LOKALNA SAMOUPRAVA

Ambijent i sutina promene drave i lokalne vlasti Sa padom Berlinskog zida i slomom socijalizma, nestaje hladni rat i podela sveta na dva bloka. On se deli na tri inte-grisana regiona: Ameriki, Evropski i Pacifiki region. Promenjena priroda svetske ekonomije -proces globalizacije. Svetska privreda je sve vie povezana, tokovi finansija i kapitala su izuzetno brzi i nevidljivi za oko nacionalnih drava. Novac odlazi na one take zemljine kore gde se najbre moe oploditi mimo znanja nacionalne drave a sve ee i protiv njenog interesa. Razmena se intenzivno obavlja u etru (roba 7 puta promeni vlasnika da bi se, pri tom, tek jednom promenilo mesto njenog skladitenja). Ambijent i sutina promene drave i lokalne vlasti MNK pokrivaju sa lakoom globalno trite, i same izmiu nacionalnim dravama, jer imaju veoma raznovrsno (multinacionalno) i uz to tajno poreklo akcionarskog kapitala Nacionalna drava postaje preuzak okvir za reavanje preuzak okvir za reavanje veoma vanih pitanja ivota: prenosi na nadnacionalne integracije (Evropa) Nacionalna drava postaje preuzak okvir za reavanje veoma vanih pitanja ivota: prenosi na lokalne vlasti Nacionalna drava prolazi kroz procese gubitka suvereniteta i u gubitku nadlenosti . Ona gubi svoju nacionalnu valutu (u Evropi se uvodi euro), granie su meke, vojsku, carinu (poluge suvereniteta i vlasti). Renesansa lokalnih vlasti 1) LOKALNA SAMOUPRAVA KAO NAUCNA DISCIPLINA - Lokalna samouprava je multisciplinarna jer koristi saznanja politikologije, sociologije, ekonomije, istorije, psihologije, arhitekture . - Obuhvata 3 nivoa opstosti . 1) Teorijska, fundamentalna istraivanja, 2) Srednji nivo (komparativni, prinicpi, norme i instituti se preispituju) 3) Empirijska istraivanja - Predmet izuavanja : je skup institucija i naina putem kojih se gradjani u jednoj lokalnoj zajednici organizuju i odluuju o optim pitanjima svog ivota i razvoja te zajednice... Zadovoljavanje potreba Najvanija pitanja o kojima odluuju gradjani: Obrazovanje (vrtii i kole), zdravlje, socijalni poslovi, kultura, informisanje, komunalni poslovi (voda, kanaliza-cija, smee, gas, elektrina energija, zelene povrine), saobraaj (putevi, infrastruktura, vozila), stanovanje, trnice i pijace, podsticanje ekonomskog razvoja - Lokalna samouprava je tesno povezana sa fenomenom SLOBODE gradjana i realizacija je uzbudljivog ina prenoenja suvereniteta vlasti koji neotudjivo pripada samo gradjanima na njihove predstavnike koji formiraju organe vlasti i u ime tih gradjana odluuju i pruaju odredjene usluge gradjanima. Povezana je i sa pojmom demokratije jer nema demokratske zemlje koja nema lokalnu samoupravu. Povezana je - AUTONOMIJA - tradicionalno prihvaen, garantovan i obezbedjien skup sloboda, prava i obaveza koje odredjeni drutveni subjekti imaju kao to su na primer:

univerzitet (autonomija univerziteta), kola (kolksa autonomija), crkva (crkvena autonomija), autonomija cehovaskih udruenja, lokalne samouprave - Evropska povelja lokalne samouprave je svojevrstan statut kojim se garantuje osnova autonomije i slobode. Cime su gradjani na lokalnu vlast preneli suverenitet, cime ona dobija pravo na autonomiju u odnosu na centar. - I drzava i lokalna samouprava su slicnog oblika samo sto su razlicitog stepena organizacije i nadleznosti (poslova). Opisan kao partnerski. (Svedska, UK). ETIMOLOSKI : Grko i latinsko poreklo rei: - koinotes zajednica (grki) - community (anglosaks. svet) - Municipium (utvrdjeni grad, latinski) municipality - Cit (srednji vek urbano naselje) od latinskog civitas i jo pre do civis (gradjani) - County (okrug) dolazi od latinske rei comes (imperijalni ofis, dravna sluba) - Rei germanskog (tevtonskog) porekla: - Burg (grad) - borough (optina) bourg (francuska re sa znaenjima sakriti, zatiti) - Stadt potie iz korena rei koje oznaavaju mesto stanovnanja - Town (grad) potie od stare engleske rei tun (grad) Metod istraivanja - Uenju iz iskustva (u ovim studijama se koristi obilje istraivakih tehnika, metoda i sredstava kojima se prate razni procesi, odnosi i procedure u lokalnoj samoupravi) Praenje procesa odluivanja, merenje odnosa snaga raznih subjekata u lokalnoj zajednici kao i stalne kontrole sprovodjenja odluka i realizacije projekata je od izuzetnog znaaja - Empirijska istraivanja analiza, indukcija, studije sluaja - Komparacija: veliki saznajni potencijal koji proistie iz poredjenja insitucija, instituta, odnosa i procesa u razliitim zemljama (sinteza, dedukcija i uoptavanje) Instrumenti teorija javnog izbora ekonomske i njima se meri cena i korist odredjenih alternativa (proces odluivanja i efekti) 2 ) POREKLO LOKALNE SAMOUPRAVE - Jedna grupa teorija smatra da je lokalna samouprava nastala u trenutku kad je uopte nastala vlast (nome u Egiptu, ili organi vlasti u Vavilonu, Mesopotamiji, Suzi, polisi u antikoj Grkoj predstavljali u isto vreme organe lokalne vlasti i samouprave). U tim prvim zajednicama nastaje tip institucija koje i danas u velikoj meri postoje u raznim dravama (Island neposredni oblici vlasti skuptina...) - Druga teorija je da lokalna samouprava nastaje tek sa nastankom gradjanskog drutva. Lokalna samouprava se tako odlikuje modernim sistemom organizacije vlasti koja znai podeljenu zakonodavnu, izvrnu - upravnu i sudsku vlast. Max Weber "Privreda i drutvo" daje sjajnu socioloku, ekonomsku i politiku analizu nastanka zaetaka i klica gradjanskog drutva u srednjevekovnim gradovima. 3) SOCIJALNE, EKONOMSKE, POLITICKE I PRAVNE OSNOVE POSTOJANJA LOKALNE SAMOUPRAVE - Skandinavske zemlje su zemlje jake lokalne samouprave. Island, Danska, Norveska, Svedka, Finska su tradiocionalno imale razvijen odnos kooperacije i saradnje izmedju lokalnih vlasti i drzave. Velika Britanija se smatra kolevkom lokalne samouprave gde je ocuvan i dan danas. ( tu su jos i SAD, Australija, Kanada, Novi Zeland.)

Evropske zemlje Fr., IT, SPA, GR, su ojacale lokalne samouprave stvaranjem evropske unije. Lokalna samouprava podrazumeva postojanje prostora, ljudi i njihove zajednice. - Prostor je lementarni preduslov postojanja lokalne samouprave. - Socijalna strukura drustva obuhvata sastav stanovnika po nacionalnosti i rasama, po bogatstvu i po profesionalnoj pripadnosti. - Socijalni Zoning znaci da se ljudi grupisu po bogatstvu pa postoje citavi delovi grada u kojima zive samo ljudi istog materijalnog stanja i socijalnog statusa. 4) Srednjovekovni gradovi kao kolevka moderne lokalne samouprave i demokratije Faze razvoja gradova 11 i 11 vek: pokret oslobadjanja gradova (enfranchement) dobijanjem statute od strane raznih viih svetovnih i duhovnih vlasti 15. do 17. veka: vreme ekonomskog rasta i razvoja sofisticirane ekonomske prakse, zaetaka industrijske revolucije, period kompleksnijih politikih odnosa i politikog razvoja, nastanka mnogih modernih politikih institucija, jaanje moi centralne vlasti i laganog prerastanja feudalnog sistema u birokratsku dravu modernog doba. Struktura (socijalna i politika) Gradovi: vani privredni centri (stanovnici raslojeni po profesijama i bogatstvu). Zanatlije i trgovci - vaan deo socijalne strukture gradova, pravi kreatori nove privrede i bogatstva gradova (ugroeni velikim nametima ili loim uslovima za rad: organizuju se u gilde) Gilde: vani organi pri izboru gradskih vlasti i odluivanju. Osnov stvaranja autonomije gradova. Bogate i ugledne porodice presudan uticaj: predstavnike u gradskoj vlasti, odluivanje tajno u interesu grada ali prvenstveno pozicija ovih porodica. Duhovnici imaju vano mesto u gradovima pogotovu posle talasa reformacije kada religija postaje i vaan politiki faktor. Grad: Izvor novog drutva Industrijska revolucija: Primena novih nauna dostignua (parna maina, itd). U njima se razvija sloena podela rada i uspostavljaju sve sloeniji, organizovanje mree trgovaca da pokrije i dalje razvija medjunarodnu trgovinu Istraivaki centri i univerziteti (istraivake ekspedicije u druge delove sveta) Raznovrsne socijalne funkcije: ekonomski, zanatski, trgovaki centri, centri nauke, obrazovanja i kulture, centri vojne i politike moi itd. socijalni i politiki odnosi koji predstavljaju zaetak gradjanskog drutva. Mnoge studije ukazuju na pojavu konflikta i sukoba interesa pripadnika bogatih i uticajnih porodica, pripadnika raznih profesija, izmedju bogatijih i siromanijih gradjana itd. Pozicija gradova

Celokupan politiki ivot grada je bio isprepletan sa ove dve relacije: Odnos gradskih vlasti ka gradjanima uz stalnu borbu gradjana u pravcu irenja njihovih prava u pogledu uvida u rad gradskih vlasti i u pogledu mogunosti na izbor gradskih vlasti. U ovim procesima se mogu prepoznati zaeci modernih demokratksih odnosa, procesa i institucija.

Odnos gradskih vlasti ka gospodarima koja je uglavnom znaila napore za uspostavljanje vee autonomije ali i stalno arbitriranje izmedju interesa gospodara, grada i gradjana. Gospodari su bili papa i brojni srednjevekovni kraljevi sa kojima su odnosi bili veoma komplikovani. Jaanje centralne drave krajem sredjeg veka utie da gradovi preliju ekonomsku mo, delatnosti i vetine, steene standarde u pogledu gradjanskih prava, nagomilane vetine pregovaranja i osvojene politike institucije i odnose na itavo drutvo. Organi vlasti

Predstavniki, izvrni i sudski organi : neobini aranmani Vee: predstavniki organ donosi najvanije odluke u gradu a esto ine i vrhovni gradski sud Gradonaelnik je bio najvaniji predstavnik izvrne vlasti ne retko je jedan broj venika (najee nazvanih magistra- ti) delio izvrnu vlast sa njim Gradska vojska i milicija: garant bezbednosti od spoljnih neprijatelja i odravanja javnog reda i mira unutar gradskih zidina. Primeri nekih gradova London Savet Staraca (u kome je bilo 26 lanova), Vee (sa 200 predstavnika) i Skuptinu (sa hiljadama predstavnika gradske zajednice). Savet Staraca najuticajniji, Vee odluivalo o jednom uem krugu pitanja a Skuptina se retko sastajala a i tada je odluivala ili davala miljenje o nekim najnaelnijim pitanjima. Venecija ( komplikovana mreu organa nejasnih nadlenosti(elja da se napravi balans u odnosu snaga porodica). Najvaniji organi su bili: 1. Vee desetorice (koje je imalo 17 lanova!), 2. Senjorija (u koju su ulazili 6 iz Vea i 4 istaknuta gradjanina) Senat koji odgovara gradskom veu drugih gradova. Venici nisu bili jednaki po pravima i uticaju. Gradonaelnik vrlo uticajan. Procedura selekcije i izbora se skrupulozno potovala i sprovodila: odnosi se na bogate i uticajne, mukrce, u izbor ulaze gradjani. est je i tajni izbor (kooptiranje). Nominacija, selekcija i izbori Nant: izbori jedanput godinje. Gradonaelnik i venici sami prave liste nominovanih a kralj pravi konani izbor predstavnika u veu. Dion: svake godine u junu izbori na trgu pored katedrale u vreme velikog vaara (venici i gradonaelnik iznose javno svoje nominacije,punoletni i bogati gradjani, mukarci, glasaju i biraju gradonaelnika). Braunvig (Nemaka): Vee se bira na 3 godine (103. lana, 78 : predstavnici gildi (biraju ih lideri 14 gildi) a ostalih 25: predstavnici gradjana (grad podeljena na 14 delova i svaki je birao po 2 kapetana, da bi birali predstavnike gradjana). Nirnberg : Malo vee - 42 venika (8 ugledne porodice) i Veliko vee (predstavnitvo svih gradjana, slab uticaj). Svake godine se formira Nominacioni komitet za izbor (5 lanova: 3 iz Velikog i 2 iz Malog Vea)

Izbori

Grejt Jarmont (Engleska) Vee za nominaciju (12 lanova koje bira 36 venika zaVee staraca). Imena 36 nominovanih venika je ispisivano na papire i stavljano je po 9 papira u 4 eira. Dete bi iz svakog eira vadilo po 3 cedulje i tih 12 ljudi bi se zatvarali u sobu gde su ostavljani bez hrane i pia dok ne odlue ko e idue godine vladati gradom. Ovako je manje vie bilo u svakom gradu. Najveu participaciju gradjana u izborima je imao London. London je bio podeljen na 26 delova (wards) i svaki je birao po 1 aldermana za Vee staraca. Svaki mukarac koji je plaao porez imao je prava da glasa, da uestvuje u izborima lokalnog kraja (ward), parohije ili presinkta (crkvenih teritorijalnih jedinica). Tri etvrtine gradjana je imalo takav status tako da je veliki broj ljudi uestvovao u izborima. S druge strane, samo nominovanje za pozicije gradonaelnika Londona ili za Vee staraca je bilo ogranieno na najbogatije i najuticajnije. Gradjani su cenili pravo uea na izborima i vrlo su ga paljivo koristili jer je bio njihova mogunost da uticu na dogadjaje i politiku (odluke) grada Odluivanje

Poslovi vea su bili tajni, sednice su bile strogo tajne i uvari su obezbedjivali da niko ne moe ui u prostorije vea dok se radi. Postojale su stroge kazne za venike koji bi bilo kako odali sadraj odluka ili procesa odluivanja. Odluke su bile tajne a za gradjane je njihov sadraj bio prepoznatljiv uglavnom po efektima. Mnoge privilegije koje su gradske vlasti davale odredjenim pojedincima, giladama ili porodicama, uglavnom u normalnim vremenima nisu bile predmet debate izmedju gradjana i gradskih vlasti. Uvek osetljiva i vana finansijska pitanja i odluke su takodje uvana u tajnosti. I pored razlika u procedurama, u gradovima Evrope postoje neverovatne slinosti i pravilnosti u odnosima raznih socijalnih grupa i subjekata odluivanja. Poziciju u veu je nasledjivao sin, zet ili neak ili ako njih nema, ena, majka ili erka. Sadraj odluka

