PROCENA ZAGAENJA VAZDUHA NA TERITORIJI GRADA NIA AIR POLLUTION ESTIMATION ON THE CITY OF NI TERRITORY

Predrag M. ivkovi*, Gradimir S Ili*, Mladen A. Tomi*, Mia V. Vuki*, arko M. Stevanovi**, ana . Stevanovi **, Milan Ogrizovi*** Mainski fakultet u Niu, Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Ni, Srbija* Institut za nuklearne nauke Vina, Laboratorija za termotehniku i energetiku, Potanski fax 522, 11001 Beograd, Srbija** Gradska toplana Ni, Blagoja Parovia 3, 18000 Ni, Srbija
*

pzivkovic@masfak.ni.ac.rs

Abstract: In this paper overall pollutant emission on the City of Ni territory is estimated. Special attention was made for pollutant emission from traffic, which is being single largest pollutant source in Ni, as well in Serbia and the rest of Europe. For validation of the emission estimation performed by COPERT software, traffic measurement was done for the main crossroads in the City of Ni. CO2 Concentration was measured at 1m distance from the road. Traffic fleet composition was obtained from MUP of R. Serbia, and City of Ni District heating plant presented their data. Estimation of household emission was done on the basis of existiong statistical data, which can be found on the Republic bureau for statistics.

Key words: COPERT, traffic, emission, CO2, CO

1. UVOD Uticaj zagaujuih supstanci, koje nastaju kao posledica saobraaja (CO, NOx, SO2, SOx, VOC,) su u dosadanjim istraivanjim vrlo dobro dokumentovani [1, 2]. Meutim, poslednjih godina, od kako je uoen problem globalnog zagrevanja, sve vie se obraa panja i na emisiju CO2. Vozila predstavljaju jedne od najveih emitera ugljen-dioksida. Procene su da npr. u sveukupnom bilansu uestvuju sa 10%, a u Evropi sa 20% od antropogene emisije [1]. Zbog sve vee potrebe za mobilnou, jedan od najveih zagaivaa u vazduhu predstavlja saobraaj. U zemljama sa ubrzanom urbanizacijom, kao to sun pr. Indija i Kina [3,4] sve vie stanovnitva postaje zavisno od automobilskog transporta koji postaje glavni zagaiva vazduha u urbanim zonama [3,5]. Iako samo

merenje koncentracije CO2 samo po sebi nije teko, blie odreivanje saobraaja kao izvora je jako komplikovano zbog svoje stohastike prirode [4]. Iz tog razloga se u poslednje vreme javljaju razliite metode za modeliranje emisije od saobraaja. Ovakve procene su od velikog znaaja za efikasno upravljanje kvalitetom vazduha. Emisija gasova od saobraaja zavisi od velikog broja parametara. Vrsta vozila, veliina motora, starosti, goriva, naina na koji se koristi vozilo, svi ovi parametri utiu na emisiju u toku vonje. Pri ispitivanju emisije CO2 tokom izrade rada, autori su se opredelili za tzv. makro pristup. Na osnovu tih sveukupnih informacija radi se tzv. makroskopski pristup odreivanju emisije gasova. Ovakvi podaci, kada su dovoljno odreeni, mogu se koristiti za izgradnju nacionalnog inventara gasova. [2,6,7]. Proteklih godina injeni su znatni napori u istraivanjima za odreivanje emisije u funkciji vrste motora, kubikae i brzine kojom se vozilo kree [8, 9,10]. Na osnovu ovih istraivanja razvijeni se razliiti modeli za proraun emisije gasova koji se koriste za predikcije, [1,2,11, 12]. Program koji je korien u ovom radu je COPERT [13] i koristi makroskopski pristup. Na osnovu podataka dobijenih merenjem na glavnim raskrsnicama u gradu, kao i podataka dobijenih iz MUP R Srbije izvrene su procene emisije za CO i CO2, a zatim i validacija rezultata. 2. PRORAUN EMISIJE Podaci o sastavu nikog voznog parka, korieni u radu su dobijeni iz Uprave za IT PU Ni. Na osnovu ovih podataka, moe se uvideti da putniki automibili zauzimaju daleko najvei udeo u floti, kao ida su vozila sa benzinskim motorom najzastupljenija, inei skoro 2/3. Prosena starost vozila iznosi neto vie od 14 godina. Gore pomenuti podaci korieni su za sraunavanje stope emisije CO2. Vrednosti su sraunate pomou COPERT metodologije [13]. Prva uloga COPERTa je bila da slui kao alat za procenu emisije od transporta na nacionalnom nivou. Izrazi na osnovu kojih COPERT funkcionie su zasnovani na analizi velikog broja podataka iz nekoliko evropskih ustanova za testiranje vozila, i po svemu sudei metodologija je dosta puzdana, obzirom da je slaganje podataka dobijenih simulacijom sa stvarnim na visokom nivou [14]. Doprinos emisiji (EC) u gkm1s1 za svaku podkategoriju vozila se rauna po izrazu:

EC
i 1

numi EFi t

(1)

Ukoliko usvojimo odreenu brzinu vozils u kao konstantu, onda se na osnovu izraza [2] moe sraunati emisija kao:
EFi a u 2 b u c
(2)

Izraz kojim se sraunava factor emisije se uglavnom aproksimira polinomom drugog stepena (2), u funkciji od (srednje) brzine vozila [9,12]. Iako EFi nije konstanta, pretpostavlja se da za srednju vrednost brzine vozila, koja je usvojena da iznosi 23 km/h predstavlja konstantu. Vozni park u gradu niu

2.1.

