RADMILO V.

PEI

Odrivi razvoj
Ekonomika ivotne sredine i prirodnih resursa
Tema 1

Nastanak koncepta odrivog razvoja

Jedan od osnovnih koncepata ekonomike prirodnih resursa i ivotne sredine jeste koncept odrivosti, ili odrivog razvoja. Uprkos razliitim interpretacijama koje se u literaturi mogu nai, ovom konceptu danas pripada centralno mesto u razmatranju drugorone perspektive opstanka i napretka oveanstva. Odrivost, ili odrivi razvoj, se javlja kako kao sutinski preduslov, tako i kao krajnji cilj efikasne organizacije brojnih ljudskih aktivnosti na Zemlji.

Sam pojam odrivosti nije nov. Njegovi koreni se mogu nai u delima klasine ekonomske nauke, u ranim pokuajima odgovora na pitanje kakva je perspektiva razvitka ljudskog drutva. Smith, Ricardo, a pogotovu Malthus.
U ranoj fazi razvoja ekonomske nauke, javila se teza o neminovnosti dugoronog stacionarnog stanja, bez ekonomskog i demografskog rasta. Po miljenu klasika, periodi populacionog rasta i napretka ivotnog standarda se usled delovanja zakona o opadajuim prinosima, pretvaraju u stagnaciju i siromaenje, te je na dug rok, jedino nulti rast privrede i drutva mogu i stabilan.

Nastanak koncepta odrivog razvoja

U daljem toku razvoja ekonomske nauke, ova pesimistika teza je bila opovrgavana, od strane vie kola i pravaca. Uglavnom polazei od rezultata tehnikog progresa i novih, kako geografskih, tako i naunih otkria, ekonomska nauka sredinom 19. veka nudi optimistiku viziju budunosti oveanstva. Ipak, krajem 19. veka ideja o ogranienosti prirodnih resursa ponovo prodire u nauku. Naroito se smatraju znaajnim radovi W. S. Jevonsa (1865). Originalnim radovima L. C. Graya (1914) i neto kasnije H. Hotellinga (1931), poetkom 20. veka se postavljaju teorijske osnove za analizu optimalne upotrebe iscrpljivih resursa. Neo-klasina teorija rasta, nastala u 20. veku, potpuno negira bilo kakvu potrebu za stacionarnim stanjem, a pitanje iscrpljivanja prirodnih resursa gubi znaaj. Nauno-tehniki progres postaje osnovni faktor razvoja privrede i drutva, te mu pripada centralno mesto i u teoriji. Viedecenijski period stabilnog rasta svetske privrede, nastupio posle II svetskog rata, nazvan dobom pantehnolokog optimizma, podrao je verovanje u neograniene mogunosti nauno-tehnikog progresa.

Nastanak koncepta odrivog razvoja

Na jednoj strani, kapitalistiki svet je smatrao da je u okviru kejnzijanske ekonomske teorije i politike dat odgovor na sve izazove ekonomske nestabilnosti. Na drugoj strani, pak, socijalistiki svet je nepokolebljivo verovao u ispravnost temeljnih postavki tzv. naunog socijalizma, nadajui se da e njegovim sprovodjenjem u ivot, budunost oveanstva biti osigurana. Sedamdesete godine 20.veka su pokazale svu dubinu zabluda i na jednoj i na drugoj strani. Pojava stagflacije u privrednom ivotu razvijenih kapitalistikih zemalja, definitvno je poljuljala verovanje u ispravnost kejnzijanske paradigme.

U socijalistikom svetu, uprkos snanom ideolokom pritisku, postajale su sve vidljivije duboke pukotine u privredi i drutvu, pukotine zbog kojih e se nepune dve decenije kasnije, socijalistiki svet definitvno sruiti.

