Staljin Klasna borba

Samo savez proletarijata moe poljuljati savez buroazije. K. Marks Izvanredno je sloen savremeni ivot! Sav se areni od raznih klasa i grupa: krupna, srednja, i sitna buroazija; krupni, srednji sitni feudalci; kalfe, prosti radnici i kvalifikovani fabricki radnici; vie, srednje i nie svetenstvo; visoka, srednja i sitna birokratija; raznovrsna inteligencija i druge slicne grupe, - eto kakvu aroliku sliku predstavlja na ivot! Ali je isto tako oigledno da to se ivot dalje razvija, to se i u tom sloenom ivotu sve jasnije istiu dve osnovne tendencije, to se otrije taj sloeni ivot deli na dva suprotna tabora - tabor kapitalista i tabor proletera. Januarski ekonomski trajkovi (1905) jasno su pokazali da se Rusija stvarno deli na dva tabora. Novembarski trajkovi u Petrogradu (1905) i junsko-julski trajkovi po itavoj Rusiji (1906) izazvali su sukob izmedju vodja jednog i drugog tabora i time do kraja otkrili savremene klasne protivurenosti. Otada tabor kapitalista bdi, u tom taboru vri se iva i neprekidna priprema: stvaraju se lokalna udruenja kapitalista, lokalna udruenja ujedinjuju se u oblasna udruenja, oblasna udruenja - u sveruska udruenja, osnivaju se fondovi i organi tampe, sazivaju se sveruski kongresi i konferencije kapitalista... Na taj nain, kapitalisti se organizuju u posebnu klasu, da bi obuzdali proletarijat. S druge strane, bdi i tabor proletera. I ovde se vri iva priprema za buduu borbu. Uprkos progonima od strane reakcije, i ovde se osnivaju mesni strukovni savezi, mesni savezi se ujedinjuju u oblasne saveze, osnivaju se radnike blagajne, raste radnika tampa, sazivaju se sveruski kongresi i konferencije radnikih saveza Kao to se vidi, proleteri se takodje organizuju u posebnu klasu radi obuzdavanja eksploatacije. Bilo je vreme kad su "mir i tiina" vladali u ivotu. Onda se nisu videle ni ove klase sa svojim klasnim organizacijama. Razume se, borba se vodila i onda, ali je ta borba imala lokalni, a ne opteklasni karakter: kapitalisti nisu imali svojih udruenja, i svaki od njih je bio prinudjen da se bori protiv "svojih" radnika vlastitim snagama. Ali ni radnici nisu imali svojih saveza i, prema tome, radnici svake fabrike bili su primorani da se oslanjaju samo na svoje

