Proleterske revolucije

Pariska komuna Meksika revolucija Oktobarska revolucija Revolucija u Nemakoj Revolucija u Maarskoj Graanski rat u paniji Kineska revolucija Jugoslovenska revolucija Vijetnamska revolucija Kubanska revolucija

PARISKA KOMUNA
Pedeset godina od buroaske revolucije iz 1789. Pariz je doao u takav poloaj da se nije mogla desiti nikakva nova revolucija koja ne bi imala proleterski karakter. Ustanak radnika 1848. izbio je kao odgovor na zahtev vlade da se nezaposleni proteraju iz Pariza u udaljene provincije. Kravave borbe su trajale pet dana pre nego to je uguen ustanak. Tada je buroazija izvrila pokolj golorukih zarobljenika. Luj Bonaparta je uspeo da se doepa svih poluga vlasti 1851. Oduzeo je kapitalistima politiku mo, pod izgovorom da ih titi od radnika. Drugim carstvom, koje je nastupilo, upravljala je banda politikih i finansijskih pustolova. Marks: Drugo carstvo je bilo slavlje kosmopolitskog lopovluka, hohtapleri svih zemalja dojurili su na njegov poziv da uestvuju u orgijama i u pljakanju francuskog naroda. I dalje: Drugo carstvo je bio jedini mogui oblik vladavine u vreme kada je buroazija ve izgubila sposobnost da vlada nacijom, a radnika klasa tu sposobnost jo nije stekla. Luj Bonaparta je imao za cilj da vrati izgubljene Napoleonove granice i proiri se na levu obalu Rajne. To izaziva 1870. rat s Pruskom. U tom ratu carstvo je stalno trpelo poraze od Prusa.

Pariska revolucija je izbila 4. septembra. Neprijatelj je bio pred Parizom, a armije carstva su bile opkoljene i u beznadenom poloaju. Carstvo se sruilo kao kula od karata i ponovo je proglaena republika. Obrazovana je vlada nacionalne odbrane i formirana Nacionalna garda u kojoj su radnici bili u veini. Uskoro je dolo do sukoba izmeu Nacionalne garde i vlade sastavljene od buroazije. Trideset prvog oktobra radniki bataljon je izvrio juri na Gradsku venicu i zarobio lanove vlade. Zatim je nekoliko malograanskih bataljona uspelo da oslobodi lanove vlade i sauva postojeu vlast. Dvadeset osmog januara 1871. kapitulirao je Pariz. Nacionalna garda je sklopila primirje s Prusima koji se nisu usuivali da uu u Pariz. Za vreme trajanja rata radnici su bili za nastavak borbe. Sada im je glavni protivnik postao Tjer, koji se nalazi na elu vlade, i koji je vrlo dobro shvatao opasnost po buroaziju od naoruanih radnika. Vlada se nalazi van Pariza u Versaju. Osamnaestog marta Tjer je pokuao da otme artiljeriju od Nacionalne garde. Pariz je tog jutra odzvanjao od uzvika ivela Komuna!". Tjerov general Lekont je naredio da se puca na nenaoruanu gomilu na Pigalu. Vojnici su odbili nareenje. Kada je ovaj general poeo da ih psuje, oni su ga ubili. Tjerov pokuaj je propao. Centralni komitet Nacionalne garde u svom manifestu od 18. marta poruuje: Proleteri Pariza usled poraza i izdaje vladajuih klasa shvatili su da je kucnuo as kada oni moraju spasavati situaciju, uzimajui u svoje ruke voenje javnih poslova... Oni su shvatili da je njihova najvia dunost, i apsolutno pravo, da sami postanu gospodari svoje sudbine. Komuna je izabrana 26. a proglaena 28. marta. Bila je sastavljena od gradskih odbornika izabranih na osnovu opteg prava glasa. Komuna je zakonodavno, i u isto vreme, radno i izvrno telo. lanovi Komune su se delili na blankiste i pristalice Prudonove socijalistike kole. Blankisti su bili revolucionari po instinktu. Smatrali su da odabrana zaverenika manjina moe u odreenom povoljnom trenutku da izvede revoluciju. Zalagali su se za centralizovanu, disciplinovanu organizaciju. Blankisti nisu shvatili da se pomou starog dravnog aparata ne moe izgraivati nova revolucionarna vlast. Nedopustivo su stali pred vratima Francuske banke, to je bila velika politika greka. Banka u rukama komunara bi vredela vie od hiljadu talaca. To bi omoguilo efikasan pritisak na buroasku vladu da potuje primirje. Prudon je bio socijalista koji je zastupao interese sitnih seljaka i zanatlija, i otvoreno se protivio svakom udruivanju, smatrajui da je to okov za slobodu radnika. Komuna je bila grobnica Prudonove kole socijalizma. Tridesetog marta Nacionalna garda je postala jedina oruana sila. Komuna je ukinula regrutovanje i stajau vojsku. Policija je liena politike funkcije i postala je odgovoran i smenjiv organ Komune. Donosi se dekret o odvajanju crkve od drave. Ukidaju se sva dravna plaanja za verske svrhe. Sva crkvena imanja postaju nacionalna svojina. Iz kole su uklonjeni svi verski simboli. Religija se u odnosu na dravu proglaava privatnom stvari. Spaljena je giljotina i sruen spomenik Pobednika simbol ovinizma i mrenje meu narodima. esnaestog aprila Komuna je napravila popis fabrika u kojima su fabrikanti obustavili rad. Izrauju se planovi za otpoinjanje rada u tim fabrikama, i donosi odluka da se radnici

organizuju u kooperativne zadruge. Proglaeno je naelo: alat radnicima, zemlja seljacima, a rad svima. Dvadesetog aprila je ukinut noni rad u pekarama. Tridesetog aprila se donosi odluka da se zatvore zaloni zavodi, uz obrazloenje da su oni ustanove za ekploataciju radnika. Ponitena su sva dugovanja na ime kirije. Uvedena je izbornost i smenjivost svih sudija i gradskih odbornika. Plate svih inovnika, poev od lanova Komune pa nanie, izjednaene su s radnikim nadnicama. Pariska komuna je bila prva istinska diktatura proletarijata. Dok Komuna uspostavlja proletersku vlast, Pariz se stalno bombarduje od istih onih ljudi koji su prusko bombardovanje grada igosali kao skrnavljenje svetinja. Tjer moli Pruse da puste zarobljene vojnike. Dvadeset treeg aprila Tjer prekida pregovore sa komunarima o razmeni pariskog nadbiskupa i velikog broja popova za Blankija koji je bio u rukama versajaca. Pruski car Bizmark upuuje ultimatum Tjeru ili da se uspostavi carstvo, ili da se prihvate njegovi uslovi za mir. Desetog maja je potpisan mirovni ugovor izmeu Prusa i vlade u Versaju. Tjeru se pojaava pristiglim zarobljenicima koje su Prusi pustili. Dvadeset prvog maja, usled izdaje i nemarnosti, versajci su prodrli u grad. Preli su preko terena koji je, po uslovima primirje, bio zatvoren za Pruse. Prusi su versajcima dozvolili da nesmetano prou. Tjer samouvereno izjavljuje: Ja neu imati milosti". Na uzvienju Belvila poslednji branioci Komune su 28. maja pruali oajniki otpor. Onda je nastupila krvava nedelja. Umesto streljanja pukama, ubijalo se iz mitraljeza. Neki komunari su uspeli da se probiju i spasu prelaskom kroz pruske poloaje. Prusima je bilo zabranjeno da proputaju komunare, ali saksonski armijski korpus nije u potpunosti potovao ovu odluku. Pariski dopisnik jednog londonskog lista pie: Dok se jo uju pojedinani pucnji u daljini, a neprevijeni ranjenici umiru meu spomenicima groblja Per-Laez, dok 6.000 unezverenih ustanika u samrtnom oaju luta po lavirintu katakombi, i nesrenike teraju ulicama da ih u gomili pobiju mitraljezima sve se u oveku buni kada vidi kafane pune ljudi koji piju apsint, igraju bilijar ili domine, kada vidi kako se razvartne ene etaju tamo-amo po bulevarima i kada se uje kako buna galama banenja iz separea otmenih restorana remeti nonu tiinu. Komuna je trajala 72 dana. Od 18 marta do 28 maja 1871. Dva dana po slamanju Pariske komune Karl Marks je proitao pred Generalnim veem Internacionale svoj rad u kome je prikazan istorijski znaaj Komune. Marks je rad zavrio reima: Radniki Pariz sa svojom Komunom bie veito slavljen kao slavni pretea novog drutva. Njegovi muenici su veito ivi u velikom srcu radnike klase. Njegove delate istorija je ve prikovala na onaj sramni stub sa kojeg ih ni sve molitve njihovih popova nee moi skinuti!.

MEKSIKA REVOLUCIJA
I DIKTATURA PORFIRIJA DIJAZA Porfirio Dijaz je bio borac za nezavisnost Meksika od panskog kolonijalizma. Njegova vlast je paternalistiko-policijska tiranija zasnovana na proganjanju protivnika i slepoj vernosti grupi prijatelja. Vladajue miljenje je bilo da zemljom treba da upravljaju krupni zemljoposednici i trgovaka buroazija uz pomo meunarodnog kapitala. Za vreme vladavine Dijaza dolazi do napretka u razvoju industrije, ali ovaj proces ne dovodi do nacionalnog ekonomskog razvoja iz dva razloga: imperijalizam preuzima upravljanje celim procesom (ameriki i britanski kapital su preuzeli kontrolu nad preraevakim i petrolejskim sektorom); Dijaz odbija da se oslobodi struktura feudalizma.

Na selu je ivelo 12 miliona seljaka bez zemlje. Porfirio Dijaz je doneo zakon kojim je ograniio zemlju dravnom sektoru, tako da je ona bila u vlasnitvu meksikih i stranih kolona. Ovim zakonom su najvie bili pogoeni starosedeoci, indiosi. Kompanije su ogradile" 1/4 obradive povrine i zemlju prigrabile za sebe. Zemljoposednici (asendadosi), njih nekoliko hiljada, dralo je 97% zemlje. Asendadosi su posedovali hacijende od minimum 2.000 hektara, a neke su obuhvatale i po 400.000 hektara zemlje. Na hacijendama, pored asendadosa, u blatnjavim kolibama, bez prozora, iveli su nadniaripeoni. Njihov radni dan je trajao po dvanaest sati, bez ikakve zatite i prava. Na poetku porfiristike diktature bilo je 43.000 radnika, da bi pred kraj diktature broj radnika iznosio 800.000. Radni dan je trajao po 14 sati. Realna nadnica je stalno opadala. ene i maloletnici nisu bili zatieni. Nije bilo nikakvog zdravstvenog osiguranja, niti osiguranja od nesrea na poslu. Prvi koji su poeli otvoreno da se suprotstavljaju reimu bila su braa Magon. Oni pokreu asopis Regeneracion u kome iznose svoje anarho-revolucionarne ideje. Zbog svog delovanja braa Magon su uhapeni. Po izlasku iz zatvora oni odlaze u SAD gde izlaze sa svojim programom. Program je predviao uvoenje osmoasovnog radnog dana, zagarantovanu minimalnu nadnicu, zabranu diskriminacije ene i dece, zabranu stranim graanima da kupuju zemlju... U Programu magonista se iznosi stav da samo klasna borba predstavlja instrument nacionalnog osloboenja. Uticaj magonista se poeo oseati meu radnitvom. Izbija trajk rudara 1906. u oblasti Kananga. Direkcija rudnika je odbila zahteve trajkaa. Kada je 3.000 radnika bilo u protestnoj povorci, dva amerika nametenika su svojim postupcima isprovocirali demonstrante. Dolazi do tue i pucnjave, gde je ubijeno nekoliko rudara. Sledeeg dana guverner drave je sa 275 amerikih marinaca u krvi uguio proteste. Zatim su radnici tekstilne fabrike u Rio Blanku stupili u trajk i zauzeli fabriku. etiri hiljade vojnika je intervenisalo poinivi masakr. Vladin list je povodom toga u uvodniku napisao: Tako se vlada!". Zbog sve veeg otpora Dijaz najavljuje odreene reforme, ali istovremeno pokuava da promeni ustav i proiri svoj mandat sa 4 na 6 godina. To je samo ubrzalo izbijanje revolucije. II ANTIPORFIRISTIKA REVOLUCIJA

Fransisko Madero je poticao iz bogate porodice veleposednika. Studirao je u Parizu i na Kalifornijskom univerzitetu. Osnovao je lokalnu stranku i napisao je knjigu Nasleivanje poloaja predsednika u 1910. godini koja je imala uticaja na jaanje otpora diktaturi. Nedostatak Maderove knjige je njegovo slepilo za socijalne probleme. Madero se prijavio kao kandidat za predsednika Republike. Dijaz ga u poetku ne shvata kao ozbiljnog protivnika. Medero krstari Meksikom gde se u svojim istupima zalae za slobodu i demokratiju, bez bilo kakvih pomena o revoluciji. Na kraju je Madero uhapen pod optubom da je podstrekivao narod na pobunu. Posle poloene kaucije Madero biva puten na slobodu. Dijaz je uz pritiske i prevaru izabran za predsednika Republike za period 1910-1916. Madero tajno odlazi u SAD, odakle poziva na pobunu. Poziva seljake da se pobune, ali vie veruje da e diktaturu oboriti oruane snage. Policija odmah reaguje, hapsi, a odmah zatim, vri pokolj maderista. No svi ovi pokuaji reima nisu uspeli da zaustave otpor reimu. Poinje oruana borba. Prve oruane akcije predvodi Paskal Oresko, to je ujedno i poetak revolucije. Revoluciji se odmah prikljuuje i Fransisko (Pano) Vila. On je bio ef bande kradljivaca stoke. Vila primenjuje gerilski nain ratovanja. Osnovno pitanje revolucije u Meksiku 1910. je agrarno pitanje. Na jugu Meksika se javlja snani pokret na ijem elu se nalazi Emilijano Zapata. Zapata je uivao ugled meu indiosima. Bio je lan delegacije koja je ila kod Dijaza da preda zahtev za vraanje zemlje. Dijaz ih je tada oinski primio, a kada su se delegati vraali ka selima, doekali ih je paljba vladinih trupa. Zapata je nakon toga godinu dana bio odmetnik, tako da je ve imao iskustva u gerilskom ratovanju. Zapata prihvata Maderov plan, ali istovremeno zapatisti pripremaju svoj Plan iz Ajale najvaniji manifest zapatistikog pokreta. Zbog nastale situacije, SAD 1911. mobiliu 20.000 vojnika na granici sa Meksikom, to je delovalo i na maderiste i na porfiriste da trae kompromis. U pregovorima sa Dijazom Madero je popustljiv, ali vojni komandanti su odluni i protive se kompromisu. Oni trae nastavak vojnih akcija. Madero nije imao izbora pred ovim ultimatumom svojih komandanata. Napad na Dijazove trupe predvode Orosko i Vila. Vojna pobeda je potpuna. III MADERIZAM U novim pregovorima maderisti trae da se Dijaz povue sa mesta predsednika Republike. Formirana je privremena vlada koju sainjavaju uglavnom predstavnici stare vlasti. Najvea greka koju pravi Madero je njegova odluka da se raspusti revolucionarna vojska i da regularna armija preuzme vlast. Vanustijano Karansa, budui predsednik Meksika: Revolucija koja se pogaa ubija samu sebe. Dijaz je trebao da podnese ostavku 24. maja 1911. Mase su ispunile tribine Kongresa, ali se Dijaz nije pojavio. Otpoele su demonstracije po gradu. Federalne trupe su ubile nekoliko demonstranata, ali je reim ve bio na izdisaju. I buroazija je okrenula lea Dijazu i poela da vri pritisak na njega da da ostavku. Kapitalisti su eleli da spasu to se spasiti moe. Dijaz naputa zemlju nemakim brodom. Ispratio ga je njegov saveznik, general Uerta. Kroz kordon naroda Madero je trijumfalno uao u prestonicu.

Padom Dijaza ostao je netaknut stari reim. Odricanjem od revolucionarne armije kao politikog sistema, Madero je liio novu vlast odbrane od revanizma. Rekacija je odmah iskoristila slobodu tampe za kampanju klevetanja nove vlasti. Madero rasputa staru stranku koja se borila protiv reizbornosti Dijaza, ime sebe liava i politikog uporita. Svi ovi potezi Madera, kao i njegova nastojanja da na mesto potpredesnika progura svog kandidata, kompromitovali su ga u oima revolucionara. Madero je gajio iluzije o uvoenju demokratije, a nije vidi dubinu svih protivrenosti meksikog drutva. Na predsednikim izborima pobuuje ortodoksni maderizam. To je izazvalo raskid s radikalnim krilom maderista koji izjavljuju da ne priznaju izbore i da za predsednika priznaju Emilija Vaskeza Gomeza, radi spasavanja najviih ideala revolucije". Popustljivost Madera je dostigla vrhunac kada su federalne snage u Pueblu zauzeli logor maderista i napravile pokolj. Dan kasnije Madero je osudio svoje pristalice, i estitao komandantu federalnih trupa na izvedenoj akciji. Na jugu Meksika se odigrava nova faza revolucije. Ostale su federalne trupe, ali se revolucionarne snage nisu razoruale. Zapata izjavljuje da nee razoruati vojsku sve dok ne pone vraanje otete zemlje. Madero je ubedio Zapatu da e reiti seljake zahteve. Zapata je poeo da rasputa svoju vojsku, ali je sporazum blokirala vlada koja je naredila generalu Uerti da krene na zapatiste. U toj nepovoljnoj situaciji, Zapata ne prihvata bitku na otvorenom i opredeljuje se za partizanski nain ratovanja. Kad je neprijatelj bio nadmoan, zapatisti su krili oruje, pretvarajui se u obine seljake. Kada su uslovi bili povoljniji zapatisti su napadali male formacije neprijatelja. Uz to, sistem obavetavanja kod zapatista je izvrsno funskcionisao. Time je na Jugu poela socijalne revolucija. Zapatisti nisu imali vie nita zajedniko sa Maderom. Plan iz Ajale je objavljen novembra 1911. godine. Plan je napisao Zapata i on predstavlja ideoloki tekst Meksike revolucije. U planu se istie da je Madero izdao revoluciju, da zemlju treba vratiti starim vlasnicima, da se konfiskuje zemlja latifundista neprijatelja revolucije, i da se eksproprie, uz pravinu naknadu, 1/3 zemlje svih latifundista. Plan iz Ajale predstavlja logini rezultata evolucije jedne socijalne homogene grupe ka klasnoj svesti. Vojna mainerija je protiv zapatista pokrenuta 1912. godine. Istovremeno revolucija na Jugu je dala podsticaj na Severu, tako da dolazi do pobune istorijskog voe Pabla Oreska. Pobuni se pridruio i Pano Vila. Madero u ovakvoj situaciji zapoeinje reavanje agrarnopg pitanja, ali namerava da sprovodi reformu na dugi rok. Madero alje vojsku, koju predvodi Uerta, da ugui pobunu na Severu. Oresko prihvata konvencionalni rat na otvorenom to mu donosi poraz i likvidaciju revolucije na Severu. Uerta je uhapsio Vilu i nameravao je da ga strelja. Meutim, intervenisao je Madero prebacivi Vilu u zatvor u Siuad Meksiku, a zatim mu je omoguio bekstvo iz zatvora. Pano Vila je zbog toga do kraja ivota gajio divljenje prema Maderu. Pobeda nad Oreskom je dala polet Maderu i ojaala njegovu poziciju. Donosi se vie zakonskih predloga u pogledu agrarne reforme. Posle porfiristike dikatature i radnici poinju da nastupaju organizovanije. Tako je 1912. osnivan Svetski dom radnika. Radnici se zalau za trajk, sabotae i bojkot kao metod borbe. Radnike organizacije nisu proganjane, ali je prema njima zauziman neprijateljski stav.

IV PONOVNA DIKTATURA U Vera Kruzu se 1912. pobunio Feliks Dijaz, unuk Porfirija Dijaza, zalaui se za vraanje na stari sistem. Pobuna je uguena. Madero je to smatrao nevanom epizodom. Ali, ve 1913. poinju da krue glasovi o vojnom udaru. U vojnom utvrenju se zabarikadirao Feliks Dijaz. Uerta dobija nareenje od Madere da zauzme utvrenje. Posle poetnih borbi, Uerta poinje da se koleba. Doputa da se namirnice i municija doturaju trupama koje su pod opsadom. Uerta je u stalnoj vezi sa amerikim ambasadorom Vilsonom. Ameriki ambasador preti vojnom intervencijom. Pod izgovorom da se sprema pobuna, oficiri su doli da uhapse Madera. Tom prilikom dolazi do pucnjave u predsednikoj palati. Madero je uhapen. Dobija obeanje od Uerte da e ostati iv. Prilikom odlaska na brod za Havanu Madero je ubijen. Maderistika vlada se proglaava nepostojeom. Dijaz i Uerta su potpisali tzv. Pakt iz ambasade, nazvan tako, jer je potpisan u seditu amerikog predstavnitva i uz prisustvo ambasadora Vilsona. Uerta je postao ef drave. Njega su podrali porfiristika armija, kler, bankari i krupni industrijalci. Tokom 1913. Uerta zavodi krvavu diktaturu. Politiki protivnici se zatvaraju, a zatim se nou odvode i na otvorenom prostoru ubijaju. Senator Domingez koji je traio Uertinu smenu je odmah ubijen. To je izazvalo jo vee udaljavanje Uerte od predstavnikog doma, tako da je on raspustio skuptinu i uveo vojnu diktaturu. Na novim izborima Uerta je jedini kandidat. Paskal Oresko je pristao da slui Uerti. Meutim, Venustijano Karansa, guverner iz bogate porodice zemljoposednika nije prizano Uertu i organizovao je malu armiju u svojoj provinciji. Karansa je bio relistiniji od Madera i vodi politiku objedinjavanja snaga. U Sonori deluje general Alvaro Obregon, sitni zemljoposednik meleskog porekla. Karansa je svestan da mora okupiti sve voe prve faze revolucije kako bi ojaao vojsku. Da bi izbegao vojni poraz i spojio se Obregonom, Karansa se odluuje na dugi mar ka Sonori. Mar zapoinje sa hiljadu ljudi i uspeno ga zavrava. Spajanjem dve vojske stvorena je osnova za formiranje privrmene vlada i donesen je plan sa socijalnim programom: Postii jednakost i pravdu poniavanjem monika da bi se uspostavila ravnotea nacionalne privrede. Karansa je reorganizovao svoju armiju podelivi je u tri divizije na ijim elima su bili: Obregon, Vila i Gonzales. Svojim jaanjem revolucionarne snage su spremne da preu u ofanzivu. U prolee 1914 revolucionarne snage su drale vei deo teritorije Meksika. Zapata nastavlja borbu i donosi dodatak Plana iz Ajale. Meutim, Zapata je svojim gerilskim nainom ratovanja u mnogome bio ogranien, a sem toga, nije uspeo da prevazie agraristiki i domorodaki lokalizam. Zbog toga je ostao izolovan. SAD ne priznaju Uertinu vlada i koriste incident sa eksplodiranom oklopnjaom Dolfin kao povod za intervenciju u Meksiku. Karansa se povodom amerike intervencije naao u politiki nezgodnom poloaju treba da osudi intervenciju, a da ne ojaa diktaturu. Zato Karansa osuuje intervenciju Amerikanaca, ali osporava Uerti da on pregovara sa SAD. Amerikanci trae pregovore Uerte i Karanse. Karansini komandati su protiv pregovora i idu na vojnu pobedu. Sa svojom Severnom divizijom Vila odnosi niz pobeda. Dok je zapatizam agrarni pokret koji poiva na starosedeocima i kooperativizmu, dotle viljizam svoju snagu crpi, pre svega, iz iskonske mrnje peona prema njihovim muiteljima. Usled niza poraza Uerta podnosi ostavku. Odlazi brodom u SAD gde je umro dve godine kasnije. Avgusta 1914. prestao je da postoji stari reim. V SUKOBI FRAKCIJA

Po obaranju starog reima formirana je nova vlada u koju zapatisti nisu eleli da uu. Oni vrsto trae ispunjenje svih seljakih zahteva. Karansa odbacuje zahtev zapatista. Pano Vila je od strane Karanse pozvan u Siuda Meksiko na skup konstitucionalista 1914. Vila ispoetka izjavljuje da ne priznaje Karansu kreui svojom armijom u pravcu prestonice, ali se na kraju pojavio na zakazanom skupu, nasmejan, zagrlivi Obregona i odravi pomirljiv govor. Poziv sa skupa je upuen i zapatistima. Zapatisti Soto i Gama su se pojavili na skupu i napali Karansu. Uspeli su svojim vatrenim govorima da prisutne pridobiju na svoju stranu, dajui skupu ideoloki karakter. Skup je zahtevao Karansinu ostavku, i da se za privremenog predsednika izabere Gutijeres. Karansa naputa ovaj skup, na kome je dolo do potpunog rascepa. On odbija zahtev da podnese ostavku i ode iz zemlje. Vila je ponovo na elu Sedme divizije i zajedno sa ostalim komandantima lako preuzima komandu nad vojskom. Sa balkona predsednike palate Gutijeres, Vila i Zapata posmatraju defile trupa. Vila i Zapata donose svoj plan kojim se predvia postavljanje civilnog lica na elu drave. Plan se zavrava poklikom zapatista: Zemlja i sloboda! Meutim, u prestonici Meksika je zavladala poprilina neorganizovanost. Produbilo se rivalstvo meu revolucionarnim voama. Gutijeres eli da eleminie Vilu i alje ga van prestonice. Zatim je poeo da organizuje linu vojsku s nadom da e nadvladati Vilinu Sedmu diviziju. Vila se vraa u prestonicu sa osam blindiranih vozova. Gutijeres ne prihvata sukob i bei Karansi. Karansa postavlja Obregona za vrhovnog komandanta, koji je pokazao izuzetne sposobnosti. Vrlo lako je zauzeo Siudad Meksiko i vraa se u unutranjost sa est crvenih bataljona sastavljenih od radnika iz Svetskog doma radnika. Iako je Karansa bio oprezan u pogledu produbljivanja revolucije na socijalnom planu, ostale nie voe su prele na pozicije socijalne revolucije, proklamujui da e uvesti skraenje radnog dana, zagarantovanu minimalnu nadnicu itd. To je privuklo radnike na Karansinu stranu. Novim Planom iz Gvadalupe se predviaju konkretne socijalne reforme. Agrarnim zakonom se predvia da se uzurpirana zemlja vrati, a da nadniari imaju pravo na mali posed s ciljem da se tako stvori klasa sitnih zemljoposednika. To bi bila umerena agrarna reforma. Tim zakonom se elelo suprotaviti zapatistikom Planu iz Ajale i pridobiti mase na svoju stranu. Posebnu podrku dobija Obregon kada vri rekviziciju bogatih. Tada je konano pridobio radnike na svoju stranu. Obregon je krenuo vojskom na Vilu. Vila je prihvatio sukob i izgubio. Obregon je tom prilikom ranjen i amputirana mu je desna ruka. Usred borbi Vila proglaava zakon kojim se predvia eksproprijacija latifundista i predavanje parcela siromanim seljacima po ceni kotanja. Ovaj zakon je ostao samo mrtvo slovo na papiru. Tokom 1915. dolazi do razbijanja Vilinih snaga. U toj situaciji, Vila pokuava da internacionalizuje sukob, pobivi 15 amerikih predstavnika u rudnicima, a zatim upada na ameriku teritoriju, ubivi nekoliko amerikih vojnika. To izaziva ameriku kaznenu ekspedicuju. Dolazi do sukoba amerike vojske i regularnih trupa, ali ubrzo se sklapa primirje i zapoinju pregovori. Vili ne preostaje nita drugo nego da ponovo postane odmetnik. Karansina vlada je 1918. amnestirala Vilu. Pano Vila je 1923. muki ubijen u automobilu na jednom usamljenom putu.

Ni Zapata nije mogao spreiti slom zapatizma. Pokuava novim planom da proiri socijalna prava, a posebno da prevazie ogranienost i uskost zapatizma, ali sve je bilo prekasno. Karansina vlada je ucenila Zapatinu glavu sa 1.000 pezosa. Jedan oficir, predstavljajui se kao dezerter iz vojske, ubio je 1919. Zapatu. Pano Vila je bio simbol pobune ugnjetenih peona. Zapata je bio simbol iskupljenja indijanske rase i otelotvorenje revolucionarne nepopustljivosti, teei idealima istinskog i duboko socijalnog osloboenja. Godinama posle Zapatine smrti bilo je ponosno rei: Da, bio sam zapatista. Tih dana i kamenje je bilo zapatistiko. VI POSTREVOLUCIONARNI PERIOD Karansa je izabran za predsednika za period 1918-1920. Obnavlja se administracija i zavodi se red u dravi. Istovremeno, Karansa odoleva pristiscima amerikih monopola. Meutim, Karansa se linim postupcima kompromitovao i izgubio podrku Obregona i ostalih komandanata. Formira se trijumvirat koji je izvrio dravni udar. Karansa je ubijen 1920. godine. Obregon vlada do 1924. godine. Najvei napredak je postignut na polju obrazovanja i kulture. Definitivno je uvedena laika orjentacija i povean je broj kola. Za vreme predsednika Kasiljasa 1924-1928. dolazi do krvavog graanskog rata. Fanatini katolici su se podigli na oruje zbog antiklerikalne politike vlade. Izbija ustanak kristerosa s poklikom: Hristos je kralj!. Na elo drave 1928. dolazi ponovo Obregon, ali ga je ubrzo ubio jedan kristero. Kaljesa je sada sam na vrhu. Koristi stare porfiristike metode vladanja i asimilovanja opozicije. Nacionalna revolucionarna stranka je stvorena 1929. i odmah je preuzela sve ostale stranke, izuzev komunista i ekstremnih katolika. Zemlja je podeljena sitnim zemljoposednicima i poinje irenje trita. Industrijskim razvojem Meksika stasava krupna kapitalistika klasa. Ameriki kapital polako prodire i osvaja meksiku privredu, pri emu su ameriki trustovi izbegli otvoreni sukob sa nacionalnom buroazijom. Putem meovitih drutava ameriki kapital uspeva da se postepeno penetrira i preuzima poluge privrednog ivota Meksika. Vlade su buroaske sa revolucionarnom frazeologijom.

OKTOBARSKA REVOLUCIJA
I IZ ISKRE E BUKNUTI POAR Lenjin e 1905-u godinu nazvati generalnom probom ruske revolucije. Bez toga, dogaaji iz 1917. ne bi bili razumljivi. Zato je sve poelo u Rusiji?

Pisac Ilja Erenburg je odgovorio: Moda zato to smo imali najvie srca a najmanje hleba". A Lenjin: Upravo zato to je bila na granici izmeu razvijenog Zapada i potlaenog i zaostalog Istoka. U Rusiji je dolo do razvoja kapitalizma u drugoj polovini XIX veka, pri emu je strani kapital imao znatnog udela u ruskoj privredi. Iako je reformama iz 1861. zvanino ukinuto kmetstvo, ostaci feudalizma su bili snani. Jedna polovina najbolje zemlje je i dalje bila u rukama veleposednika, dok je seljatvo ivelo u bedi. Meu seljatvom postepeno dolazi do raslojavanja i raspada starih seoskih zajednica, to dovodi do zaotravanja klasnih odnosa na selu. Ostaci feudalne privrede, ogromne dabine i otkupnine spahijama (koje su esto premaivale prihod seljakog gazdinastva) izazivali su propadanje, osiromaivanje seljakih masa, terale seljake da odlaze iz sela da trae zaradu. Oni su odlazili u fabrike i zavode. Fabrike su dobijale jeftinu radnu snagu. Radnitvo je bilo potpuno obespravljeno. Radni dan je trajao 12-14 asova. Radnici su radili za sramno nisku nadnicu i bili su smeteni u kolektivne spavaonice i barake. Nad radnicima i seljacima stajala je itava vojska sreskih naelnika, policijskih pisara, andarma, policajaca, koji su titili cara, kapitaliste i spahije od eksploatisanih. Radnici i seljaci nisu imali nikakvih politikih prava. U toj meavini feudalnih i kapitalistikih odnosa car je i dalje bio samodrac, apsolutni monarh, iz dinastije Romanovih Nikolaj II. Centralnu vlast je drala u svojim rukama birokratija plemikog porekla, dok je u unutranjosti, po gubernijama, vlast pripadala gubernatorima. Nije bilo nikakvih sloboda. Re ustav je bila buntovnika. Od parlamenta nije bilo ni traga. Ekonomsku krizu vlada bi reavala poveanjem izdataka za vojsku i pothranjivanjem osvajakih tenji ruskog imperijalizma. Da bi prevladala ekonomsku krizu Rusija je 1904. ula u rat s Japanom u kome je pretrpela katastrofalan poraz, ime je otkrivena sva drutvena i politika kriza carstva. Poraz u ratu izaziva lananu reakciju pobuna i otpora. Liberalna buroazija se zalagala za uvoenje ustava. Radnici stupaju u masovne trajkove, dok studenti organizuju demonstracije. Ministra unutranjih poslova Plevea raznosi bombom student Sazanov, to ponovo oivljava individualni teror. Treeg januara 1905. radnici Putilovljevih zavoda su stupili u trajk. Policija je jo ranije stvorila svoje sindikate sa svojim parolama. Tako je mladi svetenik Gapon (agent Ohrane, tajne policije) organizovao radnika udruenja i poveo povorku s peticijom pred carsku palatu. U peticiji se trailo, izmeu ostalog, kraj rata, demokratske slobode i Ustavotvorna skuptina. Na elo povorke su noene ikone i careve slike. Na zaelju je bila i poneka crvena zastava. Bilo je preko 140.000 uesnika. Vojska je otvorila vatru na povorku pri emu je ubijeno 1.000 a ranjeno preko 5.000 uesnika. To je bio poetak Prve ruske revolucije. Dogaaji krvave nedelje od 9. januara su otvorilli oi masama. etvrtog februara je bombom ubijen carev stric, ali individualni teror vie nije bio opasnost za reim, ve je to bila sila narodnih masa. Posle kratkog primirja protesti su u prolee jo masovniji. Dvanaestog maja 30.000 radnika velikog tekstilnog centra Ivanovo stupa u trajk. Stvara se prvi sovjet od predstavnika radnika. To je bilo zajedniko telo koje je na sebe preuzelo ne samo da upravlja trajkom, ve i samu vlast.

Vest, koja se ispoetka krila od strane carske vlasti, da su Japanci unitili rusku flotu je dolila ulje na vatru. Dolazi do spontane pobune mornara na krstarici Potemkin. Slavni Ejzentajn, u istoimenom filmu, verno je prikazao dogaaje na oklopnjai: (Crvljivo meso dato posadi za jelo izaziva burne proteste mornara kao i ubistvo mornara-boljevika Vakulenuka od strane jednog oficira. Pobunjeni mornari bacaju oficira u more i preuzimaju vlast na brodu. Brod dolazi u Odesu gde ve traje generalni trajk. Meutim, ne uspostavlja se zajedniko vostvo radnika i mornara. Ostali brodovi odbijaju nareenje da pucaju na Potemkin. Na kraju, poseda Potemkina uplovljava u rumunsku luku Konstancu, gde se predala rumunskim vlastima). U junu se pobunio proletarijat u poljskom gradu Lou. Oruana akcija se slila s generalnim trajkom. Kozake jedinice su juriem na pobunjenika napravili pravi maskr. Lenjin je ovu borbu smatrao prvom oruanom akcijom radnika u Rusiji. U svim trajkovima i nemirima ekonomski zahtevi su varnica koja pokree mase. Zahteva se osmoasovni radni dan, zbacivanje samovlaa, Ustavotvorna skuptina, sloboda rei i okupljanja. Rusija je u avgustu sklopila mir s Japanom. Iz ovih politikih dogaaja izdvojila su se tri tabora carsko samovlae, buroazija i revolucionarna demokratija ija je najdoslednija snaga bila socijaldemokratija. Socijaldemokratska partija, koja je osnovana 1898. na tajnom kongresu u Minsku, podelila se 1903. na dva krila: menjevike i boljevike. Menjevici su se grupisali oko Plehanova i Martova, a boljevici oko Lenjina. Ove dve grupacije su se razlikovale u organizacionom pitanju. Boljevici su zastupali miljenje da partija mora biti vrsto i disciplinovano organizovana i strogo centralizovana. Isto tako razlika je bila i u ulozi proletarijata u revoluciji. Menjevici su smatrali da u predstojeoj revoluciji buroazija treba da odigra vodeu ulogu. Kasnije, proletarijat treba da produbi tekovine revolucije. Boljevici su protiv parlamenta poklonjenog od cara, jer bi upravo on posluio kao teren za sporazum izmeu cara i buroazije. Treba izvesti oruani ustanak kao izvor privremene vlade demokratsku diktaturu radnika i seljaka. Ve tada su boljevici ocratali svoju strategiju za revoluciju iz 1917. godine. Na selu su najvii uticaj imali socijalisti-revolucionari, eseri. To je bila organizacija pobunjenih intelektualaca demokratski nastrojene sitna buraozije. Ova organizacija, iako s velikim uticjem na selu, bila je u stanju da zatupa i najbedniji oportunizam i najekstremniji maksimalizam. Devetnaestog septembra je izbio trajk radnika tampaa u Moskvi. Dolazi do sukoba izmeu demonstranata i kozaka. Sedmog oktobra eljezniari su paralisali glavne saobraajnice u okolini Moskve. Uskoro je bilo 2 milona radnika u trajku. Svuda se osnivaju sovjeti radnikih i vojnikih deputata. Na elu petrogradskog sovjeta je menjevik Trocki, dok u Moskvi sovjet dre boljevici. Car je ponovo prisiljen na ustupke i izjavljuje da nijedan zakon nee biti donet bez saglasnosti Dume. On pristaje na osnivanje savetodavne Dume imitacije parlamentarizma, koja je liena svake vlasti. Car se prividno povukao, ali je opsadno stanje u svim gradovima. Mo carstva poiva na birokratskom i policijskom aparatu. Od najgoreg oloa i kriminalaca se organizuje Crna stotka, teroristika organizacija pod kontrolom policije. Crnostotinai prelaze na nasilje. Od maja do oktobra je izvreno na stotine pogroma protiv Jevreja, u kojima je ubijeno 4.000 ljudi. Posle ubistva boljevika Baumana, organizovan je masovni sprovod. Na povratku s groblja otvorena je vatra na masu graana.

Socijaldemokrate izdaju proglas: Samo s orujem u ruci, samo ustankom celog naroda zbrisaemo neprijatelja s lica zemlje i osvojiemo slobodu. Buroazija je bila zadovoljna jer je ostvraila svoj cilj uspostavljanje ustavotvorne monarhije. Naglo niu buroaske partije. Na selu zapoinju previranja. Seljaci napadaju veleposednike. U Sevastopolju se pobunila crnomorska flota. Petnaestog novembra mladi oficir mit istakao je crvenu zastavu na svom brodu. Ustanak mornara, meutim, bio je savladan. mit i nekolicina mornara su uhapeni i streljani, dok je pobunjeni brod Odakov potopljen. Vrhunac ustanka je bila pobuna moskovksog proletarijata. U Petrogradu je uhapen ceo sovjet na ta je Moskva odgovorila generalnim trajkom koji se pretvorio u ustanak. Protiv barikada u tekstilnoj zoni je upotrebljena artiljerija. Otpor je prualo 300-400 radnika. Kada je otpor savladan mnogi radnici su streljani na licu mesta. U Sibir su poslate kaznene ekpedicije kako bi tamo uguile nemire. Prva Duma je odmah rasputena. Stolopin, delat, ministar unutranjih poslova izdejstvovao je na hiljade smrtnih presuda. Porazu revolucije je doprinelo i nesaradnja izmeu seljatva i radnitva. Seljaci jo nisu bili ubeeni da treba zbaciti cara. Ruskom carizmu je u tim trenucima pruena i znatna finansijska pomo od imperijalista. Lenjin: Svojstvenost ruske revolucije (1905.) lei upravo u injenici da je bila demokratskoburoaska po svom drutvenom sadraju, ali proleterska po sredstvima borbe... Sve su to duboke promene, ali koje ne samo to ne podrazumevaju ruenje kapitalizma nego e, naprotiv, prvi put rasistiti teren za svestran i brz, evropski a ne azijski razvoj kapitalizma, prvi put e se omoguiti vladavina buroazije kao klase. II AGONIJA CARIZMA Posle neuspene ruske revolucije iz 1905. nastupila je Stolipinska reakcija. Uhapeno je preko milion ljudi, 600 sindikalnih udruenja je ukinuto, a svi leviarski listovi su zabranjeni. Radniki pokret je pognuo glavu pred takvom reakcijom u periodu 1907-1912. Ve 1911. g. rudari Lene se sukoblajavju s vojskom pri emu je poginulo 250 rudara. Uoi Prvog svetskog rata situacija je bila po obimu trajkova slina 1905. godini. Stolipin je sproveo odreene reforme koje su ubrzale kapitalistiki razvoj sela, dok je monarhija ula u vrsti savez s veleposednicima i buroazijom. Stolipin je ubijen 1911. u Kijevu. Mono oruje u rukama boljevike partije, za uvrenje njenih organizacija i osvajanje uticaja u masama, bio je boljeviki dnevni list Pravda, koji je poeo izlaziti 1912. u Petrogradu. Zaplaen senkom revolucije, vladajui sloj carskog reima trudi se da popuni jaz koji je stvorio izmeu klase na vlasti i ostalog dela drutva, pozivajui ceo narod da se zbije oko cara, da bi se pobedile Centralne sile u Prvom svetskom ratu. Ali rat e samo pokazati dubinu unutranje ruske krize i ubrzati sazrevanje revolucije. Zvonjava zvona, vatreni patriotski govori i ovinizam kojim se proglaava sveti savez izmeu cara i naroda je slika kojom se ispraaju vojnici u rat. Malograani su kleali na trgovima pevajui Boe carja hrani.

Jedan od najreakcionarnijih politiara Durnovo, koji je tokom revolucije guio pobune po Petrogradu, ve je tada upozoravao: Ako se rat zavri pobedom, bez napora se nee moi obuzdati socijalni pokreti. U sluaju poraza nee se moi izbei socijalna revolucija u svojim najekstremnijim vidovima. Meutim, ruski imperijalizam je eleo deo kolaa u novoj podeli sveta. Tokom 1915. ruska vojska poinje da trpi poraze na frontu. Privreda je u sve teoj situaciji. Na front tokom 1916. stie samo polovina sledovanja za vojsku. Osea se nedostatak radne snage na selu. tampanjem novca se pokrivaju ratni trokovi i dopunjuje sve vei dravni deficit. Cene su sedam puta vie nego 1914. Cveta verc i crna berza. Buroaziji je u interesu da se rat nastavi, jer je ona jedina u stanju da redovno snadbeva front, ostvarajui ogromnu zaradu. Meutim, poto je situacija sve gora, i kod buroazije se javlja nezadovoljstvo. Na dvoru se odigrava mrana drama misticizma u reiji Raspuina monaha, spletakroa, koji ima neogranieni uticaj na Romanove. Njegov uticaj je toliki da postavlja i smenjuje ministre, ima uticaj na vojsku i sam Sinod pravoslavne crkve. Dvor je pod vlau Raspuina bio samo simbol i izraz istorijske agonije celog carstva. Stekavi mnogo neprijatelja Raspuin je u jednoj zaveri otrovan, zatim izreetan i baen u Nevu. Car i carica su izvadili njegovo telo i organizovali sahranu. S porazima na frontu dolazi do formiranja progresivnog bloka u Dumi u koji su ule sve stranke, izuzev monarhista. Trai se formiranje vlade od poverenja. Car prekida rad Dume. Zapisnik sa sednice Dume od 3 septembra najbolje oslikava duh koji vlada Rusijom: Predsedavajui: Sednica Dume je otvorena. Predlaem Dumi da stojei saslua ukaz Njegovog velianstva (svi ustaju). Potpredsednik ita ukaz o prekidu rada. Predsedavajui: Za Njegovo velianstvo cara, ura! (dugi poklici ura u dvorani). Sednica Dume je zakljuena. Buroazija je htela vlast ali se nije usudila da je silom uzme. Gubici na frontu su se popeli na 2,5 miliona ljudi. U maju 1916. je bilo milion dezertera. Buntovnici iz fabrika su slati po kazni na front, ime je meu vojnike unoena politika avangrada. Boljevike organizacije niu u vojsci i pozadini. Rascep izmeu boljevika i menjevika je bio definitivan 1912. na boljevikoj konferenciji u Pragu, kada je odlueno da se iz partije uklone menjevici kao likvidatori. Menjevici su zastupali tezu o pravednom odbrambenom ratu protiv Namake, i da ne treba ii na raskid sa Drugom internacionalom. Na meunarodnom skupu u Cimervladu Lenjin je istupio s tezom da se radi o imperijalistikom ratu i da treba pretvoriti rat u graanski rat protiv vladajuih klasa u svakoj pojedinoj zemlji. U Petrogradu je atmosfera sve gora. Dravni udar izgleda kao jedino mogue reenje da to ne bi uinile same mase. Poetkom 1917. se sve munjevito odigralo. etrnaestog februara je zakazano ponovno otvaranje Dume. Menjevici su zakazali manifestacije podrke novom parlamentu. Na manifestacijama su parole dole rat ali i nove dole samodravlje.