Gradovi: glavni zadatak da podstiu razvoj privrede, zanatstva, trgovine i da obezbede gradjanima ekonomsko blagostanje. Otuda su recimo gradske vlasti redovno odluivale o osetljivoj temi cene hleba i prehrambenih proizvoda. Regulisanje odnosa vezanih za trnice kao glavno javno mesto za snabdevanje gradjana hranom bilo je uvek izuzetno vano pitanje opstanka i blagostanja svakog grada i za gradjane je to bio indikator i mera kvaliteta gradske politike. Mnogi gradovi u ovom periodu doivljavaju specijalizaciju u nekoj od grana privrede. Obrazovanje je bilo privatna stvar (ekskluzivne privatne kole na latinskom - za deake, ponekad i devojice) a ne gradska nadlenost. Torbarenje - kanjavano ali nije se smatralo velikim prestupom. Preljubnitvo za mukarce - 2 meseca zatvora na hlebu i vodi, podvodjenje - progon na 2 godine iz grada. Konflikti

Spolja Skupi ratovi su dovodili gradove do prosjakog tapa Sukobi gospodara oko prevlasti nad gradom

Religiozni sukobi (Francuski grad Laroej je bio bastion protestantizma i trpeo je vekovne opsade) Iznutra: Zahtev gradjana da upravljanje bude javno Demokratske revolucije Sukobi Marselju 1598. uvedeni porezi da se trgovcima olaka (ratovi). Protesti: ukinut zakon o porezima. Trgovci nezadovoljni. Sukob se preneo na izbor magistrata i gradonaelnika i druge politike procese i dogadjaje u gradu. Dugo reavanje problema (vek): raznovrsni zakoni, uredbe i mere u prilog raznih grupa Neprihvatljiva politika kralja. Kralj esto postavlja predstavnike ili guvernera neprihvatljive za grad. Nekada je politika kralja ugroavala neku od vanih delatnosti u gradu. Tako je Charels V bio poznat po pokuaju da smanji uticaj gildi (Utreht 1610) to je dovelo do velikog nezadovoljstva pa i do oruanih sukoba. Gradovi su esto morali da prave nepouzdana saveznitva. Dobar primer je severnoholandski grad Utreht koji u ranom 17-tom veku ima dva vana saveznika u borbi protiv panske krune: Severnoholandsku dravu i Porodicu Oran. Sukobi sa panskom krunom su bili veoma dugotrajni i teki ali se grad uporno i istrajno borio. Posle svih tih sukoba i borbi nekadanji saveznik Princ Frederih Henry iz porodice Oran je u trenutku slabosti grada doao sa veom grupacijom vojnika i pokorio sebi grad. Francuska 1648. do 1653. niz pobuna protiv kralja. Bordo je bio jedan od gradova koji je formirao Komitet od 30 predstavnika koji e ih zastupati u pregovorima u sukobu sa kraljem. Ovaj sukob se zaotrava i kada se nije videla mogunost mirnog reenja konflikta gradjani su hteli da trae zatitu engleskog kralja, koji je dugo i vladao tim teritorijoma. Francuski kralj je brzo reagovao, sakupio je vojsku i razbio pobunu.

Primeri U veu Frankfurta na Majni tradicionalno, u 16. i 17. veku, bili predstavnici patricijskih kua. U gradu je rasla populacija Jevreja i mnogi venici su bili potkupljeni od njh. Gradjani su bili sve siromaniji i zbog stanja ekonomije ta populacija Jevreja koji su iveli u getu i dostigli su desetinu celokupne gradske populacije (2000 od ukupno 20 000) im je bila trn u oku. Gradjane su posebno iritirali zbog svojih tajnih poslova, kupljenih privilegija i bogatstva koje je stalno raslo. Veliki nemiri, trai se proterivanje dela Jevreja, smanjivanje interesnih stopa na pozajmljeni novac i istie se zahtev da patriciji objave sadraj gradskih ugovora i privilegija. Venici pokuavaju da odugovlae, ispune manji deo zahteva i smire nemire. Upornost gradjana: zahtevaju uvid u gradske knjige, formiraju Komitet za pregovore i iznose listu zahteva: proterivanje potkupljenih venika, ukljuivanje 18 novih venika - gradjana, a vodja gradskog pokreta, Fettmilch (kuvar), postaje novi gradonaelnik. Nova vlast traje 2 godine, mnogi Jevreji naputaju geto. Ovaj sukob i njegovo razreenje se nisu dopali Papi koji alje svoje predstavnike i vojsku da ispitaju osnovu sukoba u gradu i da ree problem na drugaiji nain. Gradjanski pokret je na kraju propao i 1616. godine Fetmilch i njegovih 6 prijatelja je pogubljeno na glavnom frankfurtskom trgu kao opomena gradjanima. Erfurt: 3 potencijalna gospodara: arhibiskupa od Majnca, Papu i Kneza od Saksonije. 1648. godine nastaje sukob oko pitanja da li gradjani imaju pravo da biraju svoje predstavnike u veu. Nezadovoljni malim pravima koje imaju, gradjani organizuju pobune. Arhibiskup od Majnca koristi zgodnu priliku kad je grad bio oslabljen, dovodi svoju vojsku i pokorava grad.

Hamburg 3 potencijalna nadgospodara: Kralja Danske, Papu i Princa od Brunswika. Problem nastaje kad gradonaelnik postaje omraen od gradjana i oni ga proteruju i uspostavljaju novu vlast. Za tu novu situaciju su traili podrku od Danskog kralja koji se odaziva ali namee svoju vlast koja je bila mnogo gora od stare, pa su se gradjani dugo borili da vrate i deli ranije autonomije. Keln u 17. veku niz pobuna (smanjivanje nepotizma, korupcija, zahtev za veom otvorenou u radu vea kao i suzbijanje finansijskih malverzacija gradonaelnika ). 1680. godine na elo gradjanskog pokreta staje otresiti prodavac traka Nikolaus Glich. Tri godine: sukobi, bitke i nemiri. Gradjani su oterali deo starih gradskih vlasti, uspostavljaju novu vlast ali to stanje ponovo nije bilo u interesu gospodara koji interveniu, ubijaju vodje pobunjenika i postavljaju novo vee. Napulj (panska vlast). Osnova gradjanskih nemira 1647. nezadovoljstvo gradskom politikom pa i borba protiv strane vlasti. Vodja pobune ribar Masanielo (10 dana je bio gradonaelnik). I ovaj pokret je brzo i neslavno zavren (Masanielo zbaen i ubijen ali je gradska politika korigovana i pitanje oslobodjenja od panske vlasti je definitivno otvoreno).

Promena: demokratski gradovi

Posle svih ovih dogadjaja magistrati imaju oseaj da njihova vlast nije veita, da su pod kontrolom gradjana i da moe biti ugroena loom politikom. injenica da je u Frankfurtu vladao kuvar, u Kelnu prodavac traka a u Napulju ribar otvara vrata novom dobu predstavnikih demokratija. Institucije sve otvorenije, politika javnija, gradjani vie ukljueni. Gradovi menjaju gospodare a kasnije i drave bez veih promena na unutranjem planu. Strazburg as u Francuskoj as Nemakoj ali on i dalje ima svoj Senat 21, Vee 13 i Vee 15 koji vladaju, svoje simbole, pravila i obiaje. Slino je i sa gradom Kolmar blizu Nemako Francuske granice. Jaanje centralne drave je iz korena menja drutvo pa i poziciju gradova. Za gradove drava postaje jedini gosodar kome je besmisleno pruati otpor u sukobu jer je njena vojska bila izuzetno nadmona. U novoj dravi gradovi dobijaju izuzetno vano mesto kao podstrekai ekonomskog razvoja i stvaranja bogatstva. Ekonomske i socijalne promene podrazumevaju prihvatanje vrednosti i standarda gradskog ivota koji se postepeno prelivaju na celo drutvo. 5) JEDINICE I NIVOI LOKALNE SAMOUPRAVE - Nivoi lokalne vlasti

Opstine osnovna jednica lokalne samouprave (municipality, municipalite, Okrug - okruzi i distrikti, Srez, upe, vojvodstva, kneevine Grad - megalopolisa - moze imati posebne funkcije i nadleznosti. Region

Opstina Municipality - SAD i Kanada, borought - Velika Britanija, commune - Francuska, comune - Italija, gemeente - Holandija, municipios - panija, Kommune - Nemaka, kommuner - vedska, ken - Japan. - Ove zajednice su pre svega odredjene teritorijom ali postoji veliki broj funkcionalnih lokalnih zajednica kao to su distrikti u SAD (kolski, usluni i specijalni), u Japanu do (distrikt), zatim

crkvene parohije (SAD, Velika Britanija, vedska, Nemaka, Holandija, Austirja itd), vea suseda (vedska, SAD, Danska, Velika Britanija), vea korisnika usluga (vedska, Danska)

Okrug

U Britaniji tako postoji metropolitenski distrikt (metropolitan districts). U SAD postoje sluajevi da se okrug integrie u grad (San Francisko je okrug i grad) ili da deo gradskih funkcija obavlja okrug (tzv. urban - county plan): Indianapolis (Ind.), Nevil (Tex), Deksonvil (Fl.) itd. Okrug se razliito naziva u razliitim zemljama. U SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji county, u Nemakoj to je Kreis, u vedskoj lan, na Islandu landsoedi (region sa realnom funkcijom okruga), u Francuskoj departmanent, u Italiji provintia, u Japanu gun itd. Bez obzira na razliite nazive ili odredjene specifinosti u svakoj od zemalja, osnovna funkcija okruga je da obavlja deo zajednikih poslova za sve lokalne zajednice na njegovoj teritoriji. DISTRIKT moze imati stalnu namenu (skolski, crkveni, usluzni..), moze biti sa specijalnom namemnom (specijalni) i za izvesno vreme i mogu biti samo za obavljanje jedne funkcije (funkcionalni). REGION Regioni se razliito nazivaju u raznim zemljama: oni su canton - u vajcarskoj, Lander u Nemakoj, state - u SAD, region u Italiji i u Francuskoj itd. i njihovo postojanje znai postojanje trostepene organizacije lokalne vlasti. Region je najvii oblik lokalne zajednice koji najee ima i dravne funkcije i veoma uspeno realizuje raznovrsne ekonomske, politike i socijalne programe. U Francuskoj i Italiji dolazi doobnavljanja regiona dok u nizu zemalja nastaju regioni po prvi put . Status - REGIONA Znaaj i mo regiona zavisi od injenice da li je nacionalna drava nastala ujedinjenjem nezavisnih drava (sadanjih regiona)- sluaj SAD, vajcarske i Nemake ili je region nastao kasnije radi obavljanja odredjenih poslova. U prvom sluaju regioni u velikoj meri imaju funkcije drave i re je o federacijama ili ak i konfederacijama. U drugom sluaju se radi o regionalnim ili unitarnim dravama u zavisnosti na realnu snagu, autonomiju i mo regiona. Danas se uglavnom govori o Italiji i paniji kao o regionalim dravama, ali bi jaanjem regiona u Francuskoj i Britaniji, to uopte nije nemogue, i ove zemlje dobile isti status Severna Irska, kotska i Vels u Britaniji, Bretanja u Francuskoj, Kvebek u Kanadi, Katalonija u paniji i regioni u Italiji) dolazi do snanih konflikata s nacionalnom dravom Renesansa srednjeg nivoa organizovanja

Region moe nastati iniciranjem od strane EU regionalizacija. Centralistiki i tehnokratski i usmeravan je odozgo prema dole (neto se ini za regione). Veliki deo nacionalih ili evropskih regionalnih politika pripada ovoj kategoriji i veliki broj projekata se realizovao upravo na ovaj nain

ili neposrednom inicijativom gradjana - regionalizam.

Evroregioni U Briselu postoji mnotvo regionalnih ofisa i agencija koje predstavljaju razliite evropske regione.

"etiri motora Evrope" (FME) koji ima za cilj razvoj kooperacije i ekonomski prosperitet etiri razvijena regiona Evrope: Katalonija, Rona-Alpi, Lombardija i Vels i Ontario kao pridrueni partneri. Nova Hanza Interregion ("Neue Hanse Interregio ") koga ine holandske provincije Drenthe, Friesland, Groningen i Overijssel koji saradjuju sa nemakim dravama Donjom Saksonijom i Bremenom u cilju kooperacije i jaanja njihovog regionalnog identiteta i ekonomskog prosperiteta. mrea C6 - saradnja est glavnih gradova juga Francuske, severaSpanije: Barselone (Barcelona, glavni grad Katalonije), Monpelje (Montpellier, u junoj Francuskoj), Palma de Majorka (Palma de Mallorca, na ostrvu Majorki, Majorca), Tuluz (Toulouse, na jugu Francuske), Valencija (Valencia, istona obala panije) i Saragosa (Zaragoza, sever panije). Zanimljiv je i REKLIP projekat u kome saradjuju Baden Virtenberg (nemaka drava) sa vajcarskom i Alzasom (francuskim regionom) i kao jedna od posledica ove saradnje i regionalnog povezivanja nastaje 1992. Francusko-nemaki ekoloki istraivaki institut sa seditem u Karlsruhe-u (Nemaka) i Strasbourg-u (Francuska) Asocijaciju evropskih regiona u kojoj su predstavnici 200 regionalnih i lokalnih vlasti Evrope. Projekti "Evropa regiona", "Evropa Gradova Prekomorski periferni regioni i Prekogranina saradnja 6) NADLEZNOSTI I NACIN ORGANIZACIJE LOKALNE VLASTI - Organi lokalne samouprave su 1.predstavnicki, 2.izvrsni i 3.sudski. (kao u drzavnoj vlasti). Najvazniji organ je predstavnicki (opstina, vece, savet..) vodi politiku, predstavlja gradjane, donosi odluke, propise.. njih biraju neposredno na lokalnim izborima Izvrsni organ obavlja funkciju vlade i moze se zvati vece, izvrsni odbor... Upravni su razne inspekcije. Sudski gde se resava spor bez odlaska na sud (prvo). Danas je u modi da grad ima svoj gradski menadzer koji sve organizuje. Danas poznajemo model (evropa) gradonacelnika gde je gradonalcelnik na celu izrsnog odbora i odgovara za njenu efikasnost. Komisijski model kolektivni organ koji u sebi objedinjuje yakonodavnu i iyvrsnu vlast/ Menadzer vece model SAD i sve vise u evropi, najvece rezultate daje u vecim gradovima i veoma je efikasan jer je strucnosz na prvom mestu. 6) LOKALNI IZBORI -Putem koga gradjani realizuju svoju slobodu u biranju organa vlasti, prenose suverenitet na predstavnike. Mogu biti : vecinski, proporcialni i mesoviti. Vecinski su vremenom zamenjeni proporcionalnim. U nekim zemljama politicke partije uopste ne ucestvuju na lokalnim izborima (66% SAD su nepartijski), u evropi su uglanom partijski ali su pod kontrolom. 7) FINANSIRANJE LOKALNIH VLASTI - Finansijska autonomija lokalne samouprave je znacajan preduslov autonomije lokalne vlasti : precizno zakonom utvrdjene, stalne, sigurne i dovoljne izvore. Zavise od tradicije lokalne samouprave u toj zemlji kao i nacin prikupljanja i nacin distribucije lokalnih poreza. Postoji centralisticki model i necentralisticki model