Nastanak koncepta odrivog razvoja

Nesumnjivi znaci kraja ere pantehnolokog optimizma nastupili su u vidu tzv. naftnih okova, praenih rastom svetskih cena niza sirovina i energetskih inputa. Jedno doba u razvoju ekonomske misli bilo je zavreno; zapoinjalo je novodoba, insprisano, izmeu ostalog, dostignuima prirodnih nauka, pre svega fizike, kao i dostignuima biologije, na prvom mestu genetike i ekologije. Primena novih teorijskih okvira, omoguila je pojavu nove discipline, ekonomike ivotne sredine, iji se prvi doprinosi vezuju za analizu ekonomskih aspekata zagaenja, autora Ayresa i Kneesea (1969), Smitha (1972), te Dalya (1977).

Nastanak koncepta odrivog razvoja

Ipak, daleko najznaajniji korak u razvoju ekonomske teorije dvadestog veka predstavljala je pojava knjige "Zakon entropije i ekonomski proces" autora Nicholas Georgescu-Roegena (1971). Utemeljeni novi pogled Georgescu-Roegena, zasnovan na termodinamikim konceptima, doivljava dalju razradu u delima Mirowskog (1989), a kasnije Bearda i Lozade (1999). U isto vreme kad se pojavila knjiga Georgescu-Roegena, pogledi Meadowsa i saradnika (Granice rasta 1972), posveeni iscrpljivanju resursa i moguim granicama rasta, skreu panju daleko ireg kruga svetske, naune i politike javnosti. Tako se zainje i koncept odrivog razvoja, koji polako, ali sigurno, ulazi na listu prioriteta meunarodne politike akcije, te postaje tema niza globalnih politikih skupova.

Nastanak koncepta odrivog razvoja

U Stockholmu, 1972. godine, Konferencija UN o ivotnoj sredini, inicirano je osnivanje Programa Ujedinjenih Nacija za ivotnu sredinu, UNEP. Po tom je usledilo osnivanje nacionalnih agencija za ivotnu sredinu u veem broju zemalja. Koordiniranom akcijom nacionalnih i meunarodnih tela, 1980. godine, proklamovan je program globalne akcije za podsticanje odrivosti, tzv. Svetska strategija ouvanja prirode, od strane Meunarodne unije za zatitu prirode. Po tom, 1983. godine, od strane OUN, ustanovljena je Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj, kasnije nazvana Brundtlandova komisija, po imenu predsedavajueg.

Nastanak koncepta odrivog razvoja

Uoavajui opasnost od potencijalnih promena klime, Svetska meteoroloka organizacija i Program UN za ivotnu sredinu su 1988. ustanovili Meudravni panel o klimatskim promenama, koji ima za cilj da sakupi sve relevantne naune, tehnike i drutveno-ekonomske informacije vezane za promenu klime, osobito antropogene faktore promena. Brojne aktivnosti dravnih i nevladinih organizacija irom sveta, dovele su 1992. do odravanja Konferencije UN o ivotnoj sredini i razvoju, UNCED u Rio de Janeiru. Na ovoj konferenciji usvojeni su bitni dokumenti: Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama i Konvencija o biolokom diverzitetu. Sledee 1993. osnovana je Komisija UN za odrivi razvoj sa prvenstvenim ciljem da nadgleda sprovoenje pomenutih dokumenata i drugih akata. U avgustu 2002. godine odran je Svetski samit o odrivom razvoju u Johanesburgu. Na ovom samitu drave uesnice su se saglasile da u to kraem vremenskom roku pristupe izradi i usvajanju nacionalnih strategija odrivog razvoja

Nastanak koncepta odrivog razvoja

Pod pojmom odrivog razvoja podrazumeva se jednistvo u realizaciji tri grupe ciljeva: postizanja odrivosti u ekonomskom smislu, tj ostvarenja kontinuiranog privrednog rasta, bez inflacije i poveanja spoljne zaduenosti; postizanja odrivosti na socijalnom planu, kroz eliminaciju siromatva i svih vidova socijalne patologije; postizanja odrivosti na ekolokom planu, u korienju prirodnih resursa i ivotne sredine.

