PSIHOLOGIJA, 2010, Vol.

43 (1), 2010 by the Serbian Psychological Association

UDC 159.946.3.072-056.264-053.4 ; 81233-056.264-053.4 ; 81342.7/.8-056.264-053.4 DOI:10.2298/PSI1002167S

Fonoloka sloenost i mesto slogovnog akcenta kao indikatori fonolokog razvoja u usvajanju srpskog jezika1
Maja Savi1, Darinka Anelkovi1, Nevena Buevac1 i Heather van der Lely2
Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija 2 Department of Psychology, Harvard University, USA
1

Istaivanje je imalo za cilj odreivanje fonolokih parametara relevantnih u razvoju jezikih sposobnosti prilikom usvajanja fonolokog sistema srpskog jezika. Po ugledu na britanski TOPhS (van der Lely & Harris, 1999), a uz proveru da odgovaraju specifinostima srpskog jezika, odabrane su karakateristike sloga i mesto naglaavanja kao parametri za koje se moglo pretpostaviti da mogu biti znaajni za praenje usvajanja fonolokih karakteristika srpskog: a. nastup: konsonant ili konsonantski klaster na poetku sloga, b. rub: konsonant na kraju sloga, c. broj slogova (dva ili tri), d. mesto naglaavanja: poetni naglaen ili poetni nenagalaen slog, odnosno srednji naglaen ili srednji nenaglaen slog. Kombinovanjem ovih parametara konstruisana je lista od 96 pseudorei razliitog nivoa sloenosti u zavisnosti od broja markiranih parametara. Uzorak je inilo 30 dece podeljenih u tri uzrasna poduzorka (3, 4 i 5 godina) i 14 odraslih ispitanika. Zadatak ispitanika je bio da svaku pseudore glasno ponovi, a izgovor je sniman. Transkripcija odgovora i kodiranje tipa greke su omoguili analizu uticaja pojedinih segmentnih i surpasegmentnih parametara na sposobnost fonoloke reprodukcije kod dece razliitog uzrasta. Dobijeni rezultati ukazuju da se sposobnost reprodukcije ispitivanih fonolokih obeleja razvija u ranijem predkolskom periodu, a da se najtee reprodukuju konsonantski klaster na poetku sloga i konsonant na kraju sloga. Ovi parametri se jo tee reprodukuju ukoliko je re troslona ili ukoliko sadri 2 ili 3 obeleja istovremeno. Pokazalo se da se mesto naglaavanja rei usvaja ak i pre 3 godine. U zakljuku se diskutuje mogunost korienja ispitivanih fonolokih obeleja za praenje govornog razvoja dece na ranim uzrastima. Tekoe u reprodukovanju fonolokih obeleja bi mogle ukazivati na mogue potekoe u procesiranju i rekonstrukciji fonolokih, pa posledino i morfolokih i sintaksikih karakteristika rei i iskaza. Kljune rei: razvoj govora, fonoloki razvoj, fonoloka obeleja, disfazija, specifini jeziki poremeaj (SLI) Kontakt adresa: smaya@eunet.rs 1 Ovaj rad je potpomognut sredstvima EU Framework Programme COST Action 33 i Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sredine Republike Srbije br. D-149039. Zahvaljujemo se profesorki Dragi Zec (Cornel University, USA) na svesrdnoj pomoi u konstrukciji adekvatnog fonolokog materijala za srpski jezik.

168

FONOLOKA SLOENOST I MESTO SLOGOVNOG AKCENTA

U naoj sredini ne postoji nijedan standardizovani instrument za procenu govornih sposobnosti dece, ak ni instrument ija je validnost, diskriminativnost i pouzdanost sistematski proveravana makar samo u praksi. U takvoj situaciji dijagnostika diferencijacija izmeu dece tipinog razvoja i one koja imaju tekoe u razvoju govora nije valjana ni pouzdana. Psiholozi, logopedi, pedijatri, roditelji prinueni su zbog toga da se oslanjaju na naturalistike procene i neproverene postupke i testove. Ovo istraivanje je deo nastojanja da se zapone konstrukcija validnih instrumenata kojima bi se mogla vriti adekvatna procena razliitih komponenti i aspekata razvoja govora kod dece predkolskog i ranijeg osnovno-kolskog uzrasta, kao i da se da poetna procena postigunua na razliitim uzrastima koja bi posluila kao orijentir za kasniji odabir indikatora i standardizaciju instrumenata za srpski jezik. Svako govorenje i razumevanje jezika zasnovano je na sposobnostima prepoznavanja i produkcije fonolokih obeleja, jer su ona osnovni medijum u kome je verbalna poruka kodirana. Ovaj rad predstavlja poetni pokuaj da se ispita razvojna indikativnost u naem jeziku manje istraivanih segmentnih i suprasegmentnih obeleja fonolokog sistema. Cilj je da se odredi da li su ova obeleja relevantna i diskriminativna za procenu fonolokog razvoja na predkolskom uzrastu, to bi omoguilo njihovo ukljuivanje u eventualnu konstrukciju i standardizaciju testa govornog razvoja za srpski jezik. Pretpostavka o relevantnosti fonolokih struktura za procenu razvoja govora i registirovanje eventualnih razvojnih tekoa zasniva se na ispitivanjima uticaja karakteristika sloga, duina rei i akcenta na sposobnost izgovaranja pseudo-rei u kome je izvreno poreenje britanske dece tipinog razvoja sa decom kod koje je dijagnostifikovan tzv. gramatiki specifini jeziki poremeaj (G-SLI) (Gallon, Harris & van der Lely, 2007). Rezultati su pokazali da ova deca vie gree u zadatku ponavljanja fonoloki kompleksnijih pseudo-rei, ak i jednoslonih i dvoslonih, nego deca tipinog razvoja. Specifini jeziki poremeaj (Specific Language Impairment) je termin koji se u svetskoj literaturi i praksi ustalio u poslednjih par decenija za ono to se do tada nazivalo Developmental Language Disorder ili Developmental Language Impairment, dok se u naoj sredini ustalio termin razvojna disfazija. Re je o tekoama u govornom razvoju koje se ispoljavaju u jezikoj strukturi razliitog nivoa. Najlake se uoavaju na morfosintaksikom planu, ali paljivije analize pokazuju da se tekoe javljaju i na drugim nivoima kao to su fonologija, leksikon, ak i pragmatika (Leonard, 1998). Pomenuti nalaz Gallon, Harris & van der Lely (2007) ukazuje da disfazini poremeaj ukljuuje ne samo tekoe sa morfolokim i sintaksikim, ve i sa fonolokim obelejima maternjeg jezika. FONOLOKE KARAKTERISTIKE SRPSKOG JEZIKA: SLOG I PROZODIJSKA OBELEJA Osnovne fonoloke jedinice kao to su vokali (samoglasnici) i konsonantni (suglasnici) nazivaju se segmentima. Oni se u jeziku kombinuju u vee jedinice