Prvi podrazumeva da se najveci deo budzeta puni od poreza koje centralna drzava prikupi u vidu raznih davanja i prenosi lokalnim vlastima Italija , Holandija gde je 70% budzeta cine drzavna davanja, znaci da lokalne vlasti zavise od centralne. Drugi podrazumeva da se budzet lokalnih vlasti puni pretezno iz lokalnih poreza koje lokalne vlasti samostalno ubiraju. Lokalne vlasti odredjuju visinu poreza. 8) PRUZANJE USLUGA - U procesima obezbedjivanja javnih usluga, loklana vlast je dobila poseban znacaj. Ima za cilj da privlaci kapital na svoju teritoriju kao i njegovo uvecavanje. Usluge u domenu skolstva, ciscenja ulica, odrzavanje stanova, odrzavanje zdrave zivotne sredine, zaposljavanje, bezbednost, saobracaj... Vazan element je nagradjivanje prema radu i podsticanje kreativnosti zaposlenih i korisnika (gradjana) 9) ZNACAJ REGIONA - Regioni postaju vazan nivo organizacije vlasti zbog prednosti koje imaju u podsticanju ekonomskig razvoja i mogucnosti koordinacije rada ostalih lokalnih vlasti. Lokalne i regionalne vlasti danas resavaju mnogobrojne kompleksne probleme, od cega korist imaju i nacionalne drzave i drustvo u celini. Oni su vazan faktor zbog razvoja drustva, jacanje participacije. U 19 veku, politicki razlozi stvaranja unije su bili : obezbedjivanje sigurnosti i mira od eventulanih ratova a ekonomski razlozikao sto je pruska napravila Carinsku Uniju sa HeseDarmstadom 1828 tako je kasnije 1952-1957 zemlje evropske unije potpisali rimski ugovor radi uspostavljanja evropske unije cime je 1992 Evropa postala monetarna i politicka Unija. - U politickom smislu regioni mogu biti : deo federacije, regionalne drzave, ili unitarne drzave i oni su najvisi nivo organizacije lokalne samouprave. Tako u Nemackoj Lander region sa veoma jakom autonomijom, u Francuskoj ima slabiji status od federalne drzave ali ipak jaka. Politika EU podstice regionalizaciju finansirajuci reginalne projekte. - Region moze nastati podsticajem EU regionalizacija ili neposrednom inicijativom gradjana regionalizam. - Istorijski , regioni su najcesce odredjene teritorije koje u istorijskom, kulturnom, cesto etniskom i drugom smislu imaju odredjene specificnosti, razlike i osoben identitet u sirem drustvu. 10) ODNOSI IZMEDJU DRZAVE I LOKALNIH VLASTI - Savremena demokratija zahteva partnerski tip odnosa izmedju lokalne vlasti i drzave. Odnos se zasniva u nacinu uspostavljanja nadleznosti, u davanju vaznih nadleznosti lokalnim vlastima sa punom slobodom odlucivanja kao i u nacinu odlucivanja finansija i u celini politickih odnosa. Nacionalna drzava se javlja u ulozi partnera koji treba eventualno da olaksa poslove lokalnim vlastima. Postoji tweenings u kome se lokalne vlasti opstine, gradovi i regioni povezuju radi realizacije raznih projekata, medjusobnog upoznavanja, razmene iskustva, podsticanja ekonomskog razvoja... . Evropski parlament ima kao jedan od najvaznijih organa Komisiju i Savet za lokalnu i regionalnu saradnju. 11) PREDUZETNICKA DRZAVA I LOKLNA VLAST EKONOMSKA ULOGA DRZAVE - Drzava je danas izuzetno narasla, njena uloga i moc se vide u velicini drzavnog budzeta, odnosno visini drzavnih troskova. Budzet danas iznosi 33% BNP u SAD i preko 50% u

Francuskoj. Ekonomska uloga drzave je veoma bitna jer u njenoj svojini je imovina znacajnih, osnovnih industrijskih grana (proizvodnja elektricne enrgije, gasa), institucije infrastrukture (posta, telekomunikacije, saobracaj), kao i usluzne delatnosti (obrazovanje, narodna odbrana, voda , energija..) - Jedan od najznacajnijih delatnosti svake vlasti je raspodela javnih dobara i resursa. U zavisnosti od toga da li je vlast centralizovana ili lokalizovana, izdvaja se 2 modela : centralozovani kao u Francuskoj , Britaniji i Spaniji i lokalizovani kao u Nemackoj ili u SAD, najveci broj zemalja ima mesoviti model. - Troskovi javnog sektora u zapadnoevropskim zemljama su iznosili oko polovine bruto nacionalnog proizvoda (francuska, nemacka, italija), a u SAD nesto vise od trecine bruto nacionalnog proizvoda. Drzava je izuzetno mnogo uticala na proces proizvoda, ona je u velikoj meri uticala na to sta se proizvodi, za koga i kako. U SAD je direktna proizvodnja drzave bila vise ogranicena nego u evropskim zemljama. Svakako je drzava svuda monopol nad svim uslugama . Uloga lokalne samouprave danas je da se izbori protiv drzavnog monopola i da uspe na bilo koji nacin da kontrolise drzavu koliko je u njenoj moci. 12) SAVREMENA DRZAVA PRAVILA I PRINCIPI FUNKCIONISANJA - Drzava moze oporezovati delatnosti koje nisu u opstem, javnom interesu. Poreska politika svake drzave posredno govori o njenom vrednosnom sistemu, vrednostima koje podstice i za koje se zalaze. Drzava ima mogucnost da propisuje i zabranjuje odredjene aktivnosti i delatnosti. Moc kaznjavanja je klasican i vazan mehanizam delovanja drzave koji je ostao aktuelan, na primer, kazna za zagadjenje deluje mnogo delotvornije nego bilo kakvi privatni ugovorni penali. Drzava je najpozvanija da intervenise u situaciji neuspeha na trzistu. Nesavrsene informacije i nepotpuna trzista su osnovni izvori i javnih i trzisnih neuspeha. Odsustvo konkurencije je takodje bitno svojstvo delatnosti, osobina i dometa drzave. Drzava svojim bicem podrazumeva monopol kao sto su posta i medije. Drzava mora da bude veoma oprezna pri koriscenju svojih monopolskih prava i trba kada je moguce da podstice konkurenciju u javnom sektoru, sto se direktno odnosi i na lokalne vlasti. Ekonomske funkcije drzave treba decentralizovati, jer omogucava poredjenje uspeha u pruzanju javnih usluga u razinom mestima ili u raznim drzavnim organizacijama. 13) GLOBALIZACIJA KAO AMBIJENT FUNKCIONISANJA SAVREMENE DRZAVE - Proces globalizacije se odnosi na procese formiranja 3 velika regionalna bloka: Evropa, pacificka azija i Amerika u poslednje 2 decenije. Svaki od ova 3 regiona bloka imaju svoj centar i periferiju. Najveca integracija se odvija izmedju najrazvijenijih zemalja i privreeda i ove zemlje cine glavni vrtlog i centar globalizacije. Globalizacija i nova svetska ekonomija razvijaju medjuzavisnost i novu podelu rada nacionalnih drzava i ekonomija. Drzave i ekonomije se prilagodjavaju novim zahtevima. Globalizacija tera ekonomske subjekte preduzeca i drzave da budu racionalne i seku neproduktivne izdatke pa mnogi zato globalizaciju dozivljavaju kao pretnju. Multinacionalne banke su od presudnog znacaja za svetski finansijski sistem, jer opredeljuju upravljanje i organizaciju novca i kredita u globalnoj ekonomiji. Kako globalna konkurencija raste, drzave postaju nespremne da obezbede programe drzave blagostanja a da time ne umanje konkurentnost domaceg biznisa i da ne umanje isto toliko neophodne strane investicije. Savremena globalizacija znacajno utice na svet savremene lokalne vlasti. Lokalne vlstu uspostavljaju partnerske odnose sa drzavom i regionalnim integracijama kao bitan mehanizam rada. Lokalne vlasti i izmedju sebe saradjuju, gradeci mrezu kooperacije kojima sebi povecavaju sanse za uspesnost u radu. Lokalne vlasti se prilagodjavaju novim ekonosmkim i politickim

procesima u svetu i prave znacajne izmene u nacinu organizacije, rada i u odnosima sa drugim vlastima i oscijalnim subjektima ukljucujuci gradjane. II DEO Evropska povelja o lokalnoj samoupravi 1 Lokalna samouprava je temelj demokratski uredjene Evrope i vaan integrativni faktor Savet Evrope i Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Povelja usvojena 15.10. 1985 u Strazburu: ima preambulu i 18 lanova Ustav i zakon da garantuju i tite pravo gradjana na lokalnu samoupravu Uvodi princip subsidijariteta u podeli nadlenosti, funkcionisanju i odnosima raznih nivoa vlasti Pravo na udruivanje Lokalne vlasti u tom smislu moraju imati: - Demokratski obrazovane organe za donoenje odluka (lokalni izbori, prinicipi podele, ravnotee i kontrole vlasti, transparentnost) - Da raspolau visokim stepenom autonomije u skladu sa svojim odgovornostima (podela nadlenosti, obim odgovornosti i princip subsidijariteta), - Da im stoje na raspolaganju odgovarajui naini da ove odgovornosti realizuju (modeli organizacije vlasti, menadment, profesionalizam) kao i - Sredstva potrebna za njihovu realizaciju (finansijska autonomija). Evropska povelja o lokalnoj samoupravi pitanje (14) (15) (16) (17) (18) (19)

Ustavni status lokalne vlasti Izborni aranmani i organi vlasti Podela funkcija i nadlenosti izmedju raznih nivoa vlasti Finansijska snaga, samostalnost i odgovornost lokalnih vlasti Upravljanje rezultatima i kvalitet usluga Pravo na intervenciju centralnih organa

14) USTAVNI STATUS LOKALNIH VLASTI - Garantovanje i zastita prava gradjana na loklanu samoupravu spada u vazne demokratske tekovine 19 i 20 veka. To pravo se u vecini zemalja urdjuje ustavom. Evropska povelja o lokalnij samoupravi je akt koji utvrdjuje i stiti osnovne standarde u regulisanju autonomije lokalne vlasti. - Jedan broj zemalja nema ustav kao Velika Britanija , novi zeland..m i u njima nacionalni parlament uredjuje status lokalne vlasti, tu je prisutna i nepisana tradicija autonomije lokalne vlasti koja se uglavnom postuje. - Federalni ustav uredjuje osnove sistema dok je drzavama clanicama data mogucnost da preciziraju ostele elemente sistema lokalne vlasti. Ovakav slucaj imamo u SAD, Nemackoj, Australiji. Dok u Svajcarskoj snazne i nezavisne lokalne vlasti obezbedjuju da se ni u jednom trenutku pravo na lokalnu samoupravu ne dovodi u pitanje.

15) IZBORNI ARANZMANI I ORGANI VLASTI - Nacin izbora organa vlasti dosta govori o tipu demokratije i vrsti pravila razvijenih u svakoj zemlji pri formiranju predstavnickih organa vlasti. - U SAD je nepartijski nacin izbora dok u Svajcarskoj svi gradjani cine skupstinu i na njoj odlucuju neposredno, dok Skandinavske zemlje imaju najrazvijeniju politicku kulturu. - UK - izbori se odrzavaju svake cetiri godine, izbori su proporcionalni i partijski. - N.Zeland izbori na 3 godine i proporcionalni a izlasnost 50-60% - nepartijski - Australija trogodisnji cicklus, uglavnom proporcionalni , izlazak 50% - partijski - SAD postoji velika raznolikost od drzave do drzave i prisutni modeli su vecinski, proporcionalni i mesovoti (uglavnom) i uglavnom nema partijske izbore 25-40% - Nemacke mandat moze biti 4,5,6 godina, izbori su partijski, izbori su vecinski ili proporcionalni i model je kumuliranja sa panasiranjem , izaznost 70%. - Svedska trogodisnji mandat, izbori su partijski i proporcionlani, izlaznost preko 90%. - Izborni aranmani i organi vlasti

Tip izbora raznih organa Posrednost Raznolikost: 1 ili vie tipova Uee politikih partija Veinski, proporcionalni, meoviti Mandat, celovit ili podeljen Izlaznost na izbore

16) PODELA FUNKCIJA I NADLEZNOSTI IZMEDJU RAZLICITIH NIVOA VLASTI - U vecini zemalja u ovom periodu raste krug nadleznosti, narocito podsticanju ekonomskog razvoja, sto je direntia specefica savremene lokalne vlasti. Izuzetak su lokalne vlasti u Velikoj Britaniji, kojima je pocetkom 80 tih godina oduzet veliki deo nadleznosti i sada im se postepeno vracaju. Velicina i nacin organizovanja opstina direktno uticu na njihovu sposobnost da realizuju poslove iz svoje nadleznosti, male opstine u francuskoj i u italiji moraju da se udruzuju da bi izvele svoje ciljeve i planiranja. REGIONI Savremena reforma lokalnih vlasti je posebno istakla znacaj regiona koji, namesto nivoa dekoncentrisane drzavne vlasti, postaje najvisi nivo organizovanja lokalne vlasti, dolazi do doba budjenja regiona i stvaranja reginalnih drzava. U Evropi regioni cesto imaju za partnere i regione drugih drzava. - Na N.Zelandu postoji 12 regiona koji su najvisi nivo organizacije lokalne vlasti. Danska ima 14 okruga i one imaju generalne nadleznosti, u FR. 22 regiona, u IT. 20 regiona, u Nemackoj 16 drzava regulisu sistem lokalne vlasti, u Holandiji 12 provincija se smatraju lokalnim vlastima, u Svedskoj 24 okruga imaju i drzavne funkcije kao i najvisi nivo organizacije lokalne vlasti, U svajcarskoj 26 kantona imaju suverenost u svim poslovima koji nisu regulisani federalnim zakonom.

