SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA : POSLOVNO PRAVO TEMA: AKCIONARSKO DRUTVO

SADRAJ Uvod 3 1. Kratak istorijat i sutina akcionarstva 4 2. Akcionarsko drutvo- pojam 6 3. Osnivanje akcionarskog drutva 7 4. Otvoreno i zatvoreno drutvo 9 5. Akcije i druge hartije od vrednosti 10 6. Dividende i druge isplate akcionarima 11 7. Organi akcionarskog drutva 12 Zakljuak 16 Literatura 17

UVOD Akcionarsko drutvo ili deoniarsko drutvo je trgovako drutvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko drutvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze iskljuivo svojom imovinom. Preteom savremenih akcionarskih drutava smatra se Banka svetog ora (it. Banco di San Giorgio), osnovana 1407. godine u enovi. Akcionarsko drutvo moe biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je preduzee otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzee ima obavezu da javno prikazuje finansijske izvetaje. Vlasnici preduzea su akcionari. Organizacija akcionarskog drutva je u velikoj meri propisana zakonima, a u pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vri na tritu kapitala: 1. na primarnom tritu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; uesnici na ovom tritu su akcionarska drutva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najee su to banke - investicione i poslovne); 2. na sekundarnom tritu (berza akcija; eng. stock exchange, it. bursa) se kupuju i prodaju ve izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri; 3. na treim tritima posluju brokerske firme koje ne ele da plaaju proviziju regularnim berzama; ova trita nisu javna i ine ih grupe preduzea koja su manje vie meusobno nezavisna. Akcionarska drutva u nazivu preduzea imaju sufiks "a.d.

1. KRATAK ISTORIJAT I SUTINA AKCIONARSTVA Razvoj akcionarstva poeo je veoma spontano, razvojem trita, tako da su prve emisije akcija nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovake ekspedicije bile rezervisane samo za one imune. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja kredita, emitovali su potvrde (pretee akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovoenje skupih putovanja. Tako su kupci potvrda, pretee dananjih akcionara, postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima akcija je ostalo da se nadaju oekujui dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lini dobitak. Smatra se da je prva firma koja je na ovaj nain finsirala svoja putovanja, firma londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa Muscovy Company davne 1553 godine. Zbog rizinosti poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduenja, odluio da emituje akcije pojedinane vrednosti od 25 funti i na taj nain sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za realizaciju ekspedicije kojom je eleo da pronae severni morski put za Kinu. Srea za akcionare, koji su na samom poetku bili osueni na gubitak jer ne postoji severni morski

put za Kinu, jeste to je Kebo nekako doao u kontakt sa Rusima i umesto trgovakog sporazuma sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim. Druga trgovaka firma, mnogo vea i poznatija, koja je na ovaj nain finansirala svoje pomorske ekspedicije bila je The East Indian Company. Ona je za 17 godina poslovanja emitovala akcije u vrednosti od 1.6 miliona funti. Prekookeanska trgovina se toliko razvila da su vlasnici akcija ostvarivali profit i do 40% godinje. Karakteristino za obe firme je to to su vlasnici njihovih akcija bili u mogunosti da ih prodaju mnogo pre povratkaekspedicije. Do irenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, posredstvom industrujske revolucije, kada su posredstvom akcija prikupljen neophodna sredstva za osnivanje prvih preduzea u industriji, to je bila inicijalna kapisla i za druge grane saobraaj, rudarstvo,finansije. Jedan od osnovnih razloga zaetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u vie ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi razlog je to se akcijama premoava vremenski period od ulaganja do profitiranja, odnosno, mogunost dalje prodaje akcija. Glavna karakteristika akcija je u tome to kupovinom kupujem i udeo u vlasnitvu firme sa svim rizicima i benefitima ali bez nae direktne odgovornosti. Takoe akcionari nikako ne mogu izgubiti vie od onoga to su uloili, za razliku od duga gde je dunik odgovoran cijelom svojom imovinom. Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljnja sredstava iroko rasprostranjen, a akcionarska drutva se dele na dve vrste, zatvorena ili privatne korporacije i otvorena ili javne korporacije. Zatvorena akcionarska drutva se neretko sastoje od manjeg broja akcionara i postoje ogranienja u prometu akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na drugoj strani se nalaze otvorena akcionarska drutva gde ne postoji ogranienje u prometu i njihovim akcijama se slobodno trguje na berzanskom i vanberzanskom tritu. Jedan od razloga dominacije akcionarstva je i to to ivotni vek organizacije nije povezan sa ivotnim vekom vlasnika, to je sluaj kod nekih drugih oblika vlasnikih preduzea. Takoe i laki pristup finasnijskom tritu i vee mogunosti sakupljanja kapitala su odgovorne za njegovo odravanje i rast. 2. AKCIONARSKO DRUTVO- Pojam Akcionarsko drutvo je drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije. Akcionarsko drutvo ima sledea obele ja: 1) to je drutvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu uestvuje s kapitalom nego je