Maja Savi, Darinka Anelkovi, Nevena Buevac, and Heather van der Lely

169

slogove, rei, reenice. Nain na koji se te vee jedinice realizuju i varijetet u njihovom izgovoru ini suprasegmentnu strukturu jezika. Suprasegmentna struktura obuhvata ona obeleja jezika koja se prostiru preko dva ili vie segmenta (glasa), karakteristike sloga i rei kao to su akcenat, ritam, intonacija (Kristal, 1988; Zec, 2000, 2007). Svaki slog ima svoj centralni deo jezgro, i dva periferna dela nastup (ili uzlaz) i rub (ili kodu) (Kristal, 1988; Zec, 2000, 2007) (Slika 1). Jezgro je nosilac sloga i po pravilu ga ini vokal (kao u oba sloga rei voda), a ree i tzv. silabiki konsonant kao u rei trn. Termin nastup (u engleskom onset) se odnosi na sam poetak sloga. On moe sadrati jedan konsonant (kao u imenici red); moe biti prazan, kada slog ne poinje konsonantom nego vokalom, kao u imenicama o-ko i u-vala ili u predlogu u; ili se moe sastojati iz konsonantskog klastera (tra-va, stru-na). Rub ili koda (u engleskom rime, coda) odnosi se na zavrni deo sloga koji nije obavezan, a ini ga bilo koji konsonant kojim se slog zavrava (red, pesma). Slog koji nema rub, ve se zavrava vokalom, zove se otvoren (oba sloga u rei tra-va), a slog koji ima rub, zavrava se konsonantom i naziva se zatvoren slog (pes-ma, ka-men).
RE

STOPA

SLOG

NASTUP

JEZGRO

RUB

KONSONANT

VOKAL

KONSONANT

Slika 1. Fonoloka struktura rei

Isticanje jaine ili visine tona jednog sloga u rei naziva se akcenat. U srpkom jeziku postoje etiri akcenta: kratkosilazni, kratkouzlazni, dugosilazni i dugouzlazni. Kako se u naem istraivanju neemo baviti tipom akcenta, ve samo mestom naglaavanja, treba imati u vidu osnovnu jedinicu metrike organizacije stopu (Slika 1). Jedna re moe sadrati najmanje jednu stopu, i ona se sastoji ili iz jednog naglaenog sloga (kao u rei red, pas, lav), ili iz jednog naglaenog i jednog

170

FONOLOKA SLOENOST I MESTO SLOGOVNOG AKCENTA

nenaglaenog (kao u reima pesma2, itam, gladan). U srpskom jeziku naglaeni slog moe biti samo prvi slog u stopi. Troslone rei pored stope imaju jo jedan nenaglaeni slog koji se moe nai iza stope kao u rei (poli)ca3, ili ispred stope kao u rei ko(lica). Rei sa vie slogova mogu naravno imati vie nego jednu stopu: (rodo)(ljublje), (rodo)(ljubi)vi, (prija)(telji)ca,. Vieslone rei takoe mogu imati vie nego jedan pridodati nenaglaeni slog: nepro(menljiv). Jezici pokazuju veliki varijetet u slogovnoj i prozodijskoj strukturi (npr. havajski jezik ne poznaje zatvorene slogove, prema Kristal, 1995). Karakteristike koje smo ovde naveli vae za srpski jezik.

PRIRODA FONOLOKE REPRODUKCIJE I POVEZANOST SA TEKOAMA U RAZVOJU GOVORA Ve iz ovog elementarnog opisa se vidi sa kakvim se pravilnostima i varijetetom dete suoava u ranim fazama usvajanja jezika, i koja sve obeleja specifina za dati jezik mora da uoi i usvoji da bi razvilo sposobnosti segmentne i suprasegmentne analize verbalnog iskaza. Istraivanja koja emo citirati u tekstu koji sledi pokazuju da je, osim oteane recepcije i produkcije u domenu morfologije i sintakse, u deficitarne sposobnosti deteta sa govornim potekoama spada i oteana fonoloka analiza. Procena fonolokog razvoja i diskriminacija oteanog jezikog razvoja U naoj sredini, u dijagnostici razvojne disfazije (ili specifinog jezikog poremeaja SLI) puno panje se posveuje izostavljanju gramatikih markera u iskazima, kako u domenu morfologije tako i sintakse, kao i sposobnostima artikulacije, odnosno pravilnog izgovora pojedinih glasova i rei. Meutim, fonoloki razvoj obuhvata ne samo pravilnu artikulaciju rei, ve segmentnu i suprasegmentnu analizu, odnosno analizu svojstava pojedinih glasova (segmenata), slogovnu strukturu, fonotaktike osobine, ritam, prozodiju, kao i njihovu integraciju u jezikoj recepciji i produkciji (Curtin & Werker, 2007). Poznato je da se pojednostavljivanje fonoloke strukture rei u govoru dece tipinog razvoja javlja na uzrastu od oko 2 do 3 godine: redukcija konsonantskog klastera (vata umesto vrata; lota umesto lopta); izostavljanje konsonanta na kraju rei (kame umesto kamen); izostavljanje nenaglaenog sloga na poetku rei (nana umesto banana). Meutim, istraivanja pokazuju da kod dece sa specifinim jezikim poremeajem ove pojave perzistiraju i na starijim uzrastima (Sahlen, Reuterskioeld-Wagner, Nettelbladt, & Radeborg, 1999; Gathercole & Baddely, 1990; Bartolini & Leonard, 2001; Gallon et al., 2007). To znai da bi
2 3 U daljem tekstu podvueni slog oznaava naglaeni slog u rei. Granice jedne stope u rei obeleene su zagradama ( ).