Podela nadlenosti

Ustavna i zakonska podela Britanija - podeljenost Kontinentalne zemlje Optine: skup klasinih funkcija Okrug: kooperacija optina

Region: medjunarodna politika, podsticanje ekonomskog razvoja, planiranje, sredina, putevi. 17) FINANSIJSKA AUTONOMIJA - Finansijska samostalnost je jedna od najvaznijih osobina lokalne vlasti. Lokalne vlasti imaju pravo da ubiraju svoje poreze. Nacin ubiranja varira od decentralizovanog do centralizovanog, ali uz stalnu obavezu da lokalne vlasti imaju stalne, sigurne i dovoljne finansije i uz zakonsku zastitu lokalnih vlasti od bilo kakvog oblika manipulacije finansijama od centralnih vlasti. Recimo Velika Britanija, paralelno sa povecanjem nadleznosti, vodi borbu da se povecavaju i lokalni izvori prihoda. Holandija je finansijski izuzetno zavisna od centralne vlasti kao i Italija. Svedska i SAD koje naprotiv preko 70% lokalnih budzeta ispunjavaju sopstvenim izvorma prihoda. - Najcesci izvori lokalnih prihoda su : porez na promet, na imovinu, na prihode, ne retko na korporacije i ostvareni profit, kao i raznovrsni oblici taksi. Lokalne vlasti pored toga mogu zaduzivati, uzimati kredite, hartije od vrednosti i mogu prodavati menice da bi realizovali ambiciozne projekte. Drzava podrzava projekte lokalnih vlasti tako sto oslobadja od poreza novac gradjana ulozen u menice, cineci ih tako jos vrednijim. Drugu vaznu grupu prihoda cine drzavna davanja. Finansijska autonomija

Budet Struktura izvora prihoda uticaj tradicije Izvorni prihodi (porezi) % budeta Preneti prihodi (dravna davanja) % budeta Privlaenje kapitala

18) UPRAVLJANJE REZULTATIMA I MERENJE KVALITETA USLUGA - Jedna od najvaznijih osobina preduzetnicke reforme lokalnih vlasti jeste modernizacija nacina upravljanja, veca profesionalizacija rada i stalno pracenje ostvarenih efekata i rezultata, sa naglaskom na sto bolji kvalitet usluga koje se obezbedjuju gradjanima i na ukljucivanje gradjana u iskazivanje njihovih potreba i prioriteta, kreiranje usluga koje odgovaraju tim potrebama i konacno u procenu ostvarenog kvaliteta usluga. Pregled i kvalitet rada lokalnih vlasti u ovoj oblasti daje najadekvatniju sliku razvojnih potencijala sveta lokalnih vlasti, bez koga savremena demokratija ne moze ni zamisliti. Upravljanje rezultatima i merenje kvaliteta usluga

Reforma administracije Strateko upravljanje i planiranje Primena informacione tehnologije Evaluacija rezultata Plaanje zaposlenih po efektima (kreativnost i inovativnost)

19) PRAVO NA INTERVENCIJU I UREDJIVANJE - Centralne vlasti obicno imaju pravo kontrole zakonitosti i ustavnosti delovanja lokalnih vlasti kao i pravo intervencije u precizno regulisanim situacijama. Postoje razlike u procedurama sprovedjenja, one su uslovljene tradicijom intervencija koje se krecu od visoke u centralizovanim zemljama kao francuska do niske intervencije u anglosaksonskom svetu. U novije vreme, intervencija centralnih vlasti po pravilu je mala i precizno regulisana zakonom. Sve cesce se centralna i lokalna vlast pojavljuju u funkciji partnera i saradnika u realizaciji niza projekata i poslova cija realizacijam bez te saradnje ne bi bila uspesna. Bitno je da je danas od 1980 velika britanija smanjila nadleznosti lokalne vlasti gde je bila cuvena po tome a dok su centralizovane zemlje kao francuska, italija, danska i svedska u novije vreme povecale nadleznosti i povecale autonomiju lokalne vlasti.

VELIKA BRITANIJA Osnovni podaci - Velika Britanija Parlamentarna Monarhija, Unitarna drava (devolucija) gde su sve nezavisnije oblasti - regioni: Engleska, Vels, kotska, Severna Irska, nema pisani ustav, njeno pravo Obiajno pravo (Common Law) i ona je Kolevka lokalne samouprave. Skotska je zakonom iz 1998 dobila novi system vlasti koji se sastoji od parlamenta i izvrsne vlasti. Vels je sredinom 1999 dobila skupstinu na celu sa 8 clanova - kabinet Severna Irska 1998 dobila parlament sa 108 clanova. Istorija lokalne samouprave Lokalni crkveni distrikti (Parohije) - do 1894 su bile najvanije jedinice lokalnog organizovanja, Elizabetin Zakon o sirotinji (Poor Law) 1601:je uredjeno davanje socijalnih usluga Za vreme Industrijske revolucije Minicipal Corporation Act 1835 je ima za ulogu da ojaava svetovne optine (higijena, javni red i mir, rasveta) da bi resila krupne probleme. Razvoj gradjanskog drutva (1848), vece obezbedjuje obrazovanje, zdravstvo, urbanizacija. - - - Parlament donosi zakon Local Government Act 1888, kojim su uvedena 62 okruga i londonsko vee kao novi oblik organizovanja lokalnih vlasti, - 1894 uspostavio se Sistem okrunih distrikata koji nudi jeftinije usluge. 1890-1930 Zlatno doba lokalne samouprave jer dobija siroke nadleznosti i punu odgovornost za citav sistem usluga. Organizacija vlasti - Do 2000: bio je komitetski model vlasticime je bila jaka skuptina, predsednik je rotirao svake godine, komiteti (obavezni i fakultativni) su bila glavna tela donoenja odluka (ukljuicanje strunjaka, lobi i interesnih gruupa) - 2000 donet je Zakon o lokalnoj samoupravi i uvedena su dva preduzetnika modela: 1) Direktno biran gradonaelnik i 2) Optinski (gradski) model Cime se otvara sansa za modernizaciju, profesionalizaciju i bolji kvalitet rada i efikasnosti. - Postoje 3 nivoa organizacije vlasti : centralni, lokalni i srednji nivo vlasti u Skotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj. - U Britaniji postoje 2 nivoa organizacije lokalne vlasti 1) opstina, grad i 2) okrug, grofovija, ostrvo i region. Lokalne finansije - Izvori prihoda lokalnih vlasti su : 1)sredstva iz sopstvenih izvora 25 % opstinskog budzeta 2) Porez na profit od biznisa 25 % i 3) Davanja centralne vlasti 50 %

Danas svaka opstina moze da ima budzet u visini koju dozvoljava centralna vlast. Najvazniji porez je porez veca koji je uveden 1993 4)Opta davanja lokalne vlasti mogu koristiti ove prihode za raznovrsne svrhe 5)Specijalna davanja namenska novac iz centralnih fondova daje lokalnim vlastima za projekte i strogo utvrdjene namene.

Nain pruanja usluga Reforma i modernizacija administracije

Lokalna elektronska vlast (obezbediti do 2005 100 % pruanje usluga on-line) Ukljuivanje privatnog sektora preko ugovora Kreiranje Privatno javnih aranmana

Saradnja i Asocijacije lokalnih vlasti - Odnos raznih nivoa lokalne vlasti je partnerski. LGA (Local Government Association), Konvencija lokalnih vlasti kotske, ALV Velsa, ALV Severne Irske lanovi su Saveta Evropskih regiona i optina, Saveta evropskog kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, Evropske unije lokanih komiteta itd Profesionalno udruenje izvrne vlasti - SOLACE SVEDSKA Svedska ima duboko ukorenjenu tradiciju i kulturu lokalne vlasti. Opti podaci P 411 hiljada km, 8,7 miliona stanovnika, gusto naseljen jug (7/8 stanovnika) i prazan sever, 10% tla je obradjeno spada u grupu industrijski najrazvijenijih zemalja, razvijen privredni sistem, razne industrijske grane, usluge i trei sektor Izbalansiran uvoz i izvoz BNP po glavi stanovnika iznosi 18 200 EVRA Udari recesije i kriza su se odrazili na pad BNP kao i opadanje nivoa javne potronje Istorija lokalne vlasti Svedska ima dugu tradicija i kultura lokalne vlasti (14 vek) Od 1760 godine, parohije su obezebedjivale javne usluge a to je bio prvi oblik socijalnog blagostanja 1862 Zakon o lokalnoj samoupravi (optine, provincije i gradovi) fleskibilan i vazio do 1960 1962-73 reforma (284 optine, u proseku 20 000 stanovnika i spada u velike opstine) Kultura tolerancije, sposobnost harmonizacije socijalnih interesa, partnerstvo centralne i lokalnih vlasti Politiki sistem - Svedska je Unitarna drava i parlamentarna monarhija ali monarh nema skoro nikakvu moc.

 tokholm je glavni grad Parlament, Vlada i sudovi (podela vlasti, pravna drava) Parlament Riegsdag je jednodom, mandat 3 godine, 350 poslanika (310 su predstavnici lokalne vlasti a 40 predstavnici politikih partija) Ima dvostepeni sistem organizacije lokalne vlasti (24 okruga i 284 optine) Partnerski su odnosi prema vlasti i institucijama (jer rade za javno dobro i opti interes) Modeli organizacije vlasti Model skuptina-gradonaelnik Skuptina je predstavniki organ, ima od 31 - 101 venika i radi u komitetima -slobodni mandat poslanika, timski rad Skuptina bira izvrne organe: vladu, gradonaelnika i opciono menadera iroki spektar nadlenosti optina, podsticanje ekonomskog razvoja Princip subsidijariteta (okruzi) Lokalne finansije U rposeku preko 70% budzeta lokalnih vlasti cine izvorni porezi, sto je medju najvisim precentima u svetu. Izvorni porezi: 1)porez na zarade (parlament utvrdjuje vrste poreza, nezavisno stope i ubiranje) Opstine i okruzi nemaju podeljene poreze sa centralnom vlascu, niti mogu uvesti nove poreze bez centralne vlasti. Dravna davanja se daju za : Za trokove Za investicije Varijabilna davanja i visina zavisi od potreba svake opstine Ostali prihodi: zajmovi, renta, kamata na novac, prodaja imovine, naplaivanje usluga, PPP itd Fond za ujednaavanje radi obezbedjivanja minimum standarda javnih usluga Politike partije i lokalni izbori - Politicke partije igraju znacajnu ulogu u politici lokalnih vlasti. Viepartijski sistem Demohrianska partija je u 19 veku bila dominantna a u 20 veku je Socijaledmokratska partija preuzele vlast Sistem je predstavnicki i ima vrlo visoku izlaznost na izbore (90%) Proporcionalni izbori sa podsticanjem ukljuivanja manjina (ene, mladi, radnici, etnike manjine itd) Pruanje usluga Model distributivne pravde i snana ukorenjenost drave blagostanja, otvorenost i kontrola procesa pruanja usluga Vee korisnika usluga: koordinacija kvaliteta, pristupanosti i cena usluga; Davaoci, korisnici i strunjaci Preduzetniki modeli: ukljuivanje privatnog sektora, modernizacija upravljanja, racionalizacija, efikasnost, efiktivnost, PPP. Saradnja i asocijacije lokalnih vlasti SALA vedska asocijacija lokalnih vlasti

FCC - Federacija okrunih vea Informacije, koordinacija rada, savetovanja, obuke, trenin-zi Podsticanje saradnje sa lokalnim vlastima drugih zemalja Bratimljenje, prekogranina saradnja (Haparanda, Tornio) Saradnja sa asocijacijama lokalnih vlasti Saradnja sa Evropskim organima lokalnih vlasti

Odnos centralne i lokalnih vlasti Kako je bitnije od toga ko vlada: decentralizovan, demokratian sistem, velika autonomija lokalne vlasti Trokovi lokalnih vlasti su duplo vei od trokova drave Zaposleni u javnom sektoru (25% u lokalnim vlastima a svega 8 % u dravi) SALA i FCC imaju vanu posredniku ulogu u saradnji lokalnih vlasti i drave Regrutovanje i obuavanje slubenika i odbornika lokalnih vlasti Nadgledanje centra je slabije od uticaja i kontrole lokalnih vlasti lokalnih vlasti ka centru

Odnos centralne i lokalnih vlasti Kako je bitnije od toga ko vlada: decentralizovan, demokratian sistem, velika autonomija lokalne vlasti Trokovi lokalnih vlasti su duplo vei od trokova drave Zaposleni u javnom sektoru (25% u lokalnim vlastima a svega 8 % u dravi) SALA i FCC imaju vanu posredniku ulogu u saradnji lokalnih vlasti i drave Regrutovanje i obuavanje slubenika i odbornika lokalnih vlasti Nadgledanje centra je slabije od uticaja i kontrole lokalnih vlasti lokalnih vlasti ka centru NEMACKA Osnovni podaci Najmnogoljudnija zemja EU: 80 miliona stanovnika, 357 000 km Ekonomski je najmonija zemlja Evrope i jedna od 5 tehnoloki najrazvijenijih zemalja sveta Vodi u oblasti organske hemije, medicine i biologije, u izvodu precizne naune opreme iza SAD, maina alatljika, robotike i telekomunikacija je iza Japana Izbalansiran uvoz i izvoz, stopa nezaposlenosti je duplo nia nego u Evropi (svega 5,6 % u odnosu na 10%) Ima 20 000 Evra po glavi stanovnika Politiki sistem Od 1989 ponovno ujedinjena, federacija 16 savez-nih drava od kojih su 3 grada (Berlin, Hamburg i Bremen) Parlamentarna je republika i jaka pravna drava Berlin je glavni grad 99 poslanika u Evropskom parlamentu, popunajva 31% budeta EU

Nivo vlasti Federacija

Zakonodavna

Izvrna

Sudska Pravosudje, Federalni sudovi

Parlament: Kancelar, Bundestag do-nji Vlada, i Bundesrat - gornjiAdministracija dom Parlament

Drava - Land

Vlada, Ministri, Pravosudje, Administracija Dravni sudovi

Lokalne vlasti

Zakonodavna

Izvrna vlast

Sudska vlast

Okrug

Skuptina

Vlada

Pravosudje. Okruni sudovi Pravosudje. Optinski sudovi

Optina

Skuptina

Gradonaelnik, Ponegde Magistrat kao kolektivno telo

Evolucija razvoja lokalnih vlasti Dugo iscepkana teritorija Napolenon 1806. ujedinio deo nemakih zemalja, Baron Freiherr Von Stein prvi predsednik ujedinjene Nemake koncipira pruski sistem gradskog uredjenja 1919 - 1933 Vajmarska Republika - stabilizovni principi liberalne demokratije 1933-45 Preriod nacional socijalizma 1945 do danas Obnova demokratije, pravne drave, trinog drutva, decentralizovanog sistema, lokalne vlasti Modeli organizacije lokalnih vlasti

Ameriki model jakog gradonaelnika Francuski model slabog gradonaelnika Britanski model gradskog direktora Sistem magistrata

Lokalni izbori Partije: demohrianska, socijaldemokrat-ska, liberali, zeleni

Proporcionalni izbori, po listama Veinski izbori po distriktima Panairanje i kumuliranje

Lokalne finansije Izvorni prihodi: porez na promet, trgovinu, korienje zemljita, izdavanje prostora, rente, porezi na lokalnu potronju i porez na trokove Podeljeni porezi: 15% poreza na promet, 2,2 % poreza na dodatu vrednost Dravna davanja: od drave, federacije ili od EU Opta davanja, Investiciona davanja ili Davanja na zahtev Ostali prihodi: takse, rente, kamate, zajmovi, zarade od usluga i poslova (ppp) Pruanje usluga Strateko upravljanje i planiranje

Inovacioni centri (66 u 59 gradova): razvoj novih tehnologija (iste) i vetina, agencije za trening, komore, razvojne kompanije, banke, obrazovne i zdravstvene institucije, sindikati itd. (specifina PPP) Interregionalna saradnja (Kasel) i june nemake drave (Bavarska, BV) Oblici participacije gradjana Referendum (Brgersheid) Gradjanska peticija (Brgerbegehren) Gradjanske aplikacije ili predlozi (Brgerantrag, Einwohnerantrag) Gradjanske skuptine: najmasovnije okupljanje i odluivanje gradjana (10% BV): peticije, predlozi, sugestije o kojima skuptina mora raspravljati u roku od 3 meseca Oblici saradnje i asocijacija lokalnih vlasti Radne grupe, Sporazumi, Ciljna udruenja, Upravne zajednice optina, Agencije