Dvadeset treeg februara radnice tekstilnih fabrika su stupile u trajk koji je odmah naiao na podrku drugih ena koje su satima ekali u redovima ispred prodvnica. Nekoliko pekara je zauzeto na juri. Hleba glasio je prvi pokli uzbuene mase tog dana. Demonstrantkinje su zatim odlazile ispred drugih fabrika i pozivale radnike da im se pridrue. Pet hiljada metalaca iz fabrike metaka je izilo, a zatim su krenuli Putilovljevi zavodi. Tog dana u trajku je bilo 90.000 od ukupno 400.000 radnika. Boljevici su bili protiv manifestacija podrke parlamentu, ali su odluili da stanu na elo pokreta. Dvadeset etvrtog februara je ve 240.000 radnika u trajku. Kod policije dolazi do kolebanja, tako da nema otvorenih sukoba. Dvadeset petog februara je proglaen opti trajk. Upuuju se prvi pucnji na radnike, ali dolazi i do razoruavanja pojedinih policijskih jedinica. Vojska ne reaguje, iako je u direktnim kontaktima s masama. Dvadeset estog februara ceo grad su zaposlele trupe. Nareeno im je da pucaju na pobunjenike. Ujutru je car izveten da je sve mirno, ali u podne su krenule povorke. Blokiran je Nevski prospekt. Puca se na vie mesta u gradu. Meu demonstrantima je 40 mrtvih. Popodne su se demonstranti povukli. Jedna eta vojnika je pucala na policiju kada su poeli da pucaju u masu. Dvadeset sedmog februara veina radnika ne odlazi na posao. Te noi u jednom puku vojnici su pucali na oficire i onda se uputili ka radnikim etvrtima. Radnici su dobili oruje. Krenulo se u napade na policijske stanice, kako bi se oslobodili uhapeni, i kako bi se dolo do oruja. Sve trupe koje car alje da ugue pobunu poinju da se stapaju s demonstrantima. Duma je jo oprezna i ne preduzima nita radikalno. Dolazi do formiranja Petrogradskog sovjeta zajednikog organa radnika i vojnika. Dvadeset osmog februara vojska iz Petropavlovske tvrave se pridruila pobuni. Vojska je prela na stranu naroda. Sve se odigralo lako i bez krvi. Odbor dume je odluio da preuzme vlast. Odbor dume i Petrogradski sovjet su u Tavrievskom dvorcu. Zajedniko rukovodstvo sovjeta vodi pomirljivu politiku (sloboda politikih zatvorenika, zbora, sloboda rei...) bez pokretanja pitanja dravne vlasti, sklapanja mira, raspodele zemlje i uvoenja osmoasovnog radnog dana. I u Moskvi izbijaju nemiri. Car Nikolaj se jo nada kompromisu. Ali, konano je morao da abdicira i presto preda bratu. Meutim, i on je morao da abdicira. Drugog marta je formirana nova vlada u kojoj buroazija igra glavnu ulogu (kadeti i oktobristi). Na elu ove privremene vlade je Kerenski. Eser, advokat, vet govornik i demagog. III DVOVLAE Carizam je bio sruen, ali sva velika drutvena pitanja jo su ekala na reenje: osmoasovni radni dana, agrarna reforma i odustajanje od ratne politike. Ti nereivi problemi ubedili su mase da se revolucija mora nastaviti.

Sovjet radnikih i vojnikih deputata je izdao Naredbu broj 1 u kojoj se nalae svim jedinicama na frontu da formiraju svoje komitete od predstavnika niih inova, da se uspostavi disciplina, da se ukinu obraanja vojnika oficirima van slube, da se zabranjuje grubo postupanje s vojnicima. Time se elelo pridobijati vojsku i da se istovremeno razvije princip izbornosti. Naoruani komiteti e u nastupajuim dogaajima odigrati veliku ulogu. Kerenski e kasnije izjaviti: Dao bih deset godina svog ivota da ta naredba nije nikad bila potpisana. Smatrao je da je ova naredba bila uzrok raspada vojske. Meutim, naredba je samo ve ozakonila postojee stanje. Jedinice su ve bile mahom bez oficira koji su pobegli. Buroazija se trudila da se vlast to pre koncentrie u privremenoj vladi, dok su mase podravale sovjet. I u drugim delovima Rusije dolazi do trajkova i pobuna. Svuda su crvene zastave, svira se Marseljeza, himna februarske revolucije. Sovjeti su uglavnom pod uticajem menjevika i esera. Izuzetak je Baku i industrijski centri na Uralu, gde su boljevici u veini. Privremena vlada donosi odluku kojm se stari carski gubernatori po gubernijama zamenjuju komesarima. Februarskom ustanku je nedostajao plan i centralizovano rukovodstvo. Boljevici su bili po zatvorima, u emigraciji i desetkovani. U Petrogradu je tada boljevika partija brojala 3.000 lanova, to je za hiljadu vie nego godinu dana ranije. Boljevici izdaju proglas u kome se zalau za stvaranje privremene vlada koja e stati na elo novog poretka republikanskog reima koji se raa; da se garantuju sva prava i slobode naroda; da se konfiskuje dravna, manastirska i carska zemlja i da se razdeli narodu; da se uvede osmoasovni radni dan; da se sazove Ustavotvorna skuptina na bazi opteg, neposrednog i tajnog glasanja; da se uputi apel drugim narodima za mir i da se prekine pokolj nametnut drugim narodima. U februarskom ustanku je bilo 1.500 mrtvih i ranjenih. SAD su se pripremale za rat i prve su priznale novu vlast odobrivi joj zajam. Buroazija je faktiki bila na vlasti. Sovjeti su linijom kompromisa u stvari poklonili vlast buroaziji. Naglo se budila malograanska Rusija gde su sitni buruji nosili crvene trake i kokarde. Ta malogranska Rusija je poplavila i zaguila prvobitnu proletersku pobunu. Menjevici smatraju da vlast treba da je u rukama buroazije, a da sovjeti treba da imaju ulogu kontrolnog organa. Svi reakcionari su se okupili oko vlade videi u njoj svoj odbrambeni bedem prema revoluciji. Devetnaestog marta je ukinuta smrtna kazna, sem u oblasti fronta. Ukinuta su ogranienja svih graanskih i nacionalnih prava zasnovanih na veri i nacionalnosti. Pitanje agrarne reforme i pitanje rata su dva pitanja koja e u potpunosti raskrinkati reakcionarni i imperijalni karakter vlade stvorene februarskom revolucijom. Na elu sovjeta je Cereteli, menjevik, koji je bio hapen i deportovan od strane carskog reima. Odmah je uspostavljen i rivalitet dva centra moi privremene vlade i sovjeta. Prvi sukob ovih centara je bio oko sudbine biveg cara. Kerenski se zalae da se carskoj porodici omogui odlazak u London. Sovjeti su odluno protiv, to dovodi do stavljanja cara u kuni pritvor. Vesti su na selo sporo prodirale, no seljaci nisu ekali na Ustavotvornu skuptinu da bi dobili zemlju. Sami napadaju veleposednika imanja. Dok su ti napadi 1905. bili uglavnom

svedeni na oduzimanje drva, letine, sena, sada se zauzimaju zgrade i zemlja. Vlada daje uputstvo komitetima da na silu gue seljake pobune. etranaestog marta je privremena vlada uputila narodima sveta apel za mir u kojem se poziva, izmeu ostalog, narod Austrije i Nemake da se pobuni protiv svojih bankara, ali ne i ruski narod da okrene oruje protiv svojih kapitalista. Iako se u proglasu zalae za mir vlada izjavljuje da nee dozvoliti da bude poraena. Dvadeset devetog marta je odrana Konferencija sovjeta na kojoj su prihvaene sve odluke vlade kao i odluka o odlaganju reforme. Pomirljiva struja je preovladala u sovjetu. IV SPOROVI MEU BOLJEVICIMA Lenjin je za vreme Prvog svetskog rata boravio sa suprugom Nadedom Krupskajom u Cirihu. Lenjin je ve bio jedan od najistaknutijih predstavnika meunarodnog radnikog pokreta. Ne samo da je to postigao doprinosom marksizmu, koji je dao u svojim pisanim delima, ve i revolucionarnom borbom protiv carskog reima i radom na stvaranju istinske revolucionarne organizacije u Rusiji. Od trenutka kada mu je brat pogubljen, zbog uea u atentatu na cara, Lenjin je krenuo putem na kojem su ga kasnija hapenja, progonstvo i ivot u emigraciji jo vie ubedili o neophodnosti revolucionarnog probraaja kapitalistikog drutva. Pokretanjem Iskre Lenjin je odredio put boljevike partije kao jedne organizovane i disciplinovane partije ruskog proletarijata. Lenjinu je bilo jasno da e rat dovesti do revolucije, no nije bio siguran kada e se to desiti. Odmah po izbijanju Februarske revolucije Lenjin preporuuje boljevicima oprez i da ne prihvataju nikakvu saradnju sa Kerenskim. Lenjin: Nova vlada ne moe dati narodima Rusije (ni nacijama za koje nas je rat vezao) ni mir, ni hleb ni punu slobodu, i stoga radnika klasa mora nastaviti borbu za socijalizam i mir... Da bi se to postiglo potrebna je radnika vlada koja e se povezati prvo, sa siromanim delom gradskog stanovnitva, drugo, sa radnicima-revolucionarima svih zaraenih zemalja". Lenjin trai od boljevika u zemlji da budu autonomni od svih partija. Odnos prema ratu je presudno pitanje. Presudno pitanje svakog politikog opredeljenja koje se postavlja pred radniku klasu. Svoje ideje Lenjin je izneo u 5 pisama koja su kasnije postala poznata kao Aprilske teze. U Aprilskim tezama Lenjin prvi put iznosi ideju o pretvaranju buroasko-demokratske revolucije, ostvarene u Rusiji, u socijalistiku revoluciju. Uz posredstvo vajcarskih levih socijalista Lenjin uspeva da izdejstvuje kod nemakog ambasadora povratak jednog broja politikih emigranata. Sporazum s Nemcima je potpisan i sa njime su bili upoznata 32 emigranta. Plombirani voz ih je dovezao do vedske, a odatle su se parobrodom prebacili u Rusiju. Lenjina je doekala postrojena vojska s crvenim zastavama i Marseljezom. Lenjin se obratio masi radnika i vojnika sa oklopnog automobila. Svoj govor je zavrio reima: ivela socijalistika revolucija!. Onda je otiao u sedite partije i obratio se prisutnima. Jedan od prisutnih, koji nije bio boljevik, kasnije je izjavio: Oseao sam se kao da su me te noi biem udarili po glavi". Boljevika partija je tada brojala 80.000 lanova. Osnovno pitanje koje se postavljalo pred boljevicima bilo je: kakav stav zauzeti prema privremenoj vladi, a kakav prema ostalim partijama. Rukovodstvo boljevika je znalo da je vlada reakcionarna, ali Lenjenov dolazak i njegovi stavovi izazvali su pometnju i sukobe, ak

i meu starim boljevicima. Lenjin je uporno insistirao na tome da je prva faza revolucije ve zavrena i da treba ii dalje. On trai da se raskrinka privremena vlada, a ne da joj se podnose zahtevi". etrnaestog aprila je odrana konferencija boljevika u Petrogradu. Lenjin: Najtea greka u koju bi mogli da zapadnu revolucionari bila bi da gledaju unazad, ka proteklim revolucijama. Isto tako smatra da agrarnu reformu mogu sprovesti samo boljevici, a da u dravi ne sme postojati dvojstvo vlasti. Odluno je protiv koalicije s drugim partijama i osuuje menjevike u vezi njihovog stava o nadzoru privremene vlade nadzor bez vlasti je obina fraza. Kamenjev i jo neki boljevici su se suprotstavili Lenjinu. Staljin u poetku nije elo da doe do rakida, ali je ubrzo vrsto podraao Lenjinove stavove. Lenjin je dobio podrku na konferenciji. Boljevici su se zalagli za ukidajnje policije i vojske putem naoruanog naroda, konfiskaciju svih poseda i nacionalizaciju celokupne zemlje, stavljanje svih banaka pod kontrolu... Odlueno je da se izmeni program partije i da se formira nova internacionala koja e raskinuti s desnicom i centrom, odnosno odbranaima u meunarodnom radnikom pokretu. Zadatak koji se postavio pred boljevike je da masama strpljivo objanjavaju sutinu Aprilskih teza odnosno, da nikakav demokratski mir nije mogu bez ruenja kapitalizma. Konferencija boljevika je izabrala centralni komitet u kome su se pored Lenjina, nali Zinovjev, Kamenjev, Staljin, i drugi boljevici. Savaznici trae od privremene vlade da se izjasni u vezi rata. U ime vlade Miljukov izjavljuje: Spremnost naroda je da se vodi rat do odluujue pobede. Sedamnaestog aprila po petrogradskim ulicama traju manifestacije ratnih veterana i invalida u kojima se trai rat do pobede i da se uhapsi izdajnik Lenjin. Lenjin: Mi smo za graanski rat, ali samo ako ga vodi jedna svesna klasa... Oruje je danas u rukama vojnika i radnika, a ne u rukama kapitalista. Sve dok vlada ne otpone rat, mi emo mirno sprovoditi nau propagandu. Nota vlade u vezi rata bila je u stvari amar sovjetima. Sovjet je neodluan. Vojnici izlaze na ulice manifestujui protiv rata i trae prekid politike agresije. Jedni demonstriraju protiv privremene vlade i rata, drugi protiv boljevika i Lenjina. Jedan kadet je pokuao da istrgne crvenu zastavu iz ruke demonstranta. Odjeknuli su pucnji. Po gradu je nastao mete. General Kornilov u dogovoru s kadetima se priprema da izvede trupe na ulice, ali Sovjet ga je preduhitrio i izdao naredbu da trupe ne izlaze na ulice. U tom trenutku je Sovjet bio pred pobedom, ali nije hteo i nije smeo da krunie svoj uspeh. V KLASNA BORBA Na frontovima se deava nova pojava bratimljenje meu vojnicima. Raspadanje vojske je poelo jo pre revolucije. Vojnici koji su dolazili sa sela eleli su da se to pre vrate poto im je Februarskom revolucijom obeana zemlja. Lenjin je pozdravio bratimljenje, ali je smatrao da to nije dovoljno. Seljaci sami zauzimaju zemljite veleposednika, dok radnici preuzimaju fabrike. Parola sva vlast sovjetima poela je da cirkulie masama. Mase su pole ulevo, dok se u Izvrnom komitetu sovjeta osea kolebanje. Uplaili su se svoje smeslosti. Vremenom to poinje da izaziva nepoverenje u sovjete.

Na odgovore graanske desnice da boljevici ele graanski rat, Centralni komitet Partije donosi rezoluciju kojom to odbacuje kao la. Boljevici su za smirivanje situacije, jer mase nisu u dovoljnom broju prele na stranu proletarijata. Skinuta je privremeno parola dole privremena vlada, jer bi insistiranje na njoj bila obina fraza ili avanturizam. Boljevici pozivaju privremenu vladu i sovjete na koalicionu vladu. To izaziva otpore u pojedinim sovjetima, ali na kraju je izmenjena odluka u Petrogradskom sovjetu i 5. maja je dat pristanak za uee u privremenoj vladi. U Petrogradskom sovjetu se pojavio i Trocki kome je, nakon hapenja od strane britanske vlade, dozvoljen povratak u zemlju. Pozicija Trockog je izmeu boljevika i menjevika. On ureuje list Vperjod. Tokom maja u masama jaa uticaj boljevika. Zahtev za radnikom kontrolom i za konfiskacijom zemlje navodi kapitaliste na politiku otputanja radnika i zatvaranje fabrika, ime se oteava ionako haotina situacija. Kod menjevika dolazi do podela. Njen lider Martov ostaje u manjini i potom se pribliava boljevikim stavovima. Ubrzo se i mala trockistika grupa utopila u boljeviku partiju. Dotle se ernov, voa esera, zalae za vrstu saradnju sa privremenom vladom. Eseri su najaa stranka ruske sitne buroazije. Kadeti okupljaju desnicu. Masovno se zatvaraju fabrike od strane kapitalista, iri se defetizam sa zahtevom da jedino vrsta ruka moe srediti situaciju. Sovjeti osuuju pokuaje kapitalista da srue privredu. Crvenu gardu koja se formirala tokom februara, nije vie bilo mogue razoruati. Izvrni komitet sovjeta je odobrio stvaranje radnike milicije u srazmeri jedan milicionar na svakih deset radnika. Istovremeno je bila stvorena i radnika kontrola stvarni nadzor radnika nad proizvodnjom i raspodelom. Nova koaliciona vlada priprema ofanzivu ruske vojske. Kerenski je novi ministar rata skinuo je advokatsku togu za ljubav vojnikog mundira. Kerenski govori svuda. Nareuje spreavanje bratimljenja na frontu. Ofanziva se stalno odlae i pored dobijenog oruja od saveznika. Odrava se kongres sovjeta. Prvi sveruski kongres sovjeta traje tri nedelje od 3-24. juna. Na njemu uestvuje 285 menjevika, 284 esera i 105 boljevika. Cereteli u svom obraanju posebno hvali koalicionu vladu. Cereteli: Danas u Rusiji nema nijedne partije koja bi govorila dajte nam vlast" (mislio je na to da se u tom trenutku ne sme odstraniti buroazija). Lenjin: Ima. Takva partija postoji". Lenjin istie da sovjeti i buroazija ne mogu opstati zajedno. Na kongresu je ipak odobrena koaliciona vlada. Kad se raspravljalo o miru, Lenjin istie poznati stav boljevika da se mir moe postii samo kroz revoluciju koja bi sruila imperijalnu buroaziju na obe zaraene strane. Lenjin je citirao pismo jednog seljaka: Treba jae pritisnuti buroaziju, dok ne pukne. Onda e se rat zavriti. Ako ne budemo dovoljno pritiskali bie zlo po nas. U Centralni izvrni komitet sovjeta ulo je 35 boljevika, 104 menjevika i 99 esera. U Krontatu su mornari drali zarobljene oficire i odbijali ih da predaju. Vlada im preti. Trocki kao posrednik ide na pregovore i mornari ih mirno putaju.

U Viborgu radnici su zauzeli etvrt s raskonim vilama biveg carskog ministra unutranjih poslova Durnova, koji je guio revoluciju 1905. Tu su radnici organizovali sindikate, kulturnjake, zabavu; ak su se smestili i anarhisti. Vlada insistira da se isele. Radnici odgovaraju trajkom. Boljevici ispoljavaju oprez i otkazuju manifestacije kako bi se izbegla oruana borba. Ipak se manifestacije odravaju 18. juna. Mase su verovale Pravdi i boljevicima. Trae da se raspusti vlada. Cereteli: Boljevici se moraju razoruati. Ne smeju u njihovim rukama ostati mitraljezi i puke". To izaziva sukobe na konferenciji sovjeta. Boljevici naputaju konferenciju. Konferencija je bez zakljuaka. Kongres sovjeta je ve odluio da se manifestacije odre 18 juna. Na manifestacijama dominiraju parole: sva vlast sovjetima, dole ministri-kapitalisti, hleb, mir i sloboda. Pola miliona ljudi je na manifestacijama. Samo manje grupe plehanovaca, Bunda i kozaci su podravali vlast. Za taj dan je bila zakazana i ofanziva na frontu. Kerenski: Danas je veliki dan za revoluciju. S nezadrivim oduevljenjem revolucionarna ruska vojska je krenula u napad". Meutim, ofanziva je doivela krah. Za nesuspeh se krive boljevici. General Brusilov pie s fronta predsedniku vlade: Pojedini pukovi otvoreno izjavljuju da za njih nema druge vlasti sem Lenjina". VI JULSKA KRIZA Na sve vei otpor masa vlada odgovara terorom. Svuda se propagira da je Lenjin nemaki pijun. U novonastaloj situaciji Lenjin izjavljuje da miroljubiva taktika vie nije mogua. Boljeviki agitatori pozivali su mase da jo ne izlaze na ulice, dok vlada sama ne prizna neuspeh ruske vojne ofanzive. Meutim, anarhisti su svuda svojim vatrenim govorima pozivali na nemire. Treeg jula vojnici u mitraljeskom puku trebali su da krenu na front, to odbijaju. Boljevici ih pozivaju da se strpe, ali oni ipak izlaze na ulice. Sukobi su i meu radnicima u fabrikama izai ili ne izai na ulice. Preovlauju oni koji su za izlazak na ulice. Manifestanti su ovoga puta naoruani, ali im nedostaje rukovodstvo. Demonstranti dolaze do sedita boljevikog rukovodstva. Boljevici ih pozivaju da odustanu od manifestacija, na to su demonstranti odgovorili zviducima i ak okretanjem oruja u njih. Na kraju su boljevici popustili i promenili svoju prvobitnu odluku. Pravda je ve bila u tampi u kojoj je trebalo da pozove na bojkot manifestacije, tako da je izala sa belinama na prvoj strani, dok je odluka o pozivanju na manifestacije deljena kao letak. Oko Tavrievskog dvorca 30.000 radnika Putilovih zavoda eka odluku. etvrtog jula je sve stalo. Dolo je i 30.000 moranara iz Krontata. Poinje pucanje s krovova po manifestantima. Boljevici smiruju masu. itavog dana pada kia. Uvee je topot kopita najavio ulazak vojnih trupa u grad. Jedan odred junkera je napao redakciju Pravde. Bio je to poetak julske reakcije. Pristiu nove jedinice s fronta po nalogu Kerenskoga. Poinju masovna hapenja. U vazduhu se oseao ne samo miris baruta, nego i miris pogroma. Isprva su lideri sovjeta mirno pregovarali s boljevicima, a onda je usledio ultimatum. estog jula vojska je zauzela sedite boljevika. Rukovodstvo se povuklo i mornari su se povukli u Petropavlovsku tvravu. Sukob je bio na pomolu. Po nalogu Centralnog komiteta Boljevike partije Staljin zapoinje pregovore s vojnicima da mirno napuste tvravu i vrate se u Krontat. Kerenski se vratio s fronta i trai obraun s boljevicima. Lino je izdao

nereenje da se odmah uhapse Lenjin, Zinovjev, Kamenjev i drugi. Ali, Lenjin vie nije bio u svom stanu. Porazom revolucionarnog pokreta zavreni su julski dogaaji. Ti dogaaji po Lenjinu su mnogo vie nego manifestacija, ali mnogo manje nego revolucija. Pokret je bio spontan i preuranjen. Ograniio se samo na Petrograd. Vojska jo nije bila spremna da u potpunosti podri revolucionarne akcije. Poela je nesvakidanja kleveta protiv Lenjina. Lenjin se prvo sklonio kod starog boljevika Alilujeva, a zatim se, preruen u seljaka mesec dana krio u jednoj kolibi. Osmog avgusta Lenjin je u Finskoj. Dugo skrivana desna reakcija je tad prela u ofanzivu. Ministar unutranjih poslova postaje menjeviki lider Cereteli. Javno je primio odgovornost za hapenje boljevika. Izvrni komitet sovjeta je proglasio vladu nacionalnog spasa kojoj je data neograniena vlast. Kerenski je na vrhuncu svoje moi. Car Nikolaj je zapisao u dnevniku: Taj ovek je bez sumnje na pravom mestu u ovom trenutku. to veu vlast bude imao, bolje e raditi. U stvari, bio je privid da je dobijena idealna vlada. Vlada ne samo to eli da se obrauna s boljevicima, ve eli i da ukine dvovlae i preuzme potpunu vlast i autoritet sovjeta. Menjevici: Doao je as da se jasno i glasno kae da se boljevizam, onaj boljevizam iji je voa i tuma Lenjin, udaljio od socijalizma. Kerenski trai od kadeta da i oni uu u vladu. Buroazija prethodno trai ustupke. Na kraju je stvorena nova koaliciona vlada pod pritiskom kadeta. Dvadeset estog jula se odrava VII kongres boljevike partije. Na njemu je izabrano rukovodstvo koje e rukovoditi ustankom. Trocki je primljen u partiju. Odsutni su Lenjin i tada uhapeni Zinovjev, Kamenjev, Lunaarski i drugi. Martov je uputio pozdrav kongresu, jer je ostao potpuno usamljen i definitivno se raziao s menjevicima. Sverdlov je na kongresu istakao da je partija sa 80.000 narasla na 240.000 lanova. Ipak vladala je odreena obeshrabrenost kao posledica julske reakcije. Lenjin u pismu istie da je parola sva vlast sovjetima izgubila na znaaju u sadanjim okolnostima. To je bila parola mirnog razvitka revolucije i ne treba je sada isticati. Lenjin je za Kerenskog i generale oko njega rekao: Ta vlast mora se srutiti, jer u protivnom sve prie o borbi protiv kontrarevolucije ostaju uplje fraze, samozavaravanje i zavaravanje naroda... U novoj revoluciji mogu se i moraju javiti sovjeti, ali ne ovi dananji, orua sporazuma s buroazijom, ve orua za revolucionarnu borbu protiv nje. Tano je da emo se i onda zalagati za izgradnju drave sovjetskog tipa. Danas nije u pitanju borba protiv sovjeta uopte, nego protiv ove kontrarevolucije i protiv izdajstva ovih sovjeta". Staljin je podrao Lenjinovu liniju, iako je bilo otpora u partiji. Na kongresu je Preobraenski stavio amandman na politiku rezoluciju u kome se napredak Rusije ka socijalizmu stavlja u zavisnost od ostvarenja proleterske revolucije na Zapadu. Staljin se suprotstavio tome: Nije iskljueno da bi upravo Rusija mogla biti zemlja koja e otvoriti put u socijalizam... Treba se otresti stare ideje da nam samo Evropa moe biti putokaz. Postoji dogmatski marksizam i stvaralaki marksizam. Ja sam za ovaj drugi. U Centarlni komitet su izmeu ostalih izabrani: Lenjin, Zinojev, Kamenjev, Staljin, Trocki, Buharin, erinski, Kolontaj, Rikov, Smilga, Sokolnikov, Sverdlov, Uricki, auman, Bjerzin, Sergejev, i Bubnov. VII POBUNA KORNILOVA

Rasulo u vojsci, haos na unutranjem planu, dvolina i bonapartistika politika Kerenskoga, ili su na ruku usponu jakog oveka koji bi uspostavio red i sproveo raestauraciju starog reima. Takav ovek je bio general Kornilov. Posle julske reakcije buroazija je htela mnogo vie: povratak redu, ukidanje sovjeta, svoju diktaturu. Zemlja je traila ime, pisae Denjikin, general i kasnije voa belogardejaca. Ne zemlja, traila je to ruska kontrarevolucija. Kerenski je ve tokom jula imao informacije o konspirativnom okupljanju generala, ali nije nita inio da to sprei. U Moskvi Kerenski odrava dravnu konferenciju svih politikih snaga. Sovjeti su ve bili zastupljeni s manje delegata. Boljevici su u dilemi da li da uestvuju ili ne. Odlueno je bilo da se pojave i proitaju svoju izjavu i udalje se, ali su u tome spreeni. Njihova izjava je trebala da oznai skup kao paravan za pripremu kontrarevolucionarne zavere". Moskva je bila paralizovana na dan konferencije. Sovjeti su proglasili generalni trajk. Stalno se ire glasine o uvoenju vojne dikature. Konfrerencija je trebala da bude manifestacija nacionalnog jedinstva. Kerenski na konferenciji preti, ali ve deluje tragikomino. Kornilov je vrlo loe ocrato stanje u vojsci. Nemci su prethodno zauzeli Rigu. Sve je ukazivalo da je svesno rtvovana. Odmah je krenula propaganda za uvoenje reda u vojsci. Kornilov trai uvoenje mera u vojsci (smrtna kazna u celoj zemlji, stavljanje petrogradske oblasti pod njegovu konrolu, militarizacija eljeznice i fabrika od stratekog znaaja, neprikosnovena vlast oficirima). Kornilov je spreman da se suprotstavi i vladi. Kerenski i Kornilov su se mrzeli i svaki je eleo da iskoristi onog drugog. Dvadeset treeg avgusta Kerenski podrva Kornilova, ali trai da bude umeren u sprovoenju svoga plana. Kornilov ne pristaje na uslove Kerenskoga. Sada on eli da ga se otarasi. Ve se pravi nova vlada u kojoj Kerenski treba da zauzeme beznaajno mesto. Kada je shvatio da e biti rtvovan, Kerenski je optuio Kornilova za pobunu i traio ovlaenja za borbu protiv njega. Dok se odigravao ovaj preokret, jedinice Kornilova su ve upuena ka Petrogradu. Dvadeset sedmog avgusta Kornilov je napao, prethodno odbivi nalog Kerenskoga da napusti poloaj komandata i zaustavi trupe. Podrali su ga i britanski oficiri u njegovom tabu. Vesti o Kornilovljevom pohodu stigle su u Smoljni, novo sedite Izvrnog komiteta Sovjeta. Lenjin alje uputstvo da se Kornilov mora potui da bi se spasiila ne vlada, ve revolucija. Boljevici su uli u novi organ koji je nazvan Vojno-revolucionarni komitet. Boljevici trae da radnici budu naoruani. Crvena garda se ponovo pojavila. eljezniari su na sve mogue naine sabotirali prevoz Kornilovljevih trupa. Agitatori su na putevima zaustavljali vojsku i objanjavali im svrhu njihovog dolaska. Kornilovljeve trupe su se raspale pre nego su ule u Petrograd. General Krimov, koji je rukovodio operacijom, posle rezgovora s Kerenskim izvrio je samoubistvo. Kornilov je smenjen i uhapen. Vlada je dala ostavku. Kerenski je za novog vrhovnog komandanta naimenovao samog sebe, sprovodei ideju o direktorijumu od 5 lanova koji bi upavljao zemljom. Meutim, to je bio samo privid vlasti. Lenjin pie da je Rusija za dva meseca proivela ono to bi proivela za dve decenije u nekoj mirnoj i dremljivoj epohi. Boljevici nude kompromis eserima i menjevicima pod uslovom da se formira vlada odgovorna sovjetima. Ponovo se vraaju paroli sva vlast sovjetima. Ova ponuda dopriniosi rascepu meu menjevicima i eserima koji se cepaju na levo i desno krilo.

Desnica je sada u Rusiji bila u defanzivi. Trideset prvog avgusta Centralni komitet boljevike partije ponudio je deklaraciju o vlasti. Po prvi put je jedan predlog boljevika dobio veinu u petrogradskom sovjetu. U deklaraciji se trai izbacivanje kadeta iz vlade i navodi se sutina programa boljevika proglaenje republike, ukidanje velikih poseda, radnika kontrola nad fabrikama i nacionalizacija najvanijih industrijskih sektora, neodloni pregovori o demokratskom miru, ukidanje smrtne kazne. Devetog septembra su uhapeni boljevici puteni iz zatvora. Petnaestog septembra Trocki predsedava Petrogradskim sovjetom u kome su boljevici sada imali veinu. Osvojen je tako najznaajniji revolucionarni organ u zemlji. Nastupila je tendencija boljevizacije sovjeta. Kerenski trai raspuatanje naoruanih formacija, a na to niko ni ne pomilja. Parola sva vlast sovjetima, koja je ponovo usvojena, vie nije naputana. Sovjeti dobijaju svoj prvobitni lik. Teka ekonomska situacija se pogorava. Nedostaju namirnice u gradovima, dok cene vrtoglavo rastu. Jedan delegat s fronta u Izvrnom komitetu sovjeta izjavljuje: Doli smo da vas upitamo kakve korake da preduzmemo za poetak pregovora o miru. Mesecima smo sluali vae rei. Sada hoemo da vidimo dela. Doli smo da vas opomenemo da u vojnikim masama jo postoji izvesno poverenje u vas, ali ako mi po povratku ne donesemo precizan odgovor, i to e se poverenje sruiti. Tada e doi do katastrofe i vi ete biti odgovorni za nju. etrnaestog septembra treba da se odri demokratsko savetovanje sovjeta po kriterijumima koji su postojali ranije. Boljevici ipak odluili da uestvuju. Trocki je proitao deklaraciju Sva vlast sovjetima kako u centru tako i na periferiji. Na predlog Ceretelija (to je bio manevar) predloeno da se izabere Savet republike kome bi bila odgovorna vlada. Savet republike bi u stvari bio pretparlament. Lenjin je bio za zajedniki rad i uee u ovakvom sovjetu, ali je odmah shvatio da je to uzaludno. Onda je Lenjin traio da ponu pripreme za oruani ustanak. Petnaestog septembra Centralni komitet Partije se sastao da proui dva Lenjinova pisma u kojima trai zapoinjanje priprema za ustanak. Taj njegov zahtev je ipak izazvao iznenaenje u Centralnom komitetu. Kamenjev trai da se odbace pisma. Staljin trai da se pita baza. Sve kopije pisma su unitene osim jednog primerka. Lenjin naziva demoktratsko savetovanje sovjeta komedijom. Bolje bi bilo da idu u fabrike s masama, poruuje Lenjin. Lenjin je otro napao drugove, ali lanak nije objavljen. Lenjin istie da je parlament trebalo bojkotovati i aktivnost usmeriti na sovjete, sindikate, tamo gde se zaista nalaze revolucionaren mase. Lenjin je spreman i na vanredni kongres Partije da bi se obratio bazi da se vidi ko je za a ko protiv parlamenta. Lenjin: Greka nae partije je oigledna. Ali borbena partija avangardne klase ne plai se greaka. Opasno bi bilo istrajavati na greci i stideti se da se ona prizna i ispravi". Odravaju se stalni sastanci Centarlnog komiteta i odlau njegove sednice. Treeg oktobra je odlueno da se Lenjin tajno vrati iz Finske. Lenjin je ve 1. oktobra uputio pismo ne samo Centralnom komitetu partije ve i partijskim komitetima Petrograda i Moskve: Dragi drugovi, dogaaji nam tako jasno pokazuju ta treba da radimo da svako oklevanje postaje pravi zloin. Ako se vlast ne moe osvojiti bez ustanka, treba odmah podii ustanak... Pobeda je sigurna, i to, sa devedeset odsto verovatnoe, bez prolivanja krvi. ekanje bi bilo zloin prema revoluciji.

Petog oktobra protiv ustanka je jedino Kamenjev koji trai razreenje u Centralnom komitetu. Nova odluka je da se pretparlament napusti. VIII SELJAKI RAT Bez prikaza pobune seljatva ne mogu se shvatiti dogaaji iz oktobra. Posle Februarske revolucije selo se stialo oekujui reenje agrarnog pitanja. Svi su obeavali da e Ustavotvorna skuptina dati seljacima zemlju. Vraajui se sa fronta, vojnici su na selo unosili duh sovjeta i revolucionarne parole. Vlada formira zemljine komitete ija je uloga da priperme agrarnu reformu. U martu je zabeleeno samo jedanaest nereda na selu, dok ih je u aprilu 163. U maju se odrava Prvi kongres deputata seljakih sovjeta. Na njemu su eseri imali ogromnu veinu. Eseri su se zalagali da zemlja postane javno dobro, a da pripada onima koji je ravnopravno obrauju. Lenjin govori na kongresu. Zalae se za konfiskaciju velikih poseda bez naknade, i da zemljinim fondom upravljaju seljaki sovjeti. Lenjin: Mi elimo da seljaci dobiju veleposedniku zemlju odmah, ne gubei ni jedan mesec, ni jednu nedelju, ni jedan jedini dan. Smatra da seljaci treba da organizuju sopstvene klasne organizacije i da se na zemljitu veleposednika izgrade uzorna imanja za zajedniki rad. Posle kongresa je dolo do radikalizacije sela. Izvetaj ministra unutranjih poslova: Od druge polovine aprila agrarni pokret svuda dobija organizovani i delemino ideoloki karakter. U maju je zabeleeno 512 nemira a u junu 855. Seljaci seku drva u umi, vode krave na panjake veleposednika i uzimaju seno, sami odreuju tarifu najma koja je po nekoliko puta manja od dotadanje. U julu izlazi novi dekret vlade kojim se zemljina svojina smatra neprikosnovenom. Time se elela spreiti anarhija na selu. Vlada nije uspela da obuzda pokret. U vojnim jedinicama su bili seljaci, a u komitetima su ve sedeli ljudi koji su ideoloki bili na strani seljaka. Sem toga, sada se na oruje odgovaralo orujem. Najvea stranka na selu, eseri, doivljava krizu zbog svoje koalicije s privremenom vladom. Lider esera ernov je postao ministar poljoprivrede i nita konkretno nije uradio za seljake. Osamnaestog oktobra, kada je seljaki ustanak ve bio uveliko u toku, objavljen je plan agrarne reforme, ali je bilo kasno. Neverovatno zvui da je najvea seljaka stranka zastupljena u vladi, a dolazi do ustanka seljaka. Od toga da li e seljake mase krenuti za seljakom buroazijom, ili e ih privui gradski proletarijat zavisi sudbina i ishod ruske revolucije. Jedino su se boljevici zalagali za radikalni program i nikakvu saradnju s buroazijom na selu. Boljevici se zalau za potpunu nacionalizaciju zemlje, ime su prihvatili program narodnovoljaca i esera, to je uticalo da odnesu prevagu nad eserima na selu. Izvrni komitet seljakog sovjeta je, avgusta meseca, objavio seljake mandate spisak seljakih zahteva iz sela. Spisak oslikava dubiozu i slinost s boljevikim programom. Onda je nastupila glad. U jednom izvetaju o stanju na selu pie: U kalukoj guberniji glad je sve vea. Koristi se za hranu sve to se moe jesti. Usled nedovoljne ishrane umiru krave i

konji, bar oni koji nisu jo zaklani. Deca masovno umiru, umiru i odrasli. Mukarci naputaju izgladnele porodice u potrazi za hlebom. ene ostavljaju decu nepoznatim osobama da bi i same otile da trae hranu". Na selu vlada teror. Pljaka, paljevine i ubistva su svakodnevni. Gore zamkovi veleposednika i besni seljaki rat. Boljevici jo nemaju snage da izazovu organizovanu borbu sela protiv velposednika. Bez seljakog ustanka Oktobarska revolucija ne bi bila mogua. Isto tako, seljaki pokret bez radnitva ne bi nita ostvario. Ova dva pokreta su bila neophodna jedan drugom. Na toj meuzavisnosti izgraena je Oktobarska revolucija. IX VELIKA PRIPREMA Lenjin je 7. oktobra stigao ilegalno iz Finske. Pravi dva plana za ruenje vlade Kerenskog. U svom pismu drugovima poruuje: Ako ne uinimo sve, naiemo se u ulozi naivnih budala sa sovjetima i sa mnogo divnih rezolucija, ali bez vlasti... Bitno je da se napadne... Revolucija se ne moe dobiti pomou formalnosti. Desetog oktobra uvee odrava se sednica Centralnog komiteta Partije. Trebalo je pripremiti ustanak. Izuzev Kamenjeva i Zinovjeva, svi su za ustanak. Trebalo je samo odrediti datum. Na predlog erinskog izabran je odbor koji e uprvaljati revolucijom, u kome su: Lenjin, Staljin, Zinovjev, Kamenjev, Trocki, Sokoljnikov i Bubnov. Na odlunost bojevika da se ide na ustanak je uticala i pobuna u septembru na nemakim brodovima. Procenjivalo se da e se imperijalisti, ukoliko sklope mir, odmah udruiti protiv revolucije. urilo se i zbog spremanja vlade da pree u Moskvu i dovede u Petrograd nove trupe. Vojnici odbijaju da odu na front pre nego to se rei pitanje vlasti. Boljevici formiraju Crvenu gardu i naoruavaju je. Dvadesetog oktobra treba da se odri kongres sovjeta. Menjevici i eseri su protiv odravanja, poto e sovjeti posle formiranja Ustavotvorne skuptine prestati da postoje. Sada su boljevici bili u veini u sovjetima. Bitka za odravanje ili neodravanje kongresa se prenela i na unutranjost. Boljevici i levi eseri su na istim pozicijama. U pogledu mogunosti ofanzive boljevika, Kerenski je veliki optimista: Imam i vie snage nego to mi je potrebno. Konano u ih unititi. esnaestog okrtobra jo jedna sednica Centralnog komiteta Partije. Sverdlov podnosi izvetaj u kome kae da partija broji 400.000 lanova Lenjin: Situacija je jasna: ili diktatura kornilovaca ili diktatura proletarijata i siromanog seljatva". Za Zinovjeva i Kamenjeva to je avanturizam. Smatraju da treba ii na revoluciju samo ako uspeju revolucije u Evropi, jer e u protivnom imperijalizam uguiti rusku revoluciju. Centralni komitet donosi rezoluciju kojom se odobravaju pripreme za podizanje ustanka, a Centralni komitet e odredi taan datum njegovog poetka. U Vojno-revolucionarni komitet ulaze: Sverdlov, Staljin, Bubnov, Uricki i erinski. Zinovjev i Kamenjev su traili odmah plenum Centralnog komiteta i dali ostavku u Centralnom komitetu partije. Kamenjev je u interviju Novoj iznji, koju ureuje Maksim Gorki, otkrio da se u Partiji vode diskusije o ustanku i da je to nezavisno od Kongresa sovjeta nedopustivo.

Lenjin je u Raboijem putu, koji ureuje Staljin, objavio pismo drugovima izloivi Kamenjeva i Zinovjeva bespotednoj kritici i zatraio njihovo iskljuenje iz Partije zbog izdajstva. Dvadesetog oktobra Centralni komitet nije prihvatio Lenjinovu sugestiju. Preovladalo je miljenje o potrebi jedinstva. Po gradu su tog dana ve kolale prie o ustanku. Gorki trai od Lenjina da to demantuje. Kampanja pripreme ustanka je skoro javna. Mali odred naoruanih mornara i vojnika danonono uva strau pred Smoljnim. Dvadeset treeg oktobra vojnici Petropavlovske tvrava su pristupili sovjetu i boljevicima. Uvee, na sednici Vojno-revolucionarniog komiteta, jedan od lanova, Antonov-Ovsjenko, izvetava: Petrogradski garnizon i Crvena garda zajedno s radnikim masama, spremni su da krenu po naredbi sovjeta". Isto vee Privremena vlada je donela odluku da se uhapse svi lanovi Vojno-revolucionarnih komiteta. Uenici oficirke kadetske kole zaposeli su javne zgrade. Za razliku od februarskog ustanka oktobarski ustanak je organizovan i voen iz jedinstvenog centra. Bio je mnogo bri i protekao s manje prolivene krvi. U noi 23-24. oktobra vlada kree u napad s namerom da zabrani sve boljevike listove, pohapsi lanove Vojno-revolucionarnog komiteta i dovue svee trupe s fronta. Junkeri su u zoru 24. zapeatili Raboij put, i zaposelii mostove i glavne rasksrnice. Revolucionarni centar u Smoljnom nareuje da se odmah otvori Raboij put. Posadi krstarice Aurora nareeno je da isplovi. Posada trai od Vojno-revolucionarnog komiteta instrukcije. Dobija odgovor da ostane u gradu. Brodski radio postae nekoliko asova kasnije prva radio stanica ustanika. Izdaje se proglas iz Smoljnog: Pripremite pukove za borbu. Oekujte nareenje. Svako zakanjenje ili oklevanje smatrae se izdajom revolucije". Dvadeset etvrtog uvee Centralni komitet dri sastanak. Istovremeno Kerenski trai sva ovlaenja od pretparlamenta i naputa Zimski dvorac. Kolona teretnih vozila raznosi oruje ka radnikim etvrtima. Vojnici sluaju samo nareenja komesara. Smoljni se pretvara u vojni logor. Junkeri se povlae s mostova pod pritiskom masa i vojnika. Nigde se jo ne puca. Po ulicama se vide naoruani vojnici i radnici. Kerenski je u sutini nemoan. I pretparlament okleva. Samo je desnica uz vladu. U osam sati uvee Sverdlov je uputio ifrovani telegram: Poaljite statute. To je znailo: neka pou vojne jedinice i 1500 mornara. Radnike etvrti su ve bile u rukama ustanika. Prvo je zauzet telegraf i vladina telegrafska agencija. Centar je jo miran. Pozorite je otvoreno, dok narod eta Nevskim prospektom. Kerenski preti ostavkom zbog odluke pretparlamenta o formiranju Odbora javnog spasa. Lenjin je tokom celog dana bio u svom skrovitu u etvrti Viborg. Uvee je poslao poruku: Po svaku cenu treba veeras, noas, uhapsiti vladu, poto se prethodno razoruaju junkeri. Ne sme se ekati! Mogli bismo sve uzgubiti!. Kongres sovjeta je trebalo da se odri sledeeg dana. Nema vremena, po Lenjinu: Vlast e u svakom sluaju biti uzeta u ime sovjeta, a ne protiv njih.