Maja Savi, Darinka Anelkovi, Nevena Buevac, and Heather van der Lely

171

registrovanje ovih greaka u sponatnom govoru dece starijih uzrasta moglo biti inidikativno za tekoe fonoloke analize, i da bi segmentne i suprasegmentne karakteristike mogle biti validan indikator govornog razvoja. U diferencijaciji tipinog i atipinog razvoja znaajno je imati u vidu i razliite uzroke i tipove poremeaja. Priroda poremeaja koji se manifestuje na primer u obliku nepravilne artikulacije je sasvim razliita ukoliko mu je uzrok neka anatomska karakteristika, loe navike ili slab uzor u jezikoj sredini, u odnosu na onaj kome je u osnovi tekoa da se sprovede kognitivni proces fonoloke analize i enkodiranja. Ovaj drugi tip poremeaja je neuroloki baziniji i pretpostavlja se da moe biti uzrok tekoa u domenu morfologije, sintakse i leksike (Joanisse & Seidenberg, 1998; Leonard, 1998; McClelland & Patterson, 2002; Gathercole and Baddley, 1989, 1990; Chiat, 2001; Bishop, North, & Donlan, 1996; Marshall, Ebbels, Harris, & van der Lely, 2002; van der Lely, 2005). Autori se meutim ne slau oko toga kakva je priroda te uzronosti i tumae je na razliite naine. Ogranienja kratkorone memorije Razvojno perzistentno pojednostavljivanje strukture rei koje se moe primetiti kod dece sa razvojnim tekoama neki autori tumae ogranienjima u kratkoronoj memoriji (Ingram, 1981; Gathercole & Baddley, 1990). U jednom istraivanju je korien test CNRep koji detektuje primarni memorijski deficit i koji je iroko primenjivan u dijagnostici poremeaja govora i itanja. (Childrens Test of Repetition Gathrecole & Baddley, 1996). Slabiji uspeh ove dece ukazuje ili na ogranieni raspon fonoloke memorije ili na to da njen sadraj brzo izbledi. Meutim, Gallon sa saradnicima (Gallon et al., 2007) naglaava da slogovna struktura ajtema u tom testu nije kontrolisana, i da se vodilo rauna samo o broju slogova, to nije dovoljno. Npr. ballop i glistow su obe dvoslone rei, ali nemaju istu slogovnu strukturu jer se razlikuju u nastupu, rubu, i u tome da li je re o otvorenim ili zatvorenim slogovima. Isto tako, izostavljanje nenaglaenog sloga koji prethodi naglaenom (kao u izgovoru nana umesto banana) je tipina greka koja se javlja na vieslonim reima i pseudo-reima (Gathrecole & Baddley, 1989, 1990; Montgomery, 1995; Bishop et al., 1996; Botting & Conti-Ramsden, 2001). Meutim, Gallon sa saradnicima tvrdi da se nenaglaeni slog ne izostavlja na bilo kom mestu u rei, ve samo na poetku, i da je to u skladu sa injenicom da se prvi deiji jednolani iskazi organizuju u vidu dvoslonih rei ija je struktura sastavljena iz prvog naglaenog i drugog nenaglaenog sloga. Drugim reima izostavljanje nenaglaenog sloga na poetku rei, tvrde ovi autori, posledica je strukturiranja slogova u trohaike stope (Gallon et al., 2007). Da je re o memorijskom ogranienju onda ne bi postojala preferencija u tom pravcu.

172

FONOLOKA SLOENOST I MESTO SLOGOVNOG AKCENTA

Sposobnost fonolokog procesiranja S druge strane, ima autora koji istiu da je zadatak ponavljanja psudorei sloen i da se sastoji iz dve kompenente. Jedna je fonoloka memorija koja omoguuje zadravanje reprezentacije u fonolokoj petlji, a druga je fonoloko procesiranje u kome se vri formiranje fonoloke predstave na osnovu zadate pseudo-rei i njena rekonstrukcija tokom ponavljanja (Snowling, Chiat, & Hulme, 1991). Van der Lely & Howard (1993) su pronali da nemaju sva deca sa SLI problem zadravanja rei u kratkoronoj memoriji. Kada je fonoloka struktura rei jednostavna, deca mogu da zapamte onoliko rei koliko i deca iz kontrolne grupe. Ovo otvara pitanje sloenosti fonoloke strukture. Naime, autori su pretpostavili da se registrovano pojednostavljivanje fonoloke strukture rei moe pripisati smanjenoj sposobnosti fonolokog procesiranja koja onda ima svoje efekte i manifestacije u razliitim domenima jezike strukture. Treba spomenuti i istraivanje u kome su sistematski varirane duina sloga i prozodijska struktura rei i psedo-rei (Roy & Chiat, 2004), koje je raeno na deci tipinog razvoja uzrasta izmeu 2 i 4 godine i u kome je potvren efekat prozodijske strukture.

CILJ ISTRAIVANJA Poto je vano uoiti poreklo tekoa koje dete ispoljava u razvoju, smatrali smo znaajnim istraiti koje su komponente jezika bazine za rano usvajanje njegovih strukturalnih karakteristika, i da li su one diskriminativne na uzrastima na kojima je mogue primeniti standardizovane dijagnostike postupke (predkolski i kolski uzrast). Ispitivali smo da li su recepcija i produkcija odabranih fonolokih obeleja relevantna i diskriminativna za praenje tipinog razvoja dece koja usvajaju srpski jezik. Ukoliko bi se to potvrdilo, upadljivije zaostajanje u razvoju osetljivosti na kritika fonoloka obeleja moglo bi da bude indikator tekoa u jezikog percepciji, pa posledino i razvoju renika i usvajanju morfo-sintaksikih markera. Vano je naglasiti da bi korienje segmentnih i suprasegmetnih obeleja u proceni jezikih sposobnosti dece u razvoju omoguilo bolje razlikovanje problema sa nepravilnom artikulacijom glasova i rei, od razvojnih tekoa vezanih za dublje bazine kognitivne sposobnosti fonoloke analize i rekonstrukcije. Drugo znaajno odreenje u vezi sa ciljem naeg istraivanja tie se izbora fonolokih obeleja relevantnih za analizu. Izbor fonolokih kontrasta za ovo istraivanje je uinjen na osnovu novijih nalaza o tome da se tekoe ponavljanja pseudo-rei registrovane kod dece sa SLI ne koncentriu oko zapamivanja duih rei, niti oko recepcije i reprodukcije segmenata (glasova), ve pre svega