Bratimljenje, prekogranina saradnja Nacionalne asocijacije lokalnih vlasti

SVAJCARSKA Osnovni podaci Povrina je 41 000 km, 7,5 miliona stanov-nika, 177 stan/km, 68% stan. Urbanizovano i ona je zemlja malih gradova Privreda izuzetno razvojena (privredne grane: turizam, poljoprivreda, preradjivaka industrija, farmaceutska, tekstilna, sportska oprema, precizna mehanika, elektronska i metalopreradjivaka, trgovina, saobraaj, bankarstvo, finansije i osiguranje) Sa 40 000 $ po glavi stanovnika su na 3. mesto u svetu Odlian balasns izvoza i uvoza Izuzetno razvijen saobraaj, obrazovanje, niska stopa nezaposlenosti Politiki sistem vajcarska je konfederacija 26 kantona (20 kantona a 6 polukantona) Glavni grad je Bern Razvijen sistem neposredne demokratije Sistem jedinstva vlasti, pravna drava i razvojena politika kultura kontrole vlasti (nema kumulacije funkcija)

Prava gradjana se tite Ustavom i to je jedini limit kantonima koji su temelj sistema Zakonodavna Izvrna Sudska Vrhovni sud, Federalni sud sigurnosti Kant. sudovi, Sudovi prve instance

Nivo vlasti Konfederacija

Federalna skup- Federalno tina (2 doma) predsednitvo Nacionalno vee i vee drava Parlament Dravni savet

Kanton

Optina

Op. Skuptina Op. parlament

Kolektivno vee Mirovni sudovi

Istorijski razvoj lokalne vlasti Helveciji i Retijani su preci, u 11. veku ujedinjen prostor, ali pod tudjom vlau, a od 13. veka ujedinjenje (Uri, vajc, Untervalden) 17. i 18. vek snaan prosperitet i razvoj (trgovina, gilda proizvodjaa satova) Nezavisan duh, otpor osvajaima, zatita prognanih, uvanje lokalne autonomije, Reformacija (Kalvin, Cvingli), kultura religijske tolerancije, uticaj Francuske revolucije 1803 Act of Mediation (posle Napoleona), 1815 definitivno odredjene granice drave Sistem lokalne samouprave Kantoni uredjuju organizaciju optina Optine (3015) imaju u proseku 2 300 stanovnika Model slabog gradonaelnika ili oblik neposrednog odluivanja svih gradjana Mandat je 4 godine Gradonalenik ima 2 zamenika Skuptina radi po komisijama

Izbori i politike partije Najznaajnije politike partije su: Socijal-Demokratska, Hriansko Demokratska Narodna Partija, Radikalno Demokratska i Partija vajcarskog naroda. Aktivno birako pravi imaju punoletni gradjani, sa pravnom sposobnou, da nisu osudjivani Nema ograniavanja ponovnog izbora. Pravo kumulacije funkcija je negde dozvoljeno a negde je zabranjeno Na kampanje se malo troi iako zakon ne ograniava ta sredstva. Trokove kampanje podnosi lokalna vlast ili drava Oblici neposredne participacije Referendum je jedan od najeih oblika i njime gradjani interveniu i menjaju normativne akte i odluke optine. Na inicijativu jednog broja gradjana, vee ima obavezu da ga sprovede u roku od 21 - 40 dana.

 Peticija znai mogunost da gradjani odredjenim brojem potpisa otvaraju reavanje nekog pitanja ili problema koje optinsko vee zanemaruje ili ne reava na zadovoljavajui nain. Zato peticija moe imati i formu albe sa predlogom, alterantivnog naina reavanja. Inicijativa je oblik kojim gradjani pokreu donoenje odluke o nekom pitanju i predlau veu reenja. Lokalne finansije Izvorni prihodi Izvorni optinski porezi Porez na prihod i bogatstvo (pojedinci) Porez na profit i kapital (kompanije) Porez na promet u optini Porez na prihode od imovine Dravna davanja Deo prihoda kantona Ciljna davanja i kompenzacije Zajmovi, kamate, rente, Vrsta optinskih rashoda Vrsta trokova Administracija Javna bezbednost Obrazovanje i obuka Kultura i rekreacija Socijalno blagostanje Saobraaj Zatita okoline i planiranje Finansijske usluge Pruanje usluga i reforma upravljanja Ukljuivanje privatnog sektora Konvencije su oblici dobrovoljnog udruivanja optina radi zajednikog pruanja odredjenih usluga, nemaju pravni status. Usluge su obrazvonaje, snabdevanje vodom, elektinom energijom, zatita okoline itd. Konzorcijum javna korporacija sa statusom pravnog lica. Realizuje jedan ili vie ciljeva koji su dugorono prioritetni za optine koje su se udruile u nju. Najee su u pitanju projekti izgradnje sportskih centara, putne mree, odlaganja i reciklae otpada, civilne zatite i podravanje kola. Saradnja i asocijacije lokalnih vlasti Asocijacija lokalnih vlasti Bratimljenje i prekogranina saradnja (veoma raznovrsni sadraji: ekonomski razvoj, sport, mladi, turizam, obrazovanje, ekologije, tehnologija itd) Evropski regioni Interregion Alpska oblast obuhvata saradnju izmedju Austrije, Francuske, Nemake, vajcarske, Italije, Lihtentajna i Slovenije Interregion vajcarska - Baden Virtenberg Odnosi drave i lokalnih vlasti

 Supervizija i kontrola u pogledu ustavnosti i zakonitosti akata (Dravni Savet kantona) Pravo rasputanja lokalne vlasti u sluaju protivustavnog i nezakonitog delovanja Kontrola ekspeditivnosti finansija (Ministarstvo Financija ili u nekim kantonima i Ministar) Premapotpis u jednom broju finansijskih odluka Zatita lokalne samouprave od drave Postupak pred Dravnim savetom ili pred Admini-strativnim sudom od strane optina ali i pojedinaca III DEO Lokalna samouprava Francuske Osnovni podaci (fr) - 544 000 km , 57 miliona stanovnika, 87 poslanika u Evropskom parlamentu - Balansirana privreda (sve industrijske grane, informaciona tehnologija, poljoprivreda, prehrambena i bio-industrija, tercijalni sektor, saobracaj, turizam, filmska, tekstilna i modna industrija, atomska energija itd) - Izbalansiran uvoz i izvoz - Privreda u svim granama spada izmedju 5. do 10. mesta u svetu Politicki sistem (fr) - Centralna drzava: Predstavnicki organi: Parlament (dva doma), Skupstina: 5 godina; Senat 9 godina, trecina se bira svake 3 godine. Izvrsni organi: Predsednik Republike (mandat 7 godina); Vlada i centralna administracija; Sudski organi: Ustavni sud, Drzavni sud, 5 Apelaciono administrativnih sudova, 33 Administrativna suda, Revizioni sud, 22 regionalna reviziona ofisa Region: Regionalna skupstina (mandat 6 godina); Predsednik skupstine (mandat 3 godina), 26 prefekata. - Departman: Skupstina departmana (mandat 6g); Predsednik skupstine (mandat 3g), 100 prefekata - Opstina: Opstinska skupstina (6g), Gradonacelnik(6g) Gradjani. Istorija lokalne vlasti (fr) - Francuska burzoaska revolucija: komunalni sistem - Napoleon Bonaparta (1799 1815): sistem prefekata - Centralizovani sistem - Evropska unija: reforma lokalne vlasti od 1982, 1984: decentralizacija, jacanje regio-nalizma Nivoi organizovanja lokalne vlasti (fr) Opstina, kanton, arondisman, departman, region Lokalne vlasti (1990) (fr) Jedinice lokalne vlasti Opstine Metropolitenska Francuska Prekomorski departmani (DOM) Prekomorske teritorije (TOM) Specijalni status Broj jedinica 36 763 36 551 113 80 19

Departmani 100 Metropolitenska Francuska 96 Prekomorski departmani (DOM) 4 Regioni 26 Metropolitenska Francuska 22 Prekomorski departmani (DOM) 4 Prekomorske teritorije 4

Lokalne vlasti sa specijalnim statusom

Regioni (fr) Il-de-Franse,SampanjArdenPikardija, Gornja Norma-ndija, Centralni region, Donja Normandija, Burgundija, Loren, Alzas, Kompte, Dolina Loare, Bretanja, Akvitanija, Sred. Pirineji, Limuzin, Ron-Alp, Pirineji, Langedok-Ru-sijon,Provansa, Korzika, Overnj Model organizacije lokalne vlasti (fr) - Skupstina - gradonacelnik Model - Uloga skupstine - Uloga gradonacelnika - Kumulacija funkcija i odnosi centralne i lokalne vlasti Lokalne finansije (fr) - Struktura poreza - Izvorni (50%) - Direktni porezi (na imovinu, na profit, profesionalni porez) - Indirektni porezi (na promet, na trgovinu, na usluge) - Ostali prihodi: krediti, rente, prodaja imovine, pruzanje usluga, PPP - Davanja (50%): za funkcionisanje, za decentrali-zaciju i za opremu Struktura organa lokalnih vlasti (fr) Nivo Opstina Skupstina Radna tela Gradonacel.

9-69 poslanika, Bira radna tela za Bira ga skupsti-na Mandat 6 godi-na, odredjene oblasti na 6 godina jednodoma

Departman

15-76 poslani-ka, Komisije zasedvokruzni daju 1 mesecno vecinski sistem Na 3 godine 31-197 poslanika, proporcionalni, po depart manima, liste

Predsednik skupstine na 3 godine Prefekt

Region

Komisije i rad-na Predsednik na 3 tela godine Prefekt

Pruzanje usluga (fr) - Problem isuvuse malih opstina, neophodnost ukljucivanja departmana - Strategijsko upravljanje i planiranje - Primena informacione tehnologije - Specijalizovane agencija - Mesovito, ekonomsko, lokalno udruzenje - Javne agencije za stanovanje - Ko-ugovorne agencije - PPP Saradnja lokalnih vlasti (fr) - Unija gradova, Asocijacija gradonacelnika i druge asocijacije lokalnih vlasti - Evroregioni: - C6 region (Katalonija, Langedok- Rusijon, Srednji Pirineji, Palma de Majorka) - Saar-Lor-Lux region (Francuska, Nemacka, Luksemburg i Belgija) - Cetiri Motora Evrope: Katalonija, Rona - Alpi, Lombardija, Vels i Ontario - Reklip Projekat (Alzas, Baden Virtenberg, Svajcarska) Lokalna samouprava Holandije Opsti podaci (nl) - 40 000 km, 16 miliona stanovnika, 385 stanovnika po km - Razvijena ekonomija: usluzni sektor, razvijena industrija, poljoprivreda - BNP iznosi 388 biliona eura, BNP po glavi stanovnika je 24 400 eura - Stanovnici: Holandjani 90% i 10% stranaca; 30% katolici, 20% protestanti, 5% muslimani, 40% konfesionalno neopredeljeno - Holandija je parlamentarna monarhija, glavni grad je Hag - Ima 12 provincija i 572 opstine - Holadnija je zemlja osrednje velikih i malih naselja - Opstine imaju u proseku oko 27 000 stanovnika a provin-cije 1,25 miliona stanovnika, a svega tri grada: Amster-dam, Roterdam i Hag imaju preko 250 000 stanovnika - 7 metropolitenskih areala: Amsterdam, Roterdam, Hag, Utreht, Eindhoven/Helmond, Enschede/Hengele i Arnhem/Nijmegen. Politicki sistem i organi vlasti (nl) Nacionalni nivo: Parlament sa dva doma (1. i 2. dom); Kraljica/Kabinet. Provincijski nivo: Provincijski parlament; Izaslanici (Komisioneri) kraljice, Izvrsna vlast Opstinski nivo: Opstinsko vece; Gradonacelnik, Aldermani. Istorija lokalne vlasti (nl) - Rani srednji vek: Holandija medju najprospritetnijim regionima ali politicki veoma nestabilan (brojni gospodari)

16 i 17 vek vreme razvoja manufakture, pomorstva, trgovine, ekonomije, nauke, umetnosti, kulture... 1648. Nezavisnost; Napoleonovi pohodi i konacno od 1830 nezavisna drzava Snazna tradicija decentralizacije, podele nadleznosti i moci Jedna je od osnivaca EU i borac za njeno jacanje

Modeli organizacije lokalne vlasti (nl) - Opstine i provincije imaju klasican evropski model skupstina gradonacelnik. Gradonacelnika kao i predsednika provincije imenuje i razresava kraljica dekretom (simbolizam) - Skupstina ima od 9 45 clanova, sednice su javne, radi se kroz komisije, mandat je 4 godine - Izvrsni organi: gradonacelnik, aldermani - Aldermane bira vece iz svog sastava, kolektivno su telo koje sa gradonacelnikom vrsi izvrsnu vlast - Sekretar veca imenuje ga i razresava skupstina na predlog izvrsne vlasti Provincije (nl) Groningen, Friesland (Fryslan), Drenthe, Overijssel, Flevoland, Gelderland, Utrecht, NoordHolland, Zuid-Holland, Zeeland, Noord-Brabant, Limburg Organi provincije (nl) - Skupstina provincije (39 83 poslanika) - Izvrsni organ: kraljicin komisionar (postavlja ga kraljica, izvrsno telo (3-9 clanova) - Provincijski sekretar imenuje ga skupstina birajuci jednog od 2 kandidata koje predlaze izvrsni organ Politicke partije i lokalni izbori (nl) Hriscansko demokratski apel (CDA), Demokratska partija (D 66), Radnicka partija (RvDA) i Narodna partija za slobodu i demokratiju (liberalna opcija VVD) Vazna ulogu imaju i: Protestantski sindikati, Medjucrkveni savet za mir, Federacija holandskih preduzeca itd. Izbori su pretstavnicki, proporcionalni i partijski Partije pokrivaju politicke kampanje iz svojih fondova (zakon ne obezbedjuje fondove za kampanje) Obuka izabranih poslanika je redovna praksa partija (mirno resavanje konflikata i konstruktivno odlucivanje) Lokalne finansije (nl) - Prilicno velika zavisnost lokalnih od centralne vlasti - Izvorni prihodi (25% ) - Porezi na imovinu o korisnicki deo o vlasnicki deo - Turisticki porez, porez na pse, na privremeno stanovanje, na koriscenje pogodnosti - Preneti prihodi 75 % - Drzavna davanja - Opsta davanja (38 %) o Opstinski i provincijski fond - Specificna davanja (61%) o Opstinski i provincijski fond