Sporno je koliko je Lenjinovo pojavljivanje uvee u Smoljnom imalo uticaja na odluku o zapoinjanju revolucije. Meoviti radniko-vojniki odredi, po nareenju iz Smoljnog, a negde samoinicijativno, poeli su da zauzimaju kljune take, kao to je dravna banka. Mi neemo, uvek je govorio Lenjin, ponoviti greku Pariske komune, koja se nije usudila da dirne Francusku banku. Iz zatvora su osloboeni boljevici. Pred jutro su preseene telefonske veze Zimskom dvorcu i Vrhovnoj komandi. Kerenski panino poziva tajnom telefonskom linijom vojsku s fronta. Odlazi kod kozakih jedinica i trai od njih podrku, ali i one oklevaju. Kerenski je primoran da trai automobil od amerikog ambasadaora i s njim napusti 25. oktobra prestonicu, u nadi da e se u nju vratiti s trupama. U 10 uvee je izaao prvi bilten sovjeta o pobedi. Lenjin se u njimu obraa: Graani Rusije! Privremena vlada je zbaena. Dravna vlast je prela u ruke Vojno-revolucionarnog komiteta, organa sovjeta radnikih i vojnikih deputata Petrograda, koji stoji na elu proletarijata i petrovgradskog garnizona. Cilj za koji se narod borio neodlono predlaganje demokratskog mira, ukidanje krupnih zemljinih poseda, radnika kontrola nad proizvodnjom, obrazovanje sovjetske vlade taj cilj je obezbeen. Neka ivi revolucija radnika, vojnika i seljaka!. U Zimskom dvorcu su ostali opkoljeni ministri, dok je zgrada glavne komande izolovana. Branioci Zimskog dvorca, njih 1600, imali su na raspolaganju topove i mitraljeze. Za napad na Zimski dvorac su odreeni samo najspremniji. Prispela je i krastarica Aurora. Trai se predaja, ali nema odgovora. Lenjin iz Smoljnog pouruje da se cela operacija ubrza. Ministri stalno odravaju vezu s Moskvom linijom koja nije preseena. Uvee je trebalo da pone Drugi kongres sovjeta, a dvorac jo nije pao. Neki junkeri su ubrzo poeli da naputaju dvorac ostavljajui oruje ustanicima. Kongres sovjeta je poeo u 10 sati uvee. Od 648 delegata 338 je boljevika, 98 levih esera, 88 desnih esera, 49 menjevika-internacionalista, 36 menjevika. U tom trenutku je Antonov-Ovsjenko predvodio napad na Zimski dvorac. Diskusija se jo vodila kada su poeli pucnji s Aurore. Ispaljeno je ukupno 35 plotuna. Cilj nije bio da se rui dvorac ve da se zaplae branioci. Gradska duma je pokuala da pomogne ministrima u Zimskom dvorcu. Povorka s Marseljezom je krenula ka dvorcu, ali su naili na grupu mornara koja ih je vratila. Poelo je pukaranje oko dvorca. Masa je prodrla unutra. Niko nije pruio otpor. Pohapena je vlada. Poela je pojedinana pljaka, ali je odmah zaustavljena, s obrazloenjem da je to narodna imovina i da se mora voditi rauna o revolucinarnoj disciplini. X BOLJEVICI NA VLASTI Ujutro, 26. oktobra, jo su novine desniara izlazile s optubama na raun boljevika. Gradska duma je bila vie dana centar koji se suprostavljao Smoljnom, oekujui da e doi trupe s fronta. Za rukovodstvo iz Smoljnog tada je bilo najvanije da se zemlja upozna s dogaajima i pripremi odbrana revolucije. Odmah se odrala sednica Drugog kongresa sovjeta: Kongres odluuje da e celokupna vlast, u svim mestima, prei u ruke sovjeta radnikih, vojnikih i seljakih deputata, koji su duni da ostvare stvarni revolucionarni red".

Vojno-revolucionarni komitet donosi mere kojim se ukida smrtna kazna na frontu, progalaava sloboda agitacije, izadaje se nalog da se uhapsi Kerenski, putaju se na slobodu zatvoreni revolucionari... Lenjin je na kongresu proitao tekst Dekreta o miru kojim se nudi mir bez aneksija i ratnih odteta. Mir treba da nastupi kroz tri meseca, a primirje odmah. Tajni ugovori carske Rusije e se objaviti. Prisutni su zapevali Internacionalu, a zatim pesmu poginulim za slobodu. Lenjin uzima ponovo re i ita Dekret o zemlji koji je jo jednostavniji i saetiji: Krupni zemljini posedi ukidaju se smesta i bez naknade. Lenjin istie da nije bitno iji se program ostvaruje i da li odgovara eserima ili boljevicima, bitnio je da seljaci sami ree sve svoje prohteve, i da sami organizuju svoj ivot. Dvadeset estog oktobra boljevici su pozvali u vladu esere, ali su oni to odbili. Umesto ministara izabrani su narodni komesari. Savet narodnih komesara kao vlada se nalazi na elu zemlje. Za predsednika je izabran Lenjin, komesar unutranjih poslova Rikov, poljoprivrede Miljutin, prosvete Lunaarski, finansija Skvorcov, rada ljapnikov, spoljnih poslova Trocki, nacionalnih pitanja Staljin. Savet je odgovoran predstavnikom telu, odnosno Izvrnom komitetu sovjeta, koji broji 101 lana i u kome su 72 boljevika i 19 esera. Dvadeset estog oktobra pronela se vest da je Kornilov pobegao iz kunog pritvora. Bivi inovnici i ministarstva bojkotuju svaki rad. Na Donu je ataman Kaledin preuzeo vlast ne priznajui novu vlast. Strane ambasade sarauju sa Gradskom dumom. Savet narodnih komesara je jedini organ ustanika s kojim su raspolagali revolucionari. Zabranjeni su desniarski listovi, zalihe su stavljene pod kontrolu zbog sve vee pekulacije i gladi. Priprema se odbrana grada. Jedinu podrku Kerenski je imao u generalu Krasnovu. Krasnov se pribliava Petrogradu, doavi na 20 kilometara od prestonice. Kerenski je ve bio odtampao proglas o pobedi. Boljevici u tom trenutku nisu imali iskustva u isto vojnikim operacijama. Dvadeset devtog oktobra je poeo sinhronizovani napad reakcije spolja i iznutra. Junkeri, od koji su bili mnogi puteni uz pomo diplomata saveznikih sila, i uenici oficirskih kola, krenuli su u napad. Uhapen je Antonov-Ovsjenko u sred grada. Formiran je Odbor za spas otdbine koji je raunao na pomo spolja. Junkeri su meutim ubrzo bili opkoljeni. U ovoj pobuni oficira bilo je znatno vie rtava nego tokom samog ina preuzimanja vlasti. Sovjet je 28. oktobra naredio optu mobilizaciju. U susret Krasnovu je krenulo 20.000 radnika. Tridesetog oktobra Krasnov je krenuo u napad s 5.000 vojnika, dok su revolucionarne snage brojale 10.000 vojnika. Artiljerija je bila kod Krasnova. Pobeda revolucionara kod Pulkova je bila prva bitka revolucionarne vlasti. Krasnov je posle bitke predloio Kerenskom da zapone pregovore, ali je on to odbio i pobegao u inostranstvo. Krasnov je uhapen, ali je obeao da se vie nee boriti protiv sovjetske vlasti, pa je puten. Eseri i menjevici-internacionalisti trae saradnju za formiranje koalicione vlade. Sindikalne voe eleznica trae vladu svih socijalista. Kamenjev je na ove predloge pristao samoinicijativno, ime je odbacio podvrgavanje budue vlade Izvrnom komitetu sovjeta. Pregovori se odvijaju izmeu esera, menjevika, lanova sovjeta i sindikalnih rukovodilaca.

Predlog je da se hitno uspostavi primirje na frontu i da se stvori nova vlada, odnosno da se stvori narodni savet (novo izdanje pretparlamenta). Centralni komitet Partije uvee odrava proirenu sednicu. Izvrni komitet sovjeta je saekao zavretak sednice Centralnog komiteta da bi zauzeo stav. Lenjin zahteva da se odmah prekine s linijom koju je zauzeo Kamenjev. Sada je bilo najbitnije poslati revolucionarne odrede u Moskvu kako bi se osigurala pobeda. Centralni komitet je izglasao rezoluciju o saradnji s eserima kako bi se prekinule prie o koalicionoj vladi. Drugog novembra odrava se ponovo sednica Centralnog komiteta i donesena je jo energinija rezolucija povodom pitanja budue vlade. Istog dana odran je sastanak Izvrnog komiteta sovjeta u kome su Zinovjev i Kamenjev uspeli da nagovore boljeviku frakciju da izglasaju rezoluciju suprotnu od one koju je dao Centralni komitet. Lenjin trai od Kamenjeva i Zinovjeva da slede liniju partije ili je neminovan razlaz: Mnogo je bolji iskren i jasan rascep nego unutranaj sabotaa, krenje naih sopstvenih odluka, dezorganizacija i gubljenje morala". Ustanak se u Moskvi sporije odigravao i sa vie prolivene krvi. Boljevici su u Moskvi bili slabije pripremljeni za ustanak, zakasnili su sa stvaranjem rukovodeeg organa, i ispoljili su odreenu neolunost. U Moskvi je sovjet formiran tek 25. oktobra. Protivnici su odmah organizovali Odbor za spas otadbine. Zbog oklevanja, junkeri su drali sve vanije take u gradu. Sovjet nije imao ni dovoljno oruja. Na Crvenom trgu su upueni prvi pucnji na boljevike koji su se po izlasku iz zatvora kretali ka zgradi sovjeta. Prevarom su junkeri uli u Kremlj i streljali mnogo vojnika. Bio je to prvi pokolj od belogardejaca iako se jo nisu tako zvali. Namera reakcije je da u Moskvi se formira privremena vlada koja bi bila suprostavljena onoj u Petrogradu. Reakcija trai da se Vojno-revolucionarni komitet preda. Ali radnika periferija Moskve i pokolj koji se desio u Kremlju, likvidirali su kolebljivost. Vojno-revolucionarni komitet je pozvao radnike na generalni trajk. Dvadeset devetog oktobra sovjeti nisu kapitulirali, ali prihvataju primirje, to je opet greka. Trideset prvog oktobra su poele borbe. Prvog novembra ustanici su uspeli da postave topove oko Kremlja. Odbor za spas otadbine je bio rasputen, a junkeri razoruani. U ovim sukobima je bilo 400 mrtvih. Revolucionari su sahranjeni pod zidinama Kremlja u zajednikoj grobnici. Pobeda u Moskvi je uvrstila vlast u Petrogradu. XI JURI CRVENE GARDE Posle dogaaja u Petrogradu svuda niu vojno-revolucionarni komiteti. Za mesec dana je uspostavljena revolucionarna vlast na ogromnoj teritoriji. Meutim, tee je ilo na teritoriji pod kontrolom kozaka gde su Kaledin, na Donu, i Dutov juno od Urala uspostavili svoju vlast. Isto tako, nezadovoljne nacionalnosti su pridavale manji znaaj klasnoj borbi, to je kompikovalo odnose prilikom uspostavljanja nove vlasti. Na frontu se afirmie revolucionarna vlast. Priznaju se odluke Drugog kongresa sovjeta i Saveta narodnih komesara. Osmog novembra general Duhonjin je primio naredbu od Lenjina da stupi u kontakt sa Nemcima radi otpoinjanja pregovora o primirju. General to odbija. Lenjin ga smenjuje i postavlja potporunika Krilenka na njegovo mesto. Duhonjin dobija podrku od saveznikih vlada. Na kraju su vojnici linovali generala.

Dvadeset devetog oktobra Savet narodnih komesara je doneo dekret o osmoasovnom radnom danu, a 4. novembra dekret o radnikoj kontroli. Drugog novembra, uz potpis Lenjina i Staljina, donesena je Deklaracija o pravima naroda Rusije (1. Jednakost i suverenitet svih naroda Rusije; 2. Pravo naroda na slobodno samoopredeljivanje, ukljuujui pravo otcepljenja i obrazovanja nezavisne drave; 3. Ukidanje svih privilegija i ogranienja nacionalnog ili nacionalno-religioznog karaktera; 4. Slobodni razvoj nacionalnih manjina i etnikih grupa koji ive na teritoriji Rusije). Protivnici revolucije su se sada uzdali u koatu ruku gladi koja se stezala oko nove vlasti. Dravni inovnici i dalje trajkuju. Mnogo vremena je prolo pre nego to se poeo uspostavljati novi upravni aparat. Donosi se odluka o ogranienju tampe zbog irenja vesti protiv revolucije. Eseri i menjevici su jo tokom revolucije bili podeljeni na levo i desno krilo. Levi eseri vide svoju ansu kroz sovjete, gde jo imaju jako uporiete. Desetog novembra se odrava Vanredni kongres deputata seljakih sovjeta (330 delegata 195 levi eseri, 65 desni eseri, 37 boljevici). Lenjin poziva leve esere da raskinu sa starom politikom pomirjivosti. Boljevici i levi eseri su se sporazumeli o saradnji. Levi eseri su nekoliko dana kasnije pristali da uu u vladu. Eseri su se odmah sukobili s boljevicimma oko rasputanja gradske dume, i oko toga da li vlada treba da bude odogvorna Centralnom izvrnom komitetu sovjeta. Novi Centralni izvrni komitet sovjeta je sastavljen od levih esera i boljevika, jer su menjevici i desni eseri napustili Kongres. Sporo se uspostavlja nova vlast i vlada u mnogome anarhija. Sedmog decembra je formirana Vanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije (eka). Na elu eke je erinski. Stvaraju se novi revolucionarni sudovi upereni protiv kontrarevolucije. Donosi se dekret o sudovima ceo aparat pravosua je likvidiran, a sovjeti e izborima odrediti komesare koji e preuzeti sudove u svoje ruke. Staro zakonodavstvo je ostalo na snazi, ali samo one odredbe koje nisu u suprotnosti sa novim sovjetskim zakonodavstvom. Stara milicija je likvidirana i stvarana je nova. U fabriakama traje prava borba. Vlasnici fabrika otvoreno sabotiraju proizvodnju i zatvaraju fabrike. Revolucionarna vlast vri prvu nacionalizaciju jedne fabrike 17. novembra. Na Uralu su svi kapitalisti preli u otvorenu sabotau. Lenjin alje poruku erinskom: Treba odmah staviti u pritvor upravne odbore uralskih kompanija koji se nalaze ovde (u Petrogradu) zbog krize koju su izazvali, a isto tako konfiskovati sve uralske fabrike". Centarlni izvrni komitet donosi dekret o nacionalizaciji banaka. Trebalo je stvarati novu vojsku. Desetog decembra su demobilisani najstariji kadrovi iz vojske, ali je bilo i sponatnosti, naroito meu vojnicima sa sela, jer su bili svesni da se kod kue deli zemlja. Izbori za Ustavotvornu skuptinu odrani su krajem novembra. Boljevici su dobili veinu u velikim gradovima, ali su kadeti iskoristili rezultate izbora i samu skuptinu za otpor novoj

vlasti. U mnogim delovima zemlje jo nisu priznavali novu valst. Na izborima 25% glasova su osvojili boljevici, 62% sitna buroazija (58% eseri), i 13% krupna buroazija i desnica. Izbori su na prvi pogled pokazali da je Oktobarska revolucija bio udar manjine. Meutim, u Petrogradu su boljevici dobili 45% glasova,a u Moskvi preko 50%, a u industrijskim centrima 64%. Radnika klasa je bila uz Lenjina. Selo je glasalo za esere, za stranku koja u stvarnosti i nije postojala. Ustavotvorna skuptina je od poetka bila mrtvoroene. U Petrogradu je formiran Savez za odbranu Ustavotrvorne skuptine, od menjevika, desnih esera, predstavnika starog izvrnog komiteta sovjeta. Oni su uputili apel kozakim vojskovoama i Radi nacionalistikom ukrajinskom parlamentu u Kijevu. Istovremenu niu nove oruane snage reakcije na jugu generali Aleksejev, Denjikin, Krasnov, i sam Kornilov. Izvren je prvi pokuaj atentata na Lenjina, dok je bio u automobilu sa vajcarskim socijalistom Platenom, ali tom prilikom nije povreen. Dvadeset osmog novembra se pokuava sazvati Ustavotvorna skuptina, dok boljevici izjavljuju da e biti sazvana tek kad stignu njihovih 40 poslanika. Istovremeno se sprovodi odluka sovjetske vlade o hapenju kadetskih voa kao narodnih neprijatelja. Levi eseri osuuju ovaj postupak smatrajui da treba hapsiti pojedince, a ne celu stranku. Lenjin: Ko kae da kadetska stranka nije jaka grupa, ne govori istinu. Centralni komitet kadeta je politiki glavni tab buroaske klase. Dvadeset osmog novembra parola kadeta je Sva vlast Ustavotvornoj skuptini. Ta parola e postati parola protivnika revolucije za pripremu i voenje graanskog rata. Lenjin: Kada jedna revolucionarna klasa vodi borbu protiv imunih klasa, i kada ove pruaju otpor, takav otpor mora se suzbiti. Moramo ga suzbiti svim sredstvima koje su te klase upotrebljavale protiv proletarijata. Druga sredstva nisu pronaena. Zinovljev 8. novembra u Pravdi objavljuje pismo u kome se izjasnio za potinjavanje partijskoj disciplini. Isto su uradili i Kamenjev, Rikov, Miljutin i Nogin, molei da budu primljeni u Centralni komitet, na koji su dali ostavke. Lenjinov predlog je da ne budu primljeni. Trinaestog decembra Lenjin u Pravdi objanjava da su interesi socijalistike revolucije iznad formalnih prava skuptine u trenucima kada se preko te skuptine ele osporiti tekovine borbe proletarijata u protekla dva meseca i kada je faktiki ve poeo graanski rat. Treeg januara 1918. se trebala sastati Ustavotvorna skuptina. Centralni izvrni komitet sovjeta je usvojio Deklaraciju prava radnog i ekspolatisnog naroda kojom se Rusija proglaava sovjetskom republikom i sovjetima se dodeljuje celokupna vlast drave slobodni savez slobodnih nacije u obliku federacije nacionalnih sovjetskih republika. Usvajajui taj dokument Centralni izvrni komitet sovjeta je unapred odrediio sudbinu Ustavotvorne skuptine. Skuptini je postavljen ultimatum ili da prihvati novu dravnu vlast ili da ue u sukob s njom. Sverdlov je otvarajui Skuptinu proitao Deklaraciju. Skuptina je odbila da uzme u razmatranje Deklaraciju. Boljevici su napustili skuptinu a za njim i levi eseri. Mornar eljeznikov pred zoru je saoptio: Straa je umorna. To je znailo da se poslanici povuku i zgrada zatvori. Sledeih dana Tavrievski dvorac je bio zatvoren. U januaru se istovremeno odrava i Trei kongres radnikih i vojnikih sovjeta kao i Kongres seljakih sovjeta. Lenjin polemie sa Martovim o mogunosti izgradnje socijalizma u jednoj zemlji.

Trei kongres sovjeta je usvojio Deklaraciju prava radnog i eksploatisanog naroda u kojoj stoji da je cilj revolucije prestanak svakog izrabljivanja oveka od strane oveka, potpuno ukidanje podele drutva na klase, nemilosrdna borba protiv eksploatatora, izgradnja socijalistike drutvene organizacije, pobeda socijalizma u svim zemljama. Trei kongres je izabrao novi Izvrni komitet sovjeta u kome je bilo 160 boljevika, 125 levih esera, 2 menjevika internacionalista, 2 desna menjevika, 7 desnih esera, 7 maksimalista, 3 anarho-komuniste. Sve politike partije su bile potuene. Ostvarila se puna saradnja boljevika i levih esera. I u Belorusiji je uspostavljena vlast sovjeta. Pesnik Blok poruuje: Svim telom, svim crcem, svom sveu, sluajte revoluciju! XII MIR U BREST-LITOVSKU Boljevici su stalno nudili opti mir, meutim, nije bilo odgovora od Nemaca. Nemci su prihvatili primirje, jer su se nali u tekom poloaju zbog revolucije u sopstvenoj zemlji. Devetog decembra 1917. poinju pregovori u Brest-Litovsku uz uee Nemake, Turske, Bugarske, Austrougarske i Rusije. Predlog boljevika zaraene sile su kurtoazno uzele kao predlog za razmiljanje. Nemci trae da se Rusi povuku sa zauzetih teritorija, a oni ne, i da Rusi daju pojedinim narodima pravo na samopredeljenje, a oni ne, ve da marionetske vlade budu pod njihovim uticajem. Dvadeset sedmog decembra dolazi do prekida pregovora. Osmog januara uz uee 60 partijskih aktivista razmatraju se uslovi mira. Lenjin je bio za to da se potpie ugovor ma kakav bio (15 glasova). Buharin na nemaki dikatat da se odgovori revolucionarnim ratom (32 glasa). Trocki da se ne potpie ugovor, ali da se proglasi da je rat zavren i izvri vojna demobilizacije (16 glasova). Nekoliko dana kasnije ove tri teze su predstavljene na sednici Centralnog komiteta. Lenjin istie da revolucionarni rat nije mogu jer je stara vojska u raspadu a nova jo nije stvorena. Borbe bi omoguile Nemcima da zauzmu nove teritorije i srue vlast. Seljake mase koje su u revoluciji podrale proletraijat, ne bi pole s njim u revolucionarni rat, dok ne bi stekli stvarno vlasnitvo nad zemljom. ak i ako bi se rat produio, seljaci bi se sami pobunili protiv sovjetke vlasti. Treba predah novoj vlasti, jer se revolucija u Nemakoj tek raa, a ovu treba uvrstiti. Protivnci oko Buharina istiu da se radi o principijelnoj politici koju treba voditi, i da e bie oznaeni kao sauesnici imperijalizma ukoliko potpiu ugovor. Nova vlast ima obaveze i prema evropskom proletarijatu. Ako se ne nastavi rat, revolucionari u ovim zemljama e kasnije biti potueni. Trocki predlae ni rat ni mir. Da se odbaci svaki kompromis i time suzbiju klevete o nemakim agentima. Trocki procenjuje da Nemci nisu u stanju za novu ofanzivu. Lenjin je bio u manjini u januaru. On istie da ako oni ne potpiu mir, potpisae neka raeakcionarna vlada koja e doi na njihovo mesto. On trai odravanje kongresa, kako bi se partijska baza izjasnila o ovom pitanju.

Dvadeset prvog januara ponovo se odrava sednica Centralnog komiteta. Odluka je da Trocki u Brestu odugovlai s pregovorima, ali ako Nemci postave ultimatum, da potpie. Pregovori su zapoeli 30. januara. Imperijalisti nisu sovjetima dozvolili da odugovlae. Ukrajinska Rada je prisustna na pregovorima iako nema vlast u Ukrajini. Trocki izjavljuje da ruska delegacija nee staviti poptis na ugovor o miru i izdaje saoptenje: U ime Saveta narodnih komesara, vlede Ruske federativne republike, ovim putem obavetava vlade i narode neprijateljskih, saveznikih i neutralnih zemalja, da Rusija odbija da potpie aneksionistiki ugovor o miru, ali da sa svoje strane proglaava prestanak ratnog stanja sa Nemakom, Austro-Ugarskom, Turskom i Bugarskom. U isto vreme, ruskim trupama se nareuje da sprovedu optu demobilizaciju na celoj liniji fronta". To je bio teak politiki promaaj Trockoga. esnaestog februara (datum po novom gregorijanskom kalendaru koji se poeo primenjivati u Rusiji) odrava se nova sednica Centralnog komiteta Boljevike partije. Za mir su: Lenjin, Staljin, Sokoljnikov, Sverdlov, Smilga i Zinovjev. Protiv su: Buharin, Jofe, erinski, Uricki, Krestinski i Lomov. U meuvremenu je neprijatelj napredovao na frontu. Osamnaestog marta Trocki pristaje da potpie ugovor, ali sada Nemci ne ure. Crvena armija je jo u formiranju. Nemci su zapretili samom Petrogradu. Lenjin upuuje apel naciji: Socijalistika otadbina je u opasnosti!. Preduzimaju se koraci i kod Antante. Lenjin u poruci Centralnom komitetu: Uraunajte i moj glas da se primi krompir i oruje od bandita englesko-francuskih imperijalista". Nemci 23. februara upuuju ultimatum u 10. taaka o kome se Rusi moraju izjasniti u roku od 48 asova. Njime se predvia prisvajanje Estonije, Litvanije, Letonije, naputanje Ukrajine od strane ruske vojske i sklapanje mira s Radom. Lenjin preti ostavkom ako se ne prihvati ovaj ultimatum. Sada je za potpisivanje bila veina lanova Centralnog komiteta, a protiv su ostala 4 lana. Mir je potpisan 3 marta. Pristalice rata levi eseri i buharinovci, napustili su sva mesta u vladi. Buharin je na elu frakcije levih komunista i pokree svoj list. Jo jednom je Lenjinova energina reakcija spasila mladu sovjetsku dravu i olakala uspostavljanje jedinstva meu boljevicima. estog marta se odrava vanredni kongres Partije. Lenjin predlae da se stvori nova vojska, i podrava sklopljeni ugovor kao potreban i neizbean. Ime partije se menja u Ruska komunistika partija (boljevika). Partija je bila na ivici rascepa, ali je ipak sauvano jedinstvo. Posle Brest- Litovska dolo je do raskida koalicije s levim eserima i do stvaranje leve opozicije u samoj partiji. Eseri, koji su se uvek kolebali izmeu dveju krajnosti, sada predlau partizanski rat na okupiranoj teritoriji. Izali su iz vlade, ali izjavljuju da e podravati Savet narodnih komesara. Povlaei se iz vlade levi eseri su se povukli iz revolucije. Sami su ispisali list svoje politike osude. XIII LENJINOV PLAN

Prvi put nakon 4 godine Rusija nije bila u ratu. Vojnici su se vratili u sela u kojima se deli zemlja. Lenjinu je jasno da je haos koji vlada najvei neprijatelj i slabost revolucionarne vlasti. U stepama severnog Kavkaza ubijen je Kornilov u sukobu s crvenoarmejcima. U Ukrajini je uz pomo Nemaca ponovo Rada na vlasti. Trocki je postavljen na poloaj narodnog komesar za vojne poslove. Radi na formiranju novih oruanih snaga Crvene armije. Nezaposlenost je ogromna, 40% lokomotiva je u kvaru, bezvlae na ogromnom prostoru Rusije uzima maha. U to vreme Lunaarski pravi prodor u naunim krugovima dobijajui za sebe naklonost inteligencije. Lenjin pie Naredne zadatke sovjetske vlasti u kojima iznosi da je lako izvriti eksproprijaciju, ali treba sa time upravljati. Proraun i kontrola su rei koji se uju na svakom koraku u privrednom ivotu tadanje Rusije. Lenjin je za angaovanje buroaskih strunajka, da bi se poveala proizvodnja. Sitnoburoaski anarhizam je opasnost, i uvoenje revolucionarne discipline je najvaniji zadatak. Na prigovor buharinovaca, kojim se prikljuio Martov, Lenjin odgovara Dejom boleu leviarstva. Na njihove prigovore da vodi zemlju u dravni kapitalizam i da vri ustupke buroaziji, Lenjin odgovara da to nije prigovor ve pohvala. Nacionalizacija je jo pojedinana i svodi se kao odgovor na sabotau. Lenjin je za razvitak dravnog kapitalizma pod uslovom da se pojedini kapitalisti stave pod kontrolu. U junu su doneseni dekreti o nacionalizaciji pojedinih grana, ali e proi jo mnogo meseci pre nego to drava pone da njima stvarno upravlja. Jo u januaru je Centralni izvrni komitet doneo dekret o podrutvljenju zemlje svako treba da dobije zemlje koliko moe da obradi. Raspodelu treba da vre sovjeti u zemaljskim oblastima. Selo je jo uvek bilo slabo politiki razvijeno i svako je sovjete tumaio na svoj nain. Kulaci i siromani seljaci imaju razliiti pristup. Boljevici se oslanjaju na siromane seljake to ubrzava diferencijaciju na selu. Gubitak Ukrajine i kriza na selu je izazvala strahovitu glad. Prelo se na 50-100 grama sledovanja hleba dnevno. Bitka za hleb je bila bitka za spas revolucije. Crna berza i kulaci se pojavljuju kao jak protivnik. U maju se prelazi na diktaturu snadbevanja. Radnici odlaze na selo da povedu borbu protiv pekulanata i razviju klasnu svest kod seljatva. Odredi za snadbevanje kreu na selo. To izaziva kolebanje kod srednjeg seljatva, jer moraju da predaju svoje vikove. Sovjeti su ostali bez Crnomorske flote koja je morala da napusti Sevastopolj, a zatim je potopljena da ne bi pala neprijatelju u ruke. Manji francuski i engleski odredi su se ve u martu iskrcali u Murmansku, a u aprilu su Japanci, kojima su se pridruili Amerikanci, zauzeli Vladivostok na Istoku. Pripremao se graanski rat i intervencija 14 kapitalistikih drava na sovjetsku republiku. XIV NACIONALNA REVOLUCIJA Carska Rusija je porobila narode u oblasti Kavkaza i Aziji. U Evropi su bili pod njenom vlau Finci, Poljaci, Estonci, Letonci, Litvanci, Belorusi, Ukrajinci, Moldavci i drugi manji narodi bez svojih nacionalnih prava. Rusija je bila stvarno tamnica naroda. Carska vlada je navikavala rusko stanovnitvo da gleda na domoroce nacionalnih oblasti kao na niu rasu, nazivala ih je slubeno inorocima, odgajivala je prezir i mrnju prema njima. Vlada je svesno raspirivala nacionalne razdore, hukala jedan narod protiv dugog, organizovala pogrome Jevreja, tatarsko-jermenski pokolj u Zakavkazju. U nacionalnim oblastima sve, ili gotovo sve, dravne slube zauzimali su ruski inovnici. Svi poslovi u ustanovama i sudovima vodili su se na ruskom jeziku. Bilo je zabranjeno izdavati novine i knjige na nacionalnim jezicima.

Posebno su Jevreji bili u tekom poloaju, jer je bilo doneseno niz zakona kojima se ogaraniavala njihov uprava, poput ograniavanja kretanja i upisa u pojedine kole. Istovremeno su ovim narodima nametani mnogo vei porezi, i sluili su kao topovsko meso u imperijalnim ratovima carske Rusije. Posle Februarske revolucije u kazakim stepama besno je ustanak Kazaka. Poljacima je posle Februarske revolucije priznata nezavisnost, ali su oni ve bili pod nemakom okupacijom. Buenje nacionalne svesti deava se kod Jermena, Gruzina, Tatara i drugih naroda. U sutini, svuda se odigravaju nacionalne revolucije. Ukrajinska Rada, kojom upravlja buroazija, elela je da se idejstvuje otcepljenje Ukrajine od Rusije, dok su mase postepeno poele da daju podrku novoj revolucionarnoj vlasti u Rusiji. Boljevici su bili za strogu primenu prava naroda na samopredeljenje ukljuujui i otcepljenje i stvaranje nezavisne drave, ali isto tako i protiv nacionalistikog separatizama. Tako su jo 1903. odbili predlog jevrejskog Bunda, frakcije u boljevikoj partiji, da partija dobije federalistiku strukturu. Nova vlast donosi Deklaraciju prava naroda Rusije kojom su garantovana sva prava narodima Rusije. Istovremeno, 20. novembra 1917. upuen je Poziv muslimanskim radnicima Rusije i Istoka koji je potpisao Staljin. To je bio prvi poziv pobedonosne ruske revolucije narodima rtvama imperijalistikog ugnjetavanja. U Ukrajini, u Donjeckom bazenu i istono od Dnjepra, proletarijat je imao vlast. Nacionalistika ukrajinska vlada Rada je ve u novembru 1917. g. stala uz kontrarevoluciju. Savet narodnih komesara je uputio ultimatum Radi da prestane s kontrarevolucionarnim aktivnostima. U tom trenutku se Ukrajini priznaje poptuna autonomija u okviru ruske federacije, ali prizanje i pravo na otcepljenje kako bi se oduzeli argumenti nacionalistima. Posle mira u Brest-Litovsku, Rada je uz pomo Nemaca, preuzela vlast u Ukrajini i aktivno e pomagati kontrerevoluciju tokom graanskog rata. Meutim, da bi ubrzali potpunu ekonomsku i politiku dominaciju nad Ukrajinom, Nemci su kasnije zamenili Radu hetmanom koji im je bio potpuni poslunik. U Finskoj 1918. izbija ustanak proletarijata. Ustanak je, posle duge borbe i uz pomo Nemaca, uguen u krvi. U baltikim zemljama su posle Nemaca doli Englezi. Boljevicima je bilo jasno da je nacionalno buenje neophodna komponenta ruske revolucije. Federativni karakter sovjetske drave zasnovane na jednakosti naroda potvren je u prvom sovjetskom ustavu juna 1918. kada je stvorena Ruska Sovjetska Federativna Socijalistika Republika. Meutim, glad, strana intervencija i graanski rat su se nadvili nad novom dravom. Odrava se Peti kongres sovjeta. etvrtog jula dolazi do poptunog raskida sa eserima koji naputaju salu. Oni su se zalagali za zapoinjanje borbi na frontu. estog jula su eseri pokuali dravni udar. Jedan njihov lan je ubio nemakog ambasadora kako bi isprovocirali sukob. eka, pod rukovodstvom erinskog, je uspela da ugui

pobunu. Eserima nije vie dozvoljeno uee na Kongresu sovjeta i iskljueni su iz sovjeta. To je ujedno oznailo raspad esera. Novim sovjetskim ustavom se predvia odvajanje crkve od drave, opta radna obaveza po pravili ko ne radi ne treba da jede, obavezna vojna sluba uz napomenu da samo radni ljudi mogu da slue vojsku, besplatno kolovanje za radnike i seljake. Uskraeno je pravo glasa duevno obolelim i kriminalcima, privatnim trgovcima, policijskim agentima, svetenicima i monasima. Svi narodi su dobili pravo da preko svog suverenog kongresa odlue kako e iveti. XV INTERVENCIJA I GRAANSKI RAT Strahujui od Oktobarske revolucije, i revolucionarnog talasa u sopstvenim zemljama, imperijalisti (14 kapitalistikih zemalja) su stavili svoje oruane snage kao pomo armijama belih generala Kolaka i Denjikina. estog avgusta 1918. jedinice ehoslovakog korpusa su zauzele Kazanj. Englezi su zauzeli Baku, a zatim su u njega uli Turci. Nova drava se nala u potpunoj izolaciji i okruenju. Tridesetog avgusta Lenjin je teko ranjen u atentatu eserke Kaplan. Zatim je usledila serija atentata na boljevike rukovodioce. U Bakuu je 26 komesara streljano uz dozvolu Engleza. Poinjao je najnemilosrdniji rat. Na beli teror je odgovoreno crvenim terorom. U julu je postojala opasnost da Jekatenburg u kome se nalazila carska porodica padne u ruke eha. Iako je trebalo da bude sueno carskoj porodici, sada je data naredba da se streljaju. Uspostavljaju se nove vlade belogardejaca koje zahvataju velike teritorije. Nemci su u Ukrajini, Turci i Nemci na Kavkazu. Na severu u Arhangelsku i Murmansku su Englezi i Francuzi. Na jugu je kozaka armija Krasnova. Na istoku je Denjikin. Na krajnjem istoku su Japanci i Amerikanci. Organizacija vojske je glavna bitka Partije. Dolaze novi komandanti iz naroda Frunze, apajev, Buoni, Voroilov, Tuhaevski. U Nemakoj je rasulo zbog revolucije. Sovjetska vlada je ponitila Brest-Litovski ugovor i Ukrajina postaje poprite borbi. Ipak glavna opsnost je sa istoka. Tokom 1919. sve je vea pomo imperijalista belim. Francuzi su se iskrcali u Odesi. U Estoniji su Englezi. Armija Judenia je blizu Petrograda. Smanjuje se teritorija pod kontrolom boljevika. U Ukrajini su Francuzi podrali Petljuru koji sa svojim jedinicama vodi borbu protiv crvenoarmejaca. Na istoku je admiral Kolak, a na jugu Denjikin. Za sovjetsku vlast je 1919. bila najtea, ali su vojniki tukli jednog po jednog protivnika. Frunze je na Istoku potukao Kolaka osvojivi Ufu. Zatim je nastupila opasnost od Denjikina s juga, koji se pribliavao Moskvi kada i Judeni Petrogradu, ali je on u oktobru bio odbaen. Tada je Buoni krenuo na Denjikina i potukao ga. Beli generali i vojska su poeli urno da se pripremaju za emigraciju. Kolak je bio uhapen od strane naroda u Irkutsku i streljan. Krim je postalo poslednje uporite belih po odlasku Denjikina, koji je predao vlast Vrangelu. Celu godinu dana se Vrangel odrao zbog ofanzive Crvene armije u Poljskoj. Poljski general Pisludski zajedno s Petljurom poveo je rat u Ukrajini. Zauzet je Kijev, a zatim su ih crvenoarmejci gonili do Varave, ali nisu imali snage da zauzmu i sam grad.

U 1920. samo pojedini delovi zemlje su bili pod vlau belih. Na dalekom istoku Japanci su ostali do 1922. kada su morali da napuste Vladivostok. Crvena armija je na kraju graanskog rata brojala 5 milona vojnika. Njena pobeda nad belima nije imala samo vojni, ve prvenstveno politiki znaaj. Graanski rat je uvek ogorena i najkrvavija forma klasne borbe. Znaajnu pomo Crvenoj armiji tokom graanskog rata su pruili partizanski ustanci u pozadini belih. Belogardejci su kao sredstvo koristili teror, a pritom nisu bili politiki jedinstveni. Na poetku su imali, pored kulaka, i srednje seljatvo za sobom. Meutim, veleposednici su preuzimajui ponovo vlast vrili krvave osvete, tako da je i to doprinelo udaljavanju srednjeg seljatva od njih. Nova vlast je bila prinuena da pree na ratni komunizam kao odgovor na ekonomsku katastrofu i graanski rat. Sovjetska Rusija je iz granskog rata izala poptuno iscrpljena i bila je vraena 50 godina unazad u ekonomskom pogledu. Moralo se zatim prei na NEP novu ekonomsku politiku, kako bi se pokrenula privreda. U martu 1919. u Moskvi je osnovana Trea internacionala Kominterna, uz prisustvo delegata iz tridesetak zemalja. Ideje koje su pokrenute Oktobarskom revolucijom e odrediti tok kasnijih svetskih zbivanja: izgradnja drutva bez klasne eksploatacije, dolazak na vlast radnike klase (koja je do tada bila objekt a ne subjekt istorije), kolektivno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju, planska organizacija privrede u interesu zajednice, uspostavljanje demokratije koja e se preneti i u proizvodnju, puno pravo svih naroda, ukljuujui i onih u kolonijama, osuda pljakakih ratova.

REVOLUCIJA U NEMAKOJ
I PREDREVOLUCIONARNI PERIOD Veina socijaldemokratskih partija Evrope, pred Prvi svetski rat glasala je za ratne kredite svojih vlada. U Socijaldemokratskoj partiji Nemake (SPD) samo je mala grupa oko Karla Libknehta i Roze Luksemburg bila protiv ove odluke. Tokom rata jo je vie porasla mo vojnike kaste u Vilhelmovom carstvu. Karl Libkneht i ostali leviari su isticali da je upravo antiimperijalizam jedna od sutinskih platformi u borbi za demokratizaciju u Nemakoj to znai da mo vojnike kaste treba skriti, kidajui vezu izmeu oruanih snaga i zemljinog poseda, koja je bila stalni izvor nemakog militarizma i ekspanzionizma. Prvi svetski rat doveo je u krizu Velhelmovu imperiju sa njenim autokratskim aparatom. Dolazi do opteg osiromaenja i po prvi put se klice nezadovoljstva javljaju i kod srednjih slojeva. Porazi na frontu, neprijateljska propaganda, i posebno Ruska revolucija, stvorili su pukotine u unutranjem nemakom frontu. Meutim, za bujanje nazadovoljstva, odluujui je bio poraz na frontu. Tek tada dolazi do proboja radikalne opozicije (Libkneht, Luksemburg, Mering) u okviru SPD.

