjanik Mijo, ujdurisali kako treba, po{aqu po vra~aru Joknu. Baba se i ne nada da u klopku pada. îm je u ku}u stupila, po~e Rai~evi}-perjanik kukati od muke i bola, lelekati i kose ~upati. Danilo, tu190
àn i u velikom strahu da }e mu brat Mijo mawkati, prekliwe baba Joknu da se primi bolesnika. Lukava baba po~ne zatezati, kako bi mogla vi{e zaceniti. Opire se i izgovara, dok najposle popusti navaqivawu brata i druge svojte. Dade joj lake ruke Kwaz Danilo biqeg da po~ne s poslom, jedan talir! Babi sijnu lice od radosti kad joj Danilo obe}a jo{ 25 talira pride, ~im mu brata izle~i. Veselo ona pri|e bolesniku i po~ne svoj posao. Udarila u vra~awe i bajawe. Krsti, gladi, trqa, gwe~i, razmazuje, ti{}e, mrmoqi neprekidno... Bolesnik s po~etka jo{ ja~e kuka kad ga ona pritisne, i jo{ ja~e stewe, a Kwaz Danilo i okolina tobo` znojeve s ~ela bri{u. Ali postepeno bolesnik po~e sve mawe da jau~e, sve mawe da je~i i najposle se sasvim sti{a. Eto ga gde se sasvim umiri, pa i {alu, vazdan veseli Mijo, s okolinom po~e da zbija. Skoro kao da nije bio te{ko bolestan. Ho}e i s posteqe da se diè, a baba ga jo{ spre~ava. Onda huknu, obrisa tobo` pot s ~ela i re~e Kwazu Danilu: Eto ti ga, sinko, zdrava i ~itava, kao od majke ro|ena. Ne pothvata se baba, gde se ne moè pomo}i... Nego sad i da mi plati{ kako si mi obe}ao! Kwaz namignu na di~nog perjanika Rai~evi}a, pa }e mu re}i: Da}e{ ovoj ve{tici dvadeset i pet kamxija. To sam joj i obe}ao. Neka zna kako je svijet lagati i guliti, a jadne bolesnike mu~iti i satirati! Od ~uda se Jokna skamenila! Stade jauk, stade prekliwawe! Kwaz Danilo, malo odmaknu se, pa sve gleda kako Mijo radi. Zvi`di bi~ mu, kano quta guja! Od toga doba Jokna nikako vi{e nije ni vra~ala ni le~ila! 191
Kaè Batut: E tako, moj Vale, s nadrilekarskom poganijom treba!
CETIWSKI ODVOJENICI
Kaè dr Batut: Kad sam se bavio na Cetiwu, video sam kako di~ni Crnogorci te{ke bolesnike, naro~ito gubavce, odvajaju od ostale ~eqadi i sele u nekakve kamene ku}erke, u brdima, daleko od bilo koga. Takvog odvojenika pose}uje samo neka pretekla prastara baba, koja mu kadikad odnese ponude. Uz gubave, ima i odvojenika bolesnih od venerija, sifilisti~ara ponajvi{e. Kad takav umre ili se ubije, obi~no sko~iv u kakav bezdani ambis, glavari narede te se telo na licu mesta spali. Otuda je ovaj mudri gor{ta~ki narod vrlo zdrav, uop{te. Ja mnim najzdraviji narod u Evropi! Za dve godine svog boravka u Crnoj Gori, video sam dva ku~ka odvojenika, a ~uo za jo{ dva... Malo ih je, uprav, zbog ovog ko zna koliko starog i pametnog obi~aja.
O MOJIM POÊCIMA BORBE PROTIV GATARA

