NEBOJA OZIMI

PITAGORA I NJEGOVO BRATSTVO

UVOD Malo je linosti u istoriji oveanstva iji je ivot i rad ostao nedovoljno istraen u onoj meri koju zahteva zagonetna linost oveka kome se pripisuju mnoge novine u velikoj lepezi nauka kao to je to sluaj sa Pitagorom sa Samosa. Veliki raspon nauka meu kojima su matematika, fizika, astronomija, muzika, filosofija, istorija i mnoge druge proizale svoj postanak ili razvitak duguju delatnosti Pitagore i njegovog bratstva. Kao to je uticalo na razvoj klasine nauke i drutva u irem smislu, tako je pitagorino bratstvo uzeto za prvo u istoriji poznato zapadno mistino tajno drutvo ije delo batine savremena teozofska tajna drutva slobodni zidari i neki viteki redovi nastali u srednjem veku. Za Pitagoru se vezuje mnogo pojmova u kojima je bio prvi- prvi je pojam upotrebio pojam filosofija odgovarajui na pitanje '' ta si ti?'' sikionskog tiranina Leona. Kasnije je ovoj rei davano znaenje prijatelj mudrosti (prijatelj, -boanska mudrost). Meutim, Pitagorina filosofija ima drugaije znaenje prijatelj Boga koji je vrhovni princip mudrosti. Takoe, prvi je grkoj rei mathematike dao konkretno znaenje po kome je danas nama poznata. Tako je i u astronomiji prvi postavio Sunce u centar stvarajui na taj nain ideju o heliocentrinom sistemu koju e kasnije da 2

razradi Galileo Galilej. Pitagorejsko bratstvo je prvo u helenskom svetu istaklo i sprovelo u delo ideju o jednakosti ena i mukaraca, briljivo negujui kult materinskih misterija. Takoe, bratstvo je meu prvima poelo sa intenzivnim prouavanjem muzike kao leka za duu i medicine kao leka za telo. Uenje u preseljenju due (metempishosa) predstavlja apsolutnu novinu u helenistikom svetu. Prirodno, Pitagora nije uvek imao istomiljenike te je njegovo uenje primano sa odreenom dozom podsmeha ili skepse. Koliko smo bili u stanju da uporedimo na osnovu dostupne literature, veina istoriara je prihvatila osnovu onog Heraklitovog suda: ''Mnesarhov sin Pitagora istraivao je vie i dalje nego svi ostali ljudi, a skupljajui razne spise on je svoju mudrost video u onome to nije nita drugo nego mnogoznalatvo ( ) i loa vetina ().'' Nejasno je zato je Heraklit upotrebio izraz koji u bukvalnom prevodu znai loa vetina, rava vetina, runa vetina. Pretpostavka B. Pavlovia je da ovim izrazom Heraklit ocenjuje navodnu Pitagorinu sklonost vetakim konstrukcijama iako ostaje otvoreno pitanje da li se ovde misli na Pitagorine spise ili njegovo mnogoznalstvo. Sa druge strane, Herodot o Pitagori pie kao o velikom sofisti tj. velikom filosofu, oveku vrlo vetom u mudrim stvarima. Zlobni i cinini stavovi veine savremenika Pitagorejskog bratstva bili su u veoj meri 3

isprovocirani mistinou drutva i njegovom zatvorenou prema svima onima koji nisu posveenici. Tako je mnogima koje navode Laertije, Anaksagora, Jamvlih i Porfirije bilo nerazumljivo pitagorejsko insistiranje na pruavanju matematike, nastojanje za ouvanjem due i zanemarivanje materijalnog sveta. Ono to je inilo kamen spoticanja u razumevanju spoljanjeg sveta prema Bratstvu bila je nespremnost i esto vrlo logina nemogunost posmatraa sa strane da shvati Pitagorine zapovesti kojih se drao svaki pitagorejac. Istini za volju, ni samo Bratstvo nije imalo potrebu za nekim naroitim prijateljstvom sa profanima. Sami sebi dovoljni, pitagorejci su ostavljali za sobom velika saznanja uvek ih dosledno pripisujui samom Pitagori ak i nakon njegove smrti. Autoritet Pitagore u bratstvu je bio nesumnjiv i nikada se nije pokualo ni da dovede u pitanje uenje Velikog Uitelja. U tradiciji samog bratstva bilo je negovano verovanje da je Pitagora sin Apolona i o njemu se govorilo da kao o boanstvu- to je on u oima svakog pitagorejca i bio. '' On je rekao'' predstavlja reenicu koja je bila najjai argument za prihvatanje bilo koje tvrdnje. Svakako da je postojalo odreeno preterivanje vezano za samog Pitagoru kome su bitno doprineli nepouzdani biografi (Jamvlih i Porfirije) i mit koji je pre njih stvoren o velikom filosofu u svetu kultura Sredozemnog mora. 4

injenica da ova dva glavna Pitagorina biografa piu o njemu skoro ceo milenijum kasnije, piui iz jednog sasvim drugog vremena o linosti koja je za ivota bila obavijena mitom, mora da izazove veliki oprez kod istraivaa. Zahvaljujui ivoj tradiciji, danas je veoma teko odrediti istorijski lik Pitagore i postaviti ga u realne okvire. U tom smislu ovu knjigu treba shvatiti kao pokuaj rasvetljavanja uloge velikog filosofa i njegovog bratstva u daljem razvoju filosofske i svake druge misli. Prvo poglavlje ove knjige govori o Pitagorinom roenju, odrastanju koje je praeno intenzivnim poduavanjem od strane nekih od najpoznatijih filosofa toga doba Ferekida i Talesa. Ovaj drugi je imao naroito veliki uticaj na mladog Pitagoru koji je, sa druge strane, od velikog uitelja usvojio ideju o besmrtnosti due koju je kasnije, u okviru kole na Krotonu, potpuno razvio i ostavio uenicima u naslee. Drugo poglavlje govori o Pitagorinom boravku u Egiptu, nainu na koji je prihvaen od egipatskog svetenstva i posveen u Izidine misterije. Ovo poglavlje obrauje i Pitagorino ropstvo u Vavilonu kao i njegovu saradnju sa Magima u ijim je obredima i uestvovao to jasno ukazuje da je Pitagora i ovde postao posveenik misterija. Nije poznato kako se Pitagora oslobodio ropstva ali je izvesno da se to dogodilo nakon Kambizove smrti. O njegovom povratku na Samos i pokuaju da ovde naini filosofsku elitu i nemogunosti da 5

to ostvari, govori se u treem poglavlju. Pitagora nakon kraeg zadravanja prelazi u grad Kroton koji se nalazio u koloniji Velika Grka na Apeninskom poluostrvu i tu osniva bratstvo. Aristoktatska ideja koju je Pitagora podravao uveliko je bila iva u vreme njegovog dolaska na Kroton, tako da je bratstvo filosofski uobliilo svoj stav prema vlasti koja je trebalo da bude u skladu sa njegovim etikofilosofskim uenjem. U ovom poglavlju govori se o pravilima svakodnevnog ivota pitagorejaca koja je Pitagora kazivao u vidu sentenci. Asketski nain ivota i duboka posveenost materinskim misterijama, izmeu ostalog, izdvajala je ovu kolu koja je po mnogo emu jedinstvena u antikom svetu. U etvrtom poglavlju detaljno je obraeno religijsko filosofsko uenje pitagorejaca. Ono to su oni uneli kao potpuno novo u filosofski svet antike Grke ogleda se u uenju o seobi due (metempsihozi), uenju o brojevima kao osnovi svega iz ega je proizalo uenje o harmoniji i potovanje materinskih misterija. Ova tri postulata ine okosnicu Pitagorinog uenja na osnovu koje je pitagorejsko bratstvo dalo veliki doprinos razvitku i napretku savremenih nauka kao to su matematika, fizika, astronomija, muzika i mnoge druge. Ustanak u Krotonu i progon pitagorejaca naziv je petog poglavlja koje opisuje period buna pristalica demokratije protiv aristokratske vlasti. U ustanku koji je buknuo irom Velike 6

Grke pa i u Krotonu, prvi su na udarcu bili pitagorejci kao nosioci ideje vladavine aristokrata. Veliki broj pitagorejaca je pobijen ve u prvom naletu ustanika dok je sam Pitagora jedva preiveo ovaj ustanak. Umro je par meseci kasnije nakon etrdesetodnevnog posta u hramu Muza. O kasnijem organizovanju ostataka Pitagorinog bratstva, istaknutim nosiocima njegove ideje kao to su Arhita i Filolaj kao i filosofima koji e Pitagorino uenje inkorporirati u svoje poput Platona i Aristotela, govori se u estom poglavlju. Kasnije e novopitagorizam i neoplatonizam imati vrlo malo razlike i Pitagora e, preko Platona, ui u srednjovekovnu kulturu i filosofsku misao. U ovom poglavlju dali smo kratak pregled zastupljenosti Pitagorine ideje u zapadnoevropskoj, vizantijskoj filosofskoj misli Islama. U odeljku Pitagora i filosofija i teologija naeg doba pokuali smo da damo kratak pregled dananjeg shvatanja Pitagorinog rada i uticaja u razvitu filosofske i teoloke svesti savremenog drutva. Kako je pojava Slobodnog Zidarstva obeleila novi vek i savremeno doba, a ona tretira Pitagoru kao jednog od posveenika misterija, smatrali smo da je neophodno najpre obraditi ovaj deo savremene filosofije. Koncepcija knjige zahtevala je dodatna objanjenja koja najbolje ilustruju izvori koji na bilo koji nain govore o Pitagori i njegovom 7

bratstvu. Stoga su isti dati na kraju ove knjige u prvom su Zlatni stihovi, osnova etikog uenja bratstva, doneti u prevodu naeg poznatog heleniste Miloa N.uria. U drugom dodatku nalazi se odabir najvalidnijih izvora o Pitagori i njegovom bratstvu. Zastupljeni su filosofi od Platona, Aristotela, Jamvliha, Josifa Flavija, Herodota, Pausanije, Strabona i Plutarha, preko Laertijea, Ovidija, Cicerona i Apuleja do Klimenta Aleksandrijskog, Evsevija Kesarijskog i Stobeja sa Anaksagorinim fragmentima. Smatramo da e, naroito ovaj dodatak, biti od koristi daljim istraivaima ove tematike. U Niu, 25.decembra 2005. Neboja Ozimi

ROENjE I UTICAJI PRVIH UITELjA O samom mestu roenja Pitagore u izvorima postoji izvesno nesaglasje. Kliment Aleksandrijski navodi da je Pitagora Samoski prema Hipobotu bio je sin Mnesiarha. Aristoksen u vojoj knjizi ivot Pitagore, kao i Aristarh i Teopomp, govori da je on rodom iz Tira. Prema Neantu (Neanthes), on je rodom iz Sirije ili iz Tira. Na ovaj nain, ispostavlja se da je Pitagora roenjem varvarin.(Strom.I,62,13). Mi smo se opredelili za Samos kao mesto roenja to je i najee iznoena tvrdnja u izvorima dakle, za onu mogunost koju podravaju najpoznatiji Pitagorini biografi (Lertije, Jamvlih i Porfirije) smatrajui da izvore koji govore o nekom drugom mestu roenja treba uzeti sa odreenom rezervom. Prema Pausaniji, koji nam daje Pitagorin rodoslov, Pitagora je u etvrtom kolenu potomak Hipaza koji je, usled neuspelog otpora koji je pokuao da prui Doranima, napustio Flijunt i otiao na ostvo Samos. Pitagora praunuk Hipazov, unuk Eufronov a sin Mnezarha, rodio se na ostrvu Samos najverovatnije 571-570.p.n.e. a umro oko 497. Samo roenje Pitagore vezano je za udo i proroanstvo. Kada je Mnesarh, koji je bio reza dragog kamenja, poslom bio u Delfima odluio je da pita proroite o sudbini njegovog puta u Siriju. 9

Kada je proroica Pitonija sela na zlatni tronoac, nije odgovorila na pitanje koje joj je postavljeno, ali je rekla Mnesarhu da je njegova ena nosea i da e roditi sina koji je predodreen da podari ljudima lepotu i mudrost i koji e svojim ivotom i uenjem doneti napredak oveanstvu. Mnesarh je, prema legendi, bio do te mere impresioniran proroanstvom da je ime svoje ene promenio u Pitasis, u ast delfijske proroice. Po istom principu, kada je sin roen, Pitagora je dobio ime po svetenici u Delfima (njegovo ime znai ''glasnogovornik Pitijinog'' proroita u Delfima). Kada imamo u vidu poznatu Heraklitovu zamerku da je on bio mnogoznalac kao Ksenofan i Hekatej (''mnogo znanja, mnogo kaiarenja''), moe se izvesti zakljuak da je Pitagora ve na Samosu bio uitelj filosofije, tim pre jer imamo Laertijeovo svedoenje da je po elji strica Zoila bio uenik Ferekida Sirijca i potom Hermodama, potomka Kreofilovog. Pred kraj svoga ivota Tales iz Mileta je bio poslednji uitelj Pitagore koji je tada imao izmeu 18-20 godina; on je najverovatnije bio onaj autoritet koji je uenika uputio u egipatske misterije. Nimalo nije zanemarljiv profil Pitagorinih uitelja Ferekid je bio mantiar i astronom, koji je znao tajne fenianske spise dok je Tales, pored astrologije i geometrije koju je nauio od Egipana, ostao poznat po svome uenju o besmrtnosti due. On je esto je poseivao 10

Egipat i druio se s tamonjim svetenicima gde je bio posveenik misterija. Pitagori su u Egiptu, gde je bio obrezan i iniciran u misterije, uitelji bili svetenik Oinufriks i jedan od vrhovnih svetenika Sonhis. Prema Plutarhu, obiaj da govori u kratkim sentencama Pitagora je usvojio po uzoru na hijeroglife1. Pored svega, Talesu se pripisuje sentenca ''Spoznaj samoga sebe'' koja e kasnije postati jedno od osnovnih uenja Pitagore zatim i Sokrata.

UPOZNAVANjE SA MISTERIJAMA EGIPTA I MESOPOTAMIJE Pitagorin odlazak u Egipat oko 535 g.p.n.e. iniciran je od strane samskog tiranina Polikteta da bolje upozna ustanove i mudrost egipatskih svetenika. O dolasku i Pitagorinom boravku u Egiptu preciznije podatke ostavio je njegov uenik i biograf Porfirije. Prema ovom izvoru Pitagora se, preko Polikrata, preporuuje kralju Amazisu da bi doao do egipatskih svetenika. Amazis ga upuuje na Heliopolite koji ga, sa izrazima prividnog potovanja, upuuju
1

Plutarch, Isis and Osiris, 354 e-f

11

svetenicima Memfisa kao starijima dok ga ovi, iz istog razloga, alju u Tebu gde ga svetenstvo, iz straha od Amazisa, prihvata uz neuobiajeno stroga pravila. Tek kada su videli da Pitagora sve spremno prihvata, dopustili su mu da prinosi rtve i inicirali ga u misterije. Potvrdu ovih podataka nalazimo kod Laertijea koji nas izvetava da je Pitagora, boravei u Egiptu, ''nauio jezik Egipana... ulazio i u egipatska svetilita i tamo su mu ispriali sve boanske tajne''2 Kada je kralj Persije Kambiz II napao Egipat Polikrat je okrenuo lea saveznicima u Egiptu i pruio mu pomo poslavi etrdeset brodova. Nakon to je Kambiz odneo pobedu u bici kod Pelusijuma u delti Nila razruivi i pokorivi Heliopolis i Memfis, otpor Egipana je slomljen. Pored ostalih, u zarobljenitvo je odveden i Pitagora. O ovom dogaaju presudnom za mnoge kasnije filosofsko-matematike stavove Pitagore, pie Jamvlih '' Pitagoru su odveli Kambizovi sledbenici kao ratnog zarobljenika. Dok je bio tamo, rado je saraivao sa Magima... i bio je upuen u njihove svete obrede i mnogo nauio o veoma mistinom potovanju bogova. Ovde se usavrio u aritmetici i muzici i ostalim matematikim naukama koje je nauio od Vavilonjana''3 Kliment Aleksandrijski navodi da je je Pitagora bio uenik uvenog persijskog maga Zoroastera ije je tajne knjige imao
2 3

Diog. Laert.,ivoti, 8,1,3 Iamblich, Vita Pyth., 4, 19

12

prilike da prouava.4 U isto vreme Kliment skree panju da je Aleksandar u spisu O pitagorejskim simbolima naveo asirca Nazarata kao jednog od uitelja Pitagore. Ostaje otvoreno pitanje ko je zapravo bio onaj koji je uveo Pitagoru u Zoroastrizam. Zaratustra ili Zoroaster, kako se ve pominje u grkim izvorima, bio je iv u toba (618.-541.)5 Navedeni primeri samo potvruju navode Pitagorinih biografa da je on u ropstvu koje nije bilo ogranieno samo na Vavilon, stekao ne malu reputaciju u zoroastristikim krugovima. Nakon egpatskih misterija Izide i Ozirisa u koje je bio posveen, a koje su bile drugo ime za Demetrijske misterije, Pitagora se u Kambizovoj imperiji upoznao sa Zoroastrizmom i osnovama hindu religije.