Maja Savi, Darinka Anelkovi, Nevena Buevac, and Heather van der Lely

173

oko slogovne i metrike strukture rei (van der Lely & Harris, 1999; Roy & Chiat, 2004; Gallon et al., 2007). U eksperimentu je varirana unutranja organizacija sloga i stope pseudorei. Pseudo-rei su odabrane kao materijal u kome nema unapred poznatog fonolokog sloaja kao kod rei, nego on mora da se reprodukuje van leksikona, tj. van stabilizovanog, semantiki podranog i automatizovanog sistema. Re je, dakle, o egzekutivnoj funkciji fonoloke reprodukcije, zasnovanoj iskljuivo na fonolokoj recepciji i analizi prisutnih segmentnih i suprasegmentnih obeleja. Hipoteze Osnovna hipoteza ovog istraivanja je da e tanost reprodukcije odabranih fonolokih obeleja zavisiti od uzrasta. Pretpostavili smo da e markiran nastup (konsontantski klaster na poetku sloga) i markiran rub (konstonant na kraju sloga) biti tei za reprodukciju, odnosno da e ih mlaa deca ee izostavljati u reprodukciji pseudo-rei. Takoe smo pretpostavili da e se tanost reprodukcije metrike strukture rei razlikovati po uzrastima, odnosno da e mlaa dece ee izostavljati slogove i greiti u mestu naglaavanja rei nego starija deca i odrasli. Polazi se i od hipoteze da je fonoloka kompleksnost rei diskriminativna po uzrastu, odnosno da mlaa deca prave vie greaka na reima vieg nivoa sloenosti (2 i 3) u odnosu na stariju decu i odrasle. Metod
Postupak: U ovom istraivanju je korien zadatak ponavljanja pseudorei za koji se pokazalo da dobro odraava sposobnost recepcije i reprodukcije segmentnih i suprasegmentnih fonolokih sloaja i da je pogodan za ispitivanje dece sa SLI i disleksijom (Bishop et al., 1996, Conti-Ramsden & Hesketh, 2003, Gallon et al., 2007). Neki autori su koristili ovu proceduru za praenje izabranih pokazatelja razvoja i kod veoma male dece (2 godine) (Roy and Chiat, 2004). Ispitanicima je u uputstvu reeno da e uiti neke nove, nepoznate rei koje do sada nisu uli, a da je njihov zadatak da ih ponove onako kako ih uju. Napravljen je audio-snimak svih pseudo-rei (stimulusa) i nakon emitovanja svake od njih ispitanik je imao zadatak da je ponovi. Stimulusi su izlagani u tri randomizovane liste. Produkcija svakog ispitanika je snimana. Nacrt: fonoloka obeleja i konstrukcija materijala: Prema ugledu na britanski TOPhS (Test of Phonological Structure, van der Lely & Harris, 1999) napravljena je lista od 96 pseudo-rei, uz prethodnu proveru da relevantni fonoloki parametri odgovaraju silabikim i metrikim karakteristikama srpskog jezika. etiri fonoloka parametra su uzeta u obzir prilikom konstrukcije pseudo-rei. Dva parametra su vezana za silabiku (slogovnu) strukturu rei, nastup i rub, dok su trei i etvrti metrike prirode i tiu se broja slogova i akcenta tj. mesta naglaavanja. Sistematskim kombinovanjem ovih parametara dobijeno je 16 situacija, za koji je konstruisano po 6 pseudo-rei. Pregled fonolokih obeleja sa primerima dat je u Tabeli 1. Zagrade u pseudo-reima oznaavaju granice stope u rei, a naglaeni slog je podvuen. Zvezdicom su u tabeli oznaene situacije markirane za dato fonoloko obeleje, tj. pseudo-rei u kojima je prisutno fonoloko obeleje.

174

FONOLOKA SLOENOST I MESTO SLOGOVNOG AKCENTA

Prvi parametar je nastup i odnosi se na to da li pseudo-re sadri slog koji poinje konsonantom ili konsonantskim klasterom (npr pa-ba naspram pra-ba). Prilikom izbora konsonantskih klastera uzeta su u obzir fonotaktika ogranienja srpskog jezika (Zec, 2000). Drugi parametar odnosi se na rub tj. da li pseudo-re ima zatvoren slog koji se zavrava konsonantom (pa-ba naspram pal-ba). Trei i etvrti parametar su metrike prirode: broj slogova i akcenat tj. mesto naglaavanja. Poto je u srpskom jeziku naglaen uvek prvi slog u stopi, variranje metrike strukture postigli smo dodavanjem sloga na dvoslonu re, tj. dodavanjem sloga ispred ili iza stope. Na taj nain smo dobili troslone pseudo-rei u kojima je prvi slog mogao biti naglaen, a drugi nenaglaen, npr. (paba)da, kao i pseudo-rei u kojima je prvi slog bio nenaglaen, a drugi naglaen, npr. da(paba). Iako su akcenat i njegova realizacija kompleksnija kategorija u srpskom jeziku, za potrebe ovog istraivanja nije nas interesovala duina sloga, ve samo sposobnost da se reprodukuje mesto naglaenog sloga u rei. Tabela 1. Ispitivana fonoloka obeleja i nivoi sloenosti pseudo-rei Pseudo-re sa mestom naglaavanja paba praba palba da(paba) (dapa)ba (paba)da pa(bada) pralba da(praba) (dapra)ba (praba)da pra(bada) da(palba) (palba)da da(pralba) (pralba)da Markiran nastup * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * 1 Markiran rub 3 sloga Nivo sloenosti 0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

* *

* * * *

Sistematskim variranjem i kombinovanjem prisutnih (markiranih) i odsutnih fonolokih obeleja dobijeni su stimulusi razliitog nivoa kompleksnosti (Tabela 1). Najjednostavniji je 0-ti nivo u kome je pseudo-re dvoslona i nema markiranih obeleja. Iako i dvoslone rei imaju naglaen slog, njih smo svrstali u 0-ti nivo sloenosti iz tri razloga: a. ne sadre nijedno fonoloko svojstvo koje bi se moglo izostaviti; b. u srpskom jeziku kod dvoslonih rei naglasak je uvek na prvom slogu u stopi; c. uoeno je da se prvi spontani jednolani iskazi kod dece sastoje iz dvoslonih rei kod kojih je uvek naglaen prvi slog, pa se moe rei da je to 0-ta razvojna pozicija u usvajanju prozodije maternjeg jezika (Gallon et al., 2007). U tom smislu su nai dvosloni stimulusi bili nemarkirani, pa su tako i svrstani u 0-ti nivo sloenosti. Nivo sloenosti 1 imale su pseudo-rei kod kojih je prisutno samo jedno obeleje, npr. samo nastup (konsonantski klaster na poetku sloga) ili samo rub (konsonant na kraju