Dragi Batute, slu{aj Valetovo se}awe: Jednom kao |ak gimnazije bio sam preko leta na {kolskom raspustu, kod moje dobre tetke Ivanke u Dolovu. Povedem razgovor s mojom majkom i tetka Ivankom o bubama u glavi... Tetka Ivanka po~ne da mi pri~a kako 192
je pro{le nedeqe u wenu ulicu dolazila neka Ciganka koja iz nosa i uva deci crve vadi! Kao toj deci je posle lak{e... Ja po~eh razuveravati dobru moju tetku Ivanku i mati mi, da je to nemogu}e i da Ciganka crve s druge strane donosi. Kad ih ne mogoh ubediti, setim se na~ina. Pokazuju}i sredwak na desnoj {aci, upitam tetku i majku: Je li zdrav ovaj moj prst? Pa zdrav je, fala bogu, re~e mi mati. [ta mislite, moè li Ciganka iz wega da izvadi crva? Otkud, bog s tobom Vale, da vadi crva iz zdrava prsta, gde crva nema! A ja vam dobar stojim da }e Ciganka, ako je pozovete iz ovog mog zdravog prsta vlasca da vadi! I to ne jednog!!! One prsnu{e u smeh. Objasnio sam im: Ovaj }u sredwak da zavijem i Ciganki predstavim kako ne~eg ima ispod zavoja, da mi ne{to tu neprestano vrti i svrdla~i, da ose}am kako se ne{to u prstu, pod koòm kre}e! Samo treba jedna od vas, najboqe je ti tetka, da ode{ do ~erge i objasni{ Ciganki kako me to dugo mu~i i kako patim, kako su lekari hteli i prst u Pan~evu da mi otfikare! Tetka Ivanka i majka mi pristanu na tu ujdurmu. Ja malo brija~em pose~em prst, metnem na ranicu par~ence od slanine, a ruku umotam pe{kirom. Zamolim tetku da ode po Ciganku, u Mramorak, pa bajagi legnem u postequ, da je sa~ekam kako vaqa... Tetka Ivanka ode Ciganki i sve joj opri~a po na{em dogovoru. Ona se primi posla. Do}i }e sutradan prepodne, sad ima neka velika po~eta posla ... Sutra, posle duèg prepodnevnog ~ekawa, evo ti Ciganke. Ja joj sve ispri~am, a ona stade da posmatra moju ruku i pose~eni prst pod zavojima. Ih, kako sve kipi od parmaci! [ta je gnoja! 193
Htede da zavoj odvije, ali ja joj ne dadoh. Ona re~e: Pa dobro, neka ga majkin. Baka }e i ovako kroz rupicu crvi da povadi, prs da oslobodi od gnoj! Uze tr{~anu cevku te je gurnu na otvor~i} kod zavoja i pokri se maramom te po~e da radi s vlascima. Na veliko iznena|ewe moje majke i tetka Ivanke izvadi ubrzo dva crva...! Moja mati i tetka smesta po~nu Ciganku ruìti, a i ja posko~ih na noge lagane i po~eh da razmotavam onaj zavoj. A-ha! Ciganka je, ve} zametnula svoju vre}u na le|a i stukla napoqe, uvatila tutavelu preko dvori{ta i ulice! Ra{~u se sve ovo Dolovom, ubavim selom na ~etiri brega, a ona gatara morade pobe}i iz Mramorka da negde drugde crve iz rana naivnog sveta vadi!
VARALICA MI]UN!
Kaè dr Batut: Mi}un je bio na glasu kao narodni lekar. Zvali su ga medig. Naro~ito je bio hvaqen {to zna kosti name{tati, kad se neko i{~a{i. Kad se seqacima iz okoline Smedereva tako {ta i{~a{i ili slomi, niko ti doktora ni ne zatraì, nego pravo medigu Mi}unu! Smislim ti ja podvalu... Pozovem Mi}una na savetovawe i dogovorim s qudima tako da pred wega izvedem sasvim zdrava i prava, nepovre|ena ~oveka. Da mu ispri~am kako je u laktu ne{to kosti i{~a{io. S podmetnim bolesnikom sam se dogovorio da u laktu malo ukrivo ruku drì i uko~i, a pri pregledu tako jau~e, kao da je odista ruka mu i{~a{ena! 194
Veseli Mi}un, nao~it i visok Crnogorac, pri|e, pa kad je pregled doti~nog bolesnika obavio, re}i }e pouzdano: Jeste, ima{ pravo! I{~a{ena! Evo ti krajeva jednog i drugog cipca! Ovaj mawi je skrenuo udesno, otud bolovi! More, ti, Mi}une, kao da ~ita{! ~udim se ja i divim, bajagi, veselom Mi}unu. Vala znam ti ja svaku kosku i weno mesto, kao da sam je ja rukom, a ne dragi Bogo slagao! hvalisav je narodni vidar. Ja malo za}utah, pa onda kao da se ne~ega prisetih: E, Boga ti, Mi}une, kad si tako s koskama ve{t, molim te da mi ne{to pomogne{! O}u, Batute, a za{to da ne}u, ja sam majstor za kost! nastavqa narodni ranar u svom stilu. Rasturio sam kosti od moga kostura, sa studija, pa ne mogu da ih sklopim. Znao sam onomad za ispit, ali poboravio. Nego da mi ih ti sklopi{! [to da ne! odgovara Mi}un i gleda po licima moje okupqene kolegijalne druìne. Ali govori ve} malo niìm tonom. U|oh u drugu sobu i donesoh kosti ~ove~ije ruke, rasturih ih po stolu. Mi}un ranar im pri|e pa ih po~e sabirati i razdvajati, name{tati i rasturati, ukalupqivati i deliti... Nikako da ih uklopi. Znoj mu ubrzo orosi ~elo... Nekako sastavi {aku i ruku, ali tako da skoro nijedna kost nije bila na svom anatomskom mestu! Jesi l gotov ~a-Mi}une?! pitam ja. Jesam, doktor Batute! odgovori on ~isto u neprilici. Je li tako ba{ dobro? pitam ja i daqe ga ~isto gledaju}i pravo u o~i. Tako, a jakako! odgovara sa usiqenim samopouzdawem Mi}un. Meni prevr{i, smr~e mi se, pa }u qutito: Varalico belosvecka!... Jebem li ti, dandalo!... Sad si dolijao! 195
@ivom ~oveku kosti name{ta{, a ne ume{ ih srediti ni kad su ovde pred tvojim o~ima! Ako te ulovim, da zanat svoj produàva{, jeba}u ti sve po spisku! U apsu poàreva~ku }e{ da zaglavi{!! preterao sam sa psovkama, ali bes me je bio obuzeo i prema wemu i prema silesiji drugih kolega wegovih. Svet okolo se ~udi i vajka, a Mi}un nekud {tu~e.
ÎÂ ZUBA
Kaè Batut: Ovu sam vest prepisao iz Kurira, od 26. marta 1906. godine, a mogao bi da sam Metuzalem, vala i iz wegovog imewaka, recimo, iz 2006. Sigurno! Jovan Le~i}, zemqoradnik iz sela Amzi}i kod Nove Varo{i, bezmalo 50 godina vadi zube kom{ijama. Iako nema ni dana zubarske {kole, kroz Jovanove ruke pro{lo je stotine pacijenata koje je nevoqa naterala da kod wega zatraè spas. Zubarsku {kolu zavr{io je kod kom{ije Radovana. Kom{ija mu je jedno popodne pokazao kako se vade zubi, a Jovan se odmah uhvatio zubarskih kle{ta koja su stigla sa bugarskog fronta (varijanta: sa Solunskog fronta) i od tada ih ne ispu{ta. Zubarska kle{ta je u Amzi}e s fronta kod Vidina (varijanta: od Soluna) doneo moj stric Milan Le~i}. S wima su srpski vojnici kod Vidina (varijanta: pod Solunom) jedan drugom vadili zube pri~a Jovan. Prvog pacijenta je odavno zaboravio. Posle se selom i okolinom pro~ulo da je lake ruke, pa qudi po~eli da stiù sa svih strana. Jednom, stvori se u dvori{tu kom{ija Radojica. Leè pod ~esmu, ra{irio ruke, samo {to ne kuka iz glasa. Zove me, veli: Jovane, kumim te i molim ko brata, 196
spasavaj, ili vadi, ili ubij... Kaqac me urnisa! [ta }u, uzmem kle{ta, zovnem ènu Qubinku, ona mu priti{te glavu. Tri puta mi spadaju kle{ta, tri puta ja vra}am, on ne zakuka. Na kraju i{~upam zub, ali imam {ta videti, zub trokrak, na tre}em kraku par~e kosti od vilice. Prepadoh se, ne bi mi svejedno, A Milanko sko~i, dadoh mu malo qute rakije, rekoh mu da slanom vodom plakne ranu. Posle sam sazno da Milanko nije pao u postequ zbog onog par~eta kosti... Laknulo mi! Kaè, moj Vale, isti Kurir ùti: Od pacijenata Jovan je uglavnom dobijao ili ratluk od pola kila ili kilo kocke {e}era. [ta drugo retko kad, a pare, tvrdi on, nikad. Dodaje u antrfileu isti list: S ordinacijom nikad Zuba nije imao problema. Vadio je zube gde se zadesio: na wivi, na livadi, ispred ku}e, u kafani, na pragu ambara... Jednom kad sam oro, pojavi se Gvozden iz Zabrda{a, u ruci mu moja kle{ta. Kaè taka i taka stvar, cr~e od bola, svratio kod moje Qubinke, ona mu ih dala. Sedne Goga u brazdu, ~upo ja, ~upo, ~upo, uvrto zub, upredo, jedva! Kad sam ga kona~no i{~upo, ja pado u brazdu, a Gvozden odlete dole niz potoke! To ti je, Vale moj, na{a luda {tampa!
TRAVAREVA ISPOVEST
Kaè dr Batut: Na|osmo da smo kao iz istog mesta, iz Negotina. Kucnusmo se kao svoji, pi}e odre{ilo jezik. U razgovoru }e moj prijateq Jablan, re}i travaru @ivojku S. Ni197
koli}u, do sebe: De-de, @ile, da nam malo pri~a{ o tvojim travama i mu{terijama! Da se malo nasmejemo! Ho}u, valaj! prihvati slavni travar, ve} malo razgrejan i poverqiv. Znam da me ne}ete izdati, ti i dobri Batut! opet se kucnusmo i ispismo po mu~enicu. Ne, do ni Bog! rekoh ja, a Jablan klimnu. @ivojko obrisa rukavom usta, pa }e: U leto kad je najvi{e korova, idem ja u trave. Izaberem mesto gde ih ima svakojakih i gde je i`|ikala preko mere. ûpam travu redom, koliko vi{e da u vre}u skokam. îm stignem ku}i, istresem svu tu travu i razasterem je po dvori{tu da se na suncu su{i. Kad se trava dobro osu{i, odabiram je i se~em na sitniju i krupniju. Pa jo{ sitniju, te jo{ krupniju... Tako ise~enu u naro~ite papirnate kesice je stavqam... Koliko bolesti, toliko trava. Na jednoj stavim: trava za {ugu. Na drugoj: trava od jektike. Na tre}oj: trava od nerodiqa.... Seqacima obi~no dajem ove trave u rakiji, jer na{ seqak voli rakiju vi{e no i{ta. Varo{ani trave piju s vinom, a deci se daje s medom ili sa slatkim... Nateè on ~okaw rakije qute, te nastavi: Nisam ja bez apotekarskih lekova. Imam i destilisane vode, i karbola, i jodoforma i ni{adora, i kamfora i masti, i japanskih i ruskih i talijanskih kapqica... êga ti sve nemam! Cela apoteka! To me{am s mojim travicama... pa mi lekovi miri{u apotekarski...! A veli{, svet ti dolazi ko lud!? Dakako, prika, dakako! Ali ja sam ve{t, ovde u Beogradu imam jednog po{tara, pismonosca, pa mi pomaè da mu{terije smamim. Kad odem u neko mesto, on mi prosledi po trideset-~etrdeset pisama, kao poruxbi iz prestolnice, pa kad ih seqaci vide, ~isto se obeznane i samo naru~uju! To ti se ra{~uje, da ne poveruje{! I sam se ~udim! Lete seqaci ko muve na mleko! Pa zara|uje{ li, gazda @ivojko, koliko? upitam ga ja. 198
@ivojko me lukavo odmeri te }e zadovoqnim oblim glasom: Pa da vidi{, Batute, kako se i bez motike da ìveti i te kako. Dok je narod glup, meni stiga! A vlast? Moreeeee-e-e!
ALOJZ VE[TAC
Po~etkom veka beogradska dnevna {tampa se iz dana u dan bavila Alojzom Stevi}em zvani Ve{tac. Odnosno su|ewem tom nadrilekaru i zlodeju. Alojz se branio }utawem, a optu`ba ga teretila za pregolem zlo~in, smrt petnaestoro {kolske dece u Varvarinu. Po dràvnom tuìocu, Ve{tac je decu s predumi{qajem otrovao si~anom nepoznatog sastava. Uzalud su dobropla}eni prestoni~ki advokati Konstantinovi} i Haxi Bari} tvrdili da ni{ta nije dokazano, a Ve{tac }utao, sudija na|e da je kriv za te{ki zlo~in, u Srbiji do tada nezabeleèn, i osudi ga na smrt ve{awem. Leào je }utqivi Ve{tac u Zabeli. Na sedam dana pred pravedno smaknu}e dobijem od g. Tase Milenkovi}a, ministra policije, dozvolu da Ve{ca posetim u zatvoru. Namera mi je bila da mu u tim posledwim trenucima ispipam priznawe i eventualno dobijem sastav si~ana koji je na deci nesretnoj isprobao. Pikirao sam da trova~a i ubicu posetim na dan pred be{ewe. Uvedu me straàrno u nisku samicu, Ve{tac me odmeri od glave do pete, svojim sivim bestrasnim o~ima, pa spusti pogled. Rekoh da sam lekar, istakoh da se godinama majem s nadrilekarima, pa na koncu pridodah, istina okolice, i ciq svog dolaska. Ve{tac se i ne pomeri, 199
ne re~e ni re~. Svejednako je piqio u golu zemqu uske i mra~ne }elije. Kao uvo{ten, u nekakvoj demonolikoj koncentraciji, {ta li... Dodadoh da se bavim si~anima i da pi{em o wima. ]utali smo neko vreme. Ja sam ~ekao, a Ve{tac mislio ko ve} zna {ta. Dah mu se nije ~uo. Jo{ jedared poku{ah da ga podstaknem da mi sastav si~ana kaè i lak{e ode u grob. On zveknuv negvama, iznenada re~e samo: Ni{ta ti, brale, ne rekoh! pa okrete glavu na stranu. Video sam, xaba sam lupao put. Iza|oh iz }elije bez zbogom. Pometen i razo~aran proma{ajem. Telefonisah g. Tasi svoj neuspeh, a on se sit nasmeja i re~e: S takvima, Batute, nema pri~e! I odista i eto Ve{tac odnese tajnu svog otrova u grob bez belega.
O^NI OPERATER
Vra}ao sam se ku}i umoran, posle jedne te{ke operacije. Ba{ na putu ka mome Savincu, na samom kraju Beograda, presrete me jedna mla|a èna s molbom da po|em wenoj ku}i. Ja je upitam: A ko je tamo bolestan? Ja samo o~i operiram, u druge se bolesti vi{e ne pa~am... Gospodine Batute, hajdete, molim vas sa mnom. Neki doktor Crnogorac poduzeo se da mi mater operira, ali mi se ~ini da ni{ta ne}e biti i da }e je upropastiti... Kako ni{ta? Pa tako! ... Ne moè da zavr{i posao. Veli moja mati mu trep}e i jau~e i tako smeta da posao okon~a. Po~iwao je ve} nekoliko puta operaciju, ali je stalno obustavqao... 200
Dogovorim se sa tom mladom ènom da moju lekarsku torbu s instrumentima sakrije i da nikome kod svoje ku}e ne govori da sam ja li~no doktor Batut. U predsobqu ku}e smakoh {e{ir, skidoh kragnu i kaput, sakrismo èna i ja torbu i polako krenuh kroz prqavi prostor. U uglu jedne mra~ne sobice, ~uja{e se slabo jaukawe... Stupim unutra. Mrak, umalo ne padoh preko koritanceta u kome je leàlo jedno dete. Po patosu onda ugledam kosti od pe~ewa, ogrizine od jabuka, no{u... Ugledah i ispred sebe zavesicu, polako je pomerih i opazih prozorac... Tu be{e sobi~ak u kojoj je poslovao doktor. Sobi~ak be{e svetao, a u wemu stojao operater, udubqen u svoj posao. Nije me opazio. Na stolici pred wim sedela je mr{ava, iznemogla starica. Sad videh da doktor ima crnu bradu, da je u civilnom jeftinom odelu i da mu je lice u znoju. Opazih i mastan astal na kojem su stojali instrumenti. Celi sobi~ak je odavao utisak krajweg nereda... Moram jo{ da ~ekam, ne ide to tako lako! ~uo sam mu{kar~ev glas. Nema na svetu ni~eg bez bola, bol je osnovica svega. Imaj malo strpqewa i ne xandrqaj, jer }e ti oko isko~iti, ako se daqe bude{ vrpoqila... Tada me operater opazi: A {ta vi ovde traìte? Zar nisam ja naredio da se niko u ku}u ne pu{ta da mi smeta!? Ako se ne uklonite smesta, uzimam moje instrumente i odlazim odavde! Re{ih se da radim napolako: Molim vas, gospodine, oprostite ako vas moje prisustvo uznemiruje... Ako treba, odmah }u se ukloniti, do{ao sam da vam od pomo}i budem. Ja sam ve} pomagao jednom doktoru pri ovakvom poslu i dosta se razumem, pa me je mlada gazdarica molila da vas zamolim, i ako treba, da vam pomognem... A ko ste vi i {ta radite? stavio je ruke na le|a i upiqio se kao da ho}e da ispije odgovor iz mene. 201
Ja sam vojni bolni~ar! odgovorih mu. A, pa tako kaìte i ja sam bolni~ar, samo civilni! Moète da stanete ovde i da mi pripomognete, ova bakuta trep}e kao |avo, samo joj drìte trepavice, da mi ne pokvarite ovo gore!... Operator uze nekakvu zar|alu iglu, obrisa je o prqavu maramu i po~e da bode u oko na novom mestu. Tupa igla se nikako nije mogla zabosti. Na posletku igla prodre... Operator odmah zgrabi drugu iglu, jo{ crwu i jo{ duù, i narediv{i mi isto {to i malo~as, re~e: Sad }e biti {to }e biti! Ovom iglom pro{iri ranu u stranu, ubode u kristalno so~ivo, po~e prstima da pritiskuje. So~ivo ni da se pomeri... Ajak! Nije vajde! Ne ide... babac je baksus! okrete lice k meni i steè tamne usnice. Hajde i ti, brate, pristisni, mo`da bude{ sretniji od mene! Ne mogu ti ja, brate, da odgovaram za tebe. Oko }e mo`da da iscuri!... Preko wegovih stamwenih usnica pre|e nekakav divqa~ki osmeh: Me|er si ti puki pla{qivac! Nisi ti, brajko, za bolni~ara, izvadi}u skramu i bez tvoje pomo}i! Po{to videh da }e staricu sasvim upropastiti, jer je zenica ve} ispala, ne dadoh mu da nastavi produkciju, ve} mu predloìh da ja poku{am operaciju na svoju odgovornost. Jedva je to do~ekao. Dade mi svoju iglu i ja je uzeh. Ali mu rekoh da u blizini imam ne{to svojih spravica, te }u ih doneti. On mi dozvoli. Odem (uku}anima reknem da odmah zovnu àndare, a varalicu nekako zadrè!), i za nekoliko trenutaka donesem svoje instrumente, te zenicu babinu vrnem na we202
no prirodno mesto. Tad se ve} u nadrilekaru porodi sumwa i on po~e da navla~i kaput. Zatvorim starici oko, poveèm ga ~istom maramom... Dok sam ja tako poslovao, moj kolega kao oparen |ipnu kroz prozor i za tili ~as nestade... Jadna starica koja je tolike muke preìvela imala je sre}a da starawe kolegino wen vid nije skroz upropastilo. Posle nekog vremena u ordinaciju mi do|e neki sitni trgovac Amihaj iz Obrenovca, kojega je Crnogorac operisao uzev{i mu 70 dinara (dva vola vrednosti na obrenova~koj sto~noj pijaci!), i koji je patio od stalnih bolova. A posle sretoh jo{ dve seqanke bliznake, iz vaqevskog okruga, koje je isti operater upropastio. Uzaman sam sledio wegov trag i poku{avao da ga ulovim, vi{e od deset godina mi je tako beào, slepe}i qude po Srbiji i Crnoj Gori (a i Bosni) ali je onda nestao i vi{e za wegovu delatnost nisam saznavao...
VADI CRVE IZ UHA