Clem. Alex., Strom., 1, 69, 6. Na ovom mestu treba napomenuti da su Magi pre svih prvi prorekli roenje Spasitelja i da su tri mudraca dola do malog Isusa slei zvezdu (t, 2, 1-12) 5 ., , 102 navodi da je Zaratustra iveo od 618.- 541. dok A. Koterel, Renik svetske mitologije,22 navodi za period zaratustrinog ivota godine izmeu 628551. Obe varijante doputaju mogunost da je Pitagora doao u kontakt sa uvenim Iranskim prorokom pa samim tim i mogunost da je uio kod njega.
4

13

Jedan od srednjovekovnih prikaza Pitagore

14

POVRATAK NA SAMOS I OSNIVANjE KOLE U KROTONU Nakon Polikratove i Kambizove smrti 522.p.n.e., Pitagora je ostao u Vavilonu jo dve godine da bi se 520. vratio na Samos koji je sada kontrolisao Darije. Ostae nepoznato kako se ( ili ko je) Pitagora izbavio iz ropstva. U svakom sluaju, neposredno nakon povratka na samos Pitagora je otiao na Krit da se upozna sa pravnim sistemom koji je ovde vladao i odmah po povratku na Samos osnovao kolu koju je prozvao polukrug o emu Jamvlih pie da: ''... je osnovao kolu u gradu Samosu, ''Pitagorin polukrug '' koja je pod ovim imenom poznata jo i danas, u kojoj stanovnici Samosa odravaju politike skupove''6 Pitagora se nije mnogo zarao na rodnom Samosu. Nezadovoljan duhom koji je vladao ne samo na Samosu ve i u itavoj Joniji, 518. se preselio u grad Kroton na jugu Apeninskog poluostrva, u koloniji Velika Grka. Kao to vidimo, Laertije grei kada Pitagorin odlazak u Kroton pripisuje nesuglasicama sa Polikratom koji vie nije meu ivima. Daleko priblinije istini deluje Jamvlihov podatak da je '' Pitagora bio nezadovoljan nainom ivota ljudi sa Samosa i interesovanjem za predavanja iako su sa drugih strana dolazili brojni ljudi da ga
6

Iamblich, Vita Pyth., 5, 29

15

sluaju''.7 Moda najblii istini je J.Burkhart kada kae: ''Ne znamo da li je, moda, eleo da se suprotstavi i onom dionizijskom zanosu koji je tada nosio grki svet i kasnije postao tako zloglasan i u donjoj Italiji kao kult Libera i Libere; sigurno je da su jo poznije pitagorejke bile pristalice istog, jednostavnog kulta. U svakom sluaju, on se u jednoj stvari naao na putu tadanjeg naina oseanja, upozoravajui sve da izbegavaju '' astoljublje i slavoljublje, koji najvie izazivaju zavist, a i kretanje meu mnogima''8 to je znailo : '' Dole agon, koji inae vlada celim ivotom!.''9 Sa druge strane, nije iskljueno da je Pitagora svoju delatnost preneo na prostore Velike Grke predosetivi sve snanije persijske udare na Joniju. Kako bilo, na prostorima Velike Grke stvorilo se novo sedite helenske prosvete i moi. Jamvlih pie i u tome sasvim sigurno preteruje da je Pitagoru u Krotonu prvi put slualo preko est stotina ljudi od kojih veina nisu bili filosofi ve ljudi zadivljeni njegovom pojavom i nainom ivota. U isto vreme Pitagora, kao predstavnik aristokratske politike misli, vrlo brzo je stekao i veliki broj politikih istomiljenika, s obzirom da je Velika Grka bila aristokratska. kola koju je u Krotonu osnovao Pitagora i njena organizcija predstavljale su novinu u dotadanjem poduavanju ali i u
7 8 9

Iamblich, Vita Pyth., 6, 29 Porphyrius, Vita Pyth., 31 J.Bukhart, Povest grke kulture, 4, 148

16

etiko-filosofskom uenju. Poznato je da su uenici kole uveli zajednicu dobara to e se kasnije sresti kod prvih hriana koja nije trebalo da bude lana figura jednakosti ve uzajamno izjednaavanje, ispomo meu posveenima i kao takva najistinskiji izraz duboke posveenosti. Tako je Pitagora od fiziara i astronoma postao etiar i politiar koji je, propovedajui viu i lepu etiku, zanosio mase isto onako kako ih uvek i svuda zanosi svako ko propoveda isti ivot. Pitagorinu kolu u Krotonu, koja e kasnije postati poznata i pod imenima Pitagorino bratstvo i Pitagorejsko / Pitagorovako bratstvo, neki su smatrali za politika udruenja to su obrazlagali injenicom da su svi aristokratski elementi June Italije podravali Pitagoru i otvaranje njegovih kola u ovom delu Velike Grke. Istini za volju, prouavanje politikog ustrojstva drutva predstavljalo je tek jedan istrgnuti segment iz etikog uenja Pitagorejskog bratstva iako je sam Pitagora imao politiku vlast u Krotonu, Sibarisu, Tarentu, Herakleji, Metapontu, Tauromeniju, Regiji (Reo), Himeri, Katani, Agrigentu i drugim gradovima Velike Grke i june Italije. U ovim gradovima nalazila su se pitagrejska bratstva iji su lanovi uzestvovali u borbi aristokratije protiv demokratije. Kada je oko 510.godine dolo do sukoba demokratije protiv aristokratije u gradu Sibarisu i kada su predstavnici demokratije na elu sa 17

atletom Telisom pobedili, predstavnici aristokratije, meu kojima i pitagorejci, bili su proterani a njihova imovina konfiskovana. Krotonski aristokrati su organizovali kontranapad na Sibaris i napad je u potpunosti uspeo: demokratija poraena, aristokratija ponovo na vlasti. Ovaj ustanak doveo je do burnih reakcija demokratije u samom Krotonu gde je ubrzo dolo do ustanka koji je rezultirao proterivanjem pitagorejaca. Polibije je ostavio podatak da su izmeu 450- 440. godine sedita pitagorejaca spaljivana a oni sami proterivani ili ubijani. Kako bilo, uticaj Pitagore i njegovog bratstva na irenje kulture i obrazovanje ljudi u Krotonu jasno se oituje u izjavama savremenika samog bratsva koje glase ''Nita su drugi gradovi prema Krotonu'' i Strabonova ''Poslednji Krotonjanin jo je ravan prvom meu ostalim Helenima. '' ORGANIZACIJA BRATSTVA Od samog osnivanja bratstva Pitagora je ustanovio pravila za sve lanove koja je sam najdoslednije potovao. lanovi su se obavezivali zakletvom na lojalnost prema samom uitelju kao i jedni prema drugima, morali su da uvaju tajnu pred profanima, imali su tajne znakove raspoznavanja dok su 18

Pitagorina predavanja sluali iskljuivo nou. Bezuslovno su se pridravali etikih propisa i tek onda, ako su poloili ispit, smeli su lino da dou pred uitelja i u njegov dom to su smatrali za svoju veliku sreu. U skladu sa filosofskim uenjem, uenici nisu smeli da jedu meso, jaja i pasulj.Vino nije bilo zabranjno ali se preporuivala voda. Najstroije je bilo zabranjeno ubijanje ivotinja koje oveku ne nanose ozledu ili unitavanje uzgojenog drveta. Od njih se oekivalo da se oblae jednostavno a ponaaju skromno, da se '' nikada ne preputaju smehu, a i ne izgledaju strogo''10. Nije trebalo da se zaklinju bogovima jer ''svaki ovek treba tako da ivi da bude dostojan da mu se veruje bez zakletve''11. Nisu smeli da prinose krvne rtve, ve da se klanjaju pred oltarima koji nisu ukaljani krvlju. Potovanje zakona je bilo obaveza. Pri kraju dana trebalo je da sami sebe upitaju kakva su zla poinili, koje su dunosti zanemarili, kakvo su dobro uinili. Uvoenje u pitagorejsko drutvo podrazumevalo je, dakle, pored oienja tela kroz apstinenciju i samokontrolu, oienje uma naunim studijama. Ovo su neka pravila pitagorejskog reda: Ne jesti bob. Ne podizati ono to je palo. Ne doticati belog petla. Ne lomiti hleb.
10 11

Diog. Laert.,ivoti, 8, 1,23 -24 Diog. Laert.,ivoti, 8, 1,22

19

Ne prekoraiti poprenu liniju. Ne podsticati vatru gvoem. Ne zagristi nenaetu veknu hlsba. Ne trgati venac. Ne sedati na etvrtinu mere. Ne jesti srce. Ne ii glavnim putevima. Ne dozvoliti lasti da se gnezdi pod krovom. Ne ostavljati u pepelu trag lonca kada se digns sa vatre, nego ga poravnati. Ne gledati u ogledalo pokraj svetla. Kada ustane sa leaja, smotaj ga i izravnaj otisak tela. Istovremeno, pripadnici bratstva delili su se prema stepenima kojima su pripadali, mada se ne moe tano utvrditi broj nivoa na kojima se odvijala nastava. De Kreenco smatra da je Pitagora uenike podelio u dve kategorije: matematiare, odnosno one kojima je bilo dozvoljeno da pristupe "znanju" (mathemata), i akusmatiare, koji su pripadali samo spoljanjem krugu slualaca koji su mogli samo da sluaju.12 Akusmatiari su mogli u kolu da dolaze samo preko dana. Za razliku
Kreenco, Predsokratovci, 48; Iamblich, Vita Pyth., 18, 60, 81 jasno govori da je pola na matematiare i akusmatiare pravljena iskljuivo na odnosu njihovog interesovanja prema pitagorejskoj filosofiji kao i to da je Pitagora predavao samo matematiarima.
12

20

od ovog miljenja, L.Troizi navodi podelu na uenika na etiri stepena uenja: prvi stepen su inili akuzmatiari (nazivani i egzotericima) koji nisu bili inicirani i mogli su samo da sluaju predavanja, drugi stepen je podrazumevao izuavanje osnovnih principa filosofije, teologije i drugih nauka dok je na treem stepenu, nazvanom stepen savrenstva, zapoinjalo oienje. etvrti stepen nazivan je pojavljivanje i tek oni koji su inicirani na ovaj stepen mogli su da postavljaju pitanja uitelju i da saznaju sve istine.13 U svakom sluaju, uenici nisu mogli da vide samog Pitagoru za vreme predavanja nisu mogli da vide14 jer su se predavanja odravala nou. Istovremeno, polaznici kole bili su obavezani na utanje punih pet godina. lanovi vieg stepena uzdravali su se od jedenja mesa i boba, pridravali se dijetetikih i higijenskih pravila, imali su sve zajedniko, pazili na branu istotu, razvijali smisao za lepote i radosti porodinog ivota i negovanjem meusobne odanosti i vernosti prema lanovima bratstva utvrivali moralnu solidarnost. Da se ovde nije radilo o praznim reima ve o etikom stavu sprovedenom u delo, govori primer Klinija iz Taranta koji je,
L. Troizi, Renik masona, 253 Posle samog predavnja, uenici su mogli da vi svoga uitelja i ak da ga posete u kui. Diog. Laert.,ivoti, 8, 1,10. O razlozima ovog naizgled udnog pravila na drugom mestu u ovoj knjizi.
13 14

21

poto je uo da je pitagorejac Proro u nekoj politikoj nevolji izgubi imanje, otputovao u Kirenu sa blagom da pomogne postradalog brata koga nikada pre toga nije video. Pored ovog, ostao je zabeleen kao idealan primer bratskog prijateljstva odnos dvojice pitagorejaca Damonija i Fintije, koje je kasnije nemaki pesnik iler opevao u pesmi '' Jemstvo''. Za samog Pitagoru Laertije pie da je bio vrlo sposoban da stvara prijateljstva i kada bi saznao da ''neko zajedno s njim ima njegove simbole smesta bi sklopio sa dotinim poznanstvo i uinio ga svojim prijateljem'' to moda i najbolje ilustruje duh poverenja koji je vladao meu pitagorejcima. Pitagorejci su prvi u helenskom svetu priznali enama ravnopravnost. Jamvlih u katalogu Pitagorejske kole nabraja niz imena lanica koje su bile ili ene ili erke ili sestre lanovima bratstva15 Meu njima su se najvie isticale Timiha, Filtija a naroito Pitagorina uenica i
Iamblich, Vita Pyth., 36, 267 nabraja 17 ena:Timihu, enu Milije iz Krotona; Filtidu, erka Teofrija iz Krotona, sestra Bindaka; Okelo i Ekelo, iz Lukancev; Hilonida, erka lakonca Hilona; lakonjanka Kratesikleja, ena lakonca Kleonora; Teano, ena Brontina iz Metaponta; Mija, ena krotonca Milona; Lastenija iz Arkadije; Gabrotelija, erka Gabrotela iz Tarenta; Ehekratija iz Flijunta; Tirsenida iz Sebarisa;Pisiroda iz Tarenta; lakonjanka Teadusa; Beo iz Argosa; Babelika iz Argosa; Klehma, sestra lakonca Autoharida.
15

22

ena Teana i njene erke Mija i Dama koje su imale povlasticu da otvaraju religiozne litije ena. Pitagora je Dami ostavio svoje spise sa napomenom da se ne saoptavaju nikome izvan porodice zbog ega ih je ova ostavila svojoj erki Bitali.16 M.N.uri skree panju da je ''jedna od najprimetnijih odlika Pitagorine vaspitake delatnosti bila pribiranje brige i panje oko vaspitavanja ena''17 to svakako otkriva mistinu stranu Pitagorine linosti i dodatno osvetljava specifinosti njegovog uenja (o emu e biti vie rei u odeljku '' Pitagorizam i materinske misterije'').

16

Iamblich, Vita Pyth., 28 ,146 .., , 111

17

23

Demetra i Kora

24

UENjE PITAGORE I PITAGOREJACA18 Filosofija Pitagore donela je u antiki svet dva potpuno originalna filosofska polazita: uenje o metempsihozi ili ponovnom raanju19 i filosofiju broja kao osnove svega pri emu treba podvui da je uenje o harmoniji, proisteklo iz filosofije broja, predstavljalo kvalitativan pomak u istoriji etike. Sve ostale ideje koje su iz oblasti etike, drutvenog ureenja, geometrije, muzike i astronomije koje je Pitagora sa bratstvom pouavao i prouavao a naroito religijske postavke nuno su bile vezane za ova dva postulata. Prema Heraklitu s Ponta, Pitagora je razlikovao tri puta, tri naina ivota. Prvi, hodos jeste teoretski, posmatraki, kontemlativni nain ivota. Drugi je praktiki tj.pragmatiki, delatni dok je trei apsolutistiki, 20 utilitaristiki. Ovaj poslednji nain ivota
Zbog nemogunosti da se preciznije odredi koji o u uenju pitagorejaca jeste izvorno Pitagorin a koji njegovih uenika,piui o onome to je podrazumevalo stavove pitagorejaca koristiemo njegovo ime. 19 Doslovan prevod = uenje o seobi due. Izraz ponovno raanje je vie u duhu pitagorejskog uenja pored uobiajenog pojma seoba due. (Koplston, Istorija filozofije Grka i Rim, 74) 20 . , , 106
18

25

usmeren je na to da se stekne bogatstvo; ivi se da bi se zaraivalo i troilo.

METEMPSIHOZA UENjE O PONOVNOM RAANjU DUE

Prema Laertijeu, sam Pitagora je priao kako je ranije ve bio na Zemlji kao Etalid, zatim Euforb, potom Hermotim i na kraju, pre nego to je postao Pitagora, Pir. Svega ovoga se seao i mogao da pria o svom boravku u Hadu zahvaljujui tome to je od Hermesa izmolio seanje na besmrtnost. Ksenofan je elei da se naruga uenju o ponovnom raanju napisao kako je Pitagora navodno ugledavi nekog oveka kako tue psa, ovome naredio da prestane jer je u skianju prepoznao duu svoga prijatelja. Ne ulazei dalje u istinitost ovog dogaaja niti u Ksenofanove namere, treba naglasiti da je Pitagorino uenje o ponovnom raanju due bilo revolucionarno i reformatorsko u sredini i vremenu u kojima je poniklo, onoliko koliko je nekoliko stolea kasnije bilo Isusovo uenje. Sa osnovama uenja o ponovnom raanju due Pitagora se najverovatnije sreo za vreme svog ropstva u Vavilonu Pitagorina ideja 26

o ponovnom raanju due bila je oigledna suprotnost sa dotadanjim kultom mrtvih i s njim povezanim masovnim pojavama sujeverjaprizivanjem mrtvih i priama o avetima. Uenje o metempsihozi delovao je proistiteljski i oiveo staru ideju o moi due i njenom postojanju i posle smrti to se otro suprotstavilo homerskoj koncepciji o priljivim senkama poivih. Oigledno, Homerova i Hesiodova koncepcija smrti kao konanog ina nikako nije mogla da bude prihvaena; J.Burkhart navodi da se '' ni veina bogova nije mogla oporaviti od nedostojnih stvari koje im je natovarila na plea poezija, u prvom redu Homerova Ilijada.''21 U znak neprihvatanja i gaenja prema ovakvom uenju o dui, Pitagora je Homera i Hesioda video u Hadu meu onima koji su pod najteim kaznama.22 Sa druge strane, da je imao lepo miljenje o molitvi dokazuje injenica da je o bogovima imao lepo miljenje; ak navodi da ne eli da bogovima propisuje njihove darove ljudima, ve im izriito preputa izbor tih darova. Pitagora je uio najpre da je dua besmrtna i da se preobraava u druge vrste ivih bia; zatim da se sve to dolazi na svet ponovo raa u odreenom ciklusu i da nita nije apsolutno novo; kao i da se prema svemu onom to u sebi nosi ivot, mora odnositi kao prema onom to nam je srodno. U ovom
21 22

J.Burkhart, Povest grke kulture, III, 255 Iamblich, Vita Pyth., 25 ,111

27

uenju primetan je uticaj orfizma s tim to ga Pitagorino uenje dodatno oplemenjuje : dok orfizam ui da se dua moe sjediniti sa boanskim samo preko primernog ivota, koji je uslovljen asketizmom, potovanjem rituala i apstinencije kao i meditacije o onostranom svetu, pitagorejska askeza, kao ve nareena, nije bila askeza za ve neistu savest nego askeza za one iste sa jedinim zadatkom- da bi ostali isti. Cilj pitagorejske askeze bio je odravanje oveka u raspoloenju koje ga ini dostojnim ljudskog postojanja.23 Ovakvo shvatanje due bilo je otro suprotstavljeno inu samoubistva. Prema uenju pitagorejaca, ljudi, obini smrtnici, stranci su u svom telu koje je grobnica due. Mi nemamo pravo da napustimo svojom voljom, dakle, bez Boje volje, ovaj svet. Jo plastinije je ovo shvatanje izneto u Platonovom Fedonu (62 b) poredei smrtne ljude sa stadom a Boga sa pastirom koji brine o stadu. Smrtnik nema pravo da napusti stado bez boanske naredbe. ivot, prema uenju pitagorejaca, svakako nije srea ali izlaz nije u samoubistvu.24
23

J.Burkhart, Povest grke kulture, III, 256. .. zato govori o Pitagorinom uenju o ponovnom raanju due kao o ''preienom orfizmu.'' (.., , 110) 24 . , , 106

28

Pada u oi slinost u odnosu pitagorejskog poreenja - stado (jagnje) -pastir sa kasnijom hrianskom slikom u kojoj je Isus dobri pastir25 su njegovi sledbenici stado koje se okuplja oko njega. Ba kao to se sree istovetnost pitagorejstva i novozavetne etike u poreenju, tako se zadrao i isti odnos ovih uenja prema samoubistvu. U direktnoj vezi sa metempsihozom na putu ka proienju je i zabrana veine namirnica koje su se do tada koristile u svakodnevnoj upotrebi: zabranio je upotrebu mesa, nekih vrsta riba i boba i ostalih mahunarki.26 Zabrana korienja boba je onaj deo Pitagorinog uenja koji nam govori o velikoj vezi pitagorizma i pitagorejki sa potovanjem enskog, materinskog pricipa u misterijama. Maternitet se ogleda u svetoj prirodi jaja i mahuna tako da je jesti ivotinje koje raaju iz jajeta greh usled njihove veze sa materinstvom isto koliko i jesti mahune koje su nosioci ivota. Usled toga Pitagora doputa da se jedu petlovi (osim belih, koji su posveeni Mesecu) ali zabranjuje da se jedu kokoi i tako dalje istom analogijom. Na ovom mestu jasno je uoljiva povezanost pitagorejstva sa Demetrinim kultom kao i sa svim maternitetskim misterijama (o emu e biti vie rei na drugom mestu u ovom radu).
25 26

, 10, 11; 10,16 Diog. Laert.,ivoti, 8,1,24.