Maja Savi, Darinka Anelkovi, Nevena Buevac, and Heather van der Lely

175

sloga), ili troslona re bez drugih fonolokih obeleja. Nivo sloenosti 2 imale su rei kod kojih su markirana dva svojstva, npr. nastup i rub, ili nastup i dodat slog (troslona re). Nivo sloenosti 3 su imale pseudo-rei kod kojih su markirana tri obeleja, i nastup i rub i slog dodat pre ili posle stope. U Tabeli 1 se vidi da je kombinovanje parametara prouzrokovalo neujednaen broj stimulusa po razliitim nivoima sloenosti, o emu se vodilo rauna prilikom statistike analize (raunata je proporcija, a ne broj greaka). Dodavanje pseudo-rei radi postizanja boljeg balansa dovelo bi do poveanja broj situmulusa po ispitaniku, to bi prevazilazilo ograniene sposobnosti odravanja panje kod dece mlaih uzrasta. Transkripcija odgovora i kodiranje fonolokih svojstava: Poto je re o deci iji je govorni razvoj u toku, moglo se oekivati da fonoloke karakteristike kao i fluentnost i snaga izgovora varira, i da to utie na tanost transkripcije. Stoga je reprodukcija pseudorei svakog ispitanika posebno beleena od strane tri nezavisna transkriptora. Nakon provere i usaglaavanja transkripata, kodirano je prisustvo odnosno odsustvo svakog markiranog svojstva. Posebno je vano naglasiti da tanost reprodukcije samih segmenata (vokala i konsonanata) nije bila od primarne vanosti za ovo istraivanje. Nepravilna reprodukcija glasova nije raunata kao greka, sve dok je fonoloka struktura rei ouvana. Nije bilo vano da li dete pravilno artikulie svaki glas, ve da li ga uopte reprodukuje. Supstitucija segmenata (glasova) u rei nije kodirana kao greka ukoliko je svako slogovno i metriko svojstvo na neki nain reprodukovano. Na primer, pseudo-re koja je glasila ga(dvulme), a reprodukovana kao da(tvurme), kodirana je kao ispravna, jer su u reprodukciji sva relevantna svojstva ouvana (ima nastup i rub, 3 sloga i naglasak na drugom slogu). Ukoliko je pak isti stimulus repodukovan kao ga(dvume), onda je kodiran kao greka (jer nije reprodukovan rub l). Ukoliko je reprodukovan kao (gadvul)me, onda je takoe kodiran kao greka, jer je naglaen prvi slog, a ne drugi. Ovakva strategija kodiranja je od kljune vanosti, jer omoguava testiranje diskriminativnosti slogovnih i metrikih svojstava fonolokog sistema za uzrasne razlike meu decom tipinog razvoja. Ukoliko bi se ova diskriminativnost potvrdila dobili bismo indikatore koji bi se mogli koristiti u diskriminaciji izmeu tekoa vezanih za artikulatorne sposobnosti, i onih koje su uzrokovane bazinim kognitivnim sposobnostima opaanja, procesiranja i generisanja fonolokih sloaja. Prvi tip tekoa ne moe ometati opti tok razvoja govorne funkcije, dok drugi tip moe izazvati kanjenje u usvajanju bazinih morfolokih i sintaksikih karakteristika jezika, i izgradnju jezika kao sistema. Varijable: Nezavisne varijable (faktori) su fonoloko obeleje sa 4 nivoa (nastup, rub, broj slogova, mesto naglaavanja), fonoloka sloenost (1, 2 i 3 nivo4) i uzrast (3, 4, 5 godina i odrasli). Zavisna varijabla je proporcija broja greaka nainjenih u zadatku reprodukcije, tanije proporcija broja izostavljenih markiranih obeleja, npr. izostavljanje nastupa ili ruba, izostavljanje sloga, ili promena mesta naglaavanja u pseudo-rei. Ukoliko je stimulus bio fonoloki kompleksniji (imao vie nego jedno markirano obeleje) broj izostavljenih markera se brojao za svako obeleje posebno. Uzorak: Uzorak je inilo 30 dece iz jednog novobeogradskog vrtia, uzrasta 3, 4 i 5 godina. Raspon starosti u uzrasnoj grupi 3-godinjaka kretao se izmeu 3441 meseci (prosek 39 4 Stimulusi 0-tog nivoa fonoloke sloenosti nisu uli u analizu, jer ne sadre nijedno fonoloko svojstvo koje bi se moglo izostaviti. Funkcija ovih stimulusa je bila da prui vei varijetet pseudo-rei i otea zadatak reprodukcije.

176

FONOLOKA SLOENOST I MESTO SLOGOVNOG AKCENTA

meseci), 4-godinjaka od 4452 meseci (prosek 49 meseci), a za 5 godina izmeu 59 i 68 meseci (prosek 65 meseci). Kontrolnu grupu inio je prigodan uzorak 14 odraslih ispitanika. Kontrolna grupa u ovom istraivanju omoguila je da se proveri da li pojedina fonoloka obeleja izazivaju i kod odraslih odreeni procenat greaka. Poto je re o pseudo-reima, tj. o materijalu koji nije semantiki podran (ime je iskljuena mogunost automatizovane reprodukcije) mogao se oekivati izvestan broj greaka i kod odraslih, i to diskriminativno, na pojedinim parametrima vie nego na drugim. Smatrali smo da je ova vrsta kontrole neophodna ukoliko elimo da utvrdimo koje fonoloke karakteristike dete mora uspeno reprodukovati da bi se smatralo detetom tipinog razvoja, a na kojim se parametrima greke mogu tolerisati jer se javljaju i kod odraslih.

Rezultati Analiza varijanse je pokazala statistiki znaajan efekat uzrasta: F (3,40)=18.739; p<0.01. Ukupan broj greaka u zadatku ponavljanja pseudo-rei se smanjuje sa uzrastom i to gotovo linearno (Slika 2).

Slika 2. Proporcija greaka u zadatku ponavljanja pseudo-rei na razliitim uzrastima

Analiza je takoe pokazala da postoji osnovni efekat nivoa sloenosti: F(2,86)=23.906; p<0.01. Na Slici 3. vidimo da se na sloenijim pseudo-reima (sa vie markiranih fonolokih parametara) pojavio vei broj greaka. Osnovni efekat tipa fonolokog parametra markiranog u pseudo-rei je takoe znaajan (Slika 4): F(3,129)=15.301; p<0.01. Najtei parametri su nastup i rub, prilikom ije reprodukcije ispitanici gree znaajno ee nego prilikom reprodukcije broja slogova i mesta akcenta.

Maja Savi, Darinka Anelkovi, Nevena Buevac, and Heather van der Lely

177

Slika 3. Porast broja greaka u zavisnosti od nivoa fonoloke sloenosti pseudo-rei

Slika 4. Proporcija greaka u zavisnosti od tipa markiranog fonolokog parametra

Test interakcije faktora fonolokog obeleja i uzrasta pokazao je statistiku znaajnost: F(12, 98.184)=5.4671; p<0.01, i govori o sve veem ovladavanju svim fonolokim obelejima (Slika 5). Osnovni efekat uzrasta na svakom pojedinom obeleju je takoe stastiki znaajan (slika 5): nastup F(3, 0.18)=10.06, p<0.01; rub F(3, 0.08)=13.73, p<0.01; izostavljanje sloga F(3, 0.02)=3.87, p<0.05; akcenat F(3, 0.01)=2,88, p<0.05). Treba naglasiti da je akcenat marginalno znaajan, jer promena mesta

178

FONOLOKA SLOENOST I MESTO SLOGOVNOG AKCENTA

naglaavanja izaziva mali broj greaka na svim uzrastima to ukazuje da se on usvaja i stabilizuje ve pre 3 godine.