Ostali prihodi: o Zajmovi, krediti, rente, prodaja imovine, naplata usluga, PPP

Oblici participacije gradjana (nl) Tradicionalno razvijeni oblici direktne participacije gradjana Transparentnost u radu lokalnih vlasti i drzave je pravilo Referendum (ranije bio konsultativni a sada je obavezujuci) Inicijative, predlozi, peticije, zalbe Zakon o administraciji obavezuje obrazlaganje odluka koje odbijaju zahtev gradjana (cutanje administracije) Pravo gradjana da se neposredno ukljucuju u rad skupstinskih tela (komiteta) i doprinesu donosenju sto boljih odluka Saradnja opstina i asocijacije (nl) Opstine se cesto udruzuju radi efikasnijeg i kvalitetnijeg pruzanja usluga: vatrogasne i ambulantne sluzbe, smece, obrazovanje odraslih, socijalna pomoc, specijalne skole Funkcionalne kooperacije: konsultacije i koordinacija rada opstina (nema svojstvo pravnog lica, dobrovoljan, usaglasavanje clanica). Poseban vid ove saradnje je i kooperacija pod okriljem centralne opstine ili provincije Zajednicke agencije (status pravnog lica) Zajednicke javne institucije Unija holandskih lokalnih vlasti (VNG) i Asocijacija provincijskih vlasti (IPO) Lokalna samouprava Italije Osnovni podaci (it) 301 000km, 58 miliona stanovnika, 87 poslanika u Evropskom Parlamentu Veoma razvijena industrijska zemlja, nesto visa stopa nezaposlenosti i nesto niza prosecni prihod po glavi stanovnika od evropskog proseka, umereno visoka socijalna opterecenja po jedinici bruto proizvoda Sever Italije je najrazvijeniji deo Evrope Jaz severa i juga Papska drzava Vrednosti religije i porodice ublazavaju krizu Politicki sistem (it) Parlamentarna republika Parlament je dvodom: donji dom predstavnicko telo svih gradjana Italije a Senat, gornji dom je predstavnicko telo regiona Od 1948. ustavna zastita lokalne samouprave Regionalna drzava (opstine 8099, provincije 95 i regioni 20 cine mrezu lokalnih vlasti) Visepartijski sistem Regioni (it) Abruzi, Bazilikata, Kalabrija, Kampa-nja, Emilija Roma-nja, Fruli Venecija djulija, Lacio, Ligurija, Lombardija Marce, Molise, Pijemont, Pulja, Sardinija, Sicilija, Toskana, Trento-AltoAdidje, Um-brija, Val-dosta, Veneto Izborni i partijski sitem (it)

Politicke partije: Demohriscani, Lombardijska liga, Komunisticka partija, Socijaldemokratska partija, Zeleni Aktivno biracko pravo: punoletni, gradjani EU, boraviste na tlu Italije Proporcionalni sistem sa vise izbornih jedinica s modifikacijom Dontovog sistema (lokalni izbori) Izlaznost na izbore relativno dobra (50 - 60 %) Zabranjena je kumulacija funkcija

Struktura lokalnih vlasti (it) Prosecan broj stanovnika u hiljadama

Lokalna vlast

Prosecna Povrsina u km

Region

15 000

2 500

Provincija

3 200

600

Opstina

37

7, 5

Modeli organizacija vlasti (it) - Model jakog gradonacelnika - Gradonacelnik ima siroke nadleznosti (politika, projekti, finansije, administracija) - Ima svoj tim: asesori koje postavlja i razresava prema potrebi Administracija (it) - U Italiji je sprovedena ambiciozna reforma javne uprave na svim nivoima (drzava, regioni, provincije i opstine i gradovi) - Modernizacija uprave (NPM, e-vlada), nacina rada (merit sistem, timski rad, stalno vrednovanje rezultata, nacina rada sluzbenika), - Vlada (lokalna takodje) koju pokrecu misije i rezultati) Lokalne finansije (it) - Od 1980-tih godina centralizacija finansija usled bankrot-stva opstina - Izvorni prihodi 30% o Porez na imovinu, deo poreza na prihod, na prihod od koriscenja zemljista, el. energije, porez na odnosenje smeca, otpadne vod i preciscavanje, deo reg. poreza na ekomske aktivnosti o Drzavana davanja 70% - Fond za ujednacavanje Pruzanje usluga (it) - Modernizacija pruzanja usluga - Modernizacija rada javnih preduzeca (organizacija, menadzment, evaluacija)

Ambijent: konkurentnost Ukljucivanje privatnog sektora (privatizacije, koncesije, fransize, javne nabavke, konkursi, ugovori)...posebno u velike razvojne projekte Saradnja lokalnih vlasti u pruzanju usluga (subsidijaritet) vazno mesto imaju regioni u realizaciji kapitalnih projekata

Odnosi izmedju drzave i lokalne vlasti (it) - Prefektski sistem (od kontrole i nadredjeno-sti je presao u sistem partnerske saradnje i kooperacije) - Kontrola prenesenih poslova i zakonitosti rada - Sudovi resavaju otvorene sporove - Mogucnost razresenja skupstine lokalnih vlasti Saradnja i asocijacije lokanih vlasti (it) - Bogatstvo oblika saradnje i kooperacije lokalnih vlasti (bratimljenje, prekogranicna saradnja, regionalna saradnja: 4 motora Evrope Lomabrija, Katalonija, Vels, Rona Alpi i Ontario Kanada) - ANCI (Nacionalna Asocijacija italijanskih opstina) - UPI (Unija italijanskih provincija) - LA (liga autonomja) - Centar za inter-regionalne studije i dokumentaciju (CINSEDO) osnovan 1985. - Aktivno ucesce u Savetu evropskih opstina i regiona (CEMR) Lokalna samouprava SAD Osnovni podaci (us) - Savezna drzava: 50 federalnih drzava - P = 9,6 miliona km, 285 miliona stan. (30 na km) - 41 urbana areala sa preko mil stan, 80% urbane populacije, 25 gradova preko 0,5 mil stan (New York, Los Angeles, Chicago) - Struktura 2000: Belci 82 %, Afro-amerikanci 12,9 %, Hispanici 11,4 %*, Azijati 4,1% i ostali 8%. 2050: B -75 %, Af -15,4 %, Az 9%, Hispanici - 24,5 %. - Privredno najmocnija zemlja sveta: 7 902 biliona $ BNP - BNP po glavi stanovnika je 29 000 $ (10 mesto u svetu) Privreda (us) - NAFTA: USA, Kanada, Meksiko - Vodeca zemlja u raznim oblastima nauke, tehnologije, industrije, umetnosti i kulture - Izbalansiran uvoz i izvoz - Visoki porezi na prihod i profit, nizak na promet i niska ukupna socijalna davanja - Stopa nezaposlenosti daleko niza nego u Evropi Politicki sistem (us) - Sistem podele i ravnoteze vlasti - Kongres (2 doma) biran direktno o Predstavnicki dom: mandat je 2 godine o Senat: mandat je 6 godine - Predsednik (bira se posredno, preko elektorskog tela) - Vrhovni sud (sudije su dozivotno postavljene) Nivoi lokalne vlasti (us)

Pluralni i diversifikovni sistem Opstine (municipalities) Distrikti (skolski, usluzni, specijalni) - funkcionalni Gradovi i metropolitenski areali Okrug (county) Unigov (stapanje grada i okruga)

Struktura vlasti drzava, okruga, opstina i gradova (us) Nivo vlasti Drzave Lokalne vlasti Okrug Opstina ili Grad Vece (Council) Vece (Council) ili Komision Gradonacelnik, Menadzer Gradonacelnik, Komisioneri birani, i Menadzer postav-ljen Sudovi Organi sudske vlasti Predstavnicka Parlament Izvrsna Guverner Sudska Drzavni sudovi

Vrste statuta (us) - Specijalni statuti: tradicionalno davani raznim gradovi-ma i lokalnim vlastima (nekonzistentnost u sistemu, izbegava se) - Opsti statuti (univerzalni standardi, pitanja i primena) - Klasifikovani statuti: klasifikacija po velicini pa se za svaku grupu priprema poseban statut - Opcioni statuti: razne forme statuta u zavisnosti od specificnosti raznih lokalnih zajednica. Gradjani biraju neki od ponudjenih oblika - Home Rule statuti: tradicionalno davani najvecim gradovima. Drzava postavlja osnovne zahteve (ustavnost, zakonitost i standardi) a uredjuje samostalno celinu pravila i odnosa. Modeli lokalne vlasti (us) - Gradonacelnik Vece Model - Vece Menadzer Model - Komisioni Model - Town Meetings Lokalni izbori (us) - Nepartijski (75%) i Partijski (25%) - Prelaz sa dugih na kratke liste (mali broj kandidata, direktno biranje, legitimitet jaci) - Modeli: vecinski (60%), mesoviti (27%) i proporcionalni (13%) - Opsti izbori sporna praksa prekrajanja granica izbornih jedinica: gerrymandering Cikago 1989 - Izborni krugovi - Izlaznost na izbore: niska (25 - 33%)

Lokalne finansije (us) - Izvorni prihodi (vrsta i stopa poreza: na imovinu, na promet i prihod, renta na izdat prostor, krediti i zajmovi, zarade od PPP) - Davanja (grants): Blok davanja, kategoricka davanja (po projektu, po formuli, po projekt formuli), dodeljeni prihodi, davanje pomoci itd. - Principi: javnost u radu i preglednost podataka, medjupovezanost i partnerski odnosi, trzisni principi, cena kostanja - Poreski referendum Struktura izdataka lokalnih vlasti (us) 1996 Vrsta delatnosti Visina izdataka (% budzeta)

1. 2. 3.

Obrazovanje Bolnice i zdravlje Socijalne usluge, stanovanje i razvoj Parkovi, rekreacija i putevi

37 % 7,5 % 5%

4.

7,5 %

5. 6.

Policija, vatrogasci, korekcione usluge Energija, gas, smece, kanalizacija

8% 5,5 %

7. 8. 9. 10.

Javna dobra Kamata, dug i osiguranje Investiciona ulaganja Ulaganja u zajednicke projekte

10 % 5.5 % 7% 7%

11.

Ukupno

100,00 %

Oblici participacije gradjana (us) - Direktna inicijativa - Indirektna inicijativa - Direktan, narodni referendum - Savetodavni referendum Oblici direktne participacije u drzavama SAD (us)

Broj oblika Sva ti oblika Dva oblika

Drzave i oblici direktne participacije Juta (DIR), Micigen (DIR), Nevada (DIR), Ohajo(DIR), Vasington (DIR) Aljaska (I,R), Arizona (I,R), Arkanzas (D,R), Ajdaho (D,R), Juzna Dakota (D,R), Kalifornija (D,R), Kentaki (I,R), Masacusec (I,R), Mejn (I,R), Misuri (D,R), Montana (D,R), Nebraska (D,R), Oklahoma (D,R), Oregon (D,R), Severna Dakota (D,R), Vajoming (I,R)

Jedan oblik

Florida (D), Ilinois (D), Kolorado (D), Misisipi (I), Novi Meksiko (R)

Principi preduzetnickog upravljanja (us) 1. Moraju se kvalitetivno i kvantitativno meriti rezultati rada. Ako ne meris rezultat ne mozes rei da li je efekat rada uspeh ili neuspeh. 2. Ostvareni rezultati treba da se vrednuju i nagradjuju. Ako ne vidis uspeh, nees moi da ga nagradis. 3. Raniji nain upravljanja je to propustao i posledice su bile veoma stetne. Ako ne nagradjujes uspeh, verovatno nagradjujes neuspeh. (Naime, sistem socijalnih davanja je tako narastao da je postao demotivisui za rad. Ako si slab kvalifikujes se za pomoc.) 4. Sagledavanje uspeha je istovremeno i proces uenja, usavrsavanja i razvoja. Ako ne mozes da vidis uspeh, ne mozes ni da uis iz njega. 5. Sagledavanje neuspeha je takodje vazna pretpostavka usavrsavnja i korekcije rada. Ako ne mozes da prepoznas neuspeh, ne mozes ga ni korigovati. 6. Javna podrska se danas dobija za realno postavljne projekte kojima se uspesno ukazuje na realno ocekivane efekte i rezultate. Ako mozes da demonstriras rezultate, mozes dobiti javnu podrsku.

IV DEO Ex- jugoslovenske zemlje Osnovni pravci reforme lokalne vlasti

Decentralizacija koja je od velikog znacaja jer te drzave su dozivele gradjanski rat i izdrzale su razlicite oblike centralistickih i autoritarnih modela politickog organizovanja DOLAZI DO : Modernizacija drave pruzanje kvalitetnijih usluga gradjanima Jaanje politike i finansijske autonomije lokalne vlasti Jaanje preduzetnikih potencijala lokalne vlasti Jaanje profesionalizacije Uspostavljanje partnerskih i saradnikih odnosa raznih nivoa vlasti Jaanje participacije i uticaja gradjana na socijalne i politicke procese - Jugoslavija je 80-tih godina bila socijalisticka, samoupravna zemlja. Imala je dogovorni tip ekonomije uz prisustvo elemenata trzista i decentralizovan politicki sistem. Namesto tranzicije, zemlja ulazi u niz ratova cime ovi procesi su snazno podstakli centralizaciju, jacanje autoritarne sadrzaje politickog sistema, jacanje autoritarne politicke kulture i izolacije. - Slovenija je najdalje otisla u procesu tranzicije a Makedonija je odavno donela set vaznih zakona u ovoj oblasti. U Vecini zemalja je donet Zakon o lokalnoj samoupravi koji je preuzeo neke od standarda Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Jedino je Slovenija usvojila te standarde u celini dok su Hrvatska i Makedonija blizu tih procesa. Bosna ima i dalje naglasenu centralizaciju, dok Srbija je 2002 usvojila novi zakon ali opstine i dalje nemaju svojinu, Crna Gora ce tek doneti zakon i usvojiti model slican Srpskom. -Slovenacke opstine imaju oko 13800 stanovnika, dok ostale zemlje u proseku 20 000 a Srbija 60 000. - U Hrvatskoj su uvedeni zupanije i od 2002 naglasava se i samoupravna funkcija ovog nivoa. Bosna ima kantone, Slovenija ce doneti novi zakon o stvaranju regiona kao visi nivo organizovanja lokalne vlasti. Srbija i CG nije otvoreno pitanje velicine opstina niti stvaranja visih nivoa organizovanja lokalne vlasti. - U vecini zemalja nadleznosti lokalne vlasti nisu precizno regulisane i zasticene, pa cak i tamo gde je to u zakonskom smislu uredjeno u praksi se javljaju brojni problemi. U svim zemljama sistemi lokalne vlasti imaju izvorne nadleznosti i prenete nadleznosti ali Lokalne vlasti ni u jednoj zemlji nisu ostvarile partnerske odnose sa centralnim vlastima. Osnovni inioci sistema 2 Lokalne finansije (reforme uglavnom na poetku) Lokalni izbori (reforme, uvodjenje novih principa i instituta razlike u stepenu reformi) Modeli organizacije vlasti (podela vlasti, modernizacija, jaanje izvrne vlasti, preduzetnika vlast) Pruanje usluga: privatizacija Javnih preduzea, uvodjenje tendera, konkurencije i standarda, ukljuivanje privatnog sektora, preduzetika vlast Struktura izvora lokalnih budzeta je uglavnom podeljena na izvorne poreze i drzavna davanja, U BiH je 30:70&, MK 55:45%, Srbiji 40:60%. Srbija, SLO, MK i CG direktno biraju gradonacelnika u opstinama dok Hrvati i Bosanci bira skuptina. U Srbiji i CG je otvorena mogucnost da opstine biraju opstinskog menadzera radi profesionalizacije rada opstina. Vazan novi organ koji postoji je ombudsman koji je branilac interesa gradjana. - Lokalni izbori u svim zemljama su opsti, direktni i tajni. Svi su partijski a po modelu su proporcionalni i vecinski a negde i mesoviti. Direktno birani gradonacelnik (Slo, MK, Srbija, CG) bira na vecinskim izborima.