Zadesim se u selu Bavani{tu, kod mog dobrog prijateqa, ratara Sime Vemi}a. Imu}na i uredna, napredna seoska zadrugara. Ama mu sin~i} ve} neko doba boluje od uha! [ta da se radi? Vodi ga, Simo, doktoru Krsti}u u Pan~evo! savetujem. Kakvom doktoru, jebo ga ti, Batute, kaè jedna baka iz buxaka. Ne znaju ti doktori, mazgovi ni{ta, Batute. Zovi te mu vi Petka Ciganina, da mu crve iz uva vadi. To su samo crvi, oni mu svrdlaju uvom i do mozga }e do}i, ako Petka ne pozovete! 203
Ratar Sima Vemi} gleda u mene. O~ima me pita moè li to biti... Ali ja se u}utao, u taj mi mah, naime, sinu u pameti, sjajna misao, da varalicu Cigu, na delu skembam. Stoga ovoj babi psova~ici ne bih da kvarim... Ciganin Petko poziv jedva do~ekao. Eto ti ga, te do|e bez du{e. Za wim ide cela povorlija. Ne{to èna i puno momaka. Svi su do{li, da va|ewe (crva) vide. Doma}in Sima najpre posluì vadioca jestivom i pi}em, pa mu predade malog bolesnika. Ciganin se taki uozbiqio. Saè se, prisloni uho na uho detetovo, prislu{nu... Onda }e pouzdano: Sre}an si, kuma Simo! Da me nisi na{ao, ovo dete bi ti sutra mawkalo! Ima crva u glavici. Nego ovako }emo: daj mi dve forinte, da mu crva na tvoje o~i kroz uvo izvadim... i spremi der jednu cevku od tr{}ice! Doma}in rado prista na nagradu i pohita da svojom rukom na~ini traènu cevku. Ciganin Petko je uze, u}u{nu joj jedan kraj u de~akovo uho, i po~e s drugog kraja ustima sna`no da poteè. Kao da nategom vadi mu~enicu. Od silna umora je triputa po~inuo. Posle jedno ~etvrt sata radosno povika: Evo ga! U{o je u cev! Oprezno izvu~e cev iz detiwa uveta, pri|e stolu i dunu u cev jako, te izduva iz trske povelika mrtva crva. Sima Vemi} blaèn. Nosi ponude, ali Petko odbija. Kad sam potezo, kume, video sam da nije gotovo! Ima jo{ jedan crv unutra! Ako ga ostavim, dete }e opet oboleti i moè da umre. Nego dela da i wega izvadim! Vadi ga, mamicu mu jebem! doviknu ona baba iz buxaka. Vadi, kume, ako za Boga zna{, pa da ti i tog platim! kaè Vemi}, a ja i daqe }utke gledam zbitije. 204
Ho}u, ali ne mogu po prvoj pogodbi. Ovaj se dubqe uvukao, te{ko }u ga izvu}i! tvrdi Ciganin Petko pazar, da {to vi{e zaradi. Evo ti pet forinti! Pet!... pristaje moj doma}in za qubav svog malog naslednika. Ciganin se odmah smiri. Koncentrisa. Ponovo po~e svoj stru~ni posao va|evine. I najposle posle novih ~etvrt sata ili neki minut vi{e izduva i drugog crva na stonu plo~u. Svi od ~uda zanemeli. Ciganin ih gleda, premi{qa se pa se smisli jo{ bi para. Ali meni ve} prekipelo. Vidim pred nama obi~nog crva iz bukovine, pa }u podviknuti: Zar se tako vade crvi? Ti si ih negde pokupio i pod jezik metnuo, pa u cev u}u{nuo! Hajde, de, meni crva izvadi, ako moè{!? Smesta se vuci iz ove ~estite ku}e, dok te nisam toqagom i àndarmima ispratio! Ciga poblede i uhvati za kvaku. Crna druìna se uskome{a i diè. Bilo bi sva~ega, da doktor i pratwa nisu bili brzi u begu.
205
206
H UDRI IH ZAKONOM ILI PRED VLASTIMA, PRED SUDOM
207
208
A ~ovek ili èna, u kojima bi bio duh vra~arski ili gatarski, da se pogube, kamewem da se zaspu (Sv. Pismo; kwiga Lavita, HHH, 6, 27)
MIÊ TUTUQU
Pre izvesnog vremena obnarodovala je Berlinska Policija opomenu: Ve} od duèg vremena izlaze po novinama oglasi kojima se va{arski hvali nekakav lek protiv tutuqe (gu{avosti) dr L. Bertrama Hevlija iz neke wujor{ke medicinske kompanije (New York Medecinal Comp). Mnogohvaqeno sredstvo protiv tatuqe nepodesno je a le~ewe wim skupo i bez ikakve vrednosti. U lekarskim krugovima je znano da se dr Hevlijevim lekom niko jo{ nije izle~io. U Francuskoj je ovaj lek progla{en {arlatanskim. Narod se opomiwe da ne stupa u bilo kakvu poslovnu vezu sa tom ameri~kom firmom i da wihov lek ne naru~uje. Uprava Berlinske Policije.
209
PROTIV UKVARE
Neki Johan Verle (Johann Wohrle) iz Fridrihshafena u Nema~koj {aqe svakome koji pismeno od wega to zatraì, naravno uz po{tansko pla}awe, siguran lek od ukvare (kile) i napla}uje ga 10 maraka i 55 pfeninga. Bolesnik lek dobija u platnenoj kesici. Tu kesicu ne sme otvoriti, a mora je nositi o svilenom gajtanu na vratu. Pored toga, bolesnik mora na ukvari (kili) nositi podvezu. I ~itati neke latinske molitve... Pri slu`benom pregledu, stru~na komisija je u doti~noj kesici na{la list tvrde hartije i na wemu pri{ivene noge krtice! Johan Verle je, skitnica i kockar, vi{estruko osu|ivan za prestupe i za zlo~instva. Ali ipak se na|e sveta koji mu poveruje!
NI[TA DRUGO DO NAMETA