Nastanak koncepta odrivog razvoja

Postoje jaki moralni razlozi da dananja generacija ostavi potomstvu u naslee nita manje anse za razvoj, no to ona ima sada. To znai da planeta Zemlja, sa svojim potencijalima, ne sme biti degradirana od strane postojeih ljudi. Ovakvo rezonovanje se zasniva na teoriji pravinosti John Rawlsa, koji istie fundamentalni princip moralne pravde, sadran u podjednakom pravu svakog oveka na najire osnovne slobode, koje ne protivuree slobodi drugih. Dakle, pravo sadanje generacije na iskoriavanje resursa i ivotne sredine, ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama.

Nastanak koncepta odrivog razvoja

Druga grupa razloga za odrivi razvoj je ekoloko-etike prirode. Naime, ako priroda predstavlja vrednost samu po sebi, tj. ako ouvanje bio-diverziteta, ili zalihe prirodnih resusa ima opravdanje u stavu da je ovek samo deo prirode, te da nema prava da je nepovratno menja, onda je svaki vid ekonomske aktivnosti kojim se naruava diverzitet ivog sveta, ili bogatstvo resursa, neprihvatljiv.

Kao trei, mogui, razlog za opravdanje koncepta odrivosti, moe se navesti ekonomski argumenat da je odrivi razvoj dugorono efikasniji. Drugim reima, nepotovanje koncepta odrivosti, vodi ka neefikasnom privrednom razvoju, u smislu sve veeg rasipanja resursa i energije, tj. tendencije dugoronog pogoranja odnosa inputa-outputa u globalnim razmerama.

Odrivi razvoj i zakoni termodinamike

Prvi zakon termodinamike kae da ukupna koliina materije i energije u zatvorenom sistemu ostaje ista, ima direktne posledice na pojavu rezidualnih tokova ekonomske aktivnosti, tj. nastanak zagaenja.

Zagaivanje nije posledica sebinog, lakomislenog, ili kratkovidog ponaanja ljudi, ve neminovni pratilac ekonomske aktivnosti. Pred oveanstvo se jedino moe postaviti imperativ da tempo zagaivanja sredine bude optimalan, tj. usklaen sa mogunou obnavljanja ravnotee u prirodi i sa principom ekonomske efikasnosti. Drugi zakon termodinamike govori da u izolovanim sistemima iznos korisne energije i materije opada tokom vremena. Ovaj zakon, poznat kao zakon entropije, ima dalekosean znaaj. Sam pojam entropije odnosi se na nivo organizacije materije i energije. to je organizacija materije i energije via, to im je korisnost vea, tj. entropija je nia. Vai i suprotno; to je nivo organizacije nii, tj. to je entropija via, korisnost je nia. Da bi materija i energija bila bioloki i ekonomski korisna, mora biti organizovana u visoko strukturisanim oblicima. Sam zakon govori da u izolovanim sistemima, entropija tokom vremena raste, tj. da nivo organizacije opada.

Odrivi razvoj i zakoni termodinamike

Drugi zakon termodinamike postavlja neprobojne granice kontinuiranom samoobnavljanju prirode, tj. obnavljajnu ekolokih sistema. Otuda proistiu granice odrivog rasta kako prirode, tako i ljudskog drutva. Osnovna poruka Georgescu-Roegena kae da zakon entropije, zapravo, osuuje civilizaciju na opadanje, kada se sve zalihe visoko organizovane materije-energije, tj. niske entropije, potroe. Jedino to oveanstvo moe racionalnom akcijom uiniti jeste da odloi taj trenutak, tj. da tempo porasta entropije na Zemlji bude to sporiji. Zanimljivo je napomenuti da je mnogo godina pre GeorgescuRoegena, pokuaj primene zakona termodinamike u ekonomskoj teoriji nainio Kosta Stojanovi (1910), uvodei koncept entropije u analizu privrede i drutva.