- Pruzanje usluga Opstine imaju mahom svude mogucnost da osnivaju lokalna javna preduzeca koja gradjanima obezbedjuju tzv. Komunalne usluge :ciscenje, skladiste, odrzavanje , zelene povrsine, energija, voda... i taj sistem je ostao neefikasan. Iako postoje razlike izmedju zemalja , moze se uociti i dosta slicnosti. Neka od osnovnih ogranicenja reformi i decentralizacije su : U ekonomskoj sferi: nedostatak niza ekonomskih institucija i instrumenata, kanjenje ekonomskih reformi i nedostatak trine i preduzetnike kulture U tehnolokom ambijentu - tehnoloki ruinirane zemlje - gubitak primarnih tehnolokih kontakata - preduga izolacija - neoubenost radne snage U pravnom ambijentu kasni se sa donoenjem zakona (ak i Ustava - Srbija i Crna Gora), nestabilan i nedogradjen pravni sistem i nereformisan sudski sistem (nepostojanje vladavine prava) U politikom ambijentu autoritarna politika kultura nedostatak celovite misije i strategije razvoja i promena od strane politike elite tenja politikih elita da zadre zateene (centralizovane) izvore politike moi (otpor decentralizaciji) i izvore ekonomske moi (otpor ekonomskim reformama) netransparentan nain rada i slaba dostupnost informacija javnosti tenja politikih partija da sauvaju neformalne kanale uticaja neregulisana pozicija medija kojom se mediji stavljaju u zavisnu poziciju u odnosu na izvore politike moi U socijalnoj sferi: siromatvo visoka stopa nezaposlenosti neadekvatna obrazovna struktura i obuenost za reforme (otpor uenju i novom) nedostatak znanja (lo i neadekvatan obrazovni sistem) nasledjena patologija (kriminal, korupcija kao nain ivota, snaan otpor promenama od strane ratnih profitera i novih bogataa, potencijalni etniki konflikti) visoka cena reformi za veinu gradjana (mogui socijalne tenzije i nemiri) Potencijali i mogunosti Spremnost i opredeljenost velikog dela gradjana za reforme Donoenju sve veeg broja neophodnih zakona Vei uticaj EU i medjunarodne zajednice u regionu Procesi demokratizacije sistema i politike klime Opadanje straha gradjana od reima, nestabilnosti i ratova Jaanje svesti da su gradjani vani akteri i nosioci reformi

SRBIJA
Evolucija

Nastanak Srbije kao drave poetkom 19. veka, preko ustrojstva i funkcionisanja ovog sistema u Jugoslaviji od nastanka 1918. do njenog raspada 1991. Bilo je moguce videti uticaj krupnih promena kao sto su : Promena oblika dravnog uredjenja (od monarhije u republiku)

Promena veliine drave (od Srbije ka Jugoslaviji i konano ka ostatku Jugoslavije federaciji Srbije i Crne Gore) -Samouprava u srpskom narodu se razvijala krajem 18 veka i predstavljala je znacajan oslonac u borbama za oslobodjenje od turaka. Tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka oblikovala su se 3 koncepta organizacije drzavne vlasti : Ustanak 1804 vlast jednog oveka - voda (kneza tj. kralja) - centralisticki vlast vidjenijih ljudi, knezova i vojnih poglavara - oligarhijski Decentralizuja, uvodjenje jake lokalne samouprave i jaanje demokratije demokratizacija
Srbija u Otomanskoj imperiji

Srbija 1830 dobija od sultana Hatiserifom autonomiju, a 1848 Turci napustaju Srbiju. - Osnovne teritorijalne jedinice su bile:

organe.

Sela su bila najmanje jedinice samouprave i imale su zbor, kneza i kmeta kao osnovne Kneine su bile vee jedinice i imale su skuptine i oborkneza.

Nahije su bile najvee jedinice vlasti. U njima su najvaniji organi bili: muselim (upravnik), kadija (sudija) i nahijski stareina. Nahijski stareina je nadgledao muselime, kadije, oborknezove i raspisivao je poreze kneinama. Posle ustanka ukida se samouprava i Srbija se deli na 12 okruja (doskoranja nahije), gradovi i sela. U gradovima je bio gradski poglavar a u selima seoski knez

Milo Obrenovi totalitarna vlasti ali 1835. godine izbija Miletina buna zbog Milosevog ponasanja i donosi Sretenjski ustav koji vrsi tehnicku podelu teritorije na : optine, srezove i okruge i upravno pravne reforme (ne sprovodi ih). - Turski ustav iz 1839 koji uvodi Savet kao predstavniki organ sa funkcijama skuptine i tada se zemlja deli na : optine, srezove i okruge (17) ali su i okruzi centralizovani i nema lokalne samouprave - 1839. Zakon o optinama : Teritorijalna podela: seoske i varoke optine, Beograd dobija poseban status Opstine dobijaju nadleznosti kao sto su : Obezbedjivanje imovinske i line bezbednosti gradjana, brigu o deci bez roditelja, rad kola, bolnica, sudova . Puni budet i ko (optinska kasa i ko) ali centralni organi daju odobrenje optinama za svaki vei izdatak.

Optinski sud je vrio glavnu vlast u optini i inili su ga glavni kmet, dva pomonika, sudstvo i dravna policija. Kmet je zavisio samo od sreskog naelnika (van toga je imao neogranienu vlast). Optinski odbor je bio nadzorni organ (8 do 32 lana), biran je na zboru i u njegov sastav je ulazio predsednik i dva lana suda. Nadzor nad radom optinskog suda pogotovu u pogledu finansija (prireza, investicija i zaduivanja). Ustavobranitelji (1842 do 1858) Mihailo Obrenovi: reformator, prosvetitelj, apsolutista: Srbija ulazi u porodicu evropskih drava 1866 donet je Zakon o optinama. Mihailo je bio centralista i opstinu je posmatra kao poslednju instancu i najnizi organ drzavne vlasti Zbor svi punoletni gradjani (imovinski cenzus 6 talira). Bira organe optinske vlasti, odluuje o promeni granica optine ili daje miljenje o predmetima nadzorne vlasti. Radom zbora je rukovodio kmet. Optinski odbor izabran na 4 godine (na 2 godine polovina), 8 - 16 lanova, zastupa optinske interese i nadgleda rad suda. Optinski sud najznaajniji organ (kmet kao predsednik suda i dva pomonika). Policijska vlast, skuplja poreze, vri izbor slubenika, realizuje poslove optine (kole, sirotinja, zdravlje itd). Izbor kmeta je odobravala centralna vlast. Teorijske, idejne struje Adam Bogosavljevi, Svetozar Markovi - Posle Berlinskog kongresa i pripajanje dela novih teritorija Srbiji (1882 srbija ima status kraljevine), donet je novi zakon o opstinama pod uticajem naprednjaka cime je Kralj Milan zbog lose vladavine morao da pomiluje naprednjake - Radikali, Nikola Pai, Ustav 1888 i Zakona o optinama 1889 cime pocinje zlatno doba lokalne samouprave. Teritorijalna podela: okruzi, srezovi i optine Okruzi su bili samoupravni: skuptina i odbor Srezovi: prosveta, saobraaj, privreda i finansije Optina: zbor, sud i odbor Zbor birao sve organe vlasti, odluivao je o porezu, pijacama, dobrima optine i davao je miljenje o dravnim predmetima. Predsednik suda je bio i predsednik zbora Sud: sudska, policijska i izvrno upravna vlast Odbor: kontrolu rada suda budet, optinski rauni - Nazalost Kralj Aleksandar Obrenovi 1894 je izvrio dravni udar i 1901 vratio Ustav iz 1869 i Zakon o ustrojstvu optina iz 1866, Zakon o okruzima i srezovima iz 1839 - 1902. je doneo Zakon o optinama kojim znacajno ogranicava lokalnu samoupravu

1903. godine kralj Aleksandar je ubijen, potvrdjen je ustav iz 1888. ali ne i zakon o lokalnoj samoupravi iz 1889. ve je potvrdjen zakon iz 1902 cime pored optine postoje okrug i srez. Jugoslavija

1918 Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1921: Jugoslavija

Slovenija i Dalmacija , Vojvodina, Hrvatska, Srbija, BIH su imali zakone o lokalnoj samoupravi dok Makedonija i Crna Gora nisu imale zakonski regulisanu ovu oblast

Od 1921 do 1929. godine postojala je podela na optine, srez i oblast kao jedinice lokalne samouprave (okrug je bio jedinica dravne uprave) 1929: ukinuta je lokalna samouprava tako sto je donet Zakon o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruja: banovine, srezovi, optine i gradske optine 1931 donet je oktroisani Ustav, cime kralj Aleksandar ukida mnoge slobode 1934 donet je Zakon o optinama cime je uvedeno 2 vrste jedinica: optine i gradske

optine

Sednice optine su bile javne, mesni zbor kao oblik neposredne demokratije. Organi optine: Odbor (24 - 36 odbornika), koji je biran na tri godine, uveden kvorum (polovina + 1) i uprava kao profesionalni aparat, Predsednik optine na elu najjae kandidacione liste, ef partije. Gradsko vee: dve treine je birano na neposrednim, optim ali javnim izborima a jednu treinu imenovao Ban. Kontrola i finansije U Beogradu i Panevu (nisu ulazili u sastav nijedne banovine), treinu poslanika je imenovao Ministar unutranjih poslova Nad radom optina je postojao jak nadzor i kontrola. Ban je mogao razreeti predsednika optine kao i lanove optinske uprave Optinske finansije (stalna kontrola,nadzor i neophodna saglasnost centralnih dravnih organa) Najvazniji prihod opstine je bio Porez od optinskih preduzea: mogao ii do 50% visine dravnog poreza uz odobrenje sreskog naelnika, do 200% visine dravnog poreza uz odobrenje bana i preko toga procenta odobrenje se moralo dobiti od ministra finansija. Socijalistika Jugoslavija Posle rata: 1945 koriguju se granice: kao zemlja pobednikog tabora dobija sva ostrva istone jadranske obale, Zadar i Istru u celini NOO Narodnooslobodilacki odbori (u ratu pozadinska podrka) su osnovni organi vlasti i odluivanja: klice lokalne samouprave Do 1950 je period izgradnja zemlje, teritorijalna podela i izgradnja administrativnog aparata i tek kasnije dolazi do demokratizacije 1952 Opti zakon o narodnim odborima uvodjenje samoupravljanja, decentralizacije, institucionalnog i interesnog pluralizma Narodni odbori: dvodoma tela i imaju: opte predstavniko vee i vee proizvodjaa. Pedesete godine Saveti (4-12 lanova): upravni poslovi, obrazovanje, zdravstvo, privreda, kultura itd. Referendum kao oblik neposrednog izjanjavanja gradjana prvi put. Budet optine se puni iz lokalnih prireza i dravnih davanja. Velika kontrola nad radom optine. Prelaz ka komunalnom sistemu. Od 1953 godine se uvodi eksperiment samoupravljanja. Osnova mu je bila u drutvenoj svojini nad sredstvima za proizvodnju i pravima radnih ljudi. 1955 Zakon o optinama i srezovima: Skuptina jednodoma Formiraju se SIZ Samoupravni sporazumi i drutveni dogovori su vani instrumenti dogovaranja u privredi i izvan nje

1963 do 1974 Sistem samoupravljanja i decentralizacije Optine: iroke nadlenosti, svojina, transparentne finansije, veliki budeti a participacija gradjana je temelj organizacije vlasti na 4 principa: teritorijalni, radni, politiki i interesni princip. Princip jedinstva vlasti Skuptina optine dvodomo telo i ine ga: 1. optinsko vee 2. vee radnih zajednica. Vea rade po komisijama, odluke se donose na veu Izvrni organ: saveti (obrazovanje, zdravstvo, privreda, kultura itd). Mesne zajednice, Referendum i zborivi biraa, Drutveno politike organizacije 1974 reforma ustavnog sistema Kruna razvijenog sistema samoupravljanja, demokratije i decentralizacije. Republike i dve pokraine u Srbiji su dobile mnoge elemente drave, a Jugoslavija karakteristike konfederativnog uredjenja Radne organizacije, mesne zajednice, drutveno politike i drutvene organizacije i samoupravne interesne zajednice predstavljale oblike interesnog, radnog okupljanja i zadovoljavanja interesa radnih ljudi i gradjana. Biraju svoje delegacije, a one svoje delegate za odgovarajua vea skuptine Delegatski sistem je imao za cilj da se ojaa veza izmedju gradjana i organa vlasti. Glas radnika mora da ide do svih onih taaka u sistemu gde se odluuje o njihovom dinaru Funkcionisanje optina Skuptina optine: 1. vee udruenog rada 2. vee mesnih zajednica 3. drutveno politiko vee 4. vee samoupravnih interesnih zajednica. Vea (predsednik, podpredsednik) rade po odborima i komisijama, a odluuju u plenumu Lokalne finansije: brojni i razvnovrsni izvori prihoda: 80% poslova optina obavljala kao drava a 20% kao samoupravna jedinica Politika redistiribucija "resursa vlasti" 1991- 2000 Od 1991 sistem je izuzetno centralizovan, a sistem lokalne samouprave je jednostepeni i monotipski . Nema zatite niti garantovanja lokalne samouprave Dva zakona o lokalnoj samoupravi (1991 i 1999) Svojevrsna modifikacija modela slab gradonaelnik" Detaljna kontrola lokalnih vlasti od strane dravnih organa Suava se obim nadlenosti optina i gradova 1995 optine gube svojinu i dobra (dravna) Lokalne finansije postaju izuzetno zavisne od republike a lokalni budeti postaju nedovoljni Participacija gradjana je potisnuta Smanjuje se formalni i funkcionalni potencijal i kapacitet optina