29

BROJ- OSNOVA I MERA SVEGA

Pitagorino uenje o broju je jedan od prvih pokuaja postavljanja pitanja o kvalitativnoj strani zakonitosti u prirodi. Dok je miletska filosofija prirode u osnovu svega to postoji stavljala materijalni prauzrok, nazivajui ga as ''vodom'', as '' apejronom'', as '' vazduhom'', dotle su pitagorejci polazili od broja kao sutine svega. Aristotel je zapisao da su se ''pitagorejci prvi posvetili matematici i unapredili je ...smatrajui da su matematika naela u osnovi svih bia, a kako su brojevi prvi meu naelima... oni su smatrali da su brojevi elementi svih bia i da je itavo nebo harmonija i broj.''27 Sve se u prirodi meri, potinjava broju, u broju je sutina svih stvari tako da upoznati svet, njegovu zakonitost i strukturu znai upoznati brojeve koji njime upravljaju. ''Broj, to su sva nebesa ''28 predstavlja osnovno pitagorejsko metafiziko-matematiko naelo. Za pitagorejce sastojci broja su '' parno i neparno, a da je od njih parno neogranieno a neparno ogranieno; jedno proizilazi iz obadva (jer je ono i parno i neparno), a brojevi iz jednog; a i itavo nebo, kao to je reeno, jeste
27 28

ristot., Metaphys., I, 5, 985 b- 986 ristot., Metaphys., I, 5, 986

30

broj ''29 Na osnovu ovog Aristotelovog zapaanja oigledno je da su pitagorejci broj shvatili prostorno jedan je taka, dva je linija, tri je povrina, etiri je vrsto telo. U prilog ove tvrdnje je i injenica da su pitagorejci na taj nain shvatali ''tetraktis'', figuru koju su oni smatrali za svetu. Tetraktis ili sveti broj predstavljao je zbir 1+2+3+4 daje 10. Pitagorejci su prema iznetom stavu da je neparni broj , jer je ogranien pa samim tim odreen i savren, bolji nego parni koji je neodreen i nesavren pa su prema tome sastavili tabelu od deset suprotstavljenih pojmova iz kojih se proizvodi sve ostalo.

To su: 1. ogranieno- neogranieno, 2. parno- neparno, 3. jedno- mnogo, 4. desnolevo, 5. muko- ensko, 6. mirno- pokretno, 7. ravno- savijeno, 8. svetlo-tamno, 9. dobro-zlo, 10. kvadrat-pravougaonik.30 Ovu tabelu
29 30

ristot., Metaphys., I, 5, 986 ristot., Metaphys.,, I, 5, 986

31

Aristotel na drugom mestu naziva tabelom dobara jer je imala preteno etiki karakter zato to dobro pripada onome to je neogranieno.31 Iz ovakvog uenja je proistekao pojam o harmoniji do kojeg je Pitagora doao prouavanjem veza izmeu muzike i matematike. Otkrie harmonije kao ujedinjenja raznovrsnog, pomirenja kontrasta predstavljaju deo etikog uenja Pitagore po kome e ostati poznat. Pitagorejci su vrline svodili na brojeve smatrajui da razliite vrline predstavljaju harmonije suprotnosti, dok su vrlinu smatrali harmonijom. Oktava je najvea harmonija u skali a kako su ljubav i prijateljstvo harmonija to je ljubav = 8. Isto tako su pitagorejci smatrali da se pravednost sastoji od jednakog pomnoenog jednakim, ili iz kvadrata ili iz kubnog broja, zato to ona vraa isto za isto. Stoga su pravednost definisali brojem 4 ili brojem 9 jer je kvadrat parnog broja (2) =4 a drugog neparnog broja (3) = 9 i jer se jednako vraa jednakim. Tako je brak, kao harmonija prvog mukog s prvim enskim (5), oivljavanje 6, zdravlje 7 dok je broj 10, zbir svetih brojeva (1+2+3+4) , sveteni broj.

31

ristot., Eth.Nic., I, 4,1096 b 2

32

GEOMETRIJA, MUZIKA I ASTRONOMIJA S obzirom da su Pitagorejske kole bio prouavale aritmetiku, geometriju,astronomiju i muziku, sasvim je razumljivo da su pitagorejci najvie doprineli ba u ovim granama. Pored toga to su pitagorejci prvi koji su re mathematike koristili sa znaenjem matematika ( do njih se ona koristila za uenje bilo ega)32, dali su veliki doprinos u razvitku astronomske nauke. Sa njima je geometrija dobila oblik aksioma, teoreme i uslovljenosti. Sam Pitagora je otkrio mnogo teorema iako je ona po kojoj je najpoznatiji tzv. Pitagorina teorema- doneta iz Vavilona o emu nam svedoe glinene ploice koje se uvaju na Univerzitetu u Jejlu i Plimptonu.33

32

. , , 181

33

Tablica Plimpton 322 Pitagora je formulisao teoriju proporcije i kroz nju i ''primenu povrina'' stvorio geometrijsku
33

Koplston, Istorija filozofije Grka i Rim, 80. Ovaj dogaaj Laertije ovako opisuje:''Matematiar Apolodor pria da je Pitagora prineo hekatombu kada je pronaao zakon da je kvadrat nad hipotenuzom u pravouglom trouglu jednak zbiru kvadrata iznad strana koje zaklapaju pravi ugao'' (Diog. Laert.,ivoti, 8,1,12). Svakako da Apolodorovu tvrdnju, verovatno proizalu iz nerazumevanja pitagorizma, ne treba uzeti kao validnu jer je u potpunosti sa Pitagorinim uenjem i zabranom o ubijanju ivotinja.Sa druge strane, ne moe se oekivati da Pitagora radi neto to je direktno suprotno njegovom etikom stavu. O bliskoj povezanosti tzv.Pitagorine teoreme i vavilonske matematike viti rad J. J. O'Connora i E.F. Robertsona Pythagoras's theorem in Babylonian mathematics, Yale, 2000.

34

algebru. Pretpostavlja se da je upravo studija proporcija navela Pitagoru da muziku svede na broj.34

Jednom prilikom, pripoveda Jamvlih, Pitagora je prolazio pored kovanice kada je njegovo uho bilo privueno redovnim muzikim intervalima zvukova koji su dolazili od nakovnja. Otkrivi da su ekii razliite teine, zakljuio je da tonovi zavise od numerikih odnosa.U jednom od malobrojnih eksperimenata o kojima uimo u savremenoj istoriji muzike, uzeo je dve strune jednake debljine i zategnutosti i otkrio da su, ako je jedna dva puta dua od druge, kada bi ih trzao, davale oktavu (odnos 2:1, 3:2, 4:3 9:8); ako je jedna bila jedan i po puta dua od druge, davale su kvintu ( do, sol); ako je jedna bila za treinu dua od druge davale su kvartu ( do, fa odnos 4:3). Na ovaj nain, svaki muzuki interval mogao je da se matematiki izrauna i utvrdi.
34

. , , 182

35

Muzika je bila od izuzetne vanosti u pitagorejskom poimanju sveta. Aristoksen tvrdi da du pitagorejci koristili muziku da bi oistili duu, a medicinu da bi oistili telo. U ovoj tvrdnji vidimo da osnova Aristotelove teorije katarse zapravo lei u uenju pitagorejaca. Po uzoru na Apolona i Orfeja koji su bili boanski muziari, Pitagora je preporuivao svakome muziaru da se bavi muzikom to je i sam inio do kraja ivota. Laertije pie da je Pitagora prva osoba koja je Zemlju nazvala okruglom i dala svetu ime kosmos. Po Pitagori, Zemlja je okrugla zato to je meu vrstim telima najlepa kugla (sfera) a meu figurama-krug. Ve samo ovakvo uenje ima svoju estetsku stranu: ideje da je Zemlja oblika elipse ili kotura zamenjuje stav o savrenom (oblik kugle, sfere) prema savrenom (oveku koji ivi na njoj, trudei se da dostigne savrenstvo).

Srednjovekovni prikaz Pitagore i Filolaja 36

Poto sva tela koja se kreu po prostoru proizvode zvuk ija visina zavisi od veliine i brzine tela, znai da svaka planeta u svojoj orbiti, kako je tvrdio Pitagora, proizvodi zvuk u srazmeri sa svojom brzinom kretanja koji se sa svoje strane poveava sa njenom razdaljinom od Zemlje. Po uenju o harmoniji i ove razliite note ine harmoniju ili '' muziku sfera '' koju nikada neemo uti upravo zato to je ujemo sve vreme. Vasionski sklad i ta harmonija sfera kao univerzalni sistem sajedinstva treba da se ostvare i u ljudskom drutvu tako da Pitagora svojim uenjem vri ''poporodiavanje i podrutvenjivanje vasione kao i povasionjivanje porodice i drutva jer harmonija vasione silazi u domainstvo pojedine kue i u domainstvo drave.''35 HARMONIJA

Miljenje da je dua hamonija ili, tanije, usklaenost blisko je povezano sa teorijom o etiri elementa. Ovo uenje, prema Barnetu, nije moglo da pripada najranijem obliku pitagorejstva jer nije u skladu sa idejom da dua moe da postoji nezavisno od odreenog
35

.., , 114

37

tela to je potpuno suprotno uverenju da ''bilo koja dua moe da ue u bilo koja dua moe da ue u bilo koje telo''.36 Prema pitagorejskom shvatanju harmonije, ona je morala da sadri tri tada poznata intervala kvartu, kvintu i oktavu. Zato je Posejdonije bio u pravu kada rekavi da je uenje o trodelnoj dui, koje nam je poznato iz Platonove ''Drave'', stvarno bilo pitagorejsko. Iz pitagorejskog shvatanja vasione razvio se heliocentrini sistem u kome se ogleda i njihova socijalno-politika misao. U sreditu vasione nalazi se vaseljensko ognjite (koje se jo zove '' Divov dom'', ''rtvenik'' ili '' veza i mera prirode'' ) oko koga, kao izvora stvaralatva, vode kolo druga nebeska tela: nebo (sfera nekretnica), Kron (Saturn), Div (Jupiter), Arej (Mars), Hermes (Merkur), Afrodita (Danica), Sunce, Mesec, Zemlja i Suprotna zemlja. Postojanje Suprotne planete zamerio je pitagorejcima Aristotel piui kako im je cela vasiona broj: devet je tela na nebu to se vide, a oni dodaju Suprotnu zemlju da ih bude deset.37 I zaista, dugo se pretpostavljalo da je Suprotna ili Anti- zemlja u uenju pitagorejaca izmiljena radi popunjavanja svetenog broja 10 u kadi. Tokom 20.stolea astronomi su utvrdili na osnovu konkretnih parametara da postoji i ta, deseta planeta koju je ekipa
36 37

Aristotel, De anima, A,3,407b 20 Metaphys.,I, 5, 085 b 23 ss

38

naunika sa Maunt Palomara prvi put snimila 31.oktobra 2003.g. Dr Majk Braun sa California Institute of Technology, Pasana, California uspeo je da teleskopom sa Maunt Palomar Opservatorije 8. januara 2005. napravi detaljnije proraune i snimke planete koja je vea od Plutona i privremeno nazvana 2003UB313 a kasnije je dobila ime Sedna. Ona se nalazi na rastojanju koje je jednako 97 udaljenosti Zemlja- Sunce o emu je izvestila dnevna i struna tampa.

Pitagorejska heliocentrina predstava svemira

39

Jedan od snimaka Sedne Drugi autori su u pitagorejskom heliocentrizmu videli mesto u kome se svi konci helenskog shvatanja sveta ovde sastaju: ''iva radost to je izaziva postojanje, ljubavlju ispunjeno potovanje svemira kojim upravljaju boanske sile, veliki smisao za lepotu, meru i sklad i veoma prisno oseana milina zbog spokojstva u dravi i porodici.''38

DODEKAEDAR
.., , 114 nap.39
38

40

Jedno od zanimljivih mesta u teoriji brojeva predstavlja upotreba dodekaedra koji je poistoveen sa ''sferom univerzuma'' ili, kao to je reeno u Filolajevom fragmentu, '' sa brodskim trupom'' sfere.39 O ovom izrazu Barnet kae: ''Ma ta mislili o autentinosti fragmenata, nema razloga za sumnju da je u pitanju izvorni pitagorejski izraz koji mora da se povee sa reju ''kobilica broda'' koja se primenjuje na centralnu vatru pri emu se struktura sveta poredi sa brodom. Uenje o dodekaedru sreemo u Platonovom spisu ''Fedon'', koji je verovatno napisan pre nego to je u potpunosti utemeljeno uenje o pravilnim telima. Ovde nalazimo podatak da je '' prava Zemlja'', ako je gledamo odozgo, '' viebojna kao lopta od dvanaest komada koa''.40 Platon o istoj stvari pie na sledei nain: '' Postoji jo jedan, peti sastav; bog ga je upotrebio za univerzum kada ga je oslikavao ''.41 Dodekaedar je sam po sebi blii sferi od bilo kog pravilnog tela; dvanaset delova koe koji se koriste za izradu lopte predstavljaju pravilne petouglove i da materijal nije elastian kao koa dobili bismo umesto sfere- dodekaedar. Barnet skree panju da tradicija potvrdjuje vanost dodekaedra u pitagorejskom
39 40 41

Aet. II,6,5 Platon, Fedon,, 110 b 6 Timaj, 55 c 4

41

filosofskom sistemu. Tako se, prema jednom izvetaju, Hipas utopio u moru zato to je otkrio '' sferu sainjenu od dvanaest petouglova'' a, kao to je poznato, pitagorejci su kao svoj simbol usvojili pentagram ili pentalfu. Ovaj simbol je kasnije imao veliku upotrebu u magiji a Paracelzus ga je koristio kao simbol zdravlja to je upravo naziv koji su pentagramu davali pitagorejci.42

PENTAGRAM

42

Barnet, Rana grka folosofija, 346

42

Pentagram predstavlja jednu od onih geometrijskih figura za koju se pretpostavlja da ju je Pitagora doneo sa svojih putovanja i studija po Egiptu i Vavilonu. Kako nas Jamvlih obavetava, pitagorejci su upotrebljavali pentagram kao znak raspoznavanja43 nazivajui ga , to bi se moglo prevesti kao zdravlje, u irem smislu rei ivot. U grkoj mitologiji Higija je boginja zdravlja, ker Asklepija. U prilog Jamvlihovom navodu o pentagramu kao znaku raspoznavanja pitagorejaca, govori i podatak da je Kroton u jednom periodu imao novac na ijem aversu je bio Pitagora a reversu pentagram. Mistino znaenje rei Higija (UGIEIA) dobija se ukoliko se krene sa itanjem ove rei iz donjeg levog ugla u smeru kazaljke na satu44:
Iamblich, Vita Pythagorae, 33; Rjenik simbola, 495 44 Agrippa, occulta philosophia , III, 21
43

43

I G EI U A

Razloeno na elemente dobija se ova tabela:

Slov Elemen Oseaj o at A EI G U Vazduh Mokro Vatra Vrue

Uzrast Dete

Godinje Mesec doba Prolee Prva etvrtina Druga etvrtina Trea etvrtina etvrta

Mlados Leto t Zrelo doba Jesen

Zemlja Suvo Voda

Hladno Starost Zima 44

etvrtina I Duh Boansk Smrt o Razaranj Nov e mesec

Ptolomej je kasnije pentagrama zapisao kvalitete pet manjih planeta: Venera je preteno vlana i dodeljena Vazduhu; Jupiter je vru dodeljen Vatri, Mars je suv i dodeljen Zemlji dok je Saturn Hladan i dodeljen Vatri. Merkur je sam po sebi neutralan ali se moe kombinovati sa drugim planetama tako da se dodeljuje Dui. Na ovaj nain je dobijeno sledee:

Merkur Mars Jupiter Saturn Venera Prema Prolomeju koji je produbio astronomski deo uenja pitagorejaca, dve planete koje su desno (Jupiter, Venera) su blagotvorne, dve sa leve strane (Mars, Saturn) su zlobne dok je peta planeta Merkur neutralna.45 Sa druge strane, prema sauvanim vavilonskim astronomskim tablicama iz 4.stolea p.n.e. manje planete
F. Rochberg-Halton,New Evidence for the History of Astrology, 123
45

45

pripadaju znacima Zodijaka u sledeem redosledu Venera, Saturn, Mars, Jupiter itd.46 Ezoterici srednjeg veka a pre svih Paracelzus, razradili su simboliku pentagrama skoro do savrenstva tako da je danas ovaj pitagorejski znak prepoznavanja poznat kao simbol celovite linosti, ljudskog mikrokosmosa. Poto je beskonaan, pentagram sadri simbolizam, snagu i celovitost kruga.47 Takoe, pentagram je simbol savrene ideje48 a ukoliko nije petougao ve petokraka zvezda u uenju Slobodnog zidarstva se naziva plamenom zvezdom koja je kod Egipana bila slika Izidinog i Sunevog sina, tvorca godinjih doba(...) slika onog Horusa, simbol pratvari, nepresunog izvora ivota, slika one iskre svete vatre koja je univerzalno seme svih bia.49