Definicije i znaenje odrivog razvoja

U prvu grupu spadaju definicije koje kau da se odrivim smatra stanje u kome bilo korisnost, bilo nivo potronje, tokom vremena, ne opada. Robert Solow je prvi istakao zahtev za meugeneracijskom ravnopravnou u uivanju prirodnih dobara, u skladu sa Rawlsovom teorijom moralne pravde. Solow postavlja zahtev da svaka generacija ljudi mora imati podjednako pravo na ubiranje koristi od prirode, tj. ivotne sredine, te da samo obrazac privrednog razvoja koji to omoguava u toku neogranienog perioda vremena se moe smatrati odrivim. Meutim, merenje agregatnog nivoa korisnosti donosi mnotvo metodolokih problema, pa se kao, donekle, pogodniji za analizu javlja nivo potronje. Tako na pr. John Hartwick definie odrivost u smislu neopadajue potronje oveanstva, tokom vremena, te pokuava da utvrdi uslove koji to omoguavaju. Na taj nain se dolazi do poznatog Hartwickovog pravila, o kom e biti vie rei u narednom.

Definicije i znaenje odrivog razvoja

Po drugoj grupi definicija, odrivim se smatra stanje u kom se resursi koriste tako da budue proizvodne mogunosti oveanstva ostanu ouvane. Ovakva definicija se nalazi u kasnijim radovima Solowa (1986, 1991), gde se iznosi neto slabiji, ali analitiki podobniji kriterijum odrivosti. Imajui u vidu injenicu da su preferencije buduih generacija za nas sasvim nepoznate, te da je danas nemogue razmiljati o nivou korisnosti koji e pojedini prirodni resursi pruati buduim generacijama, Solow se opredelio da kao kriterijum odrivosti istakne ouvane proizvodne mogunosti. To znai da privredni razvoj ima anse da bude odriv, uprkos u prolosti utroenim nereproduktivnim resursima, ukoliko smanjene zalihe resursa budu nadoknaene poveanom koliinom i kvalitetom fizikog kapitala, kao i nagomilanim intelektualnim kapitalom.

Definicije i znaenje odrivog razvoja

Prema miljenju Solowa i sledbenika proizvodni potencijal u bilo kom trenutku zavisi od koliine dostupnih proizvodnih faktora. U proizvodne faktore pored ljudskog rada, ubrajaju se razni oblici kapitala. Oni se grubo mogu podeliti na: a) prirodni kapital, tj. prirodne resurse; b) fiziki kapital (na pr. zgrade, oprema, maine itd.), nastao investiranjem fondova akumulacije; c) ljudski kapital, u vidu zaliha steenog znanja i iskustva, sa kojima pojedinci uestvuju u proizvodnim procesima; d) intelektualni kapital, kao nauni, tehniki i u najirem smislu kulturni potencijal kojim ljudsko drutvo u odreenom vremenu raspolae. Isto tako, kapital se grubo moe podeliti na prirodni, KN i ovekom stvoreni, KH , kapital u koji se ubrajaju forme opisane pod b), c) i d). Na ovaj nain se moe izvesti globalna proizvodna funkcija Q Q=Q(L, KN, KH) Da bi pomenuti kriterijum odrivosti bio ispunjen, vano je da ukupna zaliha kapitala, dakle KN+KH , ne opada tokom vremena. Uslov za to je da postoji izvestan stepen supstitucije izmeu razliitih oblika kapitala,

Definicije i znaenje odrivog razvoja

Trei koncept definisanja, odrivim smatra ono stanje pri kom zaliha prirodnog kapitala ne opada u vremenu. Ovakva definicija odrivog razvoja, prihvaena od irokog kruga ekonomista, polazi od pretpostavke da su mogunosti meusobne supstitucije razliitih vrsta kapitala znatno manje, no to se ranije smatralo. ta vie, kako se zalihe prirodnih resursa troe, mogunosti supstitucije e postajati sve manje. Otuda proistie striktan zahtev za razvojem koji ne umanjuje zalihe pojedinih prirodnih resursa.

Definicije i znaenje odrivog razvoja

Po etvrtoj definiciji odrivo je stanje u kom se resursi koriste tako da donose odrivi prinos, ili prirast. Ovo tumaenje odrivosti odgovara, pre svega, eksploataciji obnovljivih resursa. Ako bi se, pak, generalizovalo na sve mogue vrste prirodnih resursa, ovo gledite se neminovno sukobljava sa injenicom da su resursi zapravo raznorodni, pa je i prinos koji daju nesamerljiv, usled heterogenosti.