bitan ulog u osnovni kapital drutva ija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je u drutvo unelo (po pravilu ulog ostaje u drutvu i kada se akcionari menja ju); 2) osnovni kapital (minimalni osnovni kapital drutva odreen je zakonom) podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu prenositi sa jednog na drugo lice; 3) akcionar odgovara za obaveze drutva do visine svog uloga a ne odgovara za obaveze drutva svojom imovinom jer je imovina drutva, kao i kod ostalih drutava, odvojena od imovine akcionara; 4) srazmerno kapitalu koga ima u drutvu (broju akcija) akcionar ima pravo na upravljanje i 5) akcionarsko drutvo je ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. 3. OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA Akcionarsko drutvo osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan osniva odlukom o osnivanju. Oba osnivaka akta moraju biti sainjena u pisanoj formi, a potpisi u ugovoru odnosno odluci o osnivanju overeni. Broj lica koja mogu zakljuiti ugovor o osnivanju otvorenog akcionarskog drutva nije ogranien. Akcionarsko drutvo moe imati i statut drutva. Osnivaki akt akci narskog drutva sadri naroito: puno ime i prebivalite fizikih lica, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica svakog osnivaa drutva, poslovno ime i sedite drutva, delatnost, oznaenje da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno, iznos osnovnog kapitala upisanog i uplaenog i nain njegovog unoenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog, broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost njihovu raunovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je drutvo ovlaeno da izda kao i pravo akcija svake klase i druge podatke odreene Zakonom. Akcionarsko drutvo moe da ima statut. Statut, kao i njegove izmene i dopune, proizvode pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donoenja, ako statutom nije drukije odreeno. Statut akcionarskog drutva sainjava se u pisanoj formi. Statutom se blie ureuje poslovanje u akcionaskom drutvu. U sluaju neusklaenosti osnivakog akta i statuta drutva primenjuje se osnivaki akt drutva. Osnivai koji osnivaju akcionarsko drutvo javnim putem obavezni su, u sluaju uspele emisije, da sazovu i odre osnivaku skuptinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akci ja utvrenog u javnoj ponudi i prospektu. Sud u van parninom postupku moe, na zahtev osnivaa koji poseduju najmanje 1/10 upisanih akcija, da produi rok za 30 dana za odravanje skuptine akcionara. Osnivaka skuptina saziva se pisanim pozivom svakom upisniku akcija uz koga se prilae osnivaki akt, izvetaj osnivaa i ovlaenih procenjivaa i druge sastojke

odreene Zakonom. Svi upisnici potpuno uplaenih akcija imaju pravo da uestvuju sa pravom glasa na osnivakoj skuptini. Kvorum za odravaje osnivake skuptine i pravovaljano odluivanje je obina veina uplaenih akcija koje daju pravo glasa o pitanjima iz njene nadlenosti. Ako osnivai akcionarskog drutva ne sazovu osnivaku skuptinu u roku od 60 dana, od isteka roka za upis akcija ili isteka jo naknadnog sudskom odlukom produenog roka, odnosno ako osnivaka skuptina nije odrana u skladu sa Zakonom ili nije donela propisane odluke, smatra se da osnivanje drutva nije uspelo. U tom sluaju osnivai odgovaraju solidarno upisnicima akcija za povraaj uplaenih iznosa. Osnivaka skuptina akcionarskog drutva: utvruje da li su propisno upisane i uplaene akcije, odnosno da li su unet nenovani ulozi, u skladu sa Zakonom i osnivakim aktom; bira prvog direktora drutva, odnosno lanove prvog upravnog odbora, ako to osnivai nisu izvrili u osnivakom aktu i odluuje i o ostalim pitanjima odreenim u Zakonu.