PITAGOREJSTVO I MATERINSKE MISTERIJE Pitagorino uenje i organizacija bratstva karakteristina je i po tome to je u potpunosti izjednaila mukarca i enu. Time je dokazano ne samo to da se ne radi o onome to je podrazumevala klasina filosofija ve o neem
F. Rochberg-Halton,New Evidence for the History of Astrology, 127 47 Kamings, Sve o simbolima, 26 48 Rjenik simbola, 494 49 Rjenik simbola, 495
46

46

mnogo dubljem kao to je potovanje enskog pricipu pri emu je uenjem o seobi due uspostavljena i jednakost polova u najdubljem smislu.50 Pitagora je vezan za enski princip delfijska proroica Pitonija prorie njegovo roenje, od delfijske svetenice Temistokleje Aristokleje prima znanja, Demetra mu preko herakla daje lek, prema Hermipu njegov boravak u Hadu belei majka a on rukopise zavetava svojoj supruzi Teano koja ih ostavlja svojoj erki Damo. enski princip kao nosei, ivotvorni princip je za pitagorejce svetinja i sa time u skladu treba razumeti savet koji Teano daje nekoj eni da kada ide muu zajedno sa haljinom skine i stid a kad odlazi da ga ponovo obue zajedno s haljinom. Upitana '' koji stid?'' ona je odvratila :'' Onaj zbog koga me zovu enom .''51 Dakle, ona koja zatrudni i raa nosi u sebi svetu prirodu materinstva i onu koja utemeljuje enski princip; potovanje fizikog materinstva kao svetinje uobliava i odnos pitagorejaca prema braku. Prema shvatanju pitagorejaca, raanje dece je dunost a sama obljuba se posebno naglaava. Iz Teaninog odgovora povodom jedne druge prilike, jasno je da supruzi ne treba oienje pre nego to ue u Demetrin hram kao to je to zahtevano u egipatskim plemenima.52 Za neispunjenje dunosti ispata
50 51 52

J.Burkhart, Povest grke kulture, III, 254 D.Laertije, ivoti, 8,1, 43 J.J. Bahofen, Matrijarhat, 636

47

se u Demetrinom podzemnom domu jer je to ogreenje o svetinju ene. Sa druge strane, veliki znaaj je imalo odbacivanje orijentalnih obiaja kao to je polno optenje sa majkom, sestrom ili erkom53 kao i svakog afroditskog heterizma koji Pitagoru suzbija ukazivanjem na njiljadugodinji greh sramnog dela lokridskog Ajanta. Bahoven skree panju da se Pitagora najodlunije suprotstavljao posledicama kulta Afrodite i izopenjima kulta Dionisa pri emu se, u toj antiafroditskoj usmerenosti, pitagorejci i epikurejci skoro prepliu. Povezivanje Pitagore za demetrijski princip produava se i u drugim pojavama. Svoju pobonost je, kako Laertije navodi, obavljao jedino na rtveniku Apolona ivotvornog na Delosu stavljajui samo penicu, jeam i rtvene kolae dok je, prema Porfiriju, Demetri prineo zahvalnost za spoznaju teoreme u vidu bika nainjenog od peninog brana54 ime se jasno stavlja do znanja da je Demetra i izvor darova duha, kreativna snaga. U potovanju zapovesti da se ne lomi hleb (kao Demetrin plod) nalazi se jo jednom princip potovanja materniteta iz ega sledi da se narodi ujedinjuju oko neizlomljenog hleba. Koliko je potovanje demetrijskog principa imalo prevagu nad ostalima, vidi se iz injenice da je na Pitagorinom mestu podignut Demetrin hram. Pored navedenog, pitagorejski spisi
53 54

Iamblich, Vita Pyth., 31,210 Porphyrius, Vita Pyth., 36

48

nazvani Sveta re koje je, po tradiciji, zapisala Pitagorina majka za vreme njegovog boravka u Hadu prikazani od strane pojedinih autora kao spisi o Demetrijinim misterijama dok je sam Pitagora doveden u vezu sa Eleusinskim misterijama i Flijuntom koji se odlikovao Demetrinim misterijama. enski, stvaralaki princip pronalazimo i u Laertijeovom podatku da je Pitagora predavanja drao iskljuivo nou koja je u orfizmu itekako potovana kao pramajka svega jer hrani i odgaja mudrog Krona, starija je od svetlosti, pominje se pre dana kojim vlada. Otuda je kod pitagorejaca sveti karakter nonih proroanstava ili proroanstava u snu kao i pojava da se ovakva proroanstva vezuju prvenstveno za ene. Samim tim to je neraskidivo vezana za materinski pricip, no je pravda; zbog toga se obavljanje sudske slube lanova areopaga vri nou, dok se stanovnice Atlantide odevaju u crno kao sudije u borbi na nemesijkim pogrebnim igrama, sedaju na zemlju i presuuju nou. No se, dakle, povezuje sa enskim, pasivnim i podsvesnim aspektom. Istovremeno, no kao i voda predstavlja simbol plodnosti i potencijala; no predstavlja nedostatak znanja neposredno pre otkrovenja, spoznaje i nastupajue zore. Nedostatak znanja je neophodan radi istinskog otkrovenja.

49

Demetra

Za pitagorizam i njegove pojave pa, samim tim, posredno za demetrijsku misteriju najstarije orfike, vezuju se Platonovi pogledi na dostojanstvo materinstva o emu pie 55 Aristotel ; Sirijan pie o slaganju Orfeja, Pitagore, Platona dok Ceces prenosi legendu o Platonovoj kupovini Filolajevih knjiga- Platon ih prima iz ruku ruku pitagorejskih ena iz ega izvodimo zakljuak da ga one smatraju pitagorejcem.

55

Metaphys., I,6,987 b 11, 988 a 3 ff

50

Profil Demetre

51

Mapa Eleusine

52

Srednjovekovna predstava Pitagore

USTANAK U PITAGOREJACA

KROTONU

PROGON

53

Osnov idealnog drutva pitagorejaca oitava se u njihovoj etici koju nisu odvajali od politike. Pitagora je odbacivao i tiranidu i demokratiju smatrajui da oba oblika, s obzirom da se protive svoenju na matematike formule, sadre u sebi neto neharmonino i sklono samovolji i zato po njegovoj politikoj doktrini samo aristokratija uma i karaktera moe upravljati dravom. Pitagorina filosofija politike iznosi da nema veeg zla od anarhije kao i da, zbog toga, oni koji upravljaju treba da budu ne samo nauno tj. Struno obrazovani ve i da oveku budu prijatelji, a oni kojima se upravlja treba da budu ne samo posluni nego i odani onima koji upravljaju. Tek ovim i ovakvim konceptom postignuta je neophodna harmonija meu suprotnostima. Pitagorejsko shvatanje vlasti Dils komentarie na ovaj nain: '' Pitagorejci su drali - nauivi to od njega (Pitagore, N.O.), - da je korisno misliti da boanstvo postoji i da je prema ljudskom rodu tako raspoloeno da ga nadgleda i da ga ne zanemaruje. Mi trebamo takvu upravu kojoj se ni po koju cenu neemo opirati, a ba takva biva uprava boanstva, ako je zaista boanstvo takvo kakvo zasluuje da upravlja svime. Kazivali su da je ovek zaista ve po svojoj prirodi obesno bie, - a to su govorili s punim pravom, - i da je isto tako nestalno po svojim porivima kao i po eljama i drugima 54

svakovrsnim strastima: treba mu dakle jedna takva vrhovna mo i vlast koja e mu nametati razborito suzdravanje i red. ... A uopte su mislili da treba suditi da nema veega zla od anarhije. ...''56 Kroz politiko delovanje pitagorejaca treba sagledati injenicu da je tokom 5.stolea Kroton odneo najvei broj pobeda u Olimpiji dok je pobeda na panhelenskim igrama, naroito Olimpijskim, bila za pobednika vrhunac zemaljske sree i inila najviu ast ne samo za njega i njegov rod nego i za ceo njegov grad, iji je on sin i predstavnik. Lartje nam saoptava da je Pitagora prvi poeo da hrani atlete mesom57 tako da e u narednom periodu prvi pobednik iz Krotona na Olimpijskim igrama biti Glaukija 588.godine a nakon njega u dugom nizu idu Likin (584.), Eratosten (576.) i Hipostrat (564.). Zatim se u periodu od 540.504. pojavljuje Milon, prema nekim izvorima Pitagorin zet, koji je najpre odneo pobedu u deakom rvanju u Olimpiji i Delfima a potom, kao odrastao atleta est puta uzastopno pobeivao u Olimpiji, isto toliko puta u Delfima, devet puta u Nemeji i deset puta na Istmu.58 Najverovatnije je Kilon sa svojim pristalicama
K.H.Diels, Presokratovci, , I, 419-420 Diog. Laert.,ivoti, 8,1,12-13. Kako atlete nisu bili posveenici misterija, niti su upadali u bilo koju grupaciju vezanu za Pitagorino bratstvo,to verovatno za njih nije vaila zabrana jenja mesa. 58 .., , 110
56 57

55

napao najpre Milonovu kuu u kojoj je bilo prema drugim izvetajima oko etrdeset pitagorejaca.59 U dugakom nizu olimpijskih pobednika koji su svojim pobedama postavljali Kroton na Olimp javljaju se Filip, Ishomah (508. i 504.), Tisikrat (496.i 492.) kao i Astil, koji je tri puta uzastopno pobedio u tranju 60 (488.,484.,480.) Bratstvo je prikupljalo i vaspitavalo najbolje i najsposobnije snage iz mnogih drugih junoitalskih gradova a kako je glas njegovih pristalica esto bio presudan, to je bratstvo vremenom postajalo drava u dravi. Pitagorejci su uskoro bili meu znaajnijim, ako ne i prvim, ljudima u skoro svim gradovima Velike Grke i Sicilije te je postepeno sva vlast u junoitalskim gradovima prela u njihove ruke i trajala due od jednog stolea. Sam Pitagora nije uestvovao u vlasti ni u jednom gradu ali je svakako njegova re bila od presudnog znaaja zbog ega ga Platon oznaava samo kao osnivaa jednog naroitog naina privatnog ivota, otro ga razdvajajui od dravnika i zakonodavca kao to su bili Solon i Haronda. U sukobima pristalica demokratije i aristokratije pitagorejci, zagovornici aristokratske ideje vlasti, bili su poraeni. U Krotonu je na elo nezadovoljnih graana stao najbogatiji - Kilon koga je svojevremeno
59 60

Iamblich, Vita Pyth., 35, 249 .., , 110

56

Pitagora isterao iz kole kao nedostojnog uenja a njemu je iz redova siromanih pridruen Ninon. Kako nam Jamvlih saoptava, Kilon je bio samovoljan i prek ovek, teke i despotske naravi koji je, navodno, digao ustanak na pitagorejce u znak osvete Pitagori zbog njegovog odbijanja da primi Kilona u kolu.61 Ve u prvom naletu 40 pitagorejaca koji su se tajno skupili u kui krotonskog graanina Milona bilo je opkoljeno i zajedno sa kuom spaljeno. Jamvlih pie da su samo dva pitagorejca- Lizis i Arhita- uspeli da se spasu. Sam Pitagora je prema istom izvoru uspeo da pobegne na Metapont gde se etrdeset dana uzdrava od jela i gladuje do smrti u hramu Muza; prema drugom izvoru, Pitagora je prilikom bega uhvaen i ubijen kada je prilikom bega odbio da pree preko polja pasulja.62 Pitagorejsko bratstvo je sa daleko smanjenim uticajem nastavilo da postoji u naredna tri stolea u razliitim grupama irom Grke. Kliment Aleksandrijski navodi da su se pitagorejci dugo nakon bune na Krotonu zadrali u Metapontu, prema drugim autorima ne mali broj je nastavio svoju delatnost u Tebi dajui naunike kao to je bio Filolaj iz Tebe,
Iamblich, Vita Pyth., 35,248 249. Mogunost da je Kilon podigao ustanak i stao na njegovo elo iz osvete prema Pitagori vrlo je mogua jer kako inae objasniti injenicu da se najbogatiji graanin Krotona stavlja na stranu mosa. 62 Diog. Laert.,ivoti, 8,1,39
61

57

dravnike poput Numa Pompilija i Arhita dok se trea grupacija zadrala u Flijuntu. Pitagorejska kola u Tebi pod rukovodstvom Filolaja iznedrila Simiju , Kebeta, Ksenofila Halkidijca iz Trakije, Fantona, Ehekrata, Diokla i Polimnasta Flijuntskog. Prema istom izvoru, pored Filolaja predavanja je drao i Eurit.

FILOLAJ Jedan od predstavnika poznije generacije Pitagorinog bratstva je Filolaj o kome imamo neto vie podataka nego o veini lanova bratstva. I njegova pojava je kao i svakog pripadnika bratstva zaodenuta velikom mistike.Podaci o Filolaju dostupni su nam iz sekundarnih izvora i sa te strane su prilino konkretni- doksografi mu zaista pripisuju razraenu teoriju o planetarnom sistemu, ali ga Aristotel u tom smislu uopte ne pominje ve ovu teoriju prikazuje kao teoriju '' pitagorejaca'' ili '' nekih pitagorejaca.'' Barnet predpostavlja da pitagorejski elementi u Platonovom dijalogu ''Fedon'' i ''Gorgija'' potiu uglavnom od Filolaja.63 Takoe, poznato je da je Filolaj pisao '' o brojevima'' jer ga Speusip sledi u svom opisu pitagorejskih teorija o tom predmetu uz ogradu
63

Barnet, Rana grka filozofija, 326

58

da je, najverovatnije, prouavao veim delom aritmetiku. Pored navedenog, poznato je da je Filolaj pisao o medicini i da je, sa pitagorejskog stanovita, kritikovao teorije Sicilijanske kole mada se u veem delu radova samog Filolaja i ostalih pitagorejaca koji su prouavali medicinu osea snaan uticaj upravo te, Sicilijske kole iji e uticaj na pitagorejce u narednom periodu dovesti do velikog razvitka medicine. I pored svih istraivanja koja je sprovodio kao i predavakog autoriteta koji je imao u Bratstvu, Filolaj je ostao poznat po pripovesti koja se nalazi na granici tanog i netanog po navodnoj prodaji tri pitagorejske knjige koje je, u ime Platona, otkupio tiranin Dion za stotinu mina. Prema ovom izvoru, Filolaj se na ovaj korak odluio zbog velike oskudice u koju je bratstvo upalo. Kasnije su u svojim delima Aristoksen i Timon iz Flijunta plasirali satirinu priu prema kojoj je Platon prepisao Timaja iz ovih knjiga. Timon je bio vrlo direktan: elji da uenik bude, I ti, Platone, umakao nisi. Jer, srebrnjake mnoge dade Za malenu knjigu jednu I poavi od nje Napisa Timaja.64
64

Timon, fr.54

59

Hermip, Kalimahov uenik, kae da je Platon do pitagorejskih knjiga doao preko Filolajevih roaka od kojih je lino otkupio knjige za etrdeset aleksandrijskih mina i odatle prepisao Timaja. Uzmemo li u obzir i treu verziju koja ima duboke korene u pitagorejskoj tradiciji prema kojoj je Platon navedene knjige dobio od pitagorejki, nai emo se pred teko razmrsivim problemom. Nijedan izvor ne navodi da li su te knjige Filolajeve ili se moda radi o onim Pitagorinim belekama sa predavanja koje je on zavetao Teano. Takoe, nijedan od izvora koji nam prenose podatke o kupovini knjiga ne priznaje da je video te tri uvene knjige iako za bar dva naslova postoji sumnja da predstavljaju ove knjige. Dils je pokazao kako je rasprava iz tri odeljka O umeu vaspitanja, o dravnikoj vetini i istraivanju prirode bila sastavljena na jonskom dijalektu i pripisana Pitagori. Ona je uglavnom bazirana na Aristoksenovom delu Pitagorejska naela ali datum nastanka je nesiguran. Nesigurno je i delo za koje se smatra da je Filolajevo a koje Proklo naziva Bakhe. Ono to nam je jo poznato je da ovo delo pominje i Stobej i ovde prestaje svako dalje saznanje o moguim i stvarnim Filolajevim delima. ARHITA 60

Arhita, po jednom izvoru sin Mnesagorin65 a po drugom Hestijejev66 bio je diktator Taranta i Platonov prijatelj. On je onaj Arhita koji je uspeo da spasi Platona kada je pao u nemilost Dionisija koji je hteo ovog da pogubi. U Arhitinoj linosti se ispoljila ona harmonija za kojom je teio svaki pitagorejac: bio je filosof, naunik (matematiar i fiziar), muziar i sedam puta strateg koji nikada nije izgubio bitku. Svojim dravnikim radom on je od Taranta napravio sredite helenske odbrambene borbe protiv varvarskih nasrtaja i u svojoj linosti ostvario onaj pitagorejski ideal filosofa vladara za koji Dil kae: ''O vladarima i podanicima mislili su ovako: za vladare su kazivali da moraju biti ne samo mudri nego da moraju takoe ljubiti podanike; i za podanike su kazivali da moraju biti ne samo posluni nego da moraju takoe ljubiti vladare ''67 Na ovom mestu treba rei da je zbog mudrog voenja Taranta bio izabran za predsedavajueg zajednice Italiota kao i da je izabran za stratega sa neogranienom vlau o emu Strabon pie: '' Do skora su Taranani imali preterano veliku mo, a imali su demokratski poredak...a prihvatili su i
Diog. Laert.,ivoti, 8,79 Aristox., fr.13 FHG,II, 275 67 K.H.Diel, Presokratovci, I, 423-424
65 66

61

Pitagorinu filosofiju, a nadasve Arhitu, koji je bio na elu drave dugo vremena.''68 I na drugom mestu, o istoj stvari, Demosten govori:'' Arhita je tako lepo i oveno upravljao Tarantskom dravom i bio na njenom elu da mu se slava proirila meu sve ljude; on je u poetku bio preziran, a kada se zbliio sa Platonom, postigao je tako velik ugled.''69 Za njega je poznato da je bio Empedoklov uitelj i kao takav izumeo tzv. Arhitinu egrtaljku kao etvrti instrument koji proizvodi veliku buku. Arhitina predavanja o moralnoj istoti a protiv putenih naslada sluao je Katon koji svoj govor u Senatu zapoinje reima :''ujte, dakle, predobri mladii, stari govor Arhite Tarantinca, naroito velikog i slavnog oveka, koji sam uo kada sam kao mladi bio u tarantu s Kvintom Maksimom.''70 Nakon pronalaska egrtaljke to je Aristotel pozdravio kao napravu dobru za decu, iz izvora saznajemo da je Arhita konsturisao drvenu golubicu koja je letela. Favorin, koji nam donosi ovaj podatak, pie da je '' Arhita iz Taranta, koji se uz ostalo bavio i mehanikom, nainio drvenu golubicu koja je letela; kad bi se zaustavila, nije se vie dizala.''71 Arhita kao da je svojom linou i nainom ivota, uporedo sa samim Pitagorom, nadahnuo
Strabo, VI, 280 mosth., Erotic.or. 61,46 70 Cicero, Cato m. 12, 39 71 Phavorin, fr. 62
68 69