Slika 5. Smanjenje broja greaka na markiranim fonolokim obelejima sa uzrastom

Slika 6. Smanjenje broja greaka sa uzrastom u zavisnosti od nivoa fonoloke sloenosti pseudo-rei

Maja Savi, Darinka Anelkovi, Nevena Buevac, and Heather van der Lely

179

Dobijena je i statistiki znaajna interakcija izmeu nivoa fonoloke sloenosti i uzrasta (Slika 6: F(9,92.633)=8.0672; p<0.01), koja svedoi o tome da kumulacija markiranih fonolokih obeleja u jednoj rei oteava fonoloku obradu i utie na sposobnost ponavljanja pseudo-rei. Interesanto je i da postoji statistiki znaajna interakcija izmeu faktora fonolokog parametra i faktora fonoloke sloenosti: F(6, 258)= 9,2559; p<0.01. Na Slici 7. vidimo da broj greaka na pojedinom fonolokom parametru zavisi od ukupne fonoloke sloenosti rei. Tako je broj greaka na nastupu ili rubu vei ukoliko data pseudo-re ima jo neko fonoloko obeleje koje je markirano, nego ukoliko je to jedini markirani parametar u rei. To, meutim, nije sluaj prilikom reprodukcije broja slogova i akcenta. Drugim reima, injenica da data pseudo-re pored nastupa ili ruba ima jo neki markirani parametar znatno utie na poveanje broja greaka na nastupu, odnosno rubu. Sa druge strane, bez obzira na to koliko kumuliranih fonolokih obeleja re ima, mesto naglaavanja i broj slogova bie ponovljeni sa jednakim uspehom.

Slika 7. Broj greaka na pojedinom fonolokom obeleju u zavisnosti od nivoa fonoloke sloenosti pseudo-rei

Podsetimo da je osnovno pitanje u naem istraivanju bilo da se ispita da li uslonjavanje fonoloke strukture moe biti relevantan indikator prilikom izrade testova za praenje jezikog razvoja, tj. da li su odabrana fonoloka obeleja diskriminativna za uzrasne promene koje se odvijaju u govornom razvoju predkolske dece. Trostruka interakcija izmeu faktora parametara, sloenosti i uzrasta (Slika 8) nije statistiki znaajna, ali slika predstavlja dobar sumarni prikaz dosadanjih nalaza.

180

FONOLOKA SLOENOST I MESTO SLOGOVNOG AKCENTA

Slika 8. Smanjenje broja greaka sa uzrastom na pojedinim fonolokim obelejima zavisno od nivoa sloenosti pseudo-rei

Podaci pokazuju opti pad broja greaka sa uzrastom, na svim ispitivanim faktorima, osim na akcentu (Slike 8 i 5). Broj greaka u akcentu je od poetka veoma mali, to govori da deca ve sa 3 godine uspeno prepoznaju i reprodukuju naglaene i nenaglaene slogove u rei. Ostali parametri se, s obzirom na pad greaka sa uzrastom, mogu smatrati relevantnim za praenje jezikog razvoja. Dakle, istraivanje je pokazalo da su uzrasno diskriminativna sledea fonoloka obeleja: broj slogova (troslona re), rub (konsonant na kraju sloga) i nastup (konsonatski klaster na poetku sloga). Uzorak odraslih i njegov doprinos diskriminativnosti ispitivanih indikatora Uvoenje uzorka odraslih u istraivanje posluilo je ustanovljavanju ciljnog postignua u zadatku reprodukcije fonolokih karakteristika pseudorei, pa je zbog toga uzorak odraslih bio ukljuen u gore opisanu analizu. Broj greaka se kod odraslih na svim ispitivanim parametrima kree ispod 5%, to se moe objasniti sluajnim grekama, distrakcijom panje, eventualnim umovima tokom prezentovanja pseudo-rei u eksperimentu i slinim. Isto tako, fonoloka sloenost uopte nije uticala na tanost reprodukcije odraslih, pa su tako i najsloenije pseudo-rei bile veoma lake za reprodukciju (Slike 6 i 8).

Maja Savi, Darinka Anelkovi, Nevena Buevac, and Heather van der Lely

181

Mora se, meutim, imati u vidu i to da je prisustvo odraslih u uzorku moglo znatno uticati na efekte povezane sa uzrastom, tj. da su osnovni efekat uzrasta kao i interakcije pojedinih faktora sa uzrastom moda izazvane postignuem odraslih. Da bismo to proverili uraene su dodatne analize iskljuujui uzorak odraslih i dobili smo sledee rezultate (vidljive na ve ranije priloenim grafikonima):
a) b) c) d) e) f) g) osnovni efekat faktora uzrasta je statistiki znaajan F(2, 27)=11,88; p<0,01; osnovni efekat fonolokog obeleja je znaajan F(3, 81)=15,68; p<0,01; osnovni efekat fonoloke sloenosti je znaajan F(2, 54)=31,69; p<0,01; interakcija fonolokog obeleja sa uzrastom nije znaajna; interakcija fonoloke sloenosti sa uzrastom nije znaajna; interakcija fonolokog obeleja i sloenosti je statistiki znaajna F(6, 162)=8,57; p<0,01; trostruka interakcija izmeu fonolokog obeleja, fonoloke sloenosti i uzrasta nije statistiki znaajna.

Kada se dobijeni rezultati uporede sa rezultatima prethodne analize (u kojoj su odrasli bili ukljueni) novine se mogu uoiti samo na nalazima formulisanim pod takama d. i e. interakcija fonolokog obeleja sa uzrastom, kao i interakcija fonoloke sloenosti sa uzrastom nisu vie znaajne. To znai da je njihova znaajnost dobijena u prethodnoj analizi proistekla iz toga to je uzorak za analizu obuhvatao i odrasle. S druge strane, svi ostali nalazi su isti kao u prethodnoj analizi. Naime, znaajnost svih osnovnih efekata je opstala, kao i znaajnost interakcije izmeu faktora fonolokog obeleja i fonoloke sloenosti. Trostruka interakcija izmeu fonoloke sloenosti, fonolokog obeleja i uzrasta nije znaajna kao ni u prethodnoj analizi.