Putnika vozila Po svom broju putnika vozila predstavljaju daleko najvei deo flote, inei sa svojih 60720 91,12 % od flote. Pri ubacivanju ulaznih podataka u COPERT, vrena su statistika osrednjavanja pri obradi podataka dobijenih od starne Uprave za IT MUP-a Republike Srbije u podatke potrebne COPERT.u. Za prosenu kilemetrau u toku godine, na teritoriji grada je uzet broj od 3 500 preenih kilometara, pri srednjoj brzini od 23 km/h. Do ovih se iznosa dolo na osnovu praenja navika vozaa, koji u proseku u toku dana preu 10 km na teritoriji grada.

Autobusi U gradu Niu je ukupno registrovano 477 autobusa. Meutim, pri proraunu emisija, u obzir su uzeti autobusi gradskog saobraaja, koji prema podacima iz 2009. [15] sa svojih 124 autobusa i preenih 8 609 250 km ima daleko vie uticaja od drugih autobusa.

Teretna vozila Pri brojanju saobraaja su laka teretna vozila, koja su uglavnom do 2000 cm3, ubrajana meu putnika vozila. Za teka teretna vozila je usvojeno, da predstavljaju sve vozila preko 2000 cm 3, i kao takva su raunata iz podataka iz SUPa.

MOTORCIKLI Obzirom na vremenski period kada je vreno ispitivanje, broj motorcikala je bio zanemraljiv. Takoe i sama emisija motorcikala je zanemarljiva u odnosu na motorna vozila.

Slika 1 Sastav voznog parka u Niu, bez vunih i prikljunih vozila

Slika 2 Struktura putnikih vozila po vrsti goriva na koje rade

Slika 3 Struktura putnikih vozila po kubikai

Slika 4 Struktura putnikih vozila po starosti

Tabela 1 Broj vozila u Niu i njihova prosena god. kilometraa na teritoriji grada

Vrsta vozila Putnika vozila Kamioni Autobusi

Broj vozila 58049 2286 124

God. kilometraa po vozilu na teritoriji grada 3500 2000 69500

2.2.

EMISIJE

Pri proraunu emisije, sprovedeno je pomou koperta, statistiko osrednjavanje podataka dobijenih iz supa. Vozila su podeljena u tri kategorije: 1) putnika vozila 2) autobusi 3) kamioni.

Rezultati su prikazani u tabelama 2 i 3.

Tabela 2 Ukupna godinja emisija CO2 i CO po kategorijama Vrsta vozila God. emisija CO2 (t) God. emisija CO (t) Putnika vozila Kamioni Autobusi

67034,28 2054,03

2996,1 9,84

17669 40,82

Tabela 3 Specifina emisija CO2 i CO po preenom kilometru po kategorijama

Vrsta vozila Spec. emisija CO2 CO

Putniko vozilo 0,330

Kamion 0,660

Autobus 2,050

(kg/km) Spec. (kg/km) emisija

0,010

0,02

0,0047

3. DISKUSIJA REZULTATA

3.1.

Emisija ugljen-monokisda

Za teorijsko razmatranje emisije CO2 i CO od benzinskih motora, moe se koristiti model sagorevanja oktana.

2C8 H18 25O2 16CO2 18H 2 O

(3)

Iz ove jednaine se moe zakljuiti, da pri potpunom sagorevanju 228 kg oktana, odnosno benzina se dobije 704 kg CO2. Ukoliko se pretpostavi da se u gradskoj vonji potroi sa 1l benzina pree 8 km, dobije se da je emisija CO2 0,290 kg po preenom kilometru. Takoe bitno je uoiti, da izduvni gasovi sadre 52,941% pregrejane vodene pare i 47,059% CO2, odnosno, pri nepotpunom sagorevanje sumarno CO i CO2. Pri analizi grupe od 100 vozila sa benzinskim motorom, dobijeno

je da je prosean zapreminski udeo CO u izduvnim gasovima 1,93%. Rezultati, koji su dobijeni pomou COPERT-a, ukazuju da je prevedeno u molarne mase, emisija CO2 jednaka 0,0075 kmol/km i 0,00036 kmol/km za CO, to odgovara zapreminskom udelu 2,15% CO u izduvnim gasovima. Analizom u COPERT-u, dobijeno je da putniko vozilo, po preenom kilometru emituje 0,330 kg CO2, to je uz greku od 12,1% u skladu sa teorijskim rezultatom, kao is a [8].

3.2.