62

Sokrata da jedno stolee kasnije kae: ''Kraljevi i rukovodioci nisu oni koji ezla dre, ni oni koji su izabrani od ma kojih, ni oni koji su dobili kockom, ni oni koji su nasiljem oteli, ni oni koji su prevarili, nego oni koji umeju da vladaju''72

72

Xenoph., Memorab., III, 9

63

Pitagora

64

DALJI ODJECI I IRENjE PITAGORINE IDEJE Ideja uenja pitagorejaca bi vremenom pala u zaborav, ili ostala u fragmentima kao uspomena na Pitagoru, da se nije pojavila gigantska figura Platona koji je veim delom prihvatio osnove ove filosofije. Platon je do te mere u svoje obimno delo inkorporirao pitagorejske ideje da su pojedini kasniji teoretiari zauzeli stav da je platonizam, u svojoj sutini, nita drugo do pitagorejstvo. Nakon Sokratove smrti, Platon je sa nekoliko prijatelja pobegao u Megaru gde je upoznao pitagorejca Euklida.Nije poznato da li na njegov nagovor tek, Platon iz Megare odlazi u Egipat iz koga se uputio u junu Italiju da upozna pitagorejce i meu njima samog Arhitu. Odatle e na Siciliju (oko 388.) gde e u tri navrata pokuati da sprovede ideju idealne drave, najverovatnije preuzetu iz onih pitagorejskih spisa koje je kupio od Filolaja iz Tebe. Sa druge strane, Ceces prenosi legendu prema kojoj je Platon pitagorejske spise primio iz ruku pitagorejki ime eli da se podvue injenica da je i sam Platon pitagorejac tj. da je on jedan od pripadnika bratstva. Kako god bilo, uticaj Pitagorinih ideja na Platona je velik. On preuzima od pitagorejaca 65

prezir prema demokratiji, udnju za aristokratskom vladavinom filosofa-vladalaca, koncepciju vrline kao sklada, teorije o prirodi i sudbini due, ljubav prema geometriji i privrenost misticizmu broja. Osnivanje Akademije 387. predstavlja jo jedan primer snanog uticaja Pitagore na Platona to potvruje natpis iznad ulaznih vrata '' Neka niko ne ue ko ne poznaje geometriju'' iako je poznato da je matematika za samog Platona bila propedeutika za filosofiju.Po ugledu na Pitagorinu kolu, u Akademiji su se prouavale mnoge pomone nauke kao to su matematika, astronomija, teorije harmonija i fizikalne nauke, zdruujui na taj nain pripadnike kole u svukupnom oboavanju muza. Da su uenici u Akademiji sluali predavanja egzoterinog ali i ezoterinog tipa sugerie nam na jednom mestu Aristotel govorei o Platonovim '' nenapisanim delima''73 dok brojni autori, koji se bave prouavanjem Platonovih moguih ezoterinih spisa, mogu sa sigurnou da preciziraju jedino da se odnosilo na ''ideje- brojeve.'' Upravo problemom '' ideja-brojeva'' bavio se Platonov sestri Speusip koji je, nakon Platonove smrti, preuzeo i rukovodio Akademijom sve do svoje smrti 339. Za njega je poznato da je bio oduevljeni pristalica pitagorejskog uenja.
73

Phys., IV, 209 b

66

Sa Platonom, pitagorejska ideja je otila u svet. Aristotel je meu prvima skrenuo panju na neke identinosti pltonizma i pitagorejstva to e usloviti stapanje ovih ideja u jednu. U onoj meri u kojoj se to moglo oekivati od kritiara Aristotelovog tipa, moe se rei da je on shvatio Pitagorinu ideju, tek ponegde se ne slaui sa njom kao, na primer, po pitanju postojanja Anti- zemlje. Sa dolaskom hrianstva nju e, u pojedinostima ili celosti, prihvatiti Kliment Aleksandrijski, Blaeni Avgustin, Boetije i mnogi oci hrianske crkve. Justin muenik u raspravi O vaskrsnuu koristi upravo Pitagoru i Platona kao dokaz da je Gospod, jo pre svog pojavljivanja, obznanio besmrtnost due: ''Da je dua besmrtna ali da je telo smrtno...za ovo smo ve uli od Pitagore i Platona i pre nego tosmo saznali Istinu. Ukoliko je Spasitelj rekao ovo i propovedao spsenje due same, kakvu novinu, osim onoga to smo uli od Pitagore i Platona, nam je doneo?''74 Hrianski teolozi i sveti oci jo dugo su u svojim delima ouvali spomen na Pitagoru naroito se pozivajui na njegovo uenje o besmrtnosti due i o delima samih pitagorejaca koja su se odnosila na prouavanje muzike. Ni Justinijanovo gaenje Atinske akademije kao poslednjeg ivog predstavnika antike misli nije uticalo na
74

Iustin, On the Resurrection, 10

67

menjanje stava Pitagorinom delu.

crkvenih

otaca

prema

PITAGORA I ZAPADNA EVROPA Zapadna Evropa e se nakon krstakih osvajanja, ponovo susresti sa pitagorejskom idejom koja je i u Vizantiji bila prouavana. Pored uenog partijarha Fotija, poznato je da je Psel kao filosof bio oduevljen karakterom filosofskog tumaenja i snazi dokazivanja koju je pokazao Platon :'' Platon je prihvatio uenja Pitagorina a radi se o orfiko- pitagorovskim uenjima o dui- ali je jo uinio neto znaajno, dao im dokaze''75 dok je helenski monah Varlaam Kalabrijski tvrdei da je sozercanje Boanskoga i nauka i znanje, nedvosmisleno utvrdio :'' ko je poznao mudrost, zna istinu; ko zna istinu, poznaje Boga i nuno ostaje uvek sa njime; poto proui Pitagoru, Platona i Aristotela doi e do opaanja istine''76 Sa svoje stane i Teodor Metohit je upuivao na itanje ''udesnog'' Platona i Pitagore; ono to pada u oi to je da u svom oduevljenju delima i spisateljima
. , , 176 . , , 176 PG 154,695
75 76

68

antike, navedeni vizantijski itaoci potpuno ispravno ne razdvajaju Platona od Pitagore. U Zapadnu Evropu je Pitagorino uenje ulo posredstvom Boetjeovog eseja O muzici (De musica) u kome je autor izloio pregled teorija Pitagore, Aristoksena i Ptolomeja. Ovaj spis je dugo korien kao tekst o muzici na univerzitetima u Oksfordu i Kembridu gde se odrao kao obavezna literatura do 20. stolea. Pitagorinu mistiku brojeva, bitno izmenjenu pod uticajem crkvenih otaca i sretanu najee kao najprizemniji vid magije, stanovnitvo zapadne Evrope upoznalo je ve do 10. stolea. Sa svoje strane, Grgur I i njegovi naslednici na papskoj stolici zajedno sa teolozima govorili su o sedam smrtnih grehova kojima je bilo suprotstavljeno sedam glavnih vrlina etiri ''prirodne'' ili paganske koje su hvalili Platon i Pitagora (mudrost, hrabrost, pravednost i umerenost) i tri '' teoloke'' vrline- vera, nada i milosre. Iako je priznalo vrline koje su propovedali i na kojima su insisirali antiki autori kao to su bili Pitagora i Platon, hrianstvo ih nikad nije usvojilo. Hrianska crkva kao institucija koja je uvek bila uz izvor politike moi nije bila u stanju da razvije duh pojedinca insistiranjem na antikim vrlinama a jo manje je o umerenosti i pravednosti svoje crkve moglo da pria svetenstvo. Tako je Pitagora u zapadnoj Evropi ostao upamen najpre po svojim teorijama iz oblasti 69

muzike i matematike da bi interesovanje za radove pitagorejaca naglo vaskrslo posle revolucije ordana Bruna. PITAGORA I ISLAM irenje islamske verzije neoplatonizma i neopitagorejizma vezuje se za sredinu 10. stolea. Abu nasr al Farabi (878-950) iz severne Persije bio je prvi sistematski islamski filosof i osniva islamskog neoplatonizma. Njegovo delo nastavio je Ibn Sina, takoe rodom iz severne Persije, koji je u svojoj autobiografiji naveo da su ga na prouavanje filosofije naveli razgovori njegovog oca i brata koji su bili predani itaoci Poslanica iste brae koje su sadrale popularnu verziju neopitagorejizma. Bilo je ukupno pedeset dve poslanice a napisalo ih je tajno drutvo ista braa koje je, organizaciono i filosofski, proizalo iz enja Pitagore. Prema istoj brai, klju za razumevanje sveta je prouavanje broja koji ima konkretna fizika i metafizika svojstva. Za Brau se smisao broja nije iscrpljivao njegovom numerikom i aritmetikom ulogom ve je zalazilo i u domen metafizike i etike jer je odraavalo samu prirodu stvarnosti. Prema njima, prouavanje pojma broja ima dvostruko preimustvo- ono vodi spoznaji due, a ta spoznaja dovodi do 70

spoznaje Boga. To se odnosi na usavravanje karaktera i izotravanje duha. Uenje iste brae svakako je imalo svoje mesto u formiranju islamske filosofije ali samo drutvo nije uspelo da ostane po strani u sukobu kalifata u Kairu sa kalifatom u Bagdadu. Kada je ismailizam77 ostvario politiku dominaciju u 10. i 11. stoleu i proglaen zvaninom verom fatimidskog kalifata u Kairu, dolo je do estokog sukoba sa sunitskim kalifatom u Bagdadu.78 Glavna zasluga uenja iste brae je u tome to po njemu nema ozbiljne suprotstavljenosti filosofske i religijske istine. PITAGORA I FILOSOFIJA I TEOLOGIJA NAEG DOBA Kao to smo iz prethodnih poglavlja videli, asketska posveenost Pitagorinog bratstva nauci i intelektualnom saznavanju sebe i sveta bitno je doprinela stvaranju slinih bratstava u razliitim religijama i vremenima. Ukoliko imamo u vidu da je kroz evropski srednji i novi vek dolo do stvaranja novih bratstava koja batine uenje i tradiciju Pitagore od kojih su svakako najpoznatiji
ekstremna varijanta iitskog islama koji je filosofski podravan od strane iste brae ba kao svojevremeno aristokratska ija od strane Pitagore 78 Oksfordska istorija Islama, 288
77

71

Slobodni Zidari kao nosioci naprednih ideja, lako emo shvatiti Rasela koji zakljuuje: '' Kombinacija matematike i teologije, koja je poela sa Pitagorom, karakterisala je religioznu filosofiju u Grkoj, u Srednjem veku, a u novije doba sve do Kanta. Pre Pitagore, orfizam je bio analogan azijatskim misterijskim religijama. Ali kod Platona, svetog Avgustina, Tome Akvinskog, Dekarta, Spinoze i Lajbnica postoji izvesno sutinsko proimanje religije i razumskog zakljuivanja, moralnog strsmljenja i logikog divljenja za ono to js beskrajno, to dolazi od Pitagore i razdvaja intelektualizovanu teologiju Evrope od otvorenog misticizma Azije. Tek u novije vreme mogue je jasno rei gde je Pitagora pogreio. Ne znam ni jednog drugog oveka koji je toliko uticajan u oblasti filosofije, kao to je to bio Pitagora. To ka-em stoga to, kada analiziramo platonizam, nalazimo da je on u sutini pitagorejstvo. Od Pitagore potie celokupna zamisao o jednom veitom svetu, koji se otkriva umu, ali ne i ulima. Da nije njega, hriani ne bi mislili o Hristu kao o Rei; da nije njega, teolozi ne bi tragali za logikim dokazima o Bogu i besmrtnosti. Kod njega se sve ovo jo uvek preutno podrazumeva.''79

79

. , , 55

72

73

ZAKLjUAK

ivot i delo Pitagore sa Samosa , bratstva koje je osnovao i koje je nastavilo sa delanjem i spovoenjem pitagorejskih ideja dugo nakon zvaninog gaenja kole u Krotonu, spletom razliitih okolnosti ostali su sauvani u fragmentima onoliko koliko je bilo potrebno da ih preuzmu i pokuaju da sprovedu u delo najpre Platon i polaznici njegove Akademije a kasnije i sledbenici Aristotela. Nema nijedne savremene klasine nauke kojoj Pitagora nije dao peat svojim uenjem. Prvi je osmislio pojam matematika i filosofija, dao znaajan doprinos razvoju ovih nauka kao i fizike, astronomije, muzike dok je njegovo etiko uenje stvorilo sve nune preduslove za kasnije prihvatanje hrianstva. Ideja ponovnog raanja je, u jednom modifikovanom obliku, uinila da se kasnije lake prihvati vaskrsenje, izjednaavanje dobara je kasnije bilo karakteristino samo jo za prve hrianske zajednice; stroga asketska naela bratstva uslovila su insistirala su na ouvanju line moralne istote ideja pojedinane savrenosti je neto to e kasnije Sokrat i Isus propovedati. Stoga emo najbolje shvatiti Pitagoru kroz rei poznatog matmatiara i filosofa Bertranda Rasela: '' Ne znam ni jednog drugog oveka 74

koji je toliko uticajan u oblasti filosofije, kao to je to bio Pitagora. To kaem stoga to, kada analiziramo platonizam, nalazimo da je on u sutini pitagorejstvo. Od Pitagore potie celokupna zamisao o jednom veitom svetu, koji se otkriva umu, ali ne i ulima. Da nije njega, hriani ne bi mislili o Hristu kao o Rei; da nije njega, teolozi ne bi tragali za logikim dokazima o Bogu i besmrtnosti. Kod njega se sve ovo jo uvek preutno podrazumeva.''

75

DODATAK 1 ZLATNI STIHOVI80 Besmrtne bogove najpre, po zakonu kakav je propis 1 potuj i zakletvu uvaj, a zatim dine heroje, i jo bogove potuj pod zemljom, po zakonu rade . Potuj i roditelje i najblie srodnike svoje. A od ostalih biraj za druga najboljeg od svih 5 reima poputaj blagim i delima korist to nose. Prijatelja svoga ne mrzi zbog pogreke male, dokle god moe, jer sila do nude boravi blizu. Tako to, eto znaj, a navikni vladati ovim: trbuhom najpre i snom i poudom polnom i gnevom. 10 Sramotu nikakvu nemoj uiniti nikad ni s drugom ni sam; od svega ti se od sebe najvie stidi, zatim pravdu izvruj i delanjem svojim i reju, nemoj se navii da ma u em nerazborit bude, nego znaj da je svim smrtnicima sueno mreti, 15 bilo ti drago da novac stekne il izgubi opet.
Zlatne stihove donosimo u metrikom prevodu M.N. uria ( , 114-115)
80

76

A to boanskom sudbom smrtnici muka imadu Kakav god udes da ima, podnesi i nemoj se ljutit. Prilii koliko moe pomoi, a misli ovako: Ljudima dobrim od toga Sudbina ne poklanja mnogo. 20 Mnogi govori ljudima i loi stiu i dobri; Nemoj se uditi njima i ne daj da ti srce taknu. Ako se la koja zbori, ti blago odstupi, uzmakni, A to ti kem, to gledaj svagda da se izvri u svem: Neka te niko ni reju ni delom ne podstakne da to 25 uini ili da rekne, to nije korisnije za te. Razmisli pre nego pone, da ne bi uinio ludost; Svojstvo je jednog oveka da radi i govori ludo. Nego izvruj ono to nee te docnije muit. Nita ne brini to ne zna, no ui ono to treba, 30 tako e moi svoj ivot provesti u najveoj srei. Nit za telesno zdravlje ne valja nehajan biti, ali u piu i jelu i vebma umeren biti. Merom nazivam ono to nee ti zadati muka. Obikni istim ivotom da ivi i krotkim i smernim , 35 pazi da ne radi ono to budi nenavist u ljudi. Nemoj bez potrebe troit za lepo kao da ne zna, niti tvrdica budi: u svemu je najbolja mera. 77

Radi to nee ti kodit, a promisli pre nego pone. Nikako ne daj da san na nene spusti ti se oi 40 pre nego posao svaki pretrese onoga dana: '' Gde li pogreih? ta li uinih? ta duan propustih?'' Poni najpre od prvog i zatim poi po redu: Uini li zlo, prekori se; raduj se, uini l dobro. U tom se vebaj, to radi, i na to treba da tei: 45 takav trud izvee te na put boanske vrline kunem se onim broj to etvorni dui nam dade, izvor prirode vene. Za dobar svretak se najpre bogu pomoli pa pregni na pos o. Kad postupi tako znae besmrtni bog to sredi, kao samrtan ovek, 50 kako se rastura sve i kako se zajedno dri. Znae i to je pravo, u svemu je priroda slina, te oekuj to treba, i sve e ti poznato biti. Znae da ljudi sami navaljuju na sebe muke, jadni, jer dobara kad kraj njih nau nit vide 55 niti uju , a zla da se ree malo ih ume. Takva subina vara smrtnike, i oni k o valjci Sada se amo sad tamo u stalnu kotrljaju jadu. Turobna pratilja Svaa u potaji nanosi tetu, Zato je ne raspiruj, ne poputaj pa se povuci 60 78

Dive oe, ti sve bi od mnogih spasao beda Kada bi svima pokazao kakva je narav u koga. Nego ti bez brige budi, jer ljudi boanskog su roda Kojima priroda nude pokazuje svetinu svaku. Ako je do njih ti stalo, izleie sve to ti kaem 65 i jak bie, a duu iz ovih e nevolja spasti. Ne jedi jela to ih zabranismo u Oienju i Odreenju due, ocenjuj i misli na svaki propis uzevi razum odozgo da vozar ti najbolji bude. A kad ostavi telo i ue u slobodan etar, 70 bie besmrtan, bog vekoviti, ne vie smrtan.