ZAKLJUAK Obe analize, i ona koja je obuhvatala uzorak odraslih i ona koja nije, pokazale su da se ukupna tanost u reprodukciji ispitivanih fonolokih obeleja poveava sa uzrastom, odnosno da se razvija tokom predkolskog perioda. Isto tako, potvreno je da fonoloka obeleja nisu jednake teine; najtei za reprodukciju su nastup i rub, dok je na reprodukciji broja slogova dobijena vea tanost. Mesto akcentovanja je obeleje na kome su ak i deca najmlaeg uzrasta veoma retko greila, to ukazuje da se on razvija i stabilizuje vrlo rano, jo pre navrene 3 godine. Fonoloka sloenost se takoe pokazala znaajnom u obe analize i njen remetei uinak je znaajno opadao sa uzrastom. Znaajne interakcije fonolokog parametra sa uzrastom i fonoloke sloenosti sa uzrastom u analizi koja je ukljuila uzorak odraslih upuuje da se razlike meu pojedinim parametrima i nivoima sloenosti tokom razvoja gube tako da kod odraslih postaju irelevantne. Meutim, iskljuenjem uzorka odraslih iz analize, interakcije ova dva faktora sa uzrastom gube statistiku znaajnost. To znai da se u deijem dobu razvoj sposobnosti reprodukcije fonolokih obeleja odvija u uzrasnom rasponu veem nego to je nae istraivanje obuhvatilo.

182

FONOLOKA SLOENOST I MESTO SLOGOVNOG AKCENTA

Interesantan je i nalaz o znaajnoj interakciji fonolokog parametra i fonoloke sloenosti (znaajna u obe analize) to je fonoloka sloenost vea (vei broj markiranih obeleja u rei) to je vea verovatnoa da se napravi greka u reprodukciji nekog od markiranih parametara. Treba, meutim, naglasiti da ovo nije direktna posledica jednostavnih statistikih zakonitosti, jer takva tendencija ne postoji kod odraslih koji sa jednakom lakoom reprodukuju pseudo-rei svih nivoa sloenosti. Ovo govori o visokom stepenu automatizovanosti recepcije i reprodukcije primenjenih fonolokih obeleja kod odraslih, ak i kada su oni kumulirani u jednoj rei (pseudo-rei). Ako se ima u vidu osnovni cilj naeg istraivanja utvrivanje indikativnosti i diskriminativnosti fonolokih obeleja za procenu govornog razvoja, moe se zakljuiti da je potvrena osnovna pretpostavka da predkolska deca nisu jo u potpunosti razvila sposobnost da sa lakoom reprodukuju sva fonoloka obeleja u rei. Ta se obeleja meusobno razlikuju po teini, pa imaju i razliitu diksirminativnu mo za decu tipinog razvoja. Meu ispitivanim obelejima najtee je reprodukovati markirani nastup, tj. konsonantski klaster na poetku sloga, a odmah potom i markirani rub odnosno konsonant na kraju sloga. Rezultati su takoe pokazali da se relevantnim moe smatrati i sposobnost reprodukovanja troslonih rei, jer je broj izostavljenih slogova bio vei na mlaim uzrastima i na ajtemima koji su sadravali i druga fonoloka obeleja. Mesto akcenta u rei nije se pokazalo diskriminativnim na uzrastima koje smo ispitivali, jer je broj greaka na svim uzrastima vrlo mali. S druge strane, moglo bi se rei da bi, upravo zbog veoma ranog diferenciranja naglaenog i nenaglaenog sloga kod dece tipinog razvoja, tekoa nekog deteta da pravilno reprodukuje mesto akcenta ukazivala na mogue zaostajanje u usvajanju jedne vrlo bazine metrike karakteristike jezika. injenica da su se neka obeleja pokazala diskriminativnim (nastup, rub, broj slogova), a neka nisu (mesto naglaavanja) svedoi da poveanje tanosti u reprodukciji nije samo posledica vee opte zrelosti dece, ve razliite dinamike usvajanja pojedinih komponenti fonolokog sistema. Poreenje rezultata dve analize (sa i bez grupe odraslih) omoguilo nam je malo precizniji uvid u razvojnu dinamiku i bolje odreenje relevantnih uzrasta. injenica da su se interakcije fonolokog obeleja sa uzrastom i fonoloke sloenosti sa uzrastom izgubile kada je iz analize iskljuen uzorak odraslih, iako ne dovodi u pitanje diskriminativnost pojedinih obeleja (porast tanosti reprodukcije po uzrastu), svedoi o tome da se glavne razvojne promene deavaju u rasponu uzrasta irem nego to je obuhvatilo ovo istraivanje. Moe se pretpostaviti da se glavna dinamika odvija na uzrastima 3 godine i mlaim, jer je kod 5-godinjaka ukupan broj greaka relativno mali. Vei i reprezentativniji uzorak bi mogao ponuditi preciznije odreenje uzrasta u kojima se ove razvojne promene odigravaju, a kanjenje u ovladavanju ovim obelejima bi moglo ukazivati na mogue razvojne potekoe.