Ovo se doga|a u prosve}enoj Nema~koj! Imu}an seqak Fridrih Muzil iz Noj{tata poboleva ve} izvesno duè vreme. Niko ne zna {ta mu je. Lekara ne pitaju, nego mu èna poru~i ~uvenu bajalicu Ciganku Ulriku Brant. I ona pogodi: Ni{ta drugo nego nameta! Nametli su na jadnika za sedam godina! Vaqa nametu skidati! Bajalica zatraì srebra, 22 srebrne marke. Ali traì i burmu s Fridrihovog domalog prsta. Pa srebrni sat, pa }ilim~e, pa bolesnikovu obu}u.... pa joj dadnu jo{ neke sitnice. Doma}ica joj u svemu iza|e u susret. Sve Ciganka smesti u svoju torbu. To odnese da bi skinula nametu, pa }e se vratiti... 210
I doista, evo ti je posle mesec dana opet, ali bez onih stvari, samo s nekim starim pantalonama. Veli: Nameta je jaka, vaqa jo{ boqe poduhvatiti... Traì jo{ 1000 srebrnih maraka, a lakoverna doma}ica joj i to dadne. Sve to odnese u jednom zemqanom zelenom loncu... I ne pojavi se vi{e! Onomad su je uhvatili u Kelnu i na dve godine kazne osudili. Ali ako iza|e iz apse, opet }e Ulrike ~uda ~initi!
VIDOJKA VRAÂRA
Desetinama godina ve} se stanovnici ~itavog jednog dela Srbije sleù u Azawu da potraè leka raznim bolestima. Tu ordinira Vidojka Vra~ara! nekad bi bedna seqanka, a sada trulo-bogata doma}ica. Nekad nepoznata i osamqena, a sada idol Azawe i okoline. Kod we se na prijem ~eka i po ~etiri dana, na ulici, u dvori{tu, ili mehani kod wenog prijateqa mehanxije Sarka. Bezbroj puta je Vidojka Vra~ara ka`wavana i zatvarana, ali tera svoj }oravi zanat. Kod we }e{ videti i veoma uglednijih li~nosti, skup{tinara iz Beograda, koje je, svakako, i {tite kad do|e do stani-pani. Kad su je jedared uhvatili u krivici, pita je osorno predsednik suda: Je li ti, ve{tice! Za{to opet laè{ svet!? Zar ti je malo kazni!? Pa {to, slavni sudijo!? odgovara Vidojka kad su qudi ludi, kad imaju para na bacawe! A kako ti wih laè{? pita predsednik daqe. Ni{ta lak{e, slavni sudijo! sme{ka se lukavo Vidojka. Ja imam svoje qude koje pla}am. Oni se pret211
hodno ume{aju me|u bolesnike i nevoqnike, koji ~ekaju da preda me iza|u, pa ih neprimetno potanko ispituju o svemu. Ko su, odakle se, imovno stawe, slavni sudijo, i radi su ~ega tu, kod mene stigli... Tu Vidojka prsnu u smeh! Meni je onda lako, slavni sudijo! Kad od ovih svojih ~ujem raport, po~nem primati. Ponovim ovim bolesnim budalama {to sam od svojih qudi ~ula, i ve} je gotovo! Svaki se primio! Pone{to dodam, pone{to-{to u{}urim sama, slavni sudijo! Svet je bezazlen... Gleda predsednik suda, pa se ~udi i divi prepredenosti ove babe i tupoj gluposti na{eg naroda. Malo po}uta te je nastavi ispitivati za jedan stra{an zlo~in, radi koga je sada na sud dospela. Neka èna iz okoline Azawe, koja se okrivquje da je muà otrovala, iskazuje da je taj si~an od Vidojke dobila. @ivela je r|avo s muèm, mu` je svako malo tukao kao krma~u u oboru, pa je od Vidojke leka zatraìla. Boè moj, }ero! Ni{ta lak{e! Smrsi}emo mu konce re~e joj Vidojka odlu~no. Evo, daj mu ovo u jelu, pa kvita! Samo pazi... svaki dan pomalo, na vrh ~iodice, te }e{ ga le~ka ispratiti na onaj svet... A ako me uhvate? upitala je ona èna. Bog sveti smejala se Vidojka. Ni sto lekarskih komisija ne}e mo}i da prona|u od ~ega je taj nekrst umro! Ispratila sam takvih gadova ve} preko deset, }ero!.. @ena primi si~an, dobro plati i ... smrsi muù.
212
VE[T @ENSKI LEKAR