Definicije i znaenje odrivog razvoja

Peta grupa definicija se zasniva na konceptu stabilnosti uravnoteenja ekolokih populacija, u toku vremena.

Odrivim se smatra stanje u kom je zadovoljen minimum uslova stabilnosti i uravnoteenja ekosistema. Stabilnost je svojstvo koje se odnosi na individualne varijable u sistemu, na pr. populacija aranske ribe u reci Tisi se moe smatrati stabilnom, ukoliko se posle akcidenta koliina ribe vratila na raniji nivo.
Uravnoteenje se odnosi na veliinu parametara ekosistema. Na primer, jedan ekosistem se smatra uravnoteenim ako parametri koji upravljaju odnosima izmeu komponenata u sistemu ostaju nepromenjeni posle poremeaja. Uravnoteenje sistema se meri sposobnou odranja organizacije u toku i posle poremeaja. Sistem koji moe da posle poremeaja ne doivi katastrofalne promene stanja, ve zadri raniji vid organizacije, smatra se da ima svojstvo uravnoteenosti.

Definicije i znaenje odrivog razvoja

Svako ponaanje koje umanjuje uravnoteenost sistema smatra neordrivim. Meutim, do saznanja da li je sistem uravnoteen ili nije, moe se doi samo ex post. Naime, tek posle poremeaja moemo sa sigurnou zakljuiti kako se ekosistem ponaa, tj. da li je odriv ili ne. Najvie to se pre poremeaja moe dati, jeste manje, ili vie uspeno nagaanje. Ako prihvatimo kriterijum ekoloke odrivosti kao jedan od ciljeva razvojne politike, uspenost mera se ogleda u izbegavanju akcidentnih situacija koje ugroavaju ravnoteu ekosistema. Istovremeno, jedan od zadataka ekonomike ivotne sredine jeste da identifikuje one ekonomske aktivnosti koje pogoduju odrivosti, kao i one koje je naruavaju. Jedino to je mogue, jeste izbegavanje kritinih situacija, koje ugroavaju perspektive opstanka ivota.

Osnovni principi odrivosti

Odrivim drutvom se moe smatrati ono drutvo koje: 1 . prepoznaje da ekonomski rast ima granice i da su one odreene noseim kapacitetiom resursa u okruenju ; 2. vrednuje kulturnu razliitost; 3. gaji potovanje za sve oblike ivota, te podstie raznovrsnost ivog sveta ; 4. iri sistem drutvenih vrednsti kroz obrazovanje o odrivosti; 5. anagauje eksperte za ivotnu sredinu pri dodnoenju svih razvojnih odluka ; 6. pravi planove uravnoteenog razvoja, potujui socijalne, zdravstvene, privredne i ekoloke potrebe; 7. koristi lokalne resurse i kapacitete na dugorono najbolji nain; 8. koristi obnovljive i pouzdane izvore energije ; 9. minimizuje tete po ivotnu sredinu ; 10. jaa aktivnosti u kojima se materijali recikliraju

Osnovni principi odrivosti

1. meugenerecijska ravnopravnost, u smislu da sadanja generacija ne sme umanjivati anse za razvoj buduim generacijama; 2. princip predostronosti, u uslovima globalne ekoloke neizvesnosti; 3. princip ouvanja prirodnih resursa uz minimalna oteenja ivotne sredine; 4. suzbijanje zagaenja na samom izvoru; 5. princip da zagaiva plaa, putem internalizacije eko-trokova, kroz nakade, takse i dozvole; 6. koriejne najboljih dostupnih tehnologija (BAT); 7. prevencija i eliminisanje stvaranja nepotrebnog otpada, 8. izolovanje i kontrola otpada koji se ne moe reciklirati i dalje koristiti; 9. ukljuivanje ekolokih analiza i procena, pri bilo kakvom dodoenju odluka u privredi; 10. integralno upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda; 11. potovanje kapaciteta ivotne sredine i eko-prostora.