DODATAK 2

IZVORI O PITAGORI Iamb., Vita Pyth., 36, 267

79

Mnogi pitagorejci, prirodno, ostali su nepoznati i imena su im zaboravljena. Evo imena onih koji su sigurni: Iz Krotona: Hipostrat, Dimant, Egon, Hemon, Sil, Kleosten, Ahel, Episil, Tikiad, Ekfant, Timaj, But, Erat, Itanaj, Rodip, Brij, Evandar, Milij, Antimedont, Agaj, Leofron, Ahil, Onat, Hiposten, Kleofron, Alkmeon, Damokl, Milon, Menon. Iz Metaponta: Brontin, Parmisk, Orestad, Leont, Damarmen, Enaj, Hilant, Melesij, Aristaj, Lafaon, Evandar, Agesidam, Ksenokad, Evrifem, Aristomen, Agesarh, Alkij, Ksenofant, Trasaj, Evrit, Epifron, Irisk, Megistij, Leokid, Trasimed, Evtem, Prokl, Antimen, Lakrit, Damotag, Piron, Reksibij, Alopek, Astil, Lakid, Anioh, Lakrat, Glikin. Iz Akraganta: Emepedokle. Iz Eleja: Parmenid. Iz Tarenta: Filolaj, Evrit, Arhit, Teodor, Aristip, Likon, Gestij, Polemarh, Astaj, Kenij, Kleon, Evrimedont, Arkaj, Klinagor, Arhip, Zopir, Evtin, Dikearh, Filonid, Frontid, Lisid, Lisibij, Dinokrat, Ehekrat, tion, Akusilad, Ik, Pisikrat, Klearat, Leontaj, Frinih, Simihij, Aristoklid, Klinij, Gabrotel, Pisirod,Briant, Helandar, Arhemah, Mimnomah, Akmonid, Dikant, Karofantid. Iz Sibarisa: Metop, Hipas, Proksen, Evanor, Leanakt, Menestor, Diokle, Emped, Timasij, Polemaj, Endij, Tirsen. Iz Kartagine: Miltiad, Anten, Hodije, Leokrit.

80

Sa Parosa: Etije, Fenekl, Deksitaj, Alkimah, Dinarh, Meton, Timaj, Timesianakt, Evmer, Timarid. Lokrijci: Gitij, Ksenon, Filodam, Evet, Evdik, Stenonid, Sosistrat, Evtin, Zaleuk, Timar. Iz Posejdonije: Atamant, Sim, Proksen, Kranaj, Mij, Batilaj, Fedon. Iz Lukanije: Okel i Okil (braa), Aresandar, Keramb. Iz Dardana: Malion. Iz Argosa: Hipomedont, Timosten, Eveltont, Trasidam, Kriton, Poliktor. Lakonci: Avtoharid, Kleanor, Evrikrat. Hiperborejac: Abarid. Iz Regija: Aristid, Demosfen, Aristokrat, Fitij, Gelikaon, Mnesibul, Hiparhid, Evtosion, Evtikl, Opsim, Kalaid, Selinuntije. Iz Sirakuze: Leptin, Fintije, Damon. Sa Samosa: Melis, Lakon, Arhip, Helorip, Helorid, Hipon. Iz Kavlonije: Kalimbrot, Dikon, Nast, Darimon, Ksenaj. Iz Flijunta: Diokl, Ehekrat, Polimnast, Fanton. Iz Sikiona: Polijad, Demon, Stratij, Sosten. Iz Kirene: Pror, Melanip, Aristangel, Teodor. Iz Kizika: Pitodor, Hiposten, Buter, Ksenofil. Iz Katane: Harond, Lisijad. Iz Korinta: Hrisip. Etrurac: Navsifoj. Iz Atine: Neokrit. Sa Ponta: Liramon. Svega: dvesta osamnaest. 81

Sigurne pitagorejke:Timiha, ena Milije iz Krotona; Filtida, erka Teofrija iz Krotona, sestra Bindaka; Okelo i Ekelo, iz Lukancev; Hilonida, erka lakonca Hilona; lakonjanka Kratesikleja, ena lakonca Kleonora; Teano, ena Brontina iz Metaponta; Mija, ena krotonca Milona; Lastenija iz Arkadije; Gabrotelija, erka Gabrotela iz Tarenta; Ehekratija iz Flijunta; Tirsenida iz Sibarisa; Pisiroda iz Tarenta; lakonjanka Teadusa; Beo iz Argosa; Babelika iz Argosa; Klehma, sestra lakonca Avtoharida.

Iamb., Vita Pyth., 163-166

Govore da su medju naukama pitagorejci naroito cenili muziku, medicinu i umee proricanja (mantika). Da su bili utljivi i naviknuti na sluanje; i da je kod njih na hvali bio onaj koji je umeo da slua. A da su od grana medicine u najveoj meri cenili detetiku: u njoj su bili vrlo savesni; i da su nastojali u prvom redu oko toga da spoznaju pravu srazmeru pia, jela i odmora; a osim toga da su se oni medu prvima zduno latili poslova koji se odnose na samo pripremanje hrane i u tom pogledu odredili propise. Ali [treba rei] 82

da su se pitagorejci dali na prouavanje melema u veoj meri od onih koji su se time bavili pre njih, a da su u manjoj meri istraivali stvari koje se tiu posla lekara; i od samih lekova da su upotrebljavali najvie one koji su bili namenjeni leenju rana; da su u leenju najmanje od svih odobravali primenu paljenja i rezanja. (164) Da su se sluili i aranjima u leenju nekih bolesti; a smatrali su da i muzika mnogo pripomae za zdravlje ako se ko njome slui na odgovarajue naine: u leenju duevnih bolesti sluili su se i izabranim citatima iz Homera i Hezioda. Mislili su da treba zadravati u pamenju sve ono to je pouavano i tumaeno, i da treba nastaviti sa sticanjem znanja uei i sluajui sve dotle dokle god onaj deo due u kojem je sedite sposobnosti uenja i pamenja moe u sebe primati ono to slua, jer taj je deo ono ime se mora saznavati i u emu se spoznanje mora uvati. Pamenje su dakle veoma cenili i mnogo su ga vebali i negovali; i pri uenju nisu pre odustajali od onoga u emu su pouavani sve dok nisu pouzdano savladali ono to se nalazilo u prvom uenju, niti su pre odustajali od toga da (ono) to se govorilo iz dana u dan ponovo dozivaju u seanje [na ovaj nain]. (165) ovek pitagorejac nije ustajao iz kreveta pre nego to se prisetio onih stvari koje su (mu) se dogodile prethodnog dana. Stvari je ponavljao u seanju na ovaj nain: nastojao je da se u 83

mislima prisea ta je prvo rekao ili uo ili naredio ukuanima tek to je ustao, zatim ta je drugo (rekao ili uo ili naredio) i ta tree; i u pogledu onoga sledeeg (bio je) isti postupak. I onda opet, kada je izlazio iz kue, na koga se kao prvoga namerio, i na koga kao drugoga, i koje su rei izreene prve i (koje) druge i (koje) tree; i u pogledu ostaloga (bio je) isti postupak: nastojao je da se u mislima prisea svega onoga to se zbilo tokom itavog dana; trudio se pri tome da ponavlja u pamenju zgode onim istim redom kojim se ve svaka pojedina od tih (zgoda) zaista zbila. Ako je meutim, dok se budio, imao vie vremena, pokuavao je da se prisea na isti nain i onoga to se zbilo kroz dva prethodna dana. (166) I to vie su nastojali vebati pamenje to su drali da za znanje, iskustvo i pamet nema korisne stvari od sposobnosti pamenja. Upravo zahvaljujui tim (njihovim) obiajima je dolo do toga da se filosofima napunila itava Italija i da je, sama po sebi isprva nepoznata, Pitagorinom zaslugom dola na glas kao Velika Grka, i da je stekla u svome krilu itavo mnotvo filosofa, pesnika i zakonodavaca: dogodilo se (tako) da su i retorika umea i epidiktiki (sveani) govori i pisani zakoni od onih tamo preneseni u Grku. I svi koji su se latili toga da spominju neto o fizici, odmah na poetku iznose upravo Empedokla i Parmenida iz Eleje; i oni koji hoe da izlau opte misli o ivotu, iznose najpre 84

Epiharmova promiljanja, gotovo svi filosofi.

prihvataju

ih

85

Iamb., Vita Pyth., 137 elim od poetka da izloim principe bogoaenja to su ih pred sebe postavili Pitagora i njegovi uenici: sve ono to su oni odreivali u pogledu toga to se mora ili to se ne sme initi bilo je upueno prema druenju s boanstvom, i to je bio njihov princip; ne samo da im je sav ivot bio ureen prema poslunosti koja se duguje bogu, nego je i smisao te filosofe bio taj da smeno postupaju ljudi koji dobro trae odnekuda drugude umesto od bogova, i da ti ine slino kao kada bi ko u zemlji kojom upravlja kralj poastio nekog podanika, a samoga onoga koji vlada i upravlja svima zanemario; tako misle da i ljudi postupaju. Pa budui da zbilja bog ne samo postoji nego je taj ujedno i gospodar svega postojeega a svi se slau u tome da treba traiti od gospodara, i, s druge strane, svi dobro ine onima koje vole i koji im se sviaju, a obrnuto ine onima prema kojima su protivno raspoloeni oito je da se mora initi ono to se svia upravo bogu.

86

Iamb., Vita Pyth., 200-213 A u pogledu miljenja kazuju da su oni (pitagorejci) govorili ovo: nerazborito je pristajati uza svako i svaije miljenje, a najmanje je razborito pristajati uz ono (miljenje) koje pripada veini; neznatnom broju ljudi pada u deo da valjano razumevaju i misle. Oito je da se to tie samo onih koji znaju; a tih je neznatan broj. Stoga je oito da se takva sposobnost ne moe protezati na veinu. Ali nerazborito je takoe i ako se svako shvatanje i miljenje omalovaava: onome koji se tako postavlja, dogodie se da ostane neuk i da nikada ne ispravi svoje predrasude. Nuno je za onoga koji ne zna da ui ono to ne poznaje i ne razume, a za onoga koji ui nuno je da slua sud i miljenje onoga koji zna i koji je kadar pouiti; a, uopteno govorei, nuno je za one mladie koji ele da sretno stignu do cilja da sluaju sudove i miljenja onih koji su stari i koji su valjano proveli svoj ivot. (201) Ceo ljudski ivot je podeljen na neka ivotna razdoblja (govore da su oni tako i govorili), koja ne moe bilo ko uskladiti jedna s drugim: ona se meusobno potiskuju i osujeuju, ukoliko neko valjano i ispravno ne vodi oveka sve od roenja. Treba dakle da se vaspitanje deaka, poto se odvijao u duhu valjanosti, razboritosti i sranosti, velikim svojim delom protee i u mladiko razdoblje, a isto tako da se i 87

obrazovanje i vaspitanje mladia, poto se odvijao u duhu valjanosti, sranosti i razboritosti, velikim svojim delom protee i u muevno razdoblje, jer upravo je glupo i smeno ono to se dogaa veini. (202) Misle da, dok su deaci, moraju biti i posluni i razboriti i da se moraju kloniti od svega to se smatra bestidnim i runim; ali da, kada postanu mladii, smeju svakako u veini sluajeva da ine ta god hoe. A u to se ivotno razdoblje gotovo slevaju i jedna i druga vrsta pogreaka koje su karakteristine za druga dva ivotna razdoblja: mladii ine ne samo mnoge deake pogreke nego i mnoge pogreke koje su karakteristine za odraslo doba; jer to da netko izbegava svaku vrstu ozbiljnog posla i reda, ukratko reeno, i da tri za igrom i da se odaje razuzdanosti i deoj obesti, pripada deakoj dobi. Iz nje dakle takva ud dolazi u mladiku ivotnu dob. Ali silovite udnje i ambicije, a isto tako i ostale sklonosti i strasti, koje su upravo po svom karakteru estoke i burne, iz odrasle dobi dolaze u mladiku dob. Ba zato od svih ivotnih razdoblja ovo razdoblje zahteva najvie brige. (203) Ali, uopteno govorei, nikada se oveku ne sme dopustiti da ini ta god hoe, nego treba da uvek postoji nad njim neki nadzor i uprava koja se dri zakona i koja je dolina, a kojoj e se podvrgavati svaki graanin. Ako se ivo stvorenje zapusti i zanemari, ono ubrzo udara putem 88

nevaljaltine i zlobe. Kazivali su kako su oni esto puta i bili u nedoumici, zato navikavamo decu da uredno i uglaeno pristupaju jelu, i tumaimo im da su urednost i ugladjenost lepe stvari, a ono to je tima protivno, neurednost i neugladjenost, da su rune stvari, zbog ega i panica i izelica podleu velikom prekoru: ako nita od toga nije korisno za nas kada doemo u zrelo ivotno doba, besmisleno je da se navikavamo na takav red dok smo deca. A isti argument vredi i u pogledu drugih ivotnih razdoblja. (204) Kod ostalih ivotinja koje odgajaju ljudi ne moe se videti da se to dogaa, nego odmah od poetka i tene i drebe navikavaju i ue na ono to e oni morati initi kad odrastu. Uopte kazivali su za pitagorejce da su opominjali one s kojima su dolazili u doticaj i s kojima su se druili da se prvenstveno uvaju uitka, i to u veoj meri nego ma ega drugoga, iako ima i drugih stvari pred kojima takoer moramo biti na oprezu; nita nas ne zavodi i ne navodi na greh kao taj oseaj. A uopte su, kako izgleda, zastupali miljenje da se nita ne sme initi u tenji za uitkom takav je cilj delovanja u najveoj meri nedostojan i tetan nego da ono to nam je initi moramo initi na taj nain da u prvom redu gledamo na lepo i asno, a kao drugo na korisno i isplativo; i to zahteva dosta temeljito rasuivanje. (205) A u pogledu takozvane telesne elje kazivali su da su oni 89

ljudi govorili ovo: da je sama elja duevni pokret, i nagon, i udnja, ili za nekim ispunjenjem, ili za prisutnou nekih oseanja ili nekog oseajnog stanja; ali da se raa i elja za suprotnim od ovoga, na primer za ispranjenjem i odsutnou neega i za tim da se izvesne stvari ne oseaju. Ali da je raznovrsan taj oseaj i gotovo najrazliitiji medu ljudskim oseajima; a da su mnoge meu ljudskim eljama steene i vetaki stvorene od samih ljudi: da se zbog toga svakako tom oseaju i mora posvetiti najvea briga i panja i temeljita telesna veba: da je prirodno to da se eli hrana ako se telo ispraznilo, i da je opet i to prirodno da se eli odgovarajue ispranjavanje napolje kad se napunilo; ali to, da se eli nepotrebna hrana, ili nepotrebna i raskona odea i posteljina, ili nepotrebna i vetaki izraena i sjajna kua, (to ve) spada u steene elje; a isti argument vredi svakako i u pogledu nametaja, vreva, posluge i skotova koji nisu za hranu. (206) No uopte je gotovo od svih ljudskih oseaja taj (oseaj) u najveoj meri takvo da nigde ne prestaje, nego napreduje u beskonano; a upravo se zbog toga valja brinuti za decu da ve od najranije mladosti ele ono to treba, i da se klone ispraznih i nepotrebnih elja, i da ostaju ne samo mirni i isti od takvih udnji, nego takoe i da preziru jednako tako njih (sve takve udnje), koje i zasluuju da se preziru, kao i one koji 90

su postali robovima (takvih) elja. Moe se opaziti da se isprazne i tetne i nepotrebne i obesne elje najvie stvaraju kod onih koji ive u izobilju: nita nije do te mere neprirodno da za tim ne bi mogla udeti dua ne samo dece koja ive u takvim prilikama nego takoe i ljudi i ena (207) Ali uopte je po mnotvu elja najarovitiji ljudski rod; a jasan je dokaz za to arovitost stvari koje sam sebi iznosi za jelo: beskonano je mnotvo plodova, beskonano je opet mnotvo gomoa kojima se hrani ljudski rod; pritom se jo hrani svim vrstama mesa, i teko je pronai neku ivotinju, bilo da hoda po zemlji ili da leti po vazduhu ili da ivi u vodi, koju nije okusio.Jer zaista je u tom pogledu izmislio najrazliite vrste pripremanja jela i svakojake naine meanja umaka; odatle je posve prirodno da je ljudsko pleme i mahnito i raznolino po duevnim stremljenjima. (208) Jer zaista svaka pojedina vrsta jela postaje uzrokom nekoga posebnog raspoloenja. Ljudi to uostalom mogu opaati u rezultatima onih jela koja postaju neposrednim povodom velike promene, kao to na primer i vino ini ljude veselim kad se uzima do neke odreene mere, ali ih zatim ini mahnitim i jadnim; to se meutim ne opaa kod onih jela koja ne pokazuju isto toliku mo; no svako jelo postaje uzrokom nekoga posebnog stanja. Stoga (je zaista potrebna) i velika mudrost za to da bi se 91

moglo spoznati kojim jelima treba da se hranimo i u kojoj koliini. A ta je nauka iz poetka pripadala Apolonu i Peonu, a kasne (Asklepiju i) Asklepijevim uenicima. (209) to se tie raanja kazivali su da su (pitagorejci) govorili ovo: uopte su smatrali da se treba uvati takozvane prerane zrelosti: jer ni prerano sazrele biljke ni prerano sazrele ivotinje ne raaju valjane plodove, (nego mora protei) odreeno vreme pre donoenja ploda da bi snana i potpuno razvijena tela proizvodila seme i plodove. Valja dakle da se i deaci i devojice obrazuju u poslovima, vebanjima i odgovarajuim naporima, i da uzimaju hranu koja je prikladna njihovu radnom i trezvenom napornom ivotu. Mnoge su stvari u ljudskom ivotu takve da ih je bolje nauiti kasnije, a meu te stvari spada i stupanje u ljubavne odnose. (210) Valja dakle deaka tako odgajati da ne trai takvo optenje pre nego to je navrio dvadeset godina, a kada dospe do te starosti, mora se ljubavnim nasladama preputati umereno; to e se postii ako se naui ceniti vrednost i lepotu zdravlja: neumerenost i zdravlje ne mogu uopte ni kod koga zajedno postojati u isto doba. A kazivali su takoer da su oni (pitagorejci) hvalili obiaje, koji su ve ranije postojali u helenskim gradovima, a koji su zabranjivali da se boravi s majkom ili kerkom ili sestrom bilo u hramu bilo u javnosti: i valjano je i korisno da za takav in postoji to je mogue vise 92

prepreka. A drali su, kako se ini, ti ljudi da treba izbegavati raanja do kojih dolazi na neprirodan nain i u obesti, a doputati ona do kojih dolazi po prirodi i s razboritou, a kojima je bilo ciljem razborito i zakonito raanje dece. (211) Smatrali su da oni koji ele raati decu moraju voditi veliku brigu o buduim potomcima. Prva je dakle i najvea briga ta da se samoga sebe pripremi za raanje dece razboritim i zdravim nainom ivota: da se ne odajemo lakoumno neumerenosti u jelu i da ne jedemo onu hranu koja je tetna za telesno zdravlje, i, pre svega naravno, da se ne odajemo piu: smatrali su da je nevaljalo seme koje nastaje iz loeg i neskladnog i poremeenog meanja. (212) A uopte su u potpunosti verovali da je to osobina lakoumnog i neopreznog oveka da se onaj, koji namerava da raa i dovede nekoga u ivot i postojanje, ne brine sa svom panjom o tome kako bi se dolazak tih bia u svet i ivot zbio u najpovoljnim moguim uslovima; ali uzgajivai pasa se naprotiv brinu sa svom panjom oko gajenja pasa, da se od onih od kojih valja i u vreme u koje valja i u valjanom stanju raa podobna tenad, a isto tako ine i uzgajivai ptica. (213) Jasno je da i ostali koji se bave plemenitim ivotinjama ulau svu panju u to da se njihovo rasploivanje ne preputa sluaju, a da se naprotiv ljudi za svoje potomke nikako ne brinu, nego da i njihovo raanje na svaki 93

nain preputaju sluaju i srei i jo pritom ih zatim othranjuju i odgajaju sa svom nemarnou; to je najvaniji i najoitiji razlog nevaljaltine i nesposobnosti mnogih ljudi: kod veine je raanje dece nalik onome kod marve i dogaa se nekako nasumice.