Karl Libkneht: Svaka socijalistika partija ima svog neprijatelja, neprijatelja meunarodnog proletarijata u sopstvenoj zemlji; tu ona mora da se bori protiv njega. Osloboenje svakog naroda mora da bude njegovo sopstveno delo. II SPARTAKOVCI Karl Libkneht se 1915. nalazio u vojsci, dok je Roza Luksemburg, zbog svog antimilitarizma, bila u zatvoru. Te iste godine su Roza Luksemburg i Franc Mering pokrenuli asopis Die Internationale. asopis su zabranile vojne vlasti, a osudila ga je i SPD. Drugi broj ovog asopisa je izaao tek 1919. Grupa oko asopisa radi ilegalno. Roza Luksemburg u svojim tekstovima posebno osuuje politiku SPD i Karla Kauckog (ideologa revizionizma u meunarodnom radnikom pokretu). Grupa deluje u dva pravca na uspostavljanju meunarodnih veza i na koordinaciji jedne opozicione platforme unutar partije i zemlje. Karl Libkneht izdaje politiku publikaciju Politika pisma 1916. gde se potpisuje kao Spartakus. Uskoro je cela grupa uzela to ime. Spartakovci kritikuju SPD, ali donose odluku da ne naputaju partiju, ve da borbu nastave unutar nje. Da se ne bi odvojili od masa spartakovci nisu zahtevali samostalnost od partije, ak ni onda kada SPD prekida svaki kontakt sa njima. Spartakovci su ipak bili primorani da sa ostalim opozicionarima u okviru SPD stvore Nazavisnu socijaldemokratsku partiju (USPD), to je bila posledica uticija ruske februarske revolucije. Masovni trajkovi tokom 1917. i poetkom 1918. gurnuli su spartakovce ka radikalnijim stavovima. trajkovi izbijaju ne samo meu radnitvom, ve i u mornarici austrougarske vojske. Januara 1918. trajkovi su se proirili na celu dravu. Brest-Litovski mir izmeu Rusije i Nemake marta 1918. naveo je Rozu Luksemburg da posumnja u sposobnost ruskih revolucionara da izvedu revoluciju. Spartakovci su bili ubeeni da e revolucija biti svetska ili je nee biti. Franc Mering u pismu objavljenom u sovjetskoj Pravdi priznaje neuspeh spartakovaca da USPD iskoriste za nemaku revoluciju. Svaka iluzija je isezla. Dolazi do zbliavanja spartakovaca i drugih radikalnih grupa, a naroito bremenske grupe oko Karla Radeka koji ureuje Radniku politiku. Radek je kritikovao poziciju spartakovaca oko stvaranja USPD, traei novu proleterksu partiju. Na zemaljskoj konferenciji 7. oktobra dolazi do distanciranja spartakovaca od USPD. III REVOLUCIJA Monarhija je pokuala da izvri povrnu reformu institucija kako bi ukoila revolucionarni nalet masa. Formirana je vlada s princom Maksom fon Badenom, najliberalnijim predstavnikom dinastije. Socijaldemokrati su uli u vladu. Karl Libkneht se 21. oktobra trijumfalno vratio iz zatvoru u Berlin. Iskra revolucije krenula je iz ratne flote. Naredbu da se ide u bitku sa engleskom flotom 27. oktobra 1918. mornari su odbili. Na stotine mornara je pohapeno. Treeg novembra u Kilu izbijaju demonstracije mornara koji trae oslobaanje svojih drugova. Poinje oruana pobuna. Na ratnim brodovima su istaknute crvene zastave.

etvrtog novembra stvorena su vojnika vea. Vojnika vea zahtevaju: putanje politikih zatvorenika i mornara na slobodu, slobodu tampe, priznavanje vea za najviu vlast... Istovremeno se stvaraju i radnika vea. Petog novembra je u Kilu proglaen generalni trajk. I u ostalim gradovima situacija je ista. U tutgartu je tampan list pod naslovom Rote Fahne (Crvena zastava). Odluujua bitka se vodila u Berlinu. Vojni komandant Berlina je izdao proglas u kome je pozvao stanovnitvo da ne pristupaju revolucionarnom pokretu. Pomisao da se jednom zakonskom odredbom moe zabraniti revolucija najbolje govori o birokratskopaternalistikom mentalitetu koji je vladao Nemakom. Devetog novembra izbija generalni trajk u Berlinu. Demonstranti napadaju sedite policije oslobaajui 650 zatvorenika. Istog dana izlazi prvi broj Die Rote Fahne u kome stoji: Crvena zastava vije se nad Berlinom. Kajzer je abdicirao. Obrazovana je nova vlada... uvajmo se ushienja. Ova revolucija ne treba samo da oisti sve ostatke i otpatke feudalizma, njena parola nije samo republika, ve socijalistika republika! Njena zastava nije crno-crveno-zlatna, zastava buroaske revolucije iz 1848, ve crvena zastava internacionalnog socijalistikog proletarijata... Najneposredniji zadaci na tom putu su hitno postizanje mira, stalna vlast proletarijata, preobraaj privrede od privremenog socijalizma iz vremena rata u pravi socijalizam u vreme mira. Jo uvek smo na poetku tog tekog puta, a moda nisu iskljueni ni preokreti.... Zahtevu spartakovaca za socijalistikom republikom suprotstavlja se socijaldemokratski Vorwrts sa svojom parolom o socijalnoj republici. Dva razliita puta nemakog radnikog pokreta su dospela do trenutka odluujueg sueljavanja. Abdikacija Vilhelma II je bila pakuaj spasavanja monarhije. I same buroaske partije su traile njegovu abdikaciju. Knez Maks fon Baden je podneo ostavku. Za svog naslednika predloio je efa socijaldemokrata Fridriha Eberta. Samo mali broj pripadnikan radnikih masa je shvatio da e ovim postavljenjem Ebertu biti zadatak ne razvoj, ve guenje revolucije. Devetog novembra je konstituisana nova vlada od lanova SPD i NDP. Proglaena je republika. IV SPARTAKOV SAVEZ Socijaldemokrati na vlasti u Berlinu su se trudili da odre kontrolu nad situacijom. Spartakovci nastoje da se reorganizuju. Desetog novembra 1918. obrazovana je nova vlada. General Grener je pohitao da obavesti predsednika vlade Eberta da mu je vojska na raspolaganju. Time je eleo da sprei predstavnike vojnikih vea da preuzmu kontrolu nad vojskom. Republika je tako nastala pod hipotekom uslova koje je diktirala stara militaristika vlast. Petnaestog novembra sklopljeno je primirje izmeu rukovodstva sindikata i predstavnika krupne industrije. Cilj je bio da se preduprede nemiri u radnikim masama. Vlada ne eli da izvri podrutvljenje krupne industrije, kao ni sprovoenje agrarne reforme. Zalae se za opte pravo glasa, davanje prava glasa enama, uvoenje osmoasovnog radnog dana... Radikalizacija spartakovaca dovodi 11. novembra do stvaranja Spartakovog saveza (Spartakusbund). R. Luksemburg, K. Libkneht, P. Levi, E. Majer, V. Pik, A. Telhajmer i drugi su jo uvek mala prethodnica razoaranih politikom SPD nego neki revolucionarni pokret.

estog decembra se dogaa prvi krvavi nalet reakcije i socijaldemokrata na revolucionarni pokret. Kao odgovor, Spartakov savez izdaje proglas u kome se preciziraju zahtevi za preuzimanjem vlasti: razoruati policiju i vojsku i stvarati proletersku crvenu gardu... Za jedinstvenu nemaku socijalistiku republiku zasnovanu na koncentraciji parlamentarne i administrativne vlasti radnikih i vojnikih vea. Spartakovci su raunali na podrku proletarijata i trailo se hitno uspostavljanje veza sa bratskim partijama u inostranstvu. Prvi kongres vea radnika i vojnika cele Nemake odrava se u Berlinu decembra 1918. Od 489 izabranih delegata samo je 90 bilo sa radikalne levice, dok je spartakovaca tek 10. Nisu izabrani Karl Libkneht i Roza Luksemburg. Radikalna levica je na kongresu doivela teak poraz. Posledice su bile likvidiranje pokreta saveta i prenoenje celokupne vlasti na narodnu skuptinu. To je bio znaajni korak unazad u odnosu na revoluciju od 9. novembra. V PORAZ REVOLUCIJE Stalni sukobi izmeu dobrovoljakih odreda reakcije (frajkori) i radnikih i vojnikih odreda su sve ei. U Berlinu su 23. decembra vladine snage otvorile vatru na diviziju narodne mornarice. Vojnici mornarice su se potom zabarikadirali u tvravi. U prvim sukobima oni odnose pobedu nad reakcionarnim snagama. Kao odgovor na ovaj in vlade izvren je 25. decembra napad na sedite Vorwrtsa, lista USPD, zbog njegove kontrarevolucionarne delatnosti. Dvadeset devetog decembra USPD naputa vladu i time se prua mogunost SPD za kontrarevoluciju. Prvog januara 1919. spartakovci su stvorili Komunistiku partiju Nemake (KPD). Program KPD objanjava Roza Luksemburg u Die Rote Fahne. To je briljantna analiza situacije: 3/4 onoga to smo doiveli 9. novembra bio je pad postojeeg imperijalizma a ne pobeda novih principa... Potrebno je napustiti iluzije u pogledu zbijenosti radnikog pokreta... Revolucija se ne ostvaruje dekretom, niti samo promenom vlade, ve akcijom masa. Karl Libkneht i Roza Luksemburg se zalau za izbore, dok je veina protiv da se revolucionarni pokret ponovo ne nasuka na greben parlamentarizma. Lenjin je u nastanku KPD video poetak Tree internacionale. Za SPD, 9. novembar predstavlja krajnju taku revolucije, a za KPD je mogao biti samo polazna taka. Vlada uopte ne reaguje na zahteve kontrarevolucionarnih krugova da se ubiju rukovodioci spartakovaca. Atmosfera u Berlinu je napeta. etvrtog janura vlada je smenila upravnika berlinske policije, Ajhorna, koji je pripadnik USPD. Ajhorn odbija da se povue. estog januara u Berlinu zapoinju demonstarcije podrke. Mase razoruavaju kontrarevolucionarne odrede, zaposedaju sedite policije, list Vorwts i druge vladine ustanove. KPD se zalae za odbranu steenih pozicija. Nije joj jasno kojim putem treba ii dalje. Roza Luksemburg: Nije dovoljno pozvati mase na demonstracije, treba im dati politike zadatke. Komesar vlade Noske uz pomo frajkora prelazi u napad. Rukovodstvo revolucionarnog pokreta je svesno da je KPD suvie slaba. U Berlinu je reakcija zauzela sve. Razoruanje stanovnitva je bio krvavi poduhvat. Uhapeni su R. Luksemburg i K. Libkneht. Karl Libkneht je ubijen pri pokuaju bektva. Roza Luksemburg je ubijena na misteriozan nain. Telo joj je baeno u jedan kanal kraj zoolokog vrta. Ubijen je i poljski revolucionar Leo Jogihenes, mozak organizacije

spartakovaca. Starog i bolesnog Franca Meringa slomile su vesti o smrti drugova. Revolucija je potuena. Komunisti nisu hteli januarski ustanak, ali spontani pokret masa ih je primorao na to. Bilo je pitanje asti da se odgovori na napade reakcije. Osnovni uzroci poraza revolucije su: podeljenost meu revolucionarnim pokretom; revolucija se iscrpila u promeni politikih institicija (pala monarhija, uspostavljena je parlamentarna demokratija); SPD koja je imala snagu i podrku naroda postavila je ciljeve u okviru tradicionalnog parlamentarizma; revolucija se ograniila na mali broj nemakih gradova; selo je ostalo po strani, jer nisu ponuene radikalne mere agrarne politike; stvarna vlast je ostala u rukama stare birokratije; propala je mogunost svetske revolucije zbog intervencije 14 kapitalistikih zemalja protiv sovjetske Rusije.

Devetnaestog januara odrani su izbori za ustavotvornu skuptinu. SPD i USPD su dobile veliki procenat glasova, ali zajedno su imale manje glasova od udruene desnice. Nacionalna skuptina se sastaje 6. februara u Vajmaru. Roena je velika vajmarska koalicija SPD, katoliki centar i desniarske partije. Donesen je novi ustav i prihvaen je Versajski mir. Stvaranjem Vajmarske republike uspostavljen je novi poredak opte pravo glasa, pravo glasa enama, odgovornost kancelara pred parlamentom, ukinute su polufeudalne i crkvene privilegije, data je mogunost umetnikim i politikim slobodama. Politikim reformama, meutim, nije se ni naela baza ekonomske vlasti. VI REVOLUCIJA U BAVARSKOJ U Bavarskoj, koja je bila poljoprivredna oblast, 7. novembra 1918. pacifistiki pokret svrgnuo je s prestola poslednjeg bavarskog kralja, Ludviga III. Na vlast su doli nezavisni socijaldemokrati. Od strane Saveta radnikih, vojnikih i seljakih vea proglaena je Bavarska republika. Politika Bavarske republike bila je proizvod zbunjenosti i improvizacije nezavisnih socijaldemokrata. Sutina te politike bila je pobuna protiv centralizma Berlina i za samostalnost Bavarske. Na elu Bavarske republike je nezavisni socijaldemokrata Kurt Ajzner (razbarueni knjievnik, filozof-neokantovac i humanistiki socijalista). Veliki trajkovi tokom 1918. uverili su Ajznera da nemaku krizu mogu reiti samo radne mase. Program Bavarske republike pun je kontroverzi. Izmeu ostalog, predvieno je da Bavarska republika pristupi Drutvu naroda. Posebno se napada politika Berlina i Pruske, koja se optuuje za militarizam. Ovakvom svojom politikom vlada u Minhenu je objektivno slabila svoju poziciju. Pokret u Bavarskoj je ostao na povrini. Njegov centar je lokalizovan u Minhenu. Sem toga, Bavarska republika nije raspolagala vrstom odbrambenom organizacijom. Posle prvog oka,

buroaske snage su nale snaan oslonac u birokratiji i veleposednicima. Vrlo brzo su poeli stvarati sopstvene vojne odrede. Pokrajinski izbori za Ustavotvornu skuptinu januara 1919. naneli su totalni poraz Ajzneru, ime je on bio izolovan. Sama SPD je nastojala izolovati Ajznera i USPD. Ajzner je ubijen od strane jednog reakcionarnog grofa. Ajzner je bio simbol bavarske revolucije. Njigovo ubistvo je izazvalo e za osvetom ak i kod protivnika njegove politike, to ponovo daje maha revolucionarnom pokretu. Obnovljen je rad Centralnog vea uz uee predstavnika svih radnikih partijskih vea i sindikata. Marta 1919. odrava se kongres vea u Minhenu. SPD eli dati kongresu umereni kurs i tako obuzdati pokret. Sedmog aprila je proglaena Bavarska republika vea. Komunistika partija je ostala rezervisana, ali se ipak pridruila akciji centralnog revolucionarnog vea. Hapenje od strane kontrarevolucionara rukovodilaca Centralnog revolucionarnog vea primorava komuniste da direktno pozovu mase na oruani ustanak. Ubrzano se vre pripreme za stvaranje crvene garde. Umesto Centralnog revolucionarnog vea stvara se Komitet revoucionane akcije oruana zatita revolucije. Tei se uspostaviti veza sa Budimpetom i Moskvom. Istovremeno se Minhen priprema za odbranu. Regrutuju se pripadnici Crvene armije. Proglaava se generalni trajk na neodreeno vreme kako bi se koncentrisao to vei broj radnika u armiji. Meutim, seljaci bojkotuju revoluciju i ne alju hranu revolucionarima. Revolucionari sprovode nacionalizaciju banaka i stavljaju pod kontrolu industrijsku proizvodnju. Pol Verner: To je bio vrhunac vlasti proletarijata. Zlatno sunce prolea sijalo je nad Minhenom. Situacija je ubrzo postala nepovoljna po revolucionare. Dvadeset sedmog aprila i KP se povlai iz Akcionog revolucionarnog komiteta. E. Toler, koji se nalazio na elu Centralnih revolucionarnih vea, odlazi na front kod Dahaua kako bi ga pokuao stabilizovati. Nesrazmera u snagama i potpuna izolovanost Minhena je nuno vodila u poraz. Dvadeset hiljada vojnika Crvene armije je stajalo spram sto hiljada vojnika reakcije. Snage belih su krajem aprila ule u Minhen. Prvog maja je poeo divlji lov na ljude. Uline borbe su trajale do 3. maja. Eugen Levine, jedan od revolucionara koji je osuen na smrt: Mi komunisti smo svi mrtvaci na dopustu. Porazom Bavarske revolucije je ugaeno poslednje arite revolucije u Nemakoj. Uspostavljena Vajmarska republika je neprekidno u sebi nosila obeleje i plodove kontrarevolucije, koja e definitivno pobediti 1933. godine, dolaskom nacionalsocijalista i Hitlera na vlast.

REVOLUCIJA U MAARSKOJ
I RASPAD MONARHIJE

U leto 1918. Habzburka monarhija se nalazila u sveoptoj krizi. Porazi na frontu su iroko odjeknuli u Maarskoj. Sa svih strana se zahtevao mir. Padom Austrougarske monarhije sruio se ceo stari sistem socijalne i nacionalne prevlasti. Aristokratija i buroazija u Maarskoj nisu imali svoj samostalni centar vlasti, poto je sve bilo centralizovano u Beu. Dolazi do raspada stare vladajue klase (plemia i zemljoposednika) koje buroazija ne uspeva da zameni. Kapitulacijom Bugarske jugoistona granica Maarske ostala je nezatiena. Pretio je gubitak Transilvanije a potom i cele Maarske. II REVOLUCIJA JESENJIH RUA" Oktobra meseca 1918. izbijaju demonstracije protiv austrijskog nadvojvode i Habzburke monarhije. Radikalna buroazija predvoena Mihailom Karoljijem 25. oktobra obrazuje Nacionalni savet Maarske. Karoljijev pokret je nacionalistiki. Sam Karolji potie iz stare aristokratske porodice. U isto vreme kada se obrazuje Nacionalni savet Maarske formira se Sovjet radnika u Budimpeti koji radi na uvrenju sovjeta u fabrikama i selima. Paralelno se odvijaju pregovori sa nadvojvodom Jozefom i demonstracije protiv njega. Upravo je propast Austrougarske i pokret masa gurnuo Nacionalni savet na put osvajanja vlasti i revolucije. U Budimpeti 28. oktobra izbija trajk i radnici se poinju naoruavati. Na selu je pokret jo odluniji. Dvadeset devetog oktobra se sastao Sovjet radnika i vojnika, a ve 30. oktobra 30.000 radnika stupa u akciju. Sovjeti vojnika su zaposeli garnizone. Dogaaji su se Karoljiju i Nacionalnom savetu oteli iz ruku. Vojni garnizoni i sve javne ustanove su padali redom bez ikakvog otpora. Tridesetog oktobra policija i inovnici su stali na stranu Nacionalnog saveta. U demokratskoj revoluciji i najvatreniji monarhisti su se svrstali na stranu Republike, nadajui se tako da e sauvati svoju imovinu. Karolji je kasnije pisao: Kako to da su biskupi, direktori banaka, predsednici trgovakih i poljoprivrednih drutava, bili tako nestrpljivi da odaju poast novim rukovodiocima, nekada tako omrenim? Postoji samo jedan odgovor bojali su se. A mi, nadahnuti eljom za mirom koji je na nas prenela vojska, bili smo spremni da oprostimo naim jueranjim i sutranjim neprijateljima. Kasnije smo se gorko kajali za svoju velikodunost. Svi ovi dogaaji su bili uslovljeni meunarodnim poloajem Maarske u kome se ona nala posle raspada Austrougarske. Dolazi do masovne demobilizacije nezadovoljnih vojnika, uz raspad komandi i naoruavanje radnika. Karolji je dobio mandat za formiranje vlade. Program vlade Karoljija se bazira na: uvoenju opteg prava glasa, sprovoenju agrarne reforme, ouvanju nacionalne nezavisnosti, garantovanju autonomije za manjine i postizanju separatnog mira. esnaestog novembra je proglaena Republika. Karlo IV je abdicirao. Meutim, nova vlast nije bila spremna da odgovori istorijskom trenutku. Demokratska revolucija jesenjih rua se sprovodila dvostrukim kolosekom. Agrarna reforma je tekla sporo;

fabrike su jo bile u rukama kapitalista; kapitalisti i veleposednici su sabotirali rad nove vlade; rastao je broj nezaposlenih i nezadovoljnih. Dvojnost vlasti izmeu Nacionalnog saveta i Sovjeta radnika je bila sve vidljivija. Dvadesetog novembra se stvara Komunistika partija sa Belom Kunom na elu. U Komunistikoj partiji je veliki broj lanova koji su uestvovali u Oktobarskoj revoluciji. ula Gembei, predvodnik demobilisanih oficira i budui voa faistikog pokreta, nudi svoju pomo Karoljiju u borbi protiv levice. Meutim, Republika je ila ulevo. Komunistika partija zahteva eksproprijaciju velikih poseda i krupnih kapitalista. Dvadesetog februara je uhapen Bela Kun sa nekolicinom komunistikih rukovodilaca meu kojima su Tibor Samueli i er Luka. Za samo mesec dana oni e biti na vlasti zajedno sa onima koji su ih uhapsili. Zbog hapenja komunistikih rukovodilaca naoruana masa kree na centralno sedite Socijaldemokratske partije. U ulinim borbama bilo je 7 mrtvih i 100 ranjenih. U martu poinje razoruavanje vojnika vernih vladi. Seljaci su poeli da zauzimaju zemljine posede, vojnici kasarne, a radnici fabrike. Komunisti se pripremaju za oruani ustanak. Godinjica Pariske komune je 18. marta 1919. proslavljena impozantnim manifestacijama i trajkovima. Borba postaje jedinstvena i vodi se pod parolom osloboenja komunistikih rukovodilaca iz zatvora. Saveznici upuuju notu-ultimatum vladi Maarske. Vlast je do tada izgubila kontrolu nad maarskom teritorijom sa 20 miliona stanovnika. Vojska Antante je okupirala Debrecin i okolinu. Rumunskoj vojsci je dato pravo da uu 100 km u dubinu maarske teritorije. U takvoj situaciji Karolji podnosi ostavku. III STO TRIDESET DANA KOMUNE Dvadeset prvog marta revolucija je dospela do odluujueg zaokreta. Tog dana se u apelu, srcu industrijske zone, odrava sastanak delegata iz fabrika i kasarni. Sovjeti radnika i vojnika se dogovaraju o zajednikoj akciji. Komunisti usmeravaju demokratsku revoluciju u pravcu socijalistike. Na sastanku je donesena odluka da se zahteva oslobaanje komunistikih rukovodilaca iz zatvora. Na brdu Gelert, koje dominira itavim gradom, radnici i vojnici postavljaju artiljeriju. Radnici se masovno naoruavaju i proklamuje se prijateljstvo sa sovjetskom Rusijom, a protiv Antante i imperijalizma. Grupe radnika razoruavaju policajce i vojnike. Jedna delegacija socijaldemokrata se sastaje sa komunistikim rokovodiocima koji su jo bili u zatvoru. Odlueno je da se svi puste iz zatvora. Komunistika i Socijaldemokratska partija se ujedinjuju i odluuju da vlast pree u ruke radnika, seljaka i vojnika. Sam program nove partije predstavlja potpuni uspeh komunistikih teza. Formira se Privremeni revolucionarni savet. Na elu je andor Gabraj, dok je Bela Kun narodni komesar za spoljne poslove. Sprovodi se diktatura proletarijata u srcu Evrope. U proglasu revolucionarne vlade stoji: Maarski proletarijat e se boriti protiv imperijalizma zajedno sa ruskom sovjetskom republikom i proletarijatom celog sveta, zajedno sa svim

onima koji su shvatili da za pobedu socijalizma nema drugog puta od zajednike revolucionarne akcije radnika, vojnika i seljaka. To je bila revolucija bez krvi, ali koja se morala braniti. Veinu vlade ine socijalisti. Komunisti ne zadravaju svoju organizacionu strukturu, to je ozbiljna pogreka. Svi ovi dogaaji odigravaju se u trenucima napredovanja sovjetske Crvene armije ka granicama Maarske, kapitulacije pred Antantom na frontu i reakcije nacionalistike vladajue klase. Dvadeset petog marta prelaze u drutvenu svojinu sva privatna rudnika, industrijska i trgovaka preduzea koja imaju preko 20 radnika. Reorganizuje se pravosue na revolucionarnim principima. Dvadeset sedmog marta izdaje se dekret o oduzimanju stanova plemiima koji se daju radnicima, uz snienje zakupnine. Dvadeset devetog marta izdaje se dekret o podravljenju kolstva (80% osnovnih kola su bile verske, a 655 srednjih kola su bile privatne). Treeg aprila zemlja je prela u dravnu svojinu, izuzev manjih poseda. Seljaci poinju da organizuju zadruge. Sedmog aprila se odravaju izbori za sovjete. Najvii organ drutva je Skuptina sovjeta radnika, vojnika i seljaka. Skuptina je imenovala Izvrni revolucionarni sovjet. Najvei uspeh revolucije je formiranje Crvene armije i podrutvljenje fabrika i zemlje. Maarska Sovjetska Republika je bila sa svih strana okruena neprijateljem. U Antanti preovladava zalaganje da se silom ugui Republika uz pomo eke, Rumunije i Srbije. Atanta prelazi u protivnapad 10. aprila. Rumuni i esi zapoinju operacije. Revolucionarni sovjet vri mobilizaciju radnika. Meutim, neke su se jedinice ubrzo predale Rumunima. Posledica toga po revolucionarnu vlast je bilo dalje povlaenje vojske ka Tisi. Prvog maja Budimpeta slavi Praznik rada, dok je front faktiki u rasulu. Sovjet radnika Budimpete donosi odluku o pruanju otpora do kraja. Zapoinje druga mobilizacija radnika i stvara se druga Crvena armija, to dovodi do stabilizacije fronta. Revolucinarna vlast ulae najvie napora da se uspostavi spajanje sa Crvenom armijom sovjetske Rusije koja se nalazila sa druge strane Karpata. Meutim, nadanja u nemaku revoluciju i spajanje sa Crvenom armijom nisu se obistinila. To je ubrzalo poraz revolucije. Sukobi sa socijaldemokratama su sve vei. Stee se oma oko Komune. Teke ekonomske prilike i nezrelost rukovodstva jo vie pogoravaju situaciju. Maarsko revolucionarno arite je uskoro ostalo izolovano. Revolucionarni pokreti u susednim zemljama su tek u nastanku. U maju Crvena armija sovjetske Rusije napada francuske i rumunske trupe na sektoru Dnjestra i pribliava se Kiinjevu. Beli general Denjikin je ipak uspeo da sprei prodor Crvene armije, pri emu su mu pomogli Petljurini ukrajinski odredi i poljska vojska. Francuzi su krenuli u Galiciju da pojaaju Rumune u borbi protiv maarske vojske.

Izbijaju demonstracije irom Zapadne Evrope protiv intervencije u Maarskoj, ali to je sve jalovo. Podravajui maarsku revoluciju Lenjin ukazuje maarskim komunistima na opsanost od poraza. U Pozdravu maarskim radnicima Lenjin polemie sa evropskim socijaldemokratama, nesposobnim da shvate razliku izmeu buroaske i proleterske demokratije. Na Prvom kongresu ujedinjenja 12. juna eskalirao je sukob izmeu komunista i socijalista. Radikalna levica odnosi prevagu. Odobren je ustav Republike i izabran je novi Revolucionarni sovjet. To je vrhunac moi revolucije. U zemlji zajedno sa jaanjem spoljnih pritisaka, jaa i mrea nacionalistikih organizacija. To je bila kontrarevolucija pod zatitom Antante. U svojoj propagandi, revolucionarna vlast pogreno naglaava internacionalistiki momenat u trenucima gubljenja mogunosti evropske revolucije. Dvadeset etvrtog juna pokuan je pu kojim se trebala oboriti vlada. Topovska paljba iz kasarne Engels je bila znak za poetak pobune koju bi predvodili reakcionarni oficiri. Grupe reakcionarnih radnika su imale zadatak da zauzmu severne radnike etvrti, dok bi dunavska flota prekinula sve komunikacije. Pobuna je delimina i pu ne uspeva. Pobuna je otkrila sve slabosti nove vlasti kao i u samoj socijalnoj bazi. Pred revolucionarnom vlau su dva fronta, unutranji i spoljanji. Atanta koristi pokuaj pobune da se jo vie umea u unutranje stvari zemlje. U takvoj situaciji Bela Kun pokuava da igra na suprotnosti izmeu imperijalista. Odravaju se kontakti s Italijanima koji su rivali Jugoslovenima i Francuzima u posleratnoj podeli teritorija. irom Maarske ubrzano niu centri s kontrarevolucionarnim elementima. Admiral Horti i njegov zamenik Gembei su na elu kontrarevolucionarnih trupa. Poetkom jula protiv Maarske Sovjetske Republike koncentrisana su 2 francuska armijska korpusa sa 36.000 vojnika, 70.000 rumunskih vojnika, 20.000 maarskih emigranata i 12.000 jugoslovenskih vojnika. Socijaldemokrati su izgubili veru u revoluciju i sve vie prelaze na stranu kontrarevolucije. U julu revolucionarna vlada pravi odluujuu greku. Preduzima ofanzivu na Tisi iako za to ne postoje uslovi. Usledila je kontraofanziva Rumuna. Rumunska vojska je krenula ka Budimpeti. Bela Kun trai 27. jula od Lenjina intervenciju Crvene armije u Besarabiji. Poloaj Komune je sve beznadeniji. Trideset prvog jula dobija se pozitivan odgovor iz Moskve. Komunisti se odluuju na novu mobilizaciju, ali 1. avgusta rukovodioci ujedinjene partije i revolucionarni sovjet odluuju drugaije. Revolucionarni sovjet podnosi ostavku. Socijalistikokomunistiku vlast je smenila sindikalna vlast koju je odmah zbacila desnica. Drugog avgusta Bela Kun je sa veinom rukovodilaca otputovao u Be gde su ih austrijske vlasti internirale. Tibor Samueli se odluuje na otpor do kraja i biva ubijen. Rumunska vojska ulazi u Budimpetu. Kontrarevolucija je na delu.

Maarska komuna je trajala 130 dana, a njeno mesto je zauzeo beli teror rumunskih okupacionih snaga i bandi admirala Hortija. Pobeda kapitalistikih snaga nad komunom na Zapadu je slavljena kao poetak oseke revolucije u Evropi, to je konstatovala i Trea internacionala.

GRAANSKI RAT U PANIJI

I RAANJE REPUBLIKE Aprila 1931. godine raa se panska republika. Na izborima su pobedili republikanskosocijalistiki kandidati, to izaziva manifestacije podrke irom panije. Kralj Alfonso XIII morao se odrei prestola. Obrazovana je Skuptina (Kortes), nova vlada i donesen je novi Ustav. Problemi koji stoje pred Republikom su brojni: od agrarnog do nacionalnog pitanja, od pitanja vojske koja je pod uticajem desnice, pa sve do pitanja Crkve, ija se vekovna duhovna mo preplie sa svetovnom moi. Osnovno pitanje je, ipak, bilo sprovoenje agrarne revolucije. Jednu treinu stanovnitva panije inilo je poljoprivredno stanovnitvo. Veliki je broj krupnih poseda i latifundista. Katolika crkva ima ogromne posede i veliki broj svetenika. Vojska je orue vladajuih krugova s nesrazmerno velikim brojem oficira. Na est vojnika je dolazio jedan oficir. Nacionalno pitanje je posebno sloeno. Katalonija i Baskija trae svoju autonomiju. Septembra 1932. Kortes donosi zakon o agrarnoj reformi, koji je ogranienog karaktera. Zakon ne dotie problem sitnih zemljoposednika i zakupaca. Katalonci su dobili autonomiju, ali Baskijci ne. Reorganizuje se vojska i smanjuje se broj oficira, to izaziva nezadovoljstvo u vojnim krugovima. Posle jedne provokacije monarhista nekoliko crkava je spaljeno, to je izazvalo jo veu zategnutost u odnosima crkve i vlade. Vlada nastupa jo radikalnije prema crkvi. Liava ih prava nastave, dok niim svetenicima ukida pomo drave koju su redovno dobijali, tako da i to svetenstvo okree protiv sebe. Svojim merama vlada je faktiki ila na ruku crkvi i desnici. Dravni aparat je doiveo samo neznatne promene tako da su u njemu u dobroj meri ostale stare strukture. Vlada je u stalnom strahu od anarhista i komunista koji su povukli mase za sobom. Na elu Komunistike partije su Hoze Dijas i Dolores Ibaruri (La Pasionarija). Anarho-sindikalni pokret se naglo iri. Tokom 1933. vlada sprovodi brutalno guenje ovog pokreta. Izvren je pokolj seljaka u Kadizu. Dolaskom Hitlera na vlast 1933. u Nemakoj podstaklo je panske faistike grupe da ponu da se ujedinjuju i primenjuju nasilje. Kao odgovor na jaanje faizma komunisti trae obrazovanje irokog antifaistikog fronta. Socijalisti su protiv predloga komunista.

Na novim izborima 1933. desnica je odnela veinu. Anarhisti su na ovo odgovorili novim oruanim puem. Borbe su trajale nedelju dana. Vlada je uspela da suzbije ovu pobunu. Restauracija je bila injenica. Agrarna reforma je zaustavljena i seljaci su oterani s polja. Vojni komandanti dobijaju nove funkcije. Vlast je tokom 1934. u potpunosti preuzela CEDA desnica. Socijalistika partija se odluuje za revolucionarnu akciju. Komunisti smatraju da za bitku nisu izvrene dovoljne pripreme. Sva tri sektora radnikog pokreta anarhisti, socijalisti i komunisti deluju za svoj raun. etvrtog oktobra 1934. organizovan je generalni trajk u svim gradovima panije. Petog oktobra pokuan je ustanak u Madridu. estog oktobra su u Asturiji radnici zagospodarili rudarskim basenom. U Barseloni ne uspeva pobuna. Uhapen je Manuel Asanja, knjievnik i republikanski lider levice. Vlada je mobilisala vojsku, a ministar rata je pozvao generala Franka da rukovodi svim operacijama u guenju nemira. Legije se iskrcavaju u Barseloni i Ovijedu. Rukovodstva revolucionara su pohapena. Osamnaestog oktobra revolucionarni komitet Asturije pozvao je na prekid borbe i vraanje radnika na posao. Cena borbe je bila visoka 1355 mrtvih i 1951 ranjen. Pohapeno je 40.000 ustanika. Ukinuta je autonomija Katalonije, rad lokalnih sindikata je zabranjen, a izlaenje radnike tampe je obustavljeno. Juna 1935. g. Hoze Dijas u ime komunista obznanjuje ideju o stvarenja narodnog fronta pod sledeim takama: konfiskacija zemlje veleposednika bez naknade i odmah njena podela seljacima; oslobaanje naroda koji ugnjetava panski imperijalizam pravo na samoopredeljenje Katalonije, Galicije...; poboljanje uslova rada radnika, oslobaanje svih uhapenih zatvorenika. Petnaestog januara 1936. potpisan je sporazum o Narodnom frontu u koji su uli: komunisti, socijalisti, UGT (sindikat), republikanska levica, POUM (trockisti), sindikalistike partije. Program Narodnog fronta predvia: optu amnestiju politikih zatvorenika, vraanje u slubu onih koji su izgubili posao zbog represije, obnavljanje zakona o agrarnoj reformi, regulisanje statusa Katalonije, reforma prosvetnog i socijalnog zakonodavstva... CNT sindikat pod uticajem anarhista je u dilemi da li glasti za Narodni front ili apstinirati na izborima. Odluka je da se apstinira, ali se u praksi to nije sprovodilo. Izbori su odrani februara 1936. i na njima pobedu odnosi Narodni front. Dolores Ibaruri sa dva poslanika je odmah u Ovijedu izdejstvovala oslobaanje politikih zatvorenika. U Madridu su 18. februara hiljade demonstarana traili oslobaanje politikih zatvorenika. Manuel Asanja formira vladu od republikanaca uz podrku socijalista i komunista. Vlada poinje postepeno da ostvaruje program Narodnog fronta. Desnica otvoreno sabotira rad vlade i prieljkuje haos. General Franko je formirao pokret Za paniju. Vlada ga je zbog toga oterala na Kanarska ostrva. Time mu je u stvari uinila uslugu, jer je dobio vei manevarski prostor za delovanje.

Traju stalni sukobi izmeu falangista (faista) i radnika. Atentati i ubistva su svkodnevni. Stalni sukobi su izmeu veleposednika i seljaka koji silom zauzimaju imanja. Faisti zapoinju pripreme za zaveru na elu sa generalom Molom. Plan zavere je uspostavljanje vojne diktature, republikanski oblik vladavine, odvojenost crkve od drave, suspendovanje ustava, uklanjanje lanova vlade... Trinestog jula je otkriven le desniarskog lidera Kalva Sotela. Ubistvo su, na svoju ruku, izvrili neki oficiri. Sotelov pogreb je bio masovni defile faista. Vlada je neodluna. U jednom samostanu general Mol okuplja zaverenike. Donosi se odluka o pobuni. Nakon toga monarhisti se povlae iz Kortesa. Hose Dijas osuuje obistvo Sotela i izjavljuje: Apsolutno smo uvereni da se u mnogim provincijama panije vre pripreme za dravni udar". Sedamnaestog jula general Mol je naredio poetak pobune. II VOJNA POBUNA I POETAK RATA Jula meseca 1936. zapoinje pobuna u Maroku. U prvim aritima pobune rukovodioci Narodnog fronta, vojnici i oficiri su streljani. im je uo za pobunu Franko nije oklevao ni asa. Upuuje poruku vojnicima u paniji koja poinje reima: Slava herojskoj afrikoj vojsci. Vlada okleva da podeli oruje masama koje ga trae, plaei se da i sama ne bude zbrisana. Reakcija se brzo irila. Narod bez oruja ne moe da se odupre pobuni. Predsednik vlade Kaseras je pomirljiv i zalae se za kompromis. General Mol odbija pregovore. Narod Madrida se sam naoruava i vlada poputa. Deli se oruje narodu, ali su pobunjene snage ve stupile na pansko tlo. Pobunjenici su zauzeli celu teritoriju Stare Kastilje, zavodei vanredno stanje i streljajui lanove Narodnog fonta. Oklevanje u podeli oruja glavna je smetnja efikasnijem otporu. Socijalistika partija, Komunistika partija i Jedinstvena socijalistika omladina organizovali su u Madridu prve odrede narodne milicije. U Madridu se 29. jula pobunila kasarna Montanje. Narod je zapoeo opsadu kasarne. Pobunjenici su istakli belu zastavu i republikanci su neoprezno krenuli ka kasarni. Doekali su ih mitraljeski rafali. Veliki je broj poginulih i ranjenih. Po zauzimanju kasarne ogorena masa je poubijala oficire i vojnike. U Barseloni su, posle niza obrta, anarhisti drali sve pod kontrolom. U juriu je poginuo anarhosindikalni lider Fransisko Askalo. Obrazovan je Komitet antifaistike milicije. Anarhisti su obeali da e priznavati vladine odluke. U Valensiji su postojale tri vlasti Komitet Narodnog fronta kome je pristupio i CNT, Savet koji je formirala vlada i komandant mesta koji je drao trupe u kasarni i objektivno pomagao pobunjenicima. Andaluzija je bila pod kontrolom pobunjenika. Slabo naoruani radnici u Granadi su pruali snaan otpor, ali su ipak savladani. Poznati pesnik Federiko Garsija Lorka se sklonio u kuu svog poznanika, falangistikog pesnika. Kada je ovaj pesnik bio odsutan faisti su odveli Lorku u zatvor i ubili ga.

Ovijedo je bio u rukama pobunjenika, ali su ostale delove pokrajine kontrolisali republikanci. Franko je shvatio da e njegove snage ostati paralisane ukoliko ne bude kontrolisao Gibraltar. Zato on alje emisare Hitleru i Musoliniju, dok istovremeno pokuava manevrisati kod Engleza i Francuza. Vojni udar je uspeo na polovini teritorije panije. Sevilja je najznaajniji grad pobunjenika. Molina namerava da krene na Madrid gde bi mu se prikljuili vojnici iz kasarni. Republikanci 24. jula kreu ka linijama fronta. Drugi deo operacije pobunjenika je presecanje severa panije i izolacija granice s Francuskom. U Madridu legalna vlada nije imala nikakvu vlast. Komunistika partija smatra da e borba biti vrlo duga, tako da stvara svoje jedinice. Stvorena Peta regimenta je strogo disciplinovana vojska s glavnim tabom, svojim listom i kulturnom sekcijom. Politiki komesar Pete regimente je Vitorio Vidali, poznat kao komandant Karlos, Italijan koji se pridruio borbi panskog naroda. Franko otvoreno trai pomo od Hitlera i Musolinija za prebacivanje svoje vojske iz Afrike. Hitler obeava svu pomo. Trideset prvog jula stiu prvi nemaki avioni, a ubrzo i italijanski. Berlin i Rim stalno istiu da su dogaaji u paniji unutranje pitanje i da se radi o krstakom ratu protiv opasnosti od meunarodnog komunizma. Govorei da je republikanska flota sastavljena od gusarskih brodova Franko trai da se ona povue iz Tangera. Francuzi i Englezi su to prihvatili. To je bio poetak politike nemeanja koja e odigrati jednu od presudnih uloga u panskom graanskom ratu. Krajem jula su Francuzi, pod pritiskom Engleza i Nemaca, objavili da se Francuska nee meati u unutranje stvari panije. A odmah zatim su odbili da isporue oruje panskoj republici. I dok su Francuzi neutralni, Nemci alju pomo pobunjenicima. Dobrovoljci iz raznih zemalja poinju da pristiu u paniju. Sovjetski sindikati su 3. avgusta izjavili da e radnici Sovjetskog Saveza pomoi panskim radnicima. SAD su zvanino neutralne, ali njena kompanija Texas oil upuuje tankere nafte pobunjenicima. III SUKOB SE PROIRUJE Kada je Gibraltar bio pod kontrolom, Franko je mogao nesmetano da prebacuje trupe. Vazduni most, koji je uspostavljen uz pomo Nemake i Italije, bio je presudan za ove operacije. Do 1. oktobra 1936. g. iz Afrike je prebaeno oko 18.000 vojnika. Prelazak Frankove vojske iz Afrike, uz pomo Nemaca i Italijana, je strateki poen za Franka. Pobunjenika vojska se deli u tri kolone uz portugalsku granicu, ka severu i ka Madridu. Sedite pobunjnike vojske je Sevilja. Obrazuje se nova republikanska vlada na elu sa Largom Kabaljerom (socijalista). Prvu put u istoriji panije na vlasti je radnika klasa.

etrnaestog avgusta pobunjenici su prodrli u Badahos. Pokolj je trajao celu no. Pokolj je imao takve razmere da su rtve, usled nedostatka vremena da se zakopaju, bacane na ogromnu lomau. Dvadeset osmog avgusta je 28 drava potpisalo sporazum o nemeanju u dogaaje u paniji. No to ne sputava diktatora Salazara da iz Portugala u svemu pomae pobunu. Izbijaju trajkovi i demonstracije radnika u Parizu gde se trai solidarnost sa panskom republikom. Kominterna je pozvala Socijalistiku internacionalu i meunarodne sindikalne federacije na zajedniku akciju, ali su ovi to odbili, zalaui se za politiku neutralnosti. Sovjetski sindikat je po fabrikama sakupio 2 miliona dolara solidarne pomoi. Meunarodni komitet pisaca (id, Aragon, Nizan, Malro...) upuuju apel solidarnosti sa panskom republikom. U Barseloni, pod komandom komuniste Hansa Bajmlera, organizovana je nemaka jedinica Telman, a odmah zatim poljska jedinica i francusko-belgijska. Republika panija je sa Sovjetskim Savezom avgusta meseca razmenila ambasadore. Tada je po prvi put bombardovan Madrid. Republikanska vlada nema dovoljno sredstava i autoriteta da bi rukovodila odbranom. Svako se u republikanskoj vojsci podvrgava svojoj politikoj organizaciji. Komunisti u svom listu Mundo obrero trae formiranje jedinstvene narodne armije s jedinstvenom komandom i jedinstvenom disciplinom. Socijalisti i anarhisti su protiv militarizacije milicije. Faistima uspeva da organizuju pobunu u zatvoru u Madridu. To izaziva revolt u narodu koji trai lin i osvetu zbog pokolja u Badahosu. Vlada jedva uspeva da sprei lin. Pred formiranim prekim sudovima doneseno je nekoliko smrtnih kazni. Porazi na frontu su iziskivali formiranje nove vlade. Komunisti i baskijski nacionalisti su pristali da uu u vladu Larga Kabaljera, to nailazi na veliku podrku naroda. Na severu su pobunjenici uspeli da ostvare znaajne rezultate. Narod masovno prelazi granicu. U San Sebastijanu od 85.000 stanovnika 30.000 je prelo granicu. Vlada 30. septembra prihvata vojno organizovanje milicije. Jedan deo anarhista je spreman da prihvati sadrinu rada dravnih organizacija. Portugal je i dalje mostobran za slanje pomoi pobunjenicima. Dok traje Generalna skuptina Drutva naroda, stiu prvi tenkovi za Franka. U odbrani Toleda disciplina vojske je slaba. Pripadnici CNT su napustili poloaje. Dvedeset osmog septembra je pao Toledo. Ulaze bande koje streljaju i bolesne. Franko se pobedonosno pojavljuje u Toledu. Franku je dodeljena komanda nad svim pobunjenikim snagama. Dobija titulu generalisimusa. Prvog oktobra je donesen dekret kojim je Franko imenovan efom drave. Za svoje sedite je odabrao Salamanku. Prvog oktobra je Largo Kabaljero sazvao Kortes koji je usvojio autonomiju Baskije, i formirana je prva baskijska vlada u Bilbau. Mladi Predsednik Hose Antonio Agire je poloio zakletvu u Gernici, kraj stoletnog stabla, simbola baskijske slobode.

I u Kataloniji se formira autonomna vlada u kojoj su zastupljeni i anarhisti iz CNT. Asturija je u izolaciji i ima izvesnu autonomiju. U njenoj vladi su komunisti i socijalsiti. U Aragoni veunu ine pripadnici CNT koji se zalau za kolektivizaciju sela. Jedino se u Baskiji propoveda sloboda veroisposvesti, dok u drugim pokrajinama vlada veliko neprijalteljstvo prema crkvi. Zatvaraju se mnoge crkve. U oktobru poinje pobunjeniko napredovanje i okruenje Madrida. U Madridu se organizuje utvrivanje, ospkrba i evakuacija stanovnitva. Vlada razmilja da svoje sedite premesti iz Madrida. Dvadeset osmog oktobra stiu prvi tenkovi iz Sovjetskog Saveza. Staljin u pismu Hose Dijazu poruuje: Pruajui pomo revolucionarnim masama panije, radnici Sovjetskog Saveza vre samo svoju dunost. Njima je jasno da osloboenje panije od tlaenja faistikih reakcionara nije iskljuivo pitanje panaca, ve zajednika stvar celokupnog naprednog i progresivnog oveanstva. Tokom rata, u paniji je bilo 557 sovjetskih vojnih instruktora. Krajem septembra je u Parizu italijanski komunista ulio ereti zapoeo formiranje dobrovoljaca slobode. Prvih 500 dobrovoljaca je stiglo 14. oktobra. Vlada ih prima rezervisano i trai da budu potinjeni njenoj komandi. Ipak, 22. oktobra vlada daje odobrenje za formiranje internacionalnih brigada. Za nekoliko dana je ve bilo 3.500 interbrigadista. Formiraju se bataljoni: Garibaldi (italijanski), Pariska komuna (francuskobelgijski), Edgar Andere (nemako-austrijski), Dombrovski (poljski)... IV BITKA ZA MADRID Nastavljeno je svakodnevno bombardovanje Madrida. Predsednik Republike Asanja je pristao na formiranje Kabaljerove vlade uz uee anarhista iz CNT. Vlada je svoj tab premestila iz Madrida u Valensiju. Po prvi puit se na nebu pojavljuju sovjetski avioni. Nemci uzvraju jo veom pomoi Franku. Nemake snage su potpuno nezavisne i podreene su nemakoj komandi. Zbog tekih borbi 7. novembra Savet za odbranu je preuzeo sve u svoje ruke. Osmi novembar je bio dan D. Republikanci su unapred znali za napad, i pre nego to su frankisti krenuli, izvrili su artiljeriski napad. U to vreme XI internacionalna brigada po komandom generala Klebera i politikog komesara Di Vitoria defilovala je ulicama Madrida proslavljajui godinjicu Oktobarske revolucije. Devetog novembra su faisti prodrli u Univerzitetski grad. List Ariba, u kome je izveteno o padu Madrida, ve je bio tampan. General Mol je istog dana preuzeo komandu nad snagama frankista. Stigao je i anarhosindikalni lider Duruti da pomogne u odbrani Madrida. Dolazi do napada italijanskih tenkova. Mornar Antonio Kol je puzei ispod tenkova uspeo da uniti pet tenkova pre nego to je poginuo. On je time doprineo da se osujeti prodor italijanskih tenkova u grad. Bataljon Omladinskog fronta pokazuje zavidnu hrabrost. On je pod rukovodstvom devetnaestogodinjeg Eduarda Garsije, najmlaeg republikanskog komandanta. Falangisti uspevaju da prodru na sektoru kod Durutija, ali taj sektor odmah pojaavaju internacionalisti. Vode se borbe za svaku kuu. Univerzitetski grad ostae dve i po godine podeljen na dva dela: faisti na jednoj, republikanci na drugoj strani.