Osnovni principi odrivosti

Povelju o Zemlji kao deklaraciju o osnovnim moralnim principima napretka oveanstva u 21. veku, usvojilo je preko 4500 meunarodnih organizacija, ukuljuujui i UNESCO, kao i preko 250 univerziteta irom sveta. Posle vie od dest godina rada na njenom uobliavanju, obilno potpomognutog od strane Holandije, Povelja je usvojena marta 2000. godine od strane organizaije UNESCO u Parizu. Opirnije videti na : http://www.earthcharterinaction.org/content/pages/What-is-theEarth-Charter%3F.html Povelja o Zemlji (Earth Charter) iz 2000. godine obuhvata 16 kljunih principa grupisanih mu etiri celine.To su : I Potovajne i briga o ivotu II Ekoloka celovitost III Drutvena i ekonomska pravinost IV Demokratija nenasilje i mir

Osnovni principi odrivosti

I Potovajne i briga o ivotu 1. Potovanje planete Zemlje, ivota na njoj i sve raznorodnosti njegovog ispoljavanja. 2. Briga za ivot, izraena kroz razumevanje sauestvovajne i ljubav. 3. Izgradnja demokratskih drutava, u kojima uestvuju svi, na trajan i miroljubiv nain. 4. Ouvanje dareljivosti i lepote Zemlje za sadanje i budue generacije.

Osnovni principi odrivosti

II Ekoloka celovitost 5. Ouvanje i oporavak celovitosti ekositema na Zemlji sa posebnim naglaskom na biodiverzitet i prirodne procese koji podravaju ivot. 6. Spreavanje teta, kao najbolji metod za zatitu ivotne sredine, uz maksimalno potovanje principa predostronosti u svim situacijama kada je nivo znanja nedovoljan. 7. Obavljanje proizvodnje, potronje i reprodukcije u celini na nain koji uva regenerativne sposobnosti Zemlje, ljudska prava i drutveno blagostanje. 8. Napredak na polju prouavajna ekoloke odrivosti i promovisanje otvorene razmene i iroke primene prikupljenih znanja

Osnovni principi odrivosti

III Drutvena i ekonomska pravinost 9. Ukidanje siromatva, kao etiki socijalni i ekoloki imperativ. 10. Obezbeenje da ekonomske aktivnosti i institucije na svim nivoima promoviu ljudski razvitak na ravnopravan i trajno odriv nain. 11. Afirmacija rodne ravnopravnosti, kao jednog od preduslova odrivog razvoja, uz obezbeivanje univerzalnog pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zatiti i mogunostima za zapoljavanje. 12. Potovane prava svih, bez diskriminacije, u prirodnom i drutvenom okruenju koje omoguuje ljudsko dostojanstvo, telesno zdravlje, duhovno blagostanje, sa posebnim naglaskom na potovanje prava izvornih grupa i manjina.

Osnovni principi odrivosti

IV Demokratija nenasilje i mir 13. Jaanje demokratskih institucija na svim nivoima , obezbeivanje transparentnosti i odgovornosti vlada, ukljuujui i uee u vlasti i pristup institucijama zatite prava. 14. Ukljuiti u formalno obrazovanje doivotno uenje, radi sticanja znanja i vetina potrebnih za odriv nain ivota. 15. Postupanje prema svim ivim biima sa potovanjem i uviavnou. 16. Promovisanje kulturne tolerantnosti, nenaslja i mira.

Strategija odrivog razvoja Srbije

Kao direktan odgovor na zakljuke Svetskog samita u Johanesburgu odranom 2002. godine zajednica drava Srbije i Crne Gore preuzela je obavezu izrade Nacioanlne strategije odrivog razvoja, kao osnovnog i sveobuhvatnog stretekog dokumenta. Sama izrada teksta Strategije zapoela je krajem 2005. godine, u okviru projekata koji je pomogla Vlada vedske, a koji se realizovao posredstvom Programa za razvoj Ujedinjenih Naciija UNDP, u okviru Kabineta Potpredsednika Vlade Republike Srbije