Iz starih Batutovih zapisa: Bilo je ovo u Beogradu, pre svojih 40 godina. Uli~nom straàru palilulskog kvarta upalo je u o~i da se svako popodne, u izvesno vreme, vrzu oko jedne prizemne avlijske ku}e mnoge ène. Mahom siroma{nije po izgledu. @andarm posumwa da idu kakvoj vra~ari ili gatari ili kartari, ali se ubrzo uveri da idu nekakvom ~uvenom lekaru za ènske bolesti. U toj ku}i je lekar najmio jednu name{tenu sobu i svako popodne primao bolesnice. Pacijentkiwa je bilo toliko, saznade ovaj pandur, da je mladi lekar jedva nos podizao od posla. Pandur prijavi {ta je saznao, pa je policija utvrdila da u toj ku}i nije prijavqen nikakav lekar. I vlast zapo~ne tragati te do|e do sasvim neo~ekivanog rezultata. Utvrdi se da ~uveni ènski lekar nije lekar, nego neki de~ko nesvr{eni gimnazijalac! Kao mom~i}u-dorasli}u prohtelo se ovom junaku da se kako na|e oko èna pa je najmio stan i po~eo praksu. Lakoverne ène na{e poveravale su mu se rado, mo`da i stoga {to je bio mlad... Pa mu se slava iz wihovih usta po~ela {iriti Palilulom, Karaburmom i daqe... [ta je sve s ovim mnogim ènama radio, ne zna se, ali se zna da je svoju vizitu i napla}ivao. Uzimao je malo, ali je za wega to bilo i dovoqno.
DVOSTRUKI ZLOÎNAC
Po zanatu je Ajhman bio zidar, odnosno crepar. Kad mu je to dosadilo po~eo je da advokati{e... 213
Dosadi mu i to, pa se oda de le~ewu magnetizmom i pro~u kao magneopata. Ali samo za mlade devojke! Jednog dana javi mu se kao bolesnica neka gospo|ica Eliza, malo zaneta devojka, sklona misticizmu. On je primi kao bolesnicu i po~e da je le~i od nervoze, a onda na|e da ona boluje od histerije odnosno od materice. Toga radi ju je Ajhman po~esto hipnotisao, tj. magnetisao da ona zaspi. Pa joj je u hipnofazi masirao matericu. Gospo|ica Eliza nije pri hipnozi ba{ toliko zaspala da bi bila besvesna, nego je kroz trepke mogla posmatrati {ta se oko we zbiva. Tako je zapazila da se pri hipnozi lekar u masirawu sumwivo pona{a. Govorio joj je {apatom mnogo o wenom telu, nare|ivao da ga zagrli, sugerisao joj neke sumwive poloàje... tako da je gospo|ica Eliza bila na oprezu. Ne potraja dugo a doktor Ajhman se drznu da poku{a i ono {to je celo vreme nameravao ali ne uspe. Devojka je na vreme videla wegovu nameru pa mu je osujetila i prijavila policiji. Na sudu je doktor magnetopatizma odricao sve, ali je polu~io 18 meseci robije i jo{, pride, 5 godina gubitka gra|anske ~asti.
LEK U ZANOSU
Ovo mi ,Vale, opri~a sam Luj Paster: Gospo|ica Rene-Bar bila je ~uvena lekarica u severnoj Francuskoj. Kad je wen otac [arl uspava, sticala je ~udnovatu mo} da kroz koù, mi{i}e i druge delove svog tela vidi svaku promenu i pozna svaku bolest. I ne sa214
mo toliko! nego je u tom snu znala re}i i lek za bolesnika kojeg je snom opservirala. Tako se ubrzano pro~ula diqem Francuske. Ne potraja dugo, a vlasti je po~e{e petqati. Najposle sud odredi dr Lakomba Lisjena (Lucien) da je ta~no pregleda i izvesti o wenim stvarnim sposobnostima. Izve{taj ovog stru~waka je glasio: 1. Gospo|ica Rene-Bar boluje od matice (histerije) u visokom stepenu. 2. Wu je lako hipnotisati i ona zaista u tom stawu spava. 3. To stawe u hipnozi upotrebio je wen lukavi otac [arl da u dogovoru s wom i nekim prijateqima, vara lakoverne. I da se bogati...
LEÎO MOKRA]OM
Slu{aj, ovo Vale: Pri~ao mi je onomad moj kolega dr Krsti}: Radenik Aleksandar Kosti} izdavao se za lekara, a le~io je svoje bolesnike qude i ìvotiwe smesom od svoje mokra}e i vode! Kako je radi toga ve} osu|ivan, osudio ga je Gra|anski sud za 9 novih slu~ajeva, u povratu, na 6 godina apse i gubitak gra|anske ~asti. Tako je Aleksandar Haxi-Kosti} taj svoj lek i napla}ivao! Jovanu Todorovi}u, svom kolegi limaru, naplatio je taj lek kao lek protiv tutuqe. Jednoj devojci, koja je bila i du{evni bolesnik, prepisao je tu smesu mokra}e i vode; jednom bogatom doma}inu iz Lapova, protiv gr~eva u gi{tu; jednom drugom, mesaru iz Karanovca protiv 215
impotencije; jednom gurbetliji protiv krvoliptawa, a bio je iz B. N. S. Jednoj opet protiv slomqene noge; jednome bolesnih o~iju iz Vra~ev Gaja, tre}em iz Smedereva protiv zatvora.... Ko zna koliko ih je Haxi-Kosti} namagar~io i namokra}io, da tako kaèm, {ale}i se.
BAJE NO[ENE KO[UQE BOLESNIKOVE

Godine 1898. osu|en je mehanxija Hans Bijeli} Beks u Pan~evu zbog nadrilekarstva i to na osnovu slede}ih utvr|enih podataka: 1. U leto 1889. do|e k wemu kolega Georgije Saks koji je od sevotina bolovao i zatraì pomo}. Beks ga posadi u stolicu, stane pred wega i mumqa{e nerazumqive pseudolatinske re~i. Kad je svr{io, izjavi da on nije Bog i da ne zna ho}e li Saksu ovo pomo}i. Za sve ovo je bolesniku naplatio. 2. S jeseni 1895. godine ~uje udovica Antonija Rajh iz Kovina da optuèni Beks pouzdano le~i svaku bolest pa i opaku bolest kose i koè na glavi zli strup. I to bajawem preko bolesnikove ko{uqe. Da se kurtali{e gadne bolesti, po{aqe Beksu dve svoje prqave ko{uqe da ih ovaj obaje. Optuèni primi dve ko{uqe, ode s wima u pobo~nu sobu i tamo obavi bajali~ki obred. Kad je ko{uqe vratio, izjavi da }e u kratkom roku zli strup strugnuti. Poru~i Rajhovoj da na Veliki petak mora odrezati kosu do ~etvrtine i da devet dana ne sme ni{ta iz ku}e pozajmiti. Svoj bajali~ki trud je naplatio. 3. O Mihoqudne 1896. optuèni Beks iz Pan~eva~kog Gorweg grada je isto u~inio sa dve prqave ko{uqe devojke Marijane Lotar-Leksovi} iz Star~eva, koja je od trahoma bolovala! I woj je bajawe naplatio. 216
4. Po{to se okoboqa ove devojke nije povla~ila, wena mati ponova odnese optuènome dve no{ene ko{uqe svoje k}eri i on s wima isto postupi. Naplati joj lek. Tom prilikom je ponovo obajao i ko{uqe one Antonije Rajh i ponova naplatio. 5. U oktobru 1896. kako je precizno utvr|eno, donese optuènome Beksu, mehanxiji iz Pan~eva, wegov kolega iz Smedereva Ilija Ilij} Ile dve prqave ko{uqice svoga sin~i}a koji je od neke redwe bolovao. Optuèni izjavi da se prvo mora uveriti kako je dete{ce odista boleno, te napuni jednu ~iniju vode, baci u wu nekoliko pruti}a od vrbovine i po~ne nerazumqivo da mumqa. Kad je svr{io, re~e da je video kako je dete bolesno i onda uzme detiwe ko{uqe te obavi bajawe u drugoj prostoriji. Ocu naredi da devet dana nikome ni{ta iz ku}e ne pozajmquje. I naplati svoj trud. 6. Kako je detetu bilo gore, Smederevac Ilij} ponova donese dve ko{uq~ice de~akove optuènome Beksu i on u~ini isto. I naplati. 7. Mehanxika Firula Tutu{ dolazila je optuènom Gorwogra|aninu u tri maha zbog sevotina u glavi. Sva tri maha bolesnica je u kuhiwi optuènog sedela. U tom poloàju morala je mirovati dok je oko we kruìo Beks s om~om u rukama. Om~u bi joj navukao na vrat, mumqaju}i, i onda je povezivao oko gle`weva nogu, duvaju}i pri tom sna`no u svoje prste i qube}i nokte na svojim palcima. Svaki put bi joj lekarinu po{tenski naplatio. Ovo su samo neki od slu~ajeva, koje sam isecao iz starog dobrog Pavlovi}evog gra|anskog Pan~evca i stavqao u svoju prepuwenu fasciklu. Na kraju procesa Hans Bijeli} Beks je osu|en na godinu i po zatvora, uslovno na tri godine. ûdnom igrom slu~aja imao sam priliku da upoznam ovog ~oveka, po~etkom novog veka i na moje veliko iznena|ewe shvatio sam da je Beks neverovatno inteligentan ~ovek, koji je i samog sebe ubedio u korisnost i dejstvo vlastitih bajawa. Naveo mi je desetak slu~ajevima u 217
kojima je bajawem i vra~awem uspeo da pobedi bolest, uko~i je ili preusmeri wen po~eti tok. Doktore Batute, govorio je, gledaju}i me sa plamenom u sitnim crnim o~ima iza mene stoji milenijumsko iskustvo! Tradicija moje nauke je starija od va{e, neuporedivo starija!
BABA LEÎ BESNILO