4. OTVORENO I ZATVORENO DRUTVO Akcionarsko drutvo moe biti zatvoreno i otvoreno. Ako u osnivakom aktu nije navedena vrsta drutva, akcionarsko drutvo je otvoreno. Zatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ije se akcije izdaju samo njihovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica, u skladu sa zakonom. Ono moe imati najvie 100 akcionara. Ako se broj akcionara zatvorenog drutva povea iznad 100 u perio duduem od godinu dana to drutvo postaje otvoreno drutvo. Zatvoreno drutvo ne moe vriti upis akcija javnom ponudom ili na drugi nain nuditi svoje akcije javim putem. Ukoliko osnivakim aktom ili statutom zatvorenog drutva nisu odreena ogranienja u prenosu akcija, smatra se da se akcije drutva mogu slobodno prenositi. Otvoreno akcionar ko drutvo je ono koje uini, u vreme osnivanja ili nakon osnivanja, javni poziv za upis i uplatu akcija. Javni poziv vri se javnom ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom i zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti. Osnivai koji osnivaju akcionarsko drutvo javnim putem obavezni su, u sluaju uspele emisije, da sazovu i odre osnivaku skuptinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu.

5. AKCIJE I DRUGE HARTIJE OD VREDNOSTI Akcionarsko drutvo moe izdavati obine (redovne) i preferencijalne (povlaene) akcije. Ono ne moe izdavati akcije na donosioca. Osnivai otvorenog drutva, odnosno

otvoreno akcionarsko drutvo, upisuje emisije akcija i drugih hartija od vrednosti izdatih javnom ponudom, u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti i aktima Komisije za hartije od vrednosti. Akcionarom u odnosu prema drutvu i treim licima smatra se lice koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom. Svaka obina akcija akcionarskog drutva daje akcionaru ista prava, u skladu sa Zakonom, osnivakim aktom i statutom drutva, koja ukljuuju naroito: pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama drutva; pravo uea u radu skupti ne drutva; pravo glasa u skuptini drutva tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas; pravo na isplatu dividendi, posle isplate dividendi na sve izdate preferencijal ne akcije u punom iznosu: pravo uea u raspodeli likvidacionog vika po likvidaciji drutva, a nakon isplate poverilaca i akcionara bilo kojih preferencijalnih akci ja; pravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obaveza; pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom. Obine akcije akcionarskog drutva ne mogu se pretvarati u preferecijalne akcije ili druge harti e od vrednosti. Prava akcionara sa preferenacijalnim akcijama ukljuuju naroito prednosti u odnosu na obine akcije u pogledu prvenstva isplate divide di i prvenstva naplate kod likvidacije drutva. Akcionarsko drutvo moe emitovati osim akcija i druge harti je od vrednosti, ukljuujui i zamenljive obveznice i varante, ako osnivakim aktom drutva nije drukije odreeno.

6 . DIVIDENDE I DRUGE ISPLATE AKCIONARIMA Akcionarsko drutvo moe odobriti plaanje dividendi na svoje akcije godinje u skladu sa odlukama redovne godinje skuptine ili u bilo koje vreme izmeu godinjih skuptina, osim ako osnivakim aktom drutva nije drukije odreeno. Po usvajanju finansijskog izvetaja za prethodnu poslovnu godinu dobit te godine rasporeuje se sledeim redom: 1) za pokrie gubitaka prenesenih iz ranijih godina; 2) za zakonske rezerve; 3) za dividendu u skladu sa Zakonom; 4) za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih drutvo utvrdi optim aktom. Dividende se mogu plaati u novcu i u akcijama ili drugim hartijama od vrednosti drutva ili akci jama tog drutva u drugim drutvima, kao i u drugoj imovini, osim ako je osnivakim aktom drutva drukije odreeno.