Strategija odrivog razvoja Srbije

Izradi Strategije prethodio je proces utvrivanja razvojnih prioriteta. Utvreni su osnovni prioriteti, ije e ispunjenje u najveoj meri omoguiti ostvarenje vizije odrivog razvoja do 2017. godine. Utvreni prioriteti su sledei:
lanstvo u EU Razvoj konkurentne trine privrede i uravnoteen ekonomski rast Razvoj i obrazovanje ljudi, poveanje zapoljavanja i socijalna ukljuenost Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj Zatita i unapreenje ivotne sredine i racionalno korienje prirodnih resursa

Strategija odrivog razvoja Srbije

Prioritet 1: lanstvo u EU Srbija mora da ispuni brojne sloene i meusobno povezane uslove koje je EU formulisala pre vie od jedne decenije kroz:
razvoj stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava i potovanje i zatitu ljudskih prava i prava manjina; razvoj trine ekonomije sposobne da se suoi sa pritiskom konkurencije unutar EU; usaglaavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proistiu iz lanstva.

Strategija odrivog razvoja Srbije

Prioritet 2: Razvoj konkurentne trine privrede i uravnoteen ekonomski rast Podsticanje inovacija, stvaranje boljih veza izmeu nauke, tehnologije i preduzetnitva, rast kapaciteta za istraivanje i razvoj, ukljuujui nove informacione i komunikacione tehnologije kroz:
unapreenje uslova za privlaenje stranih direktnih investicija; makroekonomsku stabilnost i poveanje izvoza; razvoj malih i srednjih preduzea; zavretak privatizacije; obezbeenje sigurnosti snabdevanja energijom uz poveanje efikasnosti energetskih subjekata i energetske efikasnosti privrede; podsticanje inovacija i promovisanje preduzetnitva; promovisanje informatikog drutva.

Strategija odrivog razvoja Srbije

Prioritet 3: Razvoj i obrazovanje ljudi, poveanje zapoljavanja i socijalna ukljuenost Stvaranje veeg broja radnih mesta, privlaenje strunjaka, unapreivanje kvaliteta i prilagodljivosti radne snage, vea ulaganja u ljudske resurse kroz:
spreavanje odliva strunjaka stvaranjem boljih radnih uslova; unapreenje prilagodljivosti radnika i postizanje vee fleksibilnosti trita rada; ulaganje u znanje i vetine ljudi kroz kvalitetno, efikasno i praktino primenljivo obrazovanje i permanentno usavravanje pripadnika svih drutvenih grupa na principima jednakih mogunosti; socijalnu ukljuenost i afirmativne mere za podsticaj zapoljavanja mladih, ena i pripadnika marginalizovanih grupa; investiranje u javno zdravlje, posebno u primarnu zdravstvenu zatitu sa akcentom na mere prevencije

Strategija odrivog razvoja Srbije

Prioritet 4: Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj Unapreivanje atraktivnosti zemlje, osiguranje adekvatnog kvaliteta i nivoa usluga kroz:
proirenje i unapreenje saobraajne infrastrukture; razvoj komunalne infrastrukture (vodosnabdevanje, preiavanje otpadnih voda i upravljanje otpadom); smanjenje regionalnih neravnomernosti i siromatva i podizanje regionalne konkurentnosti; podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja i lokalnih razvojnih inicijativa otvaranjem razliitih mogunosti saradnje privatnog i javnog sektora uz sagledavanje rodne dimenzije i perspektive razvoja; adekvatno korienje prostora, kao kritinog resursa za regionalni razvoj; odrivi razvoj energetske infrastrukture u skladu sa oekivanim dinaminim privrednim rastom; ruralni razvoj.

Strategija odrivog razvoja Srbije

Prioritet 5: Zatita i unapreenje ivotne sredine i racionalno korienje prirodnih resursa Ouvanje i unapreivanje sistema zatite ivotne sredine, smanjenje zagaenja i pritisaka na ivotnu sredinu, korienje prirodnih resursa na nain da se obezbedi njihova raspoloivost za budue generacije kroz:
uspostavljanje sistema zatite i odrivog korienja prirodnih bogatstava, odnosno resursa (vazduha, voda, zemljita, mineralnih sirovina, uma, riba, divljih biljnih i ivotinjskih vrsta); jaanje uzajamnog delovanja i ostvarenje znaajnih efekata izmeu zatite ivotne sredine i ekonomskog rasta, ukljuenje politike ivotne sredine u razvojne politike drugih sektora; investiranje u smanjenje zagaenja ivotne sredine i razvoj istijih tehnologija; smanjenje visoke energetske intenzivnosti privrede Srbije i efikasnije korienje fosilnih goriva; podsticanje korienja obnovljivih izvora energije; planiranje odrive proizvodnje i potronje i smanjenje otpada po jedinici proizvoda; zatitu i ouvanja biodiverziteta.