Krajem novembra se pojaava bombardovanje Madrida. Koriste se bombe od 500 kilograma. Dvadesetog novembra hrabro gine Duruti. Pao je i Emilijano Baral, jedan od najveih panskih vajara. Preko 200.000 stanovnika je ve bilo napustilo Madrid. Komitet za nemeanje zaseda u Londonu, ali ponovo bez konkretnih rezultata. Osamnaestog novembra Hitler i Musolini su priznali Frankovu huntu kao legalnu vladu panije. Franko to odmah koristi i blokira luke, pretei da e potopiti svaki strani brod koji prenosi pomo republikancima. Kabaljero u Valensiji organizuje narodnu miliciju koja treba da preraste u pravu republikansku vojsku. Istovremeno se pokree i agrarna reforma. Posle priznavanja Frankove hunte kao legitimne vlade dolaze faistiki dobrovoljci 14.700 italijanskih vojnika i 2.000 strunjaka, 6.500 nemakih vojnika, 15.000 portugalskih dobrovoljaca, nekoliko stotina Rumuna iz Gvozdene garde, 96 ruskih belogardejaca. S druge strane je 50.000 internacionalista. etrnaestog decembra je potopljen Komsomol, sovjetski brod s ratnim materijalom. etvrtog januara 1937. potpisan je italijansko-engleski sporazum. Englezi su priznali aneksiju Etiopije. Spreava se dalje regrutovanje interbrigadista na engleskoj i francuskoj teritoriji, dok SAD uvode embargo na oruje za republikance. Zapoinje druga faza bitke za Madrid. Bataljon Telman biva dva puta opkoljen. Od 400 boraca preivelo je 32. Koriste se najbolje Frankove trupe, uz korienje tenkova i bacaa plamena. Meutim, linija fronta se ponovo stabilizovala. Zapoinje i bitka za Malagu. Republikanci oskudevaju u odei i nose letnje uniforme. Republikanci pripremaju ofanzivu na sektoru Harame, ali se ona stalno odlae zbog loe organizacije. Sve vea su neslaganja u republikanskoj vojci. Anarhisti se zalau za stvaranje revolucionarne vojske, dok je veina za obaveznu vojnu slubu. Javljaju se problemi i sa katalonskom vladom. Osmog februara Italijani su uli u Malagu. Zapoinje ubijanje bez suenja. ene i deca se upuuju u zbegove zamrznutim putevima, dok ih gaaju topovi s flote faista. Kortes se sastao 1. febrara u Valensiji. Kabaljero: Ni od koga ne traim da napusti svoju ideologiju, ali preklinjem partije i sindikalne organizacije da uspostave primirje i da se ujedine s jednim ciljem da se dobije rat". Vlada trai saradnju i sa Engleskom i Francuskom, ali se one ne obaziru na te zahteve. V BITKA KOD HARAME I GVADALAHARE Pad Malage se poklapa sa novom ofanzivom faista u dolini Harame, upravo na sektoru na kom je Kabaljero ve nekoliko puta odlagao ofanzivu. Do tada nije voena bitka s takvom estinom. U vazduhu se nalazi odjednom na stotine aviona. Gubici na obe strane su preko 40.000 vojnika. Bitka se zavrila bez pobednika, ali u stratekom smislu je to bila pobeda republikanaca, jer je oteano opkoljavanje Madrida.

U Asturiji oivljava front i u ofanzivi su republikanci stigli do predgraa Ovijeda. Zbog stalnih sukoba u vojsci Kabaljero je poeo da smenjuje komandante i postavlja na kljuna mesta ljude od svog poverenja. Donosi odluku da oficir-neprofesionalac ne moe da ima vei in od majora. Rasputa se i Savet odbrane Madrida. Bitkom kod Gvadalahare zavreno je opkoljavanje Madrida. Bitka je zapoela 8. marta. Zbog ozbiljnosti situacije upuuju se najbolje republikanske jedinice na front. Radio u Salamanki je ve najavio pad crvenog glavnog grada. Upravo u noi izmeu 9. i 10. marta poela su da pristiu prva republikanska pojaanja. Trideset hiljada republikanaca je spremno da zaustavi ofanzivu faista. Osmanestog marta, po kii i niskoj temperaturi, izvren je juri republikanaca. Generali Roho i Mijaha su te noi dobili izvetaj o pobedi. Neprijatelj je razbijen na celoj liniji fronta. Povlaenje se pretvorilo u bekstvo italijanskih trupa. Franko eli da osvoji Bilbao, kako bi se dokopao gusto naseljene oblasti bogate rudama. General Mol je dobio nareenje da zauzme ovu oblast, ali su se Baski uporno branili i zaustavili ga sredinom aprila. Nemaka aviacija je izvrila bombardovanje Gernike, svetog mesta Baskijaca. Dvadest estog aprila legija Kondor je izvrila napad zapaljivim bombama na civilno stanovnitvo Gernike. Bilo je 1654 mrtvih i 889 ranjenih. Devetnaestog aprila su se sve falangistike partije ujedinile pod vrhovnom komandom efa drave. To je bilo jedinstvo konzervativnih marioneta, crkvene hijerarhije i vojnike kaste. U Barseloni izbijaju nemiri. Anarhisti i POUM (trockisti), teei proleterskoj revoluciji, otkazuju poslunost s ciljem razbijanja Narodnog fronta. Predsednik Asanja je faktiki pod opsadom. Poinju borbe izmeu pobunjenih i pristalica Narodnog fronta. CNT je na kraju pozvala lanstvo da se uspostavi normalno stanje. U sukobima je bilo 400 mrtvih i 2.000 ranjenih. Kada se vlada ponovo sastala izbijaju opet neslaganja. Izmeu ostalog, komunisti trae da se zbog dogaaja u Barseloni raspusti POUM. Kabaljero se suprotstavio komunistima koji su napustili sednicu. Asanja ponovo ukazuje poverenje Kabaljeru, ali on vie nije mogao sastaviti vladu. Vladu formira Huan Negrin, profesor medicinskog fakulteta, socijalista. UGT i CNT su van vlade, ali CNT nudi pomo Negrinu. Nemaki brodovi bombarduju pansku obalu. Prijeto, socijalista, trai da se bombarduju nemaki brodovi, ali se sve zavrilo diplomatskim prostestom. Odravaju se sastanci Socijalistike internacionale i Kominterne, ali Socijalistika internacionala bojkotuje svaku pomo republikancima. U junu gine u avionskoj nesrei Frankov general Mol. Pao je i maarski pisac Mata Zalk legendarni general Luka. VI BILBAO, BRUNETE, BELITE Dogaaji u Barseloni su ostavili traga na republikansku vojsku. Osmanaestog juna se naputa Bilbao i putaju svi politiki zatvorenici. To je poraz ne samo na vojnom planu, nego i na politikom i ekonomskom. Ujedno je to i kraj slobode Baska. Njihov jezik je zvanino zabranjen, a svaka tenja ka autonomiji ugaena.

panski biskupi su uputili pastirsko pismo biskupima celog sveta u kome se Frankov pokret naziva velikom porodicom u kojoj graani postiu svoj puni razvoj. Vatikan je i zvanino priznao Frankovu vladu. Ofanziva republikanske vojske se preduzima kod Brunete da bi se neprijatelj udaljio od Madrida i zadralo njegovo napredovanje na severu. Komandant republikanskih trupa je general Roha koji raspolae sa 50.000 vojnika, 100 tenkova, 150 aviona, 136 topova. Izmeu 5. i 6. jula pod komandom pukovnika Listera izvren je proboj fronta. Posle 7 dana borbi dolazi do stabilizacije fronta. Dva sovjetska pilota su po prvi put u istoriji vazduhoplovstva nou napali lovcima bombardere i uspeli da obore po jedan bombarder. Kontarofanziva frankista zapoinje 18. jula sa 50.000 vojnika i 20.000 topova. Dvadeset etvrtog jula franskisti su ponovo zauzeli Brunetu. Front se stabilizovao i tako je ostalo do 1939. godine. Svetski kongres pisaca se simbolino odrava u Madridu, a njegova zavrna sednica je u Parizu. U Madridu su Hemingvej, Ilja Erenburg, Andre Malro. panski pisci daju kolektivnu izjavu u kojoj stoji da je osloboenje savremene civilizacije od kapitalizma misija humanizma naeg vremena. U Parizu su i Luj Aragon, Hajnrih Man, Pablo Neruda, Ervin Ki, Aleksej Tolstoj i drugi pisci koji daju podrku panskoj republici. Republikanska vlada se suoava s problemima organizovanja vojske, etve poljoprivrednih proizvoda, javnog reda, finasija... esnaestog juna je odlueno da se raspusti POUM i uhapse njegovi rukovodioci koji su protiv republikanske vlade. Tom prilikom je nestao Andreas Nin trockistiki rukovodilac, za ta su trockisti optuivali sovjetsku obavetajnu slubu. U Aragonu su mnoge anarhistike jedinice odbile da budu pretvorene u republikanske jedinice. Savet Aragona je zbog toga rasputen. Socijalisti i komunisti su za jedinstveni nastup. Na teritoriji koju kontroliu falangisti stvara se gerislki pokret. U okolini Estramdure 200300 gerilaca operie krijui se po umama. Izvode akcije veto i disciplinovano. Meta su vozovi i mostovi, uz zauzimanje rudnika. Ubrzo dolazi do pada Santadera. U njega su ule italijanske jedinice. Tri baskijska bataljona su se predala Italijanima ne elei vie da se bore. Na aragonskom frontu republikanci preduzimaju ofanzivu kako bi pomogli severu. Stvara se brea u frontu falangista i otvara se mogunost zauzimanja Saragose. Belite je prava tvrava od cementa i gvoa. U njeno zauzimanje se ilo kuu po kuu, runim bombama. Zarobljeno je 500 vojnika i znatan deo vojnog materijala. U Asturiji se republikanci bore prsa u prsa s neprijateljem, prelazei u napad ak i kad ih neprijatelj zasipa bombama. Frankisti su preduzeli novu ofanzivu, ali se i ta razbila o asturski otpor. Komitet za nemeanje je dobio zadatak da kontrolie luke i pone kontrolu povlaenja stranih trupa iz panije. Tokom leta 1937. italijanske podmornice su torpedovale mnoge brodove stranih zemalja koji su plovili ka republikanskim lukama. Nijomskim sporazumom je ovlaena francuska i engleska flota da napadaju sumnjive podmornice, ali odmah zatim je pozvana i Musolinijeva vlada da se i njena flota pridrui u patroliranju Sredozemljem.

U Drutvu naroda govori Negrin koji trai da se prizna da je panija rtva agresije, da se svi strani borci povuku, da se mere bezbednosti na Mediteranu proire na celu paniju, da republikanska vlada moe slobodno nabavljati ratni materijal. Za njegov predlog su glasali samo Sovjetski Savez i Meksiko. VII PAD ASTURIJE I TEREULSKA BITKA Prvog oktobra 1937. se sastao Kortes i dato je poverenje Negrinovoj vladi. Vlada je 31. oktobra prela u Barselonu. Komunistika partija je novembra 1937. brojala 300.000 lanova to je bilo tri puta vie nego godinu dana ranije. Franko stalno istie da pristaje samo na bezuslovnu kapitulaciju republikanaca. Nemaka avijacija bombarduje luku Hihon da bi spreila dotur materijala republikancima. Dvadeset hiljada civila naputa grad. Frankova flota je istovremeno sa bombardovanjem Hihona preduzela i blokadu luke. Niko se sa strane ne usuuje da prihvati civile. Dvadeset prvog oktobra Frankove trupe su ule u grad. Na hiljade ljudi je pobeglo u planine. Gerilski pokret je nakon toga trajao pune dve godine. Padom Hihona likvidiran je severni front. Posle pada Asturije imenovan je zvanini engleski savetnik kod Franka. Japan priznaje Franka, a zatim i Maarska. Franko smatra da je dolo vreme da krene na Madrid. Republikanci su odluili da ne prepuste inicijativu Franku. etrnaestog decembra na temperaturi ispod nule krenuli su republikanski borci u pravcu Tereula. Uli su u grad, ali povlaenje jedinica republikanske vojske sa ostalog dela fronta, da bi se izvela ova operacija, odrazie se kasnije na celokupnu vojnu situaciju. Tereul je sada Franko mogao da zauzme samo frontalnim napadom. Za kontraofanzivu Franko je angaovao 125 hiljada vojnika. Front je probijen. Po prvi put su se na nebu pojavile nemake tuke. Dvadesetog februara republikanske jedinice su bile opkoljene. Gazei reku Turiju republikanci su uspeli bombama sebi da otvore prolaz. Predsednik engleske vlade Idn podnosi ostavku, to daje prostor za sklapanje italijanskoengleskog sporazuma. Italijani su obeali da e se povui na kraju rata iz panije i da nemaju nikakvih teritorijalnih pretenzija. VIII PAD ISTONOG FRONTA Demoralizacija u republikanskoj vladi je sve vea. Sam Prijeto pomilja na kompromis. alje svoje emisare na sve strane, to izaziva zategnutost s komunistima. Franko preduzima ofanzivu na aragonskom frontu. Njegova namera je da pocepa republikansku teritoriju na dva dela. U republikanskoj komandi vlada zbrka. Franko raspolae sa 110.000 vojnika prema 30.000 republikanaca. Trinaestog marta Asturija je prestala da postoji i pripojena je Treem rajhu poto su je okupirali Hitlerovci. Pod izgovorom da su komunisti jedina opasnost za Evropu vlade bojkotuju republikance. Prijeto predvia katastrofu u aprilu: Granice e nam biti zatvorene bajonetima. Na prste e se izbrojati panci koji e uspeti da dou do nje. Francuska pod vladom Leona Bluma poinje da alje oruje republikancima.

Prijeto je sasvim demoralisan, a i Predsednik Asanja. U Barseloni je ve 1.300 mrtvih i preko 2.000 ranjenih od vazdunih napada. Nemaki ambasador izjavljuje: Crvena vlada koristi ogorenost koji izazivaju napadi iz vazduha da bi ponovo oivela duh otpora i portvovanost naroda... Dokazi da bombardovanja nisu stvarno demoralisala civilno stanovnitvo jeste injenica da mnogobrojni ranjenici, dok ih nosilima prenose u bolnice, diui pesnice i psujui, bodre civile da i dalje istraju u otporu. Za vreme sednice vlade u Barseloni 16. marta izbijaju demonstracije koju su orgnaizovali KP, CNT, UGT i JSO traei smenu defetistike vlade. Prijeto optuuje Negrina da je okrenuo komuniste protiv njega. Na frontu je sve tee. Negrin trai od Francuza otvaranje granice. Nova vlada je formirana 6. aprila. Predsednik i ministar odbrane je Negrin, socijalista. Dolazi do povratka anarhista u vladu. To je bila ratna vlada. U Francuskoj umesto Bluma na elu vlade je Daladje, to je jo nepovoljnije za republikance. Zapoinju pripreme za bitku na Ebru. U Kataloniji je obrazovana vojska sa Ebra. U sluaju da doe do presecanja republikanske teritorije Madrid i Valensija bi se morali snadbevati s mora. emberlen je u u ime engleske vlade aprila meseca potpisao sporazum s Musolinijem. Francuzi jo sede na dve stolice. IX BITKA NA EBRU Prvog maja Negrin daje izjavu u trinaest taaka za zakljuenje mira u kojima stoji: potpuna nezavisnost panije, evakuacija svih stranih trupa, poredak zasnovan na demokratskim principima, potovanje autonomija, agrarna reforma, opta emnestija itd. U takama preovlauje antisektaki stav i politika nacionalnog jedinstva. Englezi vre pritisak na Francuze da zatvore granicu s panijom. Za napad na Valensiju Franko angauje 130.000 vojnika, 600 artiljerijskih orua i 400 aviona. Republikanci su raspolagali sa 100.000 vojnika, 200 topova i 180 aviona. Komitet za nemeanje usvaja plan o povlaenju svih dobrovoljaca. Berlin i Rim su za odlaganje ovog plana kako bi dobili u vremenu. U Frankovoj zoni je trostruko vie stranaca. Internacionalisti vie nisu predstavljali onakvu snagu kao na poetku rata. Evropske vlade su ve u leto 1938. smatrale da je panska republika ve likvidirana. Oko Valensije se vode estoke borbe. Franko je odstupio izgubivi 15.000 vojnika. Republikanci planiraju razbijanje frankistikog fronta na Ebru. Inenjerija neumorno gradi mostove za prebacivanje preko reke. Bitka na Ebru je pokazala da kraj rata nije tako blizu, pa su se mnogi uplaili od izbijanja ireg sukoba u Evropi. Teka ekonomska situacija pogaa obe zaraene strane. Raste nepoverenje prema komunistima kod ostalih republikanaca. General Roho: Borba protiv komunista koje su ve odavno vodile partije surevnjive zbog njihove prevlasti u vojsci, poprimila je sve gore oblike, dok se nije pretvorila u klevetanje".

U avgustu Franko ponovo napada na Ebru. Veliki su gubici kod republikanaca, ali su ipak odrali front. Nadmo falangista u vazduhu je apsolutna uz stalnu upotrebu tuka. Do oktobra front na Ebru nije bio probijen. U Drutvu naroda Negrin izjavljuje da je njegova vlada donela jednostranu odluku o hitnom povlaenju svih dobrovoljuaca iz republikanske vojske. Ta odluka je bila iznuena, jer je interbrigadista bilo 12.000 to sutinski nije naruavalo ravnoteu. Negrin je ovim potezom istovremeno eleo da se vlada priblii Englezima i Francuzima. Formiran je komitet za nadgledanje povlaenja. I Franko pristaje da povue 10.000 stranih vojnika, ali on je imao ukupno 44.000 stranaca. Minhenski sporazum, koji je potpisao emberlen, Franko shvata kao pobedu. Tim sporazumom je rtvovana ehoslovaka, demokratija u paniji i jo vie je izolovan Sovjetski Savez. Prvog oktobra odrava se sednica Kortesa. Baskijci, Katalonci i mnogi drugi trae kapitulaciju. Negrin trai apsolutno poverenje ili usvajanje ostavke. Dobio je poverenje, jer nije bilo izbora dok traje bitka na Ebru. X PAD KATALONIJE Na Ebru se vodi rovovska borba za svaki breuljak. Zbog problema na frontu Hitler i Musolini obnavljaju pomo u ratnom materijalu Frankovoj vojci. Time je Komitet za nemeanje faktiki lividiran. Republikanska vlada sprovodi plan o jednostranom povlaenju interbrigadista. Dvadeset osmog oktobra je sveani defile u Madridu. Narod je izaao sa cveem da isprati interbrigadiste. Na tribinama su: Negrin, general Roho, pukovnik Lister, Dolores Ibaruri, Santjago Kariljo, pesnik Antonio Maado i drugi. Drugog novembra zapoinju novi napadi falangista. Poinje povlaenje republikanskih jedinica sa Ebra. General Roho priprema odbranu Katalonije. Pod orujem je 220.000 vojnika od ega je 140.000 u regularnim jedinicama. Meutim, za odbranu nisu izvrene dovoljne pripreme. Napad je silovit uz uee nemake i italijanske aviacije. Emisari su hitno poslati u Sovjetski Savaz za pomo. Trai se 250 aviona i isto toliko tenkova. Sovjeti su odobrili pomo. Prvi sovjetski brodovi dolaze u Bordo, ali Daladjeova vlada je odobrila isporuku vojnog materijala tek kad je Barselona pala. Front se faktiki svuda raspada. U prvoj nedelji januara 1939. g. republikanci su u Kataloniji imali samo 90.000 vojnika. Na jedan republikanski top je dolazilo 6 topova falangista. Od petnaestog janura situacija postaje beznadena. Barselona se stalno bombarduje. Na ulicama su kolone izbeglica. Ruzvelt priznaje u Kongresu SAD da su pogreili to su uveli embargo na oruje za republikance. Dvadeset drugog januara 1939. republikanska vlada je donela odluku o evakuaciji dravnih organa iz Barselone. Italijani prodiru tenkovima. Narod je u metrou. Strahovalo se od ulinih borbi do kojih nije dolo. Faistiki simpatizeri izlaze na ulice da pozdrave Frankovu vojsku. Gotovo 500.000 stanovnika naputa grad i upuuje se ka severu. Francuzi su zatvorili granicu. Zaleenim drumovima i stazama stanovnitvo dolazi do logora za smetaj. icom okrueni, pod vedrim nebom, nedelju dana su bili bez vode i hrane. Tridesetog januara neki ministri u Negrinovoj vladi misle da je osnovno organizovati evakuaciju, dok su drugi za nastavak otpora. Negrin trai od Francuza i Engleza garancije da nee biti represalija.

Posle pada Barselone sve je vie onih koji zagovaraju predaju. Negrin 19. januara proglaava ratno stanje. Vlast je koncentrisana u rukama vojnih komandanata. Pukovnik Kasado ovo koristi da u Madridu zabrani komunistiki Mundo obrero u kome je napadnut Largo Kabaljero zbog naputanja panije i pozivan narod za nastavak borbe. Socijalisti su protiv nastavka borbe. Predsednik Asanja odlazi u Pariz u pansku ambasadu. Negrin pristaje da se on preda, ali pod uslovom da, po okonanju rata, bude jedina rtva koja e biti izloena represalijama. Osmog februara je nareeno republikanskoj vojsci da se povlai ka graninim prelazima. Poele su diplomatske igre Engleza i Francuza kako da i faktiki priznaju Frankovu vladu. Franko se priprema za napad na Madrid. Donosi zakon o odgovornostima, koji se jasno sugerie da nee biti pregovora i garancija za republikanske borce. XI KRAJ RATA Poetkom 1939. g. jedina dilema je otpor ili predaja. Negrinovi predlozi o asnom miru ne nailaze na odgovor kod Francuza. Republika raspolae sa 50.000 vojnika i 10 miliona stanovnika. Vlada poziva Asanju nazad, ali ovaj to odbija. Kasado otvoreno deluje protiv vlade. Politika otpora je bila nerealna, ali uloga morala je bila jo vrlo bitna, i postojala je relna mogunost organizovanja gerile na godinu-dve. Negrin je verovao u skori sukob na evropskom tlu, to bi iz osnova promenilo situaciju u korist republikanaca. Politiku otpora su podrali jedino komunisti. Kasado se dogovara sa rukovodiocima CNT i istovremeno vodi pregovore s Englezima. Svuda se iri antikomunizam. Komunistika partija 23. februara upuuje apel za nastavak otpora. Negrin izjavljuje da otpor nema alternativu. Engleska i Francuska su priznale Frankovu vladu. Asanja je dao ostavku. Dva dana kasnije Kasado je izvrio dravni udar, s obrazloenjem da Franko nee da pregovara s vladom ve s vojnicima. Izbija pobuna i u Kartaheni. Flota daje Negrinu rok od 24 asa da okona rat. Pobuna je uguena, ali je flota ve otplovila u Francusku, gde su je sekvestrirali Francuzi i kasnije je predali Franku. Negrin apeluje na Kasada i ostale da ne pogoravaju situaciju, ali sve je uzalud. Vlada zatim odluuje da napusti paniju. Kasadov udar je izazvao pravi haos. Poinju krvavi sukobi. Kasado predlae preventivne mere protiv KP i njenih simpatizera. Neki oficiri osuuju udar i kreu ka Madridu. Kasado je neke streljao, a neke je predao falangistima koji su ih kasnije, takoe, streljali. U sukobima je 2.000 ljudi izgubilo ivote. Sada svi ele kraj rata. Savet za odbranu trai kraj rata i da se ne sprovode represije. Franko trai bezuslovnu predaju. Generali poput Eskobara, koji su ostali do kraja na poloajima, streljani su. Dvadeset osmog marta Kasado je krenuo za Valensiju, a Madrid je kapitulitarao. Vojnici su napustili front. Kasado se ukrcao na brod i otplovio za Englesku. Tridesetog marta u Alikanteu 15.000 ljudi eka brodove. Tu kinu no su proveli na otvorenom, a zatim su odvedeni u koncentracione logore. Uzroci sloma panske republike su:

vojna nadmo faistikih snaga koja se ogledala u podrci koju su obezbedile Nemaka i Italija; politika nemeanja koju su sprovodile Engleska, Francuska i SAD; nejedinstvo u republikanskom frontu i nesposobnost da se izgradi politika jedinstvenog fronta; nedoraslost rukovodilaca panske republike istorijskom trenutku.

Rat na frontovima je bio zavren, ali nasilje jo dugo nije prestalo. Doao je mir, pisae pesnik Rafael Alberti, a u polju je neprestano krvarila maslina.

KINESKA REVOLUCIJA
I TRADICIONALNA KINA Kineska revolucija je bila dugotrajni proces koji je tokom skoro jednog veka zahvatio sve aspekte ivota u zemlji. Na pleima kineskih revolucionara je stajala hiljadugodinja kineska drava i njena istorija. Na kraju XIX veka svi problemi koje je rukovodea klasa uspevala vekovima da odloi, snano su eksplodirali pred naletom zapadnih kapitalistikih drava. Iz sloma kineskog drutva, koje je zapadni imperijalizam bez mislosti guio, pojavile su se nove snage za koje je revolucija bila radikalni raskid sa starim drutvenim poretkom. Kineska civilizacija je nastala kolektivnim radom ljudi iz ravnice ute reke. Pojedinac, nemoan pred prirodom, jedino je kolektivnim radom mogao da opstane. Zato je baza jedinstva kineske civilizacije zajednica rada, poljoprivrednog rada. Ove seoske zajednice iste drutvene fizionomije, vremenom i istih etnikih obeleja, asimiluju sve u jedinstvo kineskog naroda. Upravljati tako ogromnim drutveno-privrednim biem mogla je jedino klasa inovnika. Koncepcija saglasnosti unutar kineskog drutvenog bia je proizilazila iz prihvatanja niza jasnih potreba. Da bi se omoguila saglasnost izmeu inovnika, veleposednika i seljatva postojale su povlastice u naturi. Bilo je ukorenjeno miljenje da zadaci pred kineskim drutvom nisu u interesu vladajue klase, ve da proizilaze iz tradicije i interesa svih. Kina je imala konkretan instrument da preobrazi jednu civilizaciju u naciju, da ostvari jedinstvo Kineza i kineske zemlje. Privatizacija i irenje obradivih povrina zemlje u korist inovnika napravila je poremeaj u saglasnosti to dovodi do stalnih i irokih pobuna seljatva. irenje privatnog vlasnitva identifikovalo je porodicu sa proizvodnim preduzeem organizovanim na hijerarhijskim odnosima. Kina je svojim jedinstvom apsorbovala i unitavala sve neprijatelje, ali nije uspela da se odupre imperijalizmu. II IMPERIJALISTIKA INVAZIJA Poetkom XIX veka, zapadni kapitalizam je otpoeo invaziju Kine ilegalnom trgovinom opijumom, pri emu su izvlaili srebro, aj, svilu i ostalu robu iz Kine. Rusija ima dobre odnose s Kinom, jer tek zapoinje sporo osvajanje Sibira. Meutim, kasnije su i njeni apetiti porasli. Englezi trae kineske luke za slobodnu trgovinu. Kinezi to odbijaju, to dovodi do Opijumskog rata. Mirovnim ugovorom u Nankingu 1842. Kinezi su morali Englezima da plate ne samo odtetu, ve i da dozvole penetraciju engleskog kapitala (otvaranje luka, ustupanje Hong Konga, ukidanje carinske zatite kineskog trita).

Na kineskom selu izbija pobuna Taj-Pinga. Veliki revolucionarni talas je uzdrmao osnove tradicionalnog kineskog drutva. Pokret zagovara konfiskaciju zemlje, ravnopravnost ena i ima snanu elju da raskine s tradicijom. To dovodi do sprege visoko obrazovane birokratije u dravnom aparatu i neobrazovane, brutalne klike sitnih velikaa i seoske mafije. Pokret Taj-Pinga je bio ogranien, jer nije znao kako da izvri podelu zemlje, kako da formira administrativni aparat, nije se proirio na sever Kine, nije obuhvatio manjinske narode, a patio je i od unutranjih sukoba. Nastupila je surova represija u kojoj je pobijeno desetine miliona seljaka. ak i posle 1949. zone koje su preivele Taj-Ping bile su slabo naseljene. Voa pobune Hung Siu uan, uitelj, ubio se pred svojim pristalicama. Mnoge pristalice pokreta su iz religioznih pobuda izvrili samoubistva. Za dui period je unitena nada da se ita moe promeniti. Taj-Ping je bila poslednja tradicionalna narodna pobuna. Nju su iskoristile zapadne sile da bi prodrle u Kinu. Time je bila naruena vekovna ravnotea kineskog drutva. III POKUAJ REFORMI" Posle krvavog uguenja pobune Taj-Ping kineska rukovodea klasa se uzalud trudila da ponovo uspostavi ravnoteu uklapanja stranih hipoteka u tradicionalni drutveni sistem birokratskog carstva. Posle Francuske i Japan je otpoeo novi rat protiv Kine i nametnuo joj jedan od najteih ugovora. Zategnutost izmeu Kineza i stranaca se stalno poveavala. Bokseri su 1900. napali predstavnitva imperijalsitikih zemalja u Pekingu. Intervenisalo je osam sila, opljakavi Peking. Carska Kina se u takvim uslovima modernizuje naoruavajui se sa Zapada, a istovremeno koi razvoj svoje buroazije, razvijajui birokratski kapitalizam. Japanci su dobili pravo da osnivaju sopstvena preduzea na kineskoj teritoriji. SAD se zalau za politiku otvorenih vrata jednaka prava svih sila nazavisno od postojeih sfera uticaja, kako bi se time izborile za ravnoteu. Mandurska dinastija se zalae za reforme, da bi se izborila za veu samostalnost Kine. Kang Ju Vej je vodea linost modernog tehnokratizama. Propagira ideje humanizma i utopijskog socijalizma. Modernisti su podrani od cara. Meutim, u nastalim previranjima modernisti su pobijeni, a car je morao u izgnanstvo. Time je pokuaj reformi propao. Protokolom iz 1901. godine Kina je faktiki izgubila nezavisnost, i samo su suprotnosti izmeu imperijalista ouvale formalnu nezavisnost Kine. Kini je time bio zatvoren put sopstvene modernizacije. Poetkom XX veka sruena je dominantna pozicija centralnog carstva. IV KLICE REVOLUCIONARNIH PROMENA Postepeno u Kini jaa suprotstavljanje Zapadu na novim osnovama i idejama. Liang i ao (publicista u Japanu), zalae se da Kina krene evropskim putem. Stvara se mit nacionalne drave paternalistiki konfuianizam se zamenjuje nacionalnim idealom. Sun Jat Sen je bio novi ovek kineske rukovodee klase. Studirao je na amerikom koledu. Prihvatio je humanistike ideje i vidi u hrianstvu mogunost za osloboenje od zaostalosti. U svom selu Sun je spalio statue bogova prirode, zbog ega biva proteran iz sela. Diplomirao je medicinu, ali se opredeljuje za revolucionarni rad. Sun Jat Sen je ubeen da se nova Kina moe stvoriti samo oruanim putem. Njegova grupa je otkrivena i masakrirana, dok on bei u Japan. Sun putuje po svetu, pri emu usvaja ideje Francuske buroaske revolucije. Tada su mu jo strane ideje socijalizma. Zalae se za jaku dravu poput zapadnoevropskih drava. Sun Jat Sen ne uoava postojee protivrenosti izmeu moderne drave i svog apriornog odricanja od klasne borbe. Za njega je glavni neprijatelj mandurska dinastija. Tek 1920. Sun je shvatio da je glavna opasnost u imperijalizmu. U jesen 1905. sainjen je manifest koji je tipini program za ustrojstvo buroske demokratske republike. Mladi oficiri iz unutranjosti podravaju revolucionare. Oktobra

meseca 1911. uspostavljena je nova vlast u Vuangu. Juna Kina je suvie lako osvojena. Student Mao Ce Tung se tada pridruuje pobunjenikoj armiji. Nakon est meseci Mao se povlai mislei da je revolucija zavrena. Sun Jat Sen se tada nalazio u SAD. U Nankingu je Sun izabran za prvog predsednika kineske republike. Dinastija Mandu je zbaena i car je abdicirao. Stvoren je Kuomintang nacionalna partija koja je imala veinu u Parlamentu. Stvarnu vlast su preuzeli vojni guverneri povezani s lokalnim velikaima i sa stranim interesima. Centralna vlast je zavisila od provincijskih vojnih guvernera. Nad Tibetom je uspostavljen britanski protektorat, a Japan je iskoristivi Prvi svetski rat nametnuo Kini jo tee uslove, pretvarajui je faktiki u protektorat. Ratni gospodari (provincijski vojni guverneri, vojni secesionisti) su u periodu od 1915-20. vrili strahoviti pritisak na seljake radi dalje ekspolatacije i koncentracije zemljoposeda, onemoguavajui razvoj buroaske ekonomije. Privreda je pod kontrolom stranog kapitala, dok selo kontroliu feudalci. Inteligencija u tom periodu naglo siromai, to jaa otpor. Stvara se nova revolucionarna kultura i nova omladina. Revolucionarna omladina se okuplja oko asopisa Nova omladina koju pokree 1915. en Tu Hsiu (kasnije sekretar KP, iskljuen 1929. iz partije, preao na trockistike pozicije, umro u zatvoru Kuomintanga 1942.). Propagiraju se ideje da nije korisno sve to dolazi sa Zapada i da treba prihvatati samo ono to koristi Kinezima. en Tu Hsiu ne prihvata sunjatenovski nacionalizam. Zalae se za narodnu kulturu, uvoenje pisanog govornog jezika, opismenjavanje naroda, protiv mirnog prihvatanja stvarnosti, za individualne slobode, protiv tradicionalizma i konfuijanstva. Mao Ce Tung pod pseudonimom sarauje u Novoj omladini. Li Ti ao je druga velika linost novog pokreta. Potie iz dobrostojee porodice. koluje se na Zapadu. Svojim idejama snano je uticao na Mao Ce Tunga. Prihvata marksizam kao metod. Studenti poinju postepeno da se organizuju, a naroito to dolazi do izraaja posle Oktobarske revolucije. ak ni Li Ti ao nije odmah video znaaj Oktobarske revolucije za Kinu. Nova omladina, u stvari, okuplja kineske intelektualace koji misle da oni treba da upravljaju narodom, odreujui mu miljenje i dajui mu privilegeje. Prva konkretna borba kineske inteligencije bio je Pokret etvrtog maja iz 1919. godine. To je bila prva epizoda antiimperijalistike borbe u Kini. Parola omladine bila je prema spolja boriti se za suverenitet, a u zemlji za unitenje izdajnika. Versajskim mirom velike sile su dale Japanu dodatne koncesije, to izaziva proteste studenata i njihova masovna hapenja. Stvoren je Savez studenata, pokret na sitnoburoskim temeljima. Posle izlaska iz zatvora mnogi studenti su shvatili da je za osloboenje zemlje od strane dominacije i zaostalosti potrebno mnogo vie uiniti. V RAANJE KOMUNISTIKE PARTIJE Na osnovu inicijative Kominterne doneta je odluka da se studijski i istraivaki seminari o kineskom drutvu i istoriji pretvore u grupe politikih boraca, a zatim u partiju da se studenti pretvore u kadrove. Ova odluka je bila od velikog znaaja za dalji razvoj kineske revolucije. Zbog jaanja uticaja SAD postepeno se uspostavlja ravnotea velikih sila. Ratnim gospodarima je stalo da obazbede pokroviteljstvo jedne od stranih sila da bi tako sauvali svoju vlast, spreavajui razvoj buroazije raznim merama. Proletarijat je u Kini trostruko iskoriavan od imperijalista, feudalaca i od buroazije. Istrgnut iz konteksta tradicionalnog drutva, proletarijat jo nije klasno svestan i ne shvata u emu je izvor njegove bede.

Socijalizam je u Kinu stigao u Lenjinovim postavkama ne poboljanje uslova rada, ve ruenje celog drutva proleterska ideologija se unosi spolja od strane intelektualaca za voenje revolucije nije dovoljno biti protiv, treba nauiti misliti i nauiti delovati. Proslave 1. maja i 7. novembra 1919. iskoriene su za radnike manifestacije. Li Ti ao pokuava 1920. da sistematski povee revolucionarnu inteligenciju i radniki pokret, pokreui sindikalni list i organizujui kurseve o kulturi za radnike. U direkciji jedne kole u angaju odran je prvog juna 1921. godine Prvi kongres Komunistike partije. Policija je zatekla 12 oljica aja, cvee i portret Marksa. Samo dvojica uesnika tog kongresa bila su 1949. u ivotu. Neki su se udaljili od marksizma, neki su pobijeni, jedan uesnik je streljan zajedno sa bratom Mao Ce Tunga, jedan se pridruio Kuomintangu u izbeglitvu, dvojica su otila u kolaboraciju s Japancima. Studenti iz Pokreta etvrtog maja odlaze u inostranstvo. Ho i Min, vijetnamski revolucionar, odigrao je znaajnu ulogu u povezivanju kineskih studenata sa francuskim komunistima meu kojim je bio i u En Laj, dok u De odlazi u Nemaku. Ubrzo je Moskva postala centar okupljanja kineskih komunista. Prve sindikalne borbe zapoinju 1922. zahtevom za podizanjem nadnica. Ve 1923. u trajkovima uestvuje preko 300.000 radnika. Izbija najvei trajk du cele eleznike linije Hankov Peking. Rukovodiocu sindikata je odrubljena glava, jer je odbio da naredi radnicima da se vrate na posao. Drugi kongres KP odran je 1922. godine. Linija partije je u skladu sa shvatanjem Komunistike internacionale saradnja proletarijata sa ostalim revolucionarnim elementima siromanim seljatvom i srednjom buroazijom. Trei kongres KP je odran 1923. godine. Prisustvovalo je 30 delegata od ukupno 432 lana partije. Odluka kongresa je da se ide u savez sa nacionalnim snagama Sun Jat Sena. VI NACIONALNA REVOLUCIJA Sun Jat Sen, otac Republike se u to vreme povukao u angaj. Uticaj Sovjetskog Saveza na njega je sve vei i on, postepeno, prelazi na antiimperijalistike pozicije. Za Predsednika republike je ponovo izabran 1921. godine. Sun jo vie insistira na uvreenju odnosa sa Sovjetskim Savezom, a ne sa ratnim gospodarima. Nacionalni pokret je 1919. dobio naziv Kuomintang. Zvanini program Kuomintanga je borba protiv imperijalizma, vojno-feudalnih gospodara i za sprovoenje agrarne reforme. Time zapoinje stvaranje Kantonskog reima. Sovjetski Savez se odrekao svih ugovora i privilegija koja je carska Rusija imala u odnosu na Kinu. Sun alje ang Kaj eka u Moskvu da izuava strategiju Crvene armije. Moskva upuuje svoje savetnike kako bi vojno i politiki pomagali kantonskom reimu. Kanton postaje faktiki sedite Kine. Poinje i pribliivanje KPK i Kuomintanga. Poto je diplomirao 1918. na uiteljskoj koli i oenio se 1920. Mao Ce Tung je svoj revolucionarni rad nastavio u rodnom Hunanu. Za sekretara KP Hunana je izabran 1921. godine, a 1923. za lana Centralnog komiteta KP. U Kantonu se 1924. odrava Prvi kongres Kuomintanga. Komunisti ulaze u Sunovu partiju.

Ponovni uzlet trajkova zapoinje tokom 1925. U angaju se stvara Pokret 30. maj. Prilikom demonstracija engleska policija je ubila 10 studenata. Te godine borba izmeu buroazije i proletarijata poprima dramatine tokove. Buroazija sve vie pomae ang Kaj eka, koji se posle Sun Jat Senove smrti nametnuo u Kuomintangu. Tokom 1925. stvara se revolucionarna nacionalna armija. Jula 1926. ova armija kree u mar ka severu. Na elu armije je ang Kaj ek, a pomau mu sovjetski savetnici. etvrti kongres KP odrava se u januaru 1925. u angaju. Partija broji manje od hiljadu lanova. Daje se podrka borbi proletarijata, ali se podrava i saradnja sa Kuomintangom. Meutim, talas klasnih sukoba je sve ei i sve vie s antiimperijalistikim karakterom. Partija tada poveava lanstvo za deset puta i izlazi iz svoje zaaurenosti. Drugi kongres Kuomintanga se odrava 1926. i na njemu dominira levica. Da li je to jaalo ili slabilo revolucionarni pokret, otvoreno je pitanje. U svakom sluaju, ovi leviari su u sutini bili oportunisti, proevropski orijentisani, patili od ematizma i nudili idealizovanu sliku Kine. ang Kaj ek 1927. zapoinje prvi udar u cilju preuzimanja vlasti. Poinje da hapsi i progoni komuniste. Vang ing Vej, koji je bio na elo KP, napustio je Kanton pravdajui se boleu. U sutini je bio oportunista. Ovaj ang Kaj ekov udar potcenjen je od strane KP i Kominterne. U svom maru ka severu ang Kaj ek brzo napreduje. VII POBEDA I REPRESIJE Seljaki pokret je u 1927. u punom zamahu. Seljatvu je nametnuta strahovita eksploatacija (50-80% letine morali su da daju na ime raznih dabina). Mao Ce Tung, u rodnom Hunanu, 1925. otkriva seljaki svet i njegovu snagu. Tada pie prvo svoje delo Analiza klasa u kineskom drutvu. Mao je ve prihvatio ulogu seljatva kao elementa revolucije. Unutar seljakog pokreta ubrzano zapoinje proces raskida sa tradicionalnim magijskim svetom. Izvetaj o jednoj anketi u Hunanu Mao je napisao 1927. godine. To predstvalja prvu grubu skicu strategije koja e kasnije dovesti do pobede. Staljin je prihvatao agrarnu reformu revolucionarnog karaktera koji bi ostvario reim revolucionarnog saveza radnitva i seljatva. Mao je predlagao oruanu agrarnu revoluciju koja bi izbila odozdo, inicijativom siromanog seljatva, i pod rukovodstvom revolucionarne avangrade. Siromane seljake Mao naziva glavnom snagom revolucije. KP odbacuje ovu tezu. U maru na sever ogleda se nedovoljno angaovnaje levice da stavi pod kontrolu oruane snage nacional-demokratskog reima. Armija pod rukovodstvom ang Kaj eka oslobaa junu i centralnu Kinu. Pokret 30. maj pokuava ustanak u angaju, dok su revolucionarne trupe bile jo daleko, to je dovelo do poraza. Ponovo izbija ustanak i formira se privremeni revolucionarni komitet angaja, ali su ponovo poraeni. Tek u treem pokuaju, kada im se prikljuilo 800.000 radnika, ustanici su osvojili vlast. Imperijalisti su poeli koncentrisati trupe i brodove oko angaja.

ang Kaj ek i desno krilo Kuomintanga odluuju se 1927. na raskid politike jedinstvenog fronta i zapoinju represije nad komunistima. U Pekingu je opljakana ambasada Sovjetskog Saveza. Na osnovu navodno naenog materijala u ambasadi ang Kaj ek je optuio komuniste da su zajedno s Kominternom kovali zaveru. Li Ti ao je zatvoren sa svojim pristalicama i zadavljen. U angaju su organizovane bande napadale sindikalne i radnike organizacije. Prekim sudovima pobijeno je preko 5.000 ustanika. Isto se deavalo i u Kantonu. ang Kaj ek je u ovom antikomunistikom udaru otkinuo partiji glavu i naterao je u ilegalnost. Vuhanska vlada je osudila ove postupke ang Kaj eka i liila ga vojnih funkcija. Izgledalo je da e se savez komunista i Kuomintanga u Vuhanu odrati. Peti kongres KP se odrava u Vuhanu 1927. Partija broji 60.000 lanova. Na kongresu je napadnuta politika generalnog sekretara en Tu Hsiua zbog popustljivosti. Vojni secesionisti (ratni komandanti) nastavljaju s represijom, pribliujui se sve vie ang Kaj ekovoj politici. Na sastanku Centralnog komiteta KP en Tu Hsiu je oduzeta funkcija generalnog sekretara. Na elo partije dolazi u iu Paj (intelektualac). Vojska vojnih secesionista je vrila strahovite represije. Glave ena revolucionara otkidane su i stavljane na ulazu u sela kako bi izazvale uas. Od 60.000 lanova partije u ovoj kampanji je polovina pobijena ili eleminisana iz borbe (1949. samo je nekoliko hiljada njih bilo u ivotu). To je bila neizbena kola revolucionarne borbe. Sve vie je probijala svest da se potlaeni mogu osloboditi samo ako otmu puke iz ruku gazda i upotrebe ih. Porazom komunista i radnitva zavren je prvi graanski revolucionarni rat koji je trajao od 1924-27. godine. VIII POETAK ORUANE BORBE Pod vostvom KP 1927. zapoinje ustanak u Nanungu. Aktivnu ulogu u ustanku imaju u En Laj i u De. Polazi se od shvatanja da su jedino seljake mase u stanju da srue globalni sistem proizvodnih odnosa na selu. Tada je na elu KP Jen Ting (intelektualac buroaskog porekla, formirao se u Parizu, zarobljen i muen od strane ang Kaj eka, 1946. puten iz zatvora, poginuo u avionskoj nesrei). u De uspeva da pokrene 30 hiljada ustanika, ali za dva-tri dana borbe prepolovljena mu je vojska. To je bio zaetak oruane borbe. Da bi preiveo i sauvao ivu silu u De je prinuen na kontakte sa oficirima Kuomintanga. Tokom 1928. u De je imao samo nekoliko stotine boraca. On odluuje da se uputi u Hunan. Te godine dolazi do kontakta u Dea i Mao Ce Tunga. Ljudi koji su doli na sastanak sa Maom u ritama, zaista su sainjavali generaltab oruane borbe. Stvorena je crvena baza u ingkanganu. Mao je dobio zadatak 1927. da organizuje ustanak jesenje etve uz strogo organizovanu i od strane Partije kontrolisanu oruanu snagu. Ustanak je zapoeo, ali ga nije podrao gradski proletarijat. Rudari i seljaci su napali na Hunan i pretrpeli su strahovite gubitke. Mao je naredio povlaenje ka selima. Uhapsila ga je milicija veleposednika. Mao ih je potkupio i uspeo da bos, krijui se u trsci, pobegne. Krajem 1927. Mao je na elu ete gerilaca. To je bila vrsta gerila i organizovana crvena vlast. Ve 1927. Mao formira svoju vladu sastavljenu od narodnih saveta i skuptine radnika, seljaka i vojnika. Poeo se oblikovati princip koji je kasnije postao osnova oruane borbe u Kini, prema kome politika vlast dolazi preko puanih cevi. Maoa napada partija da nije eleo da zauzme engu. Centralni komitet KP je kritikovao Maoa zbog preterane opreznosti. Meutim, dolazak u Dea 1928. ojaao je

pozicije Maoa. Mao i u De su se tokom 1928. oduprli unitenju od strane neprijatelja, formirajui prvu Crvenu armiju Kine i mesni sovjet. Na Drugom kongresu partije slobodnih zona Mao je izabran 1928. za sekretara. Na kongresu se donosi rezolucija u pogledu taktike, u kojoj se zalae za borbu seljatva zasnovanu na oruanoj klasnoj borbi i stvaranju crvenih zona na selu. I u drugim delovima Kine dolazi do ustanaka, ali su ovi sovjeti vrlo brzo uniteni i zavlado je teror. U angaju je 1929. izvren neuspeli juri na zatvor. Uesnici su streljani. KP je odabrala Kanton za podizanje ustanka. Izostao je pripremni rad sa masama, tako da je ovaj avanturistiki poduhvat doiveo totalni poraz. Pobijeno je preko 8.000 komunista i izvreo je uasno krvoprolie. Od 1927-33. etiri petine profesionalnih revolucionara bilo je izgubljeno. Sama KP je osudila svoj avanturizam. IX KINESKA SOVJETSKA REPUBLIKA Izmeu 1928. i 1930, posle strahovitih poraza, u KP se uvrstila linija Li Li Sana zasnovana na uverenju o nunosti obnove borbe u gradovima. Za to vreme Mao i u De ire crvene zone. U skladu sa zvaninom linijom partije tokom 1930. dolazi do napada na gradove. Ova politika doivljava potpuni krah. Naputa se linija Li Li Sana. U tom periodu dolazi do fluidnosti i kompromisa u stavovima KP. Mao je, u skladu sa linijom Partije, izveo napad na Nanang, ali sauvao je jezgro vojske i povukao se. I Kominterna se zalae za naputanje dotadanje linije. Iz Moskve dolazi 1930. Pavel Mia sa 28 najboljih uenika, mladih boljevika, da pomogne KP. Mladi boljevici su bez iskustva i ne poznaju dovoljno konkretne uslove. Njihov cilj je boljevizacija KP Kine. Ve 1930. ocrtavaju se dve linije u partiji: Maova linija i linija mladih boljevika (Vang Mingova linija). Posle nekoliko sjanih pobeda Mao jaa uticaj u gerili. Seljatvo masovno prilazi pokretu. ang Kaj ek pokree kampanju zaokrunja i unitenja gerile, angaujui 100.000 vojnika. U glavnoj bici mu je zarobljeno 10.000 vojnika. Tokom ove kampanje Mao Ce Tungova ena i sestra su ubijene. ang Kaj ek pokree 1931. i drugu kampanju sa 200.000 vojnika. Tokom druge kampanje meu gerilcima se formirala misao revolucionarne strategije kada neprijatelj napreduje, povlaimo se; kada se ulogori, uznemiravamo ga, kada je neprijatelj umoran, napadamo ga, kada neprijatelj bei, gonimo ga. Mao uvodi nova pravila u vojsci sa strogom disciplinom i pomaganju seljatvu kako bi se jo vie stopili sa masama seljaka. Centralni komitet KP, sastavi se u ilegali, 1931. bira Vang Minga za generalnog sekretara partije. Trea kampanja ang Kaj eka broji 300.000 vojnika uz angaovanje imperijalistikih savetnika. Mao mora da napusti slobodnu teritoriju. Priroritet se stavlja na ouvanje armije. Meutim, i trea kampanja doivljava krah. Cela jedna divizija ang Kaj ekovih vojnika prela je na stranu gerile. Glad koja je trajala od 1929. u severozapadnoj Kini je izazvala od pet do deset miliona mrtvih. U periodu 1930-34. Crvena Kina imala je 9 milona stanovnika. Sekratar KP Vang Ming odlazi u Moskvu i tamo ostaje do rasputanja Kominterne 1943. godine. Centralni komitet postavlja organe u crvenim zonama kako bi kontrolisao situaciju. Mao ima vei uticaj u crvenoj Kini nego u partiji.