7. ORGANI AKCIONARSKOG DRUTVA

Zatvoreno akcionarsko drutvo ima skuptinu akcionara, direk to ra ili upravni odbor, a moe ima ti izvrni odbor, internog revizora ili odbor revizora. Otvoreno akcionarsko drutvo ima: skuptinu akcionara, upravni odbor (ima najmanje tri lana a najvie 15 lanova), izvrni odbor (bira ih upravni odbor) i sekretara drutva (bira ga upravni odbor drutva), a moe imati internog revizora, nadzoni odbor ili odbor revizora (ovi organi moraju postojati kod kotiranog drutva). SKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTVA Skuptinu akcionarskog drutva ine akcionari. Svaki akcionar, u skladu sa statutom, lino ili preko punomonika ima pravo uestvovanja u radu skuptne akcionara, pravo glasa ako ima akcije sa pravom glasa, pravo podnoenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz dnevnog reda, kao i pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom u skladu sa Zakonom. Skuptina moe biti godinja (redovna), vanredna i skuptina po nalogu suda. Godinja skuptina akcionara saziva se i odrava jednom godinje najkasnije u roku od tri meseca od dana podnoenja upravnom odboru finansijskih izveta ja za svaku finansijsku godinu ili est meseci posle zavretka poslovne godine. Godinja skuptina odrava se u seditu drutva (ako osnivakim aktom nije druki je odreeno) na dan i u vreme utvreno osnivakim aktom, odnosno odlukom upravnog odbora u skladu sa Zakonom i osnivakim aktom. Vanrednu sku tinu akcionara akcionarsko drutvo moe sazva ti i to: 1) na zahtev upravnog odbora ili bilo kog drugog lica koje je ovlaeno osnivakim aktom da sazove vanrednu skuptinu; 2) na zahtev likvidatora drutva, ako je drutvo u likvidaciji; 3) po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju predloenom za vanrednu skuptinu. Vanredna skuptina akcionarskog drutva obavezno se saziva bez odlaganja, ako se kod izrade finansijskih izvetaja ili u drugim sluajevima utvrdi da akcionarsko drutvo posluje sa gubitkom koji ne prelazi iznos od 50% osnovnog kapitala. Vanredna skupti na akcionara zatvorenog akcionarskog drutva odrava se i bez sazivanja i objavljivanja dnevnog reda u skladu sa ovim zakonom ako joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa i ako se nijedan akcionar tome ne protivi, ako osnivakim aktom i statutom nije drukije odreeno. Skuptina po nalogu suda odrava se u slua ju da godinja skupti na akcionarskog drutva nije odrana u propisanom roku. U tom sluaju nadleni sud u vanparninom postupku moe naloiti njeno odravanje na zahtev akcionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na godinjoj skuptini ili direktora, odnosno lana upravnog odbora drutva. Sud ima ovlaenje da imenuje privremenog zastupnika sa ovlaenjem da sazove i predsedava sednici skuptine i utvrdi mesto i datum odravanja, kao i dnevni red sednice u skladu sa Zakonom. UPRAVNI ODBOR, IZVRNI ODBOR I DIREKTOR

Zatvoreno akcionarsko drutvo ima direktora ili upravni odbor. Otvoreno akcionarsko drutvo ima upravni odbor. Broj lan va upravnog odbora otvorenog akcionarskog drutva utvruje se osnivakim aktom. U otvorenom akcionarskom dru tvu upravni odbor ima najmanje tri lana i najvie 15 lanova. lanovi upravnog odbora akcionarskog drutva: 1) biraju se od strane akcionara na svakoj godinjoj skuptini, i 2) mogu se birati od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj skuptini koja je sazvana radi tog izbora. Mandat direktora ili lanova upravnog odbora akcionarskog drutva, ukljuujui i lanove koji se biraju za upranjeno mesto lana, istie na prvoj sledeoj godinjoj skuptini nakon njihovog izbora. Upranjeno mesto u upravnom odboru popunjava se kooptacijom na prvoj narednoj sednici odbora, ako osnivakim aktom ili statutom drutva nije drukije odreeno. Upravni odbor, veinom od ukupnog broja lanova, bira predsednika upravnog odbora akcionarskog drutva, ako osnivakim aktom ili statutom nije odreena druga veina. Upravni odbor akcionarskog drutva moe da razrei i izabere novog predsednika u bilo koje vreme. Upravni odbor akcionarskog drutva nadlean je naro to za odluivanje o pitanjima koja se odnose na 1) kontrolu tanosti finansijskih izvetaja i informacija; 2) upravljanje razvojem drutva i strategijom i nadziranjem izvrnih direktora i administracije drutva; 3) utvrivanje ili odobravanje poslovnog plana drutva; 4) sazivanje sednice skuptine akcionara i utvrivanje predloga dnevnog reda; 5) davanje i opoziv prokure. Upravni odbor odluuje o drugim pitanjima i obavlja ostale poslove propisane Zakonom i odreene osnivakim aktom i statutom drutva. Otvoreno akcionarsko drutvo ima izvrni odbor. Zatvore no akcionarsko drutvo moe imati izvrni odbor. Upravni odbor bira lanove izvrnog odbora -izvrne direktore i generalnog direktora akcionarskog drutva. Generalni direktor akcionarskog drutva je predsednik izvrnog odbora. Nadlean je: da saziva sednice izvrnog odbora i predsedava njima, organizuje njegov rad i stara se o voenju zapisnika sa tih sednica i da zastu pa akcionarsko drutvo posle registracije i objavljivanja registracije bez posebnog punomoja. NADZORNI ODBOR, INTERNI REVIZOR I ODBOR REVIZO RA Osnivakim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog drutva moe se odrediti, a kod kotiranog akcionarskog drutva mora se odred ti, da drutvo ima internog revizora, nadzorni odbor ili odbor revizora. Nadzorni odbor je obavezan organ u akcionarskim drutvima koja obavljaju delatnost za koju je to propisano posebnim zakonom. Osnivakim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog drutva moe se odrediti da drutvo ima internog revizora ili odbor revizora. Nadzorni odbor ili odbor revizora imaju najmanje tri lana. Broj lanova