94

Iamb., Vita Pyth., 174 - 176 Ali mislio je pritom da je za ustanovljenje zakonitosti najpovoljnija vlast bogova pa je, od poetka od nje polazei, uredio dravnu upravu i zakone, i zakonitost i pravdu. Bolje je i izneti i to kako je ustanovio o svemu tom pojedinano: pitagorejci su drali, nauivi to od njega (Pitagore), da je korisno misliti da boanstvo postoji i da je prema ljudskom rodu tako raspoloeno da ga nadgleda i da ga ne zanemaruje. Mi trebamo takvu upravu kojoj se ni po koju cenu neemo opirati, a ba takva biva uprava boanstva, ako je zaista boanstvo takvo (kakvo) zasluuje da upravlja svime. Kazivali su da je ovek zaista ve po svojoj naravi obesno bie, a to su govorili s potpunim pravom, i da je isto tako nestalno po svojim porivima kao i po eljama i drugim raznovrsnim strastima: treba mu dakle jedna takva vrhovna mo i vlast koja e mu nametati razborito suzdravanje i red. (175) Zaista su smatrali da svako, svestan nepostojanosti sopstvene naravi, mora paziti na to da ne zaboravi na pobonost koju duguje boanstvu i na potovanje koje mu pripada; mora naprotiv uvek imati na pameti da boanstvo nadzire i motri ono to ljudi ine. Smatrali su da posle boanstva i demona najvie treba potovati roditelje i zakon i vebati samoga sebe u poslunosti prema njima, ali ne samo naizgled, nego 95

iskreno. A uopte su mislili da treba suditi da nema veega zla od anarhije: ovek po svojoj prirodi nije sposoban da se odrava na ivotu ako njime niko ne upravlja. (176) Oni su govorili da je dobro da se ovek dri obiaja i uredbi vlastite domovine, ak i ako su malo loiji od onih drugih: jer olako naputanje ve postojeih zakona i navikavanje na novine nikako nije ni korisno ni spasonosno.

96

Iamb., Vita Pyth., 196 -198 (Ali Pitagora je pitagorejcima poverio takoe ovo, emu je sam bio zaetnik). Oni su se trudili oko toga da bi im telo bilo (uvek) u istom stanju, i da im ne bude sad suvonjavo, sad predebelo: to su smatrali pokazateljem nepravilnog naina ivota. Ali su se isto tako trudili; i u pogledu duevnog raspoloenja, da ne budu sad veseli sad pokunjeni, nego da se, uvek u jednakoj meri, blago raduju. A obuzdavali su strasti, nisu se preputali malodunosti, izbegavali su uzbuenja; i za njih je to vailo kao zapoved da nita od onoga to se oveku moe dogoditi ne sme biti neoekivano za one koji imaju pameti, nego da se mora oekivati sve to ne] zavisi ba od nae volje. Ako bi ih kada obuzeo bes ili tu ili ta drugo tome slino, udaljavali su se od ostalih i, ostajui svaki sam sa sobom, trudio se da prigui i preboli oseaj koji ga je obuzeo. (197) A pripoveda se o pitagorejcima i to da niko od njih nije niti kaznio roba u besu, niti prekorio koga od slobodnih ljudi, nego je svaki ekao dok mu se ne povrati sloeno duevno raspoloenje. Prekoravanje su nazivali upuivanjem; odgaali su ga utei i mirujui: Spintar iz Taranta, otac Aristoksenov je na primer pripovedao esto o Arhiti iz Taranta, kako je posle dugog (nekog) vremena doao na imanje, tek to je doao iz vojne koju je njegov grad bio podelio na 97

Mesapljane, i, im je vidio da nisu ni upravitelji ni drugi robovi vodili mnogo brige o poljskim radovima, ve da su se naprotiv prepustili velikoj nekoj lakoumnosti, onako srdit i ljut, kakav je on ve bio, rekao je, kako vele, robovima da imaju sreu to se na njih razljutio: da se to nije zbilo, toliki njihovi gresi ne bi ni u kojem sluaju ostali nekanjeni. (198) No kazivao je da se neto tomu slino pripoveda i o Kliniji: i on je sve prekore i kazne odlagao sve dotle dok mu se ne povratilo staloeno duevno raspoloenje. A ustezali su se ti ljudi i od jadikovanja i od suza i od svega tomu slinoga, i nije im niti tenja za profitom niti srdba niti astoljublje niti ma to drugo tome slino postajalo povod za neslogu, nego su se naprotiv svi pitagorejci tako odnosili jedni prema drugima kao to bi se dobar otac odnosio prema deci. Ali lepo je to to su sve (izume) pripisivali Pitagori i njega nazivali izumiteljem, i to nisu za sebe traili nikakvu vlastitu slavu u onome to su (sami) izumili, osim ako se ponegde nije radilo o emu neznatnom: jer zaista ima zaista mali broj onih koji su objavili spise pod svojim imenom. Iamb., Vita Pyth., 233-239 (Ali zaista bi se ovek mogao da uveri i o tome kako oni ( pitagorejci) nisu tek povrno izbegavali prijateljevanje s drugima (ljudima koji nisu pripadali sekti), nego da su takva 98

prijateljevanja i naroito pomno zaobilazili i uklanjali im se, a i o tome kako su kroz mnoga pokoljenja sauvali izmeu sebe vrsto prijateljstvo; (a o tome bi se ovek mogao uveriti) i iz mnogo ega drugoga i iz onoga to kazuje Aristoksen u spisu O pitagorejskom ivotu [fr. 9 FHG II 273] da je sam uo od sicilijanskog tiranina Dionisija, kada je ovaj bio svrgnut s vlasti i u Korintu davao pouke iz itanja i pisanja. (234) Kazuje Aristoksen ovako: '' ti ljudi su se ustezali koliko je god vie mogue od jadikovanja i od suza i od svega tome slinog, a na isti su se nain odnosili i prema ulagivanju, moljakanju, zaklinjanju i prema svemu tome slinom. Dionisije nam je na primer, poto je bio svrgnut s kraljevske vlasti i doao u Korint, esto pripovedao zgodu o pitagorejcima Fintiji i Damonu [c. 55J. Ta zgoda je govorila o tome kako je dolo do jemstva smru; a do jemstva je dolo otprilike na ovaj nain: kazivao je (kako su bili) neki njegovi dvorani koji su esto spominjali u razgovorima pitagorovce: ismevali su ih i podrugivali im se i nazivali ih hvastavcima, govorei da bi im i taj ponos i navodna vernost i hladnokrvnost nestali bestraga ako bi im ko stvarno naterao strah u kosti. (235) Drugi su im meutim govorili da to nije tano, pa kad je dolo do prepirke, priredili su za Fintiju i njegove prijatelje ovakav igrokaz:Dionisije je kazivao da je pozvao Fintiju, i da je u njegovoj prisutnosti jedan od 99

tuitelja rekao da je otkrivena zavera koju je (Fintija) s jo nekima kovao protiv njega (Dionisija); i ne samo da su to potvrivali oni tamo prisutni nego je i ljutnja ostavila sasvim uverljiv utisak. Fintija se udio tome razgovoru. Poto to je on sam (Dionize) izriito rekao da se to na istrazi tano dokazalo i da on (Fintija) mora umreti, ree Fintija da bi, ako je tako odlueno da se nad njim izvri smrtna kazna, samo zamolio da mu se pokloni ostatak dana da uredi svoje poslove i one Damonove; iveli su ti ljudi zajedno i sve su zajedniki imali; a budui da je Fintija bio stariji, preuzeo je na sebe najvei deo poslova koji su se ticali domainstva. Zamolio je dakle da ga samo utoliko pusti da ode, dok je za jamca dao Damona. (236) Kazivao je dakle Dionisije da se zaudio i upitao da li postoji takav ovek koji e se dobrovoljno prihvatiti toga da svojom glavom jami za nekoga ko je osuen na smrt. A kada je Fintija kazao da postoji, rekao je da pozovu Damona; i kad je Damon sasluao ono to se zbilo, rekao je da e jemiti i ostati onde dok se Fintija ne vrati. Kazivao je (Dionisije) da se on sam naravno nad time odmah zaprepastio, a oni tamo, koji su bili zaetnici ideje da se pitagorejac dovede u iskuenje, podrugivali su se Damonu kako e biti ostavljen na cedilu i s podsmehom mu govorili kako je dat u zamenu kao rtvena kouta. I zaista, kada je sunce bilo ve na zalazu, doao je Fintija spreman da umre; 100

nato su se svi zaprepastili i bili poraeni. I on sam (Dionisije) je zaista, ree, i izgrlio i izljubio te ljude, i zamolio ih da njega kao treega prihvate u (svoje) prijateljstvo; no oni, uprkos tome to ih je vrue molio, ni na koji nain nisu hteli na to pristati. (237) I to kazuje Aristoksen kako je saznao od samog Dionisija". A pripoveda se da su pitagorejci, ak i ne poznavajui jedni druge, bili spremni pruati prijateljsku pomo ljudima koje nikada pre nisu videli, im bi se bilo po emu uverili o tome da pripadaju istoj koli, tako da sudei po tim postupcima nije neuverljiva ni ona tvrdnja da su zaista valjani ljudi, ak i ako ive na meusobno najudaljenijim mestima na zemlji, prijatelji jedni drugima, jo i pre nego to su se upoznali i progovorili izmeu sebe. Kazuju na primer da je neki pitagorejac, koji se nalazio sam na nekome dugom putovanju, svratio u neku gostionicu, ali je zbog umora i drugoga svakojakog razloga pao u dugu i teku bolest tako da mu je ponestalo novaca. (238) Pa i mu je gostioniar, bilo zbog toga to se nad ovekom saalio, bilo iz gostoljubivosti, nastavio davati sve ono to mu je trebalo, ne tedei nikakvog truda niti ikakvog troka. A kad se bolest pogorala, ovaj je, ve na pragu smrti, ucrtao na pisaoj ploici znak prepoznavanja i naloio gostioniaru, ako mu se to dogodi, da okai pisau tablicu na vrata prema cesti i neka motri da li e ko od prolaznika prepoznati znak; rekao je da e 101

mu taj koji bude prepoznao znak namiriti trokove koje je za njega napravio i da e mu u njegovo ime iskazati zahvalnost. Gostioniar ga je posle smrti sahranio i pobrinuo se za njegovo telo, ali se ba nije nadao da e dobiti natrag ono to je potroio, a kamoli da e dobiti nekakvu nagradu od onih koji e prepoznati pisau tablicu. Pa i je uprkos svemu, u udu zbog (pokojnikovog) naloga, pokuavao i svakoga dana ploicu sa znakom javno izlagao. Mnogo vremena kasnije, zaustavi se u prolazu neki pitagorejac i prepozna oveka koji je ucrtao znak: raspitao se o zgodi koja se zbila i isplatio gostioniaru kudikamo vie novca nego to je ovaj potroio. (239) Ali svakako kazuju da je Klinija iz Taranta, kada je douo kako je Pror iz Kirene [c. 54], koji je bio vatreni sledbenik Pitagorine nauke, doao u opasnost da izgubi sav svoj imutak, sakupio jednu odreenu svotu novca, otplovio u Kirenu i popravio Prorovo imovinsko stanje, i ne samo da se nije obazro na to to je time umanjio sopstveni imetak, nego ni na opasnost kojoj se izloio zbog plovidbe; a govore da je na isti nain Testor iz Posidonije, koji je samo po uvenju doznao da je Timarida s Para pitagorejac, (kazuju dakle da je on), kad se dogodilo da je ovaj (Timarida) iz velikog obilja dospeo u nematinu, skupivi mnotvo novca otplovio u Par i iznova mu namakao sve ono to je ovaj pre imao. 102

I to je njemu (Aristoksenu) ispripovedao mladi Dionisije u Korintu, i zgodu o Fintiji i Damonu, i o Platonu i Arhiti, i zgodu o Kliniji i Proru. No osim toga, kada je Eubul iz Mesine plovio natrag u domovinu, i kada su ga uhvatili etrurski gusari i doveli u Etruriju, etruanin Nauzitoj koji je bio pitagorejac, im je opazio da je ovaj jedan od Pitagorinih uenika, oslobodio ga je od gusara i poslao natrag u Mesinu pod punom zatitom. I kad su Kartaginjani nameravali da na jedan nezatien otok poalju plaeniku vojsku koja je brojila vie od pet hiljada ljudi, i kada je Kartaginjanin Miltijad video da se medu onima (na otoku) nalazi Pozid iz Arga, (a ba) su obojica bili pitagorejci, doao je k njemu, a nije mu dodue otkrio ono to e se zbiti, ali ga je zamolio da se to je mogue bre vrati u svoju domovinu; i ukrcao ga je u jednu lau koja se nalazila u prolazu, davi mu pritom jo i novac za putovanje; i izbavio je (na taj nain) oveka iz pogibelji. Diog. Laert., Vitae, 8,1, 25-26 Aleksandar u svom delu Redosled filosofa pria da je u Pitagorinim zabelekama naao i ove podatke. "Princip svih stvari jeste monada, ili jedinica; iz ove monade proizlazi neodreena dijada (dvojstvo) i slui monadi - svome uzroku - kao materijalna podloga; iz monade i 103

neodreene dijade proizlaze brojevi; iz brojeva take; iz taaka linije; iz linija povrine; iz povrine vrsta tela, osetljiva tela, iji su elementi: vatra, voda, zemlja i vazduh. Ovi se elementi meu sobom menjaju i u potpunosti prelaze jedan u drugi, i sastavljaju se da bi stvorili jedan ivi kosmos, razuman, sferian u ijem se sreditu nalazi Zemlja, koja je i sama sferinog oblika i svuda naseljena."

Diog Laert, Vitae, 8,1, 17-18 Pitagorejske pouke 1. Kada odlazi u hram, skrueno se pokloni i nemoj se usput baviti, ni reju ni delom, nikakvim svetovnim poslovima... 4. Izbegavaj prometne ulice i hodaj stazama... 8. Ne potii vatru noem... 10. oveku koji podie na sebe teret pomai naprtiti, ali mu nemoj pomagati da ga sa sebe skida... 14. Kada ide na put, nemoj se okretati natrag jer te slede Erinije... 26. Ne smejati se grohotom. 28. Desnicu nemoj olako svakome pruati... 29. Ne prodiri srce. [mogua tumaenja ovih pouka] 104

"ne poticati vatru noem", to je zapravo znailo: ne draiti otrim reima onoga koji plamti od gneva; ... "ne izjedati sebi srce", u smislu: ne muiti samoga sebe alou; ... "ne hodati prometnim ulicama" kojom izrekom je savetovao da se ne sledi mnenje veine, nego da se pristane uz miljenje one nekolicine koja je upuena u pravo znanje; ... "onima koji nose teret pomagati prtiti, ali ne (sme im se pomagati) skidati ga", kojom izrekom je preporuivao da nikome ne potpomaemo u lenjosti, nego naprotiv u vrlini i radinosti.

Platon, Drava, 10,600 a Da li su (raniji filosofi) preneli svom potomstvu nekakav homerski nain ivota, upravo onako kao to je Pitagora, koga su zbog toga nehonino voleli, preneo na svoje sledbenike jedan nain ivota koji se i danas naziva pitagorejski i po kojem ovi misle da se razlikuju od ostalih ljudi? 105

Herodot, 2, 41 (Egipani) nose lanene koulje, ukraene oko kolenaresama, kje oni zovu '' kalasiris'', a preko njih beli vuneni ogrta.Ali se u vunenoj odei ne ide u hram niti se iko u njoj sahranjuje, jer se to smatra za greh. Slau se u tome sa Orfejevim i Bahovim misterijama , koje su, u stvari, egipatske i Pitagorine, ko je posveen u dotine misterije ne sme nikako biti sahranjen u vunenom odelu.

Aristotel, O nebu, 2, 2

Poto, , neki razlikuju na nebu njegovu desnu i levu stranu- imam u vidu ovde Pitagorejce, jer njima pripada ovakvo uenje- valjalo bi razmotriti da li se stvari odista ponaaju u skladu s njihovim naelima, ili to nije sluaj. Jasno je, bez sumnje, da ako nebu pripadaju levo i desno, njemu bi tim pre pripalo i ono to je prvino u odnosu na to. Takva smo naela razmotrili u delu O kretanju ivotinja, budui da su svojstvena svakoj oduhovljenoj prirodi; vidimo, , da nekima pripada oboje, a drugima 106

samo jedno od njih ( mislim na desno i levo i sl.) (...)Bilo bi otuda netano to to Pitagorejci postavljaju samo dva naela: desno i levo, zanemarujui i ostala etiri, inae, ni po emu manje osnovna..(...)