Emisija ugljen-dioksida

Pri razmatranju rezultata za emisiju ugljen-dioksida, u obzir e se merenje izvreno na lokaciji Jagodina Mala. U ovom eksperimentu, paralelno je vreno prebrojavanje saobraaja i merenje koliine CO2 pri uslovima neutralne atmosfere. Broj vozila je zapisivan na svakih 5 min, i shodno tome koliina CO2 u atmosferi je osrednjevena za period od 5 min. Primenom vrednosti iz tabele (3) na izraz (1), dobijen je grafik prikazan na slici (4). Izmerene vrednosti koncentracije CO 2 sa emisijom od vozila, dobijenom pomou COPERT-a, su skoro u potpunosti linearno zavisne.

Slika 4 Poreenje specifine emisije od saobraaja i izmerene koncentracije CO2 na lokaciji u gradu 4. ZAKLJUAK Na osnovu izloenog, moe se zakljuiti da je programski paket COPERT efikasna alatka za procenu emisije od saobraaja. Na osnovu ovoga se moe uvideti, da saobraaj sa svojih 87699,38 tCO2 (tabela 4) predstavlja najuticajniji faktor u emisiji u gardu Niu, sa neto vie od 38% od ukupnog bilansa.

Tabela 4 Udeo kategorija u ukupnom bilansu CO2 u gradu Niu [16,17] Snaga [TJ] Grejanje grad. toplana Individualno grejanje drva Individualno grejanje mrki ugalj Individualno grejanje lignit Saobraaj Ukupno 1284,96 315,44 IPCC fakt. emisije Emisija CO2 Udeo [t] 72086.26 35329.28 emisiji 31.30% 15.34% u

[kgCO2/TJ] 56100 112000

249,48

97500

24324.30

10.56%

107,25

101000

10832.25 87699.38 230271.47

4.70% 38.09% 100.00%

ZAHVALNICA Ovim putem se zahvaljujemo Upravi za IT PU Ni, na dostavljanim podacima o voznom parku u gradu Niu, kao i Gradskoj toplani u Niu, na podacima o potronji goriva i analizi sastava gasova na izlazu iz kotlova.

REFERENCE Farhad Nejadkoorki, Ken Nicholson, Iain Lake, Trevor Davies, An approach for modeling CO2 emission from road traffic in urban areas, Science of the total environment, 406 (208) 269278;
[2]

[1]

Anali Machado1 et all,Air emissions inventory of the public transport in maracaibo municipality. Part I: Passenger car, Revista Tcnica de la Facultad de Ingeniera Universidad del Zulia, ISSN 0254-0770 versin impresa Nesamani KS, Estimation of automobile emissions and control strategies in India, Science of the Total Environment, (2010), doi:10.1016/j.scitotenv.2010.01.026 Yuchuan DU, Yuanjing GENG, Lijun SUN, Simulation model based on Monte Carlo method for traffic assignment in local area road network, Front. Archit. Civ. Eng. China 2009, 3(2): 195203, DOI 10.1007/s11709-009-0032-3

[3]

[4]

[5]

Sturm P, Almbauer R, Sudy C, Pucher K., Application of computational methods for the determination of traffic emissions, Air Waste Manage Assoc 1997;47:120410. Baldasano, J.M., Guidelines and formulation of an upgrade source emission model for atmospheric pollutants, In: Power, H., 1998. National Atmospheric Emissions Inventory. Vehicle speed emission factor database for all pollutants (version 02/3). UK: National Atmospheric Emissions Inventory; 2003., M. Andre, U. Hammarstrom, Driving speeds in Europe for pollutant emissions estimation, Transportation Research Part D 5 (2000) 321-335; Scott Washburn, Joseph Seet, Fred Mannering, Statistical modeling of vehicle emissions from inspection/maintenance testing data: an exploratory analysis, Transportation Research Part D 6 (2001) 21-36; Nesamania, Lianyu Chub, Michael G. McNallyc, R. Jayakrishnan, Estimation of

[6]

[7]

[8]

[9]

[10] K.S.

vehicular emissions by capturing traffic variations, Atmospheric Environment 41 (2007) 2996 3008;
[11] Peter

de Haan, Mario Keller, An Emission factors for passenger cars: application of Kassomenos, Spyros Karakitsios, Costas Papaloukas, Estimation of daily traffic

instantaneous emission modelling, Atmospheric Environment 34 (2000) 4629-4638;

[12] Pavlos

emissions in a South-European urban agglomeration during a workday. Evaluation of several what if scenarios, Science of Total Enviroment, 370 (2006) 480490;
[13] Ntziachristos

L., Samaras Z., COPERT 3Computer Programme to calculate Emissions from

Road Transport, Methodology and emission factor (version 2.1). Copenhagen: European Environment Agency; 2000a.
[14] Marmur

A, Mamane Y. Comparison and evaluation of several mobilesource and line-source

models in Israel. Transp Res Part D Transp Environ 2003;8:24965.

[15] http://www.jgpnis.rs/index.php/ukdes.html [16] Republika Srbija, [17] Republika Srbija,

Republiki zavod za statistiku, Bilans uglja 2009. Republiki zavod za statistiku, Bilans za ogrevno drvo 2009.