SRBIJA danas

Sistem lokalne samouprave u Srbiji Lokalna samouprava je osnovni nivo organizacije vlasti na kome gradjani direktno ili posredno, birajui svoje predstavnike organe vlasti, odluuju o najvanijim pitanjima ivota zajednice. Drava gubi veliki deo suvereniteta i poslova koje prenosi na lokalne vlasti ili na nadnacionalne integracije (EU). Renesansa lokalnih vlasti i jaanje njene preduzetnike prirode Trenutna situacija Reforme su delimino sprovedene i formalni i funcionalni potencijali optina su i dalje nerazvijeni Sistem je jo uvek u velikoj meri centralizovan i drava ima previe nadlenosti Optinama su tek delimino vraene neke nadlenosti Optinama nije jo vraena svojina ureen je zakon o vraanju imovine Lokalne finansije su reformisane / novi Zakon 2006. Participacija graana je potisnuta i marginalizovana Osobine optina Lokalna vlast nije zagarantovana, niti dovoljno zatiena Ustavom Populacija: 60 000 (45 000 van Beograda) velike optine Povrina opstina varira od 3km2 (Vraar) do 1 500 km2 (Kraljevo) Monotipske optine (gradski centar sa seoskim optinama) sa izuzetkom gradskih optina Nije razvijena mrea nivoa organizacije lokalne vlasti (mesna zajednica, optina, grad, glavni grad, okrug, pokraina ili region) Ustavna i zakonska regulativa Ustav (usvojen) Zakon o lokalnoj samoupravi (donet) Zakon o teritorijalnoj organizaciji (o regionima, o okruzima) treba ih doneti Zakon o gradovima i o glavnom gradu (treba doneti) Zakon o osnovnom obrazovanju (vraen na stara reenja) Zakon o primarnoj zdravstvenoj zatiti (u izradi) Zakon o socijalnoj delatnosti (treba doneti) Zakon o finansijama lokalne vlasti (donet) Zakon o javnim nabavkama (donet) Zakon o koncesijama (donet) itd. Nadlenosti lokalne vlasti (izvorne i prenete) nema subsidijariteta Komunalne usluge (ienje, smee, vodovod, kanalizacija, grejanje, zelene povrine) Lokalni saobraaj i infrastruktura Kulturne manifestacije i aktivnosti Socijalna zastita Stanovanje Sport, rekreacija Zatita ivotne sredine Nove nadlenosti: Osnovno obrazovanje Primarna zdravstvena zatita Deo poslova socijalne zatite Podsticanje ekonomskog razvoja

Modeli organizacije vlasti Novi preduzetniki modeli:

Gradonaelnik skuptina model Skuptina - menader model

Upravljanje kadrovima regulacija javnih usluga Neadekvatne obrazovna i profesionalna struktura Primanje na posao, nain rada, napredovanje u struci (relativno slaba pokretljivost), arhaian i nemotiviui nain rada, slabo nagradjivanje, nema permanentne evaluacije i nagradjivanja prema radu, niti rizika od gubljenja posla... Razvijati svest o vlasti i administraciji kao uslunom servisu graana Znaaj stratekog planiranja i upravljanja Pruanje usluga i javna preduzea Monopolsko pruanje usluga

Javna preduzea su decenijama obezbeivale razne usluge i poslove na monopolistiki nain, u ime centralne i lokalnih vlasti: vodovod, kanalizacija, elektrina energija, ienje i deponije, zelene povrine, saobraaj, pota i telekomunikacije, eleznica itd. Osnovne karakteristkike javnih preduzea Monopolistika pozicija, subvencije Slabi kapaciteti, organizacija, opremljenost i upravljanje, prezaposlenost (10% svih zaposlenih u Srbiji, 36 % vikova) Slaba produktivnost, neefikasnost, ne trine cene, slaba kompetitivnost (koriste 38 % materijalnih sredstava ekonomije, stvaraju svega 20 % ekonomskog proizvoda u robama i uslugama i 26% dugova) Neophodnost reformi: modernizacija (organizacija, upravljanje), privatizacija, vraanje dugova, konsolidacija, kompeticija Koncepti reformi - Liberalni koncept (WB, WTO, IMF, USA..) - Alternativni koncept razvojne drave (iskustva Nemake, Italije, june Koreje, azijskih malih tigrova, Tajvana i Kine posle 1980-tih) vlasti i drave (alternativni koncept) Drava Usvajanje strategije ekonomskog razvoja: ulaganje u razvoj konkurentnih privrednih grana Stvaranje zakonski povoljnog ambijenta za trino drutvo: smanjivanje intervencionizma, jaanje stratekih kapaciteta za upravljanje Preduzetnika lokalna vlast: mrea institucija, bolja organizacija i menadment, razvojne aktivnosti Preduzetnika lokalna vlast Principi: humanost, pravinost, socijalna kohezija, participacija graana, vee anse za veinu i stabilniji razvoj

Razvoj kapaciteta: Lokalne finansijske institucije - lokalni fondovi i banke, kreditne institucije, zanat-ski fondovi, tedionice Povezivanje proizvodjaa: zadruge kao oblici koo-peracije, grozdovi u odredjenoj privrednoj grani Inkubator biznis centri: podsticanje stvaranja MSP, uslovi, infrastruktura, tehnika pomo, konsalting centri, poreske olakice, itd) LER- odeljenja za lokalni ekonomski razvoj Regionalna saradnja: prekogranina sarad-nja, bratimljenje sa razvojno-ekonomskim sadrajima itd. kao podsticaj ekonomskom razvoju i nain evropeizacije Uenje na dosadanjim iskustvima i dalji razvoj SKGO je vana institucija koordinacije rada, pomoi i irenja dobre prakse

HRVATSKA
Osnovne karakteristike 56 610 km i 4,8 miliona stanovnika 420 optina (relativno male: 4 600 stanovnika) uz mogunost kreiranja i lokalnih komiteta kao jo manjih teritorijalnih jedinica, - Najnovija promena teritorijalne organizacije napravljena 1974 i danas Hrvatska ima : 123 grada (svega 9 gradova ili 2% njih ima od 10 000 do 50 000) i 21 upanija (240 000 stanovnika spada u osrednje ili vee okruge) Reforme lokalne vlasti su u toku upanije: Zagrebaka, Krapinsko Zagorska, Sisako Moslavaka,Karlovaka, Varadinska, Koprivniko Krievaka,Bjelovarsko Bilogorska, Primorsko Goranska, Liko Senjska, Virovitiko Podravska, Poeko Slavonska, Brodsko Posavska, Zadarska, Osjeko Baranjska, ibensko Kninska, Vukovarsko Srijemska, Splitsko Dalmatinska, Istarska, Dubrovako Neretvanska, Medjumurska upanija Grad Zagreb Organi i model lokalne vlasti Jedinice lokalne vlasti imaju model slabog gradonaelnika Osnovni prestavnicki organi je Skuptina koja radi u plenumu i u komisijama a izvrsni organ je Predsednik optine ili Gradonaelnik (koji postoji samo u gradovima) a prefekt u zupanijama i opstinama i svi nivoi imaju savet kao Kolektivno izvrno telo: predlau i smenjuju slubenike, konrolie rad) Lokalni izbori Izbori su : Opti, tajni, direktni i partijski Meoviti tip izbora (treina poslanika se bira po izbornim jedinicama a za je cela teritorija jedna izborna jedinica) Raspodela glasova i broj mesta u skupstini se primenom D`Hondtovog metoda Zabranjena je kumulacija funkcija a pri izboru prefekta zupanije i gradonacelnika grada Zagreba, trazi se potvrda od Zagreba.

Politike partije Socijal-demokratska partija Liberalna stranka Hrvatska demokratska zajednica Hrvatska nacionalna stranka Hrvatska liberalna stranka Hrvatska socijalno-liberalna stranka Hrvatska seljaka stranka Hrvatska stranka prava (Istarski demokratski savez Samostalno demokratska srpska stranka (etnika odnova) Primorsko - goranski savez (regionalna osnova) Nadlenosti raznih nivoa vlasti - Proces decentralizacije je realizovan u velikoj meri ali jos treba cime se ocekuje da se privatizacijom deo ekonomskih poslova i nadleznosti prenese na opstine i druge lokalne vlasti. Nedovoljan dijapazon nadlenosti, jaka centralizacija Socijalna sigurnost, policija i pravda Primarno Obrazovanje i Zdravstvo Blagostanje i socijalne usluge Stanovanje i planiranje gradova Zatita okoline i javna higijena Kultura, rekreacija, sport Saobraaj, transport Podsticanje ekonomskog razvoja Lokalne finansije Izvorni prihodi: porez na korist, porez na vikend kue, porez na oglase, korporativni porez i porez na korienje javnog prostora ine 20 %, - Delimican problem cini velicina opstina koje su male pa ne mogu stvoriti bolju finansijsku osnovu. Ocekuje se veca finansijska samostalnost lokalnih vlasti. Dravna davanja (su namenska) mogu biti: davanja i dotacije Zajmovi i krediti (kredit ne sme da bude vie od 30 % od prologodinjeg budeta) Finansijsko ujednaavanje za opstine, zupanije i gradove u kojima se ostvaruje nizi prihod po glavi stanovnika od republickog proseka. Kontrola: realizuje Ministarstvo Finansija, Nacionalni revizorski ured kao telo Parlamenta. Pruanje usluga Problem jer su Nedovoljno precizirane nadlenosti i finansije Za Javne nabavke je obavezan konkurs kao u Srbiji Subjekti: javno komunalna preduzea Privatizacija u mnogim oblastima (saobraaj, pomorski trasport, izgradnja, ienjea i skladitenje smea) O oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalnih usluga i stanovanja se pre svega koriste usluge javnih ustanova Koncesije (odredjene zdravstvene usluge, briga o deci i nega starih, dnevna nega, kuna nega)

Participacija gradjana Referendum: radi izjanjavanja gradjana povodom donoenja zakona ili lokalnog akta (1/3 lanova skuptine ili 1/5 lanova komiteta) i njegova odluka obavezuje skuptinu Postoji i savetodavni referendum Skuptine gradjana: radi dobijanja misljenje za donoenje odluka bitnih za gradjane Lokalni komiteti: se formira na inicijativu gradjana radi uspenijeg reavanja problema (neophodno 10 % populacije). Komitet ima svoje organe: predsedavajueg i komitet, svoje nadlenosti, svoje izvore finansiranja i budet Saradnja i asocijacije lokalnih vlasti - Ustav i zakoni daju lokalnim vlastima pravo da saradjuju izmedju sebe i sa lokalnim vlastima drugih zemalja. Nacionalna asocijacija lokalnih vlasti - gde sve lokalne vlasti razmenjuju iskustva, dobijaju vane informacije za svoj rad, pomau u reavanju odredjenih problema i pruaju strunu, tehniku i drugu pomo lokalnim vlastima u radu, organizuju razne delatnosti i obuke, podstiu kontakte i saradnju van zemlje) Medjunarodna saradnja opstine i gradovi su aktivno ukljuceni u projekte bratimljenja sa lokalnim vlastima drugih zemalja i u projekte prekogranicne saradnje. Od 1998. godine Hrvatska je ukljuena u Evropski Savet lokalnih i regionalnih vlasti

SLOVENIJA
Osnovne karakteristike Lokalna samouprava je zatiena i garantovana Ustavom i zakonom lanica EU P = 20 256 km i oko 2 miliona stanovnika Optina, urbana optina, grad, optina specijalnog statusa (192 optina, 11 gradskih) Reforme lokalne vlasti uveliko odmakle - Slovenija je zemlja srednjih i malih naselja gde glavni grad ima cetvrt miliona stanovnika. Opstine spadaju u osrednje po velicini gde su duplo vece od nemackih Organi i model vlasti Slovenija ima Model jakog gradonaelnika koji se bira dvokruznim vecinskim sistemom Osnovni organi: Skuptina je osnovni predstavnicki organ koji utvrdjuje i vodi lokalnu politiku, donosi najvaznija dokumenta i odluke iz okvira svoje nadleznosti i kontrolise, (7 - 45 poslanika) radi u plenumu i u komisijama. Poslanici skupstine se biraju na opstim, tajnim i direktnim izborima. Gradonaelnik (direktno biran, jak, predlae i smenjuje slubenike, konrolie rad i on je sef Administracije Politika partija -% predstavnika u lokalnim skuptinama Liberalna demokratija 22,60% Socijademokratska partija 16,00% Demohrianska partija 12,00% Narodna partija Nezavisni predstavnici Udruena lista socijaldemokrata Demokratska partija penzionera

- Izbori mogu biti veinski (manje optine rapsodela po D Hondt-ovom modelu) ili proporcionalni (vee optine vie izbornih jedinica) . 2 kandidata sa najvecim brojem glasova idu u drugi krug i izabran je onaj koji dobije prostu vecinu. - Dozvoljena je kumulacija funkcija tako da gradonacelnik opstine ili grada moze u isto vreme da bude poslanik u nacinalnom parlamentu. Direktna participacija gradjana Najvaznije su : Referendum (savetodavni karakter: pokree ga skuptina ili 10 % gradjana) Gradjansku skuptine (pretresaju neko vano pitanje i odluuju - 5 % stanovnika te teritorije) Gradjanska inicijativa neposredno pokretanja odredjenih pitanja ili reavanja odredjenih problema; dovoljno je 5 % stanovnika Nadlenosti lokalnih vlasti - Podela nadleznosti izmedju drzave i raznih nivoa lokalne vlasti je regulisana setom zakona. Ustavni sud je odgovoran za resavanje mogucih sporova izmedju drzave i l.vlasti. -Nadleznosti opstina u Sloveniji imaju siroku slobodu da je priblizno regionu. NADLEZNOSTI opstine, regiona i drzave Socijalna sigurnost, policija i pravda Primarno Obrazovanje i Zdravstvo Blagostanje i socijalne usluge Stanovanje i planiranje gradova Zatita okoline i javna higijena Kultura, rekreacija, sport Saobraaj, transport Podsticanje ekonomskog razvoja Lokalne finansije - Opstine imaju pravo da utvrde stope poreza u odredjenom rasponu. Struktura budzetskih prihoda se sastoji od izvornih poreza, podeljenih poreza, drzavnih davanja i ostalih prihoda. Slovenacke opstine u velikoj meri zavise od drzavnih davanja koja cine oko 60% op.Budz. Izvorni prihodi: Porez na korienje dobara 2,7% Porez na donacije i nasledje 0,3% Porez na imovinu 0,3% Porez na kockanje 0,1% Podeljeni prihod: Porez na prihod 42,3% UKUPNO 46,2% Ostali izvori, principi rada i kontrola Dravna davanja - 60% optinskih budeta. Zajmovi i krediti (do 5 % budeta od finansijskih institucija i od drave ) Finansijsko ujednaavanje za opstine koje imaju problema da obezbede dovoljne izvore prihoda koriste sistem ujednacavanja. Kontrola posvecuje se izuzetna paznja zbog cega postoji : Sud revizora koji prati efikasnost korienja dravnih donacija i davanja

Nadzorni odbor kao organ specijalizovan da prati proces formiranja optinskog bueta kao i nain korienje budeta, fondova i finansija uopte Pruanje usluga Lokalne vlasti imaju Strateki pristup (problemski, timski i multisektorski rad) i aktivno saradjuju sa svim subjektima u opstini kao i sa nadleznim ministarstvima i agencijama. - Opstine u svoj rad ukljucuje sve vise gradjana sa ciljem da oni iskazu svoje potrebe, predloge i da ocenu kvalitet usluga. Postoji Vee za zatitu potroaa koja pruza zatitu i kontrolu standarda Javne nabavke: obavezan konkurs Subjekti: javno komunalna preduzea Privatizacija u mnogim oblastima (zdravstvo, briga o deci, obrazovanje, stanovanje)

Saradnja i asocijacije lokalnih vlasti Stalna konferencija lokalnih vlasti je znacajna nacionalna asocijacija lokalnih vlasti sa misijom razmene informacija i iskustava izmedju optina, pruanja pomoi u radu, reavanja odredjenih problema, obezbedjivanja neophodnih informacija i strune pomoi ili programa treninga i obuke. Opstine imaju tradicionalnu razvijenu medjunarodnu saradnju: bratimljenje, prekogranina saradnja i projekti regionalne saradnje Slovenija je aktivna lanica Evropskog Saveta lokalnih i regionalnih vlasti. (Alpe Adrija Region)

FINITO