snage. Istina, mesne socijal-demokratske organizacije nisu izlazile na kraj ak ni s partiskim poslovima. Januarski pak trajkovi bili su prekretnica. Kapitalisti su se uurbali i poeli su organizovati lokalna udruenja. Udruenja kapitalista u Petrogradu, Moskvi, Varavi, Rigi i drugim gradovima nastala su zahvaljujui januarskim trajkovima. to se tie industrijalaca nafte, mangana, kamenog uglja i eera, oni su svoja stara i "mirna" udruenja pretvorili u udruenja za "borbu" i poeli uvrivati svoje pozicije. Ali se kapitalisti nisu time zadovoljili. Oni su odluili da stvore opteruski savez, i u martu 1905, na inicijativu Morozova, oni su se sastali na zajednikom kongresu u Moskvi. To je bio prvi sveruski kongres kapitalista. Tu su oni sklopili sporazum, kojim su se obavezali da bez medjusobnog dogovora ne prave ustupke radnicima i da "u krajnjem" sluaju - objavljuju lokaut.(1) Od tog trenutka poinje niz velikih lokauta u Rusiji. Za ozbiljnu borbu potrebna je ozbiljna organizacija, i kapitalisti su odluili da se jo jedanput sastanu radi stvaranja tenjeg saveza. Tako je u Moskvi, tri meseca posle prvog kongresa (u julu 1905), sazvan drugi sveruski kongres kapitalista. Tu su oni jo jedanput potvrdili rezoluciju prvog kongresa, jo jedanput konstatovali potrebu lokauta i izabrali biro koji je imao da razradi statut i da se pobrine o sazivu novog kongresa. U medjuvremenu rezolucije kongresa su privodjene u delo. injenice su pokazale da kapitalisti tano izvruju te rezolucije. Ako se setite lokauta koje su kapitalisti objavili u Rigi, Varavi, Odesi, Moskvi i drugim velikim gradovima, ako se setite novembarskih dana u Petrogradu, kada su 72 kapitalista zapretili surovim lokautom masi od 200.000 petrogradskih radnika, - onda ete lako shvatiti kakvu veliku snagu pretstavlja opteruska organizacija kapitalista i s kakvom tanou oni izvruju odluke svoga saveza. Zatim, posle drugog kongresa, kapitalisti su organizovali jo jedan kongres (u januaru 1906) i, najzad, u aprilu ove godine sastao se ve sveruski osnivaki kongres kapitalista, na kome je bio donet jedinstveni statut i izabran Centralni biro. Kako javljaju novine, taj statut je vlada ve potvrdila. Prema tome, nesumnjivo je da se krupna buroazija Rusije ve organizovala u posebnu klasu, ona ima svoje mesne i oblasne organizacije i centralnu organizaciju i moe da prema jedinstvenom planu digne na noge kapitaliste itave Rusije. Smanjivanje nadnice, poveanje radnog dana, slabljenje proletarijata i ruenje njegove organizacije - to je cilj sveopteg saveza kapitalista. U isto vreme rastao je i razvijao se strukovni pokret radnika. Januarski ekonomski trajkovi (1905) i ovde su izvrili svoj uticaj. Pokret je dobio masovni karakter, njegovi su se zahtevi proirili i tokom vremena je postalo jasno da socijal-demokratske organizacije ne mogu voditi istovremeno i partiske i strukovne poslove. Bila je potrebna neka vrsta podele rada izmedju partije i strukovnih saveza. Bilo je potrebno da partiskim poslovima rukovode partiske organizacije, a strukovnim - strukovni savezi. I poelo je organizovanje saveza. U Moskvi, Petrogradu, Varavi, Odesi, Rigi, Harkovu,

Tiflisu - svuda su se osnivali savezi. Istina, reakcija je to ometala, ali ipak potrebe pokreta su traile svoje, i savezi su se mnoili. Uskoro posle mesnih saveza pojavili su se oblasni savezi i, najzad, stvar je dola dotle, da je u septembru prole godine sazvana sveruska konferencija saveza. To je bila prva konferencija radnikih saveza. Plod te konferencije, pored ostalog, bilo je i to to je ona medjusobno zbliila razne gradove i, najzad, izabrala Centralni biro, koji je bio duan da pripremi saziv sveopteg kongresa saveza. Nastali su oktobarski dani, - i strukovni savezi su dvostruko ojaali. Mesni i, najzad, oblasni savezi rasli su iz dana u dan. Istina, "decembarski poraz" osetno je zakoio stvaranje saveza, ali se strukovni pokret potom ponovo oporavio, i stvar je toliko dovedena u red, da je u februaru ove godine sazvana druga konferencija saveza u mnogo irem i punijem sastavu nego prva konferencija. Konferencija je konstatovala potrebu mesnih i oblasnih centara i opteruskog centra, izabrala "organizacionu komisiju" za saziv pretstojeeg sveruskog kongresa i donela odgovarajue rezolucije po aktuelnim pitanjima strukovnog pokreta. Na taj nain, nesumnjivo je da se, uprkos benjenju reakcije, proletarijat takodje organizuje u posebnu klasu, da neumorno uvruje svoje mesne i oblasne strukovne organizacije i centralnu strukovnu organizaciju i da se takodje neumorno trudi da svoju bezbrojnu sabrau ujedini protiv kapitalista. Povienje nadnice, smanjenje radnog dana, poboljanje uslova rada, obuzdavanje eksploatacije i podrivanje saveza kapitalista - to je cilj radnikih strukovnih saveza. Tako se savremeno drutvo cepa na dva velika tabora, svaki od ovih tabora organizuje se u posebnu klasu, klasna borba, koja se medju njima razbuktava, svakim danom se produbljuje i jaa, i oko ta dva tabora okupljaju se ostale grupe. Marks je rekao da je svaka klasna borba politika borba. To znai: ako danas proleteri i kapitalisti vode medju sobom ekonomsku borbu, sutra e biti prinudjeni da vode i politiku borbu i da na taj nain dvojakom borbom brane svoje klasne interese. Kapitalisti imaju svoje posebne profesionalne interese. Ba radi obezbedjenja tih interesa postoje njihove ekonomske organizacije. Ali, sem posebnih profesionalnih interesa, oni imaju jo i opteklasne interese, koji se sastoje u uvrivanju kapitalizma. Ba radi tih optih interesa njima je potrebna politika borba i politika partija. Kapitalisti Rusije reili su ovo pitanje vrlo prosto: oni su uvideli da jedina partija koja "otvoreno i neustraivo" titi njihove interese jeste partija oktobrista i zato su odluili da se okupe oko ove partije i potine se njenom idejnom rukovodjenju. Otada kapitalisti vode svoju politiku borbu pod idejnim rukovodstvom ove partije, pomou nje vre uticaj na sadanju vladu (koja zabranjuje radnike saveze, ali zato bre bolje potvrdjuje udruenja kapitalista), dovode njene kandidate u Dumu itd., itd.