Prvi kongres sovjeta cele Kine odran je u Juiinu 7. novembra 1931 godine. Formira se dravni aparat nove Kine. Mao je postao predsednik Mao. Vang Ming je iz Moskve 1932. u tezama o seuanskoj gerili napao Maoa. Tokom te godine slabi uticaj Maoa u Partiji i pokretu. Jedan od razloga je i njegovo odsustvo zbog bolesti. Tokom etvrte kampanje ang Kaj eka 1932-33, u kojoj je angaaovao 500.000 vojnika centralna crvena baza u poetku nije bila unitena, ali je ostala izolovana. Vre se velike represije, to na kraju dovodi do kraha centralne crvene baze. u En Laj zamenjuje Maoa na kljunoj poziciji politikog sekretara svih crvenih snaga. U petoj kampanji ang Kaj ek koristi nacistike savetnike. Nemaki generali sprovode taktiku graenja zemunica od betona stalno ih pokreui napred i stalno smanjujui teritoriju gerile. Angaovao je milion vojnika. Greka revolucionarnih snaga ogleda se u tome to na tu taktiku ostaju statini i nepokretljivi. Javljaju se veliki ekonomski problemi poput nestaice soli i glad. Drugi kongres sovjeta u Juiinu 1934. potvrdio je Maovu elnu poziciju, ali mu je funkcija delemino umanjena od Vang Mingovih ljudi. U jesen te godine situacija postaje neodriva. X KINA KUOMINTANGA Posle 1927. kuomintanki reim se odlikuje sistematskom i surovom klasnom represijom, stalnim unutranjim borbama i vojnom secesijom. Na ekonomskom planu dva su aspekta dirigovana birokratija koja upravlja privredom i vezanost za strane sile. Japan je 1931. izvrio invaziju na severu Kine. Kuomintang sprovodi liniju ne pruanja otpora. U Nankingu je policija masakrirala studente koji su protestovali protiv ovakve politike. Japan je, te iste godine, napao angaj. ang Kaj ek prihvata sporazum sa Japanom. Kini je zabranjeno da dri svoje trupe u angaju. Ve sledee godine izvrena su nova japanska osvajanja. Od 1927. do 1937. bilo je skoro 3 milona rtava represije kuomintankog reima. Nemaki instruktori su u kuomintankoj armiji zamenili sovjetske instruktore. Ratni gospodari tokom ovog perioda neprestano vre eksploataciju sela, i oni su u celini sauvali svoju vlast. ang Kaj ek, sa svojom tazbinom Song, sve vie gomila bogatstvo. Porodica Song je u potpunoj zavisnosti od amerikog kapitala. Vre se ogromne pekulacije, poput one iz 1935. kada je iz opticaja povuen srebrni novac za bankote koje nisu imale nikakvo realno pokrie. Amerikanci imaju sve veu ekonomsku kontrolu nad Kinom, dok Japanci sve veu vojnu kontrolu. U Manduriji je pod uticajem Japana formirana marionetska drava Manduko. Studenti vre proteste sa nacionalnih i antiimperijalistikih pozicija. Mnogi pisci i umetnici ukljuuju se u borbu protiv okupacije delova teritorije Kine od strane Japana. XI DUGI MAR Oktobra 1934. glavnina Crvene armije probila je obru kuomintankih snaga, napustila revolucionarnu bazu u Kjangsiju i otpoela uveni Dugi mar. Januara 1935. saziva se proirena konferencija Politbiroa CK u toku koje je Mao izabran za generalnog sekretara Partije i definitivno preuzeo vostvo KP Kine. Konferencija odluuje da se mar nastavi ka severu.

Dugi mar je u stvari bio povlaenje pred Kuomintangom, ali i odbacivanje kapitualcije (organizovano i svesno). Pomo stnovnitva je bila nezaobilazni element u uspenosti ovog poduhvata. Ostajui u crvenoj bazi stanovnitvo je svojom borbom zadravalo snage neprijatelja. Osnovna taktika tokom mara bila je izbegavati neprijatelja, vriti agitaciju i kanjavati ugnjetae. Teki prelazi preko planisnkih reka Hunana i Vujanga, krajem decembra u nenormalnim uslovima, predstavljalo je pravi podvig. Tom prilikom su gerilci uspeli da na prevaru zauzmu garad Cunjiu preobukavi se u nepriijateljske vojnike. Stalno povlaenje danju, varke, noni napadi s koncentrisanim snagama, bili su sastavni deo taktike tokom Dugog mara. U prolee 1935. trebalo je savladati najteu prepreku reku Jangce. Svi lepovi i amci su bili pod kontrolom neprijatelja. S druge strane reke gerilce su ekale strae i utvrenja ang Kaj ekove vojske. Gerilci su uspeli da prevezu 50.000 boraca bez gubitaka. Ispoljena je vrhunska organizacija Crvene armije. Posebno je bilo teko savladati planinsku reku Tatu koja protie kroz visoki planinski klanac. Trebalo je osvojiti visoki most nad klancem i koji je bio pod kontrolom neprijatelja. Preavi 100 kilometara za jedan dan armija je stigla do mosta. Dvadeset dva borca su prelazila most na miiima drei se za gole lance. Pod stalnom vatrom neprijatelja svojim ivotima su otvarali prolaz za svoje drugove. Izbija sukob izmeu Mao Ce Tunga i ang Ku Taoa koji je eleo da mar usmeri ka Sikangu, Tibetu ili Sinkjangu, u vrletne oblasti gde ne ivi narod Han (veinsko stanovnitvo Kine), koje je Kuomintang teko mogao kontrolisati. Mao je bio za nastavak mara ka naseljenim podrujima, tamo gde se nalaze Japanci. Ovaj sukob je doveo do stagnacije i zakanjenja od godinu dana. ang Ku Tao je odveo svoje snage u Sikang, ali je vojna situacija bila nepovoljna na Tibetu. Kasnije je ang Ku Tao preao u Kuomintang. Crvena armija je smanjena na 20.000 boraca. Desetine boraca su zavravali i ivot u blatnjavim movarama, u ledenoj kii, umirali od gladi jedui odeu od pamuka koja je sadravala izvesnu koliinu hranljivih sastojaka. Posle Dugog mara i preenih 25.000 kilometara nova crvena baza je formirana u ensiju oktobra 1935. godine. Drugi graanski revolucionarni rat koji je trajao u periodu 1930-35. je time zavren. Taktika KP je bila: ii na jedinstvo sa nacionalnim snagama u borbi protiv imperijalizma. Mao se zalae za dugotrajnu borbu protiv Japanaca. KP iste godine upuuje apel za stvaranje jedinstvenog fronta protiv Japana. Studenti Pekinga prihvataju apel i organizuju patriotske manifestacije. Jedanaest studenstkih udruenja izdaje Manifest graanskih sloboda, zalaui se za odluniji otpor Japancima. Zapoinju represije nad studentima, koji nisu naviknuti na uline borbe. U novim demonstracijama uestvuje 30.000 studenata koji su sada bolje organizovani. KP je podrala studente. Poetkom 1936. studenti zapoinju propagandu po selima. Istovremeno su vojne snage Kuomintanga sve vie za saradnju sa komunistima u borbu protiv Japana. Oktobra 1936. ang Kaj ek je stigao u Sijan, glavni grad ensija. Oficiri su odbili da izvre njegovo nareenje. ang je morao po zimi, bos i u pidami, da bei kako bi izbegao hapenje. Polusmrznutog su ga vojnici, ipak, pronali. Pod pritiskom komunista ang Kaj ek je puten, ali ne pre nego to je prihvatio da obustavi borbu protiv komunista i realizuje antijapansko jedinstvo. Verovatno je i Staljin vrio pristisak da se ang Kaj ek pusti. Otpoinju pregovori KP i Kuomintanga. KP insistira vie na antijapanskoj borbi nego na buduem karakteru vlasti. Takoe je ublaila svoje radikalne stavove. Formalno je prestala da osporava legitimitet kuomintanke vlade. Sedmog jula 1937. vlada u Tokiju je izvrila invaziju Kine.

XII OTPOR INVAZIJI ang Kaj ek i krupni vlikai su pasivni u pruanju otpora Japanu. Sovjetski Savez je potpisao pakt s Kuomintangom na osnovu koga je poslao kredite i pet avionskih formacija. Meutim, ang Kaj ek taktizira i eka. Na utoj Reci ang Kaj ekovi oficiri su sruili nasipe i promenili tok reke. To je izazvalo poplave vode i blata s ogromnim tetama i rtvama, ali time nije zaustavljena invazija Japanaca. Kuomintang je takoe zapalio ange, prestonicu Hunana, izazivajui nepotrebno mnoge rtve. Taktika ang Kaj eka je: dati prostor i ekati dobiti u vremenu. Ali Japanci su uspeli da osvoje skoro sve. Mao se zalae za dugotrajni rat i postepeno irenje prostora. Kolaboracija velikaa sa Japancima na okupiranom prostoru je masovna. Zato seljaci jo vie prihvataju Crvenu armiju kao svoju vojsku. Japanci nemaju dovoljno snage da pokriju sva sela. irenju gerile doprinosi i masovne represije, pljake i silovanja koje se vre nad seljatvom. U ovom periodu Mao pie znaajna dela O protivrenostima, O praksi, O novoj demokratiji . ansi je bila prva osoboena oblast od strane Crvene armije. Reimi stvoreni otporom bili su revolucionarni, iako njiohov cilj nije bio ruenje vlasti ve oslobaanje od Japanaca. Na kraju Dugog mara 1937 bilo je 30.000 boraca, ve 1940. bilo je 400.000. Na slobodnoj teritoriji se uspostavljaju novi drutveni odnosi. Viak zemlje koji se ne obrauje daje se seljacima, uz smanjenje ostalih nameta. Velikai su uglavnom beali u gradove. Istovremeno, sprovodi se masovno opismenjavanje seljatva, uz obavezni proizvodni rad i mobilizaciju. Japan je preduzimao sve da ugui otpor. Gerila stvara pod zemljom celu mreu rovova, kanala i pokretnih bolnica. Japanci upotrebljabvaju i otrovne gasove du kanala i rovova kako bi unitili gerilu. Formirana je meunarodna bolnica na ijem elu je Norman Bethune, Kananin, uesnik panskog granskog rata. Bolnica sa 1500 kreveta bila je u mogunosti da se evakuie za pola sata. Japanska taktika je bila: kontrolisati komunikacije, izgraditi sistem bunkera i zaposliti seljake na njihovom odravanju kako bi ih odvojili od gerile. Kuomintang je 1940. naredio u Deu da sve svoje snage prebaci severno od ute Reke kako bi se oslabila kontrola slobodnih teritorija od gerile i eleminisali elementi drutvenog preobraaja. Za Crvenu armiju je bila nepovoljna 1942. godina. Tada je armija sa 400.000 spala na 300.000, a teritorija koju su kontrolisali sa 100 na 50 miliona stanovnika. XIII PROMENJENA POLITIKA RAVNOTEA Tokom celog period borbe protiv Japanaca odvijaju se sloeni procesi u okviru KP. Mao 1939. pokree kampanju ispravljanja eleminisati sve to je tetno za pokret smenjivanjem, ali ne fizikom eliminacijom ljudi. U KP stalno traju diskusije o ispravnosti linije i vri se prestruktuiranje partije.

Period 1940-42 je bio najtei period zbog pritiska Kuomintanga, invazije Japana i meunarodne situacije povodom poetka Drugog svetskog rata. Posebni znaaj za ouvanje i jaanje KP bila je samoinicijativnost u najteim uslovima. Do 1945. KP je narasla na 1.200.000 lanova. Slom ang Kaj ekovog reima se desio za vreme rata. Taktika: predati prostor da bi se dobilo u vremenu doivela je slom. Mautim, SAD ele po svaku cenu sauvati ang Kaj eka. Atomske bombe na Hiroimu i Nagasaki nisu imale za cilj samo poraz Japana, ve da se uceni Sovjetski Savez i zastrae socijalistike snage u svetu. SAD ele zadrati kuomintanki reim, ali je na selu ve bilo izgraeno novo drutvo. Posredstvom Amerikanaca, 1945. zapoinju pregovori Crvene armije i Kuomintanga. Trai se da se Japanci predaju Kuomintangu i da u De ne napada Japance. Gradovi su ve bili opkoljeni selima. u De i Mao prihvataju da nee napadati gradove, ako na to ne budu primorani. U leto 1946. Kuomintang se, zbog podrke SAD, smatrao dovoljno jakim da krene u napad. Pod komunistikom vlau je ve bilo 160 milona stanovnika. XIV POBEDA REVOLUCIJE Strategija komunistikog pokreta u novim uslovima je odbrambeni rat, ne toliko radi ouvanja gradova, ve radi unitenja neprijatelja. Narodnoslobodilaka vojska se povlaila uvlaei neprijatelja u dubinu ka centralnoj Kini. Posle napada na Jenan 1947. Mao je morao da napusti grad, ali su trupe ang Kaj eka, kada su se prebacile u ansi, imale ve 100.000 gubitaka. Bitka za kontrolu ute Reke je bila od izuzetnog znaaja. en Ji je pobedonosno oslobodio sve zone. Promenio se odnos snaga. Marta 1947. Kuomintang je prinuen da prekine ofanzivu. Mao 1947. donosi strateki plan unititi Kuomintang na vojnom planu. Pod komandom Lin Piaoa poinju napadi na velike gradove. Prihvata se bitka na otvorenom polju. Lin Piao je u vojnu kampanju krenuo sa 100.000 vojnika i vrlo brzo doao do 800.000 boraca. Situacija se odvijala bre nego to se predvialo. Stav Maoa tokom 1948. je da se revolucija mora dovesti do kraja, uz odbacivanje svakog kompromisa na socijalnom i meunarodnom planu. Propagira se otvorena saradnja s svim grupacijama koje su raskinule s Kuomintangom. Naredba glasi: Ii hrabro napred i odluno, radikalno, temeljno i bez izuzetka unitavati sve reakcionarne snage u celoj zemlji. Ouvati nezavisnost i teritorijalni integritet i suverenitet Kine. Agrarna revolucija zapoinje maja 1946. godine. To je radikalni zaokret u pogledu politike na selu. CK daje direktivu po pitanju zemlje u kojoj se nareuje da se krene od mera smanjenja zakupa ka konfiskaciji zemlje. Agrarni zakon donesen septembtra 1947. osim dravne i optinske zemlje, predvia da treba konfiskovati svu zemlju koju nisu obraivali bogati seljaci. Ne sprovodi se kolektivizacija, jer se jo nisu stekli uslovi za to i ne napada se srednje seljatvo. Kuomintang je sve vie izolovan. U takvim uslovima dolazi do protesta inteligencije i odvajanja buroazije od reima. Mao je pozdravio njihovu neutralnost, jer su time olakali uspostavljanje novog reima. I jedan broj ratnih gospodara se priklonio novoj vlasti. U tri velike kampanje tokom 1948-49. Narodnososlobodilaka vojska izvojevala je pobedu u Treem graanskom ratu. Aprila meseca 1949. padom Nankinga prestao je da postoji Kuomintang. ang Kaj ek bei na Formozu (Tajvan).

Krajem 1949. osloboena je sva Kina osim Tibeta. U decembru se vlada Kuomintanga sklonila na Formozu gde se odrala pod vazdunom i atomskom zatitom SAD. Kineskom revolucijom se promenio odnos revolucionarnih snaga u svetu. U carskoj palati dinastija Ming i ing, Mao je proglasio stvaranje Narodne Republike Kine. Uzroci uspeha kineske revolucije mogu se nai u: do kraja zaotrenim ekonomskim, socijalnim i politikim protivrenostima kineskog drutva; korumpiranom kuomintankom reimu nesposobnom da rei preobleme u drutvu; spremnost revolucionarnih snaga da razrade svoju politiku platformu i mobiliu snage najirih slojeva drutva, da socijalnu bazu revolucije ini savez seljatva, radnike klase i nacionalne buroazije; sposobnost revolucionarnih snaga da neposredno poveu borbu protiv zavojevaa s borbom za drutvene promene; meunarodnoj situaciji, odnosno slomu faizma i jaanju socijalistikih snaga u svetu, naroito posle Drugog svetskog rata.

Za Kinu je otpoeo dug i teak put borbe za izgradnju novog drutva i borba protiv imperijalistike opasnosti.

JUGOSLOVENSKA REVOLUCIJA
I STVARANJE I RAZVOJ JUGOSLAVIJE Jugoslavija je stvorena kao rezultat istorijske tenje njenih naroda za samostalnou od Austro-Ugarske monarhije i Turske carevine. Tenja za slobodom i ujedinjenjem je naroito dola do izraaja u XIX veku kod nacionalne inteligencije, koja se zalae za ujedinjenje svih balkanskih naroda. Nacionalno osloboenje balkanskih naroda se preplie s interesima velikih sila, odnosno interesima buroazija i dinastija balkanskih drava, i praeno je tekim sukobima. To nacionalno osloboenje ne moe se posmatrati izvan borbe za socijalno osloboenje. Meu najznaajnijim linostima koje deluju u pravcu nacionalnog i socijalnog osloboenja balkanskih naroda svakako je i Svetozar Markovi. Svetozar Markovi se formirao u revolucionarnim krugovima u Rusiji i vajcarskoj. Po povratku u Srbiju ureuje asopis Radenik prvo socijalistiko glasilo na Balkanu. Njegov rad i ideje su doprinele jaanju socijalistike misli u Srbiji. U tom periodu u jugoslovenskim zemljama dolazi do jaanja socijaldemokratske ideje. Meu nosiocima tih ideja su Franc eleznikar, Goce Delev, Nikola Karev, Vasa Pelagi i mnogi drugi. Razvojem kapitalizma, na poetku XX veka, jaa i radniki pokret u jugoslovenskim zemljama. Posebno mesto u radu socijaldemokratske partije u Srbiji pripada Dimitiju Tucoviu. Na Prvoj balkanskoj konferenciji socijaldemokratskih partija odranoj 1910. u Beogradu prisustvuju predstavnici Srba, Hrvata, Bugara, Rumuna, Turaka, Makedonaca, Crnogoraca,

Slovenaca, Bosanaca i Hercegovaca. Socijaldemokrati su se izjasnili za bratsvo meu balkanskim narodima i protiv porobljivake politike imperijalnih sila. Kraj Prvog svetskog rata je doveo do politikih previranja na prostoru bive Austro-Ugarske. Naroit odjek meu jugoslovenskim narodima imala je Oktobarska revolucija i revolucija u Maarskoj. U Oktobarskoj revoluciji je uestvovalo preko 30.000 Jugoslovena, a stvoren je i jedan jugoslovenski puk u Crvenoj armiji. Vojnu i politiku ulogu u revolucionarnim dogaajima Sovjetske Rusije imali su Aleksa Dundi, Danilo Srdi, Emil op, Nikola Grulovi, Vukain Markovi i drugi. Uticaj Oktobarske revolucije brzo se irio. Tako su se februara 1918. pobunili mornari u Bokokotorskom zalivu istaknuvi crvene zastave na brodovima i zahtevajui mir bez aneksija. Pobuna je uguena. etiri mornara su streljana. U Slavoniji je na hiljade vojnika dezertiralo i krilo se po umama obrazujui zeleni kadar. Oni su napadali i zauzimali veleposednika imanja. Tokom rata je obrazovan Jugoslovenski odbor u Londonu u kome su bili, uglavnom, predstavnici Hrvata i Slovenaca i koji se zalagao za stvaranje jedinstvene jugoslovenske drave. Ideja o jugoslovenskom jedinstvu je konano dobila svoj oblik jedni su je shvatali kao dravu na demokratskim i federativnim osnovama, drugi kao jednostavno proirenja karaorevievske srpske kraljevine. Prvog decembra 1918. stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. To je bilo i u interesu pobednikih sila kao bedem protiv revanizma Italije i Maarske, a istovremeno i kao sanitarni kordon protiv boljevizma. Tako je umesto republikanske, demokratske strukture stvorena monarhistika i centralistika drava. Tome se niko nije mogao uspeno suprotstaviti, jer je jedino Srbija imala organizovanu vojsku i policiju. Slovenci i Hrvati su odmah shvatili da su pali pod vlast koja nije nita bolja od austrougarske vlasti. Crnogorci i Makedonci nisu bili priznati kao posebna nacija i jednostavno su ih smatrali Srbima. Ostale nacionalnosti nisu imale nikakva prava. U Hravatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji raslo je nezadovoljstvo protiv velikosrpskog ugnjetavanja, nezadovoljstvo koje je esto dobijalo pobunjeniki i separatistiki karakter. II STVARANJE KOMUNISTIKE PARTIJE JUGOSLAVIJE Povratak velikog broja vojnika iz Rusije je ubrazao stvaranje Komunistike partije. Na Kongresu ujedinjenja u Beogradu aprila 1919. deava se politiki preobraaj socijalista u komuniste. Partija je nazvana Socijalistika radnika partija (komunista) Jugoslavije. Za sekretara partije je izabran Filip Filipovi. Partija je pristupila Treoj internacionali. Te iste godine je u Zagrebu formiran SKOJ Savez komunistike omladine Jugoslavije. Da bi smirila previranja na selu vlada je poela da sprovodi ogranienu agrarnu reformu, istovremeno nastupajui otrije protiv komunista. Sprovodi se cenzura tampe, policiji se daju vea ovlaenja, poveava se broj andarma sa 10 na 20 hiljada. Radnici na ukupnu situaciju odluno reaguju tako da izbijaju trajkovi i sukobi s policijom. Radnici se posebno protive intervenciji u Maarskoj radi guenja revolucije i intervenciji u Rusiji protiv boljevike vlasti. U Mariboru dolazi do pobune i ustanka vojnika 1. aprila 1920. Istovremeno je zapoeo i trajk elezniara u kome uestvuje 50.000 radnika. Borbe se nastavljaju uprkos strahovitim represijama. Rudari zauzimaju rudnike u Trbovlju. Demonstracije izbijaju i u Ljubljani. Policija je u Trbovlju otvorila vatru i ubila 13 a ranila 40 rudara.

Dolazi do pobuna seljaka u Bjelovaru, Varadinu i drugim mestima Odlukom Drugog kongresa, odranog u Vukovaru 1920, Socijalistika radnika partija (komunista) menja svoje ime u Komunistiku partiju. Jedan deo centrumaa, koji su bili na reformistikim pozicijama i nisu verovali u mogunost revolucionarne oruane borbe, napustili su Partiju i ujedinili se sa Socijalistikom partijom Jugoslavije koja je bila u potpunosti na oportunistikim i antikomunistikim pozicijama. Na lokalnim izborima 1920. Komunistika partija je osvojila veinu u mnogim gradovima poput Beograda, Nia, Skoplja, Kragujevca, Slavonskog Broda, Uica, Prilepa, a relativnu veinu u Zagrebu, Vukovaru, Osijeku, Podgorici... Vlada je odgovorila rasputanjem optinskih odbora u Beogradu i Zagrebu ne dozvolivi komunistima formiranje lokalne vlasti. Na izborima za Ustavotvornu skupinu KP je trea stranka po broju osvojenih mandata. Strah od uticaja komunista primorava reim na zavoenje belog terora. Pored policije, vojske i andarmerije na sceni su i naoruani faistiki odredi poput ORJUNE (Organizacije jugoslovenskih nacionalista) i SRNAO (srpska nacionalistika omladina). Krajem 1920. u Bosni je 20.000 rudara stupilo je u trajk. Tokom represije ubijeno je 7 husinskih rudara. Decemra 1920. vlada je donela Obznanu kojom se zabranjuje svaka komunistika propaganda i nareuje zatvaranje sedita KP i konfiskovanje njene imovine. Skuptina je 28. juna 1921. donela Vidovdanski ustav. Ustav odgovara centralistikim zahtevima srpske buroazije i donet je uz saglasnost slovenake i hrvatske buroazije. Avgusta 1921. donesen je Zakon o zatiti drave. Zabranjena je Komunistika partija. Kao povod za zabranu bilo je bacanje bombe od strane Spasoja Stejia na regenta Aleksandra i ubistvo ministra policije Milorada Drakovia od strane Alije Alijagia pripadnika Crvene pravde. Pojedini lanovi Partije bili su razoarani to se rukovodstvo Partije ne suprotstavlja belom teroru, pa su se odluili na individualni teror. U ilegalnoj i polulegalnoj aktivnosti koja e trajati sve do poetka Drugog svetskog rata, KP nije bila odmah spremna na ilegalni rad i prela je period unutranje krize. Stotine lanova je pohapeno, dobar deo je emigrirao, a neki su napustuli svaku aktivnost. Poto je uhapen ceo Izvrni komitet KP, stvoreno je unutranje rukovodstvo u kome su bili Moa Pijade, Tria Kaclerovi, Kosta Novakovi i drugi, i rukovodstvo u Moskvi na ijem je elu bio Sima Markovi. Zbog zabrane KP, pod dugim imenom niu radnike i sindikalne organizacije. U Hrvatskoj je vrlo aktivna Hrvatska seljaka stranka pod vostvom brae Radi, koja je bila lan Seljake internacionale osnovane u Moskvi. HSS je predstavljala najveu opozicionu stranku. U komunistikom pokretu bile su prisutne dve struje jedna sektaka, koja je ila do granica anrahizma, i druga oportunistika, koja je ila do likvidatorstva. Desnica, centrumai, zbog svog oportunizma su 1920. iskljueni iz Partije, ali to nije otklonilo frakcijske sukobe i postojanje ove dve struje u Partiji.

Postojale su i razlike po nacionalnom pitanju. Staljin je polemisao sa Simom Markoviem. On je osporavao njegovo miljenja da se jugoslovensko nacionalno pitanje treba tretirati kao ustavno pitanju, a ne kao pitanje proleterske revolucije. Sima Markovi je polazio od toga da u zemlji nije revolucionarna situacija i da revolucionarnu energiju nacionalnih pokreta treba iskoristiti ne za osvajanje vlasti, ve za demokratizaciju buroaskog drutva i uklanjanje nacionalnih sukoba. Levica u Partiji je smatrala da KPJ treba da se bori za vodeu ulogu u seljakim i nacionalnim masama i da se nacionalno pitanje ne moe reiti u okviru buroaskog poretka. Trea zemaljska konferencija KPJ, odrana u Beogradu 1924, bavila se definisanjem nacionalne politike Partije kao sastavnog dela njenog revolucionarnog programa. Partijska levica precenjivala je revolucionarnu ulogu graanskih stranaka i mogunost stvaranja jedinstvenog fronta radnike klase i seljatva, u saradnji s opozicionim graanskim strankama, na reavanju nacionalnog pitanja revolucionarnim akcijama. Partijska desnica je polazila od shvatanja da nema izgleda za izbijanje revolucije na Balkanu, upozoravajui da je za klasnu borbu podjednako tetan i nacionalizam ugnjetenih naroda. Na konferenciji su prihvaeni stavovi Kominterne da se nacionalno pitanje moe reiti samo slomom kapitalizma putem otvorene borbe radnih masa protiv vlasti buroazije i samo putem borbe za uspostavljanje radniko-seljake vlasti. Zakljueno je da se pravo ugnjetenih naroda na otcepljenje ne moe odlagati do pobede proletarijata nad kapitalizmom, nego se Partija i pod vlau buroazije mora najenerginije boriti za ostvarenje tog prava. Prihvaen je zatev partijske levice u pogledu boljevizacije partije. Organizaciono pitanje je shvaeno kao politiko pitanje od bitnog znaaja za akcionu sposobnost partije. Zakljueno je da se organizacija ilegalne kadrovske partije, zasnovana na principu demokratskog centralizma, izgrauje formiranjem elija po preduzeima, oslanjajui se u prvom redu na industrijsko radnitvo i posveujui posebno brigu sistematskom kolovanju partijskih kadrova. Trei kongres KPJ odran 1926. u Beu, potvrdio je odluke Tree zemaljske konferencije i doneo nov program i statut partije. Za sekretara partije je izabran Sima Markovi. U periodu od 1926-1936. Partija upuuje na Komunistiki univerzitet u Moskvi mnoge svoje kadrove koji su steenim znanjem kasnije dali veliki doprinos razvoju Partije. I pored prividnog jedinstva ispoljenog na Treem kongresu partije frakcijska borba izmeu levice i desnice je nastavljena. Izvrni komitet Kominterne je 1928. uputio Otvoreno pismo lanovima KPJ u kojem ih poziva da uine kraj frakcijskim borbama i formiraju radniko rukovodstvo partije. U Drezdenu je 1928. odran etvrti kongres Partije. Od 2.122 lana Partiju su predstavljala 26 delegata. Izvrena je kritika oportunizma desnice, ali je ukazano i na greke u organizacionom radu levice. Odlueno je da rukovodstvo Partije popune radnici i da se vodi rauna o nacionalnom sastavu. Za sekretara Partije je izabran uro akovi. Ubistvom brae Radi u Skuptini 1928. od desniarskog poslanika Punie Raia, stvorena je politika i parlamentarna kriza u zemlji. Trideset hiljada radnika i studenata je izalo na demonstracije u Beogradu. Sukobi su krvavi. U Zagrebu su 22. jula izbile masovne demonstracije. Pet demonstranata je ubijeno. Zatim je usledio generalni trajk. Reim je odgovorio masovnim hapenjima. Tada je uhapen i Josip Broz, zagrebaki komunistiki aktivista, i osuen na 5 godina zatvora. Novonastalu situaciju u zemlji kralj Aleksandar je iskoristio da bi janura 1929. zaveo estojanuarsku dikataturu. Ukinut je ustav i rasputena Narodna skuptina. Drava dobija naziv Jugoslavija. Prigrabivi svu vlast Aleksandar je imenovao generala ivkovia za predsednika vlade. KPJ se nije snala u ovoj situaciji i pokuala je da podigne oruani ustanak. To je bilo pogreno. Ubijeni su sekretar CK KPJ uro akovi, sekretar Crvene pomoi Nikola Heimovi, nekoliko lanova Centralnog komiteta i sedam sekretara SKOJ-a.

Beogradski zatvor Glavnjaa je tada postao simbol svireposti. Od 1929-31. pred specijalnim sudom su odrana 82 suenja. Partija je faktiki bila razbijena i naterana u jo veu ilegalnost. Januara 1931. kralj Aleksandar donosi novi ustav i uvodi ponovo parlamentarizam, ali u sutini se nita bitno nije promenilo. Odlukom Kominterne 1932. formirano je Privremeno rukovodstvo KPJ s Josipom iinskim (Milanom Gorkiem) na elu. Masovna hapenja i progoni nisu demoralisalli lanove Partije. Partija poinje da se obnavlja tokom 1931-1933. Posebno su aktivni kaznioniki partijski komiteti koji su po robijanicama stvorili crvene univerzitete gde se vrilo obrazovanje kadrova. Tako je i preveden prvi tom Marksovog Kapitala u mitrovakoj kaznionici od strane Moe Pijade i Rodoljuba olakovia koji je objavljen u redakciji Augusta Cesarca u Beogradu 1934 godine. Drugi tom je objavljen u redakciji Veselina Maslee 1935. godine. U oktobra 1934. u Marseju je ubijen kralj Aleksandar. Na vlasti 1935. je Milan Stojadinovi, radikal. Od maja 1935. do januara 1936. izvrena su 153 politika ubistva. Stojadinovi ne samo da je imitirao faizam u unutranjoj ve i u spoljnoj politici. Jugoslavija je faktiki napustila Malu atantu i okrenula se faistikim zemljama, povezujui se s Nemakom, Italijom i Bugarskom. Na plenumu KPJ, odranom u Splitu 1935, sekretar Partije Blagoje Parovi u svom referetu dokazuje da je faizam glavni neprijatelj ne samo radnike klase ve i pristalica demokratije, zalaui se za jedinstvenu antifaistiku borbu. (Blagoje Parovi je poginuo u panskom graanskom ratu). Sedmi kongres Kominterne odran 1935. u Moskvi bio je od izuzetnog znaaja za razvoj komunistikog pokreta u svetu. Na njemu se jasno odreuje faizam kao glavna i najvea opasnost za revolucionarni pokret faizam je otvorena teroristika diktatura najreakcionarnijih i najovinistikijih imperijalistikih elemenata finansijskog kapitala. Odlukama kongresa postavljeni su temelji politike narodnog fronta. U periodu 1935-38. Komunistika partija se jo vie obnavlja i popunjava novim kadrovima. Prevazilazi se sektako zatvaranje, pojaava se rad u masama, dolaze novi ljudi. Istovremeno, novi kurs Kominterne kojim se proklamuje politika jedinstvenog fronta u borbi ptotiv faizma daje novi polet KP. Partija vie ne luta u pogledu nacionalnog pitanja, to je do tada guralo sve nacionalne pokrete u slubu stranih imperijalista, ve je jasno istakla pravo naroda na samoopredeljenje i protiv velikosrpske prevlasti. ak se ilo i do stvaranja samostalnih partija po pokrajinama u okviru KPJ. Sindikalnu borbu KP zasniva na suprotstavljanju vladinom sindikatu JUGORAS-u pokuavajui da svoj uticaj u potpunosti proiri na radnike sindikate URS i GRS. trajkovi i demonstracije, sve organizovaniji i sve masovniji, postaju redovna pojava, dok su sukobi sa policijom sve ei. Narodnofrontovska platforma poinje da daje rezultate. Samo u jednim demonstarcijama 1936. na Belvederu kod Cetinja ubijeno je 6, ranjeno 30, a uhapeno 100 demonstranata. Odlukom Kominterne, dotadanji sekretar KPJ Milan Gorki, je 1936. smenjen i kasnije je u Sovjetskom Savezu osuen na smrt. Mnogi jugoslovenski komunisti su tada bili uhapeni i osueni u procesima koji su se odigrali u Sovjetskom Savezu. Kominterna obustavlja svaku finansijsku pomo KPJ. Jedan deo Kominterne je predlagao da se KPJ zbog stalnih frakcijskih borbi i nejedinstva u Partiji raspusti, kao to je to uinjeno i s poljskom komunistikom partijom. U Moskvi su tokom 1936. nekoliko meseci boravili Josip Broz i

Petko Mileti (jedan od najistaknutijih jugoslovenskih komunista, koji se nalazio na elu kaznionikog komiteta KPJ u Sremskoj Mitrovici). Petko Mileti je kasnije uhapen i osuen u Sovjetskom Savezu. Josip Broz se vratio u zemlju sa zadatkom da formira novo rukovodstvo Partije. Mandat za sastav Centralnog komiteta je dobio Josip Broz 1939. godine. KPJ je vrlo aktivna u organizovanju slanja dobrovoljaca u paniju kako bi pomogli pansku republiku. Hiljadu sedamsto Jugoslovena uestvovalo je u borbama u paniji, meu kojima su i Blagoje Parovi, Vladimir opi, Marko Orekovi, Vladimir Popovi, Veljko Vlahovi, Petar Drapin, Peko Dapevi, Franc Rozman, Mesud Mujki. U borbama u paniji je poginulo 800 a ranjeno 300 Jugoslovena. Pred rat KP naglo iri lanstvo. Broji 6.500 lanova, dok SKOJ ima 17.800 lanova. Beogradski univerzitet, Zagrebako sveuilite i Ljubljanski univerzitet postaju bastioni otpora reimu. Od njih potiu skoro sve manifestacije i demonstracije protiv reima. Sukobi sa andarmerijom i faistikim organizacijama, poput Ljotievog Zbora, su bespotedni i esto se zavravaju s rtvama, ranjavanjima i hapenjima. Partija je aktivna u mirovnim pokretima omladine, enskom pokretu, a posebno u raznim humanitarnim aktivnostima putem Crvene pomoi. Snano sredstvo u rukama Partije je njen list Proleter, dok pokrajinske partijske organizacije dodatno izdaju svoje listove. Sporazum Cvetkovi-Maek iz 1939. je nagodba hrvatske i srpske buroazije o podeli vlasti. Jugoslavija je podeljana na banovine. Na V zemaljskoj konferenciji KPJ, odranoj oktobra 1940. u Zagrebu, ukazano je na opasnost od agresije na zemlju. Za Generalnog sekretara Partije izabran je Josip Broz Tito. U Centralni komitet su izabrani i Edvard Kardelj, Milovan ilas, Aleksandar Rankovi, Ivan Milutinovi, Rade Konar, Franc Leskoek. Za sekretara SKOJ-a izabran je Ivo Lola Ribar. Dvadeset estog marta 1941. Jugoslavija je u Beu pristupila Trojnom paktu. Dvadeset sedmog marta su izbile demonstracije irom zemlje protiv pristupanja Jugoslavije u savez s faistikim silama. U demonstracijama KPJ ima znaajnog udela. Pu koji se raa iz ovih demonstracija izvodi vojska uz saradnju engleske obavetajne slube. Na presto se dovodi maloletni kralj Petar II Karaorevi. General Simovi je na elu vlade. Nemaka je 6. aprila 1941. napala Jugoslaviju. Pred naletom monih faistikih trupa iz svih prvaca i rastrgana svojim suprotnostima, Jugoslavija je ve 17. aprila kapitulirala. KPJ je donela odluku da se svi njeni lanovi aktivno ukljue u odbranu zemlje. Kralj Petar II se s predstavnicima vlade sklonio u London. Hitler je pristupio komadanju Jugoslavije. Nemcima je pripala severna Slovenija, Banat i Srbija. Italijanima juna Slovenija, Dalmacija, Crna Gora i Kosovo. Bugarima Makedonija i juna Srbije. Na teritoriji Hrvatske i BiH stvorena je Nazavisna Drava Hrvatska kvislinka tvorevina sa poglavnikom Paveliem na elu. NDH je podeljena na dve zone uticaja nemaku i italijansku zonu. U Srbiji je formiran kvislinki reim na elu sa generalom Milanom Nediem. Centralni komitet KPJ se tajno sastao u Zagrebu 15. aprila i izdao proglas: Narodi Jugoslavije... Vi koji se borite i ginete u borbi za svoju nazavisnost znajte da e ta borba biti

okrunjena sa uspjehom, pa ma vi sada sa nadmonim neprijateljem i podlegli u toj borbi. Ne klonite s duhom, zbijte vrsto svoje redove, oekujte uzdignute glave i najtee udarce. Komunisti i itava radnika klasa Jugoslavije ustrajae do konane pobjede, u prvim redovima narodne borbe protiv osvajaa... Stvorit e se na istinskoj nezavisnosti svih naroda Jugoslavije slobodna bratska zajednica". U to vreme primljeno je 4.000 novih lanova u KP. Jedino su komunisti imali mreu organizacija u celoj zemlji. Sve ostalo je nestalo i raspalo se. Prvih dana maja CK je ubrzao pripreme za oruanu borbu. Uputio je svoje lanove da organizuju vojne komitete. CK KPJ je organizovao i svoj vojni komitet s Josipom Brozom Titom na elu. III POETAK ORUANE BORBE Dok besni teror okupatora koji komada zemlju, poinje oruana borba pod rukovodstvom KPJ, prekaljene u desetogodinjem ilegalnom radu. Narod je pozvan u borbu protiv faistikih osvajaa i njihovih saradnika, bez obzira na nacionalne i verske razlike. Centralni komitet KPJ trai od lanova mobilizaciju svih u borbu protiv okupatora: mobilisati sve one koji su se pokazali ili e se pokazati u sadanjim uslovima, kao neustraivi i disciplinovani borci. Okupator je odmah poeo stvarati kvislinke vojske. Pored ustaa i domobrana u Hrvatskoj, u Srbiji su postojali nedievci, ljotievci i njima bliski etniki odredi, u Makedoniji vmrovci, na Kosovu balisti, u Crnoj Gori zelenai, u Sloveniji bela garda... Ustae su odmah po uspostavljanju vlasti poele s terorom i progonom srpskog stanovnitva to izaziva masovne zbegove. Petnaestog juna 1941. hercegovaki ustanici su napali andarmeriju i domobransku kasarnu u Maloj Grudi. U Nevesinju je 24. juna napadnuta andarmerija gde je ubijeno 40 neprijateljskih vojnika a 12 kamiona uniteno. Ovaj spontani narodni otpor je trebao predvodnika koji e odgovoriti istorijskom zadatku. Komunisti svuda osnivaju vojne komande i vre prikupljanje oruja i sanitetskog materijala. Formiraju se udarne grupe za diverzije gde naroitu ulogu igraju povratnici iz panskog graanskog rata. Hitler priprema plan Barbarosa za napad na Sovjetski Savez koji treba da pone maja 1941, ali su martovki dogaaji u Jugoslaviji taj plan odloili za 22. juni. U tenucima kada je napadnut Sovjetski Savez KPJ je pozvala sve narode Jugoslavije na oruanu borbu, a komunistima poruila: Krvoedni faistiki vlastodrci, koji dre u ropstvu svoje narode i narode podjarmljenih zemalja navestie nam rat do istrebljenja i navestie preko radija krvavi pokolj komunista. Mi tu borbu prihvatamo, jer mi smo je oekivali i mi smo se za nju opremili... Organizujte radne mase i dajte im vae steeno iskustvo. Stanite na elo radnih i nacionalno ugnjetenih masa i vodite ih u borbu protiv faistikih tlaitelja... Napred u poslednji i odluni boj za slobodu i sreu oveanstva!. U Beogradu je 27. juna konstituisan Glavni tab partizanskih odreda Jugoslavije u iji sastav su, pored Tita, uli Edvard Kardelj, Franc Leskoek, Ivan Milutinovi, Aleksandar Rankovi i Milovan ilas. etvrtog jula je u Beogradu doneta odluka o podizanju ustanka. Sedmog jula je u Beloj Crkvi mala oruana grupa pod komandom panskog borca ikice Jovanovia ubila dva andarma. To je bio poetak borbe u Srbiji.