Pre nekoliko godina sko~i na jednog seoskog terziju pas za koga se mislilo da je bio besan. Terzija nije bio ujeden, pas ga je samo zauknuo, ali se popla{io da i on ne pobesni. Naime, terziji se ~inilo da vodu ne moè o~ima da vidi, pa je pio samo pivo, vino i rakiju. Iako su upotrebqena sva poznata seoska sredstva protivu besnila, on se ose}ao da nije izle~en i stalno je strepeo. Zato krene u Dubravicu, selo kraj Poàrevca, jednoj babi Mirjani, koja se pro~ula kako dobro le~i od besnila. Kad se iz Dubravice vrnuo, pozove me wegova uspani~ena èna da odmah u selo do|em, gde ga te{ko bolesnog zate~em. Tu mi on re~e da mu je baba Mirjana dala da popije nekakvu crvenu rakiju, i naknadno mu kazala da su u toj rakiji bile neke istucane bube. Batute, brate, ~im sam popio, osetio sam da me ne{to progore. Malo posle potera me da mokrim, i ja vidim da mokrim krv! Posle samo dva dana izvr{im sekciju nad nesretnim terzijom, i u mi{qewu protokola sekcije stavim kao verovatnost na trovawe {panskom bubom (Tinctura Cantharid). Na osnovu ove moje svedoxbe policija uzme na odgovor baba Mirjanu iz Dubravice za nedozvoqeno le~ewe 218
i ona priznade da je mom nesretnom prijatequ dala u rakiji stucanu {pansku bubu, kojom je mnoge do tada izle~ila. Na osnovu priznawa ovu babu uapse.
OTROVAO JE
Borisav Boji} iz Aleksinca je bio marveni lekar. Upravo on nije zavr{io {kole za to, nego se uz oca, pravog marvenog lekara Tatomira, priu~io poslu, primio nekoliko lekova, te me{ano le~io i marvu i qude. Imao je nesretnih slu~ajeva, petqao ga je sud ve} u tri maha, zbog krava koje su lipsale od gove|e {uge. Neki su govorkali da istim lekom od krava, umalo nije i dva ~oveka pogubio... Ali se Borko na to malo osvrtao, ve} je svoj zanat po selima aleksina~ke okoline terao. Izmakom aprila 1896. godine do|e k wemu jedna jedra sluàvka s molbom da je od {ugarca izle~i. Borko je tri puta istrqa lekom od {uge, posledwi put 8. jula. Devojci odmah posle trla bi pozlilo, morala je da prilegne, ali se posle krize i podiè. Tri dana docnije weno se stawe pogor{a i ode u bolnicu da bi, nesretna nesretnica, umrla 18. jula. Ceo tok wene bolesti i nagla smrt izazva{e sumwu najbliè rodbine i vlasti. Protiv Borisava Boji}a je pokrenuta istraga. Sekcija devoj~ina le{a pokazala je tragove trovawa si~anom (arsenikom!). U rastvoru kojim ju je istrqao Boji} iz Aleksinca na|eno je 2,68% si~ana! Taj rastvor je na|en i u krpi kojim je devojku trqao itd., itd. Katastrofa! I dan-danas ne mogu da zaboravim weno belo, mrtvo telo na sekcijskom stolu! 219
Na osnovu svega toga je Boji} osu|en. Ma koliko takve zlodeje osudili, meni se uvek ~inilo malo je!
MRKA I BELA MEDICINA

Ovo sam ~uo od samog Luja Pastera: Bio je opat u gradu Festina (Francuska). Pored slu`be Bogu i crkvi, odavao se i le~ewu bolesnika. Vremenom je, kako to u nadrilekariji biva, iza{ao na glas pa je primao i po 30 bolesnika na dan. Da ih {to vi{e primami, po wih je slao i vlastite karuce na èlezni~ku stanicu u Festini. Za sve mogu}e svetske bolesti imao je samo dva leka mrku i belu te~nost. Lekove je spravqao sam i wihov recept je drào kao najstroù tajnu. Za okrepu davao je i Lente, jednu vrstu gorkog vina smesu u koju je sem vina stavqao anisa, |umbira, kamilice.... Svoj trud i ova tri leka je dobro napla}ivao! Prvi put je kao prevarant osu|en 1891. Ponova 1895! Sa pet meseci apse i 500 franaka globe. Te iste godine pred zimu ka`wen je sa jo{ 200 franaka globe! Ali {ta je to wemu! [ta je to takvim qudima u Francuskoj! U Srbiji ili bilo gde druge gde ima ov~ica za strigu! Frederik P. Dil je varao pod raznim imenima diqem sveta, ogla{uju}i se u nesavesnoj i bulevarskoj {tampi da pouzdano le~i od raznih bolesti! Svoja znawa je dokazivao nebrojenom koli~inom kitwastih zahvalnica, preporuka, pohvala, recenzija, nagrada... Kad bi ga vlasti po~ele gawati u jednoj zemqi, on le~ka strugne u drugu, opet se oglasi u {tampi, prilagodi se, 220
neznatno promeni ime! I kao ~udotvorac daqe vara prost svet! Tako je 1908. godine stigao u veliki Berlin, pod imenom Vilijem Skot (William Scott) i otpo~eo svoj korisni posao. Vlast mu brzo u trag u|e i konce ubaci u mrsidbu! Pri isle|ewu wegovih krivica, doznade se i to da je one silne pohvale, zahvalnice, diplome i sl. pisao sam sebi i {tampao sam sebi... Pojedini bolesnici, iz Belgije i Danske, recimo, posvedo~i{e u ovoj me|unarodnoj isledbi, da im je on li~no pla}ao da mu zahvalnicu napi{u i potpi{u! Interesantno je da su Hauardu Xonsu alias Frederiku Dilu alias Vilijem Skotu zahvalnice ~esto pisali ba{ bolesnici koji su sa wim i wegovim lekovima najgore po{li. Wih je privoqavao da mu zahvalnicu nakite! Wih je i tako mu~io da laù na pravdi boga! ûdno...
@IVOTNI ELIKSIR
Jo{ od Antike i preko Sredweg veka, moj Vale, qudi su ma{tali o nekakvoj smesi i nekom soku koji bi odràvao ìvot i unapre|ivao ga. Tragawe za eliksirom ìvota pomiwe ~esto ~uveni Paracelzus! Napisao je taj o tome deset ciglih kwiga! Niti wemu to tragawe ne po|e za rukom, iako je skoro celog svesnog ìvota time opijen bio! Pa ipak svet je i daqe verovao, a ja cenim da }e i za stotinu godina verovati, da takav eliksir moè biti! Evo primera, moj Vale! Dugo je Amerikanac Mozli Morgan Ficxerald bio zato~en u ludnici. Najposle ga zale~e i ne znaju}i 221
{to bi s wim, puste. Vrati se ku}i. Ne potraja dugo M.M.F. objavi u San Francisko Kroniklu da je dugotrajnim opitima i neumornim radom uspeo ono {to ni Paracelzusu nije po{lo za rukom da prona|e ~udotvorni eliksir koji unapre|uje i duì ìvot! Masa sveta je po{la za ovom uobraènom ludom! Bolesnici i nevoqnici, sakati i kqasti, pisma i poruxbine stizali su iz svih saveznih dràva SAD a i iz Evrope. Na prodaji ìvotnog eliksira je M.M.F. lep imetak stekao. Najposle je zavr{io pred sudom gde je utvr|eno da je wegov eliksir smesa bezna~ajnih sokova raznog biqa: kamilice, kondivije, aloje, koprive, saguara i repuha... Tu nedavno pro~itao sam u Politici da je ponova vra}en u ludnicu! Jedino: u boqu, kao bogata{!
VADILA KUKAÊM DETE IZ @ENE!

Jo{ jedno dr Batutuovo stra{no svedo~anstvo: Baba-Magda iz Mo{tanice je ~uvena lekarica i vidarica u svom kraju. Traè je posebito u te{kim poro|ajima. (A koji je pak poro|aj lak?) I ko zna koliko je ona u takvim prilikama svojim neznawem i drsko{}u zla (~itaj: zlo~instava!) po~inila. Koliko je dece i mladih doma}ica ubila!! No jedared stiè i wu pravedna kazna, a evo kako. @ena se zamu~ila da rodi. Ali ne moè! Re|i slu~aj, svedo~i vam Batut, ispre~ilo se dete i zaglavilo u woj! Pa ni ovamo ni tamo. [ta bi jadni qudi? Neki vele: [aqite odmah po baba-Magdu vidarku! Svi se slaù. 222
I Magda do|e. îm vidi {ta je, odlu~no se dadne na posao. Dohvati obi~an doma}i kuka~ pa }e wime dete iz utrobe maj~ine da vadi! Ali joj se taj posao i taj put nekako ne podade... Dete ni makac! [to ono upornije, babaMaga sve jogunastija. Radi, ne pati{e. I tako je, doktor Batut vam to svedo~i, ~etiri dana kuka~em mu~ila i majku i dete bez uspeha. [ta je porodiqa jadna za ta ~etiri dana prepatila, ne da se opisati! A doma}ini!... Tek osmi dan se sete da polumrtvoj porodiqi lekara traè. Stigosmo doktor Krsti}, doktor ]iri} i ja. Doktor Krsti} mrtvo novoro|en~e odmah izvadi, ali mater jadnu nije mogao spasti. Baba Magda je crnim kuka~em, prokleta bila, toliko po wenoj utrobi ~arakala, da ju je tako povredila i zarazila. I ona u najve}im mukama svr{i svoj mladi ìvot... Kolega Krsti}, kolega ]iri} i ja predamo tu`bu Drugom op{tinskom sudu Beogradu i baba-Magda bi za to nadrilekarstvo osu|ena! Bar neka!
223
224
XI ZBOGOM ZA DOKTORA BATUTA!
225
226
NADIGRAVAWE BATUTA I MIJATA (1)