Strategija odrivog razvoja Srbije

Iskazani prioriteti bili su predmet razrade kroz tri posebne celine tzv. stuba Strategije. To su: 1. Ekonomija bazirana na znanju 2. Drutveno-ekonomski uslovi i perspektive 3. ivotna sredina i prirodni resursi.

Osnovni principi nacionalne Strategije odrivog razvoja Republike Srbije su:

Meugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije. Zadovoljiti potrebe sadanjih generacija bez ugroavanja prava buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Solidarnost unutar generacije postii demokratski usaglaenom raspodelom raspoloivog prirodnog i stvorenog kapitala, na nain koji obezbeuje osnovne ljudske potrebe za sve drutvene grupe. Otvoreno i demokratsko drutvo - uee graana u odluivanju. Garantovati graanska prava, obezbediti pristup informacijama i osigurati dostupnost pravde. Obezbediti odgovarajue konsultacije i uee graana u donoenju odluka. Braniti stabilnost demokratskih institucija na osnovama mira, bezbednosti i slobode. Znanje kao nosilac razvoja. Promovisati prosperitetnu, inovativnu, konkurentnu i ekoloki efikasnu ekonomiju zasnovanu na znanju, koja obezbeuje visok standard ivota i punu i visokokvalitetnu zaposlenost. Promovisati obrazovanje i razvijanje javne svesti o odrivom razvoju. Ukljuenost u drutvene procese. Promovisati punu integraciju graana u drutvo, podsticati jednake mogunosti za svakoga, promovisanjem ljudskih prava, posebno rodne ravnopravnosti, borbom protiv svih oblika diskriminacije, afirmativnim merama za marginalizovane grupe i smanjenjem siromatva. Razlike i polarizaciju meu lanovima drutva treba svoditi na najmanju moguu meru i stalno se boriti protiv socijalne iskljuenosti i siromatva.

Osnovni principi nacionalne Strategije odrivog razvoja Republike Srbije su:

Integrisanje pitanja ivotne sredine u ostale sektorske politike. Promovisati integraciju ekonomskih, socijalnih i ekolokih pristupa i analiza, te podrati korienje instrumenata kao to je strateka procena ivotne sredine. Podsticati socijalni dijalog, drutveno-odgovorno poslovanje i javno-privatno partnerstvo. Princip predostronosti. Zahtevati ouvanje prirodne ravnotee u okolnostima kada nema pouzdanih informacija o odreenom problemu. Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini. U sluaju moguih i znaajnih uticaja na ivotnu sredinu, preduzimati preventivne aktivnosti, osobito u situacijama ugroavanja dobrobiti ljudi i ivotinja. Princip zagaiva/korisnik plaa, ukljuenje trokova vezanih za ivotnu sredinu u cenu proizvoda. Internalizovati trokove vezane za ivotnu sredinu, odnosno uvrstiti trokove unitavanja ivotne sredine u ekonomske trokove zagaivaa/korisnika, primenom principa zagaiva/korisnik plaa. Na taj nain se postie pokrivanje pune ekonomske cene u koju ulaze trokovi proizvodnje, upotrebe i odlaganja proizvoda u toku itavog njegovog ivotnog ciklusa. Odriva proizvodnja i potronja. Potovati uravnoteene odnose u eksploataciji prirodnih resursa i obezbediti visok nivo zatite i poboljanja kvaliteta ivotne sredine. Smanjiti zagaenje ivotne sredine i promovisati odrivu potronju i proizvodnju, tako da ekonomski rast ne uzrokuje proporcionalni porast degradacije ivotne sredine.