Dvanaestog jula crnogorski kvislinzi su proglasili stvaranje nezavisne Crne Gore. Trinaestog jula je izbio optenarodni ustanak. Za samo nekoliko dan stvorena je velika slobodna teritorija koja je okruivala vee gradove u Crnoj Gori. U Sloveniji je 22. jula u Kamniku dolo do prvih borbi. U BiH je 27. jula izvren napad na ustaki garnizon i osloboen je Drvar. Istog dana su u Hrvatskoj, u Lici, zapoele borbe. Poela je borba i po gradovima. Tako je u Beogradu spaljeno 20 nemakih kamiona, oteeni su neki pogoni i saobraajnice. U Zagrebu su napadnute univerzitetske ustake satnije gde je bilo 28 mrtvih. Komunisti robijai, njih 32, uspeli su da prokopanim tunelom pobegnu iz kaznione u Sremskoj Mitrovici i domognu se Fruke Gore. U Hrvatskoj je izvedeno neuspelo bekstvo komunista iz zatvora u Kerestincu. Zbog slabo organizovanog bekstva od strane KP pobijeno je desetine zatvorenika meu kojima su bili istaknuti komunisti: August Cesarec, Ognjen Prica, Boidar Adija, Otokar Kerovani i drugi. Ustanak u Makedoniji je kasnio zbog pogrenih odluka makedonskog rukovodstva KP i izbio je tek 11. oktobra. Isto tako, dok je albanski narod u Albaniji u italijanskoj vojsci video okupatore i krenuo u borbu protiv nje, dotle je albanski narod na Kosovu s dolaskom italijanske vojske video mogunost svog nacionalnog osloboenja, tako da se pokret sporo razvijao. Partizani su u poetku nosili svoja civilna odela ili uniforme stare vojske s trobojkom. Ubrzo su na kapama poeli da istiu revolucionarni amblem crvenu zvezdu. Jedan deo predstavnika starog reima je otiao u emigraciju, drugi deo se opredelio za isekivanje, dok se trei stavio u otvorenu kolaboraciju, saraujui s neprijateljem protiv svog naroda. Po okupaciji zemlje jedan deo oficira jugoslovenske vojske nije se mirio s kapitulacijom i okupio se oko pukovnika Drae Mihailovia. Tako su se poeli stvarati etniki odredi u Srbiji i drugim krajevima sa srpskim stanovnitvom. Politika etnikog pokreta, iako su u poetku poeli da sarauju s partizanima, bila je ekati i osuivali su avanturizam partizana, jer su smatrali da su borbe preuranjene. etniki pokret je bio heterogen. Tako su se jedinice Koste Peanca u Srbiji ve sa nastupanjem okupacije stavile u slubu Nemaca. U Hercegovini su etnici na poetku bili zatitnici naroda pred ustakim pogromom. U Crnoj Gori su etnici na poetku ustanka uestvovali zajedno s partizanima. Meutim, u BiH, Crnoj Gori, i Lici etnici su vrlo brzo postigli kompromis s Italijanima. Kad se pred etnikim pokretom postavila dilema ili s narodom pod rukovodstvom komunista u borbi protiv okupatora ili u saradnji s okupatorom samo mali broj je prihvatio borbu protiv okupatora. I partizanski pokret je pravio greke koje su ile na ruku jaanju etnikog pokreta. To je bio sluaj u Crnoj Gori i Hercegovini kada se odmah po izbijanju ustanka krenulo na stvaranje sovjeta i progon kulaka, to su etnici i zelenai iskoristili za obraun s komunistikim pokretom. Ubrzo je KP je ovu politiku osudila, nazvavi je levim grekama, ali je ona ve bila nanela tetu pokretu. U Sloveniji je KP postavila ispravno svoju politiku stvarajuui iroki front svih rodoljuba i time zadobila masovnu podrku naroda.

Nasuprot tome, relativno mali broj domobrana u Hrvatskoj odluivao se da pree na stranu partizana, usled antikomunizma. Katolika crkva u NDH je raspirivala antikomunistiku mrnju, pored prakse prekrtavanja srpskog stanovnitva u katoliku veru. Vrlo brzo po izbijanju ustanka stvorene su slobodne teritorije. U Srbiji je formirana Uika republika u kojoj se nalazio Vrhovni tab. Ona je trajala 2 meseca. U njoj su zaeci novog drutvenog poretka. Bio je organizovan normalni ivot stanovnitva. Nemaka zapoinje represije po gradovima u Srbiji: u Kragujevcu, Niu, Kraljevu, apcu. Da bi spreili irenje ustanka i zaplaili stanovnitvo pobijeno je hiljade stanovnika. Doktor Turner, vii vojni savetnik namake komande u Srbiji, avgusta 1941. pie Ribentropu: Upotrebili smo sva sredstva, pokuali smo da ubedimo, govorili smo, pretili smo, ali sve to niemu nije posluilo. U ovoj zemlji narod ne priznaje nikakvu vlast. Svi nai napori da umirimo narod konstruktivnim putem i da ga odvojimo od komunista, propali su... Komunisti su uspeli svojim parolama da okupe veinu naroda... Pozicije partizana u umama su takve da je njih, takorei, nemogue pogoditi u srce. Niemu ne slui ni intenziviranje propagande, prikazujui kako boljevici neprestalno trpe poraze na frontovima. Imam utisak da ak ni vest o kapitulaciji Sovjetskog Saveza ne bi dovela do kapitulacije ovih bandita, koji su uporni kao avoli. Sem toga imaju odlinu organizaciju, koja bi mogla posluiti kao klasini primer najbolje tajne organizacije. Nekoliko nedelja kasnije nemakim komandama u Jugoslviji su stigle okrutne naredbe o represalijama potpisane od naelnika Vermahta feldmarala Kajtela: Da bi se neredi uguili u samom zaetku, trebaju se bez oklevanja preduzeti najstroije mere kako bi se silom odrao autoritet okupacionih vlasti i spreilo irenje nereda. Treba imati u vidu da ljudski ivot u tim krajevima esto ne vredi nita: da se efekat zastraivanja moe postii izuzetnom svirepopu. Kao odmazdu za jednog ubijenog nemakog vojnika u tim sluajeviam treba primeniti kao opte pravilo kanjavanje smru 50 do 100 komunista. Kazne smru izvravati tako da se izazove najvei mogui zastraujui efekat. Odmah nakon toga 5 nemakih divizija, uz saradnju kolaboracionista, preduzima ofanzivu u umadiji. Italijani su sa 6 divizija naterali crnogorske ustanike u defanzivu, pri emu je nekoliko hiljada ustanika zarobljeno i internirano u Italiju. IV JAANJE POKRETA Prva nemaka ofanziva bila je usmerena na unitenje slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. U ovoj operaciji prvi put su uestvovali etnici na strani nemake vojske. To je bilo posle neuspelih pregovora koji su se vodili izmeu Drae Mihailovia i Tita oko saradnje u zajednikoj borbi. U neravnopravnoj borbi u odbrani Uike republike na Kadinjai je izginuo radniki bataljon. Vrhovni tab se povukao ka Bosni i Hercegovini. Od jedinica iz Srbije i prispelih jedinica iz Crne Gore u Rudom je 21. decembra formirana Prva proleterska brigada. Komandant je bio Koa Popovi, a komesar Filip Kljaji. Formiranje proleterskih brigada je bilo od ogromnog znaaja. Cilj njihove borbe jasno je postavljen osloboenje svih krajeva zemlje. Brigade su bile sastavljene od boraca svih naroda i nisu bile vezane za borbu u samo jednom kraju. Istovremeno ove brigade su bile klice armije novoga drutva. Posle prve ofanzive faistiki okupator je odmah preduzeo i drugu ofanzivu. Partizanske jedinice su se nale u nepovoljnom poloaju, pa su morale pod borbom da se povlae. U nenormalnim zimkim uslovima, na temperaturama do preko minus trideset stepeni i sa 4.500 boraca prelo se preko 100 kilometara. Posle ovog Igmanskog mara mnogi su borci zbog promrzlina umrli ili ostali bez ekstremiteta.

Na tromei Srbije, BiH i Crne Gore stvorena je slobodna teritorija sa seditem u Foi. Prilikom osloboenja Foe i naselja u okolini partizanske jedinice su zatekle hiljade leeva muslimanskog ivlja koje su etnici poklali. To je bio cilj politike Drae Mihailovia, koju su revnosno sproveli etnici Pavla uriia iz Crne Gore da se na podruju oko Drine i Lima unite Muslimani, u skladu s programom etniki iste Velike Srbije. Pored borbe partizana za stvaranje slobodne teritorije stvaraju se organi nove vlasti oslobodilaki odbori koji obavljaju politiko-administrativne poslove na slobodnoj teritoriji. Februara 1942. doneseni su Foanski propisi iji je autor bio Moa Pijade. To su bili metodi za jaanje narodnooslobodilakih odbora koji su na slobodnoj teritoriji organizovali ivot. Tokom prolea 1942. g. formirana je III sandaka i IV crnogorska proleterska brigada. Iako su se Nemci i Italijani esto sporili oko interesa na Balkanu, uvek kad je trebalo organizovati ofanzivu spremali su zajednike planove. Tako je stvoren zajedniki plan za unitenje slobodne teritorije na Kozari. U operaciji na Kozari pored Nemaca, Italijana, ustaa i dobmobrana, uestvovalo je i 2.000 etnika. Partizanske jedinice sa oko 500 ranjenika i 80.000 izbeglog stanovnitva nale su se u obruu. Posle estokih borbi jedan deo partizanskih snaga se probio i stigao na Podgrme sa 20.000 izbeglica. Oko 50.000 izbeglica koji nisu uspeli da se probiju pobijeni su ili odvedeni u koncentracione logore. Dolaskom partizanskih jedinica u zapadnu Bosnu daje se novi polet oslobodilakom pokretu. Stvorena je slobodna teritorija na relaciji Prozor, Livno, Jajce, Drvar sa 250 km u dubinu i 70 km u irinu. Preseena je pruga Sarajevo-Mostar koja je imala strateki znaaj za okupatora. Dolo je do povezivanja s partizanskim pokretom Bosanske krajine i Dalmacije. Italijani su preduzeli ofanzivu tokom jula i avgusta 1942. u Sloveniji protiv Oslobodilne fronte, ali je pokret uspeo da se odri. Posle Kozare, partizanski pokret vie nije bio izolovan i na vojnom i politikom planu deluje sinhronizovano. Zvanini naziv partizanskih jedinica je Narodnooslobodilaki partizanski odredi Jugoslavije (kasnije je menjan u Narodnooslobodilaka vojska i partizanski odredi Jugoslavije, da bi na kraju rata nastala Jugoslovenska armija). Krajem 1942. pokret broji 150 hiljada boraca rasporeenih u 9 divizija. Neprijatelj je imao ukupno 800.000 vojnika. Gubici neprijatelja tokom 1942. bili su: 52 hiljade mrtvih, isto toliko ranjenih i 41 hiljada zarobljenih. Partizani su imali 35.200 mrtvih i 31.200 ranjenih. Partizani su tokom 1942. potpuno usamljeni u svojoj borbi i ne dobijaju ni od koga pomo. U vojnom i politikom smislu to je za partizanski pokret najtea godina. Kralj i izbeglika vlada u svemu podravaju etniki pokret Drae Mihailovia. Kralj unapreuje Drau Mihailovia u enerala i komandanta Jugoslovenske vojske u otadbini. Proglaen je voom otpora u Jugoslaviji. Zapadni saveznici (Engleska, SAD) dele ovo miljenje, iako ve od novembra 1941. pribegavanje Drae Mihailovia kolaboraciji s okupatorom i njegovim kvislinkim tvorevinama, u funkciji borbe protiv glavnog neprijatelja partizana, postaje sve oiglednije. Kralj trai da se partizanske jedinice potine Drai Mihailoviu. Krajem 1941. stiu prve engleske misije u glavni etniki tab sa zadatkom da informiu o borbama u Jugoslaviji. Informacije misija u prvom periodu rata ili su bile pogrene, ili su bile ignorisane, to je verovatnije. Kominterna, u skladu sa svojom politikom zajednikog antifaistikog fronata stalno ukazuje Titu i Vrhovnom tabu da nije vreme za proletersku revolucija. Moskva istovremeno ne eli otvoreno da napadne Drau Mihailovia zbog kolaboracije, da ne bi

pogorali odnose sa zapadnim saveznicima. Sovjetski Savez je imao i zvanine odnose s izbeglikom vladom u Londonu, to je takoe uticalo na oklevanje u osudi etnikog pokreta. Meutim, Moskva stalno vri pritisak na zapadne saveznike da se etnici aktivno ukljue u borbu. Kominterna je bila protiv toga da se tada postavi pitanje monarhije i vlade u izbeglitvu. Glavni partizanski tab neprestano dostavlja informacije u Moskvu o saradnji etnika s Nemcima i Italijanima. Septembarski propisi iz 1942. su dokument kojim se predvia dalji razvoj organa narodne vlasti koji su definisani Foanskim propisima. Narodnooslobodilaki odbori su na osloboenim teritorijama izrastali u prave organe nove vlasti. Oni su organizovali privredni ivot, setvu i etvu, regulisali trgovinu i razmenu, vodili komunalne poslove, zbrinjavali socijalno ugroene, organozovali zdravstvenu slubu i reavali sudske sporove. Naroita uloga NOO je u podsticanju i organizovanju kulturno-prosvetnog ivota obnavljanju kola, organizovanju analfabetskih teajeva, formiranju domova kulture. U Drvaru je 26-27. novembra 1942. odrano Prvo zasedanje AVNOJ-a (Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije). Time je stvoren vrhovni civilni organ oslobodilakog pokreta. Zasedanju je prisustvovalo 54 predstavnika naroda Jugoslavije. To je u stvari bio prvi parlament nove vlasti. AVNOJ je izabrao svoj Izvrni odbor, organ koji je imao funkciju vlade. Hitler je eleo da sprei eventualno iskrcavanja saveznika na Balkan, za ta se zalagao eril. Staljin je stalno insistirao na otvaranje drugog fronta kako bi se pomogla borba sovjetskog naroda i bre pobedio faizam. Zato je Hitler pripremio plan Vajs I radi unitenja oslobodilakog pokreta pre nego to bi partizani bili u mogunost da se poveu sa saveznicima. Operacija je poela u Bosanskoj krajini 20. januara 1943. uz znatno uee italijanskih snaga. To je bila IV neprijateljska ofanziva, ili Bitka na Neretvi. Partizani su imali nekoliko hiljada ranjenika i bili su u okruenju. Napravili su manevar najpre snaan udar jedinicama na sever, a onda preko poruenog mosta na Neretvi prebacili svoje snage. Prebacivanje je trajalo 8 dana. S druge strane Neretve se nalazilo oko 20.000 etnika. Partizanska vojska je u silovitom naletu potpuno razbila etnike jedinice. Naredba Vrhovnog taba je bila da se osude samo etnici odgovorni za zloine, a ostali da se puste kuama, ili da preu u partizanske jedinice. U izvetaju komandanta za jugoistonu Evropu generala fon Lera je stajalo: Partizani su uspeli da se probiju preko Neretve i da se do poslednjeg oveka povuku u severni deo Crne Gore... Nismo uspeli da zarobimo nijednog jedinog oveka, niti smo ita zaplenili... Nije naen nijedan partizan, nijedan ranjenik, uprkos tome to to su i partizani, cenei po naim gubicima, morali takoe imati velike gubitke. Meutim, Hitler je odmah pripremio plan Vajs II ili operaciju varc. Angaovao je 120.000 Nemaca, Italijana i Bugara. Prethodno je razoruao etnike po Crnoj Gori, jer u njih vie nije imao poverenje. Partizani su se nalazili na pasivnom podruju, sa 4.000 ranjenih i nekoliko hiljada izbeglih. Vrhovni tab je raspolagao sa 20.000 hiljada boraca. Faisti su uspeli da naprave tri obrua oko partizanskih jedinica. I pored neprestanog bombardovanja, partizani su pruali estok otpor. Trea divizija s partizanskom bolnicom je pokuala da se probije, ali nije uspela. U juriu je izginula veina boraca V proleterke crnogorske brigade. Poginuo je i njen komandant Sava Kovaevi. Dalmatinske brigade su prosto desetkovane. U to vreme se pri Vrhovnom tabu se nalazila i prva engleska misija. Prilikom bombardovanja jedan lan misije je poginuo, a sam Tito je lake renjen. Prvi obru je probijen na Sutjesci, drugi na Zelengori i trei, na putu Kalinovik-Foa. U bitci na Sutjesci partizani su imali 8.500 hiljada poginulih i nestalih. Posle bitke, etnici, koji su ponovo naoruani, pomagali su Nemcima u pretraivanju terena, ubijajui partizanske borce. Tako su etnici nali i zaklali poznatog hrvatskog pesnika Ivana Gorana Kovaia koji je napisao poemu Jamu u kojoj su prikazana zverstva ustaa nad srpskim narodom. Posle bitke na Sutjesci dolo je do konfuzije meu partizanskim jedinicama. Partizanskom pokretu je zadat snaan udarac.

Pad Italije septembra 1943. je doveo do ponovnog i velikog priliva boraca u partizanski pokret. Dalmatinsko stanovnitvo i stanovnitvo po ostalim delovima Jugoslavije masovno je prilazilo u partizanske jedinice. Mnogi italijanski vojnici su se pridruili partizanima. Formiran je bataljon Grami i divizija Garibaldi. Padom Italije vojno je ojaan partizanski pokret novim borcima i znatnom koliinom oruja. Data je nova svetlost na borbu partizana. Istina se konano poela probijati. Neprijatelj je sada raspolagao sa 630.000 vojnika u 36 divizija. Nemci su imali 24 divizije sa 300.000 vojnika, Bugari 120.000, Maari 27.000, ustae i domobrani 130.000, a njima treba dodati i 45 brigada etnika. Partizani su brojali 300.000 boraca. Sada su ve imali armijske korpuse i slobodne zone. esta neprijateljska ofanziva nije voena prema konkretnoj slobodnoj teritoriji, ve je imala vie defanzivni karakter, tj. ulogu da brani glavne komunikacije i znaajnije gradove. Slobodna Jugoslavija, radio stanica u Moskvi pod rukovodstvom Veljka Vlahovia, znatno je doprinela da se istina o borbi partizana proiri. Od sredine 1943. zapadni saveznici menjanju svoje miljene o antifaistikoj borbi u Jugoslaviji i poinju uvaavati snagu partizanskog pokreta. Englezi alju misiju u Glavni partizanski tab i poinju slati sve veu pomo. To dovodi do previranja u izbeglikoj vladi. V OSLOBOENJE ZEMLJE I POBEDA REVOLUCIJE Na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943. donesena je odluka o obrazovanju Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije, s funkcijama privremene vlade. Odobren je nacrt ustava o ureenju budue Jugoslavije na federativnoj i demokratskoj osnovi uz priznavanje prava svim njenim narodima. Tako je roena nova jugoslovenska drava. Zasedanju AVNOJ-a prisustvovalo je 142 delegata izabranih na demokratskim principima. Titu je dodeljen in marala, a kralju zabranjen povratak u Jugoslaviju. Formirana je komisija za utvrivanje ratnih zloina. Odlueno je da e o ustrojstvu budue drave odluiti njeni narodi nakon rata. Oktobra 1943. Englezi alju Ficroja Meklina na razgovore s Titom. On priprema njegov susret s erilom. Tu je i erilov sin Randolf. Pokuava se nai kompromis izmeu partizana i etnika. Partizani odbijaju bilo kakvu saradnju, ali ostavljaju otvorena vtrata za razgovore s izbeglikom vladom. Trae da budu zvanino priznati. Februara 1944. dolazi i sovjetska misija. Amerika vlada i dalje priznaje samo Drau Mihajlovia. Pod pritiskom Engleza na elo vlade kralj postavlja Ivana ubaia. Tito je za pregovore s ljudima koji se nisu kompromitovali. Nemci su 25. maja 1944. padobranskom akcijom na Drvar pokuali da zarobe Tita i Vrhovni tab. Uz snaan otpor pripadnika oficirske kole, kojima je pritekla u pomo VI lika brigada Vrhovni tab je u poslednjem trenutku izbegao zarobljavnje. Iz Drvara je Tito vazdunim putem prebaen na Vis, gde je uspostavljeno sedite Vrhovnog taba. Sada je i partizanska mornarica raspolagala sa stotinama brodova i 10.000 mornara. Pored napada na Drvar Nemci su preduzeli i akcije za osiguranje povlaenja svojih snaga iz Grke. U Bariju je formirana jugoslovenska baza. Hiljade partizanskih ranjenika se alje na leenje i oporavak u junu Italiju. ubai, kao prvi ban predratne banovine Hrvatske, priznao je AVNOJ i Nacionalni komitet. Postignut je sporazum Tito-ubai i formirana je nova vlada. Ovim sporazumom se nije odstupilo od sutine odluka Drugog zasedanja Avnoja, ali su uinjeni izvesni ustupci od strane partizanskog pokreta radi dobijanja priznanja. Kompromis bi bio opasan da partizani

nisu drali 2/3 zemlje u svojim rukama i da nisu raspolagali sa tolikom snagom. eril je sporazumom eleo da ukoi revolucionarni talas da bi kasnije mogao izvriti postepenu restauraciju u Jugoslaviji. Tako je eril vrio pritisak na Tita da se sretne s kraljem to je ovaj odbio. Avgusta 1944. u Italiji su se sreli Tito i eril. Tito je odbacio saradnju sa Draom Mihailoviem i mogunost iskrcavanja komnadosa na jadransku obalu pod komandom vlade u Londonu. U to vreme u Srbiji Draa Mihailovi i kvislinka vlada Milana Nedia uspostavljaju tenju saradnju radi delovanja protiv partizana. Oktobra 1944. Tito je u Moskvi. Dobija oruje za opremanje 10 divizija, avione i ito. U Rumuniji se sreo s maralom Tolbuhinom radi dogovora o otpoinjanju zajednikih operacija Crvene armije i partizanskih jedinica u oslobaanju Beograda i ostalih delova Jugoslavije. Tito se sastao i sa predstavnicima Patriotskog fronta Bugarske. Dogovorena je saradnja oko uea bugarskih jedica u oslobaanju Jugoslavije. Od 10. do 20. oktobra 1944. Crvena armija i partizanske jedinice kreu u oslobaanje Beograda. Posle estokih borbi, u osloboeni Beograd se odmah prebacuju Vrhovni tab, NKOJ i Centralni komitet KPJ. Bugarske i albanske jedinice pomau pri oslobaanju Makedonije i Kosova. Ugroeno je povlaenje nemake armijske grupe E iz Grke. Do prolea 1945. Nemci su uspeli da brane liniju sremskog fronta. U Srbiji je izvrena masovna mobilizacija. Sovjetske trupe su, uz pomo partizanskih i bugarskih jedinica uspele da probiju sremski front. Zatim je voena bitka na Batini uz znatno uee vojvoanskih brigada. U osloboenim delovima zemlje stvara se novi sistem vlasti. Reavanje nacionalnog pitanje bilo je pravilno postavljeno. Bratstvo-jedinstvo je stub novog poretka. Svi narodi pored svojih tabova imali su i svoja antifaistika vea kao regionalnu zakonodavnu i izvrnu vlast. Formirani su narodni sudovi i odeljenja zatite naroda (OZN-a), vojno-politika policija. Oduzimane su fabrike onima koji su saraivali s neprijateljem. Vrena je ekspropijacija ekspoprijatora, vie kao sankcija, a manje kao klasno pitanje. Pred narodnim sudovima su odgovarali mnogi zbog izvrenih ratnih zloina i saradnje s okupatorom. Jedan broj zloinaca je streljan, dok su drugi, zbog saradnje s okupatorom, zavrili u zatvorima. Socijalni sadraj nove vlasti su dali mladi borci seljaci i radnici. Uinjeni su i neki ustupci. Nije postavljeno pitanje kolektivizacije zemlje. Ostavljen je sitni zemljini posed. Oktobra 1944. Staljin se sastao sa erilom u Moskvi gde su razgovarali oko politikog uticaja u Jugoslaviji. Ubrzo su mere legalne konfiskacije dobara kolaboracionista dobile takav obim i karakter da su predstavlaju proirivanje revolucije na ekonomskom sektoru. Partizanska vojska je 1945. brojala 800.000 vojnika. To je bila regularna armija. Marta 1945. dobija naziv Jugoslovenska armija. Na sastanku Staljin-eril-Ruzvelt na Jalti je priznat sporazum Tito-ubai kojim je predvieno formiranje jedinstvene vlade. Kralj je 3. marta morao odrediti 3 namesnika. Namesnitvo je 6. marta poverilo Titu mandat za sastav nove vlade. Novu vladu sainjavaju 22 lana NKOJ i 7 lanova iz vlade koji nisu komptomitovani. Tito je predsednik vlade i ministar odbrane, a ubai ministar spoljnih poslova. Nastavljeno je oslobaanje zemlje. Ka zapadnim delovima Jugoslavije kretale su se 4 armije pod komandom generala Koste Naa, Peka Dapevia, Koe Popovia i Petra Drapina.

Osloboen je logor Jasenovac gde su ustae tokom rata pobili na desetine hiljada Srba, Jevreja, Roma i hrvatskih antifaista. Kvislinke glaveine pratile su putanju nemakih snaga u povlaenju. Paveli je s ustakom vladom napustio Zagreb i, kasnije, otiao na Zapad. Ljoti, voa faista u Srbiji, poginuo je u nezgodi blizu italijanske granice. Pavla uriia, vou crnogorskih etnika, na putu za Sloveniju gde je hteo da se pridrui nedievcima i ljotievcima, ubile su ustae. Na Zapad su iz Jugoslavije beale desetine hiljade ustaa, etnika i ostalih saradnika okupatora. eleli su da se predaju saveznicima kako bi izbegli partizansku odmazdu. Saveznici su odreeni broj vratili nazad u Jugoslaviju. Tada su partizanske jedinice izvrili masovnu egzekuciju nad ustaama i etnicima. Jugoslavija je konano osloboena 15. maja 1945. Tokom rata je ubijeno 400.000 neprijateljskih vojnika i zarobljeno preko 500.000. Poginulo je preko 350.000 partizana, uz 400.000 ranjenih i nestalih. Ukupne rtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji premauju milion mrtvih (govori se i o 1.700.000, to ini preko 10% stanovnitva). AVNOJ se konstituisao kao Privremena narodna skuptina sa zadatkom da pripremi Ustavotvornu skuptinu. Donosi se Zakon o konfiskaciji imovine Rajha i lica nemake nacionalnosti i stranaca koji su saraivali s okupatorom. Drava stavlja pod kontrolu bankarski sistem. Postepeno je poela da ukida privatno vlasnitvo nad krupnim i srednjim preduzeima. Donose se i odluke da se Sandak podeli na dva dela i njegovi delovi pripoje Srbiji i Crnoj Gori, a da Vojvodina i Kosovo i Metohija budu sastavni delovi Srbije. Avgusta 1945. Narodna skuptina donosi Zakon o agrarnoj reformi. Konfiskovani su bez naknade zemljini veleposedi preko 30 hektara kao i crkvena imanja opreko 10 hektara. Seljacima je podeljena zemlja. Izvrena je novana reforma kojom su bili pogoeni pekulanti. Novembra 1945. odrani su izbori za Ustavotvornu skuptinu. Predstavnici buroskih partija nisu imali nikakve anse u odmeravanju snaga s Narodnim frontom. Brojno slabe i bez podrke baze, buroaske partije su pretrpele ubedljiv poraz. Lista Narodnog frona je dobila 96% glasova. Narodna skuptina je 29. novembra 1945. proglasila Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju. Jugoslavija je bila federativna zajednica est ravnopravnih republika. Novim Ustavom, donesenim januara 1946. definitivno je sankcionisan novi sistem narodne demokratije. Ustav je sadrao u sebi pretpostavke za novi socijalistiki poredak. Zakonom o nacionalizaciji 1946. ukinuti su i poslednji ostaci kapitalistike svojine i pozicije koji je strani kapital ranije imao u Jugoslaviji. Bande etnika i ustaa su pokuale da nastave s delovanjem, ali su bile likvidirane. Uhvaen je Draa Mihajlovi i organizovano mu je javno suenje. Osuen je na smrt s nekolicinom najbliih saradnika, dok su ostali njegovi saradnici osueni na vremenske kazne. Kolaboracionista Leon Rupnik je u Sloveniji osuen na smrt. Sueno je i komandantu za Junu Evropu feldmaralu Leru. Osuen je na smrt. Milan Nedi je izruen od strane saveznika i, pre nego to mu je sueno za kolaboraciju, izvrio je samoubistvo u zatvoru. Mnogi zloinci i saradnici okupatora su izbegli kaznu i iz emigracije nastavili delatnost protiv nove vlasti.

Narod je prihvatio revolucionarnu vlast i bio je nesebino spreman da podnese nove rtve za izgradnju jednog novog drutva.

VIJETNAMSKA REVOLUCIJA
I POETAK OTPORA U prvoj polovini XX veka Vijetnam je francuska kolonija sa carskim dvorom i mandarinima koji upravljaju zemljom. Indokina je, kao i ostali svet, bila pogoena velikom svetskom ekonomskom krizom tridesetih godina, to je zaotrilo klasne odnose u drutvu. U Hanoju je 1929. stvorena prva komunistika elija od 7 ljudi. Odmah zatim je na jednoj plantai odran kongres sa 20 delegata, kada je odlueno da se stvori komunistika partija. Uskoro su postojale tri komunistike partije: KP Vijetnama, KP Indokine i Savez komunista Indokine. U jednoj akciji 1930. u svim okruzima Tan uanga grupe dobrovoljaca smrti su pohapsile sve policijske pijune. Naoruani sekirama i toljagama, uz pomo seljaka, ovu akciju su dobrovoljci smrti uspeno priveli kraju. Uskoro je 20.000 pobunjenika sa crvenim zastvama mariralo ulicama glavnog grada. Spaljena je rezidencija mandarina i osloboeni su svi zatvorenici. Prvog maja 1930. izbija ustanak. Radnici preduzea za elezniki remont Vinu se diu na ustanak. Pridruili su im se seljaci, dok su studenti stupili u trajk. Odmah je nastupila represija. Komunistika partija poziva da se odgovori na represiju. Pozivaju se ustanici na preuzimanje vlasti po selima, na organizovanje samoodbrane, deljenje zemlje siromanim seljacima, otvaranje novih kola i na podelu pirina bogataa. Francuska je poslala legije iz Maroka koje su poele nemilosrdno da gue ustanak. Sekli su glave, pucalo se bez upozorenja, palilo se i pljakalo. Godinu dana je trajao otpor dok nije pobeen sovjet Nge Tin. Poraz je bio potpun. Uzroci poraza su svakako bili u tome to je ustanak bio lokalan, KP Indokine je postojala tek 4 meseca, a kada je pozvala da se akcija proiri ustanak je ve jenjavao. Ustanici su se hrabro borili, ali nisu imali jasnu viziju agrarne reforme. U angaju je dolo do otmice Fan Boj aua, poznatog borca protiv kolonijalizma. Osuen je na smrt, a potom je pomilovan. U njegovim memoarima preovlauje pesimizam i neverica da se ita moe promeniti. Drugi poznati intelektualac Fan u Trin, po ubeenju republikanac, polae nade da se uz pomo Francuza mogu pobediti dvor i mandarini. Nacionalistika partija Vijetnama, koja je formirana 1927, pokuala je 1930. da organizuje pobunu. Jedan garnizon u Jen Baju se pobunio, ali pobuna je bila slabo organizovana. Voa pobune Ngujen Taj Hok se ubio, a ostali pobunjenici su poveani. II HO I MIN

Ho i Min je bio sin sitnog mandarina. Pravo ime mu je Ngujen Tat Tan. Kao mladi putuje po svetu gde radi razne poslove (kuvar, sudoper...). U Parizu 1919. pokree list Parije namenjen emigrantima. Uestvuje na kongresu u Turu 1920. kada je osnovana KP Francuske. Radi na povezivanju francuskih i kineskih komunista. Odlazi u Moskvu gde nastavlja studije. Posle V kongresa Kominterne Ho i Min odlazi sa Borodinom u Kinu da pomogne borbu kineskih komunista. Tada nosi ime Ngujen Aj Kvok. Ngujen Aj Kvok pokree inicijativu za ujedinjenje tri komunistike partije u Indokini. U Hong Kongu je 1930. na livadi jednog stadiona za vreme nogometne utakmice odrana Konferencija ujedinjenja komunistikih partija. Stvorena je KP Vijetnama. Strategija KP Vijetnama je bila jasna, dok se u taktici lutalo. Kasnije se iskristalisala taktika jedinstvenog fronta vie prijatelja a manje neprijatelja. Ngujen Aj Kvok je 1931. uhapen u Hong Kongu. Crvena pomo je pokrenula akciju za njegovo oslobaanje, tako da su ga na kraju engleske vlasti pustile. Te iste godine je uhapen i generalni sekretar KP Tan Fu. Umro je u zatvoru od posledica muenja. Svi alnovi Centralnog komiteta KP bili su po zatvorima. Posle krvavih dogaaja iz 1930. Komunistika partija se raspala. Prestala je skoro svaka aktivnost partije u zemlji. U zatvorima se nalazilo 10.000 ljudi. To su bile mrane godine komunistikog pokreta. III NOVA POLITIKA Odluke VII Kongresa Kominterne 1935. o jedinstvenom frontu borbe protiv faizma i pobeda Narodnog fronta 1936. na izborima u Francuskoj stvorili su pogodniju klimu za rad Komunistike partije. Direktivom Centralnog komiteta KP iz 1936. prelo se na stvaranje irokog antiimperijalistikog fronta. Parole o konfiskaciji zemlje i uspostavljanje nove vlasti su ostavljene po strani. U Sajgonu je 1936. odran skup na kome je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi. Izabran je komitet u koji su uli i leviari. Komunistika partija je polulegalna i oprezno nastupa zbog loeg iskustva iz prethodnih godina. Japan je 1940. dobio pravo da njegove trupe mogu slobodno da se transportuju kroz Indokinu i time je faktiki stavio pod svoju kontrolu. U nepovoljnim uslovima zapoinje spontani otpor invaziji Japanaca. U Bak Sonu, teko pristupanom terenu, izbija ustanak seljaka. Vrlo slabo naoruani ustanici su napali strae mandarina. Zatim su napali Francuze. Centralni komitet KP je 1939. reio da formira antiimperijalistiki front indokineskog naroda radi ujedinjenja stanovnitva u borbi protiv faistikog imperijalizma. Komitet KP Nam Boa je, na svoju ruku, 1940. organizovao ustanak. Pohapeno je rukovodstvo ustanka, ali nedelju dana kasnije je izbio novi ustanak koji je u krvi uguen. Od najgoreg oloa je formirana vojska za guenje ustanka. Zarobljene ustanike su vezivali icom, probijajui im telo. Ho i Min se 1941. vraa u Vijetnam. Nekoliko meseci kasnije odrava se odluujua sednica Centralnog komiteta KP. Meu prisutnima su i Fam Van Dong i Ngujen ap. Dolazi do fuzije dve struje iz zemlje i inostranstva. Stvorena je Liga za nezavisnost Vijetanama Vijetmin. Parola o nacionalnom osloboenju i priprema oruanog ustanka su stavljene u prvi plan.

Politika nacionalnog fronta je jasno definisana feudalni odnosi bi bili likvidirani merama budue vlade, uz opte pravo glasa i sveopti razvoj kolstva. Proklamovana je borba protiv kolaboracionistike francuske vlade iz Viija i protiv Japana. Ho i Min oboleva od malarije i jedva ostaje u ivotu. Jutarnja fiskultura, rad u bati da bi se preivelo, pisanje na maini i veernji razgovori kraj vatre, bio je tadanji radni dan Ho i Mina. U tim uslovima pokree list Vijetnam Dok Lap koji izlazi na obinom papiru. Ho i Min kree peke za Kinu i dugo se za njega nije nita ulo. Verovalo se da je mrtav. U stvari, on je bio godinu dana u kuomintankom zatvoru. Na povratku iz Kine uzeo je ime Ho i Min (onaj koji osvetljava). IV ORUANA BORBA Septembra 1944. situacija se promenila. Dolazi do kraha faistikih sila osovine. Stadijum miroljubivog razvoja revolucionarnog pokreta je prevazien, ali jo nije doao do faze opteg ustanka. Bilo je potrebno istovremeno razvijati oruanu borbu i politiku agitaciju, nastojei da politika akcija ima prevlast nad oruanom borbom. Dvadeset drugog decembra 1944. pod komandom Ngujen apa sveano je od 34 borca formirana jedinica koja e kasnije postati armija Dijen Bijen Fua. ap je odmah s vojnicima izaao iz dungle i otpoeo mar. Tako se poela stvarati oslobodilaka armija. Devetog marta 1945. Japanci su razoruali francuske snage. Dvanaestog marta Vijetmin je pozvao na opti ustanak. Oslobodilaka armija ubrzano osvaja gradove. U julu se sve sruilo. U avgustu je Japan kapitulirao. esnaestog avgusta je osloboen Hanoj, a 25. avgusta je 100.000 vojnika defilovalo ulicama Hanoja. Parola oterati Japance zamenjena je parolom protiv svake imperijalistike intervencije, za nacionalnu nezavisnost Vijetnama. Car Bao Daj je abdicirao. Ho i Min je teko bolestan i vezan za krevet. Tri stotine kilometara su ga njegovi borci nosili do Hanoja. Drugog septembra Ho i Min u lakoj uniformi (dan ranije nabavljenoj), obuven u sandale s gumenim onom i remenjem od gume, proglaava nezavisnost i stvaranje Demokratske Republike Vijetnam. V REPUBLIKA Nova Republika se suoila sa strahovitim ekonomskim problemima. Cena pirina vrtoglavo je rasla. Nastupila je uasna glad takvog stepena da vie nije bilo kue u kojoj ve neko nije umro od gladi. Dolo se dotle da su ljudi leali po zemlji da bi vakali neto hrane. Tokom 1944-45. oko 2 miliona ljudi je umrlo od gladi. Leevi su bili po putevima. Sahranjivani su masovno, u zajednike grobnice. Zatim su nastupile poplave, a potom sue. Septembra 1945. britanska vojska je razoruala sve Japance. Ubrzo su se iskrcali i Francuzi i zauzeli su praktino ceo Juni Vijetnam. Severno od 17 paralele kontrolu teritorije je vrio Kuomintang (kineski reim ang Kaj eka), dok su juno bili Britanci. Narod je faktiki bio nepismen, industrija nije postojala, vojska jo nedovoljno oformljena.

Ho i Min: Tri su nam neprijatelja koja treba pobediti strani osvajai, glad i neznanje. Tokom 1945-46. cela vijetnamska politika bila je pod geslom: treba raditi da bi se jelo. Voena je opta kampanja protiv lenarenja. Glad je na kraju savladana. Ukinuti su mnogi porezi, smanjena je poljoprivredna renta, rekvirirana su preduzea javnog znaaja eleznice, fabrike i elektrine centrale. Proklamovane su sindikalne slobode. Utvren je osmoasovni radni dan i minimalna nadnica. kole se masovno otvaraju. itava nacija ide u kolu. Septembra 1945. raspisanui su izbori za Ustavotvornu skuptinu. Komunistika partija je pristala da se formalno raspusti nastavljajui polulegalnu aktivnost. Januara 1946. odravaju se izbori kojima je vlada dobila legitimnost. Da bi se oslobodio prisustva Kuomintanga Ho i Min je zaigrao na francusku kartu. Francuzi su se iskrcali da bi zamenili ang Kaj ekove trupe. U zemlji vlada nezadovoljstvo to je Ho i Min popustio, ali on nije imao izbora to je bio put ka ujedinjenju zemlje. Iako se Ho i Min iskreno zalae za saradnju, Francuzi ine sve da do nje ne doe. Sve su ei meusobni incidenti. Oktobra 1946. Francuzi su bombardovali Hajfong, da bi ga potom okupirali. Vlada Demokratske Republike Vijetnam je povukla administraciju iz Sajgona i smestila je po selima. Francuzi su postavili ultimatum: da se snage Ho i Mina razoruaju. Ho i Min upuuje apel narodu: Za ljubav mira mi smo uinili ustupke. Ali to smo ih vie inili, to su kolonijalisti vie uzurpirali naa prava... Ponite borbu svim sredstvima koji vam stoje na raspolaganju, puka i hladno oruje, a ako ih nemate kopljima i tapovima. Strategija je pruati to dui otpor, ali osnovno je sauvati snage po svaku cenu. Uskoro se i Hanoj naao u tekom poloaju. Preduzeta je evakuacija. Po zidovima kua ugljem su ispisane poruke Vratiemo se. Prestoniki puk se povukao ne izgubivi nijednog oveka. Pre nego to bi napustali gradove i odlazili u sela stanovnitvo je unitavalo svoje kue. Sravnjena su sa zemljom 36 grada, 10.200 kilometara puteva je onesposobljeno i 1540 kilometara eleznice. Nije ostao nijedan most na reci. ine su na leima prenoene u dungle i nepristupane terene. Ho i Min: Radije emo sve rtvovati nego izgubiti svoju otadbinu i ponovo pasti u ropstvo". Ho i Min objavljuje Apel za mir u Parizu, ali to nema odjeka. ak je smanjen broj komunista u vladi. Bivi car Bao Daj je jedini odluio da pregovara sa Francuzima. Istovremeno, pod vostvom rukovodioca naoruanja Trag Daj Ngia, poela je konstrukcija i proizvodnja topova. Teritorija je bila danju u posedu okupatora, a nou u posedu pokreta otpora. Ceo ivot se odvija na selu. Nastavlja se masovna kampanja opismenjavanja stanovnitva. Za 18 meseci tri i po miliona ljudi je dobilo neophodno obrazovanje. VI OD DELTE DO DIJEN BIJEN FUA Uspesi koje DR Vijetnam postie u proizvodnji kao i politika aktivnost dobijaju na znaaju. Marionetski reim biveg cara Bao Daja nema nikakvu podrku. Vlada DR Vijetnama je 1948. priznata od strane SSSR, Kine i Jugoslavije, ime je prestala njena politika izolacija.