Se}am se, ja, dr Vale: Do|em na Savinac, pod brsne jorgovane, a tamo za stolom sede dr Batut i wegov veliki prijateq Mijat (etnolog Stanoje M. Mijatovi}). Nadgorwavaju se pitalicama, da pukne{ od smeha! Pita Batut: A kad se rodi dete s rase~enom gorwom usnom? Mijat }e brzo: Treba ~im kruta èna pre|e prag zadeqati sekirom gorwi dovratak od kutwih vrata! Batut }e: A da èna ne ostane kruta pre prve godine? Jo{ brè }e Mijat odgovoriti: Treba sasma novim vretencetom da probu{i onu ko{uqu u kojoj se porodila, te kroz tu rupicu da promuze mleko na obe sise. I da govori: Dok god beli da ne crveni! Posle da vretence i onu ko{uqu baci na buwi{te... Ja samo gledam i trep}em ko svraka na kreje. Batut }e smesta: A da malo dete ne daje no}nice? Kako li je Mijat samo brz! Kucnu se rakijskim ~a{icama, pa po{to proguta: Desi se, Batute, da se malom detetu oteknu sisi}i i da te~e nekakva vodica iz wih. Kaù da to dolazi od no}nica! Ovako se oteraju: uzmu se tri ~esna bela luka, ìvi ugqen i pa~ja mast, pa se sve to stuca na prevrnutom trono{cu. Tom se smesom namaù detiwi tabani, kolena, trbuh i ~elo. Takom detetu se 227
ne povija desnica ruka, da bi se no}om branilo od istih no}nica! Batut se smeje, uvija brk, pita, a namiguje na mene: A kad se nekoj èni deca ne obdràvaju?! Mijat sunu: Vaqa da se ispod kutweg praga zakopa pet mrtva~kijeh sve}a bez stanila! Smeju se Batut i Mijat, smejem se i ja. Sve nas uhvatio kao neki luda~ki smeh. Pijemo rakiju zlatnu. Opet }e Batut: A {ta }e èna ako po~esto ostaje kruta? Mijat iz topa: Odmah posle poro|aja, kad se prvi put okupa, da upali vo{tanicu, koja gori celu no}, a kad je ugasi da rekne: Kad te drugi put upalila, tad ostala kruta! Batut: Ili? Mijat: Da tri put opkoli orah koji ne ra|a, jal kru{ku i da kaè: Kad ovo drvo rodilo, tad ja dete imala! Batut: A kad bi da vi{e nikad ne rodi? Mijat se zamisli, vidimo sve troje, i Jawa koja nam donosi pitu sirwa~u {to se jo{ pu{i, vidimo da }e skoro odgovoriti: Odse~eni detiwi pupak treba da metne u tr{~anu cevku, dobro je zavrti i za~epi u dren, govore}i: Kad se ova cevka odavde izvadila, tad ja dete rodila! Batut }e: Ili za ne daj Boè? Kad joj umre posledwe dete, treba mati samo da ga povu~e za levu nogu! Sedimo nas ~etvoro, grickamo pitu, ja gledam u zvede na nebu iznad Savinca, bezbrojna svetla jata i mislim kako }u jednom biti jedino ja ìv i se}ati se mojih mudrih prijateqa {alxija! A eto, sad je tako...
228
NADGORWAVAWE BATUTA I MIJATA (2)

Se}am se tih ve~eri, kad su se Mijat i Batut {ale}i nadgorwavali u svojim retkim, starim znawima. Nekad bi pa Mijat postavqao pitawa, a Batut odgovarao, brè no telegraf! Kaè recimo Mijat: A kako se {tite od zlih o~iju? Batut: Mlada porodiqa pojede u nekoj salati crva iz pawa ili kola~ pronet preko devet voda! Opet }e Mijat, {alxija erski: A da momak zavoli devojku ili obratno? Batut odgovara iz topa: Momak da uhvati ribu mrenu, da je metne u nedra i pusti da mu lipsa ponad srca. Za tim da je ispe~e do ugqena i tim ugqenom da natrusi kafu koju pije on ili devojka ~iju qubav traì... Batut kiko}u}i se na glas: A kako }e udovica da zaludi oèwena ~oveka? Mijat, jednako se smeju}i tako: Vaqa da mu da da okusi od slepa mi{a ili {umskog pileta komadi}, ili od slep~eve poga~e! Ili od ìta iz vodenice koja meqe ulevo! Ponekad mi se te wihove pitalice ~ine kao nekakav kinematograf, kao da su iz jedne epohe pro{losti, banuli u bioskop Balkan, pa uveseqavaju sebe i narod u okolini, u publici, a onda se trgnem i vidim te usamqene 229
stare mudrija{e. Sede, zalaù se Jawinom pitom i nadgorwavaju. A da se deca odrè, Mijate? @ena vaqa potiho da raskopa grobi} posledweg umrlog detenceta, pa da sanduk druk~e okrene...! Ili, moj Mijate? Ili da se ta èna okupa u vodi u kojoj je bila vu~ja jabu~ica potopqena...! Smejemo se svi, pijuckamo, te~e ve~e i te~e ìvot. Gledam ove vesele starce, od kojih sam sve u ìvotu nau~io. Naravno od Batuta sve, a od Mijata, kog kra}e znam, ono ostalo. Posle po~ivke upita}e Mijat: Vere ti, Batute prijatequ, a {ta se ~ini protiv ujeda besnog pseta?! Brate, vaqa na p{eni~nom kola~i}u da sve{tenik ureè Solomonovo slovo, te ujedeni to da pojede {to brè! A protiv de~jih krasti? Sva crna ìvina mora da se po dvori{tu pokoqe! Dugo u no} to potraje... Kaè mi jednom Batut, a da Mijat ~uje: Kad Mijat i ja odemo, sve }e se ovo, Vale moj, zaboraviti. I srpski narod }e propasti od prve ja~e redwe! [ta to pri~ate, dr Batute!? ustobo~i se dobra Jawa. Ma {alim se, èno! re~e Batut i po~e da se grohotom smeje i rukama udara po velikom trbuhu.
230
NADGORWAVAWE BATUTA I MIJATA (3)