nadzornog odbora ili odbora revizora mora biti neparan. Interni revizor je fiziko lice. Predsednika i lanove nadzornog odbora akcionarskog drutva bira skuptina akcionara, osim prvih lanova koji se odreuju osnivakim aktom drutva. lanovi nadzornog odbora akcionarskog drutva ne mogu biti lanovi upravnog odbora drutva, a svi lanovi nadzornog odbora moraju da ispunjavaju uslove propisaneZakonom. Internog revizora i lanove odbora revizora akcionarskog drutva bira upravni odbor iz reda nezavisnih lanova upravnog odbora akcionarskog drutva. Ako upravniodbor nema takve lanove ili nema dovoljan broj, nedostajui broj bira skuptina drutva. Prvi interni revizor i lanovi odbora revizora odreuju se osnivakim aktom ili posebnom odlukom osnivaa. Interni revizor i lanovi odbora revizora akcionarskog drutva razreavaju se na isti nain na koji su i birani. Lica koja se biraju za revizora moraju da ispunjavaju uslove propisane zakonom. Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog drutva nadleni su da izvetavaju skuptinu akcionara o sledeem: 1) raunovodstvenoj praksi, izvetajima i praksi finansijskog izvetavanja drutva i njegovih povezanih drutava; 2) usklaenosti poslovanja drutva sa zakonskim i drugim zahtevima regulatornih tela; 3) kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavisnog revizora drutva; 4) ugovorima sklopljenim izmeu drutva i lanova upravnog odbora drutva, kao i sa povezanim licima Akcionarsko drutvo ima revizora iji su poloaj i ovlaenja utvreni zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija. Revizor akcionarskog drutva obavetava se, istovremeno sa obavetavanjem akcionara drutva, o odravanju skuptine akcionara ili odluivanju bez sednice radi uestvovanja u radu skuptine u skladu sa statutom i zakonom. SEKRETAR AKCIONARSKOG DRUTVA Otvoreno akcionarsko drutvo ima sekretara, koga bira upravni odbor drutva. Mandat sekretara otvorenog akcionarskog drutva utvruje se statutom. Sekretar akcionarskog drutva je odgovoran za voenje knjiga akcionara, za pripremu sednica i voenje zapisnika skuptine akcionara i sednica upravnog odbora, izvrnog odbora i nadzornog odbora drutva, registra zapisnika sednica skuptine akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora i nadzornog odbora drutva i uvanje dokumenata utvrenih Zakonom i statutom akcionarskog drutva, osim finansijskih izvetaja. Sekretar otvorenog akcionarskog drutva odgovoran je za organizovanje rada i praenje izvravanja odluka skuptine akcionara, upravnog odbora i nadzornog odbora drutva.

ZAKLJUAK Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju poetnog finansiranja preduzea jer omoguava da se dosta kapitala prikupi iz veeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija -

akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzea imaju tri grupe prava: pravo na dividendu (deo profita koji se isplauje akcionarima) pravo uestvovanja u odluivanju (odnosi se na izbor uprave preduzea) pravo na deo likvidacione mase u sluaju likvidacije preduzea Postoje i druge prednosti akcionarkih drutava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan oblik ogranizacije preduzea i zbog ega upravo ta preduzea raspolau najveim delom svetskog kapitala. Meu najvanijima je ograniena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzea samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najvie to mogu izgubiti ukoliko preduzee ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzea, ve samo kapitalom uloenim u preduzee. Jo jedna od prednosti je i profesionalni menadment koji najee rukovodi akcionarskim drutvom i odgovara akcionarima, ime se postie razdvojenost uprave od vlasnitva.

LITERATURA 1. Osnovi prava, Prof. dr Dragan M. Mitrovi, Beograd, Univerzitet Singidunum, 2008.

2. Simi dr Mili, Trifkovi dr Milo: Poslovno pravo osnove prava i obligacija, privredna/trgovaka drutva, Ekonomski fakultet, Sarajevo, 1999
Admin
Admin

Posts: 171 Join date: 2008-06-25