Zapoinju borbe po gradovima, gde traju trajkovi i izvode se sabotae. Francuzi se okruuju bunkerima, zidajui utvrenja. Ta strategija dovodi ih u sve teu situaciju. Oni ne mogu sami da se bore, pa zato stvaraju boadajistiku nacionalnu armiju. Meutim, svesni da ne mogu sami skriti otpor, Francuzi trae pomo. SAD su obeale pomo Francuzima. Francuska ofanziva unitenja oslobodilakog pokreta ne daje rezultate. Pokret je nedostupan nastaje podzemni pokret, ukopan u zemlju i sakriven u dungli. U mirnim zonama oslobodilaki pokret se intergrisao sa seljatvom, potujui njihove obiaje i postepeno budei svest o potrebi zapoinjanja oruanog otpora. Posle 1950. amerika pomo je sve vea. Amerikanci objavljuju svoj cilj: Uspostaviti tesnu saradnju izmeu Francuza i nacionalista koji ele eleminisati komuniste. U Vijetnamu je 1951. stvorena Partija rada. I pored apsolutne premoi francuskih snaga u vazduhu, na terenu se uspostavlja ravnotea snaga. Od 1952. vijetnamska armija je u ofanzivi. Oslobodilaka armija poinje da dobija vojnu opremu od socijalistikih zemalja. Ujedno se vodi uspena kampanja protiv malarije, dizenterije i muva. Za devet godina borbe nijednom se nije pojavila glad. Tokom 1953. Francuzi prave plan Navaro. Prestali su sa statinom pozicijom utvrenja. ap je primoran da grupie oslobodilake snage, kako bi odbranio kljune strateke pozicije. Ho i Min 1954. nudi pregovore. Severna delta je bila teak i nepristupaan teren za vojsku apa. Tu je i Dijen Bijen Fu, strateki najvanija prepreka ka Laosu. Oslobodilaki pokret je kriom, artiljerijom, okruio utvrenje Dijen Bijen Fu to je odigralo presudnu ulogu u nastupajuoj bici. Francuzi su doiveli totalni poraz. Zarobljen je ceo francuski tab. Pretila je opasnost od sveopteg poraza Francuza. Jula 1954 potpisano je primirje u enevi. Konstituisane su dve zone iznad i ispod 17. paralele. Snage DR Vijetnama bile su spremne da se povuku iz junog dela, ako se garantuje teritorijalni integritet Vijetnama. Predsednik SAD Ajzenhauer: SAD nisu uestvovale u odlukama donetim na konferenciji u enevi i nisu prema njima obavezne. VII PARALELA KOJA DELI SAD ubrzano 1954. u Jugositonoj Aziji stvaraju vojni savez SEATO, kako situacija ne bi izmakla kontroli. Juni Vijetnam je postao bastion vojnog prisustva SAD u tom regionu. Sve sa severa je preneseno u Sajgon kako ne bi ostalo Vijetminu. Na 17. paraleli je izvrena razmena zarobljenika. Ministar inostranih poslova DR Vijetnama Fam Van Dong: Francuska treba da izabere izmeu Hanoja i Vaingtona. Francuska je izabrala Vaington. SAD su se odmah izjasnile protiv odravanja izbora. DR Vijetnam ini sve kako bi izbegao podelu zemlje. Sajgon prekida potanske veze. Vlada u Sajgonu je pod uticajem katolikog

klana na elu sa Ngo Din Dijem. On je uz pomo CIA-e unitio protivnike i stavio armiju pod svoju kontrolu. Svrgao je i cara Bao Daja, vodei kompradorsku, filoameriku politiku. Dijem odmah zapoinje kampanju lova na komuniste. Masovno denunciranje se podstie. Instruktori idu po selima sprovodei najgori teror. SAD dolarskim injekcijama podupiru vlast u Sajgonu. Meutim, do 1960. nije otvorena nijedna nova fabrika. SAD nisu elele industrijalizaciju zemlje. Krediti i vojne baze su slika Junog Vijetnama. U Severnom Vijetnamu je novi ustav 1959. udario temelje socijalizma. Ve 1958. je likvidirana nepismenost i data su prava enama. Marta 1959. deset aviona iz Junog Vijetnama je bombardovalo predeo u Severnom Vijetnamu. Protiv civilnog stanovnitva upotrebljena je aviacija. Dijem izjavljuje: Juni Vijetnam je u ratnom stanju". Poto enevskim sporazumom nije dozvoljeno da SAD imaju baze na teritoriji Junog Viejtnama, Amerikanci prave iroke auto-strade za svoje avione. Tako je napravljen put Sajgon - Bie Hoa sa sto metara irine i 32 kilometra duine. Zatvori u Junom Vijetnamu su prepuni zatvorenika, gde jedna etvrtina zatvorenika stalno stoji. Izgraeno je 20 novih koncentracionih logora. Naredba reima je da svaka oblast mora izgraditi po jedan novi zatvor. VIII RAT BEZ IMENA U oblasti Fu Loj, u kojoj su svi politiki zatvorenici bili otrovani 1959, zapoinje oruana borba. Dijem odgovara represijom. FNO Front nacionalnog osloboenja Vijetnama formiran je 1960. godine. Program Fronta se odlikuje umerenou. U njega su ule razne partije i udruenja. FNO se zalae za demokratske slobode, ukidanje koncentracionih logora, politiku amnestiju, razvoj nacionalne kulture, likvidaciju sistema amerikih vojnih savetnika i stvaranje nacionalne armije, ravnopravnost polova i nacionalnosti, pravo manjina na autonomiju i postepeno ujedinjenje Severnog i Junog Vijetnama. U programu je stajalo: Kapitalisti svih nacionalnosti imaju pravo na komercijanu aktivnost u Junom Vijetnamu. Njihovi interesi e biti obezbeeni pod uslovom da potuju junovijetnamske zakone. Ovo su bile nune koncesije Zapadu. U programu FNO predviena je i agrarna reforma kao proces, ali ne i metodi njenog sprovoenja. NO je 1962. odrao svoj prvi kongres za neutralnu zonu u Indokini (Vijetnam, Laos, Kamboda). Na elo FNO je Ngujen Hu To, intelektualac i aktivni borac za ljudska prava. Bio je u koncentracionom logoru iz koga je uspeo da pobegne. Budistiki svetenici su 1963. otpoeli proteste javnim spaljivanjem zbog zabrana njihovih svetkovina. Takav otpor budista izaziva sve veu panju. Do tada, Vijetnamci se uglavnom nisu religijski izjanjavali kao budisti, ve ako nisu bili katolici, govorili su za sebe da su luong (estiti) sledbenici laikog kulta predaka u vezi sa konfuijanskom praksom. andarmerija napada budistike svetkovine. Povodom toga 40 profesora i 2.000 studenata univerziteta je pohapeno. Meutim, dani dijemistike vlade su bili izbrojani.

Amerikanci su 1963. smenili Ngo Din Dijema. Dijem je pobegao zajedno sa svojim bratom u jednu katoliku crkvu. Pod misterioznim okolnostima izvrili su samoubistvo. Tokom 1964-65. u junom Vijetnamu se smenjuju dravni udari i kontraudari. Prvog avgusta 1964. ameriki bombarderi su napali DR Vijetnam. Robert Maknamara, sekretar odbrane i najuticajniji ovek u Kenedijevom aparatu: Re je o antiustanikom ratu koji treba da vode oruane snage lokalne vlasti, dok bi SAD slale oruje i savetnike". Juni Vijetnam postaje poligon za isprobavanje novog oruja i vojne strategije SAD. FNO je od 20.000 boraca 1962. narastao 1964. na 40.000. Nacionalna vojska je sposobna jedino za odbranu dravnog aparata. Plan Amerikanaca je pacifikacija zemlje putem strategijskih sela napraviti prazan prostor oko sela i dovesti gerilu do gladi i liiti je podrke naroda. Prostor oko sela je ograen icom i osmatranicama. Zapoinje i hemijsko unitavanje vegetacije. U Severnom Vijetnamu su 1961. formirane zadruge i prinosi su poveani. Dolazi do duboke promene na selu. Odvija se spoj modernizacije i tradicije. U Hanoju su zatvorene kafane i luksuzni restorani. FNO je na slobodnoj teritoriji poeo 1964. da deli zemlju seljacima. Krupni veleposednici su beali u gradove ostavljajui neobraenu zemlju. Srednjem seljatvu je smanjena renta i zakupnina. U slobodnim zonama je poeo da se uspostavlja novi sistem. FNO je uputio mirovni apel za likvidaciju i obustavu vatre, ali na apel se ne dobija odgovor. Strategijska sela su doivela poraz, to je zabrinulo Pentagon. Posle incidenta u tonkinkom zalivu, topovima s brodova se bombarduju naseljana mesta u Severnom Vijetnamu. IX ESKALACIJA SUKOBA Nekoliko asova pre dolaska premijera SSSR, 7. februara 1964, bombardovano je od strane amerike aviacije jedno selo iznad 17. paralele. Zatim su usledila svakodnevna bombardovanja. Upotrebljuju se i otrovni gasovi, napalm bombe. Krajem 1964. FNO prelazi u ofanzivu. Ameriki marinci se iskrcavaju na vijetnamsko tlo. Strateki bombarderi B-52 tepih bombama zasipaju teritoriju pod kontrolom Vijetkonga. Pri tim bombardovanjima prve bombe bi eksplodirale na 6 metara iznad zemlje, a druge 5 metara u zemlji. Poetkom 1965. bilo je 23.000 amerikih vojnika, sredinom godine 75.000, da bi na kraju godine ve bilo 181.000 vojnika. Hteli su da izazovu psiholoki ok da bi Hanoj prihvatio amerike uslove. Predsednik SAD Lindon Donson: Mi emo vriti pritisak sve dok smrt i pustoenje ne dovedu do pregovarakog stola (tj. kapitulacije). Zapoinje opta mobilizacija vijetnamskog naroda. Vijetnamci upotrebljuju novo oruje, migove i rakete zemlja-vazduh.

Aprila 1965. Donson pokree mirovnu inicijativu, ali ne daje ponudu FNO ve vladi DR Vijetnama, kao da je ona agresor na Juni Vijetnam. Odgovor Vijetnama na ameriku inicijativu je u 4 take: evakuacija amerikih oruanih snaga, prestanak bombardovanja DR Vijetnama, priznavanje FNO i priznavanje nacionalne suverenosti. River, predsednik komisije amerikih oruanih snaga, u oktobru 1966. izjavljuje: Samo jedan ameriki ivot vredi koliko sav Vijetnam. Specijalne amerike jedinice, sa mrtvakim glavama, ubijaju sve ivo po selima, ostavljajui jednog seljanina u ivotu kako bi svojom priom izazivao strah. Sprovodi se programirani genocid. Dolaskom generala Kana 1965. na elo Junog Vijetnama trebalo je staviti taku na epidemiju pueva posle Dijemove smrti. SAD nastoje da proire sukob, i zato je prvo trebalo poeti s neprijateljstvima u Laosu. General Kan se sastaje sa Nosavanom, laoskim ekstremnim desniarem. Dolazi do planiranog udara u Laosu, gde je razbijena triparitna vlada u kojoj je bio i pokret Petet Lao. enevskim sporazumom iz 1962. SAD su u sluaju graanskog rata mogle intervenisati u Laosu. Sada su SAD bile odreene ruke i mogle su bombardovanjem pograninog podruja Laosa da prekinu svako snabdevanje Junog Viejtnama, i tako omogue esklaciju rata na severu. Tokom 1966. se organizuju izbori za Skuptinu u Junom Vijetnamu, ali u gradskim etvrtima otpoinje otpor sajgonskom reimu i to ne od strane FNO ve od samih graana. U zemlji vlada haos vrtoglava inflacija, pad proizvodnje, finansijske pekulacije, masovna prostitucija. Izbijaju demonstracije radnika u Sajgonu sa glavnom parolom: Yankee go home! Septembra 1966. De Gol izjavljuje da mirovni sporazum zavisi od amerike odluke da povuku svoje snage. Decembra 1966. bombardovan je Hanoj, glavni grad DR Vijetnama. X AMERIKI PORAZ Janaura 1967. amerike snage zapoinju operaciju u delti Mekonga. Meutim sve ove ofanzive nisu dale rezultata. iri se teritorija i broj stanovnika pod FNO. Poetkom 1967. Pentagon je pred nereivom dilemom kako istovremeno unititi FNO i okupirati teritorije. Amerikoj politici u Vijetnamu pojavljuje se otpor i u samim SAD. Otpoinju mirovne demonstracije. Mirovni pokret u SAD i drugim zemljama je iz dana u dan sve snaniji. DR Vijetnam jaa vojnu saradnju sa SSSR. Istovremeno razvija svoju privredu pod bombama. Studenti masovno odlaze na kolovanje u zemlje tzv. realnog socijalizma. Donson rtvuje socijalni program pomoi siromanim u SAD i smanjuje subvencije radi rata u Vijetnamu. To izaziva jo vei otpor stanovnitva SAD i dolazi do previranja i u sindikatima. Crnaki mirovni pokret je izrazito snaan i aktivan. Ovaj pokret mirovnu borbu povezuje sa borbom za ostvarenje svojih prva. U Vijetnamu strateka inicijativa, polako, prelazi u ruke oslobodilakih snaga. Za vreme Lunarne nove godine 1968. izvedena je ofanziva TET. U ovoj optoj ofanzivi, operacije

Vijetkonga su voene u Sajgonu i drugim gradovima. Za 45 dana ofanzive 150.000 amerikih i sajgonskih vojnika je izbaeno iz stroja. Usled potpunog vojnog i politikog poraza u Vijetnamu i sve veeg otpora u samim SAD i meunarodnog pritiska, SAD zapoinju mirovne pregovore u Parizu. Juna 1969. FNO stvara privremenu revolucionarnu vladu od svih patriotskih snaga. Proi e jo nekoliko godina dok se ne potpie mir za okonanje rata u Vijetnamu. Pred naletom oslobodilakih snaga, Amerikanci su u potpunoj urbi i neredu napustili Sajgon 1975. godine.

KUBANSKA REVOLUCIJA
I VENA KOLONIJA Kubu je otkrio Kristifor Kolumbo 1492. godine, oduevivi se lepotom te ostrvske zemlje. Fernando Kortez je sa Kube krenuo u osvajanje June Amerike. Prvi heroj protivpanskog otpora u Americi bio je Indijanac Atvej na Kubi. Tri meseca je vodio gerilski rat. Uhvaen je i osuen na lomau. panski fratar ga je pozvao da pree u hrianstvo, ali je Atvej to odbio. Kuba je bila most panske penetracije na kontinent. Dovoeni su robovi iz Nigerije, Konga i drugih afrikih zemalja. Zatim su Kubu masovno naseljavali panci, Englezi i posebno Francuzi posle buroaske revolucije. Na prelasku iz XVIII u XIX vek pod vostvom Argentinca Hosea de San Martina i Venecuelanca Simona Bolivara osloboen je ceo koninent od panske dominacije. Zbog sopstvenih interesa SAD nisu dozvoljavale Englezima da deluju protiv panaca. Prvi rat za nezavisnost Kube 1867-78. kontrolisao je privilegovani stale. Drugi rat za nezavisnost se vodi na talasu narodnog ustanka. Ustanak predvode Hose Marti, Antonio Masao i Masimo Gomez. Marti je u svojoj misli i akciji polazio od ideja francuske buroaske revolucije, ali je on iao i preko granica epohe i smeta se u XX vek, postavljajui kao svoj anticipirajui krajnji cilj borbe otpor ekspanziji SAD. Ve u prvim sukobima Marti je smrtno ranjen. panci su obezglavili njegovo telo. U borbi je primenjena gerilska taktika u kojoj se stvarala nezavisna nacija. Robovi su dobili 1880. slobodu i crnci su postali ravnopravni sa belcima. Amerika oklopnjaa Mejn eksplodirala je 1889. u havanskoj luci. To je bio povod za intervenciju SAD. Ameriki kongres: Kuba treba da bude suverena i slobodna". Lenjin: Rat izmeu SAD i panije za posedovanje Kube oznaio je poetak epohe imperijalizma".

Rat izmeu panije i SAD bio je vrlo kratak. U njemu su pobedile SAD. Nestankom panske dominacije, Kuba je u izvesnom smislu postala ameriki protektorat. U ustavu Kube donetom 1901. morao je biti ugraen amandman koji se odnosi na davanje baza SAD. Amandmanom se zabranjuje zakljuivanje sporazuma i zajmova bez dozvole SAD. Daje se pravo SAD da intervenie na Kubi radi zatite ivota, imovine i individualnih sloboda". II MELJA Nakon osloboenja od panaca usledila su ponienja od strane SAD. Nacionalna buroazija sve vie poputa pod pritiscima i postaje saveznik SAD. Crnci okupljeni u stranci Obojeni i nezavisni su se pobunili 1912. godine. Tri hiljade ustanika je tom prilikom poklano. Te iste godine su se organizovali duvanski radnici, ali to je sve slabo i bez vidnog uticaja. U to vreme nosioci progresivnih ideja su studenti iz srednje seoske buroazije. Kubanska radnika klasa je jo nezrela. O marksizmu nije znala skoro nita. Nacionalna ideja je bila kompromitovana, a internacionalna, klasna svest je bila tek u zaetku. Pod vostvom Hulija Antonija Melje osnovana je KP Kube. Melja je bio snane konstitucije, s izraenom intuicijom, ratoboran i antidogmata. Zalae se za ujedinjenje nacionalnog i internacionalnog pokreta. Jedan meksiki profesor ga je uio marksizmu-lenjinizmu. Melja se nalazi na elu Narodnog univerziteta Hose Marti. Organizuje manifestacije protiv dolaska Musolinijevog broda i protiv dolaska amerikog ambasadora. U tim demonstracijama je ranjen. Prilikom dolaska prvog sovjetskog broda, koji je bio ukotvljen daleko na puini, Melja je doplivao do broda sa kubanskom zastavom. Na Univerzitetu ureuje asopsi Huventud. Biva izbaen sa fakulteta i uhapen. Melja organizuje trajk glau u zatvoru, ali ga ostali zatvorenici ne podravaju. On i dalje insistira na trajku glau, to nailazi na podrku javnosti. U to vreme je na vlasti Herardo Maado, veliki antikomunista. Pesnik i advokat Ruben Martinez Viljena stupa u odbranu Melje. Viljena lino ide kod Maada kako bi izdejstvovao osloboenje Melje. Posle devetnaest dana trajka glau Melja je puten na slobodu. III PESNIK NA ELU KOMUNISTA Poznanstvo Melje i Viljene ostavilo je duboki trag u kubanskom revolucionarnom pokretu. Melja je pomagao Viljeni da se otrgne atmosfere u kojoj se razvijao kao pesnik. Posle zatvora Melja odlazi u inostranstvo. Viljena preuzima njegovo mesto u Partiji. Viljena tei da spoji delatnost radnitva i inteligencije. Melja u Moskvi prisustvuje kongresu Sindikalne internacionale. Iz Moskve odlazi u Meksiko gde ga agenti Maada 1929. ubijaju. Melja je tada imao 25 godina. U tom trenutku je pripremao oruanu ekspediciju na Kubu. U prvoj fazi diktature od 1925-29 reim izvodi javne radove. Tada se drava zaduuje amerikim kreditima. Posle 1929. situacija se zaotrava. Maado zavodi jo eu diktaturu. Komunisti sve vie kontroliu sindikate.

Viljena je relativno skriven rukovodilac. Uz to, bio je oboleo od tuberkoloze. Viljena: Cepam na komade svoje stihove, prezirem ih; interesuju me taman toliko koliko veinu naih pisaca interesuje socijalna pravda. Studenti stvaraju svoju organizaciju Direktorio estudijatil. Zbog namere Maada da automatski produi svoj predsedniki mandat izbijaju 1927. protesti studenata. Univerzitet je stavljen pod vojnu upravu. To dovodi do podele meu studentima na levo i desno krilo. Antonio Giteras se zalae da se odmah pree na oruani ustanak. Maado zapoinje sudske procese protiv studenata. IV GENERALNI TRAJK Svetska ekonomska kriza se odrazila i na Kubu. Radnici su u sve gorem poloaju. Generalni trajk je organizovan 1930. godine. On je naneo veliki udarac reimu. Viljena pod temperaturom govori masi: Rekli su da trajka nee biti, ali se ipak trajkuje. Rekli su da neu govoriti, a ja govorim. Viljena je morao posle trajka da ide u egzil Njujork, Moskva, a zatim sanatorijum na Crnom moru. Maado zapoinje teror nad komunistima. Mnogi su baeni ajkulama. Policija hapsi i sve lanove Direktorijuma. Uvodi se cenzura listova. Posle amnestije izbijaju nove podele meu studentima. Vie oruanih pokuaja propada. Komunisti pokuavaju da mobiliu mase. Nacionalni sindikat radnika eera se 1931. sukobljava po fabrikama sa maadistikom vojskom. Tokom 1933. cela Kuba je u previranju. Mnogi vozovi su iskakali iz koloseka i vrene su druge sabotae. Antonio Giteras imao je znaajnog udela u organizovanju tih akcija. V NEUSPELA REVOLUCIJA Giteras je revolucionar po instiltu. Akcije priprema u tiini, deluje odluno i hladnokrvno. Potie iz imune porodice. Iskljuen je sa Univerziteta. Kao trgovaki putnik putovao je po zemlji. Maado je bio predstavnik feudalno-imperijalnog sistema. Maado je vidljiv, Volstrit nevidljiv, ali prisustan. Viljena i Giteras se nikad nisu sreli, iako su se borili na istoj strani i protiv istog neprijatelja. Giteras podie ustanak. Komunistika partija izdaje direktivu da se ne podrava ustanika aktivnost giterista. Giteras biva 1931. uhapen, a potom puten. On je za nastavak akcija, dok je studenstki Direktorijum protiv. Gitersa sam planira da vojnim avionom zauzme kasarnu Monkadu u Santjagu di Kubi. Ovaj pokuaj je propao. Viljena se 1933. vraa u zemlju. SAD vie ne podravaju otvoreno Maada. trajkovi su svuda i zemlja je paralisana. Viljena lei bolestan u krevetu. Giteras pokuava zapoeti oruanu borbu.

Narod izlazi na ulice. Maado intervenie. Maado pod pritiskom narodnog otpora nudi sindikatima skoro sve to su traaili na ekonomskom planu. Predlozi Maada kolebaju ak i komuniste. Transportni radnici Havane odluno su odbili predloge Maada: Neka ide ivotinja!. Radnici su eleli politiki trajk i dobili su ga. Maado je pobegao brodom na Bahame. Nacionalna buroazija je uspostavila vlast. Narednik (pukovnik") Batista postaje ef armije. Giteras prihvata mesto u vladi kontrolisao je odbranu i ratnu mornaricu. U ceremoniji na jednom brodu Giteras se pojavio s primercima knjige Dona Rida Deset dana koji su potresli svet. Po obaranju Maada u nekim fabrikama radnici su uspostavili sovjete. Radnika milicija s motkama, revolverima i crvenim trakama je vrila kontrolu vlasti. To je bio izraz spontanosti, bez vreg jedinstva pokreta. Posmrtni ostaci Melje se prenose na Kubi. Batistini ljudi su s krovova pucali na kolonu i ubili nekoliko ljudi. Ovaj incident je izazvao jo vei rasep izmeu Giterasa i komunista. Giteras pokuava da udovolji zahtevima radnika, ali se iza kulisa ve odvija vojni udar Batiste. Giteras se ponovo 1934. odmetnuo kako bi organizovao oruanu bobu. VI SVA VLAST BATISTI Komunisti su 1934. preli u ilegalu. Jedan komunista se sea: Bili smo grupa progonjenih, okrueni neprijateljstvom i odbaeni od svih, jer smo mislili na odreeni nain i branili jedan ideal. Buroaska tampa esto nije govorila ni o ubijanju komunista. Morali smo da probijamo put noktima, trudei se da posejemo seme koje bi posle niklo na kubanskoj zemlji. Politika SAD htela je da sprei simbiozu demokratskih nacionalnih tenji i klasne borbe. Politiki manevri vie nisu bili dovoljni. Bila je potrebna naoruana rulja koja bi zatitila volstritske vikare na Kubi. SAD su ukinule amandman na ustav Kube, a u stvari proirile svoj uticaj. Komunisti su odbili da uestvuju na izborima za Ustavotvornu skuptinu 1936. godine. Na elu komunista je Blas Roka. To je period legelizacije KP Kube. Batista se do kraja kompromitovao izvrenim masakrom nad radnicima i ubistvom Antonia Giterasa. Erl Brauder, stari komunista iz SAD sprovodi oportunistiku liniju. On podrava Kongres SAD da se raspusti KP SAD. Braduerizam polazi od novih odnosa u svetu i lane perspektive svetske situacije. Braduarizam predvia harmonizaciju odnosa i koegzistenciju izmeu kapitalizma i socijalizma. Ova shvatanja su nanela veliku tetu komunistikom pokretu na Kubi. Ubrzo po zapoinjanju hladnog rata, otpoinju 1947. novi progoni komunista na Kubi. Na elu federacije radnika eerana se nalazi Hesus Menendes, nadniar, pravi sindikalni voa. Predvodi sindikalnu borbu protiv amerikih zakona koji su na tetu kubanskih proizvoaa eera. Tokom jednog putovanja vozom biva brutalno ubijen. Posmrtni ostaci Menendesa su prenoeni celim ostrvom. Batista organizuje pandilje bandite za zatitu reima.

Eduardo ibas, lider Stranke kubanskog naroda (ortodoksne), bio je bespotedni kritiar reima. Predstavljao je olienje estitosti, u jakobinskom stilu. Kada mu 1948. nisu dozvolili da govori preko radija ubio se pred mikrofonom ostavljajui poslednji apel Kubancima. Njegova smrt je imala snaan odjek. VII FIDEL KASTRO Posle 1948. estoka antikomunistika kampanja je naterala komuniste u jo veu defanzivu. Radnika klasa je tada pod uticajem sitnoburoaske svesti uz anarhistike i reformistike ideje. Fidel Kastro je sin imunog poljoprivrednika sa juga zemlje. Studira prava. Kastro je slian Melji i fiziki i po dranju eksplozivan; krasi ga jednostavna jasnoa i instikt za akciju u pravom trenutku. Kastro je znao da subjektivni faktor pretvori u objektivni i da kvalitativno preokrene situaciju. Kastro je jo kao student bio oduevljen Eduardom ibasom. Ve tada uestvuje u akcijama na Univerzitetu. Kastro je organizovao rekviriranje privatnih autobusa u okviru studentskog kruga. lan je manikatosa studenata koji se bore za pravdu. Uestvuje u pokuaju ruenja vlade u Santo Domingu. Posle dva meseca priprema, vlada ih je spreila aljui ratne brodove koji su presrela tri brodia s pobunjenicima. Fidel se bacio u more i plivajui s pukom do obale izbegao hapenje. Kastro je iveo s revolverom na dohvatu ruke, jer nikad nije bio siguran da nee biti uhapen. Ve je bio poznat u politikom ivotu. Optuivan je da je ubio tri policijska agenta, ali za to nije bilo dokaza. ak su i ameriki novinari pisali protiv te lane optube. Kastro vodi usamljeniki ivot. Na Univerzitetu naoruane grupe prete da e ga ubiti. Povodom ubistva kolumbijskog predsednika Gaitana dolazi do izliva narodnog nezadovoljstva. Kastro s pukom odlazi u Kolumbiju. Prilikom protesta pojavljuju se zastave sa srpom i ekiem. Ubrzo su se naoruani borci morali povui u planine. Posle neuspelog ustanka Fidel se vraa na Kubu. Kastru je pripisano ubistvo tri svetenika u Kolumbiji. Pokret u Kolumbiji nije imao nikakvu koordiaciju to je samo olakalo njegov brzi slom. Kastro je 1950. diplomirao na pravnom fakultetu. eni se i dobija kerku. Otvara advokatsku kancelariju. Radi sa ortodoksnom omladinom. Sukobljava se s komunistima koji ga smatraju nepromiljenim. Batista je izveo dravni udar i prigrabio je svu vlast. Kastro je izneo vrhovnom sudu sve povrede ustava koji je poinio Batista. Kastro zagovara nasilje. Komunisti su protiv nasilja, jer je dravni udar proao bez otpora. Ortodoksija se nije pokrenula zato to nije ula u savez s komunistima i zato to nema snage za odlunu akciju. Na godinjicu ibasove smrti na groblju se okupila ortodoksna omladina. Kastro okupljenim izjavljuje: Na nasilje se mora odgovoriti nasiljem!". VIII NAPAD NA MONKADU Kastro sa trojicom prijatelja zapoinje pripremu za oruanu borbu: propagandu vri lecima u kojim istie reenost da se likvidira diktatura. Ubrzo biva otkrivena radio stanica koju su koristili, to Fidela navodi na oprezniji rad. Kastro namerava de se organizuje poput komunistikih elija. Uspeo je da okupi 160 uesnika napada na kasarnu Monkadu. S

vojnog aspekta poduhvat nije bio ludaki. Tog dana je bio karneval u Santjagu i vojska nije bila toliko na oprezu. Preko radija je pozvan narod na pobunu. Raunalo se na vojniko iznenaenje i politiku podrku naroda. Orijente je bio tvrava svih pobuna Pobunjenici su se sami finansirali. Okupili su se na jednom imanju van grada. Niko do tada nije pokuao da napadne Batistinu armiju. Akcija nije dobro izvedena. Fidel je pre napada imao udes automobilom, gde su se zauli prvi pucnji, to je bio znak za uzbunu u kasarni. Raul Kastro (Fidelov brat) zauzeo je sudsku zgradu i on je jedini ostvario plan akcije. Abel je zauzeo bolnicu, ali su ga kasnije opkolili, zarobili, iskopali mu oi i pokazali ih njegovoj sestri. Mnogi uesnici pobune su zarobljeni i pobijeni. Fidel se instinktivno sakrio u planine, a ne u gradu. To mu je spasilo ivot. Sedam dana se krio, a zatim se, potpuno iscrpljen, predao. Sudije se se zaloile da Kastro kao advokat ima pravo da sam pripremi svoju odbranu. Govor Kastra na sudu je trajao pet sati. Njegov govor je u stvari prvi programski manifest Pokreta 26 juli. Tek nakon dve godine, ovaj Fidelov govor e se tampati kao agitaciona knjiica. U njemu se istie 6 osnovnih pitanja koje treba reiti na Kubi: problem zemlje, problem industrije, problem nezaposlenosti, problem stanova, problem obrazovanja i problem narodnog zdravlja. Kastro je osuen na 15 godina robije. Kao i Mao Ce Tung Kastro je otkrio povezanost nacionalnog pokreta i internacionalizma. Porodica Fidela Kastra je velika i nejedinstvema. Sestra ga je izdala za raun CIA-e. Raul ga nikad nije slepo sledio. Raul se od 1952. smatrao komunistom. IX OD ZATVORA DO ISKRCAVANJA Kastro je bio dve godine u zatvoru (1953-55). Puten je na slobodu na osnovu opte amnestije. Odmah se razveo, saznavi da mu ena prima stalnu pomo od Batistine vlade. Kastro sebe i dalje smatra ibasistom. Zagovara taktiku neusiljene opreznosti: Osmesi za sve. Sprovoditi taktiku koju smo sprovodili na procesu: braniti naa gledita, ne razdraujui nepotrebno nikoga. Bie kasnije vremena da zajedno zgazimo ohare. Kastro tada dolazi do zakljuka: Ideologija, disciplina, komanda. Sve tri stvari sutinske su, ali je komanda osnovna". U opoziciji su tada dve struje. Jedna struja je bila za izbore i obnavljanje dijaloga izmeu diktature i opozicije. Druga struja se borila za amnestiju politikih zatvorenika. Batista prvo odbija izbore, ali pod pritiskom SAD pristaje da se odre. Prilikom izlaska iz zatvora Kastro je trijumfalno doekan u Havani. Izjavljuje da se treba boriti pod zastavom obnovljene ibasove stranke. tampa ga svuda napada i blati. Zabranjuje mu se da nastupi na radiju. Raul Kastro je lano optuen da je podmetnuo bombe u bioskopu. Kastro osuuje svaki terorizam. Raul mora da bei u Meksiko. U Meksuku Raul upoznaje e Gevaru. Hose Marti: Kada ima mnogo ljudi bez dostojanstva, onda uvek ima drugih ljudi koji u sebi nose dostojanstvo mnogih ljudi". e Gevara je Argentinac, lekar, revolucionar, koji je pobegao iz Gvatemale posle intervencije SAD. Tom prilikom se spasao bekstvom u ambasadu Meksika.

Kastro odlazi u inostranstvo. Najpre u Majami, a zatim u Njujork gde skuplja priloge za revoluciju. Iz inostranstva upuuje tri manifesta Kubancima. Kada je Kastro molio Bajoa, veterana i pukovnika iz panskog graanskog rata, da mu organizuje ekspediciju na Kubu, ovaj pukovnik ga je upitao: Sa koliko ljudi raspolaete?. Zasad, ni sa jednim odgovorio je Fidel. Nakon izvesnog vremena, pukovnik je prodao svoju fabriku nametaja i stavio je sredstva na raspolaganje Kastru, a zatim poeo da priprema ekspediciju. Priprem su se sastojale u tranju, pucanju i drugim aktivnostima neophodnim za gerilsko ratovanje. U tim pripremama se e pokazao kao najbolji. Marta 1956. Kastro odluuje da prekine svaki savez sa buroaskim strankama ukljuujui i Ortodoksiju. Proklamovao je stvaranje Pokreta 26 juli i obeao iskrcavanje na Kubu tokom 1956. Jedan brod sa orujem je bio zaplenjen, tako da se moralo iznova krenuti sa prikupljanjem orzuja. U to vreme se nastavljaju nesporazumi s komunistima koje snage treba prvo pokrenuti i koje metode borbe primeniti. Komunisti istiu ulogu masa, dok Kastro istie ulogu oruane avangarde, da bi se mase onda pokrenule. Komunisti organizuju radnike. Traju masovni trajkovi. Batista vri vojnu mobilizaciju i zavodi vanredno stanje. Na sindikalnom planu borbe postiu se uspesi, a na politikom planu veliki borbeni potencijal se ne iskoriava. U Santjagu se formira prva sekcija Pokreta 26 juli pod vostvom uitelja Franka Paisa. U Meksiku Kastro i Pais donose plan o koordiniranom delovanju. Fidel zakupljuje barku nazvanu Granma (bakica). Na nju se ukrcava osamdeset ljudi, iako barka moe da primi deset puta manje. Barkica sporo putuje ka Kubi. U Santjagu je izvren jo jedan neuspeli napad na Monkadu. Zauzet je zatvor i sedite pomorske policije. Granma je kasnila tri dana. Grupa je stigli na Kubu potpuno iscrpljena i odmah je imala vatreno krtenje. U sukobu sa vladinim snagama grupa je razbijena. X SIJERA Posle razbijanja grupe, Fidel se sa dva druga krio tri dana u trsci. Formirale su se tri grupe pobunjenika. One nisu znale jedna za drugu. Postepeno se uspostavljaju veze sa seljacima. Kada su uz veliku opreznost ponovo uspostavili kontakt meu sobom ostalo je ukupno 12 ljudi meu kojima su bili i Fidel, e, Raul i Kamilo Sijenfuegos. Kastro je tada izjavio: Sada moemo da budemo sigurni da je revolucija pobedila. Sijera Maestra je visoka oko hiljadu metara. Nema puteva, velika je gustina rastinja, velike su vruine i posvuda je duboko blato. Oko 80% prekarista (seljaci koji su uzimali zemlju bez dozvole o vlasnitvu) ivelo je u Sijeri. Za ljude iz Sijere Havana je bila prestonica jednog drugog sveta. Raul i e su meu gerilcima jedini bili komunisti. e se zalae za izradu jednog sveobuhvatnog programa na ta mu je jedan gerilac odgovorio: Oboriti Batistu i to je sve". Batista organizuje bande specijalizovanih policajaca koji sprovode teror. Oko Sijere se grade aerodromi i vladinim trupama se dotura ameriko oruje. Poto su ga proglasili mrtvim, Kastro je izveo napad na jednu malu kasarnu. Gerilci zadobijaju poverenje sitne buroazije koja alje pomo i ljudstvo. Uskoro gerila broji 127 ljudi. Prio Sokaras, predsednik Kube pre Batiste, pokuava ekpediciju kao i Kastro, ali je otkriven i masakriran.

Seljaci su poeli polako prilaziti pokretu. Tada se revolucija odenula u jarej (seljaki slameni eir). Iz Havane dolaze predstavnici najnaprednijih buoaskih grupa. Usvojeni manifest iz Sijera Maestre je bio na liberalnim i demokratskim principima s ciljem stvaranja irokog fronta. Gerila je podeljena u dve kolone. Na elu jedne kolone je Kastro, a na elu druge je e Gevara. U Santjagu je ubijen Frank Pais, to dovodi do generalnog trajka i ponovnog uvoenja cenzure. Gerila postepeno stvara svoju teritoriju. Krajem 1957. Batista povlai vojsku iz Sijere ne uspevi da slomi gerilu.
XI RAVNICA

Bliio se trenutak kada se Pokretu 26 juli morao dati precizan politiki vid rtvovati kvantitet kvalitetu. Namera CIA-e je bila da pokret otrgne od revolucionarnog puta. Zato je u Majamiju potpisan dokument u ime opozicije i Pokreta 26 juli. Kastro se odmah odrekao svog predstavnika u Majamiju. Paktom je bilo predvieno likvidiranje oruanih snaga revolucije, mogunost strane intervencije, mogunost vojne hunte itd. Kastro je odbijanjem Pakta iz Majamija prvi put direktno napao ameriki imperijalizam. e je bio oduevljen Fidelovim odbijanjem pakta. SAD vre pritisak na Batistu da vrati graanska prava i organizuje izbore. Poetkom 1958. Kastro uvodi preke sudove za one koji poine zloin protiv graanskih prava. Veliku pomo i propagandni efekat gerilcima je pruao ustaniki radio Rebelde. I katolika crkva trai da Batista ode i formira se vlada nacionalnog spasa. Ovu ponudu Kastro odbija. Pokret se premeta u ravnicu. Na elu pokreta u ravnici je Raul. Kastro izdaje novi manifest za totalni rat. XII TOTALNI RAT Studenti su poetkom 1958. organizovali demonstracije. Napala ih je policije. Studenti stupaju u trajk. Istovremeno se priprema generalni trajk u Havani zakazan za 9. april. trajk se priprema u tajnosti. Radnici su naoruani. Bilo je naoruano i 2.000 omladinaca. Tano u 11 sati se oglasio pobunjeniki radio: Kubanci, danas je dan slobode. Ovo vas 26 juli poziva na revolucionarni generalni trajk! Ovog trenutka na celoj Kubi poinje konana borba koja e se zavriti obaranjem diktature. Zapoela je borba. Zavladala je velika panika. Mnogi gradovi su zauzeti, ali Havana ne. Na ulicama je ubijeno na desetine pobunjenika. Raul je rekao da unapred ne veruje u trajk pripremljen na tako sektaki nain. Treeg maja na Sijeri je odran samokritiki sastanak. Na sastanku je atmosfera bila zategnuta. Ljudi iz Sijere u potpunosti preuzimaju vostvo nad pokretom politikim i vojnim. Gerilska linija je ojaala i dobila prevagu. To je ujedno poetak ideolokog jedinstva pokreta.

Raul se sree sa Pepe Ramirezom i od tada poinje saradnja komunista i pokreta. Raul likvidaira bande zloince strelja, ostale prima u vojsku. U maju Batista zapoinje ofanzivu. Taktika gerilaca je pruanje slabog otpora u poetnoj fazi borbe, a zatim jaati otpor, da bi se na kraju prelo u protivnapad. Posle sloma ove ofanzive Batista je izgubio prednost koju je zadobio posle aprilskog generalnog trajka. Kastro je na Sijeri, dok Sijenfuegos i e u dve kolone kreu u pravcu zaokruenja Santjaga. Kolonama gerilske vojske daju se imena boraca za nezavisnost Kube od panaca. SAD jo vie naoruavaju Batistu. Raul je uspostavio slobodnu teritoriju i na njoj normalizovao ivot. Zarobljava 50 amerikih vojnika i civilnih tehniara. Vodi pregovore da se zarobljenici puste, pod uslovom da Batista obustavi bombardovanje slobodne teritorije. Fidel trai povlaenje amerike vojne misije. SAD to odbijaju. XIII REVOLUCIJA Batista je raspisao izbore, ali veina stanovnitva odbija da glasa. U novembru 1958. e unitava blindirani voz Batistine vojske. Kasiljas koji je ubio sindikalnog vou Menendeza brani Santa Klaru od gerilske vojske. Pokuava preobuen u seljaka da pobegne iz grada. Uhvaen je i osuen na smrt. U novogodinjoj noi Batista podnosi ostavku i avionom bei iz Havane. Pokuao je da sakrije bekstvo, ali je ubrzo sva Havana bila na nogama. Prvog januara 1959. gerilci su bili u Havani. Incident se desio kada su naoruani ljudi Direktorijuma zauzeli predsedniku palatu. e Gevara ih je energino pozvao da odustanu od takve namere. Reimska vojska je faktiki bila unitena. Sa osvajanjem vlasti okonana je ustanika faza borbe protiv Batiste. Cilj revolucionara je likvidacija vojske do temelja i zamena vojnog aparata ustanikom vojskom. Sudija Urutija je postavljen za predsednika Kube. Kastro je 9. januara napao latifuntizam i nagovestio osnovne kriterijume sprovoenja agrarne reforme. Komunistika partija je odmah priznala revoluciju. Ali, ve na sledeem kongresu je ograniila tu podrku. Kubanska revolucija je, u stvari, bila prva revolucija protiv neokolonijalizma. XIV POECI NOVOG DRUTVA

Amerikanci su imali potpunu kontrolu nad izvoznom industrijom eera. Kontrolisali su proizvodnju elektrine energije i, delom, bankarski sistem. Kastro putuje po Junoj Americi da bi dobio podrku, a zatim odlazi u Orijente da bi se sastao sa seljacima. Maja 1959. donesen je Zakon o agrarnoj reformi. Maksimum je iznosio 400 hektara. Drava je plaala naknadu za eksproprijaciju. Iza veine latifundista je stajao ameriki kapital. Zemlja se daje seljacima koji je ve obrauju, a ostatak pripada davi. U Havanu je pozvano 500.000 seljaka u goste na tri dana. Za veliki deo njih je to prvi susret sa Havanom. Predsednik Urutija daje ostavku. Kastro poziva na promenu stvarnosti Ne izvrtati je, ali nikad ne prestajati s promenama". Na Kubi nije postojao proletarijat u klasinom smislu. Tek 1960. se prelazi na socijalistiku revoluciju. Tada je izvrena nacionalizacija svih domaih i stranih preduzea. Istovremeno se stvarala nova partija iz ustanike vojske. XV REVOLUCIJA SE BRANI Ubrzo po uspostavljanju nove vlasti, usledili su provokativni vazduni napadi iz Majamija. Obrazovana je nacionalna revolucionarna milicija, sastavljena od radnika i seljaka. Ponovo se uspostavljaju revolucionarni sudovi. Krajem 1959. se donosi socijalni zakon za sve radnike. Uspostavljeni su odnosi sa SSSR-om. CIA izvodi sabotau na francuskom tankeru koji se nalazio u kubanskim vodama. U eksploziji je bilo 70 mrtvih. Na radiju e Gevara zapoinje ciklus predavanja Narodnog univerziteta o ekonomskom oslobaanju. Raul je postavljen za ministra oruanih snaga. SAD drastino smanjuju kvotu eera kojeg kupuju od Kube. Kastro: Smanjuju nam kvotu, funtu po funtu, a mi emo, jednu po jednu, oduzimati im eerane. Zaplenjen je i Texaco. Nacionalizuje se svo ameriko vlasnitvo. Sovjetski Savez je ponudio da kupi sav kubanski eer. Kuba proglaava vojni sporazum sa SAD nitavnim. Uspostavljaju se odnosi Kube i NR Kine. CIA zapoinje s naoruavanjem bandi na Kubi. Problem nove vlasti je bio u tome to su se politiki instrumenti sporije stvarali nego to se menjala struktura drutva. Trebalo je spretno odvajati sitne od krupnih vlasnika, a za to je bila potrebna istinska partija povezana sa masama. Nije bila dovoljna ustanika vojska. Pokualo se sa starim kadrom komunistike partije, ali nije ilo.

XVI INTERVENCIJA U ZALIVU SVINJA Kastro govori u UN. Zbog neljubaznosti domaina Kastro odseda u Harlemu. SAD naoruavaju izbeglice. Njihova obuka se vri u Gvatemali. Prvobitni plan SAD je da se iskrcaju padobranci na ostrvo u vie grupa, kako bi se spojili sa bandama. Odustaje se od tog plana i odluuje se za masovno iskrcavanje. Ameriki ambasador je pozvan 3. januara 1961. da prekine sve odnose sa Kubom. Kubanska vlast stvara gustu mreu revolucionarne milicije po celom ostrvu. Kastro: Cuba no esta sola" (Kuba nije sama). Ponovo se uvode preki sudovi. Poinje ienje terena od bandi. Plan CIA-e je da se posle iskrcavanja uspostavi mostobran na kome e se proglasiti privremena vlada. Ekspedicija na Kubu broji 1400 emigranata. Njihov socijalni sastav: slubenici, sitni buruji, Batistini vojnici, potomci latifundista, nezaposlena sirotinja... Ekspedicija je krenula iz jedne luke u Nikaragvi. Diktator Somoza je zatraio da mu donesu nekoliko dlaka Kastrove brade". Prvo je usledilo bombardovanje, a onda su se ljudi-abe (Amerikanci) prvi iskrcali. Kubanci su iznenadili neprijateljsku avijaciju novim avionima koje su dobili mesec dana ranije. Revolucionarna milicija je blokirala celo ostrvo. Ko god je imao sumnjivo dranje bio je zatvoren. U sabirnim centrima se nalo na desetine hiljada ljudi. Time je peta kolona onemoguena. U Havani je desetak ljudi streljano. U Vaingtonu su posle nekoliko sati shvatili da je ekspedicija na plai Hiron propala. Zarobljeno je preko 1200 napadaa. SAD su prvo prihvatile odgovornost svoje vlade za ekspediciju, da bi sledeeg dana uspostavile potpunu blokadu robe koja ide sa Kube. Blokada Kube od strane SAD traje preko etiri decenije.