Na taj nain, ekonomska borba pomou udruenja, optepolitika borba pod idejnim rukovodstvom partije oktobrista - eto kakvu formu dobija danas klasna borba krupne buroazije. S druge strane, sline pojave se zapaaju u dananje vreme i u klasnom pokretu proletarijata. Radi odbrane profesionalnih interesa proletera stvaraju se strukovni savezi, koji se bore za poveanje nadnice i smanjenje radnog dana itd. Ali, sem profesionalnih interesa, proleteri imaju jo i opteklasne interese, koji se sastoje u socijalistikoj revoluciji i uspostavljanju socijalizma. A socijalistiku revoluciju nije mogue izvriti dokle god proletarijat, kao jedinstvena i nedeljiva klasa, ne izvojuje politiku vlast. Ba zbog toga je proletarijatu i potrebna politika borba i politika partija, koja e ostvarivati idejno rukovodjenje njegovim politikim pokretom. Razume se, radniki savezi su veim delom vanpartiski i neutralni. Ali to znai jedino to da su oni nezavisni od partije samo u finansiskom i organizacionom pogledu, tj. oni imaju svoje vlastite blagajne, svoje vlastite rukovodee organe, odravaju svoje kongrese i formalno nisu duni da se potinjavaju odlukama politikih partija. to se pak tie idejne zavisnosti strukovnih saveza od ove ili one politike partije, takva zavisnost bezuslovno treba da postoji i ne moe a da ne postoji, pored ostaloga i zbog toga to u saveze ulaze lanovi raznih partija, koji e neminovno unositi u njih svoja politika ubedjenja. Jasno je: ako proletarijat ne moe bez politike borbe, on ne moe ni bez idejnog rukovodstva ove ili one politike partije. tavie, on sam mora traiti takvu partiju koja e na dostojan nain povesti njegove saveze u "obeanu zemlju", ka socijalizmu. Ali ovde proletarijat mora biti budam i postupati oprezno. On mora briljivo razmotriti idejni prtljag politikih partija i slobodno primiti idejno rukovodstvo one partije koja muki i dosledno bude titila njegove klasne interese, koja bude visoko drala crvenu zastavu proletarijata i smelo ga povela ka politikoj vlasti, ka socijalistikoj revoluciji. Dosad je takvu ulogu vrila Socijal-demokratska radnika partija Rusije i, prema tome, zadatak strukovnih saveza sastoji se u tome da prihvate njeno idejno rukovodstvo. Kao to je poznato, tako i jeste u stvari. Dakle, ekonomske bitke uz pomo strukovnih saveza, politiki jurii pod idejnim rukovodstvom socijal-demokratije - eto kakvu je formu danas dobila klasna borba proletarijata. Nema sumnje da e se klasna borba sve vie razbuktavati. Zadatak je proletarijata da unese u svoju borbu sistem i duh organizovanosti. A za to je neophodno jaanje saveza i njihovo ujedinjavanje, emu bi veliku uslugu mogao da uini opteruski kongres saveza. Sad nam nije potreban "vanpartiski radniki kongres", ve kongres strukovnih saveza radnika, da bi se proletarijat organizovao u jedinstvenu i nedeljivu klasu. U isto vreme proletarijat mora nastojati da energino uvruje i jaa onu partiju koja bude ostvarivala idejno-politiko rukovodjenje njegovom klasnom borbom.

1) Lokaut je dogovor poslodavaca, koji se sastoji u tome to vlasnici namerno zatvaraju fabrike, da bi slomili otpor radnika i izigrali njihove zahteve.

List "Ahali droeba" ("Novo vreme"), br. 1, 14 novembar 1906 Potpis: Ko Original na gruzinskom