Maja Savi, Darinka Anelkovi, Nevena Buevac, and Heather van der Lely

183

Vano je ovde naglasiti i da se reprodukcija fonolokih sloaja u pseudoreima odvija u domenu ranog epi-genetikog razvoja, tj, primarnog jezikog razvoja u kome nema meta-znanja o jezikog strukturi, i u kome fonoloka svest uopte nije prisutna. Stoga je veoma znaajno ovu sposobnost razlikovati od fonoloke svesti (phonological awareness) i sposobnosti fonoloke segmentacije i manipulacije, koje se u deijem razvoju pojavljuju sa najmanje 3 do 4 godina zakanjenja u odnosu na sposobnost fonoloke reprodukcije u ranom spontanom govoru. Sposobnost reprodukcije fonoloke strukture rei je preduslov za bazini razvoj govora i poetno usvajanje maternjeg jezika, dok se fonoloka svest javlja oko 56. godine i preduslov je za razvoj pismenosti. Znaajno je i da izbor ispitivanih obeleja u ovom istraivanju, kao i nain kodiranja greaka u reprodukovanim pseudo-reima daje mogunost razlikovanja artikulatornih sposobnosti od neuroloki bazinijih kognitivnih procesa opaanja, analize i generisanja fonolokih sloaja. Ovo je od posebne vanosti u odreivanju prirode poremeaja kod dece sa razvojnim potekoama. Kanjenje u ovladavanju pravilnom artikulacijom glasova ne moe uticati na opti tok razvoja govorne funkcije, dok tekoe u bazinoj fonolokoj analizi i enkodiranju moe ometati usvajanje morfo-sintaksikih karakteristika i izgradnju jezika kao sistema, pa posledino uticati i na razvoj drugih funkcija.
LITERATURA Bishop D. V. M., North, T., & Donlan, C. (1996). Nonword repetition as a behavioural marker for inherited language impairment: evidence from a twin study. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 37, 391403. Botting, N., & Conti-Ramsden, G. (2001). Non-word repetition and language development in children with specific language impairment (SLI). International Journal of Language & Communication Disorders, 36(4), 421432. Bortollini, U., & Leonard, L.B. (2001). Phonology and children with specific language impairement: Status of structural constraints in two languages. Journal of Coummunication Disorders, 33(2), 131150. Conti-Ramsden, G., & Hesketh, A., (2003). Risk markers for SLI: a study of young languagelearning children. International Journal of Language and Communication Disorders, 38, 251263 Curtin, S., & Werker, J.F. (2007) The perceptual foundations of phonological development. U F. G. Gaskell (Ed.). The Oxfrod Handbook of Psycholinguistics. UK, Oxford University Press Ltd. Chiat, S. (2001). Mapping theories of developmental language impairement: Premises, predictions and evidence. Language and Cognitve Processes, 16(2), 113142. Gallon, N., Harris, J., & Van der Lely, H. (2007). Non-word repetiotion: An investigation of phonological complexity in children with Gramatical SLI. Clinical Linguistics & Phonetics, 21(6): 435455. Gathercole, S. E., & Baddely, A. D. (1989). Evaluation of the role of phonological STM in the development of vocabulary in children. A longitudinal study. Journal of Memory and Language, 28(2), 200213. Gathercole, S. E., & Baddely, A. D. (1990). Phonological memory deficits in language disordered children: Is there a causal connection? Journal of Memory and Language. 29(3), 336360.

184

FONOLOKA SLOENOST I MESTO SLOGOVNOG AKCENTA

Ingram, D. (1981). Procedures for the phonological analysis of childrens language. Baltimore: University Park Press. Joanisse, M.F., & Seidenberg, M.S. (1998). Specific language impairement: a deficit in grammar or processing? Trends in Cognitive Sciences, 2(7), 240247. Kristal, D. (1988). Enciklopedijski renik moderne lingvistike. Beograd: Nolit. Leonard, L. (1998). Children with Specific Language Impairement. Cambrigde, MA: MIT Press. Marshall, C., Ebbels, S., Harris, J., & van der Lely, H. K. J. (2002). Investigating the impact of prosodic complexity on the speech of children with specific language impairment. University College London Working Papers in Linguistics, 14, 4366. McClellend, J.L. & Patterson, K. (2002). Rules or connections in past-tense inflections: What does the evidence rule ouut? Trends in Cognitive Sciences, 6(11), 465472. Montgomery, J.W. (1995). Examination of phonological working memory on specificallzy language-impaired children. Applied Psycholinguistics, 16, 355378. Sahlen, B., Reuterskioeld-Wagner, C., Nettelbladt, U., & Radeborg, K. (1999). Non-word repetition in children with language impairement pitfalls and possibilities. International Journal of Language and Communication Disorders, 34(3), 337352. Roy, P., & Chiat, S. (2004). A prosodically controlled word and non-word repetition task for 2 to 4-year-olds: Evidence from typically developing children. Journal of Speech, Lanuage, and Hearing Research, 47(1), 223234. Snowling, M., Chiat, S., & Hulme, C. (1991). Words, non-words and phonological processes: Some comments on Gathercol, Willis, Emslie and Baddeley. Applied Psyhologuistics, 12(3), 369373. Van der Lely, H.K.J., & Harris, J. (1999). Test of Phonologal Structures (TOPhS). Available from autors, Centre for Developmental Language Disorders and Cognitive Neuroscience, UCL, London. Van der Lely, H.K.J. & Howard, D. (1993). Children with specific language impairement: Linguistic impairement or short-term memory deficit? Journal of Speech and Hearing Research, 36, 11931207. Van der Lely, H.K.J. (2005). Domain specific cognitive systems: Insight from Grammaticalspecific language impairement. Trends in Cognitive Sciences, 9 (2), 5359. Zec, D. (2000). O strukturi sloga u srpskom jeziku. Junoslovenski filolog, LVI/12, 435448. Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik SANU. Beograd. Zec, D. (2007). The Syllable. Handbook of Phonological Theory. Cambridge University Press.

Maja Savi, Darinka Anelkovi, Nevena Buevac, and Heather van der Lely

185

Phonological Complexity and Prosodic Structure in Assesment of Serbian Phonological Development

Maja Savi1, Darinka Anelkovi1, Nevena Buevac1 and Heather van der Lely2
Laboratory of Experimental Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Serbia 2 Department of Psychology, Harvard University, USA In this research we investigate the relevance of phonological parameters in acquisition of Serbian language. Implementation of British Test of Phonological Screeing (TOPhS, van der Lely and Harris, 1999) has revealed that phonological complexity (syllabic and metrical structure) influences accuracy in non-word repetition task and could be used in assessment of phonological development of typically developing children, as well as of children with Grammatical Specific Language Impairment (G-SLI) (van der Lely and Harris, 1999; Gallon, Harris & van der Lely, 2007). Having in mind phonological properties of Serbian language (Zec, 2000, 2007), we hypothesized that several parameters can be used in assessment of phonological development in Serbian: a. onset (consonants cluster at the beginning of syllable; b. rime (consonant at the end of syllable). c. word of three syllables, and d. placement of stressed syllable in a word. Combination of these parameters gave us a list of 96 pseudo words of different levels of complexity. Participants were 14 adults and 30 children from kindergarten divided into three age groups (3, 4 and 5 years). Task for the participants was to loudly repeat every pseudo-word, and their reproduction was recorded. Transcription of their answers and coding of errors allowed us to analyze impact of different parameters on accuracy of phonological reproduction in children of different ages. The results indicate that the ability for reproduction of Serbian phonological properties develops in early preschool period. The most difficult is cluster of consonants at the beginning of syllable, and consonant at the end of syllable. These two parameters are even more difficult for reproduction in three-syllable words or in words that have more then one parameter marked. Placement of stress in a word is acquired even before 3 years. In other words, the results have shown that investigated features could be good indicators in assessment of early phonological development of typically developing children. Delay in their acquisition could reveal possible developmental difficulties. Key words: language acquisition, language assessment, phonological development, prosodic complexity, Specific Language Impairment (SLI)
1