Aristot.,, Eth.Nic., 1, 6, 7, 1096 b

Izgleda da su pitagorejci (...) na boljem putu u svojim izlaganjima kada stavljaju jedno na onu stranu gde su dobra u njihovom spisku dobara i njihovih suprotnosti. Inae, izgleda da im je u tome i Speuspip bio pristalica.. Aristot., Metaph., 1, 5, 985 b

Filosofske kole Pitagorejaca i Eleaana

107

(...) oni koje nazivaju Pitagorejcima prvi su se posvetili matematici i unapredili je. Vaspitani u ovoj naunoj grani, oni su smatrali da su matematika naela u osnovi svih bia. A kako su brojevi, po prirodi, prvi meu ovim naelima i kako su Pitagorejci verovali da u brojevim zapaaju mnoge slinosti sa svim onim to postoji i postaje, vie nego to su ih primeivali u vatri, zemlji i vodi ( s tim to je jedno odreivanje brojeva pravda, drugo dua i inteligencija, tree kritino vreme i slino tome, takorei za svako drugo odreivanje); kako su, osim toga, oni videli da brojevi izraavaju muzike osobine i razmere; najzad, kako im je izgledalo da su sve ostale stvari, u itavoj njihovoj prirodi, stvorene slino brojevima i kako su brojevi izgledali prvobitne stvarnosti svemira: u takvim uslovima, oni su smatrali da su brojevi elementi svih bia i da je itavo nebo harmonija i broj. A sva slaganja koja su mogli da zapaze, u brojevima i muzici, sa pojavama na nebu i njegovim delovima i sa svemirskim rdom oni su povezivali i unosili u svoj sistem; i, ako bi se negde pokazala neka praznina, oni su hitno vrili potrebna dodavanja, kako bi obezbedili potpunu doslednost svoje teorije. Na primer, poto izgleda da je dekada savren broj i da obuhvata itavu prirodu brojeva, oni kau da ima deset nebeskih tela koja se kreu; ali budui da ima devet vidljivih tela, iz ovog razloga oni pretpostavljaju deseto, antizemlju. 108

O svima ovima stvarima raspravljali smo, sa potpunijim podacima, na drugom mestu. A ako se na njih ponovo navraamo, to je zato da bismo od ovih filosofa nauili i to ta oni postavljaju kao pranaela, i kako njihova pranaela potpadaju pod uzroke koje smo ve nabrojali. A u ovom pogledu izgleda da i oni smatraju da je broj pranaelo, istovremeno kao materija bia i kao inilac njihovih promena i njihovih stanja. Elementi broja su par i nepar; par je beskonaan, a nepar ogranien; jedan proizlazi iz ova dva elementa, jer je on u isto vreme par i nepar, a broj proistie iz pojma jedan; dok celokupno nebo, kao to je o tome ve bilo rei, nije nita drugo nego broj. Drugi meu ovim istim filosofima prihvataju deset pranaela koja u dve uporedne grupe obuhvataju ono to je: Ogranieno i neogranieno, Parno i neparno, Jedno i mnogostruko, Desno i levo, Muko i ensko, Mirno i pokretno, Pravolinijsko i krivo, Svetlo i tamno, Dobro i ravo, etvorougaono i duguljasto.

109

Aristot.,Metaph., 1,6, 987a- 987b

Platonov odnos prema pitagorejcima i njegova teorija o idejama Posle filosofija o kojima smo maloas govorili dola je Platonova teorija, koja je najee u skladu sa teorijom pitagorejaca, ali koja ima i svoja sopstvena obeleja, prilino razliita od Italske kole.(...)Platon je sve stvari nazvao idejama, govorei, s druge strane, da su ulne stvari odvojene od ideja i da se sve nazivaju po njima: mnotvo ulnih stvari zaista postoji jedino izjednaavanjem, i one imaju isto znaenje u odnosu na ideje. to se tie toga izjednaenja, Platon je promenio samo ime: Pitagorejci zaista kau da bia postoje oponaanjem brojeva; za Platona je to izjednaenje, tako da se izmenila samo re.(...) osim ulnih stvari, Platon prihvata da postoje i matematike stvari, koje su prelazne stvarnosti, razliite, s jedne strane, od ulnih stvari po tome to su veite i nepokretne i, s druge strane, od ideja po tome to su one mnotvo slinih primeraka, dok je ideja sama po sebi jedna, pojedinana i zasebna stvarnost(...) Platon se slae s pitagorejcima da je jedan i sama sutina, a ne atribut neke druge stvari za koju se kae da je jedna; slino 110

pitagorejcima on takoe kae da su brojevi uzroci sutine drugih stvarnosti. Aristot., Physica, III, 4; 203 a 1. A da je posmatranje o tome (prouavanju neogranienog, prim.N.O.) prikladno dotinoj nauci, pokazuje i to to svi oni koji su se dolino dotakli tog naunog razlaganja raspravljali su i o neogranienom, i svi ga postavljaju kao neki poetak bia; a neki, kao pitagorejci i Platon, postavljaju ga samog po sebi, ne kao vezu sa neim drugim, nego kao da je samo neogranieno bivstvo. Samo ga pitagorejci svrstavaju meu stvari opaajne razumom (jer ne postavljaju broj kao izdvojeno), i tvrde kako je neogranieno ono to je izvan neba.

Aristot., Physica, III, 4; 204 a 33. Pokazuju se besmislenim rei onih koji govore kao pitagorejci, jer oni u isti mah od neogranienoga prave bivstvo i razdeljuju ga na delove. Aristot., Physica, IV, 6; 213 b 22 111

I pitagorejci su govorili da postoji '' prazno'', i da ulazi u samo nebo, koje kao da ga udie iz beskrajnoga daha , te da je '' prazno'' ono to razluuje naravi, kao da je ''prazno'' nekakvo razdvajanje i definisanje uzastopno smetenih stvari. A to prvobitno biva u brojevima, jer '' prazno'' razluuje njihovu narav. Iosiphus Flavius, Judae antiquitates , 2, 10,4 Eseni ive pitagorejci. istim nainom ivota kao i

Strabo, 6, 3-4 Do skora su Taranani imali preterano veliku mo, a imali su demokratski poredak...a prihvatili su i Pitagorinu filosofiju, a nadasve Arhitu, koji je bio na elu drave dugo vremena.

Strabo, 6, 262

112

Poslednji Krotonjanin jo je ravan prvom meu ostalim Helenima...

Apuleii, Apologia, 3, 31 Evo ta sam uo. Ima dosta ljudi koji veruju da je Pitagora sledbenik Zoroastera i odlian poznavalac magije (Pythagoram plerique Zoroastri sectatorem similiterque magiae peritum arbitrati tamen memoriae prodiderunt)

Ovidius, Metamorph., 15, 60-68 Tu je Samljanin ovek prebivao koji iz Sama pobee i od vladara te izgnanik od volje svoje bee na tiranstvo mrze. Iako mu nebo daleko bee, al umom prodre do bogova, i oku ljudskom to je priroda skrila, uoio duhom je svojim.

Plutarch, De musica, 1136.

113

Aristoksen u svojim Istorijskim komentarima navodi da su sledbenici Pitagorejaca zvani harmoniari priali da je autor miksolidijske lestvice auleta Pitoklejd, kao i to da je, prema Lisiji, Atinjanin Lamprokle uvideo kako se delni ton ne nalazi tamo gde su gotovo svi smatrali nego na vrhulestvice...

Plutarch, De musica, 1144-1145 Plemeniti Pitagora je muziku cenio po opaanju, jer je govorio da se njena vrlina moe uhvatiti samo duhom, pa je stoga nije cenio prema sluhu, nego prema zakonima harmonije, i potom smatrao dovoljnim da se muzikologija ogranii na analizu oktave.

Eusebius, Hist. Eccl., 2, 14 Za vreme Gaja postao je poznat i Filon, ovek veoma vet ne samo na reima, nego i meu onima koji su dobili grko obrazovanje. Poticao je iz drevnog jevrejskog naroda (...) sa naroitim oduevljenjem izuavao je Platona i Pitagoru i u tome prevaziao sve svoje savremenike. 114

Eusebius, Hist. Eccl., 4, 7 Vasilid Aleksandrinac, koji je navodno imao svoje uenike i jevanelje... sledei za Pitagorom, poziva na petogodinje utanje onih koji dolaze k njemu. Eusebius, Hist. Eccl., 6, 19 Origen je izuavao pitagorejce

Clem.Alex.,Strom., I,62,2 Prema Hipobotu, Pitagora je bio sin Mnesarha sa ostrova Samos. Isto tvrdi Aristoksen u ivotu Pitagorinom dok Aristarh i Teopomp utvruju da je bio rodom iz Tira. Neant govori da je on (Pitagora) poreklom iz Sirije ili iz Tira....

Clem.Alex.,Strom.,I,69,1 Govore da je uitelj Pitagore bio Sonhis, vrhovni egipatski rec, Platona Sehnutis iz Heliopolja, a Eudoksa iz Knida Honufis, takoe egipanin. 115

Clem.Alex.,Strom.,I,69,6 On (Pitagora) je obiao Vaviloniju, Persiju i Egipat i bio na broju uenika maga i reca. (70, 1) Aleksandar u svom delu O pitagorejskim simbolima pie da je Pitagora bio uenik asirca Zarata (kojeg neki poistoveuju sa Jezekiljem ...). 70, 2 Aleksandar takoe utvruje da je Pitagora sluao gale i bramane. Clem.Alex.,Strom.,I,80,4 Didimo u svom delu O pitagorejskoj filosofiji utruje da je Teano iz Krotona bila prva ena koja je znala filosofiju i brojeve i pisala poeme. Stob., Ecl. I, 6, 18 p. 89, 10 W. Iz Aristoksenovih Pitagorovskih naela. [fr. 2li. O sudbini su kazivali ovo: da je jedan njen deo poslan i od boanstva; dogodi se nekim ljudima od boanstva uzrokovano neko nadahnue za bolje ili za gore, i jedni imaju oito po samom tom dobru sudbinu, a drugi zlu. A najjasnije se vidi ta injenica u tome to 116

oni koji deluju nepromiljeno i nasumice esto sretno postiu ono to ele, dok naprotiv oni koji promiljaju i paze da neto na ispravan nain ine nemaju u tome sree. Postoji meutim i druga vrsta sudbine po kojoj su jedni nadareni i uspeni, a drugi su bez dara i imaju suprotnu narav; prvi od njih odnose dobit u svakoj stvari koju preduzmu, a drugi promauju cilj i nikada im njihova namera ne polazi sretno za rukom, ve se i poremeuje; a ta je vrsta zle sudbine priroena i nije dola izvana. Stob., Ecl., II 13, 119 Kazivali su (pitagorejci) da su i sva prouavanja u naukama i vetinama ispravna i stiu do cilja kad se odvijaju dobrovoljno, ali da su slaba i bezuspena ako se obavljaju protiv volje.

Stob., Fl., III l, 101 p. 50 H. Iz Aristoksenovih Pitagorovskih izreka I, fr. 17al Govorio je da se istinska ljubav prema lepome ogleda u obiajima i naukama; postoji u odanosti i ljubavi prema lepim obiajima; a isto 117

tako medu naukama i vetinama samo one lepe i pristale svojstvene su ljubavi prema lepome; no ono to mnogi nazivaju ljubavlju prema lepome, kao na primer (onu) koja se rada iz prirodnih potreba i koristi koje se tiu svagdanjeg ivota, to je samo plen istinske ljubavi prema lepoti. Stob. Fl. IV 25, 45. Iz Aristoksenovih Pitagorovskih naela boanstva i demona najvie treba potovati roditelje i zakone, i to ne samo naizgled, nego samoga sebe iskreno na to privikavati. Govorili su da je dobro da se ovek pridrava obiaja i zakona sopstvene domovine, ak ako bi i bili malo loiji od onih drugih. A uopte su mislili da treba misliti da nema veega zla od anarhije; ovek po svojoj prirodi nije sposoban da se odrava na ivotu ako njime niko ne upravlja. O vladarima i podanicima mislili su ovako: za vladare su kazivali da moraju biti ne samo mudri nego da moraju takoe da vole podanike; i za podanike su kazivali da moraju da budu ne samo posluni nego da moraju takoe da vole vladare. A smatrali su da se mora voditi rauna o ljudima svih uzrasta, i da decu treba vebati u pisanju i itanju i drugim naukama; mladii da se ue odravanju dravnih obiaja i zakona; zreli ljudi opet da 118

posveuju panju delatnostima i javnim slubama; a za starije su mislili da sa svojim iskustvom i znanjem moraju obraati panju na to da vode i savetuju, kako se ni deaci ne bi uputali u detinjarije, niti mladii postupali poput deaka, niti zreli ljudi poput mladia, niti se starci uputali u ludorije. Kazivali su da se ovek odmah od malih nogu mora navikavati i na urednost u ishrani, uei da su red i sklad lepi i dobri, a nered i nesklad da su isto tako runi kao i tetni. Iustin, O vaskrsenju, 10 Da je dua besmrtna ali da je telo smrtno...za ovo smo ve uli od Pitagore i Platona i pre nego tosmo saznali Istinu. Ukoliko je Spasitelj rekao ovo i propovedao spasenje due same, kakvu novinu, osim onoga to smo uli od Pitagore i Platona, nam je doneo?

119

8. IZVORI I LITERATURA SA SKRAENICAMA IZVORI Aristot.,Metaphys.,......Aristotel, Kultura,Beograd,1984. Metafizika,

Aristot.,Eth.Nic.,,......Aristotel, Nikomahova etika, Knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad, 2003. Aristotel, O nebu...... Grafos,Beograd, 1990. Aristotel, Fizika...... Zagreb, 1987. Aristotel, O nebu, Liber,

Aristotel,

Fizika,

JB...... Jeruzalemska Biblija, sadanjost, Zagreb, 2000.

Kranska

Diog. Laert.,Vitae ...... Dion Laertije, ivoti i miljenja istaknutih filosofa, Dereta, Beograd,2002. Iamblich, De vitae Pythagorae...... Iamblich, De vitae Pythagorae, New York, 1906. Xenoph.,Memorab.......Ksenofont, Uspomene o Sokratu, Beograd, 1968. 120

Ovidije,Metamorfoze ......Publije Ovidije Nazon, Metamorfoze, Dereta, Beograd, 1991. Pauzanija,Vodi po Heladi......Pauzanija, Vodi po Heladi, Logos, Split, 1988. Platon, Drava......Platon, Beograd, 1982. Platon,Zakoni...... Beograd, 1986. Platon, Drava, Zakoni, BIGZ, BIGZ,

Plutarh, O muzici...... Plutarh, O muzici, Prosveta-Ni,Sfairos- Beograd, Ni,1997. Plutarch, Isis and Osiris......Plutarch, Isis and Osiris, Loeb Classical Library, Cambridge, 1936. Porphyry, The life Pythagora......Porphyry, The Pythagora, New York, 1922. of life of the the

Strabo...... Strabo, Geography (trans. H. L. Jones), Cambridge, 1917-1928 Herodot, Istorija......Herodot, Srpska, Novi Sad, 1988. Istorija, Matica

121

LITERATURA

Istorija filosofije, I ...... Aleksandrov G, Bihovski B,Judin P.F, Mitin M, Istorija filosofije, I, Kultura, Beograd, 1948. J. Burkhart, Povest grke kulture, III......Burkhart J, Povest grke kulture I - IV, knj.III, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr.KarlovciN.Sad , 1992. J. Burkhart Povest grke kulture, IV ......Burkhart J, Povest grke kulture I - IV, knj. IV, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sr.Karlovci- N.Sad , 1992. M.Vii, Odnos muzike... Vii M., Odnos muzike i poezije u drevnoj Heladi, Prosveta, Ni- Sfairos- Beograd, Ni,1997. D.Barnet, Rana grka filosofija...... Barnet D., Rana grka filosofija, ( G. Burnet, Early greek philosophy), Zavod za udbenike i nastavna sredstva, biblioteka Aret, Beograd, 2004. .Bren, Platon i Akademija...... Bren ., Platon i Akademija, Plato- XX vek, Beograd,1998.

122

Istorija estetike...... Gilbert K.E.-Kun H, Istorija estetike, Kultura, Beograd,1969. K.H.Diels,Presokratovci,I ......Diels Presokratovci, I- II, Zagreb, 1983. H.K.,

V. Djurant, ivot Grke ......Djurant V, ivot Grke, Narodna knjiga, Beograd, 1994. V. Djurant, Doba vere... Djurant V, Doba vere, III, Narodna knjiga, Beograd, 1998 M.N.uri, Iz istorije helenske etike ......uri N.M, Iz istorije helenske etike, Beograd, 1997. . , , 1 ...... ., ,1, , , 1995. Kamings, Sve o simbolima...... Kamings T.E., Sve o simbolima, Narodna knjiga, Beograd, 2004. F.Koplston, Istorija filosofije Grka i Rim ......Koplston F, Istorija filosofije Grka i Rim, BIGZ,Beograd, 1999. A. Koterel, Renik svetske mitologije...... Koterel A., Renik svetske mitologije, Nolit, Beograd, 1998.

123

J.R.Kutz,The heroic Figure of Pithagoras......Kutz R. J., Between mathematic and mithology: The heroic Figure of Pithagoras, New York, 2002. ., ...... ., , , , 1992. R.D.Luki, Istorija politikih i pravnih teorija ......Luki D.R., Istorija politikih i pravnih teorija, Zavod za udbenike i nastavna sredtvaBIGZ, Beograd, 1995. Oksfordska istorija Islama......Espozito L.D. (ed.),Oksfordska istorija Islama, CLIO, Beograd, 2002. ., ...... . , , , , 1998. B.Rasel, Istorija zapadne filosofije,...... Rasel B, Istorija zapadne filosofije, (Russel B., History of the Western Philosophy), Narodna knjiga, Beograd, 1996. Rjenik simbola......Chevalier J., Gheerbrant A., Rjenik simbola, Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1989. 124

F. Rochberg-Halton, "New Evidence for the History of Astrology......Rochberg-Halton, F., "New Evidence for the History of Astrology," Journal of Near-Eastern Studies 43 (1984), no. 2, pp. 115-140. V. Tatakis, Vizantijska filosofija ...... Tatakis V., Vizantijska filosofija, Beograd- Niki, 2002. L. Troizi, Renik masona......Troizi L., Renik masona, Filip Vinji, Beograd, 2000.

125