Se}am se, avgustovski sumrak. Sedimo Mijat, Batut i ja, a vredna Jawa u letwoj kujni posluje oko somovine. Tek }e Mijat: Batute dragi, ti si pre svega doktor za o~i... Kako ti, brate si moj, stoji{ s narodnim lekovima protivu okoboqe? Batut namignu na mene pa }e: Pitaj me sve potanko, prijane! Mijat }e jedva do~ekav{i: Recimo, kako se protivu okoboqe na{ prosti narod bori? Batut, kao da recituje: Treba napuniti sveòm izvorskom vodom zelenu kalenicu, pa u wu turiti zlatni dukat, tratorak cve}e, ~ubar cve}e i vidovu travicu. Ta voda u zelenoj kalenici preno}i pod ko{nicom s p~elama. Sutra, u zoru, tom se vodom maù o~i, Mijate! Mijat: A jo{? Batut: Istu kalenicu treba staviti u blizinu koko{ijeg no}nog sedala. A kad se ujutro koko{ke skidaju sa sedala, bolesnik tom vodom da umije o~i, govore}i: Kako se sada skidale koko{ke, tako da se meni skine okoboqa! To, naravno, rekne tri puta. Ili, a ne{to polnije, brate? Batut brzo: Treba deset dana miti o~i mlekom. A ponajboqe je mleko iz materinih sisa! Ili, ovo je Mijate boqe! Treba piti svakog sata, naizmeni~no taze ladne vode, komovice i belog vina sa dosta {e}era. Kog to ne izle~i i ne providi, nema mu spasa! 231
Iskida{e se moji starci od smeha a i meni suze na o~i po{le su! To je, brate si moj, lek nad lekovima! grca Mijat od smeha. êkaj Mijate, kaè Batut, sad }e{ ti, prijane! A kakvi su narodni lekovi, biva protivu zuboboqe? Mijat otpi ~itav satqik mu~enice, pa }e: Bolestan zub je najboqe dota}i mrtva~evim zubom, izva|enim iz neznan~eva groba! Uh, uh, brate, ima li {ta lep{e? Batut }e. Ima, ima! Na bolan zub treba staviti par~e ugqena, uga{enog jakim vinskim sir}etom! Ma {to mawe opako, Mijate! Batute, na krwi zub treba staviti kuglicu sode, al paziti da je nikako ne proguta{! Pro{lo je od ovih razgovora mnogo dana, meseci i godina. Pro{le su tavne decenije, ali ja se i sad ìvo se}am staraca i wihovih ve~erwih i no}nih divana. Slu{ao sam i smejao se starim znawima. I sad se ponekad pitam, nije li staro sumwalo dr Batut, ipak i sverovao u neko od ovih divnih narodnih le~ewa? Mislim, mislim i zakqu~im: Ma, nije, nije! [alio se starac!
232
SLANINA SAPUWARA
Bilo je dragom i plemenitom doktoru Batutu tada 85 godina. Dolazio sam kod wega ~esto, da mu pravim dru{tvo, posle ènine smrti. Dvorila ga je puna~ka, oblasta vrednica Jawa iz Bavani{ta, belog sela kod Pan~eva. Jedno ve~e, igramo {ah, divanimo, a Jawa na srebrenom pladwu donese brda{ce tanko se~ene banatske slanine {to je sapuwarom zovu, jer nema u woj ni trun~ice mesa. Batut me ponudi i odmah nabode tri-~etiri komadi}a premasne sapuware. Gledao sam kako slatko jede slaninu, prosto je guma, spokojno i zadovoqno. Dragi Batute, rekoh mu obazrivo nije vam ba{ dobra ta masna slanina za va{ krvotok! On podiè pogled i nikad ne}u zaboraviti wegove re~i: Dragi moj Vale, meni je 85, a sem toga ja ovu slaninu najvolijem! Iznenadi me taj odgovor, ali posle pomislih: Pa ja u~im pameti ~oveka od 85 godina i to najboqeg lekara i ~oveka kog sam u ìvotu upoznao! I postideh se.
233
TOÂK
Imao je moj u~iteq i prijateq, doktor Batut, u tom ~asu 86 godina. Iako oronuo godinama, jo{te je bio prili~no zdrav. Sedeli smo na Savincu, u zelenom dvori{tu wegove ku}e, pod srcolisnim jorgovanima i pijuckali lincuru s Rudnika. Mezetili sapuwaru iz Bavani{ta. Na krivo stablo stare karamanke, stojao je oslowen dr Batutov crni bicikl. To~kom ga je on, po starom adetu, nazivao. Prijatequ moj dragi, {ta }e Vam ovaj to~ak ovde? Kako pa {ta, vozim ga! re}i }e moj u~iteq, glade}i svoju belu prore|enu bradu. Pa kako, ~ove~e!? zaprepastih se. Lako, dragi Vale, samo gledam metar ili dva, koliko doma{im pogledom, ispred predweg to~ka, i teram... I teram stalno napred!
234
ZBOGOM!
I sad, kad pred konac stole}a i samu svoju smrt, zavr{avaju}i ovu kwigu, mislim na dr Batuta, vidim ga kako tera svoj crni to~ak nekim seoskim putem lepe nam Srbije i onda uzle}e i okre}u}i pedala leti gore ka zvezdama i vozi svejednako kroz wihova svetlosna jata!
235
236
BELE[KA O KWIZI
Ova kwiga u ve}em delu predstavqa slobodnu autorsku transkripciju kwige doktora Milana Jovanovi}a Batuta Nadrilekari... (Beograd, 1923). Dr Batut je svoju kwigu napisao kao popularni priru~nik usmeren na borbu protiv nadrilekara i nadrilekarstva. U primerima wegove kwige naslutio sam mogu}nost preobraàja interesantne etnografske u sasvim druga~iju prozu, u roman. Razli~itim postupcima obra|ivao sam Batutuovu i inu gra|u pretvaraju}i ih iz nefikcionalnog, pragmati~nog ànra u estetizovani, fikcionalni. Pri tome sam ~uvao i imitovao ono najdragocenije, pi{~ev jezik. Sve sam ~inio zbog dva osnovna razloga. Prvi je moje uverewe da je na{ narod, uprkos Batutovoj dugogodi{woj, upornoj i mudroj borbi, danas ne mawe bolestan nego {to je bio u wegovo doba a da se u traèwu leka opet olako oslawa na nadrilekare. Drugi je sama i ~vrsta zanimqivost i vrednost dr Batutove kwige, koju su protekla mutna doba, kao i druga wegova dela, sasvim nepravedno potisnula u najdubqi i skoro kona~ni zaborav. Uzimaju}i od dr Batuta, verovao sam da aktuelizacijom i prekomponovawem primera nadrilekarstva koja je sabirao i komentarisao, sa plemenitim ciqem, vra}am dug wegovom imenu. Uìvao sam, pi{u}i u zaokruènom svetu Nadrilekara, tragaju}i za nejasnom i uzbudqivom ravnoteòm uzimawa i darivawa. 237
A sve u spomen na dva ~oveka kojima je roman posve}en. U Beogradu, jula 2006. Vasa Pavkovi}
238
Vasa Pavkovi} DOKTOR BATUT PROTIV NADRILEKARA Izdaju NARODNA KWIGA POLITIKA, NM 2006. Plasman 011/848-70-31, 848-70-34, 848-70-35 Tira` 10.000 primeraka [tampa NARODNA KWIGA
239
CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-31 PAVKOVI], Vasa Doktor Batut protiv nadrilekara / Vasa Pavkovi}. Beograd : Politika : Narodna kwiga, 2006 (Beograd : Alfa). 238 str. ; 20 cm. (Biblioteka Premijera ; kw. 8) ISBN 86-331-2971-X (NK) COBISS.SR-ID 133392396
240

Doktor Batut

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Doktor Batut

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka PREMIJERA Kwiga 8

Vasa Pavkovi} DOKTOR BATUT PROTIV NADRILEKARA

Ilustracija na koricama: Fotografija Vitorija \ianele

DOKTOR BATUT PROTIV NADRILEKARA

Copyright Vasa Pavkovi}, 2006 Copyright Narodna knjiga 2006

I KOLIKO JE NA SVETU NADRILEKARA ILI PRIJATEQSKI SAVETI

NAJVI[E JE SVETU LEKARA

KAKO SE SLAVNI MARK TVEN LE^IO OD KIJAVICE

OSTADE DEVOJKA SLEPA

II KAD I ZA[TO ZOVU NADRILEKARE ILI MAHNIT BAJE, A GLUPAK PRISTAJE

NI KWAZ NE VERUJE LEKARIMA

BA[ MU ZATO DOBRO IDE

KAKO JE SVE[TENIK POSTAO ^UVEN

DADOSMO I CRNO ISPOD NOKTA, PA NI WEMU NI MENI VAJDE

JA TAKVE BOLESNIKE [AQEM U LUDNICU

III KAD I KAKO RADE ILI IZ NADRILEKARSKIH REDOVA

KRAVA TI BUDI ZDRAVA!

^IKABRANA, LEKAR ZA TRBUHE

RECEPTI DOKTORA JONA

U VUKA ^ETIRI NOGE I PETI REP

KOME SE HO]E, SAMO SE ME]E!

U BAVARSKOJ I KOD NAS

SUZE MAJKE BO@IJE

^ESTITKA O NOVOJ GODINI

IV NADRILEKARSKE ZVR^KE ILI NEZNAWE GLUPOST NESAVESNOSTI

Kad se baje, u o~i se gleda (Narodna poslovica)

PA GDE JE TA SVEST NARODA?

A DA KAKO BI BABA U FENEK!

VERUJE DENIJU, A NE]E KALU\ERU DIONISIJU

BOG TOR ^UVA, ALI GA NE ZATVARA

SVETINI VAQA O^I ZAMAZATI

V NADRILEKARI ZLODEJI ILI DRSKOST I ZLO^IN

Ja poma`em zdravima, Bog }e bolesnima. (Izjava jednog starog vra~ara iz Prigrevice)

VADIO IZ @ENE DETE

I DANAS JE MALO PRODRMUSAM

SUZAMA SE MRTVI NE DI@U

GWAVILICE ili BA[ ZATIRU NAROD

OLOVNA GLE\ U RAKIJI

LEKARA! ... SVE]U! ...

BABA-PETRIJINA MRTVA KOST

DR VALETOV LOVAC NA LISKE

SKIDAWE MRENE (BEONE)

PODBACILE JOJ NEUKE @ENE

LO[O VREME NASTANULO

PUC, PUC, PUC!

ODSEKLA JOJ ZAPREMINU

OVAKO SE O^I LE^E

NALET VAS BILO!

PROKLETE BABE I @ENTURINE!

NAMERIO SE POD JASENOM

SUVI[E VODENA KRV

IMA IH JO[, IMA IH MNOGO!

CIGANI, MAJSTORI VRA^AREWA

PODR@, BO@E, GLUPA SEQAKA!

DUKAT SVOJOM ^ISTOTOM RASTERA NE^ISTU BOLEST!

MEDIZI I WIHOVA BARBERINA

BUD BOLOVAO, TUD SE ISTRO[IO

VII MOJ RAT SA RECEPTA[IMA!

E, ovo sam isecao iz na{ih novina, po~etkom proste 1923. godine:

VIII NADRILEKARSKA MODERNA SREDSTVA ILI [ARLATANSKI OGLASI, CIRKULARI, ZAHVALNICE

IX STATI NA REP NADRILEKARIMA ILI VARALICE U KLOPKI

UHVATIO SAM LA@ARU!

KWAZ DANILO I VRA^ARA